DOCSLIB.ORG

Mit, Religija I Nacionalni Identitet: Mitologizacija U Srbiji U Periodu Nacionalne Krize

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Mit, Religija I Nacionalni Identitet: Mitologizacija U Srbiji U Periodu Nacionalne Krize MONOGRAFSKA STUDIJA ɍȾɄ 271.2 : 323.1 (=163.41) Saša Nedeljkoviü Mit, religija i nacionalni identitet: Mitologizacija u Srbiji u periodu nacionalne krize Apstrakt: U ovom radu je uþinjen pokušaj da se prouþi kognitivna komponenta mitologizacije u Srbiji u periodu nacionalne krize, ka- ko na institucionalnom tako i na individualnom nivou. Rad se bazira na istraživanju koje je zapoþeto 1998. godine a završeno je 2000. godine, tako da obuhvata period pre NATO agresije, za vreme nje i nakon nje. Institucionalni nivo je prouþavan preko tekstova ratnih izdanja þasopisa "Vojska", a individualni nivo preko stavova i raz- mišljanja studentske populacije u Beogradu. Kljuþne reþi: srpska nacija, mit, nacionalizam, institucionalni nivo, individualni nivo Mit u više nego jednom smislu predstavlja jedinstvenu kulturnu formu, pa velika pažnja koja mu se u nauci poklanja nikako nije sluþajna i neopravdana. On prati þoveþanstvo od najranijih vremena do danas, i nezaobilazan je (iako þesto neprimetan) þinilac u gotovo svim životnim situacijama. I pored toga, njegovo poreklo i njegova funkcija nisu nam do kraja jasni, a naš odnos prema njemu þesto je ambivalentan. Nasuprot uverenjima da je mit survival ranijih evolutivnih faza ljudske svesti koji, u ovoj eri racionalizma, treba posmatrati iskljuþivo kao deo folklora, sve su brojnija mišljenja da "racionalnost" i "iraci- onalnost", osim toga što nije lako utvrditi gde se jedno završava a drugo poþi- nje, u pogledu odnosa prema mitu nisu opozicija jedno drugom: sposobnost racionalizacije nije obavezno i sposobnost demitologizacije, što implicira da je mit još uvek živ, da nam je još uvek potreban i da još uvek deluje.1 ýinom dekonstrukcije jednog mita þesto (ili gotovo uvek) automatski vršimo konstru- isanje drugog. Prilikom prouþavanja mita u svakom sluþaju moramo biti opre- zni, jer on u sebi krije protivreþnosti. To je forma ili fenomen koji, kao prvo, Ɍɟɤɫɬ ʁɟ ɪɟɡɭɥɬɚɬ ɭɱɟɲʄɚ ɭ ɧɚɭɱɧɨɢɫɬɪɚɠɢɜɚɱɤɨɦ ɩɪɨʁɟɤɬɭ ɛɪ. 147035 ɤɨʁɢ ɮɢɧɚɧɫɢɪɚ ɆɇɁɀɋ Ɋɋ 1 O promenama u naþinu percipiranja stvarnosti tokom istorije videti B.Anderson 1988; takoÿe K.G. Jung 1977: 319 i dalje. O filozofskim dilemama u pogledu proble- ma ljudskog saznanja korisno je, kao poþetnu informaciju, pogledati U.Fabijeti, R. Maligeti i V. Matera 2002: 25 i dalje. ȿɬɧɨɚɧɬɪɨɩɨɥɨɲɤɢ ɩɪɨɛɥɟɦɢ ɧ.ɫ. ɝɨɞ. 1. ɫɜ. 1 (2006) 156 SAŠA NEDELJKOVIû ima funkciju primarne kulturne sistematizacije, orijentacije i stabilizacije, i koji se bavi relativno uskim krugom problema u vezi sa osnovnim egzistenci- jalnim pitanjima þoveka, koristeüi se nadracionalnim (ili iracionalnim) meha- nizmima. U tom smislu, mitovi su konstruktivni i progresivni elementi ljudske kulture. S druge strane, pojam "mit" u savremenom društvu poþinje da se pri- menjuje za široki spektar problema i þesto postaje konzervativan, regresivan i destruktivan element koji se upotrebljava od strane društvenih struktura u cilju otuÿivanja kulturnih i psihiþkih potencijala pojedinaca i grupa: upotrebom mi- ta se vrši kontrola kulturnog i društvenog života (videti Matiü 1998: 15 i da- lje). Ukoliko prilikom prouþavanja mitova ne vodimo raþuna o ovoj dvostru- kosti, ostajemo uskraüeni za moguünost da, prepoznavanjem jednog od ova dva naþina upotrebe mita, bolje i brže uoþimo i razumemo procese i odnose izmeÿu razliþitih faktora i elemenata. Buduüi da se svakodnevno pojavljuju novi "mitovi", odnosno, da se neprekidno vrši proširivanje opsega upotrebe pojma "mit", osvešüivanje napred opisane dualnosti postaje neophodno da bi- smo izgradili jasne kriterijume za prepoznavanje mitova, za njihovo razume- vanje i za njihovu pravilnu upotrebu, ukoliko je to uopšte moguüe.2 Pod pojmom "mit" se podrazumeva više (i sve više) razliþitih