AVGUST KARADZIC 08 3213.Qxd

!I § ••• I

HOBHHE CpnCKE PAAHKAnHE CTPAHKE 6EorPAA, ABrYCT 2008. rOAHHE 6ECnnATAH nPHMEPAK ro HHA XIX 6POJ 3213

Osniva~ i izdava~ Prof. dr Vojislav [e{eq Glavni i odgovorni urednik STOP tiraniji! Elena Boì}-Talijan •Radovan i Golijat 22 Zamenici glavnog i odgovornog urednika Marina Toman, Jadranka Joksimovi} Simbol srpskog otpora 9 Pomo}nik glavnog •Zaduìo srpstvo doveka i odgovornog urednika Momir Markovi} Tehni~ko ure|ewe i kompjuterski prelom SSP i izru~ewe Karaxi}a 15 Severin Popovi} •ZES obmana Redakcija Ivan Nini}, Boris Aleksi}, Du{an Mari}, dr Nikola @uti}, Reakcije 1616 Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi}, •Tadi} poniàva Srbiju mr Aleksandar Martinovi}, Budimir Ni~i}, Amyad Migati, Ogwen Mihajlovi} Unos teksta Opasnost za srpstvo Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, •Borise izdajni~e, dokle? 2525 Qubinka Boòvi}, Dragica Tomi} i Biqana Mi~i} Lektura i korektura Crna Gora – reakcije Lazar Macura 28 Predsednik Izdava~kog saveta •Judo Tadi}u! Dr \or|e Nikoli} Zamenik predsednika Izdava~kog saveta Dr Branko Nadoveza Protesti u Beogradu Izdava~ki savet •Omladina budi Srbiju 31 Prof. dr Vojislav [e{eq, Tomislav Nikoli}, Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi}, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi}, Dnevnik doga|aja koji mewaju Srbiju Mirko Blagojevi}, Du{ko Sekuli}, •Radikalski otpor Tadi}evoj diktaturi 34 Zoran Krasi}, Paja Mom~ilov, Nata{a Jovanovi}, Goran Cvetanovi} [tampa Batinama ka Evropi 43 DOO “Dragi}”, Zrewanin •Tadi}evi pendreci \or|a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/535-491 Redakcija prima po{tu na adresu Svesrpski sabor “Velika Srbija”, Trg pobede 3, 46 11080 Zemun; rukopisi se ne vra}aju •Sloboda za Srbiju 46 Novine “Velika Srbija” upisane su u Registar sredstava javnog informisawa Ministarstva za informacije pod brojem Poezija Radovana Karaxi}a 1104. od 5. juna 1991. godine. •“Tvoje snove vuci raznose” 73 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 329(497.11) Ekskluzivno VELIKA Srbija : novine Srpske 77 radikalne stranke / glavni i odgovorni •Slagalica istine Radovana Karayi}a urednik Elena Boì} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990)- - Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)- Opomena (Zrewanin : Dragi}). - 30 cm Mese~no • Budi Radovan, nikada Boris 88 ISBN 1452-9165 = Velika Srbija COBISS.SR-ID 19291650

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 1 STOP tiraniji! RadovanRadovan ii GolijatGolijat

• Svaki Srbin je danas Radovan. Ceo srpski narod, kao i on, ìvi po nu`di o~igledno tu| ìvot, u dràvi koja je poput uzurpiranog nacionalnog ogwi{ta postala ruina u spo- rom nestajawu, koju jedino uzurpatori i ru- {iteqi mogu voditi, samo sluge tu|inskog gospodara, ili jasnije re~eno – izdajnici, po- gan otu|ena od svoje dràve i naroda. Zai- sta àlosno... Pi{e: Marko Z. Pu{ica

I Radovan 1) Diktatura Diktatura se nastavqa. @estokim udarima na ustavnost i zakonitost, ali i na istorijske, vojni~ke i dràvnoprav- ne tradicije srpskog naroda, kona~no dobija jasne i klasi~- ne tiranske politi~ke obrise, koriste}i se tehnikama i iskustvima istorijskih diktatura koje su davno oprobane {irom meridijana, ne biraju}i sredstva pomo}u kojih treba sve podrediti voqi jedne individue – diktatoru i wegovoj li~noj vlasti. Naravno da je ovde re~ o mar{alu Bori- su i wegovoj voqi koja je pod svoje okriqe kona~no uspela da sakupi svu vlast u dràvi Srbiji. Vojska, ili ono {to je od we ostalo nakon wega i wemu sli~nih, tajne slu`be koje je reformisao, mediji koji su samo servis wegove uzvi{ene individue, sve, sve je ovde wegovo, osim iskrene du{e narodne i ose}aja narodnog za vrlinu, hrabrost i slobodu. Drugo ime za ove tri vrednosti srpskog naroda koje se ponovo, i ne slu~ajno, danas name}e, jeste Radovan, ba{ kao i u vreme ratnih devedesetih godina u Otaybinskom ratu, koji je oven~an Ovo izdajni~ko hap{ewe je izvedeno ba{ u trenutku po- krvqu srpskog ~oveka-vojnika i okon~an zajedni~kim rat- stojawa slede}ih okolnosti: kada su evrobirokratija i nim uspehom, stvarawem Republike Srpske. Ovo radosno SAD ispostavile svoje ra~une za daqu bespogovornu poslu- srpsko ime je pre{lo dug put, od obi~nog imena do vrhun- {nost administracije doma}e diktature, nude}i kao svoju skog nacionalnog pojma! daqu protiv~inidbu nastavak tzv. evrointegracija sa jedne Mar{alova diktatura se okomila i na dr Radovana Ka- strane, ali i zahtevaju}i jo{ ve}u pasivnost dràve Srbi- rayi}a, heroja, biv{eg predsednika i veoma zaslu`nu li~- je po pitawu otimawa Kosova i Metohije i legalizacije na- nost za stvarawe Republike Srpske, koja je prva dràva po- {ih odnosa sa teroristi~kom dràvom sa druge strane. Kao sle Velikog rata koja je konstatovala u Ustavu da je dràva posebna, nu`no prate}a okolnost, javqaju se sve ja~i udari srpskog naroda, i jedina tvorevina srpskog dràvnog prava i na daqi dràvnopravni opstanak Republike Srpske. Da zasnovana na zdravim nacionalnim temeqima. li }e kao kolateralna posledica ovog izdajni~kog hap{e- Sve je bilo pripremqeno za sraman ~in izdajni~kog hap- wa i wegovog isporu~ivawa u ha{ki kazamat, gde je ovom {ewa, pa ~ak moèmo konstatovati i otmice, i stavqawa srpskom junaku presuda ve} napisana, da li }e posle dono- ovog nepo~instva pod veo tajne od strane vladaju}e kamari- {ewa apsolutno politi~ke i pravno irelevantne osu|uju- le. Kako su svi dràvni organi stavqeni pod kontrolu dik- }e presude u name{tenom postupku protiv dr Radovana Ka- tatora li~no, a svi dràvni ~inovnici na taj na~in posta- rayi}a, uslediti i nestajawe ove srpske dràve? li wegova li~na posluga i servis, nije bilo bojazni da taj- Da li postajemo svedoci po~etka pogubnog re{avawa no kidnapovawe biv{eg predsednika RS ne}e uspeti, {to je srpskog pitawa, odjednom i na {tetu svih Srba? Ulaskom i bio slu~aj. Srbije u bezli~nu, ve{ta~ku evroutopiju, kona~no }e biti

2 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! dovr{eno otimawe Kosova i Metohije i uspostavqeni do- plana o rekonfiguraciji me|unarodnog prisustva na Koso- brosusedski odnosi sa la`nom teroristi~kom dràvom vu i Metohiji, {to bi u slu~aju na{eg slagawa sa tim kon- (jer na to obavezuje i Sporazum o stabilizaciji i pridru- ceptom vodilo i priznawu teroristi~ke dràve. ìvawu i svi osniva~ki dokumenti Unije). Da li }e tim Dakle, sve je bilo spremno za novu i neverovatnu, senza- sledom BiH pro}i isto, dakle u}i u EU, ali bez RS, jer }e cionalnu vest o hap{ewu va`nog ha{kog begunca. Zapravo ona biti progla{ena genocidnom tvorevinom osu|enog dr radilo se o otmici od strane N. N. lica i protivpravnom Radovana Karayi}a, pa zbog toga i ukinuta voqom Zapada? zadràvawu otetog u trajawu od tri dana, bez izvo|ewa Navedene okolnosti ve} duè vreme zlokobno prate pred nadle`nog istra`nog sudiju kako i pozitivno pravo srpske nacionalne interese, a izme|u ostalog predstavqa- propisuje, a {to odre|eni mediji nisu hteli da obnarode ju neposredne ili posredne ciqeve nekih zapadnih dràva, kao relevantnu i mogu}u verziju doga|aja. Ono {to su u~i- wihovih politi~kih pseudoelita, ali i neprirodne vlada- nili uop{te nije bilo profesionalno, a kamoli savesno, ju}e koalicije na republi~kom nivou, sa prate}om medij- jer su ovu vest lepo ukomponovali u sliku koja je bila naru- sko-analiti~ko-pseudointelektualnom ma{inerijom, jer ~ena od strane onog ~ija je voqa zna~ajnija od voqe ~itavog se ove okolnosti, polako ali sigurno, naàlost i ostvaru- naroda, a koji je po Ustavu u obavezi da taj narod i predsta- ju. Tako }e diktatura jednog ~oveka, u ime i za ra~un Zapa- vqa. Ali, {ta je Ustav naspram wegove voqe i {ta }e nam da, posti}i vi{e {teto~inskih ciqeva nego {to su svi objektivni i nepristrasni mediji kada diktatura zahteva okupatori i neprijateqi srpskog naroda u istoriji uspeli stalnu spremnost i poslu{nost? da ostvare. O ~iwenicama povodom navedenog hap{ewa, javnost je bila dovedena u zabludu, te prevarena pomo}u tehnike niza 2) Mediji “za dom spremni” medijskih zabluda, nametawem vesti koje imaju za ciq da od- Idolatrija EU i svi aspekti evroutopije kojima se da- vuku pa`wu javnosti i da je pripreme za pasivnost u budu- nas od strane poslu{ni~kih medija, ideolo{ki bombarduje }im doga|ajima u kojima }e se odlu~ivati o na{oj dràvnoj, srpska javnost, ali i ideolo{ki napaja prozapadna poli- te narodnoj sudbini. Zato, suprotno seja~ima laì i deùr- ti~ka pseudoelita, malo se razlikuju od bombi iz vremena nim mrziteqima svega {to je pravoslavno i srpsko, dobro NATO agresije. Tada je navodno kao ciq bilo postavqeno poznatim poslu{ni~kim medijima i pla}eni~kim novina- svrgavawe reìma i spre~avawe tzv. humanitarne kata- rima koji su “za dom spremni”, te wihovim antisrpskim strofe, a su{tinski je trebalo izvr{iti okupaciju Srbi- udruèwima, kao i deùrnim analiti~arima politikanti- je zarad wenog cepawa i uni{tewa, u ~emu je dobrim delom ma, navodimo slede}u vest kao relevantnu i istinitu: pro- orkestrirano u~estvovao i zapadni medijski svet. Danas, tivno nacionalnim interesima srpskog naroda, vlast je na doma}i izdajni~ki mediji dovr{avaju zapo~eti zadatak i nedovoqno rasvetqen na~in otela i protivzakonito drà- servirawem naru~enih vesti, senzacionalisti~ki, name}u la tri dana, bez ostvarewa prava na odbranu, dr Radovana {teto~inski pogled na dràvu i nacionalne interese. Karayi}a, zaslu`nog tvorca RS i demokratski izabranog Iako je to u su{tini pitawe odnosa izme|u eventualne ko- srpskog predsednika! rupcije i angaòvanog novinarstva, te novinarske strukov- Takva vest za svakog rodoquba moè biti jedino tu`na. ne odgovornosti prema javnosti kojoj su vesti namewene, do- Svaka druk~ija reakcija je jednaka izdaji nacionalnih in- ma}a diktatura je obilato po~ela zloupotrebqavati mo} teresa! medija, te je tako novinarsku struku podredila jednom poli- A ukoliko su ta~ne informacije koje su preneli ino- ti~kom interesu vladaju}e oligarhije, {to joj je daqe pomo- strani mediji, da su u pripremi hap{ewa i samom hap{ewu glo da od o~iju srpske javnosti sakrije istinu o ~iwenici u~estvovale CIA i britanska MI-6, onda je to skandal ne- da je u petak 18. 7. 2008. godine, u 21 i 30 ~asova, a ne u pone- verovatnih razmera, to predstavqa povredu ustavnih nad- deqak 21. 7. 2008. godine, kako je javnosti od strane ve}ine le`nosti Republike Srbije. Time je povre|en politi~ko- medija bilo predo~eno, otet, pa uhap{en dr Radovan Ka- upravni i pravosudni suverenitet. Zbog takvih stvari je rayi}, u tajnoj akciji od strane N. N. lica. Srbija u{la u Prvi svetski rat jer nije htela da dozvoli Naime, dok je akcija u petak uve~e bila sprovedena u ve- Austrougarskoj da vr{qa po na{oj zemqi kako ho}e. likoj tajnosti, javnost je bila bombardovana i zamajavana stalnim vestima o sednici Narodne skup{tine sa va`nim dnevni redom (odloènom za ponedeqak – dan navodnog hap- {ewa, da bi ista u ponedeqak, ne slu~ajno, bila prekinuta na dve nedeqe, a o ~emu }e kasnije biti re~i), a ~iji je rad navodno bio onemogu}en opstrukcijom opozicionih poslanika. Obja{wavali su narodu kako je na{ evrobirokratski put stoga toboè usporen i ugroèn, a {to je navodno za gra|ane veoma {tetno, jer Sporazum o stabilizaciji i pri- druìvawu (koji, kao {to je ve} navedeno, uvaàva ~iwenicu postojawa {iptarske teroristi~ke dràve), te ugovori o kreditima sa prate}im me|unarodnim ugovorenim zajmo- vima (koji su, ina~e, bili oro~eni prilikom zakqu~ewa i ~iji su rokovi za ratifikaciju istekli, te se ne mogu osna- ìti ni ratifikacijom u Skup{tini), na ~iju se ratifikaciju nasu{no ~eka, predstavqaju ìvotnu priliku za sve u Srbiji. Nisu izostale ni vesti o {tetnoj najavi da }e nova vlada vratiti povu~ene ambasadore u dràve EU koje su priznale la`nu dràvu {iptarskih terorista i najave o dolasku novog {efa UNMIK-a Lamberta Canijerija u Be- ograd, naravno sa ciqem da osigura elemente za ostvarewe

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 3 STOP tiraniji!

}i emocije, jer je upravo takva revnost i bila neophodna, do- {lo je do neverovatnog moralnog obrta poslenika umetnosti u glavnom gradu, kojim je ipak pokazan svojevrsni nacionalni nemar. Naime, tokom protesta okupqenih gra|ana na Trgu i u ulici Kneza Mihajla, do{lo je do kome{awa mase, i na àlost prisutnih i prolaznika, usledio je iznenad- ni sukob sa organima javnog reda, koji su, o~igledno po nare|ewu odozgo, bili spremni da izazovu sukobe sa gra|anima koji protestuju. Kada su snage àndarmerije (neprimere- ne, po neuporedivo ve}oj snazi, okupqenom broju demonstranata a i situaciji jer su pre svega, namewene za antite- roristi~ke akcije) po~ele iz ~ista mira a iz sve snage da pendre~e okupqene demonstrante, tom prilikom su kao sredstvo samoodbrane iskori{}eni umetni~ki eksponati, koji su bili izloèni {irom prilaza Trgu. Naravno da su neki eksponati na taj na~in bili trajno uni{teni, {to i predstavqa {tetu za autore, poklonike umetnosti i organizatora tog festivala. Ali u svemu tome je najlo{ije delovala reakcija organizatora izlo`be koji 3) Zlonamerna zamena teza su najavili parni~ne tu`be, ali i krivi~ne prijave i tek Od dr Radovana Karayi}a do Dragana Davida Dabi}a, od- tako osudili narod koji je protestovao i poku{ao da se odnosno u ~iwenici la`ne relacije postavqene u poslu- brani od nepotrebno upotrebqene sile. Beograd ipak nije {ni~kim medijima pod neposrednom kontrolom aktuelne neki grad na Marsu i u wemu ne stanuju marsovci, ve} je Be- diktature, a kako bi se sakrila jedina istina o li~nosti ve- ograd glavni grad dràve Srbije, grad ~iji su gra|ani te- likog srpskog politi~ara i dràvnika, koji je u~estvovao {ko pretrpeli svaki udar na srpstvo, gde god da je taj udar u velikom spa{avawu srpskog naroda preko Drine i o ~ije bio izvr{en, pa tako i hap{ewe dr Radovana Karayi}a po su se dràvni~ke, ali i vojni~ke odluke, slomila mnoga an- nalogu neprijateqa srpstva. tisrpska zavereni~ka kopqa, istaknuti su navodi o neka- Kada su snage àndarmerije bez ikakvog povoda po~ele kvom wegovom boemskom ìvotu, ~udnom, pa i ~udovi{nom da tuku okupqene, demonstranti su u samoodbrani posegnu- pona{awu, belom magu, nadrilekaru, bludniku, dvostrukoj li za onim {to im je bilo pri ruci. Kolateralna {teta je li~nosti itd. Kao da }e ovakve nebulozne vesti kojima se ipak bila umetnost, ali ona podrazumeva i ponovnu produk- slade svi neprijateqi svega {to je srpsko, postati {iroko prihva}ene u narodu i doprineti da se denacifikacija ciju umetnina ili wihovu reprodukciju, dok polomqene i sprovede u nas, a da }e potom Radovan Srbima zbog takvih izgubqene srpske glave tokom istorije i u Otaybinskom informacija ispasti sme{an ili antipati~an, te kao sporna ratu za Republiku Srpsku, niko ne moè povratiti. Ukoli- li~nost u moralnom pogledu, zaboravqen i proskribovan. ko zaboravimo tu ~iwenicu, time }emo samo pomo}i nepri- Naravno da je narodu sve jasno od samog po~etka, jer se i jatequ da stupi pred na{a vrata. Ovi mladi qudi su tog da- navikao na ovakve niske udare diktature i proziran rad na zastupali takve vrednosti i stali u odbranu na{eg Rado- mar{alovih cenzora, zato se i ~itav srpski narod smeje vana, a sve {to nije proizvod te ideje, predstavqa {ikaru i onim moralnim bogaqima koji na ovakav na~in vr{e zlona- za svaku je osudu. mernu zamenu teza, pa je i medijski prikaz Radovana kao ne- 5) Evroutopijski aspekt kakvog ~udaka samo dokaz wegove stalne, hajdu~ke borbe i hrabrosti, da se svim srpskim neprijateqima i wihovim Svi su kona~no zadovoqni. Strah od srpskih “lo{ih” doma}im slugama, ispred nosa smeje i prkosi sve ove godine. momaka se vi{e ne}e {iriti EU, jer su On, mar{al Tadi}, Da li je mogu}e da maska belog maga ikada pobedi velikog najve}i izdajnik, i izdajni~ka vlast ispunili zahtev da se srpskog dràvnika i pregaoca, te da li je mogu}e ikako za- ha{koj nepravdi isporu~i jo{ jedna vredna srpska glava, a meniti istorijsku nespornu ulogu dràvnika, jednom obi~- da to zapadni mo}nici nisu ni traìli, niti o~ekivali. nom maskom za sve strane slu`be sveta i doma}e im sluge? Ve} se uveliko odustalo od Karayi}a i pri~alo se da sigur- Svakako da ovde ne postoji nikakva dilema, ali i, naravno, no nije u Srbiji. da je maska bila namewena mnogim medijskim korisnim idi- Naravno da to nije kraj uslovqavawima i zahtevima, jer otima, a isti su se odmah i javili, zlonamerno lamentiraju}i na{i “prijateqi” iz Unije, ali i istovremeno prijateqi nad ~itavim slu~ajem i ismejavaju}i masku biv{eg predsed- {iptarskih terorista sa kojima }emo nakon ovih svih hap- nika RS, koji je na taj na~in upravo i pokazao da svaki pro- {ewa imati dobrosusedske odnose jer je to zahtev EU, od se~an ili natprose~an Srbin, danas moè biti Radovan. mar{ala i wegovog diktatorskog aparata zahtevaju i glave Dakle, desilo se ono ~ega su se i bojali svi nequdi i ne- jo{ dvojice na{ih velikana, pa }e tek onda razmisliti da prijateqi pravoslavqa i srpstva, mit – kao ne{to mrtvo i li }e po}i daqe linijom komandovawa, te se spustiti do ne- nepravoslavno, pretvorio se u ìvo i pravoslavno, u organ- kog starijeg vodnika, komandira odeqewa, ne bi li i on od- sku nit koja povezuje pretke i potomke, lanac srpske vere i govarao za neki navodni ratni zlo~in. Ni{ta nije dovoq- nacije – ZAVET! no, nije dovoqno ni {to je prethodno osu|en i predsednik dràve kao vrhovni komandant, pa ako budemo jednako po- 4) Polomqena umetni~ka dela protiv slu{ni kao i danas, Sporazum o stabilizaciji i pridruì- polomqenih srpskih glava vawu }e po~eti da se primewuje, a mi }emo imati priliku Kako je srpski narod na vest o hap{ewu dr Radovana Ka- da putujemo i u BiH, s tim {to vi{e ne}e biti natpisa – rayi}a reagovao brzo i hrabro – spontanim izlaskom na Dobrodo{li u Republiku Srpsku, jer smo i wenu budu}nost ulice, ne mire}i se sa ovim izdajni~kim ~inom, ne biraju- preàlili izru~ewem Radovana ogoqenoj ha{koj nepravdi.

4 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

I zaista se usled aktuelne mar{alove diktature vrti- nost, ali naro~ito politi~ka nacionalna opozicija, sta- mo u paklenom kolu dràvne nesre}e, jer kad dràva, ume- vqawem u izgled zla – koje moè pogoditi svakoga kome je sto doma}ina i dràvnika, na svom ~elu ima izdajnika, on- nacija iznad evroutopije. Radovan je tako postao paravan i da nacionalni interesi jednostavno ne postoje. Zbog toga i ta~ka vezivawa navedenih okolnosti koje oslikavaju tehni- Ku{neru nije jasno za{to ih zbog podr{ke teroristi~koj ke dràvnog udara, sa ciqem da ih on kao vest, obdarena sen- dràvi kudimo, ako iskreno èlimo da budemo sa wima. To zacionalizmom uz pomo} detaqa o navodnom dvostrukom je i evroutopijski aspekt svake na{e bruke, pa i ove sa iz- ìvotu, stavi u informativni zape}ak. dajom Radovana, ali i to nije bitno jer sad nas bombarduju “Ovo je Filistejac Golijat, a ga|a ga David uz koga su ve{}u koja bi trebalo da nagovesti evroutopijsko blago- ovnovi i pas”. (Natpis na sredwevekovnom rukopisu ispod stawe – dinar je opet zabeleìo veliki skok. Kako li }e se slike na kojoj je prikazan David sa pra}kom kako se suprot- samo do~ekati prilikom pada? stavqa do zuba naoruànom Filistejcu Golijatu). II Golijat III Pra}ka 1) Tehnike dràvnog udara 1) Vera i hrabrost Na{ mar{al je zaista spreman na sve. Kada to kaèmo, Hrabrost i neustra{ivost su vrline koje su Davida onda imamo u vidu trenutno ideolo{ko pute{estvije wego- snabdele pobedom nad Golijatom, iako nije postojala ni jed- ve politi~ke i ustavnopravne misli, od podele vlasti do je- nakost oru`ja, niti jednakost smisla u toj biblijskoj bor- dinstva vlasti, sa jasnim primesama o~iglednih tehnika bi. Pa ipak, David je posedovao jo{ jednu komparativnu dràvnog udara. Naime, mar{al je bez izvo|ewa klasi~nog prednost naspram grubog i fizi~ki ja~eg Golijata, bila je dràvnog udara (za kojim i nije imao potrebe jer su sve po- to iskrena vera, mnogo ja~a od Golijatove samouverenosti. luge vlasti kod wega), koji se u teoriji dràve i prava poj- Na jednoj su se strani na{le vrednosti kao {to su vera, hra- movno odre|uje kao: “nezakonita smena najvi{ih organa brost i neustra{ivost, dok je na drugoj strani postojala sa- vlasti od strane visokih funkcionera iz sastava same vla- mo fakti~ka mo} bez ikakvog smisla, pra}ena sebi~nom sa- sti” (Uvod u pravo, Luki}-Ko{uti}-Mitrovi}), prilikom mouvereno{}u. vo|ewa dràvne politike, iza{ao iz delokruga svojih Nismo li ba{ i mi Srbi, danas, svedoci i u~esnici isto- ustavnih i zakonskih nadle`nosti, i to primenom vi{e vrsne borbe, u kojoj se svojim oru`jima i kvalitetima i tra- tehnika dràvnog udara. To }e ujedno biti i mar{alov dicijama, srpski narod na ~ijem ~elu je i Radovan (koji ni- skromni doprinos u~ewima o dràvnom udaru. kako nije slu~ajno koristio ime David), neustra{ivo, hra- Prvo je udario u temeqe parlamentarizma, pa je bez ob- bro sa verom u Boga, ogledamo sa stra{nim atlantisti~kim zira na prethodno postignute dogovore izme|u {efova po- i evrobirokratskim tehnokratama, srbomrscima i bezbo- slani~kih grupa, naloìo predsedniku Narodne skup{ti- `nicima, ali i sa aktuelnom izdajni~kom politi~kom dik- ne da sednicu koja je u petak (dan otmice) bila odloèna i taturom mar{ala Borisa, koja je istovremeno i osiona i sa- zakazana za ponedeqak (dan kada }e biti obnarodovana vest mouverena. o hap{ewu dr Radovana Karayi}a), na neobja{wiv na~in prekine na dve nedeqe, a sve sa ciqem da spre~i opoziciju da javno kritikuje ovaj izdajni~ki potez diktature i iznese neke ~iwenice, koje su usled medijske cenzure pre}utane. Nakon toga, objavqena je vest o vra}awu ambasadora koji su povu~eni iz neprijateqskih dràva EU zbog wihovog priznawa la`ne {iptarske teroristi~ke dràve, te je na taj na~in i uspostavqen diskontinuitet u odnosu prema do- sada{woj dràvnoj politici odbrane Kosova i Metohije. Nova vlada je ovakvim potezom samo najavila o~ekivani period budu}e, slepe poslu{nosti mar{alu kao neprikosno- venom demokratorskom vo|i i majstoru starih i novih tehnika dràvnog udara. Nadaqe, ministar inostranih dela i ministar za Koso- vo i Metohiju su se u susretu sa novim {efom UNMIK-a Lambertom Canijerijem, dogovarali oko tzv. prakti~nih stvari, a to je ve{to smi{qena formulacija koja podrazumeva na{u saradwu sa kosovskim institucijama i ozna~ava fakti~ko priznavawe protivpravno progla{ene nezavi- snosti Kosova. Tako|e, kada je re~ o tzv. rekonfiguraciji UNMIK-a, ona zapravo predstavqa legalizaciju EU- LEKS-a, koja je suprotna Rezoluciji 1244 i koju nije potvrdio ni Savet bezbednosti. Prihvatawe EULEKS-a bi zna- ~ilo prihvatawe ove nelegalne dràve. [to upu}uje na zakqu~ak da su evrobirokratske packe imale uticaja na ovu promenu kursa dràvne politike i da }e Ahtisari ipak slaviti srpsko, posredno priznawe nakazne dràve terorista. I na samom kraju ovog svojevrsnog niza tehnika dràv- nog udara, nalazi se otmica, nelegalno zadràvawe i hap- {ewe dr Radovana Karayi}a, od strane N. N. lica, za sada pod velom tajne i to u trajawu od tri dana, kao klasi~ni deo arsenala navedenih tehnika, jer se wome zastra{uje i jav-

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 5 STOP tiraniji! Izdaja, hap{ewe i prodaja dr Radovana Karayi}a Tadi}aTadi}a }e}e pamtitipamtiti samosamo popo RadovanuRadovanu

• Ako budu}e generacije srpskog naroda budu pamtile Zorana \in|i}a, pamti}e ga po zlo~inu koji je izvr{io nad Slobodanom Milo{evi}em. I po sramoti koju je naneo srpskom narodu. Ako se te iste generacije budu se}ale wegovog naslednika Borisa Tadi}a, se}a}e ga se po zlo~inu koji ovih dana ~ini nad Radovanom Karayi}em i Srbijom. I nad hiqadama heroja koji su poginuli za stvarawe i slobodu Republike Srpske

Pi{e: Du{an Mari}

bog toga {to je na Vidovdan 1389. godine na Kosovu poqu, Srbiju juna~ki branio od Turaka, `rtvuju}i i ZZsvoj ìvot, Srbi su svog tada{weg vladara, kneza La- zara Hrebeqanovi}a, proglasili za mu~enika, cara i svetiteqa. [est vekova kasnije, na Vidovdan 2001. godine, Srbi su jednog svog drugog vladara, Slobodana Milo{evi}a, tro- strukog predsednika dràve, vezali i za novac prodali neprijatequ. Da bi bio odveden u Hag i ubijen. Taj zlo~in po- ~inili su Demokratska stranka i wen predsednik Zoran \in|i}. Srbija je tako postala prva dràva u istoriji koja je svog predsednika izru~ila nekoj drugoj dràvi. Slika sedog, slomqenog i poniènog Slobodana Milo{evi}a, koga dvojica policajaca, vezanog kao najve}eg kriminalca, u dvori{tu zatvora u [eveningenu, izvode iz helikoptera i vode prema tamnici, slika je uàsnog ponièwa koje je u~iweno radi ubistva dugogodi{weg predsednika Srbije. Sedam godina nakon kidnapovawa i prodaje Milo{evi- }a, Demokratska stranka i wen novi predsednik, \in|i}ev naslednik Boris Tadi}, uhapsili su prvog predsednika Re- publike Srpske, dr Radovana Karayi}a. I prodali ga istom neprijatequ kojem su prodali Slobodana Milo{evi}a. Iz istog zlo~ina~kog razloga – da bi bio odveden u Hag i tamo, verovatno, ubijen, i tako su Srbiji i srpskom narodu priredili novo veliko ponièwe. A srpskim neprijateqima nevi|enu radost. Na vest o hap{ewu Karayi}a, na ulicama Sarajeva organizovano je pravo narodno veseqe. Odu{e- bol ga po{aqe ìvog. Ali, koliko god je bio krvolo~an i vqeni sledbenici Alije Izetbegovi}a tvrde da je to za mu- nepismen, Obrenovi} je znao da ubistvom, Kara|or|a po- slimane najradosniji doga|aj u posledwih 100 godina. {te|uje velikih muka i ponièwa, koje bi doìveo u du- {manskim rukama. Znao je da bi sa vo|om Prvog srpskog Prvorazredna dràvna i nacionalna sramota ustanka u azijatskoj prokletoj avliji bila zato~ena i tek Slu~ajno ili namerno, ovo poniàvawe Srpstva poklo- izvojevana sloboda Srbije. pilo se sa obeleàvawem jedne, za srpski narod i wegovu Izabrao je mawu sramotu za sebe i Srbiju. I mawu pat- nacionalnu svest, izuzetno zna~ajne godi{wice: 25. jula wu za Kara|or|a. Tadi}, Karayi}a (kao {to je i \in|i} 1817. godine, u Radovawskom lugu kod Velike Plane, ubijen u~inio sa Milo{evi}em) u Hag {aqe ìvog. Da ostatak je vo|a Prvog srpskog ustanka, \or|e Petrovi} Kara|or- ìvota provede u tamnici. @eqan sunca, neba, vazduha, po- |e. Kara|or|evo ubistvo naredio je wegov kum, tada{wi rodice, zavi~aja, otaybine... Milo{ je Kara|or|a prodao vladar Srbije, knez Milo{ Obrenovi}, a organizovao wegov sultanu za slobodu Srbije. Za wenu ve}u samostalnost u od- drugi kum, vojvoda Smederevske nahije, Vujica Vuli}evi}. nosu na tursku carevinu. Tadi} Karayi}a prodaje da bi Sr- Milo{ je svom kumu odsekao glavu, a zatim je u torbi po- bija izgubila deo svoje slobode i samostalnosti. I Kosovo slao turskom sultanu u Stambol, kao dokaz svoje vernosti. i Metohiju. Tadi} zna da }e vlasnici Ha{kog tribunala su- Iako su naizgled sli~ni, izme|u ova dva zlo~ina, dve izda- |ewe osniva~u Republike Srpske iskoristiti za novu, vije, dve li~ne i nacionalne sramote, postoje i neke zna~ajne {egodi{wu medijsku satanizaciju srpskog naroda, Srbije i razlike. I Milo{ je mogao da zarobi Kara|or|a i u Stam- Republike Srpske.

6 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

I da }e presuda Radovanu mo`da biti i smrtna presuda Prva `rtva je policajac iz Prijedora Simo Drqa~a, ko- Republici Srpskoj. Ali, ni to ga nije odvratilo od stra- ga su pripadnici NATO-a ubili u julu 1998. godine dok se {nog zlo~ina bratoubistva i izdaje. Zbog zlo~ina nad Ka- sa sinom kupao u jezeru. Dragana Gagovi}a iz Srbiwa, oku- ra|or|em, bez obzira na sve dobro koje je pre i posle toga pacione snage ubile su iz zasede, za volanom kombija koji je u~inio za Srbiju, Milo{ Obrenovi} i wegovo ime u srp- bio u pokretu, pun {kolske dece. Janko Jawi} iz Srbiwa skom narodu nose ìg ve~ne sramote i prokletstva. Isti ubijen je no}u, u svom stanu, na spavawu, nao~igled ène i taj ìg generacijama }e ostati i uz ime Borisa Tadi}a i Zo- dece. Na isti na~in, u gluvo doba no}i, na hodniku porodi~- rana \in|i}a. êga se pametni stide, budale i ni{tarije ne ku}e, u piyami, ubijen je Novica Luki} iz Vi{egrada. Ge- se time ponose. Ogromna ve}ina gra|ana Srbije, o~igledno neral VRS \or|e \uki} uhap{en je kao ~lan zvani~ne srp- je, stidi se hap{ewa i prodaje Radovana Karayi}a. ske delegacije na pregovorima u Sarajevu, koji su organizo- Boris Tadi} i wegovi najbliì saradnici se time pono- vani pod okriqem UN, i preba~en je u Hag. Umro je od po- se. Za wih je to uspe{na trgovina od koje }e jedino oni ima- sledica torture. General VRS Momir Tali} dokraj~en je ti koristi. Jer, sile zla, predvo|ene me|unarodnim tero- na sli~an na~in. Uhap{en je u Austriji kao ~lan najvi{e ristima iz Bele ku}e, }e posle prodaje Karayi}a u~initi dràvne delegacije RS. U Hagu se razboleo od raka, ali ni- dodatni napor da oni {to duè ostanu na vlasti u Beogra- je le~en. Slavko Dokmanovi}, biv{i gradona~elnik Vuko- du. A oni, u znak zahvalnosti, najavquju novo ponièwe – vara, ubijen je u ha{kom zatvoru. hap{ewe i prodaju Ratka Mladi}a. Sve uz arlaukawe preko Na istom strati{tu ubijen je i dr Milan Kova~evi}, “B 92” i drugih agresorskih glasila da je u pitawu “prvora- biv{i direktor bolnice u Prijedoru. Da bi izbegao sudbi- zredni dràvni i nacionalni interes”. îwenice govore nu svojih zemqaka, Drqa~e i Kova~evi}a, Nikica Jawi} iz da je u pitawu prvorazredna dràvna i nacionalna sramota. Prijedora izvr{io je samoubistvo. I biv{i ministar policije Vlajko Stojiqkovi}, ha{ki optuènik, izabrao je Kasapnica za Srbe da umre ~asno: na srpskoj zemqi, kao slobodan ~ovek. Na Od ukupnog broja optu`nica Ha{kog tribunala, tri ~e- ulazu u zgradu srpskog parlamenta, u kojoj su dosovske stran- tvrtine podignute su protiv Srba. Radovan Karayi} je {e- ke, predvo|ene Demokratskom strankom i Zoranom \in|i- sti srpski predsednik koji je zatvoren u ha{ku tamnicu. }em, usvojile sramotni zakon o izvozu ìvih Srba u ha{ku Pre wega, optuèni su i u Hag izru~eni dvostruki predsed- kasapnicu pravde i morala, nesre}ni ~ovek pucao je iz pi- nik Srbije i predsednik Jugoslavije Slobodan Milo{e- {toqa sebi u glavu. vi}, predsednik Srbije Milan Milutinovi}, predsednik Milana Babi}a, prvog predsednika sada okupirane Republike Srpske Biqana Plav{i}, predsednici Repu- RSK, prvo su naterali da izda svoje prijateqe i saborce, sa blike Srpske Krajine Milan Marti} i Milan Babi}. Ha- kojima je stvorio RSK, zatim da izda svoj narod i sebe, da bi {ka optu`nica podignuta je i protiv tre}eg predsednika ga na kraju zadavili. Jer se pokajao i odlu~io da progovori RSK, Gorana Hayi}a, koji se nalazi u bekstvu. Od devet srp- o svojim izdajama. Trostruki predsednik dràve, Slobodan skih predsednika koji su u Srbiji, Republici Srpskoj i Re- Milo{evi}, ubijen je u ha{koj tamnici. publici Srpskoj Krajini birani od uvo|ewa vi{estrana~- Za sve ove zlo~ine niko nije odgovarao. Srpski politi- kog sistema, ha{ka optu`nica nije podignuta samo protiv ~ar Vojislav [e{eq optuèn je od Ha{kog tribunala zbog dvojice – Dobrice ]osi}a i Zorana Lili}a. Od hrvatskih, dràwa “zapaqivih” politi~kih govora. [iptarski tero- muslimanskih i {iptarskih predsednika nije optuèn ni- rista Ramu{ Haradinaj optuèn je zbog nare|ivawa i nepo- jedan. Direktno ili posredno, Ha{ki tribunal ubio je 12 srednog izvr{ewa na stotine ubistava Srba, Roma i Alba- Srba. naca. Obojica su se dobrovoqno predala Ha{kom tribuna-

Zlo~ini nad Srbima nisu ka`wivi Srbija i Republika Srpska su prodale i u ha{ku tamnicu izru~ile vi{e od 50 Srba – predsednika, vojnih i policijskih generala... Ubijen je svaki {esti Srbin koji je optuèn od Ha{kog tribunala. Dakle, ne osu|en, nego samo optuèn. Da li je neko ~uo za neki sud u istoriji civilizacije koji je u mirnodopsko vreme ubio svakog {estog osumwi~enog, pre izricawa presude? Naravno da nije. Postojawe takvog suda nije za- beleèno ni u vreme inkvizicije. Broj Srba koje je ubio Ha{ki tribunal jednak je ukupnom broju optuè- nih Hrvata, dva puta je ve}i od broja optuènih muslimana i ~etiri puta ve}i od broja optuènih Albana- ca. Broj Srba koje je Ha{ki tribunal ubio ve}i je od ukupnog broja Hrvata, muslimana i Albanaca koji su pravosna`no osu|eni u Ha{kom tribunalu. Broj Srba koje je ubio Ha{ki tribunal tri puta je ve}i od ukupnog broja muslimana, Hrvata i [iptara koji su pravosna`nim ha{kim presudama osu|eni zbog zlo~ina nad Srbima. Za 15 godina rada, u Ha{kom tribunalu su izre~ene samo ~etiri pravosna`ne presude za zlo~ine po- ~iwene nad Srbima. Od toga dve na simboli~nu zatvorsku kaznu, a dve osloba|aju}e – masovnim ubicama Na- seru Ori}u i Ramu{u Haradinaju, mo`da i najve}im zlo~incima nad srpskim narodom. Dve osu|uju}e presude za 28.000 Srba ubijenih u BiH, 7 000 Srba ubijenih u Hrvatskoj, 3 000 Srba ubijenih na Kosovu i Metohi- ji, 3 000 Srba ubijenih u bombardovawu SRJ. Za vi{e od 80 000 rawenih i preko 20 000 obogaqenih Srba. Za 500 000 Srba proteranih iz Hrvatske. Za 250 000 Srba proteranih sa Kosova i Metohije. Za 200 000 Srba proteranih iz Sarajeva. Za vi{e od 300 000 Srba proteranih iz drugih delova BiH. Za preko 200 000 spaqenih srpskih ku}a i drugih objekata. Za etni~ko ~i{}ewe od srpskog stanovni{tva i okupaciju Kosova i Meto- hije, Dalmacije, Bosanske Krajine, Like, Banije, Korduna, zapadne Slavonije... Za vi{e od 400 sru{enih i oskrnavqenih srpskih manastira i crkava. Za vi{e od 1 500 oskrnavqenih ili uni{tenih srpskih grobaqa. Za vi{e od 70 razorenih srpskih gradova. Za vi{e od 1 000 uni{tenih srpskih sela i zaselaka. Za vi{e od 300 hrvatskih, muslimanskih i {iptarskih logora za mu~ewe i ubijawe Srba.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 7 STOP tiraniji!

Pod komandom generala Sefera Halilovi}a, ratnog na- ~elnika General{taba muslimanske vojske, tzv. Armija BiH po~inila je uàsne zlo~ine nad Srbima u celoj BiH i nad Hrvatima u sredwoj Bosni i dolini Neretve. âk su i muslimanski istra`ni organi, jo{ u vreme rata, utvrdili da je samo na lokalitetu Kazani u Sarajevu ubijeno (uglavnom zaklano) vi{e stotina srpskih civila. Me|utim, Ha- {ko tuìla{tvo je Halilovi}a optuìlo samo za ubijawe hrvatskih civila. Na kraju su|ewa, oslobo|en je odgovornosti i za te zlo~ine. Ha{ki tribunal odbio je da sudi hrvatskom generalu Mirku Norcu, koji je samo u toku jedne no}i, u avgustu 1991. godine, organizovao i li~no predvodio masakr 150 srpskih civila u Gospi}u. Ali je zato potpredsednicu RS Biqanu Plav{i}, koja u ratu, kao ni Mom~ilo Kraji{nik, nije ispalila nijedan metak, niti izdala ijedno nare|ewe koje se ti~e vojnih operacija, osudio na 11 godina robije. Nakon osloba|aju}ih presuda Naseru Ori}u i Ramu{u Haradinaju, i sprdwe koju sa tom inkvizicijom ve} meseci- ma tera Vojislav [e{eq, Ha{ki tribunal je bio na izdi- saju, raskrinkan i obesmi{qen. Hap{ewem Radovana Ka- rayi}a, predsednik Srbije Boris Tadi} i wegovi saradnici su ha{kom vampiru obezbedili novu srpsku krv i nov ì- vot. Zahvaquju}i wima, ponovo je pokrenuta mo}na anti- srpska propaganda laì koordinirana izme|u Beograda, Sarajeva, Brisela, Va{ingtona itd. o srpskim genetskim lu i po Statutu te zlo~ina~ke institucije obojica su ima- krivicama, zlo~inima i genocidima, ~iji krajwi rezultat la pravo da se brane sa slobode. Me|utim, Vojislavu [e{e- moè da bude i ukidawe Republike Srpske. qu nije dozvoqeno da bar jedan minut do po~etka su|ewa Zavr{avam pitawem: [ta bi jo{ trebalo da se dogodi provede na slobodi. Ramu{u Haradinaju je dozvoqeno ne sa- pa da reìm Borisa Tadi}a i DS-a u Srbiji, kaù: “Qudi, mo da se brani sa slobode, nego i da se vrati na Kosovo i Me- bilo je dosta, ovo vi{e ne moè da se trpi. Ne}emo da sara- tohiju. I da u o~ekivawu su|ewa nesmetano nastavi da se ba- |ujemo sa tom zlo~ina~kom institucijom!”? Da li u ovoj ha- vi politikom i organizovawem novih zlo~ina nad Srbima, {koj epizodi satanizacije i ka`wavawa srpskog naroda, i Romima i neposlu{nim Albancima. Sudije u Ha{koj in- uop{te u spoqnoj i unutra{woj politici Srbije, postoji kviziciji ne dele pravdu, nego o~iglednu nepravdu. granica nacionalnog dostojanstva i odbrane dràvnih in- Za nedokazano u~e{}e u smrti jednog logora{a, Srbin Du{ko Tadi} osu|en je na tri decenije zatvora. Hrvat Dra- teresa koju Tadi} i wegov reìm nisu spremni da pogaze sa- èn Erdemovi}, koji je priznao da je li~no ubio najmawe mo da bi imali podr{ku Zapada da tu vlast i zadrè? Sram- 130 qudi, osu|en je na samo 5 godina zatvora. no hap{ewe i prodaja Radovana Karayi}a pokazuju da nema. Zbog toga {to je u vreme akcije “Bqesak”SVK na Zagreb A bez te linije i bez wene odbrane, ne mogu da opstanu ni- ispalila 5 raketa, koje su ubile sedmoro qudi, predsednik jedan narod, nijedna dràva. Posebno ako ta dràva, kao RSK Milan Marti} osu|en je na 35 godina robije. Zbog to- {to je to slu~aj sa Srbijom, ima tako mo}ne, uporne i krvo- ga {to je hrvatska vojska i policija istog dana u zapadnoj `derne neprijateqe. I tako organizovanu, prepla}enu i Slavoniji ubila 283 i ranila 400 srpskih civila, Ha{ki krvo`dernu armiju kvislinga. tribunal nije podigao nijednu optu`nicu. Srpski general Stanislav Gali} osu|en je na tri decenije zatvora zato {to je nare|ivao da VRS granatira muslimansko Sarajevo, garnizon u kojem se nalazilo 40 000 neprijateqskih vojnika, koji su stalno granatirali i napadali Srpsko Sarajevo. Protiv muslimanskih generala koji su nare|ivali granatirawe Srpskog Sarajeva, u kojem je ubijeno vi{e od hiqadu i raweno vi{e hiqada qudi, koji su u muslimanskom Sarajevu organizovali ubistvo 5 000 Srba i organizovali vi{e od 90 logora za mu~ewe i ubijawe Srba, Ha{ki tribunal nije podigao nijednu optu`nicu. Komandant muslimanske vojske u Srebrenici Naser Ori}, ~ija vojska je u Podriwu uni{tila 140 srpskih sela i ubila preko 3.500 Srba, oslobo|en je bilo kakve odgovornosti za te zlo~ine i pu{ten na slobodu. Predsednik parlamenta RS Mom~ilo Kraji{nik u ratu nije uzeo pu{ku u ruke, nije izdao neku vojnu komandu, niti je parlament kojim je predsedavao doneo neki zakon, neku odluku ili ukaz koji su suprotni zakonodavstvu biv{e SFRJ ili me|una- rodnom pravu, ali ga je Ha{ki tribunal optuìo i osudio na 27 godina zatvora.

8 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! Zadu`ioZadu`io srpstvosrpstvo dovekadoveka

• Reìm koja danas hapsi i izru~uje Radovana Karayi}a Hagu, ~ini jo{ jednu sramotu, ponièwe, izdaju i veliki greh, ne samo prema wemu, nego i prema vascelom srpskom narodu i wegovim strate{kim nacionalnim i dràvnim interesima

Pi{e: dr Mom~ilo Suboti} Karayi} – simbol srpskog otpora rpsku “ku}u nasred druma” ru{ili su mnogi svetski Dr Radovan Karayi} je jedna od najdragocenijih savreme- silnici, i u tome su im, od “Kosova” do dana{weg da- nih srpskih vrednosti. On je bio i ostao (s generalom Mla- SSna, slepo i udvori~ki pomagali odnaro|eni srpski di}em) simbol otpora srpskog naroda te`wi spoqnih i vlastodr{ci. I to je, izgleda, jedini, ali tu`ni i tragi~ni unutra{wih neprijateqa da ga genocidom zbri{u zapadno srpski specifikum me|u ostalim narodima. Jer, svaku ve- od Drine. Republika Srpska je delo juna~ke borbe srpskog liku i slavnu li~nost i weno delo u srpskoj istoriji, kao naroda i wegove vojske s legendarnim komandantima, na ~e- verna senka pratilo je prokletstvo izdaje. Uostalom, tako lu sa politi~ki i dràvni~ki talentovanim i mudrim Ra- smo katoli~eni i islamizovani, “svesno”, “dobrovoqno” i dovanom Karayi}em. Ko to moè da kaè da Republika masovno kao nijedan drugi balkanski narod. Srpska nije srpska svetiwa i najve}a vrednost Srba u bor- Sli~na sudbina zadesila je i dr Radovana Karayi}a. No- bi za “jugoslovensko nasle|e”? Ako ne i jedina vrednost. vi vlastodr{ci Srbije koji ga hapse i izru~uju Hagu, ~ine îme se to mogu pohvaliti slepi i bedni izvr{iteqi hap- jo{ jednu sramotu, ponièwe, izdaju i veliki greh, ne samo {ewa i izru~ewa Radovana Karayi}a? prema Radovanu Ka- rayi}u, nego i prema vascelom srpskom rodu. Nakon osloba|a- wa Haradinaja, Ori- }a i drugih dokaza- nih masovnih ubica srpskog naroda, krajwe je cini~no Tadi- }evo i Da~i}evo pozivawe na me|una- rodno pravo i bes- pogovorno opsluì- vawe ha{kog Mino- taura srpskim `r- tvama. To nije ni{ta drugo nego servilno slu- èwe stranim dr- àvama i wihovim interesima i ~iwewe zla sopstvenoj dràvi i narodu – do wenog i wegovog nestanka. Uostalom, oni su se u tome izve{tili – veleizdajni~ki su kidnapovali i u Hag poslali predsednika Slobodana Milo- {evi}a.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 9 STOP tiraniji!

îju oni politiku ba{tine? Prodali su Slobodana Mi- I po~eo je rat. Juna~ku odbranu srpske vojske pratila je lo{evi}a jer su lagali da je pitawe Kosova i Metohije de- isto tako uspe{na politi~ka i diplomatska aktivnost vi- mokratsko, a ne geopoliti~ko pitawe, koje }e oni re{iti |enih srpskih politi~ara iz RS, predvo|enih Radovanom sa svojim zapadnim gospodarima. I {ta se dogodilo? Ni- Karayi}em. Miroqubivost i uverqivost wegovih stavova {ta! Ostala je (Milo{evi}eva) rezolucija 1244 na koju se nikoga nisu ostavqale ravnodu{nim. U svom suverenom i oni ponekad i stidqivo pozivaju; nikad ozbiqno, jer bi u uverqivom diplomatskom opho|ewu spojio je dve kompo- protivnom traìli da se ona do kraja ispo{tuje i ostvari. nente: nastojao je da bude kooperativan i uvek imao na umu Zahvaquju}i wihovoj, u su{tini antisrpskoj, politici, od strate{ki interes svoga naroda – o~uvawe Republike Srp- dvadeset sedam dràva ~lanica EU, wih dvadeset je prizna- ske. I u tome je uspeo! To se najboqe videlo u vreme Vens- lo nezavisno Kosovo, a nova srpska vlast, umesto da posta- Ovenovog plana, iz maja 1993, koji je Karayi} pod uticajem vi pitawe svojih daqih odnosa sa EU, traì na~in kako da Milo{evi}a potpisao, ali je apsolutno uvaìo odluku Na- ozakoni EULEKS i sprovo|ewe Ahtisarijevog plana. Ta- rodne skup{tine RS koja je odbila plan koji je predvi|ao ko|e, potpisuje sa tih dvadeset dràva SSP i vra}a svoje regionalizaciju BiH na deset kantona i ukidawe RS. I ambasadore u zemqe koje su druga va`na pitawa Karayi} priznale nezavisnost Kosova. je iznosio na Skup{tinu i sa Kako je sve to spojivo sa skup- wom se konsultovao, {to go- {tinskim rezolucijama o od- Srpska epska veli~ina vori da nije bio autoritaran, brani Kosova i Metohije? Na{a tuga i àlost za ovom “predivnom srpskom ve} izrazito demokratski Kako je i da li je spojivo, glavom”, za ~ovekom koji je “Savr{en yentlmen za opredeqen. imaju}i u vidu dokazano i ne- vekovni san svih Srba”, je prevelika, i ona se naj- Boqe od Milo{evi}a je razumeo geopoliti~ki polo- skriveno antisrpsko delova- boqe u pesmi moè iskazati. Mnoge su pesme o Ra- we Tribunala u Hagu, isporu- àj srpskog naroda u celini; ~ivawe Karayi}a, a istovre- dovanu ispevane. On je ve} postao srpska epska ve- zahtevao je da se Beograd bra- meno pozivawe na wegovo deli~ina. Uselio se u mit i legendu. Evo {ta u jednoj ni u Kninu jer se tako stvara lo, tj. na Republiku Srpsku, jer takvoj pesmi kaè Milovan Danilov Roganovi}: mogu}nost za optimalno i in- je on u celokupnoj svojoj poli- “On odlazi u mit i legendu, tegralno re{ewe srpskog na- ti~koj i diplomatskoj aktiv- A fukara u duhovnu bedu, cionalnog pitawa. Dobro je nosti samo to zahtevao: potpu- Nesoj koji izda Karayi}a razumeo srpsko pravo na sa- nu ravnopravnost Srba u BiH Zasluì}e kletvu Brankovi}a. moopredeqewe koje je bilo (i sa druga dva naroda. Naravno jeste) u skladu s Poveqom Karayi}u, novi Kara|or|e, OUN i drugim dokumentima da je to nespojivo, ali nije te- Opet srpsko vrijeme }e da do|e, {ko spoznati da dana{wim me|unarodnog prava i jugo- vlastodr{cima u Srbiji ni Slavi}e te srpsko pokoqewe. slovenskim ustavnim pravom. Kosovo i Metohija, a pogotovo Ti nijesi ~ovjek za àqewe, Naàlost, nije istrajao u Republika Srpska, ne zna~e K’o Lazaru oreol ti sija, ostvarewu Deklaracije o uje- ni{ta. Oni ne razmi{qaju u Zahvalno ti Srpstvo i Srbija”. diwewu dve zapadne srpske tim relacijama; koordinate dràve: Republike Srpske wihovog politi~kog mi{qe- Krajine i Republike Srpske. wa i delovawa odre|uju Bri- Kasno se kriti~ki osvrnuo na sel i Va{ington, i oni su time zadivqeni, misle da je to vr- Milo{evi}evu politiku “prepu{tawa” RSK novoj NDH. hunac “europejskog” politi~kog anga`mana, a narod i naci- A usledila je i potpuno besmislena “blokada na Drini” od onalni interes – {ta to be{e? Svi }emo biti “Evropqa- strane SRJ, {to je bio po~etak kraja srpske politi~ke har- ni”! Eto, to je jo{ jedan paradoks i apsurd dosovske srpske monije i monolitnosti, jer je ona zna~ila ne samo slabqe- politike, oja~an socijalisti~kom izdajni~kom politi~- we srpske pregovara~ke pozicije, nego i pogor{avawe geo- kom novotarijom: izdati i prodati stranim interesima naj- politi~ke pozicije uop{te. Radovan Karayi} je tada bio na boqe predstavnike svoga naroda, a onda se, politi~ki slu- vrhuncu popularnosti, u narodu najomiqeniji i, naàlost, |en, a bogat i mo}an, isto tako politi~ki slu|enom i dezo- ~ini se da je Milo{evi} iz razloga sujete u~inio veliku rijentisanom narodu, predstavqati kao jedini autenti~ni gre{ku. tuma~ odbrane srpskih nacionalnih interesa. Poznato je da su i Oven-Stoltenbergov plan (prole}e i leto 1994) o BiH kao konfederaciji tri naroda (od kojih je [ta re}i jo{ o nekome ko je doveka zaduìo srpski na- jedan RS u sli~nom teritorijalnom opsegu kao danas) i rod; o srpskom simbolu i svetioniku, ~oveku koji se u najte- plan Kontakt grupe (druga polovina 1994) zasnovani na re- ìm trenucima za srpski narod zapadno od Drine, zalagao al–politici politi~kog vo|stva Republike Srpske. O Dej- najpre za mir, a zatim traìo samo ravnopravnost i ni{ta tonu i daqe se ve} sve zna. vi{e. Karayi} je ukazivao na srpsku etnojezi~ku odrednicu Da }e su|ewe Radovanu Karayi}u biti i poku{aj mnogih, pravoslavnih, katolika i muslimana u BiH, ali je prizna- i spoqnih i unutra{wih hrvatsko-muslimanskih, ali i vao realnost i pravo na nacionalno i politi~ko opredeqe- srpskih partija i tzv. nevladinih organizacija, da se poni- we sva tri, na veri formirana, nacionalna entiteta. We- {ti Republika Srpska, ne treba sumwati. Na narodu u obe- gov politi~ki anga`man se odnosio na ono {to je preosta- ma srpskim dràvama, pa i u tre}oj, Crnoj Gori, je da osuje- lo od srpstva: na Srbe pravoslavne. Poznato je da je Rado- ti svaku takvu neprijateqsku i izdajni~ku aktivnost i svim van Karayi} sa odu{evqewem prihvatio Kutiqerov mi- sredstvima brani ono {to je od srpstva ostalo. To bi bio i rovni plan iz februara 1992, koji je zagovarao ravnoprav- najve}i doprinos srpskim mu~enicima u Hagu, u koji su an- nost i konstitutivnost tri naroda u BiH jer bi se time tisrbi poslali jo{ jednu srpsku glavu – glavu Radovana Ka- spre~io rat sa svim stravi~nim posledicama. Alija Izet- rayi}a. Karayi} nema ~ega da se pla{i – on je svoju istorij- begovi} se, po nalogu svojih stranih mentora, odlu~io za sku misiju potpuno izvr{io. rat. Poznata je wegova re~enica, da je za “suverenost BiH (Autor je vi{i nau~ni saradnik spreman `rtvovati mir, a ne i obratno”. na Institutu za politi~ke studije)

10 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! KaoKao pesmapesma ve~anve~an

Pi{e: Momir Lazi} qivawe Velike poveqe lista “Zbiqa” Radovanu Karayi}u za dugogodi{wu kwièvnu saradwu sa ovim glasilom i pozvao da u wegovo ime priznawe primi wegova supruga Qi- “Onaj ko proda roda svoga, neka dve rake iskopa”. Ova mu- qana. Vi{e od pola sata trajao je aplauz kada je Qiqana dra kineska poslovica u Srbiji postaje sastavni deo ìvo- ustala da primi priznawe iz mojih ruku. Nisam mogao da za- ta. Ovako je pametni kineski narod, prostom re~enicom, ustavim suze, ba{ kao ni ona. branio svoju ~ast, obraz i po{tewe. Bila je to i ostala po- –Neka te Bog ~uva, Radovane, za sve {to si uradio za srp- ruka izdajnicima naroda koji su bili spremni da prodaju ski narod. Samo toliko sam uspeo da izustim pred publi- svoju du{u i naj~e{}e je |avolu predaju. Kod nas je, na velikom koja je ustala i pozdravqala Radovana. Qiqa je toliko ku nesre}u, izdaja postala deo svakodnevice. Ona se kre}e u bila uzbu|ena da sam se bojao da se ne sru{i. Kada se publi- svim elementima ìvqewa. I tako “evropska sotona” koja ka kona~no umirila, rekla je: – Hvala redakciji lista moè da stane u jednu jedinu re~, “solanija”, hara izdajom “Zbiqa”. Hvala tebi, Momo, i svima koji ste ovde {to ni- srpskog naroda kao ~inom “demokratije”, “boqeg ìvota” i ste zaboravili mog Radovana. ulaska u “privredno carstvo”u kojem nestaju dràve i narodi. Me|u prisutnima muk, a onda aplauz koji je jo{ dugo od- Uhapsi{e mi prijateqa, dr Radovana Karayi}a. Uhapsi- zvawao. Prilazili su joj i ~estitali. Svi smo bili uz na- {e srpski narod koji je u wemu bio oli~ewe pravde, otpora i istine. I proglasi{e sotone istinu “ubicom”. Krvoèd- ne “evropske du{e” pomisli{e da su ubile srpski narod, ali se prevari{e. Ko da ubije “Ludo kopqe”, jednu od najbo- “Izdaja” qih kwiga pesama dr Radovana Karayi}a za koju je veliki Kad brat brata izda, kamen od bola puca, ikona na ruski pisac Vladimir Buri~ u redakciji lista “Zbiqa”, zidu pla~e, vukovi slijepi u me}avi gluvoj tragove gde je do{ao da me poseti, rekao: svoje potiru. Kad brat brata izda, urlik sprènog – Ovo je poezija koja nikada ne umire. Radovan je veliki ~ovek i vizionar. Wega }e svet pamtiti po onom {to ~ini sunca u zjenici oka progori. za planetu, pogotovo za srpski narod. “Ludo kopqe”, istin- ska je odbrana qudske muke i ìvota. Onaj ko je napisao ova- {eg Ra{u. Bio je lep gest redakcije “Zbiqa”koju sam vodio, kvo delo zauvek brani ~oveka. da zauvek ostanemo uz na{eg Ra{u. I ostali smo. Dugo sam tu no} sedeo sa pokojnim Buri~em. Velika um- Beograd, sva doma}a i svetska javnost brujali su o tom na ruska glava priznala mi je te ve~eri da mu je ìvotna è- doga|aju. Moje srce bilo je mirno. Bio je to dug mom Ra{i qa da upozna Radovana. Obe}ao sam da }u mu priu{titi taj za desetine wegovih antologijskih pesama koje se sam dobi- susret, jer su svi moji prijateqi koji su bili uz Radovana jao od wega i objavqivao ih u vreme dok je vodio Republiku znali ko je Vladimir Buri~, kao i sam Radovan. Dogovori- Srpsku. li smo se da naredne godine, kada do|e u Srbiju, ode sa mnom Jednom me u Beogradu presrela novinarka Si-En-Ena i kod Radovana na Pale. Bog je tako hteo da je Buri~ na putu pitala da li bih dao izjavu na pitawe znam li gde se krije za Srbiju i Pale umro u Strugi od sr~anog udara. Dva dana Karayi}. Pristao sam. Upravo u to vreme iza{ao je najno- posle smrti primio sam razglednicu iz Struge na kojoj je viji broj “Zbiqe” na ~ijoj naslovnoj strani se vijorila we- pisalo “Drhtim od sre}e da sretnem Radovana”. gova pesma “Kalemegdan”. Rekao sam joj da je Radovan na pr- Beograd i istinski srpski intelektualci pamti}e 1998. voj strani “Zbiqe” i tutnuo joj primerak u ruku. Ona me ci- godinu. Francuska 7 dupke puna. Sede Momo Kapor, Brana ni~no pogledala, uzela novine i oti{la. Crn~evi}, Gojko \ogo, akademik Vasilije Kresti}, akade- Dve godine ranije, negde u leto, sreo sam se sa Radovanom. mik Dragan Nedeqkovi}, Rajko Petrov Nogo, Slobodan Ra- Primio me veoma srda~no. Znao sam da se povla~i i odlazi kiti}, Zoran Glu{~evi}, Moma Dimi}, prof. dr Mirko Zu- sa mesta predsednika Republike Srpske. Imao sam samo jed- rovac, Miroslav Tohoq... Krem srpske inteligencije odane nu èqu, da se sa wim ispri~am i dogovorim o jednom poslu. Srpstvu. Do Mome Kapora u prvom redu sedi Qiqana Ze- Znao sam da }e ga silnici progawati. Znao sam kakav ga ì- len-Karayi}, Radovanova supruga. Na licu joj se vidi da je vot ~eka, ali sam hteo da od wega dobijem blagoslov da vo- uzbu|ena dok }aska sa mojom suprugom Verkom. Ne pamti se dim brigu o wegovim kwigama, stvarala{tvu i da mi dozvo- u istoriji Francuske 7 da je bilo toliko Radovanovih prili da do kraja ìvota preko svojih prijateqa objavqujem jateqa i qubiteqa wegovog stvarala{tva kao tada. U dvo- sve ono {to je napisao i {aqem diqem sveta. Kada sam ri{te ove ustanove nije se moglo u}i od qudi koji su mir- u{ao u wegovu kancelariju, bio je nasmejan i raspoloèn. no stajali jer u dvorani nije bilo mesta. Na stolu je bio posledwi broj “Zbiqe”. Redovno sam mu je Iza{ao sam pred skup i pozdravio prijateqa Radovana slao preko prijateqa. – Dobro radi{ ovaj posao. Samo na- koji se ve} tada krio od svojih krvnika, i obrazloìo dode-

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 11 STOP tiraniji!

pred. Ne}e biti lako nama Srbima, ali nemamo kud, idemo do kraja. Bog nas sigurno ne}e napustiti – rekao mi je. Naravno da mi je dao blagoslov da objavqujem wegove ra- dove, a moji prijateqi slobodno da ih prevode na svetske je- zike. Pomenuo sam mu i vi{e zna~ajnih imena qudi iz nama prijateqskih zemaqa koji }e prevoditi wegove kwige i koji ga izuzetno cene. Rekao je da ih pozdravim i da nastavimo svoj rad. U jednom trenutku mi je kazao: – Ne misli{, vaqda, samo mene prevoditi. Ima ih bogami i boqih od mene. Velika je na{a kwièvnost. Ispri~ali smo se k’o qudi. Bilo mu je drago {to sam do- {ao. Osetio sam u wegovoj du{i veliku obavezu prema srpskom narodu koja se o~itavala u svakoj re~i. Video sam u wegovom o~ima jednu silinu du{e koja prihvata sve one koji èle da ~ine dobro za svoj narod. Bio sam iznena|en kada mi je u razgovoru nabrojao sve kulturne akcije koje sam po- kretao kako u tada{woj Jugoslaviji tako i na podru~ju Re- publike Srpske i Republike Srpske Krajine. Imao je uvid u moj rad. Kada smo se rastajali, bilo je to sa puno po{tovawa i onog jaranskog duha koji je nosio u sebi. Kada me je ispra}ao, na vratima mi je dobacio: – îtam “Zbiqu”, a bogami ~ita}u je i daqe. Prati}u, da vidim {ta radi{. Sada kada su ga utamni~ili, kada mu je najteè, poru~u- jem mu: – Izlazi}e “Zbiqa”, Ra{o moj, sada jo{ è{}a i odlu~- nija da brani svoj narod, a tebe, Voju, Ratka, Marti}a i sve na{e uzdanice prenosi}e na svojim stranicama kao ikone koje se nikada ne smeju i ne}e zaboraviti. Na kraju beleìm jo{ jednu kinesku poslovicu sa kojom }u ìveti do kraja. “Ne odupreti se zlu, ve}e je zlo od samog zla”. Sve do smrti odupira}u se zlu. Neka je Bog sa tobom prijatequ, druè, rode moj!

