INTERVJU: Dara D`Oki} Nada [Argin Bojan @Irovi} Emina Elor Tema: Pozori{Na Publika Danas

POZORI[NE NOVINE BROJ 161 MART 2010. GODINA XVII CENA 100 DINARA

Tema: Pozori{na publika danas Promocija Teatrona - rasprava o Bitefu Tuma~enje ~lana 50. Zakona u kulturi Iz autobiografije Dòrdà Ebota Jubilej: 150 godina od ro|enja êhova Reprint Ludus: Pas koji je voleo pozori{te Pri~e o predstavama: „Igra u tami”, „Rekvijem”, „Mirisi cimeta”...

INTERVJU: Dara D`oki} Nada [argin Bojan @irovi} Emina Elor Tema: Pozori{na publika danas

dnevnim novinama pro~ita njenu nije dopao, traè nazad svoj novac. Jo{ najavu pred premijeru. „Bitni su, nara- mi se nijednom to nije desilo!“ vno i glumci, volim da gledam Petra Slu~ajno, autor ovog teksta zna GLEDAOCI U GLAVNOJ ULOZI Kralja, Svetlanu Bojkovi} i ostale njiho- novinara koji je prvi put u{ao u pozo- vog ran ga, mada uìvam i u glumi ovih ri{te za hvaljuju}i Sa{i Ran|elovi}u: u O pozori{noj publici za „Ludus“ govore Sale, kao da nakon premijere Kose, kako se to mla|ih a ve} poznatih – Nikole \u- tre}em gimnazije, pobegao je sa posle- Ivan, Zoran, @eljko, Nikola, Sla|an – bla- kaè, jo{ bolje idu.“ On kaè i da svi od ri~ka, na pri mer.“ dnjih ~a sova, njegovi su to saznali pa on Tokom kratkog razgovora, ne duèg gajnici na{ih pozori{ta, kao i nekolicina ljudi upravnika do portira uti~u na prodaju nije smeo ku}i, na{ao se u blizini pozo- karata, „mada se na kraju ceo sistem od 15 minuta sa Aleksandrom Ran|e- ri{ta, vrzmao se oko blagajne, po~eo „uhva}enih na delu“ prilikom kupovine pozori{ta ipak slije na biletarnicu.“ lovi}em, blagajnikom Jugoslovenskog razgovor sa Sa{om ne bi li prekratio karata [ta ih ljudi naj~e{}e pitaju? „Da li dramskog pozori{ta, desetak ljudi se vreme, ovaj mu je ponudio kartu, imate dobru komediju i kolika je cena telefonom raspitivalo za karte raznih besplatno i – od ta da je redovan gleda- karte – to su dva pitanja na koja mora da predstava i neprestano su se, zbog istog lac i ovog i drugih pozori{ta. Sonja ¬iri¯ odgovori svaki blagajnik Beograda, a razloga, smenjivali ljudi ispred pulta Najmla|i su, prirodno, zaista u smem da tvrdim da bi vam isto rekle i blagajne. Sa{a je svakom iscrpno a prilici da budu prvi put u pozori{tu. e~ „publika“ je jedna od najbitni- gledaju sve, {ta god da je na repertoaru. kolege po drugim gradovima. Mada, u kratko i brzo odgovorio. „Nepisano Nikola Daji}, blagajnik Pozori{ta jih u pozori{nom svetu. U „Veli- Jednostavno, ho}e da vide predstavu, da stvari, ne postoji pitanje koje na biletar- pravilo glasi da prodata sala zna~i „Bo{ko Buha“ kaè da je oko njega i pre Rkom re~niku stranih re~i i izraza“ upoznaju novog pisca, novi tekst – sveje- nici nije postavljeno. Pre neki dan me dobru predstavu, a prazna sedi{ta zna~e podne i uve~e neprestana graja: pre Ivana Klajna i Milana [ipke pi{e da je dno. Gledaoci starijih generacija uglav- jedan gospodin pitao za{to ve~eras, dakle da blagajnik ne radi dobro svoj posao!“, podne zbog De~je scene, a zatim i zbog publika „skup ljudi sa istim interesova- nom traè odre|ene predstave, i to gotovo kad je on planirao da ide u pozori{te, nije kaè. I on smatra da bi pozori{ta bolje Ve~ernje. „Osnovci dolaze ili sa u~itelji- njem, ukusom, odnosom prema ne~emu, uvek one s istorijskom tematikom.“ na reperoaru predstava koju ho}e da ìvela kad bi imala vi{e komedija na com ili sa roditeljima, u oba slu~aja oni koji prate odre|enu kulturnu, umet - Zato su ve} dan-dva nakon objavlji- gleda.“ repertoaru. „Te {ka su vremena, pa je zna~i da ne biraju sami {ta }e gledati, ni~ku ili zabavnu delatnost“, u ovom vanja mese~nog repertoara prodate sve Ivan Gaus je do{ao u Atelje 212 jo{ normalno ako ljudi ho}e da se nasmeju. ali jo{ nikada nisam video da je neko konkretnom slu~aju – pozori{nu. ulaznice za predstave Dervi{ i smrt i dok je upravnik bio Muci Dra{ki}. „Se- Zato mislim da Beogradu nedostaju dete negodovalo. Na na{em re pertoaru Da nema publike, ne bi bilo ni pozo- Velika drama. Zoran Petrovi} kaè da su }am se, rekao mi je: samo gledaj da sala prave komedije. U na{im [inama ima su klasi~ne bajke koje oni vole i za koje ri{ta – svi ~itaoci „Ludusa“, i ne samo izuzetno traène predstave klasi~nog bude puna. I to i jeste moj posao, ja sam scena na kojima se ljudi smeju, ima i u su uvek raspoloèni. Radnim danima oni, znaju da to nije fraza. Jer, za{to repertoara, Gospo|a ministarka na pri- organizator prodaje, i zadatak mi je da Drami o Mirjani i ovima oko nje, ali te dolaze organizovano, preko {kole, a podi}i zavesu i po~eti predstavu ako niko mer, baleti Ko to tamo peva i Labudovo obezbedim punu salu. To zna~i, da bez predstave su daleko od komedije. Nije u vikendom sa roditeljima. Kad ih dovode ne sedi u gledali{tu? Kako to uop{te u~i- redu da Buba u uhu, predstava stara 37 jezero, i opere Madam Baterflaj i Travi- obzira {to Atelje ima stalnu publiku, roditelji, ~esto se de{ava da su deca niti ako niko nije kupio kartu? godina, vu~e repertoar na{eg pozori{ta. jata. moram da uti~em i da oni koji to nisu, sama izabrala predstavu, kaù da su I pozori{te i dru{vo neretko vi{e Govorio sam to lju dima koji odlu~uju o Jedan od redovnih posetilaca oper- postanu na{i novi gledaoci. Velika olak- ~ekali da stigne na repertoar i raduju se pa`nje posve}uju ovoj drugoj ulozi publi- repertoaru, oni sve to sigurno znaju i skih predstava je Mirjana Veli~kovi}. {avaju}a okolnost u ovom poslu, i sigur- dok im tata ili mama kupuju karte. To ke – publici kao izvoru zarade. Svake bez mene, ali je i dalje sve po starom.“ „Poslednjih desetak godina ìvim u no njegova najve}a lepota, jeste {to su svi zna~i da tom detetu nije prvi put da ve~eri pozori{ta precizno broje gledaoce, Ivanjici, ali ~esto dolazim kod }erke u Osim Bube u uhu, [ine su slede}e na koji dolaze u pozori{te ljudi kulturnog gleda tu predstavu, odnosno da smo u pa i novac koji su oni, pre ulaska u salu, Beograd, pa svakog puta odem barem top-listi najprodavanijih predstava pona{anja, i puni pozitivne energije. I njemu gotovo sigurno dobili budu}eg ostavili na blagajni. Za{to je takav odnos jednom u pozori{te. Kad kaèm – pozo- Jugoslovenskog dramskog, a slede je eto, mo`da smo zbog njih i mi, blagajni- gledaoca Ve~ernje scene, a zatim i pred- prema nekom ko vam ìvot zna~i razum- ri{te, mislim na Narodno. Za{to? Pa mo- ci, predusretljivi i pozitivni.“ Skakavci, Kako vam drago i [vabica. stava dru gih pozori{ta.“ ljiv i o~ekivan, tako|e ne treba obja - `da je to navika iz mladosti, a i zato {to Da su komedije najtraènije predsta- Ran|elovi} je 16 godina blagajnik Publika Ve~ernje scene su srednjo - {njavati. Ko su ti ljudi, {ta vole da gleda- znam da }u tu sigurno videti klasi~nu, ve, iskustvo je i @eljka Nikoli}a, blagaj- Jugoslovenskog dramskog, a pre toga je {kolci i studenti. Nikola Daji} kaè da ju a {ta bi hteli da vide na sceni – raz - dobru predstavu, sa glumcima koje po- nika Beogradskog dramskog pozori{ta. na istom poslu bio u Ateljeu 212. Kaè – maturanti ve} sami dolaze po karte, „i to mi{lja}e se u neka bolja vremena. znajem, i koje razumem kad govore. „Predstava Ne igraj na Engleze je ra- pola ìvota. Ne moè ni da pretpostavi o~igledno zato {to vole. Naime, raspituju Na sajtu Zavoda za prou~avanje kul - Volim da do|em sama da kupim kartu, sprodata nekoliko sati nakon objavljiva- koliko je to prodatih ulaznica. „Ranije se o ~emu se radi u predstavi, ko igra, turnog razvitka pi{e da bi istraìvanje pre podne kad je manja gu`va, i kad nja mese~nog repertoara za ceo taj me - su sindikati kupovali karte za svoje „Pozori{na publika u Srbiji“ trebalo mogu lepo, na miru da popri~am sa bla- sec. Za na{u novu premijeru Sviraj to po - zaposlene, pa otkupe celu salu. Sad toga pa na osnovu toga izaberu. Na{e pred- sprovesti. Za sada, sa~injen je predlog gajnicima – znam ih obojicu. Kupim novo, Sem mogu isto da kaèm. Od dram- odavno nema. Karte se i dalje kupuju stave su ili osavremenjena klasika, na projekta, i o~igledno usvojen, ~im je do - unapred karte, uvek mi daju dobra skih predstava najpopularnije su one sa organizovano preko firme, ali samo po primer Ukro}ena goropad, Bogojavljen- stupan na sajtu. Tamo pi{e da je „tema mesta. Moja }erka tvrdi da dolazim u elementima komedije ili dozom humora, nekoliko komada. Desilo mi se jednom ska no}, Kr~marica Mirandolina, ili kao veoma sloèna, s obzirom da je teorijski i Beograd zbog pozori{ta a ne zbog nje, {to istina – crnog. To su naravno poznati da je jedan na{ biznismen traìo celu Instant seksualno vaspitanje govore o empirijski nedovoljno istraèna kod naravno nije istina.“ ]eif, zatim Amadeus, pa Falsifikator, salu Bojana Stupice za sebe i svoju temi koja mlade intrigira, pa im nije nas“, uz napomenu da „u svim zemlja- Ispred Ateljea 212 Svetlana i Sne- Eling, i Transilvanija.” @eljko Nikoli} devojku, bilo mu je zgodno da je prvo te{ko da izaberu. U svakom slu~aju, mi ma gde su razvijena sociolo{ka istra ì - àna Milivojevi}, sestre, ~ekaju da se kaè da je ove godine primetno pove}an vodi na predstavu pa zatim u klub, ali ja nemamo nikakvih problema zbog publi- vanja postoji organizovano sistemati~no otvori blagajna kako bi svaka za svoje broj onih koji prvi put dolaze u Beograd- sam ga odbio. Rekao sam da su karte ke.“ prou~avanje pojedinih vrsta publike, a dru{vo kupile karte za Kosu. Bi}e to, sko dramsko. „Siguran sam da je tako prodate. Nije pozori{te provod, pozori{te Ivana Miti}, mlada mama jedanae- odnos istraìva~kih institucija prema kaù „ùrka na{a dva odseka, engleskog zato {to me telefonom pitaju kako da do- je umetnost.“ stogodi{nje Jovane kaè da od nedavno ovom predmetu istraìvanja pokazuje i srpskog, pa }e na predstavu do}i pola |u do nas. Me|utim, imam utisak da su Neta~an je utisak da u pozori{te dovodi }erku na predstave Ve~ernje sce - stepen nau~nog interesovanja i dru{tveni Filolo{kog fakulteta. Danas je objavljen informisani o na{em repertoaru zato {to uvek idu isti ljudi – tvrdi Ran|elovi}. ne zato {to Beograd ima manjak predstav prema zna~aju javnosti u kulturi“ repertoar za mart, pa smo poùrile da traè karte za odre|enu predstavu.“ „Stalno ima novih. Ima i onih koji do|u stava za one koji nisu ni deca a ni tinej - Zatim, nakon napomene da bi ovim nabavimo karte. To je hit predstava, nije Jasminka Bo{njak, slikarka, kaè da na blagajnu a da pre toga nikad nisu dèri. „Jovana voli da ide u pozori{te, ali istraìvanjem trebalo obuhvatiti publiku nam va`no da li je dobra ili nije, mada ne ~ita pozori{ne kritike „zato {to su kro~ili u Jugoslovensko dramsko, niti je prerasla i Puì} i de~ju Buhinu i svih profesionalnih pozori{ta u Srbiji, kaù da je super.“ Ivan Gaus, blagajnik kriti~ari pristrasni i svaki od njih ima znaju {ta bi da gledaju. Ja ih onda pitam Radovi}evu scenu, pa je vodim na pred- pi{e da je glavni cilj istraìvanja „utvrdi- Ateljea 212, kaè da je popularnost svoje favorite a druga pozori{ta ne pod- koje teme vole, koje glumce, da li su bili stave koje su za tinejdère. Znam da joj ti sve relevantne karakteristike pozo- mjuzikla Kosa doprinela i publicitetu nosi. Zato se de{ava da ista predstava u drugim pozori{tima i {ta su tamo ne smeta ako ne zna o [ekspiru i njego- ri{ne publike u Srbiji“. ~itavog pozori{ta. „Moè se re}i da se na- dobije sasvim suprotne ocene.“ Kaè da gledali, pa im na osnovu toga vom vremenu ili drugim klasi~arima A do tada, dok se taj cilj ne dostigne, koje igraju na Ve~ernjoj sceni, zato {to je najta~niji uvid o pozori{noj publici imaju {e predstave odavno igraju pred punom se odlu~uje koju }e predstavu pogledati preporu~im neku predstavu. Uvek im Sale, Ivan, Zoran, @eljko, Nikola, Sla|an salom, i na Velikoj sceni i u Podrumu, ali na osnovu preporuke drugih, ili kad u ponudim da mi, ako im se moj predlog bitno da joj je radnja razumljiva. Meni – i ostali blagajnici na{ih pozori{ta. Oni su tu (jedini?) da svakodnevno prvi do~ekaju svakog ko èli da kupi kartu, da odgovore na sva pitanja, i da po ku - {aju da {to vi{e udovolje njihovom ukusu, kako bi ih zauvek pridobili za pozori{te. „Poslednjih nekoliko godina do{la je neka nova publika, kao da je nastala smena sa onima koji su pre dvehiljadite oti{li iz zemlje pa i iz na{eg gledali{ta, pa sad i te nove ve} doìvljavamo kao na{e stare i stalne gledaoce“, kaè Zoran Petrovi}, blagajnik Narodnog pozori{ta. „Me|u njima ima i mladih i starijih ljudi, nema pravila. âk i na operskim predstavama, gde se o~ekuju oni preko ~etr- deset, ima puno studenata. U stvari, po - slednje generacije mladih su, ~ini mi se, radoznalije nego njihovi prethodnici, pa ih sve zanima. Kao da su èljni predstava! Oni maksimalno koriste mogu}nost da kupe kartu za 100 dinara uz indeks, i Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

LUDUS 161Lu 2 je bitno i da nema psovki, pa se obe muzi~ke komedije. „Ja, li~no, svakom ko ri{noj publici se zapravo obra}aju savr{eno zabavljamo.“ do|e prvi put, preporu~im Golje zato {to njihove predstave. A onda }e, logi~no, Pozori{te s predstavama za zabavu O VREMENIMA U KOJIMA JE SVE MOGU]E znam da nema ~oveka kome se ta pred- na red do}i i ostali – bez obzira na je, barem ga tako reklamira njegov bla- stava ne bi dopala. Ranije smo imali ILI KAD VRAG ODNESE [ALU svoj ugled, kulturni i svaki drugi gajnik Sla|an Stankovi}, Pozori{te na mnogo vi{e komedija na repertoaru, ali zna~aj. Terazijama. „Na{i mjuzikli su pravi na - smo ih nakon smrti Milenka astupio je ~as kad je vrag izrekli najautoritativniji svetski Ne treba se bojati da }e ba{ svi oni ~in da se pobegne od stvarnosti, ljudi to Zabla}anskog povukli.“ odneo {alu. Istini za volju, s kriti~ari, ali se doga|alo i da ozbiljno promeniti svoju namenu. Mnoga pozo- znaju, pa je, mislim, to glavni razlog za - Novom kon statacijom ìvimo ve} planirana inostrana gostovanja ri{ta }e i nakon privatizacije ostati – I, sad, opet dolazimo na najtraèniju {to se karte za predstave îkago, Cigani isuvi{e dugo tako da smo, ~ini se, ovda{njih pozori{tnika postanu „robu“ u na{im pozori{tima: „Nemam pozori{ta. Ali kakva? Ho}e li ostati lete u nebo, Maratonci tr~e po~asni izgubili pravi odnos prema onome {to srednjo{kolske ekskurzije. nikakvih dilema {ta da izaberem, zato ozbiljni reprezentanti doma}e teatar- krug, Neki to vole vru}e, rasprodaju za ona zna~i. A mo è, pokazalo je vreme, Upravo na na{im scenama je zapo- ske i kulturne politike ove dràve, ili da zna~i mnogo toga. ~injena svestska slava nekih od naj- nekoliko sati. Mi smo jedino pozori{te {to uvek biram komedije! Dosta mi je }e ta du`nost biti prepu{tena jedino Nau~ili smo da pravimo teatar zna~ajnijih pozori{nih stvaralaca ~ija }e gde je mogu}e videti mjuzikl, pa nam drame tokom dana!“, kaè lekar, Miro- nacionalnim pozori{tima. Tako nam ljub Vasiljevi}. „înjenica da takvih pod prismotrom, zatim pod prisilom, umetnost obeleìti epohu, mada su nam dolaze ljudi iz drugih gradova, naj~e{}e pa onda ~ak i pod bombama. Znali s vremena na vreme iz sveta u goste se moè dogoditi da privatni sektor, u organizovano. Sara|ujemo sa {kolama i predstava nema puno po gradu skra}uje smo da pozori{tem budimo i dolazila izvikana imena svetskog teatra okviru svoje „dobronamerne“, „spasi- vojnim po{tama – mnogima smo prvo mi posao pa naj~e{}e idem u Pozori{te na odràvamo nadu, kao i da podsti~emo ~ije su karijere odavno izgubile prvobi- la~ke“ misije ovda{nje kulture i umet- pozori{no iskustvo.“ Osim mjuzikla, Terazijama. Tamo znam {ta euforiju. Umeli smo teatrom da se tni sjaj. Sva{ta smo, dakle, pro{li, a sada nosti, pretvori mnoge do ma}e teatre u kaè Sla|an Stankovi}, traène su i me ~eka!“ bunimo, protestujemo, i da pozori{tem smo, eto, i usred svetske ekonomske kri - institucije za {tancovanje banalne, }utimo, i to re~ito. U pozori{tu smo se, ze ~ije su dramati~ne posledice udruène jeftine komercijane produkcije (kao nekada, suo~avali s posebnom s mukom zvanom tranzicija. (Premda, {to se ve} dogodilo u nekim od dràva pa`njom Dràve (katkad ~ak odve} ako }emo pravo, ovda{nja tranzicija kojima je protutnjala tranzicija). PUBLIKA POZORI[TA NA TERAZIJAMA nagla{enom), ali i, u drugim vremeni- zapravo traje od 6. aprila 1941. godine.) S druge strane, uistinu ozbiljni pozori{ni poslovi }e biti prepu{teni Da bi {to bolje upoznalo stavove publike po pitanju repertoara i drugih segmena- ma, s nebrigom, inercijom, nezna- Pro{li smo kroz fazu u kojoj je tea- ta usko vezanih za rad jednog muzi~kog teatra, Pozori{te na Terazijama je, uz njem, nezainteresovano{}u, ba{ kao i, tarska kritika doìvela svoje blistave malobrojnim nacionalnim institucija- pomo} mr Maje Risti} (Fakultet dramskih umetnosti, Beograd) i Zavoda za pro u- povremeno, sa zabrinuto{}u za njego- momente, ali smo preìveli i doba kada ma (koje }e ovaj status morati da ~avanje kulturnog razvitka u Beogradu, tokom juna i oktobra 2009. godine spro- vu sud binu – la`nom, ali i stvarnom. je njen prevashodni zadatak bio partij- „brane“ ili „zasluùju“ svakih pet velo istraìvanje svoje publike (na reprezentativnom uzorku od 750 ispitanika). „Istine“ o pozori{tu su nam ska cenzura, da bismo do~ekali trenutak godina – kako to predvi|a novi Zakon propovedali razni proroci, mnogi kada kritike gotovo i da nemamo. o kulturi – {to je nedovoljno dug POLNA STRUKTURA PUBLIKE IZVO\ENJE MUZIKE I PEVANJE U@IVO du{ebri`nici; o njemu su nam, otvore- Sada je, me|utim, vrag uistinu od - period za uspostavljanje istinski ène 74% to je su{tina muzi~kog pozori{ta 83% no nas u o~i gledaju}i, pridike dràli neo {alu jer nam je pred vratima opsku- konzistentne i delotvorne repertoarske mu{karci 26% vaàn deo predstave 7 % prevejani laòvi i nitkovi svetskog rna budu}nost. Evo je, ve} glasno kuca politike). Pri tom, ne treba smetnuti s kalibra, i to dovoljno glasno i uverljivo na vrata i najavljuje sve intenzivnije uma da }e na delu biti i momenat STAROSNA STRUKTURA PUBLIKE ZADOVOLJSTVO DOK GLEDAJU da se od grmljavine njihovih glasova me{anje takozvanog privatnog sektora u 19–30 42,2% PREDSTAVU konkurencije: na jednoj strani }e biti 31–45 27,1% emocionalno uìvljavanje u sudbinu likova nisu ~ule re~i dobronamernika ~ija bi ovda{nji teatarski ìvot. Lako nam se uspe{na, profitabilna komercijalna 46–55 20,3% 79% mudrost i ~ije bi iskustvo itekako moè dogoditi da se novcem nedovoljno pozori{ta koja privla~e publiku eduko- do 18 5,2% estetski doìvljaj (muzika, gluma, mogli da bude od koristi. jasnog porekla finasira nimalo jasna vanu na Velikom bratu, dok }e se na preko 65 5,2% scenografija, kostim) 15% Bilo je situacija u kojima su nas produkcija, {to bi, malo-pomalo, moglo drugoj strani na}i zastupnici „visoke“ povesti doma}eg teatra podu~avali dovesti do postepenog otu|enja pojedinih OBRAZOVNA STRUKTURA PUBLIKE ZADOVOLJSTVO ENTERIJEROM kulture i umetnosti, izolovani ~ak i fakultet 44,8% veoma zadovoljan 56,5% seminarski radovi studenata preobli- teatara od pozori{tnika i, kona~no, do pod uslovom da budu valjano subven- srednja {kola 22,9% zadovoljan 40,9% kovani u nau~ne studije, dok su se „prirodnog“ procesa privatizacije pozo- cionisani, no nedovoljno mo}ni i vi{a {kola 13% „teatrolozi“ bavili prizmenim i ri{ta. Prvo }e, razume se, stradati mali, magistratura 8,3% ZADOVOLJSTVO REPERTOAROM POZO- uticajni da bi ozbiljno odràvali i vulgarnim tra~evima. Katkad su lokalni teatri, ve} sada uveliko posustali odraàvali kontinuitet i identitet doktorat 1,6% RI[TA doma}e predstave u svet odlazile kao zbog besparice, nedostatka kadrova i ma osnovna {kola 1,6% vrlo zadovoljan 21,7% nacionalne kulturne politike. zadovoljan 65,1% autsajderi da bi se ku}i vra}ale kakve kulturne politike, slu|eni odsu- KAKO PROVODE SLOBODNO VREME oven~ane uglednim priznanjima i stvom ideje kome se u stvari obra}aju i Na potezu je, dakle, Dràva. pose}uju pozori{te, bioskop, galerije 20% ZADOVOLJSTVO ODNOSOM fenomenalnim pohvalama koje su zbunjeni pred pitanjem kakvoj pozo - Aleksandar Milosavljevi} druè se sa prijateljima 17% ZAPOSLENIH ~itaju knjige, pi{u, slikaju 13,9% veoma zadovoljan 60,9% u krugu porodice 11,1% zadovoljan 37% nose ovu predstavu, a to su svakako glu- gledaju TV, slu{aju muziku 9,6% bave se sportom 9,6% UPOZNATOST SA REPERTOAROM mci, zadovoljni mojim re{enjem”, izjavi- nemaju slobodnog vremena 3% POZORI[TA TAJNI DNEVNIK VIRD@INIJE VULF la je Sta{a Jamu{akov. da 31,9% Nova predstava Srpskog narodnog pozori{ta Virdìniju Vulf igra Gordana \ur- NAJVA@NIJE VREDNOSTI U @IVOTU: delimi~no 54,1% po{tenje 23% ne 14,1% |evi}-Dimi}, Klarisu – lik iz njenog dela odgovornost 17% o motivima proze Virdìnije Vulf, uspe{no re{ila scenografiju i kostime za Tijana Maksimovi}, a Lauru Jovana obrazovanje 15% OMILJENI @ANR Milena Pavlovi}-û~ilovi} je re- ovu, po tom pitanju, vrlo zahtevnu pred- Stipi}, a sa njima igra jo{ 11 glumica i tolerancija 12% mjuzikl 35,5% Pìrala i adaptirala dramu Tajni stavu, jer se radi o ~istoj sentimentalnos- glumaca iz ansambla Drame SNP-a – uìvanje u ìvotu 12% komedija 31,7% ambicioznost 5 % drama 15,6% dnevnik Virdìnije Vulf ~ija premijera je ti i ~ipkanom unutra{njem svetu knji - svi oni pozori{noj publici do~aravaju strpljivost 5% savremena komedija 7% bila u Srpskom narodnom pozori{tu 6. èvnice koja je svojim delima obeleìla sloènost i knjièvnog dela i samog ì- skromnost 3% politi~ka drama 1,6% vota Virdìnije Vulf. marljivost 4% tragedija 1,1% februara na sceni „Pera Dobrinovi}”. XX vek. „Njen svet je njena unutra{njost uspeh i dobra zarada 2% monodrama 0,5% Na konferenciji za novinare na kojoj i njena priroda, mogu samo da para- „Njen crno-beli svet, na ivici ludila i je najavljena premijera, svi su imali re~i fraziram samu spisateljicu i da kaèm genijalnosti, stvarnosti i snova, radosti i UÊSTALOST POSETE POZORI[TU INTERESOVANJE ZA DELA PREMA tuge, ljubavi i mr`nje, satkan je od raz - do dva puta tromese~no 39,6% VREMENU NASTANKA hvale za Sta{u Jamu{akov, koja je da mi je izuzetno drago {to su oni koji dva puta mese~no 26,6% klasi~na 12% nolikih doìvljaja likova koji su potekli retko – dva do tri puta godi{nje 15,1% savremena 9,8% kako ona sama kaè: ’iz njene {olje jednom ili vi{e puta u nedelji 12,5% i jedna i druga 78,3% Skice Sta{e Jamu{akov ~aja’. Prepli}u joj se doga|aji iz literarne GLAVNI RAZLOG ZBOG KOG ODLAZE PRA]ENJE POZORI[NE KRITIKE fikcije sa stvarno{}u i ona gubi vezu s U POZORI[TE redovno 7,4% realnim ìvotom. Sve vi{e se identifikuje da bi ostvario emocionalni doìvljaj 33% povremeno 32,6% s likovima iz romana i kao podeljena da bi stekao nova znanja, pro{irio horizonte retko 37,9% 28% nikada 22,1% li~nost svakome od njih daruje svoje zabava 25% osobine. Poistove}uje se sa tugom koju da bi popunio slobodno vreme 1 % NAÎN NABAVLJANJA KARATA oni nose, proìvljava svaki njihov trenu- ZA PREDSTAVE tak burno i na kraju zavr{ava tragi~no: NAÎN IZBORA PREDSTAVE na blagajni pozori{ta 38,5% preporuka 23,8% preko prijatelja 29,8% ubijaju}i njih u romanu, ubija i samu ànr 20,4% bilet servis 8,8% sebe...”, rekla je rediteljka koju je Vir- delo 19,3% putem interneta 6,3% dìnija Vulf dugo zaokupljala. Kvalitet glumci 13,8% preko kluba ljubitelja pozori{ta 5,4% mediji 6,1% preko firme 4,9% njene proze je u liri~nosti. Snaga u nje - kritika 3,3% nim romanima je u perceptivnoj i recep- slu~ajan izbor 3,3% CENE KARATA tivnoj svesti likova, a nikako ne treba realne 52,4% [TA NAJVI[E VREDNUJU U JEDNOJ visoke 34,8% zanemariti ni „stilsku virtuoznost, koja, MUZI^KOJ PREDSTAVI niske 2,1% u sadejstvu sa liricizmom stvara svet spektakularno izvo|enje igra~a 40% ne znam 10,7% prebogat auditivnim i vizuelnim impre- muzika 26% spektakularna scenografija i kostim 14% [TAMPANI MEDIJI KOJE sijama”. lep izgled glumaca i igra~a 3% NAJVI[E ÎTAJU A danas se sve ~e{}e moè ~uti kako informativni (Danas, Politika, Blic, publika optuùje umetni~ku ekipu Taj- Ve~ernje novosti) 49,9% TOKOM GLEDANJA PREDSTAVE nog dnevnika Virindìje Vulf jer im NAJVI[E SE IDENTIFIKUJU SA: ènski magazini (Bazar, Lepota i zdravlje) sre}nim krajem 28% 14% predstava, kaù, „ukida vreme” i vodi ih radnjom predstave 27% magazini iz ìvota poznatih (Story, Gloria) u u tanani unutra{nji svet ove velike likovima 14% 13% Na stranicama ovog broja Ludusa predstavljeno je neko- knjièvnice, u vremensku pletenicu pro - okolnostima u kojima se nalaze 11% modni licencirani ~asopisi (Elle, Grazia) problemima sa kojima se suo~avaju 8% 10% liko skica kostima koje je Sta{a Jamu{akov radila za {losti, sada{njosti i politi~ki nedeljnici (NIN, Vreme) 5% predstavu Tajni dnevnik Virdìnije Vulf budu}nosti. Gordana Nonin

3 LUDUS 161 Intervju: Nada [argin

Kakav je va{ odnos prema publici? Publika i kontakt sa njom me ispun- MENI JE POZORI[TE SVE java, ~ini zivom. Razumem je i kad zaspi na predstavi i to je neko njeno pravo. I „Scena je mesto sa kojeg najbolje komunici- kad napusti predstavu i negoduje i kad ni{ta ne razume, razumem je. Kad mi ram sa ljudima. Nije to samo moj posao, to ne{to u toku predstave iz publike ba{ zaje na~in mog ìvota“, kaè Nada [argin, smeta okrenem se u tom pravcu i tamo se dobitnica Nagrade „Zoran Radmilovi}“ kanali{em ili prosto napravim duù pa- uzu da pokupim pa`nju. Osetim njihovu neprijatnost , ali ne uìvam u njoj, nego se nadam da }e iz tog stida koji osete ne{to nau~iti. Ali mislim da smo mi, ljudi Olivera Miloševi¯ iz posla najgora publika. Najlak{e pre - vrnemo o~ima, najbrè coknemo, najve}e lumica Nada [argin svojim uloga- ja razvijati, da }e se mo`da i sasvim pro- uzdahe dosade pravimo mi kada smo u ma i na sceni i na filmskom platnu meniti i dobiti potpuno novi oblik, mo`da publici. Gosvojila je velike simpatije publike, takav da }e postati jedan novi klovn, i da [ta se u va{em ìvotu promenilo od njene gluma~ke kreacije pra}ene su posve to zavisi od mog ìvota... devojke ~iji je talenat prepoznala profe- hvalama kritike, dobitnik je i vi{e pri - Nakon te uloge i Nagrada koje ste za sorka Vida Ognjenovi} do danas? znanja. nju dobili uradili ste i predstave u kojima Promenilo se mnogo toga. Radim sa Za ulogu Roze u predstavi Nevinost su likovi potpuno druga~ije ène od Ro - zna~ajnijim rediteljima, radim sve ve}e i Dee Loer u reìji Dejana Mija~a Nada ze. Na primer ona u Kotoru, u predstavu zahtevnije uloge, sve vi{e me ima na fil - [argin je dobila i Sterijinu nagradu i „Na ljetovanju“ Maksima Gorkog u reìji mu, dobila sam neke va`ne nagrade i „Zorana Radmilovi}a“, a govore}i o toj Radmile Vojvodi}? priznanja. Sve je u mojoj karijeri do sada svojoj junakinji kaè: „Roza ne ìvi svoje Dosta sam se namu~ila oko te uloge. i{lo postepeno i svojim redom. Promenilo èlje, samo ispunjava èlje ljudi koji je Gorki je pisao o lepoj èni koja se mlada se i to da mogu da ìvim od onoga {to za- okruùju. Ona nije `rtva, sama je oda - radim. Nekada smo radili gotovo besplat- udala za sposobnog ~oveka. Godine pro - no. Postala sam sve zahtevnija prema brala taj put. Postaje `rtva same sebi. vodi u lagodnom ìvotu, ~itaju}i knjige i Kad je unutra{nja praznina u~ini nesebi, sve vi{e razumem koliki je trud poku{avaju}i da promeni ljude oko sebe, potreban da bi se odrào neki nivo. To da mo}nom i kad je porazi besmisao, oduzi- da ih osvesti. Sve vi{e joj se gadi bogatst- umetnike koji su posve}eni niko u Srbiji ma sebi ìvot. Neko misli da je samou - vo ste~eno prevarama i malogra|an{tina ne {titi, osim njihovog rada. Na sceni sam bistvo hrabrost, neko kukavi~luk. Mislim koja je okruùje. Ose}a stid jer ni{ta ne ve} deset godina i mnogo toga se prome- da je Roza oti{la da se tako odmori od zna da radi. Kada shvata da je gotovo nilo. Ne bih samo volela da se promeni sebe. Moja najdublja razo~aranja su niko ne razume odlazi sa re~ima: „Mr - Nada [argin: Zbog pozori{ta nekada ne mogu da spavam a nekada sam presre}na moj odnos prema pozivu. moja li~na, ona kad u sebi spoznam ne{to zim vas, sve! Bednici, maskare ispod ko- [ta vas jo{ osim posla zanima? jadno i gadno... Ipak posle faze po sti - jih krijete svoju tugu, svoju trivijalnost, Mi{a Janketi} bio u pravu kada mi je nove ljude i radite sa njima, trudite se Volim rusku knjizevnost, duge {etnje, |enja, ga|enja, besa ili krivice zavr{im pokvarene misli i jadna ose}anja. Odla- pri~ao da je dobra dikcija najvi{e stvar da date najbolje od sebe. tango, prijatelje. êsto se preispitujem, sa tim i idem dalje u ìvot sa jo{ jednim zim i ne{to }u raditi protiv vas!“ Gorki je koncentracije... Ljudi kojima se divim su tamo i traìm i dalje neki svoj put. Taj put me, u isku stvom o sebi. Roza toliko dugo nema to delo napisao pred Revoluciju i ove po- I tu je kao i kod drugih va{ih uloga ljudi kojima se ne divim su tamo. Sve stvari, sada najvi{e svest o sebi da kada se osvesti dolazi do te fizi~ki izraz veoma neobi~an. Ne izgov- slednje Varvarine re~i su njegov poziv na mi je u pozori{tu, za sada... zanima. krajne ta~ke kad joj je jedino smisleno da otre`njenje. Radmila je radnju prebacila orite re~ a da telom ne uradite ne{to u|e u vodu i oslobodi se sebe. Uvek kad je u dana{nje vreme i posle tih jakih re~i na neo~ekivano, tako je i u „Figarovoj è- igram, igram je sa punim razumevanjem kraju komada odlu~ila da Varvara niku- nidbi“, na primer... ZORICA PA[I] O NAGRADI i velikom ljubavlju. Moja ljubav je naj - da ne ode. I to je bila veoma dobra ideja. Ne zanima svakog glumca izraz tel - vi{e {to mogu da joj dam, jer razumem je U na{em vremenu nema utopija, revolu- om i ne treba da ga zanima. Mene telo „ZORAN RADMILOVI]“ i àlim zato {to je nevina isto koliko je i cija , dovedeni smo do toga da ni u {ta vi - kao telo od kad znam za sebe fascinira. Nada [argin je 22. dobitnik Nagrade „Zoran Radmilovi}“. Ova nagrada je kriva. Ona je, kako Mija~ kaè ’Cve}ka {e ne verujemo. U na{em vremenu tu Bila sam sportista i dalje ve`bam, oduvek 1988. godine potekla iz magazina TV novosti i od tada o njoj brine novinarka svoje vrste’.“ sam ènu videla kao jednu zaista lepu i uìvam u plesu, on me ~ini radosnom, Zanimljiv je i njen fizi~ki stav, od Zorica Pa{i}. Oni koji imaju duè pam}enje se}aju se kako je dodela Zoranove pametnu, kojoj smo stavili „svarovski“ trenutno ple{em tango. Radila sam i ple- nagrade bila velika i lepa sve~anost u ~ast glumca. Zorica je oti{la u penziju, TV kako se pojavi na sceni onako pogrbljena nau{nice i obukli je u „la perlin“ kupa}i sne predstave i predstave fizi~kog teatra. publika vidi da ta èna nosi ne{to te{ko novosti su se u tranziciji pretopile u nedeljni TV dodatak, a Ve~ernje novosti sada kostim, koja je u pravu kad god da mo- Svoje telo negujem, i dalje mislim nedo- tu nagradu dodeljuju na dan kompanije sa brojnim drugim nagradama, na neja- na svojim ple}ima i sa sobom... rali{e ili nekom ukazuje na mane, ali ko - voljno, oslu{kujem ga. Zanima me telo Inspirisana Dejanovom idejom da lik sno koncipiranoj sve~anosti. Zna~aj Nagrade „Zoran Radmilovi}“ time nije ja na kraju shvata da mo`da ni{ta nije kao sredstvo scenskog izraàvanja. Volim degradiran. Nju i dalje dobijaju odli~ni glumci za bravuru u ulozi koja je vi|ena i spolja gradimo fizi~ki groteskno istra- bolja od onih koji je okruùju, da je mo - kad preko pokreta izrazim misao ili ose - ìvala sam taj lik posmatraju}i ène po na Sterijinom pozorju, a o kojoj odlu~uje stru~ni ìri. Ona samo u javnosti sada `da ~ak i ve}i prevarant od njih, da sebe }anje. Naravno, igram i uloge gde taj iz- nema zna~aj i mesto koje joj pripada. ulicama Beograda. Pa`nju su mi skretale najvi{e laè, i da kad u nervnom slomu raz nije toliko zastupljen... za sada ih je one mr{ave, beìvotne, pogrbljene koje „Nekada smo“, se}a se Zorica Pa{i}, „najpre u Muzeju pozori{ne umetnosti, izgovori sve te te{ke re~i Gorkog sa kraja manje... Od nedavno je po~elo da me za- u vreme dok se pozori{te Atelje 212 renoviralo, a zatim i u Zoranovom Ateljeu kao da nose ceo teret ovoga sveta, sa one - drame ne ode nikuda. Ti su malogra|ani nima disanje, ne samo kao ne{to {to glu - organizovali veliku sve~anost u slavu nagra|enog glumaca. Na adrese brojnih mo}alim glasovima i upla{enim pogledi- ipak ja~i, ti ljudi bez svesti, bez duha... a mac treba odli~no da poznaje. Kao {to glumaca i svih pozori{ta koja su te godine u~estvovala na Sterijinom pozorju, u ma. Nije bilo malo takvih na ulicama i ona ne zna ni{ta da radi... Ostaje tu, sa mislim da svaki ~ovek treba da upozna sve redakcije slali smo razglednicu sa portretom nagra|enog kao poziv na ovoga grada... Shvatila sam da su one tim dijamantskim min|u{ama, zagleda - svoje telo, da ga osvesti , tako sve vi{e sve~anost i svi bi se odazvali. Uz to je i{ao i veliki publicitet, pisali su o Roza. Upla{ilo me je to {to takav stav tela na u daljinu, istro{ena od pogre{nih ljudi vidim koliko smo nesvesni mo}i disanja. nagra|enom, njegovoj ulozi, Zoranu. Nagrada je dodeljivana u septembru, pre i tu boju glasa ve} koristim kod Ursule u i rasprava o smislu ìvota. Niisam jo{ po~etka Bitefa i trebalo je da obeleì po~etak sezone. @eleli smo da Nagradu dobi- Ribarskim sva|ama. Ali ba{ sa proba uvek osvojila u potpunosti tu ènu na sce- Volim kada mi oni kao vi, koji su pot - puno posve}eni pozori{tu, odgovore na jaju mladi glumci i da ona bude podsticajna. Pozori{te iz Zaje~ara se tako|e zain- Nevinosti oti{la sam u Sarajevo, na poziv ni, pokatkad mi se jave gr~evi, neki fal{ teresovalo, uklju~ilo se 1989. u celu pri~u i od toga bilo na dobitku. Tamo je najpre Jasmile @bani} da poha|am petodnevnu tonovi... Ali pozori{te vam omogu }ava da pitanje {ta im zna~i pozori{te? Meni je u ovom trenutku pozori{te i{ao nagra|eni glumac, zatim je i{la predstava u kojoj je igrao nagra|eni da bi radionici kod jedne od naj~uvenijih svet- se popravite, da ponovo ne{to otkrijete i sve to preraslo u festival ’Dani Zorana Radmilovi}a’ i tamo se sada dodeljuju skih klovnova, zove se Li. Li je glumica, shvatite o liku u ~ijoj ste koì. Volela bih sve. U pozori{tu su mi najbolji prijatelji, ~ak i oni koji su zavr{ili neke druge Zoranovi brci. Mi smo 2001. iza{li iz celog tog galimatijasa...“ Amerikanka, koja ve} dugo ìvi i radi u da Varvaru osvojim u svakoj re~i koju Pa{i}ka jo{ razmi{lja kako joj je ào {to neki glumci nisu dobili ovu Nagra- fakultete i rade neke druge poslove, ali su Francuskoj (pozori{te,profesura, film...). izgovori. du, Vesna Trivali}, na primer. Ali nijedna predstava u kojoj je imala bravuru nije Ne radi u cirkusu. Jednom je sa sobom Kod [ekspira u „Kako vam drago“, zbog svojih sposobnosti i talenata traèni do{la na Pozorje, a ona vi{e ne igra u pozori{tu. Zato joj je, kaè, drago {to je donela gomilu ode}e i dala nam zadatak sa ste Unkovskim istraìvali lik Roza- i kod nas. Tu su i neki ljudi koje smatram Rastko Lupulovi} nagra|en pre nego {to je oti{ao u manastir De~ane i zamona{io da za deset minuta smislimo sebi kostim, linde, koji je veoma zahtevan... svojom porodicom. Sa nekima sam u se. „Zakazali smo uobi~ajenu sve~anost i napravljena je statueta za Rastka. Sve a da nam za njega budu inspiracija sve Rozalinda je jedan od najpoznatijih kumstvu, pa su i stvarno deo porodice. je otkazano. On je oti{ao u manastir, a nagrada je ostala kod mene. Godinu dana na{e spolja{nje i unutra{nje mane. Neko [ekspirovih ènskih likova. Nikada ni- Tamo, na probama, u razgovorima posle kasnije Rastko je do{ao sa igumanom Teodosijem da diplomira na Fakultetu bi obukao najkra}u i najuù majicu koju sam ma{tala da je igram, a sada kad sam proba (a u glavi se ponekad ne iza|e iz dramskih umetnosti. Govorio je @itije svetog Simeona i bilo je veoma uzbudljivo i bi na{ao da istakne svoj veliki stomak, a je upoznala ào mi je {to nisam, jer imam pozori{ta) iznosim sve svoje stavove, è- dirljivo. Bila sam tamo i pitala igumana da li kao isku{enik moè da ponese ne{to ja sam na{la jednu usku tubu od nekog utisak da bih provukla jo{ neki sloj nje- lje, boli i radosti. Iznova se fasciniram svetovno u manastir. Dobila sam potvrdan odgovor. Nakon nekoliko godina je u stre~ materijala, uvukla se u nju i na nog bi}a koji se sada u mojoj igri jo{ ne ljudskom prirodom. Preko likova uspe- na{u ku}u do{ao Rastko, tada ve} otac Ilarion i poneo je u De~ane svoju statuetu glavu stavila duga~ku kapu. Izgledala vidi. Sada iz predstavu u predstavu po- vam da se izrazim, da se o~istim i neka- sa likom Zorana u ulozi Ibija... Svako od nagra|enih glumaca ima neku sam kao dìnovska glista , i onakva, bez ku{avam da joj dodam neke tonove i da je da ih koristim kao svojevrsnu terapiju. neobi~nu vezu sa Zoranom Radmilovi}em i sve, kako veli Andri}, ima veze sa ijedne obline, po~ela sam da se nji{em u~inim potpunijom. Jedan od zadataka Scena je mesto sa kojeg najbolje komuni- svim.“ dok sam hodala i pojavile su se reakcije. koji sam sebi postavila bio je taj da se, ciram sa ljudima. Ina~e te{ko uspostav - Ona na Pozorju i dalje brine o ovoj Nagradi. Okuplja ìri koji donosi ozbiljne Svi su se smejali, a neki su me jako sa- iako je pra}ena zahtevnim fizi~kim radn- ljam bliske kontakte i odnose sa drugima. i utemeljene odluke i o tome ovako razmi{lja: „Ako ho}e{ da ne{to dobro funcio- àljevali. Kada smo zavr{ili svoja kosti - jama, svaka re~ koju je [ekspir napisao a Na sceni sam na neki na~in za{ti}ena od ni{e sve mora{ da uloì{ u to, ne sme{ da ide{ linijom manjeg otpora i ne sme{ da miranja dugo smo se smejali i àlili jedni koju izgovaram ~uje, da bude artikuli - ljudske budala{tine. Ne volim kada mi pravi{ kompromise. Tako je i sa ovom nagradom i tako sam se njome bavila. @ao druge. „To su va{i klovnovi,va{i li~ni i sana, da mi govorna radnja bude jasna. ljudi ulaze u auru i kada se bave mojim mi je {to je izgubila onaj glamur na dodeli, ali mi je drago da Nagrada ’Zoran va{i scenski klovnovi!“, rekla je Li, jedva Sve vi{e uìvam igraju}i je. Uìvam u ìvotom, a toga ima mnogo svuda, pa i u Radmilovi}’ i dalje ima onu profesionalnu teìnu i zna~aj koji smo joj dali na savladav{i svoj smeh. Rekla sam joj za ljudima koje sre}em na toj predstavi. pozori{tu, i onda se povla~im, sklanjam. po~etku.“ Dobitnici Nagrade „Zoran Radmilovi}“ svoj problem. Pri~ala mi je da svog klov- Uìvam u toj predstavi i zahvalna sam A na sceni sve najbolje od sebe u {irokom luku moè{ da da{ ljudima. Nije to samo Milan Gutovi}, Lazar Ristovski, @arko Lau{evi}, Anica Dobra, Branimir na najbolje poznajem jer dolazi iz mene i Unkovskom. Oduvek sam bila nezado- Brstina, Lidija Stevanovi}, Dragan Mi}anovi}, Goran [u{ljik, Rastko Lupulovi}, da ne treba da ga se stidim, da }e on ne- voljna svojim glasom i dikcijom. Ose}am moj posao, to je na~in mog ìvota. Zbog Branimir Popovi}, Sergej Trifunovi}, Anita Man~i}, Neboj{a Dugali}, Naboj{a kad biti tuàn kao Roza, a nekad pokva - da je posle ovog rada moj glas sve ja~i i pozori{ta nekada no}ima ne mogu da Glogovac, Milica Mihajlovi}, Jelena \oki}, Aleksandra Jankovi}, Nenad Jezdi}, ren i podmukao kao Ursula. Zanimljivo je da pobe|uje neki stid koji ga prati godi- spavam, nekada sam presre}na jer dese Isidora Mini}, Jasna \uri~i}, Ljubomir Bandovi}, Nada [argin. {to je rekla da }e se on vremenom, kao i nama i da mi je dikcija sve bolja i da je se predivne stvari, upoznate neke divne