a ipak sliþ- nih ili povezanih stvari. Kao prvo, ovaj pojam se koristi za oznaþavanje tradi- cijom osveštanih i usmenim predanjem saþuvanih priþa koje imaju odreÿenu formu i karakteristike, govore o davnim odnosno izmišljenim dogaÿajima, i upuüuju na poreklo i odreÿenje pojedinih grupa ili þoveka uopšte. Kao drugo, pod ovim pojmom se može podrazumevati ceo kulturni kompleks, koji obu- hvata sistem priþa ili pesama sa kojim su neraskidivo povezane materijalna i duhovna kultura nekog naroda ili celokupne civilizacije (Hrišüanski mit, Ko- sovski mit). Kao treüe, pojam "mit" se þesto upotrebljava za oznaþavanje ra- znih vrsta društvenih konstrukcija: mit se u ovoj upotrebi odnosi na nešto ne- stvarno, neprovereno, nedokazano ili nedokazivo, neistinito, manipulativno, uprošüeno, kliširano.3 Kao þetvrto, znaþajni dogaÿaji (uglavnom davni) i ljudi (uglavnom mrtvi ili nedodirljivi), þesto dobijaju mitski oreol. Kao peto, pojam "mit" se, uglavnom u nauþnoj literaturi, posredno koristi da se oznaþi interna kognitivna mapa ljudskog uma, kao predispozicija da se odreÿeni doživljaj 2 Nisu tako malobrojna shvatanja da je pokušaj racionalnog poimanja mita i njego- vo podvrgavanje nauþnoj analizi pogrešan put ka rešavanju zagonetke mita. ýember- len (prema Bauzinger 2002: 65-66) prebacuje hrišüanskoj crkvi da je lišila mit "njego- vog plastiþnog, nikad do kraja dokuþivog znaþenja, koje je kadro da se razvija i koje je stoga uvek revolucionarno". 3 Pojam "mit" se þesto koristi kao opozicija pojmu "stvarnost". Ovakva upotreba pojma "mit" javlja se neretko i u naslovima nauþnih studija: Incest izmeÿu mita i stvarnosti (Z. Mrševiü 1997), Mafija: Mit ili realnost (poglavlje u studiji Organizovani kriminalitet Ĉ. Ignjatoviüa 1998), itd. ȿɬɧɨɚɧɬɪɨɩɨɥɨɲɤɢ ɩɪɨɛɥɟɦɢ ɧ.ɫ. ɝɨɞ. 1. ɫɜ. 1 (2006) MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ... 157 percipira i psihiþki i/ili kulturno obradi u skladu sa ograniþenim brojem moti- va.4 U šestoj upotrebi, koja je veü pomenuta i koja se prepliüe sa nekim od veü navedenih upotreba, "mit" se koristi kako bi se oznaþio model razmišljanja i ponašanja koji je "nelogiþan" ili "prelogiþan", "iracionalan" ili "nadraciona- lan", "mistiþan" itd. (videti Jung, navedeno delo). Ovde se moram zaustaviti iako se, naravno, postojeüi oblici upotrebe mita ovim ne iscrpljuju. Dok prva, a donekle i druga upotreba upuüuju na objektivni kulturni element ili kom- pleks, na nešto prošlo, materijalno, statiþno, esencijalno i primordijalno, nešto þiji nam poreklo i svrha nisu sasvim poznati, treüa i þetvrta upotreba pojma "mit" mogu se zajedniþki nazvati mitologizacijom, jer upuüuju na odreÿenu sklonost, na proces, na nešto aktivno, dinamiþno, savremeno, konstruisano; peta upotreba takoÿe se odnosi na nešto objektivno i relativno nepromenljivo, s tim što se ta objektivnost tiþe koliko kulture toliko i uroÿenih spoznajnih po- tencijala i matrica.5 U prvoj upotrebi mit je gotovo poistoveüen sa pojmom "istorija",6 u drugoj upotrebi pojam "mit" je gotovo sinonim za pojam "tradici- 4 Nije do kraja jasno koliki je u usvajanju mitskih obrazaca udeo kulturalizacije i socija- lizacije, a koliko je to stvar genetike ili prirodnih predispozicija. Tim problemom se evrop- ska filozofija bavi poslednjih nekoliko vekova (videti U. Fabijeti i drugi, 2002: 25 i dalje). Kako istiþe Meri Daglas, osvrüuüi se na rezultate istraživanja Levi-Strosa, "svako iskustvo se prima u strukturisanoj formi, a te forme i strukture, koje su uslov znanja, generalno su nesvesne". Daglasova smatra da su se pomenute strukture malo ili nima- lo promenile od drevnih vremena, i da se uvek sastoje od pravljenja parova i opozicija koje su usmerene jedna protiv druge i grade se na razliþite naþine (Douglas 1975: 153). Levi-Stros istiþe da struktura mita pripada razliþitom nivou mentalne aktivnosti od onog koji važi za jezik. Osim toga, odvojene jedinice u mitu nemaju znaþenje sa- me po sebi veü znaþenje dobijaju u skladu sa naþinom na koji su kombinovane sa dru- gim jedinicama (videti isto 154). Uz izvesnu ogradu mogli bismo reüi da sva uopšta- vanja, predrasude i svi stereotipi na neki naþin predstavljaju angažovani oblik ispolja- vanja sklonosti ka mitologizaciji, odnosno, predstavljaju primanje iskustva u struktu- risanoj formi. Popoviü i Braun su u svojim studijama, na primeru kosovskog mita, po- kazali kako se jedan istorijski sadržaj vremenom usklaÿuje sa odreÿenim obrascima (Videti Popoviü 1998, takoÿe Braun 2004). 