12 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

O izdaji, prokletstvu i herojstvu Tadi}evTadi}ev ordenorden zaza izdajuizdaju

• Prema ùtoj logici i etici, svu srpsku vertikalu vite{tva i herojstva, od Obili}a, Kara- |or|a i Mi{i}a, pa do na{ih dana, treba postaviti na stub srama, wihovo herojstvo prevrednovati u izdajstvo, a istinsko izdajstvo tretirati kao podvig prvog reda Pi{e: Milo{ Markovi} najve}im podvigom, kao da kletva u narodu nikada nije ni postojala, i kao da su Obrenovi}i svoj kraqevski tron pre- edavno je poslanik Srpske radikalne stranke, Vjeri- dali na izborima, na kojima je, naravno, apsolutno pobedi- ca Radeta, na konferenciji za novinare povodom hap- la ùta demokratija. Mogu}e je da niko iz Tadi}eve vlastodrà~ke grupe, ra- NN{ewa Radovana Karayi}a, skoro uzgredno napomenula ~unaju}i i javnog tuìoca, nije ni ~uo za kraj dinastije da se “u Srbiji izdaja nikada nije pra{tala”, i da je “pro- Obrenovi}. Mogu}e je da ni{ta ne znaju o verovawima, obi- kletstvo pratilo sve izdajnike u Srbiji”, pa u tom kontek- ~ajima i tradiciji srpskog naroda. Mogu}e je i da samu iz- stu pomenula i tragi~an kraj dinastije Obrenovi}a. Tim daju smatraju najuzvi{enijim ~inom i najisplativijim de- povodom sva {tampa, svi mediji, svi ùti funkcioneri, svi lom. Uostalom, mnogo puta su nas uverili da oni, na sve ono su sko~ili na noge, digli glas protesta do neba, shvataju}i {to poti~e iz naroda, gledaju sa prezrewem. Oni i narod, to kao pretwu wihovom apsolutnom {efu Borisu Tadi}u. dva antipoda, dve najudaqenije suprotnosti, o~igledno je, Naravno, glavni tuìlac u Srbiji odmah je reagovao, zapre- razli~ito gledaju i na pojam izdaje. Oni bi, da ikako mogu, tio svim i sva~im, kao da se izdaja u Srbiji uvek smatrala zabranili i pomiwawe izdaje kao pojma. @uti bi zabrani-

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 13 STOP tiraniji!

ina~e miqenike i favorite same vlade. Posebno treba nagraditi prvake u pquvawu na srpski narod, Srbiju i sve {to je srpsko. Antisrbizam treba proglasiti za najisplativiju i naj- nagra|eniju delatnost. Ukoliko pqujete svakodnevno, ukoliko Srbiju optuùjete za sva zla i zlo~ine ovog sveta, onda }ete biti i nagra|eniji. Ukoliko napravite programsku koncepciju za pquvawe po Srbiji, ne ginu vam pare i polo- àji. Dole demokratija, ìveo tadi}izam! Posle svega, vaqda je jasno da sada{wa ùta vlast zabra- wuje i surovo ka`wava i samo pomiwawe izdaje u negativnom kontekstu. Narodni poslanik Vjerica Radeta, koja o izdaji nije govorila sa divqewem, mora biti najstroìje ka- `wena! Republi~ki javni tuìlac ve} preduzima brigu o tome! Sada nam je, zbog takve efikasnosti dràve, svima lak{e. To {ta narod misli o izdaji i izdajnicima, to {to prokliwe izdajstvo, to, naravno, nije ni najmawe va`no. Prema rodona~elniku ùte demokratije, izjavama koje je vi{e puta dao, wega ne interesuje ni Kosovo i Metohija, ni knez Lazar, ni tradicija, ni obi~aji ni legende srpskog naroda. Istorija, naravno, po~iwe od Borisa Tadi}a. To {to je danas skoro kompletna srpska politi~ka i vojna elita, od Knina, Sarajeva, Bawe Luke, Pala i Beograda, u tamnicama [eveningena, velika je zasluga Borisa Tadi}a. Tu zaslugu mu niko ne pori~e! Za tako ne{to dobija priznawa iz Va- {ingtona, Londona, Berlina, Brisela i Haga. A, ukoliko se u Srbiji javi neko ko se ne slaè sa ovom tragi~nom ~i- wenicom, ko protestuje protiv toga, Boris Tadi} }e “pred- uzeti sva sredstva”! On, Boris Tadi}, duboko veruje u ha{ko li da se pomiwe kriminal, mafija, nepravda, Kosovo i Me- pravo i pravdu! Uostalom, taj sud je dokazao nevinost Nase- tohija, Srbija, radikali, opozicija, profiterstvo, prodaja zemqe, ekonomska katastrofa, du`ni~ko ropstvo, nezapo- ra Ori}a, Ramu{a Haradinaja, Ha{ima Ta~ija, musliman- slenost, bezna|e, o~aj, iseqavawe iz zemqe i tako daqe i skih, albanskih, i hrvatskih komandanata koji su pobili i tome sli~no. O tome, ùta je naredba, ni re~i! proterali tolike Srbe sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine, Brozovski zakon o verbalnom deliktu je ma~iji ka{aq Hrvatske i Slovenije. Boris Tadi}, o~igledno, smatra da su prema borisovskim namerama da surovo kazni svakog ko o svi oni koji su branili ìvote i slobodu Srba na Kosovu, wemu i ostaloj ùtoj bratiji ne govori samo sve najlep{e i u Hrvatskoj i Bosni, da su svi oni sve sami zlo~inci i da }e ne pi{e sve same ode. Borisovoj kruni, Borisovom parla- on zaloìti sav autoritet svog vladarskog trona, da se ta- mentu, Borisovoj vladi, Borisovoj armiji, Borisovoj poli- kvi na|u pred licem ha{ke pravde. ciji, Borisovom sudstvu, Borisovoj {tampi, Borisovim me- Kad narod izgubi veru u dràvu, u pravo i pravdu, kad dijima – svima wima, svemu {to je Borisovo, a nema toga shvati da su la`, izdaja i kriminal stavqeni na pijedestal {to nije, treba pevati samo psalme i, bar tri puta dnevno ùtih vrednosti, a da su istina, pravda, rad i znawe, poni- klawati se tome, a na svakom koraku samo se diviti svemu èni i uvre|eni, on, narod, nemaju}i drugog izbora, po~iwe wegovome. To je san Borisa Tadi}a koji svakodnevno tolku- da kune i prokliwe, veruju}i da }e, bar na taj na~in, prizva- ju wegovi seizi, to je wegova idealna slika demokratije. ti pravdu. No, sve te kletve i prokliwawa, nastale u najve- Ili }e biti sve u ùtom, ili }e Boris Tadi} “upotrebiti }oj narodnoj muci, ùtima ne treba ni pomiwati, niti uka- – sva sredstva!” Ili }e mafiokratija i tadi}izam biti ve- zivati na âjkanovi}evu kwigu o na{im obi~ajima i vero- ~iti, ili nas ne}e biti! Dole fa{izam, ìveo tadi}izam! vawima, ne treba im pomiwati ni na{u narodnu poeziju, ni na{u tradiciju, ni na{u istoriju, jer se ùti, po zadatku, Antisrbizam – najisplativija delatnost toga gnu{aju i stide! Kada je na to ukazao jedan narodni po- No, da vidimo {ta je to, {to je i na samo pomiwawe poj- slanik, pa ~ak to i dokumentovao, onda je usledila muwevi- ma izdaje, izazvalo toliko “ùto ogor~ewe”. Oni, to jest ta akcija osu|ivawa i pretwi! ùti, izdaju i izdajstvo, o~igledno i dokazano, tretiraju Prema ùtoj logici i etici, svu srpsku vertikalu vite- kao dela koja wihova dràva treba da visoko ceni, nagra|u- {tva i herojstva, od Obili}a, Kara|or|a i Mi{i}a, pa do je i podsti~e. Svakoga ko ukaè na izdaju ili izdajnika, ili na{ih dana, treba postaviti na stub srama, wihovo heroj- osudi izdajstvo, treba surovo kazniti. @uta vlastodrà~- stvo prevrednovati u izdajstvo, a istinsko izdajstvo treti- ka praksa, puna je takvih primera. rati kao podvig prvog reda. Naravno, treba najsurovije osu- Sve dotle dok ùtilo vlada Srbijom, svaka izdaja srp- diti generala Ratka Mladi}a, jer se on drznuo da brani srpskog naroda, svako wegovo poniàvawe i vre|awe, svako ski narod od tre}eg genocida nad wim. A srpski narod tre- wegovo optuìvawe, sve {tete i nepravde na ra~un Srbije, ba da shvati da je, kako re~e prof. dr Mirko Zurovac, “slo- moraju se tretirati kao zasluge prvog reda. Oni koji se po- bodno napasti na slobodu Srba, ali da je strogo zabraweno sebno isti~u u tome, moraju biti odlikovani i nagra|eni tu slobodu braniti”. Primorani smo da uskliknemo: Dole raznim funkcijama i privilegovanim poloàjima. Tako heroji, ìveli izdajnici! Dole demokratija, ìveo tadi}i- treba tretirati sve takozvane nevladine organizacije, a zam! Dole istina, ìvela la`!

14 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! SSP i izru~ewe Karayi}a ZESZES obmanaobmana

Pi{e: mr Dejan Mirovi} svoja ubistva, imati “fer” kriterijum prema Radovanu Ka- rayi}u? porazum o stabilizaciji i pridruìvawu izme|u EU Nema racionalnog obja{wewa za ovakav politi~ki ni- i Srbije je stavqen van snage nakon potpisivawa 29. hilizam. Nema racionalnog obja{wewa za ovakvu politi~- ku i nacionalnu izdaju. SSaprila 2008. godine. Primena SSP je uslovqena “sa- Nemogu}e je da vladaju}a elita ne zna za sve javno dostup- radwom” sa Ha{kim tribunalom. Ve} tada je bilo jasno da ne ekonomske podatke o {tetnosti “evropskog puta”... }e probriselska koalicija u Srbiji u~initi sve da uhapsi Zato se wihov politi~ki nihilizam mo`da moè obja- Karayi}a i Mladi}a ako do|e na vlast. Nedugo posle for- sniti samo pomo}u vladaju}e ideologije mirawa vlade, biv{i predsednik RS je i uhap{en. Ipak, ni Ona nije nova, “probriselska”. Decenijama je ve} ukore- tada EU nije dozvolila da se aktivira Privremeni spora- wena u na{im politi~kim, intelektualnim i drugim eli- zum koji omogu}ava primenu SSP-a. Ponovo su iz Brisela tama. U najkra}em, svodi se na slede}e. Sve {to dolazi sa postavqena nova uslovqavawa. Zahtevano je hap{ewe Mla- Zapada treba nekriti~ki usvojiti. âk i po cenu nacional- di}a, kooperativna politika u vezi sa Kosovom i Metohi- ne sramote i ekonomskog sunovrata. jom i sli~no. “Zapadoidna” elita koja razmi{qa na ovakav na~in je Ipak, ako bi se kojim ~udom i primenio jednog dana trenutno dominantna u politici, kulturi, nauci i mediji- SSP, Karayi}evo sramno hap{ewe nam ne}e doneti obe}a- ma. Gledamo je svake no}i i dana na na{im malim ekranima ni “boqi standard”. (naravno, ko moè da izdrì da slu{a wihova najbesmisle- Ekonomska analiza SSP-a pokazuje suprotno. nija opravdawa za nacionalnu sramotu kakva je izru~ewe U ~lanu 21, stav 1 SSP, se navodi da se ukidaju “carine Karayi}a). na uvoz u Srbiju industrijskih proizvoda” iz EU osim onih Ona je ìvotno i generacijski sazrela u vreme parazit- navedenih u Aneksu 1. Zatim se u drugom stavu navodi da }e skog titoizma, tokom sedamdesetih i u prvoj polovini osam- se i carine navedene u Aneksu 1 “postepeno smawivati i desetih godina, kada se ìvelo bez rada i na osnovu kredi- ukidati”. ta koje i sada vra}amo. Koliko je nerealno (i {tetno) izjedna~avawe na{e i za- Dovoqno je pogledati godine ro|ewa vladaju}e poli- padnoevropske industrije, ili ukidawe carina koje predvi- ti~ke elite i do}i }e se do ovakvog zakqu~ka. Dovoqno je |a SSP, pokazuje slede}e pore|ewe. samo analizirati besmislene izjave Borisa Tadi}a u koji- Nema~ki izvoz, u kome dominiraju industrijski proiz- ma on idealizuje i glorifikuje Zapad i potcewuje Rusiju i vodi, je u 2007. dostigao 969 milijardi evra. U istom perio- bi}e jasno kakav je to “crno-beli”na~in razmi{qawa. U du, na{ izvoz je dostigao 6,4 milijardi evra (ni 1 odsto od aprilu 2008 godine, Boris Tadi} je izjavio, èle}i o~i- nema~kog!). Ovome treba dodati i da je u prvih 5 meseci ove gledno da opravda korisnost “evropskog puta”i da ukaè ko godine u trgovini sa Nema~kom zabeleèn deficit od 460 nam je bliì a ko daqi u svakom pogledu, da je Moskva uda- miliona evra. To je porast od 43 odsto u odnosu na isti pe- qena “4.000” kilometara (prema “Privredni pregled” 15. 4. riod u 2007. Tako|e, prema podacima Republi~kog zavoda za 2008)! Ovo nije samo ostra{}ena izjava, neprimerena pred- statistiku, industrijska proizvodwa u Srbiji u 2007. godi- sedniku jedne zemqe, ve} i dokaz Tadi}evog nepoznavawa ni je bila za 4 odsto mawa nego ona u ratnoj 1998. osnovnih geografskih pojmova! Razdaqina izme|u Beogra- Dakle, primena SSP-a }e doneti pove}awe spoqnotrgo- da i Moskve je 1.710 kilometara (prema “http://www.num- vinskog deficita, pad carinskih prihoda i daqi sunovrat beroll.com/” ili prema “http://www.liveindia.com/distan- industrijske proizvodwe. Zapadna industrija }e fakti~ki ce”) a ne 4.000 kako tvrdi Tadi}! Moskva je blià Beogradu “zbrisati” na{u posle ukidawa carina. nego Dablin (razdaqina 2.145 kilometara) koji se nalazi u Zar je zbog ovakvih neokolonijanih odredaba trebalo EU kojoj se “pribliàvamo”, pod Tadi}evim vo|stvom i go- izru~iti Karayi}a? tovo je podjednako udaqena od Beograda kao “rajski” Lon- Uprkos tome {to je ve}ina naroda bila protiv tog sram- don (razdaqina 1.688) o kome ma{ta “Europejac” Tadi}. nog ~ina? Srbija ne}e iza}i iz ambisa u koji je upala ako se ovaj sa- Uprkos tome {to }e se ta nacionalna sramota pamtiti moubila~ki, mazohisti~ki, besmisleni i {tetni na~in decenijama? razmi{qawa ne promeni. Bez obzira {to nikakva me|unarodna obaveza ne moè Mo`da to mogu da urade samo nove generacije koje dola- biti va`nija od qudskih prava, koja se stalno kr{e u Hagu? ze posle nas. Bez obzira {to }e o~ekivana politi~ka presuda protiv Do tada, ili do promene vlasti, gleda}emo nove nacio- Karayi}a dovesti u pitawe RS i ponovo pokrenuti zahteve nalne sramote i ponièwa zarad nekakvog “evropskog puta”. za ratnom od{tetom? “Puta ka svetloj budu}nosti” zbog koga smo se odrekli, Da li iko u Srbiji pri zdravoj pameti misli da }e sudi- na otvoren na~in, Crne Gore i izlaska na more, na polutvo- ja Alfonso Ori, koji je poku{ao da ubije doktora Vojisla- ren na~in Kosova i Metohija i na{e duhovnosti, na sraman va [e{eqa i koji je oslobodio kriminalca i ratnog zlona~in na{e nacionalne ~asti i na {tetan na~in na{eg ~inca Ramu{a Haradinaja a koji je u svojoj kwizi opisao ekonomskog suvereniteta.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 15 STOP tiraniji! Reakcije na hap{ewe Radovana Karayi}a Tadi}evTadi}ev reìmreìm poniàvaponiàva SrbijuSrbiju

Priredili: Danijela Petrovi} Na{ sagovornik isti~e da se otvara pitawe po ~ijim nalozima radi Tuìla{tvo. Ako ono radi po nalozima stra- Sr|an Tomi} nih sila, govori Krasi}, onda ne postoji nezavisnost i samostalnost, a po Statutu je zabraweno da bilo ko uti~e na rostruja vest: “Uhap{en Radovan Karayi}!” Neveri- rad Tuìla{tva. ca, bes, o~aj, stid... Nastavqa se srpska golgota. Dokle “Zna~ajna je i uloga ameri~ke administracije. Da li se PPvi{e, pitao se srpski narod. Dokle }emo dozvoqavati iznad we nalazi Si-En-En, Soro{ i druge asocijacije koje da nas uni{tavaju, da nam izri~u sramne presude, da nas ì- su Karayi}a ve} proglasile krivim? Polemika oko spora- go{u? Dokle }emo trpeti izdajnike? Ova pitawa se posta- zuma Holbruk–Karayi} postaje interesantna u toku izbor- vqaju svakog dana, jer Srbi ne mogu da podnesu hap{ewe i ne kampawe u SAD, {to ne treba nikako zanemariti. Po- izru~ewe srpskog junaka! A da li je ikada u srpskoj istori- stavqa se i pitawe da li bi sudija Ori mogao da bude pred- ji bila ovolika doza licemerstva, skrnavqewa svega {to je sedavaju}i sudija u ovom predmetu. Kod wega postoji pro- srpsko, dodvoravawa? blem objektivnosti i nepristrasnosti, jer je taj ~ovek do Za{to ba{ osvedo~eni srbomrzac Ori? 1997. godine bio kobranilac u predmetu Du{ko Tadi} i tada je on osporavao legitimitet i legalitet Ha{kog tribu- Poslanik Srpske radikalne stranke i pravni savetnik nala. On je smatrao da ovaj sud ne treba da postoji. Traìo dr [e{eqa, Zoran Krasi}, smatra da je hap{ewe Radovana je da iza|e iz pomenutog predmeta i sud mu je zadovoqio taj Karayi}a ilegalno sprovedeno od strane neovla{}enih zahtev, a onda je krajem 2000. godine Ori do{ao da radi u Ha- lica, a to zna~i da u ovoj dràvi moè svako svakoga da kid- {kom tribunalu kao sudija. Proslavio se sa su|ewima Sr- napuje. bima, rezao im je maksimalne kazne. On je i 2006. godine “To se moè zakqu~iti iz izjave Ivice Da~i}a koji je preuzeo predmet protiv Vojislava [e{eqa, dva puta mu je rekao da je u ponedeqak uve~e policija dobila zadatak da nametao branioca i na taj na~in je isprovocirao i {trajk obezbedi neke prostorije i neke institucije radi sme{ta- gla|u. Nakon 28 dana taj {trajk je okon~an tako {to je @al- ja Radovana Karayi}a. Naravno da policija treba da odgo- beno ve}e, skoro po slu`benoj du`nosti, ukinulo i poni- vori ko ga je uhapsio i kada, jer ako oni ne znaju, onda ova {tiilo sve odluke gospodina Orija i sti~em utisak da je zvani~na policija izlazi izvan okvira zakona, a posao po- Ori isteran iz tog predmeta. Sudio je i u predmet Haradi- licije je strogo ure|en zakonom. Na bazi onoga {to je rekao naj, u tome se potpuno proslavio. Da~i}, proizilazi da u ovoj zemqi hapsi ko stigne. Tu se sa- Podse}am da je 1998. godine, kada je donet Rimski statut da javqaju poznavaoci op{te prakse, poput Prelevi}a, ko- za ratne zlo~ine, predstavnik SAD na pregovorima na toj ji kaù da to pitawe uop{te nije bitno, jer on je u petak bio me|unarodnoj konferenciji bio Teodor Meron, dugogodi- Dragan Dabi}, a u ponedeqak postao Radovan Karayi}. To je {wi predsednik Ha{kog tribunala. On je tada zastupao ludost koju ne vredi ni komentarisati. Ne privodi se ime i prezime, ve} osoba, lice se li{ava slobode”–govori stanovi{te da nije mogu}e da se napravi stalni sud za rat- Krasi}. ne zlo~ine me|unarodnog karaktera, kao i da je nacionalna Prema wegovim re~ima, Karayi} je prilikom prvog po- nadle`nost jako ispoqena i kod ratnih zlo~ina. Na bazi javqivawa pred Ha{kim tribunalom imao dobru priliku toga, Amerikanci su kasnije putem bilateralnih sporazu- da raspravi mnoge stvari koje su va`ne ne samo za wega, nema traìli da se iskqu~i bilo kakva odgovornost za ratne go i za rad ovog suda. zlo~ine wihovih vojnika i nudili su sporazume da bi deza- “On je morao sudiju Orija da pita da li optu`nica pro- vuisali stalni sud za ratne zlo~ine. Karayi} ne}e ni teo- tiv wega uop{te postoji. Naravno, Ori bi u stilu svih su- retski imati fer i pravi~no su|ewe. Naravno, takvo su|e- dija Ha{kog tribunala odrào jednu praznu pri~u poput we u Hagu ne}e imati nijedan Srbin, ali kod Karayi}a }e patriotizma Borisa Tadi}a, koja ni{ta ne bi zna~ila, ali to biti jako izraèno. Naser Ori} je prvostepenom presu- bi pokazala da Ha{ki tribunal i ne zna da li postoji optu- dom osu|en na dve godine zatvora, a presudom @albenog ve- `nica. Kriterijumi za optu`nicu u Hagu su vrlo niski, jer }a je i to ukinuto. Po{to je on bio optuèn za doga|aje u ono {to je optu`nica u Tribunalu, kod nas nikada ne bi mo- Bratuncu, Kravici i {irem podru~ju Srebrenice, ali pre glo da stupi na pravnu snagu. Prva optu`nica podignuta je ’95. godine, epilog wegovog vojevawa je 3 500 srpskih `rta- na zahtev SAD kako bi se onemogu}ilo Karayi}evo u~e{}e va. Po tim presudama Ha{kog tribunala, proizilazi da su u mirovnim pregovorima u Dejtonu. To je i tada{wi tuì- Srbi tamo ili izvr{ili samoubistvo ili da su se me|usob- lac Ha{kog tribunala Ri~ard Goldstron potvrdio. I Hol- no poubijali, ili da su svi ti Srbi stradali u oruànim ak- bruk se javno hvalio rekav{i da su zahvaquju}i Ha{kom cijama. Na taj na~in je sa~uvana matrica koja se ti~e Sre- tribunalu uspeli da Karayi}a elimini{u iz pregovara~- brenice, tako da na bazi te presu|ene stvari, svi Srbi, ako kog procesa. Ovo je vrlo zna~ajno, jer se postavqa pitawe da se stave u kontekst odgovornosti za ono {to je bilo u Sre- li je optu`nica koja je podignuta protiv wega zasnovana na brenici, postaju krivi~no odgovorni. Identi~na situacija krivi~nopravnoj osnovi ili na nekoj politi~koj. Sada je i povodom Kosova i Metohije. Haradinaj je imao 42 ta~ke Holbruk vri{ti kako ~ak nije ni potpisao sporazum sa Ka- optu`nice, po{to ih je bilo vi{e na toj optu`nici. Svi su rayi}em”–kaè Krasi}. optuèni za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu

16 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! za jedan period u drugoj polovini 1998. godine. Haradinaj je triotsko ~uje sa govornice minimizira divqawem na uli- oslobo|en, to je ura|eno ne zbog nedostatka dokaza ili za- cama. Takav scenario je bio i pre nekoliko dana, Srpska ra- to {to se pretilo svedocima, nego zbog toga {to onda ne bi dikalna stranka je zakazala miting na Trgu Republike, a ne mogla da opstane optu`ba protiv Srba i rukovodstva Sr- ispred zgrade ’Politike’ ili ispred Doma omladine. Me- bije koji su optuèni za udruèni zlo~ina~ki poduhvat iz |utim, policija je dobila instrukciju da te naru~ene, na- 1999. godine. Zna~i, u Hagu se jasno profili{e ta politi~- vodno huligane, progura do mase, odnosno do Trga Republi- ko-medijska crta krivi~nih postupaka, a ne krivi~noprav- ke, a onda suzavcem rastera masu. Me|utim, radikali nisu ni aspekti bilo kog postupka”–obja{wava Krasi}. do{li da se biju sa policijom, ali policija je batinala i Na pitawe kako }e se ograni~ewe mandata Ha{kog tri- poslanike SRS, kao i mirne gra|ane. Jednostavno, Tadi}u bunala odraziti na Karayi}evu odbranu, Zoran Krasi} ka- je potrebno topovsko meso i on je na{ao priliku da to budu è: radikali. Sve je name{teno, veliki diktator se postaje sa “U Hagu je situacija vrlo specifi~na, mislim da ima velikom palicom. Mi u tome ne u~estvujemo, mi samo tra- oko 1400 zaposlenih. Ha{ki tribunal {aqe jake poruke ìmo da se utvrdi ko je odgovoran, pre svega u policiji, za Savetu bezbednosti UN sa zahtevom da se sudijama obezbede ovaj naru~eni incident i rasturawe mase koja je mirno iz- penzije UN. Na scenu stupa i drugi deo, a on se ti~e odnosa raàvala svoj politi~ki stav. [to se mene ti~e, na{ poli- Holandije i SAD. Holandija se u nekim krugovima proziva ti~ki stav na mitingu je bio: ’Pri~ali ste o lustraciji, pa da je odgovorna za ono {to se desilo u Srebrenici, jer je ta- zar vam nije jasno da {aqete qude u jednu instituciju gde se mo bio holandski bataqon, a Holan|ani kaù da su na vre- ne po{tuju qudska prava’. Protest je bio zato {to se Srbi me obavestili komadu SFOR-a i da je SAD sa svojom avija- masovno ka`wavaju u Ha{kom tribunalu, zato {to kada je cijom mogla da interveni{e i da predupredi sve doga|aje u Srbin u pitawu nema mesta niti za istinu, ni za pravdu jer Srebrenici. Naravno, postoje neki izve{taji UN i Holan- je Ha{ki tribunal napravqen da bi sudio Srbima”. |ana koji nisu takvi u pogledu Srebrenice i `rtava, kao {to se danas u Ha{kom tribunalu prikazuje. Tako da ne mo- Ne ka`wavati osice kada se razbije osiwak è da se izbegne tihi sukob izme|u SAD i Holandije. Po Akademik Milorad Ekme~i} je uveren da }e hap{ewe svoj prilici, neko ozbiqno razmi{qa kako bi sebi mogao Radovana Karayi}a imati dalekose`ne posledice na budu- da produì mandat. U Savetu bezbednosti postoje i veliki }i razvoj celog srpskog naroda. On isti~e da proces protiv protivnici toga, kao {to su Rusija i Kina, koje smatraju da wega nije samo proces protiv jedne izuzetne li~nosti, nego Hag nije ispunio u potpunosti svoj zadatak i da li~i na poje u isto vreme poku{aj obra~una i sa srpskim te`wama da liti~ki sud. Glavni finansijeri Ha{kog tribunala su mi- se ujedine u jednoj jedinstvenoj, nezavisnoj, demokratskoj dr- nistarstva spoqnih poslova nekih dràva koje ba{ nisu àvi. naklowene Srbiji i koje nas organski mrze.” “Sigurno da }e na procesu predsedniku Karayi}u biti Povodom nereda koji su se desili na protestu protiv postavqeno pitawe istorijske odgovornosti, ne samo za od- hap{ewa Radovana Karayi}a, Krasi} isti~e da je sve to or- re|ene prekr{aje u doba gerilskog rata, nego za crtawe et- ganizovao niko drugi nego – Boris Tadi}. ni~kih granica i etni~ko ~i{}ewe na celom balkanskom “On ima tu patolo{ku potrebu da minira mirne prote- prostoru, gde se i de{avalo raspadawe Jugoslavije. SAD su ste gra|ana. To je uradio i 17. februara kada je naprasno poku{ale da na primeru raspadawa jugoslovenske dràve oti{ao u turisti~ku posetu Rumuniji, a onda je organizovao provere svoju ideologiju i prakti~no politiku budu}eg svoje qude da se ovde, ono {to se lepo, dobro, pametno i pa- svog pona{awa u svetskoj politici. SAD su se nakon pobe-

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 17 STOP tiraniji!

zniti onoga koji je olako rasturio taj osiwak znaju}i vrlo dobro da }e osice jedna drugu ubadati. Ovaj tribunal, koji je najpre zahtevao Teodor Ruzvelt u ime politike klasi~- nog ameri~kog imperijalizma, je postao zaista jedna stvarnost s kojom se srpski narod sada i ubudu}e mora suo~iti. Delim zabrinutnost na{eg javnog mwewa za sve ono {to zapadne dràve, posebno SAD, vr{e prema srpskom narodu. Jo{ uvek gajim u srcu duboku nadu da sve nije izgubqeno”– govori akademik Ekme~i}. Tadi}ev reìm produàva ìvot Tribunalu Kwièvnik i publicista Qiqana Bulatovi} ocewuje da je hap{ewem Radovana Karayi}a zvani~na vlast na ~elu sa Borisom Tadi}em doprinela genocidu nad Srbijom kao dràvom i srpskim narodom ma gde bio, koji vr{e pre svega ameri~ka administracija uz pomo} britanske, a preko Ha{kog tribunala. “Na{i izvo|a~i tih genocidnih radova nad Srbima, kao pla}enici pomenutih, izru~ivawem Radovana Karayi}a Ha{kom tribunalu, pre svega su napravili taj gest genocida. Doprineli su uve}awu stida {to imamo upravo takvu vlast koja najmawe vodi ra~una o nekim tradicionalnim vrednostima koje srpski narod neguje vekovima. U trenutku kada je mogla da doprinese naporima Rusije da se ukine Ha- {ki tribunal, na{a vlast mu je produìla vek. Bez obzira {to Radovan Karayi} ho}e da se sam brani, oni su sada doveli do maksimuma svoje nade i èqe, a to je da Ha{ki tribunal, pre nego {to zavr{i svoje postojawe, izrekne presu- du da su Srbi i Srbija genocidni narod, da su vr{ili udru- èni zlo~ina~ki poduhvat u Jugoslaviji protiv svih osta- de u Hladnom ratu trijumfalno vra}ale na one pozicije na lih. Dakle, Srbi su oni koje treba obeleìti u narednim kojima je Amerika birala svoj budu}i put u toku Prvog decenijama i pomo}i postoje}i muslimansko-ameri~ki pla- svetskog rata. Mi znamo da je tada pobedila demokratska netarni program koji se izvr{ava preko Srebrenice. Zato struja predsednika Vudroa Vilsona i da je na osnovu toga se gospodin Tadi} nije pojavio u Srebrenici, zato gospodin stvoren lanac nezavisnih dràva nakon raspadawa Hab- Tadi}, u vreme kad Srbija zbog ovog hap{ewa doìvqava tu zbur{ke imperije. Glavna alternativa politici Vudroa tragi~nu situaciju, odlazi na Olimpijske igre. Nije se po- Vilsona bio je klasi~ni imperijalizam osvajawa i kontro- javio u Bratuncu jer verovatno ipak probija stid ili mu je le sveta od strane zapadnih kapitalisti~kih zemaqa. Ovu zabraweno od wegovog porekla koje nije jasno. Mislim da je ideologiju i projekat razvio je nekada{wi predsednik ovo trenutak koji Srbija mora da iznese, narod Srbije svo- SAD Teodor Ruzvelt. On je u dve kwige koje je pisao o ulo- jim buntom mora da ukloni postoje}u vlast, jer ako bi ova- zi SAD u svetskoj politici, u toku Prvog svetskog rata i ko nastavili da nas vode, onda je to ne samo hod u propast, nakon pobede u wemu, zastupao tezu da ne treba stvarati Li- nego i takvo ponièwe koje }e imati drasti~ne posledice gu naroda kao nezavisnih demokratskih ravnopravnih dr- po na{e budu}e generacije. A to {to su oni radili po beo- àva. Umesto toga, on je predlagao da se stvara liga pobed- gradskim ulicama, u vreme kad se svaki po{teni Srbin usu- nika, tj. da se stvori jedno vo|stvo ~ove~anstva koje bi ~i- dio da izrazi svoj protest okupqajuju}i se na ulici zato nile zapadnoevorske kapitalisti~ke zemqe, na ~elu sa {to preko medija ne moè da ~uje istinu, jeste stra{no. To SAD. Me|utim, u tu zajednicu nije ubrojana nijedna sloven- {to je uradio reìm Borisa Tadi}a, to zasluùje ne osudu, ska zemqa, a posebno je Rusija za Teodora Ruzvelta ’jedna ze- nego, {to se mene ti~e, osvetu”–zakqu~uje Bulatovi}eva. mqa van evropske civilizacije’, a sve druge su zemqe tako- |e woj sli~ne i idu za wom. Za Srbe je rekao da su jedan za- Niti ve}ih problema, niti jadnije vlasti ostao narod koji je odgovoran za Prvi svetski rat jer je iz- Dr Marko Atlagi} uverava da hap{ewe Radovana Ka- vr{io agresiju na BiH, na teritoriju, kako on kaè, koja ne rayi}a za wega nije nikakvo iznena|ewe jer su ga uhapsile pripada srpskom narodu. Ubudu}e treba teìti da ova gru- ùte vlasti, koje bi na zahtev Ha{kog tribunala izru~ile pa zapadnih zemaqa dâ neki poterni odred i da svuda na sve- i posledweg Srbina. tu uspostavqa poredak, interveni{u}i na svim mestima gde “U tome se Ha{ki tribunal i na{a kvinslin{ka vlast do|e do nekih pobuna. Pored toga, uspostavi}e se jedan traj- uop{te ne razlikuju. Hap{ewe Karayi}a i dràwe tri dani me|unarodni mir za ka`wavawe svih onih koji budu prona na nepoznatom mestu i oduzimawe wegovih priprema za tiv te`wi ovih zapadnih dràva. To je prvi nacrt Ha{kog odbranu, govori o karakteru ove nenarodne Tadi}eve vla- tribunala koji je uspostavqen za ka`wavawe srpskog naro- sti. Isticawe Radovana Karayi}a na prvom pojavqivawu da i u~e{}e Srba i srpskih vo|a u gerilskom ratu prili- da se pla{i za svoj ìvot od strane Holbruka, koji je jedan kom raspadawa Jugoslavije. S druge strane, svi vode}i poli- od najve}ih srbomrzaca u novijoj svetskoj istoriji, ima re- ti~ari SAD i zapadnih zemaqa u toku raspadawa jugoslo- alnu osnovu. Radovanu Karayi}u SAD nikada ne}e zabora- venske dràve snose istorijsku odgovornost za ono {to se viti {to je stvorio Republiku Srpsku i {to je ponizio voj- desilo, ukqu~uju}i tu i sve zlo~ine koji su izvr{eni. Ne nike NATO-a prilikom bombardovawa Republike Srpske treba ka`wavati osice kada se razbije osiwak, treba ka- vezivawem za bandere kao mete vlastite avijacije. Ha{ki

18 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! tribunal je stvoren kao politi~ka ustanova, da sudi samo fantomske institucije, ja bih bio u stvari sre}an {to se Srbima, {to su i osniva~i tog kvazisuda i izjavili vi{e otkrilo na koji na~in je wima pred nosom ìveo jedan ta- puta, ~ak i zapadna literatura objavila. Taj sud se do sada kav {meker, kao {to je Ra{a. Ose}am li~ni ponos {to sam pokazao kao najve}i pravni, politi~ki, moralni izlet tzv. Srbin kad vidim kako je on to uradio. Zato sam i izjavio u me|unarodne zajednice. Pozivawe Ratka Mladi}a od stra- nekim novinama da u stvari nisam ni snimao film ’Uslov- ne Borisa Tadi}a i Dragana [utanovca da se preda Ha- na sloboda’ u Belanovici, nego da je to bila samo maska za {kom tuìla{tvu, jer }emo, toboè, brè u}i u EU, poka- sakrivawe Ratka i Radovana. U tom filmu koji sam produ- zuje svu nesposobnost, neznawe, slugerawstvo i udvarawe cirao, ha{kom optuèniku se de{ava isto {to i Radovanu” aktuelne vlasti EU koja }e se raspasti. Evropska unija je – isti~e Arsi}. projektovana na privrednom padu Rusije, a po{to je Rusija postala ponovo privredni i vojni gigant, osnove EU }e se Sraman ~in reìma raspr{iti, a ve} su i po~ele, tako da bi to trebalo da zna- Akademik Vasilije Kresti} kaè da u hap{ewu Radova- ju i [utanovac i Tadi}, a ~ini mi se da oni to ne znaju. Ovi na Karayi}a ima nekog mutqaga, koji se iz nekih razloga minorni politi~ari zagovaraju ulazak Srbije u NATO. krije. Na{a zemqa u svojoj istoriji nikada nije imala ve}ih pro- “Videli ste da je uhap{en ranije nego {to je re~eno. blema a minorniju i slabiju vlast. Hap{ewe Radovana Ka- Zbog ~ega je to skrivano, da li je to vezano za Skup{tinu, za rayi}a je od strane na{ih vlasti jedno od najve}ih poniè- pripremawe javnog mwewa, to Bog sveti zna. U svakom slu- wa u istoriji Srba. Dr Vojislav [e{eq je svojim svedo~e- ~aju, iznena|ewe je veliko, iznena|ewe za mene jeste na~in wem u Hagu dokazao svu bedu i mizeriju tog nelegalnog i nena koji se maskirao, gde se krio, a moram vam re}i, kada ima- legitimnog suda, svojim pravni~kim znawem i erudicijom mo u vidu kako se osu|uju dokazani zlo~inci sa muslimanske nadvisio je te tzv. najve}e pravne visine, a osta}e zabeleè- i sa albanske strane, onda zaista mislim da je tu`no za sve no da je morao ne samo da brani sebe i srpski narod, ve} da nas Srbe {to se na{i qudi na ovaj na~in isporu~uju. Tim podu~ava sud i Tuìla{tvo. Radovana Karayi}a, Vojislava pre, {to ne vidim kraj tom izdavawu novih zadataka Srbi- [e{eqa, Slobodana Milo{evi}a i druge srpske patriote ji, tom ucewivawu, potcewivawu i nipoda{tavawu nas Sr- }e izu~avati budu}e generacije u uybenicima kao srpske he- ba, i kao nacije i kao dràve. Za mene je to sraman ~in, ja ga roje, a [utanovca, Tadi}a, \in|i}a, êdu Jovanovi}a, ân- osu|ujem i smatram da Ha{ki tribunal ne zasluùje tu pa- ka – kao prolaznu elementarnu nepogodu. `wu i toliku saradwu na koju smo se mi obavezali i koju dana{wa vlast tako zdu{no poku{ava da ispuni. Nijednom Ciq da se svi Srbi proglase zlo~incima Srbinu se nije sudilo objektivno, to je sramno su|ewe, Doktor sociologije Zoran Avramovi} ocewuje da je hap- sramne su optu`be, a sraman je i na~in na koji se dozvoqa- {ewe Radovana Karayi}a plan da se kriminalizuje srpska va optuènicima da se brane. Koje su to ucene, koji su to borba za politi~ka i nacionalna prava. pritisci, to ste videli i na slu~aju Slobodana Milo{evi- “Samo se nastavqa jedna pri~a u kojoj Srbi treba da se }a, a to vidite i na slu~aju [e{eqa. Bojim se da }e ih i vi- prikaù kao zlo~inci, a svi drugi kao `rtve. Dokaz za to je {e biti sada sa Karayi}em”–ocewuje Kresti}. da su sve visoke politi~ke i vojne li~nosti Republike Hap{ewe Republike Srpske Srpske, Republike Srpske Krajine i Srbije optuène, i to je na~in da se blokiraju i ometaju srpski napori za prava i Pisac i slikar Momo Kapor tvrdi da je hap{ewe Rado- slobodu. [to se ti~e zavr{etka rada Ha{kog tribunala, vana Karayi}a poku{aj da se uhapsi Republika Srpska i da vrlo je zna~ajno {ta }e Rusi da kaù, odnosno ruska diplo- su navodni dokazi o genocidu koji je on zapo~eo ~iste izmi- matija. To je iza kulisa, mislim da }e tu ne{to da se prelo- {qotine. mi. Iskustvo pokazuje da nas ni{ta ne moè iznenaditi ka- “Karayi} je samo ~ovek koji je okupio Srbe, naoruào i da je u pitawu su|ewe pred Ha{kim tribunalom”–govori organizovao kako bi se odbranili od pokoqa, koje su 1941. Avramovi}. Radovan je afirmisao srpski narod Za glumca Tihomira Arsi}a nije iznena|ewe samo hap- {ewe, ve} hitrost kojom je uhap{en Karayi}, a koja govori o tome kakav tretman u novoj vladaju}oj koaliciji imaju socijalisti i kakav }e im tretman biti ubudu}e u toj neprin- cipijelnoj koaliciji. “Da malo po{tuju socijaliste, sa~ekali bi neko vreme, a ne da odmah po postavqawu Ivice Da~i}a na mesto ministra policije izru~e Karayi}a. Dolaskom na vlast Borisa Tadi}a, odnosno uzurpirawem kompletne vlasti, ne moè da nas iznenadi ni jedan jedini potez koji je antisrpski, sve {to je antisrpsko je potpuno normalna posledica wegove vladavine. Da po~ne da ve{a nas nacionaliste po Terazija- ma, mene ne bi iznenadilo. Radovan je afirmisao srpski narod i Srbiju, jer je wegov imiy koji je osmislio i koji je dugo nosio ne{to {to samo moè da sluì na ~ast pripadni- ku jednog duhovnog i uzvi{enog naroda. Mislim da }e se Ra- dovanu diviti mnogi, jer je na~in na koji se pojavio u javnosti za svako po{tovawe. Tako ih je {mekerski zavitlavao, bilo bi {teta da je ostao neotkriven i da nije sramnog karaktera, sramne politike i uloge Ha{kog tribunala kao

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 19 STOP tiraniji! godine pretrpeli wihovi o~evi i dedovi. I pored svih gu- }a, u Crnoj Gori Mila \ukanovi}a i Dodika u RS. Istori- bitaka u tom ratu, ovog puta Srba nije bilo ni izbliza ono- ja }e ih sigurno jednom sama postaviti na mesto gde pripa- liko koliko ih je moglo biti da se nisu oduprli. [to se ti- daju. Ovde danas smo se okupili da kaèmo da je dosta vi{e ~e zverstava koja su bila sa svih strana od tri zava|ena na- poniàvawa, kle~awa. Srbija i Srbi, gde god da se nalaze, roda, a koji su bili naslednici prastare mr`we i nera{~i- moraju da ustanu. Zna~i, ako smo slobodni qudi, moramo se {}enih ra~una, ona su uobi~ajena kada su u pitawu gra|an- pobuniti. [ta u stvari ho}e taj srpski narod i za{to ga ski, etni~ki i verski ratovi. I bi}e glupo da to dokazuju progawa takozvana me|unarodna zajednica na ~elu sa Ame- svedoci koji }e svedo~iti protiv Karayi}a. Ovo nije obi~- rikom? Ni{ta, èli samo da ìvi kao slobodan ostali no su|ewe, ovo je odbrana Republike Srpske, vekovnog sna svijet i da hoda uspravno. A to je danas jako opasno u slobod- srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. [to se ti~e samog nom svijetu, da ne bi za sudbinom Srba po{li neki drugi na- hap{ewa, oni koji su to uradili ostaju zapisani u istoriji rodi. Istorija }e svima suditi za ovaj sraman izdajni~ki srpskog naroda kao izdajice, koji }e to te{ko mo}i da opravdaju svojim potomstvima i to svi, sem Rasima Qaji}a, ~in {to je napravqen prema srpskom narodu i prema Repu- koji je potomak onih koji su slali srpske glave u Stambol” blici Srpskoj i prema samom Radovanu Karayi}u”. – zakqu~uje Kapor. Okupirani i podeqeni Tadi} – najve}i izdajnik Olivera Miletovi}, novinar i publicista isti~e da Momir Lazi}, kwièvnik i publicista isti~e da ono hap{ewe Radovana Karayi}a potvr|uje tezu da Srbijom {to se desilo sa Radovanom Karayi}em predstavqa veliku vladaju oni koje je postavila me|unarodna zajednica nebi izdaju. “Boris Tadi} je jedan od najve}ih izdajnika srpskog li ispuwavali wene interese. “Srbija vi{e nije dràva. naroda. Ovo {to su uradili sa mojim prijateqem Radova- Dràva Srbija je samo teritorija. Srbijom vladaju, uslov- nom Karayi}em je jedna od najve}ih izdaja koja se desila. I no re~eno vladaju, oni koje je postavila me|unarodna zajed- sigurno da posle ove izdaje i posle ovog hap{ewa Radovana nica svemirske dràve. Pa, oni sluè zapravo u ime svojih Karayi}a, Srbija vi{e nikad ne}e biti ono {to je do sada gospodara. Oni su, ne mogu re}i izdajnici, jer to bi podra- bila. Tu }e se desiti promene koje mi svi èlimo, jer on mo- zumevalo da su nekad bili Srbi, a oni to nisu. Zna~i, prvi ra oti}i sa predsedni~kog mesta i Srbija kona~no mora da osnovni zadatak jeste boriti se za slobodu. Boriti se za dr- postane zemqa kakvu srpski narod zasluùje. àvu. Mi smo sad okupirana dràva sa marionetskom vla- Na delu je i totalna medijska blokada. Ovakva medijska dom koja ispuwava naloge naredbodavaca. Sve pri~e o blokada nije bila ni za vreme Broza. Ja sam ìveo i za vre- Evropskoj uniji i boqem ìvotu su, naravno, la`. Od nas se me Broza, i u to vreme, ako bismo opsovali Broza, ta~no smo traì da kapituliramo, i mislim ono {to nije uspelo ni znali po kom ~lanu zatvora smo i{li u zatvor. A danas ni- Avarima ni Turcima, uspelo je dosmanlijama – da su za dve jednog trenutka ne znate kada moète oti}i u zatvor, jer godine prodali Srbiju. Srbija je ostala danas samo ime, i najobi~niji verbalni delikt postaje ne{to {to je krivi~- evo, ovaj narod koji je ovde. Srbija je, naàlost, duboko pono delo. Dakle, to nije bilo ni za vreme komunista. Tadi} je prevazi{ao Broza, po onome {to ~ini srpskom narodu”, deqena zemqa, to nas prati od Kosova. Uvek smo se delili kaè Lazi}. na Hrebeqanovi}e i Brankovi}e. Mo`da malo zvu~i arha- i~no, ali u su{tini je tako. Mi se i danas delimo na one ko- în otvorene izdaje ji su za slobodu i na one koji èle da budu sluge velikog bra- Dobrilo Dedei}, portparol Srpske liste iz Crne Gore, ta”, tvrdi Miletovi}. ocewuje hap{ewe Radovana Karayi}a kao atak na srpske nacionalne interese i nastavak katastrofalne politike u Prodavci srpskih glava Srbiji. “To je politika koja je za prethodnicu imala ~iwe- Dr Milo{ Mini} postavqa pitawe – kakva je to ideo- nicu da su vra}eni ambasadori u one zemqe koje su prizna- logija ulaska u EU ako zarad we neko treba da se izru~i tale nezavisnost la`ne dràve na teritoriji Srbije. Vjeru- kvom nesudu kao {to je Ha{ki tribunal? “Da li neko verujem da }e odgovor naroda ve~eras u Beogradu, i svaki nared- je da isporu~ioci veruju da }e za isporu~ene srpske glave ni odgovor povodom namera jo{ nekih zemaqa iz regiona, SAD i EU iskreno i svojski da nam pomognu u privrednom prije svega Crne Gore, da priznaju la`nu dràvu na terito- oporavku Srbije i srpske nacije? Isporu~ioci veruju, ali riji Srbije, biti dovoqna opomena vlastima i u Beogradu u svoj li~ni finansijski oporavak po svaku cenu i veruju da i u Podgorici i ostalima koji insistiraju na komadawu to moè da pro|e kod Srba koje smatraju primitivcima, a Srbije, da postoji dovoqna kriti~na masa u srpskom naro- primitivac zaboravqa ono {to ne sme da zaboravi i pra- du koja }e se tome usprotiviti. Vjerujem da svaka rije~ u {ta ono {to ne moè da pra{ta jer je za wega karakteri- srpskom jeziku postoji opravdano, tako da se ovakvi ~inovi, sti~an politi~ki mazohizam! dakle, ~in predaje Radovana Karayi}a i ono {to se sprema Milo{evi} je kidnapovan 2001. godine. Po~elo je su|e- povodom sudbine Kosova i Metohije, mogu nazvati aktima we i emitovawe na na{im medijima. Sva pravna javnost je otvorene izdaje od strane vlasti u Beogradu”, isti~e Dede- i}. pratila su|ewe i dala ocenu rada Tuìla{tva i Sudskog ve}a koja bi mogla da se sa`me u jednoj re~enici: prose~no Ako smo slobodni qudi – moramo se pobuniti inteligentan ~ovek koji ima samo sredwo{kolsko obrazo- Ranko Kadi}, predsednik Demokratske srpske stranke, vawe shvata da je Ha{ki tribunal koncipiran da sprovede isti~e da vlastima nije stalo do interesa svog naroda. “Zar sileyijski odnos prema optuènicima srpske nacionalno- uop{te izdaju treba komentarisati? Dovoqno je pogledati sti ako ih se do~epa. Emitovawa nisu slu~ajna, sve u duhu lice i tugu ovog naroda. Naàlost, ne samo Srbiji, nego i javnosti rada i demokratije, usmerena su da izazovu {to ve- srpskom narodu na ~elu su qudi kojima uop{te nije stalo }u tenziju i nezadovoqstvo u Srbiji. Zapadni mo}nici, do interesa svog naroda. Oni zastupaju tu|e interese. Nika- SAD i EU bi se vrlo radovali jo{ jednom gra|anskom ratu kve razlike nema izme|u, danas ovde u Srbiji Borisa Tadi- u Srbiji”, navodi Mini}.

20 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

Intervju: Goran Petronijevi}, pravni savetnik dr Radovana Karayi}a MnogiMnogi }e}e sese ~e{ati~e{ati

• Dr Radovanu Karayi}u su prilikom sramnog hap{ewa oduzeti laptop i 50 diskova na kojima se nalazio zna~ajan materijal za vo|e- we odbrane. Dr Karayi} tra`i da mu se oduzete stvari ne vra}aju preko Tu`ila{tva Razgovarala: Danijela Petrovi}

ramotno hap{ewe biv{eg predsednika Republike Srpske dr Radovana Karayi}a pokrenulo je lavinu pi- SStawa, nedoumica, sumwi, a ~ini se i laì. Dok Rado- van Karayi} i wegovi pravni savetnici tvrde da je srpska vlast obmanula javnost iznose}i tvrdwe da je hap{ewe izvr{eno 21. jula, dotle srpski zvani~nici ostaju pri svom stavu, negiraju}i da je uhap{en tri dana ranije. Karayi}ev pravni savetnik Goran Petronijevi} isti~e da }e istina uskoro iza}i na videlo. “Gospodin Karayi} je uhap{en u petak, 18. jula u 21.30 ~, odnosno 72 sata ranije. Imamo za to i o~evice. Tu vi{e nema nikakve sumwe i mi imamo apsolutno nepobitne dokaze koje }emo prezentirati. A to }e se desiti onog trenutka kada dràva i dràvni organi prevr{e svaku meru u svojim bezo~nim laìma da je gospodin Karayi} uhap{en u ponedeqak, a ne u petak”. • Ovih dana se dosta govorilo o ukradenim diskovima na kojima se nalazila Karayi}eva odbrana. Nazire li se trag diskovima? Goran Petronijevi}: U trenutku hap{ewa, kod Radova- na se nalazila jedna putna torba sa stvarima, jer je krenuo u bawu Vrdnik na odmor, i nalazila se torba sa laptopom, 50 diskova, elektronski diktafon i jedna kwiga. Od svega toga, wemu je vra}ena kwiga, neke sitne stvari, ne{to novca, ali laptop sa 50 diskova i elektronski diktafon nisu evi- dentirani u potvrdi o oduzetim predmetima. Gospodin Ka- Goran Petronijevi}: Ne moèmo sada da kaèmo sa si- rayi} je ve} prilikom prvog ispitivawa kod istra`nog su- gurno{}u ko je to uradio. Ako su to u~inila ovla{}ena dije stavio primedbu na taj na~in {to je rekao da sve stva- slu`bena lica, onda su izvr{ili povredu ~lana 23 Zakona ri koje su od wega oduzete nisu navedene u potvrdi koju je on o saradwi sa Ha{kim tribunalom, jer nakon locirawa, hap- potpisao. Mi smo kao odbrana traìli od nadle`nih orga- {ewa, privo|ewa lica koje je pod optu`nicom Ha{kog na da nam to dostave, imaju}i u vidu da smo li~no od wega sa- tribunala, imaju obavezu da ga bezuslovno, bez odlagawa, znali da se na tim diskovima nalazi veliki deo ozbiqnih privedu istra`nom sudiji za ratne zlo~ine sa svim predme- dokaza koje je potrebno izvesti u fazi wegove odbrane. Na tima i stvarima koja se kod wega prona|u. Dakle, oni nema- diskovima je bio i jedan od wegovih kwièvnih radova, {to ju nikakve ingerencije prema wemu, sve ingerencije ima is- je sa aspekta odbrane mawe bitno, ali verovatno sa wegovog tra`ni sudija. Oni su to prekr{ili i dràli ga 72 sata u li~nog aspekta nije. nekakvim prostorijama, koje smo locirali. Znamo gde se to • Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} odmah se nalazi, pa }emo u skladu sa tim i postupati, ali za sada o to- distancirao, odnosno rekao da MUP nije u~estvovao u me ne}emo govoriti za javnost. Zatim, tek u ponedeqak su ga hap{ewu Karayi}a. Kakva su Va{a saznawa, ko je uhap- doveli, i to ne istra`nom sudiji, nego ga predali Upravi sio dr Karayi}a? zatvora. Ti qudi su ga gre{kom primili, jer ne smeju to da

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 21 STOP tiraniji!

