Broj 06 – Januar/Februar 2010
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
broj 06 – januar/februar 2010. - specijal posvećen ženskoj poeziji - Sadržaj Uvodna re č ........................................................................................................................ 3 Prevedena poezija Rej čel Blau Duplezi – Nacrt XXX ................................................................................... 5 Suzan Hau – Recitovanje na kristalnom moru ................................................................ 12 Odri Lord – Pesme ........................................................................................................... 19 Poezija Tamara Šuški ć – Primaš bukete sa datumima i poreklo .................................................. 25 Ana Seferovi ć – Zvezda od prah še ćera ........................................................................... 31 Danica Pavlovi ć – Slobodna teritorija .............................................................................. 38 Maja Solar – Transseksualizira se transcivilizacija ......................................................... 41 Dragana Mladenovi ć – Čulo za poeziju se spustilo u kralicu ........................................ 48 Sonja Veselinovi ć – Ozvu čiti ja , to zna či neke prostore zamagliti .................................. 52 Jasmina Topi ć – U staklu, s druge strane poetske slike ................................................... 55 Sonja Jankov – Crvena košulja i muzika s gramofona .................................................... 59 O poeziji Anketa – Tastatura pod njenim prstima ............................................................................ 63 Jelena Milinkovi ć – Fragmenti o ženskom ..................................................................... 78 Vladimir Stojni ć – Odnos feministi čke kritika prema sistemu binarnih opozicija ......... 87 Dubravka Đuri ć – Pesnikinje u ameri čkoj i srpskoj književnosti .................................. 93 Darija Žili ć – Poezija kao emancipatorski diskurs ......................................................... 98 Liz Irigaraj – Mo ć diskursa i podre đenost ženskog ........................................................ 106 Harijet Malen – Poezija i identitet .................................................................................. 109 Rozmari Voldrop – Zašto pišem pesme u prozi ............................................................ 112 Džulijana Spar – Uklanjanje s puta ................................................................................. 115 Ketlin Frejzer – Nesadrživo ............................................................................................ 120 Rej čel Blau Duplezi – Plavi studio – rodne arkade ........................................................ 124 Pisali su ............................................................................................................................. 127 2 uvodna re č Ovaj broj časopisa Agon je koncipiran kao tematski broj i u celini je posve ćen ženskoj poeziji. Tema ženske poezije je izabrana, sa jedne strane kao izrazito aktuelna zbog društvenog konteksta iz kojeg nastaje i koji je prati, i sa druge strane kao zanimljiva i izazovna za prou čavanje zbog specifi čnih modela poetskih izraza koje obuhvata. I pored svoje aktuelnosti i sve ve će zastupljenosti, ovakav partikularan pristup poeziji još uvek nije obezbedio razumevanje i prou čavanje u široj književnoj javnosti, prou čavanje koje bi bilo zasnovano na teorijskim osnovama iz kojih takav pristup i proisti če. Često se feministi čke poetike posmatraju kao isuviše trendom odre đene i jednostrane, čime se postavljaju na marginu književnosti. Ovakvim pristupom se zanemaruju poeti čko-estetski elementi i varijabilnosti izraza koji nastaju kao posledica svesti o rodnom odre đenju stvaranja. Vrsta književnog izražavanja koja se definiše kao feministi čki diskurs ili šire kao radikalne pesni čke prakse nastaje prelamanjem mnogobrojnih savremenih teorijskih ideja. Ovakve poetike su izgra đene na multidisciplinarnosti i teorijskoj polifonosti koja se u savremenom svetu projektuje, kako kroz modele umetni čkog izražavanja, tako i kroz teorijske modele kojima se pomeraju granice nau čnih disciplina, a zbog kojih se teorija književnosti sve više kre će ka studijama kulture. Ženskim stvaralaštvom se u Srbiji naj češ će bave književno-kulturne organizacije kojima je to najdominantniji predmet prou čavanja, ali i razlog nastanka i delovanja. Vrlo retko se časopisi i drugi oblici književnih aktivnosti kojima to nije osnovno polje interesovanja odlučuju za bavljenje ovom temom. Smatramo da je upravo zbog toga zna čaj objavljivanja ovog temata u časopisu Agon još ve ći. Jedan pogled spolja na žensku poeziju, izvan navedenih organizacija ili sa ruba predmetnog