5 Preteþa personalistiþke filozofije N. Berÿajev piše da mit "nije nešto izmišljeno veü stvarnost, ali drukþija stvarnost, koja se razlikuje od takozvane objektivne empi- rijske þinjenice. Mit u narodnom pamüenju je saþuvano priþanje o dogaÿajima koji su se zbili u prošlosti, on savlaÿuje granice spoljašnje objektivne faktiþnosti i otkriva faktiþnost idealnu, subjektivnu" (Berÿajev 2001: 27). Wistrich i Ohana (1995: 61, pre- ma Rose 2005: 23) kažu da "mit nije ništa manje istinit od povijesti, nego naknadna, drukþija istina, istina koja supostoji s istinom; ne objektivna ljudska istina, nego istina koja napreduje spram historijske istine". 6 Berÿajev izmeÿu istorije i mita stavlja znak jednakosti, pozivajuüi se na zrelu fa- zu Šelingove filozofije po kojoj je mitologija prvobitna istorija þoveþanstva (više o to- me videti Berÿajev, navedeno delo, 27). ȿɬɧɨɚɧɬɪɨɩɨɥɨɲɤɢ ɩɪɨɛɥɟɦɢ ɧ.ɫ. ɝɨɞ. 1. ɫɜ. 1 (2006) 158 SAŠA NEDELJKOVIû ja", u treüoj upotrebi ovaj pojam je izjednaþen sa pojmom "predrasuda" odno- sno "stereotip"7 (pa þak i sa pojmom "neistina"), u þetvrtoj sa srodnim i užim pojmom "legenda" ali i sa pojmom "ikona", u petoj upotrebi sa pojmom "ar- hetip", a u šestoj sa veoma problematiþnim pojmom "primitivna svest". Sklonost ka poetizaciji i mitologizaciji društvene stvarnosti univerzalna je i trajna osobina ljudskih grupa. Postoje mišljenja da je ta sklonost kod pojedi- nih naroda/nacija (srpskog, na primer)
Load more

Recommended publications
  • INTERVJU: Dara D`Oki} Nada [Argin Bojan @Irovi} Emina Elor Tema: Pozori{Na Publika Danas
    POZORI[NE NOVINE BROJ 161 MART 2010. GODINA XVII CENA 100 DINARA Tema: Pozori{na publika danas Promocija Teatrona - rasprava o Bitefu Tuma~enje ~lana 50. Zakona u kulturi Iz autobiografije D`ord`a Ebota Jubilej: 150 godina od ro|enja ^ehova Reprint Ludus: Pas koji je voleo pozori{te Pri~e o predstavama: „Igra u tami”, „Rekvijem”, „Mirisi cimeta”... INTERVJU: Dara D`oki} Nada [argin Bojan @irovi} Emina Elor Tema: Pozori{na publika danas dnevnim novinama pro~ita njenu nije dopao, tra`e nazad svoj novac. Jo{ najavu pred premijeru. „Bitni su, nara- mi se nijednom to nije desilo!“ vno i glumci, volim da gledam Petra Slu~ajno, autor ovog teksta zna GLEDAOCI U GLAVNOJ ULOZI Kralja, Svetlanu Bojkovi} i ostale njiho- novinara koji je prvi put u{ao u pozo- vog ran ga, mada u`ivam i u glumi ovih ri{te za hvaljuju}i Sa{i Ran|elovi}u: u O pozori{noj publici za „Ludus“ govore Sale, kao da nakon premijere Kose, kako se to mla|ih a ve} poznatih – Nikole \u - tre}em gimnazije, pobegao je sa posle- Ivan, Zoran, @eljko, Nikola, Sla|an – bla - ka`e, jo{ bolje idu.“ On ka`e i da svi od ri~ka, na pri mer.“ dnjih ~a sova, njegovi su to saznali pa on Tokom kratkog razgovora, ne du`eg gaj nici na{ih pozori{ta, kao i nekolicina ljudi upravnika do portira uti~u na prodaju nije smeo ku}i, na{ao se u blizini pozo- karata, „mada se na kraju ceo sistem od 15 minuta sa Aleksandrom Ran|e - ri{ta, vrzmao se oko blagajne, po~eo „uhva}enih na delu“ prilikom kupovine pozori{ta ipak slije na biletarnicu.“ lovi}em, blagajnikom Jugoslovenskog razgovor sa Sa{om ne bi li prekratio karata [ta ih ljudi naj~e{}e pitaju? „Da li dramskog pozori{ta, desetak ljudi se vreme, ovaj mu je ponudio kartu, imate dobru komediju i kolika je cena telefonom raspitivalo za karte raznih besplatno i – od ta da je redovan gleda- karte – to su dva pitanja na koja mora da predstava i neprestano su se, zbog istog lac i ovog i drugih pozori{ta.