LUDUS 161Lu 4 Hronika pozori{nih doga|aja u Srbiji, od 20. januara do kraja februara

kimovi dani“, koja je trajala od 8. do 15. de se navodi: „Milena Pavlovi} je iznova Februara. Predstave su izvo|ene svako - dokazala {irinu svog talenta, èlju i dar „ÊKAONICA“, „BAHANTKINJE“, „NORA“... dnevno, izme|u ostalog i Klub novi svet- da se ostvari kao kompletan teatarski Sem premijera, februar u pozori{nom ìvotu Hardcore Machine, Turbo Paradiso i ski poredak, ra|ena u koprodukciji sa stvaralac u kreativnom razumevanju po - „Kolektiv teatrom” iz Man~estera, komad Srbije obeleìo je i po~etak saradnje beo - Beach (od 23. do 27. marta). zori{ta kao procesa interakcije u svakom Postavljanjem êhovljevog Ujka Va- Seobe u reìji Pjera Valtera Polica iz Ne- njegovom segmentu.“ Nagrada za umet - gradskog Bitef teatra i suboti~kog pozori{ta nje, vr{a~ko Narodno pozori{te „Sterija“ ma~ke itd. ni~ki doprinos uru~ena je Marku @ivi}u Deè Kostolanji, kao i jubileji: vr{a~ko Naro- 10. februara je po~elo obeleàvanje 65 Povodom dana Beogradskog dram- (za ulogu Alana Feliksa u predstavi Svi- skog pozori{ta i 63. ro|endana tog teatra, godina svog postojanja. Predstavu je re- raj to ponovo, Sem) i Goranu Markovi}u dno pozori{te „Sterija“ 10. februara je po- gran pri „Tatjana Lukjanova“ za pretho- ìrao Jovan Gruji}, povodom ~ega je re- za reìju predstave Falsifikator. Odluku ~elo obeleàvanje 65 godina postojanja, a kao: „Malo je re}i da je êhov aktuelan, dnu godinu dodeljen je Mileni Pavlovi} o ovogodi{njim priznanjima doneo je on je vi{e od toga, jer kao da je ju~e napi- za reìju predstave Bar sam svoj ~ovek, Knjaèvsko-srpski teatar u Kragujevcu je 15. Upravni odbor BDP-a, ~iji je predsednik februara, nizom manifestacija, obeleìo 175 sao Ujka Vanju.“ U Srpskom narodnom zatim za ulogu Roze u predstavi Mobilni, pozori{tu u Novom Sadu premijera Taj- kao i za alternaciju gospo|e Meningem u glumica \ur|ija godina postojanja nog dnevnika Virdìnije Vulf, adaptacije Plinskoj svetlosti. U obrazloènju nagra- Cveti}. romana Sati Majkla Kaningema, u reìji Ana Tasi¯ Milene Pavlovi}-û~ilovi}, koja je o predstavi rekla: „Tajni dnevnik Virdìnije Vulf je komad ispri~an Ateljeu 212 je, kona~no, posle vatskog pisca Ivora Martini}a, u reìji jezikom postmoderne koja je obeleìla èstokih marketin{kih kampanja Ive Milo{evi}. Predstava je stilski izuze- na{e vreme. Virdìnija Vulf, inspirisana Ui nezapam}eno pompeznih najav- tno specifi~na, karakteri{e je jedan hipe- svojim ìvotom, pi{e futuristi~ki roman u ljivanja, premijerno prikazan mjuzikl rironi~ni, plasti~ni, sasvim distancirani kome lik ~ita knjigu u ~ijoj radnji i sam Kosa, u adaptaciji i reìji Kokana Mlade- manir igre. Uobi~ajene teme egzistenci- u~estvuje. Ta ko se vremenska pletenica novi}a. Umetni~ki dometi ove predstave jalnog bezna|a date su u vrlo osobenoj pro{losti, sada{njosti i budu}nosti plete nisu zavidni, njena tema je malo zastare- formi, koju su glumci izuzetno kvalitetno pred gleda ocima kao svedocima. la, isforsirana i naivna, a poziv na revo- i dosledno izneli, pa je rezultat svega toga Virdìnija u svom dnevniku kaè: luciju i promene njenih aktera anahrone jedna vrlo zanimljiva i dosta osveà va - ‘Vreme se ukida’” (citat preuzet sa sajta su. Sa druge strane, moramo odati po- ju}a predstava, vizuelno, tako|e, veoma vesti-online.com). U Po zori{tu mladih je {tovanje autorima na uspehu u njihovim uzbudljiva. U Pozori{tu „Bo{ko Buha“ izvedena predstava Pokondireni tikvan PR aktivnostima. Malo pre bu~ne premi- premijerno je izvedena predstava Igra u u reìji Ratka Radivojevi}a (tekst \or|a jere Kose, u Teatru u podrumu Ateljea tami, po tekstu \or|a Milosavljevi}a, u Pisareva, prema motivima Sterijine reìji Juga Radivojevi}a. Ovo je poslednji 212 premijerno je igrana predstava ê - komedije), kao deo produkcije „Brod Bahantkinje, NP Beograd kaonica, jednostavna, veoma skromnog deo trilogije ova dva autora (prvi deo je teatra“. U Somboru premijera Ibzenove budèta, a nesvakida{nje iskrenog pogle- predstava Gola Vera, a drugi Instant sek- Nore u reìji Predraga [trpca. da na aktuelno vreme dru{tvene tranzi- sualno vaspitanje). Povodom premijere U Ujvideki sinhazu su po~ele probe cije u Srbiji. Tekst su potpisali Boris ove predstave i ~itave trilogije, Radivoje- predstave ôvekova tragedija, prema Lije{evi} i Branko Dimitrijevi} i va`no je vi} je rekao: „To su drame hiperrealizma, tek stu zna~ajnog ma|arskog pisca Imrea napomenuti da je tu re~ o pionirskom komadi sa su{tinskim upori{tem u doku- Mada~a, u reìji Kokana Mladenovi}a. U stvaranju forme verbatim drame kod mentarnom, predstave koje pokre}u emo - Narodnom pozori{tu u Subotici, ansambl nas. U pitanju je o osobeni oblik doku- cije, provokaciju, katarzu“ (izvod iz lista na srpskom jeziku je premijerno izveo mentarnog dramskog teksta koji je na - Danas). Igra u tami se prevashodno bavi Banovi} Strahinju, Mihizovu dramu iz stao adaptacijom niza razgovora autora problemom trgovine ènama, vrlo je 1963. godine u ~istom, efektnom ~itanju sa realnim ljudima, koji su otkrili svoja spretno ostvarena, multimedijalna je i Andra{a Urbana. U predstavi su posebno stvarna, autenti~na iskustva. Ovu dram- gluma~ki izuzetno kvalitetna. [teta je nagla{eni motivi kritike pseudoreligioz- sku formu su ranije, u svetu, praktikova- samo to {to dramski tekst nije sloèniji, nosti i pseudonacionalizma, a radnja je li Klaus Pol, koji je i inspirisao stvaranje na njegovom zna~enjskom planu, odno- jasno osavremenjena. Ne{to kasnije, an - ovog teksta, zatim glumci Robin Soans i sno {to se zadràva na povr{ini, ilustra- sambl drame Narodnog pozori{ta u Su- Alan Rikman, ali i etabalirani pisci po - ciji teme. U pozori{tu Slavija premijera botici, na ma|arskom jeziku, izveo je put Dejvida Hera. êkaonica je uverljiva Nek mu je laka crna zemlja, prema tek - predstavu Na ritu, adaptaciju Kate \ar - i dirljiva slika traumati~nog prilago|a - stu i u reìji Vide Basare, crna je komedi- mati, tekstova rumunskog pisca Mateja vanja na nova pravila dru{tvenih igri. ja koja cini~no prikazuje bra~ne odnose, Vi{njika, u reìji Na|pal Gabora. Pred- êkaonica, Atelje 212 Euripidove Bahantkinje, u reìji Ste- pitanja ljubavi i vernosti, kao i problem stava je, zapravo, savremeni komentar fana Valdemara Holma, premijerno su ènskog prijateljstva (polazi{te je ideja na Beketovog êkaju}i Godoa, pet likova izvedene na Velikoj sceni Narodnog po- ènske solidarnosti). Na Ve~ernjoj sceni je ste{njeno u apsurdima egzistencije, zori{ta u Beogradu. Tekst Bahantkinja Teatra 78 u Resavskoj ulici izvedena je radnja je iracionalna, su{tinski nebitna, prvi put na srpski jezik preveo je Alek- predstava Pozori{te privi|enja, prema povod za filozofsko razmatranje ljudskog sandar Gatalica, a i ta drama se prvi put tekstu i u reìji Irfana Mensura, u kojoj postojanja, zna~enja i smisla, ti{ine, mu - igra kod nas. Obja{njavaju}i koncept on i igra, zajedno sa Srnom Lango. Pred- zike. Odli~ni glumci (Arpad êrnik, Er- svog rediteljskog pristupa, Holm je ista- stava je posveta pozori{tu, njeni likovi su vin Palfi, Sila|i Nandor, Seke Atila i Ko- kao va`nost motiva `rtvovanja u koma- glumci koji ìve u teatru. Forma je kaba- va~ Neme{ Andor) zaslu`ni su {to ova du, odnosno predstavi: „@rtvovanje, naj - retska, pri ~emu uklju~uje fragmente predstava drì pa`nju, uprkos odsustvu pre ljudskog bi}a, a zatim supstitucije u tekstova [ekspira, Sartra, êhova, Gor - tematske specifi~nosti. Beketovski pogled vidu ìvotinje, jarca, kao simbola boga kog, Harvuda i dr. U Malom pozori{tu na svet, ma koliko ga mi cenili, po{tovali Dionisa, ostalo je tako|e zauvek prisutno „Du{ko Radovi}“ je igrana predstava Ko i voleli, mnogo je puta, u razli~itim obli- u pozori{tu ali i dru{tvu i to kroz borbu bi hteo mamu kao moju, multimedijalan cima, tuma~en na pozori{nim scenama, dva principa – dionizijskog – iraciona- projekat Dalije A}in, u kome se istraùje pa u tom smislu ova predstava ne daje lnog, ekstati~nog, seksualnog, opijenog i odnos roditelja i dece, dru{tveni aspekat ne{to novo, ni posebno atraktivno. Izve- apolonijskog, koji podrazumeva raciona- ìvota umetnika, neprilago|enost itd. dena je na sceni Studio, van trenutno lnost, zakon, red, strukturu. To je borba Na Velikoj sceni Narodnog pozori{ta mati~ne scene pozori{ta (Jadran), skrom- koja postoji u svakom ljudskom bi}u i u u Beogradu gostovalo je leskova~ko pozo- noj a izuzetno prijatnoj, mada previ{e to- svakom dru{tvu, jer prevlast bilo kog od ri{te sa predstavom Uje` (Branislav Nu - ploj, {to je imalo efekta na recepciju Banovi} Strahinja, NP Subotica njih vodi u ekstrem. To je ono ~ime smo {i}/Cisana Murusidze-ôlovi}), monoto- predstave – pitanja nelagodnosti postoja- se u predstavi bavili“ (izvod iz lista „Da - nom i malo zastarelog stila igre, a zatim, nja primili smo sa nelagodno{}u, izazva- nas“). U predstavi, koja je dugo planirana Sceni „Ra{a Plaovi}“, zaje~arsko po- nom povi{enom temperaturom. na i najvljivana, igraju Nenad Stojmeno- zori{te je igralo predstavu êtiri sata, Knjaèvsko-srpski teatar u Kragu- vi}, Marko Nikoli}, Tanasije Uzunovi}, prema tekstu Miroljuba Nedovi}a, u re- jevcu je 15. februara, nizom manifestaci- Igor \or|evi}, Slobodan Be{ti}, Radmila ìji Irfana Mensura, jednu sasvim za- ja, obeleìo 175 godina postojanja. Dobit- @ivkovi}, Stela ]etkovi}, Nela Mihailovi}, nimljivu, stilizovanu, iskrenu predstavu nik ovogodi{nje statuete Joakim Vuji} za Jelena Helc i Daniela Kuzmanovi}. Ba- o sudbini na{ih emigranata u Nema~koj. izuzetan doprinos razvoju pozori{ne hantkinje su sasvim specifi~ne i neobi~ne U februaru je zapo~eta i saradnja iz- umetnosti je beogradski scenograf i proza repertoar Narodnog pozori{ta, obiluju me|u beogradskog Bitef teatra i subo- fesor Miodrag Taba~ki, dok je odlukom protivure~nostima, u pojedinim scenama ti~kog pozori{ta Deè Kostolanji, me|u - ìrija prsten sa Joakimovim likom dode- iritiraju gledaoca zbog naivnosti i neuk - sobnom razmenom njihovih predstava. U ljen teatrologu Dragani Bo{kovi} iz Beo - lopljenosti razli~itih, brojnih, ideja, dok u februaru su u Subotici gostovale predsta- grada za afirmaciju kragujeva~kog tea- drugima ostavlja publiku bez daha, ve Bitef teatra: Kako se pravi Milka tra u zemlji i inostranstvu. U holu pozo- emotivnom prodorno{}u scena. @anka Tomi}a, Fake porno Jelene Boga- ri{ta otvorena je i nova izlo`bena postav- Na sceni Teatra „Bojan Stupica“ Ju- vac, Dèki Kenedi/Medeja Bojana \or- ka posve}ena Joakimu Vuji}u, osniva~u goslovenskog dramskog pozori{ta premi- |eva, i plesna predstava Paranoja {ik. U tog teatra. Povodom proslave 175-godi - jerno je izvedena predstava Drama o Mi- martu }e Deè Kostolanji uzvratiti posetu {njice i Dana teatra, u Kragujevcu je odr - r jani i ovima oko nje veoma mladog hr - predstavama: Urbi et orbi, Brecht – The àna i revija pozori{nih predstava „Joa- Drama o Mirjani i ovima oko nje, JDP (Foto: Emma Szabo)

5 LUDUS 161 TUMAÊNJA ^LANA 50. ZAKONA O KULTURI I ZAKONA O AUTORSKIM PRAVIMA S obzirom na mnoge nedoumice u vezi sa ne na nosa~ zvuka i slike, ona su na ra- bi to u~inio izri~ito u ~lanu 114. ili 115. dni odnos ugovorom o radu na period do zli~ite na~ine re{ena u mnogim zemlja- Zakona iz 2004. godine u kome su nabro- tri godine, sa mogu}no{}u ponovnog tuma~enjem Zakona u kulturi /Sl. glasnik RS ma. Veoma mali broj zemalja poznaje jana sva apsolutna i relativna imovinska zaklju~ivanja ugovora o radu na period broj 72/2009/ i Zakona o autorskom i srod- isklju~ivo ili relativno pravo (pravo na prava interpretatora. Da odredba iste do tri godine, i ne odnosi se na lica koja nim pravima / Sl. glasnik RS broj 104/2009/, naknadu) interpretatora na emitovanje, sadrìne ne bi izazivala razli~ita tuma- ve} obavljaju ove poslove u ustanovi, a reemitovanje i svako drugo javno saop- ~enja ona je u novom zakonu zamenjena radni odnos na neodre|eno vreme su, u Savez dramskih umetnika Srbije /SDUS/ je {tavanje svih snimljenih interpretacija, adekvatnijim odredbama (videti ~l. 117. i skladu sa odredbama Zakona o radu, od Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj bez obzira da li su one zabeleène na fo- 144. novog Zakona). zasnovali u ustanovi kulture pre stupa- nogram ili na videogram. Me|u tim zem- Isti~emo da je Zavod za intelektual- nja na snagu ovog zakona, odnosno dana zatraìo tuma~enje Zakona o autorskom i ljama su Hrvatska, Nema~ka, [vajcar- nu svojinu aktivno uklju~en u rad Komi- po~etka njegove primene. Potrebno je srodnim pravima, a od Ministarstva kulture ska, Rumunija, Ma|arska i [panija. Me - teta eksperata za autorsko i srodna prava naglasiti da zasnivanje radnog odnosa |utim, ni u navedenim zemljama (izuzi- Svetske organizacije za intelektualnu tuma~enje ~lana 50. Zakona o kulturi. U ugovorom o radu na period do tri godine maju}i [paniju) interpretatori ne ostva- svojinu (WIPO) ~ije aktivnosti su posle- predstavlja samo mogu}nost, i to ako je ovom broju „Ludusa” objavljujemo inte- ruju zna~ajnije prihode od ovih prava jer dnjih godina usmerene na unapre|enje takva mogu}nost predvi|ena aktom je zakonom utvr|ena pretpostavka preza{tite audiovizuelnih interpretatora. Na odnosno pravilnikom o organizaciji i gralne tekstove pomenutih tuma~enja. nedavno odrànom zasedanju ovog ko - nosa navedenih prava sa interpretatora sistematizaciji poslova. U skladu sa stana filmskog producenta u slu~aju da je miteta (decembar 2009. godine) pokazan je visok stepen usagla{enosti stavova i vom 6. ovog ~lana ministar kulture }e Zakon o autorskom i srodnim za radio-difuziju iz 1961. godine i WIPO interpretator sa njim zaklju~io ugovor. To utvrditi listu umetni~kih, programskih ili u praksi zna~i da po pravilu filmski pro- postignuta je saglasnost da se predloì pravima ugovora o interpretacijama i fonogrami- Generalnoj skup{tini Svetske organizaci- stru~nih poslova u ustanovama kulture U pogledu prava glumaca i baletskih ma iz 1996. godine. Jo{ u vreme dono {e - ducenti imaju sva prava od emitovanja i ~iji je osniva~ Republika Srbija, auto- reemitovanja filma, dok glumci ova pra- je da na svom slede}em zasedanju (sep - umetnika novi Zakon o autorskim i srod- nja Rimske konvencije filmski i televizij- nomna pokrajina, odnosno jedinica lova imaju samo ako dokaù da njihov tembra 2010. godine) donese odluku o nim pravima („Slu`beni glasnik Repu- ski producenti su se izborili za princip da sazivanju nove diplomatske konferencije kalne samouprave, na kojima se radni blike Srbije“, br. 104/2009) ne donosi ugovor sa filmskim producentom sadrì odnos moè zasnovati ugovorom o radu se momentom pristanka interpretatora izri~itu odredbu prema kojoj navedena na kojoj bi se usvojio me|unarodni in- nikakve izmene u pore|enju sa Zakonom na period do tri godine. na snimanje njegove interpretacije na prava nisu preneli na producenta, ili strument za za{titu prava audio-vizuel- iz 2004. godine. Odredbom stava 3. ovog ~lana propi- nosa~ slike, ili zvuka i slike (na film u ukoliko uop{te nemaju ugovor sa produ- nih interpretatora. Ovaj dokument treba Glumci i baletski umetnici spadaju u naj{irem smislu re~i) prestaju sva njego- da defini{e minimum prava koji svaka sano je da licu sa kojim je zasnovan interpretatore (audio-vizuelni interpreta- centom. va ovla{}enja. Ovaj princip je preto~en u Imaju}i u vidu da u pogledu prava zemlja ~lanica mora da garantuje audio- radni odnos u smislu stava 1. ovog ~lana, tori) i njima Zakon, u poglavlju u kome ~lanu 19. Rimske konvencije prema ko - vizuelnim interpretatorima. a koje je za vreme trajanja ugovora o se ure|uju prava srodna autorskom pra- audio-vizuelnih interpretatora od kori - me sva prava utvr|ena ~lanom 7. rim ske Ube|eni smo da }e dono{enje nave- radu otpo~elo sa kori{}enjem prava na vu, garantuju odre|ena moralna i imo - {}enja interpretacije koja je snimljena na konvencije (pravo interpretatora da spre - nosa~ zvuka i slike (emitovanje, reemito- denog me|unarodnog ugovora predstav- porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada vinska prava (~l. 111–122). Ova prava su ljati valjan osnov za ure|enje prava glu - radi nege deteta, ugovor o radu produ- iste sadrìne i identi~nog obima kao i ~i emitovanje i javno saop{tavanje njiho- vanje i javno saop{tavanje) jo{ uvek nije vog ìvog izvo|enja, pravo da spre~e sni - postignut konsenzus na me|unarodnom maca i baletskih umetnika i u na{oj ze- àva se do isteka perioda kori{}enja prava garantovana Zakonom iz 2004. mlji, na ~emu smo spremni da s punom prava porodiljskog odsustva i odsustva sa godine. pa`njom radimo u narednom periodu. rada radi nege deteta, u skladu sa zako- U moralna prava spadaju: pravo nom. Zakonom o kulturi je utvr|eno dru- interpretatora da mu bude priznato svoj- ^lan 50. Zakona o kulturi ga~ije re{enje od re{enja utvr|enog u stvo interpretatora, pravo da njegovo ime U vezi razli~itih tuma~enja ~lana 50. ~lanu 187. Zakona o kulturi o radu kojim bude nazna~eno na svakom primerku Zakona o kulturi u javnosti, potrebno je je propisano da zaposlenom za vreme snimka interpretacije, pravo da se su - re}i da se ~lan 50. mora posmatrati u ce - protstavi izmeni svoje interpretacije, od - trudno}e, porodiljskog odsustva, odsu- lini, a ne samo njegov prvi stav. Naime, stva sa rada radi nege deteta i odsustva nosno svakom iskori{}avanju svoje inter- mogu}nost zasnivanja ugovora o radu se pretacije u izmenjenoj formi, ako se time sa rada radi posebne nege deteta, koji je reguli{e u Zakonu o radu, gde se, izme|u zasnovao radni odnos na odre|eno vre - ugroàva njegov stvarala~ki ili stru~ni ostalog, predvi|a mogu}nost zasnivanja renome, pravo da se suprotstavi stavlja- me, moè da prestane radni odnos po is- ugovora o radu na neodre|eno i ugovora teku roka koji je zasnovan, te se licu sa nju u promet snimka svoje interpretacije, o radu na odre|eno vreme koje moè tra - kojim je zasnovan radni odnos ugovorom ako snimak sadrì nedostatke koji ugro- jati do godinu dana. To je dakle pravilo àvaju integritet interpretacije, a time i koje vaì za sve, pa i za zaposlene u kul- o radu na period do tri godine a koje oba- renome interpretatora i pravo da se su - turi. U stavu 1. ~lana 50. Zakona o kultu- vlja umetni~ke, programske ili stru~ne protstavi iskori{}avanju svoje interpreta- ri se predvi|a mogu}nost izuzetka od poslove u ustanovi kulture i koje je za cije na na~in koji ugroàva njegovu ~ast pravila zasnivanja ugovora o radu na vreme trajanja ugovora o radu otpo~elo ili ugled (~lan 114. novog Zakona). neodre|eno ili odre|eno vreme do jedne sa kori{}enjem prva na porodiljsko odsu- U imovinska prava interpretatora godine, pa se u tom kontekstu predvi|a stvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, spadaju isklju~iva prava interpretatora mogu}nost sklapanja ugovora na odre - ugovor o radu produàva do isteka perioda drugome zabrane ili dozvole: snima- |eno vreme, ali i do tri godine, {to je izu - da kori{}enja prava porodiljskog odsu- nje i umnoàvanje snimaka svoje inter- zetak i u odnosu na mogu}nost sklapanja stva i odsustva sa rada radi nege deteta, pretacije, stavljanje u promet snimaka ugovora o radu na odre|eno vreme do u skladu sa zakonom. Pravo na porodilj- svoje interpretacije, davanje u zakup sni - jedne godine iz Zakona o radu. Me|utim, sko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege maka svoje interpretacije, emitovanje i tek u stavu 2. ~lana 50. Zakona o kulturi deteta je pravo iz radnog odnosa, i njiho- javno saop{tavanje svoje nesnimljene in- Ilustracija: Jugoslav Vlahovi} se precizira kada se ta mogu}nost iz vo ukupno trajanje regulisano je odred- terpretacije (interpretacija uìvo) i inte- stava 1. ~lana 50. moè primenjivati, pa bama Zakona o radu. raktivno ~injenje dostupnm interpretacije manje njihovog nesnimljenog izvo |enja, planu, predlaga~ novog zakona nije prese kaè da se radni odnos lica iz stava 1. Zaposleni na umetni~kim, program- javnosti ì~nim ili beì~nim putem, na kao i pravo da spre~e umnoàvanje nji- dloìo pro{irenje za{tite u odnosu na pra - ovog ~lana, moè zasnovati samo ako je skim ili stru~nim poslovima koji su na- na~in koji omogu}uje pojedincu indivi- hovog snimljenog izvo|enja, ukoliko je va koja su propisana vaè}im me|una - takva mogu}nost predvi|ena aktom o vr{ili vi{e od 20 godina ukupnog staà dualni pristup delu sa mesta i u vreme snimak sa~injen bez njihove dozvole) rodnim konvencija. Tako Republika Sr- organizaciji i sistematizaciji poslova us- osiguranja (mu{karci), odnosno vi{e od koji on odabere (~lan 116. novog Zako- prestaju ukoliko je izvo|enje, uz prista- bija interpretatorima garantuje ista pra- tanove. To zna~i, da ukoliko ta mogu} - 17 i po godina staà (ène) uklju~uju}i i na). nak interpretatora uneto u snimak slike i va kao i Italija, Danska, Finska, Nor- nost nije predvi|ena unutra{njim aktom sta` osiguranja koji se ra~una sa uve - Pored navedeninih isklju~ivih prava zvuka. Na ovaj na~in su audio-vizuelni ve{ka, Slovenija, Makedonija, Poljska, ustanove kulture, tu }e se primenjivati }anim trajanjem, mogu zasnovati radni koja su apsolutnog karaktera interpreta- interpretatori dovedeni u neravnopravni Rusija, Slova~ka, Turska, Kina, Singa- op{ta pravila iz Zakona o radu, tj. skla- odnos na neodre|eno vreme, u skladu sa tori ~ije su interpretacije zabeleène na poloàj u odnosu na druge interpretatore. pur i dr. panje ugovora na neodre|eno ili ugovora odredbom stava 4. ovog ~lana. nosa~ zvuka imaju pravo na naknadu za Nakon usvajanja Rimske konvenci- Neopravdani su navodi predstavnika o radu na odre|eno vreme do jedne godi- Odredbom stava 5. ovog ~lana propi- emitovanje i reemitovanje snimljene inje, pod okriljem Svetske organizacije za organizacije za kolektivno ostvarivanje ne. sano je da poslovi i posebni uslovi za terpretacije, javno saop{tavanje interpre- U daljem tekstu vam dostavljamo izbor i rad lica koja obavljaju umetni~ke, tacije koja se emituje sa snimka izdatog intelektualnu svojinu, odràne su dve prava glumaca „Pragus“ da je novim za- zvani~an stav Ministarstva kulture o programske ili stru~ne poslove (reizbor, na nosa~u zvuka i javno saop{tavanje in- diplomatske konferencije (1996. i 2000. konom glumcima oduzeto pravo na na- ~lanu 50. Zakona o radu, koji je objavljen audicija za umetni~ke poslove, recenzija terpretacije sa snimka izdatog na nosa~u godine) na kojima je poku{ano da se au- knadu od reemitovanja snimka njihove na sajtu Ministarstva kulture u oktobru za stru~ne poslove, kontinuirani dopri- zvuka (~l. 117. novog Zakona). Navedena dio-vizuelnim interpretatorima pruì {iri interpretacije. Ovu tvrdnju oni zasnivaju 2009. godine. nos u obavljanju umetni~kih ili program- prava nemaju interpretatori ~ije su inter- obim za{tite. Me|utim, u ovom pogledu na jezi~kom tuma~enju odredbe ~lana „^lanom 50. Zakona o kulturi („Slu- pretacije zabeleène na nosa~ slike i zvu - obe diplomatske konferencije su zavr{ene 141. Zakona iz 2004. godine po kojoj se `beni glasnik RS, broj 72/09) propisano skih stru~nih poslova i dr.) utvr|uju ka (audio-vizuelni interpretatori). Ova bezuspe{no. Diplomatska konferencija na srodna prava shodno primenjuju od - je da lice koje obavlja umetni~ke, pro- aktom o organizaciji i sistematizaciji po- prava audio-vizuelni interpretatori nisu odràna 1996. godine okon~ana usvaja- redbe o pravu emitovanja, kao jednog od gramske ili stru~ne poslove u ustanovi, slova ustanove. Prema tome, pravilni- imali ni prema odredbama Zakona iz njem WIPO ugovora o interpretacijama autorskih prava. Imaju}i u vidu da je si- zasniva radni odnos ugovorom o radu na kom o organizaciji i sistematizaciji poslo- 2004. godine (~lan 115. Zakona iz 2004. fonogramima koji sadrè isklju~ivo od - stematika zakona iz 2004. godine takva period od tri godine, sa mogu}no{}u po - va ustanove kulture utvr|uju se poslovi i godine). redbe koje se odnose na interpretacije ko - da se sva ovla{}enja autora i nosilaca novnog zaklju~ivanja (stav 1.), kao i da posebni uslovi za izbor i rad lica koja Ovakvo zakonsko regulisanje prava je su zabeleène na nosa~ zvuka, dok je srodnih prava izri~ito nabrajaju, nepra- radni odnos lice iz stava 1. ovog ~lana obavljaju umetni~ke, programske ili audio-vizuelnih interpretatora u novom diplomatska konferencija iz 2000. godine vilno je da se ~lan 141. tuma~i na na~in moè zasnovati samo ako je takva mo- stru~ne poslove. Zakonu, kao i u Zakonu iz 2004. godine, okon~ana bez usvajanja bilo kakvog da se njime pro{iruju izri~ito navedena gu}nost predvi|ena aktom o organizaciji Potrebno je naglasiti da se na prava, posledica je do sada dostignutog nivoa akta. prava interpretatora iz ~lana 114. i 115. i sistematizaciji poslova ustanove. To obaveze i odgovornosti zaposlenih u za{tite prava interpretatora na me|u na - Kao na me|unarodnom planu jo{ Zakona iz 2004. godine. Da je predlaga~ zna~i da }e ubudu}e u ustanovama kul - ustanovama kulture koje nisu regulisane rodnom nivou, konkretno odredaba Rim- uvek nema konsenzusa u pogledu prava zakona imao nameru tada da uvede ture navedena lica, odnosno samo lica odredbama ovog zakona primenjuju ske konvencije o za{titi umetnika izvo - audio-vizuelnih interpretatora koji se pravo po osnovu reemitovanja interpreta- koja obavljaju umetni~ke, programske ili odredbe Zakona |a~a, proizvo|a~a fonograma i ustanova odnosi na njihove interpretacije snimlje- cije snimljenih na nosa~ zvuka i slike, on stru~ne poslove u ustanovi, zasnivati ra- o radu.“

LUDUS 161Lu 6 Predstava „Mirisi cimeta” za 21. ro|endan Bitef teatra

Tako su govorili... ROMANTI^NA SUROVOST I SUROVA ROMANTIKA Mira Stupica „Plesna predstava Mirisi cimeta inspirisana onoga {to nudi ìvot i plesna scena Ho - O BOJANU STUPICI landije u kojoj ìve i rade. Oni nose mir starozavetnom poemom Pesma nad pesma- Istoka i uzavrelu energiju Zapada. Jer, sa „Bojan je verovao u glumca, verovao je u slutnje, u iracionalno, i zato je uvek srljao tako stra{no. On je jedne strane, u svetu prepunom napad- ma bavi se potragom za ljubavlju koja se uvek ostavljao mesta nepoznatome, ne~emu {to }e razli~ito manifestuje – nekada je ne`na, nih vizuelnih senzacija, umetnost tako|e iskrsnuti. On glumca nije mu~io, on se glumcem in - treba da bude upadljiva. A sa druge spirisao, pritiskao ga je na pravo dugme. Nekad je to nekada strasna, nekada agresivna...“, kaè strane, umetnost je tu i da kreira jedan bila psovka, nekad dobrooo! iz mraka sale, nekad... Gaj Vajcman, autor predstave spasonosan, intiman prostor ti{ine. A On je glumcu postavio neku svetiljku tamo daleko, do prostor umetni~kog istraìvanje trupe koje treba kroz neki mrak pro}i, i glumac je sa sobom na cilj donosio i slike tog predela i bogatstvo Club Guy & Roni, na specifi~an na~in li~no i profesionalno ne mogu da se Autor ovog teatraskog ostvarenja, Gaj pejzaà.” otmem utisku da ima ne~eg posebno Vajcman je rekao: „Dakle, bavili smo se dodiruje oba ova pola.“ (Iz knjige „Mira Stupica – glumica veka” Ranka Muniti}a, Izdava~ Iuzbudljivog i zanimljivog u ~injenici fragmentima i simbolima Pesme nad Kada je re~ o umetni~kom timu Mi- Udruènje filmskih glumaca Srbije) da smo u vremenu u kome ìvimo, ili pesmama, koja nudi raznovrsna tuma - risa cimeta njega ~ine: koncept i kore- uprkos njemu, 21. ro|endan Bitefa, 3. ~enja, pa su tako i nivoi njenog scenskog ografiju potpisuju Gaj Vajcman & Roni Haver; dramaturg je Veerle van Over- marta, obeleìli premijerom predstave ~itanja razli~iti – od onog profanog, Skice Sta{e Jamu{akov Mirisi cimeta Gaja Vajcmana, poznatog svakodnevnog, do nekih dubljih slojeva i loop, igra~i Bitef dens kompanije su: Sa- izraelskog koreografa“, rekla je Jelena zna~enja. Obuhva}eni su odnosi – nja Ninkovi}, Milica Pisi}, Nevena Jova - Kajgo, upravnik Bitef teatra govore}i o ~ovek-èna, èna-èna, ~ovek-dru{tvo, novi}, Milica Jevi}, Nikola Toma{evi}, tom pozori{tu, njegovim aktivnostima, ~ovek-bog... To je zapravo predstava o Nemanja Naumoski i Luka Luki}; mu - pote{ko}ama vezanim za predstoje}i Bi- ljubavi, kao i o neprestanoj potrazi za ziku izvode: Martina Dimi}, Du{an Ege - tef festival. ljubavlju koja se razli~ito manifestuje – ri}, Boban Sto{i} i Ivan Marjanovi}. Plesna predstava Mirisi cimeta je nekada je ne`na, nekada strasna, neka- U osvrtu na proteklih godinu dana inspirisana uzbudljivom starozavetnom da agresivna... Takva je i sama predsta- Bitef teatra upravnica kaè da se moè poemom Pesma nad pesmama, u ~ijem va, i romanti~na i surova, ali pre svega re}i da su dosada{nji rezultati, koji obu- sredi{tu je odnos na kome po~iva svet bazi~no istinita i iskrena.“ hvataju jednu plesnu i jednu dramsku uvek i svugde, odnos mu{kog i ènskog, Jelena Kajgo podse}a da je Gaj Vajc- predstavu, dobri, ali da vi{e voli pogled „dakle – emocija“, rekao je Vajcman u man, izraelski koreograf koji ìvi u unapred nego osvrt unazad: „Po~ele su medijima. U njoj se, po re~ima autorske Holandiji gde ima svoju plesnu kom- ekipe, radi o poeti~nom i intrigantnom paniju – Klub Gaj i Roni, ovda{njoj pu - probe Dalije A}in na projektu koji u delu Biblije koji pruà neograni~eno blici poznat po predstavama Jezik zidova plesnoj predstavi okuplja afirmisane mnogo asocijacija i prostora za tuma- (40. Bitef) i Poeti~ki porazi (5. Beograds- pisce i reditelje mla|e generacije, ali ovaj ~enje. A Jelena Kajgo je rekla da danas ki festival igre) i dodaje: „Veliko mi je put, u ulozi igra~a. To je taj neki me - kada se toliko robuje materijalnim prin- zadovoljstvo {to smo ugostili Gaja Vajc- |uprostor umetni~kog delovanja i para- cipima, kada se ~ini da su neprikosno- mana, i zbog dragocenog rada u probnoj lele Bitef festivala i doma}e pozori{ne veni i najva`niji re~ i mo} politike, Mirisi sali ~iji se efekti vide na igra~ima Bitef produkcije. Dokaz da pozori{te ne sme da cimeta podse}aju da „postoje mnogo i dens kompanije, i zbog jednog izuzetnog robuje formama, da mora da bude hra - va`niji i sna`niji pokreta~ki principi i dela koje }emo imati na repertoaru Bitef bro, da rizikuje, da ne ide na siguran i K O N K U R S motivi“. teatra. Veliki sam po{tovalac izraelske komforan dobitak. U planu su jo{ i novi NOVINARIMA ZA UÊSTVOVANJE U PROGRAMU Predstava je okupila sedam igra~a i plesne scene, a Gaj i Roni su zanimljiv projekat Ister teatra, zatim predstava STIPENDIRANJA „MILENA JESENSKA“ U BEÛ ~etiri muzi~ara koji uìvo, na sceni, iz- spoj i me{avina onog najboljeg {to su {vajcarske koreografkinje Kjerstin Miler, vode muziku estonskih kompozitora. poneli iz Bat{eva kompanije u Izraelu, i plesni projekat Zorana Markovi}a, kao i ERSTE Fondacija poziva novinare u Srbiji da se prijave za program stipendiranja „Milena Jesenska“ na Institutu za humanisti~ke nauke u Be~u koji nudi predstava reditelja Nikole Zavi{i}a... mogu}nost istraìvanja na neku od evropskih tema po izboru novinara. Rok za Raduju me inicijative na{ih reditelja da prijavljivanje je 9. april i svi novinari iz Evrope iz {tampanih i elektronskih medija se bave fizi~kim i vizuelnim teatrom, i u koji prate de{avanja iz oblasti kulture, umetnosti i dru{tvenih pojava imaju prava da se prijave. perspektivi }emo vi{e raditi na toj me - Novinarima je omogu}eno da provedu tri meseca u Be~u u cilju sprovo|enja {avini ànrova i profesija.“ istraìvanja. Stipendisti }e dobiti 7.630 evra, kancelariju, pristup imejlu i internetu, Jelena Kajgo napominje i da je upra- in-house mogu}nost istraìvanja i drugu odgovaraju}u pomo} u Be~u. Ima}e na vo zapo~eta realizaja projekta „Nedelja raspolaganju i 1.820 evra za istraìva~ke posete susednim zemljama. Kandidati moraju da imaju nekoliko godina radnog iskustva u profesionalnom Bitefa u...“, u razli~itim gradovima u Sr - novinarstvu. Njihov istraìva~ki rad moè da uklju~i bilo koju temu koja se odnosi na biji, {to podrazumeva gostovanja i orga- kulturna de{avanja u Evropi, a naro~ito ukoliko ima veze sa temom evropskih inte- nizovanje tribina na temu „Uticaji Bitefa gracija. Stru~ni ìri oceni}e prijave i izabrati finaliste. Kandidati }e biti obave{teni o na doma}u pozori{nu produkciju“. odluci ìrija u junu 2010. Intenzivna komunikacija sa teatrima u Srbiji zapo~eta je tokom februara sa Prijave se moraju poslati po{tom na slede}u adresu: pozori{tem Deè Kostolanji iz Subotice Institut für die Wissenschaften vom Menschen koje je repertoarski veoma blisko Bitef Fellowship Coordinator teatru. Po njenim re~ima ubrzo kre}u i Spittelauer Lände 3 na druga gostovanja. 1090 Wien Kada je re~ o festivalu Bitef Jelena Austria Kajgo ne krije izvesnu zabrinutost: „Pri - preme za Bitef festival su u punom jeku, selekcija je manje-vi{e zatvorena, samo KONKURS ZA ESEJ O GLUMCU jo{ da se ne ostvare lo{e prognoze o smanjenju gradskog budèta za kulturu, Kulturno-prosvetna zajednica grada Poàrevca jer bi tako Bitef, kome se ve} pro{le go- povodom odràvanja pozori{ne manifestacije dine smanjena sredstva, u{ao u veliku „Gluma~ke sve~anosti Milivoje @ivanovi}“, raspisuje: krizu, i zapravo bi bio ozbiljno doveden u KONKURS pitanje. Ipak, nadam se da }e neki rebal- ans budèta vratiti stvari u normalu i da za „Esej o glumcu“. Pravo u~e{}a na konkursu sti~u radovi koji do sada nisu objavljivani. Kulturno-prosvetna zajednica grada Poàrevca }e imenovati ne}emo dozvoliti da se uru{i jedna tako ìri koji }e proglasiti najuspe{nije radove i dodeliti tri nagrade. zna~ajna manifestacija, koja, kako sam imala prilike da se uverim u brojnim Prva nagrada – 10.000 dinara i plaketa „Zlatno pero“ kontaktima sa stranim kompanijama, Druga nagrada – 8.000 dinara Tre}a nagrada – 5.000 dinara kriti~arima i pozori{nim menadèrima, i dalje uìva izuzetno veliki ugled na Esej o glumcu potpisan punim imenom i prezimenom, poslati do pozori{noj festivalskoj sceni, {to je posle 20.03.2010. godine u tri primerka na adresu: Kulturno – prosvetna zajednica Grada Poàrevca, ulica Jovana [erbanovi}a br.1, 12000 Poàrevac, sa nazna- svega {to smo pro{li u ne tako davnoj kom – Za konkurs. pro {losti, zaista ogroman Rezultati konkursa objavi}e se u istim glasilima koja su i objavila Koncept i koreografiju predstave Miris cimeta Bitef teatra potpisuju uspeh.“ konkurs do 1.04.2010. Gaj Vajcman & Roni Haver T. Njeì}

7 LUDUS 161 Jubuleji Drame Narodnog pozori{ta Beograd

znamenita imena u gluma~koj podeli, Hit naslov iz 70-ih, Predstava Ha- u~inili su da predstava izazove veliko mleta u selu Mrdu{a Donja poznatog hr - ZIMA U ZNAKU JUBILARNIH IZVO\ENJA interesovanje medija, te nisu izostale ni vatskog pisca Iva Bre{ana, u reìji gosta kritike. Ali, iako brojne, ne moè se re}i iz Zagreba, starijim generacijama srp - na Me|unarodnom pozori{nom festivalu Poslednjih meseci u nacionalnom teatru da su bile ujedna~ene, a ve}ina nije bila skih pozori{nih stvaralaca i gledalaca nacionalnih manjina u susednoj Rumu- ni odu{evljena. I ponovo – predstava je dobro poznatog i veoma dragog @elimira jubilje su obeleìle predstave „Kova~i“, niji, u Temi{varu, maja 2004, te maja izazvala buru u publici, {to „na kartu Ore{kovi}a, tako|e je izazvala medijsku „Ribarske sva|e“, „Velika drama“, „Hamlet slede}e 2005. na VI internacionalnom vi{e“ ~ini i danas, te se uvrstila u poduì pa`nju – verovatno najvi{e zahvaljuju}i festivalu komedije „Balkan 2000“ u Kor - pomenutim „poznatostima“. I ponovo u selu Mrdu{a Donja“. Najstarija tzv. ìva spisak Kova~evi}evih predstava sa veli- predstava je „Kir Janja“ koja postaje puno- si, {to je bilo i prvo gostovanje na{eg kritika nije bila blagonaklona posle pre- Teatra u Albaniji, i 2006, opet u maju, na kim brojem izvo|enja: „Ali Velika drama mijere, 30. januara 2007. Uz priznanje letna, tj. ulazi u osamnaestu godinu ìvota, VIII me|unarodnom pozori{nom festiva- je ne{to posebno, jer za razliku od drugih ovim ili onim gluma~kim ostvarenjima, a „Zagonetne varijacije“ se bliè 250. lu u Kijevu, u Ukrajini. Sa festivala u teatara, na Velikoj sceni Narodnog pozo- uglavnom je zamerano reditelju {to kori{ta Drama mese~no ima desetak termi- reprizi Korsi, Milenko Pavlov se vratio oven~an mad nije osavremenio, aktuelizovao, {to Nagradom za glavnu mu{ku ulogu. na, u tom smislu je broj od sto pedeset iz - ga je prikazao kao muzejski eksponat... Posle premijere poznate komedije vo|enja posebno zna~ajan“, istakao je ~ak je eksplicitno dovo|en u pitanje re- Karla Goldonija Ribarske sva|e, u junu Kova~evi} u jednom razgovoru povodom pertoarski potez. Ali, publika za sve ovo Jelica Stevanovi¯ jubilarne predstave. „Ova predstava je ne mari. Predstava za koju je scenografi- 2003, kritika se jedva oglasila, i to vrlo puna kurizioteta, od toga da je pisana 13 ju na~inio Boris Maksimovi}, kostime „mlako“. Ali reporteri su pisali kako su apertoarska politika pojedinih po - marta 50. reprizu. Treba svakako pome- godina, preko toga da me je tada{nji Marina Vukasovi}-Medenica, muziku „aplauzi, uzvici i veselje do plafona pra- zori{ta, kao i opravdanost reper- nuti i da je Kir Janja, najstarija dramska upravnik, gospodin Ljubivoje Tadi}, zvao komponovao Mihailo Blam, dramaturg Rtoarskih poteza u okviru tih op{tih predstava na repertoaru, u{la u osam- tili premijeru“, te da se, iako mnogi nisu istog dana kada sam mu dao komad na bio Zoran Rai~evi}, lektor Zorana Bogu- opredeljenja, ~ini se da su nepresu{na naestu godinu kontinuiranog igranja i od ove predstave o~ekivali mnogo, „dogo- ~itanje i to u ~etiri sata ujutru, da bi mi novi}, o scenskom govoru brinula Ljilja- tema rasprava, valjda oduvek. Verovatno pribliàva se svom 200. izvo|enju, dok se dilo sve“. Akteri ove komedije „ludi od vidno uzbu|en rekao kako Velika drama na Mrki}-Popovi}, a o scenskom pokretu je to i prirodno. S druge strane, tu je i Zagonetne varijacije, ~ija je premijera smeha i tu~e, u te{koj disciplini komedije mora da se igra u Narodnom pozori{tu, Ivica Klemenc, izaziva salve smeha na mati~noj sceni i na gostovanjima u Pan - ve~no pitanje: ko je u pravu, ~iji sud je bila 1998, bliè 250. reprizi. del arte (...) u jednom daju mno{tvo ka- pa preko ~injenice da na sceni ima akte- ~evu, Novom Sadu, Poàrevcu, Smedere- va`niji, koga treba slu{ati – publiku ili Drama Milo{a Nikoli}a Kova~i, spre- raktera, gledaoca nagra|uju povr{nom, ra kao da je u pitanju opera, da se uvek ali lekovitom katarzom“, a sve je to „ludi- vu, â~ku, Somboru i Studentskom gra- kritiku. Kriti~ari i teoreti~ari, razume se, mana je u koprodukciji Narodnog pozo- igra na kartu vi{e, da je voljena i od onih du. Bre{anove ìvopisne likove na premi- lo mediteranskog konfuziona koji nastaje tvrde da je kvalitet predstave jedino meri- ri{ta i Centra za kulturu Pan~evo. Ko - koji ne igraju u njoj, tako da verujem da jeri su tuma~ili Miodrag Krivokapi} lo, obi~no prenebregavaju}i objektivnost mad je reìrao mladi Stefan Sabli}, autor kad dune jugo pa zavijata emocije pospa- je sve to, na razli~ite na~ine, doprinelo (Bukara / Klaudije), Branko Vidakovi} kao kriterijum u ovom presu|ivanju, ili scenografije je Dejan Panteli}, kostimo- ne od ~ekanja“. Od premijere koja je bila dugove~nosti. Ali pre svega, mislim da je (Puljo / Polonije), Marija Vickovi} (An|a je opravdavaju}i po principu „definicije u graf Katarina Gr~i}. U svih sto predstava, u nezahvalnom terminu, pred sam kraj Velika drama dobra predstava“, veli / Ofelija), Nela Mihailovi} (Majka~a / krugu“ (mi smo u pravu, jer da nismo ne u ulozi Petera je Branko Vidakovi}, Acu sezone, 4. juna, pa sve do danas, ova autor, a publika neprekidno potvr|uje. U Getruda), Mihailo La|evac (Ma~ak / La- bismo bili to {to jesmo). Publika pak ima igra Milenko Pavlov, Lujzu Zorica Mir - predstava puni gledali{ta i u ku}i i na predstavi igra 30 glumaca, isto toliko ert), Branislav Toma{evi} ([koko / Ha- svoje mi{ljenje. kovi}, dok je ulogu Ivana najpre tuma~io gostovanjima, iz kojih uvek izlaze raz - statista, a tokom ovih osam godina pro- mlet), Predrag Ejdus (U~itelj / Reditelj),

