MONOGRAFSKA STUDIJA ɍȾɄ 271.2 : 323.1 (=163.41) Saša Nedeljkoviü Mit, religija i nacionalni identitet: Mitologizacija u Srbiji u periodu nacionalne krize Apstrakt: U ovom radu je uþinjen pokušaj da se prouþi kognitivna komponenta mitologizacije u Srbiji u periodu nacionalne krize, ka- ko na institucionalnom tako i na individualnom nivou. Rad se bazira na istraživanju koje je zapoþeto 1998. godine a završeno je 2000. godine, tako da obuhvata period pre NATO agresije, za vreme nje i nakon nje. Institucionalni nivo je prouþavan preko tekstova ratnih izdanja þasopisa "Vojska", a individualni nivo preko stavova i raz- mišljanja studentske populacije u Beogradu. Kljuþne reþi: srpska nacija, mit, nacionalizam, institucionalni nivo, individualni nivo Mit u više nego jednom smislu predstavlja jedinstvenu kulturnu formu, pa velika pažnja koja mu se u nauci poklanja nikako nije sluþajna i neopravdana. On prati þoveþanstvo od najranijih vremena do danas, i nezaobilazan je (iako þesto neprimetan) þinilac u gotovo svim životnim situacijama. I pored toga, njegovo poreklo i njegova funkcija nisu nam do kraja jasni, a naš odnos prema njemu þesto je ambivalentan. Nasuprot uverenjima da je mit survival ranijih evolutivnih faza ljudske svesti koji, u ovoj eri racionalizma, treba posmatrati iskljuþivo kao deo folklora, sve su brojnija mišljenja da "racionalnost" i "iraci- onalnost", osim toga što nije lako utvrditi gde se jedno završava a drugo poþi- nje, u pogledu odnosa prema mitu nisu opozicija jedno drugom: sposobnost racionalizacije nije obavezno i sposobnost demitologizacije, što implicira da je mit još uvek živ, da nam je još uvek potreban i da još uvek deluje.1 ýinom dekonstrukcije jednog mita þesto (ili gotovo uvek) automatski vršimo konstru- isanje drugog. Prilikom prouþavanja mita u svakom sluþaju moramo biti opre- zni, jer on u sebi krije protivreþnosti. To je forma ili fenomen koji, kao prvo, Ɍɟɤɫɬ ʁɟ ɪɟɡɭɥɬɚɬ ɭɱɟɲʄɚ ɭ ɧɚɭɱɧɨɢɫɬɪɚɠɢɜɚɱɤɨɦ ɩɪɨʁɟɤɬɭ ɛɪ. 147035 ɤɨʁɢ ɮɢɧɚɧɫɢɪɚ ɆɇɁɀɋ Ɋɋ 1 O promenama u naþinu percipiranja stvarnosti tokom istorije videti B.Anderson 1988; takoÿe K.G. Jung 1977: 319 i dalje. O filozofskim dilemama u pogledu proble- ma ljudskog saznanja korisno je, kao poþetnu informaciju, pogledati U.Fabijeti, R. Maligeti i V. Matera 2002: 25 i dalje. ȿɬɧɨɚɧɬɪɨɩɨɥɨɲɤɢ ɩɪɨɛɥɟɦɢ ɧ.ɫ. ɝɨɞ. 1. ɫɜ. 1 (2006) 156 SAŠA NEDELJKOVIû ima funkciju primarne kulturne sistematizacije, orijentacije i stabilizacije, i koji se bavi relativno uskim krugom problema u vezi sa osnovnim egzistenci- jalnim pitanjima þoveka, koristeüi se nadracionalnim (ili iracionalnim) meha- nizmima. U tom smislu, mitovi su konstruktivni i progresivni elementi ljudske kulture. S druge strane, pojam "mit" u savremenom društvu poþinje da se pri- menjuje za široki spektar problema i þesto postaje konzervativan, regresivan i destruktivan element koji se upotrebljava od strane društvenih struktura u cilju otuÿivanja kulturnih i psihiþkih potencijala pojedinaca i grupa: upotrebom mi- ta se vrši kontrola kulturnog i društvenog života (videti Matiü 1998: 15 i da- lje). Ukoliko prilikom prouþavanja mitova ne vodimo raþuna o ovoj dvostru- kosti, ostajemo uskraüeni za moguünost da, prepoznavanjem