    [Show full text]
  • Kula Nad Vršcem
    sabrane pesme (1971-2021) Milan Uzelac Mera vremena Sadržaj KULA NAD VRŠCEM Kula Kula u magli Majdan Događaj na Majdanu Pogled sa Đakovog vrha Namernik na Đakovom vrhu Misa Toranj Mise Na dnu Đavoljeve jazbine U Đavoljevoj jazbini Kapela Svetog Roka Zidanje Kapele Svetog Roka Urbani Pogled sa Urbana Kaluđerski birt Pred Mesićem Mesić Mesićki toranj Mali rit Orlovi nad Malim ritom Crkva na Beljacu U crkvi na Beljacu At Idoli sa Ata Ludoš Susret na Belom mostu Kanal na Ludošu Traka nad Ludoškim kanalom Predeli zimi Strmoglavica Najsevernija njiva na Strmoglavici Selište www.uzelac.eu 2 Milan Uzelac Mera vremena Priča sa Selišta Crvenka Pogled sa Crvenke Pogled sa Novih zemalja Nove zemlje IZVOR KOŠAVE Miris paljevine Izvor košave Pred kišu U nedostatku odgovora Pomračenje Laza Kostić u Vršcu Nadgrobije za Aleksandra Poleksića Uzvitlana strast zemlje Bolest Van ravnoteže Bolest Zaboravljen put Poslednja provera Na putu u polje Pesma za mrtve Crvenoarmejce Tamo, pod Bregom Prag smrti Razgovor o putu Pokretni strah Pesma čuvara pesme Početak putovanja u noć Strah u polju STRAŠILA U POLJU Stepenište Podloga pesme Tajna spekulativne konstrukcije Posečen voćnjak Ruši se nova kuća Tigrovo oko www.uzelac.eu 3 Milan Uzelac Mera vremena Groblje na vrhu Brega Negde u ataru Korvinova ptica Neizgovorena reč Moć govora Proroštvo Vinka Lozića Beg u slatine Noćni leptir Marks u Krojcnahu Kikindski partizani Iščekivanje Pred početak lova Pet nebesnica Poslednja šala Vest iz hlebarnice Strašila u polju PESAK Zidni sat Lice Panike Trava Nova nit Igra s ribarima
    [Show full text]
  • AVGUST KARADZIC 08 3213.Qxd
    !I § ••• I HOBHHE CpnCKE PAAHKAnHE CTPAHKE 6EorPAA, ABrYCT 2008. rOAHHE 6ECnnATAH nPHMEPAK ro HHA XIX 6POJ 3213 Osniva~ i izdava~ Prof. dr Vojislav [e{eq Glavni i odgovorni urednik STOP tiraniji! Elena Bo`i}-Talijan •Radovan i Golijat 22 Zamenici glavnog i odgovornog urednika Marina Toman, Jadranka Joksimovi} Simbol srpskog otpora 9 Pomo}nik glavnog •Zadu`io srpstvo doveka i odgovornog urednika Momir Markovi} Tehni~ko ure|ewe i kompjuterski prelom SSP i izru~ewe Karaxi}a 15 Severin Popovi} •ZES obmana Redakcija Ivan Nini}, Boris Aleksi}, Du{an Mari}, dr Nikola @uti}, Reakcije 1616 Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi}, •Tadi} poni`ava Srbiju mr Aleksandar Martinovi}, Budimir Ni~i}, Amyad Migati, Ogwen Mihajlovi} Unos teksta Opasnost za srpstvo Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, •Borise izdajni~e, dokle? 2525 Qubinka Bo`ovi}, Dragica Tomi} i Biqana Mi~i} Lektura i korektura Crna Gora – reakcije Lazar Macura 28 Predsednik Izdava~kog saveta •Judo Tadi}u! Dr \or|e Nikoli} Zamenik predsednika Izdava~kog saveta Dr Branko Nadoveza Protesti u Beogradu Izdava~ki savet •Omladina budi Srbiju 31 Prof. dr Vojislav [e{eq, Tomislav Nikoli}, Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi}, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi}, Dnevnik doga|aja koji mewaju Srbiju Mirko Blagojevi}, Du{ko Sekuli}, •Radikalski otpor Tadi}evoj diktaturi 34 Zoran Krasi}, Paja Mom~ilov, Nata{a Jovanovi}, Goran Cvetanovi} [tampa Batinama ka Evropi 43 DOO “Dragi}”, Zrewanin •Tadi}evi pendreci \or|a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/535-491 Redakcija prima po{tu na adresu Svesrpski sabor “Velika Srbija”, Trg pobede 3, 46 11080 Zemun; rukopisi se ne vra}aju •Sloboda za Srbiju 46 Novine “Velika Srbija” upisane su u Registar sredstava javnog informisawa Ministarstva za informacije pod brojem Poezija Radovana Karaxi}a 1104.