Kir Janja Kova~i Ribarske sva|e Zagonetne varijacije

Dramski repertoar na{eg naciona- Stanko Bogojevi}, a sada Dragan Nikoli}. dragana lica. A svakom novom izvo|enju mene u podeli su bile neminovne i brojne, Marko Nikoli} ([imurina / Komentator), lnog teatra je ~esta tema u~enih formal- Premijera je odigrana u Pan~evu 13. no - raduju se i glumci Lepomir Ivkovi} u te je nemogu}e sve ih pomenuti. Ali sva - Gorjana Janji} (Kate), Ognjanka Ognja- nih i neformalnih skupova, novinskih vembra, a beogradska premijera je bila ulozi Tonija, ranije Nada Blam a sada kako treba ista}i da je tada mladi Vuk novi} (Mande), Bo{ko Milin ([ime), Mida napisa, materijal za „potkusurivanje“ ne{to kasnije, 18. decembra 2003, na Zorica Mirkovi} u ulozi Pa{kve, Vladan Kosti}, za svoju prvu veliku i glavnu ulo - Stevanovi} (Dida), dok su ostali seljani iz biv{ih i budu}ih uprava... Pa ipak, mno- Sceni „Ra{a Plaovi}“. Tokom proteklih Gajovi} i Zoran ]osi} kao Furte, An|elka gu dobio Sterijinu nagradu, a da je Ljilja- Mrdu{e Donje bili Slavi{a ûrovi}, Uro{ ge dugove~ne predstave ove Ku}e re~ito {est godina, predstavu je videlo skoro Tadi} kao Libera, Marija Vickovi} u ulozi na Blagojevi} za svoju kreaciju u ovoj Uro{evi}, Zoran Maksi}, Bojan Serafimo- demantuju sve a priori negativne ocene. 20.000 gledalaca – na na{oj sceni, ali i u Lucijete, Nenad Mari~i} kao Bepo, Zlatija predstavi dobila Nagradu Narodnog po - vi}, \or|e Usanovi}, Aleksnadar Danoj- Tako, uprkos dobro poznatoj ~injenici da Pan~evu i u beogradskom Domu kulture Ivanovi}, Milena \or|evi} i Bojana zori{ta. Sini{a Kova~evi} je lauret Na- li}. Tokom protekle tri godine, ulogu An|e tuma~ila je i Zlatija Ivanovi}, Maj- u ovom pozori{tu tri ansambla dele istu „Studentski grad“ po nekoliko puta, kao i Stefanovi} u ulozi Keke, Nada [argin kao grade za tekst „Dragi{a Ka{ikovi}“. Po - ka~u je igrala i Danijela Ugrenovi}, Ma - scenu, poslednjih meseci se niù jubilar- na gostovanjima u Para}inu, Ivanjici, Ur{ula, Branislav Toma{evi} i jedno red Kosti}a, jo{ je mladih glumaca u ovoj ne predstave: Kova~i su 11. novembra Poàrevcu, Kostolcu, Ubu, Lebanu, Vrba- ~ka – Vladan Gajovi} i Hadì Nenad Ma- vreme Milo{ \or|evi} u ulozi Ivanka, predstavi bilo dobilo svoje prve velike proslavili svoje 100. izvo|enje, 22. janua- su, Vrnja~koj Banji, te u Bjeljini (BiH). ri~i}, dok uloga Dide vi{e ne postoji. nekada Radivoje Bukvi} a sada Mihailo scenske zadatke, i svi su redom opravda- ra stoti put su odigrane i Ribarske sva|e, Iako je, ako se to sme re}i, postavljana Predstava je u~estvovala na Gluma~kim La|evac i Rade ]osi} kao Kri{te, te Igor li poverenje reditelja/autora (Nenad Ma - iako se igra na Velikoj sceni Velika dra - bez velikih ambicija, a kritika joj prak- ri~i}, Branislav Toma{evi}, Sonja Kola- sve~anostima „Milivoje @ivanovi}“ u ma je 7. februara odigrana ~ak 150. put, ti~no uop{te nije poklonila pa`nju, ova \or|evi} kao Iè. Da podsetimo, predsta- Poàrevcu 2007, gde je Predrag Ejdus va se igra u izvanrednom prevodu Iva ~ari}, Bojana Stefanovi}, Ljubomir Ban- a Predstava Hamleta u selu Mrdu{a Do- predstava je sa zapaènim uspehom u~e - dovi}, Sini{a Ubovi}, Igor Ili}, Ivana [}e- osvojio Nagradu ìrija publike i Povelju Tijardovi}a, a reìrao je mladi Goran „Spomen na glumca“ (nagrada stru~nog nja, mla|a od prethodnih, imala je 17. stvovala na ~ak tri inostrana festivala: panovi}, Jelena Helc, Anastasija Mandi}, Ru{kuc te, 2003. godine tek po~etnik. On ìrija), a iste godine na Nu{i}evim dani- Milena Sijerkovi} – potonja \or|evi}, Se- potpisuje i adaptaciju teksta, dramaturg ma u Smederevu, predstava je dobila dve na \orovi}...). Nasuprot njihovoj mlado- je Molina Udovi~ki-Fotez, scenograf Bo - nagrade kao najbolja na festivalu – i od sti, na okupu je bilo i bogato iskustvo FESTIVAL MONODRAME I PANTOMIME ris Maksimovi}, kostimograf Bojana Ni - stru~nog ìrija i od publike. Do sada ju je Ljiljane Blagojevi}, Tanasija Uzunovi}a, videlo preko 12.000 gledalaca, koji pono- BEOGRAD - ZEMUN 2010 kitovi}, muziku je komponovao Ivan Br - Miodraga Radovanovi}a, Ruìce Soki}, klja~i}, lektor je bio Aljo{a Vu~kovi}, a o vo, po ko zna koji put, svojim prisustvom Ognjanke Ognjanovi}, Rade \uri~in, Gor - u gledali{tu, smehom, aplauzom, uzdasi- Dragi prijatelji, scenskom pokretu je brinuo Ivica Kle- jane Janji}, Ljubivoja Tadi}a, Radovana ma ili ti{inom, kojima pokazuju svoje Obave{tavamo vas da }e se 35. Festival monodrame i pantomime odràti od menc. Predstavu je do sada videlo skoro Miljani}a, An|elke Milivojevi}, Srbolju- 1. do 4. jula 2010, u Pozori{tu lutaka Pinokio, Kara|or|eva 9, 11080 Zemun. 25.000 gledalaca, a pored mati~ne scene sau~estvovanje u emocijama i situacija- ba Milina, Lepomira Ivkovi}a, Andreje ma koje ìve likovi na sceni, pokazuju da odigrana je i na gostovanjima u Pan~evu, Mari~i}a, Branka Jerini}a, Dubravke imaju svoje nepokolebljivo mi{ljenje, Svi zainteresovani (pozori{ta, trupe, pojedinci) se mogu prijaviti do 15. apri- Novom Sadu, Para}inu, Smederevu, Stojanovi} Glid, Dobrile ]irkovi}, Alek- la 2010, tako {to }e na adresu Pozori{ta lutaka Pinokio poslati DVD snimak cele ukus, stav, simpatije i antipatije, koji je - Obrenovcu, Studentskom gradu i Ivanji- sandre Nikoli}, Predraga Mileti}a, Ljilja- dinstvenom snagom ìve nezavisno od predstave i popunjeni aplikacioni list. Po zavr{enoj selekciji, a najkasnije do 1. ci, kao i na letnjim festivalima Grad tea- maja, prijavljeni }e biti obave{teni o tome da li su u{li u program 35. festivala ne Gazdi}, Bo{ka Puleti}a... Spoj koji je, sudova kritike, stru~nh skupova, upra- monodrame i pantomime. tar Budva 2004. i Prvim mediteranskim van svake sumnje, doneo ovoj predstavi vnih tela... Srda~no i do vi|enja na Festivalu, pozori{nim sve~anostima – Purgatorija u izvanredan kvalitet i obezbedio joj dugo- Publika ne mari za stavove stru~- Savet Festivala Tivtu 2005. Ansambl predstave je na dan ve~nost. Uprkos velikom broju izvo|a~a i njaka i kriti~ara i gleda – {ta èli i {ta joj Kontakt: Ivana Nenadovi} slave Narodnog pozori{ta iste, 2005. go - komplikovanim scenskim uslovima, Veli- se dopada, po nekim sopstvenim kriteri- Organizator dine, dobio Svetojovansko priznanje „za ka drama je gostovala u Novom Sadu, jumima. Bar na{a publika. I tako je odu- http://www.festmono-pan.org.rs marljivost i kvalitet predstave“. Poàrevcu, Pan~evu, Obrenovcu, Kragu- vek, setimo se samo Nu{i}a, koji za ì - Email: [email protected] Premijera Velike drame Sini{e Ko - jevcu, Lazarevcu, Valjevu, Vr{cu, Ni{u i vota nije dobio nijednu pozitivnu ocenu Tel: + 381 64 1167155 va~evi}a bila je 22. februara 2002, u re - Trsteniku. Do sada ju je videlo skoro kritike, ali ~ije su predstave punile ìji autora. Ve} samo njegovo ime, kao i 70.000 gledalaca. gledali{ta.

LUDUS 161Lu 8 Intervju: Bojan @irovi}

razumem tekst, linije likova, strukturu komada... Kad se okupi ekipa kre}e dija- ZANIMA ME SVA[TA, AL’ NEMAM VREMENA NI ZA [TA log, uspostavlja se neki metod proba, rada na ulozi i tako ide do kraja i to je „Se}am se da su nam jo{ tada govorili da }e uvek razli~ito. I ne samo razli~ito, katkad proces tranzicije biti bolan, ali niije bilo za i potpuno suprotno, ~ak i suprotstavljeno. o~ekivati da }e to ba{ ovako da izgleda. Iza|ete recimo iz jedne vrste proba i u|ete odmah u neke druge, gde se radi na Ovoliki stepen grabeà i bezobzirnosti mi- potpuno druga~iji na~in. To me je jedno slim da ba{ nije bio nuàn. Ipak, verujem da vreme jako optere}ivalo, a sad me ~ak i moram i sada, u ovim uslovima da na|em zabavlja. Shvatio sam da moram nekako neki prostor gde bih mogao da uti~em da da na|em svoj put i na~in, a da ostanem otvoren i spreman za razli~ite pristupe. bar ne{to krene nabolje. Mislim da ipak ima Sve zavisi od teksta, ekipe, reìje... Na - takvih mesta za svakog od nas i da tako ro~ito mi je uzbudljiv ìvot uloge i pred- moèmo da ispunimo vreme dok oni gore stave posle premijere, kako se uloga razvija kroz igranje. ne zavr{e svoje privatizacije“, kaè Bojan Atelje 212 je va{e pozori{te, ve} 15 @irovi} godina ste ~lan te ku}e. Da li postoji ate - ljeovski na~in glume i {ta to podrazumeva? Olivera Miloševi¯ Prvo {to mi pada na pamet je stil glume koji sam, naàlost, samo na traka- n veruje da ìvot nema nikakvog neko nesebi~no skrenuti pa`nju. Mo`da ma desetine puta gledao i zbog kojih sam i zavoleo glumu i pozori{te. Zaigranost i smisla. Smisao nalazi u zadovolj- ovo zvu~i romanti~no, ali stvarno je tako radost igre su odlike tog na~ina glume. stvima svake vrste i na prvi pogled bilo, a to nije ba{ ~est slu~aj. Mislim da je O Tu sigurno spadaju i stare predstave koje nema nikakvih problema. Posledica jed - najvi{e zbog toga ova predstava postala jedna od onih koje se „dese“ i kojih je tek sam zatekao kada sam do{ao u Atelje i nog takvog njegovog zadovoljstva bila je po koja u karijeri. Naàlost, ne igramo je zahvaljuju}i njima mi danas imamo da se jedan mladi ~ovek ubije sko~iv{i ~esto, onoliko koliko bih voleo i koliko publiku koja nam ostaje verna ~ak i kad kroz prozor iz njegovog stana. Reditelj je mislim da zasluùje, ali to je ve} neka proma{imo i dozvolimo sebi pravo na njegov iskaz smestio u kontekst istrage u druga pri~a i pisalo se o njoj u ranijim eksperiment i ne{to hermeti~nije forme. kojoj poku{ava da se opravda i dokaè brojevima „Ludusa“. Ne znam da li sada postoji ne{to {to bi bio svoju nevinost. Veoma uzbudljiva pri~a, Proslava na prvi pogled slika bole- ateljeovski stil, te{ko mi je to iznutra da odli~na dramska situacija i sjajna po - sne odnose unutar porodice, ali raspli}e i uo~im. Ono {to sada karakteri{e Atelje je stavka Dejana Mija~a koji mi je sugeri- mnogo komplikovanije odraze tih odnosa po meni sjajna atmosfera u ansamblu i sao da lik gradim svedeno i da ne ozna- na pojedince, pa, u {irem kontekstu, i na me|usobna podr{ka me|u kolegama. Do - ~avam njegovu homoseksualnost uobi~a - dru{tvo... Kako vi sagledavate tu pri~u i brih glumaca ima u svim ku}ama, ali jenim spoljnim sredstvima.“ Tako o ulozi za{to je va`no da ona bude na repertoa- mislim da je ta atmosfera ne{to {to smo koja je u predstavi Nevinost Dee Loer i ru Ateljea 212? nasledili od svojih prethodnika, {to nas Dejana Mija~a ozna~ena kao Mladi lekar, Porodica je osnova dru{tva i one su- ~ini posebnim, {to publika ose}a i {to ni- a za koju je na Sterijinom pozorju dobio {tinske promene u na{oj zajednici i sva Bojan @irovi} (Foto: Jelena Vu~eti}) kako ne bismo smeli da napustimo. Nagradu za najbolju epizodnu ulogu, oboljenja, ali i ozdravljenja, naj~e{}e kre- Pretpostavljam da je va{e Pozori{te govori glumac Bojan @irovi}. }u odatle. Ova je predstava koja govori o ba{ nije bio nuàn. Ipak, verujem da – strategiju i ostao do kraja dosledan da u ku}i, s obzirom na petoro dece u njoj, jednom takvom poku{aju ozdravljenja i o Nakon te Nagrade imali ste i ve}e kao {to sam i tada ose}ao odgovornost da ovu pri~u ispri~a oslanjaju}i se isklju~ivo posebno zanimljivo i dinami~no? preprekama na tom putu. U svim porodi- profesionalne izazove. Najpre velika iza|em i pridruìm se desetinama hilja- na na{u igru. To je velika odgovornost, Jeste svakako, nikad nije dosadno. uloga u izuzetnoj predstavi Proslava Vi- cama postoje ve}i ili manji problemi i ~ini da ljudi na demonstracijama, jer bilo je Kako vaspitavate decu? mi se da ova predstava prenosi poruku zahteva posebnu pripremu za svako tenberga i Rukova u reìji Ive Milo{evi}. va`no da tamo budem i ja – moram i sa- @ivimo zajedno, pomaèmo jedni da je vredno truda boriti se za njihovo izvo|enje i drago mi je {to imam jednu Kako ste tu gradili svoju ulogu? da u ovim uslovima da na|em neki pro - drugima, pa se kroz to oni nekako vaspi- re{avanje. U Proslavi je to naro~ito zao{ - takvu predstavu na repertoaru. Ovo je do sada najzahtevnija uloga stor gde sam „neophodan“ i gde bih mo- tavaju, a mi vaspitavamo. treno i gotovo je pitanje ìvota i smrti, {to Ima glumaca koji umeju da odli~no koju sam igrao i obradovao sam se pove- gao da uti~em da bar ne{to krene nabolje. Kako uspevate to da sve va{e uloge, je ~ini izuzetno uzbudljivom. Naàlost, mistifikuju likove koje tuma~e i tako ih renju koje mi je Iva ukazala, ali sam se i Mislim da u svakodnevici ima dosta one ìvotne i profesionalne budu dobre? veoma upla{io. Na po~etku procesa imali aktuelna je uvek i svuda. Va`no je da je donose na scenu, i glumaca koji to od - Pa, hvala na lepim re~ima. Mora smo razgovor sa psihijatrom Zoranom takva predstava na repertoaru Ateljea takvih mesta za svakog od nas, i da tako moèmo da ispunimo vreme dok oni gore li~no rade tako {to demistifikuju likove i ipak jo{ dosta da se radi i na jednim i na Ili}em koji nam je pomogao da odgone- zato {to je to sjajan tekst, sa odli~no napi- grade ih kao obi~ne, na prvi pogled jed- drugim. tnemo odnose i motive likova. Pogledali sanim ulogama i prilikom da se angaùje ne zavr{e svoje privatizacije. smo i film ra|en po ovom tekstu i onda êkaonica, tako|e u Teatru u po dru - nostavne ljude. Koji je va{ na~in? Kako [ta vas jo{, osim porodice i posla gotovo pola ansambla, a to je sve re|i slu- istraùjete kada gradite neki lik? zanima? lagano krenuli da pri~amo svoju pri~u. ~aj u na{im pozori{tima. mu, konkretizuje tu pri~u, ona je o tome Otkrivali smo sloj po sloj i uspeli da sa- Mislim da sam uspeo u poslednje Zanima me sva{ta, ali nemam vre- Predstava Dokle?! u kojoj tako|e kako nam je danas. To su dokumentarne ~uvamo dobru radnu atmosferu uprkos vreme da do|em do nekog srednjeg puta. mena ni za {ta. Po{to nas je dosta onda se igrate je o ovda{njim ljudima koji su de- pri~e i jedno druga~ije gluma~ko isku- svim organizacionim problemima koji Ranije sam i{ao do sitnih detalja i u trudim da se zainteresujem za ne{to {to prate rad sa ovako velikom ekipom. Meni vedesetih u~estvovali u protestima, sada stvo. Publika vam je sasvim blizu, nema jo{ ponekog zanima pa nas je onda vi{e analizi stalno ne{to proveravao i bio ta- je najdraè bilo {to sam jednog trenutka razo~aranim u promene koje kao da se rekvizite i scenografije, gluma je tu sve... oko te stvari i lak{e se organizujemo. Re- shvatio da mogu da se opustim i da pro- nisu dogodile. Kako van konteksta pred- Kakvo je to iskustvo? ~an ali neubedljiv. Onda sam se trudio da cimo mojoj èni bi sigurno bilo drago da bam sve {to mi padne na pamet i to pre stave razmi{ljate o toj temi? Veoma uzbudljivo i neobi~no. Novo, budem ubedljiv i prisutan, ali sam bio se zainteresujem za kuvanje, zbog dece svega zahvaljuju}i Ivi koja je odli~no vo- Pa i ja sam razo~aran. Se}am se da za svakog u ekipi. Jedan od najkreativni- uop{ten i nekonkretan. Mislim da sada sve bolje rukujem ra~unarom, a od skora dila pri~u i sjajnoj ekipi koju je sastavila ponekad imam mir kad stanem na scenu. tako da smo svi radili jedni za druge. su nam jo{ tada govorili da }e proces jih i najnapornijih procesa do sada. Pre sam krenuo da igram {ah sa najmla- Kada se radi u takvoj atmosferi onda mo - tranzicije biti bolan, ali nisam o~ekivao svega, odli~an gluma~ki trening. Nismo [to se istaìvanja ti~e, prvo dam tekst |ima. Poku{avam da starije zainteresu- ète da se igrate, uìvate u probama, jer da }e to ba{ ovako da izgleda. Ovoliki ste- do kraja znali da li smo na pravom putu. agentu-supruzi koja je dramaturg po jem za preferans, ali mi to jo{ znate da }e vam i za dobre i lo{e stvari pen grabeà i bezobzirnosti mislim da Sre}om, Boris Lije{evi} je dobro izabrao struci i koja mi sa te strane pomogne da uvek ne polazi za rukom... Dramatur{ki informator su ube|eni da je prostituka), {to je ta - ni~no oblikovane, stiù putem radija, ko|e, u po~etku, fin izvor humora. Rad - ~ime se ironijski izobli~ava i problemati- KOSTA PE[EVSKI – SME]ARNIK nja se tako, postepno, uz upadanje razli - zuje i medijski diskurs. me}arnik Koste Pe{evskog je crna snik jedan Pijanica, koji ga {izofreno, a ~itih likova (i jednog ~etnika, para klabe- Likovi Sme}arnika su puni mr`nje i komedija ~ija se radnja de{ava u tako|e vrlo komi~no, tretira kao da mu je ra, prolaskom demonstranata itd.), za - oholosti, tvrdoglavi su i izgubljeni, {to je Sjednom beogradskom kafi}u, u vre - dete. Toza je Bobijev prijatelj koji ni{ta u huktava i komplikuje. rezultat njihove individualne neprila- me protesta pod nazivom „U Evropu ìvotu ne radi, po sopstvenom izboru, iz Pet scena se odvijaju tokom jednog go|enosti, ali i okruènja, ~injenice da }emo bez nas”, koji je pokreta~ budu}ih protesta, {to je rezultat njegovog speci- dana, dok se {esta odigrava nakon mesec ìve u dru{tvu bez sistema vrednosti, doga|aja. Posebnost ovog teksta leì u fi~nog, suènog, malo paranoi~nog pogle- dana, predstavljaju}i neku vrstu epiloga. sredini osaka}enoj nedavnom pro{lo{}u, KOSTA PE[EVSKI – njegovim brojnim likovima, ìvopisnim i da na svet, {to je posledica njegovog poro- Okviri drame, doga|aji koji se de{avaju vezano{}u za pogre{no interpretiranu BIOGRAFIJA autenti~nim. Oni su uglavnom trideseto- di~nog bekgraunda (odrastao je policij- tokom protesta, odre|uju ovu komediju istoriju i tradiciju. A o{tar, svirep humor godi{njaci, marginalci, neuklopljeni, skom okruènju). Ipak, u Tozinim osobe- kao dru{tveno-politi~ku. Tu se direktno koji defini{e prikaz doga|aja i likova koji Kosta Pe{evski ro|en je 1978. godine u Beogradu gde je i zavr{io zgubidani, zaboravljeni od sveta, bez nim, ~esto drasti~nim zapa`njima, ima sagledava aktuelno stanje u Srbiji, za- se muljaju po dru{tvenom dnu, sredstvo dramaturgiju na FDU. Kao stalni realnih vizija i planova. Bobi je vlasnik zanimljivih ideja, o na~inu organizacije glavljenoj izme|u zvani~nih te`nji da se je u procesu forsiranja analize, traènja ~lan gluma~kog ansambla Aka- tog neuglednog kafi}a, gde se radnja policijskog, pa i dràvnog sistema, {to zemlja pridruì Evropskoj uniji i bojkota odgovora, jer ta vrsta dvojnosti, ambiva- de{ava, neprestano radi, iako posao ide tom pridruìvanju. Taj rascep, u komadu lentnost, sudar razli~itih krajnosti, sinte- dem skog pozori{ta „Branko Krsma- podsti~e na razmi{ljanje. Fioka je polica- novi}” igrao je u brojnim pozori - lo{e, jer su mu gosti pijanice, luzeri, poli- sasvim o{tro, groteskno sme{no dat, kroz za komi~nosti i tragi~nosti pogodna je jac, jedan agresivni nasilnik, u fizi~kom, {nim predstavama. Bio je koscena- ti~ki ekstremisti. Bobi je dosta ìvo, sukob tih specifi~nih likova, inspiri{e na platforma za ispitivanje sloènosti i kon- kao i u verbalnom pogledu, Milica je rista filma „Beogradski fantom”, razmi{ljanja o stanju na{e svesti, koja se tradikcija koji bazi~no defini{u groteskno uobli~en, pri ~emu je, na pri- preru{ena ~lanica bezbednosne slu`be, kao i scenarista vi{e kratkih filmo- mer, stalni izvor humora u komadu nje- direktna, o{tra i opasna, u komadu se po- nalazi izme|u pro{losti i budu}nosti. na{e dana{nje ìvote. va i TV emisija. gov infantilan strah od ku~eta ~iji je vla- javljuje po principu error in persona (svi Vesti i izve{taji o protestu, preterano i iro - Ana Tasi}

9 LUDUS 161 Skica sa probe predstave „Rekvijem” u Beogradskom dramskom pozori{tu TRAGIÂN KOMAD PUN RADOSTI „Likovi u komadu àle za ìvotom kakav je renost sa onim {to ìvot nosi. Rediteljka vra}a scenu isprobavaju}i druga~ija re- mogao da bude i kakav moè da bude, a ni- {enja. ûju se i svojevrsne, jedva ~ujne je. Predstava govori i o tome da je ìvot ipak reakcije iz gledali{ta u kome uz nekolici- u na{im rukama i da bez obzira na nema - nu ljudi iz pozori{ta sede i studenti Aka- demije lepih umetnosti. {tinu, probleme, nesre}e, moramo i moèmo „Igram mladu ènu koja ima bole- uvek pronalaziti ne{to lepo. Dok ne pro|e. A snu bebu, u ovom komadu u kome je Le - pro}i }e“, kaè Milica Kralj vin sjajno zapravo prepevao êhova“, kaè Milena Pavlovi}. „Ona, naravno, poku{ava da na|e leka za svoje dete, Ana Dobrovi¯ me|utim tu nema mnogo pomo}i. Ali, ona toga nije svesna i ne}e to da prihva- ti. Prvi put se u ìvotu suo~ava sa tako ticajem okolnosti prvoga dana mar- Hanok Levin, jedan od najzna~ajni- te{kim problemom a i sa ~injenicom {ta ta, u ranim prepodnevnim satima jih savremenih izraelskih pisaca, koji do (ni)je mogla, {ta (ni)je uradila.“ Szatekosmo se u Beogradskom dra- sada nije izvo|en na na{im scenama, ko- Po re~ima Petra Kralja, njegov lik, mskom pozori{tu. Vrvi od pozori{nog mad Rekvijem bazira na tri êhovljeve Stari ~ovek je „neka vrsta“ njega. „Ta~- sveta. Na sceni i oko nje pripreme za pr - pri~e... „Kroz pri~u o smrti, Levin u nije, nastoja}u da na sceni mislim na obu... U bifeu àmor, pesma, a ~ak se i stvari preispituje ìvot“, kaè Milica njegov na~in o tome koliko je stvari u za|uskalo. Duhovite opaske , dobaciva- Kralj i dodaje: „i Levinovi, kao i êhovl- ìvotu pro{lo pored njega a da ih nije nja i smeh se podrazumevaju. Nije lako jevi likovi, àle za ìvotom kakav je primetio, ni doìveo... koliko je toga pro - sti}i ni na red za kafu il’ neko drugo pi}e. mogao da bude i kakav moè da bude, a pustio bave}i se mo`da bezna~ajnim ili Bliìlo se podne. I ~ekao se Pera Kralj ko- nije. Ali, pri tom govore glasno i jasno o zna~ajnim ali drugim stvarima, sitnica- ji, kako nas obavesti{e upu}eni „samo {to svojim ose}anjima, iskreni su, ~esto i du- ma. Odnosi se to naravno na ljubav, ali nije stigao“... hoviti. U ovom komadu nema nikakve ne samo ljubav, odnosno ne samo na Oslikavaju}i i re~ju i pokretom Sta- dnevne politike, dnevnih aktuelnosti i ljubav u mu{ko-ènskom smislu. I kad rog ~oveka, Majku, Ko~ija{a, Kurvu s be- senzacija koje danas moète na}i u medi- ne govorimo o predstavi i pozori{tu, ~o- legom... njihove ìvote, tuge koje bivaju i jima, {to je za mene osveàvaju}e. Nema vek mnogo toga propusti {to zbog straha, komi~ne, scenom kro~e Petar Kralj, Mile- nasilja, begunaca, mafija{a, politi~kih {to zbog inercije, {to zbog prevelikog pri - Rekvijem Hanoka Levina u reìji Milice Kralj, Beogradsko dramsko pozori{te na Pavlovi}, Aleksandar Ala~, Nata{a partija... Pri~a se moè odvijati bilo gde i davanja zna~aja ne~emu {to ne zaslu - koncept, zna {ta ho}e, ne prevaspitava ’tragi ~an komad pun radosti’, ’~arobna, Markovi}... Ponekad insistiraju}i na tonu bilo kad. Intimno se ti~e ~oveka, pojedin- ùje... To preispitivanje tzv. paralelnih glumce. Nismo jedno prema drugom jedne, jedine re~i rediteljka Milica Kralj ca, jer se bavi su{tinskim pitanjima ìvota, odnosno {to smo mo`da mogli je mudra, emotivna bajka’...“ nijansira meru njihove patnje, straha, ìvota i ~injenicome da je taj ìvot ipak u vrlo zanimljivo pitanje. Mislim i da je ne`niji nego u odnosu na druge kolege. Umetni~ku ekipu predstave Rekvi- duhovitosti. Te~e proba predstave Rekvi- na{im rukama i da bez obzira na ne ma- prili~no gorko. A Milica misli i da je du- Ras pravljamo se i sva|amo ponekad oko jem ~ine glumci: Petar Kralj, Jadranka nekih stvari pa onda, prirodno, u procesu jem Hanoka Levina (koji je komad pisao {tinu, probleme, nesre}e,moramo i moè - hovito.“ Selec, Aleksandar Ala~, Sandra Bugar- rada dolazimo do re{enja.“ po êhovljevim pri~ama), u reìji Milice mo u tom ìvotu uvek pronalaziti ne{to O saradnji sa }erkom, rediteljkom ski, Nata{a Markovi}, Milena Pavlovi}, Kralj u Beogradskom dramskom pozo- lepo. Dok ne pro|e. A pro}i }e.“ Mi licom Kralj i o tome ko koga grdi a ko A govore}i o ànru Rekvijema Mili- Sr|an Dedi} i drugi. Scenograf je Milica ri{tu, ~ija je premijera sredinom marta, a Tiho, gotovo u pola glasa Mlada èna koga slu{a Petar Kralj kaè: „Ona mene ca Kralj napominje: „U pitanju je poetski kojom se ovaj teatar priklju~uje obele- i Stari ~ovek razmenjuju naizgled sva - grdi a ja se ponekad borim malo... Ali, realizam. Mogla bih ga nazvati i nekom Baji- \urov, kostimograf Maja Nedeljko- àvanju 150-godi{njice ro|enja Antona kodnevne re~enice iz kojih izviru njihove nije {to je moja, stvarno je odli~na... [alu vrstom bajke za odrasle. Vrlo je izvo|en vi}-Davidovac, a komopzitor Pavlovi~a êhova. ìvotne pri~e, (ne)mogu}nosti, (ne)pomi- na stranu, Milica ima jasan, precizan u svetu a kritika ga je pratila re~ima Aleksandar Kosti}. PRAVA ISTORIJA „NO SHAME“ TEATRA farovima motocikla Krisa Farara. Pro - gram se sastojao iz monologa, ske~eva, a ja sam prvo pisao monologe za Stena, da Piše: Branko Dimitrijevi¯ bih kasnije i sam nastupao u dada stilu. Od petka do petka broj gledalaca na rva stvar koja se o meni svojevre- burbon viskija, {to je nemogu}e iz dva parkingu je rastao, pa su se univerzitest- meno mogla saznati preko gugl razloga: ta vrsta viskija bila je ovoj dvoji- ke vlasti upla{ile da ih neko ne optuì kako se igraju zdravljem studenata, jer Ppretraìva~a bila je da sam jedan ci nedostupna zbog cene, a pod dva, pot - zima u Ajovu stiè rano i vrlo je gadna, od veterana No shame teatra, i opis mog puno je nemogu}e da bi oni to pili, a da ja te su tako dopustili da se No shame useli nastupa sa pljoskom i ~inelom, pod nazi- ne saznam i ne pojavim se. Na{ kolega, u zgradu pozori{nog odseka. vom The Sixpack Show. Fred Norberg, moè da potvrdi da je jedi- I tako je nastala jedna lepa tradicija. A sada, kad je No shame stigao i u ni burbon koji smo tamo konzmirali bio Nakon diplomiranja neki od veterana No Vilkipediju, ostali prvoborci su se ugura- jeftini „dìm bim“, ali u tako malom me - shamea su nastavili da osnivaju filijale i li u istoriju, a mene nema! Istina, na stu kao {to je Ajova Siti, {to znam iz bol - podru`nice tog na~ina teatra tamo gde su sajtu No shame teatra, koji ve} odavno ne nih iskustava, ~ovek ne moè da izvu~e se odselili. Najvi{e su na tome u~inili aùrira administrator Dèf Gud, naveden zatvara~ iz fla{e, a da se to ne ~uje i ne Dèf Gud (Goode), koji je oti{ao da radi na No Shame: Sten Rut i Tod Ristau sam i ja, a verovatno se upornijom pre - pojave se pozvani i oni drugi. televiziji u Holivudu i Tod Ristau, koji je tragom moè jo{ uvek na}i i onaj citat iz No svejedno, neka im bude. Dakle, sada {ef odseka postdiplomskih studija bio je u îkagu gde su mu proricali lepu de“. Naravno, sladoled je legalan, ali po novina. ideja jeste bila njihova jer je uprava dramaturgije na univerzitetu Holins u budu}nost a onda je nestao, odnosno tako Tonijevom mi{ljenju isti status bi trebalo da uìva i marihuana, pa je hteo da Kao {to u istoriji lepo pi{e, No shame pozori{nog odseka na univerzitetu odbila Virdìniji. izgleda jer se sve informacije o njemu na je nastao u Ajova Sitiju u oktobru 1986. internetu zavr{avaju 2007 godine. pokaè besmislenost sada{njih zakona o da studentima dozvoli upotrebu male Pa gde su i {ta rade neki od vetera- godine, dakle tokom moje prve godine na? Ja sam evo ovde, obogatio sam se od Dònatan Prajs se bavi muzikom i to toj supstanci. Toni je umesto mene (jo{ postdiplomskih studija, ali su za njegovo pozori{ne sale da tamo prave priredbu pisanja za Ludus, Sten Rut je oti{ao u vrlo uspe{no, upravo mu izvode mjuzikl jedna duga pri~a) oènio jednu na{u kole- stvaranje zaslu`na dva studenta tre}e petkom uve~e. U znak protesta, organizo- Sijetl i prestao da se bavi pozori{tem, u Singapuru, a pisao je muziku za holi- ginicu i, naàlost, ne bavi se vi{e pozo- godine dramaturgije, Sten Rut i Tod Ri - vali su tu priredbu na parkingu iza zgra- zgroèn propadanjem na{e civilizacije vudske filmove. Rut Margraf je predava- ri{tem. stau. Romantizovana istorija navodi da de, a kao bina im je posluìo Stenov pi- cini~no je zara|ivao kla|enjem na konj- la kao gost na nekoliko univerziteta, a Poenta ovog mog ~eprkanja po me - je do ideje do{lo uz fla{u „dèk denijels“ kap kamion~i} marke „dod`“, osvetljen skim trkama. Tobi Has je studirao glumu njene pozori{ne aktivnosti dovele su je i moriji je da je praksa izuzetno va`na u u Ajovi, a u No shameu je nastupao kao u kontakt sa beogradskim Dah teatrom. pozori{nim studijama i da prilike treba Arti, „najja~i ~ovek na svetu“, pa je isti Erin Kvin Pursel se i dalje bavi glumom stvarati i tamo gde ih trenutno nema. A u lik uspeo da proda i u jednoj TV seriji za u îkagu, gde je oti{ao i reìser Frenk njujor{kom ogranku No shamea nastu- decu (Avanture Pita i Pita). Bartela ali samo da bi radio u robnoj pao je i poznati Dòn Leguziamo, dok je ku}i „Mar{al Filds“. Reìjom je nastavio Kreg êsler se bavi muzikom, izdao Ri~ard [ekner naru~io tekst o teatru sa je CD i nastupa. [on Klark je oti{ao u Ho - da se bavi Dai Parker Gvilijam, ali ova poslednja dvojica nisu bili naro~ito ak - parkinga nakon svoje posete Ajova Sitiju livud umesto mene (duga pri~a) pa radio za The Drama review. Taj tekst se pojavio na sitkomima, onda oènio stjuardesu, tivni u No shame priredbama, jer bi krenuli da piju odmah po zavr{etku po- u prole}nom broju 1990. Tamo se pojav- pa oti{ao u Las Vegas i bavio se nekretni- slednjeg predavanja ili ve`be, tako da su ljuje jo{ jedna verzija o istoriji ovog tea- nama, pa onda po~eo opet da se bavi fil- u osam uve~e bivali isklju~eni iz sao bra - tra. S obzirom na stepen svojevremene mom. Majk Moren o~igledno ìvi u ne- }aja. intoksiciranosti u~esnika, te{ko da }e se kom malom mestu u Ajovi i glumi u lo - Meni najinteresantniji lik bio je Toni prava istina o nastanku i ranoj istoriji No kalnom amaterskom pozori{tu. Bret Nivo Traut. On je bio organizator velike akcije shame teatra ikada je napisao nekoliko drama, izvo|ene su, nazvane „Legalizujte sladoled od jago- saznati.

LUDUS 161Lu 10 Jubilej – sto pedeset godina od ro|enja A. P. ^ehova

mogu se objasniti... Svojoj supruzi Olgi Kniper govorio je da je pitati {ta je ìvot PI[U]I O MALIM LJUDIMA STVARAO JE VELIKA DELA isto kao pitati {ta je {argarepa, jer {arga- „Traì se da junak i junakinja budu scenski repa je {argarepa i tu se vi{e ni{ta ne zna. êhov pi{e o svakodnevnom ìvotu, o efektni. Ali u ìvotu ljudi se ne ubijaju, ne malim ljudima koji imaju ovozemaljske ve{aju, ne izjavljuju ljubav svakog trenutka. probleme, koji pate, koji ne ìve kako bi I ne govore svakog trenutka pateti~ne stva- èleli, ne ìve ~ak ni u skladu sa svojim ri. Oni jedu, piju, vuku se, govore gluposti. I, na~elima i te`njama. Na njegovoj pozor- nici je neophodno da bude sloèno i prosto eto, potrebno je da se to vidi na sceni. Treba kao i u ìvotu. êhov kaè: „Traì se da napisati takav komad u kome bi ljudi dola - junak i junakinja budu scenski efektni. zili, odlazili, ru~avali, pri~ali o vremenu, ig - Ali u ìvotu ljudi se ne ubijaju, ne ve{aju, ne izjavljuju ljubav svakog trenutka. I ne rali karte, ali ne zato {to je to potrebno au - govore svakog trenutka pateti~ne stvari. toru, ve} zato {to se to doga|a u stvarnosti,“ Oni jedu, piju, vuku se, govore gluposti. I, govorio je Anton Pavlovi~ êhov eto, potrebno je da se to vidi na sceni. Treba napisati takav komad u kome bi ljudi dolazili, odlazili, ru~avali, pri~ali o Aleksandra Jakši¯ vremenu, igrali karte, ali ne zato {to je to potrebno autoru, ve} zato {to se to doga|a êhov je, kao i mnogi drugi umetnici, med je vrlo uspe{no igran u Ateljeu 212, u stvarnosti.“ I ta ìvotnost ~ini êhovlje- nekada sumnjao u svoj rad i u njego- u reìji Dejana Mija~a). Va`no je ista}i da ve drame svevremenim... Ivu dugove~nost – nekoliko meseci pre je ve} prvim komadom êhov postigao nego {to }e umreti od tuberkuloze 1904. sme{no, ono na ~emu }e insistirati u ce - Sredi{nji doga|aj proslave 150-go - predvi|ao je da }e se njegova dela ~itati lom dramskom opusu (êhov Galeba i di{njice êhovljevog ro|enja u Moskvi je jo{ najvi{e sedam godina. Da se itekako Vi{njika naziva komedijama zbog toga {estomese~ni pozori{ni Me|unarodni fe- prevario moèmo konstatovati i danas, u {to problemi junaka postaju ve}i nego {to stival „êhov”, koji je po~eo krajem janu- godini u kojoj se obeleàva sto pedeset jesu, daju}i im ironi~an aspekt), kao {to ara, i na kojem }e u~estvovati teatri iz godina od ro|enja ovog slavnog ruskog }e insistirati i na detaljima koji }e objedi- desetak zemalja. U ruskoj prestonici otvo- pisca (ro|en je 29. januara 1860. u Ta - njivati pri~u (npr. centralni simboli, kao rena je i izlo`ba „Nedovr{eno ~itanje”, u ganrogu), kada }e biti preveden i na pto su galeb, {uma, poàr, vi{njik). nekoliko afri~kih jezika (i na svahili), Velika faza êhovljevog dramskog okviru koje je izloèno oko 350 original- neizostavan je deo {kolskih lektira, po stvarala{tva po~inje Galebom (pre njega nih dokumenata koji daju uvid u ìvot i njegovim delima je snimljeno vi{e od napisao je brojne uspe{ne jedno~inke Anton Pavlovi~ êhov rad pisca, a zanimljivo je pomenuti i po- dvesta filmova (na ovogodi{njem Festu je poput Medveda, Prosidbe, [tetnosti du - stavljanje êhovljevih citata na stanice prikazana ruska ekranizacija Paviljona seca i tako }u morati da se ograni~im na bude sudija svojim li~nostima i onome o podzemne èleznice. A {to se srpskih po - vana i dr.) u kojem je stvorio svoju dram- to kako moji junaci vole, ène se i udaju, 6), a njegove drame su standardni deo ~emu one govore, ve} samo nepristrasni zori{ta ti~e, koliko je za sada poznato, svetskih pozori{nih repertoara. sku formu, za koju tada{nje pozori{te jo{ ra|aju decu, umiru i govore.“ Naravno nije bilo spremno. Pozori{te koje je odli- svedok.“ Prebacivali su mu i da je surov obeleàvanju ovog jubileja se na svoj na - Anton Pavlovi~ êhov stvorio je da se u êhovljevim dramama govori o kovala afektirana gluma, reditelj je bio pisac jer za njega najstra{nije stvari u ~in pridruùje Beogradsko specifi~nu dramsku formu koja na neki raznim idejama, o veri u svetliju bu du} - podre|en gluma~kim zvezdama, dok je ìvotu nemaju vidljivog uzroka i ne dramsko pozori{te. na~in predstavlja i za~etak moderne dra- nost, o novom ìvotu, o radu, ali nisu va- me uop{te, i u~inio je da drama u Rusiji ruska drama bila svedena na ànrovske `ne one same ve} ljudi koji te stavove vi{e ne bude podre|eni knjièvni rod. slike iz porodi~nog ìvota. êhovljev stav zastupaju, koji o njima diskutuju. Pose- Po~eo je da pi{e kao student medicine o savremenom pozori{tu prepoznajemo u Skice Sta{e Jamu{akov bno ga je interesovao raskorak izme|u (kasnije je imao obi~aj da govori kako je Galebu kroz Trepljevljeva usta: „Potrebne medicina njegova zakonita supruga, a su nove forme. Nove forme su potrebne, a onoga {to likovi govore i onoga {ta jesu knjièvnost samo ljubavnica; a kada je ako ih nema... onda ni{ta ne tre ba“... Da (Ver{injin, Tuzenbah, Trofimov). êhov ozbiljno po~eo da pi{e za pozori{te, govo- je voleo takve ironi~ne preokrete koji rio je kako je proza njegova zakonita bi svoje drame video u pravom svetlu êhov je morao da sa~eka da se otvori ìvot pokazuju u novom svetlu, jer njega supruga, a drama samo „nakin|urena, nije zanimala dru{tvena uloga koju go ropadna, bezo~na i zamorna ljubavni- Moskovski hudoèstveni teatar (akadem- ca“). Objavljuje humoreske u novinama, ski je dodato u naziv tek posle Oktobar- ~ovek ima niti isklju~ivo dru{tveni da bi 1881. napisao prvu dramu Plato- ske revolucije). U MHT-u nije bilo problemi ko ji se re{avaju i nestaju. Iza nov, koju je uni{tio jer se nije dopala zvezda, su{tinska ideja je bila da se igra svega toga video je egzistencijalne glumici kojoj je pisana (pravo ime drame kolektivno (kod êhova ionako nema probleme koji su nere{ivi i ostaju je izgubljeno, sada{nji naziv je po glav- glavnih uloga) i da se po{tuje pisac. Posle nere{ivi – okolnosti u kojima njegovi nom liku). U njoj je jezgro êhovljeve ge - Galeba slede Ujka Vanja, Tri sestre i likovi ìve (apatija, nemogu}nost menja- nijalnosti, nazire se Ivanov, a likovi se najbolja drama Vi{njik. nja poretka) samo podsti~u niz tih javljaju i u kasnijim delima. (Verovatno Pored protivljenja tada{njim pozo- problema. êhov otvara komplikovanija najbolja adaptacija Platonova koji origi- pitanja, do onih {ta smo, {ta o~e kujemo a nalno traje {est sati je Divlji med Majkla ri{nim formama, êhov je ose}ao i prezir Frejna, koji je savr{eno osetio farsi~ni prema ruskom stavu o piscima kao u~i te - {ta nam se doga|a. Zbog toga su mu element na kojem je êhov insistirao, ljima ìvota. Pisao je 1988. g: „Za sada savremenici prebacivali tvrde}i da pisci smanjio je broj likova, ali i dopisao neke nemam ni politi~kih, ni verskih, ni filo- treba da re{avaju sve te probleme, na {ta replike ne naru{avaju}i original. Divlji zofskih uverenja. Menjam ih svakog me- im je odgovorio: „Umetnik ne treba da

blemima dramskog vaspitanja i obrazovanja, kod nas slabo istraène oblasti. ANTOLOGIJA O KLOVNOVIMA Knjiga je podeljena u nekoliko celina: Objavljeni zbornici „Teatar/cirkus klovnova“ prvu naziva „Principi glume“ ~ine tekstovi Baharate Munija, pisanih po~etkom i „Biti glumac“ ove ere, pa Zaemija, oca japanskog No- Ludus ne re nekoliko meseci profesor Rado- novima Vladimira Ajda~i}a, Branka teatra, odlomak iz [espirovog „Hamleta“, moè bez slav Lazi} objavio je dva nova Kockice i Todea Nikoleti}a. „Klovn nikad te Geteova „Pravila za glumce“; drugu ~ine dela Stanislavskog, Brehta, Sare Pzbornika tekstova: Teatar/cirkus ne laè. On ne igra drugoga osim samoga Ministarstva Bernar, Mate Milo{evi}a, Mihaila ê- klovnova i Biti glumac. U antologiju o sebe. ... Klovn koristi gotovo ista ili sli~na hova, Lija Strasberga itd.; a tre}u Lazi- klovnovima, koja se prvi put pojavljuje u izraàjna sredstva koja koristi i glumac }evi razgovori sa glumcima i rediteljima, za kulturu nas, autor je uvrstio knjièvna i esteti~ka na sceni iako kod ’klovnova nema npr. @akom Lekokom, Eu|enijom Bar- Republike svedo~anstva o umetnosti cirkusa i klov - glume’... Za razliku od glumca koji nema bom, Branivojem \or|evi}em, Borom nova na pozori{noj i ìvotnoj sceni. Pri- pravo na gre{ku klovn je umetnik ~iji je Stjepanovi}em, Vladimirom Jevtovi}em i Srbije, sutni su tekstovi Stanislavskog, Ive An - ideal, cilj i svrha greh i pogre{ka, pro- dr. Knjigu zaklju~uju tekstovi dramskih dri}a, Federika Felinija, @aka Lekoka i ma{aj i poraz“, zapisao je Radoslav La - pedagoga Tomija Janeì~a, Gordane Ma- a verujemo da dr. Deo knjige ~ine autorovi razgovori sa zi} u uvodu, koji bi i sam da nije reditelj, ri}, Biljane Ma{i}. Ova hrestomatija }e od klovnovima, sa jednim od najzna~ajnijih kako kaè, bio klovn u teatru apsurda. najve}e koristi biti za one koji u~e glumu, ni Ministar - predstavnika ove umetnosti Olegom Po - Biti glumac, u podnaslovu „Brevijar dakle studente, ali }e svakako koristiti i povim, te Nikolajem Nikolajevim, piscem dramskog vaspitanja i obrazovanja“, ~i- ve} iskusnim, formiranim stvo ne moè Klovnovske Biblije... A u zavr{noj celini taocu donosi tekstove klasi~nih, moder- glumcima. bez Ludusa zbornika objavljeni su dramoleti o klov- nih i savremenih ogleda o osnovnim pro - A. J.