jednog od ova dva naþina upotrebe mita, bolje i brže uoþimo i razumemo procese i odnose izmeÿu razliþitih faktora i elemenata. Buduüi da se svakodnevno pojavljuju novi "mitovi", odnosno, da se neprekidno vrši proširivanje opsega upotrebe pojma "mit", osvešüivanje napred opisane dualnosti postaje neophodno da bi- smo izgradili jasne kriterijume za prepoznavanje mitova, za njihovo razume- vanje i za njihovu pravilnu upotrebu, ukoliko je to uopšte moguüe.2 Pod pojmom "mit" se podrazumeva više (i sve više) razliþitih a ipak sliþ- nih ili povezanih stvari. Kao prvo, ovaj pojam se koristi za oznaþavanje tradi- cijom osveštanih i usmenim predanjem saþuvanih priþa koje imaju odreÿenu formu i karakteristike, govore o davnim odnosno izmišljenim dogaÿajima, i upuüuju na poreklo i odreÿenje pojedinih grupa ili þoveka uopšte. Kao drugo, pod ovim pojmom se može podrazumevati ceo kulturni kompleks, koji obu- hvata sistem priþa ili pesama sa kojim su neraskidivo povezane materijalna i duhovna kultura nekog naroda ili celokupne civilizacije (Hrišüanski mit, Ko- sovski mit). Kao treüe, pojam "mit" se þesto upotrebljava za oznaþavanje ra- znih vrsta društvenih konstrukcija: mit se u ovoj upotrebi odnosi na nešto ne- stvarno, neprovereno, nedokazano ili nedokazivo, neistinito, manipulativno, uprošüeno, kliširano.3 Kao þetvrto, znaþajni dogaÿaji (uglavnom davni) i ljudi (uglavnom mrtvi ili nedodirljivi), þesto dobijaju mitski oreol. Kao peto, pojam "mit" se, uglavnom u nauþnoj literaturi, posredno koristi da se oznaþi interna kognitivna mapa ljudskog uma, kao predispozicija da se odreÿeni doživljaj 2 Nisu tako malobrojna shvatanja da je pokušaj racionalnog poimanja mita i njego- vo podvrgavanje nauþnoj analizi pogrešan put ka rešavanju zagonetke mita. ýember- len (prema Bauzinger 2002: 65-66) prebacuje hrišüanskoj crkvi da je lišila mit "njego- vog plastiþnog, nikad do kraja dokuþivog znaþenja, koje je kadro da se razvija i koje je stoga uvek revolucionarno". 3 Pojam "mit" se þesto koristi kao opozicija pojmu "stvarnost". Ovakva upotreba pojma "mit" javlja se neretko i u naslovima nauþnih studija: Incest izmeÿu mita i stvarnosti (Z. Mrševiü 1997), Mafija: Mit ili realnost (poglavlje u studiji Organizovani kriminalitet Ĉ. Ignjatoviüa 1998), itd. ȿɬɧɨɚɧɬɪɨɩɨɥɨɲɤɢ ɩɪɨɛɥɟɦɢ ɧ.ɫ. ɝɨɞ. 1. ɫɜ. 1 (2006) MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ... 157 percipira i psihiþki i/ili kulturno obradi u skladu sa ograniþenim brojem moti- va.4 U šestoj upotrebi, koja je veü pomenuta i koja se prepliüe sa nekim od veü navedenih upotreba, "mit" se koristi kako bi se oznaþio model razmišljanja i ponašanja koji je "nelogiþan" ili "prelogiþan", "iracionalan" ili "nadraciona- lan", "mistiþan" itd. (videti Jung, navedeno delo). Ovde se moram zaustaviti iako se, naravno, postojeüi oblici upotrebe mita ovim ne iscrpljuju. Dok prva, a donekle i druga upotreba upuüuju na objektivni kulturni element ili kom- pleks, na nešto prošlo, materijalno, statiþno, esencijalno i primordijalno, nešto þiji nam poreklo i svrha nisu sasvim poznati, treüa i þetvrta upotreba pojma "mit" mogu se zajedniþki nazvati mitologizacijom, jer upuüuju na odreÿenu sklonost, na proces, na nešto