• Koliko ograni~ewe mandata rada Ha{kog tribunala mo- è da uti~e na odbranu Radovana Karayi}a? Goran Petronijevi}: Mislim da moè, jer da nije takvog ograni~ewa u pogledu finansirawa Ha{kog tribunala, wegovog fakti~kog postojawa, nikada se glavni tuìlac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc ne bi pojavio sa onom pri~om da }e to su|ewe biti kratko i efikasno. Ne moè u ovim stvarima da bude kratko su|ewe. Gospodin Karayi} je bio svedok i u~esnik velikog broja doga|aja kojima se lo- mila, ne evropska, ne balkanska, nego svetska politika na ovim prostorima. Svi koji nisu spremni to da ~uju neka zatvore u{i, neka zatvore o~i, ali to }e morati da se ~uje. Ono {to mogu da vam kaèm je da }e se mnogi ~e{ati, kao i na samom po~etku. Videli ste kakva se buka digla u svetskim medijima, u svetskim politi~kim krugovima oko samo jedne stvari, da li je postojao ili nije postojao sporazum sa Ri~ardom Holbrukom. • Smatrate li da je Karayi}evo hap{ewe poku{aj ukidawa Republike Srpske? Goran Petronijevi}: Hap{ewe Radovana Karayi}a nije samo poku{aj ukidawa Republike Srpske, nego i nametawe ogromnih obaveza Srbiji. Ako presude ono {to oni tvrde, u~ine bez naloga istra`nog sudije, ne smeju da ga prime bez da je u Srebrenici bio genocid, postoji mogu}nost obna- osnova za hap{ewe, ne smeju da ga prime bez identifikaci- vqawa postupka pred Me|unarodnim sudom pravde u odnosu je. Da se vratim na oduzete predmete, mi o~ekujemo od onih na Srbiju. Ako Srbija to ne shvati, i ako Republika Srpska koji su uzeli diskove da ih vrate, a mi smo podneli krivi~- to ne shvati, ima}e velikih problema. Mi smo spremni da nu prijavu protiv N. N. lica zbog toga, zbog protivpravnog se borimo do kraja, svim dozvoqenim mogu}im sredstvima. li{ewa slobode, zbog zloupotrebe slu`benog poloàja. Ako ne budemo imali sredstva finansirawa, mora}emo da Mi ne znamo da li su gospodina Karayi}a, 18. jula u 21.30 ~, se snalazimo, ali ako dràve ne budu pomogle, onda to zna- uhvatili lovci na ucene, pa ga dràli 72 sata dok su napla- ~i apsolutnu izdaju nacionalnih i dràvnih interesa i Sr- tili novac koji je za wegovu glavu obe}an, pa tek onda pre- bije i Republike Srpske. dali nekim slu`benicima BIA, ili su to stvarno bila • Kakvo je trenutno Karayi}evo psihofizi~ko stawe? ovla{}ena slu`bena lica iz BIA. Imamo uveravawa mi- Goran Petronijevi}: On se ose}a odli~no, i psihi~ki i nistra unutra{wih poslova, koji je vi{e puta rekao da fizi~ki, veoma je stabilan. ûjemo se svako ve~e, zamolio MUP nije u~estvovao, i mi to prihvatamo kao ne{to {to me je da u~inimo sve {to moèmo kako bi dobili diskove. je istina, jer ne verujem da bi on takve stvari iznosio da to Poru~io nam je da ne dozvolimo da on preko Ha{kog tribu- nije istina. Dakle, ako nije MUP, ostaje jedino BIA, a ako nala traì da, u okviru Zakona o saradwi sa Ha{kim tri- nije BIA, onda zna~i da u ovoj dràvi postoje odre|ene bunalom, dràva Srbija te stvari vra}a preko Tuìla- formacije – vojne, paravojne, parapolicijske, parapoli- {tva. Rekao je da ga je sramota da wegovoj dràvi nare|uje ti~ke formacije, naoruàne, koje hapse qude. Tribunal.

22 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! Putnici sa linije 73 otkrivaju pravu istinu o tome kako je u petak, 18. jula, uhap{en dr Radovan Karayi} Tadi}evTadi}ev reìmreìm laè!laè!

• Hap{ewe se dogodilo negde posle autobuske stanice gde se nalazi fabrika “Geo-ma{ine” • Bili su strogi prema Radovanu, i sada se se}am glasa jednog od wih koji je viknuo “ne mrdaj, pratimo te ve} 15 dana” • Drsko su uhvatili Radovana ispod mi{ki i, blago guraju}i, krenuli ka izlazu • Jedan od policajaca ga je gurnuo niz stepenice i on se sapleo

Policajci u civilu uhapsili Radovana 1 i 0, a posledwa tri ne mogu da se “Garantujem svojim ìvotom da je osoba za koju su rekli setim. De~ko je bio puniji, obri- da je Radovan Karayi} uhap{ena u petak, 18. jula, u autobusu jane glave, visok blizu 2 metra. broj 73 oko 21.30, a ne kao {to tvrde u ponedeqak, 21. jula. Kada su mi pri{li, videla sam Wega su uhapsili policajci. Znam to jer mi je jedan od wih da je taj ’misteriozni ~ovek’ pokazao zna~ku”, tvrdi Beogra|anka Jasna koja je bila o~e- sklopio kwigu i samo se prekr- vidac hap{ewa, ne èle}i da otkrije svoj pun identitet stio”. pla{e}i se mogu}e represije. Jasna u tom trenutku nije mo- Ona kaè da je sam ~in hap{e- gla ni da pretpostavi ko je ~ovek koji je bio wen saputnik, wa bio brutalan, da ga nisu ni a posle i `rtva brutalnog hap{ewa. legitimisali i da su ga gurali. “Ja sam u{la kod po{te u Zemunu, a tu je i on u{ao. Pri- “Bili su strogi prema Radovanu, metila sam ga na stanici po{to je on bio jedini stariji ~o- i sada se se}am glasa jednog od vek na tom mestu. Uo~ila sam ga najvi{e po slamnatom {e- wih koji je viknuo: ’Ne mrdaj, {iru, onakvom kakav nose ribari. Nosio je i nao~are, kao pratimo te ve} 15 dana’. Jedan od za sunce”–kaè Jasna. Prema re~ima na{e sagovornice, wih mu je uzeo torbu, a drugi je bio je ~ist, odeven u pantalone i ko{uqu dugih rukava. On rekao da uzme i drugu, onu crnu. Odmah su mu stavili ruke ju je najvi{e podsetio na ribara i kaè da nikako nije li- iza le|a i vezali ih lisicama. Putnici su povikali: ’Vi{e ~io na klo{are kakve je sretala u Beogradu i Zemunu. Ka- nismo bezbedni ni da putujemo, jer i mi sutra moèmo biti è i da je ~itao jednu kwigu koja je bila tanka kao yepno iz- uhap{eni’. [ofer je rekao: ’[to mawe znate boqe za vas’. dawe i da joj je prva asocijacija bila da je verski nastrojen Mogu da verujem da je voza~ znao o kome se radi. Jedan od po- ili da je pripadnik neke sekte. Samo je imao dve torbe, od licajaca je Radovana gurnuo niz stepenice i on se sapleo. kojih je jedna izgledala kao ranac, a druga je verovatno bi- Nisam videla da li je pao na zemqu. Posle toga autobus je la za laptop, jer je navela da zna kako izgleda torba u koju krenuo”–prise}a se Jasna. Jasna tako|e kaè da se nije opi- se on pakuje. Jasna, koja je bila jedan od svedoka hap{ewa Ra- rao prilikom hap{ewa i da su svi putnici bili u ~udu. Ona dovana Karayi}a, tvrdi da su lica koja su hapsila osobu iz apeluje na sve putnike koji su se te no}i vozili u autobusu autobusa u{la kod Saobra}ajne {kole: “U{la su ~etvori- broj 73 da se jave i da ispri~aju {ta se zaista desilo kako bi ca mladi}a u civilu koji su imali oko 30 godina, a kod istina o hap{ewu Radovana Karayi}a ugledala svetlost dana. okretnice autobusa na liniji 17 u{la su jo{ tri mladi}a. Pretpostavqam da su neki od wih bili policajci u civilu. Karayi} grubo uhap{en Hap{ewe se dogodilo negde posle autobuske stanice gde se Putnik iz autobusa broj 73, Stojan, koji nije smeo da ot- nalazi fabrika ’Geo-ma{ine’. Pri{ao mi jedan mladi}, ja krije i svoje prezime zbog bojazni da mu se ne{to dogodi, sam mislila da je kontrolor i krenula sam da izvadim kar- tvrdi da je u petak, 18. jula 2008, bio u istom vozilu sa oso- tu, ali on je mene samo pipnuo po ramenu i rekao: ’Gospo|o, bom ~iji je identitet saop{ten putem medija. Stojan je te ne mrdajte’. Pokazao mi je zna~ku na kojoj je pisalo ’polici- no}i krenuo sa Novog Beograda put ku}e u Batajnici i nije ja’ i broj te zna~ke. Se}am se samo prva dva po~etna broja – ni pretpostavqao da }e biti svedok hap{ewa biv{eg pred-

Cvet za Radovana Jasna kaè da je videla jedan cvet u blizini mesta gde je u autobusu te no}i izvr{eno hap{ewe. “Na tom mestu, gde se dogodilo hap{ewe, ostavqen je jedan cvet, verovatno za Radovana. Susret sa wim }u pamtiti dok sam ìva. Bio je tuàn kada sam videla wegove o~i. Ne spavam od kada sam saznala da je to Radovan Karayi}. Tako me je àlosno pogledao kao da je o~ekivao da }u mu ja pomo}i i sada mi se pla~e” – govori Jasna.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 23 STOP tiraniji!

Voleo bih da sam bio Radovanov vojnik Stojan ne krije da je razo~aran hap{ewem Karayi}a i izraàva àqewe {to nije bio wegov vojnik. “Gledaju}i i slu{aju}i sve pri~e o Radovanu Karayi}u i wegovom smelom i hrabrom vo|ewu Srpske vojske, milion puta sam poèleo da sam bio wegov vojnik. Sramota je {ta su uradili Boris Tadi} i qudi okupqeni oko kasapinske koalicije” – rekao je Stojan, putnik autobusa 73. sednika Republike Srpske. “Osoba ~iju su sliku pokazali i ostali putnici. Drhte}i sam do{ao ku}i. Bilo je stra{no” ~iji indentitet su saop{tili u medijima bila je sa mnom u – prise}a se putnik iz autobusa 73. autobusu koji se kretao od Novog Beograda do Batajnice. Stojan kaè da je tek posle nekoliko dana saznao o kome Kunem se u Boga da je osoba koja je bila sa mnom u autobusu se radi i da vlasti laù kada kaù da je uhap{en u ponede- li{ena slobode u petak izme|u 21.30 i 22 ~asa. Tri osobe qak. “Tek sam posle nekoliko dana saznao o kome se radi. koje su uhapsile Karayi}a imale su izme|u 30 i 40 godina” Nisam ni sumwao da sam putovao sa Radovanom Karayi}em. – izri~it je Stojan. “U{ao sam u autobus na Novom Beogra- Bila mi je ~ast sedeti u blizini takvog ~oveka kakav je Ra- du, u Bloku 45. Nisam toliku pa`wu pridavao putnicima, dovan. Ovi {to laù da je uhap{en u ponedeqak, a ne u pe- jer sam mislio o svojim li~nim problemima. Se}am se da je tak, ako se nikoga sada ne boje, neka budu spremni jednog da- sve vreme puta autobus bio poluprazan. Putovawe je bilo na i neka se opravdaju Stra{nom sudu. Sram ih bilo”–re- normalno do Zemuna. Odjednom kao da se ne{to osetilo, do kao je tu`no Stojan. mene su po~eli da dopiru glasovi qudi koji su razgovarali. Ne{to se ose}alo u vazduhu”–prise}a se Stojan. Radovan se nije opirao hap{ewu On kaè da mu je negde u Zemunu pa`wu privukao ulazak “Radovan Karayi} je uhap{en u petak oko 22 ~asa u auto- osobe sa bradom. busu na liniji 73, koji saobra}a od Bloka 45 ka Batajnici, “Primetio sam ~oveka sa bradom koji je u{ao negde u Ze- kod naseqa 13. maj. U to mogu da se zakunem ìvotom, jer sam munu, ne se}am se ta~no gde. ôvek koji je u{ao privukao je te no}i i sam bio u tom autobusu”–tvrdi putnik koji zbog moju pa`wu belom bradom, kosom i slamnatim {e{irom. straha od “osvete vlasti”nije èleo da objavimo wegovo ime. Bio je intrigantan, na neki na~in. Ne mogu da kaèm da je Da je tu pred wegovim o~ima uhap{en Karayi}, postao je li~io na klo{ara, kako su ga mnogi opisivali. Bio je kru- svestan tek kada su mediji u utorak objavili sliku Ka- pan i visok, a na o~ima je imao nao~are. Sa sobom je nosio i rayi}a, ali i kada su u javnost procurile informacije ka- dve torbe od kojih je jedna izgledala kao neki ranac koji ko- ko je uhap{en. “Kada se ta akcija dogodila u autobusu, niko riste ribari, a druga je ba{ bila uredna i li~ila je na plat- od nas putnika nije tome pridavao va`nost, jer je uhap{eni nenu akt ta{nu. ûo sam pri~e da je u woj bio lap-top. Mo- ~ovek izgledao kao klo{ar, a danas takvih ima na svakom gu}e je, jer ne znam kako izgleda torba za taj ra~unar. Bio je koraku. Jeste mi na~in hap{ewa bio ~udan, ali ovo je veliki grad, sva{ta se doga|a, tako da sam to brzo smetnuo sa uredan i ~ist, odeven u ko{uqu i pantalone, i koliko se se- uma”–pri~a putnik sa linije 73. }am, preko ko{uqe je nosio prsluk. Mnogi mogu da pomisle Kako kaè, nije se moglo naslutiti ni{ta neobi~no, u da je to neki ribar, ali meni je vi{e izgledao kao jedan od autobusu je bilo tek nekoliko qudi, a preko puta wega na posledwih ~lanova hipi pokreta”–opisuje ga Stojan. sedi{tu za jednu osobu je sedeo stariji ~ovek. Prema svedo- Stojan tvrdi da je Radovan sedeo u neposrednoj blizini ~ewu na{eg sagovornika, Karayi} je nosio svetlu gardero- wega i da je primetio kwigu u wegovim rukama. “Sedeo je na bu, veliki beli {e{ir i lanenu jaknu svetle boje. On kaè neka, mo`da dva metra od mene i u rukama je imao neku kwi- da je Karayi} tokom puta sedeo okrenut ka prozoru i da je ìcu koju je ~itao. Tada sam pomislio da je u pitawu neka ~itao kwigu. Pored nogu drào je dve ve}e platnene torbe. kwiga o veronauci ili tako ne{to. Podsetila me je na mno- “Kada sam u{ao u autobus, bacio sam pogled na putnike i ge kwige koje i ja imam ku}i, a ti~u se vere. Bilo je ne{to seo preko puta tog ~oveka za koga sam u utorak saznao da je ~udno u svemu tome”–isti~e Stojan. Radovan Karayi}. Primetio sam da se jedan od putnika iz Na{ sagovornik primetio je mladi}a koji se osvrtao i predweg dela autobusa stalno okretao, ali nisam tome pri- pribliàvao se Karayi}u, ali je mislio da se samo radi o davao nikakvu va`nost. Na stanici kod ’Koka-Kole’ u{ao kontroloru GSP: “Odjednom sam video da se neki mla|i ~o- je krupan mu{karac sredwih godina i stao na kraj autobusa. vek, mo`da oko nekih 35 godina, pribliàva osobi sa bra- Okrenuo sam se i video da vadi mobilni telefon i pri~a sa dom. Primetio sam da je okretao glavu u stranu kao da se nekim, da bi posle par minuta pri{ao ~oveku preko puta pla{io da }e mu neko pri}i s le|a. Mislio sam da je to kon- mene, pokazao mu isprave i rekao da bez naglih pokreta kre- trolor pa sam pripremio povlasticu za vo`wu. Me|utim, ne sa wim”. Tada im je, kako kaè, pri{ao i ~ovek koji se brzo me je razuverio kada sam ~uo da je rekao ne{to kao: ’Ne stalno okretao u wihovom pravcu, iz sredweg dela autobu- mrdaj i ustani’ ili tako ne{to. Pokazao mu je neke ispra- sa. “Radovan se nije opirao, nije bilo lisica, niti dreke. Ta ve, ali ja sam bio pozadi pa nisam video o kome se radi. Ni- dva mu{karca su ga uhvatila ispod mi{ica, ali ne nasil- su bili ne`ni prema tom ~oveku kada je pri{ao jo{ jedan ni~ki, verovatno da se mi u autobusu ne bismo prepali. Do- mladi}. Drsko su ga uhvatili ispod mi{ki i, blago guraju- veli su ga do ulaznih vrata autobusa i iako smo bili na pu- }i, krenuli ka izlazu. Jedan od trojice mladi}a je viknuo tu, jedan od te dvojice je viknuo voza~u: ’Otvori vrata brzo’. voza~u da zaustavi autobus i da brzo otvori vrata. Izvukli U trenutku kada su izlazili, jedan od policajaca se okrenuo i shvatio da je verovatno i druga torba koja je bila ispod se- su ga napoqe, a autobus je krenuo daqe. Tada sam se blago di{ta Radovanova, pa se brzo vratio po wu”. okrenuo tako da ne budem upadqiv i pogledao kroz zadwe Iako je o~ito da su prisustvovali hap{ewu, niko od put- staklo autobusa i video kako ga uvode u neki auto. Vi{e ni- nika, niti voza~, nije davao znake nervoze: “Mi ostali put- {ta nisam video, jer sam se upla{io i okrenuo napred. Put- nici smo se onako pogledali par sekundi u ~udu. Ali tada nici su bili u ~udu i samo su se zgledali i mogli su da se ~u- niko nije ni mogao da pretpostavi da smo prisustvovali ak- ju i glasovi kao ’Boè dragi, {ta ovo bi’. Ne mogu da kaèm ciji hap{ewa Radovana Karayi}a”. da nam je bilo svejedno, lagao bih. Bio sam upla{en kao i R. V. S.

24 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! BoriseBorise izdajni~e,izdajni~e, dokle?dokle?

• Boris Tadi} angaòvao dràvnog tuìoca da ga za{titi od prokletstva. Ne vredi mu, ne mo- è mu pomo}i ni Ser` Bramerc, a kamoli onaj nesre}nik Radovanovi} kojeg su ubedili da je stvarno dràvni tuìlac. Trebalo je ranije da misli o tome Pi{e: Vjerica Radeta

e|u Srbima je poznata izreka “Te{ko onom ko se Boga ne boji, a qudi ne stidi”. Takvi, na àlost da- MMnas vladaju Srbijom. Otimaju, kradu, pqa~kaju, raspar~avaju srpsku zemqu i rasprodaju srpske glave. Kao da nikada nisu ~uli da mogu {ta god ho}e, ali ne mogu dokle ho}e! Izdajnik, ùti diktator Boris Broz, prevazi{ao je samog sebe. On je i predsednik dràve, i predsednik Vlade, i predsednik parlamenta, i predsednik Gradske skup{tine. Boris je i fakti~ki vlasnik ve}ine medija u Srbiji, a kako videsmo 18. juna, on je i vlasnik neke fantomske paravoj- ske koja kidnapuje i hapsi po Srbiji. Jo{ uvek nam nijedan od nabrojanih Borisa nije objasnio gde je drào Radovana Karayi}a tri dana, niti kako je stvarno uhap{en i kakve su mu bile prave namere. Da mo`da nije nameravao da ga ubije?! Ivica Da~i}, ministar policije, kaè da policija nije hapsila Radovana. Verujem, ali o~ekujem da policija pohapsi one koji su to uradili i da objasni ko to danas vr{qa po Srbiji i kidnapuje i hapsi. Za koje to strane obave{tajne slu`be radi Boris Tadi} i wegova paravojska? Isporu~ivawem dr Radovana Karayi}a Ha{kom tribu- Boris Tadi} predstavqa ozbiqnu opasnost za Srpstvo. nalu Tadi} se upisao u crnu kwigu srpske istorije, odmah Pod parolom “Evropa nema alternativu” spreman je na naj- pored mafija{kog premijera Zorana \in|i}a koji je kid- gore zlo~ine. Hap{ewem dr Radovana Karayi}a ozbiqno je napovao i isporu~io Tribunalu Slobodana Milo{evi}a i poquqao ionako klimave temeqe Republike Srpske, a vra- traìo od Karle del Ponte da [e{eqa vodi i da ga ne vra- }awem ambasadora u neprijateqske zemqe Evropske unije }a u Srbiju. Tadi}, kao i nekad \in|i}, saose}a sa musli- koje su priznale la`nu dràvu Kosovo, o~igledno pripre- manskim i hrvatskim `rtvama. Srpske ga ne interesuju, kao ma teren za priznavawe Kosova. Poku{a}e da svoje izdajni ~iwenica da je Hag postao strati{te najvi|enijih Srba. ni~ke poteze objasni “vizijom” boqeg ìvota, jednog dana... Ni Boris ni mi{evi oko wega ne misle na Boga i Boì- I tako, dok Boris Broz sakupqa novac izdajom Srpstva, naju kaznu koja stigne svakog izdajnika. A kada ih podsetimo rod ponièn i osramo}en sve teè i sve lo{ije ìvi i prona istorijske ~iwenice, onda na nas pu{taju onog nesre}ni- kliwe predsednika izdajnika i wegove satrape ~iji su ka Radovanovi}a, kojeg su razne kriminalne afere iz Jav- yepovi sve puniji, a vile sve ve}e. Normalan ~ovek se zapi- nog tuìla{tva u Kragujevcu “preporu~ile” za dràvnog ta kako je mogu}e da postoji Srbin koji bez trunke srama tuìoca. Preporu~ujem izdajniku, ùtom diktatoru Bori- igra ove tragi~ne uloge za ameri~ke i evropske nalogo- su Brozu, da pro~ita dela Vladike Nikolaja i neka zastane davce. i razmisli kad nai|e na veliku misao: “îni dobro, dobro Mo`da }e Boris i dobiti onih pet miliona dolara za }e ti se vratiti. îni zlo, zlu se nadaj”. glavu dr Karayi}a, dobio je i \in|i} za glavu Slobodana Srbi su kroz istoriju opevali sve svoje junake. Opevani Milo{evi}a, u evrima, ali od tih evra danas u Srbiji bo- su i junaci na{eg doba, predsednici srpskih dràva Slobo- qe ìvi jedino Ruìca \in|i}. Tadi}, Dinki}, \eli}, dan Milo{evi}, Milan Marti}, dr Radovan Karayi}, gene- Dra{kovi}... bestidno ispuwavaju sve poniàvaju}e uslove ral Ratko Mladi}, vojvoda dr Vojislav [e{eq. O izdajni- svojih zapadnih prijateqa, a ti uslovi, svakom pametnom je cima se ne peva, oni se pomiwu s ga|ewem i prezirom. Ovih jasno, su beskrajni. Bi}e ih i posle Haga i posle priznava- dana sam, na svakodnevnim patriotskim protestima protiv wa Kosova. Tadi} bezo~no laè kada nas ube|uje da ispuwa- izdajni~kog reìma Borisa Tadi}a, naj~e{}e slu{ala stih vawe tih uslova Srbiju pribliàva Evropskoj uniji, naà- “Ko izdade Radovana, ne imao sre}e do sudwega dana”. Raz- lost udaqava je i od same sebe. mi{qaj Borise!

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 25 STOP tiraniji! GolemoGolemo slobodnoslobodno imeime RadovanovoRadovanovo

Pi{e: Miroslav Tohoq

oj prijateq Radovan Karayi}…Zaustih ono {to }e se sutra kazivati u ~itankama, ali pregrizoh re~, MMda ne tr~im pred rudu staroj pri~i o nacionalnom prokletstvu. Radovanovo ime – barem je ono slobodno – krstari svetom, hladi i greje srca, svija gnezdo u ra~vi od pre- dawa o narodu koji je, izgleda, suicid prihvatio kao stil sopstvenog nestajawa na putu prema takozvanoj svetloj budu}nosti. Istina, pod silom koja ga satire ve} su zatrte civilizacije mo}nije od na{e. Ime je du{a bi}a i stvari. Pa ako Radovanovo ime jo{ nije si{lo sa planine, to zna~i da ga se jo{ nisu, niti }e mo}i, do~epali crvi iz dowe kloake. Ono lebdi, o nebo oka- ~eno, i poput magi~nog viska le~i bolesne i krepi posusta- le. Jo{ je u pesmi, i osta}e u pesmi, jer narod wime tepa sopstvenoj ~e`wi za opstajawem, a dok peva – i opstaja}e. Na golemo Radovanovo ime, s druge strane, kao na glavni konto mo}ne multinacionalne kompanije, deponovali su, gotovo dve decenije, basnoslovni prihod od rasprodaje sva- kojakog svetskoga otpada i sme}a, i svih prqavih me|unarodnih transakcija. Bogato ime, Bog ga video. Wega bi, u ovom opusto{enom i ukradenom svetu, te{ko podneo i neki osredwi narod, a kamoli mirno i skromno qudsko pojedin- stvo, ro|eno za pesnika i lekara, prite{weno u ulogu vo|e. Poku{ao je, i za neko vreme uspeo, ~ovek koji je mimo voqe nadenut svome golemome imenu, da ga zameni nekim mawim, ~istijim, kao {to se mewa pregolema {ubara. Pozajmio, ve- le, ime koje nosi neki ìv ~ovek u Rumi. Pozajmio i uredno vratio uz vrednu nadoknadu. Jatakovalo je, i jatakuje, sa golemim Radovanovim ime- i od onog autobusa, nadomak Batajnice podigne. Nevinog ste nom sve {to je ìvo u srpskoj istoriji, gde god su i kad god posekli Karayi}a. Poùri, mlijeko vas srpsko razgubalo. su na w nasrtale (po Vujakliji) “turske izelice”, po{to je Sedeli smo jedared Radovan i ja, za posnom trpezom, o ne- ~asnima (po Vuk~evi}u –“pomaga~i”) zazorno dràti stra- kom velikom danu, u dru{tvu mudrih qudi {to su do{li u nu okupatoru i tiraninu. Jata~ka anonimnost, kao i uvek u goste u ono planinsko selo, da s nama podele svetost prazni- pro{losti, iznu|ena je nakratko oro~enom slavom jataka i ka i qudsku muku. I, mada je to retko ~inio, poàlio se Ra- pomaga~a tiranina. Prvih }e nada prerasti u sudbinu, dru- dovan, kao svoj svojima: Sami smo, od svih smo prezreni i gih }e sudbina ostati beznade`na. Do}i }e onaj {to }e pod- ostavqeni. Na to }e jedan od mudraca: Ne mari, brate, i vu}i crtu i kazati kako je koji pro{ao, jerbo se u jesen pi- Hrist je bio sam na putu ka Golgoti, od svih prezren i ostali}i broje, a u jesen se i lisice gubaju. vqen, i jedini u istini i u pravu! Opet i opet nam se kaè: raspeti nedu`nog na krst ha- Amin, veliki Boè. {ki, greh je, jer ha{ka pravda doseè Ori}a visinu, {iri- nu Haradinaja, ve~nost trenutnog porobqavawa sveta. Greh Bolest brà od Doktorovog leka je, i lovac na grehe jednom }e do}i po svoju lovinu. Ako je, Hajde – ne bismo li im prekratili muke – da potraìmo mili Bajate, “jedan platio”, zar misli{ da ih ne}e “plati- odgovor na jednu od nere{ivih zagonetki kod onih {to ih ti” stotinu. Kod “otplate” greha nema ni presedana ni izu- ovde s pravom nazivaju politi~kim epilepti~arima. Za- zetaka. Upravo drìm fotografiju, na woj su: onaj “{to je {to je doktor Radovan Karayi} (u daqem tekstu Doktor) za platio”greh u~iwen onom drugom {to je tako|e “platio”, i “uto~i{te”–a videli smo kakvo –izabrao Beograd, a ne, re- ovaj – rame uz rame s wim – koji upravo po~iwe “otplatu” cimo, Sarajevo, Zagreb, Minsk, Rim ili Atinu, u kojoj bi, zbog koje }e ponovo neko “pla}ati”. Ima li kraja? Zar }e govorio je, mogao, tj. voleo da ìvi do kraja ìvota? U Za- “Dejli telegraf” i nema~ki BND da nam objasne kako je je- grebu bi, na primer, uìvao daleko ve}u li~nu sigurnost, dan od Srba, umesto sebe, podmetnuo drugoga? Da u beskraj ako je o tome re~. Ali, o~igledno, re~ nije o tome, po{to je seire nad krvnim kolom koje igramo? Nego, brate Bajate, ~in hap{ewa, po svemu sude}i, najlak{e podneo sam Dok- i{ti u Da~i}a da se, koliko sutra, Nova Pokajnica, makar tor. Ta ~iwenica se ba{ ne uklapa u sliku koju su o wemu

26 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! krojili otkako se po drugi put na{ao me|u Srbima. Bilo je, dodu{e, naga|awa u smislu mogu}eg odgovora na pitawe koje se name}e, ali ona su, po mom sudu, zavr{avala tamo odakle su i potekla, u debelom crevu pronicqivijih naga|ala. Novinski opan~i}i pri kojima je doneto sveè blato u Sr- biju, poàrkovi}i i ojadinovi}i, ~ije duhovno i intelektu- alno delo doseè obim li~ne karte jednog Dragana Dabi}a, a sveukupno {kolovawe i slu`beni ~inovi lelujaju u aka- demskim visinama seoske {kole u okolini Brusa, smetnuli su, podsvesno ili ne, da je Doktor, pre svega, lekar po stru- ci, posle sve ostalo. Lekar sa dvema specijalisti~kim diplomama (psihija- trije i psihoterapije), jednom od wih – neka im je na znawe i strahopo{tovawe – ste~enom u Americi. Lekar koji je prevazi{ao tradicionalni prostor struke i, sticajem okolnosti, ali ne i bez razloga, zagazio u podru~je neistra- ènih alternativnih mogu}nosti. Iz izloènog se name}e jednostavan zakqu~ak – u Beograd je Doktor do{ao da le~i. @uqao ga je, bi}e, davni neuspeli poku{aj s po~etka osam- desetih da u Beogradu preventivno deluje. “A Ko{ava se quti na Srbe, / Razbija glave, / I traì proro~ku pamet. Pokolewe suzi, / I{~u|ava se, ili {ali”–pevao je Doktor davne 1983. u Beogradu. Beograd je, verovatno, doìvqavao kao nacionalno à- ri{te neizle~ive bolesti iz kojega }e po{ast metastazi- rati u svim pravcima. Ne znam koliko su tome doprinosi- {a budu}a pokolewa suzila, i{~u|avala se i gorko {alila li poverqivi izve{taji jednog od prijateqa i kolega psi- na svoj ra~un. hoterapeuta koji je le~io du{u mu{kog deteta one nesre}- Moje zdravqe je savr{eno, izjavio je Doktor pojaviv{i nice {to je Doktora uporedila sa Hitlerom (pa bi Hitle- se pred onima koji }e mu suditi, ba{ kao i u Starom zave- rov prijateq i istomi{qenik, koji joj ispravqa psihu de- tu, zbog dela proro~kih, da bi se ista slavila u nekom vre- teta, mogao biti dr Mengele), a koliko se Doktor o {iri- menu novozavetnom, kada se carstva promene. Nije rekao: ni bolesti mogao osvedo~iti prate}i medije i vizitaju}i Moje zdravqe je dobro. Tu kvalifikaciju, u kojoj dobro do- sveukupni politi~ki ambijent. Bilo kako bilo, op{tem bra nije ni videlo, ostavio je negde u Beogradu, jer zna – za- nekrologu primereno, moè se re}i da je bolest bila brà treba}e. Zatreba}e kada se, najzad, u svetu budu raspitivali od ~asne i plemenite Doktorove namere. o zdravqu Bolesnika na Dunavu, Savi i Moravi. Da, pre ne- Nekom u Srbiji dunulo je u glavi: bolest se isplati, pa go {to sasvim iskopni, ima {togod ute{no da im kaè. Se- je proro~ku pamet oduvala Ko{ava da bi, kao i na{e, sva na- bi, vi{e nego drugima.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 27 STOP tiraniji!

Crna Gora – reagovawa na hap{ewe dr Radovana Karayi}a JJudoudo TTadi}u,adi}u, nene dolazidolazi uu Smrije~ane!Smrije~ane!

• Tim re~ima su se oglasili Srbi iz seoceta kraj Plu`ina, iz Smrije~ana, 120 Tadi}a, poslav{i najnovijem srpskom Brankovi}u poruku povodom hap{ewa prvog predsednika Republike Srpske, Radovana Karayi}a Pi{e: Dragan Pavlovi}

nao je srpski narod i pored svih strahota kroz koje su ga vodili svetski zemqotresi, raznorazne scile i ha- ZZribde svetskih mo}nika i wihovih doma}ih podani- ka, izdajnika srpskog roda i poroda, da se i pored svih muka, izdigne, a tragediju naroda i dràve, silom o~ajnika, pre- tvori u pobedu i tako postane jo{ ja~i i ponosniji. Otuda i ne treba da ~udi za{to je ~asni deo srpskog naciona, onaj koji ne prodaje veru za ve~eru, odmah poru~io belosvetskim i doma}im |avolovim satrapima: “Danas imamo brata Rado- vana za vo|u, sjutra brata Radovana za sveca. Ne moè Srp- stvo umrijeti”. Ova poruka koja se pre nekoliko dana mogla ~uti na velikom narodnom protestu koji je u Crnoj Gori organizovan u selu Petwici, rodnom mestu prvog predsednika Republi- ke Srpske Radovana Karayi}a, na najboqi na~in sagledava bol i poniènost najstarijeg naciona u Evropi, ali i odlu~nost da istraje! Nije prvi put napa}enom srpskom bi}u da strada, a posebno u Crnoj Gori – gde su Karayi}a koreni. Navikli su oni na stameni kamen ba{ kao i na varqive prirodne }udi, ali ovom qudskome zlu povezanom s vra`jim rabotama belosvetskih mo}nika, nikako da se svikne. Ali, uzdaju se u snagu po{tewa koliko i u ~estitost srca juna~- kog, a ima i mnogo takvih, pravih Srba u Crnoj Gori. Veli- ki broj politi~kih stranaka, intelektualaca i javnih li~- nosti u ovoj Milovoj kvazidràvi, izrazio je svoj gnev i nezadovoqstvo i usprotivio se, ne samo ha{kom kazamatu, ve} i bezumnoj politici prodaje najvi|enijih Srba od strane “Dr Radovan Karayi}, Srbin iz Crne Gore, u najteìm onih koji nemaju ni korena, ni vere, ni obraza. trenucima za svoj narod stao je na ~elo Srba u BiH i tokom Mo`da je najpotresnija i najè{}a ona poruka koju je te{ke ~etvorogodi{we borbe uspio je da sa svojim narodom 120 Tadi}a poslalo iz Smrije~ana, sela odakle su koreni odbrani slobodu i stvori Republiku Srpsku kao najva`ni- na{eg savremenika, najnovijeg srpskog Brankovi}a i Jude – ju tekovinu srpskog naroda u posqedwih {ezdeset godina. Borisa Tadi}a, kod Pluìna, aktuelnom srpskom predsed- Dr Radovan Karayi} osta}e zapam}en u srpskoj istoriji niku. Gnevno i razje|eno su poru~ili: “Ne dolazi u postoj- kao lider koji je imao snage i hrabrosti da predvodi svoj binu, ne dolazi, kukavni sine, izrode srpskog naroda, ~ak ni narod kroz tragi~na ratna vremena. Pod wegovim vo|stvom u mrkloj no}i”. su ne samo sa~uvane vjekovne srpske teritorije, ve} i hiqa- Protestuju}i protiv hap{ewa Radovana Karayi}a, me|u de qudskih ìvota. Da wegova `rtva bude potpuna, pobri- prvim se oglasila Srpska lista iz Crne Gore koja se uspro- nuli su se svjetski mo}nici i doma}e sluge Ha{kog tribu- tivila izru~ewu Radovana Karayi}a Ha{kom kazamatu. nala. Wegovo hap{ewe i izru~ewe smatramo za veliku sra- “Karayi}u treba da sudi wegov narod, a wegovo izru~ewe motu i za ogromnu politi~ku gre{ku”–isti~e Andrija Hagu je vi{e trgovina nego pravda”–izjavio je portparol Mandi} i dodaje da od patriotskih snaga u Srbiji o~ekuje da Srpske liste Dobrilo Dedei}. artikuli{u narodno nezadovoqstvo i da se stave na ~elo Daleko odre|eniji bio je Andrija Mandi}, predsednik protesta. Srpske narodne stranke koji napomiwe: “Ha{ki tribunal Ovom prilikom se oglasio i uvek “mudro }utqiv” opo- je ~itavom svojom praksom, a posebno posledwim presudama zicioni Pokret za promjene koji je zapitao za{to se Srbi- Naseru Ori}u i Ramu{u Haradinaju, pokazao da wegova dje- ja ba{ sada odlu~ila za hap{ewe Karayi}a: “Ukoliko je to latnost nema apsolutno nikakve veze sa pravdom”. èqa Srbije da poboq{a automatski stav u vezi s o~uva-

28 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! wem Kosova, onda je to potpuno opravdano. Mi mislimo da bi se ~ak i Radovan Karayi} sa tim sloìo”, kaè potpred- sjednik ove stranke Goran Batri}evi}. I Dobrilo Dedei}, portparol Srpske narodne stranke, razmi{qa o motivima Srbije da ba{ sada uhapsi Radovana Karayi}a, ali i isti~e da je razo~aran odlukom srpske vlasti koja po wegovom sudu postaje marionetska vlada Zapada: “Vrijeme koje je pred nama nudi novu mogu}nost erozije dràvnih kapaciteta i teritorije Srbije, {to ne}e biti dobro ni za Srbiju ni za cjelokupan srpski narod i, naà- lost, zbog ovakve odluke vjerovatno }e ispa{tati komple- tan region”. Predsednik Demokratske srpske stranke Ranko Kadi} tvrdi da “hap{ewem Radovana Karayi}a ne}e prestati pritisci prema Srbiji, ve} }e biti jo{ novih zahtjeva, ucjena i obmana” i naveo je da je hap{ewe Karayi}a “unijelo tugu i ogor~ewe u mnoge srpske domove i kod svih slobodoumnih qudi”. Reakcije ostalih prosrpskih stranaka u Crnoj Gori su suzdràne. Za predsjednika Narodne stranke Predraga Po- povi}a, hap{ewe Karayi}a moè da ima zna~aja, iskqu~i- vo sa aspekta da na taj na~in Srbija otklawa posqedwe pre- preke ka ubrzanoj integraciji u Evropsku uniju. U Socijalisti~koj narodnoj partiji smatraju da politi~ka javnost u Crnoj Gori mora sa “izuzetnim senzibili- tetom i odgovorno{}u da proprati ovo hap{ewe”. Izdajni~ka halabuka Milovih mafio-separatista Istovremeno, separatisti, i oni koji su prodali veru za mnoga bezbrojna zlodjela koja su u~iwena za vrijeme tog ve~eru i oni koji su zarad svojih li~nih interesa uspeli ne uàsnog rata u Bosni i Hercegovini”, kaè @ivkovi}. samo da se posva|aju sa svojom bra}om u Srbiji, ve} i da Cr- Ovoj izdajni~koj halabuci, koja zlonamerno “zabora- nu Goru podele na dva dela, hap{ewe Karayi}a su do~ekali vqa”stradawe Srba od usta{kog noà i muslimanske ~aki- uz hvalospeve svojstvene jedino kvislin{ki dokazanim i je, gromoglasno i uz prigu{ene fanfare, prikqu~io se i podmitqivo servilnim dràvnicima. premijer, predsednik DPS-a Milo \ukanovi}. To je onaj Predsjednik Liberalne partije Miodrag @ivkovi}, bez kvisling koga nacionalna istorija Srba pamti kao nekada- ikakve dileme i srama, pozdravqa ~in hap{ewa. {wu Milo{evi}evu desnu ruku, koja se zbog sladostra{}a “Wegovo hap{ewe i wegov izlazak na sud, za sve ’nevjer- mo}i okomila na svog ocetvorca, pa ga grizla do kraja ì- ne Tome’treba da potvrdi da je pravda dosti`na koliko god vota, on, taj kriminalac s podebqim dosijeom u italijan- je spora i da taj ~ovjek treba da iza|e pred sud i odgovara za skom pravosu|u, tvrdi kako je danas “veoma dobro {to je uhap{en Karayi}, jer je to va`na pretpostavka za obnovu poquqanog povjerewa u regionu”. [ta bi drugo zapadwa~- ki sluga i mogao re}i, osim sve najteè klevete protiv svega {to ima veze sa srpstvom, a veliki junak Radovan Ka- rayi} i te kako ima. A ako su mu nekada, ne{to u narodu i zamerali, sada su mu ~estiti, oni pravi Srbi i oprostili. “To je jako dobro. Vjerujem da se na ovaj na~in pravi zna- ~ajan korak ka kona~nom finalizirawu tog prethodnog po- glavqa ratova na prostoru biv{e Jugoslavije, tako {to }e se dosqedno utvrditi odgovornost za eventualno po~iwene ratne zlo~ine”, rekao je smrad i srpski izrod \ukanovi}. Tragi~no je, a jo{ qu}a nevoqa, beda i sramota, {to tako razmi{qaju i u Socijaldemokratskoj partiji, koji kaù da }e “pravda biti zadovoqena i da je dobro {to je Srbija kona~no po~ela da ispuwava svoje me|unarodne obaveze”. Sramota i qudski ~emer su ve} nekoliko godina, k’o |a- volovi najiskreniji podanici, obuzeli ~itav crnogorski establi{ment, mada bi se pre moglo re}i za wih da su sit- ni mafija{i, koje zapadni mo}nici ucewuju kriminalnim dosijeima, koje imaju, uglavnom, za lopovluke u Italiji. Ta- mo su nekada ovi dana{wi crnogorski kvislinzi krali, a ovde su srpskom narodu oteli i jo{ uvek otimaju jedino {to mu je preostalo –~ast i po{tewe, zato se svojih re~i ne stide, kleveta ne pla{e, a o kletvama ni ne razmi{qaju. Pro- sto im bilo i oprosti im za bahatost i glupost, Boè!

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 29 STOP tiraniji!

Izdajni~ki re`im hrani ha{kog Minotaura JadovaniJadovani protivprotiv RadovanaRadovana

• Istorija je u~iteqica `ivota, ka`e latinska izreka. Onima koji lekciju nisu savladali – mu~iteqica, jer izgubi{e miran san svi koji u ne~asnom poslu hap{ewa i izru~ewa dr Radova- na Karayi}a uze{e bilo kakvo, pa i najmawe u~e{}e

Pi{e: Gordana Pop-Lazi} Bacawe jo{ jednog predsednika jedne srpske dràve, Re- publike Srpske, u ~equsti antisrpskog Ha{kog tribunala, zna~i ukidawe te iste srpske dràve i weno utapawe u ap{ewe Radovana Karayi}a zateklo me je nespremnu, BiH, naravno pod uslovom da Radovan Karayi} bude osu|en kao i svako prethodno bez obzira na tolike godine za genocid. Moèmo li uop{te, na osnovu svega onoga {to HHtragawa za jednim od “najpoèqnijih” ha{kih optu- je taj sud do sada ~inio, da sumwamo da }e i to u~initi? Tre- ènika. Ono {to me nije iznenadilo jeste da je Ha{ki tri- balo bi da se desi ~udo u ~itavom univerzumu, pa da se ne de- bunal odmah nakon {to je o tome bio obave{ten, ili nakon {to je on nas o tome obavestio, zatraìo {to pre hap{ewe si tako. Da li postoji makar i jedno pleme na kugli zemaq- generala Ratka Mladi}a i Gorana Hayi}a. Ovo hap{ewe skoj, da ne govorim o dràvi, koje bi to sebi dopustilo? obradovalo je ha{ke sudije i tuìoce, jer je svaki prido- Naravno da ne postoji, ali to je samo jo{ jedna potvrda da u {lica za wih zna~io produètak ìvota. Obradovao je i Srbiji imamo kvislin{ku vlast koja se krije iza “demokra- one jadovane koji za takav ne~asni postupak o~ekuju nekakvu tije”, a ~ini sve ono {to joj strani nalogodavci postave kao nagradu od Evropske unije. E, takve naro~ito prezirem. zadatak. Likovali su samo neprijateqi srpskog naroda, ma gde Radovawe Tadi}evih medija oni bili i sedeli: u Predsedni{tvu, Vladi, u najuìm ru- kovodstvima nekih politi~kih partija, likovali su i Ne- Ne mogu a da ne prokomentari{em na~in na koji su svi nad ânak, êdomir Jovanovi}, a ponajvi{e – Boris Tadi}. elektronski mediji u Srbiji tu vest objavili. Sa ve}om za- Upravo taj, koji se naàlost nalazi na funkciji predsedni- brinuto{}u su govorili o vremenskoj prognozi i hladnom ka republike, a koji se pretvorio u pravog diktatora, i u vremenu za ovo doba godine nego o hap{ewu ~oveka koji je svojim rukama drì sudbinu ~itave nacije, priredio nam je, jo{ za ìvota postao legenda. I to je jo{ jedan dokaz da smo jo{ jednom, veliko nacionalno ponièwe. Ako je hap{ewe pod okupacijom, samo {to zvani~no nemamo tamo nekog Laj- Radovana Karayi}a proglasio izdajom i osvedo~eni srbo- ~aka, ali zato imamo Borisa Tadi}a. Ono {to ih povezuje, mrzac Stipe Mesi}, onda je to ~iwenica koju ne treba daqe pored toga {to su obojica izgleda zavr{ili kurs za mane- dokazivati. kene, je to da se rado podvrgavaju estetskom podmla|ivawu (~itaj plasti~noj hirurgiji), a {to je svojstveno mu{karcima koji se ba{ tako i ne ose}aju. Jo{ jedna dodirna ta~ka im je da obojica mrze Srbe. Laj~aka mogu i da shvatim, ali Bo- risu Tadi}u to ni sestra i ~itava uà i {ira familija ne moè da oprosti. Treba li tu i{ta dodati? Ode Ra{a Borisovim falkonom u Hag, o tro{ku pore- skih obveznika koji sve pla}aju, ali ne èle da se wihove pare tako tro{e. Ali, ko wih pita? Kakva je sudbina onih koji u ime naroda ne{to ~ine, a znaju da to u stvari nije tako – vide}e sami. Moèmo da na- slutimo, jer ako se moè verovati onoj staroj latinskoj po- slovici “Historia est maistra vitae” iliti “istorija je u~iteqica ìvota”. Nekome u~iteqica, a nekome, bogami, ko lekciju nije savladao, mu~iteqica, jer izgubi{e miran san svi koji u tom ne~asnom poslu uze{e bilo kakvo, pa i najmawe u~e{}e. Sve ~estitke i po{tovawe za onog neznanog pilota koji je odbio da upravqa tom letelicom na letu bez broja: Beo- grad–Hag. @iveli svi srpski heroji zato~eni u Hagu, wima samo istorija moè da sudi.

30 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

Spontano okupqawe gra|ana zbog hap{ewa Radovana Karayi}a OmladinaOmladina budibudi SrbijuSrbiju

• Dovo|ewe elitnih jedinica na mirno okupqawe u centru grada rezultat je straha aktuelnog diktatorskog reìma od qudi koji nisu izgubili dostojanstvo Pi{u: Jelena Grbi} i Sr|an Tomi} biju”, “Karayi} je heroj”... Odjednom, policija je bezrazlo- `no po~ela da potiskuje vi{e stotina gra|ana sa Trga ka Knez Mihajlovoj ulici. Gurawe se zao{trilo i qudi su pa- ap{ewe srpskog heroja i prvog predsednika Republi- dali preko skulptura koje su bile izloène u okviru odr- ke Srpske, doktora Radovana Karayi}a, ujedinilo je àvawa BELEF-a. Potom su usledile {ok bombe i batine, HHsvu srpsku slobodarsku i nacionalno orijentisanu a situacija se smirila tek dolaskom generalnog sekretara omladinu, koja se spontano okupila na Trgu Republike è- Srpske radikalne stranke, Aleksandra Vu~i}a, koji je dole}i da svakodnevnim mirnim protestima izrazi svoj ot- ~ekan burnim aplauzom i skandirawem “Aco, Srbine”. por diktaturi predsednika Srbije, Borisa Tadi}a, i wegovog ministra policije. Me|utim, mirni protesti ~iji su Udri po gra|anima! organizatori patriotske nevladine organizacije, “Obraz” Brutalnost “narodne” policije nije izostala ni nared- i “1389”, a koje su podràli ~lanovi Srpske radikalne nih dana. Meta je bio i poslanik Srpske radikalne stran- stranke, ve} prvog dana zavr{ili su se brutalnim i neosno- ke, Milan Avramovi}. Naime, nepoznati pripadnik àn- vanim napadom àndarmerije na okupqene gra|ane. Veliki darmerije, tokom jednog od protesta, udario je pendrekom broj policajaca pod punom opremom za razbijawe demon- Avramovi}a ispred Skup{tine grada, a potom potegao pi- stracija, tzv. ìvim {titom, je izolovao okupqene koji su {toq. I ovoga puta, nakon okupqawa na Trgu Republike, uzvikivali “Spasi Srbiju i ubij se, Tadi}u”, “Ne dajte Sr- demonstranti su krenuli u {etwu centralnim beogradskim

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 31 STOP tiraniji!

“Dok smo prolazili pored sedi{ta Demokratske stranke, video sam da je neko od navija~a bacio na policiju ’bombu’, odnosno topovski udar. Policajac u ~ijoj blizini je ’bomba’ pala, namerno ju je {utnuo u masu. Ka`em namerno, jer wemu ni{ta ne bi bilo od udara, s obzirom da je bio pod punom opremom. ’Bomba’ se potom dokotrqala do mene. Usled udara ostao sam bez svesti skoro pola sata. Kasnije sam saznao da bi mi ’bomba’ sigurno raznela nogu, da je kojim slu~ajem eksplodirala neki santimetar bli`e”, rekao je Radivoje Stevanovi}. Kako smo saznali od drugoh u~esnika protesta, isti policajac koji je {utnuo topovski udar u masu, na pitawe za{to je to uradio, odgovorio je: “Kad vi bacate na mene, {to vam ja ne bih vratio”. Svaki komentar je izli{an!

mirnim protestom iskaè svoje nezadovoqstvo povodom hap{ewa prvog predsednika Republike Srpske. Umesto re- ~i podr{ke, omladina je zasuta {ok bombama, topovskim udarima i pendrecima. Ni novinari nisu bili po{te|eni. Tako je fotoreporter “Pravde” koji je pratio protest gra- |ana, dobio nekoliko udaraca pendrekom, jer je poku{ao da slika hap{ewe u~esnika protesta. Me|utim, za doma}e medije, kao i NUNS i UNS koji se navodno zalaù za objektivnost medija i za{titu svih novinara, glavna tema su bili snimateq televizije B92 Bo{ko Brankovi} i slomqene skulpture. âk je Gradsko javno pravobranila{tvo najavi- lo da }e podneti krivi~nu prijavu protiv organizatora protesta “u kom su demonstranti koji su protestovali zbog hap{ewa Radovana Karayi}a polomili skulpture izloè- ne na BELEF-u”. Niko se jo{ uvek nije oglasio povodom upotrebe prekomerne sile od strane policije i premla}i- vawa gra|ana. Za wih to nisu gra|ani, ve} “huligani” koji vre|aju “{efa dràve”! Da li je huligan i sredwo{kolac ulicama. Po re~ima Avramovi}a, u jednom trenutku, kada je Radivoje Stojanovi} koji je izgubio svest nakon {to je na kolona prolazila pored Skup{tine grada, sa za~eqa kolo- wega ga|ano topovskim udarom? Evidentno je da su za ve}i- ne gde se nalazio, video je kako jedan od pripadnika àndar- nu doma}ih medija svi oni koji vole Srbiju i Srpstvo i ko- merije pendrekom udara u~esnika protesta. Avramovi} se ji se bore za istinu i pravdu, huligani. Va`nija im je grn~a- odmah uputio ka tom mestu, a kada je policajca, koji je bez- rija od qudskih glava. Povodom protesta oglasio se i pome- razlo`no nasrnuo na jednog od u~esnika, upitao zbog ~ega je nuti “{ef” koji je uputio javnu pohvalu pripadnicima po- tako reagovao, policajac ga je opsovao i udario pendrekom licije i slu`bi bezbednosti. Pretpostavqamo da je javna po vratu. Videv{i da policija udara mladog poslanika, pohvala provokatora koji su jo{ od prvog protesta bili in- okupqeni gra|ani krenuli su da ga za{tite. @ele}i da filtrirani me|u gra|ane i koji su na sve na~ine poku{a- spre~i mogu}i sukob gra|ana sa policijom, Avramovi} ih je vali da insceniraju nerede, izostavqena usled neuspe{no sve zamolio za uzdrànost, da bi u tom trenutku policajac obavqenog posla! sa kojim je razgovarao potegao slu`beni pi{toq. Inciden- Evidentno je da Tadi}evo nastojawe da {ok bombama, to- tu je prisustvovao i Du{an Brati}, advokatski priprav- povskim udarima, pendrecima i suzavcem upla{i srpsku nik, koji je najavio da }e protiv doti~nog policajca podne- omladinu i spre~i wihova daqa okupqawa nije urodilo ti krivi~nu prijavu zbog zloupotrebe slu`benog poloàja plodom. Protesti na Trgu Republike su nastavqeni. Sva- i prekora~ewa ovla{}ewa. Podsetimo da je i tokom prve kog dana u 17 ~asova mladi, uz podr{ku akademika, profe- no}i, kada je zvani~no saop{teno da je Karayi} uhap{en, sora, umetnika, funkcionera Srpske radikalne stranke, policija maltretirala i hapsila gra|ane. Tom prilikom DSS-a, NS-a, kao i drugih gra|ana, mirnim protestom i uhap{en je i gradski odbornik Srpske radikalne stranke, {etwom, nose}i slike srpskih heroja dr Vojislava [e{e- Ra{o Vu~ini}, koji je poku{ao da spre~i napad policije na qa, Radovana Karayi}a, Ratka Mladi}a glavnim gradskim pomenutog poslanika SRS-a, Milana Avramovi}a. Po re- ulicama, prkose diktatorskom i nenarodnom reìmu Bori- ~ima Vu~ini}a, poslanik Milan Avramovi} i on su {eta- sa Tadi}a. li beogradskim ulicama i videli kako policija hapsi dvo- Svi u~esnici protesta jedinstveni su u oceni da je za ba- jicu sredwo{kolaca. Kada su ih upitali ko ih je nau~io da tinawe omladine i objektivnih novinara odgovoran aktu- tako postupaju sa gra|anima, i na Vu~ini}ev komentar da }e elni predsednik Srbije. Prenosimo i stavove beogradske se uskoro u Hagu na}i dva najve}a Srbina dana{wice – dr omladine koja protestima dokazuje da se Srbija probudila: Vojislav [e{eq i dr Radovan Karayi}, policija je uhapsi- Marko Arakovi}, bruco{: “Na protest sam krenuo iz ~istog nacionalnog ube|ewa, zato {to smatram da je Ha- la Vu~ini}a. Tom prilikom jedan od policajaca je proko- {ki tribunal nepravedan sud koji nije osnovan da sudi svi- mentarisao: “Za{to da ne hapsimo Karayi}a kada je on rat- ma za zlo~ine na prostorima biv{e Jugoslavije, nego samo ni zlo~inac!” Srbima. I najvi{e zbog toga {to ova vlast to i podràva, “Dovo|ewe elitnih jedinica na mirno okupqawe u cen- kao neki svoj glavni ciq. Krenuli smo da se okupimo, da nas tru grada jeste rezultat straha aktuelnog diktatorskog re- bude {to vi{e, kako bi svima pokazali, a pogotovu ovoj vla- ìma od qudi koji nisu izgubili dostojanstvo”, ocenio je sti, da omladina èli pravdu pre svega u Srbiji, da èli jedan od u~esnika protesta, lider pokreta “Obraz” Mladen mir, stabilnost i vlast koja }e raditi u interesu svih gra- Obradovi}. Nije postojao niti jedan razlog za angaòvawe |ana, a ne samo onih koji ih podràvaju. àndarmerije. Spontano okupqena omladina, èlela je da

32 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

Milan Dimi}, bruco{ na Poqoprivrednom fakultetu Marko Nikoli}, student: “Do{ao sam na ovaj skup da po- u Zemunu: “Dolazim na proteste da bih pokazao svoje neza- drìm Radovana Karayi}a u wegovoj daqoj borbi protiv dovoqstvo prema ovakvoj vlasti, prema nepravednom sudu, Ha{kog tribunala, suda koji je o~igledno politi~ki sud za Ha{kom tribunalu, i pre svega da bismo zajedno probudili dovr{avawe zapo~etog posla me|unarodne zajednice. Mi- ovaj narod, da bismo pokazali i svetu i Srbiji da u ovoj ze- slim da svi ovi qudi koji su do{li da podrè Radovana Ka- mqi ima qudi kojima je stalo do Radovana Karayi}a, narav- rayi}a, pokazuju da je Srbija spremna da brani svoj suvere- no i Ratka Mladi}a. Wemu poru~ujemo da se ne preda, da se nitet, pre svega na Kosovu, da brani ha{ke optuènike, ~uva. Najdraè mi je kad vidim omladinu, jer ova dana{wa srpske heroje, qude koji su se `rtvovali za srpski narod, za omladina razmi{qa samo o materijalnim vrednostima kao sve one qude koji su, ni krivi ni du`ni, stradali od strane o ne~emu najva`nijem. Drago mi je {to je sve ovo omladina zlo~inaca Frawe Tu|mana, Alije Izetbegovi}a itd. Ha- pokrenula i {to se omladina buni, da pokaù da ima mla- {ki tribunal je dokazao da je politi~ki sud osloba|awem dih qudi koji vole ovu zemqu i koji èle dobro ovoj ze- Nasera Ori}a i Ramu{a Haradinaja. Mislim da je Srpska mqi”. radikalna stranka jedina stranka koja trenutno moè da se Milo{ Vukovi}: “Krenuo sam na ove proteste da bih iz- bori protiv diktatorskog reìma Borisa Tadi}a, koji razio svoje protivqewe hap{ewu Radovana Karayi}a, srp- o~igledno i posle dvadeset godina poku{ava da uvede u Sr- skog heroja, da bih izrazio protest prema ovom ~inu srpske biju jedan li~ni reìm preko sna`ne kontrole nad mediji- vlade koji je za svaku osudu. I ovo je jedan od prvih koraka ma, nad policijom, nad sudstvom. ka {to brèm ru{ewu ove izdajni~ke vlasti. Ja se nadam da Dragana, student: “Protesti su do sada bili organizovani zaista do perfekcije, nije bilo nikakvih incidenata sa }e narod do}i u {to ve}em broju da iskaè svoje protivqe- na{e strane. Tadi}evi provokatori i poslu{nici u redo- we i da }e uskoro sru{iti vlast i da }e na ~elo Srbije do- vima policajaca nisu uspeli da pokvare sliku o mirnim }i prave patriote koji ne}e izdati svoje heroje za bedne pa- protestima. To je za svaku pohvalu, i mislim da }e i dana- re. O~ekujem da }e Srpska radikalna stranka uskoro do}i {wi protest prote}i zaista u najboqem redu, jer Radovan na vlast”. Karayi} to i zasluùje. Ho}emo da pokaèmo koliko nam Milica \or|evi}, student Fakulteta politi~kih nau- je stalo do ove zemqe, do na{e Srbije. Mediji, naàlost, u ka u Beogradu: “@ao mi je {to su uhapsili Radovana Ka- posledwe vreme nisu izve{tavali korektno. Mislim da je rayi}a, jer on je bio predsednik Republike Srpske i ào mi dosta toga sakriveno, ali da }e prava istina iza}i na videlo je {to nevini qudi ispa{taju. Sramota je za Srbiju ovo Smatram da omladina mora jo{ vi{e da se aktivira. {to se de{ava”. @elim da ovaj doga|aj, ovaj miting protekne mirno i dosto- Stepan Drag~evi}, u~enik sredwe {kole: “U trenutku janstveno kako bi se postigao efekat zbog koga smo se oku- kada nelegitiman Ha{ki sud pu{ta Nasera Ori}a i Ramu- pili. {a Haradinaja iz Haga, sada{wa srpska vlast, koja }e, ube- |en sam, uskoro pasti, prihvatila je da preda najve}u srpsku glavu – Radovana Karayi}a. Mi smo do{li da tome stanemo na put i svaki dan }emo ovde biti. Brani}emo interese srpskog naroda sve dok ne do|u na{i radikali na vlast, kada }ete videti kako se pametno vodi Srbija”. Nenad Uzelac, bruco{ na Ekonomskom fakultetu u Be- ogradu: “Sramota je da ova ùta mafija Borisa Tadi}a u koaliciji SPS-om, u trenutku kada Ha{ki tribunal osloba- |a Haradinaja i Nasera Ori}a, hapsi Radovana Karayi}a, prvog srpskog predsednika sa zapadne strane Drine”. Dragan Boji}, bruco{: “Mislim da treba ovako nastaviti svakoga dana. Samo {to bih pozvao narod da iza|e u {to ve}em broju, da pokaèmo Srbiji koliko je volimo, jer ovde je puno mladog sveta. ûo sam da je Boris Tadi} apelovao da ne puste Karayi}evu porodicu da do|u danas. Veoma drsko sa wegove strane. On se i ovako upla{io {to ova okupqawa iz dana u dan postaju masovnija, ali ja mislim da }e sve na svoje do}i i da }e pobediti pravda, to jest da }e diktatorski reìm Tadi}-Da~i} uskoro pasti”.