11 LUDUS 161 Pri~a o predstavi „Igra u tami” Pozori{ta „Bo{ko Buha” LEPOTA I UMETNOST KAO ODBRANA I UTOÎ[TE „\or|e Milosavljevi} i ja smo iz poznate An- dri}eve pripovetke preuzeli motiv igre, ple - sa kao simbola velike snage lepote i umetnosti, kao simbola snage volje koja pobe |u- je i samu smrt“, kaè reditelj Jug Radivoje- vi} redstava Igra u tami \or|a Milo- sti koja, po re~ima reditelja Radivojevi}a, savljevi}a, u reìji Juga Radivoje- fokusira bolne segmente realnosti, a koja Pvi}a, premijerno je izvedena na je na izvestan na~in inspirisana pozna- Ve~ernjoj sceni Pozori{ta „Bo{ko Buha“ tom pri~om Ive Andri}a „Aska i vuk“. 20. februara. Pra}ena je aplauzima i Sme{tena u dana{nje vreme, Igra u pohvalama, a nastajala je, kako to nere- tami, izme|u ostalog, bavi se Askom, le - tko i biva, u kreativnoj „zaveri“ umet - pom, mladom devojkom koja u potrazi za ni~kog tima koji uz reditelja ~ine glumci poslom, za svojim snom i mestom pod Tamara Dragi}evi}, Viktor Savi}, Vuk suncem biva prevarena, primorana da se Kosti}, Vladica Milosavljevi}, Nenad Ne - bavi prostitucijom, da pristane na brutal- nadovi}, Borka Tomovi}, Igor Damnjano- nost kao normalan sled stvari, a koja }e u vi}, Miodrag Radonji}. Zatim, kostimo- igri, plesu, lepoti... potraìti i odbranu i graf Jelena Stoku}a, scenograf Aleksan- uto~i{te. Igra u tami \or|a Milosavljevi}a u reìji Juga Radivojevi}a, Pozori{te „Bo{ko Buha” dar Deni}, kompozitor je Stribor Kusturi- „Od predstave Gola Vera preko In- ca. stanta u mom interesovanju preovla|uje ûju se komentari... „Ma, daj da te umla- Iz scene u scenu ose}a se uticaj maj - nja nastoji da bude dèlat da bi se na Desetak dana pred premijeru zavirili pri~a o pra{tanju, o uàsnim brutalnosti- tim“, na{ali se Vuk Kosti}. Smeh je na ke bilo da je prisutna ili ne. Majka kao kraju ispostavilo da }e biti i sopstvena smo na jednu od proba. U{unjali se. „Ide- ma kroz koje ~ovek, hteo ne hteo, prolazi, trenutak prekinuo probu. kontekst odrastanja, majka kao otad`- `rtva. U realnosti u kojoj smo samo je ra- mo ponovo petu scenu“, odjeknuo je glas a za koje valja smo}i snage kada je re~ o „Vuk, lik koji tuma~im, iako je ogre- bina... S posve}eno{}u koja pleni, Vladica zli~ito upakovan isti princip; imate fino reditelja Juga Radivojevi}a u datom tre- pra{tanju... a verujem da se, samo tako, zao u ìvotu s one strane morala, ipak Milosavljevi} prove`bava svaku re~, upakovanu korupciju koja ~ak prisvaja i nutku probe. Slede}i re~ reditelja na sce- moè i}i dalje“, kaè Jug Radivojevi} i biva povu~en snagom lepote, prepoznaje svaki korak, svaki gest... Gotovo ujeda legitimitet u vrhovima dru{tvene lestvice, nu stupaju i svoje poloàje za stolom i oko dodaje: „\or|e Milosavljevi} i ja smo iz u sebi i oko sebe ne{to {to je dobro, {to je tiho izgovorenom replikom: „Majka uvek a u slojevima kojima pripadaju junaci radi ono {to je najbolje za decu.“ Odmera- njega zauzimaju Vuk (Viktor Savi}), poznate Andri}eve pripovetke preuzeli lepo“, kaè Viktor Savi} i dodaje: „a to je na{e predstave sirov i brutalan vid istog va sekund u kome }e zakora~iti na sle- Obrad (Vuk Kosti}), [ole (Nenad Nenado- motiv igre, plesa kao simbola velike sna - Aska, njen ples, njena umetnost koja modela.“ de}u stepenicu, bira nijansu povi{enog vi}) i majka (Vladica Milosavljevi}). I do ge lepote i umetnosti, kao simbola snage budi u njemu zrno ljudskosti i ~ini da se Govore}i o ànru, reditelj Jug Radi- tona s kojim }e se uklju~iti u ù~nu ras - vojevi} je rekao da je to „drama ukorenje- tada predani svojim (anti)junacima glu- volje koja pobe|uje i samu smrt. Pitanje on menja. Ima toga, verujem, i oko nas pravu... na u hiperrealizmu“ i nakon nekoliko mci jo{ posve}enije nijansiraju svoje liko- odnosa `rtva–dèlat, kao i pitanje pra- bez obzira na to da li to vidim ili ne. ve i odnose. Uz improvizovane zalogaje {tanja, kojima se mi bavimo u ovoj pred- „Radila sam, sad ve} razne mame, trenutaka ti{ine dodao: „Dok nisam po~eo Samo, nije lako. Zaista. Nije lako preo- tokom scene ru~ka niù se replike koje, stavi su, rekao bih, veoma va`na, go ru - ali ovakvu ulogu nisam“, kaè Vladica da se bavim ovim temama, nisam ni bratiti se. Ali vredi.“ Milosavljevi}. „Njena pri~a, kao i ona sa - otkrivaju}i teìnu me|usobnih, poro di~ - }a, kako na pojedina~nom tako i na slutio koliko devojaka prolazi kroz takve „Nikada nisam igrao takvog nega- ma, po~iva na laì. E sad, da l’ je ona i jo{ gore stvari, a mi sau~estvujemo zato nih odnosa, zastaju kao kost u grlu. grupnom nivou.“ prvo lagala sebe pa druge ili obrnuto, tivca, takvog ljigavca kao {to je Obrad“, {to ne znamo {ta se zbiva, zato {to nas to Reditelj, stoje}i u uglu proscenijuma, Konfliktna situacija me|u junacima pitanje je, ali kako god bilo, la` je su{tina preispituje re~ po re~, gest po gest, pokret rezultira tu~om dva brata, Obrada i Vu- kaè Vuk Kosti}. „Dodu{e, on je takav jer ne interesuje jer nas se direktno ne ti~e, a je rastao u datom kontekstu, ali razlog i la` je cilj. Jer nije cilj da ona uradi ne{to po pokret... i fiksira odre|ena re{enja. ka. Pod budnim okom reditelja i ostalih dobro za svoju decu, cilj je profit u sva- imamo pre~e probleme i/ili iz ko zna îtava proba, odnosno predstava od- kolega Slobodan Savi} i Vuk Kosti} pro- nije i ne moè biti opravdanje. Izgubljena kom smislu i cilj je lova. A sredstva su kojih sve razloga zatvaramo o~i i }utimo vija se u samo jednom delu pozori{ne ve`bavaju scenu traè}i najbolja re{enja du{a, nasilan, narkoman, izvitoperen u autoritarna. Autoritarnost kao model. pa sau~estvujemo. Predstava je i svojevr- scene. Ostatak scenskog prostora pripa{- ko }e koga, kada, gde i kako udariti... svakom smislu. Intrigantan gluma~ki Kontekst u kome je ~ovek ili dèlat ili stan vapaj, vapaj da {irom otvorimo o~i }e, tj. pripao je gledaocima. Sku~enost i „Treba tu, publici ispred nosa...“ „Ma, ne, zadatak. Lik kakav se u realnosti zaobi- `rtva. I ogrezlost u kojoj ìvimo navodi ili da ih makar ne teskoba i jesu odli~je te teatarske pripove- treba tu, na stolu da ga uhvati za vrat...“ lazi u {irokom luku.“ na pomisao da tre}e nema. Moja junaki- zatvorimo.“

OBNOVLJENI TRADICIONALNI POZORIJANSKI SUSRETI PETAR MIHAJLOVI] LAUREAT STERIJINE ozorijanski susreti pokrenuti pre ostalima, odràni susreti sa Borom Dra{- Ho}e li i ostali susreti imati „ex-Yu NAGRADE ZA DRAMSKI TEKST dve godine pod krovom Sterijinog kovi}em povodom njegove knjige „Rav- duh”? Ppozorja, koji izvesno vreme nisu noteà” (KOV, Vr{ac), se}anje na Borisla- înjenica je da Pozorje svoju vi{e - Sterijina nagrada za originalni doma}i dramski tekst je jednoglasnom bili odràvani, obnovljeni su odskora. va Peki}a kao dramati~ara (najava iz - decenijsku istoriju i razvoj ne moè odvo- odlukom ìrija pripala Petru Mihajlovi}u, dramskom piscu iz Beograda, za tekst Prvi gosti u novom ciklusu bili su prvi lo`be o Borislavu Peki}u u organizaciji jiti od teatarskog prostora biv{e zemlje i Radni~ka hronika. Autoru }e nov~ana nagrada (400.000 dinara) biti uru~ena ~ovek zagreba~ke Gavele i Gavelinih ve - Biblioteke grada Beograda na Pozorju) i sasvim je prirodno da o pro{lim danima prilikom obeleàvanja Dana Sterijinog pozorja, 29. marta, nagra|eni tekst }e biti ~eri Nenad Stazi}, a potom i ~uveni ma- drugi. Dolaskom Ivana M. Lali}a na ~elo (37 godina) svedo~e neposredni akteri iz objavljen u narednom broju ~asopisa „Scena“, a bi}e omogu}eno i njegovo kedonski reditelj Ljubi{a Georgijevski. O Pozorja, ovaj program se obustavlja iz novonastalih zemalja. izvo|enje u pozori{tu. Na konkurs je pristiglo 76 radova, a ìri je zasedao u obnavljanju ovih pozori{nih soarea za meni nepoznatih razloga. Ko }e do kraja sezone jo{ gostovati? sastavu: Marina Milivojevi}-Ma|arev, teatrolog, Ana Tomovi}, reditelj i Darinka „Ludus” govori Miki Radonji}, izvr{ni [ta je sada bio povod da se obnove? Predvi|eno je da se „Pozorijanski Nikoli}, pozori{ni kriti~ar. direktor Pozorja... U ovoj godini Pozorje }e imati 55. fe- susreti” odràvaju jednom mese~no, u „Uprkos zadovoljavaju}em odzivu dramskih pisaca na konkurs, ìri je Za{to su uop{te pozorijanski razgo - stivalsko izdanje, i to je neposredni povod periodu mimo Festivala (maj/jun), i da konstatovao da kvalitet ponude ne zasluùje istu kvalifikaciju. Kada su u pitan- vori bili prekidani? za obnavljanje ciklusa tog programa u budu predstavljeni biv{i selektori, dobit- Sterijino pozorje je 2008. godine pone{to druga~ijoj formi i pod novim naju tematske preokupacije autora, preovla|uju teme koje se, kroz razli~ite aspekte nici Sterijine nagrade, umetni~ki direk- i razli~itim poetikama, bave sindromima na{eg aktuelnog trenutka, sa svim krenulo ciklus programa pod nazivom zivom – „Pozorijanski susreti”. Ideja je tori Pozorja, ali i festivali iz regije, pu - njegovim specifi~nostima koje referi{u i na univerzalno prisutnu motivsku plat- „Pozori{ni autori i nihovo delo”, sa ciljem da se mla|oj pozori{noj i drugoj javnosti blikacije i ~asopisi, pozori{ni muzeji, po- promovisanja najzna~ajnijih teatarskih predstave autori ~iji je rad obeleìo istori- zori{ni sajtovi/portali... formu savremene evropske i svetske dramske knjièvnosti: ìvot pojednca u stvaralaca s ovih prostora, ali i ostalih ju institucije i festivala Sterijino pozorje, U kom smislu su ti susreti zanim - svetu koji karakteri{u ne samo ekonomska, ve} i politi~ka i kulturna globalizaci- delatnosti Pozorja koje nisu u neposred- kao i pozori{ne ustanove s kojima Pozor- ljivi/korisni pozori{noj javnosti? ja. Usamljenost, otu|enost, nesna|enost, narkomanija, kriminal, nemogu}nost ili noj vezi s Festivalom. Tako su, me|u je odràva saradnju. Svakako da podse}anje na neka dru - uzaludnost pobune jesu bliè tematske odrednice korpusa prispelih drama“, ga pozori{na vremena moè biti drago- rekla je Darinka Nikoli}, predsednica ìrija, i naglasila da je bilo poku{aja da se ceno, pogotovo kad se uzme u obzir da - o ovom vremenu progovori i diskursom istorijske i mitolo{ke alegorije, uslovno na{nji dru{tveno-politi~ki kontekst. S biografskim dramama, ili prete`no {ematskim prikazom uspona novokompono- druge strane, jedna od delatnosti Pozorja vane klase „biznismena“ i tajkuna. @iri je uo~io i odsustvo „~istih“ ànrova, kao temelji se na prikupljanju i obradi gra|e i bitno odustajanje od postdramskog pisma koje je preovla|ivalo prethodnih godi- o drami i pozori{noj umetnosti uop{te, te na. se ovaj ciklus programa sasvim uklapa u U uì izbor ìri je izdvojio pet tekstova: î{}enje idiota, Duga no} pod orahom, koncept Pozorja. Suncokreti, Auto(cenzurisano) i Leptir i vo}e. Neki od njih }e, uz saglasnost [ta se trenutno de{ava u Pozorju? autora, biti objavljeni u „Sceni“, odnosno njenom izdanju na engleskom jeziku. [ta je sa konkursom za dramski tekst? G. Nonin Kad }e se znati rezultati? Ko je uop{te u ìriju? Sterijino pozorje uveliko radi na or - ganizaciji i realizaciji 55. festivala, a ferenciji za {tampu po~etkom marta. skih programa, Pozorje priprema tradi- selektori }e svoj program saop{titi do 20. Dodela nagrade bi}e uprili~ena na sve- cionalnu nacionalnu „Izlo`bu pozori{nog marta. Konkurs za savremeni doma}i ~anosti Dana Pozorja, 29. marta. Novi plakata i grafi~kog oblikovanja u pozo - dramski tekst je okon~an, a ìri – Darin- broj ~asopisa „Scena” je iza{ao krajem ri{tu”. Prijave su ka Nikoli}, Marina Milivojevi}-Ma|arev, februara. Tema broja: Novo pozori{te u toku. Pozorijanski susreti, Miki Radonji}, Ljubi{a Georgijevski i Milivoje Mla|enovi} Ana Tomovi} – saop{ti}e odluku na kon- Srbije – Mladi reditelji. U sklopu festival- Sneàna Mileti}

LUDUS 161Lu 12 Teatarska de{avanja na inostranim scenama

hovih produkcija u alternativne prostore u centru Londona. Tokom narednih me - PREDSTAVE U TR@NOM CENTRU seci predstave }e se anplagd izvoditi u Ju`nokorejci su napravili glumicu-robota napu{tenom delu „Elephant and Castle” koja igra naslovnu ulogu u komadu „Prin- {oping centra (po{to su zbog finansijske krize mnoge radnje i lokali ostali prazni, ceza robot i sedam patuljaka”. Android gradska vlast je odlu~ila da ih u prva tri (EveR-3) govori korejski i engleski, i moè meseca besplatno ustupi teatrima i galer- da napravi 16 razli~itih facijalnih ekspresija ijama, ne bi li oìvela pojedine delove grada). Prve na programu su: Discon- nect, The Empire i Spur of the Moment. „Iskustvo komunikacije ovih potpuno ra - zli~itih komada u ambijentu prometnog Aleksandra Jakši¯ tr`nog centra vrlo je intrigantno za sve u~esnike. Nadamo se da }emo ovom akci- ew York Theater Workshop” obja- ravo otpu{tenog Venje vozom u zaba~eno jom doprineti stvaranju nove publike Co- vio je da tvorci „Saut parka” Toni selo kod svoje drage, pretvorilo se u pravu urta“, kaè Dominik Kuk, umetni~ki di - NParker i Met Ston rade na novom farsu. êtvorica vrlo poznatih nema~kih rektor ovog teatra. Novi komad Sema [eparda: Ages of the Moon Ju`nokorejci su napravili glumicu- mjuziklu sa Robertom Lopezom, dobit- glumaca, tuma~a uloga, re{ili su da u autorska prava. Mjuzikl je trebalo da bu - eksplozije, a on doìveo nervni slom, po- nikom Tonija za „Aveniju Q“, ~ija bi pre- predstavi koja je u programu okarakter- robota koja igra naslovnu ulogu u ko - de „one-woman-show”, tj. Peaches bi pe- ku{avaju da se „sastave” u svom domu u mijera trebalo da se odrì u toj ku}i u av - isana kao „ludi prikaz jednog od najpoz- madu Princeza robot i sedam patuljaka. vala sve uloge: Isusa, Mariju Magdale- Bruklinu. Tu su i njihov prijatelj urednik gustu ili septembru. Ostale pojedinosti se natijeg pijan~enja u svetskoj literaturi” Android (EveR-3) govori korejski i en- nu... uz pratnju pijaniste. Ri~ard i njegova mlada devojka Mendi. drè u tajnosti. konzumiraju pravu votku. Publika je u gleski, i moè da napravi 16 razli~itih fa - cijalnih ekspresija. Njeno lice je ura|eno Nova predstava za mladu publiku u Iza aktulenog ratnog motiva, ova drama Novi komad Sema [eparda premijer- po~etku uìvala u „razdraganoj“ izvedbi, po izgledu dve poznate korejske glumice, pozori{tu „South Coast Repertory” je puna inteligentnih i duhovitih dijaloga, no je izveden i na of-Brodveju (Atlantic me|utim, kada je jedan od glumaca pao a torzo po peva~ici, ~ija imena nisu otkri- komad Medlin LÉngl A Wrinkle in Ti - Theatre Company), po{to je debitovao u sa stola, a drugi sa bine, morala je da zapravo je pri~a o vezama koje se nalaze vena. me, u reìji Dòna Glora. Pri~a prati dvo - na raskr{}u. dablinskom „Abbey Theatreu”. Duodra- interveni{e i hitna pomo}. Bilo je potrebno vi{e od 400 godina da je dece koji putuju kroz vreme ne bi li mu Ages of the Moon reìrao je Dìmi Novi komad Martina Mekdone A Be- Royal Shakespeare Company ve} 15 se komad jedne ène izvede na sceni [ek - spasli svog oca, po{to je devetogodi{nja godina redovno gostuje u Americi, a i Fej. Pri~a govori o dva bliska prijatelja handing in Spokane imao je praizvedbu Meg napravila u kutiji od cipela maketu spirovog Glob teatra. Drama Nel Lejson 40% svih donacija koje najpoznatija {ek- koji se nisu videli godinama. Bajron je na Brodveju. Glavni lik, kojeg tuma~i mesta gde je otac zato~en. Reditelj u Bedlam je fikcionalni portret Betlema, spirovska trupa na svetu godi{nje prima danima putovao do Ejmove zaba~ene ku - Kristofer Voken, traì svoju levu ruku londonske bolnice za mentalno obolele, inscenaciji koristi video projekcije i razne stiè upravo iz SAD. Zato su u RSC-u ove }e da bi slu{ao prijateljov lament nad skoro pola veka. Tu su i dvoje umetnika tokom epidemije pijan~enja u 18. veku. zvu~ne efekte ne bi li dokazao razli~ita godine odlu~ili da za potrebe {estone delj - propalim brakom. Uz burbon i beke- prevaranata koji se stalno sva|aju, a koji Ta institucija je bila stra{no mesto koje su doba kroz koja likovi prolaze. tovske ti{ine, likovi se kroz ceo komad prodaju ruku, kao i hotelski radnik sa vodili ljudi koji nisu imali razumevanja U novom komadu Donalda Marguli- nog gostovanja na Lincoln Center Festi- prise}aju pro{lih vremena, i oni sami su averzijom prema pucnjavi – sve ovo je za mentalne bolesnike. Rediteljka je Lusi sa, autora oven~anog Pulicerovom na- valu, izgrade detaljnu repliku svoje scene u nekakvom limbu. I pored otkrivanja ve- preduslov za komediju o ljubavi, mr`nji, Beilej. gradom za komad Ve~era sa prijateljima, i gledali{ta sa 930 mesta, te je potom u like tajne na samom po~etku, ostatak o~aju i nadi. Predstavu je reìrao Dòn Elektro zvezda Peaches pripremala postira~koj drami Time Stands Still, koji delovima presele u Njujork, gde }e biti iz - drame ostaje stati~an, kaè kritika. Kravli, koji je nominovan za Tonija za je izvedbu komada Endrua Lojda Vebera je postavio Danijel Sulivan, briljira glu - vedeno 45 predstava pet naslova: Antoni- U frankfurtskom [au{pilhausu izvo- postavku Mekdoninog Jastu~ka. Isus Hrist superstar, koja je trebalo to - mica Lora Lini. Sara je ratni fotograf a je i Kleopatra, Kako vam drago, Julije |enje predstave Moskva–Petu{ki, po no- „Theatre Local” je nov projekat „Ro- kom marta da se odrì u berlinskom njen mu` Dèjms reporter. Posle boravka Cezar, Kralj Lir, Romeo i Julija veli Venedikta Jerofejeva o putovanju up - yal Courta” koji obuhvata izme{tanje nji - Hebel teatru, me|utim uskra}ena su joj u Iraku, gde je ona zamalo poginula od i Zimske pri~e. Pozdrav iz Holandije: Andreja Kule{evi}, performer i koreograf petominutni solo na temu Home. Sa ra - klasi~an balet ovde ne postoji. Nema cilja, |ujem sa jo{ jednim koreografom koji mi ga sami stvaramo. Sami postavljamo SAMI STVARAMO CILJ pravi desetominutni duet za mene i jo{ ili pomeramo granice, igramo se njima iz ndreja Kule{evi}, solista Baleta sam saznala od nekada{njeg direktora jednog igra~a. Turneja s tim projektom dana u dan”, obja{njava Andreja Kule - Srpskog narodnog pozori{ta, ~iji Baleta SNP-a Pitera Grinvuda, koji me je po~inje krajem marta. Izve{}emo ga {evi}. osam puta a pre predstave u svakom gra- Asmo koreografski rad imali priliku i pozvao na audiciju, a u svoj deo tima me Tek podse}anja radi, Kule{evi}eva je da vidimo u dramskim predstavama uzeo Jens van Daele sa kojim sam pre pet du u kojem budemo igrali drà}emo radionice i prezentovati tzv. materijal koji i deo internacionalnog projekta The Prljave ruke, Pomorandìna kora, Dundo godina u Srpskom narodnom radila pred- Threads, koji povezuje umetnike iz Srbije Maroje te Ja ili neko drugi i Sko~i|evojka stavu Unutra{nji i spolja{nji krugovi. Ceo smo sami pripremili.” na kojima je bila asistent koreografa, od proces je trajao pet meseci, od ~ega su dva Na propitivanje kako izgledaju pro- i Kosova, igrala je u gotovo svim balet- po~etka godine je u Holandiji gde radi na bila predvi|ena za pripremu. Premijera be, Kule{evi}eva kaè da su prili~no skim predstavama SNP-a, ali je pa`nju projektu Home... O ~emu se tu radi govo- je bila 6. marta u Tilburgu, u kojem smo naporne i da traju ceo dan... {ire pozori{ne javnosti skrenula igraju}i rila je za „Ludus”... pripremali predstavu. Prostor u kom smo „Sara|ujem sa svim koreografima a u projektima Foruma za novi ples: Jezik „Projekat Home u produkciji kom - ve`bali imao je tri sale, nije vezan ni za najvi{e me odu{evljava energija ljudi koji zidova dua Gaj Vajzman/Roni Havije (za panije ’Danshuis station zuid’ kreiraju jedno pozori{te.” me okruùju. Nadam se da }u ono {to ulogu je nagra|ena godi{njom nagradom sam za ova dva meseca nau~ila uspeti da ~etiri koreografa: Jens van Daele, Liz Na pitanje, da li joj trenutni posao SNP-a), Fragmenti dua Olivera Ko va - King, Daniel Rener i Itamar Serusi, a u otvara neke nove plesne karte u Evropi, prenesem na moje kolege kad se vratim. njemu u~estvuje deset igra~a sa svih Andreja kaè: Ljubav prema stvaranju novog, svest o ~evi} Crnjanski/Sa{a Asenti}, te pomenu- strana sveta: Australija, Amerika, Izrael, „Nakon premijere, odmah smo po~eli tome da je bitnije ono {to se desi na pro- ti Unutra{nji i spolja{nji Indija, [vedska, Nema~ka, Holandija i sa novim projektom koji priprema {est bama u studiju nego na samoj predstavi, krugovi. Andreja Kule{evi} u predstavi Srbija, te ~etiri muzi~ara. Za projekat igra~a. Zadatak je da svako spremi neverovatni su... Pritisak koji donosi Sneàna Mileti} Jezik zidova, Srpsko narodno pozori{te

„SANJARI” U „VOLKSTEATRU” Skice Gostovanje JDP-a u Be~u Sta{e Jamu{akov vodnevno gostovanje Jugosloven- put ga posveti drugoj dràvi. Tako je ovo skog dramskog pozori{ta u Be~u u {esto izdanje bilo u potpunosti posve}eno Dokviru programa koji organizuje predstavljanju Srbije. Pored izvo|enja be~ki „Volkstheater” – Najbolje sa Istoka! Sanjara u~estvovali su autori koji svojim (Die Besten aus dem Osten!) proteklo je delom povezuju dve sredine. Barbi Mar- veoma uspe{no. Predstava Sanjari, po kovi} i Sandra Gugi} su ~itale odlomke iz drami austrijskog pisca Roberta Muzila, svojih dela – Barbi Markovi} iz romana u reìji Milo{a Loli}a zauzela je centralno Izlaènje (Ausgehen) koji je ubrzo po mesto u obe programske ve~eri, 26. i 27. prevodu na nema~ki stekao popularnost februara, i sasvim osvojila publiku. Iako u Austriji (kod nas se pojavio u izdanju je bila prodata i poslednja karta, prepuna Rendea), a Sandra Gugi} iz proze Eine dvorana „Volkstheatera” Hundsturm u besprekornoj ti{ini pratila je radnju a na kurze Geschichte über eine lange Fahrt „NE IGRAJ NA ENGLEZE“ U BEÛ kraju je srda~nim aplauzom dugo po - (Kratka istorija jednog dugog putovanja) zdravljala umetnike. za koju je nagra|ena austrijskom knji - Predstava Beogradskog dramskog pozori{ta Ne igraj na Engleze Vladimira Ovaj mini-festival je otvorio direktor èvnom nagradom. Glumci „Volkstheat- \ur|evi}a, u reìji Sta{e Koprivice, gostovala je 28. februara u austrijskoj prestoni- pozori{ta Mihael [otenberg; pozdravio je era” u scenskom ~itanju izveli su odlo- ci. U organizaciji Zajednice srpskih klubova u Be~u, Marko @ivi}, Ivan Tomi} i goste i pozvao ambasadora Srbije Milo- mak iz Velikog fajronta Emilije Andreje- Daniel Si~ igrali su pred prepunom takozvanom Fest salom. Predstava je vana Boìnovi}a da se i on obrati publici. vi} i delove iz drame Pomorandìna kora propra}ena gromoglasnim aplauzima, a odu{evljenje publika nije skrivala ni na Program Najbolje sa Istoka! „Volk- Maje Pelevi}. kraju kada je uz ovacije, stoje}i pozdravila glumce. stheater” organizuje polugodi{nje i svaki M. Ma|arev

13 LUDUS 161 Intervju: Dara D`oki}

mene a ne mogu deo sebe da ne volim. Ina~e, imam tu tezu da svaka uloga zida POZORI[TE JE STVARNI SVET SATKAN OD ILUZIJA i... I razgra|uje? „@ivimo u te{kom, depresivnom vremenu svojevrsna potvrda, priznanje da niste onako sam za sebe, u nekim godinama Pa i razgra|uje, ali pre svega i zida. prepunom izneverenih obe}anja, razo ~a ra - zaludo bivali. pravi te vrste rekapitulacije i raspreman- „Zidala” vas je i [ilerova „Marija Postoje razne sudbine. Ima glumaca ja. To ume da bude bolno. E sad, ovo jeste Stjuart” u Mucijevoj reìji... nja, svakovrsnog poniènja. Ali ~ovek treba koje {ibaju nagrade od starta, i stalno. [to jedan lep povod, ali rekapitulacija je To je mo`da najzahtevnija uloga koju nekako da proba da se sa~uva, da se trudi se mene ti~e, imala sam posla u mladosti, rekapitulacija. To vas nu`no uzburka. sam igrala. Te{ka. Velika. Divna predsta- i lepo mi je i{lo, ali nisam ba{ ne{to obasi- U tim rekapitulacijama, prise}anji- va. da ga to sve skupa ne uru{i. Jer ne}e kon - pana nagradama. Vremenom sam se o~e - ma, da li vam se otvaralo ili nametalo pi- Jeste li ma{tali o Ofeliji, Juliji? tekst u kome ìvimo biti bolji ako mi zbog li~ila. Pa, ima ìvota, a ima i glume i bez tanje {ta je gluma? Ne bih mogla re}i da ba{ jesam. Ni njega potonemo i obezljudimo se“, kaè nagrada. Bilo bi stra{no kada bi samo to Gluma... Opu{tena sam na sceni, na kao mlada glumica nisam pro{la taj bila potvrda. Velika ve}ina glumaca bi predstavi, na snimanju, mo`da imam ne- repertoar o kojem ma{taju mlade glu - Dara Dòki}, ovogodi{nja dobitnica glu- odustala i od glume i od sebe. Kad se pot - ku malu tremu na premijeri. Mirna sam mice. Takve junakinje sam nekako prema~ke nagrade „@anka Stoki}”, koju puno iskreno i do kraja zapitam {to radim kad radim svoj posao, usko svoj posao. sko~ila. îni mi se i da nisam taj tip glu - dodeljuju Narodno pozori{te, kompanija ovaj posao, odgovor je pa zato {to ga Moja uloga, moj kostim, {minka, predsta- mice, vi{e sam volela da eksperimen ti - volim. Velika je privilegija da ~ovek moè va, a svaka je na svoj na~in jedan pose- {em, da radim u raznim trupama... Ne- „Ve~ernje novosti” iz Beograda, i op{tina Poàrevac

Tatjana Nje¦i¯

azgovor je ra|en jedne nedavne, rodi~ni ìvot, lep brak, odgalija jedno div - pomalo ki{ne ve~eri a gde bi drugo no i pametno dete {to je, po meni, tako|e Rdo u bifeu Ateljea 212. Dara na - uspeh. Ova nagrada je, ako mene pitate, sme{ena, raspoloèna, non{alantno dote- posebno va`na zato {to se njome, na neki rana. na~in, svake godine @anka iznova reha- Prijatan, nebovazni deo s po~etka bilituje, i podse}a se na tu vrstu nepravde. razgovora obuhvatio je i neizbe`ne ciga- Njena je sudbina velika mrlja na savesti rete, osvrt na aktuelnosti, pregr{t {aljivih dru{tva. Zato je ova nagrada, osnovana opaski. zahvaljuju}i inicijativi Mire Stupice, za - Leèrno prima komplimente na pravo jedan simbol pravde... Ljubi{a Jo- ra~un svog izgleda i {ale}i se veli: „Tako vanovi} je, recimo, doìveo sli~nu neprav- ja posle predstave sve ~ekam da ~ujem du. Naàlost, partijske brljotine, obi~no kako sam izgledala, ... mislim se ‘ma pu- zasnovane na glupostima, ljudima su sti glumu, {ta mi sad pri~aju o glumi, uni{tile ìvote.” znam ja kakva sam glumica... nego da Razmi{ljate li o tome da li mo`da vidimo kako sam izgledala’...” imate nekih dodirnih ta~aka sa @ankom Nagrada „@anka Stoki}” ju je, kaè, Stoki}? ba{ iznenadila: „Zaista... jer, nisam znala Mi, razume se, moèmo samo da ni da me se neko setio kao mogu}eg dobit- pretpostavljamo kakva je ona bila na sce- nika, ni ko me predloìo... Ali, mnogo ni. Ali, evidentno je da je bila veoma zna - sam se obradovala, posebno zato {to je to, ~ajna glumica svoga doba, da se borila za da tako kaèm, ènska nagrada. Dobijaju status profesije, da je ~vrsto stajala iza je samo glumice. Ovaj na{ posao je, bez svoje odluke da glavnu ulogu u njenom ikakve namere da ga mistifikujem, teàk. Traì potpunu posve}enost. Imam utisak ìvotu imaju scena i gluma. Zato je i pla - da je ipak teì glumicama nego glumci- tila. To zbilja fascinira. Jer, scena, gluma, ma. Ne samo zbog manjeg broja ènskih publika, umetnost jesu ono {to je dostojno uloga, nego i zbog toga {to su suène s i {to vredi, a reìmi i politike se menjaju, jedne strane, osetljivije, a sa druge ras- prolaze i ma kako bili u nekom trenutku trzane na sto strana, pre svega izme|u jezivi i mo}ni odlaze u zaborav. ku}e i posla. Imam puno razumevanje za [ta vam zna~e nagrade? one koji su se odrekli porodi~nog ìvota a, Zna~e, naravno da zna~e. I raduju. Dara Dòki} (Foto: Ve~ernje novosti) naravno, i za one druge kojima i sama Me|utim, nagrade su stvarno potrebne, pripadam, koji nisu hteli da se li{e po - ili ako ho}ete, potrebnije mladim glumci- da radi ono {to voli i da od toga moè ban svet – tu sam kao riba u vodi. Ne zaboravna je saradnja sa Ljubi{om Ri - rodice, odnosno da porodicu li{e sebe. A ma. Kad je ~ovek mlad on sa nekom pristojno da ìvi. Naravno, imala sam i znam, da l’ je to gluma... Sve van toga {to sti}em i KPGT-om, Pozori{tem „Bo{ko nije lako tr~ati na ta dva koloseka istovre- posebnom zebnjom, strepnjom, treperen- svoju publiku koja me je volela i ide uz ovaj posao, nagrade, govorancije, Buha”, Ateljeom. Igrala sam ono {to su meno. ôvek, razume se, ima razne faze, jem gleda na to {ta }e re}i kritika, kako }e po{tovala, i drage kolege sa kojima sam javno pojavljivanje... pa i nije ba{, {to bi mi nudili, neki urbani repertoar i sa vre - dileme... Mislim da sam imala dobar po- komentarisati publika... Nagrade jesu sara|ivala, i reditelje... A onda je do{lo i se reklo, moja {olja ~aja. Snalazim se, mene pri~e. vreme kad su pristizale nagrade. Moram ali... Ima glumaca koji i taj deo odli~no Za ulogu u „Odumiranju” Du{ana priznati, zai sta im se nisam radovala na odra|uju, hendluju. Neki poznanici mi Spasojevi}a u reìji Egona Savina dobili onaj na~in na koji bi to, verovatno, bilo u kaù – pa glumica si, odglumi to. A ja to ste Sterijinu nagradu... ranoj mla dosti. Naravno da se i danas ne mogu. Jednostavno, ne mogu. Gluma, To je odli~an komad, koji se tako LUDUS obradujem nagradi, ali to je neko mirnije ono kako je ja vidim – to je samo ono na meko a ubojito bavi nekim na{im bolnim ose}anje, ~ak i ne{to {to podiè odgov- sceni, ono {to od scene, ma kako tro{na il’ pitanjima. Se}am se, kada smo se tek sre - ornost. „@an ka Stoki}” je posebna i po rasko{na bila, ~ini jedan univerzum, li sa tim tekstom koliko smo bili uzne- MO@ETE KUPITI... tome {to nije za odre|enu ulogu, nego za jedan stvarni svet satkan od iluzija. mireni i uzbu|eni. ûdna sudbina vezuje opus. Dobro, to moè malo da upla{i, da Da li se ne{to posebno izdvojilo u me za Egona Savina. Igrala sam u nje - Beograd: zali~i na „e, super si bila a sad ’ajd u „prelistavanju” sopstvene pro{losti? govoj prvoj predstavi ovde u Ateljeu 212. penziju”. [alim se, postoji u obrazloènju Tuga. Prvo ose}anje koje me obuzelo I onda se vi{e od dvadeset godina nismo U knjiàrama: „Beopolis“ (TC „Euro centar”, uteha, lepo pi{e „za glumicu u punoj odnosilo se na ~injenicu da vi{e nema sreli, da bismo se na{li u tom komadu. snazi” (smeh). Nije nagrada za penziju, nekih ljudi koji su bili jako, jako va`ni u Jako me radovalo {to je Egon imao po - Makedonska 30), ali jeste i svojevrsna frka i muka. mom ìvotu, po~ev od mog Bogdana s ko- verenje i u komad i u sve nas koji smo se „Stubovi kulture“ (Trg Republike 5) i U kom smislu? jim ne mogu to sad da podelim. Nema za njega vezali. Pa ~ovek se odjednom na|e u gomili Mire Trailovi}, nema Mucija... nema ne- Predstava „Putuju}e pozori{te [o - „Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5). obaveza, dilema... ko }e tu da do|e, {ta }e kih ljudi s kojima sam najvi{e radila, s palovi}” Ljube Simovi}a u reìji Tomija U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10). da bude, {ta re}i... To je ono {to me nater- kojima sam rasla. Janeì~a je i hvaljena i ospravana, va{a alo da se preispitujem, da se se}am, da Prelistavaju}i pro{lost se}ate se uloga apostrofirana u najboljem smislu... U pozori{tima (na mestima gde se prodaju vadim razne ‘artije za podse}anje... predstava... Volim tu predstavu. Zaista. Rad sa S kojim se ose}anjem time bavite? Naravno! A`daha, pa... Tomijem Janeì~em za mene je fascinan- programi predstava). Jedno pome{ano uzbu|enje, ushi}e- Katarina i „Sveti Georgije ubiva tan. Za mene je to bilo fantasti~no i jedno nje, tuga, zebnja, radost, dragost... Ne a`dahu” Du{ka Kova~evi}a u reìji od najdragocenijih umetni~kih ìvotnih Novi Sad: mogu da objasnim. S jedne strane imam i Mucija Dra{ki~a... iskustava koje sam imala. Jednostavno je neki strah s obzirom na to da nisam sa- To je moja prva velika uloga, i to ostavilo na mene snaàn trag. Posle toga moljubivo ~uvala raznorazna, nazovimo mo`da jedna od najve}ih u srpskoj litera- sam i one svoje stare uloge igrala dru - U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta ih, svedo~anstva o sebi i svojoj radnoj turi uop{te uzev. Igrali smo tu predstavu ga~ije. Mo`da to drugi i ne vide, ili vide (Pozori{ni trg 1) i u knjiàri „Solaris“ bio grafiji, uhvati me frka {ta sad da preko 15 godina. Katarina je deo mene. I jako dobri gleda~i, ali ja to znam. Tomi je radim, gde to da na|em... Nije lako. sad kad sam gledala film, koji se nekom vrlo zanimljiv i dragocen ~ovek i reditelj. (Sutjeska 2). Dakle, nagrada je inicirala jednu reka- dopada nekom ne a, ja sam ga videla kao Prolazili smo mi razne faze, od odu {ev - pitulaciju ìvota. Pa, ~ovek i privatno, ne{to, da to tako nazovem, {to je deo ljenja i ushi}enja do ponora. Ali se sve

LUDUS 161Lu 14 Intervju: Dara Dòki} sklopilo onako kako treba. Bez obzira {to ~ine jedni drugima sakriveno ispod ju, gomilaju se naslovi, neretko predstave je ta predstava kontroverzna, jedni je ki{obrana nevinosti. gu{e jedna drugu, ne uspevaju da se MONOGRAFIJE hvale a drugi kude, meni je sve zajedno, Postoji li neka uloga koju prièljku- izigraju... Pa onda, neki glumci su kaèm, fascinantno. jete? traèniji od drugih, prirodno je to {to ho}e Edicija posve}ena dobitnicima Nagrade Te{ko da moèmo da pomenemo sve Ni{ta odre|eno. O tome bih mo`da da igraju i ne moè{ im to zameriti a onda „Dobri~in prsten” uloge i sve predstave, pa ~ak ni sve one mogla govoriti u smislu literature. Eto, je problem da se sastavi repertoar... Stvari koje se visoko izdvajaju u kvalitativnom samo sam jednom igrala [ekspira. Da - su po reme}ene i haoti~ne u organizaci- smislu. Ima li neka za koju bi se moglo vno. Nekog êhova bih volela da igram. jskom smislu. Nekada je sve bilo mnogo MARIJA CRNOBORI mirnije, staloènije, jasnije. Tako|e, re}i da najvi{e li~i na vas? Ove godine se obeleàva 150-godi{njica Priredio Aleksandar Milosavljevi} pozori{ta su danas izgubila svoje profile. Auuu... ne znam. Te{ko da ja to njegovog ro|enja pa }e se mo`da i vi{e cena: 800 dinara Nekad se znalo {ta se igra u Narodnom, MATA MILOŠEVI] mogu da kaèm, mo`da bi mogao neko raditi. Volela bih ponovo da igram Du{ka {ta u Beo gradskom dramskom, {ta u JDP- Priredile: drugi, neko sa strane... Svaku ulogu koju Kova~evi}a. Zatim, Milenu Markovi}. u... Mo `da je to i dobro, mo`da i nije... mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} i Olga Savi} ~ovek igra, a mislim da je to su{tinski Strahovito mi se dopada njen senzibilitet Ko vam je najve}i kriti~ar? cena: 800 dinara deo onoga {to zovemo dobra gluma, on a nikada je nisam igrala. Generalno, ]erka. Tirke nije bio, njemu je bez - traì u sebi. I kraljicu, i ubicu, i majku... imam utisak da {to je ~ovek stariji sve malo sve {to uradim bilo super. Prigova- mora{ da i{ ~a~ka{ iz sebe. Neko drugi bi vi{e prièljkuje stvari koje su ve}i iza- rala sam mu ponekad kako drugima sve isto to druga~ije uradio. E sad, verovatno zovi. izanalizira i kaè bez dlake na jeziku a LJILJANA KRSTI] meni... Me|utim, nije hteo, odnosno nije, Priredila Ognjenka Mili}evi} kaè, mogao. Ali zato ona... nemilosrdno i cena: 800 dinara precizno ga|a u centar. PETAR KRALJ [ta sada radite? Priredila Ognjenka Mili}evi} U pozori{tu trenutno ne radim nijed- cena: 800 dinara nu novu ulogu. Skoro smo zavr{ili (rasprodat tira`) snimanje filma Mi{e Radivojevi}a Kako su me ukrali Nemci u kome mi je gluma - OLIVERA MARKOVI] ~ki partner Miki Krstovi}. Vrlo zanimljiv film koji se bazira i na Mi{inim autobi- Priredio Feliks Pa{i} ografskim ~injenicama. Da ne ureknem, cena: 800 dinara ali mislim da }e biti zaista dobar i uspe- {an. RADE MARKOVI] Kaète da je haoti~nost jedna od Priredio Zoran T. Jovanovi} bitnih odrednica kada govorimo o da- cena: 800 dinara na{njem pozori{tu? Zar nije? Taj ugovorni sistem koji smo pominjali isklju~uje jednu vrlo va `nu STEVAN [ALAJI] stvar. Vidite, glumci se razvijaju tako {to Priredio Petar Marjanovi} se neguju. Neko, upravnik, direktor, cena: 800 dinara menadèr ako ho}ete, prepozna ga pa MIRA BANJAC neguje, prati, vodi ra~una da bi u tim i tim Priredio Zoran Maksimovi} godinama trebalo da igra to i to, pa onda cena: 800 dinara ono... Ali, time se vi{e niko ne bavi. Takvo je vreme, svi se bave samo time {ta i kako donosi novac. [ta to zna~i? Kuda vodi? Kako opsta- VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] ti u tome? Priredio Zoran T. Jovanovi} Te{ka pitanja. ôvek, naravno, za s - cena: 800 dinara Dara Dòki} (Foto: Ve~ernje novosti) ebe traì i (ne)nalazi odgovore na njih, ali STEVO @IGON koliko smo pozvani da te iste (ne)na|ene Priredio Zoran T. Jovanovi} da me u nekim ulogama ima vi{e u neki- Upore|ujete li mesto i ulogu pozo - odgovore name}emo drugima. Kako op- cena: 800 dinara ma manje ali to je prirodno. ri{ta nekad i sad? stati? Mo`da najpre tako {to }emo kako- Evo dok sada razgovaramo, ne znam Repertoarsko pozori{te se è{}e ljul- tako sa~uvati u sebi zrno ljudskosti, zrno za{to, prolaze mi kroz glavu razne moje ja. Ljulja se a, iskrena da budem, smisla, zrno emotivnosti, praviti tzv. male uloge i predstave u kojima sam igrala, nemam odgovor na pitanje {ta i kako korake, poku{avati da o~istimo oko svoje dalje. Nisam sigurna da je najsre}nije MIHAILO JANKETI] koje mi toliko zna~e... Lepotica Linejna, ku}e... re{enje to tako na ugovore na nekoliko Priredio Veljko Radovi} pa Trg heroja, Brana, Metastabilni gral, Ima li pozori{te snagu da menja stva- godina... ne znam do ~ega bi to dovelo. A, cena: 800 dinara PETAR BANI]EVI] Kneginja od Foli Berèra, pa Nevinost u ri? ako ni{ta drugo, zaista nije fer da se tako To je, rekla bih, jedno romanti~no vi- Priredio Ra{ko V. Jovanovi} Mija~evoj reìji, predstava koja tako radikalno krene ba{ od glumaca. Mislim |enje. Kad smo bili mladi, kad smo odla- cena: 800 dinara markantno govori o ~injenici da smo da bi se time ozbiljno naru{io kontinu- zili u glumu bili smo skloni da verujemo u gotovo nemo}ni pred time da ìvimo u itet. S druge strane pozori{ta, bore}i se to. Danas bih pre rekla da pozori{te moè svetu nasilnika, a da je nasilje koje ljudi za svoju pri~u, imaju sve ve}u produkci- da ute{i. Mislim da moè da ute{i ~oveka, SVETLANA BOJKOVI] publiku u smislu prepoznavanja stvari, u Autor: Ksenija [ukuljevi} smislu razumevanja, u smislu pruànja Markovi} NAGRADA „@ANKA STOKI]” DARI D@OKI] ose}anja „nisam sam“... cena: 800 dinara Pozori{te, naravno, treba da bude i BORA TODOROVI] Glumica Dara Dòki} ovogodi{nji je laureat nagrade „@anka Stoki}“, koja }e angaòvano, i da neguje svoju poziciju, da Autor: Dragana Bo{kovi} 14. marta biti uru~ena na sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu. Priznanje se tako kaèmo, tuma~e}i svet. Me|utim, cena: 800 dinara dodeljuje „gluma~koj li~nosti koja je obeleìla pozori{ni i filmski ìvot Srbije kada je re~ o radikalnim zahvatima mi- stvarala~kom zrelo{}u i bogatstvom umetni~kog izraza“, a u stanovili su ga pre slim da tu ne moèmo govoriti o pozo ri{tu. osam godina nacionalni teatar, „Ve~ernje novosti“ i op{tina Poàrevac. Pominjete vreme, trenutak u kome KSENIJA JOVANOVI] Nagradu, koja je za kratko vreme stala rame uz rame sa onom najugledni- ìvimo. [ta je to {to ga odlikuje? Priredio Zoran T. Jovanovi} jom za ìvotno delo („Dobri~in prsten“) inicirala je Mira Stupica: sa iste scene. Zakora~ili smo jednom nogom ka cena: 800 dinara Koriste}i svoj jubilej ({est decenija rada) uputila je predlog da se uspostavi priz- ne~emu, nekoj recimo obali. U letu smo. nanje sa @ankinim imenom. Tako je umetni~ka rehabilitacija prethodila onoj Obala dalje nego {to smo mislili, izmi~e PREDRAG EJDUS pravnoj, kojom je tek pro{le godine skinuta ljaga s lika jedne od najve}ih srpskih se... Nazad ne moèmo, niti treba, a Priredio Zoran T. Jovanovi} glumica pro{log veka. Prvi dobitnik bila je Svetlana Bojkovi}, a do sada su napred te{ko ide. Ima ona jedna poslovica cena: 800 dinara nagradu primile i Milena Dravi}, Radmila @ivkovi}, \ur|ija Cveti}, Ruìca – lo{e nam se pi{e propasti ne}emo. Celo Soki}, Jelisaveta Sabli} i Gordana \ur|evi}-Dimi}. Iako to nije bila prvobitna dru{tvo u jednom turbulentnom pokretu. namera, vremenom je ovo priznanje postalo „ekskluzivno“ i po tome {to se dode- Nije ovom dru{tvu lako ni spolja ni unu - Ostala izdanja ljuje isklju~ivo glumicama. tra. BRANKA VESELINOVI] O ovogodi{njem dobitniku odlu~ivao je ìri: Mira Stupica (doìvotni predsed- Unutra – veliko, ogromno razo~a- Priredio Zoran T. Jovanovi} nik), Boìdar \urovi} (upravnik Narodnog pozori{ta), Manojlo Vukoti} (general- ranje. Ljudi su mislili, nadali se... od cena: 800 dinara ni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“), knjièvnik Du{an Kova~evi} i obe}anja nije ostalo ni{ta. Otima~ina, uàs IVAN BEKJAREV prethodni lauret Gordana \ur|evi} - Dimi}. Za priznanje su Daru Dòki}, prva- jedan. A tek taj sve ve}i crni deo dru{tva Priredio Zoran T. Jovanovi} kinju Ateljea 212, preporu~ile brojne uloge na mati~noj sceni i van nje (Marija se koji ~ine kriminal i korupcija, ~ovek se cena: 800 dinara bori sa an|elima, Metastabilni Graal, Prosja~ka opera, Sveti Georgije ubiva prosto upla{i da }e nas to sve progutati. Nije to samo kod nas. Depresivno je. Ali a`dahu, Marija Stjuart), filmovi (De~ko koji obe}ava, Obe}ana zemlja, Azra). U Izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije moète poru~iti na predlogu za nagradu, izme|u ostalog, isti~e se da Dara Dòki} pripada onim ~ovek treba nekako da proba da se sa~uva, da se trudi da ga to sve skupa ne brojeve telefona: 2631 522, 2631 592, 2631 464 ili mejlom na glumicama koje u potpunosti stoje iza svoje uloge, iza svake predstave, uspeva- adresu: [email protected] ili ih kupiti u prostorijama SDUS-a ju}i da jedinstvenom igrom prikaè tanane nijanse svojih likova... uru{i. Jer, ne}e kontekst u kome ìvimo (Beograd, Studentski trg 13/VI) V.V.S. biti bolji ako mi zbog njega potonemo i obezljudimo se.