    [Show full text]
  • Junaci Pola Kralja Pola Sveta Pola Rata
    TRILOGIJA SKRHANO MORE: JUNACI Pola kralja Pola sveta Pola rata * * * TRILOGIJA PRVI ZAKON: Džo Aberkrombi Oštrica Vešala Poslednji argument kraljeva * * * Romani iz sveta PRVOG ZAKONA: Osveta Preveo Nikola Pajvančić Naslov originala Joe Abercrombie The Heroes Copyright © Joe Abercrombie 2011 Posve}eno Iv Axe illustration © Didier Graffet/Bragelonne 2010 Jednog dana }e{ ~itati ovo Map © Dave Senior 2010 i pitati: ,,Tata, {to toliki ma~evi?“ Copyright © za srpsko izdanje, Laguna 2017 Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projekta odgovornog korišćenja šumskih resursa širom sveta. NC-COC-016937, NC-CW-016937, FSC-C007782 © 1996 Forest Stewardship Council A.C. Borbeni poredak SAVEZ Glavna komanda Lord mar{al Kroj – vrhovni zapovednik snaga njegovog veli- čanstva na Severu Pukovnik Felnig – njegov načelnik štaba, čovek izuzetno slabe brade Pukovnik Bremer van Gorst – kraljev posmatrač Severnog rata i osramoćeni majstor mačevalac, bivši prvi kraljev gardista Rurgen i Mla|i – njegove verne sluge, jedan star a drugi… mlađi Bajaz, prvi među magovima – ćelavi čarobnjak, navodno star stotinama godina, uticajni predstavnik Zatvorenog veća, kraljevih najbližih savetnika Joru Sumpor – njegov sluga, telohranitelj i glavni knjigovođa Denka i Saurizin – dva stara adepta sa Univerziteta u Adovi, naučnici koji za Bajaza vrše eksperiment 8 Džo Aberkrombi Junaci 9 Pukovnik Harod dan Brok – iskren i marljiv oficir u Midovom D`alenhormova divizija štabu, sin zloglasnog izdajnika General D`alenhorm – stari kraljev prijatelj, izuzetno mlad za Finri
    [Show full text]
  • New Europe College Ştefan Odobleja Program Yearbook 2012-2013
    New Europe College Ştefan Odobleja Program Yearbook 2012-2013 CONSTANTIN ARDELEANU CRISTIAN CERCEL ALEX CISTELECAN COSTIN MOISIL RALUCA MUŞAT MARIUS STAN IOAN ALEXANDRU TOFAN RĂZVAN VONCU Editor: Irina Vainovski-Mihai Copyright – New Europe College ISSN 1584-0298 New Europe College Str. Plantelor 21 023971 Bucharest Romania www.nec.ro; e-mail: [email protected] Tel. (+4) 021.307.99.10, Fax (+4) 021. 327.07.74 RĂZVAN VONCU Born in 1969 Ph.D., University of Bucharest, 2006 Thesis: Confessive Narrative in Romanian Medieval Literature Senior Lecturer, University of Bucharest, Faculty of Letters, Department of Literary Studies Scholarship of Open Society Foundation – Bulgarian and Balkanology Studies, Bansko – Blagoevgrad, Bulgaria (1993) Scholarship at “St. Kliment Ohridski” University of Sofia – Studies of Bulgarian Language and Literature (1990) Papers delivered at conferences in Romania, Serbia, Republic of Moldova Numerous articles published on Literary Studies, Balkan Studies, Cultural Studies Published three translated books (from Italian and Serbian) Author of 16 books among which: Secvenţe literare contemporane (Contemporary Literary Fragments), I, Viitorul Românesc, Bucharest, 2001 Secvenţe literare contemporane (Contemporary Literary Fragments), II, Viitorul Românesc, Bucharest, 2002 Orizonturi medievale (Medieval Horizons), Artemis, Bucharest, 2003 Despre Preda şi alte eseuri neconvenţionale (On Preda and Other Unconventional Essays), Semne, Bucharest, 2003 Eseuri critice (Critical Essays), Ed. Muzeului Naţional al Literaturii Române,
    [Show full text]
  • Riblja Čorba