Kad bije “upla{eni” policajac Narodni poslanik Srpske radikalne stranke, Milan Avramovi}, ovako opisuje brutalnost policije tokom mitinga: “Gra|ani koji danima protestuju, izloèni su provokacijama od strane policije. To sam i li~no doìveo kada me je policajac udario pendrekom po glavi. Naime, nakon {to je policajac sam uleteo u masu da bi is- pendre~io maloletnika koji je pevao Srpske pesme, upitao sam ga zbog ~ega je tako pristrasan, a onda je na- stala i panika me|u demonstrantima koje sam i sam jedva zadrào da mu istom merom ne vrate. Na bluzi mi je stajala kartica ~lana protokola, iako sam i narodni poslanik. Tom prilikom policajac je izvadio pi- {toq i po~eo da preti. Svesni ozbiqnosti situacije, od komandira smo na jedvite jade uzeli li~ne podatke tog policajca i podneli krivi~nu prijavu i protiv wega i protiv policije. I sam direktor policije Veqo- vi} je s nama kontaktirao i zamolio da ne teretimo ni policiju, ni pomenutog policajca, uz obrazloèwe da se policajac upla{io i da je on li~no ispitao slu~aj i izrazio spremnost da se javno izvini”.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 33 STOP tiraniji! Dnevnik doga|aja koji mewaju Srbiju

Hap{eweHap{ewe Karayi}aKarayi}a –– uvoduvod uu diktaturudiktaturu ii potpunupotpunu izdajuizdaju

• Hap{ewe pod nerazja{wenim okolnostima dr Radovana Karayi}a samo je jo{ jedan u nizu sram- nih poteza izdaje, koji imaju za ciq da umrtve javno mwewe u Srbiji, otupe nacionalnu svest i ponos i pripreme ga za posledwi ~in izdaje – raspar~avawe dràvne teritorije i priznawe Kosova i Metohije. • Srpska radikalna stranka je ~vrsto re{ena da pomogne svenarodni otpor diktaturi Borisa Tadi}a i wegovog nenarodnog reìma. • Prenosimo vam sadrìnu svih konferencija za novinare Srpske radikalne stranke odrànih do velikog Svesrpskog sabora, 29. jula 2008. godine

Priredila: Jadranka Joksimovi}

d trenutka kada je saop{teno da su tajanstvene “snage bezbednosti” uhapsile prvog predsednika Republike OOSrpske, dr Radovana Karayi}a, srpska javnost je ogor- ~ena i tu`na, ali i odlu~na da, brane}i slobodu dr Ka- rayi}a, odbrani i sopstvenu slobodu na koju je beskrupulo- zno nasrnuo Tadi}ev diktatorski i nenarodni reìm. Srpska radikalna stranka, kao najsna`nija politi~ka stranka u Srbiji, koja uporno godinama brani srpski narod i wegovu slobodu i dostojanstvo od nestanka, ali i ~iji se predsednik dr Vojislav [e{eq ve} pet godina nepravedno nalazi u Ha{kom tribunalu, ima i politi~ku i moralnu obavezu da se stavi na ~elo svenarodnog otpora diktaturi i politici terora koju u Srbiji sprovodi Boris Tadi} i wegov reìm. Ve} prvog dana nakon {to je objavqeno da je dr Radovan Karayi} uhap{en, najvi{i funkcioneri Srpske radikalne stranke zapo~eli su sa svakodnevnim odràvawem konferencija za novinare, na kojima ne samo iznose strana~ki stavovi, ve} na kojima se naj{ira srpska javnost upoznaje i sa skrivanim detaqima ovog sramnog i skandaloznog poteza Tadi}evog reìma, ali i upozorava da je u Srbiji na de-

34 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! lu uvo|ewe diktature. S obzirom da su istovremeno u Beo- gradu po~ela spontana okupqawa i protesti gra|ana za podr{ku Radovanu Karayi}u i osudu i otpor izdajni~kom Ta- di}evom reìmu, Srpska radikalna stranka je podràla de- monstraciju opravdanog nezadovoqstva, i to ne samo ver- balno, ve} i aktivnim u~e{}em na protestima. Nakon prvog dana, kada su mladi qudi koji su mirno protestovali, bez razloga napadnuti od strane pripadnika àndarmerije, i kada se na protestu pojavio generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i}, poslanici i funkcioneri iz redova srpskih radikala svakog dana su u 17 ~a- sova dolazili na Trg republike, kao spontano odabrano mesto okupqawa, i doprinosili boqoj organizaciji protesta. Ve} na prvoj konferenciji za novinare, odrànoj u utorak 22. jula 2008, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, izneo je strana~ko i li~no zgraàwe nad bezmoralnim potezima Tadi}evog reìma, i upozorio na opasnu politiku koja se sprovodi u Srbiji uz uvo|ewe i medijske diktature: “Dame i gospodo novinari, Radovan Karayi} se `rtvo- vao za svoj narod u Republici Srpskoj, a wega je `rtvovala Srbija, aktuelna vlast, Boris Tadi} i marionete okupqene oko wega, i to je ~itav jedan lanac marioneta, prozapad- nih, proameri~kih. Oni imaju Tadi}a, Tadi} ima svoje marionete. Srpska radikalna stranka }e u~initi sve, upotre- bi}e sva demokratska i dozvoqena sredstva da najkasnije do kraja godine o~isti sa vlasti ovakav reìm za koji ne po- hov ìvot svodi na to da kad oni osete tugu, Srbija treba da stoji vi{e nikakva svetiwa. Najpre Slavicu \uki}-Deja- bude tu`na, da kad oni osete sre}u, Srbija treba da bude novi}, koja je ju~e u 9.30 informisana od Borisa Tadi}a da sre}na? je Radovan Karayi} uhap{en u petak uve~e u 21.30, a onda je Ovo je zaista teàk dan u istoriji Srbije. Radovan Ka- u{la u salu Narodne skup{tine, optuìla radikale i osta- rayi} nije ratni zlo~inac. Radovan Karayi} je potpuno za- le pripadnike opozicije da svojom opstrukcijom spre~ava- sluèno postao mit i legenda u srpskom narodu i mi treba ju investicije u Srbiji, {to su potpomogli svi mediji. Svi da ga volimo i po{tujemo. Danas je Stejt department izdao mediji su ju~e govorili, ~ak i la`no, da su ju~e radikali vr- saop{tewe u kome kaè da je uhap{en ~ovek koji je organi- {ili opstrukciju u Skup{tini iako se nismo ni javili za zovao koncentracione logore. Ko to pri~a o koncentraci- re~, i da mi spre~avamo ogroman broj investicija neizgla- onim logorima? Ovi koji su formirali Gvantanamo? Ovi savawem zakona o wima i onda je raspustila Narodnu skup- koji su Srbima u Bondstilu vadili organe i prodavali ih {tinu na 14 dana, svesna toga da treba ublaìti gnev, srybu, {irom bliskoisto~nih zemaqa? Ko to rasa|uje ovaj vid de- tugu, àlost, sva ona najlep{a i najdubqa i najteà ose}a- mokratije u svetu i ko to nalazi sau~esnike za sve to u Sr- wa koja ~ovek u sebi moè da nosi posle ovakve izdaje. biji? Radite vi {ta ho}ete, jako lo{e radite i mi ne moè- Ovo je po~etna etapa u ispuwavawu obaveza nove vlade. mo da vam prigovorimo bilo {ta, bar vama koji od svog nov- Ovo je plan koji je Boris Tadi} odavno sklopio sa svojim ca ìvite, ali Radio-televizija Srbije neka zna, mi ne}e- mentorima sa Zapada, a u tu mreù su upali Socijalisti~- mo da trpimo ovakvu Radio-televiziju Srbije. Ona, bar u ka partija Srbije i ostali u~esnici u vladi – najpre vra}a- polovini, pripada i gra|anima Srbije koji misle druga~i- we ambasadora u dràve koje su priznale nezavisnost Koso- je od Borisa Tadi}a, bar sa polovinom, a od sino} mislim va i Metohije, potom hap{ewe Radovana Karayi}a, slede}i da je taj jezi~ak pre{ao na na{u stranu. Mi pozivamo Ra- korak je mirewe sa nezavisno{}u Kosova i Metohije. Sve- dio-televiziju Srbije da se otvori za sve gra|ane Srbije, doci ste da i u ovako ugu{enoj slobodi medija, u ovakvoj dik- ina~e nam ne}e biti te{ko da zaustavimo potpuno rad ova- taturi kojom je Boris Tadi} osigurao mir u Srbiji, i pri kve televizije. Mi da pla}amo pretplatu za ovakvu televi- ovakvim veleizdajni~kim potezima, da ipak u javnost pro- ziju, ne}emo. Ono malo novaca {to gra|ani Srbije imaju, obavezno jedan deo ode za izdràvawe servisa Borisa Tadi- curi i ono {to gra|ani o tome zaista misle, i ako poneku }a. Ovo mi li~i na jedan prostor na kome je Amerika napra- radio stanicu koja je jo{ slobodna moète da okrenete, ~u- vila poàr i sad jo{ samo neke plami~ke koji su ostali, ko- }ete da qudi prokliwu one koji su u ovome u~estvovali i da ji tiwaju, lupkaju da se slu~ajno ne bi izrodilo jo{ ne{to, im èle sve najgore. jer kad nema lavova onda {akali napadaju selo. Sve lavove Danas ste ~uli saop{tewe Socijalisti~ke partije Sr- u Hag, pobij ih, skloni iz srpskog naroda, neka ostane Srbi- bije. U Srbiji je Socijalisti~ka partija postala portpa- ja {akalima da je ~erupaju, da je dele, da je komadaju kako oni rol Ministarstva unutra{wih poslova. Nas Socijali- ho}e. Mi smo u borbi za odbranu dr Vojislava [e{eqa, mi sti~ka partija Srbije obave{tava da pripadnici MUP-a najboqe znamo {ta je Hag. nisu u~estvovali u hap{ewu Radovana Karayi}a. Pa, ko je? Gra|ane Srbije pozivam da ne klonu duhom, ni{ta nije Pa, ko to hapsi po Srbiji ako ne hapsi MUP? Ko odobrava zauvek izgubqeno, na{e legende, na{i mitovi, na{i heroji akcije MUP-a ako sa wima nije upoznat ministar polici- osta}e i daqe na{i heroji, a Srbija }e da ra|a i daqe nove, je? Kada je uhap{en Slobodan Milo{evi}, Srpska radi- ~estite, po{tene qude, nove heroje i Srbija mora da krene kalna stranka se prikqu~ila protestima koje je organizo- napred. Ja ne}u qudskim glavama da brojim koliko kredita vala Socijalisti~ka partija Srbije. Da li }e sada Socija- }e Srbija dobiti. Onaj ko to radi neka razmisli dobro {ta listi~ka partija Srbija da se prikqu~i protestima kada misli svojoj deci, svojoj porodici, svojim potomcima, {ta ih bude organizovala Srpska radikalna stranka ili se wi- kwigama koje }e o wemu da pi{u”.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 35 STOP tiraniji!

Dnevnik doga|aja koji mewaju Srbiju

RadovanRadovan Karayi}Karayi} jeje HEROJHEROJ

a konferenciji za novinare Srpske radikalne stran- je grubo prekinula ne obavestiv{i nas ni zbog ~ega to preke, odrànoj u ~etvrtak 24. jula 2008. godine, javnosti kida, niti kada moèmo da o~ekujemo nastavak te sednice. NNse ponovo obratio zamenik predsednika Srpske radi- Da bi jo{ vi{e poja~ala svoju odgovornost, sino} je mediji- kalne stranke Tomislav Nikoli}, i objavio da su poslani- ma dala izjavu da je to u~inila u dogovoru sa predsednikom ci iz te stranke pripremili Predlog za razre{ewe pred- Srbije Borisom Tadi}em. Time je direktno priznala da sam sednika Narodne skup{tine Slavice \uki}-Dejanovi} bio u pravu kada sam upozorio na to da je ona u ponedeqak, zbog brojnih kr{ewa odredbi Ustava Srbije. Naime, gospo- posle konsultacija sa predsednikom Srbije, prekinula sed- |a \uki}-Dejanovi} je priznala srpskoj javnosti da je uki- nicu Narodne skup{tine Republike Srbije, ali Slavica nut parlamentarizam u Srbiji, jer joj je, kako je sama rekla, \uki}-Dejanovi}, kao ~ovek koji se vrlo malo razume u po- Boris Tadi} rekao {ta treba da radi. A trebalo je da pre- litiku ne zna da predsednik Republike Srbije, da se wegov kine, na najgrubqi mogu}i na~in i sa nesuvislim obja{we- odnos, wegova saradwa sa Narodnom skup{tinom zasniva na wem, sednicu Narodne skup{tine: tome da potpi{e ili ne potpi{e zakon koji je izglasala “Dame i gospodo novinari, narodni poslanici Srpske Narodna skup{tina Republike Srbije i da bude obave{ta- radikalne stranke pripremili su Predlog za razre{ewe van o sednicama. Ne moè predsednik Republike Srbije da predsednika Narodne skup{tine Slavice \uki}-Dejano- odredi da sednica treba da bude prekinuta zato {to mu se vi}. Taj predlog smo uputili Poslani~koj grupi Demokrat- ~ini da se pojedine politi~ke stranke ili narodni posla- ske stranke Srbije koja }e se u roku od sat izjasniti da li nici promovi{u za govornicom Narodne Skup{tine Repu- ga podràva i da li wihovi poslanici svojim potpisima blike Srbije. Slavica \uki} je povredila dostojanstvo podràvaju odràvawe vanredne sednice Narodne skup- Narodne skup{tine, ponizila, pogazila odredbu Ustava po {tine Republike Srbije na kojoj bi se o tome raspravqalo. kome je Narodna skup{tina najvi{i predstavni~ki organ Slavica \uki}-Dejanovi} je povredila vi{e odredbi vlasti po kome je u Srbiji izvr{ena podela na tri grane: za- Ustava i vi{e odredbi Poslovnika Narodne skup{tine na konodavnu, izvr{nu i sudsku, shodno ~emu niko ne moè da sednici ~etvrtog dana IV vanrednog zasedawa, sednici koju komanduje Narodnoj skup{tini, a posebno ne predsednik

36 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

Demokratske stranke. Ukoliko to pro|e neka`weno, mislim da se {irom otvaraju vrata da se ova diktatura koju Demokratska stranka sprovodi u medijima i na ulicama preseli u Narodnu skup{tinu Republike Srbije, u to malo demokratije stvorene u ovih 18 godina vi{estrana~kog sistema u Srbiji. Istovremeno, obave{tavam vas da }emo ko- ristiti svoje politi~ko pravo da prozovemo odre|ene ministre koji su du`ni da na poziv svake poslani~ke grupe, jednom mese~no, do|u u Narodnu skup{tinu, da se odrì sednica na kojoj bi se raspravqalo o wihovoj odgovornosti za koju smo mi ube|eni da postoji, makar kod ministra unutra- {wih poslova i ministra spoqnih poslova, za poteze koje vuku u posledwe vreme ili koje su ve} povukli”. Nikoli} je najavio intenzivirawe protesta i odràva- we velikog protesta u utorak, 29. jula 2008. godine: “Mi }emo radikalizovati proteste. O~ekujem da u utorak odrìmo prvi miting u Beogradu. Bi}e to miting u borbi za o~uvawe demokratije protiv diktature, protiv medijskog mraka koji u Srbiji, o~igledno, zavodi Demo- kratska stranka i wen predsednik Boris Tadi}. Na{i poslanici i odbornici imaju zadatak da prisustvuju tome i da ne dozvole da se to izrodi u ne{to drugo. I mislim da to rade veoma dobro i da bi bez prisustva na{ih poslanika i od-

Tako|e, Nikoli} je potvrdio da ima saznawa da je Rado- van Karayi} uhap{en u petak, 18. jula 2008, i postavio je pitawe koje su to slu`be bezbednosti obavile hap{ewe, ako nije MUP: “[to se samog hap{ewa Radovana Karayi}a ti~e, svesni ste toga da vas nismo obmanuli u ponedeqak kad smo vam rekli da je uhap{en u petak. Mnogo toga smo ve} i tada znali, pustili smo da i sami ne{to otkrivate. Srbija je, bar {est meseci, znala gde je Radovan Karayi}, {ta radi, gde se kre- }e. One fotografije su iz arhiva Udbe. Onda se postavqa pitawe, ko to bira vreme kada }e neko u Srbiji da bude uhap{en ili ne? Ko bira ko }e da ga hapsi? Ko bira na koji na~in }e da bude uhap{en? Ko bira koji ha{ki optuè- nik kad treba tamo da se na|e? Ko to poniàva Srbiju i ru- {i weno dostojanstvo, wen suverenitet, da ne pri~am o teritorijalnom integritetu koji je strahovito ugroèn pona{awem Borisa Tadi}a i ~itave te bulumente okupqene oko wega u Vladu Republike Srbije? Uostalom, sednica je odloèna, kako je rekla predsednica Narodne skup{tine: “Prekidam sednicu za dve nedeqe”. Da li iko zna kada }e biti nastavqena sednica Narodne skup{tine? Ovo }e biti sednica Narodne skup{tine koja mora da se zavr{i padom Vlade. Uop{te ne vidim izlaz iz ove situacije osim novih vanrednih parlamentarnih izbora. Ako je Boris Tadi} mislio da }e Srbija za 15 dana da se smiri posle hap{ewa Ra- bornika, i onog dana Aleksandra Vu~i}a, sve to i{lo neka- dovana Karayi}a, grdno se prevario. ko druga~ije. Oni bi dobili stra{ne batine. To je ve} sve Postavqa se pitawe kada je Tadi} odlu~io da uhapsi Ra- bilo pripremqeno. Videli ste, imamo policiju, mogla bi dovana Karayi}a. Za{to ga nije uhapsio pre 6 meseci? Ni na Mars da krene bez raketa. Opremqeni su, mili Boè. A tada nije vodio policiju, pa mu nije bila potrebna polici- {to se protesta ti~e, ja mislim u utorak, jo{ nije dogovo- ja. I tada je komandovao slu`bama bezbednosti, na osnovu reno, ali {to se ti~e protesta u utorak, ja pozivam polici- Zakona o osnovama slu`bi bezbednosti. Mogao je to {to je ju da samo sa~uva red i mir, da se ne me{a u politiku. To su uradio sa stranim agentima da uradi i tada. Nequdski je, na{a bra}a, to su qudi ogor~eni ovim reìmom. Ja znam da nehumano, necivilizacijski od jednog predsednika dràve kod wih nare|ewe mora da se po{tuje. Mi ne}emo isprovo- da bira vreme kada }e nekoga da uhapsi. Ako je, po wemu, Ra- cirati, ni na koji na~in, nare|ewe da neko izvr{i napad na dovan Karayi} ~ovek kojeg treba izru~iti u Hag, on to mo- nas. Ja ih pozivam da za{tite imovinu Beograda, imovinu ra da uradi onog ~asa kad mu se ukaè prilika. Po mojim sa- stranih dràva u Beogradu, da se ne pona{aju kao na mitin- znawima, ta prilika mu se ukazuje ve} 6 meseci. Ne, on je ~e- gu za Kosovo i Metohiju kad su efekte mitinga umawili ti- kao formirawe nove vlade i mislio: “izru~ujemo Ka- me {to nisu ~uvali ambasadu Sjediwenih Ameri~kih Dr- rayi}a, sad dobijamo milijardu evra kredita, ili neke po- àva”. mo}i”.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 37 STOP tiraniji! Dnevnik doga|aja koji mewaju Srbiju KaznaKazna zaza izdajuizdaju –– PROKLETSTVOPROKLETSTVO

onferencija za novinare Srpske radikalne stranke, pulsa javnosti u Srbiji na ono na {ta se sprema Boris Ta- odràna u petak, 25. jula 2008. godine, koju je odràla di}, a to je o~igledno da }e prihvatiti i taj uslov da vrlo KKVjerica Radeta, izazvala je buru u javnosti i krajwe brzo prizna Kosovo kao nezavisnu republiku. Interesant- zlonamerne interpretacije od strane reìmskih diktator- no je da su u vreme izborne kampawe povukli ambasadore za- skih medija. Govore}i o izdajni~kim potezima Tadi}evog to {to su znali da ~ak ni wihovi bira~i ne bi glasali za reìma, Vjerica Radeta je podsetila na, u srpskoj istoriji wih da su otvoreno rekli da su spremi da priznaju Kosovo predobro poznatu, vezu izdajstva i prokletstva koje izdaj- kao nezavisnu republiku. Tako|e mi je bilo interesantno, nike ~eka. Naravno, reìmski mediji koji su se u potpuno- kada se ju~e pojavio ministar ekologije da u ime Vlade ka- sti stavili u najponizniju slu`bu diktatoru Tadi}u i we- è da je Vlada prihvatila, odnosno da je jednoglasno donela govom nasilni~kom reìmu, su potpuno van konteksta pre- odluku da se vrate ambasadori u te zemqe koje su priznale neli Radetine re~i, imputiraju}i joj pretwe reìmu i Bo- nezavisno Kosovo, zemqe Evropske unije. risu Tadi}u. A evo {ta je zaista Vjerica Radeta rekla na O~igledno je da je i Vlada svesna da tu treba ne{to da se konferenciji: ~isti, pa je ba{ zato ministra ekologije poslala da o tome “Dame i gospodo novinari, diktatura koju je Boris Ta- govori. Ovo je protivustavan ~in. Vlada Republike Srbije di} uveo u Srbiji sve vi{e postaje ozbiqna opasnost za op- to nije smela i nije mogla da uradi, pogotovo Vuk Jeremi} stanak Srbije, za opstanak Srpstva. Vidite svi, cela jav- nikako nije mogao, pre nego {to Vlada izmeni Akcioni nost vidi da je Boris Tadi} i predsednik dràve, i predsed- plan, da obave{tava javnost i na{u i svetsku da }e Vlada to nik Vlade, i predsednik parlamenta, da je vlasnik Speci- da uradi. Vlada se potpuno oglu{ila o rezolucije koje je do- jalnog tuìla{tva, da je vlasnik gotovo svih medija u Srbi- nosila Narodna skup{tina. Vlada na to, naravno, nema pra- ji, naravno, kad ovo kaèm, ne mislim u bukvalnom smislu vo i ovako je na najgrubqi na~in prekr{en Ustav i doveden vlasnik, nego da je on taj koji zapravo ima upravqa~ka prava. u pitawe integritet Republike Srbije. Podse}amo i Bori- Ovo {to je u~inila Vlada Republike Srbije kada je u pi- sa Tadi}a, ùtog diktatora kojeg vrlo rado zovem Boris tawu vra}awe ambasadora u zemqe koje su priznale nezavi- Broz, jer se tako pona{a, da se u Srbiji izdaja nikada nije snost Kosova je, zapravo, prvi korak i najava i ispitivawe pra{tala. Ne pretimo, ali upozoravamo na prokletstvo koje je sve izdajnike u srpskoj istoriji pratilo. Podse}amo na krah dinastije Obrenovi} i rekla bih ovim sada{wim vlastodr- {cima da mo`da svi ne}e imati sre}u Zorana \in|i}a, jer Bog ka`wava do sedmog kolena, a po nekim stavovima i do jedanaestog kolena i trebalo bi, svakako, o tome da vode ra- ~una. @elimo da pozovemo Srpsku pravoslavnu crkvu, veli- kodostojnike Srpske pravoslavne crkve da se oglase ovim povodom, jer jedino velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve imaju pravo, a imaju i obavezu po crkvenim kanonima, da izdajnike Srpstva izop{te iz Srpske pravoslavne crkve i da ih anatemi{u. O~ekujemo da }e nam se pridruìti u ovim na{im akcijama koje smo ozbiqno pokrenuli, koje tek nameravamo da sprovedemo u ciqu ru{ewa diktature Bori- sa Tadi}a u Srbiji. Svesni ste, iako ste poslenici medija, u kakvom medij- skom mraku se trenutno nalazimo. Ne moète da ~ujete, vi ovde dolazite, dolazite na ove skupove koji se svaki dan de- {avaju na Trgu Republike, vi to lepo zabeleìte i ovo nije nikakav prigovor vama, nego va{im urednicima, onima koji su se potpuno pot~inili Borisu Tadi}u i zaista je ~udno da nijedna medijska ku}a, mislim, pre svega, na elektron- ske medije, {tampani mediji tu i tamo ne{to napi{u, da se niko ne ogla{ava i da ne diè glas povodom na{ih vi{ene- deqnih apela i upozorewa i tvrdwi da Ha{ki tribunal namerava da ubije Vojislava [e{eqa. Niko ne diè glas da zatraì da Specijalno tuìla{tvo, da Boris Tadi}, po-

38 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

Ovim putem pozivamo Borisa Tadi}a da na te skupove ne {aqe svoje provokatore. Qudi koji se tamo okupqaju, protestuju mirno i niko ne pravi nikakve incidente, ali je o~igledno da se tamo svaki put po{aqe po jedna grupica provokatora da bi mediji uve~e pri~ali samo o tome kako se tamo desilo ne{to ru`no, da bi se, zapravo, zatamnela slika koja je pravi razlog okupqawa gra|ana, a okupqa}e se tamo narod i danas i svaki dan u isto vreme, a vide}emo na koji na~in }emo, bar {to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi u svojoj organizaciji posle ovog mitinga u utorak da nastavimo borbu za ru{ewe nedemokratskog i diktatorskog reìma Borisa Tadi}a. Ova okupqawa su, zapravo, okupqawa protiv Borisa Ta- di}a i wegove diktature. Dakle, govorim o okupqawima koja nisu u organizaciji Srpske radikalne stranke zato {to su svi ovi qudi koji tamo dolaze, Borisa Tadi}a ozna~ili kao glavnog krivca za ovakvo hap{ewe Radovana Karayi}a i wegovu nameru da ga izru~i Ha{kom tribunalu, jer, naravno, za Borisa Tadi}a Evropa nema alternativu. Za Srp- {to je iz wegovog kabineta stigla vest i u belosvetske me- sku radikalnu stranku Srbija nema alternativu i zato }e- dije i u na{e medije, da je uhap{en Radovan Karayi}, da se mo se svim demokratskim sredstvima boriti i, budite si- kaè istina kako je uhap{en, ko ga je uhapsio i kada je uhap- gurni, izboriti protiv diktatorskog reìma Borisa Tadi- {en. Ministar policije je rekao da policija nije u~estvo- }a. Mi smo imali toliko, ako imate nekih pitawa, izvolite”. vala u tom hap{ewu. Usledila su brojna pitawa novinara, pa je Vjerica Ra- Evo, spremni smo da mu verujemo, ali u tom slu~aju od we- deta ponovo imala priliku da objasni su{tinu svog izlaga- ga o~ekujemo da policija pohapsi one koji su hapsili Rado- wa o izdaji i prokletstvu. Tako na konstataciju stranog no- vana Karayi}a, jer se postavqa logi~no pitawe – ako to ni- vinara da svojim izjavama “stvara jako lo{u klimu za sarad- je radila policija, ko je to ko po Srbiji vr{qa i hapsi gde wu na politi~koj sceni u Srbiji” i pitawe da li misli da koga stigne i da li to zna~i da smo i svi mi ovde ugroèni time “podgreva atmosferu lin~a prema kolegama iz drugih i da ne znamo sad, kad iza|emo iz zgrade, da li }e da se poja- stranaka”, Radeta je jasno odgovorila: vi neko ko nije policija, sa nekim nalogom, da uhapsi bilo “Govorila sam o Bo`joj kazni, o prokletstvu koje je kroz koga. Ako to uradi Ivica Da~i}, onda }emo mu verovati da srpsku istoriju opisano u mnogo kwiga, od mnogo pisaca, od on i policija nisu imali nikakve veze sa hap{ewem Rado- mnogo istori~ara. Dakle, nikakav drugi kontekst nije bio vana Karayi}a. Tako|e je interesantno da se ne diè glas u i naravno to nikako ne moè da uti~e. Znate, ako je neko mo- medijima protiv pona{awa i ju~era{we sramne odluke gao da uti~e na lo{e me|ustrana~ke odnose, onda je to bilo Miroslava Laj~aka, visokog predstavnika u Republici ono {to je bilo 2000, kada su lin~ovani novinari, kada je Srpskoj, odnosno u Bosni i Hercegovini, koji nije dozvo- paqena Skup{tina, kada je opqa~kana Skup{tina, kada je lio porodici Radovana Karayi}a da do|u da se vide s wim zapaqena zgrada Televizije, kada su otpu{tene desetine hi- pre nego {to ga ovi izdajnici iz Srbiji izru~e u Hag. qada qudi koji nisu bili pripadnici stranaka ~lanica âk i u ameri~kom zakonodavstvu, naravno u evropskom, DOS-a. To je moglo da pokvari me|ustrana~ke odnose. Srp- pretpostavqam, svi znate da je to tako, ali ~ak i u ameri~- ska radikalna stranka to nikada nije radila, niti ho}e. kom zakonodavstvu ~lanovi uè porodice ne moraju da sve- Uvek smo bili za to da nadle`ni organi treba da ~uvaju sve, do~e u bilo kojem krivi~nom postupku kada je u pitawu ali sve gra|ane Srbije. Dakle, i predsednika Republike i ~lan porodice, a kamoli da na ovako sraman na~in postupi, ovog ~oveka {to sad ovuda prolazi, za koga ni vi ni ja ne sa obrazloèwem da treba da pro|e vi{e godina da on utvr- znamo ko je. Svi moramo da ìvimo u sigurnoj dràvi”. di da porodica Radovana Karayi}a nije wemu pomagala oko skrivawa, a vidite, Radovan Karayi} se, u stvari, nije ni skrivao, {etao je svakodnevno gde je hteo, i{ao gde mu se i{lo, obilazio Srbiju. To {to je napravio majmune od svih onih koji su ga jurili po Srbiji, to je zaista tako|e wegova veli~ina. Srpska radikalna stranka je odlu~na u borbi protiv diktatorskog reìma Borisa Tadi}a, ali iskqu~ivo demokratskim sredstvima. Ovi svakodnevni skupovi koji se odr- àvaju na Trgu Republike, koji se na kraju zavr{avaju jednom mirnom {etwom, nisu u organizaciji Srpske radikalne stranke. Istina je da to organizuju, videli ste i sami po sajtovima, ove nacionalne organizacije koje deluju u Srbi- ji. Poslanici Srpske radikalne stranke, pogotovo poslanici iz Beograda, odbornici iz Beograda i Gradske skup- {tine i skup{tina op{tina i svi aktivisti na{e stranke koji su tu, koji su slobodni, koji imaju vremena, dolaze na ta okupqawa, u~estvujemo u tome zato {to èlimo da podrì- mo i te mlade qude u wihovoj borbi, u wihovom iskazivawu negodovawa i besa zbog onoga {to je Boris Tadi} uradio.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 39 STOP tiraniji! Dnevnik doga|aja koji mewaju Srbiju

OOTTEETT ii pprroottiivvpprraavvnnoo pprriittvvoorreenn!!

• Izdajni~ki reìm laè o datumu Karayi}evog hap{ewa! • Koje su ga “bezbednosne slu`be” uhapsile u petak, 18. jula 2008. godine, i gde je dràn ~itava tri dana?

a konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, odrànoj u subotu 26. jula 2008. godine, pored Ne- NNmawe [arovi}a, predsednika Gradskog odbora Srp- ske radikalne stranke, prisutnim novinarima su se obratili brat dr Radovana Karayi}a, Luka Karayi}, i advokat Ra- dovana Karayi}a, Svetozar Vuja~i}. Zanimqivo je da tog dana “slu~ajno” nije bilo ni struje u sedi{tu Srpske radikalne stranke! Pozdravqaju}i prisutne novinare, Luka Karayi} je, izme|u ostalog, rekao: Luka Karayi}: “Da}e Bog da i Radovan bude s nama na konferenciji za {tampu. Ja }u biti vrlo kratak. Po{to smo mnogo izjava davali ovih dana, moram da kaèm da neke izjave, i moje i na{eg zastupnika advokata Vuja~i}a, nisu verno prenesene, tako da smo mnogo razo~arani i moramo da demantujemo. Ne bih sada govorio o kojim se izjavama radi, ali bih uglavnom zamolio vas ubudu}e da ono {to kaèmo, verno prenesete jer tu se, ipak, ogleda i ozbiqnost va{a, kao novinara ali i va{ih agencija. U ovom momentu, Rado- vanov ciq je da se wegovoj porodici, mojoj porodici i meni, kao i porodici wegovih prijateqa vrati ìvot, svima koji su bespravno terorisani, a koji nisu nikakve veze imali sa wim u ovim vremenima wegovog ilegalnog boravka, bilo ovde bilo na drugim prostorima. Po wegovom mi{qewu, neko bi trebalo da obe{teti posebno sve{tenika Staro- vlaha i wegovu porodicu, Zvonka Bajagi}a i wegovu poro-

40 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! dicu, kao i stotine prijateqa wegovih koji su ba{, u pravom smislu te re~i, terorisani ~itavo ovo vreme, koji su terorisani zbog sumwe da oni pomaù u skrivawu i u poma- gawu skrivawa Radovana Karayi}a”. Advokat Radovana Karayi}a, Svetozar Vuja~i}, osporio je zvani~ne tvrdwe reìma da je Radovan Karayi} uhap{en u ponedeqak 21. jula 2008. godine: “Potpuno su neistiniti zvani~ni navodi zvani~ne vlasti u Beogradu, odnosno u Srbiji, da je Radovan Karayi} uhap{en 21. u 22 ~asa. Potpuno je ta~no i ja sam ju~e to potpuno, na nedvosmislen na~in utvrdio, da je Radovan Ka- rayi} protivpravno li{en slobode 18. i dràn u, za sada, nama nepoznatom mestu ili na tom mestu puna 72 sata. Za tih 72 sata ti qudi koji su ga, po meni, kidnapovali, koji su izvr{ili otmicu, jer istra`ni sudija i javni tuìlac su o tome obave{teni tek 21. u 22 ~asa, zna~i, odmah zvani~no po hap{ewu, da je uhap{en tada, a nije. Ti qudi nisu s wim radili nikakve operativne poslove u smislu da su mu uzimali otiske prstiju i da su ga fotografisali, da su radili neku Luka Karayi} je objasnio da je ta poseta bila na li~ni DNK analizu. Zna~i, ovde je nekom logisti~aru tog hap{e- zahtev Radovana Karayi}a da se pri~esti, jer je postio. wa trebalo da on bude tri dana negde sklowen dok se ne sa- Nemawa [arovi} se prisutnim novinarima obratio na- op{ti zvani~na vest da je uhap{en. Dok je Radovan bio na javquju}i odràvawe velikog Svesrpskog sabora: tom nepoznatom mestu, tvrdim, na osnovu Zakona o krivi~- “Srpska radikalna stranka }e u utorak, 29. jula, organi- nom postupku, da je protivpravno dràn u nekom pritvoru. zovati Svesrpski sabor protiv izdajni~kog i diktatorskog Da li je to ku}ni bio pritvor, da li je to neka institucija, reìma Borisa Tadi}a. Sabor }e biti organizovan na Trgu mi to ne znamo, ali }emo utvrditi. Ja sam 24. podneo krivi~- Republike u Beogradu sa po~etkom od 19 ~asova. Kao {to nu prijavu i to na zapisnik kod postupaju}eg istra`nog, od- ste mogli da zakqu~ite iz samog naziva, Svesrpski sabor nosno javnog tuìoca za ratne zlo~ine u Beogradu, gospodi- protiv izdajni~kog i diktatorskog reìma Borisa Tadi}a na Dragoquba Stankovi}a koji vodi ovaj slu~aj, gde sam podne}e biti strana~ki skup, bez obzira na to {to smo mi organizatori. Zami{qen je kao sabor svih onih slobodoumnih qudi u Srbiji koji u ovom trenutku imaju hrabrosti da se suprotstave, da se otvoreno suprotstave diktaturi koju ovih dana predvodi predsednik Demokratske stranke, predsednik Srbije, predsednik Vlade, predsednik Narodne skup{tine, ministar op{te prakse i diktator Boris Ta- di}. Skupu }e se obratiti akademici, obrati}e se profesori univerziteta, kwièvnici, istaknuti intelektualci, predstavnici patriotskih nevladinih organizacija i ~el- nici politi~kih stranaka. Ponavqamo da skup, dakle, da skup ne}e biti strana~ki, ve} sabor svih onih kojima je Sr- bija iznad svega i mi zato pozivamo gra|ane cele Srbije kojima je Srbija u srcu, bez obzira na wihovo politi~ko opre- deqewe, da do|u u Beograd i da na jedan miran, civilizovan, demokratski na~in iskaù svoj protest protiv hajke na politi~ke neistomi{qenike i protiv diktature koju provo- di Boris Tadi}. Nakon skupa koji }e trajati oko sat vremena, svi zajedno }emo se uputiti u medijsku {etwu. Ja vam ovoga trenutka ne mogu re}i ta~nu trasu kojom }emo i}i, neo krivi~nu prijavu protiv N. N. lica koja su 18, na rela- pre svega, iz bezbednosnih razloga, ali vam mogu re}i to da ciji Novi Beograd –Batajnica, u gradskom autobusu broj 73, preduzimamo sve mogu}e mere kako bismo obezbedili da svi negde u okolini naseqa koje se zove 13. maj, kidnapovali Ra- u~esnici skupa i svi oni koji budu prisustvovali na skupu dovana Karayi}a i dràli ga do 21. na nama, za sada, nepo- budu sigurni i kako bismo se osigurali da }emo onemogu}i- znatoj adresi koja }e se, sasvim sigurno, utvrditi. Zato ~u- ti tajnim slu`bama i provokatorima, koje {aqe diktator di i daqa tvrdwa zvani~nog portparola Bruna Vekari}a, Boris Tadi}, da naprave bilo kakav incident kako bi skre- koji i daqe tvrdi da je Radovan Karayi} uhap{en dvadeset nuli pa`wu medija sa samog sabora i onoga {to }e na sabo- prvog, a evo, ja ovde tvrdim pred svima vama da je to neisti- ru biti re~eno. U ovome trenutku incidenti odgovaraju is- na. [to se ti~e tretmana Radovana Karayi}a u pritvorskoj kqu~ivo diktatorskom reìmu Borisa Tadi}a. Mi }emo jedinici Specijalnog suda u Beogradu, on nema nikakvih ukqu~iti veliki broj, nikada ve}i broj do sada ne}e biti primedbi, naprotiv. Svi su prema wemu qubazni, uqudni, angaòvan pripadnika protokola i uveren sam da }emo, uz ho}e da mu iza|u u susret koliko to zakon dozvoqava. Sme- pomo} MUP-a, sa kojima smo do sada oduvek imali odli~nu {ten je u najboqe uslove koje ta pritvorska jedinica ima. saradwu, uspeti da spre~imo sve incidente. Srpska radi- Ima sobu, ima kupatilo. On ne {trajkuje gla|u, ali ima po- kalna stranka jo{ jednom najo{trije osu|uje svako nasiqe, sebnu ishranu. I jedna ekskluzivna informacija za vas, to a posebno napade na novinare koje smo imali prilike da vi- nijedan medi nije znao, nije objavio, Radovan je imao i tu dimo prethodnih dana i pozivamo predstavnike svih medi- ~ast da ga ju~e u pritvoru poseti vladika koji ina~e vr{i ja, a vi dobro znate da nikada na skupovima koje je Srpska du`nost patrijarha, gospodin Amfilohije Radovi}, i naj- radikalna stranka organizovala nije bilo incidenata i ni- verovatnije }e ga posetiti u ponedeqak ili utorak”. je bilo napada na novinare”.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 41 STOP tiraniji! Dnevnik doga|aja koji mewaju Srbiju UUhapsihapsi menemene,, juna~ejuna~e sasa DDediwa!ediwa!

a konferenciji za novinare Srpske radikalne stran- banditskog udruèwa koje se zove Demokratska stranka, ko- ke, odrànoj 27. jula 2008. godine, Aleksandar Vu~i} je je opqa~kalo i ojadilo Srbiju, do svih drugih najgorih NNje pozvao gra|ane na velik i miran protest zakazan za mogu}ih stvari. I nemam nikakav imunitet, i nemoj da se utorak 29. jul 2008. godine. Vu~i} je osudio svaku vrstu na- krije iza tih pri~a kako neki imaju imunitet. êkam juna- siqa prema novinarima i medijima, ali i prozvao Borisa ka sa Dediwa da do|e da me uhapsi i pozivam junaka sa Dedi- Tadi}a koji je na ~elu kriminalnog lopovsko-banditskog wa da to uradi. I nigde ne}u da beìm i nigde ne}u da se udruèwa koje se zove Demokratska stranka, kao direktnog sklawam i zavr{ite vi{e tu pri~u. Ho}ete da nas pobije- kreatora atmosfere lin~a i straha u Srbiji: te? Hajde. Ja pozivam policiju da u utorak na skupu bude “Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka mirno i da se qudi pona{aju u skladu sa zakonom, da obezbe- poziva sve gra|ane Srbije da do|u na miran i dostojanstven de red i mir i da nikoga ne provociraju. Ako ho}e nekoga da protest protiv reìma Borisa Tadi}a koji }e se odràti hapse i maltretiraju, evo, ja sam sebe ponudio, neka to ura- u Beogradu, na Trgu Republike, sa po~etkom u 19 ~asova, a de na vreme. Vi{e ne}emo da pozivamo reìm na razum. Oni koliko }e trajati, vide}emo. Vide}emo zato {to }emo ima- su pokazali da su nerazumni, i pokazali su da je wima stalo ti odre|ene zahteve i molbe. Mi se ne libimo da zamolimo da se pravi {to ve}i jaz, {to ve}i rov izme|u qudi koji dru- neke dràvne organe ili vide}emo koga jo{, i nadamo se da ga~ije misle u Srbiji. Jel’ to oni misle da ìvot traje je- }e nam usli{iti te zahteve. Istovremeno, na mitingu }e dan dan, ili dva dana? E, pa sad, kao hajku smo poveli, sate- u~estvovati ne samo predstavnici Srpske radikalne stran- rali smo ih u mi{iju rupu... E, pa niste nikoga saterali, jer ke, ve} i predstavnici drugih politi~kih stranaka, pred- mi{evi idu u mi{iju rupu, a vi ste mi{evi a ne mi, ako }e- stavnici brojnih nevladinih organizacija, mo po tom pitawu metafori~no da se izraà- ali i intelektualna elita Srbije. Pozivamo vamo. Svi iz reìma Borisa Tadi}a. sve qude koji u~estvuju na tom skupu da se po- Za nas je najva`nije da taj protest protekne na{aju mirno, dostojanstveno, jer mi moramo mirno i zato pozivamo na{e qude, sve qude da se razlikujemo od onih koji Srbiju uni{ta- koji }e do}i na taj protest da se toga drè. vaju. Niko ne sme da spaquje ni Skup{tinu ni Ima}emo slu`bu obezbe|ewa od 2000 qudi. Televiziju, niko ne sme da lin~uje novinare, Dve hiqade qudi }e biti u slu`bi obezbe|e- da bije novinare, niti bilo {ta sli~no. Ne wa, koji }e biti zaduèni da svakoga ko provo- sme da se ponovi lin~ kakav je bio 5. oktobra cira odmah uklone. Ali to traìmo i od poli- na Dragana Milanovi}a, a jo{ niko od tih cije, da po{tuje zakon, i zakon i red moraju da bandita nije priveden. Ne sme da se ponovi se po{tuju, ali ne da ona provocira sukobe na prebijawe novinara od pre neki dan, jer ti ko- ulicama. Biti suàw zlikova~kog reìma ji to rade, oni ~ine dobro samo reìmu Bori- Borisa Tadi}a je najve}a ~ast”. sa Tadi}a ili su direktno od strane Borisa Aleksandar Vu~i} je preneo i utiske iz po- Tadi}a i poslati. Mi nikada ne}emo da se di- sete pravnog tima predsedniku Srpske radi- ~imo wihovim metodama i uvek }emo se razli- kalne stranke dr Vojislavu [e{equ, u Ha- kovati od wih. Istovremeno èlim da poè- {kom tribunalu, i upozorio da se ozbiqno lim brzo ozdravqewe gospodinu Bo{ku priprema ~in koji ima za ciq da dovede do Brankovi}u. Na{i qudi na protestima ne uklawawa dr [e{eqa koji svojom spektaku- smeju da se pona{aju, i pozivam ih da to shva- larnom odbranom stoji kao kost u grlu ha{ke te i jasno razumeju, ne smeju da se pona{aju kao qudi iz Ta- ma{inerije: di}evog reìma. Nema lin~a drugih qudi, nema spaqivawa “Sad je pauza, kao {to znate. On je zaista naneo ubedqiv skup{tina, nema spaqivawa televizija. Mi se od wih raz- poraz ha{kim tuìocima. Posledwe svedo~ewe je bilo, likujemo upravo po tome {to nismo zlikovci. [to se ti~e mislim, najzanimqivije. Mogli ste to i da vidite, gde se Borisa Tadi}a, ja vidim da je on sa svojim tuìocima i svo- svedok Tuìla{tva odjedanput pretvorio u svedoka odbra- jim direktorima i glavnim urednicima pojedinih medij- ne, kao {to smo im mi i govorili, ali nam oni nisu verova- skih ku}a krenuo u sveop{tu hajku i harangu protiv druga- li. Mi pozivamo Ha{ko tuìla{tvo da se ne igraju sa iz- ~ije misle}ih qudi u ovoj zemqi i vidim da je Boris Tadi} mi{qawem branilaca Vojislavu [e{equ zato {to }e Vo- re{io da hapsi sve {to stigne po Srbiji, pa mu navodno jislav [e{eq {trajkovati gla|u od prvog trenutka, bilo smeta {to neki imaju poslani~ki imunitet. Pa, ja pozivam {ta da izmisle, bilo koju varijantu, od “stend baj” do pra- Borisa Tadi}a da uhapsi mene. Ja nemam poslani~ki imuni- vog branioca, na bilo koji na~in. To Vojislav [e{eq ne- tet. Obi~an sam gra|anin ove zemqe, znam da me mrzi mno- }e prihvatiti. Ako ho}e da ga ubiju, ne bi bilo prvi put. go vi{e nego Vjericu Radetu ili bilo koga drugog. Ja ga po- Mogu da se ujedine sa reìmom Borisa Tadi}a, samo ~ekam zivam da me uhapsi, i wega i wegove tuìoce i neke od glav- {ta }e jo{ da smisle. Malo im je da hapse svakog. Samo ~e- nih urednika, jer ja o Borisu Tadi}u mogu da kaèm sve naj- kam kad }e da smisle, kao {to sam vam rekao pre jedno tri gore, od toga da se nalazi na ~elu kriminalnog lopovsko- nedeqe, kako da nas pobiju”.

42 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! Brutalno spre~avawe protestne {etwe i obra~un diktatorskog re`ima sa gra|anima i Srpskom radikalnom strankom tokom Svesrpskog sabora BatinamaBatinama kaka EvropiEvropi

• Provokatori koji su izazvali nerede nisu ni u jednom trenutku bili u~esnici mitinga i, prema tvrdwama reporterke B92, od po~etka protesta stajali su na uglu Makedonske i De~anske i mirno }askali sa policajcima • Indikativno je da za vi{e od 2 sata, koliko je trebalo da se oko 30 govornika obrati okupqe- nim gra|anima, nije do{lo ni do jednog incidenta, a da je sukob izme|u izgrednika i policije eskalirao nekoliko minuta pre nego {to je trebalo da usledi protestna {etwa

Pi{u: Sr|an Tomi} i Jelena Grbi} Kamera B92 zabeleìla je jo{ jedan dokaz da policajci i àndarmi, slu~ajno ili namerno, nisu svoj posao radili ka- iran i dostojanstven Svesrpski sabor povodom hap- ko treba. Naime, oko 22 ~asa ve}a grupa organa (ne)reda po- {ewa dr Radovana Karayi}a od strane diktator- tiskuje grupicu od 20-ak provokatora ka mirnim u~esnici- MMskog reìma Borisa Tadi}a, pretvorio se u op{te, ma u protestu, a zatim baca suzavac na ugao Trga Republike ni~im izazvano, premla}ivawe i zasipawe suzavcima i gu- i Kolar~eve ulice. menim mecima gra|ana, novinara i visokih funkcionera U tom momentu, izve{ta~i Velike Srbije, slute}i, ali Srpske radikalne stranke. “Narodna, evropska i demokrat- ne znaju}i ta~no {ta se de{ava, poku{avaju pored poslasti- ska” policija je, prema mi{qewu Vlade republike Srbije, ~arnice “Trg” da se probiju ka Kolar~evoj. Zatim se ~uju odli~no obavila svoj posao. Po{to je posao policije da povici “beì, suzavac!”, a stampedo nas “tera” u Knez Mi- obezbedi skup i okupqene na istom, Vlada je, izgleda, mak- hajlovu. Ispred nas grupa mladi}a i devojaka uzbu|eno, za- simalno ocenila svoj specijalan zadatak za policiju – bru- dihanim glasom vi~e: “Tukli Vu~i}a, Pelevi} ’popio’ gu- talno spre~avawe protestne {etwe i obra~un sa Srpskom radikalnom strankom. Provokatori koji su izazvali nerede nisu ni u jednom trenutku bili u~esnici mitinga i, prema tvrdwama reporterke B92, od po~etka protesta stajali su na uglu Makedon- ske i De~anske i mirno }askali sa “neprijateqima” sa kojima su se kasnije sukobili!? Deo protokola SRS-a obi{ao je, pred po~etak i u toku mitinga, sve sporedne ulice oko Trga Republike i nije nai{ao ni na jednu sumwivu grupu koja bi, eventualno, mogla da se sukobi sa policijom. Po re- ~ima {efa protokola Ra{a Vu~ini}a, on je vi{e puta upozorio policiju na grupu koja je stajala u Makedonskoj ulici, izdvojena iz mase. Policija je garantovala da ta grupa nije problem, da je 100 odsto pod kontrolom i da }e ih oni “za pet minuta ras- terati”, te da bude bez brige!? Indikativno je da za vi{e od 2 sata, koliko je trebalo da se oko 30 govornika obrati oku- pqenim gra|anima, nije do{lo ni do jednog incidenta, a da je sukob izme|u izgrednika i policije eskalirao nekoliko minuta pre nego {to je trebalo da usledi protestna {etwa. Jo{ vi{e za~u|uje ~iwenica da su neredi izbili na, od strane organizatora, prijavqenoj polaznoj ta~ki {etwe. Izme|u 21.20 i 22 ~asa, na nekoliko stotina metara od bine, pored koje su se sve vreme dok su se govornici smewi- vali, nalazili reporteri Velike Srbije, na svakih 15 do 20 minuta ~ule su se 2-3 jake eksplozije. Policiji, koja je kasnije vi{e desetina hiqada qudi rasterala u veoma kratkom roku, nije bilo dovoqno 40 minuta da smiri situaciju.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 43 STOP tiraniji!

vr{etku Nikoli}evog govora, policijske snage su bacile jo{ 3 suzavca na sam Trg Republike, stvoriv{i dimnu zave- su koja je razdvojila u~esnike mitinga. Jedan deo je beào du` Kolar~eve ulice ka Terazijama, a drugi deo krenuo je ka Francuskoj ulici. Kolona koja se kretala du` Francu- ske ulice i{la je ka zgradi Doma armije, kako bi do{li do ~istog vazduha, jer na Trgu vi{e nije moglo da se di{e. Ne- dugo zatim, kolona qudi u Francuskoj ulici po~ela je da se smawuje tako {to su mnogi potraìli uto~i{te u bo~nim ulicama, a jedan deo wih je krenuo da se razilazi ka Bajlo- nijevoj pijaci. Paralelno, dva reda kordona policije koja su se nalazila ispred Doma omladine blokirali su prolaz ka Trgu Ni- kole Pa{i}a. Ispred Doma omladine stajao je i jedan novinar B92 koji je slikao foto-aparatom sve koji su se tuda kretali. [to se ostalih grupa qudi ti~e, oni su, mahom ra- {trkani, zastajali oko lokalnih restorana i kafana, gde su na TV-prijemnicima pratili direktna ukqu~ewa vezana za miting na Trgu Republike, kao i izjave pojedinih novinara o “napadima huligana na policiju u De~anskoj ulici”. Ove izjave je narod na ulicama ispratio o{tro negoduju}i, a najvi{e negodovawa izazvalo je izve{tavawe Televizije B92 Info. Snage “reda” tukle redom Iako je danima pre mitinga protiv wegove diktature, meni metak u glavu”! \avo je odneo {alu! Skre}emo u Srem- Boris Tadi} izigravao du{ebri`nika i za{titnika novi- sku, uputiv{i se ka Zelenom vencu. Taman da sustignemo po- narske profesije, wegova “sila” udarila je na “sedmu silu”. znanike koji su porodi~no do{li na protest, na 15 metara Brutalno je pretu~en na{ uvaèni kolega i narodni posla- ispred nas pada suzavac koji je ispaqen iz pravca sedi{ta nik Du{an Mari}, iako je za{titio policajce od nasrtaja Demokratske stranke, koje su policajci “{titili” od qu- huligana koji su juri{ali razbijenom fla{om i par~etom di koji su samo èleli da odu svojim ku}ama. Vra}amo se ka odlomwenog betona. Po{to je smirio situaciju, izbegao je “Knezu”, ali ne lezi vraè – jo{ jedan suzavac nam fiju~e pendrek, a kada je pokazao poslani~ku i novinarsku legiti- iznad glave, ali ne znamo ta~no gde, jer se nalazimo izme|u maciju, bezumno su ga pretukli. “Po~eli su da me udaraju po zgrade i ulaza u podzemni prolaz. glavi, vratu, le|ima... Oborili su me ti udarci, pao sam na Stotinak qudi se mahinalno savija kao da }e suzavac da asfalt, a neko od policajaca me je jo{ dva puta {utnuo u kr- im padne na glavu. Pribijamo se uz izlog butika, a kada smo po~eli da se gu{imo, ~uvar pu{ta nas 10-ak da u|emo u bu- sta. ûo sam da je neko povikao da stanu, i batine su presta- tik. Svi su u {oku, pogled je zamagqen i sve deluje kao kole. Deset-petnaest minuta sam leào tu na ulici. {mar. Kada smo iza{li nakon 10 minuta, morali smo da Iako je preko puta mene bio kordon policije i iako su protr~imo pored mesta gde je ba~en prvi suzavac, jer je i da- znali ko sam, niko nije pri{ao da mi pomogne. Jednostavno, qe “{tipao” za o~i i nos i “pritiskao” plu}a. Pomenute samo su stajali i gledali”, rekao nam je gospodin Mari}. poznanike smo ponovo sreli u ulici Carice Milice. Oni Lekari su konstatovali da ima povredu glave iznad desnog nisu imali gde da se sklone, pa su morali da protr~e pored uha od udarca, hematom na prelazu vrata i le|a na sedmom suzavca u momentu kad je ba~en. [esnaestogodi{wem Veq- pr{qenu, hematom na levom ramenu i krstima i poderoti- ku, iako je pro{lo vi{e od 20 minuta od preìvqavawa su- ne na obe ruke. S obzirom da je gospodin Mari} ranije imao zavca, o~i su bile krvave i ka{qao je dok je obja{wavao ka- povredu vrata, diskus herniju izme|u petog i {estog prko je mislio da }e da se ugu{i. {qena, po proceni lekara, da je dobio udarac samo jedan Na Brankovom mostu qudi pani~no zovu, mobilnim te- santimetar vi{e – bilo bi kobno. lefonom, prijateqe sa kojima su se razi{li u gu`vi. Sve je Pretu~en je i novinar “Bete”, a reporter “Glasa javno- u redu, ali niko nije po{te|en neprijatnog iskustva sa su- sti”je dobio pendrekom po ruci. Kamermanu iz [panije ka- zavcem. Mnogi su na Terazijama gurali glavu u fontanu. meru je polomio neko iz mase. Za{to? Mo`da je kolega iz Kruì pri~a da su policajci od muke ~upali kosu, ali ne [panije realnu sliku o mirnim protestima zbog hap{ewa svoju, ve} – osmogodi{we devoj~ice! dr Radovana Karayi}a slao van granica na{e zemqe, {to je Prema re~ima gra|ana koji su se nalazili u Kolar~evoj neko hteo da spre~i po svaku cenu? Prisutni koji su se na- ulici, ne{to posle 22 ~asa policija je bacila prvi suzavac lazili u blizini bine mogli su da se uvere da tokom ~ita- na centralni deo Trga, kod raskrsnice sa Kolar~evom uli- vog protesta niko qude iz RTS-a nije popreko pogledao, ni com. Na ovoj raskrsnici nalazio se zna~ajan broj qudi, gu- dobacio ru`nu re~, a kamoli da im je ne{to gore u~inio. sto grupisanih, koji su mahom po~eli da beè od suzavca. Novinarka B92, shvativ{i da je preterala sa isticawem da Me|u ovim qudima, koji su sve vreme mirno pratili prosu organizatori (Srpska radikalna stranka) maksimalno test, uglavnom su bile ène i deca, koji su vikali prema uzeli novinare u za{titu, rekla je da je po izbijawu nereda snagama policije da prestanu sa potiskivawem mase. Samo “ne svojom voqom”oti{la ispred sedi{ta Srpske radikal- jedan minut kasnije, policija je bacila i drugi suzavac, pone stranke u Pariskoj ulici. novo na istu raskrsnicu. Dok je ovo izgovarala, prepoznala se mr`wa u wenom Dok se sve ovo de{avalo, na bini je govorio Tomislav glasu. To je tipi~an primer govora mr`we na kome ova te- Nikoli}, koji je nastojao da smiri situaciju. Odmah po za- levizija neprestano insistira. Za objektivnog novinara,

44 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! protiv wegove voqe moè biti samo to da ne obavi razgo- daleko ve}e od onoga {to pi{e u lekarskom izve{taju!? vor sa organizatorima doga|aja sa koga izve{tava. General- Sve navedene ~iwenice i doga|aji govore o tome da ~la- ni sekretar SRS Aleksandar Vu~i}, i pored toga {to su na- novi i simpatizeri Srpske radikalne stranke ne lin~uju rodni poslanik Du{an Mari}, Slavi{a Kokeza i on pretu- novinare i ne pale, ne ru{e i ne pqa~kaju svoj (glavni) ~eni, a narodni poslanici Borislav Pelevi} i Dragan To- grad, ve} mirno, dostojanstveno i ~asno diù glas protiv dorovi} pogo|eni gumenim metkom u glavu i nogu, dao je, bez diktature Borisa Tadi}a, i da je reakcija policije osveta ikakvih negativnih emocija izjavu za B92, a to je isto u~i- wegovog “veli~anstva diktatora” prema svima onima koji nio (po izjavi novinarke, protiv wene voqe) i zamenik se drznu da mu drmaju fotequ na kojoj sedi. predsednika SRS Tomislav Nikoli} na koga je ba~en suza- I pored maksimalnog angaòvawa, “proevropski” medi- vac. Ne moè se ni zamisliti situacija u kojoj 90-tih godi- ji, uz pomo} svojih omiqenih politi~ara, nisu uspeli da na novinar “Bastiqe”, kako su tada zvali RTS, u pratwi ak- ubede gra|ane Srbije da je Srpska radikalna stranka “poli- tivista koalicije “Zajedno” (DS, SPO, GSS) koji brinu o ti~ki inspirator” i organizator nemira na beogradskim wegovoj bezbednosti, dolazi ispred nekog od wihovih sedi- ulicama. {ta i obavqa razgovor sa liderima te koalicije na koje je prethodno brutalno nasrnula policija. Za nerede odgovorni infiltrirani provokatori i policija Neimenovani, povre|eni komandir policije u Urgent- nom centru dao je izjavu za “Ve~erwe novosti” u kojoj insistira na tome da neredi nemaju nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom i da su plod frustracije navija~a. Ni- jedan od provokatora koji su izazvali nerede nije zbrinut zbog ozleda. U gradu se nije dogodila nijedna pqa~ka. Policija je namerno pucala u narodne poslanike Srp- ske radikalne stranke. Gospodin Pelevi} je upucan direktno u glavu sa razdaqine od svega sedam metara, {to jasno ukazuje da je doti~ni policajac znao na koga poteè pi- {toq. Tom prilikom slomqene su mu obe jagodi~ne kosti, a grupa policajaca je, pored generalnog sekretara SRS Aleksandra Vu~i}a, brutalno pretukla i wegove prijateqe koji su svojim telima poku{ali da ga za{tite. Pomenuti Slavi{a Kokeza, kome je policija razbila glavu, tvrdi da je napad smi{qeno bio usmeren na Vu~i}a. Naime, grupa od desetak policajaca bukvalno je juri{ala na wih, a dvojica-trojica odmah su se ustremila na Vu~i}a i po~ela da ga udaraju pendrecima. U blizini vi{e nije bilo navija~a, samo Vu~i} i tri wegova prijateqa. “Udarali su nas po glavi, le|ima, stomaku, nogama. Mene su pendrekom udarili tri-~etiri puta svom snagom. Dok me je di- vqa~ki udarao po glavi, policajac mi je psovao majku radikalsku. Rekao je: Ko ste vi da demonstrirate protiv predsednika Tadi}a, ja }u vas nau~iti pameti. Tadi} je zakon u ovoj dràvi”. “Ne se}am se kada je batinawe prestalo”, kazao nam je Kokeza kome je lekar iz Urgentnog centra savetovao da ode na Institut za sudsku medicinu, jer su povrede

Iz ~asa u ~as Ne{to posle 19 ~asova – po~eo miting. Na govornici se smewuju funkcioneri Srpske radikalne stranke, Ota~astvenog pokreta OBRAZ, “Dveri”, “Nomokanona”, pokreta “1389”, profesori, glumci, muzi~ari, predstavnici politi~kih partija iz Crne Gore, Republike Srpske, kao i predstavnici iz Kosovske Mitro- vice. Narod je raspore|en od po~etka Kolar~eve ulice, preko celog Trga Republike, dela Vasine i Francu- ske, sve do raskrsnice kod Doma omladine. Oko 21:20 – iz pravca Doma omladine ~uju se 2 eksplozije u razmaku od 5 minuta. Na drugim lokacijama stawe je nepromeweno. 21:40 – ~uju se jo{ 3 eksplozije, ponovo iz pravca Doma omladine, narod i daqe staji mirno i prati de- {avawa na bini. 21:55 – opet 3 eksplozije iz pravca Doma omladine. Vide se i bakqe koje lete ka zgradi “Politike”. 22:05 – policija baca prvi suzavac na centralni deo Trga, kod raskrsnice sa Kolar~evom ulicom. Isto- vremeno na bini govori Tomislav Nikoli} i smiruje situaciju. Po zavr{etku govora Tomislava Nikoli}a, policijske snage bacaju 3 suzavca na sam Trg Republike. Na- staje “dimna zavesa” ...