15 LUDUS 161 „Dobri~in prsten” II DRUGIH 12 DOBITNIKA NAGRADE „DOBRIÎN PRSTEN“ Pro{le godine laureatu Vojislavu Brajovi}u 1999. Novom Sadu. Najduè anga`mane ostva - dodeljeno je jubilarno, 25. po redu naj pre - Stevan [alaji} (23.6. 1929, Bor~a – rila na scenama Srpskog narodnog po zo- 1.7.2002, Novi Sad). Bio prvak Srpskog ri{ta u Novom Sadu (Dorina, Tartif Moli- sti`nije gluma~ko priznanje „Dobri~in prs - narodnog pozori{ta u Novom Sadu, na jera, Eliza Dulitl, Pigmalion [oa, Evica, ten“, povodom ~ega smo u pro{lom broju ~ijoj je sceni, na srpskom i ma|arskom Pokondirena tikva Sterije, [arika, Zita, „Ludusa“ podsetili na prvih 12, a u ovom na jeziku, odigrao preko 170 uloga u svim Etelka, Traktat o slu{kinjama B. îpli}a, drugih 12 dobitnika tog priznanja ànrovima, u delima pisaca svih epoha, Maga, Dàndrljivi mu` ili Koja je dobra od Aristofana (Starac, Lizistrata), preko èna J. S. Popovi}a, Vi{e uloga, Selo Sa- 1997. sceni ostvaruje veliki broj uloga: Pisar [ekspira (Ford, Vesele ène vindzorske), kule, a u Banatu Z. Petrovi}a, Aksentija Olivera Markovi} (3.5.1925, Beo- @ika u Nu{i}evom Sumnjivom licu, Bif Gogolja (Hljestakov, Revizor), êhova Topalovi}, Maratonci tr~e po~asni krug grad). Diplomirala 1952. u prvoj gene - Loman u Smrt trgova~kog putnika A. (Firs, Vi{njik, Vojnicki, Ujka Vanja), D. Kova~evi}a...) i u Pozori{tu Atelje 212 raciji beogradske Pozori{ne akademije, u Milera, Rivuar u No}i gneva A. Sala - Ibzena (sudija Brak, Heda Gabler), Steri- (monodrama Ljubica, prvo lice mnoìne klasi Mate Milo{evi}a. Ostvarila veliki krua, Brik, Ma~ka na usijanom limenom M. Vu~eti}a, Katica, Radovan Tre}i D. broj uloga u Beogradskom dramskom krovu T. Vilijams, Stenton u Opasnoj Kova~evi}a, Ikonija, ûdo u [arganu Lj. pozori{tu (Vivi, Zanat gospo|e Vorn B. okuci D`. Pristlija, Petru~o u Ukro}enoj Simovi}a, Kaliopa Skorcov, Pse}e srce [oa, Marjana Margeti}ka, Vu~jak M. Kr- goropadi [ekspira, ]opi}ev Nikoletina Bulgakova, Milica Njegovan, Cincari ili leè, Ma{a, Tri sestre êhova, [en- Bursa}, kralj Aleksandar u Konaku Cr- Kore{podencija B. Peki}a, Janina Jegul- Te/[uj-Ta, Dobri ~ovek iz Se~uana B. njanskog, Joakim Dobrivoja Ili}a, Feliks jevska, Majka Vitkacija, Tetka Da{a, ma|ioni~ar, Preno}i{te S. Stojanovi}a, Matr’jalisti P. ûdi}a, Stara, Bel tempo B. Operacija Beograd, Za sada bez dobrog Salijeri u Amadeusu [efera, Mihajlo ]osi}a...). Igrala i na sceni Zvezdara naslova), nastupao u vi{e od 50 televi- Pavlovi} u Kova~evi}evom Sabirnom teatra (Dana kandilarka, Grobljanska N. zijskih drama i serija (Paljenje Rajhsta- centru... Igrao u Ateljeu 212 (Ljubinko, Rom~evi}a). Veliki broj uloga ostvarila u ga, Kuhinja, Mister Dolar, Diplomci, Na Ljubinko i Desanka i Dragojko, Kape Dramskom i serijskom programu radija i slo vo na slovo, S vanglom kroz svet, Vi{e dole, A. Popovi}a, Dòrd` Mur, Akrobati televizije: Kuhinja A. Veskera, Pesma O. od igre, Pozori{te u ku}i, Sre}ni ljudi...). T. Stoparda, Poco, êkaju}i Godoa S. Davi~a, Ruski car, serije Pri~e iz radion- Dobitnik Sterijine nagrade, Zlatnog lovo- Beketa, Hajberg, Iz ìvota ki{nih glista P. ice D. Kruni}a, Marija S. Deli}a, Ori - rovog vijenca na Festivalu MESS u Sara- U. Enkvista...). Brojne uloge ostvario na |inali, Porodi~no blago S. Pavi}a... Sni- jevu, Statuete ]uran na Danima komedi- sceni Narodnog pozori{ta (Odisej, I smrt mila preko 40 igranih filmova: @uta, Hi- je u Svetozarevu, Statuete Zlatni }uran dolazi na Lemno V. Luki}a, Knjaz Milo{ tler iz na{eg sokaka, ûvar plaè u zims - za ukupan doprinos pozori{noj umetnos- Obrenovi}, Knjaèv sekretar @. Lazi}a, kom periodu, Sje}a{ li se Doli Bel, Varlji- ti, Plakete Dobrica Milutinovi}, Okto- Ivan, Terasa J. Hristi}a, Oblomov I. Gon - vo leto ’68, Balkanski {pijun, Jagode u barske nagrade grada Beograda i drugih je (Ruì~i}, Pokondirena tikva), O’Nila ~arova...), a osta}e upam}ena i uloga Kir grlu, Lepota poroka, Bure baruta... Do - umetni~kih nagrada i dru{tvenih pri- (Dèms Tiron, Mese~ina za nasre}ne), Janje u predstavi Tvrdica J. S. Popovi}a bitnik tri Sterijine nagrade, Zlatne me - znanja. Nosilac je posebnog priznanja za Kostolanjija (Domar, Slatka Ana), Maksa (Pozori{na druìna UFGS). Snimio preko dalje Jovan \or|evi}, Zlatnog lovorovog vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Fri{a, Brehta (ârls Fer~ajld, ôvek je 80 igranih filmova: ûdotvorni ma~, Pe - vijenca za ìvotno delo, Plakete Ljubi{a Republici Srbiji. ~ovek), do Marinkovi}a (Floki Fle{, Glori- sma, Put oko sveta, Voda ne{to nosi, Maj - Jovanovi}, Zlatne i Srebrne kolajne na ja), Aleksandra Popovi}a (Ljubinko, stori, majstori, Variola vera... Snimao za Festivalu monodrame i pantomime, Pla - 2002. Brehta, Katarina, Ukro}ena goropad Ljubinko i Desanka), Ljubomira Simo- [ekspira, Karolina Belini}, Karolina dramski program radija i televizije (dra- kete Dobrica Milutinovi}, tri Zlatne Are- Stevo @igon, glumac i reditelj vi}a (Vasilije, Putuju}e pozori{te [opalo - (8.12.1926, Ljubljana – 28.12.2005, Beo- Rije~ka D. @ervea, Margaret, Ma~ka na vi}) i Du{ana Kova~evi}a (Bili Piton, Ma- ne u Puli, Vukove nagrade za doprinos usijanom limenom krovu T. Vilijmsa, razvoju kulture, Oktobarske nagrade grad). Glumu studirao na Pozori{nom ratonci tr~e po~asni krug). Igrao je i na institutu u Lenjingradu i na Akademiji Iveta Potije, Majka hrabrost i njena deca scenama Narodnog pozori{ta u Somboru, grada Novog Sada i grada Beograda, za pozori{te, film, radio i televiziju u Beo - B. Brehta...), Savremenom pozori{tu Novosadskog pozori{ta, Narodnom pozo - brojnih drugih umetni~kih nagrada, gradu, a od 1948. angaòvan u Jugoslo - (Kraljica Draga, Konak M. Crnjanski...), ri{tu To{a Jovanovi} u Zrenjaninu i u odlikovanja i dru{tvenih priznanja. No - venskom dramskom pozori{tu, na ~ijoj Narodnom pozori{tu u Beogradu (Ma{a, Narodnom pozori{tu u Subotici. U~estvo- silac je posebnog priznanja za vrhunski sceni je ostvario preko 50 uloga i reìja @ivi le{ Tolstoja, Majka Hrabrost Brehta, vao je u Dramskom programu Radio No- doprinos nacionalnoj kulturi u Republici (Hamlet i Fortinbras, Hamlet [ekspira, Aleksandra, Kolomba Anuja, Darja, Tihi vog Sada, na televiziji (drame An~ika Srbiji. Mar~benks, Kandida [oa, Hipolit u Rasi- Don [olohova, Klara, Leda M. Krleè, Go - Dumas, [vabica, Kir Janja, Dud, Doru~ak spo|a Olga M. Boji}a, Gospo|a ministar- sa |avolom, Poslednje leto detinjstva...), 2001. ka Nu{i}a, Marta, Krti~njak M. \uki}a, snimio je i filmove Pop ]ira i pop Spira, Vlastimir – \uza Stojiljkovi} Filamenta, U~ene ène Molijera...), Otvo - Izbira~ica, Parlog, Trofej...). Do bitnik (30.6.1929, Ra`nj kod Kru{evca). Diplo - renom pozori{tu Studentski grad (Ortanz, Sterijinih nagrada za uloge To{ice (Izbi- mirao 1952. u prvoj generaciji beograd- @enski orkestar @. Anuj)... Igrala u preko ra~ica K.Trifkovi}) i [amike (Familija ske Pozori{ne akademije, u klasi Mate 60 filmova: Sumnjivo lice, Vlak bez Sofronija A. Kiri}a J. Ignjatovi}), Statuete Milo{evi}a. Tokom pedesetogodi{nje plo- voznog reda, Diliànsa snova, Sibirska Joakim Vuji} za izuzetan doprinos razvo- dne umetni~ke karijere, ostvario preko ledi Magbet, Kozara, Radopolje, Na - ju pozori{ne umetnosti, Zlatne medalje 150 uloga u Kru{eva~kom pozori{tu (fon cionalna klasa, Majstori, majstori, Bal- Jovan \or|evi} Srpskog narodnog Blauring, Generali ili srodstvo po oru`ju kan ekspres 1 i 2, Ve} vi|eno, Bra}a po pozori{ta, Plakete Dobrica Milutinovi}, B. Peki}a, Sre}kovi}, [uma Ostro- materi, Sabirni centar, Tito i ja, Dnevnik odlikovanja i brojnih dru{tvenih prizna - vskog...), Beogradskom dramskom pozo- uvreda ’93, Urnebesna tragedija...), i u me Brauningova verzija, Obe{enjak, nja. ri{tu (Inspektor SSKD, Inspektorove brojnim televizijskim dramama (Daleko Ozra~eni, Operacija, Slu~aj Openhaj- spletke R. Marinkovi}a, Andrija, Bu|e - je Australija, @ute fe{vice, Sile u vazdu - mer... serije Slom, Pu~, Povratak otpi- 2000. nje vampira B. Peki}a, Laza, Sportinf life hu...) i serijama (Grlom u jagode, Neven, sanih...). Uloga Dositeja Obradovi}a u TV Mira Banjac (4.11.1929, Erdevik). B. Petkovi}a, Frulica, Ve~eras improvi - Babino unu~e, Bolji ìvot, Sre}ni ljudi...). Diplomirala Dràvnu pozori{nu {kolu u zujemo L. Pirandela, Potkoljesin, @enid- Dobitnik Statuete Zlatni }uran za uku - drami Jastuk goba mog S. Stojanovi}a, progla{ena za najbolje gluma~ko ostva- ba Gogolja, @iva, Rekviziter U. [ajtinca, pan doprinos pozori{noj umetnosti, Pla - Vinsent, Zver na mesecu Kalinoskog...), renje Radio-Televizije Srbije od 1958. do kete Mata Milo{evi} Akademskog po- Pozori{tu Atelje 212 (Genadij Panfilovi~, zori{ta, Plakete Dobrica Milutinovi}, Zla- novoj Fedri, Franc Fon Gerlah u Sartro- 1993. Dugogodi{nji profesor glume na Purpurno ostrvo M. Bulgakova, AA, tne Arene u Puli za filmove Slu`beni povim Zato~enicima iz Altone, Nikolaj Iva - Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Do- Emigranti S. Mroèka, Monogamov, â- loàj i Balkan ekspres, Nagrade Slavica nov, Ivanov A. êhova, Robespjer u Dan- bitnik Sterijine nagrade za ulogu Nikole- plja V. Aksjonova, Mihael, Vernisa` V. za ukupan doprinos razvoju filmske teovoj smrti G. Bihnera, Dr Ivan plemeni- tine Bursa}a, Nagrade Branko Gavela, Havela, Pi~am, Prosja~ka opera Brehta, umetnosti, Oktobarske nagrade grada ti Kriòvec, U agoniji Krleè, Jago u [ek - Plakete Mata Milo{evi}, Plakete Dobrica Doktor Konstantin, Sveti Georgije ubiva Beograda, Sedmojulske nagrade... Nosi- spirovom Otelu, Grino u Prljavim rukama a`dahu D. Kova~evi}a, Hamilkar Rikoti, lac je posebnog priznanja za vrhunski Milutinovi}, Nagrade Slavica za ukupan Putuju}e pozori{te Rikoti A. Baldu~ija...), Sartra, Adujev u Obi~noj pri~i Gon~arova, doprinos nacionalnoj kulturi u Republici doprinos razvoju filmske umetnosti, Zla- Pozori{tu Moderna garaà (Kapetan profesor Higins u [oovom Pigmalionu, Srbiji. tne i dve Srebrne Arene u Puli, Okto- Petrovi}, Legija ~asti i Lazar Radi}, Kriòvec u Krleìnoj Agoniji, êrkun, barske nagrade grada Beograda, Sedmo- 1998. Grand prix B. Petkovi}a), Zvezdara tea - Varvari M.Gorkog... Igrao i u Pozori{tu Radomir – Rade Markovi} julske nagrade i drugih nagrada i priz- tru (Kriòvec, U agoniji Krleè, Kalafa- Atelje 212 (êmberlejn, Koktel T. S. Elio- (14.10.1921, Beograd). Godine 1949. an - nanja. Nosilac je posebnog priznanja za tovi}, Mrtva ta~ka A. Popovi}a...). Snimio ta, Kurt, Play Strindberg F. Direnmata), gaòvan iz Akademskog pozori{ta u vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u 13 filmova (Pop ]ira i pop Spira, Put oko Beogradskom dramskom po zori{tu i u Beogradsko dramsko pozori{te, na ~ijoj Republici Srbiji. sveta, Diliànsa snova, Ljubav i moda, Narodnom pozori{tu. Reìrao u mnogim

LUDUS 161Lu 16 „Dobri~in prsten” II pozori{tima biv{e Jugoslavije (Mostar, 2004. klasi Predraga Baj~eti}a. Od 1968. do kon @. @enea, Antoan Manjo, Viktor ili stotinu puta). Dobitnik Nagrade Ra{a Sarajevo, Zrenjanin, Novi Sad, Kraguje- Petar Bani}evi} (8.2.1930, Velimlje 1984. angaòvana u Jugoslovenskom deca na vlasti R. Vitraka, Burgelas, Kralj Plaovi}, Nagrade publike na Sterijinom vac, Zenica, Dubrovnik, Bitola, Banja kraj Nik{i}a, Crna Gora – 4.9.2006, dramskom pozori{tu (Jelisaveta, knjegin- Ibi A. @arija, Gojko Mari}, Ranjeni orao pozorju, Nagrade Pe~at za poseban do- Luka, Vr{ac, a i u inostranstvu, u Moskvi Beograd). Diplomirao na Akademiji za ja crnogorska \. Jak{i}, Margareta, Le- Mir Jam, Laki Topalovi}, Maratonci tr~e prinos radu Narodnog pozori{ta, Plakete i Lenjingradu. Igrao u programima radi- pozori{te, film, radio i televiziju, u klasi peza ledi Vindermir O. Vajlda, Heda po~asni krug D. Kova~evi}a, Kotrone, Dobrica Milutinovi}, Nagrade Vitomir ja i televizije, a snimio i preko 30 filmova Ra{e Plaovi}a, 1955. Igrao na scenama Gabler H. Ibzena, Jovanka, Pu~ina B. Divovi sa planine L. Pirandela, Mile, Bogi} za izuzetan doprinos radiofoniji, (Crveni cvet, Pet minuta raja, Rondo, gotovo svih beogradskih pozori{ta, a Nu{i}a, Marusja, Sumrak I. Babelja, ûdo u [arganu Lj. Simovi}a, [traser, Oktobarske nagrade grada Beogradai Memento, Devojka sa Kosmaja, Idealist, najzna~ajnije uloge ostvario u Narodnom Zulma, Nahod Simeon J. Sterije Popo - Kod lepog izgleda E. fon Horvata, Poli- drugih umetni~kih nagrada i dru{tvenih Povratak otpisanih, Ve~ernja zvona, pozori{tu u Beogradu: Milo{ Obrenbe- vi}a, Ma{a, Tri sestre êhova, Nade`da graf [arov i ûgunkin, Pse}e srce M. priznanja. Nosilac je Ordena sv. Save Kaì za{to me ostavi...) Dobitnik Statuete govi}, Maksim Crnojevi} L. Kosti}a, Petrovi}, Valjevska bolnica D. ]osi}a...), Bulgakova, Mihael, Vernisa` V. Havela ... prvog stepena i posebnog priznanja za Joakim Vuji} za izuzetan doprinos razvo- Vilhelm Sajler, Komandant Sajler B. Mi - zatim do 1993. u Narodnom pozori{tu u i u Zvezdara teatru (kum Sveta Milosavl- vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u ju pozori{ne umetnosti, Plakete Dobrica hajlovi}a Mihiza, Rikardo Fontana, Na- Beogradu (Madam San @en V. Sardua, jevi}, Mre{}enje {arana i gazda Bogoljub, Republici Srbiji. Milutinovi}, Nagrade Bojan Stupica za kraljica Natalija, Konak M. Crnjanskog, Pazarni dan A. Popovi}a, Glumac Beli, reìju, Zlatne Arene u Puli, Sed mojulske Kasandra, Orestija Eshila, Beliza, U~ene Lari Tompson, tragedija jedne mladost D. 2008. nagrade, odlikovanja i drugih dru{tve - ène Molijera...). Stalni gost na sceni Kova~evi}a...). Snimio preko 30 filmova: Predrag Ejdus (24.7.1947, Beograd). nih priznanja. Prvi je dobitnik zlatne Ateljea 212 (Siri fon Esen, No} tribada Roj, Koraci kroz maglu, Nacionalna Diplomirao na Akademiji za pozori{te, medalje Nikolaj Mordvanov za doprinos Enkvista, Vera, Vernisa` Havela, Filu- klasa, Balkanski {pijun, Poseban tret- film, radio i televiziju 1972. Igrao na sce- razvoju pozori{ne umetnosti, Moskva. mena Marturano E. de Filipa, Elizabeta man, Tajvanska kanasta, Ko to tamo pe- nama mnogih pozori{nih ku}a. Pozori{te 2003. od Engleske, Marija Stjuart F. [ilera, va, Balkan ekspres 1 i 2, O pokojniku sve Mihailo – Mi{a Janketi} (24.5.1938, Milica Pavlovi}, Lagum S. Velmar Jan- najlep{e, Dom za ve{anje, Profesionalac Petrovaradin). Diplomirao 1962. na Aka - kovi}, Rut [tajner, Sabrane pri~e D. Mar - ... U~estvovao u velikom broju TV drama demiji za pozori{te, film, radio i televiz- gulisa...). Igrala i na drugim scenama: i serija: Ceo ìvot za godinu dana, Di- iju, u klasi Mate Milo{evi}a. Najve}i broj Moderna garaà (Milunka Savi}, Legija plomci, Ra|anje radnog naroda, Uspon i uloga ostvario na sceni Jugoslovenskog ~asti B. Petkovi}a), Srpsko narodno po - pad @ike Proje, Vru} vetar, Gore dole... dramskog pozori{ta (Oderer, Prljave ruke zori{te (Glorija R. Marinkovi}a), Kult Dobitnik Sterijine nagrade, Statuete Joa- Sartra, Ljuba Vrap~e, Kad su cvetale ti- teatar (Karmela, Joj, Karmela Sinstere), kim Vuji} za izuzetan doprinos razvoju kve D. Mihailovi}a, Adujev, Obi~na pri~a Narodnom pozori{tu Republike Srpske u pozori{ne umetnosti, Zlatnog medaljona Gon~arova, Raskoljnikov, Zlo~in i kazna Banja Luci (@ivka, Gospo|a ministarka sa likom Ljubi{e Jovanovi}a, Nagrade Dostojevskog, Gile, Na{i sinovi Maram- Nu{i}a)... Zna~ajan opus ostvarila na te- Zlatni }uran za ìvotno delo, Plakete Do- leviziji, u dramama i serijama: êdomir brica Milutinovi}, Nagrade Pavle Vuisi} Ili}, Kuda idu divlje svinje, Dimitrije za ìvotno delo i izuzetan doprinos u mesnik R. Hohuta, Atahualpa, Kraljevski Tucovi}, Bolji ìvot... Za izuzetno odigra - oblasti filma... Nosilac je posebnog priz- lov na sunce P. [efera, Hamlet [ek spira, nu ulogu @anke Stoki} u tv drami Smrt nanja za vrhunski doprinos nacionalnoj Orin, Crnina pristaje Elektri O’Nila, Leon, gospo|e ministake progla{ena za najbo- kulturi u Republici Srbiji. Atelje 212: Volo|a, Pred ogledalom I. Gospoda Glembajevi Krleè, Ro bespjer, lju glumicu Radio Televizije Srbije od 2007. Dimi}, Boris Godunov A. Pu{kina, Go spo - Danteova smrt Bihnera, Ta na sko, Me|a 1958. do 1993. Prvi je dobitnik Nagrade Ksenija Jovanovi} (6.6.1928, Saraje- din Grin, U poseti kod gospodina Grina Vuka Manitoga M. Be}kovi}a, Vojvoda @anka Stoki} za gluma~ku li~nost koja je vo). [kolovala se na Visokoj filmskoj D`. Barona, \avo, grof Oto fon Hauzburg, Dra{ko Popovi}, Gorski vijenac Njego{a, obeleìla pozori{ni ìvot Srbije, Statuete {koli i od 1951. do 1961. bila u anga` - Strah i njegov sluga M. Novakovi}a... Trigorin, Galeb êhova, Alsest, Mizantrop Joakim Vuji} za izuzetan doprinos razvo- manu u Beogradskom dramskom pozori - Crnogorsko narodno pozori{te: Porfirije Molijera, Dèms Tajron, Dugo putovanje ju pozori{ne umetnosti, Nagrade Brani - {tu (Elizabeta Proktor, Lov na ve{tice A. Petrovi~, Zlo~in i kazna Dostojevskog, u no} J. O’Nila, Staljin, Lenjin, Staljin, slav Nu{i} za ìvotno delo glumcu ko- Oblomov, Oblomov I. Gon~arova... Srpsko Trocki K. Vermorela, Dimitrij Karama- mi~aru, Zlatne kolajne Festivala mono- narodno pozori{te u Novom Sadu: Knez, zov, Bra}a Karamazovi Dostojevskog... drame i pantomime, Nagrade Gran Pri Ujkin san F. Dostojevskog... Kult teatar: Na sceni Pozori{ta Atelje 212 igrao Festivala pozori{ta za djecu, Kotor, Na - Labud A{kerc, Tamna je no} A. Popo- monodramu Crnjanski 1918. U dram- grade Zoran Radmilovi}, Nagrade pu- vi}a... Beogradsko dramsko pozori{te: skom programu Radio Beograda i Tele- blike na Sterijinom pozorju, Plakete Do- Dagi, Delirijum tremens G. Markovi}a... vizije Srbije igrao u preko stotinu radio i brica Milutinovi}, Zlatne Arene u Puli, Najzna~ajnije uloge ostvario u Narod- televizijskih drama i serija i ~esto Oktobarske nagrade grada Beograda... nom pozori{tu u Beogradu: Moska, boa, Stenli Kovalski, Tramvaj zvani èlja tuma~io istorijske li~nosti (kralj Aleksan- Nosilac je posebnog priznanja za vrhun- Volpone B. Dònson, [amika Kiri}, Ve~iti T. Vilijamsa, @an, Zvr~ak V. Lanua, dar Obrenovi} u seriji êdomir Ili}, êr~il ski doprinos nacionalnoj kulturi u Repu- mladoènja J. Ignjatovi}a, Aleksej Fjodo- Osvald, Aveti H. Ibzena, @ivojin Mi{i}, u drami Licem u lice u Napulju, Milan blici Srbiji. rovi~ Karamazov, Bra}a Karamazovi Kolubarska bitka D. ]osi}a, Blagoje, Pu- Nedi} u Banjici...). Dugogodi{nji profesor Dostojevskog, Izak Emanuelovi~ Babelj, tuju}e pozori{te [opalovi} Lj. Simovi}a, glume na Akademiji umetnosti u Novom 2006. Konfiteor S. [najdera, Mi{kin, Nastasja Gavrilovi}, Rodoljupci J. S. Popovi}a, Sadu. Dobitnik Sterijine nagrade , Borivoje – Bora Todorovi} Filipovna, Dostojevskog/A. Vajde, Astrov, Jevrem Proki}, Narodni poslanik Nu{i}, gluma~kih nagrada Ra{a Plaovi} i (5.11.1930, Beograd). Diplomirao na Ujka Vanja A. êhova, Joakim Vuji}, Ka- Gazda Jevrem, Devojka modre kose V. Milivoje @ivanovi}, Nagrade Zlatni lo- Akademiji za pozori{te, film, radio i tele- ko zasmejati gospodara i Laza Dun|er - Ognjenovi}, Begler-beg, La`ni car [}e - vorov vijenac na Festivalu MESS u Sara- ski, Je li bilo kneève ve~ere V. Ognjen- pan mali Njego{a), ali i u Zvezdara tea- jevu, Plakete Dobrica Milutinovi}, Okto- ovi}, Kir Janja J. S. Popovi}a, Ignjat tru (Martinovi}, Ne~astivi na Filozof- barske nagrade grada Beograda i drugih Glembaj, Gospoda Glembajevi M. Krleè, skom fakultetu I. Bre{ana), Crnogorskom umetni~kih nagrada i dru{tvenih pri- Milera, Erzilija, Neka se odenu nagi Andre [kunca, Predstava Hamleta u selu narodnom pozori{tu (Vuka{in Vojinovi}, znanja. Pirandela, Kraljica Natalija u Konaku Mrdu{a Donja I. Bre{ana, @ivota Cvijo- Medalja V. Radovi}a), Zetskom domu na Crnjanskog, Eva u Vu~jaku Krleè...), a vi}, Dr Nu{i}a, Tiresija, Car Edip Sofok- Cetinju (Kralj Nikola, Princeza Ksenija 2005. zatim u Narodnom pozori{tu (Jelena ]et- la... i u Jugoslovenskom dramskom pozo - ri{tu: Dr Rank, Nora H. Ibzena, Leonid od Crne Gore R. Vojvodi}), na Barskom Svetlana Bojkovi} (14.12.1947, Ze- kovi} u istoimenoj drami A. Popovi}a, Crnojevi} Schwartz, Supermarket B. ljetopisu (Iguman Stefan, Gorski vijenac mun). Diplomirala na Akademiji za po - Sara Bernar, Sara i Krik jastoga D`. Marela, Barunica Glembaj, Gospoda Srbljanovi}, Zlati Kum, Skup M. Drì}a, Njego{a i Hasan-aga, Hasanaginica Lj. zori{te, film, radio i televiziju 1970, u Glembajevi Krleè, Kraljica Margareta, \or|ije Hadì-Milentijevi}, Govornica J. Simovi}a, Pozori{tu Bo{ko Buha (Djed Ri~ard Tre}i, Gurmi{ska, [uma Ostro- Markovi}a, [ajlok, Mleta~ki trgovac [ek- Rade, Ba{ta sljezove boje B. ]opi}a)... vskog, Liza Protasova, @ivi le{ Tolstoja, spira, Dr [en, Lulu F. Vedekinda, Jakov Ostvario veliki broj uloga u televizijskim Emilija, Ve{tice A. Jovanovi}a, Koval- Nedeljkovi}, Tako je moralo biti B. Nu - dramama i serijama: Jednog dana moj jevska, Nu{i}ev Uje`, Gospo|a Higins u {i}a... Igrao u brojnim filmovima i tele- Jamele, Veli~anstveni rogonja, Kuhinja, [oovom Pigmalionu, Hekaba, Trojanke vizijskim dramama i serijama. Dobitnik Na{i o~evi, Glava {e}era, êdomir Ili}, Euripida, Majka, Mamac Albaharija, dve Sterijine nagrade, Nagrade publike Dimitrije Tucovi} ... Dobitnik tri Sterijine Pintorovi}a majka, Hasanaginica Simo- na Sterijinom pozorju, dva Zlatna lovoro- nagrade, nagrada Joakim Vuji}, Milivoje vi}a, Markiza Martejeva, Opasne veze- va vijenca na Festivalu MESS u Saraje- @ivanovi}, Ra{a Plaovi}, Ljubi{a Jovano - Kvartet Milera...) Igrala na scenama Ju- vu, Zlatne kolajne na Festivalu mono dra - vi}, Statuete ]uran na Danima komedije viziju 1953, u klasi Joze Lauren~i}a. goslovenskog dramskog pozori{ta (@ena, me i pantomime, Nagrade Ra{a Plaovi}, u Svetozarevu, Nagrade Branislav Nu{i} Igrao na scenama gotovo svih beograd- Tri visoke ène Olbija, Sofija Petrovi}, Nagrade Gran pri Tanja Lukjanova Beo- za ìvotno delo glumcu komi~aru, Plake- skih pozori{ta, u Hrvatskom narodnom Govornica J. Markovi}a), Ateljea 212 gradskog dramskog pozori{ta, Plakete te Dobrica Milutinovi}, Oktobarske na - kazali{tu u Zagrebu, a najzna~ajnije ulo- (Marija Hosefa, Dom Bernarda Albe Lor- Dobrica Milutinovi}, Oktobarske nagrade grade grada Beograda i drugih umet- ge ostvario u Pozori{tu Atelje 212 (Levi ke, Baka, Pri~e iz Be~ke {ume fon Hor- i drugih brojnih umetni~kih nagrada i ni~kih nagrada i dru{tvenih priznanja. half, Kafanica, sudnica, ludnica, B. Crn - vata, Isidora, Kako je daleko ~ovek od dru{tvenih priznanja. Nosilac je posebnog priznanja za vrhun- ~evi}a, Todor II, Krme}i kas, Bora [naj- ~oveka I. Sekuli} – J. Skerli}...), Teatra (Fotografije sa izlo`be „Dobri~in ski doprinos nacionalnoj kulturi u Repu- der, Razvojni put Bore [najdera i Oda- poezije (pesni~ka drama Nemam vi{e prsten 1980–2008” blici Srbiji. dìja, Kape dole A. Popovi}a, Mark, Bal- vremena D. Maksimovi} izvedena vi{e od Vukice Mika~e)

17 LUDUS 161 Promocija „Teatrona” – rasprava o Bitefu

se, da bismo bili pretu`ni svake godine i nisam sigurna da li bismo uspevali. NOVE POZORI[NE TENDECIJE U KAND@AMA SLOGANA Jovan ]irilov: Za{to odustajati od to- da se nakon 40 godina od osnivanja i sta- tila kao vrstu istorijskog nasle|a i on mi ga? Promocija novog broja ~asopisa „Teatron“ u Anja Su{a: Kada bismo ukinuli slo- vljanja jednog takvog programskog odre- ne smeta. Ne mislim da nas on nu`no gan mislim da bi se neko pojavio i rekao Muzeju pozori{ne umetnosti bila je povod pro gramski obavezuje. Ako danas o |enja o njemu diskutuje iz jednog dru ga - nemaju temu, slogan, nemaju koncept... njemu govorimo kao vrsti nekog moder- da se otvori rasprava o Bitefu, ta~nije o „no - ~ijeg kulturnog, politi~kog, geo strate { - Savremeno pozori{te se promenilo. Ono je vom“ u njegovom kontekstu, u kojoj je uz kog, generacijskog konteksta. Ovo ukazi- nisti~kog izuma, imaju}i u vidu da je suvi{e atomizovano i svodi se na mno{tvo Bitef nastao {ezdesetih, taj slogan je bio predvi|ene (sa)govornike Ivana Medenicu, vanje na krizu treba demistifikovati. apartnih pojava, ljudi, autora koji nisu Naime, mi nikada o estetskom konceptu potpuno legitiman, i kada se ima na umu preterano u nekoj ni estetskoj ni politi~koj Anju Su{u, Jovana ]irilova, poprili~no u~e- Bitefa ne govorimo onda kada on ostvari {ta je bilo na prvom Bitefu i koju su vrstu ni dru{tvenoj vezi koja bi se mogla defini- provokacije – estetske, dramske, stvovala i publika svoje najvi{e domete, a tih izuzetnih sati kao pravac ili pokret. I drugo, moj predstava ima u svakom izdanju Bitefa, politi~ke i svake druge tada{nje predsta- subjektivan utisak je da su pozori{ta me- ve izazivale. To je bilo potpuno opravda- ~ak i kada nije na nivou na{ih o~ekiva- |usobno razli~ita. Besmisleno je tako no i taj status Bitefa je rezultirao i pozici- Sonja Šulovi¯ nja. Sticajem okolnosti koje su objektiv- usko ograni~avati festival i tematizovati jom koju je imala SFRJ u podeli sveta na ga jer bi onda zna~ilo da krenemo od ne, ekonomska kriza, ozbiljno smanjenje Zapad i Istok, kao dràva koja je promo- redstavljanje ~asopisa za pozo - veliki pomaci, {to je mo`da bilo i zna - neke teme i u zavisnosti od nje pravimo budèta festivala, zna~i da je i ovaj Bitef visala progresivne tendencije u svojoj ri{nu umetnost „Teatron“, koji se u selekciju. Festival odavno nudi „the best ~ajnije. Da vidimo kako to radi [tajn, programski osaka}en. Sama re~ kriza je kulturi. Tako su nastale mnoge manife- novom (148–149) broju bavi izve- of“ internacionalne teatarske ponude, u P Mnu{kina, Krej~, Bruk... Mnu{kina je novinarsko poigravanje samim sloganom stacije, Fest na pri mer, ili institucije, snom krizom koncepta Bitefa poslednjih skladu sa na{im prilikama koje su nekad dobro rekla da nije luda da sveìnu koju podtemata „Kriza kapitala, umetnost poput Muzeja savremene umetnosti, koje godina i pojmom „novog“ u kontekstu je - finansijske ovakve ili onakve, a nekada vidi u eksperimentalnim pozori{tima, ~e - krize“, a vreme jeste da se govori da li su promovi{u savremenu umetnost i kultu- nije ni mogu}e dobiti predstave po dve-tri dnog od na{ih najzna~ajnijih pozori{nih sto u nesavr{enom obliku, primenjuje u „nove pozori{ne tendencije“ obavezuju}e festivala, bio je povod da se ponovi razgo- ru. Bitef je i politi~ki projekat, i o tome bi godine unpared. Tako|e, podteme doìv - teatrima koja imaju vi{e sredstava, tj. da ili neobazuju}e odre|enje. Mene se to ti~e, vor koji je krajem pro{le godine vodio moglo da se pri ~a, posebno sa dana{nje ljavam kao neku vrstu reakcije na duh to sve moè biti iskori{}eno na bolji na- kao kriti~ara ili teatrologa, jer mislim da Ivan Medenica sa selektorima ovog festi- distance. S druge strane, njegova pozicija vremena, vi{e su poetska nego program- vala, Jovanom ]irilovom i Anjom Su{om. ~in. ono stvara jedan komunikacijski {um. se promenila kada je SFRJ prestala da ska kategorija. Postavljene su dve premi- U Muzeju pozori{ne umetnosti okupili su se kada se evaluira Bitef, koje su se poja- se brojni promi{ljaoci i akteri koji su na vile u javnosti ne znam kad, o tome kako razli~ite na~ine i u razli~itim periodima Bitef po svaku cenu èli da promovi{e u~estvovali u realizaciji glavnih i prate- ne{to novo i kako po svaku cenu èli da }ih programa festivala, kao i oni koji su, tematizuje svaku svoju selekciju. Obe stvari, sada jasno i glasno, ponovo govo- jednostavno, naklonjeni temi. Prostor rim da nisu ta~ne. Na ovim premisama muzeja je bio tesan da primi sve zainte- po~iva svaka kritika Bitefa koja onda resovane, a u publici su se na{li i Borka postaje jedna vrsta logi~ke gre{ke. Pavi}evi}, Ivana Vuji}, Dejan Mija~, Ta- Jovan ]irilov: Mlada kriti~arka pi{e mara Vu~kovi}, Jelena Kajgo, Ljubica kako na pro{lom Bitefu ni predstava Beljanski-Risti}, Slavica Vu~kovi}, Sonja „Kapital“ nije odgovorila na temu... Vuki}evi}, Gorica Mojovi}, studenti dra - Anja Su{a: Nemam ni{ta protiv kri - maturgije... Moderator je bila Ksenija tike. Nije mogu}e polemisati o vredno- Radulovi}, direktor Muzeja pozori{ne snim sudovima i svako ima pravo na umetnosti Srbije i glavni urednik „Tea - njih, a uvek je nezahvalo na tom nivou trona“. pri~ati sa kriti~arima. Moèmo razgova- Ivan Medenica: Razgovor po~injemo rati o pozicijama. Ta~no je da tema-pro- sa pozicija, otkri}a do kojih smo nas troje blem „novog“ proizvodi sve ostale proble- do{li, a koji }e biti za sve novi. Otkrivanje me evaluacije Bitefa. Imamo situaciju da novog nije obaveza Bitefa – ako je slogan ljudi prebrojavaju predstave koje su od - od po~etka „nove pozori{ne tendenci- govorile na temu iako se u startu kaè da je“, pitanje je u kom kontekstu, referent- nama nije ni bila ambicija da se temati- nom okviru, treba onda tu sintagmu zuje ceo festival. gledati. Da li je to imanentan estetski za- Ivan Medenica: Trudim se da ceo te - htev promocije novog u umetnosti? Ako je mat i razgovor bude izvan opredeljenja, tako, {ta novo danas zna~i i na {ta se ono pozicija ili frontova. Mislim da nije ta~na danas odnosi? O Bitefu moè da se govori u potpunosti ni teza da su kriti~ari uvek i sa drugih pozicija, mo`da su finansij- kasnili kada je re~ o evaluaciji Bitefa i da ska i organizaciona pitanja va`nija... je uvek prisutan „optimizam pam}enja“. Ipak, kao prva dilema nametnulo se da li I sam Jovan tvrdi da je Bitef dao nemer- je sintagma „nove pozori{ne tendencije“ Anja Su{a, Jovan ]irilov i Ivan Medenica ljiv doprinos u emancipaciji na{e pozori - istorijska kategorija koja se vezuje za {ne kritike, u formiranju stavova odre- doba kada je Bitef nastao, za tada{nju Teza da je u poslednje vreme Bitef u Anja Su{a: U svom magistarskom postoji. Postao je festival jedne male |enih kriti~ara... situaciju u me|unarodnom pozori{tu ili stvari mejnstrim ne stoji. On je sve vreme radu, izu~avaju}i ovaj festival, pregleda- dràve, a posebno u nezavidnoj situaciji u Anja Su{a: Tako je. je to i danas aktuelna glavna program- jednim svojim, mo`da ve}im, tokom bio la sam brdo {tampe. Tom prilikom sam vreme kada je ta dràva bila izolovana i Ivan Medenica: Suprotno od onoga ska platforma? Anja je rekla da su za nju taj mejnstrim. Novum nas ne obavezuje u mogla da utvrdim ne{to {to je zanimljiv nije imala nikakvu me|unarodnu repu- {to si sad ti govorila. „nove pozori{ne tendencije“ isklju~ivo smislu svake novosti, a mislim da je fenomen kada je Bitef u pitanju i {to po- taciju. Nekim ~u dom je opstao,morao je Anja Su{a: Potpuno si pogre{no in- istorijska kategorija i ne preterano Hans-Tis Leman rekao neke najosnovnije stoji do dana dana{njeg. To je ~udan od - da se transformi{e. Dru{tveni i politi~ki terpretirao. Nisam to rekla. obavezuju}a. Takav stav selektora festi- stvari na tu temu (najkra}i i najbolji nos koji Jovan defini{e kao „optimizam kontekst u kom se on odvijao prosto se Borka Pavi}evi}: Vi sve vreme pri~a- vala je ne{to {to nas sve intrigira. prilog u „Teatronu“), tj. da nije vaàn pam}enja“, vi prakti~no ne moète da promenio, ali se promenila i velika slika te o ne~emu {to mi treba da pretpostavi- Anja Su{a: Pre nego {to bilo {ta ka- sam novum, ve} èlja za novo{}u i stra- prona|ete nijedan festival koji je nepo- porodice velikih festivala. [ezdesetih je mo... èm, zamolila bih da Jovan kaè i preki- sna èlja prema druk~ijem. sredno po svom odràvanju dobio nedvo- bio jedan od svega nekoliko festivala tog Ivan Medenica: A {ta nije jasno? ne ovu misteriju oko slogana tako {to }e Se}am se da sam napisao „teror no- smisleno pozitivan fidbek. A uvek se kalibra i mo`da u nekom smislu jedini Borka Pavi}evi}: Vodite razgovor i objasniti kako je on nastao, a {to sam ja voga“, a to je kada do|e Bitef i onda raz- de{ava neka vrsta zakasnele reakcije, (gde su se sretali umetnici sa Istoka i ogra|ujete se od neke konfrontacije u od - saznala tokom tog intervjua. maèni ljudi koji mo`da i nedovoljno romantizovanje predstava koje su se Zapada), a danas imamo na hiljade pozo- nosu na Bitef, a mi ne znamo u ~emu je ta Jovan ]irilov: Kada se osnivao Bitef, znaju stalno govore pa to nije novo... igrale pre deset ili petnaest godina... ri{nih festivala. Ali, bez obzira {to je konfrontacija. Mogu privatno da znam, kada se traìlo njegovo ime i mesto u Ose}am da nije nimalo slu~ajno da se u Naime, ~ini se da postoji dvostruki front. izgubio prvobitnu poziciju, Bitef je i dalje ali mislim da to ovaj razgovor svodi na Beogradu, nije bilo nijednog me|unarod- javnosti i ovih dana pojavljivalo Bitefova S jedne strane onih konzervativnih bra- ostao veoma zna~ajan. Kada imate festi- jedan vrlo li~an ton... nog festivala. Postojao je bijenalni Festi- kriza i novo. Ose}am se nepravedno proz- nilaca tradicije, ne znam ta~no {ta bi to Anja Su{a: @elim da razgovaramo o val koji postoji 43 godine, a malo {ta u val novih muzi~kih tendencija u Zagre- vanim da je Bitef, u izvesnom smislu, u bilo, a koji se protive Bitefu kao nekim pozicijama pogleda na Bitef {to mislim ovoj zemlji postoji toliko, sa uspehom koji bu. Miri (Trailovi}) se to dopalo i rekla je krizi zbog tog slogana. Nije va`no kakav ~udima dekadencije koja svakog septem- da je klju~na tema. To {ta je novo za za{to mi ne bismo napravili dramski na je slogan, va`nije je da li Bitef na reper- bra do|u u Beograd i svi su sre}ni kada moè da se relativizuje i koji nije svake nekoga vrlo je individualna stvar, naro - tu temu. Od prvog trenutka, iako je {tam - toaru ima ono {to se de{ava poslednjih odu. Drugi je front ljudi koji su informi- godine isti, moè da se razgovara, ali je ~ito u Srbiji. Ako neko krene sa idejom da pa govorila o festivalu avangarde, govo- godina. Mogu li se navesti pet imena koje sani o tome {ta se u pozori{tu doga|a, ali samo pitanje sa kojih pozicija. To je ono celu svoju kritiku koncipira dokazuju}i rili smo da on nije avangardni, ve} festi- nismo imali ili ne}emo imati? Da li je to imaju permanetno nezadovoljstvo sva - {to je moj pro blem. Nemam nikakvu da Bitef nije ponudio ni{ta novo, on upada val koji }e istovremeno i upro{}eno i}i u kriza? Mislim da je festival sa dolaskom kom selekcijom koju festival ponudi. Ne opsesiju sloganom, ne smeta mi i {to se u vrstu logi~ke gre{ke. Tu`no je, upotre- dva toka. Jedan koji }e biti ekstremna Anje, a to je vreme koje se najvi{e kriti- znam ~ime motivisano, ali sigurno i van mene ti~e on je arbitraran. Lepo je kada u bi}u taj izraz, da se nakon poslednjeg nova traènja umetnosti, i drugi kako kuje, krajnje osveèn, nov, suptilan. pozori{nim razlozima o ~emu ne bih poku{aju da koncipiramo festival Bitefa i predstave „Kapital“, remek-dela traènje novog izgleda u stalnim pozo- Ivan Medenica: Mislim da je potre- ovom prilikom. Pitanje recepcije i proi- nai|emo na istinsku novost, {to je retko u savremenog pozori{ta, nije dobila nijedna ri{tima. Mislili smo da je u na{oj sredini bno poja{njenje. To {to se festival zove zlazi iz nesporazuma pojmovnog koji dana{njoj festivalskoj mreì i trì{tu ozbiljnija evaluaci ja. Kada bilo va`no prikazati te ekstreme kojih je „nove pozori{ne tendencije“ percipira se proizvodi slogan „nove pozori{ne tenden- festivala, namerno koristim berzansku ponudite ljudima neki ozbiljan materijal bilo malo, kao i da se vidi da i u institu- kao programsko re{enje, a ako to nije – cije“, a zatim i podteme koje svake godi- terminologiju. Me|utim, to nije na{a za razmi{ljanje, a dobije to da neko cionalnim pozori{tima mogu da se prave {ta }e tu. Ako jeste, onda postoji prostor ne izazivaju polemike. Slogan sam shva- primarna orijentacija. Kada bi bila, bojim prebrojava ko je odgovorio na temu, pa to