aktivno, dinamiþno, savremeno, konstruisano; peta upotreba takoÿe se odnosi na nešto objektivno i relativno nepromenljivo, s tim što se ta objektivnost tiþe koliko kulture toliko i uroÿenih spoznajnih po- tencijala i matrica.5 U prvoj upotrebi mit je gotovo poistoveüen sa pojmom "istorija",6 u drugoj upotrebi pojam "mit" je gotovo sinonim za pojam "tradici- 4 Nije do kraja jasno koliki je u usvajanju mitskih obrazaca udeo kulturalizacije i socija- lizacije, a koliko je to stvar genetike ili prirodnih predispozicija. Tim problemom se evrop- ska filozofija bavi poslednjih nekoliko vekova (videti U. Fabijeti i drugi, 2002: 25 i dalje). Kako istiþe Meri Daglas, osvrüuüi se na rezultate istraživanja Levi-Strosa, "svako iskustvo se prima u strukturisanoj formi, a te forme i strukture, koje su uslov znanja, generalno su nesvesne". Daglasova smatra da su se pomenute strukture malo ili nima- lo promenile od drevnih vremena, i da se uvek sastoje od pravljenja parova i opozicija koje su usmerene jedna protiv druge i grade se na razliþite naþine (Douglas 1975: 153). Levi-Stros istiþe da struktura mita pripada razliþitom nivou mentalne aktivnosti od onog koji važi za jezik. Osim toga, odvojene jedinice u mitu nemaju znaþenje sa- me po sebi veü znaþenje dobijaju u skladu sa naþinom na koji su kombinovane sa dru- gim jedinicama (videti isto 154). Uz izvesnu ogradu mogli bismo reüi da sva uopšta- vanja, predrasude i svi stereotipi na neki naþin predstavljaju angažovani oblik ispolja- vanja sklonosti ka mitologizaciji, odnosno, predstavljaju primanje iskustva u struktu- risanoj formi. Popoviü i Braun su u svojim studijama, na primeru kosovskog mita, po- kazali kako se jedan istorijski sadržaj vremenom usklaÿuje sa odreÿenim obrascima (Videti Popoviü 1998, takoÿe Braun 2004). 5 Preteþa personalistiþke filozofije N. Berÿajev piše da mit "nije nešto izmišljeno veü stvarnost, ali drukþija stvarnost, koja se razlikuje od takozvane objektivne empi- rijske þinjenice. Mit u narodnom pamüenju je saþuvano priþanje o dogaÿajima koji su se zbili u prošlosti, on savlaÿuje granice spoljašnje objektivne faktiþnosti i otkriva faktiþnost idealnu, subjektivnu" (Berÿajev 2001: 27). Wistrich i Ohana (1995: 61, pre- ma Rose 2005: 23) kažu da "mit nije ništa manje istinit od povijesti, nego naknadna, drukþija istina, istina koja supostoji s istinom; ne objektivna ljudska istina, nego istina koja napreduje spram historijske istine". 6 Berÿajev izmeÿu istorije i mita stavlja znak jednakosti, pozivajuüi se na zrelu fa- zu Šelingove filozofije po kojoj je mitologija prvobitna istorija þoveþanstva (više o to- me videti Berÿajev, navedeno delo, 27). ȿɬɧɨɚɧɬɪɨɩɨɥɨɲɤɢ ɩɪɨɛɥɟɦɢ ɧ.ɫ. ɝɨɞ. 1. ɫɜ. 1 (2006) 158 SAŠA NEDELJKOVIû ja", u treüoj upotrebi ovaj pojam je izjednaþen sa pojmom "predrasuda" odno- sno "stereotip"7 (pa þak i sa pojmom "neistina"), u þetvrtoj sa srodnim i užim pojmom "legenda" ali i sa pojmom "ikona", u petoj upotrebi sa pojmom "ar- hetip", a u šestoj sa veoma problematiþnim pojmom "primitivna svest". Sklonost ka poetizaciji i mitologizaciji društvene stvarnosti univerzalna je i trajna osobina ljudskih grupa. Postoje mišljenja da je ta sklonost kod pojedi- nih naroda/nacija (srpskog, na primer)