sistema, kako to Derida kaže, može biti koristan i može pružiti druga čiju perspektivu. Imamo potrebu i da ovom prilikom skrenemo pažnju da nam namera nije bila izjedna čavanje, niti bilo kakva pojmovna fuzija feministi čke poezije sa poezijom koju pišu žene uopšte. Akcenat smo stavili na mlade pesnikinje u Srbiji i raznolikost, koja se ogleda u izboru mladih pesnikinja u ovom broju svedo či o tome. Ipak, smatramo da bi bilo neozbiljno predstavljati žensku poeziju danas bez znatnog bavljenja pojavom kakva je feminizam. U tom smislu, i sama ideja zasebnog i samostalnog predstavljanja najrazli čitijih ženskih poetika je feministi čka u svojoj biti, pa bile te poetike zasnovane na druga čijim osnovama od feministi čke ili ne. Standardna podela na tri rubrike časopisa Agon nije menjana u ovom specijalu, kao što nije menjan ni njihov redosled. Jedina promena je ona koja se ti če funkcionalnosti rubrike poezija . U dosadašnjim brojevima, ova rubrika je bila koncentrisana na ekskluzivnost predstavljanja pesnika/inja kroz imperativ premijernog objavljivanja poezije. Uloga ove rubrike u Agonu koji je pred vama je donekle promenjena težnjom da korespondira sa anketom koju objavljujemo u rubrici o poeziji . Ideja prire điva ča broja je bila da se pesnikinje koje su u čestvovale u anketi, pesmama predstave kroz identi čan redosled u rubrici poezija koja prethodi samoj anketi, i koja može imati ulogu njene ilustracije. Pesnikinje Tamara Šuški ć i Ana Seferovi ć su zastupljene nešto obimnijim izborima jer su te pesnikinje priređiva čima dostavile ranije neobjavljene pesme, koje premijerno možete čitati u ovom broju časopisa. Pesme Danice Pavlovi ć ranije nisu objavljene u okviru knjige, ali su štampane u doma ćoj periodici. Ostale pesnikinje su zastupljene pesmama koje su preuzete iz njihovih najnovijih i relativno poznatih knjiga, pa smo smatrali opravdanim da ove autorke budu zastupljene nešto manjim brojem pesama. Koristimo ovu priliku i da se zahvalimo svim pesnikinjama koje su u čestvovale u anketi i koje su uredništvu svesrdno pomagale pri izboru pesama. Posebnu zahvalnost izražavamo zagreba čkoj autorki Dariji Žili ć, koja u svom tekstu analizira savremene regionalne poetike, zasnovane na antitradicionalizmu i time nam daje jedan širi pregled poezije mladih autora u regionu. Možda je još ve ća ona zahvalnost koju dugujemo pesnikinji i teoretičarki Dubravki Đuri ć bez čije saradnje rubrika o poeziji svakako ne bi imala oblik koji ima. Dubravka Đuri ć je imala veliku ulogu u prire đivanju onog dela rubrike o poeziji koji se bavi ameri čkim autorkama i njihovom uticaju na žensku pesni čku scenu u Srbiji. U tom smislu se zahvaljujemo i gospo đi Kler Luis Evans (Claire Lewis Evans) sa Univerziteta Alabama (The University of Alabama), koja je omogu ćila nesmetano objavljivanje prevoda tekstova koji su objavljeni u knjigama ovog ameri čkog izdava ča. Uživajte u čitanju! Jelena Milinkovi ć i Vladimir Stojni ć 3 prevedena poezija 4 Rej čel Blau Duplezi Nacrt XXX: Jarak 1 Zamisli knjigu, malu knjigu, čije su re či prekrivene jedna po jedna najsitnijim kamen čićima – otiscima fosila, odlomcima škriljka, šljakom i čvorovima od iskopavanja, raspore đenim jeftinim sme ćem, put od morzeovih linija korak po korak niz stranicu. Li či na poeziju, prolazi kroz udubljenja na površini, puževi teksta koji je izgubljen; uputstva koja nudi delikatna su, možda neumesna. Re či i njihove sintakse dolaze ne ni čemu (za ljubitelje kamen čića) ve ć isijavaju ćem raspršenom Ne čemu tako velikom da se jedino može ozna čiti ovako: + Može se re ći erozija knjige. Tempo putnika usporenog duž autoputa Ivice-Marice, deli ći opiljaka i kukuruznog hleba dati tim nevinim pticama što slede, dati svetlucavi kamen čići isuviše lepi za pri ču. Jednostavan izlazak ne postoji. 1 Zbog odre đenih jezičkih i gramati čkih konstrukcija koje su na granici prevodivosti, ovaj prevod treba posmatrati samo kao jednu mogu ću interpretaciju originalnog teksta, na srpskom jeziku. (Ova i sve napomene koje slede su napomene prevodioca.) 5 Okolnosti nude više. Ostavila je taj trag da bi bio izbrisan, kako bi bio prepušten rastinju mra čne šume. + Izgovara brisanja tako lukavo, imitira male re či (ravne kamen čiće), sve ih donosi nekom Ili tom „biti“. 2 Može izabrati da istražuje. + Bezre čne re či iza blokiranih re či mogu biti saose ćajnije od re či. Pošljun čeni redovi su popunjeni drugoš ću; Samo govorom kamena, dobijaju u empatiji. Obnavljaju samilost. + Duboki kanal, presek puta, nabori stene predlažu knjigu neraspletenog glasa nepodobnu i pretrpanu u isto vreme kao sopstvo. Postoji modulacija ose ćanja „podesim sebe ovu meditaciju“ nemogu ći projekat {spremno jedva {čitanje 3 da po čne. * Zamisli čitaoca, koji bi se opirao i ne bi se opirao – Bljeskovima munje užarenim srebrom oivi čenim kupolama nad planinom –