LUDUS 161Lu 18 je uvredljivo. Na festival nisu do{le dve ljavala kao se~u platana. Da je neko hteo, Reprint Ludus (januar 1998) predstave i niko se nije bavio uslovima u Bitefa nikada ne bi bilo. Institucija podr - kojim funkcioni{e festival. Dakle, ako se àva stvaranje i odràva tradiciju delo- Bitef evaluira kroz temu ili podteme uvek vanja, kao Tesla i Edison Bitef je objedi- }e se svaka selekcija proma{iti. Iako smo njavao pojedinca i instituciju. Selektori PAS KOJI JE VOLEO POZORI[TE pre dve godine imali sjajan festival, na festivala u Berlinu kaù „vide}ete ne ni Klimao je glavom, mahao repom, micao u{ima, neodoljivo je èleo osnovu preseka {tampe ne bi se imao najbolje ni nove, ve} neke predstave u da progovori. Dèki. takav utisak. kojima postoje odre|eni titraji koji }e vas Ivan Medenica: Mislio sam da }e{ da vreme kada se u Ateljeu 212 stvaranja na sceni kome bi Dèki vi{e napisao pesmu nekrolog za Dèkija i mo`da pokrenuti“. Moja o~ekivanja su ti sad je objavljujem u replicira{ na ono {to je definisanje, rede- spremao komad Pse}e srce od zavideo. Kao da je mislio: „Zar ta {a~ica titraji i slede}ih godina o~ekujem ja~e njegovu slavu. finisanje, novum... Niko ne o~ekuje da je UBulgakova, koji je reìrao sada perja moè da govori, a ja ne mogu?“ po{to }e mi trebati. Krvave bajke nikada podslogan obavezuju}i za selekciju. Ato- pokojni Sa{a Petrovi}, bio je potreban Bilo je u predstavi glumaca koji su vi{e nije bilo za Bitef. mizacija i eklekticizam karakteristika su ìvi pas kome je nau~nik profesor lajali nego govorili. Dobro. Dèki je i njih NEKROLOG ZA D@EKIJA savremene kulture, umetnosti i pozori{ta trebalo da izvadi srce i presadi ga u razumeo, ali ga je mnogo vi{e o~aravao Jutros je umro Dèki, i nemogu}e je traìti ne{to {to je estetski Nakon ve} zavr{enog, da ga tako ~oveka. Na|en je Dèki kome je vlas- onaj tihi ùbor koji je nekim glumcima najbolji pas-glumac koga sam apsolutno novo. Mislim da to niko ne ra- nazovemo, oficijelnog dela razgovora, iz - nik bio neki po{tar. Dèki je do{ao u silazio sa usana. poznavao. me|u ostalog, mogla se ~uti opaska Ivana pozori{te, onju{io ga, shvatio i odmah Glavnu ulogu u Pse}em srcu, profe- Igrao je pozori{tu. di, ve} je pitanje samo {ta je na{ estetski U komadu „Pse}e srce“. prag o~ekivanja od Bitefa. Ne treba festi- Medenice koji je, komentari{u}i ~itavo ga zavoleo. sora, igrao je Zoran Radmilovi}, koji je Nije Dèki bio neka rasa – avlija- Nikad nije lajao, jer je znao val da bude nu`no avangardni i inova- ve~e rekao da je problemati~na bila pu - imao najvi{e posla sa Dèkijem. Vodio ga da se kod nas ne moè glumiti na blika na {ta mu je Gorica Mojovi} odgovo- ner, ali je li~io na vu~jaka. Mora biti da po sceni, hranio i izdavao mu nare|enja. torski, bilo bi i u diskrepanci sa ne~im {to je tu neki vu~jak nekad ume{’o {ape. stranom jeziku. su savremeni tokovi. Ipak, sloìli smo se rila pitanjem da li je on poput vladara Jednog dana, pred predstavu, Zorana je Ali je zato bio ro|eni îm je do{ao, Dèki je osvojio sve strahovito zabolela glava. Sedeo je u pantomimi~ar. da mu nedostaje, za razliku od srodnih kojima ne valja narod, {to je iniciralo i glumce, ali i oni njega. Svakog bi pa`- manifestacija, autorefleksija. Ne nastupa smeh i dodatne duhovite opaske. garderobi glave zarivene u {eke i stenjao. Njegovi pokreti su bili ljivo onju{io kao da proverava da li je Na vratima garderobe ne~ujno se pojavio malobrojni i odmereni: sa teorijskom platformom koja }e nam Te{ko je oteti se i utisku da su u polu- iz pozori{ta. I, po~eo je da radi... Razu- dva-tri zamaha repom pomo}i da ove stvari razjasnimo. Ukoliko glasnim komentarima koji su se mogli Dèki. Stajao je i posmatrao ga. Zoran, meo je sve {to se od njega traì. Mizan- posle nekog vremena, okrenu glavu i i nekoliko micanja u{iju. Bitef nastupa sa koncepcijskim odre - ~uti u publici dominirale svakojake po- scen je tr~ao, shvatio: kretao se po Ali su zato njegove pse}e o~i |enjima, oni kojima se on obra}a o~ekuju ugleda Dèkija: „[ta je, dùkelo, do{la si neprestano izricale milost hvale Jovanu ]irilovu, tj. slaganja sa sceni upravo tamo gde treba. Njegove da vidi{ kako se mu~im!“ Dèkija je iz da u manjoj ili ve}oj meri odgovori. i razumevanje, njim i ukazivanja na njegovu nezamenji- o~i, toliko blage i pune, gotovo ljudskog milo{te zvao „dùkela“. Dèki ga je i Borka Pavi}evi}: Kada ve} govorite blago nam skre}u}i pa`nju vost ne samo kada je o Bitefu re~. Nji ma razumevanja, uvek su gledale pravo u dalje posmatrao. Zatim po~e da mu prila- autorefleksija, potrebno je da pozvete o~i glumca koji mu se obra}ao. Njego- na neke stvari koje mi, ljudi, bi se mogle pridodati i one koje pod- zi, Zoran diè glavu, a Dèki mu polako ne bismo nikad otkrili. druge koji bi se prethodno pripremili. Vi razumevaju da je svaki slogan uvek i ve reakcije bile su evidentne: klimao je stavi prednje {ape na ramena, ne`no, Njegov nas je miran pogled ste po~eli neku raspravu o naslovu Bite- svugde ograni~avaju}i ali da se bez glavom, mahao repom, micao u{ma. vrlo ne`no ga liznu u levu stranu ~ela, neodoljivo vodio Ali – bilo je to tu`no gledati – neodolji- fa... njega, jednostavno, ne moè, da bi pro- ta~no tamo gde je bio centar bola. Zoran u tihe vo je najvi{e èleo da progovori. Kada nepoznate Jovan ]irilov: Od toga je i po~elo. mena svojevrsnog „imena“ – „nove po- je bio toliko zaprepa{}en i obradovan da Bitef i novo. Moram da kaèm i unapred mu se neko na sceni obra}ao, Dèki ga zavetrine, zori{ne tendencije“ otvorila ~itav niz di- mu je bol smesta uminuo. Posle je svima tamo gde je jedino da se izvinim na èstini, da ne mogu da je gledao netremice i duboko iz njego- pri~ao: „To je bilo kao da me je ro|ena lema, pitanja pa i problema... i tako dalje, vog grla ~uli su se neki potmuli zvuci, na{e izmrcvareno bi}e ne branim ovih 50 predstava za poslednje majka poljubila.“ Dugo se mazio sa Dè- i tako redom. kao gun|anje – krajnji napor da mo`da moglo tri godine i ne dozvoljavam da se saseku kijem, govore}i mu: „Pa ti si, dùkela, Bilo je te ve~eri, tokom razgovora koji progovori, da iz njegove gubice najzad da na|e predah. kao platani od crkve svetog Marka do moj drug, Najbolji drug.“ poteknu te ~arobne re~i kojima su se Cvetkove pijace. Moè samo trule, ali ne je potrajao vi{e od dva sata zavr{iv{i se u Dèki je ìveo s nama, igrao s nama, Mi smo znali da je Dèki tada sve. pomalo ù~nom tonu, jo{ sijaset manje ili ljudi toliko razmetali. Naravno, priro- samo vr{io da je ~inila svoje, Dèkijevo grlo nije ravnopravno kao svi drugi glumci. Mi Ivan Medenica: Ko se~e? vi{e glasno izre~enih stavova, pitanja sa i smo ga smatrali kolegom. Tako je bilo sve svoju pse}u du`nost: bilo stvoreno za govor. Bio je nesre}an bio je vo|a Ivana Vuji}: Ne mislim da neko se~e bez odgovora, razli~itih mi{ljenja... Izi - do njegove smrti. Jednoga dana po{tar je skivalo bi dosta prostora makar ih pome- zbog toga. Na sceni je bio nekakav na{e oslepele du{e. platane. Bitef pratim pratim 30 godina i mali papagaj koji je stalno ne{to do{ao i rekao: „Nema vi{e Dèkija.“ Bez da je to pristojan period, a nadam se i jo{ nuti a s obzirom na me|usobna upadanja ~avrljao, pa, bogami, izgovarao po Dèkija predstava nije vi{e to {to je bila, Ljubi{a Ba~i} 50. Nikada, a u~estvovala sam na raz- u re~ verovatno da ih ne bi ni bilo koju re~, jasno i razgovetno. Nije bilo ubrzo je skinuta sa repertoara. Tada sam li~ite na~ine, pitanje Bitefa nisam doìv - mogu}e sve obuhvatiti. Emina Elor, glumica Novosadskog pozori{ta BITI U IGRI JE VA@NIJE NEGO POBEDITI „Mo`da stvarno jurimo i treba da jurimo u aturom u Ma|ara? Izgleda li ti Tragedi- ja pomalo naivno u odnosu na na{e propast, a mo`da samo idemo ka ne~emu vreme u kojem su se stranputice ~ove- ~anstva radikalno radikalizovale? jo{ novijem, jo{ boljem ili lo{ijem. Mislim da Nisam ovu dramu uzimala u ruke od srednje {kole, kada je bila lektira. Znam, ~ove~anstvo sedi na ogromnoj klackalici, na znam, ovo je veeelika na{a drama, koju ogromnom igrali{tu”, kaè Emina Elor treba poznavati, i po{tovati, ali nikad ni - sam imala ose}aj: „Jao, kako mi se ~ita Mada~.” Mislim de je to te{ka literatura, vi{e filozofska konverzacija, stara 150 godina. Te{ka je za ~itanje, a i za gledan- Sne¦ana Mileti¯ je ako se u njoj ne pro~a~ka ono „dana - {nje”, u protivnom izgleda naivno u od- o`da se svet jednom opamet i Veoma sam se iznenadila ovim pote- nosu na ovo vreme danas. To je klasi~no Emina Elor remek-delo, za koje zna{ da postoji, ali progovori jezikom razumevanja, zom. Kao {to znamo, stereotipi su slede}i: ali evo, bukvalno sam je prevela, da stoji revolucije, propalog znanja, religije koja nije za svakodnevno „kori{}enje”. Bar ne Mmo`da to bude kad Mada~ev Bog je mu{ko bi}e i veoma je dobar, |avo tu kao moj odgovor. A mogu re}i i moto. ne nudi izlaz, ljubavi koje nema? meni. tekst napuni 1500 godina! I mo`da zato je mu{ko bi}e i veoma je zao. Naravno, i Koje/~ije lice Lucifer danas ima? Da Interesantno mi je da je ve} Mada~ Predstava }e govoriti o izneverenim danas treba da izgleda ba{ ovako, da ja sam u glavi delila uloge u ovom koma - li je to lice ~oveka, institucije, situacije, pre 150 godina mislio da ìvimo u po - bismo se za nekoliko stotina godina priz- du po uobi~ajenom mi{ljenju. Ali eto, o~ekivanjima i stranputicama... ôve - kvarenom i lo{em svetu i da ~ovek ide ka ~anstvo ni{ta ne u~i iz sopstvenih gre - lice nekog stanja svesti (bezose}ajnosti, vali pameti”, kaè glumica koja u ô - imamo sre}u da smo dobili reditelja koji svojoj propasti. [ta onda tek mi da ka- {aka i veoma okrvavljene istorije. nerazumevanja...)? vekovoj tragediji igra Lucifera. sve to zami{lja druga~ije i ulogu |avola èmo... Interesantna mi je analiza greha. Tako je do sada bilo. ôvek stvori Lice ~oveka. Svi smo mi Luciferi. Ali Emina Elor, glumica Novosadskog daje èni. Meni. I tako je posle iznena- svi smo mi i Bogovi. Nosimo u sebi i Dobrog i lo{eg. Njihova borba. |enja do{la radost, ogromna. Nisam ni ne{to novo i to propade, ili se dogodi ne{to Mada~ kroz „sveto trojstvo“ Adam- pozori{ta/Ujvideki sinhaz igra gotovo u jednog i drugog. Dete ne moè da se rodi sanjala da }u imati tu sre}u i ~ast da potpuno kontra. Gomilaju se na{e stra{ne Eva-Lucifer govori o propasti svih velik- svim predstavama svog mati~nog teatra bez mu{karca ili bez ène. ôvek ne igram jednu od najve}ih „mu{kih” uloga gre{ke, gluposti, negativnosti. No, nije da ih ideja. Ako u jednu od njih ura~unamo – Pomorandìnoj kori, Svetu u sedam u istoriji sveukupne ma|arske drame. I se lepo ne de{ava na zemlji. Ali mo`da }e moè da se rodi bez lo{eg ili bez dobrog. i pozori{te, {ta je danas ostalo od te dana, mjuziklu Roki horor {ou, Portu- to sa 27 godina! A onda je do{ao i strah: se to promenuti. Jednom. Mo`da u doba Bez crnog ili belog. Naravno, ima tu jo{ ideje? U kojem je pravcu oti{la kroz isto - galu, Buri. U najnovijoj produkciji ove „Upomoooo}! Pa ovo je preveliko za me- kad }e Mada~ev tekst slaviti 1500 godina. hiljadu boja na paleti, me{aju se, varira- riju pozori{ta a u kom pravcu ti se ~ini pozori{ne ku}e – Mada~evoj ôvekovoj ne!!! Imam li ve{tinu, iskustva za Lu - Mo`da ovo treba da izgleda ba{ ovako. ju, menjaju. Ali na kraju se opet sve svo- da ide? tragediji, u reìji Kokana Mladenovi}a, cifera??”... Onda su do{le probe. Mu~im Mo`da stvarno jurimo i treba da jurimo u di na dve grupe: hladne i tople boje. To Materija ne nestaje, ona se preobli - ~ija }e premijera biti 17. marta, Emina se i uìvam, i u~im tekst, i uìvam i u~im propast, a mo`da samo idemo ka ne~emu veliko, globalno, filozofsko pitanje ne kuje. Pozori{te se preoblikovalou medije, igra Lucifera. I to je valjda prvi put u tekst i mu~im se... Do}i }e i premijera, jo{ novijem, jo{ boljem ili lo{ijem. Mislim mogu druga~ije da objasnim sebi. Ovako bioskop, internet, ùrke, megamarkete... istoriji izvo|enja ovog dela da ne~astivog uskoro. Spremala sam se samo tako {to da ~ove~anstvo sedi na ogromnoj klack- nekako ja mislim o svetu i ~oveku. Sve Ali na svu sre}u, ima jo{ „nekoliko” je - igra èna... sam sebi rekla: „Ovo je prilika koju ne alici, na ogromnom igrali{tu. „Svaki tren ima svoje – najmanje dve strane. dinki na svetu, koje je ~uvaju u onom Potpuno neo~ekivano, u ôvekovoj sme{ propustiti!” je po~etak i kraj u jednom”, verovatno [ta je tebi kao glumici od materijala „starinskom” obliku... Zar nije najlep{e i tragediji Lucifera igra èna. Jesi li bila Kada si ti prvi put pro~itala ovo Ma- ova Luciferova re~enica ne zvu~i ba{ koji Mada~ nudi najzanimljivije – fe no - uzbudjivilje biti u igri nego zbunjena kad si dobila ulogu? da~evo delo koje se smatra svetom liter- ovako u originalnom srpskom prevodu, meni propalih demokratija, izneverene pobediti ili izgubiti :-).

19 LUDUS 161 SVEMO]NI BRODVEJSKI PRODUCENTI Iz autobiografije Dòrdà Ebota ~italac sa - provodio na turnejama ili u Filadelfiji i Bostonu, gde su se isprobavale predstave znaje ne samo uzbudljivu ìvotnu i stvara - namenjene Brodveju, dok jo{ ima vreme- la~ku pri~u velikog umetnika, ve} iz ove na da se ne{to popravi. I upravo tu je mladi Ebot postao ono {to se zove „{ou knjige postaje jasnije nego ikada da su svi ti doktor“, prepravljao je tekstove i reìje „talenti“, velika umetni~ka imena, bili za- svojih kolega, uz nagovaranje produce- pravo prepu{teni na milost i nemilost go- nata koji su imali sva prava. Jedna od predstava na kojoj je radio spode polubogova zvanih producenti! bila je i Brodvej, delo Filipa Daninga, koja je nakon Ebotovih intervencija doì - vela veliki uspeh. Predstava je obnovlje- na 1987, na stogodi{njicu Ebotovog ro- Branko Dimitrijevi¯ |enja. A Ebot opisuje detalje sa radnih od - rilikom moje prve posete Njujorku, Vidmarka, Kirka Daglasa i mnoge druge, mora sa kolegom Daningom u Palm Bi~u, pre jako puno mnogo godina, na trpeo teret slave. na Floridi i na Kubi, za vreme Batiste, naravno. Tu su i pisci mogli da se opuste gornjem delu Brodveja bilo je mno - A kad ono: iz ove knjige postaje ja - P i malo polivaju {ampanjcem u dru{tvu go malih knjiàra ispred kojih su stajale snije nego ikada da su svi ti „talenti“ na glumaca, glumica, plesa~ica i peva~ica. kutije sa jeftinim knjigama, a bilo je i milost i nemilost gospode polubogova U Njujorku, gazdovali su producenti. pojedinaca koji su prodavali stare knjige zvanih producenti! Producenti su menjali glumce i glumice i rasprostrte po trotoarima. Prilikom moje Dòrd` Ebot se rodio 1887. na severu pred samu premijeru, menjali po~etke i poslednje posete tom gradu, na{ao sam dràve Njujork, pa mu se familija prese- zavr{etke, dopisivali i otpisivali scene, Dòrd` Ebot samo dvojicu prodavaca, od kojih su jed - lila u Vajoming, gde je mladi Dòrd` dovodili novog reditelja, pa onda jo{ nome specijalnost bile knjige o pozori{tu. morao da radi i kao dostavlja~ za lokalne jednog... Nije onda ~udno {to je sve ~e{}e urbani tipovi. Tako je bio opsednut umet- dramaturg ili reditelj i nadao se da je po - Kupio sam nekoliko drama i autobiogra- bordele i kao kauboj, jer se otac u to vre- i Ebot stavljao sebe u ulogu producenta. nicom Nejsi Mekmejn. Nejsa je bila uda- godio {ta bi publika volela da vidi. Nekad fiju Dòrdà Ebota, ~ijeg sam se imena me propio i nije mogao da se brine o fa- Ebot je dosta vremena proveo i u ta, ali je brak bio otvorenog tipa, te je bi pogodio, ~esto ne bi, a izgleda da na setio iz mnogih knjiga o istoriji ame ri~ - miliji. Stvari su se popravile kad se poro- Holivudu, ali se stalno vra}ao na Brodvej, Ebot ìveo u istoj ku}i sa njom i njenim njega ovaj stresni ìvot nije negativno kog teatra, koje sam pozajmljivao iz biv - dica preselila natrag u dràvu Njujork, reìrao je komediju Glasnije, molim vas, muèm osam godina. Kad bi Nejsa negde uticao, poìveo je do svoje 106. godine i {e Ameri~ke ~itaonice u Beogradu. tata je i dalje pio, pa je Dòrd` na{ao neki Normana Krasne. Reìrao je i dramu Be - otputovala, Ebot i njen suprug bi pozvali verovatno ga je smrt prekinula u radu na Ebot je imao karijeru glumca, pisca i manuelni posao i valjda ukapirao da ima na Hehta Dvadeseti vek, u kojoj je igrala manekenke, starlete i njihove drugarice nekom novom projektu. reditelja dugu osam decenija, ali se nje- i boljih na~ina da se provodi ova jedina Eugenija Leontovi~, glumica i spisatelji- u provod, i to su zvali „nedelja slobode“. A filozofiju i principe komercijalnog govo ime najvi{e vezuje za takozvano egzistencija {to nam je data. Krenuo je da ca, autorka komedije Kavijar za genera- Ebot tvrdi da je sve to bilo, bar {to se pozori{ta na Brodveju najbolje je svojom zlatno doba Brodveja, period od po~etka se {koluje i zavr{io na studijama drama- la. Eugenija i Dòrd` su stalno imali njega ti~e, drugarski i platonski, ali te{ko izjavom definisao Dòrd` Koen, glumac, XX veka pa do po~etka velike ekonomske turgije na Harvardu, kod ~uvenog Dòr - sukobe, on je nju smatrao za izve{ta~enu da je mogao uvek da odoli da moralno ne pisac, kompozitor, reditelj i producent, krize. Hteo sam da iz njegove autobiogra- dà Bejkera, ~ije dramatur{ke teorije umetnicu, ona njega za sitnog zanatliju posrne. koga su zvali „vlasnik Brodveja“. Neza- fije vidim kako je ta legenda ameri~kog prou~avaju i studenti na beogradskoj koga samo interesuju pare. Ali {to se ti~e rada u pozori{tu, Ebot dovoljan jednim mladim glumcem, Koen teatra, ~ovek koji je radio sa svima, od akademiji. Izme|u redova autobiografije vidi se nije imao neke estetske principe, neku je rekao asistentu: „Nikad vi{e ne}emo Belaska i [ervuda Andersona do Boba Onda je po~eo i da glumi, u prvo vre- da je Dòrd` Ebot i dalje ostao momak iz filozofiju ili daleko bilo umetni~ki kredo. zvati tog ku~kinog sina... Fosa i Lajze Mineli, koji je otkrio Ri~arda me male uloge, pa je najvi{e vremena prerije koga fasciniraju sofisticirani, On je radio na projektima kao glumac, Sem ako nam ustreba.“

Dnevnik jednog istra`iva~a III deo

samim tim, pozori{ta, ostaje otvoren i re- lne, dobro organizovane celine za sebe i {iv samo na vi{im instancama nego {to je kao dela globalnog sistema koji mora da SRPSKO POZORI[TE U USLOVIMA TRANZICIJE Zavod za prou~avanje kulturnog razvi- postane efikasniji, racionalniji, osmi{lje- Pri~a o istraìvanju savremenog srpskog da sve vreme zadrìmo i dobar umet- tka i njegov istraìva~ki tim. ni~ki ukus u vrednovanju onoga {to ima- niji i samim tim spremniji za saradnju, pozori{ta ili da li jadikovati nad sudbinom Na{e istraìvanje je podrazumevalo i najpre sa zemljama u regionu, potom i mo prilike da vidimo na pozornicama, pregled onog {to na na{em jeziku postoji iako na tom planu kona~ni sud moramo sa {irim pozori{nim univerzumom. kulture o teoriji pozori{ne organizacije (a toga je Trudili smo se da izbegnemo statisti- prepustiti publici zbog koje pozori{te i veoma malo, naro~ito u periodu posle postoji (mada, ponekad nije na odmet ku i aritmeti~ke sredine gde god je to bilo 1990), teorijska razmatranja iskustava mogu}e. Jer, {ta u~initi sa prose~nom po- Aleksandra Ðuri÷i¯ malo usmeravanje ka boljim procenama na Istoku i na Zapadu, s tim {to je isku- i rafiniranijem ukusu, ali to je ve} jedna setiteljkom pozori{ta, starom 34 godine, stvo tranzicionih zemalja za nas daleko visoko obrazovanom, koja u pozori{te o{ao je trenutak za svo|enje za - Izbegli smo da budemo savetodavci, od misija pozori{ta koju treba razvijati i primenljivije, pregled pozori{ne periodike dolazi sa prijateljima? Vredi li je upozna- klju~aka o onome {to smo uspeli da pre bi se moglo re}i da su rezultati do dalje). za poslednjih desetak godina, i veoma Jedan od najva`nijih ciljeva na{eg vati sa prose~nim posetiocem koji ima 43 Dprikupimo. To ne moè biti jedna kojih smo do{li predlog za razmi{ljanje. va`no, razgovore sa pozori{nim posleni- godine, vi{e obrazovanje, ali, avaj, u po- O tome {ta bi moglo da bude lep{e i bolje istraìvanja koji smo najavili jo{ u nacr- cima u devetnaest gradova Srbije, o nji- re~enica, jedinstvena slika koja }e prika- zori{te dolazi sa suprugom i na njen u ovim uslovima koje imamo, ne u ideal- tu projekta, krajem 2008. godine, bilo je hovim iskustvima, namerama i planovi- zati aritmeti~ku sredinu, jer u umetnosti formiranje jedinstvenog sajta srpskih predlog bira predstavu koju }e gledati? I nim, jer oni ne postoje. Poku{ali smo da ma, koje je obavio direktor Zavoda sa vi{ak matematike izaziva manjak krea- profesionalnih pozori{ta gde bi se ukr - ona i on retko ili nikad ne ~itaju pozo- nam smernice tokom rada budu po{te - saradnicima u okviru istraìvanja Lo- tivnosti. Ipak, matematika nam je, poka- {tale i razmenjivale informacije o zapo- ri{ne kritike, a operske i baletske prednje, u smislu da sa {to vi{e strana sagle- kalne kulturne politike. slenima po sektorima, repertoarima, pre- stave pose}uju veoma retko ili nikada... zalo se, potrebnija nego {to smo mislili... damo ukupno stanje u srpskom profesio- Pregledaju}i pojedina~ne sajtove po - mijerama, terminima audicija, najavlji- Tako posmatrano, pozori{te vi{e ne bi pone samo zbog svo|enja tablica i izvo- nalnom pozori{tu danas, efikasnost koja zori{ta, nailazimo na brojne potvrde koje vali novi projekti... U me|uvremenu, stojalo, ne samo kod nas, nigde u svetu. |enja grafikona, ve} zbog toga {to svako nas je motivisala da posao zavr{imo u govore u prilog tome da }e pozori{te, kao ideju je preuzeo Muzej pozori{ne umetno- i uvek, opstati, da publike uglavnom ima, Ne bi trebalo da postoji ni pozori{te sa mudro upravljanje zahteva malo zdrave relativno kratkom roku, dobronamer- sti Srbije, re{en da ovaj posao uradi va - da i poslenici van pozornice imaju raz - koga se obru{ava krov, koje je u rekon- ra~unice, {tedljivosti i kompromisa izme- nost, jer nas je vodila ljubav prema pozo- ljano i podnese napor redovnog aùrira- loga da se pohvale. Zato smo èleli da an- strukciji vi{e od sedam godina, koje na |u èljenog i mogu}eg. ri{tu i umetnosti uop{te, a poku{ali smo nja sajta. Mi }emo ih u ovom poslu podr - gaùjemo i saradnike koji }e nam poslati rekonstrukciju ~eka godinama, koje u àti, jer je u interesu razvoja srpskog po- tekstove o svojim iskustvima, jer, intere- ovoj godini ima sredstava samo za plate i Skice Sta{e Jamu{akov zori{ta i bolje komunikacije izme|u pre- sovalo nas je {ta je unapredilo marketing najskromnije materijalne tro{kove, a za stoni~kih i ostalih pozori{ta, a to je ne{to u Kru{eva~kom pozori{tu, kakav je po - produkciju nikako ili jedva za jednu {to hroni~no nedostaje. loàj lutkarstva kod nas, ima li na~ina i premijeru kamernog tipa... Kada je u pitanju odziv ispitanika, sredstava da se Opera i Balet u Beogradu Ali na drugoj strani su lepe i uspe{ne sre}a nas nije uvek pratila. Ukupan odvoje od Drame Narodnog pozori{ta, ka - odziv je 65%, ostali su valjda bili preza- predstave, pune sale, gostovanja u ino- kav je tehni~ki aspekt i koje su mogu}- stranstvu i (~e{}e) u zemljama u okru è - si}eni brojno{}u upitnika koji im se {alju nosti srpskih pozornica, na koji na~in }e nju, aplauzi, nagrade na festivalima (is- sa raznih strana, a sa manjkom kona- usvajanje Zakona o kulturi uticati na ~nih rezultata. Jalovost brojnih diskusija, poloàj zaposlenih u pozori{tima, a pose- kreno re~eno, zaista brojne...), pre svega, okruglih stolova i skupova na temu aktu- bno glumaca... Neki od zamoljenih pri- radost odlaènja na pozori{nu predstavu, elnog stanja u srpskom pozori{tu ne ma loìli su svoje tekstove, neki nisu imali onaj trenutak ponesenosti glum~evom za uzrok inferiornost diskutanata, na - vremena za saradnju. Nadamo se da }e kreacijom, lepotom kostima i scenografi- protiv, njihov entuzijazam treba i mora biti jo{ prilika da nam saop{te svoja je, lepotom iluzije koju moramo negovati. da bude pohvaljen. Problem su hridi iskustva i ideje koje mogu da pokrenu Tada ni{ta vi{e nije potrebno od jed- nema{tine o koje se razbijaju dobre ideje izlazak iz krize, {to je svakako zaje- nog glumca, jednog gledaoca i zami{ljene i umetni~ke inspiracije. U tom smislu, ni dni~ki cilj. linije izme|u njih, kako to nadahnuto rezultati na{eg istraìvanja ne}e inicirati Tako smo zamislili da kona~ni rezul- kaè Silvio d Amiko. spektakularne pomake. Problem nedo- tat ovog projekta bude formiranje svakog Ta linija je linija horizonta voljnog ulaganja u kulturu, umetnost i profesionalnog pozori{ta kao funkciona- na kojoj }emo se na}i.

LUDUS 161Lu 20 samo mu{kim) gluma~kim striptizom. mam vremena da se presvla~im u ne{to Paradoks, Crnu komediju, Ne mogu da civilno, jer se odmah posle vra}am tamo platim i ne}u da platim, igrali smo valjda gde moram. Razvodnica me gleda i sa - ÊKAJU]I TERAZIJE zato {to smo stalno ìvotarili u parado- svim iskreno pita: „Je l’ ti to neki ko stim ksima, i {to nam se crnilo pred o~ima, jer za ovu predstavu?“ Ne, nije bio kostim... Uspomene jednog suflera na dane kada nismo imali da platimo sve ono {to smo I, napolju je bilo {ta je bilo, a kod Pozori{te na Terazijama nije bilo na Terazi- hteli i èleli... zna~i mnogo, mnogo toga... nas, unutra, ponekad je dolazilo do ne- ili ono najosnovnije, zavisi kako gledate stanka struje... i tako, prognani Jevreji u jama... na stvar... Pucnje na Terazijama smo Violinisti na krovu, ~ekaju da odigraju glumili, a PRAVE pucnje slu{ali po kraj predstave, ali po{to se u sali ni{ta ne Goran Tomi¯ ulicama, pa ~ak ponekad, vi|ali i posle- vidi, to }e uraditi tek kad im rekvizita dice ,,sa~eku{a“, koje su se de{avale ba{ podeli sve}e. êka i publika. I, u tom dok smo mi po{teno radili svoj posao, ali mraku, koji je svuda oko nas, svako do- e}a li se jo{ neko onog vremena kad ba{ zbog toga i trudili da budemo veseli i Jano{ Tot i Tatjana Bermel Terazija jo{ nikako videli nismo... bija po jednu sve}u; i kad je upali, dodaje (moje) na{e (va{e) Pozori{te bilo sre}ni, koliko god moèmo, tu gde jesmo, u predstavi Mir U me|uvremenu, pravili smo svog je tu svetlost onom do sebe, svetlost trepe- u „dobrovoljnom izgnanstvu“...? i dokle god jesmo! sopstvenog Alana Forda, sa Vujketom S ba), e, taj, moè da glumi i na Brodveju, i ri, polako obasjava na{e ruke, lica i sce- Onih crnih ptica na Bulevaru, koje Nedeljom ujutru, iz tihe 65-ice, (jer kao Brojem 1, koji je tako èstoko igrao u Londonu, i na Terazijama, koje smo, je nu, i onda – nikad to ne}u zaboraviti – odozgo grak}u, a ponekad nas i ,,posu unutra samo bakice sa cve}em), ula- tu rolu da je jednom, ne samo ,,prebacio li, tada jo{ uvek ~ekali... kao ,,obe}anu veli~anstvena Ljilja Stjepa, koja glumi ~aste“ – i to ba{ kad ùrimo na predsta- zio sam pravo na bu~ne i vesele probe rampu“, ve} i uleteo u publiku sa sve zemlju“ u kojoj }e sve biti bolje i lep{e? kao u molitvi, pored nje ceo ansambl invalidskim kolicima... vu... sre}a je to, kaè se, kad te pokaki na{ih glomaznih predstava... koje su vi- êkali smo Terazije, od kojih nam je predstave, hor koji grmi, i orkestar koji Pravili smo, zatim (uz pomo} ,,{tapa, pti~ica. Pti~ica, da, ali pti~urina? Hm. kendima bile jo{ bu~nije, jer... kroz ostalo samo jedno jedino slovo – jedno svira tako da ose}a{ kako bruje i cvile Sve u skladu sa decenijama u kojima si tekstove glumaca ,,probijala se“ muzika vreme zvali smo se (pomalo tu`no?) Tea - kanapa“, ali i iskrenih ube|enja i pozo- one pozori{ne daske... Svi zajedno, mo}- se stalno nadao nekoj sre}i, a uvek se SA SVADBE iz restorana u kom{iluku, a tar T... ipak, kad sad pogledam neke ri{nih strasti) Mir od Aristofana, Gorda- no i slo`no, sa du{om, verom i nadom, na i Kokana, koji nam se ~inio tako i toli- de{avalo da ti se ne{to sru~i na glavu... A kroz salu Doma kulture „Vuk Karadì}“ onda{nje fotografije, kao da je na na{im pevamo Anatevku – je li to dovoljno da ko va`nim, jer su nam ratovi bili u okru - mo`da ipak i jeste bila sre}a raditi u {irio se miris hrane i podse}ao nas da licima, ipak titrao nekakav iskreni os - se oteraju avioni sa na{eg neba? Ne ènju, a krize i siroma{tvo pred vrati- Teatru, u kome ima tako lepih balerina, i bismo i mi ne{to rado pojeli... kad bismo meh (ili nada u bolje sutra?)... znam, ali znam da su tad oni koji su pla- ma... gde nikad ne zavlada ti{ina – kod nas je imali vremena. Ili bar para... I dok bolno A dok smo ~ekali, uradili smo onaj kali na sceni i u publici plakali su sa - înilo nam se, da }e sve to grozno, uvek neko nekog poku{avao da bar umiru na{i glumci u Lukreciji (predstavi prvi Briljantin, pa onaj drugi, i Cigane, svim iskreno, i znam da nikad bolji Vio- ne~im zasmeje... oven~anoj sa ko zna koliko nagrada ko na~no stati i prestati, ako uspemo da Kejt, Lutku sa naslovne strane... U stva- linista nije odigran! Iselili su nas tamo gde jo{ uvek na Sterijinog pozorja), ili se tu`no rastaju zavr{imo svoju predstavu, u kojoj }e Ja- ri, u Teatru ~ije je ime po~injalo i Pamtim i da je Milenko Zabla}anski vru} hleb i pecivo miri{u preìvele stare krhka Ana i {armantni Rade usred Ber- no{ Tot u Staru Heladu (u kojoj ìve ljudi zavr{avalo se jednim jedinim slovom (T) najve}i aplauz i smeh koji je ikada dobio pekare, u duga~ki Bulevar (revolucije i lina, u Kabareu, u sali se ~uje: zapevaj- u dlaku isti kao mi) vratiti boginju Mira, imali smo ~ak tri lutke! Talentovanu Mi - za neku repliku, dobio ba{ za vreme kralja), koji povezuje sam centar Grada mo slo`no sada ovu pesmu sad, oènismo uprkos svim svojim, (i na{im) nevolja- nu Lazarevi}, koja se povredila potr~av{i rata, kad je, na jezivi zvuk sirene za (i tamo na{u raskopanu zgradu), dve-tri na{eg druga, iako je mlad... Ali, ko ubedi ma, iliti mo`da uprkos volji bogova (tj. za tramvajem (da ne bi zakasnila na vazdu{nu opasnost, smireno i uljudno skup{tine i luksuzne butike, sa pijaca- publiku da iskreno poveruje u njegove relevantnih faktora)? jednu od finalnih proba), tako da Lutku zamolio: tonac, isklju~i to... ma, poslasti~arnicama, uli~nim prodav- emocije i glumu, sve dok mu se kroz nikad nije ni zaigrala; i zbog toga je hra- Krenuv{i iz, da ne napi{em ~ega, I, stvarno, jednog dana, isklju~i{e se cima, tramvajima, kafanama i periferi- scenu i tekst koji izgovara, {iri miris pr- bra Jeca Stupljanin tada dobila tu glavnu Tot-Trigej je Boginju doveo, i pravi rat u sirene, pro|e i taj rat, a ne{to kasnije, u jom... pored nas, be{e i Novo groblje, ~ija ènih krompiri}a, i pesma kao {to je: ènsku ulogu i – odigrala je u Sava cen - na{em okruènju je stvarno stao! Priz- hodniku koji je vodio do na{eg slu`benog blizina kao da je na{im komedijama ipak uzmi me za kuma ili starog svata ili za tru pred nekoliko hiljada ljudi! I ja sam, najem, mogu}e je i ne{to pre nego {to mi davala jednu notu sete... Mo`da smo se devera ako nema{ brata (svadba, svad- te hladne ve~eri, tako|e bio tamo... sufli- zavr{ismo predstavu... tek, ispostavilo se ulaza, neko je ve} bio zalepio maketu rao sam premijeru, iako sam tokom pro - da boginja Mira, i nije ba{ toliko lepa, Terazijske ~esme (ostatak jedne stare IN MEMORIAM ba u promajnom Teatru T, ve} bio zara - kao {to je izgledala dok je bila daleko... a predstave); tako su nam Terazije ve} bile dio ozbiljnu upalu plu}a... Uostalom, {to i Mir je ubrzo bio skinut sa repertoara... na vidiku, i ve} smo igrali predstavu pa za {aputanje plu}a moraju da budu u jer su ga neki smatrali neaktuelnim... Jubilej, gde smo se {alili sa ~uvenim VLADIMIR MARENI] (1921 – 2010) nekoj formi?! Gre{ka. ,,Terazijskim jezerom“, ali i pokazivali prostili smo se, eto, i od na{eg Vla - U tip-top formi, bila je na{a tre}a Uskoro smo ponovo poèleli mir, jer mo} na{eg ansambla, izvode}i najbolje dimira Mareni}a. Bio je, bez sum - sre}a, tj. lutka Jelena – Jeka Jovi~i}! A je zapo~eo jedan novi rat, ali ta sitnica numere najpoznatijih svetskih mjuzika- Onje, jedan od na{ih najve}ih sce - znate kakva je Jeka kad iza|e na scenu nije mogla da nas spre~i da izvodimo na- la i, eto... vratismo se mi, jednog dana, nografa, neponovljiv ~arobnjak scenske – uh! Ah, oh, kaè publika kad je vidi i {e predstave! stvarno i kona~no, u NA[U zgradu – likovnosti, koji je svojom magijom, tokom ~uje... I tako, 1999. je godina, u uniformi zgrada lepa, predstave dobre, sala puna, skoro pet decenija dugog pozori{nog I predstava Golje bila je iznena|enje sam, i dolazim da odsufliram premijeru a balerine, k’o i uvek stvaranja, op~injavao i kolege i gledaoce, za publiku, svojim hrabrim, (naàlost predstave Hotel Slobodan promet. Ne- lepe pa lepe! u zemlji i inostranstvu. Ro|en je 31. avgusta 1921. u âglinu kod Slavonske Poège. U Beograd je do - {ao dve godine kasnije, i od tada ga nije Milan Mihailovi} Caci napu{tao. Tu je poha|ao i Akademiju likovnih umetnosti. U Slikarnicu Naro- dnog pozori{ta je stupio ratne 1942, a od Iz „Uspomenara 212“ 1946. je, s manjim prekidom (~etiri go di - ne je bio u Srpskom narodnom pozori{tu MLAVA i u isto vreme predavao u [koli primen- Jednog popodneva ulazim u „Mlavu“, kafanu u Ulici 14. decembra, blizu Crvenog krsta, koju u umetni~kom jenih umetnosti u Novom Sadu), sve do svetu bije glas: dobra klopa, dobra usluga, olajisan pod... Na samim vratima sre}em Dinu Ruti} i Zorana Radmilovi}a penzije u koju je oti{ao 1985, bio sce n - sa petogodi{njom }erkicom Anom. Izlaze iz kafane. ograf na{eg nacionalnog teatra. Celog ìvota Mareni} se aktivno Kako me je ugledala, Ana mi se obesi oko vrata i sa osmehom re~e: Pored ostalih, za pam}enje su nje - bavio i slikarstvom, zidnim slikarstvom, gove scenografije za dramske predstave grafikom i drugim oblicima likovnog – Caci, ’ajde kod nas na ru~ak! Tetovirana ruà T. Vilijamsa, Okamen- izraàvanja. Izlagao je na vi{e od 20 sa - – Kako zove{ Cacija na ru~ak kad smo ovde bili upravo zbog toga {to kod ku}e nemamo ru~ak? – re~e Dina. jeno more V. Luki}a, Majstor Hanu{ I. mostalnih i preko 150 grupnih izlo`bi – Zoran ne`no dodaje: Lali}a, Namesnik J. Hohuta, Don @uan u zemlji i inostranstvu. – I otkud ti zna{ Cacija? @. B. P. Molijera, Posle ljubavi M. \oko - Duga~ak je i spisak nagrada i pri - Ana se za trenutak zamisli, a onda dodade brz i precizan odgovor: vi}a, Podvala M. Gli{i}a, Beket @. Anuja, znanja kojima je oven~an njegov dopri- – Ne znam odakle ga znam, ali ga nisam zaboravila! Marin Drì} B. Borozana, Oblomov I. A. nos na{em savremenom teatru. Me|u Zoran me je kasnije podsetio: bio je sa Anom na mojoj predstavi „Kako se pravi pozori{te“, Karela âpeka, u kojoj Gon~arova, Pelinovo @. Komanina, Gors- njima su i dve Sterijine nagrade (1957. i su se pojavljivale i divne velike lutke. ki vijenac P. P. Njego{a, Per Gint A. 1976), tri Godi{nje nagrade ULUPUS-a Griga, Bra}a Karamazovi F. M. Dosto- (1965, 1969. i 1982), dve Nagrade Okto- jevskog, [ekspirovi Ri~ard III i Makbet, barskog salona (1966. i 1975), dve Na - Nu{i}evi Pokojnik i Oàlo{}ena porodi- grade Narodnog pozori{ta (1969. i 1973), ca... Stvarao je Vlada inscenacije i za Zlatna plaketa i Diploma na IV me|u - opere – Mazepa P. I. âjkovskog, Simo- narodnom trijenalu scenografije (1975), nida S. Raji~i}a, Ivan Susanjin M. Glik - Velika nagrada Majskog salona Beogra- nke, Karmina Burana K. Orfa, Turandot da (1981), Plaketa Narodnog pozori{ta i Toska \. Pu~inija, Boris Godunov I. (1985), Oktobarska nagrada Beograda Musorgskog, Verdijevi Rigoleto, Makbet, (1982), Nagrada za ìvotno delo ULU - Mo} sudbine, Don Karlos... A tu su i PUS-a (1987), Orden zasluga za narod baleti, Darinkin dar Z. Hristi}a, Karmen sa srebrnom zvezdom (1973), Zlatna pla - A. [~edrina i mnoge druge predstave. keta „Milenko [erban“ na X me|unarod- Osim u mati~nom, kreirao je i u brojnim nom trijenalu pozori{ne scenografije i teatrima u onda{njoj Jugoslaviji, ali i van kostimografije (1995)... Nosilac je zvanja nje (Poljska, Ma|arska, SSSR...). Ukup- Istaknuti umetnik Milan Mihailovi} u ulozi Pisca u predstavi Kako se pravi pozori{te no preko 350 scenografija i vi{e od 50 Srbije od 1985. Karela âpeka, u reìji Miroslava Ujevi}a, Atelje 212, 1978. kostimografija. Jelica Stevanovi}