    Emmerich Kelih Ladislav Fuks (Graz) Linguistic analysis of YU-Rock: Riblja Čorba • Institut für Slawistik, Universität Graz (Austria) • http://www-gewi.uni-graz.at/quanta/ [Graz Project on Quantitative Text-Analysis] • http://www.uni-graz.at/emmerich.kelih/ [[email protected]] Questions and goals 1. Why Riblja čorba? • Band info, album issues, greatest hits, Bora Đorđević as a poet 2. Which linguostylistic features make Riblja čorba so popular yet unique? • phonetics and phonology • morphology • lexicology and semantics 3. Application potential of those features in learning serbian as a foreign language • frequent usage of certain grammar and lexical structures • intentional language errors • rich functional framework 4. Which language type(s) are we dealing with? (quantitative approach) • substandard (slang, jargon, dialect) • oral colloquial language • standard language • poetry language Sergej Esenin of YU-Rock ? • One of the most popular Serbian rock bands in EX-Yu, based on „strong“ texts of lead member Borisav Đorđević a.k.a. Bora Čorba • Life confession of a poet, soldier, deceived lover, rebel, misanthrope, patriot, cynic, social and politics critic, religious skeptic • strong, creative and deep connection between attitudes, ideas and topics on one side, and language means used to express them, on the other • 30 years publishing continuum-texts of Riblja čorba reflect not only authors personal issues (loneliness, depression, irony, bitterness, despise, exile, rage...) but also turbulences in EX-Yu, Serbia, Balkan (war,
    [Show full text]
  • ( • ) Hrvatski Filmski Ljetopis God
    ( • ) Hrvatski Filmski Ljetopis god. 19 (2013) broj 73-74, proljeće-ljeto 2013. Hrvatski filmski ljetopis utemeljili su 1995. Hrvatsko društvo filmskih kritičara, Hrvatska kinoteka i Filmoteka 16 Utemeljiteljsko uredništvo: Vjekoslav Majcen, Ivo Škrabalo i Hrvoje Turković Časopis je evidentiran u: SCOPUS, FIAF International Index to Film Periodicals, Web of Science (WoS) i u Arts and Humanities Citation Index (A&HCI) ( • ) Hrvatski Filmski Ljetopis Uredništvo / Editorial Board: Nikica Gilić (glavni urednik / editor-in-chief) Krešimir Košutić (novi filmovi i festivali / new films and festivals) Bruno Kragić Karla Lončar (izvršna urednica / managing editor) Jurica Starešinčić Tomislav Šakić Hrvoje Turković (odgovorni urednik / supervising editor) Suradnici / Contributors: Ivana Jović (lektorski savjeti / proof-reading) Juraj Kukoč (kronika / chronicles) Sandra Palihnić (prijevod sažetaka / translation of summaries) Duško Popović (bibliografije / bibliographies) Anka Ranić (UDK) Dizajn / Design: Igor Kuduz *pinhead Priprema za tisak / Prepress: Kolumna d.o.o., Zagreb Nakladnik / Publisher: Hrvatski filmski savez / Croatian Film Association Za nakladnika / Publishing Manager: Vera Robić-Škarica ([email protected]) Tisak / Printed By: Tiskara C.B. Print, Samobor Adresa / Contact: Hrvatski filmski savez (za Hrvatski filmski ljetopis), HR-10000 Zagreb, Tuškanac 1 TAJNICA REDAKCIJE: Kristina Dorić ([email protected]) telefon/phone: (385) 01 / 4848771 telefaks/fax: (385) 01 / 4848764 e-mail uredništva: [email protected] / [email protected], [email protected] / [email protected] www.hfs.hr/ljetopis Izlazi tromjesečno u nakladi od 1000 primjeraka Cijena: 50 kn / Godišnja pretplata: 150 kn Žiroračun: Zagrebačka banka, 2360000-1101556872, Hrvatski filmski savez (s naznakom “za Hrvatski filmski ljetopis”) Hrvatski filmski ljetopis is published quarterly by Croatian Film Association Subscription abroad: 60 € / Account: 2100058638/070 S.W.I.F.T.