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 45 STOP tiraniji! Svesrpski sabor podr{ke dr Radovanu Karayi}u

SLOBODA za Srbiju

rpska radikalna stranka je u Beogradu, 29. jula 2008. stravi~ne zlo~ine nad srpskim narodom. Reìm Borisa Ta- godine, organizovala veliki miting protesta protiv di}a je ponizio Srbiju i izjedna~io je sa ha{kim kazamatom SSreìma Borisa Tadi}a i istovremeno podr{ke dr Ra- uhapsiv{i srpskog heroja. Zato smo danas ovde da kaèmo – dovanu Karayi}u. Pored predstavnika Srpske radikalne sloboda za Srbiju, da nas ne}e u}utkati ni medijske laì, stranke, na mitingu su u~estvovali i predstavnici drugih ni oni koji najvi{e vole da sluè nekome drugome, a ne svo- politi~kih stranaka, brojni srpski intelektualci, li~no- me narodu. sti iz javnog ìvota, kao i ~lanovi nevladinih patriot- Bra}o i sestre, na{ prvi govornik danas je predsednik skih organizacija. Na beogradskom Trgu Republike okupi- Me|unarodnog udruèwa za istinu o Radovanu Karayi}u, lo se nekoliko desetina hiqada qudi koji su na miran i do- profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Kosta âvo- stojanstven na~in ispratili govore preko 30 u~esnika mi- {ki. tinga. Svi govornici su poslali jedinstvenu poruku – Sr- Akademik Kosta âvo{ki: Dragi prijateqi, bra}o i se- bija vi{e ne}e da trpi diktaturu i ponièwa nenarodnog stre, na{i kvislinzi koji se uveliko trude da se umile svo- reìma Borisa Tadi}a. jim stranim gospodarima i naredbodavcima ve} su odlu~i- Objavqujemo integralnu verziju govora svih u~esnika li da Ha{kom tribunalu izru~e najve}eg ìvog Srbina, dr Svesrpskog sabora. Radovana Karayi}a. Pa kakav je to sud i da li se i~emu do- Lidija Vuki}evi}: Slobodarski narode, prijateqi, bra- brom od wega moèmo nadati? Pored toga {to je sramno iz- }o i sestre, ovaj veli~anstveni skup pokazuje svima da srp- rugivawe pravu i pravdi, on je pokretna traka smrti. Prva ski narod nije i ne}e da bude na kolenima, da ume da ceni ha{ka `rtva bio je general \or|e \uki}. On je kidnapo- hrabrost, juna{tvo i svoje pravo da slobodno ìvi i misli. van, potom je zlostavqan, a onda izru~en Ha{kom tribuna- Oni koji hapse i izru~uju srpske heroje, oni misle da }ete lu. Tamo je te{ko oboleo, da bi ve} 18. maja 1996. godine is- vi da }utite kada pu{taju na slobodu one koji su izvr{ili pustio svoju izmu~enu du{u. Druga ha{ka `rtva bio je Si-

46 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! mo Drqa~a, koga su prilikom hap{ewa britanski komando- da nas ponize do kraja. Hteli su da kidnapuju jo{ jednog ve- si ubili s le|a “u samoodbrani”. Tre}a ha{ka `rtva bio je likog Srbina i da ga odvedu u Hag i da demonstriraju svoju Milan Kova~evi}, koji je 1. avgusta 1998. godine umro u ha- mo}. Ali {ta se dogodilo? Dogodilo se ~udo. Dogodio se {koj }eliji, li{en spasonosne nege i prave lekarske pomo- obrt. Dogodila se metafora. Srbija je opet preko Radovana }i. êtvrta `rtva bio je Slavko Dokmanovi}, koji je 28. ju- Karayi}a pokazala svoju mo}, snagu svog srpskog duha. Taj na 1998. godine, ba{ na Vidovdan, na|en obe{en u svojoj }e- ~ovek, Radovan Karayi}, je uspeo u atmosferi divqeg zapa- liji. Peta `rtva bio je Dragan Gagovi}, koga su francuski da, u atmosferi lin~a, u atmosferi hajke, ne samo da ìvi, vojnici ubili za volanom pored petoro dece oko ~ijih gla- ne samo da radi, nego je uspeo da pomaè druge qude i da ih va su zvi`dali meci. [esta i sedma `rtva su bili Novica le~i. U tome je snaga srpskog duha. U tome je tajna srpskoga Jawi}, koji je sam sebi oduzeo ìvot kada je optuèn, i we- naroda. gov ucveqeni otac, koji se ubio kada je ostao bez sina jedin- Radovan Karayi} je samo ogledalo va{e snage, snage koca. A Luiz Arbur, tada{wi ha{ki tuìlac, je i ne znaju}i ja vas je danas ovde okupila. I vi, takvi kakvi ste, koji ste da je Novica Jawi} mrtav, povukla optu`nicu protiv wega spremni na suprotstavqawe posle toliko razo~arewa, po- zbog preoptere}enosti suda. Sram je bilo! Osma ha{ka `r- sle toliko poraza, vi pomaète i one koji nisu u stawu, ko- tva bio je Vlajko Stojiqkovi}, koji je ritualno izvr{io ji nemaju toliko hrabrosti da misle svojom glavom, vi po- samoubistvo na stepeni{tu Savezne skup{tine kada je sa- maète i wihovoj deci da ìve u atmosferi du{evnoga znao da je usvojen zakon po kojem je trebalo da bude izru~en zdravqa. Jer du{evno zdravqe je imenovati sve svojim ime- Hagu. Deveta `rtva bio je general Momir Tali}, koji je na nom, znati da je belo belo, da je crno crno, da je izdaja izda- prevaru uhap{en u Be~u da bi u ha{kom zatvoru te{ko obo- ja, da je sramota sramota i da je sloboda sloboda. leo i ubrzo potom umro. Deseta `rtva bio je Milan Babi}, Radovanu Karayi}u èlim sre}an put, ima}e on tamo pu- ~ija savest, posle o~igledno iznu|enog svedo~ewa protiv no posla. U Hagu su i te kako potrebni isceliteqi. Gospo- Slobodana Milo{evi}a i Milana Marti}a, nije izdràla do tuìoci, sudije i yelati, sve mi zabraniste u ro|enoj ku- pa je, navodno, sam sebi oduzeo ìvot. Naposletku, 11. mar- }i, ali niko mi ne moè zabraniti da pevam i da se smejem ta 2006. godine, Slobodan Milo{evi} je bio jedanaesta `r- umiru}i. A to se vama vi{e ne doga|a ni kad svadbujete, ni tva sudskog ubistva u toj ha{koj nakazi od suda. kad vam se ra|a. Po{tedite me koca i konopca i razapnite U ovom pogledu Ha{ki tribunal je po mnogo ~emu nalik me na vrhu planina kao va{i praoci {to su mog praoca Isu- na Minotaura u kritskom lavirintu smrti. Postupak pred sa Hrista Nazare}anina. Ja }u da gledam, a vi za`murite jer Ha{kim tribunalom je nerazre{iv kobni pravni lavirint }e vam se o~i rasprsnuti od sjaja mog lica, samo poùrite, iz kojeg se jo{ niko, bar ne od Srba, nije izbavio, a da nije {to pre me razapnete, pre }u, pre }u vaskrsnuti. Radovan! pretrpeo te{ko i neizle~ivo trajni gubitak slobode ili Lidija Vuki}evi}: Svako od vas koji ste danas ovde, na moralnu smrt. Jer, Ha{ki tribunal ili osu|uje na tako du- prvoj liniji odbrane srpskih nacionalnih interesa, nosi ge gazne zatvora da se one prakti~no svode na smrt ili delu~ patriotizma, hrabrosti i istine i gradi put kojim tre- limi~no po{te|uje samo one koji sara|uju sa tuìocem, to ba da krene svaki ~astan ~ovek u Srbiji. jest druge terete da bi ne{to spasli od svog bednog preosta- Molim vas da velikim aplauzom pozdravite slede}eg go- log ìvota bez samopo{tovawa i bez ~asti. vornika, za koga znate da ne}e stati dok srpski narod ne bu- U ovakvim te{kim i poniàvaju}i okolnostima nama je, de istinski slobodan. Generalni sekretar Srpske radikal- umesto kvislin{ke vlade, potreban Tezej koji }e kona~no ne stranke, Aleksandar Vu~i}. stati nogom za vrat ha{kom Minotauru, a ovih 11 srpskih Aleksandar Vu~i}: Dragi prijateqi, samo ho}u da vam `rtava sada{woj kvislin{koj vladi nisu dovoqan razlog kaèm jedno veliko hvala {to ste u ovolikom broju do{li da prekine sramnu saradwu sa ovim sudom. Dakle, to treba da pokaète da Srbija nije umrla iako je ubijaju i Boris Ta- definitivno odbaciti. I to je razlog {to, posle oslobo|e- di} i svi wegovi satrapi danas. Hvala vam {to uspevate da wa Nasera Ori}a i Ramu{a Haradinaja, sa ha{kim sudom izdrìte sve laì wihovih prqavih medija. Hvala vam uop{te vi{e ne treba sara|ivati, a kako na{i kvislinzi i {to ste u stawu da izdrìte sve laì wihovih lopova i daqe sara|uju sa takvom nakazom od suda, neka ih prati ve~- bandita koji danas Srbijom upravqaju, a koji nam svakog da- no prokletstvo i neka im se zatre ime dok je sveta i veka. na sole pamet kako su oni boqa Srbija. Hvala vam, jer vi ste Dole kvislin{ka vlada u kojoj su se slizali ùti i crveni! A neka Bog ~uva dr Radovana Karayi}a! @iveli! Lidija Vuki}evi}: Srpski narod ima danas poseban odnos prema svojoj ju`noj pokrajini, prema Kosovu i Metohi- ji, gde Srbi ìve u enklavama i gde za wih ne vaè zakoni i prava koja vaè za sve druge qude na svetu. Sa nama je ve~eras èna koja nesebi~no daje sebe u borbi za boqi ìvot srpskog naroda i koja je uvek bila na strani srpskih heroja. Nikada nije bila ~lan nijedne partije, ali je uvek bila uz svoj narod u najteìm trenucima. Gospo- |a Ivana @igon. Ivana @igon: Dragi moji, voqeni narode, hiqade i hiqade majstora manipulacije i milioni i milioni dolara usmereni su na to da slome nesalomivi duh srpskog naroda, ali u tome ve} 15 godina ne uspevaju. Do{la sam da vam se zahvalim na tome. Hvala vam. Hvala vam {to ne pristajete na predaju. Hvala vam. Hvala vam {to ne pristajete na izdaju. Hvala ti, moj voqeni narode, {to ne pristaje{ na ovako veliku sramotu u najteèm trenutku, kada su telu Srbije nasilno otrgnuli srce koje kuca i zauvek }e kucati na Kosovu i Metohiji. Hteli su da nam otmu zadwi dah nade. Hteli su

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 47 STOP tiraniji! budu}nost Srbije. I pored straha koji su {irili, i pored Lidija Vuki}evi}: Gra~anica, Kosovska Mitrovica, pretwi i pored svega {to su govorili, vi ste danas ovde, de- [trpce, Pe}, Prizren, Gwilane, Novo Brdo, Plemetina su setine hiqada Srba, desetine hiqada qudi koji se ne pla- Srbija. Kosovo i Metohiju niko nikada ne}e oteti iz srca {e ni za sebe, ali brinu za svoju decu, brinu za Srbiju, bri- srpskog naroda. nu za na{u zajedni~ku budu}nost. Sa nama je i Milan Ivanovi}, predsednik Srpskog naci- Ja vas sve molim da samo na jedan trenutak, dragi prija- onalnog ve}a Severnog Kosova i Metohije. teqi, samo na trenutak spustite va{e divne srpske zastave, Milan Ivanovi}: Narode srpski, Srbijo, poru~ujemo samo da pokaèmo svima, da nam ne kaù ve~eras 5.000 ili Specijalnom sudu da pisma sa Kosova putuju duè od deset ne znam koliko. Pokaìte jednim velikim aplauzom i za dana, a ovo je miting za Radovana, ali jo{ vi{e za Republi- Radovana Karayi}a, za Vojislava [e{eqa, za sve srpske ju- ku Srpsku, za Kosovo i Metohiju, za Srbiju, za slobodu. Hap- nake, da im pokaèmo koliko daju za Srbiju. Ja~e! Jo{ ja~e, {ewe Radovana Karayi}a zna~i poku{aj ukidawa Republi- Srbijo! Jo{ ja~e! ke Srpske, zna~i otimawe Kosova, zna~i raspar~avawe Sr- Bra}o i sestre, dragi prijateqi, samo vas molim da i ve- bije, zna~i oduzimawe Srbima slobode. I, kako [oji} ka- ~eras na miran i dostojanstven na~in pokaèmo da }emo do è – ne}e da moè. Sa ovog veli~anstvenog skupa poru~uje- posledweg daha voleti Srbiju. Da }emo se boriti za Srbi- mo –ne damo Republiku Srpsku, ne damo Srbiju, ne damo Ko- ju i da }emo imati slobodnu Srbiju. @iveli! Hvala vam, vi sovo i Metohiju, ne damo Radovana. ste najboqi deo Srbije i ne znate koliko nama zna~ite, jer Kao Srbin sa Kosova i Metohije prenosim vam pozdra- vi nas vodite, vi ste sloboda i vi ste budu}nost Srbije! ve Srba sa Kosova, sa prostora koji je danas banditski i ma- Hvala vam najlep{e! fija{ki. Srbi su tamo u okruèwu neprijateqa, albanskih Lidija Vuki}evi}: Sa nama je danas veliki broj mladih terorista, kao i me|unarodnih organizacija, antisrpskih qudi koji se nisu pokorili totalitarnom reìmu Borisa iskqu~ivo, KFOR-a i UNMIK-a. Prenosim vam i poruku Tadi}a i koji veruju u budu}nost svoje dràve. da se svim legitimnim sredstvima borimo za na{u dràvu, Na{ slede}i gost je portparol Narodnog pokreta 1389. da se svim legitimnim sredstvima borimo za slobodu. Tako gospodin Mi{a Vaci}. smo i opstali u severnom delu Kosova i Metohije i danas Mi{a Vaci}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, pomoz Bog. nas ima i vi{e nego {to nas je bilo 1999. godine. A moram “Ne bojim se od vraìjega kota, neka ga je ka na gori lista, da kaèm, moram da priznam da represivne aktivnosti koje no se bojim od zla doma}ega”. Ima li danas Srbina kojeg ne prema nama preduzimaju KFOR i UNMIK ponekad, izgle- opomiwu ove proro~ke Wego{eve re~i? Ima li ikoga me- da, da su gotovo mawe od represije koje preduzima ovde vlast |u vama ko gnevom pravednim nije prokleo qudske pogani prema narodu u Beogradu zato {to protestuje protiv hap- kojima ni{ta sveto nije? Osam godina ponièni crvenimo {ewa Radovana Karayi}a. zbog zlo~ina koji nisu po~iweni, zbog histeri~ne agresije I zato s pravom moèmo re}i, te{ko je biti Srbin u Hr- raznih crnih èna, koje insistiraju da se moramo denaci- vatskoj, u Crnoj Gori, na Kosovu, ali te{ko je danas biti fikovati, da se moramo izviwavati yelatima, da Bratunac Srbin i u Beogradu i ostalim delovima Srbije. Srbi su po- nije ni S od Srebrenice, da je pu{tawe na slobodu zlo~i- stali gra|ani drugog reda, ako bismo rekli da nismo Srbi, naca Ramu{a Haradinaja i Nasera Ori}a nesposobnost Ha- ne bi nas ka`wavali. Ako bi Radovan rekao da nije Srbin, {kog tuìla{tva, a predaja osniva~a zapadne srpske drà- ne daj Boè, nego da je Albanac, da je [iptar, da je musli- ve, na{eg Radovana, kona~an trijumf pravde novog svetskog man, oslobodili bi ga odmah, kao {to su oslobodili alban- poretka. êtrdeset osam srpskih glava ve} je videlo }elije skog zlikovca Haradinaja, kao muyahedina Nasera Ori}a. ha{kog kazamata. Grupi qudi iz zemaqa koje sebe nazivaju I zato je u pravu aforisti~ar koji kaè – za Ha{ki sud ni- Evropskom unijom to nije dovoqno. Ova zemqa se odri~e ko nije kriv dok se ne dokaè da je Srbin. Samo su im Srbi svog dostojanstva i suvereniteta i ni to ejuncima nije do- krivi i niko vi{e. A hap{ewe Radovana Karayi}a zna~i voqno. Insistiraju na odricawu na{e tu`be pred Ujedi- hap{ewe vo|e bosanskih Srba, zna~i hap{ewe vo|e Srba u wenim nacijama, a ejunci bi jo{ vi{e, da uspostavimo di- celini. Zna~i hap{ewe humaniste, lekara, psihijatra, ~o- plomatske odnose sa nepostoje}om dràvom Kosovo, da iz- veka koji je spre~io genocid nad Srbima u Bosni i Herce- ru~imo sve srpsko i da prihvatimo da ni Tre}i rajh nije ra- govini, ~oveka koji je spre~io reprizu Jasenovca, koji je van srpskoj hegemoniji. spre~io nova Jadovna i Golubwa~e, koji je spre~io du{e- Izdajni~ka, marionetska vlast, o~ima èqnim novca, gupke za nevinu srpsku decu u Bosni i Hercegovini. Zato su rukama krvavim od kra|e izborne narodne voqe, spremna je ga uhapsili i hap{ewe Radovana Karayi}a zna~i prodaju i da ejuncima ispuni svaku èqu, da dâ i ono {to se ne tra- izdaju i Republike Srpske i Kosova i Metohije. Dràvni ì kako bi sa~uvala jedinu DS-SPS ideologiju, a to je vrh Srbije ru{i Republiku Srpsku, dràvni vrh Srbije vlast, vlast i samo vlast. prodaje Kosovo i Metohiju, prodaje Srbiju. A ko je dràv- Narode, ova Srbija nije ni Tadi}, ni Alimpi}, ni Da- ni vrh Srbije? Dràvni vrh Srbije je samo jedan ~ovek, je- ~i}, ni Palma, ovo je zemqa Lazara i Milo{a, Nikole Te- dan autokrata, jedan diktator. Kaìte mu ime. Dràvni vrh sle i Pupina, @ivojina Mi{i}a i Nikole Pa{i}a, majora Srbije raspu{ta i Skup{tinu. Dràvni vrh Srbije, samo Gavrilovi}a i |enerala Mladi}a. Oni su zadivili svet, da bi uhapsio Radovana Karayi}a, spre~ava i porodicu Ra- oni su temeqili tradicionalnu Evropu, a Srbija je Evro- dovana Karayi}a da poseti svoga supruga, svoga oca. Toliko pa vazda bila i bi}e, ma {ta ejunci mislili i ma {ta potu- su osioni i po tome su se pribliìli Nata{i Kandi} koja rice i nesrbi me|u Srbima prièqkivali. Srbija zaista kaè da je Radovan Karayi} gori od Hitlera. To je pla}ena nije {aka pirin~a da je pozobqe svaka vrana koju nanese ve- fukara, aspida, to je ona i ni{ta vi{e. Naravno, danas u tar. Da, Srbija nije }ilim iz du{eka da na wemu sede sr~u- Srbiji Srbi postaju gra|ani drugog reda, Srbima danas tre- }i {erbet. Zato “neka bude borba neprestana, neka bude ba pozitivna diskriminacija u Srbiji ako su ve}inski na- {to biti ne moè, nek ad pro`dre, pokosi satana, na gro- rod zato {to su ugwetavani. Srbe danas u Srbiji i tuè i bqu }e izni}i cve}e za budu}e neko pokoqewe”. sude. Srbima se danas i u Srbiji sudi, a presu|uju im, niko Bra}o, u borbu dok ne pobedimo. Svakog dana na ovom me- drugi, no ostaci onog crnogorskog reìma Mila \ukanovi- stu protesti u 17 ~asova. Ne smemo pokleknuti. Srbija je ja- }a kada smo bili zajedno, ovde u Beogradu. U Beogradu su ti ~a od izdajni~ke vlasti. ostaci, u Beogradu su recidivi. I presu|uju im oni iz Voj-

48 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! vodine koji veli~aju Tu|manovu Hrvatsku i {ahovnicu. Ha{kog tribunala zapadne sile nastoje da prikriju isto- Presu|uju im oni iz Sanyaka koji veli~aju otomansku Tur- rijski genocid nad Srbima u 20. veku. @ele da zatrpaju Ja- sku. Oni presu|uju danas Srbima i danas je to iza{lo na po- senovac i jo{ jednom zabetoniraju sve jame i srpska strati- vr{inu i nikada nije bilo ovoliko ovih sa satelitima, sa {ta od Kle~ke i Sarajevskih kazana, do Bratunca, Jadovna, antenama, nikada nije bilo ovoliko izme}ara, jani~ara, iz- Pakraca i Oku~ana. dajnika, nikada ih nije bilo vi{e u Srbiji. Srbi, naàlost, draga moja bra}o, brzo zaboravqaju i I {ta raditi? [ta uraditi sada? Buna, buna na dahije. svoje ogromne `rtve, ali i svoje heroje. Budimo hrabri i do- Buna na me|unarodne dahije, ali samo legitimnim sredstvi- stojanstveni, verujmo u sebe, verujmo u svoje nacionalne tema. ûvajte se provokatora, ~uvajte se provokacija, ~uvajte `we, negujmo znawe i vrline, ne izdajmo svoje heroje, budi- se uba~enih snaga reìma koji }e vas izloìti provokaci- mo bez mane i straha, kao {to kaè pesnik. @iveli! ji. I s pravom nas je podsetio i na{ akademik Kosta âvo- Lidija Vuki}evi}: Kako je ve~eras sve u znaku o~uvawa {ki, koji je rekao, citiraju}i jednog anti~kog filozofa, srpskih nacionalnih interesa, sada }e vam se obratiti ~o- da je sre}a u slobodi, a sloboda je u borbi. Srbi }e odabra- vek koji je dao veliki doprinos borbi za Srpstvo i slobodu ti, izbor nije teàk, izme|u tame i svetlosti, izme|u dobra na{e zemqe. Dragi prijateqi, molim vas da pozdravite i zla, izme|u Beograda i Va{ingtona, izme|u Brisela i profesora Borislava Pelevi}a, poslanika srpskih radi- Mitrovice, izme|u uvoznih pomija i zdrave srpske hrane, kala. izme|u fa{izma i slobode, izme|u virtuelne Evropske Prof. Borislav Pelevi}: Bra}o i sestre, oni koji su unije i Srbije. Srpski narod bira slobodu, srpski narod prevarom pobedili na izborima, ho}e po svaku cenu da nas bira Srbiju. Pobedi}emo, pobedi}emo, bra}o i sestre, a uvuku u Evropsku uniju. Istog dana kada je mali mi{, Miki Mladi}e, srpske Mladi}e niko nam ne moè uzeti, ne moè Maus, potpisao taj sporazum za pridruìvawe Evropi, nam niko uzeti na{e mitove i legende. I zato ìveo Rado- istog dana je Evropska unija suspendovala taj sporazum i povan! @ivela Republika Srpska! @ivela Srbija sa Koso- stavila nam uslove, odnosno ucene. Prvo, moraju se uhapsi- vom! @iveli! ti Karayi}, Mladi} i Hayi}. Na{i poltroni su prvo uhap- Lidija Vuki}evi}: Sa nama je ve~eras i direktor Isto- sili @upqanina, a onda i velikog srpskog heroja i junaka rijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, dr Radovana Karayi}a. Istovremeno, Hag pu{ta na slobodu Slavenko Terzi}. ratne zlo~ince Fatmira Qimaja, Nasera Ori}a i Ramu{a Dr Slavenko Terzi}: Sve je ta~no, samo nisam direktor. Haradinaja. Draga bra}o i sestre, dragi prijateqi, do{ao sam da kaèm Tribunal u Hagu preko hrane i vode truje na{e qude, da sam, kao i svi vi danas, svim srcem uz dr Radovana Ka- truje Srbe. Koliko je Srba ubijeno u Hagu, koliko je umrlo, rayi}a. On strada samo zato {to je pravoslavni Srbin, {to koliko je izvr{ilo samoubistvo pod moralnom torturom? je spre~io jo{ jedan genocid nad Srbima u Bosni i Herce- Nijedan musliman, nijedan Hrvat, nijedan [iptar, samo govini i {to je presekao zapadne snove o hrvatskoj zastavi Srbi. Slede}i uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju je- na Drini. Na ovom mestu kod velikog Kneza Mihaila, pre ste priznawe Kosova i Metohije, odnosno uspostavqawe ravno sto godina, Beograd i cela Srbija ustali su odlu~no dobrosusedskih odnosa, to je regulisano ~lanom {est i ~la- protiv austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine. Srbi- nom deset Sporazuma o pridruìvawu. Dakle, Srbija, zva- ja i ceo srpski narod danas, smrtno raweni i ponièni, nani~na, ova Srbija koju narod nije izabrao, ova Srbija koju laze se na sudbonosnom istorijskom raskr{}u. Ne èle sa- su izabrali Evropqani i drugi, ona }e priznati Kosovo i mo da je vrate na granice Beogradskog pa{aluka, ve} da je Metohiju. Slede}i izbor bi}e cepawe Srbije na regione i iznutra, kako bi rekao okupacioni upravnik Bosne Kalaj, pokrajine, pa }emo imati republiku Vojvodinu, republiku du{evno prerade. Strani civilni komesari u{li su u na- Sanyak, republiku ju`nu Srbiju. {e {kole i univerzitete, u na{e banke, u na{e novine, ra- @uti nam obe}avaju investicije, obe}avaju nam kredite, dio i TV ku}e, u sve one ustanove iz kojih se moè uticati pare. Pa, ko to danas daje pare yabe? Ili ho}e da nas zadu- na javno mwewe, na dru{tvenu i nacionalnu svest, na eko- è kreditima da na{a deca i na{i unuci pla}aju to dok su nomsko stawe nacije. Pi{u novu srpsku istoriju po meto- ìvi, kao {to je to Tito radio nekada. Ali, za razliku od dolo{kim uzorima Ha{kog tribunala. @ele da ubiju na{e istorijsko pam}ewe, da nas prikaù kao narod agresora i ovog dana{weg Tita, Borisa Tadi}a, koji je preuzeo svu zlo~inaca i da tako u na{em narodu izazovu ose}awe stida i mawe vrednosti samo zato {to smo Srbi. Na{a je du- `nost, bra}o i sestre, da stanemo danas na braniku istine o nama. U Hagu se sudi srpskom narodu i srpskim dràvama, sudi se srpskim istorijskim te`wama da kao i drugi narodi imaju svoju nacionalnu dràvu. Taj politi~ki sud ima zadatak da prikrije stvarne zlo~ince i nosioce pravog velikog udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Poduhvata zatirawa srpskog naroda u 20. veku, u Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu i u ovom neobjavqenom, tre}em ratu protiv Srba. Setite se samo da su prvi koncentracioni logori u modernoj istoriji Evrope bili logori za Srbe u Austrou- garskoj i Nema~koj. U Drugom svetskom ratu, samo u Jase- novcu ubijeno je preko 700.000 Srba. Od 1991. do 1995. godine, na prostorima biv{e Jugoslavije, bez Kosova i Metohi- je, bilo je 778 logora za Srbe, od toga u Sloveniji 21, u Hr- vatskoj 221, u Bosni i Hercegovini 336, od toga samo u Sara- jevu 125 logora za Srbe. Zar ovo nije, bra}o, veliki istorijski udruèni zlo~ina~ki poduhvat protiv Srba? Preko

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 49 STOP tiraniji! vlast, i zakonodavnu, i izvr{nu i ve}insku sudsku vlast, Ti- blika Srpska! @iveo tvorac Republike Srpske dr Radovan to je na{kodio Srbiji, ali je bio genije, cela svetska elita Karayi}! Sloboda ha{kim zato~enicima! @iveli! mu je do{la na sahranu, a ovo malo ni{tavilo je samo mari- Lidija Vuki}evi}: Sada bih vas zamolila da velikim oneta. Marioneta i poltron stranih mentora, Solane, onog aplauzom pozdravite predsednika srpskih radikala srpske istog koji je bombardovao Srbiju, onog istog Solane koji je Crne Gore, gospodina Du{ka Sekuli}a. prvi posetio Kosovo i Metohiju slede}eg dana kada su pri- Du{ko Sekuli}: Ovdje ve~eras na ovom trgu je slobodna znali nezavisnost. Neka nama Amerika i Evropska unija Srbija. Mi, Srbi iz Crne Gore, smo sa zaprepa{}ewem pri- vrate samo onih sto milijardi {tete koju su nam napravili mili vest o hap{ewu Radovana Karayi}a, Srbina iz Pet- bombardovawem, pa nam ne trebaju wihovi krediti i wiho- wice kod [avnika, koji je svojim qudskim i srpskim djelom ve investicije. A du{e na{ih civila koje su pobili, neka ve} u{ao i dotakao nebo srpske istorije. Do{ao sam da vam idu wihovoj deci i wihovim narodima. Mi takvu Evropsku kaèm i potvrdim da srpski narod iz Crne Gore ho}e slo- uniju ne}emo. Mi jesmo Evropa, mi jesmo Evropqani, ali bodu za Srbiju. Slobodna Srbija ne}e hapsiti slobodare, ne}emo u takvu Evropsku uniju koja nas gleda kao sluge i kao ve} olo{ i kriminalce. Slobodna Srbija ho}e slobodu i za pot~iweni narod. Mi smo ponosan i veliki narod. @ivela Sr- Vojislava, i za Radovana, i za Ratka i za svakog Srbina ko- bija! ji ho}e da bude slobodan, da ìvi na slobodi i da voli Sr- Lidija Vuki}evi}: Iz srpske Crne Gore sa nama je ve~e- biju. U svakom srpskom srcu u Crnoj Gori ima posebno mje- ras i ~elnik Srpske liste i borac za o~uvawe prava srp- sto rezervisano za Radovana Karayi}a. Pitam sada i ovdje skog naroda, gospodin Andrija Mandi}. Borisa Tadi}a da li smije da do|e u svoje rodno mjesto. Slo- Andrija Mandi}: Po{tovani prijateqi, bra}o i sestre, boda Srbiji! evo ve~eras ovdje na ovom trgu se okupio nepokoreni srpski narod. Okupio se dio tog naroda koji {aqe jasnu poruku svima, kako qudima u Srbiji tako i svim Srbima koji ìve izvan Srbije: hvala vam, dobri qudi! Hvala vam {to ste u tako velikom broju na ovom trgu i sada znate za{to je Sr- bija tako velika i za{to mi Srbiju toliko volimo, za{to se uvijek gledalo put ovoga grada i za{to se gleda put ovih qudi koji znaju da artikuli{u na{u nacionalnu energiju. Nama, Srbima iz Crne Gore, danas je veoma te{ko. Vi znate da je Radovan Karayi} Srbin iz Crne Gore, a znate i da je otac Borisa Tadi}a iz Crne Gore. Ja èlim, u ime wihovih sunarodnika, u ime qudi iz wihovog zavi~aja, da im ve~eras prenesem poruke, da im prenesem poruke wihovih ro|aka, wihovih prijateqa, wihovih kumova, svih onih koji èle ne{to da im kaù. Radovane Karayi}u, bili smo uz tebe, danas smo uz tebe i uvijek }emo biti uz tebe. A Bori- su ho}emo da kaèmo da ne treba ba{ sve uraditi {to te zapadne. Nema te funkcije, nema tog poloàja, nema te privi- legije, nema tih pet miliona dolara zbog kojih se isplati nositi na ~elu ìg izdajnika. Nije jo{ kasno, nije jo{ kasno da se spase, da povu~e jedan hrabar i odlu~an potez i da prekine saradwu sa Ha{kim tribunalom. I ho}u da mu prenesem tu poruku iz zavi~aja wegovog oca –sada stisni petqu Lidija Vuki}evi}: Neke od najlep{ih rodoqubivih pe- i uradi ono da te srpski narod ne bi zvao srpskim izdajni- sama, koje su u svima nama budile nacionalni ponos, do{le kom. To je ono {to mislim da je va`no i to je ono {to tre- su iz pera na{eg slede}eg govornika. Molim vas da pozdra- ba da se kaè danas iz srpske Crne Gore. vite gospodina Rajka Petrova Noga, jednog od najve}ih srp- Po{tovana bra}o, hvala vam mnogo, ~estitam vam jo{ skih pesnika. jednom {to ste pokazali ovakvu energiju i {to ~itavom Rajko Petrov Nogo: Bio sam danas kod Radovana. A {to svijetu moèmo re}i, kada svi misle da smo posustali, da ne bih bio? Pedeset godina sam prijateq sa wim. Pedeset smo na koqena pali, da se mi moèmo uspraviti, da smo mi godina, dakle, od ~etrnaeste na{e godine. Radovan je, evo da veliki narod i da }emo mi i}i naprijed. Hvala vam i ìve- vam dam izvje{taj, vitak, britak, nasmijan. Ima auru, svije- li! tli u na{em mraku. Zar je Beograd doìvio da se trese od Lidija Vuki}evi}: Kao prvi predsednik Republike Srp- toga ho}e li mu sti}i Qiqana, Sowa i Aleksandar, èna, ske, Radovan Karayi} izborio se za pravo srpskog naroda da }erka i sin i Radovanova unu~ad? Zar se od toga Beograd postoji i da ima svoju dràvu. Dame i gospodo, iz Radovano- trese? Onaj gaulajter koji tamo vlada jo{ uvijek razmi{qa ve Republike Srpske dolazi nam predsednik srpskih radi- da li da ih pusti. Drugo ne{to razmi{qa onaj ko je dobio kala Republike Srpske, Mirko Blagojevi}. direktivu, a ona glasi i danas – ~ini}emo nepodno{qivim Mirko Blagojevi}: Bra}o i sestre, tuguje danas Srbija, ìvot porodici i prijateqima. Porodici su ~inili i ~i- tuguje danas srpski narod, a kako i ne bi tugovao kada se vene istinski ìvot nepodno{qivim. liki zlikovac i zlotvor Boris Tadi} sprema da jo{ jednu Poru~io je Radovan i zamolio da vam prenesem, naro~i- srpsku glavu preda ha{kim yelatima u znak zahvalnosti to wegovim mla|im prijateqima koji ga znaju pod imenom {to su ga, onakvog jadnog i bednog, doveli na vlast. David, da mu oproste {to im nije rekao svoje pravo ime, jer Bra}o i sestre, {to god bih ve~eras rekao i koliko god bi ih tako u~inio sau~esnicima. Da vjeruju sebi i svome sr- bih rekao za Radovana Karayi}a malo bi bilo, ali moram cu, a ne propagandi, jer je on onakav kakvim ga oni znaju, kada istaknem da je Radovan Karayi} bio, jeste i osta}e junak kvim ga znamo mi. i heroj srpskog naroda. Da se za ìvota upisao u istoriju, na Kada sam, a neki od vas }e se sjetiti, 2004. godine na Sre- najsvetlije stranice novije srpske istorije. @ivela Repu- tewe Gospodwe, za 200 godina od Kara|or|evog ustanka u

50 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

Ora{cu obnovio stih iz “Bune na dahije”, slijepoga, a vido- vitoga Filipa Vi{wi}a, o sje~i knezova, a ti stihovi gla- se “Jednog kneza prevariti moète, jednog posje}, a dva }e ute}i” i rekao da ta dvojica jo{ uvijek bjeè, po odjeku se moglo razabrati da jo{ ima ìvog dosluha pjesnika i naroda. Sad misle da su jednoga ulovili. Neka lovci na skupe srpske glave jednom zauvijek nau~e jedan stih – love, a ulovqeni. Lovili ste i bili ulovqeni kada ste na Vidovdan, bezakono, onu glavu isporu~ili ha{kom ~udovi{tu. Lovi- li ste, a bili ulovqeni i kada ste za onu drugu glavu izmo- lili optu`nicu, a ta je glava oti{la sama i sada tamo ne znaju {ta }e sa wom. Ho}u da ~ujete ovu re~enicu, a wima se obra}am, lovci- ma na qudske glave, prvo slovo va{ega O~ena{a glasi “Vo- dite i ne vra}ajte nam ih”. Ovaj koga ste 18. jula 2008. godine kidnapovali i izbrisali, ima stotinu lica, a svako je na- {e. Lijepo je ime Radovan, primilo se kod Srba. U Srbiji ponegdje polaznika zovu Radovan, a mogli ste, ovla{}eni organi, ne bi vam bilo prvi put u Radovawskom lugu Rado- vana zatu}i, pa da se poredite. Ali vi ste neuporedivi. Mi- lo{ je usekovao i usekovanog Kara|or|a u temeq dràve uzidao, a vi i Kara|or|evu, i Milo{evu, i Petrovu, i Alek- {te sve vrednosti srpskog dru{tva, veru u postojawe srp- sandrovu dràvu i Radovanovu dràvicu razgra|ujete. A ske dràve i budu}nost na{eg naroda. Boris Tadi} je ovim dru{tvance va{ih komentatora, analiti~ara, intelektua- veleizdajni~kim i antisrpskim ~inom ugrozio opstanak laca op{teg smjera, koji se zadivquju}e razumiju ne samo u Republike Srpske, a Srbiju poku{ao da svede na jadnu kolo- novinarstvo i politiku, ve} i u psihijatriju, alternativnu niju ~iji je jedini zadatak da ispuwava naloge onih koji su medicinu, gle i u poeziju, na svim televizijama, u svim no- je bombardovali, onih koji su joj ubijali decu i koji danas vinama, upra`wavaju opskurnu grupnu terapiju i sa visine otimaju Kosovo i Metohiju srpskom narodu. svoje bezna~ajnosti svakodnevno jedni drugima izdaju serti- Radovan Karayi} je moj prijateq i wegovo hap{ewe me fikat da postoje. Dru{tvance uìva da tu~e svezanog. “Ima iskreno pogodilo. Pogodilo je svakog ~asnog Srbina, sva- takav soj”, govorio je Andri}, “koji je i ro|en samo zato da kog slobodoqubivog ~oveka. Vama, okupqenima na Trgu Re- sve {to je visoko i uspravno u blato svali, a onda i prikva- publike, èlim da se zahvalim na qubavi i brizi koju po- si”. Ko god se na Radovana zatr~avao, taj se samoozlije|ivao. kazujete za na{u srpsku otaybinu. Da vam se zahvalim {to Pa po|i Boìji poslani~e Radovane i na ovo poslawe, ni- bakqu slobode ~uvate i pokazujete da je ve}inska Srbija ne- si ti prvi kome su klicali – raspni ga, raspni! pokolebqiva u svom neprekoru. Obe}avam vam da }u sa svo- I sad sasvim ne{to privatno. Kao onda kada smo u ku}i je strane u~initi sve {to je u mojoj mo}i da se do kraja su- koju su okupatorski helikopteri tresli slavili svetoga protstavim ha{koj tiraniji, a pozivam generala Mladi}a i carskog Arhan|ela, Arhan|ela u ìci, da ovo kaèm i Ra- Gorana Hayi}a da se nikada ne predaju ha{koj a`daji. dovanovim stihom. Ostani, Radovane, blag prema svemu i go- Sloboda, pre i iznad svega, to je moj zavet, ali i zavet spodin na kraju. Ovo ti je od mene za poputbinu. Evo, ~ujte svih pravdoqubivih qudi u Srbiji. @ivela Velika Srbi- sad {ta je to moje za poputbinu Radovanu. U prokazawu kri- ja!” Dr Vojislav [e{eq, Hag, 29. jul 2008. godine. vokletci pi{u da }e jo{ jednog za sve da razapnu i sve za jed- Lidija Vuki}evi}: Mladi i obrazovani qudi znaju {ta nog. A kad se upi{u do Jude, neka sebi om~u zapnu, jer od po- zna~i odbraniti istinu, slobodu i demokratiju svoje drà- no}i polaznik nas dvori i ne da da nas ~a{e mimoi|u. Vidi ve. Sa nama je danas i predstavnik studentske organizacije vuka, nije molitva na Gori, ne ~eka svece s ikone da si|u, ni Nomokanon, gospodin Sr|an Nogo. an|elima da uzrastu krila, ni Aran|ela da povadi ma~a. Sr|an Nogo: Pomaè Bog, Srbijo. Evo, ~uli smo malo- Nad vekom mu se senka izduìla i odvojena od tela kora~a. pre od na{eg znamenitog pesnika o se~i knezova. Na na{u Lovci na skupe srpske glave, lovite odsad ovu izduènu veliku àlost, evo 200 godina od tada, ponovo je Srbija, na sjenku koja }e vam se na oba svijeta privi|ati. po~etku 21. veka, okupirana. Dana{wi okupator upravqa iz Radovan, kao {to vidim i ovdje, ima stotinu lica, a sva- Va{ingtona i Brisela i ponovo seku glave narodnih prva- ko je na{e. ka. Posledwa glava u nizu je glava Radovana Karayi}a. û- Lidija Vuki}evi}: Slobodarski Beograd nikada nije tr- li ste za{to i ~uli ste za{to ba{ sada, ali neka znaju svi peo ponièwa i Beogra|ani su danas doma}ini ovog veli- izdajnici srpski koji ho}e da po{aqu Radovana u Hag, ne da ~anstvenog skupa. Slede}i na{ govornik je predsednik be- mu se sudi, jer u Hagu nije sud, u Hagu je srpska golgota i srp- ogradskog odbora Srpske radikalne stranke, gospodin Ne- sko strati{te: neka dobro znaju da, dok Radovan Karayi} mawa [arovi}, koji }e pro~itati poruku predsednika srp- bude nosio krst na kome }e ga raspeti i raspeti srpski na- skih radikala prof. dr Vojislava [e{eqa. rod sa wim, neka znaju da posle svake smrti i svakoga stra- Nemawa [arovi}: “Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, dra- dawa dolazi vaskrsewe. Mi im pokazujemo da }e uskoro Sr- gi prijateqi, izdajni~ki reìm Borisa Tadi}a uhapsio je bija biti slobodna. @iveo Radovan Karayi}! @ivela Sr- Radovana Karayi}a, biv{eg predsednika i jednog od uteme- bija! qiva~a Republike Srpske. Izru~uju ga Ha{kom tribunalu. Lidija Vuki}evi}: Na{ slede}i gost je jedan od pripad- Izru~uju ga onima koji su ubili Slobodana Milo{evi}a, nika srpske intelektualne elite, profesor Filozofskog onima koji su krivicu za sve {to se zbivalo na prostorima fakulteta u Beogradu, dr Mirko Zurovac. biv{e Jugoslavije prona{li u Srbima, a doneli su osloba- Prof. dr Mirko Zurovac: Dragi prijateqi, verujem da |aju}e presude za one koji su li~no ubijali srpsku neja~. ve~eras sa svima vama delim jedno pome{ano ose}awe dubo- Danas, vi{e nego ikada, Srbija je napadnuta. Boris Ta- ke tuge i skoro nepodno{qivog stida. Tuge zbog nepravde di} i wegov reìm napali su, ugrozili i poku{ali da uni- koja se nanosi srpskom narodu, a izme|u wegovih redova naj-

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 51 STOP tiraniji!

~estitijim wegovim sinovima, a stida zbog toga {to su naivno{}u, ne{to snagom svojih neprijateqa, treba se i sprovodnici ove nepravde predstavnici zvani~ne vlasti u moramo se nadati da }e srpski narod ponovo stati na noge i Srbiji. Te{ko je zamisliti da jedna vlast moè toliko po- ste}i novo poverewe u sebe. Jer nisu najpravedniji oni ko- niziti svoj narod kao {to to ~ini ova na{a, ako je uop{te ji pobe|uju, to su uvek oni najja~i. Zato neka nam na tom puna{a. Zbog takvog dràwa zvani~ne vlasti u Srbiji, danas tu, s obzirom na uàsnu realnost dana{weg sveta, bude po- nas preziru i na{i prijateqi i na{i neprijateqi, i oni su darena hrabrost i odva`nost, a Radovanu Karayi}u èlimo doista u pravu. Uprkos tome, ili mo`da upravo zbog toga, da se {to pre vrati u Srbiju, ali u slobodnu Srbiju, koja to, moramo imati hrabrosti za istinu o svom dana{wem naci- naàlost, u ovom trenutku nije. Hvala vam na pa`wi. onalnom poloàju i svom najnovijem kolektivnom strada- Lidija Vuki}evi}: Zahvaqujemo se prof. Zurovcu. Sada wu koje nam je dugo pripremano. }e vam se obratiti brat Radovana Karayi}a, Luka Karayi}. Srpski narod je imao dugu i te{ku istoriju. Nikada u Luka Karayi}: Pomaga Bog! Pomaga Bog, srpska snago i svojoj istoriji nije vodio osvaja~ke ratove, ali je zato bio srpski ponose. Ponosimo se s vama u svakom trenutku. Ne- meta mnogih agresija protiv kojih se morao boriti da bi mojte se bojati, sti}i }e ove va{a kletva – ko izdao Radova- uop{te opstao. Nije to bilo nikakvo prko{ewe mo}nici- na. Oni misle da je to obi~na pesma, a ne znaju da je to narod- ma, izazivawe ja~ih, nego jednostavno drugog izbora nije bi- na kletva, a Bog }e usli{iti kletvu narodnu i svakoga }e lo ni ovaj put, kao ni mnogo puta ranije. Svoju skupo pla}e- nagraditi onako kako je zasluìo. Ali se mi iskreno moli- nu slobodu, ste~enu nakon 500 godina ropstva, oven~ao je mo velikom Bogu da ne ka`wava wihovu decu. Neka svako jednom velikom iluzijom. Iluzijom da zajedno sa drugim bratskim narodima moè da gradi slobodnu zajednicu ravnopravnih naroda i narodnosti. Kao {to znate, u tu zajednicu bile su poloène ogromne srpske `rtve i wima izbo- rena dràvotvorna prava. Ali se ubrzo pokazalo da ni{ta na ovim prostorima nije jedanput za svagda izboreno i zauvek osigurano. Tu i takvu dràvu nasilno su razbili, u pot- punoj koordinaciji, jugoslovenski secesionisti i wihovi strani podstreka~i i za{titnici. Ne}u govoriti o pojedi- nostima koje su vama dobro poznate. U svakom slu~aju, na~in na koji se vodi genocidni rat protiv srpskog naroda grani- ~i se sa pravim ludilom i potpunim pomra~ewem uma. U pitawu je opstanak na{e dràve kao jedinog garanta opstanka na{eg naroda na ovim prostorima. Takav pakleni plan mogli su napraviti i krenuti u wegovu realizaciju samo bolesni umovi poput onih koji su izmislili fabrike smrti i holokauste. Moramo znati da izme|u wih nema nikakve razlike. Stra{ne zlo~ine su po~inili nad na{im narodom. Svo- je zlo~ine opravdavaju la`nim optuìvawem na{eg naro- dobije nagradu onakvu kakvu zasluì. Zato mi u ovom tre- da, pozivaju}i se na humanitarnu katastrofu koju su, uosta- nutku, dok jo{ nije kasno, imamo re{ewe da se ovi na ~astan lom, sami izazvali. Tako krvoèdne ubice navla~e masku na~in izvuku iz svega ovoga, da odustanu od izru~ewa Rado- nevinosti da bi {to mirnije uìvale u svom krvavom piru vana Karayi}a Ha{kom tribunalu, da organizuju su|ewe koji su dobro i dugo pripremale. Za zlo~ine koje su po~ini- ovde u Specijalnom sudu koji hvali me|unarodna zajednica li na ovim prostorima oni bi morali biti izvedeni pred da dobro radi. Za{to }e onda Srbi u Hag? Na taj na~in bi sud pravde, ali je pitawe pred koji sud. Kao {to znate, onaj se ~asno izvukli i ovi odavde i Hag i me|unarodna zajednica. drugi Me|unarodni sud pravde proglasili su nevaè}im da Jo{ jednom vam se zahvaqujem na ovom veli~anstvenom sudi wihovim zlo~inima. Ali su zato formirali svoj vla- skupu, na podr{ci, sve ovo vreme ponosimo se vama. @ive- stiti sud koji treba da sudi wihovim `rtvama. Kao {to li! @ivele va{e porodice! @ivela Srbija! Sloboda [e- znamo, ni na jednom pedqu sada ve} biv{e Jugoslavije, srp- {equ i svim ha{kim zatvorenicima! ski narod nije zapo~eo rat, nego se samo branio. Me|utim, Lidija Vuki}evi}: Dame i gospodo, ja }u vas samo zamo- prema wihovim optu`nicama, u Ha{kom tribunalu treba liti da ostanemo ovako mirni i dostojanstveni kao {to da se sudi vojnom i legalno izabranom rukovodstvu svih smo bili i do sada. Da ostanemo na Trgu Republike, zato srpskih zemaqa, zato {to je stalo na ~elo svog naroda u we- {to }emo posle na{eg mitinga – sloboda za Srbiju, krenu- govoj pravednoj borbi za opstanak. Pravim zlo~incima, ju- ti svi zajedni~ki u {etwu. goslovenskim secesionistima i wihovim podstreka~ima A sada, iz srpske [umadije ve~eras nam dolazi i pot- koji su zapo~eli rat i po~inili stvarne zlo~ine, ne}e bi- predsednik Narodne skup{tine Republike Srbije i neu- ti su|eno. Oni èle da sude vojnom i legalnom rukovodstvu morni za{titnik prava gra|ana Srbije, Nata{a Jovanovi}. svih srpskih zemaqa. Kroz wihove likove danas progovara Nata{a Jovanovi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, pono- sve naj~istije i najveli~anstvenije {to je jedan narod mo- sni srpski narode, okupili smo se ve~eras ovde u prestoni- gao da pokaè u pravednoj borbi za svoj opstanak. Zato wi- ci, na ovom veli~anstvenom mirnom i dostojanstvenom sku- hovi likovi, uprkos la`nim optu`bama, danas sijaju kao pu, da pokaèmo da se borimo protiv tiranije dediwskog pravi biseri na smetli{tu svetske politike u kojoj ni{ta satrapa Borisa Tadi}a, ve~ito èdnog srpske krvi. Do{li nije na svom mestu, jer u woj caruju laì i obmane ~iji je smo da pokaèmo da se podigla srpska mladost, da se pobu- ciq da se opravda nasiqe koje se vr{i nad qudima i celim nila srpska pamet, da se uzdigla Srbija i molim vas da ve- narodima. Ako moramo podnositi tu uàsnu nepravdu, ne likim aplauzom, i za prof. dr Vojislava [e{eqa i dr Ra- moramo je opravdavati, a jo{ mawe glorifikovati tu raz- dovana Karayi}a, poru~ite izdajniku i diktatoru Borisu goli}enu i razobli~enu silu. Bez obzira kako }e se zavr{i- Tadi}u da mi ne}emo da se pomirimo sa tiranijom i dikta- ti ova avantura u koju je gurnut srpski narod, ne{to svojom turom.

52 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

ustanemo. Do{lo je vreme da stanemo pod jednu zastavu. Do- {lo je vreme da razbijemo laì mraka, da slomimo teìnu. Do{lo je vreme, barjak je razbijen, Srbijo, ko ima hrabrosti da ne stane pod wega. @iveli! Lidija Vuki}evi}: Na{ slede}i gost je dama koja je pokazala da je teror reìma nije upla{io. Narodni poslanik Nove Srbije, gospo|a Aleksandra Jankovi}. Aleksandra Jankovi}: Bra}o i sestre, dragi prijateqi, velika porodico srpska, pomaè Bog. Kaù, }utite jer }e- te ispasti klerofa{isti. Kaù nam –ne moè vi{e ni{ta da se uradi, jer su ovi sve preuzeli, prave incidente za koje }e optuìti nas. To kaù oni koji ne}e da preuzmu odgovornost, a onaj ko ne}e da preuzme odgovornost najboqe da uju- tru ne ustane iz kreveta i ne iza|e na ulicu, jer ìvot ume da bude opasan po zdravqe. Mi jesmo preuzeli odgovornost, jer znamo da epidemija ùtice koju je izazvao virus napravqen u ameri~koj laboratoriji nije zahvatila Srbiju. Ov- de je stasala jedna nova srpska elita, mladi qudi pelcova- ni Srpstvom i pravoslavqem. Ne}emo da ìvimo u karan- Dr Radovan Karayi}, wegov svetli lik koji drìte u svojim rukama, je ~ovek koji je sve vreme bio put slobode, tinu. Na ovakvu infekciju odgovori}emo na pravi srpski pravde, istine, borbe za jedinstveno srpskih zemaqa. Lider na~in, dostojanstvom, uporno{}u i snagom koja je tim ve}a Srba koji se bori ~itavog ìvota protiv globalizma i no- {to je vi{e kontroli{emo. Na{a snaga je u dostojanstvu vog svetskog poretka. I wegovo ime je ve} sada oti{lo u le- prave hri{}anske `rtve koja se bori za ìvot brata svoga. gendu, istoriju, a on }e, zajedno sa dr [e{eqem, pobediti Radovan Karayi}, ~ovek koga su izdavali, progawali, za- ha{ku neman. I mi znamo, bra}o i sestre, da mi nemamo dru- tvarali mu granicu na Drini, ~ovek koga su poku{avali da gi put, nego put istine, put pravde i put slobode. Da mora- diskredituju i li~no i politi~ki, nikada nije bio ni zlo- mo da se borimo do kraja da oslobodimo Srbiju od diktato- ~inac ni kukavica. Ba{ zato {to je kao ozbiqan dràvnih ra kojima ni{ta nije sveto, od bezbo`nika koji ne znaju {ta preuzeo odgovornost za sve one koje je vodio i za neke koji je svetiwa i koji ne znaju kako danas te{ko ìvi napa}eni su sada upokojeni, a zavetovali su ga da se ne preda. Nije mo- srpski narod koji je sa herojskim duhom i sa istinom u srcu gao da ide linijom maweg otpora, lak{e je bilo predati se ve~eras do{ao da brani dr Radovana Karayi}a. Dok }e Ra- nego boriti se sa tri neformalne, neregistrovane super- dovanovo ime da u|e u srce i onog deteta koje tek treba da partije, Amerikom, Evropskom unijom i doma}im tajkuni- se rodi i koje }e da raste i da stasava u Srbiji, ime Borisa ma. Da, da. Ova trojka je formirala i vladaju}u semafor ko- Tadi}a }e u}i u istoriju be{~a{}a. Svako od nas zna da mi aliciju i izdajni~ku vladu Cvetkovi}-Da~ek, koja je samo tom istinom i putem koji je utemeqen od ha{kih suàwa po imenu srpska. Umesto da posle osloba|aju}e presude zlo- moramo da se borimo do kraja za slobodu. ~incima Ramu{u Haradinaju i Naseru Ori}u, Tadi} i Da- Ali, ja ve~eras èlim da poru~im dr Radovanu Karayi}u ~i} pokrenu pitawe legitimiteta Ha{kog suda, oni su poda }e i u Crnoj Gori, u Hercegovini i u Republici Srpskoj, nudili jo{ jednu glavu jednog Srbina, jer izgleda sve {to je svaki guslar koji ve~eras zagusla misliti na wega, svestan srpsko mora da bude u Hagu, gde je jedino mogu}e neka`weno da ga je prodao i izdao reìm Borisa Tadi}a, Boris Tadi} ubijati ba{ Srbe. Ni to im nije bilo dosta, krenuli su da li~no, koji u svojoj psihopatolo{koj mr`wi prodaje srpske blate Radovana. Te je kao {etao po Srbiji, imao qubavni- glave. Svaki od tih ~asnih srpskih guslara zagusla}e ve~e- cu, isceqivao, guslao. Usred te hajke, razapet na stub srama, ras za Radovana i za sve nas onu staru Wego{evu –Kugo qud- Radovan je ostao dostojanstven, isto kao onaj starac koji je ska da te Bog ubije, ali ti je malo na po svijeta, no si otrov usta{i pred klawe rekao – Samo ti dijete radi svoj posao. svoje adske du{e i na ovaj kamen izbquvala. @ivela Veli- Radovan je pre{ao onu granicu gde pripada samo sebi. On je ka Srbija! Sloboda za dr [e{eqa! Sloboda za Radovana na{ mit i na{a obaveza. Zbog toga, klinci u Srbiji ve} go- Karayi}a! Sloboda za Veliku Srbiju! @iveli, bra}o i se- vore, superheroj, 3D Radovan, Dragan David Dabi}, postaje stre! simbol otpora pojedinca jednom bolesnom sistemu. A ako su Lidija Vuki}evi}: Bra}o i sestre, dame i gospodo, sada ovi iz semafora ovako uhapsili jednog dràvnika, {ta da }e vam se obratiti predstavnik istinske levice u Srbiji i o~ekujemo mi obi~ni gra|ani? I daqe ne znamo ni ko, ni funkcioner Pokreta socijalista, Aleksandar Vulin. kako, ni kada ga je uhapsio. BIA po definiciji ne hapsi, Aleksandar Vulin: Drhti Srbija, drhti Srbija na ostr- ona samo locira, identifikuje, a policija hapsi. A drugo, vu bezna|a i bede. Drhti Srbija gurnuta u mrak, siroma- kud bi nesre}ni Ivica bez Marice? U strahu, Ivica se za- {tvo i nezaposlenost. Drhti Srbija i pita se dokle }e ko- kliwao da on to nije uradio, a Slavica, koja je prekinula rumpirani politi~ari da prodaju wenu voqu, dokle }e ~e- skup{tinu da sve bude tajno, je vrlo raàlo{}ena zbog ne- kati da nastupi promena bez koje ne}e preìveti. Drhti milih doga|aja. Pri tom, Ivica i Slavica izgleda da drè Srbija kada gleda kako joj otimaju najboqe. Drhti Srbija {ipak iza le|a dok nam govore – Nemam s tim veze, ~asna kada slu{a mucava, musava obja{wewa Ivice Da~i}a, koji Titova pionirska re~. Osoba u ulozi predsednika Srbije je... Drhti Srbija kada slu{a wegova mucava obja{wewa ka- obe}ala je o~igledno bezbednost svim gra|anima osim Sr- ko ne zna ko je oteo Slobodana Milo{evi}a, kako ne zna ko bima. Ako ovako hapse Radovana, kako }e tek da hapse i pro- je oteo Radovana Karayi}a, kako ne zna ko hapsi i otima po gone svakog od nas? I gde nam je danas taj nazovipredsednik? zemqi Srbiji. Drhti Srbija, ali vreme je da zadrhti od gne- E, on naravno opet nije ovde, danas je bio u Vrawu. On je bio va, vreme je da progovori glasom ovog skupa, vreme je da sta- dosta hladan prema Ceci. Seka mu je posluìla samo kao ne pod zastavu ovog skupa. jednokratni aspirin tokom onog provoda sa Palmom u Ka- Do{lo je vreme kada je svako }utawe izdaja. Do{lo je ~arevu, pa je oti{ao u Vrawe, da malo popravi raspoloè- vreme da slomimo ti{inu. Do{lo je vreme da ujediweni we, na|e Ko{tanu i upita je – [ta }e{ da mi poje{?

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 53 STOP tiraniji!