21 LUDUS 161 dnog pozori{ta iz Podgorice, nije „pro- i to pre svega zbog sjajne role Emira ki smo ve} pisali, ovom prilikom bismo funkcionisala“ u ovom prostoru, iako su Hadìhafizbegovi}a. Utisak da ga kolege da primetimo kako je predstava „legla“ i POZORI[NO PUTE[ESTVIJE potencijali rediteljskog postupka i rada nisu dovoljno dobro „pratile“, te da je re - kako sjajno komunicira sa publikom. sa glumcima vidni. Gorana Markovi}, ditelj (koji je tekst preneo iz zagreba~kog U Solunu nas do~ekuju ljubazni do- Teatrskim putevima regiona, od Maribora @aklina O{tir (Nagrada za epizodnu ulo- na sarajevski posleratni milje) nije imao ma}ini i ve} smo u „Vasiliko teatru“ gu) i @ana Garda{evi} su ostvarile sjajne taj preko potreban ose}aj mere kada je (Kraljevskom teatru) jednoj od pet scena do Soluna role. Drugog dana Festivala gostovala je realizam u pitanju, nisu negativno utica - ovog zna~ajnog gr~kog pozori{ta. Gle - Nacionalna ustanova „Turski teatar“ iz le na percepciju publike, koja je, iako je damo uistinu zanimljivu predstavu, ra - ¤eljko Huba÷ Skoplja, sa predstavom Gospo|ica Julija u tema {kakljiva (govoriti o ratu na taj |enu po tekstovima nobelovca Daria Foa reìji Ace Popovskog. Lo{e gluma~ke na~in u Nik{i}u, odakle su krenuli vojni- (prepoznajem komad Izabela) koje je kreacije i nerazumljiv rediteljski ruko - ci na Dubrovnik, hrabro je) na nogama adaptirao i reìrao Janis Rigas, poznati Maribor, 5 februar radi dokumentarac o hrvatskom primor- pis. Krecova Staza divlja~i u produkciji do~ekala kraj, skandiraju}i Emiru „Bra- gr~ki glumac i reditelj. Sjajna muzika Drama Slovenskog narodnog gleda - ju. Boìdar \urovi} i on su stari poznani- Narodnog pozori{ta Republike Srpske iz vo“. Jorgosa Hristijanikisa, dobre vokalne li{~a na Maloj sceni premijerno izvodi ci. Dogovori su ipak u zvani~nom tonu, Banja Luke, donela je pravo osveènje na Predstave Hrvatskog narodnog ka - sposobnosti brojnog ansambla, uz odli~ne popularni Marberov komad Bliè, u reì - Mencl bi trebalo da reìra u beogradskoj scenu – glumicu neverovatne energije, zali{ta iz Splita (Boris Senker Podvala role Kostasa Sadasa (kao Kolumba) te ji Dina Mustafi}a. Besprekoran proto kol Operi. sjajnu Anju Stani}. Bez obzira na prob- ludosti u reìji Georgija Para) i iz Marib- Spiropulu Polikseni (kao Izabele), u~ini - kojim suvereno vlada ambiciozni direk- Uve~e smo u Maloj dvorani „Lisin- leme sa postavkom prostora, u kome je ora (Vetar u borovima No igre, SNG) nisu la je ova lep primerak pomalo arhai~nog tor teatra Danilo Ro{kar, prija svim zva - ski“. Srda~an susret sa jednim od naj- simultanost Krecovih fragmentarnih sce - ponudile kandidate za gluma~ke nagra- (ali duhovito reìranog, sa sjajnim ose}a - nicama, jer Danila „ima dovoljno za poznatijih i najigranijih hrvatskih pisa - na bila onemogu}ena, {to je dovelo do de i svakako su bile neprijatno iznena - jem za detalj) pu~kog teatra zanimljivim sve“. Upoznajem Vilija Ravnjaka, umet- ca, Mirom Gavranom, piscem ~iji su ko - problema sa tempom, energije nije nedo - |enje za @iri i publiku. bez obzira na jezi~ku barijeru. ni~kog rukovodioca Drame, koji se teè madi prevo|eni na dvadesetak jezika i stajalo kad god je Anja, koja je tuma~ila Iz Nik{i}a nosim iskustvo divnog Sutradan gledamo pozori{nu verziju „multiplicira“. Alan Kav~i}, iz Marke - koji su premijerno izvo|eni u osamnaest ulogu Hani, na sceni. I lepa i ru`na, i mi - druènja sa sjajnim kolegama i doma- poznatog Kakojanisovog filma iz {ezde- tinga SNG-a, daje mi program predstave. zemalja. U Slova~koj postoji ~ak i festival la i stra{na, i vesela i tu`na, ona je, jed - }inima, te potrebu da apostrofiram kako setih, koji je reìran u maniru italijan- Prava knjiga, ispunjena odli~nim teksto- predstava ra|enih po njegovim komadi- nostavno, te ve~eri, bila neuhvatljivo sa - su i publika i Festival „oteàvna okol- skog neorealizma, Dama u crnom. Pri~u vima (ali bez prevoda na engleski jezik) ma. Dvorana je ispunjena do poslednjeg vr{ena. Zasluèno je ponela iz Nik{i}a nost“ onima koji jo{ uvek u gradu pod o nemogu}oj ljubavi mladog i lepog pisca, na temu Marberovog teksta koji se, kako mesta, preko 300 ljudi je kupilo kartu od gluma~ki Grand prix u o{troj konkuren- Trebjesom nisu napravili elementarno koji dolazi u zatvorenu konzervativnu sredinu malog egejskog ostrva, i lokalne sam preneo doma}inima koji to nisu zna- 50 kuna (oko 7 evra). Producent pred- ciji. Najbolja predstava Festivala (Grand kvalitetnu teatarsku infrastrukturu. li, u Beogradu sa velikim uspehom igrao stave Zabranjeno smijanje je Teatar Ga- lepotice, ~ija je porodica obeleèna „gre- prix u celini) bila je ona iz novosadskog Ni{–Solun, 25–28. februar punih 12 godina, u JDP-u u reìji Alise vran, ~iji je vlasnik pisac. Na sceni, u hom“ njene majke, mnogo je bolje izgle - Srpskog narodnog pozori{ta, Greta, stra- Na putu ka Solunu, gde je zvani~na Stojanovi}. Na trenutak je kamernu at- oskudnom dekoru, troje interesantnih dala na filmskom platnu, nego na sceni. nica 89 po tekstu Luka Hibnera, u dobroj delegacija Narodnog pozori{ta iz Beogra- mosferu u foajeu uzburkalo nekoliko glumaca (Tomislav Marti}, Mladena Ga- Reditelj Grigoris Karadinakis (zamenik reìji Borisa Lije{evi}a. Jasna \uri~i} i da, predvo|ena upravnikom Boìdarom stotina srednjo{kolaca koji su upravo vran i Antonija Stani}) igraju dobro Boris Isakovi} su iz Nik{i}a poneli Grand umetni~kog direktora Teatra) je u~inio \urovi}em, boravila na poziv nove upra - izvesne pomake na planu pri~e, jasno je iza{li sa tek zavr{ene operske predstave, skrojenu komediju o mu{ko- ènskim od- prix za partnerski odnos i najduì aplauz ve Nacionalnog teatra Severne Gr~ke, sproveo koncept koji je na planu melo- koja se odigravala na Velikoj sceni. SNG nosima. Smenjuju se salve smeha i apla - prezadovoljne publike. Novinari su opse- zastali smo u Ni{u gde smo gledali Nu - dramskog bio vrlo zavodljiv (posebno ako nema problema sa publikom, naprotiv. uzi. Uve~e ~itam Gavranove drame obja - dali dvoje verovatno trenutno najboljih {i}evu Gospo|u ministarku u vi|enju pose imaju u vidu vokalne sposobnosti pro- Karte koje se kre}u i do 25 evra, kupilo je vljene u knjizi koju mi je poklonio sa po- glumaca u regionu, a publika je traìla pro{le godine skoro 200.000 ljudi. Na svetom – êtiri razli~ite drame. Majstor znatog ex-YU reditelja starije generacije, tagonistkinje) imao je sjajnog saradnika autograme. Komad @aba koji je pisao Du{ana Jovanovi}a. Ambiciozna nova u kostimografu i scenografu, Ersi Drini, i ovoliku gledanost, kaù mi, znatno uti~u pri~e ve{to vlada dijalogom i ima ose}aj mladi i evidentno talentovani zagreba~ki i gosti iz obli`njeg Graca, koji vole slo- za komunikaciju sa razli~itim sredina- upravnica teatra, Biljana Vujovi}, tokom kvalitetan ansambl na raspolaganj, ali autor Dubravko Mihanovi}, a u sarajev- pauze najavljuje nove premijere i nada predstava je „hramala“ zbog, za dana {- vensku Operu. No, nakon stampeda lepe i ma. Toplo ga, u tom izdanju, preporu ~u - skom Kamernom teatru 55 reìrao Elmir mlade publike, u foaje se vra}a kamerna, jem Pozori{tu „Slavija“ ili ve~ernjoj sceni se rekonstrukciji teatra, u okviru projek- njeg gledaoca, banalne pri~e kojoj nedo- Juki}, bio je jo{ jedan vrhunac Festivala, ne ba{ premijerna atmosfera, koju nima- „Pan teatra“. ta ni{ke Opere. O Jovanovi}evoj Ministar- staje uverljivija dramatur{ka potka. lo ne „podgrevaju“ gosti sa drugih meri - Nik{i}, 16–23. februar Predstava je izvedena na Sceni „Dru{tva dijana, od kojih su, iz Beograda, tu Boì - Prvi put sam na Me|unarodnom fe - za makedonske studije“ zgradi u kojoj su dar \urovi}, upravnik Narodnog pozo- stivala glumca Nik{i} 2010. i ne mogu da kancelarije Nacionalnog teatra Severne ri{ta, i njegov kolega iz Jugoslovenskog poredim, ali repertoar me je obradovao Gr~ke, ali i solunske Opere, nekih TV sta - dramskog pozori{ta, Branko Cveji}. No, (selekciju uradio Menadèrski tim Festi- nica i sl. atmosferu je ugrejala odli~na predstava. vala, na ~elu sa rediteljem Veljkom Mi}u- Ina~e, utisak o solunskom Teatru, Sedimo na stolicama koje se mogu roti- novi}em). Sedam kvalitetnih predstava ste~en pre svega zahvaljuju}i kvalitetu rati u punom krugu, a okruèni smo iz- sa podru~ja ex-yu, u vreme ozbiljne kri - predstava, pokvario je neverovatno mali dignutim prostorom za igru glumaca. ze, govori o „kreditu“ koji Nik{i}ani broj posetilaca. Na prvoj predstavi je sala Simultanost koja se ostvaruje kada iz imaju kod teatara koji su ve} gostovali i o od 800 mesta izgledala prazno, jer je u jednog prostora, preko publike, Ana (Na- tome da }emo imati oko ~ega da se sva- njoj bilo svega stotinak ljudi, a na drugoj ta{a Matija{ec-Ro{ker) „gleda“ Dana |amo u ìriju, Bane Popovi}, Goran Bula- predstavi je bilo samo 35 posetilaca, {to (Matev` Biber), kako vodi ljubav sa Alis ji} i moja malenkost. I zaista, ljubazni je, kako kaù doma}ini, hroni~an prob- (Eva Kra{) na sjajno stilizovan na~in doma}ini se trude da nadomeste sve ono lem solunskih teatara, iako se puno ulaè koji deluje izuzetno uzbudljivo, vrhunac {to Festival ~ini nemogu}om misijom u u marketing. je scenske atrakcije koju pruà ovakav situaciji kada grad nema kvalitetan tea- Uve~e smo imali ugodan susret sa scensko-rediteljski koncept. Krupan plan tarski prostor. Zgrada koja je dugi niz go - umetni~kim rukovodstvom Teatra. Di - vam je „na dohvat ruke“, ~ak i suza na dina propadala, sru{ena je. Ru{enje mo - rektor Sotiris Hadzakis, ina~e poznati licu postaje eksplicitan, vidljiv dramski numentalnog Doma revolucije je zapo - atinski glumac, delegaciji Narodnog po - akcenat. Branko Jordan (igra Larija) ~eto, pa prekinuto. Predstave se odvijaju zori{ta iz Beograda je izloìo svoj koncept ~etvrti ~lan odli~ne gluma~ke ekipe, od u Sali 213, koje je vlasni{tvo, ako sam za nastavak saradnje, koji ne podrazu - skora je u ansamblu SNG-a i dokazao je dobro razumeo, @eljezare, i koju Nik{i} - meva samo razmenu predstava, (oko koje da je pred njim velika karijera. ko pozori{te iznajmljuje. A publika je, je postignut na~elni dogovor dve Ku}e) Zagreb, 6. februar vidi se, èljna teatra. Ve} prve ve~eri je ve} i potrebu da se, u okviru evropskih Susret sa Jirìjem Menclom u Hotelu ispunila salu do poslednjeg mesta. Malo- integracija, teatri regiona zna~ajnije „Dubrovnik“ bio je definitivno doìvljaj gra|anska svadba u reìji Eduarda poveù u autorskom i svakom dana. Veliki filmski stvaralac trenutno Milera, i produkciji Crnogorskog naro- drugom smislu.

ravnika i pokrenuta je „Klaka“. Nakon da ovih pozori{ta, o kojima gotovo da ni- „KLAKA”, POZORI[NI ÂSOPIS prvog pilot-broja, objavljenog u aprilu ko ne pi{e ili to „pisanje“ uglavnom ne KONKURS 2009, objavljen je dvobroj 02/03 u okto- prelazi granice lokalnih medija. S obzi - bru 2009. godine, koji je postao slika rom na to da dobar deo pozori{ta nema Pozori{ni ~asopis „Klaka“ u ru brici zami{ljenog koncepta, a potom i decem- redovno aùrirane sajtove, a jedan deo „Preporu~ujemo pozori{tima“ objavljuje pozori{ta ih uop{te nema, „Klaka“ ostaje dramske komade, koji do sada nisu Jelena Popadi¯ barski broj koji se bavi odnosom umetni- objavljivani i nisu izvedeni. Pozivamo ka i uprava prema novom Zakonu o kao dragoceni informator o radu ovih Vas da nam imejlom po {a ljete svoje dra - pozori{ta. ozori{ni ~asopis „Klaka“ je zami { - ih studenti dramaturgije Fakulteta dram- kulturi. me i da vest o konkursu pro sledite svojim „Klaka“,tako|e, prikupljaju}i goto- kolegama na adresu „Klake”. ljen kao glasilo Zajednice profe- skih umetnosti, koji su svakodnevno pi- âsopis „Klaka“ je svojevrstan infor- vo sve materijale (i vizuelne!) na jednom Uredni{tvo „Klake“ }e imati u vi du sionalnih pozori{ta Srbije, osno- sali kritike o odgledanim predstavama, mator o radu pozori{ta koja pripadaju sve poslate drame, ali }e biti ob ja vljena P mestu, „arhiviraa“ tako gra|u za istoriju vane 60-ih godina pro{log veka i reinsti- objavljivanim u Biltenu Festivala, i, kao Zajednici profesionalnih pozori{ta Srbije, samo najbolja od njih (po mi{ljenju ured- ali bi}e informator i o svim onim koja }e ovih pozori{ta. ni{tva). Ukoliko je dra ma do bra, ima - tucionalizovane 4. decembra 2009. go di - kriti~ari, aktivno u~estvovali na okrug - }emo je na umu za neki od slede}ih broje- Zajednici tek da se priklju~e. „Klaka“ U „Klaki“ se objavljuje i jedna ne- ne. „Klaka“ je koncipiran kao dvome - lim stolovima kritike. Slede}e godine, izvedena i neobjavljena drama doma}eg va, ali ne}e biti uzi mane u obzir drame se~nik, koji }e biti informator o radu pr- radionice su ponovljene, pa od strane sadrì tekstove o repertoarima pozori{ta, koje nikada nisu stigle na imejl âsopisa, teatarskim aktivnostima i projektima, ali ili stranog dramskog pisca. „Klaka“, dakle, ne}e se razmatrati drame do kojih ofesionalnih gradskih pozori{ta koja se Saveta Festivala javno pohvaljene i uz i „kompletni osvrt“ na protekle projekte i dakle, prati rad pozori{ta, o kojima se smo do{li na neki drugi na~in, a ne nalaze „ju`no od Save i Dunava“, upravo Bilten progla{ene za tekovinu Festivala. direktnim kontaktom. Konkurs nije vre- premijere. Osim profesionalne kritike ko - medijski malo vodi ra~una. Uredni{tvo menski ograni~en. Nov~ana na do knada onih koja i ~ine Zajednicu i kojih danas U martu 2009. godine Zorana Kara- ja se pi{e nakon premijere, rade se inter- „Klake“ ~ine mladi, ambiciozni drama- za objavljivanje dra me ne po stoji. ima dvanaest. ji} i Jelena Popadi} su se dogovorile da turzi. „Klaka“ pokazuje da „ispod Save i vjui sa umetni~kim saradnicima ili Nadamo se lepoj saradnji, Pri~a o ~asopisu po~inje jo{ 2007. ~asopis krene sa radom. ^lanove ured- upravom pozori{ta; intervjui{e se publi- Dunava“ ne rade „neka pozori{ta po Uredni{tvo „Klake“ godine, kada su u okviru 43. Festivala ni{tva postali su najbolji sa gorepomenu- ka o utiscima sa gledanih predstava. jugu“, nego profesionalna pozori{ta koja Kontakti: „Joakim Vuji}“, odrànom u Kru{evcu, tih kriti~arskih radionica. Ve} na sle- Kroz tekstove i intervjue – predstavljaju zasluùju da postoje na pozori{noj mapi [email protected] pokrenute kriti~arske radionice, na inici- de}em sastanku Saveta Festivala „pro - se umetnici koji u pozori{tima rade. Srbije – u svakom tel. 064/2653119 jativu uprave tog pozori{ta. Poha|ali su jekat“ je odobren od strane ve}ine i up- „Klaka“ daje gotovo kompletnu sliku ra- mislu!

LUDUS 161Lu 22 Intervjui PREDSTAVA IZNENA\ENJA I DRUGI ADUTI „Krize, besparica, elementarne nepogode i ra{njosti, gde se prose~no predstave igra- epidemije gotovo se ubrajaju u normalne ju dva puta sedmi~no. Utorak i ~etvrtak su dani za Veliku scenu, sreda je dan za uslove rada, {to ne zna~i da se protiv toga decu i njihovu scenu, a petkom u 22h se ne treba boriti, ali ne sme se ni dozvoliti da igraju predstave na Maloj sceni „Dr Bra- vas parali{u“, kaè Zoran Karaji}, upravnik nivoj \or|evi}“. Subota je dan za gosto- [aba~kog pozori{ta vanja. Ili neko dolazi nama, ili mi idemo negde. U ta ~etiri dana ponekad stane i 7- 8 predstava. Jelena Popadi¯ [aba~ko pozori{te ima na mese~nim repertoarima „predstavu iznena|enja“. d po~etka sezone 2009/2010. [aba~ko pozori{te je izvesno jedno O ~emu je re~? godine u [aba~kom pozori{tu zbile od najaktivnijih pozori{ta, a, ~ini se, ak - Predstava iznena|enja se igra po - Osu se ~etiri premijere na ve~ernjoj tivnije nego ikad, uprkos krizama, gri - slednje subote u mesecu. Ulaznice se prodaju na nevi|eno do nedelju dana pred sceni i tri predstave za decu; za ovaj povima, finansijskim stegama i ogra- izvo|enje, kada se predstava objavljuje i kratak period, [aba~ko pozori{te je gosto- ni~enjima. Kako? reklamira. Me|utim, do tada su skoro sve valo, gostilo kolege, organizovalo reviju Jeste jedno od najaktivnijih, ali sve ulaznice prodate. To potvr|uje poverenje „Teatar na dobrom putu“, odlazilo na vi{e postaje i jedno od najatraktivnijih {aba~ke publike u na{ izbor gostuju}ih festivale i dobijalo nagrade. U trenutku pozori{ta u unutra{njosti. Krize, bespari- predstava. pisanja ovog teksta u toku su probe pred- ca, elementarne nepogode i epidemije gotovo se ubrajaju u normalne uslove Izjavili ste da dva va`na faktora stave Doga|aj u stanu broj 2 (reìra rada, {to ne zna~i da se protiv toga ne uti~u na publiku: obave{tavanje i po - Nikita Milivojevi}), ~ija se premijera treba boriti, ali ne sme se ni dozvoliti da verenje... Postiète li to? Zoran Karaji}, upravnik [aba~kog pozori{ta o~ekuje 09. marta ove godine. Odmah vas parali{u. Potrebno je samo truditi se Poverenje smo postigli najpre kva- zori{ta dobijaju raspored na ku}nu a- Ma|arske, a 1. oktobra premijera Don nakon toga po~inju probe za novu pred- da radite dobre predstave a onda }e se litetom sopstvenog repertoara, a i time {to dresu. Kihota koju postavlja gost iz Toronta, stavu. A pot om i Festival „Joakim Vuji}“. na}i i oni koji to gledaju. ne dovodimo tezge popularnih faca sa Radio i TV stanice u gradu svakod- Aleksandar Luka~. televizije. To je pogre{na politika velike I pored svega, u [aba~kom pozori{tu je, [aba~ka publika ima priliku, {to nevno najavljuju doga|aje u Pozori{tu, Tako|e, zna se da }e Festival „Joa- ve}ine kulturnih ustanova u unu tra { njo - ne ra~unaju}u druge programe – nije ~est slu~aj u pozori{tima van Beo - ali isto tako i Radio 202. Lokalni {tam - kim Vuji}“ biti od 15. do 22. maja, a revi- koncerte, tribine i sve~ane akademije, sti Srbije. Teatarske sale postaju zoo vr - pani mediji objavljuju nedeljni raspored, ja [aba~kog pozori{ta – Teatar na pra- grada, da pogleda nekoliko predstava tovi u kojima moète videti retke zverke. odigrana 101 predstava od 1. oktobra do a poneke prestoni~ke novine i dnevni. vom putu od 1. do 08. oktobra 2010. nedeljno. Koji su vam kriterijumi u Obave{tavanje je izuzetno vaàn Publika ve} odavno zna da }e 9. godine. po~etka marta. pravljenju mese~nih repertoara? segment pozori{ne produkcije. Mese~ni marta biti premijera predstave Doga|aj u Pozori{te je u stvari jednostavna ra- Povodom svega navedenog, razgo- [aba~ko pozori{te ima nedeljno 4-5 raspored izlazi na vreme i dobijaju ga stanu br. 2 u reìji Nikite Milivojevi}a, da bota. Samo treba poznavati mehanizam i varamo sa upravnikom [aba~kog pozo - igraju}ih dana {to je izuzetan broj u ma - sve ustanove, preduze}a i {kole. Svi }e 21. aprila biti premijera Alkoholi~ara redovno ga podmazivati ri{ta, Zoranom Karaji}em. lim sredinama i pozori{tima u unut - ~lanovi Kluba prijatelja [aba~kog po- u reìji Valentina Vencela, gosta iz i odràvati!

POZORI[TE JE DANAS NA MARGINI Skice Sta{e Jamu{akov lumac Milovan Filipovi} nedavno je liku prepoznaju mnogi pojedinci jer to bi uneo reda u pozori{ta, ali, koliko sam pod okriljem trupe „Brod“ imao zna~ilo da mogu, i sebe, i dru{tvo, da shvatio, on ne}e pomo}i mom pozori{tu Gpremijeru predstave Pokondireni promene nabolje. da re{i nagomilane probleme. Izgleda da tikvan, koju je po tekstu \or|a Pisareva, U poslednje vreme dosta radi{ u }e se ugovori primenjivati samo u umet- inspirisanog Sterijinim delom, reìrao okviru novosadskih pozori{nih trupa. Da ni~kim celinama, dok u ostalim stanje Ratko Radivojevi}. li to sebe priprema{ za vreme koje do - ostaje kao i do sada, a mislim da mi u Filipovi} igra Femu, onu Sterijinu, lazi? SNP-u, pre svega, patimo zbog mnogob- samo ona sada u novom vremenu i u To je verovatno oblik u kojem }e rojnosti neumetni~kog sektora. Zatim, novim okolnostima „nosi pantalone“. O glumci i drugi pozori{ni ljudi funkcio - umetnici sa preko 20 godina staà ostaju toj Femi, koja danas ima jednu sasvim nisati u budu}nosti. Nije prvi put da u nepromenjenom statusu, me|u njima druga~iju krizu identiteta, saradnji sa sara|ujem sa trupom „Brod“, kada tome ima onih ~ije su karijere za divljenje i „Brodom“, ali i ìvotu glumca u Srbiji dodam i rad u trupi „Jorik“ mogu da po{tovanje, ali tako|e, bar u Drami, ima koji ide u susret novim pozori{nim kaèm da je rad u trupi za mene prirod- ljudi koji deceniju i vi{e nisu kro~ili na odnosima i zakonima, Filipovi} je govo- no stanje. Kada se zavr{i rekonstrukcija scenu. Ne èlim, naravno, da ih uvredim, rio za „Ludus”... broda, ima}emo pravo pozori{te na vodi. nisu oni krivi, mnogi bi voleli da su u Ko su tikvani o kojima govore Pisa - Repertoar ve} postoji, ali }e biti najva` - poslu, ali mislim da pozori{te treba da rev i Radivojevi}? nije da prostor i samo pozori{te „Brod“ ulaè sredstva i energiju u glumce koji Naàlost, u dana{njoj Srbiji ima ne - pridobije publiku koja bi te predstave rade sada i koji }e raditi ubudu}e. brojeno mnogo tikvana, oni su u vla- zadràla na repertoaru {to duè. Sam Prema mladima, ovaj zakon je pomalo Pretplatite se na dama, na televizijama, u upravnim odbo- objekat, tako|e, umnogome pojednos- surov, donosi stalnu neizvesnost, mnogo rima, javnim preduze}ima, u pozori {ti - tavljuje put do drugih kultura i publike stvari od ìvotnog zna~aja ne}e mo}i da ma, i po pravilu to su ljudi koji odlu~uju van Novog Sada, Pokrajine i Republike. re{e – kako, na primer, bra~ni par o na{im sudbinama. Kada sam saznao Ne znam koliko je na predstavu uticalo to glumaca da dobije stambeni kredit?! da treba da igram Femu na{eg vremena, {to se igrala u pozori{tu, verovatno }e LUDUS Ukoliko bi primanja bila dovoljna za imao sam u vidu mnogo modela iz javnog najvi{e problema biti na reprizama. jedan normalan ìvot, ja sam za novi i privatnog ìvota. Voleo bih da se u tom Predstava traì izvanrednu gluma~ku i Godišnja pretplata za Srbiju:1000,00 din. zakon, ali sumnjam da }e tako biti. fizi~ku kondiciju, zbog toga razmak izme|u repriza predstavlja veliko optere- îni li ti se da je glumac koji misli Dinarski teku}i ra~un: }enje, bar za mene, dok bi se na turneji svojom glavom a ne glavom neke partije predstave igrale iz ve~eri u ve~e. ili interesne grupacije, sve opasniji, ~ak Savez dramskih umetnika Srbije [ta }e{ do kraja sezone igrati u nepoèljan, i da je danas i u pozori{tu 255-0012640101000-92 svom mati~nom Srpskom narodnom po- ipak sve bitnije da si ne~iji nego neko? zori{tu? Ne verujem da jedan glumac, ma (Privredna banka Beograd A.D.) Trenutno igram predstave koje su na koliko bio glasan i samostalan, moè biti repertoaru, a ne}u u probnu salu jo{ opasan po bilo koji sistem. Pozori{ta su, Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 EVRA neko vreme jer, koliko znam, nisam u naàlost, na margini dru{tva, talasi} koji najnovijim podelama. êkam nastavak ne}e uzdrmati tu ogromnu la|u. Dakle, Devizni ìro ra~un: snimanja serije Montevideo, bog te video nije opasan, ali moè da postane ne- u kojoj igram Milo{a Crnjanskog, i, poèljan i to moè dosta da mu na{kodi... 5401-VA-1111502 svakako, na leto me o~ekuje turneja sa Naravno, nisam protiv toga da glumci „Brod teatrom“. u~estvuju aktivno u politi~kom ìvotu, (Privredna banka Beograd A.D.) Kako te diraju razgovori o onome {to ima u svim partijama i lekara, advoka- budu}nost donosi za glumce: posao po ta... pa za{to da nema i glumaca. To }e im Instrukcije za uplate u evrima potraìti u ugovoru, rad po projektu? mo`da pomo}i da dobiju neki posao, ali Pri~a se o ugovorima, novom za- ne i da naprave dobru Savezu dramskih umetnika Srbije konu... Naravno da je to velika nepo- ulogu. Milovan Filipovi} (Foto:M.Polzovi}) znanica, bilo bi dobro kada bi novi zakon Sneàna Mileti}

23 LUDUS 161 Iz dnevnika prof. Milene Dragi}evi}-[e{i} NEZAVISNA POZORI[TA INDIJE: SUSRETI SA IZUZETNIM @ENAMA

Na poziv Indijskog teatarskog foruma prof. Milena Dragi}evi}-[esi} je u za zajedni~ka slavlja, on je pravougaone prva publika – prvi se raduju na{im Pravin, pozori{ni i likovni umetnik, januaru ove godine obi{la ~lanice ove mreè, nezavisna pozori{ta i forme, opasan zidi}ima, usred kvarta, a novim predstavama.“ direktor nedavno uga{ene kompanije pozori{ne trupe od Delhija do Cenaja, Aurovilai Bangalora, da bi u Anurupa Roj, mlada i energi~na è- Mumbaju odràla seminar o podizanju mena dèr skih i marketin{kih koristi se ~esto za ven~anja i druge pro- Lanterna magika, dolazi po nas. Idemo u kapaciteta indijske pozori{ne scene. Ovu mreù ~ine pozo ri{ta sasvim slave. Ovde su stanovi naj~e{}e samo na vodi ovo pozori{te, registrovano kao predgra|e ênaja, Kalak{etru. Tamo nas razli~itih estetskih i idejnih orijentacija: od Pritvi teatra u Bombaju do Fondacija, pokre}u}i razli~ite projekte sobice bez teku}e vode, u kojima je te{ko ~eka Lila Samson, direktorka plesne seoske prve ènske pozori~ne trupe kutu stila u Tamil Naduu, od organizovati i najmanju proslavu, a i vezane za razli~ite sredine, ispituju}i {kole. Prolazimo pored ogromnog imanja Dramske akademije u Ninasamu, do grupe koja se bavi eksperimental- ina~e se sve {to je mogu}e tradicionalno mogu}nosti komunikacije kroz medij nim, savremenim plesom u Cenaju, i presti`nog Ranga Sankara Me|unarodnog teozofskog dru{tva (...) pozori{ta u Bangaloru, pa ~ak i amaterskog uli~nog pozori{ta – Dàna organizuje na otvorenom. lutkarstva. Ona nam daje kratak pregled Natja Manc u Delhiju. „Ludus” donosi deo njenih svojevrsnih dnevni~kih Predstave pozori{ta Dàna Natja za pi sa. Man~ su socijalne i politi~ke. Na sceni su jo{ glumci prve generacije, Mala i Su - 1. januar. Delhi – Sand`na Kapur ske glumice (posle filma [alam Bombaj danva De{pande, danas izdava~ levi~ar - U Nju Delhiju nas do~ekuje nasme- Mire Nair) i u potpunosti se posvetila ske literature (LeftWordBooks). Prva jana Sand`na Kapur, direktorka Pritvi pozori{tu. Saop{tava za{to joj je va`no da predstava bavi se danas klju~nom temom teatra u Bombaju i inicijatorka Indijskog na{e putovanje po~ne ba{ ovim progra- u Indiji – padom cena poljoprivrednih pozori{nog foruma, institucije koja je mom, odlaskom na „pozori{no-politi~ki proizvoda i samoubistvima malih poljo- organizovala ovo putovanje – istraì - skup“, tradicionalnu manifestaciju na privrednika. Iako je publika ovde rad- vanje organizacione kulture i mogu}no - industrijskoj periferiji Delhija. Nju ve} ni~ka – dodu{e mahom nezaposlena (u sti razvoja nezavisnih teatara Indije. dvadesetu godinu organizuje pozori{te okruènju se vide uglavnom ru{evne ili Zadatak mi je da na seminaru u Bomba- Dàna Natja Man~ – na dan se}anja na zakatan~ene fabrike), tema je svima bli - ju, na kraju puta, pomognem Indijskom ubijenog pozori{nog aktivistu – Safdar ska – otkup poljoprivrednih proizvoda je teatarskom forumu da razvije program Ha{mija... Safdara su, prekinuv{i pred- nizak, a hrana u supermarketima pre - podizanja kapaciteta indijske pozori{ne stavu, 1. januara 1989, ubili desni~ari, skupa... Svaki dan desetine malih farme- scene. kao i radnika iz publike. Iako godinama ra oduzme sebi ìvot... Predstavu koja Sand`na Kapur, sa obe strane, poti~e sara|uje sa Dànam ekipom, Sand`na ismeva dnevne doga|aje i politi~are de - iz pozori{nih porodica. O~eva strana je nije imala prilike da prisustvuje ovom magoge napisale su mlade ~lanice trupe, posebno zna~ajna za indijsku istoriju doga|aju. jedna arheolog-konzervator, a druga pozori{ta, ali i filma... Otac [a{i (Shashi) Od tada, svakog 1. januara na istom urednica u izdava~koj ku}i. Mala nosi Kapur, ~uveni je filmski glumac, koji je mestu Dànam izvodi predstave za gra- glavnu ulogu, ali je vidimo i iza scene da Hana, Milena Dragi}evi}-[e{i} i Radàgopal izgradio Pritvi pozori{te u slavu Prithvi- |anstvo, uz politi~ko-sindikalni program prati de{avanja i kao inspicijent i kao radà Kapura, svog oca – Sand`ninog lutkarske scene u Indiji. Tradicija lut - Stièmo u malim ogradama izdvojen dede – istinskog pozori{nog stvaraoca, karstva u Indiji je ogromna. Registrova- park – u Kalak{etru („sveto mesto – osniva~a Pritvi pozori{ta kao putuju}e no je 17 ìvih formi tradicionalnog lut - hram umetnosti“). Danas je to dràvna trupe (1944. godine). I drugi ~lanovi po - karskog pozori{ta, dok ima 22 ukupno obrazovna ustanova za ples i muziku, rodice su dali veliki doprinos slavi Boli- zabeleène forme. Pored toga ima jo{ 5 nastala od {kole koju je tridesetih godina vuda od pedesetih godina XX veka do tradicionalnih oblika pozori{ta senki XX veka osnovala Rukmini Devi sa danas. U nekada{njem Sovjetskom Save- karakteristi~nih za razli~ite krajeve ciljem da revitalizuje Baratanatjam – zu stric Rad` Kapur je bio izuzetno popu- Indije. A samo 5 kompanija se bavi klasi~ni indijski ples. [kola Rukmini laran filmski reditelj i glumac. (O porodi- modernim lutkarskim pozori{tem. Devi simbol je i borbe Indije za nezavis- ci Kapur postoji i knjiga: The Kapoors: nost, za home rule – borba u kojoj je bilo Raznovrstan je opseg delovanja ove the first family of Indian cinema, 2005, neophodno ostvariti ne samo politi~ke male trupe. Radili su predstave za `rtve ali i knjiga koju je napisao [a{i Kapur: ciljeve, ve} i oìveti tradiciju i u~initi je pogo|ene cunamijem u 6 priobalnih sela, The Prithviwallahs, posve}ena istovre- delatnom u savremenosti. [kola je vre- zatim predstavu u Ka{miru za osobe sa meno i ocu i supruzi Dènifer – gde kao menom dobila takav zna~aj, da je posle posttraumatskim stresom iz sela koje se najuzbudljiviji roman opisuje pozori{na njene smrti dràva odlu~ila da preuzme na jednoj svadbi uzajamno poubijalo pute{estvija i porodi~ni karakter putu- brigu o instituciji i podigne joj spomenik. (preìvela samo deca koja su bila ispod ju}e trupe). Sam kompleks obuhvata tri pozo - Po maj~inoj strani Sand`na pripada visine rafalne paljbe sa obe strane), sve ri{na prostora za izvo|enje predstava: engleskoj pozori{noj lozi koja je svoju do predstave ra|ene za Linc – kulturnu pozori{nu zgradu u stilu Kutampalams karijeru uspostavila u Indiji na engle- prestonicu Evrope 2009. godine. Sada za pozori{ta u Kerali, vrlo specifi~nog izgleda sa oblim povr{inama; zatim natkrive- skom jeziku... I baka i deda, Dèfri i Aerodrom u Delhiju rade predstave o Kole` teatar seksualnom uznemiravanju – {to je ni pozori{ni prostor sa odvojenom scenom Laura Kendal, a kasnije i majka Dèni - i gledali{tem, i sasvim otvoreni po zori{ni fer (umrla od raka u zenitu slave u 50 aktuelna tema me|u osobljem velikog i gostuju}e amaterske predstave trupa publika – uìva i drhti u isto vreme, da li broja kompanija, pa i Aerodroma. prostor ispod drveta banjana – koji }e godina), kao i tetka Felisiti, glumili su u koje èle da igraju upravo tu, toga dana i }e uspeti da prenesu èljenu poruku. upravo ovih dana biti iskori{}en za va{ar engleskom putuju}em pozori{tu krstare}i Insistiraju na kvalitetu i lutaka i za tu publiku. Mu{karci su do{li prvi i posedali po - pri~e i izvo|enja, i ào im je {to su, u autenti~nog zanatstva iz cele Indije. Indijom sede}i na prtljagu u pretovare- Mala Ha{mi – posve}ena zadi, da bi zatim stigla deca i zauzela pr- Me|utim, tu je i veliki broj malih zgrada nom malom kamionetu. O putuju}oj tea- Utar Prade{u, na primer, lo{i lutkari do- aktivistkinja ve redove, a u poslednjem ~asu su ène, bili „dràvni“ posao promocije opisme- u kojima su u~ionice i sale za probe – u tarskoj grupi „Shakespeareana“ Dèjms svima, grupe devojaka i mla di}a sa Mala Ha{mi, pozori{na aktivistkinja nose}i i male bebe, popunile sredi{ni njavanja i borbe protiv malarije. Tako da Ajvori je 1965. godine snimio film Sha- muzi~arima i u~iteljima – ve` baju tradi- i profesorka na U~iteljskom koledù vodi deo... Kaù nam – tako je u Delhiju, u su imali prilike da ~uju da se stanovnici kespeare Wallahs u kome su igrali i Dè- selima svi sede zajedno, porodi~no... cionalne pokrete ili pesme. fri i Laura, kao i obe }erke: Felisiti i Dè - nas u industrijsku zonu Delhija – svuda zatvaraju u ku}e da ne bi morali da Program traje, muzika, pa „gosti“ – Lila Samson je o~ito osoba konsenzu- nifer, te [a{i Kapur, budu}i zet. su crvene zastavice levi~arske sindikal- gledaju „vladine lutkare“... I kasnije gimnazijsko pozori{te. Mala za to vreme sa i kontinuiteta, nespremna da menja Sand`na, indijskog stasa i britan- ne unije CITU (Center of Indian Trade }emo ~uti da mnogi ne idu na festival ako ne sedi – pregovara, odlazi do sindikala- mnogo samu {kolu, ali politikom sara- skih svetlih o~iju, velike energije i ìvog Unions) – kvart se spremio da do~eka ~uju da ga Vlada organizuje – jer znaju dnje i potpune otvorenosti za druge ca, do rukovodilaca razli~itih organizaci- temperamenta, vodi Pritvi teatar predu- glumce! da }e onda program biti lo{! No Govern- izvo|a~ke trupe, ona je stvorila reputaci- ja i dru{tvenih pokreta – ugovara nove zetni~ki, sposobno, sa stra{}u i otvore- Glumci postavljaju svoju mobilnu ment plays, please! Sinonim za lo{ kvali- ju institucije na koju mogu da ra~unaju projekte. Ovo pozori{te deo je jednog no{}u i èljom da bude stoèr inovativ- pozori{nu strukturu (kombinacija metal- tet postala je upravo „dràvna kultura“... sve nezavisne pozori{ne inicijative. miljea, jedne zajednice koja je ujedinjena nog i aktivisti~kog pozori{ta Indije. Sebe platno) da bi izdvojili deo terena name- Odbijaju da budu trupa koja }e go- 5. januar, Padmini êtur vidi kao „katalistkinju“ promena u pozo- njenog okupljanjima „zajednice“ i dali idejom dru{tvene promene i adekvatnom, stovati po zabavama i ro|endanima (naj - Padmini êtur – usamljena inova- ri{nom i kulturnom ìvotu Bombaja, a i mu karakter „pozori{ta“ na otvorenom. aktivisti~kom estetikom. ~e{}i na~in preìvljavanja ljudi iz ovog torka, nije èlela susret. Misli da je zanata). Poznaju evropske lutkarske Indije u celini. Napustila je karijeru film- Svaka „mahala“ ima jedan takav teren 2. januar. Anurupa Roj – dovoljno {to je poslala upitnik u kome je domete, od [vedske preko Rusije do Bu - vizija i odgovornost napisala da èli da zatvori organizaciju, U siroma{nom predgra|u Delhija ni garske i Hrvatske... Sami sebe nazivaju onima koji iskustveno u~e i predlaù da da je umorna... i kako ne èli vi{e da na{ mali auto ne moè da pro|e uskim radi, smatra da nema ni smisla da raz - ulicama. Nastavljamo pe{ke, u susret za Indiju razvijamo upravo ovakve for - me u~enja pozori{nog rada – bilo stvara- govaramo o organizacionom razvoju i nam dolazi glumac-lutkar nezavisnog strate{kom planu. No, mene posebno lutkarskog pozori{ta Katkata. Penjemo la~kog ili menadèrskog (on the job trai- ning, coaching, shadowing, interns- zanimaju „exit strategije“, jer su u kultu- se uskim stepenicama do II sprata priva- hip...). Osniva~i su UNIMA Indija. Pone- ri veoma retke. Obi~no do prekida dolazi tne stambene ku}e ~iji gazda izdaje dve kad odlaze i u Evropu. Razgovaramo da naglo, iz politi~kih ili ekonomskih razlo- sobe ovom pozori{tu. Te dve sobe su i li bi bili spremni da ugoste staìste... koli- ga, ali gotovo nikada „vlasnik“ ne donosi radionice i magacini i scene za probe, i ko sara|uju sa {kolama... odluku da }e za 6 meseci ugasiti umet- kuhinja za ~aj, kafu. Ali, „divan nam je Odlazimo posti|eni – niko se ne àli i ni~ku organizaciju... kom{iluk. Po{to nas ~esto vide kako ne vajka. Znamo da uslovi za rad i Padmini ipak poku{ava da izbegne probamo na krovu, jer nam treba ve}i u~enje koji postoje u Srbiji nisu sjajni, ali razgovor i da se „izvadi“ na probu – ne prostor, i vide da radimo po ceo dan, oni u odnosu na ovo – deluju zastra {u - uspeva ni sa tim, jer ja sa jo{ ve}im entu- obi~no nam neko donese ru~ak, brinu se ju}e solidno i bogato. zijazmom govorim da imam razlog vi{e da ne ostanemo gladni... Oni su nam i 4. januar, ênaj

LUDUS 161Lu 24 Iz dnevnika prof. Milene Dragi}evi}-[e{i} da se vidimo, jer }u mo}i da vidim bar Sa Vinapani razgovaram o kulturnoj ~etiri svoje predstave.“ Me|utim, ono {to deo tima, probu, prostor kada u njemu politici Indije. Zanima me kako je mo- postoji {irom Indije, ne omogu}ava ispla- ima igra~a – uslove u kojima rade vr- gu}e da njen nezavisni projekat dobije tivost turneje (komercijalni auditorijumi) hunski indijski koreografi i plesa~i. Pad - sredstva dovoljna da izgradi ne samo – tako da svako gostovanje zahteva i mini je 10 godina radila sa ândrom, teatar, ve} i ceo kompleks ku}a – od ku- dodatni fundraising. Samo putni tro{kovi najve}om koreografkinjom savremenog hinje, preko sala za probe do ku}a za za celu trupu iznose 75.000 rupija, tako plesa Indije, a danas gostuje po Evropi – glumce. da moraju da traè i dotacije iz javnih Sa{a Valc je u~inila mnogo za njenu Kao jedna od najpriznatijih pozo - fondova i korporativno sponzorstvo. A ri{nih rediteljki redovno dobija sredstva evropsku rekogniciju... problem je {to profesija „prezentera“ i od „akademije“, dakle dràvnog „komi- Padmini êtur iznajmljuje prostore menadèra turneja ne postoji u Indiji. teta“ za pozori{te. I sama je bivala u ko - Jedino tradicionalne, folklorne i klasi~ne za ve`bu u strogom centru grada, u misijama i zna kako te stvari funkcio- pozori{ne forme imaju svoj paralelni stambenoj zgradi ~iji je podrum prila- ni{u. Isti~e da nema politi~kog uticaja go|en nameni. Ipak, prozori su mali, i ne dràve i da je Komisija za evaluaciju sistem i uhodan na~in prezentacije i go- moè se re}i da su uslovi idealni. Kaè da projekata Ministarstva kulture, kada je stovanja. je sve poku{ala – ali da joj je dosta toga ona bila njen ~lan, sredstva dodelila i 7. januar, Hana de Bruin – da mora da dva-tri meseca na turnejama umetniku za koga se zna da je povezan èna vizije po Evropi zaradi za godinu dana ìvota u sa jednim teroristi~kim pokretom. To Stièmo u Kan~ipuram, na imanje Indiji (jer prostor pla}aju i kad su na pokazuje da je komisija radila slobodno. Kataikutu sangama, pozori{ne trupe ali i turneji). Poku{ali su i sa komercijalnim {kole za u~enje Kutu kodai folklorne „Dràvni slu`benik – sekretar komisije, Kutu predstava kursevima. Me|utim – iako kurs traje ~ak nas je u toj odluci ohrabrio.“ teatarske ve{tine. Razgovaramo sa Ha - ve} nekoliko meseci, jo{ niko nije platio – Repertoarsko pozori{te Vinapani ima nom i njenim suprugom Radàgopalom, me {to znamo o indijskom plesu – a na - baja, podigao Sand`nin otac u znak jer, oni koji èle da u~e ples – nemaju od 1995. Celu svoju arhivu stavila je na direktorom {kole, u~iteljem kutu teatar- ~in i ritam govora odgovara „azijskom uspomene na dedu – ~uvenog glumca. sredstva. Tako da i tu imaju samo posao, Internet – i veoma je zadovoljna brojem ske ve{tine. Sedimo ispod slike njegovog klasi~nom stilu“ – dodu{e, komi~ki delo- Imati pozori{te u svom dvori{tu – mora a ne prihod. Me|utim, i ovaj oblik rada je (22.000) ulazaka na veb-sajt. Izuzetno joj oca, kutu umetnika-izvo|a~a, ~ijoj je vi se izvode u stilu pu~ke farse... Ovo i da je bilo neobi~no iskustvo. Fotografije neophodan, jer se tako {iri trupa, regru- je vaàn kontinuitet u radu – sloboda da uspomeni {kola posve}ena. Hani je kutu jeste pu~ko pozori{te najniè klase. Pe - na zidovima pozori{ta – tu su obe teatar- tuju potencijalni novi plesa~i. „Znate“, se istraùje i proba onoliko koliko je bio predmet doktorskog rada na Univer- sme su sna`ne, ìva muzika sve vreme ske tradicije: i porodice po ocu, indijskih kaè Padmini, „ja sam deset godina igra- grupi neophodno. Mnogo govori o prome- zitetu u Lajdenu. To je seoska teatarska daje ritam i podsticaj. glumaca, i porodice po majci, koja je od la kod ândre – naravno, besplatno! Ali nama unutar sopstvene pozori{ne orga- forma koju izvode samo mu{karci pri- No, kraj predstave ozna~ava uspe{no XIX veka deo tradicije britanskog putu- ja joj nisam pla}ala ni to {to me je – nizacije. Njeni ciljevi u upravljanju su da padnici jedne od najniìh kasta. Otuda se re{ena dramska situacija – ven~anje ju}eg pozori{ta u Indiji. Na zidu – mapa o ovoj formi u samoj Indiji malo pisalo i u~ila! Dakle, to je „ekonomija“ plesa – „podràva fleksibilnost a izbegava biro- glavnih junaka, mnogo radosti i sre}e i turneja engleskog pozori{ta od 1953. do istraìvalo – a i sama kulturna politika ~ista razmena, ulaganje samih sebe“. kratiju“. Vlada neka vrsta samouprav- na sceni i u publici. 1956... Za mnoge gradove nisam ni ~ak i u okviru Tamil nadua je ne priz- Ipak, do}i }e na seminar u Bombaj – ljanja u organizaciji – dogovora – iako je 9. januar, Arundati Nag i Gajatri – ~ula... Mreà je gusta – „niko, ni trupe moja pri~a a i samo saznanje da }e se nesumnjivo da je njen autoritet takav da naje. Kastinski sistem se ne samo odrào koje igraju na hindi jeziku, ne putuju – njega su su{tinski zakovali Britanci – idealan menadèrski tim: vizija i admi- najaktivniji deo indijske teatarske scene se ona po{tuje pre svega kao li~nost. nistracija, integracija i preduzetni{tvo... toliko, jer vi{e nema lokalnih teatarskih na}i u Bombaju, ponovo su oìveli èlju. Obrazovanje zaposlenih vidi kao jer su u li~na dokumenta uveli oznaku preduzetnika – prezentera, koji bi ih kaste – i ona se do dana{njeg dana ne Direktorka pozori{ta Arundati Nag, A ona se vidi i kod Pravina i supruge – osnovni zadatak – i to uspostavljanje ob- koju sam upoznala pre godinu dana ovde pozivali.“ Sad se putuje uglavnom po moè izbe}i – izgovor je da ona omo - festivalima, ili po velikim gradovima. gu}ava niìm kastama privilegije, tj. u Bangaloru, oti{la je na dodelu nagrade za najnoviju filmsku ulogu. Izuzetno Uskoro, svi su tu, i oni koje sam obi- afirmativnu akciju. {la, i oni do kojih nisam stigla – iz Kal - Kutu trupa obi~no ima nekoliko retko prihvata uloge – jednu u dve-tri godine... i uspeh! U njenom pozori{tu, kute, Manipura... Seminar je izuzetno spremljenih predstava na tradicionalne dinami~an – tri dana radimo bez pauze. teme, a selo ih zove i pla}a pau{al od 8 do Ranga [ankari, koji je osnovala da bi o~uvala se}anje na rano poginulog muà, Napravili smo niz koncepata, programa, 15.000 rupija za no}! Predstave se igraju nacrta za budu}e knjige i seminare... celu no} – od 10 uve~e pa do zore – do 6 slavnog kanadiga filmskog glumca, do~ekuje nas Gajatri – istinski „me na - Uve~e u prepunom Pritvi teatru ujutro! Odre|enih dana u godini, u jednoj gledamo predstavu – Sve o mojoj majci kafani uspostavlja se „berza“ (li~i na dèr“ pozori{ta, èna koje je u stvari direktor IT kompanije sa punim radnim po Pedru Almodovaru. Na sceni Barselo- beogradsku koordinaciju) i sela poku- na, teatar u kome se izvodi Tramvaj {avaju da dobiju, ba{ u odre|ene dane, vremenom. Pozori{te joj je ljubav – hobi, strast – ìvot. Odmah nam kaè: „Ne - zvani èlja, posteri Bet Dejvis, kopije one trupe u kojima ima najvi{e omiljenih Pikasovih i [agalovih slika, glumci, tra - zvezda. Sem ovih ritualnih, sezonskih mam muà ni decu, meni je pozori{te po - rodica, privatni ìvot.“ Govorimo o prin- vestiti, narkomani, otu|ene i posve}ene izvo|enja, trupe se pozivaju i kad neko majke, prijatelji i dementni roditelji... umre, i to onda omogu}ava ne{to ravno- cipima programiranja, izbora, „odre|i - vanju cene karte“. Tu je i njena program- svet realnosti i svet snova... Dosta uspe- merniju iskrori{}enost gluma~kih poten- {no izveden teatar u teatru. Publika odu - cijala tokom godine, jer se „umire cele ska asistentkinja Divja, poslovi se preklapaju, i nema jasne odvojenosti ko {evljena, smeje se tokom predstave, ali, godine“. Tada se tekstovi – predstave aplauz na kraju kratak – iako publika moraju skra}ivati – za „savremene“ mo- {ta radi – svi rade sve... Pozori{te „lagano evoluira“ i Gajatri je puna ideja kako ostaje na stolicama dugo po{to se upale gu}nosti... izbegavaju se komi~ki ele - svetla u gledali{tu. menti – koji su sastavni deo ovog tipa da ga razvija i dalje, kao edukativni centar, instituciju koja }e obrazovati Pozdravljamo se – Sand`na, Mala, folklornog teatra. Arundati, Anurupa, Padmini, Vinapa- Obilazimo prostore {kole – otvorene producente i pozori{ne menadère Indije ni... zna~ajne pozori{ne figure savreme- scene za treninge i probe, ali i izvo|enja. kako se vodi „open stage“. Ali, Gajatri ne Indije da}e svoj doprinos kodifikova- Trenutno je u {koli 44 u~enika i u~enica, razmatra i mogu}nost izgradnje jo{ jednog pozori{ta – pozori{ta za decu, nju svog iskustva i stvaranju indijskog i – to je najve}a novina ove {kole – otvo- jedinog te vrste u Indiji! znanja pozori{nog menad`menta. Novi rili su kutu ples i za devoj~ice... Formira- êtvrtak, 14. januar, Bombaj susret bi}e i promocija knjige – mo`da u li „devoja~ku kutu trupu“. Po~eli su da Po~inje seminar u Pritvi teatru – u Kalkuti ili Kerali... u istinskim „pozo- stvaraju i nove dramske tekstove – koji pozori{tu koje je pre 66 godina, 1944. ri{nim kulturama“ }e biti vezani za savremeni ìvot, a ne godine na svom imanju na severu Bom - Indije. vi{e samo za Ramajanu i Mahabharatu. Kako se izdràva {kola, pla}a hrana za 120 ljudi – ali i plate za profesore, medi- Tako su govorili... cinske sestre, kuvarice – sve je to delo Hane, rezultat njenih zamisli. Traènje Nikola Simi} donacija od HIVOS-a do Mame Ke{, O TERAPEUTSKOJ MO]I GLUME Kalak{etra, predgra|e ênaja napori da dobije volontere, tehni~ku pomo}... No, glavna sredstva zara|uje Verujete li da gluma ima neku terapeutsku mo}? samo da realizuje svoju izlo`bu, a onda razovnih procesa kao segmenta umet - sama Kutu trupa, pa ~ak i Devoja~ka Ima, kako da ne... Samo, traì stra{nu snagu, traì }e poku{ati ponovo da pokrenu Lanternu ni~kog istraìva~kog procesa. „Ne sma - grupa po~inje polako da biva traèna... snagu od ~oveka. Sve se zaboravi. To je u neku ruku – iako, trenutno, ne vide kako dalje! tramo da je znanje koje je nama potrebno Pripreme za predstavu po~inju ve} stra{no, a u neku ruku i dobro. 6. januar, Adi{akti, Aurovil. samo ono u domenu umetnosti, veoma je oko pet, zajedni~kom molitvom i palje- Mogli bismo, dakle da kaèmo da se glumac glumom Vinapani âvla va`no poznavati i nauku, ali i ezoterijske njem {tapi}a. Nakon toga kre}e {minka- na neki na~in le~i od ìvota? Pa, ne le~i se on od ìvota nego – le~i ìvot. Vinapani âvla poklonik je kulta nauke... Treba umeti i slu{ati i misliti, i nje i obla~enje – ozbiljan individualni rad uz uzajamnu pomo} u kriti~nim tre- U kom smislu, onda, vama gluma pomaè? majke... To je i jedan od razloga za{to je od racionalnog znanja do intuicije traga- Pomaè mi da savladam, da nadvladam sebe u vezala svoj umetni~ki projekat za ti za sopstvenim identitetima...“ nucima. Predstava po~inje ta~no na vre- datom trenutku, ~ak i bol fizi~ki... Ne volim da univerzalni, duhovni grad Aurovil. Gle - Interdisciplinarne interakcije ~ine me – ona nije samo za nas, tu je i Ameri- govorim o tome, ali uvek se setim „Dunda” u daju}i veb-sajt zami{ljala sam ne{to su{tinu delovanja ovog pozori{ta, te i kanka koja radi film o {koli, a posebno o Dubrovniku, kad mi je brat javio da je tata umro, dva potpuno drugo od ovoga {to nas je do- Kutu devoja~koj trupi. Puno je i me{tana svoje mesto i sam Indijski teatarski fo - sata pred premijeru... ~ekalo. Zami{ljala sam ipak „grad“ – – svako izvo|enje predstave u kostimima Vi ste naravno mogli da otkaète predstavu? ville, a do~ekao nas je park sa drvenim rum vide na sli~an na~in – kao prostor – poseban je doìvljaj. Predstava ima Da, mogao sam, ali nisam hteo. To je ono {to sam ku}icama u Adi{aktiju i park sa ne{to za razmene i dalja istraìvanja. Isti~e klasi~nu dramaturgiju – „klovnovi“ – rekao: gluma u datom trenutku le~i ìvot, i nekad ve}im vilama u Aurovilu... Strukturu „Nama, ljudima iz teatra, potrebno je komi~ke figure nas uvode u radnju – da nadvlada ose}anja. Mislim da je to dobro. „grada“ nismo mogli da osetimo – bez mnogo vi{e platformi, mogu}nosti za bi se zatim pojavili bogovi i kraljevi, pa (Iz knjige „Glumci govore” Feliksa Pa{i}a, izdava~: „Prometej” nekog ko veruje u ideju Sri Aurobinda i igru, poput onih {to nam pruà Pritvi onda opet „klovnovi“... Ples je sloèn, Novi Sad i „Sterijino pozorje”) Majke. teatar, gde smo nedavno gostovali ~ak sa ritam se menja, pokreti odgovaraju ono -