    [Show full text]
  • Ovo Nije Dom – Pesnikinje O Migraciji
    1 2 3 Novi Sad, 2017. UVOD 4 Naša početna teza bila je da je poezija svuda, ona je individu- alno-politički izbor razumevanja i življenja u svetu, prilika za svakoga. Međutim, pročitavši grmljavinu stihova Katalin Ladik, neočekivano smo pomislile, poezija je retka. Ipak je retka! Ona piše:„...Golemi crni sulundari urliču u meni gde si? Ovde vlada mrak i užas. Ako je ovo istorija, neću te dodirnuti, kad stignem, nemoj me dočekati.“ Očigledno, puštale smo da nas pesme bacaju na sve strane, da nas slude, i sve snažnije smo osećale koliko nedostaje više knjiga u kojima su okupljene pesnikinje. Vita Trebovac godinama radi u knjižari i redovno sreće ljude koji se čude nad stihovima pesnikinja, nad postojanjem nekih pesničkih imena. Isto tako, ona kod njih prepoznaje potrebu za pesnikinjama. Rasuti glasovi, jezici i preokupacije pesnikinja su nesakupive, nisu naročito vidljive i mi smo, prosto, želele da organizujemo ovaj susret koji bi mogao biti mapa kretanja za svakoga koga zanima poezija, i ko će moći da potraži ove ili neke druge pesnikinje. 5 U našem Izboru nije bilo kvalitativne selekcije, osim poziva koji smo uputile pesnikinjama. Pozvane su da pošalju do tri pesme, same birajući koje se od pesama na bilo koji način tiču migracije, tako čitajući i kretanje sopstvenog iskustva kroz poeziju ili poezije kroz iskustvo. A koliko je to poetsko iskustvo drugačije (ili ne) od njihovog životnog iskustva može se nazreti i kroz informativne delove biografija. Pored biografije autorke su dale i promišljanje na pitanja gde trenutno žive i kako su tu dospele, i zato su biografije različitih dužina, bez ideje da bilo koju autorku favorizujemo.
    [Show full text]
  • 261 Удк 347.78 : 681.854 (497.1) © О. В. Синеокий, 2015
    КУЛЬТУРОЛОГИЯ И ЭТНОЛОГИЯ ВЕСТНИК ТОГУ. 2015. № 2 (37) УДК 347.78 : 681.854 (497.1) © О. В. Синеокий, 2015 ЮГОСЛАВСКИЙ РОК В КУЛЬТУРЕ ЗВУКОЗАПИСИ (КОММУНИКАТИВНО-СИМВОЛИЧЕСКАЯ ПРИРОДА «ЮГОНОСТАЛЬГИИ») Синеокий О. В. – канд. юр. наук, доцент, проф. кафедры «Журналистика», тел. 099- 46-35-104, +38061-720-32-50, e-mail: [email protected] (Запорожский нацио- нальный университет) В статье проанализировано историю рок-культуры в Югославии c позиции развития социокультурных коммуникаций. Впервые подробно освещены малоизученные страницы истории югославской рок-музыки. Особое место отведено анализу концепции словенского професора культурологии Мити Великоня о коммуникативно-символической природе феномена югоноста- льгии. В статье c позиции гуманитарного знания рекординг исследован как социальный конструкт в широком поликультурном медиапространстве. Определено место данной институции в системе массовых коммуникаций. Охарактеризована социально-коммуникационная сущность системы рекор- динга. Выявлены закономерности развития и особенности функционирова- ния звукозаписывающих учреждений (рекорд-лейблов) в системе социаль- ных коммуникаций во времена социализма. Проанализирована бизнес- модель музыкально-издательских корпораций Югославии во второй поло- вине ХХ столетия. Основываясь на системном понимании многоканальных коммуникаций в сфере музыкальной звукозаписи осмыслены проблемы взаимодействия отправителей и адресатов в музыкальном субсекторе ме- диапространства. Обозначены приоритеты информационных стратегий по продвижению фонографических
    [Show full text]
  • Eckermann Broj 3
    ECKERMANN BROJ 3 1 Page ECKERMANN BROJ 3 ............................................................................................................................... 1 ECKERMANN PITA ................................................................................................................................... 4 PRIMUM VIVERE DEINDE PHILOSOPHARI ......................................................................................... 4 SVI MI SUDJELUJEMO U VELIČANSTVENOJ HIBRIDIZACIJI I KREOLIZACIJI SVIJETA ......... 10 JA KAO PRIVIDAN POJAM .................................................................................................................... 24 VREME POSETE JE ZAVRŠENO ............................................................................................................ 29 BILJEŽNICE S AHERONTA .................................................................................................................... 34 KONTURE ŽRTVE .................................................................................................................................... 39 PREVALISA............................................................................................................................................... 50 SKANDINAVSKE ..................................................................................................................................... 61 EVEREST ..................................................................................................................................................