Izgleda da ga je marketin{ki tim idola savetovao da bo- Lidija Vuki}evi}: Sa nama je ve~eras i predstavnik ne- qe da glumi mu~enika nego mu~iteqa, a mu~en je tako {to vladine organizacije “Dveri srpske”, gospodin Bo{ko Ob- mu pu{taju gusle na telefon. Pa, qudi odlu~ili da ga malo radovi}. vi{e kulturno obrazuju i vrate wegovim korenima, a on to Bo{ko Obradovi}: Pomaè Bog, Srbijo. Govore}i ve~e- tuma~i kao pretwu, a kada Veqi Ili}u zapreti da }e biti ras pred vama u ime Srpskog sabora “Dveri” i mlade Srbi- likvidiran, to je ~ist zakon. Koga mi to prebijamo? Novi- je u celini, èlim da postavim samo nekoliko pitawa i dam nare? Pa, zar qudi koji ovoliko trpe i svakodnevno trpi- nekoliko vrlo konkretnih ideja. Pod jedan, ko hapsi novog mo naru{avawe svih ustavnih sloboda od strane ve}ine Draù Mihailovi}a u Srbiji? Pod dva, da li se {ta prome- elektronskih medija i ve}ine pisanih medija, zar bismo mi nilo nakon 60 godina medijskog i demokratskog mraka u Sr- zaista i bili tako ludi da kao kukavice prebijamo novina- biji? Pod tri, da li imamo na~ina da pre|emo kona~no u re jednog po jednog?B92 je trova~nica i ne samo trova~nica, kontranapad, a ne stalno da odgovaramo na poraze srpskog i Si-En-En u Srbiji otkako postoji. Zar bismo mi ~ekali naroda bilo gde na Balkanu? ovoliko vremena, da smo stvarno militantni, da prebijamo Evo jednog konkretnog kontranapada. Traìmo ve} ve~e- wihove novinare? Novinare ne tuku demonstranti, ve} ras nezavisnost Republike Srpske. Traìmo prvu pobedu provokatori i svaki akt nasiqa dolazi od vlasti koja silu- srpskog naroda posle niza poraza u posledwih 15 godina. I je Srbiju, od wenih medija koji truju Srbiju. Zato }emo mi, ne zaboravite ko je tvorac Republike Srpske, jedine dràv- kao pravi Srbi i hri{}ani, narod koji za osniva~e dràve ne pobede posle zablude jugoslovenstva od 1918. godine koju ima dva svetiteqa, Svetog Savu i Svetog Simeona Miroto- smo izvojevali. Sve ostalo smo izgubili. Predajemo ~oveka ~ivog, nastaviti mirno i uporno da branimo dostojanstvo koji je simbol na{eg otpora, koji je simbol na{e pobede, na{eg Radovana i svakog od nas koji moè postati Radovan. koji je simbol dràve, koji je simbol nacionalne dràve, U Jevan|equ se kaè – Ne boj se, samo veruj. Srbija je na{a dràve u kojoj je i crkva, i dràva, i Akademija nauka, i voj- i Boìja! ska, i prosveta i kultura bila nacionalna. Ono {to mi ne- Lidija Vuki}evi}: Ve~eras je sa nama ~ovek koga ne tre- mamo i ne znam kad }emo imati ovde u Beogradu. ba posebno predstavqati. Potpredsednik Narodne skup- I da vam kaèm, prijateqi, sloboda je najva`nija re~ {tine Republike Srbije i srpski general, gospodin Boì- koju treba da ponesemo sa ovoga skupa. Nema vi{e straha ni dar Deli}. od koga. Podignite ~ela, recite – Ja sam Srbin u 21. veku i General Boìdar Deli}: Bra}o i sestre, ponosim se ne}u da se toga stidim. Nemam razloga da se stidim. Osam {to smo ve~eras ovde u ovolikom broju da pokaèmo izdaj- godina nas u~e da se stidimo toga {to smo Srbi. E pa, mla- da Srbija ve~eras poru~uje – Ne}emo da se stidimo, mi smo pravoslavni Srbi i kao takvi ulazimo u 21. vek. To je ono, draga bra}o i sestre, {to ja najva`nija poruka ovog dana{weg protesta, da ne odustanemo, da svakoga dana na svakom mestu ispovedimo svoju veru, svoju nacionalnu tradiciju, da se borimo za svoju dràvu, da svaki Srbin na svetu bude spreman da se makar malo `rtvuje za srpske nacionalne interese, da vi{e ne }uti, da se vi{e ne krije, da se vi{e ne stidi i da bude Srbin, Hristov Srbin, kao {to je to dr Radovan Karayi}. Hvala vam na svemu, do srpske pobede! Ni{ta nije gotovo, tek po~iwe. @iveli! Lidija Vuki}evi}: Jedan od najve}ih boraca za interese gra|ana Srbije, èna koja je za govornicom Narodne skup- {tine uvek insistirala na doslednom po{tovawu zakona na{e zemqe. Narodni poslanik Vjerica Radeta. Vjerica Radeta: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, kod Sr- ba postoji izreka da su najgori oni qudi koji se Boga ne boje, a naroda ne stide. Naàlost, takvi su danas na vlasti u Srbiji i svi pod ~vrstom diktatorskom rukom izdajnika, nicima Srbije koliko nas ima. Bilo me je sramota kada sam kriminalca, ùtog diktatora Borisa Broza. Boris i wego- nedavno bio u inostranstvu i kada su me pitali kakva je to vi saradnici se utrkuju ko }e pre i ko }e vi{e da ispuni zemqa Srbija i kakav ste vi Srbi narod, ako zlikovcima iz- uslova koje dobijaju iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva i od ru~ujete svoje heroje i svoje predsednike. To su me pitali i wihovih prijateqskih evropskih zemaqa. Sve pod pla{tom 2005. godine za na{eg pokojnog predsednika Milo{evi}a. da }e, kao, ispuwavaju}i te uslove, stvoriti boqe uslove za Ali nismo mi izru~ili samo jednoga, mi smo izru~ili {est ìvot gra|ana u Srbiji. A narod sve gore i sve teè ìvi, a predsednika srpskih zemaqa i sve srpske generale i sve Borisa Broza, izdajnika Srpstva, ba{ briga za narod. Ba{ {to je vaqalo u Srbiji. Sve je to uradila grupa oko izdaj- ga briga {to je Hag postao strati{te srpskih velikana. nika Borisa Tadi}a. Vreme je da Srbija spere tu sramotu Ba{ ga briga koliko je Srba pobijeno u Hagu, ba{ ga briga koju joj je na lice stavio Boris Tadi}. {to Ha{ki tribunal namerava da tamo ubije Vojislava Radovan Karayi} }e i danas i sutra biti slobodniji od [e{eqa. Ba{ ga briga za sve {to je srpsko, on je spreman i te qudske bede, od Borisa Tadi}a. On je na slobodi, ali ni- jedva ~eka da jo{ jednu `rtvu prinese Ha{kom tribunalu da je slobodan. On nije u zatvoru, ali je zatvoren i vi nikada bi se {to pre ustremio na preostalu dvojicu ne bi li i wih vi{e tog ~oveka ne}ete videti da slobodno, kao svako od {to pre uhapsio i predao ha{kim mu~iteqima. I jo{ o~e- nas, {eta ulicama Beograda. On nikada ne}e mo}i nijednog kuje od nas, taj diktator i izdajnik, da }utimo. Kaè, zabra- Srbina da pogleda u lice, jer ne}emo mu uraditi ni{ta, ne- wuje da wegove televizije prenose na{e svakodnevne skupo- ka mu Bog dâ ono {to mu ve~eras mi ovde èlimo. A i onaj ve, pu{ta na nas onog jadnika koji je umislio da je dràvni nemo}ni starac i ono malo dete pqunu}e ga, jer jedino je to tuìlac, onog Radovanovi}a, misle da ih se pla{imo. Ne, zasluìo od svakog Srbina. ne, izdajni~e i diktatoru, Borise Tadi}u, ~estiti Srbi te

54 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

izvukao iz krize, predloìo je za premijera ~oveka koji je bio kwigovo|a kod Aleksandra Vlahovi}a, a qudi ga iz milo{te zovu Mirko Pacer. I tako imamo proevropsku pa- cersku vladu. Vladu koja kaè – ako mi ne sedimo na vlasti, od Srbije nema ni{ta, a dok su oni na vlasti, bogate se Ta- di}, \eli}, Vlahovi}, Piti}, Dinki}. Vi {to ste ostali u ku}ama, znajte da ste na redu kod Bo- risa Tadi}a. Isporu~io je neke u Hag, a {ta mislite {ta misli o vama? Dokle god }utite, vi ste pogodno sredstvo za wegovu manipulaciju. Zahvaquju}i Vojislavu [e{equ, Sr- bija i ceo svet je saznao {ta je Ha{ki tribunal. Sud za Sr- be! Sa tim sudom sara|uje onaj ko je pri~ao o lustraciji. Da li wega treba lustrirati zato {to zna da {aqe na gubili- {te najboqe Srbe? @iveo Vojislav [e{eq! Lidija Vuki}evi}: Pogledaj dom svoj an|ele, skini pau- ~inu s o~iju, vide}e{ prizore potresne, vide}e{ nesre}ne i bolesne, vide}e{ ~emer, smrt i jad, rekao je pesnik, a mi smo ve~eras ovde da bi Srbiji bilo boqe, da bi Srbija krenula napred. Sa nama je ve~eras, dragi prijateqi, ~lan Glav- se ne pla{e, ni tebe ni tvojih satrapa. Mi smo ~asni, slo- nog odbora Demokratske stranke Srbije, Bora \or|evi}. bodoqubivi qudi, pla{imo se samo Boga, {to i vama èli- Bora \or|evi}: Pomoz Bog, bra}o i sestre. Ne mogu da mo. @ivela sloboda! verujem da ove nesre}e koje su trenutno na vlasti, u stradi- Lidija Vuki}evi}: Nezavisan i efikasan pravosudni si- ji kako to Domanovi} pametno re~e, ovi jadovani kojima sa- stem za koji se zalaù srpski radikali omogu}i}e da se svi mo noìce vire iz evropske guze, ho}e da na tacni servira- ~estiti gra|ani ose}aju bezbedno, a svi koji su pqa~kali ju Radovana onom nazovisudu koji deli nepravdu, onom Srbiju odgovara}e pred licem pravde. Sada }e vam se obra- istom sudiji koji je oslobodio proverenog yelata Srba, Ra- titi narodni poslanik Srpske radikalne stranke, gospo- mu{a Haradinaja. Zar je toj grupi gra|ana, koju na okupu dr- din Zoran Krasi}. ì neodoqiva potreba za zgrtawem para, toliko stalo da Zoran Krasi}: Dame i gospodo, izgleda da samo jo{ neke `rtvuju jo{ jednog pravog Srbina, Radovana Karayi}a, ne stvari nisu dobile svoj pravi odgovor. San i èqa svakoga bi li pokazali i dokazali svoj slugerawski stav i od neka- mi{a jeste da postane pacov, a san i èqa svakog psihopate da ponosne zemqe napravili banana republiku? jeste da bude diktator. Ako se to oboji ùtom bojom, {ta do- Radovana sam upoznao u Bawaluci, slu~ajan susret u Ban- bijamo? Borisa Tadi}a za predsednika Srbije. Ta pojava ne skim dvorima, jo{ tada su mu pretili sforovci, pa su se iz- zna {ta je ve}e, {ta je mawe. Kaè da u Skup{tini ima vi- nad dvora muvali helikopteri, pitao sam ga, gospodine {e poslanika Demokratske stranke nego Srpske radikalne predsedni~e, ovi gore {to nadle}u, ho}e li da vas hapse. Je- stranke. Tako znamo da on ne zna da broji. 78 je mnogo vi{e be mi se, odgovorio je diplomatski Radovan Karayi}. Onda nego 67, ali {ta vredi? On je pustio film da je pametan, lep, sam izvadio bawalu~ku li~nu kartu. Dana 31. decembra fin, kao svaki ortodoksni psihopata na kugli zemaqskoj. 2004. i 1. januara 2005. godine u “Frankfurtskim vestima”, Nedavno smo imali prilike da ga ~ujemo da govori kako dakle, u evropskim novinama, objavio sam slede}u pesmu. politi~ari preuzimaju odgovornost i zbog odgovornosti Dao sam je i Luki, a danas sam ~uo da je dospela i do Radovana. moraju da rade neke stvari koje nisu ba{ za neku pohvalu. Obra}aju se ludaci tebi golorukom, Me|utim, koji je to zapadni politi~ar koji bi ne{to u~i- javqaju se mudraci sa slede}om porukom, nio {to bi uni{tilo ponos, dostojanstvo wegovog naroda i ovo je ultimatum, ti mora{ biti pobe|en, wegove dràve? Takvog nema na kugli zemaqskoj, ima jedan ~ak je i ta~an datum kona~ne pobede odre|en. primerak na Dediwu. Taj izuzetno pametni ~ovek kaè –ni- Oni su la`, oni su prevara, kad ne}e potpisati nezavisno Kosovo, a Kosovo i Metohiju yebanu tro{e uzalud. u sastavu Srbije brani}e iz Evropske unije, a oni nam kaù Ti si Ernesto ê Gevara, – nikada ne}ete biti ~lanovi Evropske unije. Da bi zemqu ti si Don Kihot, ti si Robin Hud. Oni nemaju to {to ti ima{: ~ast, dostojanstvo, ponos i obraz. Stoi~ki wihove udarce prima{, tvoja je pobeda, wihov je poraz. I budi smiren kao Gandi i lukav i nepredvidqiv, i samo prezir pokaì bandi i ostani nevidqiv. I zavr{i}u jednim stihom: “Vi{e volim Mladi}a od Borisa Tadi}a”. Lidija Vuki}evi}: Sa juga na{e ponosne zemqe dolazi nam na{ slede}i govornik, potpredsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, dr Goran Cvetanovi}. Dr Goran Cvetanovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, pomoz Bog. Kada se ovoliki broj ~estitih i po{tenih qudi okupi na jednom mestu da bi javno iskazao neslagawe sa dik- taturom i tiranijom Borisa Tadi}a, postaje sasvim jasno da

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 55 STOP tiraniji!

Kora}eve pedere i onda kada su na{i momci stali rame uz rame sa juna~kim braniocima mosta u Kosovskoj Mitrovi- ci. Na`alost, mi te no}i nismo uspeli, ali zato smo uspeli u ne~em drugom, podigli smo na noge sve ~estite Srbe iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i Srpske Krajine. Ustala je Srbija. Tako, tako da se ~uje do Dediwa. I tako, bra}o i sestre, Srbi od obraza, prekliwemo vas da ne dozvolimo da najve}e srpske junake i vitezove predaju na{im du{manima. Ko je izdao Radovana, ne do~ekao Vidov- dana. @iveo Radovan Karayi}! Lidija Vuki}evi}: A sada iz srpske Vojvodine, dolazi nam na{ slede}i govornik, potpredsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, gospodin Milorad Mir~i}.

se Srbija opredelila da zauvek kaè stop Ha{kom tribunalu, stop diktaturi demokratije i prodavawu dràvnih i nacionalnih interesa. Kada vlastodràc Boris Tadi}, zarad privilegija, proda svoje najboqe sinove belosvetskim mo}nicima i to proglasi visokim nacionalnim interesom, pravo je vreme da definitivno spre~imo bezakowe i bezu- mqe koje dolazi od Borisa Tadi}a. Pozivam vas da se svim srcem, znawem i ume}em odupremo Tadi}evoj samovoqi i oslobodimo Srbiju. Tadi} svojom podani~kom politikom poniàva i negira na{u nacionalnu istoriju. Da li je sud u Hagu samo za srpske heroje? Da li je hap{ewe gospodina Radovana Karayi}a, velikog humaniste, pesnika, koga kadi- je tuè za genocid, delo podani~kog reìma Borisa Tadi}a koji je prigrabio svu vlast traè}i da se u Hag po{aqu svi ~estiti Srbi koji su se borili za otaybinu i pravdu. Hrabra i rodoqubiva Srbijo, mi srpski radikali verujemo u pravdu, a oni koji ne veruju neka se pla{e Boga. Ve- Milorad Mir~i}: Prokleta Jerina je legenda srpskog rujem da }e pravda pobediti, jer svet vi{e ne sme da crveni naroda. Vuk Brankovi} je deo istorije srpskog naroda, a Bo- od bruke. Uvereni smo da }e prof. dr Vojislav [e{eq i dr ris Tadi} je surova stvarnost srpskog naroda. Wegova izdaj- Radovan Karayi}, srpski simboli, dokazati doma}im podani~ka politika prema Kosovu i Metohiji ne zavr{ava se nicima da Srbija ima snage, ima snage da pobedi one koji bi samo osamostaqivawem Kosova i Metohije, on u svojoj izda- da je osramote, podele i uni{te. @iveo prof. dr Vojislav ji ide korak daqe, hapsi Radovana Karayi}a i na taj na~in [e{eq! @iveo Radovan Karayi}! @ivela Velika Srbija! omogu}ava da se ukine Republika Srpska. Bila mu je, wemu Lidija Vuki}evi}: Da Srbija ima boqu budu}nost, poka- i Demokratskoj stranci, draga i mila Republika Srpska zuje veliki broj mladih qudi koji ve} danima protestuju dok su jeli pe~enog vola na Palama, a sada kada nema vi{e protiv bezo~nog hap{ewa srpskog heroja Radovana Ka- da jedu, sada je treba ukinuti. Kakva je wegova tiranija pre- rayi}a. Od prvog dana sa wim je Ota~astveni pokret ma gra|anima Srbije, najboqe govori wegovo pona{awe “Obraz” u ~ije ime }e nam se ve~eras obratiti Mladen Ob- prema mrtvom Slobodanu Milo{evi}u, nije dao da ga sahra- radovi}. ne onako kako to dostoji jednog ~oveka. Nije dao da ga sahra- Mladen Obradovi}: Draga bra}o i sestre, pomaè Bog. ne na grobqe, nego je preko svojih saradnika zabranio. Mo- Hvala vam svima {to ste do{li ve~eras da podrìmo na- rali su mrtvog Slobodana Milo{evi}a da sahrawuju u dvo- {eg brata Radovana Karayi}a. Ali isto tako, do{li smo da ri{tu wegove ku}e, jer nije dao tiranin Boris Tadi} da se uputimo jedan veliki pozdrav wegovom ratnom drugu, |ene- sahrani kao hri{}anin. ralu Ratku Mladi}u. Hajmo ja~e da se ~uje do Dediwa – Rat- Wegov odnos prema Vojislavu [e{equ je, u stvari, pra- ko Mladi}. Jo{ jednom do Haga – Ratko Mladi}. Tako je, vi istinski odnos i na~in razmi{qawa o svim gra|anima. bra}o Srbi. I zato kada nas pitaju za{to podràvamo Ra- On, utamni~enom Vojislavu [e{equ, i u predizbornoj i dovana Karayi}a i za{to podràvamo Ratka Mladi}a, mi izbornoj kampawi preti, pquje ga i blati, zato {to zna da odgovaramo da je to na{a srpska du`nost, a jo{ i vi{e je na- Vojislav [e{eq nije u mogu}nosti da mu odgovori. Utam- {a du`nost, nas iz “Obraza”, poja~ana time {to su upravo ni~en, Vojislav [e{eq ne moè da mu odgovori, a to Boris predsednik na{eg nacionalnog saveta Krsta Milovanovi} Tadi} koristi u svojoj predizbornoj kampawi. I kao i uvek, i moja malenkost, ~lanovi Me|unarodnog odbora za istinu istorija pokazuje da uvek postoji kraj tiranije jednog dik- o Radovanu Karayi}u. tatora. Gde je kraj? Evo po~etka kraja te tiranije. Mi koji Bra}o i sestre, ovom prilikom posebno èlimo da za- smo na ovom trgu zapo~eli smo da skidamo ovu tiransku hvalimo svim hrabrim i ~estitim Srbima i Srpkiwama vlast, da Borisu Tadi}u kaèmo – idi na smetli{te isto- koji su sa nama jo{ od one prve no}i pred Specijalnim su- rije, ne}e te vi{e Srbija. @ivela Velika Srbija! @ivela dom. Iako nas je tada bilo svega oko stotinu, do{li smo sa sloboda! istom onom re{eno{}u koju smo imali i onda kada smo po- Lidija Vuki}evi}: Na{ slede}i govornik je priznati cepali Adema Ja{arija, onda kada smo razjurili êdine i istori~ar koji je napisao veliki broj dela od kapitalnog

56 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! zna~aja za razumevawe savremene srpske istorije, i borac za kompaktnost srpskog etni~kog bi}a. Molim vas da jednim velikim aplauzom pozdravite prof. dr Veselina \ureti}a. Prof. dr Veselin \ureti}: Bra}o i sestre, poluokupi- rani srpski rode, ja mogu svedo~iti o Radovanu Karayi}u, ali nadam se da to ne}e biti potrebno ni ovde ni pred sudom, jer srpski narod je ustao. Recenzent sam kwiga Radova- na Karayi}a koje se odnose na ratno doba. Kaù, odgovoran je po komandnoj odgovornosti. Kaù, odgovoran je zbog zlo- ~ina prema miru. U egzistencijalnim situacijama naroda nema komandne odgovornosti, jer sam narod je komandant svoje sudbine. Srpski narod je u 20. vijeku tri puta bio na udaru genocidnih akcija. Ono {to se spremalo devedesetih godina je nastavak plana rimske kurije i germanskog fakto- ra koji je èlio Srbima da se osveti za zaustavqawe dva prodora, i onog iz Prvog svjetskog rata, i onog od 27. marta 1941. godine, i onog tokom Drugog svjetskog rata i onog devedesetih godina 20. vijeka. U svim tim situacijama, brane- }i sebe, branili smo i Rusiju. Zato ja vrlo ~esto u posqedwe vrijeme, to sam radio pre godinu-dvije dana preko ruskih marionetski izdajni~ki reìm Borisa Tadi}a, ali da ga radio i televizijskih stanica, stalno postavqam strategij- sru{imo na izborima, da ga primoramo na prevremene par- sku alternativu, jer do{lo je vrijeme da zavr{imo sa mane- lamentarne izbore. Ne}emo da ru{imo Beograd, ne}emo da vrisawem u zatvorenom krugu, da presje~emo ~vor smr{eni. ru{imo Srbiju i da palimo kao {to su oni Skup{tinu, Te- Da na|emo drugo opredjeqewe i da pri tome imamo u vidu leviziju i ru{ili Beograd. Ho}emo mirno, dostojanstveno, istorijska iskustva onih koji su nas razarali, a razarali su snagom i brojem da ih sru{imo i da ih oteramo na smetli- nas jer su uvijek upotrebqavali spoqne faktore protiv {te istorije i da se izborimo za svoj ciq, za slobodnu Sr- nas. Mi danas manevri{emo izme|u maglu{tine Evropske biju, Veliku Srbiju i slobodu svim ha{kim optuènicima. unije koja nam nanosi zlo, koja nam zatvara heroje, koja nas @iveli! je dovela do prosja~kog {tapa, i Rusije koja se uspravila po- Lidija Vuki}evi}: Na{ slede}i govornik je prkosni bo- sle 60-70 godina lutawa. Umesto da je na ovom raskr{}u rac za prava dr Radovana Karayi}a, gospodin Svetozar Vu- istorije prihvatimo, ako treba da joj podnesemo ra~une, da ja~i}. kaèmo {ta smo za wu uradili, mi je odbacujemo. Pla{im Svetozar Vuja~i}: Imam obavezu da vas u ime dr Radova- se da ne upadnemo izme|u dvije stolice. ûli ste Luku Ka- na Karayi}a, s kojim sam ja danas bio dugo vremena, pozdra- rayi}a, razgovarali smo o tome. Ja sam sa~inio jedan tekst vim, da vam se zahvalim i da vam prenesem wegovu èqu gde koji ima poruku –ne dozvoliti da Radovan Karayi} bude iz- on moli da ovo sve pro|e gandijevski. [to se ti~e kidnapo- ru~en Hagu. Zato, ovde je kriti~na masa dovoqno sna`na da vawa Radovana Karayi}a, vi to sve znate, to svaki Srbin kaè – ne. Sa ovog mjesta treba pozvati Specijalni sud da zna, to ne zna samo na{a vlast jo{ uvek, koja saop{tava da oslobodi Karayi}a ili }e sutra stotine hiqada qudi to je on uhap{en dvadesetprvog, a on je u stvari uhap{en osam- sami uraditi i zamoliti rusku ambasadu da mu daju azil da naestog i dràn na do sada za nas nepoznatoj adresi i kidna- bi mu se sudilo u Rusiji i da bi u~estvovali u tom su|ewu povan od strane nepoznatih lica. To ne zna ~ak ni sud, ~ak po{teni qudi, a ne hoh{tapleri, oni koji sude, koji tuè ni tuìla{tvo ne zna gde je bio, ko ga je uhapsio, za{to ga mog prijateqa Vojislava [e{eqa. @ivjeli! je uhapsio. Eto, u kakvoj mi pravnoj dràvi ìvimo. Ne bih vi{e daqe o tome. Lidija Vuki}evi}: ^vrsto verujemo da sna`na, celovita Ali bih vam rekao slede}u stvar i to prvi put govorim i uspravna Srbija, u kojoj }e svi na{i gra|ani ìveti bez na izri~it zahtev dr Radovana Karayi}a. Wemu su prili- straha od nema{tine, kriminala i korupcije, predstavqa kom kidnapovawa oduzeli mnoge stvari, dok je 72 sata bio dostiàn ciq. Jedan od qudi koji se svakog dana bore za na nepoznatoj adresi wemu je oduzet laptop i 50 kaseta gde ostvarewe tog ciqa je i na{ slede}i govornik, potpredsed- je bila spremqena wegova celokupna odbrana pred Ha{kim nik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stran- sudom. I zamislite sada, ta vlast, oni poku{avaju od petka ke, gospodin Dragan Todorovi}. da ga privedu Ha{kom sudu, me|utim, oni to ne}e mo}i sve Dragan Todorovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, Srbi dotle dok Radovan Karayi} ima ovoliko advokata. Sve vas i Srpkiwe, u ovom sumraku civilizacije, koji je po~eo u 20. prisutne ja smatram wegovim advokatima. I danas kada su veku, a nastavqa se i u 21. veku, u ovoj okupiranoj Evropi po- meni davali neke najave da bi mogao danas da bude isporu- stoje dva najslobodnija mesta, jedno je u pritvorskoj jedini- ~en Hagu, mi smo rekli – {ta je sa laptopom i sa 50 kaseta, ci u Hagu, gde se nalaze najboqi srpski sinovi i Trg Repu- sa wegovom odbranom. Moète misliti, niko ne zna gde je blike u Beogradu, steci{te slobodnih Srba koji smeju da laptop, gde je 50 kaseta. Kada kaèm niko, onda mislim i na kaù –ne okupaciji, dole izdajnici. Oni koji se danas nala- sud i na tuìla{tvo. Oni ho}e da Radovanu Karayi}u, ne sa- ze u Ha{kom tribunalu, tamo su jedino zbog toga {to su mo oduzmu slobodu i da ga tamo isporu~e, nego ho}e da mu smogli hrabrosti da ustanu u odbranu svoga naroda i slobo- oduzmu wegovu spremqenu odbranu. Eto, {ta oni rade. I na de. A to je najve}i greh koji je propisala Amerika i Evrop- kraju da vam kaèm u vezi s ovom famoznom àlbom. Ona ska unija, ali im je Vojislav [e{eq pokazao da }e im uni- jo{ putuje, sti}i }e u sud kada bude dobila kosu i bradu. Eto, {titi Ha{ki tribunal. toliko. Hvala. Misle da }e hap{ewem Radovana Karayi}a, u Hag odve- Lidija Vuki}evi}: A sada, bra}o i sestre, dame i gospo- sti su`wa, roba, optuènog, dobi}e slobodnog ~oveka, do- do, pre nego {to najavim slede}eg govornika, zamolila bih bi}e novog tuìoca koji }e tako|e pokazati da je Ha{ki vas da jednim velikim aplauzom pozdravimo sve ~lanove tribunal instrument u rukama Amerike za osudu Srba. A Srpske radikalne stranke koji su ve~eras sa nama, a stigli {ta nama ostaje? Ostaje nam da se borimo da sru{imo ovaj su iz Makedonije.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 57 STOP tiraniji!

di}. I znajte, nikada vo|ama srpskog naroda nije bilo lako, zato {to wihovom narodu nije bilo lako. @ivela Srbija! @ivela Sloboda! Lidija Vuki}evi}: Patriotske snage u Srbiji okupqaju sve vi{e slobodoumnih qudi i bliì se dan kada }e Srbi- ja biti zaista slobodna. Na{ slede}i govornik je lider iz srpske [umadije i predsednik Nove Srbije, gospodin Veli- mir Ili}. Velimir Ili}: Bra}o i sestre, pomaè Bog. Evo, mi smo se ve~eras okupili na Trgu Republike, na jedinom mestu u Srbiji gde moè danas da se iznese istina, da se postave ne- zgodna pitawa i da damo mi wima neka obja{wewa. Mi nismo ovde do{li da ru{imo Beograd. Mi nismo ovde do{li da ru{imo Srbiju. Mi smo do{li da gradimo, da radimo, da stvaramo, da se borimo, ali i da ìgo{emo ko su izdajnici a ko su srpski heroji. To jednom u Srbiji mora da se zna, da se odvoji ìto od kukoqa. Ne moè vi{e ovako. Neki malo ho}e da budu patriote, a malo izdajnici, pa toboè danas ne znaju kada je uhap{en i ko je uhapsio Radovana. Oni ne znaju ni gde je bio dva-tri dana. Oni ne znaju da li je prodava- A obrati}e vam se dama koja ve} godinama vodi bitku no, trgovano, ne znaju ni{ta. Pa, {to sedi{, ministre po- protiv zlo~ina~kog Ha{kog tribunala, koja je ~lan stru~- licije, koje koze ~uva{? Sprema{ se sa svojim prijateqem nog tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa i potpredsednik u Peking. Jo{ tamo treba da ode{. [ta }e{ tamo? U drà- Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, vi ima hiqade problema, ni{ta se ne re{ava, ni{ta se ne Gordana Pop-Lazi}. radi. Danas radite prezentaciju Fijatovog ugovora, pa {to Gordana Pop-Lazi}: Bra}o i sestre, ovde je danas i uz nas ga niste potpisali? Do sada je trebalo da ga popi{ete. La- sve ono u srpskom narodu {to je ostalo po{teno i ìvo. ète Kragujevac, laète [umadiju, nema od toga ni{ta. Vr- Ima nas, hvala Bogu, mnogo vi{e od izdajnika okupqenih {ite prezentaciju nekih akcija, {ta je sa akcijama, upisa- oko diktatora Borisa Tadi}a. Zato, uspravi se Srbijo, tek lo se pet miliona. Gde su pare? Gde je pet milijardi evra? sad ne smemo da pokleknemo. Hap{ewe Radovana Karayi}a Prema tome, la` do laì, prevara do prevare i mi to ne mo- jeste prekretnica za Srbiju. Od pro{log petka vi{e ni- èmo tolerisati. Ra~unate koliko ko{ta skup{tinski {ta ne}e i ne sme biti isto. Do~ekali smo da nas Stipe Me- dan. Pa, ko{ta}e hiqade skup{tinskih dana dok u Srbiji si}, taj osvedo~eni srbomrzac, podseti da je u srpskom naro- ne do|e prava demokratija. Uvodite diktaturu na mala vra- du bilo i ima izdajnika, rekav{i – takvi su Srbi, kako su ta. Otimate gradove, ne date narodu da se ispo{tuje wegova nekada izdali Kara|or|a tako su sada izdali Karayi}a. Ka- voqa. Otimate grad po grad, ali ne}ete dugo, ho}ete sve, iz- kvog li ponièwa koje nam je Boris Tadi} priredio kriju- gubi}ete i osta}ete bez igde i~ega, uvek je oteto prokleto, }i se iza demokratije. Podseti}u da je i Hitler demokrat- bilo i ostalo, i to mora{ da zna{, Borise Tadi}u. Prema skim putem do{ao na vlast, pa ga istorija nije zapamtila tome, mi }emo se boriti svim demokratskim sredstvima. kao demokratu. Mi ne}emo ni{ta ru{iti, no }emo raditi ono {to je narod Zar jednu te istu lekciju moramo vi{e puta da u~imo? I shvatio. Mi }emo ru{iti vlast, ali na demokratskim izbo- da krvqu i qudskim glavama najpametnijih, najhrabrijih, rima, objasni}emo narodu, da ga vi{e ne varate kao {to ste najvrednijih pla}amo udobnu fotequ diktatora Borisa Ta- do sada ~inili i veoma ve{to radili. Ho}ete toboè u di}a i bulumente moralnih, eti~kih i estetskih nakaza po- Evropu, da}ete nam vize, kakve vize, narod nema leba da je- de. U mnogim gradovima ne radi privreda, ne mogu qudi da put Dinki}a, Vuka, ânka i ostalih. Recimo im da prezire- preìve, dolazi septembar, dolazi. \aci polaze u {kolu. mo sve one koji o~ekuju neku naknadu od Evropske unije za Kako da se Srbija pokrene? Otvarate ne{to {to smo otvo- svoje izdajni~ke postupke, jer za nas, nakon svega {to nam je rili pre dve godine i to ba{ danas, danas ste oti{li da u~inila, otimaju}i nam pedaq srpske zemqe, izme|u Evrop- otvarate i da radite ne{to, {to se brukate po ko zna koji ske unije i Vermahta stoji znak jednakosti. Jo{ su stari Gr- ci govorili da je politika moralna du`nost svakog ~oveka i zato niko nema pravo da ostane nem i bez svog stava kada nas ovakvim potezima Boris Tadi} tera da se postidimo pred senima svojih predaka, koji poloì{e ìvote na ol- tar slobode, i da sklawamo pogled od svoje dece koja pitaju u kojoj to zemqi mi ìvimo, u kojoj }emo ìveti, gde su nam granice. Za{to samo mi isporu~ismo Slobodana Milo{evi}a, biv{eg predsednika dràve? Za{to Radovana Karayi}a, prvog predsednika jo{ jedne srpske dràve, Republike Srp- ske? Za{to je Vojislav [e{eq u Hagu kada ni mrava nije zgazio? [ta im smeta ako ìvimo u demokratskom dru- {tvu? Na sva ta pitawa moèmo da odgovorimo jednom jedinom re~enicom – ustani Srbijo, probudi se i skloni sa vlasti izdajnike, psihopate i prodane du{e. @iveo predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, ~ovek koji `rtvuje sebe da bi spasao Srbiju. @iveo Radovan Ka- rayi}, ve} sada legenda srpskog naroda. @iveo Ratko Mla-

58 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! put? Obe}avate Evropska unija, Evropska unija. Evropska na ovakva vlada i sad znate kako su tekli pregovori izme|u unija ne}e vam dati ni{ta, jer znaju da ste prevaranti. Da- wih, ne oko toga ko }e da bude ministar, nego oko toga kada }e nama, ~estitim doma}inima, kada do|emo na vlast i ~e- }e da bude uhap{en Radovan Karayi}. Kriv je Radovan Ka- stita Srbija kada pobedi. rayi}, ali nije kriv ni Srbima, ni boìjoj ni qudskoj prav- Jo{ jednom, hvala vam {to se ve~eras sa nama da damo po- di. Kriv je {to nije dao da Srbe koqu hanyarima i kamama. dr{ku Radovanu, ~oveku koji je stvorio Republiku Srpsku, Kriv je {to je jedne no}i izmoqen da predvodi Srbe u Repu- da se operemo od onog sramnog hap{ewa, da damo podr{ku blici Srpskoj, jer je bio najboqi, naj~estitiji i najpo{te- svim pravim i ~estitim Srbima i da po{aqemo poruku niji od wih. Gde je jo{ kriv Radovan Karayi}? [to je ro|en odavde – ne bojte se, do|ite uvek kada vas pozovemo. Mi smo u srpskoj dràvi, {to su mu roditeqi ro|eni u drugoj srp- sa vama i zajedno sa vama }emo do}i do pobede. Sve {to je pa- skoj dràvi, {to ga je uhapsila i naumila da izru~i tre}a triotsko u Srbiji mora stati pod jedan barjak i jedino tako srpska dràva. Ne treba nama Srbima ni Amerika ni moèmo do}i do ciqa. Prema tome, borite se i svi }emo se boriti zajedno. @iveo Radovan Karayi}, veliki borac i Evropska unija, ni Hag, ni mi{ pet, ni {est, ni Cija, mi Sr- mu~enik koji je stvorio Republiku Srpsku! @iveli svi Sr- bi smo, izgleda, sami sebi dovoqni. E jo{ bi i da }utimo, bi koji se nalaze u Hagu! I preìveli i u zdravqu i vesequ ne}emo da }utimo. Danas dièmo glas do neba, od danas, go- do{li na ovaj trg da ih do~ekamo i pozdravimo! @ivela spodo iz vlasti, imate na le|ima sve srpske patriote i na slobodna Srbija! @ivela Republika Srpska! Ne dajmo Ko- trgovima i u Narodnoj skup{tini, nema vi{e dnevnog reda, sovo! @iveli na{i jastrebovi, na{i sokolovi koji su ve~e- dnevni red je Srbija, dnevni red je Radovan Karayi}, dnev- ras na Trgu Republike! Nek’ je sre}no i beri}etno i ne do- ni red su ponièwa, dnevni red su sramote. Mi danas znamo zvolimo da nam ovi upropaste Srbiju, da imamo {ta da osta- da u mnogim ku}ama u Srbiji sede qudi koji su glasali za vimo na{oj deci, na{im unucima! @iveli! I jo{ jednom, one koji su sada na vlasti, wima kaèmo – objasnite svojoj Radovane, sre}an ti put, srpska juna~ino, i bori se i budi deci {ta ste to uradili u posledwih desetak dana, ako deci hrabar kao {to si bio i mi smo svi uz tebe! Hvala vam puno. objasnite, nama ne morate ni{ta ni da obja{wavate, jer mi Lidija Vuki}evi}: I pre nego {to najavim posledweg politi~ari ne ìvimo samo za jedan mandat, ne ìvimo za govornika za ve~eras, ja }u vas zamoliti, hajde da mirno i jednu no}, mi ìvimo da o nama pi{u kwige. Radovan je se- dostojanstveno, pokazuju}i koliko volimo Srbiju, da smo be upisao u jedne kwige, Boris Tadi} i wegovi satrapi upi- boqi od wih, da smo ja~i od wih, sa~ekamo, tako kao {to suju sebe u druge, u lo{e kwige, u kwige koje srpska deca ne- smo do sada bili mirni i dostojanstveni i ponosni, i kraj }e ~itati za nekoliko godina. ovoga mitinga. Hvala. U ime tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa, onim Sr- Ponosna i stabilna dràva koja }e obezbediti suvere- bima koji }e da brane Radovana Karayi}a, nudim potpunu nitet na celoj svojoj teritoriji i omogu}iti da sva deca Sr- pomo}. Ako smo mi uspeli da skoro sru{imo ovaj reìm, bije imaju boqe sutra. Zemqa koja }e svoje junake po{tova- ti kao {to to ~ine sve ponosne dràve sveta, zemqa u kojoj Ha{ki tribunal i qudi koji brane Radovana Karayi}a do- }e ime Radovana Karayi}a biti izgovarano sa ponosom, vr{i}e taj posao. ba{ kao {to to ~inite vi koji ste danas ovde. Bi}e to slo- Jo{ jednom, bra}o i sestre, ube|en sam da vam sada govo- bodna Srbija na ~ijem }e ~elu biti qudi koji, pre svega, vo- rim i u ime Radovana Karayi}a i u ime dr Vojislava [e{e- le svoj narod. Molim vas da velikim aplauzom pozdravite qa, nemojte da se sukobqavate na ulici. Razi|ite se i vi ko- zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, gospodi- ji ste protiv policije i policijo koja zgrade brani{. Evo, na Tomislava Nikoli}a. do}i }emo sada kod vas da vas smirimo, da vas razdvojimo, ne Tomislav Nikoli}: Bra}o Srbi, sestre Srpkiwe, mo- pravite srpsku sramotu no}as. No}as treba da budemo pono- ram najpre da zamolim na{u decu, na{e sinove, koji ne u~e- sni {to smo Srbi. Idemo do zgrade Televizije da samo ka- stvuju na ovom skupu, koji su se izdvojili malo daqe i u{li èmo da u Srbiji postoji jo{ polovina gra|ana, molim vas, u sukobe sa policijom, nemojte deco, nismo se zbog toga ov- nemojte, ne kvarite sve ono dobro {to Srbi rade. Idemo de ve~eras okupili, nije to na{e lice, nije to lice Srbije. bra}o, polako u {etwu. Ne}emo da ru{imo Beograd, ho}emo da ru{imo Borisa Ta- di}a. Skinite kapuqa~e sa lica, nikoga od nas nije sramota {to ve~eras u~estvujemo na ovom skupu. Pro}i }emo tom ulicom u kojoj ima sukoba da smirimo, da zamolimo, da pri- vedemo razumu, ovo je ve~e srpsko. Nemojte da nas nazivaju huliganima oni koji su ve}i huligani od nas. Oni koji ne znaju kako se Srbija vodi, nemojte na na{u policiju, 95 pro- cenata wih je glasalo da se promeni vlast. Jedan predsednik Demokratske stranke izru~io je Slo- bodana Milo{evi}a u Hag, napisao optu`nicu protiv Vo- jislava [e{eqa, koji je potom sam oti{ao u Hag. Drugi predsednik Demokratske stranke uhapsio je Radovana Ka- rayi}a. Ne sme vi{e nijedan mesec, nijednu nedequ, nijedan dan Demokratska stranka da odlu~uje ko }e biti na slobodi a ko }e biti u zatvoru. Kaù – i da su radikali do{li na vlast i oni bi hapsili. Pa da, hapsili bi kriminalce, lo- pove, ratne profitere, a ne bi hapsili Radovana Karayi}a, ne bi hapsili Srbiju, Srbiji bi skidali lance, a ne bi joj stavqali. Nikada ne}emo da zaboravimo petak, 21 sat i 30 minuta. Nikada ne}emo da oprostimo. Hteo je Boris Tadi} da deli Srbiju. Nije uspeo da je podeli, podeqeno je kada je na pola, a on je uz sebe prigrabio {a~icu nekih koji sebe danas nazivaju vladom Srbije. E, sad znate za{to je formira-

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 59 STOP tiraniji! Vanredna konferencija za novinare Srpske radikalne stranke, odr`ana 30. jula, dan nakon skandaloznog napada policije na okupqene gra|ane i u~esnike na Svesrpskom saboru na Trgu Republike DDiktatoriktator ho}eho}e dada zatrezatre srpskesrpske radikaleradikale

• Boris Tadi} je organizovao premla}ivawe okupqenih gra|ana i funkcionera Srpske radikalne stranke i pokazao spremnost da likvidira politi~ke protivnike

Priredila: Elena Boì} Talijan Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo novinari, Predsed- ni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke izvr{io je ana- oris Tadi} je na svaki mogu}i na~in poku{ao da spre- lizu ju~era{weg mitinga, sveukupnih doga|awa u Beogradu ~i dostojanstven protest nekoliko desetina hiqada pre, za vreme i posle odràvawa mitinga, reakciju dràv- BBgra|ana protiv diktatorskog reìma i protiv izdaj- nih organa, medija, u~esnika mitinga i ostalih, zakqu~iv- ni~kog hap{ewa srpskog heroja Radovana Karayi}a. Poka- {i da je reìm Borisa Tadi}a najodgovorniji za sve {to se zao je da je spreman apsolutno na sve da bi sa~uvao vlast, pa doga|a u Beogradu, da je Boris Tadi} li~no isprovocirao, ~ak i na fizi~ku likvidaciju politi~kih protivnika. Or- organizovao sve ono {to je bilo lo{e, {to nije svojstveno ganizovao je napade provokatora i wihov sukob sa polici- mitinzima Srpske radikalne stranke, {to je trebalo da po- jom kako bi organizatore i sve u~esnike skupa mogao da na- sluì da neki u~esnici mitinga, me|u wima skoro svi zove huliganima. Policija je dobila odre{ene ruke da bru- funkcioneri Srpske radikalne stranke, budu okrivqeni talno napadne funkcionere Srpske radikalne stranke ko- za nemire, za nemile doga|aje, fizi~ki napadnuti. ji su poku{ali da spre~e taj sukob. Suzavac, pendreci, gume- Sude}i po indicijama, po pona{awu pojedinih polica- ni meci – sve {to je bilo na raspolagawu policiji, iskori- jaca koji su nas brutalno tukli, mogli smo da budemo ~ak i {}eno je u napadu na funkcionere Srpske radikalne stranke. fizi~ki likvidirani. Ovog ~asa na Vojnomedicinskoj aka- Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomi- demiji, na Neurohiru{koj klinici nalazi se Borislav Pe- slav Nikoli}, odrào je vanrednu konferenciju za novina- levi} u koga je policajac pucao sa sedam metara daqine, ni- re dan nakon nemilih doga|aja na protestu. {ane}i u wega. Dobio je metak u nos, da je dobio u oko, danas Konferenciju prenosimo u celini. ne bi bio ìv. Ovog ~asa narodni poslanik Du{an Mari},

60 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! potpuno pretu~en, sa lekarskim uverewem, poku{ava da se demonstranata, na rukama su mogli da ih odnesu i sve li~i oporavi iako je razdvajao demonstrante i policajce, spre- na scenario po kome je spaqena ameri~ka ambasada. Kako ~io jednog demonstranta da razbijenom fla{om napadne to, posle toga su rasterali desetine hiqada qudi za samo policiju, drugom oteo betonski blok kojim je hteo da napad- minut ili dva, a sto qudi ne mogu da rasteraju sat i po, qu- ne policiju, da bi ga dva minuta posle toga ta ista polici- di sa kojima sara|uju u izazivawu masovnih nereda i nemi- ja brutalno pretukla, iako je pokazao poslani~ku legiti- ra. Na{ skup je po~eo da se razilazi negde od polovine go- maciju i novinarsku legitimaciju. Miting je bio organizo- vornika. van odli~no. Miting je bio najmasovniji koji je ikada orga- Na na{e skupove dolaze doma}ini, dolaze qudi sa de- nizovan na Trgu Republike. Od po~etka mitinga primeti- com. Kad su videli da svuda u krug po~iwe da puca, da se {i- li smo grupu koja je pod komandom do{la negde kod zgrade ri dim od suzavca, qudi su oti{li ku}i. Da vidim ko od vas Centrotekstila, kako se zove, i kojoj je re~eno da ~eka i iz kaè da smo mi krivi za ono {to se ju~e desilo u Beogradu. te grupe je nekoliko puta poletela fla{a, one fla{e koje ’Ajd, sad nam recite na konferenciji za {tampu, nemojte u eksplodiraju, koje prave paniku. Oni su potom skloweni ta- izve{tajnim emisijama, nemojte sa qudima koji su upalili mo negde prema Makedonskoj ulici. Sat i po je trajala ne- Saveznu skup{tinu da analizirate koliko smo mi krivi. kakva tu~a mimo mitinga, na 400 metara od mitinga. Sat i Recite nam sada {ta smo mi to ju~e bili krivi. Mi smo vas po, policija tvrdi, da grupu od 100 demonstranata, koliko sve za{titili, toliko koliko je mogu}e, ali ako policija kaù strani izve{ta~i, nije mogla da smiri i {to je najza- ho}e da napravi incident, pa prvo }e novinare da pretuku. nimqivije, sve vreme je policija gurala te, kako ih je nazva- Svi smo vas {titili, svi smo poku{ali da se ba{ nikome la, huligane na miting. Niko se nije setio, niko nije èleo ni{ta ne desi, ali policija je pretukla i fotoreportera. da postavi nekakav kordon izme|u mitinga i onih koji nisu Policija je pretukla i poslanika koji je novinar, a nena mitingu i koji divqaju. Ne, oni su neprekidno bili gura- ko od u~esnika pretukao je {panskog snimateqa. Mi izra- ni, nabacivani na miting. àvamo duboko àqewe zbog svega {to se desilo bilo kom Policija kaè da je imala nare|ewe da ne upotrebqava u~esniku, bilo kom posetiocu i novinarima, naravno. Kome silu. Izgleda da je nije ni koristila sve dok nije zavr{en je to u interesu da na mitingu Srpske radikalne stranke bu- miting, a onda je sila upotrebqena prema nama koji smo pode pretu~en novinar, pa da vi posle pi{ete lo{e o nama, pa {li da razdvojimo one koji se tamo tuku, prema nama koji nije to na{ interes. Ne moèmo mi potpuno da obezbedimo smo sa govornice otvoreno, jasno i hrabro rekli da oni ko- skup, ako policija ne moè da ga obezbedi. Pa, nismo mi po- ji se tuku sa policijom nemaju sa nama nikakve veze. [ta je licija. Taj miting koji smo mi odràli potpuno je nevezan trebalo? Premlatiti Aleksandra Vu~i}a, Tomislava Ni- sa onim {to je policija radila u Makedonskoj ulici, stoti- koli}a, Dragana Todorovi}a. [ta bi dobili time? Tako je nama metara daleko, i umesto da spre~e nekoga koga naziva- Slavi{a Kokeza dobio te{ke telesne povrede zato {to je ju huliganom da se pribliì mitingu jer ho}e da rastura zagrlio Aleksandra Vu~i}a. Kome su bile te batine name- miting, umesto da obezbede miting, {ta su oni to obezbe|i- wene? Koji je taj policajac koji vas osam do deset puta uda- vali guraju}i iz Makedonske ulice te sa kojima su se tukli ri pendrekom kad leìte na zemqi. Nas je suzavac obarao prema mitingu? Koji je taj policajac koji }e sada da vam na zemqu, a onda su pritr~avali àndarmi da nas tuku. Hva- opravda akciju u kojoj se neko ko tamo ru{i Beograd gura na la televizijama koje su izdràle po sekund ili dva da pri- jedan mirni skup, da bi imali opravdawe da pretuku u~esnike skupa kojima nije padalo na pamet da naprave bilo kakav kaù kako to brutalno policija tu~e nekoga ko leì. Vi- incident, koji su neprekidno sa govornice pozivali zato deo sam nekog divqaka koji 15 puta udara palicom ~oveka {to su nas molili iz policije – smirujte, smirujte i mi smo koji leì, a onda brè sklawa kameru, sve }emo mi to da smirivali. Kad smo rekli – {ta radite sa ovima koji imaju prona|emo, da montiramo, da vidite kako Boris Tadi} za- fantomke, nama je neki funkcioner policije Damjanovi} vodi red koji je obe}ao u Srbiji. Kome smetaju mitinzi? Ko- rekao – ne sekirajte se, to je na{ problem, neki komandir, me smeta izraàvawe nezadovoqstva aktuelnom vla{}u? raspitajte se ko je, {ta je. Pa sam ja, ipak, svestan toga da sve Tadi} spreman da fizi~ki likvidira srpske radikale rade zajedni~ki, pozvao da skinu fantomke. Kakve fantomke na mitingu Srpske radikalne stranke, ja ho}u da se vidi Direktno optuùjemo Borisa Tadi}a. On komanduje po- svaki u~esnik mitinga, da se zna {ta je ko uradio. Ne}e da licijom. Ovo je bila zami{qena policijska akcija, da se vaqa ovo u Beogradu, ne}e da vaqa. Plan je bio zlikova~ki, jednom zasvagda ra{~isti sa Srpskom radikalnom stran- a najvi{e su i{li na Aleksandra Vu~i}a koji nije posla- kom. Ma, nikada ne mogu da ra{~iste sa nama. Uvek u nama nik, koji je trebalo da bude uhap{en, koji nema imunitet, za ima dovoqno hrabrosti da iza|emo da u Narodnoj skup{ti- koga misle da je motorna snaga Srpske radikalne stranke. ni, da u intervjuima, da se na demonstracijama borimo protiv lo{e vlasti. Ako ho}e da nas pobiju, neka kaù, bar da Tadi} uvodi Srbiju u gra|anski rat ne tuku narod, bar da ne ubijaju nevine. Ako smo im mi krivi, neka pobiju nas, ali ovo nikada nije bilo, ovako nije bi- Mi opomiwemo Borisa Tadi}a, nemoj da Srbiju uvodi{ lo nikada. Kad smo po{li da ih razdvojimo, kad smo po{li u rat. Dok ima ve}inu u Skup{tini, dok ima svoje satrape i da ih smirimo, imali su nare|ewe, ga|ali su nas suzavcem, svoje sluge, neka poku{a da vlada tako da Srbija napreduje, na 15 santimetara od mene pao je suzavac, svi to qudi znaju neka vodi Srbiju, a ne da suzbija one koji bi da ga pobede. Ne koji su bili, to je sve bilo nani{aweno. bori se vlast protiv opozicije. Opozicija se bori protiv Za{to suzavac na nas? Pa, vaqda treba na one {to se tu- vlasti, a vlast se bori da dobro vlada, da Srbiji bude boqe. ku, ali trebalo je spre~iti da stignemo do Aleksandra Ti- Jedini ciq ove vlasti, jedino {to rade u posledwa dva me- jani}a, do zgrade Radio-televizije Srbije, da politi~ki po- seca, to je da se bore protiv opozicije, da dokaù da nema kaèmo kako ta televizija treba da bude objektivna i kako opozicije, da dobiju pohvale iz inostranstva. Naravno da treba da bude u slu`bi i gra|ana koji su za Borisa Tadi}a }emo nastaviti politi~ki da se borimo bez prestanka. Do- i u slu`bi gra|ana koji su protiv wega. Sve ovo {to se ju~e stavi}emo vam dokumentaciju svih qudi koji su povre|eni, desilo, desilo se da ne stigne nijedan gra|anin do zgrade Ra- a vi koji ste pravili filmove o mirnim kordonima koji su dio-televizije Srbije, do svoje televizije. Sat i po se odr- spre~avali gra|ane da idu gde èle, napravite film o po- àvaju tenzije izme|u ogromne mase policajaca i stotinak licajcima koji tuku u 21. veku pod demokratskom vla{}u

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 61 STOP tiraniji!

joj nismo videli ni povod. Ili je povod to {to smo hteli da kaèmo – dosta nam je poniàvawa i dosta je poniàvawa. Evo, tucite nas, ponizili ste nas, sad nas i tucite. Pa, kad je to uspelo u Srbiji? Kad je takva vlast opstala? Kako ni- {ta ne nau~i{e? Ne}e nas zaustaviti. Naravno, mi }emo odràti jo{ jednu sednicu danas posle ove konferencije, odlu~iti {ta i kako daqe, ali pretpostavqam da ne}emo vi{e rizikovati da mirne gra|ane Srbije pretu~e policija zato {to protestuju. Ako je nekome u interesu da zaustavi i proteste, podse}am ga da su to i Turci radili, ali kad su Srbi }utali, to je bilo najopasnije za okupatora. Kad Sr- bi }ute, tad je najgore. Boqe ih pustite da iskaù svoj gnev i bes. Mo`da vam to pomogne da boqe vladate. Kad ne ~ujete {ta vam zamera onaj ko nije uz vas, sprovodite diktaturu. Boris Tadi} je na svoja nemu{ta i nejaka ple}a natovario sebi mnogo vlasti. Moè on vama da se pravda da nema s kim, al’ to nije opravdawe da se sprovodi diktatura. To nije opravdawe da ju~e RTS, no}as, celu no}, najgore izve{tava. Ja prvi put moram da kaèm da je izve{taj B92 bio mnogo korektniji i objektivniji, mnogo korektniji i objektivniji. Od wih nisam o~ekivao objektivnost, a bili su objektivni. Pa, dobro, oni su moji qubimci svakako. Ako imate pitawa, izvolite. Ja }u posle toga, naravno, da dam re~ i Sla- vi{i Kokezi ili ako èlite da wega pitate ne{to li~no, mogao bi da vam opi{e kako je do{lo do wegovog povre|i- vawa. Shvati}ete onda ko je bio meta i {ta je bio ciq. Sla- vi{a, izvoli. Kokeza pretu~en u poku{aju da za{titi Vu~i}a Borisa Tadi}a, koji je nekoliko sati pre toga u~esnike sku- Slavi{a Kokeza: Ja i moj drugar Vu~i} smo sa par qudi pa nazvao huliganima, dao direktan povod policiji da nas bili izme|u grupe navija~a i policije. Razdvajali smo tu tu~e, jer mi smo huligani. Predsednik Republike je rekao grupu navija~a od policije, uto je policija do{la do nas, nada smo huligani. Mi smo huligani? vija~i se razbeàli. U krugu od 50-100 metara nije bilo ni- Ovo je bila èqa da se zapla{e svi u~esnici skupova jednog navija~a. Oni su krenuli da biju Aleksandra Vu~i}a. Srpske radikalne stranke, da svaki ~estiti doma}in pomi- Ja sam sa jedne strane, ~ovek je stao sa druge strane Aleksan- sli – pa, ne}u da idem, ja te qude volim, ali ne}u da me tu~e dra da ga ne biju. policija na mitinzima. Prona|ite jedan osnov u na{em po- Novinar: Moè li malo glasnije? na{awu, u na{im govorima, za onakvu brutalnu akciju po- Tomislav Nikoli}: Ne moè, pretu~en je. licije prema nama, ja }u da preuzmem odgovornost. Prona- Slavi{a Kokeza: Oni su mene udarili dva puta, tri pu- |ite samo jedan znak da smo mi èleli onakav skup ili da ta, po glavi, po le|ima, po rukama. Pri tome je jedan od po- smo sve u~inili da do onakvog skupa do|e, ali zato ispitaj- licajaca psovao majku radikalsku govore}i – ko smo mi da te i direktora policije {ta mu to zna~i – ne koristi silu demonstriramo protiv predsednika Tadi}a, jer je on zakon dok se ne pojave Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, a u ovoj dràvi i da }e nas oni ubediti da vi{e ne demonstri- onda udri i pucaj i radi sve {to èli{. Kakvo je to nare- ramo. To je bilo. Onda se ne se}am ni kako sam dospeo u Ur- |ewe? Dok ne do|u huligani, jel’? Sa ovima mirnima bez si- gentni centar i otprilike to je bilo to. le, sa ovima {to ru{e izloge, pale i tobo` se tuku s poli- Tomislav Nikoli}: Ovo je od palice? cijom, sa wima bez sile, al’ kad nai|u Tomislav Nikoli}, Slavi{a Kokeza: Jeste. Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi} i ostali, sila, naj- Tomislav Nikoli}: Ovo je od palice. Pozadi na le|ima brutalnija mogu}a sila. Ko je tada odobrio silu? ima. Nije dovoqno jednom da udarite ~oveka, bar deset puta “Ne}ete zaustaviti srpske radikale” dok leì, pa vi sad izve{tavajte o tome kako god ho}ete, na vama je, na vama je i odgovornost ho}e li ponovo da tuku na- Ko je odobrio pucawe u nas koji smo po{li onako o~in- rod ili ne}e. Da li moè da se utvrdi istina ili ne? Dokle ski i bratski da ih razdvojimo i tog ~asa vi{e ni{ta nismo su granice upotrebe policijske sile? Ne znam da li ste imali na umu, samo da ih razdvojimo. Izgleda da razdvajamo probali taj suzavac sino}? Prestaje dah, ne suze, prestaje one koji zajedno rade. Meni vi{e ne pada na pamet da ih po- dah, vi morate da padnete na zemqu i oni onda priska~u i tu- zivam da se smire, oni posle idu u policijsku stanicu pa se ku. Izvolite. smiruju, pri~aju ko je koga tukao, jer o~igledno je ta sprega, Novinar: Vi tvrdite da je obezbe|ewe Srpske radikal- o~igledna je ta veza. O~igledno je to brukawe Srbije u ko- ne stranke sve vreme kontrolisalo miting, odnosno bar me u~estvuje policija i nepoznati koji se sa wom stalno su- ono… kobqavaju, a sino} u Urgentnom centru nijednog od tih nema. Policajci hramqu, udaren kamenom, udaren ovim, uda- Policija pripremala napad na u~esnike protesta ren onim, a Slavi{a Kokeza mora da leì ~etiri sata, ne Tomislav Nikoli}: Tu uop{te nije bilo potrebno obez- sme da se pomeri, a Du{an Mari} ima kontuzije i prelome, be|ewe. To je bio radikalski miting, radikali su bili i a Borislav Pelevi} ima kontuziju mozga, a sve su drugi po- obezbe|ewe i u~esnici mitinga. Stotine mitinga smo odr- vre|eni. Najteè povrede smo dobili mi koji ni u ~emu, ni àli, nikakvog obezbe|ewa tu ne treba. Tek kad se polici- u kakvoj tu~i nismo u~estvovali, koji je nismo izazvali, ko-