25 LUDUS 161 EX YU scena

situacija postala ~istija i stvari krenule normalnijim smerom, a vlast postala ne- KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJ {to drugo, a ne samo kra|a i korupcija, te da bi ljudi na vlasti doista po~eli raditi za cijativne fuge zaboravio suprugu, poro- dobrobit zajednice”, smatra reditelj Alfol- dicu, posao... di. Razigrana, ma{tovita i ljupka je Cr- U pozori{tu Vidra, Kazali{te slepih i Aleksandra Jakši¯ tan~ica, devoj~ica iz istoimene predstave slabovidih „Novi ìvot” „majstorski je koja je premijerno izvedena na Sceni uprizorilo Saramagov roman ’Ogled o agreba~ko kazali{te mladih u nju - {ava prona}i izazov u sukobu Euripido - Gorica. Autorka Ana Savi}-Gecan kao slepo}i’”, pod nazivom Bijelo, bijelo, bije- jor{kom teatru „La MaMa” premi- vog materijala i ogoljene ispovedne emo- polazi{te je uzela klasi~nu pri~u o delo u reìji Marija Kova~a. Drama govori Zjerno je, na engleskom jeziku, izve - tivnosti na{eg doba. voj~ici koja samuje dok su roditelji na o o~noj bolesti koja se {iri, te ìvotu u ka - lo predstavu Garaà u reìji Ivice Bulja - Fudbalsko-plesni spektakl Srce moje poslu, te stvara svoj svet crteìma. rantinu. U kritici zagreba~kog „Vjesni- na, nastaloj po romanu Zdenka Mesa - kuca za nju, ra|en u koprodukciji s Ple- Dubrova~ke letnje igre najavile su ka” pi{e: „’Bijelo, bijelo, bijelo’ odli~na je ri}a, i dobilo vrlo dobre kritike. Ovo je snim centrom Tala, imao je premijeru u program 61. festivalske sezone, koja se alegorija na{eg dru{tva koje, ma koliko prvi hrvatsko-ameri~ki koprodukcijski zagreba~kom Hrvatskom narodnom ka - odràva od 10. jula do 25. avgusta. Od god se mi trsili ili pak laskali da smo projekat. Pisac u „Garaì” metafori~ki zali{tu. Predstavu je reditelj Borut [e - premijernih naslova bi}e izveden Gogol- inkluzivni, jo{ uvek zazire od svega {to govori o snalaènju i nevoljama u tranzi- parovi} zajedno s dramaturgom Oliverom jev „Revizor” u reìji Slovenca Jerneja predstavlja otklon od ve}ine. Reditelj Ma - Lorencija, te drama „Spaseni” Tomislava ciji, o vremenu bez moralnih vertikala i Frlji}em osmislio kao rekonstrukciju po- rio Kova~ i ovom je predstavom potvrdio Zajeca, u reìji Franke Perkovi}. „Spase- upori{ta, vremenu kolektivne amnezije i bede hrvatske reprezentacije nad Engle- Kada ène uzimaju stvar u svoje ruke: ~injenicu da mu svakako najbolje leì ni“ donose pri~u o devetero ljudi koji se li~nih se}anja, vremenu teskobne pro - skom na Vembliju 2007, da bi dokazao da Lizistrata u Rijeci avangardni, odnosno eksperimentalni {losti i nesigurne budu}nosti. Obra|ene prvo sre}u u trenutku saobra}ajne ne- pozori{ni izraàj jer u njemu mu je ima- je fudbal danas jedini dru{tveni fenomen bje} od nedjelje, koja je u reìji Darija su teme: eutanazijski turizam, gladija- sre}e, a zatim ta~no godinu dana kasnije, ginacija najrazigranija mo`da upravo i koji u tolikoj meri moè sublimirati sna- Harja~eka premijerno izvedena u ko- torske borbe, porodi~no nasilje, eksploat- gde ih zati~emo kako se bore s posledica- zbog materijalnih ograni~enja, i to u `ne emocije i ujediniti narod. Predstava privni~kom Ludens teatru. U drami On i acija dece, socijalna zapu{tenost... Pred- ma nesre}e, ali i onim {to jesu. onom pozitivnom smislu.” Prva re~enica ima dva „poluvremena” – u prvom, ple - Ona u monolo{koj strukturi ispovesti i stava je primer fizi~kog teatra ~iju roker- Premijera Crne komedije Petera [e- kriti~arke se savr{eno odnosi i na prilike snom, 11 plesa~ica ponavlja pokrete fud - povremenim dijalo{kim su~eljavanjim sku energiju proìmaju intimni prizori fera odraàna je u zagreba~koj Komediji. u Srbiji. balera, a u drugom, dokumentarnom, sna`ne vizuelnosti. U sredi{tu te komedije situacija je lako - pripovedaju hroniku svoje ljubavi... In- „Mala opera” i De~je kazali{te „Du - publika gleda 11 potresnih svedo~ansta- Petar Pan je nova predstava Zagre- misleni, snobovski umetnik koji posu - scenacija ovog teksta se ve} godinama brava” priredili su novi muzi~ko-pozo - ba~kog kazali{ta lutaka, nastala prema va èna s biroa za nezaposlene. Namera |uju}i name{taj svoga suseda poku{ava igra u Ateljeu 212. ri{ni naslov – Ma~ak u ~izmama, jedna Ma|arski glumac i reditelj Robert predlo{ku romana {kotskog pisca J. M. autorske ekipe je bila da se publika zapi- ostaviti bolji utisak na eventualnog kup - od najpopularnijih pri~a za decu, na - Alfoldi potpisuje reìju lascivne Aristo- Berija, a u reìji Aide Bukvi}. „Re~ je o ta da li Hrvatsku zaista predstavljaju ca svojih dela. Me|utim, ba{ te ve~eri pravljen je prema motivima iz pri~e [ar- fanove komedije Lizistrata, koja je pre - klasi~noj pri~i o odrastanju, o svoje vr s - masno pla}eni reprezentativci ili hiljade kada kupac dolazi, u stanu nestaje stru- mijerno izvedena na sceni rije~kog HNK la Peroa i uz muzi~ke delove iz Rosini- èna koje dobijaju nov~anu naknadu za ja. Zato predstava po~inje scenom u mra- nom odnosu sveta dece i sveta odraslih Ivana pl. Zajca, i koja osim komi~arske jeve opere „Italijanka u Alìru”. Autor koji je koncipiran tako da ìvi glumci nezaposlene. Kritika kaè da je re~ o jed- ku, koja se odvija dok u stanu jo{ ima libreta i reditelj je Zdenko Niesner. noj od onih predstava nakon kojih pomi - osnove, govori o ozbiljnim pitanjima vla- predstavljaju odrasle dok su lutke sta - struje, a kad se dogodi kratki spoj, pozor- sti i zajednice. „Lizistrata” je poslednja Prva ovogodi{nja premijera u Kaza- novnici Nedo|ije”, objasnila je rediteljka. slite da pozori{te ima smisla. nicu obasja jarko svetlo. Upravo tim li{tu „Marina Drì}a”, komad je o odras- Zasi}enje bra~nih partnera, tvrdo komedija u kojoj se Aristofan bavi ratom, U Teatru &TD premijerno je izvede- efektom autor je postavio glavni dra- a prva koja se bavi ènom, odnosno tanju, problemima adolescenata, frus- opho|enje dece i roditelja, licemerje poro- na Elektra, u reìji Ivana Plazibata, koji matur{ki princip komada: sve je suprot- intimnom problematikom. „U ovoj pred- tracijama i agresivnosti, a {to su proble- za okosnicu radnje uzima Euripidovu di~nih prijatelja te splet bra~nih i bra- no od onoga {to vidimo, „i to ne samo u stavi ène uzimaju stvar u svoje ruke i mi dana{njega savremenog sveta, a i sta- istoimenu tragediju koju kombinuje sa kolomnih situacija deo je mozaika od doslovnom smislu: svetlo je mrak, nego tako upravljaju mu{karcima. Jer, mu{ - rije generacije. Pitanje ~asti nema~koga tekstovima autora 20. veka, Danila Ki{a, dvadesetak dinami~nih scena koje se se taj zakon suprotnosti ogleda i na svim karci mo`da èle dobro, ali ih ipak uvek dramati~ara L. Hibnera reìrala je Maja Margaret Diras, Agate Kri{tof, te s pop ci- prepli}u na daskama Hrvatskog narod- drugim zna~enjima dela. La` je istina, a obuzme ona strast muèvnosti, pa i kada [imi}. Drama iz 2005. nastala je prema tatima. Gledaju}i tragediju kao aktue li - noa kazali{ta u Osijeku. Re~ je o drami karaktere mrak razotkriva u pravom se radi o vlasti. Ovaj komad to prikazuje istinitoj pri~i iz crne hronike, o ~etvoro zaciju i interpretaciju mita, kroz koju su Paralelni svetovi Mire Gavrana, u reìji svetlu”, rekla je rediteljka Nina Kleflin. na vrlo precizan na~in, zapravo vrlo pre- mladih ljudi, dva mladi}a i dve devojke, veliki gr~ki tragi~ari obra|ivali pitanja Roberta Raponje. Glavni lik drame je Ljubavlju kao svevremenom temom cizno govori o tome kako i na koji na~in koji idu na izlet, a na kraju sada{njosti, Plazibatova postavka poku - Adam, profesor koji je uz dijagnozu diso- bavi se Tena [tivi~i} u drami Nemre{ po- bi trebalo nastupiti kako bi dru{tvena tragi~no za vr{avaju. POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GORE onkurs za najbolji neobjavljeni na. Jedno od najbitnijih obele`ja Ki{ove poljubila njegove usne... Ona èli da se dramski tekst inspirisan delom i proze – surovost velikih pri~a prema tom preda duhovnom svetu, ali ne zna kako, Kìvotom Danila Ki{a, koji je ras - malom ~oveku – prisutna je u ovom tek- jer ìvi u svetu gde je duhovnost potpuno pisalo Kraljevsko pozori{te „Zetski dom” stu svojim tranzicionim metamorfozama i odavno izbrisana. Predstava ima na - sa Cetinja i koji je objavljen na celokup- i zastra{uju}im zjapom budu}nosti. meru da bude diskurs o savremenom nom prostoru biv{e Jugoslavije, okon~an Efektnu dramatur{ku razradu pomenu- ~oveku koji je duhovni invalid, jer je oda - je odlukom ìrija da priznanje dodeli tih motiva autor nadogra|uje elementi- vno li{en misaonog, duhovnog i vizio- tekstu Enciklopedija izgubljenog vreme- ma apsurda i groteske stvaraju}i origi- narskog aspekta”, rekao je reditelj. Pred- na Slobodana [najdera. Prema oceni nalnu i ìvu celinu.” Drama inspirisana stava je na upe~atljiv na~in angaòvala i ìrija, [najder „ki{ovske motive ve{to Ki{ovom re~enicom iz „Ba{te, pepela”, o gledaoce, koji su na ulasku u salu dobili transponuje u vreme tranzicionih obrta- naratorovom ocu koji bi re~ito{}u i filo- bele pla{teve, koje su morali da navuku nja vrednosnih sistema kontekstualizu- zofijom hteo da zbuni i samu smrt, ima}e preko glave, dok su se u isto vreme niz ju}i njihovu stalnu aktuelnost. Ovaj lu - premijeru u reìji samog [najdera po - zidove i loè zdanja Zetskog doma, na be- cidni tekst, crna komedija sa obiljem ~u - ~etkom slede}e sezone. lim zastorima, smenjivale projektovane desnih prizora, baca nas u svet izneve - Predstava Saloma, koju je po delu slike. Cilj ovakvog scenografskog re{enja renog malog ~oveka, junaka svih vreme- Oskara Vajlda reìrao Eduard Miler, pre- bio je da pokaè kako je i glava savre- mijerno je izvedena na sceni Kraljevskog menog ~oveka danas „u torbi”, ba{ kao Autor najboljeg teksta inspirisanog Ki{ovim delom: Slobodan [najder pozori{ta „Zetski dom “na Cetinju. Adap - {to je i glava Jovana Krstitelja bila u vla- taciju i dramatur{ku obradu komada sti Salome. teatar izveo je „Gospo|icu Juliju“, ba nja - Novi projekat baletske trupe „Ballo”, Sekretarijat za potpisuje @anina Mir~evska. U istoriji Glumici Miri Stupici Nik{i}ko pozo - lu~ko Narodno pozori{te RS „Stazu divl- naslovljen âura premijerno je izveden u svetske dramaturgije zabeèno je da je ri{te dodelilo je Nagradu za ìvotno delo ja~i“ , novosadski SNP izveo je predstavu Velikoj sali KIC-a „Budo Tomovi}” u Pod- „Salomom” Oskar Vajld, uz ogromne ot- „Veljko Mandi}”. „Moja uspomena na Cr - „Greta, stranica 89”, sarajevski Kamerni gorici. Tema ove plesne predstave je od- kulturu pore javnosti, bio prvi koji je sebi dozvo- nu Goru, na rad u njoj, na moje kolege, teatar 55 predstavio se komadom„@aba“, nos kolektivizma i inividualizma. Preci - lio da napi{e dramu koja je inspirisana publiku, koja nas je u na{oj ’Princezi splitski HNK prikazao je „Podvalu lu - zno organizovanim brojnim znakovima, Skupštine grada jednom epizodom iz Biblije. Me|utim, u Kseniji’ prihvatila suzama i ovacijama, dosti“ a mariborski SNG „Vetar u borovi- na simboli~an na~in, predstavljena je Milerovom rediteljskom i{~itavanju Vajl- ta uspomena je uvek uz mene i pamtim to ma“. Gran pri za najbolje gluma~ko os- u~aurenost kolektivne svesti i potreba Beograda dov tekst nije tretiran kao biblijska pri~a. kao jedno lepo par~e svoga ìvota”, poru - tvarenje Festivala ìri (Branimir Popo- individue da se te ~aure oslobodi. Koreo- „Predstavom ho}emo da konfrontiramo ~ila je glumica. vi}, @eljko Huba~ i Goran Bulaji} ) je do- grafiju, scenografiju i kostimografiju potpisuju Tamara Vujo{evi}-Mandi} i Slav- savremeno dru{tvo po pitanju senzual- Komedijom „Malogra|anska svad- delio Anji Stani} za ulogu Hani u pred- usrdno dariva nosti, ta~nije, po pitanju materijalnosti, ba“, u reìji Eduarda Milera, Crnogor- ka Nelevi}. stavi „Staza divlja~i“, a za najbolju pred- Pozori{ni savet Crnogorskog naro- koja je dominantna praksa kojom se bavi skog narodnog pozori{ta po~eo je, na stavu progla{ena je „Greta, stranica 89“. svoje jedine savremeni ~ovek. Ko je Jovan Krstitelj? Sceni 213, takmi~arski program Devetog dnog pozori{ta raspisao je konkurs za On je ~ovek, za razliku od svih, koji se me|unarodnog festivala glumca u Nik - Akterima „Grete” Jasni \uri~i} i Borisu nagradu CNP-a za savremeni doma}i pozorišne novine. odrekao materijalnosti i zanimaju ga sa - {i}u, koji nastavlja tradiciju pre deceniju Isakovi}u pripao je Gran pri za najbolji dramski tekst. Pravo u~e{}a imaju dr - mo ideja i duh. On je vizionar, jedini koji i po zapo~etog festivala monodrame Crne partnerski odnos na sceni. Nagradu za àvljani Crne Gore, a ìri }e uzimati u „Ludus“ uzvra}a jasno vidi {ta }e se dogoditi, ali kome Gore, kasnije jugoslovenskog festivala epizodnu ulogu dobila je @aklina O{tir za obzir neobjavljivane, neizvo|ene i nena- bude odse~ena glava. Ne zbog toga {to je jednog glumca. U zvani~noj konkurenci- tuma~enje Mladoènjine majke u „Malo- gra|ivane dramske tekstove. Pobednik vizionar, ve} zbog toga {to svet oko njega ji izvedeno je sedam predstava sa svih gra|anskoj svadbi“, a specijalnu nagra- dobija plaketu i nov~ani deo od 5.000 s blagodarnoš}u. zanima samo opipljivo, materijalno. Sa - jugoslovenskih prostora. Pored pomenu- du Emir Hadìhafisbegovi} za tuma~enje evra. Rok za slanje dramskih loma traì njegovu glavu, pre svega da bi tog Brehtovog komada, skopski Turski uloge Zeka u „@abi“. tekstova je 1. septembar 2010.

LUDUS 161Lu 26 EX YU scena TEATARSKE VESTI IZ MAKEDONIJE remijera predstave Ku}a na grani- vreme je izazov, budu}i da se tekst nalazi Aleksovskog premijerno je izveden na ci Slavomira Mroèka, u adaptaci- u kolektivnoj svesti Makedonaca. Na{a sceni Gradskog pozori{ta u Skoplju. De Pji Jetona Neziraja, i reìji Petrita postavka nosi poruku da se ne mora Gelderod je jedan od najsimboli~nijih au - Nezirija i Arbena Tacija, odràna je u napraviti fizi~ko rastojanje, da se ne tora postmodernog teatra, poznat po svo - Tetovskom pozori{tu. Radnja se odigrava mora negde oti}i da bi se na{la sopstvena joj neobi~noj estetici i tematskom potpisu u ku}i u kojoj tri generacije ìve skrom- sre}a. ôvek treba da nau~i da pati u koji uvek skicira i prepoznaje bolesti no, mirno i smerno, a izdràvaju se po- svom srcu, u dubini svoje du{e... Samo dru{tva i pojedinaca. U ovom komadu {tenim seoskim radom. Porodi~na idila tako se dolazi do odgovora o svrsi bavi se temom opravdanog nasilja, nasil- biva naru{ena iznenadnim upadom gru - bivstvovanja i pronalazi se smisao li~nog je je lajtmotiv apsolutne, nestvarne mo - pe diplomata u ku}u, kojima je naloèno ìvota”, rekao je reditelj. ralne pravde. da postave me|udràvnu granicu ba{ Zagreba~ki HNK je gostovao na sceni Prilepski teatar slavi {ezdeset godina kroz tu ku}u. Me|a ide preko kuhinjskog Makedonskog narodnog teatra sa svojom postojanja. Jubilej je obeleèn izvo|enjem stola, kroz dnevnu i spava}u sobu i popularnom predstavom iz 2007, tri hit produkcije te ku}e i izlo`bom fo to - kupatilo, tj. kroz svaki kutak njihovih „komedijom za ozbiljne ljude” Va`no je grafija i plakata. Izvedeni su: „Od kol na ìvota. Grani~ari su na svakom koraku, a zvati se Ernest Oskara Vajlda, u reìji kol” u reìji Koleta Angelovskog, „Bubn- ~lanovi porodice vi{e nemaju slobodu Tomislava Pavkovi}a . jevi u no}i” Martina Ko~ovskog i „@ivot u kretanja i govora, kao ni intimu. Da bi Premijera predstave Sud, po tekstu oìljcima” Vlade Cvetanovskog. Central- koristili prostorije u ku}i, potrebne su im koji je napisao Kole â{ule, a reìrao na proslava }e biti u znaku festivala koji Opravdano nasilje: Eskurijal posebne propusnice, a jedan akter ~ak Ljup~o Georgijevski, odràna je u skop- se odràva u Prilepu, posle rekonstrukci- strada kada krene da uzme slatko iz skom MNT-u. „Glavna tema je su|enje za je zgrade Pozori{ta. Prvi komad izveden la|ima nastala je po motivima bajke bra- konkretna devojka, jedna od mnogih. Ova ostave. Neprijatno uzurpiranje nekada ubistvo. U osnovi je re~ o trileru, `rtva je na sceni ovog teatra bio je Sterijin „Kir è Grim, a reditelj i scenograf je gost iz intimna predstava eksplicitnog jezika i mirnog i toplog doma po~inje negativno revolucionar, o~evidac je zato izdajnik, Janja” u reìji Ace Mihajlovskog 1950. Austrije U{i Horner. gestikulacije nastala je kao sinteza dela da uti~e i na odnose u porodici... ubica }e biti prona|en – zapravo se godine. Premijera nezavisnog pozori{nog Komad Pe~albari Antona Panova je otvara pri~a o izdajnicima i patriotama”, Na sceni Makedonske opere i baleta „Kralj Havane” kubanskog pisca Pedra najnovija premijera u Kumanovskom rekao je Georgijevski. premijerno izvo|enje imala je opera za projekta Lili izvedena je u no}nom klubu Huana Gutireza i teksta koji je napisala teatru, adaptaciju i reìju potpisuje Dejan Eskurijal, komad Majkla de Gelderod deca Pepeljuga Rosinija, po libretu Ja - „Dùboks” u prestonici. Lili je simbol autorska ekipa. Rediteljka je Projkovski. „Raditi ’Pe~elbare’ u ovo (Michel de Ghelderode), u reìji Riste kopa Feretija. Opera namenjena najm- kurve, svega nepoznatog, a prikazuje je Sofija Ristevska. [TA SE DOGA\A U POZORI[TIMA BIH Kamernom teatru 55, pod redi telj - Srebrenici. Saradnja se nastavlja i ove je mala sala ove ku}e, a o{te}ene su i zid - skom palicom Sulejmana Kupuso- godine projektom nazvanim Teatar u ne i elektronske instalacije, tako da su Uvi}a, premijeru je imao komad Srebrenici – u februaru su izvedene premijere odloène do daljeg. Besnilo, prema tekstu Franca Ksavera predstave: Joneskova „]elava peva~icu”, Predstava Mister Bin, u reìji Vladi - Kreca, a u sklopu Sarajevske zime. „Ovo u reìji Ferida Karajice, i muzi~ko-poets- mira \or|evi}a, premijerno je izvedena je rijaliti {ou, ali publika ne}e gledati ki performans „Svedok”, autora Miodra- na sceni Gradskog pozori{ta „Jazavac” u ljude koji se dosa|uju, bi}e to ulazak u ga Trifunova, koji svedo~i o nama, o vre - Banjoj Luci. Komad je nastao na osnovu su{tinu na{eg dru{tva”, rekao je Kupuso- menu u kojem ìvimo, a sastavni deo istoimene britanske serije Rouana Etkin- vi}, koji je ovu predstavu uz burne reak- izvedbe su i stihovi Ujevi}a, Disa, Borhe- sona. „Predstava sadrì 11 slika u koji- cije ve} jednom postavljao na sceni Naro- sa, Mike Anti}a, Brehta i Kiplinga. Odr- ma su na komi~an na~in prikazana pi - dnog pozori{ta Sarajevo, davne 1978. go- àne su i tri teatarske radionice. tanja vere, bontona, mentaliteta. Ve}ina dine „A danas ìvimo u vremenu kada Molijerov komad Gra|anin, plemi}, scena je uokvirena britanskim humorom su nam usta puna religije, kada je svaka u reìji Larija Zapije, nakon 30 godina koji smo prilagodili ovom podneblju”, druga re~ Bog, kada imamo veronauku u postavljen je na sceni Narodnog pozori{ta rekao je \or|evi}. vrti}ima, kada smo skoro pa postali vers- Sarajevo. Predstava je ra|ena u kopro- Predstava Du{ana An|i}a Samo da ka dràva, a s druge strane imamo uru- dukciji Festivala „Sarajevska zima” i NP zna{ koliko te volim, beogradskog „Favi {avanje morala, nasilni{tvo i ludilo”, Sarajevo. „Molijer je bio istinski teatarski teatra”, nedavno nagra|ena u Moskvi, Gra|anin plemi} u Narodnom pozori{tu u Sarajevu dodaje reditelj. „Besnilo” }e biti ogra - pisac, ali i autor koji je propitivao ljudske gostovala je u Centru za kulturu i obra- u kojoj je ponekad boravio i Ivo Andri} menama, bu|enjem nacionalne svesti i ni~eno za gledanje mla|ima od 18 godi- mane i nedostatke”, rekao je direktor zovanje Lakta{i. An|i} je napravio duo - prepli}u se sudbine likova, preko pri~e o prelaskom iz jednog dru{tvenog sistema na: „To je jedna vrsta ironije, spram tele- Gradimir Gojer i dodao da je ovaj komad, dramu (uloge tuma~e Ljiljana \uri} i Mi - glumici Svetlani, zatim priprostom kup - u drugi”, rekla je rediteljka, i dodala da vizijskog, bestidnog stavljanja oznaka da ma kako davno nastao, jo{ aktuelan. lenko Pavlov) na osnovu tekstova „Kako cu njene ku}e, kao i ~oveku koji je u nju je sli~nost sa dana{njim vremenom proje neki program zabranjen za mla|e od „Postavka ovog komada ra|ena je tako ubiti suprugu i za{to” i „Kako ubiti su - zaljubljen celi ìvot. na{la upravo u fenomenu stvaranja nove 12, 16 ili 18 godina i to usred bela dana, da se predstava moè razumeti na svim pruga bez suvi{nih za{to” italijanskog A na Velikoj sceni istog teatra, kao dru{tvene klase. „Pri~a govori o sitnim kada vrte filmove pune nasilja i erotike”, scenama sveta. Zbog toga se nadam da }e pisca Antonija Amurija. {to je u pro{lom broju najavljeno, premi- zaklju~uje Kupusovi}. ’Gra|anin, plemi}’ biti izvozni proizvod Predstava Ptic i ptica premijerno je jerno je izvedena Sterijina @enidba i trgovcima koji prelaskom iz jednog u Festival MESS ima poseban cilj koji ovog teatra”, rekao je dirktor Drame g. izvedena na Sceni „Petar Ko~i}” Naro- udadba, u reìji \ur|e Te{i}. „Sterija je drugi dru{tveni sistem dolaze do novca, se ti~e oìvljavanja teatarske scene u Sijamija. dnog pozori{ta Republike Srpske. Re~ je ne samo na{ najzna~ajniji komediograf te teè vi{em dru{tvenom statusu. Ve~na drugim bh. gradovima i kao deo tih ak - U Dje~ijem pozori{tu RS je usled do- o komadu Slobodana Stojanovi}a, koji su ve} s njim po~inje moderno doba u po - palana~ka pre~ica do ostvarenja ovog tivnosti prvi put je jedna festivalska trajalosti klima-komora i niskih tempe - na scenu postavili i u njemu glume San- zori{tu. Vreme u kojem je pisao i ìveo cilja jeste udaja”, zaklju~uje predstava u 2009. godini odigrana i u ratura do{lo do pucanja cevi, poplavljena dra Ljubojevi} i @eljko Erki}. Kroz ku}u bilo je obeleèno velikim dru{tvenim pro- Te{i}eva. NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[Â a sceni SNG-a Nova Gorica po- ìvotu. Me|utim, kada odlu~i da se vrati, U Slovenskom ljudskom gledali{~u u stavljen je êhovljev Ujka Vanja u preru{en u batlera, otkriva da je ta{ta ve} Celju odràni su Dani komedije od 19.2. Nreìji Mateje Kole`nik. Anton P. na{la novog muà svojoj }erki, te po- do 14.3.2010. Takmi~ile su se predstave: êhov, „umetnik ìvota”, kako ga je opi - ku{ava na sve na~ine da ponovo zavede Krpan vs. Brdavs (Kulturni zavod sivao Lav Tolstoj, u „scenama iz seoskog svoju ènu... Neuobi~ajene situacije, eks - KULT), Svobodni zakon (Narodni dom ìvota” zapli}e i raspli}e ljubavne odnose presivna gluma, nagla{ena gestikulacija, Maribor, Novi ZATO), Neron (SNG Dra - obi~nih likova... Povodom premijere, gegovi, sve su to standardni elementi ma Ljubljana), Triko (SLG Celje), Grdoba otvorena je i izlo`ba posve}ena prethod- nemih burlesknih filmova. (Mestno gledali{~e ljubljansko), Chic- nim izvo|enjima êhovljevih drama u Slovensko mladinsko gledali{~e ima chignola (Gledali{~e Koper), Nenavadna ovoj ku}i: Ujka Vanje u reìji Du{ana dve nove predstave. Prva je komad za- prigoda (SNG Nova Gorica) i Revizor (PG Mlakara iz 1978, Dvoboja u reìji Joè ~etnika slovena~ke drame apsurda, Petra Kranj). Babi~a, iz 1992, i Tri sestre reditelja Jer- Boì~a, [umi, u reìji Vinka Moderndor- U Celju je izvedena i premijera ko- neja Lorencia iz 2002. godine. fera. Tekst je usredsre|en na odnos izmi~ne drame Dejvida Memeta Romansa, Na sceni ljubljanske Drame SNG-a me|u oca i sina, na sinovljevu opsednu- u reìji Matjaà Zupan~i~a. Romansa se Diego de Brea je postavio adaptaciju fil- tost o~evim radnjama. Druga je Proklet ironi~no podsmeva sudstvu, tuùiocu i Odnosi oca i sina: [umi u Celju (Foto: @iga Koritnik) ma Kada sam bio mrtav (When I Was bio izdajica svoje domovine!, autorski Dead), koji je veliki nema~ki reditelj projekat Hrvata Olivera Frlji}a. Frlji}eve osu|eniku. U kafkijanski bizarnom su - ju od najrazli~itijih bolesti, od homofobije ji bog plodnosti (ekvivalent Dionisu), ali |enju, koje se odvija u senci mirovne Ernst Lubit~ snimio na po~etku svoje reìje seù od uli~nih performansa preko do antisemitizma, od korupcije do kon - ga je Cankar promenio u umetnika, do - karijere 1916. Lubit~ev junak voli no}u inscenacija u narodnim teatrima do konferencije o Bliskom istoku, prikazuje zervatizma. se potpuni raspad sistema, vrednosti i brog duha Slovena~ke kulture. Predstava da izlazi da bi igrao {ah, {to izlu|uje predstava za decu, vrlo je cenjen i od Mini tetatar imao je novu premijeru na Cankarov simbolisti~ki na~in pripove- njegovu ènu i ta{tu. Po{to mu jedno ve~e strane publike i kritike, a svojim pro - demokratije. U ovoj farsi Memet se bavi za decu i mlade, monolog za glumca i ne daju da u|e u ku}u, on revoltiran vokativnim i {okantnim pogledima na politi~kom korektno{}u na izrazito neko- harmonika{a Kurent Ivana Cankara i da o patriotizmu, pokre}e teme autobi- najvljuje svoje samoubistvo i onda ne - savremeno dru{tvo i realnost nikoga ne rektan i duhovit na~in. [estoro nosilaca Jurija Sou~eka, u reìji Roberta Valtla. ografije, nacije, dru{tva staje, ne bi li uìvao malo u sama~kom ostavlja ravnodu{nim. radnje je {est groteksnih figura koji bolu- Kurent je bio u staroj slovenskoj mitologi- i umetnosti...

27 LUDUS 161 Dnevnik

NEKI DRUGAÎJI RUSKI ÊHOV Pozori{ne novine Putujem, mislim, ose}am njenja. „Ne, spasla si me jedne nezanim- YU ISSN 0354-3137 ljive predstave.” COBISS.SR-ID 54398983 Moskva, 28. januar 2010. Izlaze jednom mese~no Piše: Jovan ¬irilov Predstava Tararabumbija u [koli (osim u julu i avgustu) dramske umetnosti negde na severoisto- Tira`: 1500 primeraka ku Moskve. Na mapi mi se ~ini da nije Moskva, 27. januar 2010. kako }emo tamo sti}i, prepustio sam se Izdaje Morao sam da otkaèm neki svoj njoj. daleko i, mada je dosta stepeni ispod nule, Savez dramskih umetnika Srbije re{avam da krenem pe{ice. Moje prijate- prethodni put u Moskvu, jer mi se ukaza- Vreme je odmicalo, kad odjednom re- Beograd, Studentski trg 13/VI ljice Ruskinje se àle da im je hladno. Ka- la prilika da pratim festival posve}en ê- ~e da se ona naàlost zabunila i da smo Telefoni: 011/2631-522, èm kako meni uop{te nije izuzetno hlad- na pogre{noj liniji. Na brzinu smo pro - 2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873 hovu. Kako ove godine pada 150 godina no i kako to, one koje su tu ro|ene i tu ì - menili destinaciju, kad usred vo`nje re~e http://www.sdus.org.rs od njegovog ro|enja, re{ili smo da na 44. ve, ne mogu da izdrè jednu klasi~nu Bitefu narednog septembra bar dve pred- Natalija: „Ubi}e{ me, opet smo u pogre- e-mail: [email protected] moskovsku zimu. Reko{e da to ne zavisi PIB 100040788 stave budu posve}ene ovom velikom {nom vozu.” Gun|ao sam kako mi je to odakle si, ve} da li si zimogro`ljiv ili nisi. dramskom piscu koji kao da postaje na{ prvi put u ìvotu da zakasnim na pred- êhovljeva Da~a Melihova Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92 Oduìlo se pe{a~enje, a ve} se kobno (Privredna banka a.d.) sve bliì savremenik. Iz programa vidim stavu, a oni mi kao utehu re~e: „To }e, pribliàvalo vreme po~etka predstave. Moskva, 29. januar 2010. da }u za ne{to manje od nedelju dana zna~i, biti istorijska predstava.” To me jo{ Devizni ra~un: 5401-VA-1111502 Iako je, kako rekoh, bilo dosta hladno, oz- Uve~e predstava Tri sestre reditelja (Privredna banka a.d.) videti kako su êhova postavili neki vi{e razljutilo. Ponavljala je da to pozo- nojio sam se. Stièm u poslednji ~as. Kad Jurija Pogrebni~ka u Teatru Okolo, {to njegovi najbolji tuma~i, a me|u njima – ri{te po~inje kasnije, jer se nalazi daleko vidim spolja, nikoga u foajeu, „Ah, po~ela zna~i „blizu”, a re~ je o blizini doma Sta- Predsednik Dmitrij Krimov, nova zvezda ruskog od centra. Nisam joj poverovao. Moskov- je i ova predstava!” Lupam o staklo na nislavskog. Dok sam na druge predstave Ljiljana \uri} ulazu, i kad me najzad pusti{e, reko{e da odlazio nekuda daleko i samo {to nisam predstava po~inje u osam, a ne u sedam, zakasnio, ovo malo pozori{te u nekom Glavni i odgovorni urednik kao druge moskovske predstave. dvori{tu je tik uz hotel „Marion”u kom Tatjana Njeì} Sa nestrpljenjem ~ekam svoj prvi sam odseo. Savet Ludusa susret sa predstavom Jurija Krimova, Predstava ne samo {to ima u naslovu Svetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, Goran uzgred budi re~eno sina slavnog reditelja re~ blizu, i to domu Stanislavskog, nego je Markovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi}, Anatolija Efrosa, ranog gosta na{eg Bite- bliska reditelju Stanislavskom, ali na Ljubomir Simovi} fa. Hol – hladnjikav. Duva spolja mos- neki novi na~in. Reìser sveè ruke, ali kovska zima. Sve ~isto i belo u zgradi sa- kao da ipak prati bihevioristi~ke principe Redakcija gra|enoj za maltene genija Igora Vasilje- teorije slavnog starca. Ovaj ube|eni eks - Branko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i}, va. Ali, po mi{ljenju Lu{kova, on nije da- perimentator na planu savremenijih for- @eljko Huba~, Aleksandra Jak{i}, vao dovoljno predstava, tako da mu je mi u ruskom pozori{tu, ovog puta je pro - Aleksandar Milosavljevi}, Olivera gradona~elnik li~no i oduzeo {to mu je po- brao najzna~ajnije replike iz Tri sestre. Milo{evi}, Miroslav – Miki Radonji}, dario. Rekoh nekom od Rusa da je grado- Svojim izuzetno sposobnim glumcima Ana Tasi} na~elnik u pravu, kad mi ovaj uzvrati: „A naloìo je da ih govore kao da daju pose- da li ste pro~itali na ulazu da se ovaj pro - ban zna~aj svakoj toj replici, koje su tu na Lektura i korektura stor zove [kola dramske umetnosti? sceni vi{e citati nego sredstvo komunika- Aleksandra Jak{i} [kola ne mora da ima mnogo predstava.” cije me|u li~nostima u komadu. Dobija se Sekretar redakcije U}utao sam. neka blaga ironija koja prija. Tri sestre Radmila Sandi} Predstava Tararabumbija po neobi~ - igraju veoma mlade glumice, ali kao da noj abrakadabri êbutikina iz ~etvrtog su ve} nau~ile sva profesionalna znanja Tekstove i fotografije slati na: ~ina Tri sestre je efektna varijacija na teatra. Njima se bez re~i pridruùju na [email protected] ~ehovske teme i njegovo vreme. Na rela- po~etku i na kraju predstave za dobru tivno maloj pisti sat i po prolaze povorke nijansu starije glumice. Imam utisak da Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu raznih li~nosti iz carske Rusije: tipi~ni su zna~ajne glumice koje su mo`da ve} AXIS studio, Beograd vojni orkestar, mornari, babu{ke, cirku- ranije igrale kod Pogrebni~ka iste uloge. e-mail: [email protected] santi, dekadenti, sportistkinje, prodavci Dosta stariji glumci, za razliku od mladih Dizajn LUDUSA ostriga, a jednog trenutka se tu zavrti i ~lanova ansambla, dolaze na scenu iz \or|e Risti} ~uvena ~igra iz Triju sestara. Kad krene partera, kao da time ho}e da kaù da su Tararabumbija jedna povorka nema joj kraja. Zadrè se oni kao starija generacija zapravo iz ne - Redizajn LUDUSA malo i ve} nadiru drugi. Krajnje efektno. kog stvarnog sveta. Veoma sveà predsta- AXIS studio pozori{ta, ~ije predstave jo{ nisam imao ska pozori{ta su poznata po svojoj ta~- Vizija kojom se ni{ta ne pri~a, ve} samo va ne`no novog ~itanja êhova. priliku da vidim. Zatim Pogrebni~ko, Da - nosti jo{ iz Staljinovih dana. Onda me je prikazuje, a deluje spektakularno da Moskva, 30. januar 2010. [tampa niele Finci Paska i Tuminas. po~ela te{iti da }e nas pustiti u salu, iako zastaje dah. Neobi~no impresivan oma` Posete koje najvi{e volim – obilazak Preduze}e za grafi~ko izdava~ku Moskva, 28. januar 2010. smo zakasnili. Izrazio sam svoju gnevnu êhovu kakav se nigde ne bi mogao desi- spomen-doma nekog poznatog pisca ili delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL, U Domu Pa{kova odràva se me |u - sumnju. ti osim u Rusiji sa pravim kultom teatra. slikara. Ovog puta je to Melihovo, imanje Beograd, Borisa Kidri~a 24 narodna konferencija „Re~ o êhovu”. Iz metroa do Teatra Fomenko smo Ako bi predstava bila prikazana na Bite- koje je Anton Pavlovi~ kupio poslednje Re{enjem Ministarstva za informacije Nivo u~esnika gotovo da ne moè biti vi{i. stigli kad je predstava ve} bila po~ela pre fu neki bi je propratili komentarom kako decenije XIX veka i na njemu proveo tu Republike Srbije Ludus je upisan u Na otvaranju je legendarni gradona~el - vi{e od pola sata. I gle ~uda, pustili su nas je sve to samo prazni spektakl, bez nekog deceniju, i gde je napisao oko 40 svojih Registar sredstava javnog nik Moskve Jurij Lu{kov koji ponosito da u|emo, samo tiho. Oni zaista toleri{u dubljeg smisla. A ja bih skrenuo pa`nju dela, izme|u ostalog i drame Ujka Vanja informi sanja pod brojem 1459 skre}e pa`nju skupa da je êhov, iako one koji su zakasnili. Imaju ~ak specijal- na to {ta }emo onda sa Bobom Vilsonom. i Galeb, kao i pripovetke ôvek u futroli i Crni monah. Prosto vidim i ose}am kako ro|en na jugu Rusije, ~esto izjavljivao da ni red stolica uza zid za nas takve nevolj- Me|utim, nema na~ina da ovako gloma- se ose}a Moskovljaninom. Valja naglasiti zna predstava gostuje na Bitefu „samo” je tu ìveo i disao. Postoje jo{ velika stabla nike. da Moskva tada nije bila prestonica, ve} sa 83 izvo|a~a na sceni, a gde je tu jo{ platana koje je posadio pre mnogo deceni- ostaje do kraja predstave. Svi su likovi Sankt Peterburg. Tu su neki od svetske Ubrzo sam uvideo da predstava nije tehnika, dekor, kostimi... ja njegov otac trgovac, vi{estruko daro- stilizovani, osim ujka Vanje i donekle rediteljske elite koji su reìrali êhova, bogzna {ta; veoma starinska, mada pri- Sutradan ~itam intervju sa Kri mo - vit ~ovek. doktora Astrova. pored Petera [tajna, koji je poslednjih go - li~no razigrana i za {iru publiku zabav- vimu novinama za strance „Moscow Ti - Mi, gosti festivala, gledamo Donku, U ovom Ujka Vanji, kao i u Selu Ste - dina reìrao i u Moskvi (Hamleta sa Jev- na. Ali, naravno, to nije êhov ni za me- mes”. Izjavljuje da ovom svojom predsta- predstavu koja nosi ime zvon~i}a na udi - pan~ikovu Dostojevskog sve je bezrazlo- genijem Mironovim u naslovnoj ulozi), ne, a jo{ manje za Bitef. vom ispituje princip slobode na êhovu i ci. Jo{ jedna slobodna vizija ~ehovskog `no ukoliko postupke cenimo logikom Hans Kastorf, Matijas Langhof, Deklan Posle predstave Nata{a me je oprezno sa êhovom, a i da pokaè {ta se sa njim sveta u ruci {vajcarskog reditelja ponik- realisti~ke racionalnosti, a sve tajanstve- Donelan, Kame Ginkas i gotovo celokup- upitala da li se ljutim na nju zbog zaka{ - i sa nama u me|uvremenu dogodilo. log me|u Italijanima, najmalobrojnijom nije ukoliko se trudimo da proniknemo na „vrhu{ka” savremenih ruskih reditel- nacijom u [vajcarskoj. Zove se Daniele {ta je zapravo êhov hteo da kaè. ja. Me|u izlaganjima na konferenciji Finci Paska. Predstava nije za pam}enje. Opsednut tajnama êhovljeve umet- najbliè mi je bilo stanovi{te litvanskog Moskva, 31. januar 2010. nosti, tu sam u Moskvi tokom svog borav- Predstava Ujka Vanja Rimasa Tumi- reditelja Rimasa Tuminasa, da nam je ka nai{ao na ne~ije zapaànje da se kod nasa, jednog od trojice najpoznatijih lit - êhova ne moè na}i eksplicitno {ta je êhov blizak, jer u njegovim dramama vanskih reditelja, ali koji jo{ nije bio na mislio o religiji i Bogu, niti o policiji, a jo{ ljudska egzistencija izgleda zagonetna Bitefu. Na Bitefu su bili najstariji Nekro - kao i na{ sopstveni ìvot. {ius i najmla|i Kor{unovas. Slavna je najmanje o smislu ìvota. Sebe je u {ali Mislio sam da }u mo}i da stignem na njegova ve} vi{e od deset godina stara nazivao marksistom, ne {to je sledio Kar - rusko-belorusku koprodukciju êhovlje- predstava retko izvo|ene Ljermontove la Marksa, ve} {to ga je objavljivao izda- vog ranog komada Svadba u reìji Vladi- drame u stihovima Maskarada. Sada je u va~ Marks. Za „utehu“ je {to je i sam mira Pankova. Ali ne leì vraè! Odlu~io cenjenom pozori{tu „Vahtangov“ izreì- Marks negde izjavio da kad ~ita neke sam se bio da na predstavu povedem svo- rao Ujka Vanju. Isto duhovito, ali mra~ni - svoje tada{nje sledbenike koji sebe nazi- ju dugogodi{nju koleginicu Nataliju Va- je za ~itav ar{in u smeru nadrea listi~kih vaju marksistima, on nije marksist. gapovu, stalnog gosta Bitefa i njegovog tmina u odnosu na farsi~nost njegove Sve ove tajne o~igledno su inspiracija istori~ara. Predstava se daje u Teatru Fo- Maskarade. Mu~itelj ujka Vanje i njegove za reditelje koji najzad i u Rusiji traè ne - menko, {to nije nimalo blizu i jo{ na ne- sestri~ine Sonje, Aleksandar Serebrjakov kog êhova, kakav do sada nije vi|en na kim je zametnim stranputicama metroa. ulazi na scenu, sa svojom svitom, kao ne- scenama zemlje njegovog Uveren da }e Nata{a voditi ra~una o tome Jovan ]irilov ispred êhovljeve Da~e Melihove ki demon, i to u jakoj stilizaciji u kojoj ro|enja.

LUDUS 161Lu 28