    [Show full text]
  • Sta Jede Mornar Popaj Da Bi Postao Snazan*Spanac Kom Plemenu Pripadaju Asterix I Obelix*Galima*Gali Sekspirov Junak, Ubio Je
    Sta jede Mornar Popaj da bi postao snazan*Spanac Kom plemenu pripadaju Asterix I Obelix*Galima*Gali Sekspirov junak, ubio je svoju odanu i neduznu zenu Dezdemonu,a potom sebi oduze o zivot*Otelo Cvrsta resenost je najveca*Mudrost Popis jela u restoranu ili..*Meni Kamion koji ima pokretnu karoseriju za istovar tereta zove se*Kiper Otkrivanje karaktera coveka pomocu njegovog rukopisa*Grafologija Preradjeni kaucuk*Ebonit Pogreska,omaska*Kiks Nocu steono, a danju jalovo*Krevet 1961. Istocni Nemci pocinju gradnju*Berlinskog zida Kom jeziku pripadaju dijalekti gete i toske*Albanskom*Albanski Pismena potvrda za uzetu stvar na pozajmicu*Revers U kom italijanskom gradu se proizvodi Fiat*Torino*Torinu Odrana koza sa glave pobedjenih neprijatelja*Skalp Najvece rastojanje od ravnotenog poloaja tela koje osciluje*Amplituda Hemijski simbol za kalijum*K Kazivanje "u pero"*Diktat*Diktiranje Skrtica je kao magarac natovaren zlatom koji se pokriva*Slamom Mera za zlato i druge dragocenosti*Karat Zenski prslucic za pridrzavanje grudi*Brushalter*Grudnjak Povreda imovine*Steta Obmanjivati*Varati*Lagati Osoba koja ne moze promeniti misljenje i ne zeli promeniti temu*Fanatik 1000 Mhz ili ....*Gigaherc*Gigaherz* Moreplovac koji je prvi oplovio svet*Magelan Brzina svetlosti je*300000 KM/S*300000 Vrsta cveta, krin*Ljiljan Pesmu "Nek padaju cuskije" izvodi...*Dino Merlin*Merlin Zivotinje (LAT.)*Animali*Animalia Nezasiceni alkohol*Enol Glavni grad Libije*Tripoli Ko izvodi pesmu "Mahadeva"*Astral Projection Koji je glavni grad Italije*Rim Ugaseni vulkan u Meksiku*Popokatepetl
    [Show full text]
  • Kiši Li Neprekidno Nad Kotorom?
    lidija vukčević Kiši li neprekidno nad Kotorom? Lidija Vukčević Kiši li neprekidno nad Kotorom? PB 1 lidija vukčević Kiši li neprekidno nad Kotorom? PB 1 lidija vukčević Kiši li neprekidno nad Kotorom? Za pisanje ovoga romana autorica je dobila potporu Ministarstva kulture Republike Hrvatske Zagreb, 2012. 2 3 I dio Onamo, onamo gdje je noć sagorjela dan 4 5 I. JUNIJ 1. Lipanjski mirisi Prijeđe li se u dubrovački suton granica na Debelom Brijegu, ubrzo se uliježe u sjene Bokeljskoga zaljeva, jedinstvenog jadranskog fjorda. Svete sjene Boke… Svježe sjene večeri, sjetne sjene večeri padaju na nas dok klizimo ce- stom prema Jugu. Čekamo trajekt. Promatram bokore oleandara. Visoki su i bujni. Nadsvođuju u ružičastim i bijelim lukovima zavojite ceste Zaljeva, uz more koje miriše na opojni mirluh. Sažimaju se u jedinstven buket mirisi ulja i ribe, ruzmarina i soli, olen- dara i pinija. Nesravnjivi mirisi Zaljeva i zavičaja. Udišem ih kao neku ariju eternu. O leandri, božanski leandri, uz koje me vežu sjene mladosti i naše male ljetne kamene vile uz sutomorsku obalu. Otac i ja ih posadismo u tro- strukim parovima na terasi i za kućom, u znak naše trojedine male obitelji. Sad me umnoženi i uvećani prate putem kojim se nakon de- setljeća izbivanja vraćam kući kroz čudesnu tamnu zemlju Boku u ko- joj sunce kasno izlazi i rano zalazi. Nakon par kilometara, nameće se krajoliku Novi sa svojim utvrda- ma i žalima, lječilištima i crkvama. On je velika poluzatvorena školj- ka, optočena tisućama skalina što pamte jednako hercegbosanske vladare i srpske kneževe, crnogorske vladike i jezuitske grozniča- ve propovijedi.
    [Show full text]