62 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! ja pojavi, treba vam obezbe|ewe. I policija nije obezbe|i- lidarni i saglasni sa tim mi{qewem, s tim {to zaista ne vala miting, nigde na mitingu, na ivicama mase, niste vide- znam kako bismo mogli da upozorimo, mi koji organizujemo li policiju. skup, da kaèmo qudima – ali, pazite bi}e tu~e, bi}e pro- Policija je pripremala napad na u~esnike mitinga 300, vokacija, bi}e napada policije. Pa, ko }e da do|e na skup? 400, 500 metara daqe od mitinga, tobo` sukobqavaju}i se sa To je u stvari zabrana skupa. Ako mi kao organizatori ka- nekim. [ta je to policija radila na periferiji guraju}i èmo – prebi}e nas policija, onda to mi pozivamo da niko demonstrante ka centru, ka mitingu? Ko je izdao taj nalog ne do|e. Ali, koja je to normalna dràva u kojoj organizato- da policija ne obezbe|uje miting, nego da obezbe|uje nepo- ri mirnog skupa strepe od policije? znato lice izvan mitinga, a da nabaci sukob na u~esnike mi- Ovo je bila sinhronizovana akcija policije i tih grupa tinga? Da, ja vam tvrdim potpuno da nijedan srpski radikal koje policija drì pod kontrolom. Uostalom, toliko su ne- nije kriv niza{ta i da nisu radikali oni koji su se tobo` reda na~inili po Srbiji, nikad ne odgovaraju niza{ta, ni- tukli sa policijom. Zato sam traìo da skinu fantomke, da kada nisu ka`weni. Kad na stadionu ne{to naprave, ka- moèmo i mi da vidimo na snimcima ko su ti qudi. Ko su, `wava se fudbalski klub, nikada niko od wih. Ide se dotle kona~no, ti qudi koji pale Beograd kad god im padne na pada oni toliko podivqaju, osile se da ho}e da ubiju nekog po- met, koji obrukaju svaku srpsku akciju u Beogradu, koji ne licajca s kojim se neprekidno tuku. Tek onda je neko od wih daju da Beograd bude i srpski grad? ’Ajde kona~no da sazna- ka`wen, jer to vi{e ne moè ni policija da sakrije ili momo da li primaju platu od policije? Da li su nagra|eni za `da i to krije, ja o tome nemam nekih pravih dokaza. svoj rad? Nikada nisam shvatio kako je upaqena ameri~ka Ovo ne vaqa, a to sa Borisom Tadi}em, nije dobro ovo ambasada. Sad vidim kako. Setite se, isto ovako, posle svih {to radi Boris Tadi}. Pre dve godine je po~eo pri~u o po- nedela nad ameri~kom ambasadom, za minut su rasterali de- deli Srbije na gra|ane prvog i drugog reda. Danas }e da bu- monstrante. Pojavili se “hameri”, pojavila se sila poli- de pri~a o podeli na one koji smeju da ìve i koje ne smeju cijska. Tako je bilo i sino}. Kad su pretukli koga su hteli, da ìve, koji smeju da se bave politikom i koji ne smeju, ko- za minut su rasterali demonstrante. Mi smo pola sata po- ji smeju da rade u preduze}ima i koji ne smeju. On poku{ava sle kolima pre{li preko Trga Republike, kad smo oti{li da nas podeli, ali i sino} sam rekao – podela je kad smo na u Urgentni centar. Apsolutno nije bilo nigde nikoga, sedi pola. Ne}emo biti na pola i to mu govore sada i nova istra- narod, gleda {ta se ovo desilo. Policija je obavila svoj po- ìvawa koja obavqaju za wegov ra~un, za ra~un ameri~ke sao, mirno se razilazi. Direktor policije daje izjavu – bi- ambasade, po kojima Demokratska stranke vi{e nikada ne lo je nare|ewe da se ne upotrebqava sila. Ko je prekora~io moè da pobedi Srpsku radikalnu stranku, pa ~ak ni ova- nare|ewe? Ili, mo`da, ovo nije bila sila? [ta li bi bilo kvim neprincipijelnim koalicijama. da su imali pravo silu da upotrebe? Gazili bi tenkovima. Ja pozivam i Socijalisti~ku partiju Srbije da razmisli Izgleda, palica, gumeni metak, suzavac da to nije sila i mo- u ~emu to u~estvuje. Jel’ to bila èqa Socijalisti~ke par- ra da nam kaè policija {ta je sila po wenom mi{qewu. tije Srbije? Da li se u Evropu ulazi tako {to prvo nesta- Izvolite. ne svako ko kaè bilo koju lepu re~ o Srpskoj radikalnoj Novinar: Da li jedna politi~ka stranka kao {to je va{a stranci ili o onome {to je radio SPS deset godina? Sad je ima razumevawe za ovakvo pona{awe... dozvoqeno biti u SPS-u, ali je zabraweno hvaliti ono {to Tomislav Nikoli}: Recite mi kada smo mi to imali razje radio SPS u onih deset godina od 1990. do 2000. Zabrawe- umevawa, a kada nismo osudili divqawe u Beogradu. no je podràti bilo koji potez SPS-a, a moè{ da bude{ u Ja mogu da vam kaèm da vi nemate dokaze da je to ikada SPS-u jer ti si se transformisao, a oni koji te podràva- iko od nas izgovorio, ali ovo ju~e nije bila jedna kamenica. Ovo je ju~e trajalo skoro… ju nisu se transformisali. Mi }emo imati zanimqive sed- Novinar: Ali to su ti isti qudi. Tomislav Nikoli}: Pa, nemojte samo da mi natovarite da sam opravdao paqewe Savezne skup{tine, Radio-televizije Srbije, ako su to isti qudi. Ne, ne, to su isti qudi i to je isti grad – Beograd, samo zavisi s koje strane posmatra- te. Ja ju~e slu{am predstavnika SPO-a koji kaè – pa, mi smo samo jajima pravili demonstracije. Pa, ko je ubio policajca 9. marta? Jaja? Umro od pokvarenih jaja. Pogledajte samo {ta zna~i ~iwenica da li ste na vlasti ili niste. Ja vam tvrdim da smo uvek o tome isto razmi{qali. Ja mislim da ste to od Velimira Ili}a ~uli, za taj jedan kamen. Nemojte da… Novinar: Ju~e sam razgovarao sa nekoliko visokokompe- tentnih qudi, upu}enih u aktuelnu problematiku – psiho- logiju mase i tehnologiju vlasti itd. Wihova zapaàwa su mi veoma dragocena i ~ini mi se veoma stru~na i ta~na. Prema wihovim procenama, masa od nekoliko desetina ili stotiwak mladih izgrednika nije ni u~estvovala na protestu, nego je na samom kraju do{la iz pravca ulica Makedon- ske i De~anske. To ukazuje da su oni unapred bili regruto- vani i organizovani da izazovu incident i politi~ki kom- promituju protest. Zar je organizatorima bilo te{ko predvideti ovu mogu}nost, jer se zna da se policija sluì ovakvim stvarima? Tomislav Nikoli}: Nisam znao za to. Ja sam vam, ~ini mi se, dao dovoqno osnova da pomislite kako smo veoma so-

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 63 STOP tiraniji!

televizije Srbije Aleksandar Tijani}, a da on svojim pro- gramima za{titi aktuelnu vlast, da se hvali koliko je pretplata naplatio. Ako mi pozovemo gra|ane da ne pla}a- ju pretplatu, vi{e ne}e imati ~ime da se pohvali. Izvolite. Novinar: Zanima me jedna va{a re~enica. Rekli ste – ne moèmo mi da obezbedimo skup, ako policija ne}e. Po prvi put ~ujem da Srpska radikalna stranka kaè da ne moè da kontroli{e masu. Da li je to samo posle ovog mitinga ili ste znali i pre toga? Tomislav Nikoli}: Ne, ja mo`da nisam bio precizan do kraja. Ako policija èli da izazove nemire, mi ne moèmo to da spre~imo. Mi nemamo od koga da {titimo skup, niti bilo koga na skupu, pa to su na{i. To nije skup na kome se nalaze suprotstavqene strane. To je skup istomi{qenika i izve{ta~a sa skupa i ko bi se tu sukobio? Kakav sukob na skupu? Nezamislivo mi je da neko kaè, na skupu politi~- ke stranke do{lo je do sukoba. Kako moè da do|e do sukoba kad svi ti qudi isto misle? Tamo nijedan glas nije bio protiv onoga {to smo govorili. Kakav sukob? Razi{li bismo se na miru, pro{etali i razi{li. Ne, trebalo je napraviti sukob. Ja to ne mogu da spre~im, ako policija èli da napravi sukob. Videli ste kakvi su. Mo`da ima tamo i policajca koji je slabiji od mene fizi~ki, ali on zna da ja nikada ne}u da nasrnem na wega, a wemu je najlak{e da rukom u kojoj je palica krene na bilo koga. Nikada nemojte da se sukobqavate sa policijom, odmah u nice Narodne skup{tine. Najlep{e je da se to prenese u startu ste nemo}ni. On je obu~en da tu~e, a vi niste. Vama Narodnu skup{tinu. Jedina zamerka, prava zamerka je {to ne dozvoqava mozak da udarite policajca, vaspitawe vam ne Boris Tadi} iznosi to na ulice. To je radio i Milo{evi}, dozvoqava. Zato kad kaù, tuku se s policijom, to moè sa- prenosio politiku na ulice, pa nije dobro zavr{io. Poli- mo policija. U Srbiji nema qudi raspoloènih za tu~u s tika se vodi u Narodnoj skup{tini. E, tu se raspravqa o va- policijom, jer tu se izvu~e debqi kraj i posebno, niste vaq- `nim temama. Vlast ima va`ne teme, opozicija ima va`ne da mislili da smo krenuli Aleksandar Vu~i} i ja na ~elu teme. Idealno je kad se dogovore da se te teme smewuju, ali kolone da bismo se tukli s policijom za koju znamo da im je ako vlast samo brutalno name}e svoje teme, opozicija ima nare|eno da nas tuku i da }e to da urade pa makar ih kod ku- na raspolagawu dovoqno na~ina da spre~i rad Skup{tine }e pitali – {ta ste to uradili? Kad me sretnu danas na uli- iskqu~ivo po èqi vlasti. Ja zato pozivam Slavicu \uki} ci – zna{ ja imam dvoje dece, moram da ih hranim. Ja to raz- da odloì tu pri~u o nastavku sednice dok se svi politi~- umem. Nije kriv policajac koji je tukao nego onaj ko mu je ki faktori u Srbiji ne dogovore kako }e Srbija daqe. Ako naredio. Izvolite, dole sam isto nekoga ~uo. Izvolite. mislite da Srbija moè ovako daqe, grdno se varate. Izvo- Novinar: Jel’ imate neke konkretne dokaze da je re~ o lite. agentima policije, provokatorima ili … Za{tita reìmskog RTS-a Tomislav Nikoli}: Znate {ta, ja te qude uop{te ne poznajem. Ja samo vidim {ta se de{avalo sat i po. Sat i po ne- Novinar: Gospodine Nikoli}u, da li ste o~ekivali da ko izmi{qa sukob u kome ne u~estvuje niko ko je na mitin- iste no}i, prakti~no kada se sve to izde{avalo u Beogradu, gu, a treba uvu}i miting u sukob, treba uvu}i Srpsku radi- Radovan Karayi} bude izru~en Hagu? kalnu stranku, treba organizatore uvu}i u to. Kako je to Tomislav Nikoli}: Nisam o~ekivao i uop{te nisam mogu}e? Sto demonstranata ne moè policija sat i po da znao kada }e da bude izru~en zato {to je ostavqeno sudu na razbije, a razbije ih tri minuta po{to nas pretu~e. Zaista, procenu, ukoliko nema àlbe, na procenu koji je to rok u ne trebaju mi dokazi uop{te, ja to tvrdim. Ne trebaju mi do- kome àlba treba da stigne u sud. Zna~i, ~ekali su samo mo- kazi. To je toliko o~igledno, to je toliko evidentno. Hiqa- menat da se skup zavr{i i da ga izru~e u Hag. Bojali su se to- de policajaca, toliko je bilo policije, da je pred svakom ga da se na skupu sazna da je tog ~asa izru~ewe. Mislili su zgradom tamo negde prema Urgentnom centru, gde su ambasada bi to proizvelo nekakve radikalnije poteze skupa. Ja vam de, stajalo po 50 policajaca koji su celu no} sedeli, nisu ni- kaèm da ni{ta radikalnije se ne bi desilo. {ta radili. Pred Specijalnim sudom, bili ste, ko zna ko- Mi se tamo nismo okupili da spre~imo izru~ewe Rado- liko je policije bilo. Znali su da nema posla za wih, ali su vana Karayi}a. Mi se tamo nismo okupili da bismo oti{li imali dovoqno i za ovo. Nemaju za 100 qudi koji napadaju do zgrade Specijalnog suda. Mi smo se tamo okupili da is- policiju. Ne znam da li ste vi osetili tu policijsku soli- kaèmo svoj protest, da ukaèmo na politi~ku situaciju u darnost kad je neki policajac povre|en, onda oni gube, pot- zemqi i da pro{etamo, kao {to smo stotinama puta do sada puno gube ko~nice. Povre|ivani su policajci i sat i po ne {etali, kao {to su svi drugi do sada {etali ulicama Beo- mogu da rasture masu od 100 qudi, a rasture desetine hiqa- grada. Rekli smo – medijska {etwa, idemo do zgrade Radio- da qudi. Nemojte da me pitate za dokaze, zaista. Neka tra- televizije Srbije. Nije nam padalo na pamet da zgazimo na è oni dokaze da to nije bilo ovako organizovano i neka trotoar, opogaweni trotoar ispred zgrade Radio-televizi- opravdaju pri~u o tome da je bila zabrawena upotreba sile. je Srbije. Bili bismo na ulici, ali bi na{ zahtev bio tako Ako je ovo ne`nost policijska, pitam vas ponovo kako iz- snaàn da bi od tog ~asa po~eo direktan prenos na Radio- gleda policijska sila i da li to i vas spre~avaju da bilo ka- televiziji Srbije. Sva ova premla}ivawa, ne daj Boè da je da, bilo {ta realno, a lo{e za wih, napi{ete ili izgovo- neko poginuo, sve je to bilo da se za{titi direktor Radio- rite. Hvala.

64 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

Dnevnik doga|aja koji mewaju Srbiju Tadi}eviTadi}evi pendrecipendreci popo slododislododi SrbijeSrbije

rugog dana nakon odràvawa velikog Svesrpskog sa- Neko mora da odgovara – ili mi ili oni. Ali }emo zato bora pod nazivom “Sloboda za Srbiju”, na konferen- ustanovqavati detaq po detaq, pa }emo da vidimo za{to je DDciji za novinare 31. jula 2008. godine, generalni se- namerno pucano u Borislava Pelevi}a koji se nalazi u te- kretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}, naja- {kom stawu, koji je danas u Urgentnom centru, koji danas vio je upornu i beskompromisnu borbu za otkrivawe i ka- ide i na magnetnu rezonancu, EG i sve druge preglede. U te- `wavawe stvarno odgovornih za nemire u kojima je bilo ne- {kom je stawu, ima polomqene obe jagodi~ne kosti, nosnu koliko desetina povre|enih, kao i za materijalnu {tetu kost, ima strahovite bolove, ~ovek nije zaspao 15 minuta u koja je tom prilikom po~iwena. Vu~i} je posebno skrenuo prethodnih 48 sati, jer je nemogu}e da zaspi u tako te{kom pa`wu na izjavu Du{ana Petrovi}a da je Srpska radikalna stawu. Pa }emo onda da vidimo kako je mogu}e da su najgore stranka odgovorna za nemire: pro{li ba{ funkcioneri Srpske radikalne stranke za ko- “Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka ne je niko ne moè da kaè da su bacili ijedan kamen, da su bi- samo da ne}e ~ekati da pro|e vreme i da se stvari sti{aju i lo {ta uradili ne~asno ili protivzakonito na tom skupu. zaborave oko nereda koji su bili u Beogradu, ve} }e Srpska Kako to da su ba{ na nas napadali? Kako to da nisu strada- radikalna stranka insistirati na tome da se sve do posled- li neki huligani o kojima su govorili, nego smo ba{ mi weg detaqa istraì i da odgovorni za nemire odgovaraju. stradali? Mi smo uzeli video snimke od onoga {to smo Po{to smo mi rekli ko je odgovoran, a smatramo da je re- imali, dakle kao medija monitoring pre dva dana. ìm Borisa Tadi}a odgovoran, mi }emo traìti wihovu Ima vrlo interesantnih snimaka. Posebno su intere- odgovornost i ustanovqavati svaku pojedina~nu odgovor- santni bili prvi snimci. Kasnije se nisu emitovali na B92, nost. Od wih o~ekujemo, po{to kaù da smo mi odgovorni, na Pink televiziji su se emitovali. Ti snimci sa Pink te- da oni ustanove na{u odgovornost. Ja sam generalni sekre- levizije su veoma, veoma zna~ajni. RTS je napravio potpunu tar ove stranke, nemam poslani~ki imunitet, Du{an Pe- cenzuru snimaka, pu{tali su samo snimke koji su wima od- trovi} je vlast u ovoj zemqi, pa o~ekujem da budem uhap{en. govarali, ali ti snimci Televizije Pink }e biti veoma, ve- Jer, ne moè da pro|e da neko ko je odgovoran ne bude uhap- oma zna~ajni u pokazivawu i dokazivawu ko je koga tukao i {en posle nekoliko desetina povre|enih qudi i {tete od ko je {ta radio, i kakva je ~ija uloga bila u doga|ajima na 30.000 evra, kako su nam saop{tili qudi iz Beograda, 30- Trgu Republike. Ja èlim da obavestim nadle`ne dràvne 35.000 evra. To ne moè da pro|e neka`weno. organe da }u dva dana biti na putu. Od subote uve~e sam im

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 65 STOP tiraniji!

energija koju smo uloìli da sa~uvamo potpuni mir. Nigde nikakvog incidenta nije bilo do kraja mitinga, da bi se onda napravio potpuni haos. E, pa neko za to mora da odgovara i mi se s wima slaèmo, ili oni ili mi, ili oni da idu u zatvor ili mi da idemo u zatvor, a neko mora”. “Li~no }u podneti dve krivi~ne prijave” Po{to je na snimcima o~igledno da su pripadnici àn- darmerije namerno i potpuno ciqano i besomu~no i{li pendrecima na poslanike Srpske radikalne stranke, i na samog Aleksandra Vu~i}a, Vu~i} je najavio i da }e on li~- no podneti dve krivi~ne prijave: “Ja mogu da vam kaèm, li~no }u podneti krivi~nu prijavu protiv dvojice qudi, ne znam im imena, ali }u se potru- diti i to da saznam, koji su me tukli. Dakle, to je ono {to vam sasvim sigurno govorim, posebno {to su me tukli bez ikakvog razloga. Znate, za mene znaju na beogradskom asfaltu da nisam, kako bi beogradski mangup~i}i nekada govori- potpuno dostupan, pa po{to smo mi odgovorni za to, kako li u na{e vreme, devoj~ica, pa sad pustim nekog da me bije, kaù, ja o~ekujem da nadle`ni dràvni organi svoj posao ali je bilo boqe da pustim da nas biju nego da uzvra}amo na obave, ili su u pitawu laòvi. bilo koji na~in, jer bi onda rekli – gledajte {ta su radili. Dakle, ili jedno ili drugo. Ili smo mi zaista odgovor- Oni su nas tukli iz ~ista mira, iako su videli da stojimo i ni za ne{to, ili su oni laòvi i tu nema velike igre, tu ne- da wih {titimo i da wih branimo. Iz ~ista mira su nas tuma velike filozofije. Nemojte vi{e da nas pla{ite Rado- kli. O policiji govorim, naravno, o àndarmima govorim. vanovi}ima, ovima i onima, ni vi po medijima, a ni ovi iz Znam samo da je bila àndarmerija. Pa qudi, da smo mi hte- Tadi}evog reìma. E, stra{no smo se upla{ili, samo neka li sukob sa wima, pa to bi mnogo, mnogo druga~ije izgleda- on obavqa svoj posao i zato i kaèm, ako smo mi odgovorni lo, ali, naravno, mi smo bili pametni, i ozbiqni, i odgo- – mi ~ekamo, i pokaìte tu odgovornost, nema nikakvih vorni qudi pa nismo èleli taj sukob, nismo èleli tu~u, problema. A ne vi{e da nam pretite time – bi}e ovo, bi}e pa smo pustili da nas biju. Mi smo ve}, povodom slu~aja ono, bi}e ne znam {ta, ne moèmo da spavamo od va{ih {panskog novinara, do{li do jednog snimka gde se vidi ne- pretwi, toliko smo se upla{ili. Vide}ete da }e se pokaza- ko kome{awe. Zna~i, mi }emo ustanovqavati potpunu odgo- ti da su laòvi zato {to oni znaju da nema na{e odgovorno- vornost za svakoga i zato sam rekao – ako sam ja odgovoran sti. Oni laù kad kaù da smo mi odgovorni i oni znaju da ili na{a stranka, onda idemo u aps, ali ako su oni odgovor- ne}e ni{ta da preduzmu zato {to znaju ko je to stvarno i ni, oni }e da idu u aps kad-tad.” smislio, i ko je to stvarno organizovao. E, ali mi ne}emo da stanemo i mi }emo na toj pri~i da insistiramo, a ne oni. Zajedni~ki front protiv Tadi}evog reìma Ja vam unapred kaèm {ta }e da se zbiva. Ako sam ja kriv za Aleksandar Vu~i} je najavio i kreirawe zajedni~ke 30-35.000 evra {tete i za nekoliko desetina povre|enih, platforme opozicionih stranaka za ostvarewe ciqa dru- onda ja moram da odgovaram, ili su sve vreme lagali. Mi sa- ga~ije i boqe Srbije, kao i stvarawe {irokog fronta proda dolazimo do sve ve}eg broja podataka, do sve vi{e snima- tiv diktatorskog reìma Borisa Tadi}a: ka, do sve zanimqivijih stvari. “Jo{ jednu stvar sam danas èleo da vam saop{tim u ime Dakle, sukob je bio duboko u Makedonskoj ulici, zna~i Srpske radikalne stranke. Mi pripremamo u Predsedni~- daleko, daleko od mitinga, veze s mitingom nije imao. Ume- kom kolegijumu Srpske radikalne stranke, pripremamo ne- sto da se ta grupica izoluje, otera na drugu stranu, mi ima- ku vrstu platforme, strategije, neku vrstu zajedni~kog cimo danas potvrde i svedoke {ta su govorili komandiri po- qa koji bismo poku{ali da dogovorimo sa ostalim opozi- licije, sa wihovim imenima, od Damjanovi}a pa nadaqe, ko- cionim strankama i mi }emo do po~etka septembra, ne bih ji su rekli – ne brinite, ta grupa je pod kontrolom. Zna~i, ograni~avao vreme, ali recimo do 5. septembra, predloì- kordoni policije mogu da rasteraju 25-30.000 qudi za minut ti odre|enu strategiju. Mi jesmo razli~ite stranke i bi}e- i po ili tri minuta, po{to nas poslanike pretuku, a wih mo, naravno, sa druga~ijim idejama, ali imamo jednu zajed- nisu mogli za sat vremena i ne teraju ih u suprotnom smeru, ni~ku strategiju, zajedni~ki ciq kako da se do|e do druga- nego ih teraju na qude na mitingu! Zato {to je jedini smi- ~ije Srbije, do boqe Srbije, kako da do|emo do novih izbo- sao bio da se spre~i {etwa. Kako ba{ u Makedonskoj da se ra i do mogu}nosti da se voqa qudi u Srbiji zaista po{tu- to dogodi? Za{to? Zato {to je policija znala mar{rutu. je. Mi }emo, dakle, na{im partnerima u opoziciji, pre sve- Mi smo policiji prijavili miting u pokretu, iako su neki ga tu mislim na Demokratsku stranku Srbije i na Novu Sr- mediji i agencije lagale danima kako nismo prijavili skup. I to je bilo u tu svrhu ura|eno. Sve mogu}e detaqe, Agen- biju, ali sam siguran da }e tu biti i nekih drugih organizacija Beta izlazi sa tim, Biro MUP-a saop{tava da nije cija, ali i drugih slobodomisle}ih qudi, predloìti da prijavqen. napravimo jedan {iroki front protiv vlasti, protiv re- Prijavqeno ~etiri dana ranije, sa kompletnom mar{ru- ìma Borisa Tadi}a. Dakle, prerano je govoriti o neka- tom, sa kompletnom {etwom, kojim putem ide {etwa, kojim kvom DOS-u ili sli~no. Ovde je re~ samo o zajedni~kom ci- putem idu qudi kad su u {etwi. Sve prijavqeno, sve su zna- qu. Vide}emo kako }e na to reagovati na{i potencijalni li. Ta~no su znali da se planira odlazak kroz Makedonsku. partneri, da li }e prihvatiti taj na{ papir ili ne, odno- Niko to od qudi nije znao na Trgu Republike. Policija je sno da li èle da razgovaraju u tom smeru. Siguran sam da znala, sve su znali, pa }emo da vidimo, da istraìmo kako se mnogo toga moèmo da uradimo, zajedni~ki, u borbi protiv to sve desilo i {ta se to sve de{avalo. Mi }emo to istera- ovakvog diktatorskog reìma”. ti do kraja. Znate na{ trud koji smo uloìli, ogromna R. V. S.

66 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! Dnevnik doga|aja koji mewaju Srbiju Re`imRe`im sese hvalihvali brutalnimbrutalnim nasiqemnasiqem

a konferenciji za {tampu Srpske radikalne stranke, Odnos prema qudima u Srbiji mora da bude apsolutno koja je odràna 5. avgusta 2008. godine, novinarima su isti. Ne moè za ne{to da se odgovara, a da se za to isto de- NNse obratili generalni sekretar te stranke Aleksan- lo neki nagra|uju. Tu vrstu diktature u Srbiji ne}emo da dar Vu~i} i poslanik Srpske radikalne stranke Borislav dozvolimo na sve mogu}e dozvoqene i demokratske na~ine. Pelevi}. Mi ne videsmo da je uhap{en iko od qudi koji su naneli te- {ke telesne povrede Du{anu Mari}u. Ne videsmo da je Uhapsiti i one koji su brutalno uhap{en bilo ko ko je naneo te{ke telesne povrede Slavi- pretukli Dragoquba Milanovi}a {i Kokezi i ne vidimo nikoga da je uhap{en zbog te{kih Vu~i} se posebno osvrnuo na aktuelna de{avawa oko ot- telesnih povreda koje su nanete Borislavu Pelevi}u, na- krivawa i hap{ewa onih koji su naneli povrede snimatequ rodnom poslaniku Srpske radikalne stranke. televizije B 92, i uz insistirawe da su svi gra|ani Srbije Qudi, jo{ jedna interesantnija stvar, mi nismo ~uli ni jednaki pred zakonom, prisutnim novinarima pustio sni- re~i izviwewa od Borisa Tadi}a, ni od koga iz reìma. mak brutalnog premla}ivawa biv{eg glavnog i odgovornog Oni se hvale svojom akcijom, sram ih bilo! Hvale se time urednika RTS-a, Dragoquba Milanovi}a, rekav{i da Srp- {to su tukli narodne poslanike, politi~ke protivnike, ska radikalna stranka zahteva da se i po~inioci ovog bru- hvale se time {to pendrekom brane svoju vlast, jer misle da su talnog napada, koji kao krivi~no delo nije zastareo, a koji mnogo jaki. Hvale se time {to gumenim mecima ~uvaju svo- se potpuno jasno vide na snimku, tako|e uhapse i osude: je foteqe. Jel’ se time hvale? Time {to su ~oveka zamalo “Srpska radikalna stranke insistira na odgovornosti ubili. Pogledajte kako izgleda Borislav Pelevi}, koliko, za nemire koji su se dogodili u Beogradu i sa tim nema igre. pet dana posle skupa. Pa to nikoga ne interesuje zato {to Mi traìmo potpunu jednakopravnost za sve gra|ane Re- nije na wihovoj strani, zato {to nije na antisrpskoj strani”. publike Srbije. Dakle, ne mogu da budu krivi odre|eni qu- Pelevi}: “Boli me ovaj srpski metak” di zato {to su bili na skupu koji je protiv DOS-a, a da su Novinarima se zatim obratio poslanik Srpske radi- zaslu`ni ili nisu krivi oni koji po~ine teà krivi~na kalne stranke, sa vidnim povredama glave, otocima i pod- dela, a bili su na skupovima DOS-a. Ili }e biti uhap{eni livima, Borislav Pelevi}, koji je detaqno objasnio o~i- i jedni i drugi, ili ne}e biti uhap{en niko. Dakle, mi }e- glednu nameru pripadnika policije da pretuku Aleksandra mo vam danas ponoviti snimke koje, vidim, ne èlite da pu- Vu~i}a i da namerno ga|aju Pelevi}a direktno u glavu gu- {tate, ne èlite da emitujete. Samo u 11 sekundi, moète menim metkom, koji se po pravilima policijske slu`be sme ta~no da vidite i qude koji su udarali, koji su izvr{ili ispaqivati samo ispod pojasa: krivi~no delo poku{aj ubistva i u~e{}e u grupi koja vr{i “Meni je samo ào {to se ovako jedna divna manifesta- nasiqe, a ta krivi~na dela svakako nisu zastarela. Ili }e cija, koja je po~ela veoma mirno, veoma dostojanstveno, za- ta lica biti uhap{ena, a mi }emo uskoro do}i do wihovih vr{ila na takav na~in. Na poziv Tomislava Nikoli}a da imena, do wihovih li~nih podataka, ili }e svi biti pu{te- }emo mi poku{ati da smirimo okr{aj demonstranata i poni. Jer to da se neko za neuporedivo blaè krivi~no delo licije mi smo svi, zaista, si{li dole. Prethodne ve~eri, goni i ka`wava, drì u pritvoru, pa kasnije u zatvoru, a da pred miting, ja sam na ovom istom mestu upozorio ~lanove nekoga za znatno teè krivi~no delo nagra|ujete }utawem organizacionog odbora da se priprema batinawe i hap{e- i da se pravite da se nikada nije dogodilo – to u ovoj zemqi we Aleksandra Vu~i}a, s obzirom da on nema imunitet i, ne}e mo}i da pro|e. Mo`da ho}e, ali }ete onda morati sve pravo da vam kaèm, bilo mi je zaista osnovno da budemo mi nas da pobijete ili da pohapsite. Evo snimaka, pa mi recite da li su ovo snimci koji su mnogo teì od bilo kojih drugih koje smo videli ovih dana i da li su ovi qudi dobili bilo kakvu kaznu i da li zaslu- ùju bilo kakvu kaznu. Re~ je o prebijawu novinara, glavnog urednika. Samo malo usporeno, onako kako to rade B92 i RTS kad prikazuju ono {to im odgovara, samo da se boqe vide lica, da se vide zlikovci. Dakle, ho}e da ubiju ~oveka, bukvalno. I nije {ut u kameru, nego u glavu direktno, i kqu~ za automobil u ki~mu direktno. Mislim da je bilo sasvim dovoqno. Mi smo vam spremili, narezali na CD, da moè- te svi da uzmete ukoliko ste izgubili te snimke. Naravno, da biste podsetili javnost, a sigurni smo da }e to sve na{e televizije danas u~initi, na to kakva su zlodela sve ~iwena, i o~ekujemo da ovi zlikovci i banditi koji su hteli da ubiju ~oveka, novinara, glavnog i odgovornog urednika jedne televizije, slu~ajno nacionalne televizije, da oni moraju da budu uhap{eni odmah i da odgovaraju za krivi~na dela poku{aj ubistva i u~e{}e u grupi koja vr{i nasiqe.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 67 STOP tiraniji!

]utawe je likovawe reìma nad sudbinom kraji{kih Srba Na po~etku konferencije, Aleksandar Vu~i} je najo{trije osudio }utawe reìma povodom godi{wice zlo~ina~ke akcije Tu|manove Hrvatske, “Oluja”, u kojoj je na hiqade Srba ubijeno, a stotine hiqada prote- rano sa svojih ogwi{ta: “Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka najo{trije osu|uje }utawe dràvnih vlasti Repu- blike Srbije povodom godi{wice najteèg zlo~ina koji je hrvatska vojska po~inila po okon~awu Drugog svetskog rata na evropskim prostorima. ]utawe, koje zna~i jedino likovawe nad sudbinom Srba Kraji{nika i jo{ jedan napad i na Milo{evi}a, Marti}a, Babi}a i sve nekada{we lidere Republike Srpske Krajine. U me|uvremenu, dràva Srbija ni{ta nije preduzela ni za izbeglo stanovni{tvo sa kraji{kog prostora, niti se bori da se oni vrate na svoja ogwi{ta, niti se bori za bilo kakvu teritorijalnu autonomiju, a da ne govorim o priznavawu Republike Srpske Krajine. To pokazuje da vlasti u Srbiji uop{te ne èle da razmi{qaju o statu- su Kraji{nika, uop{te ne èle da razmi{qaju da je ikada postojala Krajina, a kamoli da }e postojati, i pokazuju koliko ih ne interesuje sudbina wihovog naroda, ve} samo novac i funkcije, odnosno foteqe na vlasti”.

de i ustanovqeno je da mi je polomqena nosna kost, obe jagodi~ne kosti, da imam kontuziju mozga i da su to te{ke telesne povrede. Odbio sam da leìm u bolnici, jer sam ih molio da me puste na ku}no le~ewe i otprilike je to ono {to se de{avalo. Ako sam ja, zaista, jednog policajca pipnuo, udario ili bilo {ta, ja sam spreman da se ovog momenta odreknem svog imuniteta i da krivi~no odgovaram za to, ali kako oni ka- ù, postoje snimci i kamere koji su sve snimili i sasvim je sigurno da smo bili svi zajedno u funkciji razdvajawa. Hte- li smo da se miting mirno zavr{i. Ta grupa policijskih huligana, koje je policija unajmila i izazvala sukob, pokvari- la je te demonstrancije. Meni je samo jedna stvar, dve stvari su mi zaista nejasne. Prvo, za{to reìmski mediji apsolutno ne poklawaju pa`wu povredi poslanika, jer su dva poslanika te{ko povre|ena. Druga stvar koja zaista boli, kako to da ministar policije i predsednik Republike izra- poslanici oko wega da ga ne bi tukli i da ga ne bi uhapsi- àva àqewe zbog povrede novinara, naravno i ja izraà- li. Me|utim, kad sam potr~ao za svima wima, pao je suzavac vam àqewe zbog povrede novinara i nama je i bio ciq, na u blizini i vi{e nisam imao orijentaciju nekoliko sekun- tom sastanku pre odràvawa mitinga, da za{titimo, pre di. Kad smo se primakli policiji na nekih pet-{est meta- svega, novinare, jer smo znali da ukoliko bilo koji novinar ra, ja sam primetio policajca kako ni{ani u mene pu{kom, bude povre|en, da }e to biti pripisano Srpskoj radikalnoj direktno. S obzirom da sam pro{ao sve mogu}e ratove, znao stranci. To je bio na{ prvi zadatak. Me|utim, vidi se po sam {ta to zna~i i rekao sam mu samo – Nemoj brate Srbi- snimcima da ga je policija tukla, a ne radikali, a ne demon- ne, nije nam to potrebno, treba samo da razdvojimo ovu decu stranti. @ao mi je {to niko nije pomenuo povre|ene posla- od vas i da se ovo zavr{i na miran na~in. Posle mi je jedan nike, a ne samo tog novinara. policajac, ina~e moj ratni drug, rekao da su ti huligani do- Pucaw u mene je mogao da bude smrtonosan, jer po pravi- vedeni wihovim autobusima i da im je bio zadatak da ispro- lu policije, po pravilu slu`be, gumeni metak je smrtono- vociraju nemire kako bi se spre~io odlazak i mirna {etwa prema Radio-televiziji Srbije. san i on se ispaquje samo ispod struka da bi se spre~io na- Kad sam video policajca kako ni{ani u mene, nisam mo- pad na policiju, a niko od nas nije napadao policiju, mi smo gao da verujem da }e da puca. Odjednom me je pogodio metak ih samo branili, mi smo ih samo ~uvali, mi smo samo hteli i odbacio me je, ne znam koliko unazad, sigurno metar i vida ih razdvojimo. ôvek koji je pucao u mene nije kriv, on je {e, ni{ta nisam video. Neki policajac koga nisam mogao dobio nare|ewe. On je dobio nare|ewe od vrha reìma i ja da identifikujem, ali vidim da je nosio {apku i da je bio za sve ovo okrivqujem, pre svega, predsednika Republike i neka vrsta komandira, mi je rekao – Oprosti brate, ào mi sve one koji su rekli da je policija izvrsno obavila svoj poje, ali nare|ewe je nare|ewe. Ja sam samo pitao – îje nare- sao. Da je santimetar levo ili desno metak pogodio, ja danas |ewe? Sa najvi{eg vrha. Neki momci koje ja ne poznajem su vi{e ne bih bio me|u vama ovde, ali nije to problem, ja sam me izvukli, tu se na{ao i moj brat Jugoslav, ina~e ~lan dva puta rawen u ratu, 1993. godine na Velebitu od usta- Srpske radikalne stranke, i odveli su me u neku stomatolo- {kih metaka, ali ovaj srpski metak me mnogo vi{e boli, jer {ku ordinaciju kod hotela Maèstik. Tu mi nisu mogli poje srpski metak i nadam se da se ovo vi{e nikada ne}e dogo- mo}i nego su me uputili na maksiofacijalnu hirurgiju diti. Ja sam odlikovan medaqom za hrabrost Milo{ Obi- Stomatolo{kog fakulteta, u Dr Suboti}a. Tamo su mi pru- li} od strane Radovana Karayi}a i to je moj najdragoceniji ìli prvu pomo} i rekli mi da treba hitno da odem do Ur- trofej i ordenom za hrabrost, zlatnom medaqom za hra- gentnog centra, me|utim, povreda je bila toliko te{ka da brost Milo{ Obili} od strane Srpske dobrovoqa~ke gar- jednostavno nisam mogao da hodam i zamolio sam brata i de. Jer nije nam to u interesu, nije nam u interesu da bilo ostale koji su bili sa mnom da me odvezu ku}i. Slede}i dan koji Srbin bude povre|en. Ja ne}u podnositi li~no nijednu sam oti{ao da VMA i tu su mi uradili odre|ene nalaze, krivi~nu prijavu ni protiv koga, ali o tome }e krajwu re~ zna~i, ORL nalaze, neurohirur{ke nalaze i uputili su me imati najvi{e rukovodstvo Srpske radikalne stranke i na magnetnu rezonancu i EEG u Klini~ki centar, s obzirom oni }e o tome odlu~iti”. da na VMA to ne funkcioni{e. Obavio sam sve te pregle- R. V. S.

68 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! Ranko Pani} u ìvotnoj opasnosti zbog udaraca Tadi}evih batina{a na mitingu “Sloboda za Srbiju” îzmomîzmom uu stomak!stomak!

• Lekari tvrde da su creva o{te}ena od udarca u stomak. Ranko }e izdr`ati ako mu srce bude jako • Smiqa, majka: Samo da mi dete pre`ivi, a za to prebijawe neko }e morati da odgovara Mirjana, supruga: Ranko se ve} {est dana ne budi iz kome, lekari nam ni{ta ne govore

anko Pani} zadobio je te{ke povrede od strane policije i nalazi se u ìvotnoj opasnosti. Lekari Urgent- RRnog centra u Beogradu bore se za wegov ìvot. Operi- sana su mu creva, ali ni nedequ dana posle hirur{ke inter- vencije Pani} se ne budi iz kome. Ranko je pro{log utorka i{ao na miting “Sloboda za Srbiju”. Od Tadi}evih batina- {a, pripadnika àndarmerije, zadobio je te{ke povrede i trenutno se nalazi na Urgentnom centru. Pani}eva majka Smiqa i supruga Mirjana, skrhane od bola, pri~aju o te- {kom stawu u kome se nalazi wihov Ranko. Pani}eva neven~ana supruga, Mirjana Vuji~i}, pri~a da se sa suprugom ~ula u vreme kada su po~eli sukobi na beogradskim ulicama. “On je oti{ao iz Mladenovca za Beo- grad da bi prisustvovao mitingu ’Sloboda za Srbiju’. Oko 22 sata, kada sam stigla ku}i s posla, ukqu~ila sam televi- Majka i supruga zor i videla da su u Beogradu neredi na ulicama. Poku{ala te{ko povre|enog Ranka Pani}a sam da ga pozovem, ali on se nije javqao na telefon. Zvala sam ga, dugo se nije javqao. Pomislila sam da ne ~uje telefon, verovatno zbog buke. Posle jedno dva do tri poziva, on kovano i da smo mogli do}i ranije, ali da nije ni sada kasno. se javio. Pitala sam ga ’gde si’, a on je rekao da ide prema Rekli su nam da mu je puklo debelo crevo. Sme{ten je tada autobusu i da }e mi sve pri~ati kada stigne ku}i. Rekla sam na intenzivnu negu i po~eo je da se oporavqa. Govorili su mu: ’Nemoj da se zadràva{, nego ’ajde ku}i’. Stigao je ku}i, da oporavak napreduje i da se ose}a boqe”–iznosi Mirjana. u Mladenovac, ne{to posle pono}i. Ispri~ao mi je da ga je Ona kaè da mu se stawe pogor{alo ve} u subotu i da je jedan policajac udario u ruku. Pokazao mi je modricu od posle prve usledila jo{ jedna operacija: “U subotu, kada udarca policijskog pendreka. Izgledao je sasvim zdrav, a smo do{le Rankova mama Smiqa i ja, on je pao u delirijum posle su nastupili bolovi. @alio se na bolove u stomaku. i ne znam {ta se dogodilo. U nedequ uve~e preba~en je u Govorio je: ’Boli, boli kao da mi se sve prevr}e u stomaku’. {ok-sobu i prikqu~en je na aparate za odràvawe ìvota. Tek tada mi je rekao da ga je jedan policajac udario nogom u U ponedeqak je ponovo operisan i od tada je bez svesti i stomak, kako kaè, iz voleja. To je verovatno bio maksima- prikqu~en je na sve aparate za odràvawe ìvotnih funk- lan udarac i mislim da je unutra sve popucalo”–slomqe- cija. Doktori su rekli da je moralo da bude vi{e udaraca u nim glasom pri~a Rankova supruga. stomak da bi se ovo dogodilo. Ranku ni posle dve operacije Prema wenim re~ima, odmah su oti{li u hitnu pomo}. nije boqe. Ne budi se iz kome, lekari nam samo {turo govo- “Na kraju, kada su bolovi postali neizdrìvi, oti{li re da su pukla creva”. smo u hitnu, ali odatle smo morali da ga prebacimo u Ur- Mirjana Vuji~i} kaè da Ranko konstantno ima tempe- gentni centar. Odmah su ga odveli na snimawe ultrazvukom. raturu oko 40 stepeni i da ona blago varira, ali i da mu je Meni su rekli da se na snimku vidi da je ne{to puklo unu- krvni pritisak nestabilan. tar stomaka, i da Ranko hitno mora biti podvrgnut opera- “Ne znam {ta da radim, mnogo me ovo boli. Boli me da ga ciji. Sa~ekali smo da ga izvedu iz operacione sale i samo gledam bez svesti prikqu~enog na sve aparate za odràva- smo ga na trenutak videli. Doktor je rekao da je ovo kompli- we ìvotnih funkcija. Ne mogu ni da u|em u {ok-sobu da bih bila pored wega. Ne mogu da verujem da nam se ovo doga- |a. Niko ni{ta ne}e da kaè, verovatno misle}i da }e nas ne~im povrediti. Svi su }utali za Ranka i niko se ne ogla- Vu~i}: Hapsite batina{e {ava za ovo {to mu je u~iweno”–navodi Rankova supruga. Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar Srpske Smiqa, Rankova majka, nije mogla da pri~a od bola za si- radikalne stranke, primio je brojnu rodbinu Ranka nom, samo je govorila: “Sve }e biti dobro, samo da mi dete Pani}a i kazao da }e stranka insistirati da odgo- ostane ìvo”. vorni za prebijawe Ranka Pani}a budu uhap{eni. “Rekli su nam da je samo puklo debelo crevo, a ko zna {ta “Tadi}evi batina{i moraju da odgovaraju za pre- je tu u pitawu, po{to majci zadwoj sve govore. Doktori su bijawe Pani}a, ali i za poku{aj ubistva poslanika rekli da }e Ranko izdràti ako mu srce bude jako. Sve }e Srpske radikalne stranke, Borislava Pelevi}a i biti dobro samo da mi Ranko ostane u ìvotu. Neka kaù gde mogu da se uzmu lekovi za wegov oporavak, uze}u ih”–ka- Du{ana Mari}a. Pravda mora da bude jednaka za sve, è Smiqa skrhanim glasom i dodaje da }e zbog prebijawa i svi oni koji su odgovorni mora}e da budu ka`we- wenog sina neko morati da odgovara. ni za svoja nedela” – poru~io je Vu~i}. R. V. S.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 69 STOP tiraniji! Tekst je preuzet sa internet sajta ~asopisa “Nova srpska politi~ka misao” (“http://www.nspm.org.yu”)

““DDemokratskoemokratsko”” premla}ivawepremla}ivawe narodanaroda

• “Ne smemo da pome{amo {ta je politika a {ta policija”, Moris Tarner

}ivani zbog ispri~anog po- Preuzeto sa sajta www.nspm.org.yu Pi{e: Dragomir An|elkovi} liti~kog vica ili otpevane neke “nacionalisti~ke” pe- ko ste na Televiziji B-92 gledali snimke sukoba po- sme. A licije i “huligana”, koji su se desili pred kraj mitin- Obnova vi{epartijskog Aga 29. jula, verovatno vam nije promakao kadar kada se sistema svakako je suzila grupa besnih policajaca okomila na izolovanog, izgleda prostor za policijsku brutal- jo{ nepunoletnog, momka u {orcu. No, mo`da niste zapazi- nost. Me|utim, daleko od toga li kojom brzinom je kamerman spomenute televizije preda je on postao makar nalik stao da snima ono {to je zatim usledilo. A ne moramo da bu- onome u zemqama razvijene demokratije. Policija je i daqe demo naro~ito ma{toviti pa da nam padne na pamet – {ta na mig vlasti krvni~ki mlatila demonstrante, hapsila i se desilo sa de~kom! Isti medij, dodu{e tada samo u audio zlostavqala opozicione lidere, zastra{ivala gra|ane. varijanti, devedesetih godina, istrajno je izve{tavao o sva- Ipak, od 2004. godine, delovalo je da smo krenuli putem za- kom slu~aju policijske brutalnosti. konitosti, bar kada se radilo o MUP-u, kao i da je po~ela Policijska kultura da se popravqa “policijska kultura”. No, do{ao je 29. jul. Policija je tukla izgrednike, ali i @ivimo u zemqi koja nema bogzna kakvo demokratsko obi~ne demonstrante, pa i novinare i prolaznike – kao u nasle|e. A jo{ mawe ima tradiciju civilizovanog, uz uva- doba pre nego {to je u na{em vrtu “procvetala demokrati- `avawe qudskih i gra|anskih prava, opho|ewa policije ja”. Sada ne}u da ulazim u to ko je re`irao sukobe, ali kako prema gra|anima. Uostalom, do pre 20 godina nije bilo ne- god bilo, neprihvatqivo je da bilo ko razbija izloge ili uobi~ajeno da qudi u policijskim stanicama budu premla- provocira policiju. U tom slu~aju je normalno da policija

70 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! interveni{e. Me|utim, nije prihvatqivo ni da policija bqe psiholo{ke i druge motive, i da iznalaèwem oprav- nepotrebno i brutalno bije, makar i istinske huligane, ko- dawa umawim svoju zapawenost. Otuda, primera radi, iako ji su izdvojeni ili opkoqeni u maloj grupi i vi{e ne pru- ostaje otuàn ose}aj kada se pro~itaju pohvale Milo{a Va- àju otpor. Ako su do tada snage reda i obavqale posao re- si}a na ra~un policije, i wegove zlurade, besmislene poli- gularno, od tada su nesumwivo zloupotrebqavale ovla{}ewa! ti~ke konstrukcije, o wemu ne}u govoriti. Ako i nije ta~- Ne tako davno, u Moskvi sam gledao kako tamo{wa pono ono {to narod voli da kaè –“jednom policajac, uvek policija re{ava ekscese sa demonstrantima. îm bi ih speci- licajac”, razumem da ostaje ose}awe kolegijalne solidar- jalci razbili u mawe grupe i opkolili, prestajali su da nosti. primewuju silu. Nemo}ne demonstrante su sprovodili u Druga~ije stvari stoje sa medijima tipa B-92, i raznim specijalne policijske autobuse koji su stajali iza kordona. NVO koje treba da se bave qudskim pravima, koje umesto da Iako verovatno nije bila namera da svi oni budu privede- budu budne “o~i” javnosti koje nadziru vlast, u kriti~nim ni, tako su privremeno izolovani i onemogu}eni da se su- trenucima, po cenu osnovnih qudskih prava, dela gra|ana i protstavqaju policiji. A nisu nepotrebno tu~eni i zlosta- bez ikakvog “opravdawa”, sistematski se pona{aju kao vqani. Opet, pre neki dan u Beogradu, kao da je bio ciq da ostra{}eni hu{ka~i. Umesto da se nepristrasno bave onim budu tu~eni i da sukobi eskaliraju, tj. da u wih budu uvu~e- {to optere}uje na{e dru{tvo, prikazuju kao problem samo ni mirni demonstranti i organizatori protesta. ono {to nije u skladu sa opredeqewima wihovih vlasnika Policija je, uz batine, odgurala momke koji su se sa wom ili mentora, makar istinski to i ne predstavqalo pro- sukobili do epicentra mitinga, i tako stvorila priliku da blem. A svaku devijaciju ili zloupotrebu prikazuju u pozi- rasturi demonstrante i spre~i {etwu. Tada je pendreke i tivnom svetlu, ako je na ideolo{ki podobnoj liniji. No, gumene metke upotrebila i protiv onih koji su poku{ava- jedna stvar je bila dok se B-92 tako pona{ao a ulog nije bili da smire strasti i spre~e otpor policiji. Ipak, iz glo- la fizi~ka bezopasnost “nepodobnih” gra|ana, a druga balnih evroatlantskih krugova i medija pod wihovom kon- stvar je od kada je postao deo, ~ini mi se, integrisanog si- trolom – neprekidno se upu}uju poruke da je Rusija umnogo- stema represije. me autokratska zemqa. Kao {to se, i pored prizora deset Od pre neki dan iskreno sumwam da je mnogima koji su policajaca kako prebijaju jednog sklup~anog de~ka koji se opravdano skretali pa`wu javnosti na zloupotrebe iz de- vaqa po asfaltu – na{im vlastima upu}uju pohvale za efi- vedesetih, i zbog wih zahtevali ~ak i lustraciju, stvarno kasnu “zakonitu” akciju policije! stalo do qudskih prava. Se}ate se ~uvene scene iz vremena A takve pohvale su neshvatqive, tim pre {to je polici- protesta 96-97. godine, kada je nekoliko policajca pri{lo ja, kojoj su verovatno politi~kom odlukom date odre{ene mladi}u, i bez povoda po~elo da ga tu~e. E, pre neki dan je ruke, tukla koga je stigla, ako se zadesio u {irem “radijusu toga ponovo bilo mnogo. I nikom ni{ta. Izgleda, na{im a wenog dejstva”. Mo`da je tako postupala kada joj se ukazala svetskim “poklonicima” evropskih vrednosti, bitno je je- {ansa, i stoga {to se “uèlela” rekreacije iz “starih do- dino za ~iji ra~un policija tu~e i koga tu~e, a ne da li na brih vremena”. Kako god bilo, kod hotela “Moskva” pretu- to ima pravo, odnosno da li primewuje prekomernu silu. ~en je novinar agencije Beta, Milo{ \or|ijevski, dok je i{ao prema svojoj redakciji. Policajci su mu pri{la iz Dehumanizacija neistomi{qenika ~ista mira i po~eli da ga udaraju, i to ~ak namerno po ose- Dodu{e, ako “nezavisni”mediji i veliki deo nevladinog tqivim delovima tela. Na wegove vapaje da je novinar, nisu se obazirali. Medijski lin~ Da se taj nemili doga|aj nije desio, pitawe je da li bi, osim par medija koji jo{ nisu podlegli pritisku vlasti ili prihvatili neku primamqivu ponudu, iko drugi spome- nuo policijsko nasiqe. Na kraju krajeva, i pored toga {to je uz agencijskog novinara bar jo{ jedan medijski delatnik (snimateq) istu~en, ~ak su i reakcije novinarskih udruè- wa bile relativno blage, a izve{tavawe medija o tome uglavnom anemi~no. [tavi{e, negativni utisak koji bi javnost i zbog toga mogla da stekne, neutrali{e se stalnim po- navqawem pohvala upu}enih MUP-u od strane “relevant- nih” analiti~ara. Nije me za~udilo ni to {to “bezbednosni stru~waci” smatraju da je “policija postupila po zakonu i nije prekora~ila ovla{}ewa” i da je olaka i nezakonita primena gu- menih metaka i {ok-bombi sasvim u redu. Svi ti stru~waci su principe svog “zanata” u~ili u totalitarnim vremenima. Pa im, vaqda, deluje “normalno” da policija mlati gra|ane po sopstvenom naho|ewu i da ne mari da li }e nekog te{ko ozlediti, pa i osakatiti. Kao {to izgleda, smatraju da je “prirodno” da policija pre svega bude u funkciji interesa vladaju}ih struktura. Me|utim, ipak me je iznenadio odnos ve}ine medija prema brutalnosti pripadnika “organa reda” i pored toga {to sam za neke od wih i ranije u potpunosti uvi|ao koliko su pristrasni. Pored toga, sada sam nastojao da sagledam i du-

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 71 STOP tiraniji!

“duh” pusti iz “boce”, koliko god da mislite da ste po strani od politi~kih de{avawa ili da ispoqavate ube|ewa koja trenutno nisu satanizovana, ne}ete znati kada }e “vrag do}i po svoje”. Mo`da se samo desi da vi ili neko od va{ih u nezgodnom trenutku prolazite pored hotela “Moskva”, a ono… Trebalo bi da se zabrinu i politi~ari koji sada imaju vlast. Jer, {ta god mislili, ne}e je imati doveka. Neka se sete anegdote o tome kako je Nikola Pa{i} odbio da podr- ì novi izborni zakon koji je prekomerno favorizovao vlast u odnosu na opoziciju. Mudro je rekao svojim saradni- cima: “Bi}emo i mi opozicija”. [to se nas ti~e, ako sada u punom obimu oìvi duh nasiqa i medijske manipulacije u interesu vladaju}ih struktura, pre }emo sti}i u najmra~nije razdobqe devedesetih nego u EU. A ni oni koji misle da sada ~vrsto sede u vlastodrà~kim foteqama ne}e znati kada }e im biti ispostavqen ra~un za ono {to rade dok su na vlasti. U negativnom sistemu vrednosti koji oìvqava- ju, sutra mogu biti opozicija! Kao {to i oni gra|ani {to sa simpatijama gledaju kako se “pendrekom” podupiru politi~ka ube|ewa koja dele sa vla{}u, ne}e znati kada }e u duhu obnovqenih starih pravila igre, taj pendrek da se okre- ne protiv wih. Zato, nadam se da }e brzo svi shvatiti da niko u Srbiji dugoro~no ne}e imati korist ako daqe nastavimo putem policijske samovoqe, medijske satanizacije nepodobnih, politi~ke manipulacije … A ozbiqna istraga o tome {ta se sektora nisu u slu`bi za{tite qudskih i gra|anskih pra- desilo i ka`wavawe ne samo huligana, ve} i policajaca kova, to je mo`da i “normalno”. Ako je ciq da se svi koji su na- ji su prekora~ili ovla{}ewa, kao i wihovih stare{ina cionalno opredeqeni, bili oni pripadnici SRS-a, NS-a, koje su to naredile ili dopustile, ve} }e biti dobar poka- DSS-a, nekih patriotskih NVO ili samo “ideolo{ki ne- zateq da vlast ne namerava da nas vrati u vreme kada je Ivi- podobni” gra|ani, prikaù kao agresivni tipovi i mra~- ca Da~i} bio portparol SPS-a. Naravno, morao bi u vezi waci, onda je pona{awe B-92 i, sada ve}, mnogih drugih me- sa izve{tavawem nekih medija da se oglasi i “Eti~ki komi- dija, sasvim “prirodno”. Jer, dok se radi na dehumanizaciji tet” Republi~ke radiodifuzne agencije. No, propagandno “neprijateqa”, na wegovom prikazivawu kao zlog i inferi- pove}avawe, iz dana u dan, broja povre|enih policajaca ornog bi}a, kontraproduktivno je bilo {ta {to podsti~e (ina~e od glave do pete “oklopqenih”) i umawivawe broja empatiju ili navodi na logi~ko razmi{qawe. ozle|enih demonstranata, uz nategnute osude na ra~un opo- Ciq je da gledaoci ako ne sa simpatijama, onda bar sa pu- zicije – a u pitawu je igra u kojoj u~estvuje, kako vlast tako nim razumevawem posmatraju razra~unavawe vlasti sa ne- i mnogi mediji, odnosno novinari – izgleda da ba{ i ne po- podobnim elementima. Stoga, nezgodno je baviti se ~ak i goduje mojim nadama. slu~ajevima kada je pretu~en neki stranac, prolaznik ili novinar. To je “prihvatqiva” kolaterlna {teta kako se ne bi rizikovalo da se povu~e “konac” koji moè da dovede do toga da se o~as posla “raspara”“istina” satkana od laì. Ako qudi po~nu da saose}aju i razmi{qaju, mo`da pod znak pitawa do|e i floskula o “huliganima”. Wih svakako uvek ima na mitinzima. Me|utim, nisu svi koji se suprotstave policiji huligani. Jer, onda su “huligani”uglavnom “divqali”i 9. marta 1991. godine, odnosno oni su omogu}ili DOS-u da preuzme vlast 5. oktobra 2000. Hu- ligani su oni koji izazivaju policiju, pqa~kaju radwe i ciqno nanose materijalnu {tetu javnoj i privatnoj imovi- ni. Me|utim, nisu uvek huligani oni qudi koji se suprotstave policijskoj intervenciji, ~ak i kada je ona zakonski utemeqena (setimo se studentskih protesta iz 1968. godine). Pogotovo, kada policijska akcija deluje sumwivo i mnogo toga ukazuje na politi~ku instrumentalizaciju snaga MUP-a. A deluje mi da je to bio slu~aj tokom nedavnog mitinga opozicije. * * * Niko od nas ne èli da ìvi u dru{tvu u kome }e mo}i da ga maltretiraju, pa i tuku, pripadnici policije. Niko sigurno ne èli da se pomiri s tim da olako, bez ozbiqne istrage, wegovo dete moè da bude okarakterisano kao huligan i da onda, neki mrzovoqan ili frustriran policajac, sme da mu u lice ispali gumeni metak. A znajte ako se

72 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

““TvojeTvoje snovesnove vucivuci raznoseraznose””

oezija Radovana Karayi}a otkriva wegovu duboku spo- pi{e Solèwicin u ’Gulagu’, niza{to se dobija mnogo vi- znaju su{tine srpskog kolektiviteta, i {aqe unive- {e! PPrazalnu poruku o potrebi o~uvawa sopstvenog identi- Trebao mi je jedan takav, rekao bi Kara|oz. U sarajev- teta pojedinca i naroda. “Traèwe mudrosti i snage, odbra- skom Karakazanu tavnica bija{e i spoqa i unutra, a svako- na zaveta predaka i hrama mnogonapa}ene rodne zemqe – to ga moralno osjetqivog ~ovjeka obuzimao je stid {to nije u su glavne teme Karayi}eva pesni{tva. U wemu zvu~i spo- zatvoru. kojna hrabrost ratnika, li~na ispovest postaje nepodmi- Rodno mjesto Karayi}eve “Crne bajke” (1990), kao i to- tqivo svedo~anstvo vremena i univerzalno uop{tewe” (“O likih kwiga, jeste zatvor, bajkovita ku}a ’puna jasne i sve- autoru”, kwiga “Svejesen”, Beograd: IGAM, 2004.) tle narodne tuge’. Neprocjewiv je doprinos kwièvnosti Pjesnik Radovan Karayi} bi}e najzad pro~itan. Od toga }e i ~italac i poezija biti na dobitku, isti~e Rajko Pe- mrtvoga doma i kazamata, kamyije i apsanyije”, pi{e Nogo. trov Nogo, pi{u}i o Radovanovoj poeziji u magazinu “Pe- Nemoj da poveruje{ ~at” od 1. avgusta 2008. godine. Nemoj da poveruje{ da je “Najboqe su se pjesme u ’Pamtiveku’ saèle i stegnule u pono} crna, {krt a skladan poetski oblik i nagovijestile da bi poezija ovog pjesnika mogla biti – kako to u umjetnosti, kada je da je to nepromenqivo vaqana, uvijek biva – i ’pamtivek’ i ’palimpsest’. i da je Bog tako hteo. One druge, sa sedam brava zakqu~ane – bliè Borislavu Nemoj da poveruje{ da si Radovi}u nego Branku Miqkovi}u – i danas plijene ~itao- osu|en ca koji voli da odgoneta poetske zagonetke, koji prezire i da ti nema spasa, jadnu jasnotu. nemoj da poveruje{ da su A onda ga je godine 1984. ’u aps odvelo’. Istra`ni zatvor u trave zelene Sarajevu – jedanaest mjeseci. Za{to? Niza{to. Mada, kako samo zbog hemije, zbog svoga

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 73 STOP tiraniji!

disawa, A na{ se zbuwen u `buwe ima tu ne{to {to je i po tvojoj voqi. krije i ne}e, Nemoj da poveruje{ da se bez I ne sme iz crijemu{e, iz lipe hleba i vazduha ne moè, iz ptica, znaj da je tako a nemoj da U re~nik straha skriven, poveruje{, U re~i zabrawene. nek to bude tvoja mala zabluda koju ne}e{ Su ~im }e{ na nebo, Gavrilo? priznati. I na koje nebo? Vreme se gasi i vene. Nemoj da poveruje{ da Bog Pucaj u zveket blistavih stvari drì na okupu besmislica, da se ne razmile, Pucaj u svevaè}e nebo, poveruj da si to ti. u nebo nevaè}e! Nemoj da poveruje{ da jesen Ludilo, stoj! Desnice, sa`mi dolazi samo iza leta rasulo! a iza jeseni zima, Du{e, pucaj u cara, poveruj da je leto zima Izo{tri vrhovno ~ulo! a zima jesen, U mo}no koleno epohe pucaj! i u~ini tako, ti ima{ re~i. Nek klecne vreme, Nemoj da poveruje{ da je Neka carevine pobrkaju pono} crna, teme, da je to nepromenqivo U Be~u nek zaneme, i da je Bog tako hteo. Na nebu nek zaneme! Ima tu ne{to {to je i po tvojoj U cara, Du{e, pucaj: voqi. Nek meci svemisao uzdrmaju (Iz prve Karayi}eve zbirke pesama “Ludo kopqe”; 1968) I zatresu, Gavrilo Princip I klikuj na{ega Boga iz drve}a! Bolujemo od zamagqenog A potom – nek nas stole}a lika Ponesu! Brata i Boga i Pretka. Nek svitne na na{em I smrt je razvodwena zapu{tenom grobqu, I prevarena, Zasvetluca, Ali to strogo oko mo}nika I moja belokost, Nikad I zvezda, Ne}e prekriti wena mrena, I sve}a. Nikad bez metka. Ludilo, stoj! Sarajevo Nebesima krstari tu|i Bog. Ja ~ujem kako nesre}a zaista kora~a Isisao je iz planine èst pretvorena u bubu – kad do|e ~as: Evropski {piclov. Gle, vidik smrvi}e bubu ko {to tro{nog peva~a se quqa. mrvi ti{ina i pretvara ga u glas. Rasulo, stoj! Sve je Izgara grad kao tamjana grumen, zamagqeno. u tome dimu i na{a svest vijuga. Oslabila pest. Klize gradom prazna odela. Rumen U krvotoku su kolovrati mre kamen, uzidan u ku}e. Kuga! muqa. Spokoj. êta oklopnih topola ûj lova~ki rog, kako poneseno Gnezda razara, podmi}uje svest. Svet je uzjahao neznanu bedeviju I u neznani jezdi kraj. Qeskaju besmislice na grudima cara. Pripitomile su na{u zmiju. Jo{ wegov strogi Bog po nebesima yara, A nas na{ blagi zazivqe iz ~e~ara: Hajducima i isposnicima navla~e {lingeraj. Ludilo, stoj! Nebesima se Bog tu|i {e}e,

74 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

u sebi mar{ira uvis. Agresor Zbogom atentatori vazduh po na{im du{ama kola Zbogom, atentatori, aorte gospode i ~as si ~ovek a ~as vazdu{ni stvor. Tako }e, izgleda, prskati bez mene. Ja znam da je sve ovo priprema jauka: I posledwu {ansu da se okrvavim, {to sprema crni metal u garaì? Ja pu{tam da ode. Gle – kako strah pretvoren u pauka Na prastare javke sve se ~e{}e javim, po svome kompjuteru odgovor traì. I nadgledam kako planine zelene. (Pesme “Gavrilo Princip” i “Sarajevo” su iz zbirke Zbogom, atentatori, dolazi mi retka “Crna bajka” koja je napisana u sarajevskom zatvoru, a obja- Miso o postawu. O poznawu neba. vqena 1990. U pesmi “Sarajevo” Karayi} je anticipirao A krv, re~ ru`na, prgava i preka, tragi~ne doga|aje mnogo godina ranije nego {to su zadesi- Quti Milutina, usnuloga pretka, le srpski narod) Blagog i u smrti, ko u doba posta. diè se iz groba, ko iz prapo~etka, Moja prava Naivna i prosta, Od prava imam: maleni prozor Wegova qubav prem potocima Put Velikog Belog Sveta. I korici hleba, Al kroz wega vidim [to mu behu dosta. Malo od Ovog, malo od Onog, Wegov bri`ni pogled prema potocima, Jednu pticu, nikad celo jato, prema nebesima, nena~etim, celim, Vrh drveta, bogzna gde je koren. Zahvata i mene. Sve se vi{e sluti, sve je mawe datog, Ja va{e ludilo ne mogu da delim! Tek za slutwe stvoren. Izgubqena bra}o, to nas vreme proba. Stog su mi }elijski koraci pogre{ni, U glavare sveta pucajte bez mene! Jer nikad ne vidim cele oblasti Suludi drugari. Gavranovi veka. Plaveti. Svet je na puteqku, bez snage i vere, Dopola nagnut prema propasti, Bez mete i metka. Od pola na dohvat kamyije U vazduhu je raspadawe doba, I apsanyije. U pometeniju |avoli se ène. Od prava imam, ali nezvani~no, Ja razbiram slutwe, strahujem bez mere Za svetlost neba i za leta retka – da te volim, a da se ne vidi. I na pla~ pravo, Zbogom, atentatori, sru{ena je me|a Tihi, trajni: Me|u svetovima Mali gr~ na licu, I uzalud bruji, mesto srca, str{qen. Istorija nam je okrenula le|a. A suze teku u srce tajni. U {ta da se puca? O, taj tajni pla~ uvek mnogo vredi. Ko oktopod, doba krije glavni pr{qen, Opasan san I bliì se zima S belim smetovima. Odavno ve} (Pesme “Moja prava”, “Opasan san” i “Zbogom atentato- Nema za mene poruka ri” su objavqene u kwizi “Svejesen” koja je izbor iz wego- Ni sa nebesa vih ranije objavqenih pesama; zbirku priredila Srpsko- Ni sa zemqe. ruska poetska biblioteka, izdawe IGAMA 2004) Pusto vrijeme. Ostavqen Vuksan Na milost i nemilost Tvoje snove vuci raznose Velikom Bijelom Svijetu i od toga se hrane, Utamni~enih tamni~ara, Vuksane, vukdane, Koji mi tebe skriva. lepo ti je ime. Niti mi {ta zbori, Spusti se u gradove Niti mi Boga prima. da bijemo gadove, Daleko negdje, gdje Boga ima Vuksane, blagdane, Ali gdje ne pomaè, lepo ti je ime. Sawam opasan san: Svet te ~eka pokorni, Bezbri`no ìvimo i lako, kowani~e umorni Raduju nam se Vuksane, mrtvane, Na ovom i na onom svijetu. lepo ti je ime. Odjednom, Potopqeni zavi~aj budi me prezaposlena straà. U zavi~aju sa strahom pojmih prve re~i Iza le|a kriju komade smrti. i jo{ me taj strah drì Tako zapo~ne svaki dan: i jo{ me prva re~ prì Bez mene, zavi~aju, moja prva bajko Bez tebe, (Pesme “Vuksan” i “Potopqeni zavi~aj” su iz prve Ka- I bez poruka rayi}eve zbirke pesama “Ludo kopqe”) I s neba, i iz zemqe. R. V. S.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 75 STOP tiraniji! Za{toZa{to jeje {qiva{qiva du{adu{a SrbinovaSrbinova

Pi{e: Momir Lazi} [ta ovo bi, kad ovo po~e? Ko da se |erdan prosu. Kao da nije bilo detiwstva, ma jedna pesma u zbirci dr Radovana Karayi}a “Crna Ni lekovitog biqa: bajka”koja nosi naziv “Petwica”, a posve}ena je wego- Leì Petwica, ko razoreno IIvom ocu Vuku. Ona je bez sumwe jedna od najboqih pesama u srpskoj posleratnoj kwièvnosti. To je pesma o ko- gnezdo, joj mogu da se pi{u kwièvne studije, pa ~ak i magisteriji Ko razvaqeno carstvo. i doktorati. Ona je toliko vi{eslojna, tematski sna`na i Ko da je zloduh projezdio. ima misti~nu snagu u svakom vremenu qudskog ìvota. Bes- Ko bumbar, kao p~ele, krajno je uronila u misaonu i duhovnu snagu ~oveka i on je u letwe podne ose, nosi kao svakodnevno dobro ìvota. Naravno, èlim da je u Romore mrtvi u uzaludnoj ovom tekstu pro~itate i ~ujete sud koji joj od mene pripada. `rtvi. Petwica Uzalud vetri traè ìta. (ocu Vuku) Mrtvi opanci ~uvaju Grdnu smo kr~evinu senokose. napravili, Radovan je ovu pesmu napisao u sarajevskom zatvoru. Ob- Moj gromolni o~e. javqena je u wegovoj zbirci pesama “Crna bajka” 1990 godine. Pusto{, u gaju, i u dobu. Opomiwe Radovan na se~u {qive, na pusto{ koja posle Ali, tu {qivu, tako sli~nu vili, dolazi. Woj je u goste dolazio Gospod, a Hrist pod wom ko- Nije trebalo. su otkivao. Ovo je nevi|ena simbolika da se sa~uva svoje, to Grdno smo falili. ve~no stablo srpskog roda, koje se nikada ne sme dirati. Na wu je jutrom silazio Wegovom se~om napu{tamo Boga, ikonu daqom ~inimo, i u Gospod crnu alu se pretvaramo. Samo u na{oj {qivi, ovde je Rado- van uzima kao simbol ìvota, se prepoznaje na{a radost i Da izvor i decu blagosiqa. qubav, snaga i carstvo Boìje, odnosno nebesko, koje se za- Pod wom je Hrist otkivo kosu. sluìti mora. Jer kada se ta {qiva odse~e, prosipa se |erdan na{ih slava i liturgija. Nastaje tako velika pusto{ u ~oveku i oko wega, odri~emo se ne~eg {to nam je po Gospo- du pripadalo i pripada. To je to stablo Srpstva koga poho- di Gospod i ne zaboravqa Hrist. I zato se mora ~uvati da traje, da ne bude zaludna `trva za te{ka isku{ewa koja dolaze. Jer kako }e se posle tog i{~upanog stabla koren sa~u- vati? Ovom neverovatno sna`nom i jakom pesmom Radovan Ka- rayi} {aqe poruku da Srbi ~uvaju svoj rod. Za wega je qubav Gospodwa tako potrebna Srbinu. Bez we on nestaje. Onaj ko se odrekne Gospoda, odrekao se svoje slave, odrekao se tamjana, svog naroda. I to nam se upravo danas de{ava u ovoj “evropskoj najezdi zla”. U woj se traè oni koji se svog stabla odri~u, jer su potpuno prazni i ni{tavni. U sebi ~u- vaju i nose mr`wu, pohlepu i vlast. Qubav kao seme ìvo- ta daleko je od ~ovekovog obraza. Poruka ove pesme je home- rovska – kaè da “uzalud vetri traè ìta, mrtvi opanci ~uvaju senokose” u kojima }e kad-tad zaigrati ono ìto ì- vota. Isklija}e u nekoj novoj {qivi iz koje }e sevnuti va- tra na{ih predaka. Gospod ih nikada ne}e zaboraviti. Ovo je bez sumwe pesma u kojoj je Radovan Karayi} proniknuo u sudbinski ìvot naroda kome je ostao veran sve dok sa Go- spodom bude hodio.

76 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! Radovan Karayi} pomagao odbranu Slobodana Milo{evi}a SlagalicaSlagalica istineistine

iv{i predsednik Republike Srpske, Radovan Ka- ste kao podsjetnikom, bez citirawa, jer je ovo papir ’non - rayi}, nije spremao samo svoju odbranu, ve} je u~estvo- paper’, kao materijal nije potpun, niti je opremqen istra- BBvao i u pripremi odbrane Slobodana Milo{evi}a. `iva~kim instrumentarijem. Tako|e uru~iti odbranama Milivoje Ivani{evi}, koji je u~estvovao u radu stru~nog (prije svega S. Milo{evi}a, M. Kraji{nika, V. [e{eqa, tima koji je biv{em predsedniku SRJ Slobodanu Milo{e- M. Marti}a), ali i svim ostalima kojima bi bilo od kori- vi}u pomagao u pripremi odbrane, tvrdi da je od po~etka su- sti”, navodi se u dostavqenom materijalu. |ewa pa sve do januara 2006. godine dobijao od nepoznatog Ivani{evi} isti~e da su analize i dokumenti koje je do- po{iqaoca, pod pseudonimom “Prijateqi istine”, na sto- bijao, Milo{evi}u bili od velike koristi, pogotovo to- tine stranica va`ne dokumentacije i analize doga|aja u kom unakrsnog ispitivawa svedoka. Bosni i Hercegovini koja je kori{}ena u procesu odbrane. “Radovan je imao neverovatnu mo} predvi|awa toka do- “Uru~iti g. M. Ivani{evi}u, Srpskoj radikalnoj stranci, ga|aja. Slao nam je materijale koji su se odnosili na neke udru`ewu ’Sloboda’, i drugim zainteresovanim, da se kori- doga|aje za koje nije postojao nikakav nagove{taj da }e se

Na po~etku jedne od svojih analiza (decembar 2005 – januar 2006) Radovan Karayi}, napisao je napomenu: “Nadamo se da je sve {to smo do sada poslali dospjelo na navedene adrese. Naàlost, na{a se ekipa osipa, jer ìvimo i radimo u nemogu}im uslovima, a neki od na{ih vrijednih ~lanova su bili primorani i da napuste RS i nastane se u drugim zemqama. Tako|e naàlost, nemamo kontakte sa glavnim akterima istorijskih zbi- vawa zbog kojih se odvijaju su|ewa u Hagu, nemamo nikakve kontakte sa optuènima (ako i jesu u regionu, ne komuniciraju ni s kim, da ne bi ugroàvali sebe i prijateqe) niti moèmo da pratimo sva su|ewa. Da imamo diskove sa ve}ine su|ewa, bili bismo u prilici da sugeriramo mnogo vi{e, kao i da ukaèmo na dokazne elemente koji bi bili korisni za pobijawe dokaza optu`be. No, nismo u mogu}nosti da radimo otvoreno, mada bi bilo normalno da i RS i Srbija imaju jedan biro za nas i nama sli~ne, ne da bismo bili pla}eni, nego da bismo imali mogu}nost saradwe i razmjene materijala”.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 77 STOP tiraniji!

moopredjeqewe; kad je i taj “zlo~ina~ki poduhvat” propao, sqede}e zajedni~ko je nastojawe da se politi~kim putem i na miran na~in obezbijedi sloboda i ravnopravnost dijelo- va srpskog naroda nasilno odvojenim od svoje mati~ne dràve; • U skladu s tim, ne bi bilo ni ratnih ciqeva srpske strane u BiH da je muslimanska strana ostala vjerna Lisa- bonskom sporazumu; • Srpska strana u BiH prihvatila, a Srbija podràla istorijski srpsko-muslimanski sporazum, o ~emu svjedo~i i Adil Zulfikarpa{i} u svojoj memoarskoj kwizi pod na- slovom “Adil”, i da je taj sporazum tako|e bio daleko prije rata, te da je wime bila iskqu~ena i tzv. “Velika Srbi- ja”, i bilo kakav oruàni sukob; u tom slu~aju nema nikakvog “zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata” o ~emu govore svi miroqubivi napori prije rata i tokom rata, i svi ti napori su podrazumijevali da }e “bosanski Srbi”, pod uslovima koje je predloìla EZ (Kutiqero), u~initi najbolniji i istorijski najdalekose`niji ustupak, izlazak iz Jugosla- vije, i da }e prihvatiti spoqne granice BiH kao svoje; • Srpska strana u BiH javno je prihvatila da ostane u BiH pod uslovima koje je predloìla EZ. (Kutiqerov plan je bio predlog EZ, a strane su ga prihvatile); • Beograd je podrào i ohrabrio srpsku stranu u BiH da ubrzo na}i na dnevnom redu su|ewa. Me|utim, po pravilu, ostane vjerna tom (Lisabonskom, tj. Kutiqerovom) planu, ispostavqalo se da su ve} za nekoliko dana bili glavna te- koji je iskqu~ivao i rat, i navodne velikodràvne ciqeve ma u sudnici”. srpske strane; Ivani{evi} kaè da u to vreme nije znao od koga je do- • Beograd (i savezna dràva i Srbija) prihvatao je i sve bijao dokumenta, ali i da je pretpostavqao, zbog wihove va- naredne mirovne planove; `nosti, da su od Karayi}a, {to mu je on i li~no potvrdio • Nikad i ni u kom obliku nije ustanovqena politika nakon hap{ewa i dozvolio da to obelodani javnosti. “etni~ke ~istote”, te ni svjesno ni nesvjesno nije provo|e- Dokumenta i Karayi}eve analize pod nazivom “Slaga- no nikakvo “etni~ko ~i{}ewe” kao zajedni~ki zlo~ina~ki lice istine” izazivali su burne reakcije Ha{kog tuìla- poduhvat, ve} se pomjerawe stanovni{tva odvijalo u zavi- {tva. “Po{to wih nije posedovalo Tuìla{tvo, ve} samo snosti od lokalnih prilika, i to je bila potreba i interes Milo{evi}, to je izazivalo bes kod Karle del Ponte, koja svih strana, o ~emu su pod medijacijom me|unarodnih orga- se àlila Savetu bezbednosti i o{tro kritikovala nadle- nizacija sklapani i sporazumi me|u stranama. Dakle, ne ra- `ne institucije u Republici Srpskoj i Srbiji da od Tuì- di se o “etni~kom ~i{}ewu”. la{tva kriju tako poverqiv materijal”, tvrdi Ivani{a- Iako je u Sarajevu tokom cijelog rata djelovao korpus vi} i dodaje da se to najdramati~nije ispoqavalo na Pala- I Armije BiH, ~iji pripadnici su napadali i spoqni (prema ma, kada je u vi{e navrata u potrazi za dokumentacijom, pre- centralnoj Bosni) i unutra{wi prsten (prema srpskim tresana ku}a porodice Karayi}, a sve pod izgovorom da se gradskim naseqima), broj poginulih muslimana u Sarajevu traga za najtraènijim ha{kim beguncem. “@rtava tih ne- jasno pokazuje da se radi prete`no o muslimanskim mu- milosrdnih potraga bilo je sve vi{e, SFOR je pretukao {karcima koje zahvata op{ta mobilizacija, da je me|u po- Karayi}evog kuma Zvonka Bajagi}a, a stradao je i sve{te- ginulim muslimanima u Sarajevu vrlo malo èna, i da uku- nih Starovlah”. pan broj poginulih ne govori u prilog “terorisawa” tokom Zbog brutalnosti pomenutih doga|aja, Ivani{evi} je u 42 mjeseca rata i tzv. “opsade”. S druge strane, ve} su utvr- jednom periodu razmi{qao da sve okon~a. “Qudi su mnogo |ena imena blizu tri hiqade srpskih civila, a mogu}e je da trpeli, a s druge strane pomenuti dokumenti nisu mogli }e biti utvr|eno izme|u ~etiri i pet hiqada ubijenih Sr- bitnije da promene poloàj okrivqenog”. ba u Sarajevu, uz zna~ajno u~e{}e èna, pa i djece. Milivoje Ivani{evi} navodi da ~iwenica da je Ka- Nijedna odbrana ne bi trebalo da pristane da se proces rayi} u nemogu}im uslovima pripremao ne svoju, ve} i u~e- zavr{i, a da se ne ustanovi {ta se ta~no de{avalo u Sara- stvovao u pripremi odbrane Slobodana Milo{evi}a, iza- jevu, ko je sve poginuo, od imena do imena, i na koji na~in. ziva divqewe. Da je tako ura|eno u slu~aju Srebrenice, slika bi bila sa- Redakcija “Velike Srbije” u nastavku teksta objavquje svim druga~ija, ne bi se genocid mogao ni pomenuti, a kamo- deo analize Radovana Karayi}a: li “utvrditi”. Jedan sudija je u procesu protiv gen. Gali}a “Zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat” izuzeo mi{qewe i zbog toga {to mu nije bilo uvjerqivo da “Zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat”, Velika Srbija i sl. je tokom 42 mjeseca (navodne) opsade sistematskim terori- padaju odmah u vodu pred neoborivim ~iwenicama: sawem civilnog stanovni{tva ubijeno toliko, a ne vi{e • Nikakvog ratnog sukoba, niti borbe srpskog naroda za qudi. A da je ~asni sudija znao koliko je me|u prijavqenim bilo koje ciqeve ne bi bilo da nije do{lo do jednostrane pogibijama bilo Srba civila, koji su pobijeni pred o~ima secesije nekih republika; muslimanskih vlasti i me|unarodnih posmatra~a, te da je • Jedino {to je bilo “zajedni~ko” svim optuènim jeste ~asni sudija znao koliko je me|u prijavqenim pogibijama nastojawe da se sprije~i jednostrana secesija nekih repu- bilo vojnika koji su ginuli svakodnevno na dva prstenasta blika i da se sa~uva zajedni~ka dràva; nakon neuspjeha to- fronta, glasao bi za osloba|awe gen. Gali}a. U zemqama iz ga “zlo~ina~kog poduhvata”sqede}e {to je bilo zajedni~ko kojih dolaze ove sudije koje sude Srbima, ubistva bi mora- optuènima jeste da se obezbijedi jednako pravo svih na sala biti utvr|ena i po mjestu, i po vremenu, i po uzrocima

78 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! smrti, i po po~iniocima i po okolnostima, pa tek onda bi genija, a dijelom i zato {to su imali dugu granicu sa Hrvat- se sudilo. skom, pa su izbjegavali velike sukobe; *** 2. Hrvati su se u velikom periodu protiv Srba borili Padaju jedna po jedna la`, i odbrane bi trebalo da se ko- samo na nekoliko ta~aka, dok su wihovi dodiri u central- riste svakim aktuelnim podatkom. Tako je muslimanska noj Bosni, stotine kilometara fronta prema Kiseqaku, strana iza{la sa podacima o ukupnom broju poginulih od Vare{u, te @ep~u i dijelovima Zavidovi}a bili mirni i oko 93.000, uz napomenu da }e mo`da biti i do sto hiqada. bez borbi; Kada se uzme u obzir da je svijet ve} usvojio sva mogu}a 3. Hrvati su se tako|e samo u nekim periodima i na ne- lukavstva i podvale, sva “paqewa Rajhstaga”, “markale” i kim podru~jima borili protiv muslimana, dok su na drugim “ra~ke”, sve pri~e o 250.000 do 300.000 poginulih muslima- podru~jima bili, povremeno ili stalno, saveznici sa mu- na, te onu oko 80.000 silovanih muslimanki, te onu, o tome slimanima protiv Srba; kako je “na sve strane bilo zlo~ina, ali su Srbi po~inili 4. Muslimani su se tokom cijelog sukoba borili protiv 90 odsto, Hrvati 7 odsto, a muslimani samo 3 odsto, prijeka Srba na svim frontovima, a u nekim periodima i nekim je potreba da se svi stereotipi razbiju, jer su oni u sudnici podru~jima i protiv Hrvata, te kona~no i me|usobno, mu- i daqe djelotvorni, kao {to su djelotvorni u medijima i slimani protiv muslimana u AP Zapadna Bosna (Fikret “pulicerovskim” ìrijima, i komitetima za “politi~ku Abdi}). korektnost”–mora se ista}i da se sudi u atmosferi dugo To su razlozi (mawe u~e{}e Hrvata u pogibijama, te raz- pripremanog i savr{eno izvedenog lin~a. Sve te nesamjer- mjere muslimanskog u~e{}a u sukobima) {to je me|u pogi- qive laì svako su|ewe ~ine nekorektnim i nemogu}im nulima vi{e muslimana nego {to ih je me|u populacijom, unaprijed, pred bilo kakvim “wihovim” sudovima, i diskva- to su razlozi, a ne nekakva srpska surovost. Srpski narod je lifikuju te “djelioce pravde”, koji nemaju pravo da sude, platio svoju cijenu slobode u punom iznosu, a vrijeme }e po- ali imaju mogu}nost. Mogu}nost bez prava je najobi~nije kazati da nije bio surov, i da je na wegovoj strani u~iweno nasiqe, ali se od wega moramo braniti kao {to bismo se najmawe zlo~ina, to jest, da je protiv wega u~iweno najvi- branili od napada {umske zvijeri, koja tako|e nema pravo {e zlo~ina. da nas napadne i ubije, ali ima mogu}nost do neke mjere. Da- Stare Silajyi}eve laì o kanibalizmu na koji su Srbi kle, ne samo {to je Tribunal nelegalan po na~inu osniva- natjerali muslimane, te o srpskom “poduhvatu” ugra|ivawa wa i selektivnosti gowewa i presu|ivawa, kao i po simbi- pse}ih embriona u materice muslimanki odavno su zabora- ozi suda i tuìla{tva, nego su i sama su|ewa nelegalna, jer vqene, ali su “u vrijeme ono” obavile satanski i satanizu- se odvijaju u nenormalnim okolnostima ve} pripremqenog ju}i posao. i izvedenog medijskog lin~a, a sud su osnovale, finansira- Vjerujemo da se ove ~iwenice mogu eksploatisati i to- ju ga i wime upravqaju zemqe koje nisu nepristrasne, ve} kom izvo|ewa dokaznog postupka, a tamo gdje ne mogu, va`no duboko umije{ane kao strana u sukobu, i imaju svoje inte- ih je utvrditi na bilo koji na~in, podno{ewem dokumena- rese, zbog kojih je sve i po~elo. Uz to, traju po~etne “zablu- ta, statistike, izve{taja dràvnih komisija, i bi}e upo- de” koje su svjesno i ciqano posijane, aranìrane kao po- trebqive za zavr{ne rije~i odbrana. zornica, a la` o broju “poginulih muslimana” na toj pozor- *** nici figurira kao glavna rekvizita. Kada bi se Srbija i Republika Srpska prema Tribunalu Zato ovaj novi podatak, potekao sa zvani~ne musliman- i odbranama svojih gra|ana postavile aktivno kako to ~i- ske strane, o ukupnom broju poginulih treba odmah koristi- ni Hrvatska, onda bi wihove komisije, ili zajedni~ka ko- ti u sudnicama. Treba znati da je poginulo izme|u 22.000 i misija, lako ustanovile neke zapawuju}e istine, kao npr. da 24.000 srpskih vojnika (na{a grupa ne moè dobiti ta~an je relativno, a mo`da i apsolutno poginulo vi{e srpskih podatak, jer su institucije RS prili~no razorene, ali je ra- èna nego muslimanskih, i pogotovo hrvatskih, a sli~no bi spon ta~an) i uz to izme|u 9.000 i 12.000 civila (od ~ega sa- moglo biti i sa djecom. Muslimani su redovno ubijali svu mo u Sarajevu izme|u tri i pet hiqada), {to ~ini od 31.000 srpsku djecu, srpske ène, starce, stoku, sve, dok Srbi to ni- do mo`da ~itavih 36.000 poginulih i ubijenih. To u odnosu su ~inili ~ak i tamo gdje je bilo ubijawa ratnih zarobqe- na 93.000 ~ini od 33,33 odsto pa do 38,7 odsto, a najvjerovat- nika. Velika je nesrazmjera u pogibijama vojno sposobnog nije je da je sredwa vrijednost u pitawu, tj. oko 33.500 pogi- stanovni{tva, èna i djece, {to jasno pokazuje prirodu de- nulih i ubijenih, ili oko 36 odsto od ukupno ubijenih i poginulih u gra|anskom ratu u BiH. Poznato je da je Srba u op{toj populaciji u BiH bilo oko 32 odsto, a me|u poginulima ih je izme|u 33,33 odsto i 38,70 odsto, najvjerovatnije oko 36 odsto!!! Dakle, srpske pogibije se kre}u u procentu ve}em od procentualnog u~e{}a u stanovni{tvu BiH. Pa, jesu li i wih pobili Srbi? Ili su ih pobili navodno nenaoruàni i nespremni muslimani i Hrvati? Ili je ipak u pitawu gra|anski rat (sa jedinom hrvatskom agresijom–interven- cijom spoqa) u kome su ginuli svi, a Srbi vi{e nego drugi, s obzirom na to ko je protiv koga ratovao? Ako je muslimana poginulo vi{e nego {to je wihovo u~e{}e u op{toj populaciji, za to postoji nekoliko nepo- bitnih i logi~nih obja{wewa: 1. Hrvata je poginulo znatno mawe od wihovog procentualnog u~e{}a u populaciji, dijelom zato {to ih je {titila regularna Vojska Republike Hrvatske, dijelom zato {to su wihova podru~ja mawe mje{ovita, to jest, etni~ki su homo-

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 79 STOP tiraniji!

ko je srpska strana tretirala rawivi dio muslimanske civilne populacije, u pore|ewu sa muslimanskim tretira- wem srpskih civila iste kategorije. Ali, na{a grupa to is- traìvawe ne moè da obavi, to je dràvni posao. Ali, {ta da radimo, kad predsjednik Srbije Tadi} tek sad pomiwe formirawe instituta za prou~avawe stradawa Srba, iako u Beogradu postoji, nenadma{an s obzirom na resurse, centar koji vodi g. Milivoje Ivani{evi}, bez ikakve dràvne pomo}i. Za{to bi takav institut morao biti dràvni? Bi- lo bi dovoqno da Srbija prizna Ivani{evi}ev centar, da donacije prizna i odbija od osnovice za poreze, te da dodi- jeli donacije kako bi se centar izdràvao i zaposlio jo{ stru~waka. Svuda na Zapadu takvi centri su privatni, i to im dodatno daje uvjerqivost, jer su “nevladini”. Ove istine }e kad-tad iza}i na vidjelo, ali ako se sa dr- àvnih nivoa ne poradi na tome da iza|u odmah, iza}i }e kad to vi{e nikome ne bude va`no, kad presude optuèni- ma postanu pravosna`ne i nepromjewive, kao i op{ti sud o srpskom narodu u wegovim dràvnim entitetima. *** “Etni~ko ~i{}ewe” je izmi{qotina i kreacija za po- {avawa i pona{awa pojedinih strana u sukobu. Posebno, trebe satanizacije, i to svi Srbi znaju, ali treba dokazati kad bi se izuzele muslimanske civilne `rtve nanesene od u sudnicama u kojima ve} vladaju laì kreirane u medijima Hrvata (Stupni Do, Ahmi}i, Prozor i dr.) vidjelo bi se ka- i centrima mo}i.

“Su|ewa se (osim u ~asnim izuzecima Milo{evi} i [e{eq) nedovoqno koriste za kompromitaciju Tribunala i celog tog poduhvata –su|ewa Srbima svih nivoa za odbranu zajedni~ke dràve, a kasnije za druge ciqeve, slobodu i ravnopravnost naroda. Predsednik Milo{evi} moè da definitivno kompromituje Tribunal i wegove osniva~e, jer se sam brani, i brani “stvar”, a ne samo sebe. U drugim procesima je to mnogo teè, jer se okrivqeni ne brane sami, pa advokati ne znaju dovoqno ~iweni~no stawe, ili se pona{aju po sistemu “nije moj brawenik to radio, to su radili drugi”. Jedan primer: Posle pada Francuske u Drugom svetskom ratu Nemci su naloìli generalu Petenu da sudi francuskim generalima zbog prebrzog pada Francuske. Me|utim, ve} prvi procesi su pokazali da je Nema~ka ~itavih dvadeset godina pre izbijawa rata pod- rivala Francusku {pijunskim delatnostima, {to je svakako akt protiv mira. Pomaqala se velika i spek- takularna prilika da se dokaè da je Nema~ka kriva za rat, i da je ona taj rat protiv Francuske zapo~ela veoma davno. Zato su nema~ki generali naredili Petenu da prestane sa su|ewem. Ta~no je da se u Hagu pi{e nova istorija regiona. Me|utim, kad bi postojala zajedni~ka strategija odbrane svih optuènih, osniva~i i sponzori Tribunala imali bi razloga za brigu. Ve} sada se moè re}i da je isplivalo dosta argumenata na osnovu kojih }e istori~ari u vrlo bliskoj budu}nosti mo}i da zakqu~e da je razbijawe biv{e SFRJ i po cenu rata bilo veoma dugo planirano i pripremano u zapadnim centrima mo- }i, {to je samo po sebi akt rata i zlo~in protiv mira. Istori~ar, akademik Milorad Ekme~i} javno je izneo tezu da je ova politika nastavak Hitlerovog stava da Srbi imaju pravo da poseduju zemqu i da je obra|uju, ali da nemaju pravo na dràvu, pa bi ovaj akademik u ulozi svedoka eksperta bio vi{e nego fascinantan ({teta je {to prof. Smiqu Avramov nije ispi- tivao predsednik Milo{evi}, ona bi iznela jo{ ubedqivije argumente, va`ne kako za pisawe istorije, tako i za ishode su|ewa). Verujemo da je vreme da srpska udruèwa istori~ara i pravnika zapo~nu kampawu prema svojim svetskim kolegama, kao i prema svetskoj javnosti, pa i prema {efovima najve}ih sila. Ciq kampawe bi bilo razotkrivawe politi~ke i politikantske prirode ne samo Tribunala, nego i celog poduhvata razbijawa Ju- goslavije uz stigmatizaciju Srba. Wihove kolege, svetski nau~nici, imaju svoj moral, i ne}e svi ostati nemi, ali ni {efovima velikih sila ne}e biti svejedno, i ne}e biti lagodno, i nakon te i takve kampawe ni- {ta vi{e ne bi bilo isto. Dakle, kampawa bi bila sli~na onome {to na stru~nim i politi~im skupovima uspe{no iznose gosti, ali sada u formi nau~nih i stru~nih papira i poziva kolegama i dràvnicima na sagledavawe istine. To bi tako|e bio izvor za nau~na istraìvawa, koji ne bi mogao biti ignorisan, jer bi nakon upu}ivawa na adrese bio objavqen u kwigama, ~asopisima i na internetu. Kompromitacija cijelog ovog antisrpskog poduhvata najlak{e bi bila izvedena kompromitacijom Tribunala, jer on vi{e nego i{ta drugo razotkriva svu perfidiju i hipokriziju koje stoje u pozadini projekta razbijawa Jugoslavije”, pi{e u jednoj od “Sla- galica istine” pod oznakom “Op{te”.

80 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

To se moè dokazivati i dokazati. Nave{}emo taksa- seqa koja su ostala u Federaciji BiH (npr. Sapna, Kova~e- tivno podatke i poneki izvor. vi}i i druga u op{tini Zvornik, a takvih primjera ima u • Od po~etka konflikta srpska strana je isticala da su svim grani~nim op{tinama), onda je nova demografska sli- sva pomjerawa stanovni{tva privremena, da se zasnivaju na ka tih op{tina druga~ija od one koju prikazuju zagovorni- èqi, voqi i pravu civila da se pomjere sa podru~ja na ko- ci srpskog “etni~kog ~i{}ewa”. Ne treba prihvatati pau- jima se vode borbe i na kojima bi mogli biti izloèni ne- {alnu tvrdwu o “o~i{}enosti” nekih op{tina, ve} za sva- kontrolisanim neprijatnostima i neprijateqstvima. To ku op{tinu ponaosob utvrditi kako ona sada izgleda u od- pravo je regulisano i @enevskom konvencijom. Srpska nosu na pretkonfliktno stawe, i koliko je muslimanskog strana je traìla da se i Srbima dopusti da se privremeno stanovni{tva ostalo u selima koja su iz grani~nih op{ti- pomjere na sigurnija podru~ja, ali muslimanska, a donekle na izuzeta i bila pod kontrolom ABiH tokom cijelog rata, i hrvatske strana to nisu dopu{tale. Posebno je musliman- za {ta moè posluìti na{ raniji papir “O va`nosti maska strana zloupotrebqavala srpske civile, svuda, a najvi- pa”, koji {aqemo ponovo. {e u Sarajevu, pretvaraju}i ih u “etni~ke taoce”. Srpska • S druge strane, dok se u cijeloj RS i po dubini nalazi strana je traìla da im se dopusti odlazak, bez optu`bi su- (i tokom rata i sada) dosta muslimana i Hrvata, u~e{}e Sr- protne strane da stvara etni~ke izbjeglice, jer je mnogo ba u populaciji Federacije BiH spalo je na ispod 5 odsto. lak{e biti “etni~ka izbjeglica” nego “etni~ki talac” ko- • Sada{wi odnos prema Srbima i u BiH, i u Hrvatskoj, ga je mogao da ubije kad je ko htio, kao {to je bilo u Sarajevu. i na Kosovu i Metohiji, (pa zamalo i u Crnoj Gori) i sve • O ovom pravu su potpisani i sporazumi ratuju}ih stra- ono {to im se doga|a, u potpunosti opravdava sve predrat- na, pod medijacijom Me|unarodnog crvenog krsta, Komesa- ne srpske strepwe i strahove. Dràvni organi, komisije rijata za izbjeglice i sl. i srpska strana je to po{tovala, koje ne postoje, i sekretarijati za pomo} odbranama koji ne a muslimanska nikad. postoje, morali bi analizirati dana{we pisawe musli- • Od po~etka sukoba srpska strana je napu{tenu imovi- manskih medija protiv Srba, ili incidente koji se de{ava- nu tretirala iskqu~ivo kao “privremeno napu{tenu imo- ju Srbima povratnicima bilo gdje, pa bi se vidjelo da to vinu”, o tome izdala odgovaraju}e naredbe, poni{tila sva prevazilazi i najcrwe srpske slutwe. Potpuno je jasno da “darodavawa” imovine u nenormalnim uslovima i propisa- su Srbi opravdano strahovali od onoga {ta ih ~eka i u nala da se privremeno napu{tenom imovinom mogu koristi- silno otcijepqenim republikama, i to im se i danas de{a- ti samo izbjegla lica. Sve ovo je ura|eno ve} na samom po- va, ~ak i pred o~ima me|unarodnih ~uvara mira. U to spada- ~etku sukoba (vidjeti Karayi}eve naredbe iz 1992). ju i nasrtaji na RS i wen dejtonski poloàj, pa je sada jasno • Od po~etka pa do kraja sukoba srpska strana je i sama da rukovodstvo “bosanskih” Srba nije optuèno da ne bi predlagala i prihvatala predloge me|unarodnih posredni- ometalo primjenu Dejtona, ve} je optuèno da ne bi ometa- ka – da se ne priznaju silom zauzete teritorije i da }e kolo bri`qivo pripremqenu promjenu Dejtona. Pokazuje se na~no rje{ewe biti politi~ko. da je jedino srpska strana sporazumijevawu pristupila u • Srbi su preko svojih najvi{ih predstavnika, i nepo- dobroj vjeri, a niko drugi od u~esnika u tom poslu nije. sredno pred sukob, i nakon po~etka sukoba, odbijali svaku *** ideju o preseqewu stanovni{tva, ve} su se zalagali za {to Kontekstualizacija je neophodna i trebalo bi se za wu po{tenije razgrani~ewe, uz recipro~no, garantovano i izboriti. Naime, kao {to smo ranije pisali, svi srpski po- nadgledano po{tovawe prava onih koji ostanu u “drugom en- liti~ki (a tokom konflikta i vojni) potezi bili su iznu- titetu”. O tome postoje izjave i u medijima, i u materijali- |eni prethodnim kr{ewem srpskih prava i prijetwama gu- ma konferencija. Tokom konferencije u Londonu, u avgustu bitkom statusa konstitutivnog naroda, uz pogroma{ko 1992, R. Karayi} je na konferenciji za {tampu odmah izja- otvarawe perspektive da se ponovi genocid iz Drugog svjet- vio da se protivi preseqavawu stanovni{tva, a na pitawe skog rata. Nije svejedno u kom kontekstu je povu~en neki po- kako da se narod vrati u poru{enu imovinu odgovorio da se tez. Najboqi primjer za to je dalo glavno ispitivawe svje- moraju na}i fondovi za obnovu, i “morgiyi”, hipoteke za doka optu`be Mom~ila Mandi}a u procesu protiv M. Kra- dodatno unapre|ewe imovinskog stawa povratnika. To je ji{nika, ali se sli~no de{ava u svim su|ewima u koja smo objavqeno ~ak i u “Yeruzalem postu” i na izraelskoj tele- mogli da steknemo uvid. viziji, gdje je boravio jedan na{ ~lan. • Za{to bi onda Srbi ~inili “etni~ko ~i{}ewe”kad su i sami predloìli da nema preseqavawa stanovni{tva, i da se svako vrati na svoju imovinu, i predlagali, i prihva- tali tu|e predloge u tom smislu, i tako u{li u obavezu koju }e ispuniti ~im se rat zavr{i? • Op{te je poznata ~iwenica da je i u samoj BiH bilo “etni~ki o~i{}eno” vi{e Srba nego Hrvata i muslimana ukupno i zajedno. Pa, ko je onda vr{io “etni~ko ~i{}ewe”? I u Hrvatskoj je sli~no, da se o Kosovu i Metohiji ne govori. • Tako|e, vi{e je povrataka u Republiku Srpsku nego i u hrvatske i muslimanske kantone, pojedina~no i ukupno. Ko je onda “privremeno etni~ki pomjeren”, a ko trajno “etni~- ki o~i{}en”? Pred ovim laìma staje qudska pamet, a sudije o tome pojma nemaju, ~ak ni one koje bi htjele da imaju. • Ranije smo slali svoje analize podijeqenih op{tina kako se ne bi prihvatale “~iwenice” o smawewu broja muslimana u nekim op{tinama. Naime, ve}ina op{tina du` linija fronta su podijeqene, jer je svako ~uvao svoja sela, pa kad se iz tih grani~nih op{tina izuzmu muslimanska na-

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 81 STOP tiraniji!

roda, na pojavu zlo~ina~kih paravojnih i vojnih hordi iz Hrvatske, odgovorio formirawem istih takvih hordi, makar bile i u funkciji odbrane, nego je zahtijevao da redovna i rezervna policija za{titi stanovni{tvo, pa ako ne}e Hr- vati i muslimani, onda neka to urade sami srpski policajci. Mo`da bez te odbrane ne bi ni bilo gra|anskog rata, ali bi bilo jednostranog i nesputanog pokoqa srpskog naroda, ba{ kao u Drugom svjetskom ratu, i to je jedina krivica srpskih vlasti u ovom ratu. Ako se ne izvede na ~istac ovaj kontekst, ostaje u vazduhu pitawe tuìoca kao tvrdwa da je domobilizacijom srpskih policajaca u regularnoj policiji iniciran gra|anski rat. Tako se ne mogu odbraniti ni optuèni, ni narod u cje- lini, a pogotovo tamo gdje se optuèni ne brani sam, nego je nemo}ni pasivni objekat o kome raspravqaju tuìlac, nekakav advokat i vije}e, svi podjednako neobavije{teni o stvarnim zbivawima i okolnostima. *** Kontekstualizacija je neophodna u svim slu~ajevima, jer bez utvr|ivawa okolnosti sve zaista izgleda onako kako je U tom ispitivawu M. Mandi}a tuìlac je iznio tvrdwu tuìlac izvukao na osnovu medijskog presu|ivawa, a sudije da je Mandi} naredio dodatnu mobilizaciju rezervnog sa- mogu samo da klimaju glavom i da budu bez ijedne nedoumi- stava srpskog dijela policije 30. marta 1992. godine, i to u ce, da o “razumnoj sumwi” ne govorimo. Primjera ima mno- op{tinama koje gravitiraju Bosanskom Brodu, kao i prema go, i svaka srpska smi{qena politi~ka ili vojna mjera ima hrvatskim teritorijama. Mandi} je odgovorio da je radio opravdawe u kontekstu, dok o pojedina~nim zlo~inima i nepo nalogu Savjeta za nacionalnu bezbjednost, po odluci to- legalnim radwama pojedinaca izvan kontrole i suprotnih ga savjeta od 27. marta 1992. godine. Tuìlac uzvra}a pita- odlukama dràvnih organa moraju sami optuèni da ukaù wem da li Mandi} zna da je tim postupkom inicirao gra|an- na stvarno stawe i na kontekst, kao i na nepostojawe wiho- ski rat u BiH (nota bene: tuìlac rat kvalifikuje kao gra- vog u~e{}a u nekontrolisanim doga|ajima. |anski), ali Mandi} je nespreman kao svjedok, i samo se bra- Jedan od primjera koji dominiraju je optu`ba za poli- ni da je izvr{avao naloge Savjeta. ti~ke stavove srpske strane. Naime, pred prijete}im zbiva- [ta odbrane svih optuènih Srba treba da znaju o ovom wima srpska strana se ~esto koristila o{trijim rje~ni- slu~aju? kom radi odvra}awa od pravno-politi~kog nasiqa, a pred Dana 25. marta 1992. godine paravojne formacije iz Hr- pregovore je isticala maksimalisti~ke zahtjeve kako bi vatske su na benzinskoj pumpi u Bosanskom Brodu ubile dva imala prostora za uzmicawe i kompromise. To je savr{eno Srbina, oca i sina. “Zajedni~ka” policija BiH nije reago- legitimna stvar, i ne moè tuìlac da takve stavove i re- vala, niti sprije~ila ovo ubistvo, niti zapo~ela potjeru, ~enice izvla~i izvan konteksta i uzima kao posqedwu srp- ni ozbiqnu istragu o ovom slu~aju. sku rije~. Srpska strana je napravila najvi{e kompromisa, Narednog dana, 26. marta iste godine, hrvatske regular- i prije izbijawa sukoba, da bi se sukob izbjegao, i u toku su- ne vojne formacije, uz prisutne paravojne (mada su sve hr- koba, da bi se sukob okon~ao. Ako je ta~no da ne sude poli- vatske vojne formacije u tom trenutku bile nelegalne i pa- tici, kako tvrde, ve} konkretnim zlodjelima, za{to je u ravojne, jer je jedino JNA bila legalna) upale su u srpsko procesima protiv Srba najvi{e upravo politike i poli- selo Sijekovac, u op{tini Bosanski Brod, i izvr{ile doti~kih stavova na tapetu? Zbog toga su jedino kod Srba op- bro poznati pokoq srpskog stanovni{tva, ba{ na isti na- tuèni svi politi~ki i vojni vrhovni autoriteti, jer se su- ~in, po istom receptu iz Drugog svjetskog rata, u istim mje- di upravo politici odbrane nacionalnih interesa, i jer za- stima, nad istim porodicama, Trifunovi}ima i drugim, po- padne sile ho}e da ih poka`wavaju egzemplarno, (a ne po tomcima pobijenih u Drugom svjetskom ratu. pravu i pravdi) da se vi{e nikad niko ne usudi da brani in- Od zajedni~kih BH institucija srpske `rtve su dobile terese svoga naroda, i tako ometa wihove planove. Jer, ov- jedino naslovnu stranu u “Oslobo|ewu”, dok jedinstvena dje se radi o zapadnim interesima na Balkanu, a ne o prav- policija BiH ponovo nije u~inila ni{ta, niti je pokazala di i za{titi muslimanskih ili hrvatskih masa. namjeru da u~ini. Osim korektnog izvje{tavawa, drugih ak- Tako se zloupotrebqavaju “srpski strate{ki ciqevi”, cija protiv zlo~inaca nije bilo, a nije ih mo`da ni moglo iako su prije sukoba Srbi ve} napravili maksimalne ustup- biti, jer muslimanska i hrvatska komponenta jedinstvene ke prihvatawem Lisabonskog sporazuma. Sasvim je legi- policije nije namjeravala da {titi Srbe. A i kako bi, kad timno, kad suprotna strana odustane od politi~kog rje{e- je u Bosanskom Brodu zlo~ina~ku paravojsku predvodio na- wa, zao{triti svoje ciqeve, i u svrhu odvra}awa. Retorika rodni poslanik Armin Pohara, lider jedne gra|anske (ne- spada u taktiku odvra}awa, pa makar se nazivala i strate- etni~ke) stranke, koga kao da su svi zaboravili do sada. Iz- gijom, i u osnovi je antiratna. vje{tavawe u medijima, uz odsustvo za{tite od strane dr- *** àvnih organa, imalo je za ciq daqe zastra{ivawe Srba i U okviru utvr|ivawa konteksta mora se iznijeti svaka podsticawe na wihovo iseqavawe u Srbiju. pojedinost i okolnost, i ukazati na pona{awe “druge stra- Savjet za nacionalnu bezbjednost, zabrinut za sudbinu ne” u BiH i u Hrvatskoj, i to ne da bi se opravdali pojedi- potpuno neza{ti}enog naroda, traìo je od srpskih kadro- ni postupci srpske strane, pa ni cijela srpska politika, va i MUP BiH da makar samo srpski policajci {tite nave} da bi se utvrdile uzro~no-posqedi~ne veze i da bi se rod, pa ako ih u redovnom sastavu nema dovoqno, da se domo- ustanovilo da li je pona{awe srpske strane proisteklo iz bili{u. Nije Savjet za nacionalnu bezbjednost srpskog na- planova i namjera tzv. “zajedni~kog zlo~ina~kog poduhva-

82 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! ta”,(dakle, da li su postupci srpske strane plod planirawa ni{tva i da li je to u~iweno ~ak i ako nije moglo, odgovor i predumi{qawa) ili je pona{awe srpske strane bilo iz- je jasan – nije moglo biti u~iweno, i nije u~iweno. Pred- nu|eno postupcima druge strane, pa je kao takvo to srpsko sjednik Predsjedni{tva je imao pravo da formira pomo}- pona{awe bilo nu`no i samorazumqivo sa stanovi{ta nu- na i savjetodavna tijela, ali nije mogao da pro{iruje Pred- `ne odbrane i opstanka. I kao {to je slu~aj sa iznu|enim sjedni{tvo, niti da imenuje nove ~lanove. Ustav u tom po- politi~kim potezima prije i tokom rata, tako se moè do- gledu nikad nije prekr{en. kazati da su i srpske vojne akcije bile rezultat iznudice, Daqe: Da li su pro{irenim sjednicama Predsjedni{tva jer je srpska vojska ~uvala linije i nije kr{ila primirja, prisustvovali samo predsjednik Skup{tine i premijer, po{to su Srbi od po~etka pristajali na politi~ko rje{e- ili je bilo i drugih, odgovor bi morao biti: nisu oni jedi- we, i na nepriznavawe silom uzetih teritorija. Kona~no, ni izvan Predsjedni{tva koji su prisustvovali, mada su monije srpska strana ta koja je za sebe htjela cijelu Bosnu, to `da bili naj~e{}i gosti, ali bilo je i drugih, zavisno od je bila muslimanska strana, a i sada je, i dok god bude tako, problematike. Itd. Tada bi su|ewe Kraji{niku bilo izli- Bosna ne}e bit spokojna. {no, jer bi bilo neosnovano, i jer se wegova navodna krivi- Kada se uzmu u obzir ovi neoborivi dokazi (slijed doga- ca kao dijela izvr{ne vlasti ne bi mogla izvoditi iz wego- |aja i uzro~no-posqedi~ne veze), te kada se uzme u obzir da vog ugleda i neformalnog uticaja u narodu. su sva srpska rukovodstva (u svim republikama) napravila Obi~na permutacija pojmova – pro{irene sjednice najve}e kompromise, da je rukovodstvo “bosanskih” Srba Predsjedni{tva u sjednice “pro{irenog” Predsjedni{tva prihvatilo Lisabonski plan, koji iskqu~uje opstanak ona- –drì Kraji{nika u pritvoru i osnov je za wegovo optuè- kve Jugoslavije i pogotovo “Velike Srbije”, te da su u Beo- we i su|ewe. gradu prihvatani svi mirovni planovi, a u RS ve}ina, uz Da pojedina~ni zlo~ini nisu bili dio “sistema i plana” stalna popu{tawa i ustupke, onda se tvrdwe o “zajedni~kom dokazuje postojawe op{tina u kojima su sve naredbe dràv- zlo~ina~kom poduhvatu” ne mogu odràti pri zdravom ra- nih organa po{tovane i provedene, iako je i u tim op{ti- zumu. Jedino {to je na srpskoj strani bilo zajedni~ko jeste nama Kraji{nik imao isti ugled i uticaj. U nekim op{ti- stalno popu{tawe i koncesije u interesu, prvo izbjegava- nama, jednostavno, doga|aji nisu mogli biti pod kontrolom, wa, a potom i okon~avawa rata. jer je svako bio naoruàn, i svi su se borili protiv svih, i *** svi strahovali od svih. Tuìlac u svakom procesu istrajava na famoznim “pa- Sudije nemaju pojam o prirodi i strukturi vojske u na- pirima A i B”, iako je svakome (osim optuènih koji su se {im uslovima. To nije profesionalna vojska, ve} “naoru- nagodili) jasno da ti papiri nikad nisu razmatrani, niti àni narod” (to je dugo bila zvani~na odbrambena doktri- usvajani, pa ni usvojeni u organima Stranke, ve} da su ih na SFRJ), qudi koji su i{li na linije fronta bukvalno is- predloìli i cirkulisali zabrinuti stari oficiri, me|u kojima je bilo i onih iz Drugog svjetskog rata. Pokazalo se pred svojih ku}a, nisu spavali u kasarnama, ve} kod ku}a i da je wihova briga opravdana, jer se upravo de{avalo ono od ratovali o svojoj hrani i odijevawu, i pri tom su imali ~ega su oni strahovali, i {to se de{avalo u Drugom svjet- dnevne smjene, i tokom odmora nosili oru`je sa sobom. Ve- skom ratu. Argumenat tih starih oficira je bio sqede}i: oma mali broj jedinica je bio ustrojen kao profesionalna da su Srbi u Drugom svjetskom ratu imali nacionalna vije- vojska, ostalo je bio naoruàni narod. }a i legitimne predstavnike, onda bi na pozive usta{a od- U takvim uslovima mora se druga~ije zakqu~ivati o di- lazili ti predstavnici, a ne svo stanovni{tvo, {to je do- sciplini, o mogu}im osvetni~kim akcijama pojedinaca i vodilo do likvidacija cjelokupnog stanovni{tva pojedi- grupa, i o komandnoj odgovornosti ~ak i neposrednih ko- nih mjesta. Nisu ti papiri jedini materijal koji je slobod- mandanata, da ne govorimo o vi{im komandama. U nadi da }e no cirkulisao me|u narodom i strana~kim ~lanstvom, ali to doprinijeti zakqu~ewu mira, a u me|uvremenu o~uvati se pokazalo da je najzlokobnije predvi|awe iz tih papira civilni karakter ìvota, ratno stawe nikad nije progla- bilo i najrealnije, pa se i ostvarilo. {eno na cijeloj teritoriji RS, ve} samo povremeno i na po- *** jedinim dijelovima ugroène teritorije. Prosto je nevjerovatno kako se u slu~aju protiv Kraji- {nika odràva jedna fikcija. Kraji{nik je optuèn kao “~lan pro{irenog Predsjedni{tva Srpske Republike BiH”, {to on nije bio, niti je postojalo “pro{ireno”Predsjedni{- tvo, ve} su dràne “pro{irene” sjednice Predsjedni{tva, kojima su prisustvovali mnogi funkcioneri po funkciji. To ih ipak nije automatski ~inilo ~lanovima pro{irenog Predsjedni{tva. Da se Kraji{nik brani sam, mogao bi pomo- }u bilo kog u pravna pitawa upu}enog svjedoka da na sqede}a pitawa dobije sqede}e odgovore, jer druga~ije nije ni mogu}e: Prvo pitawe: îme se reguli{e sastav, brojnost i nadle`nosti Predsjedni{tva, i odgovor bi morao biti: Usta- vom, i funkcioni{e na osnovu Ustava; Drugo pitawe: Kako se postaje ~lanom Predsjedni{tva, odgovor mora biti: Izborom, tada u Skup{tini, dvotre}in- skom ve}inom, na osnovu Zakona o izboru ~lanova Predsjed- ni{tva; Tre}e pitawe: Da li je Ustav mijewan u tom smislu, da li je ustanovqeno pro{ireno Predsjedni{tvo i da li je mijewan Zakon o izboru ~lanstva Predsjedni{tva, odgovor znaju svi – nije; êtvrto: Da li je bilo kojim podustavnim aktom moglo biti promijeweno mjesto i sastav i nadle`nosti Predsjed-

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 83 STOP tiraniji! I David i gusle su simboli slobode

IzdajstvoIzdajstvo jeje vje~itovje~ito poganstvopoganstvo

• ^udnovata je mo} srpskih gusala. Zato ih srbomrsci i mrze. One ne zaboravqaju, ve} vje~no pamte. Paralelno pamte i dobro i zlo. I juna{tvo i izdaju. Kako gusle nekoga opjevaju, tako }e ga narod i upamtiti

“ûvah ovce i na~iweh gusle i prstima svojim napravih brane}i sebe od drugih, nije naudio nikome svome, ve} je po- psaltir”. To kaè car David u svojim psalmima. Vode}i {ao da ubije silnika, da od wega i od wegovog naroda ne na- svoju borbu protiv Golijata, David je traìo duhovnu pot- pravi roba i time dokazao sebe u svojoj veli~ini. An|elija poru, da bi izdrào u pravednoj borbi. O~igledno je snagu Kosori} je iz qubavi prema svome muù Iliji, koga je pqe- za svoj pravedni otpor protiv sila mraka na{ao u guslama. vaqski pa{a uhvatio na prevaru i odsjekao mu glavu, oti- Srpski narod je najdaqe dogledao i najdubqe domislio {la na poziv pa{in, da mu “igra” pod {atorom. Ali, qubav iz svevide}ih o~iju srpskih guslara. Te svevide}e o~i su na- je prema muù prevagnula i pretvorila se u osvetu. Ubila pravile poeziju “iz glave cijela naroda”, kojoj se zadivila je pa{u i odnijela muèvqevu glavu da je sahrani kako do- civilizovana Evropa. U srpskoj epskoj poeziji }emo na}i likuje. primjere: ~ojstva i juna{tva, snage i prkosa, qubavi i po- Zar ima negdje u civilizovanom svijetu poruka za prav- `rtvovawa, ponosa i prestià, pravde i slobode i nade da du, ve}a i boqa, vrijedna pa`we, kao kad majka upozorava si- }emo opstati, jer smo imali na ~emu da se vaspitavamo. A to na u narodnoj pjesmi, kad ide da vje}a podjelu o~evine bra- vaspitawe kroz narodnu pjesmu se zasnivalo na moralnim i }i: “Ni po babu, ni po stri~evima, ve} po pravdi Boga isti- duhovnim vrijednostima ~itave nacije. noga”. “Juna{tvo je braniti sebe od drugoga, a ~ojstvo braniti Srpsko pravo i pravda stalo je ~itavo u ovom stihu. Sa- drugoga od sebe”, kaè Marko Miqanov. Milo{ Obili}, mo ga, naàlost, mi nijesmo u~ili ni protuma~ili. Srpski

84 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

David je prou~io poruke iz epske poezije i nije se mogao op- Ili zbog toga {to smo ìvjeli u zabludi da smo ne{to vri- hoditi druga~ije, ve} kako su ga gusle navodile. I on je o~i- jedjeli, ili da nijesmo dorasli veli~ini na{ih predaka. gledno traìo potporu u guslama, jer su mu one o~igledno Mo`da smo kao generacijski pobjednici pisali istoriju bile najve}a duhovna snaga u borbi protiv Golijata. Na dru- koja nam odgovara, zanose}i se u sopstvenim laìma, varali goga se o~igledno nije mogao osloniti. Juda je vrebao iza budu}e generacije. [ta }e se desiti kada u ~vori{tu prona- svakog }o{ka da ga izda za {aku srebrwaka. Naàlost, u |emo sopstvenu sramotu? Da li }emo se zastidjeti, pokaja- srpskom narodu se nije samo s kraja dvadesetog vijeka poja- ti, ili pobje}i od sebe? Da li }emo priznati gre{ku pred vio David, koji sa svojim narodom pruà otpor silnicima. budu}im generacijama i dati im preporuku da isprave pro- Jo{ od ~estitog kneza Lazara, preko Kara|or|a, dakle 619 pu{teno? Nama ostaje da se kajemo, ako budemo imali snage godina od Kosovskog boja do dana{wih dana, bijemo istu i za takav poduhvat. A da li je imamo jo{ u sebi, pitawe je. bitku, za sopstvenu slobodu i tragamo za Davidom kao sim- Nikada srpski narod nije imao tawu politi~ku ni inte- bolom otpora. Srpski mu~eni~ki narod postao je `rtva lektualnu elitu. Intelektualna elita se ne ogleda samo u centara mo}i. Ginuo je i polagao najboqe glave, vjeruju}i da nau~nim titulama i radovima, ve} i u hrabrosti da kaè je to najmawa `rtva za budu}nost svojih potomaka. ono {to misli. Intelektualci (~ast pojedincima) spali su Naàlost, istorija ga je demantovala. Sve srpske `rtve na odobreni buyet za svoje nau~ne studije. Istinu ostavqa- su o~igledno pale za tu|e interese. Da li nas je vrijeme naju za starost kad budu pisali memoare. Takav krug je stvaran gnalo da budemo u saradwi sa Rimom, Stambolom, Be~om, iz generacije u generaciju. Zato narod i ostaje u za~aranom Va{ingtonom ili Briselom, sasvim je svejedno. Bili bi is- krugu kao `rtva politi~ko-intelektualnih elita i wiho- kori{teni od saveznika, na kraju odba~eni i progla{eni vog pregawawe oko glavnog projekta koji se zove “ko da vi- za surove divqake, koji imaju u glavi “velikosrpske” aspi- {e”. Kad pitate dana{wu politi~ku elitu ko im je otac, racije. Iako za takve konstatacije nijesu imali dokaza kaù, dolar, ko majka, funta. Da li postoji Bog u koga vjeru- kroz istoriju. Srpski narod se o~igledno nikada nije oslo- ju – da, u evro. Pred takozvanom politi~kom elitom Srbi- bodio svojih sultana, niti wihovih vazala. Za nas je svejed- je, ne smije se progovoriti su{ta istina o monstruoznim no gdje stoluju, u Stambolu, Briselu ili Va{ingtonu. Raz- namjerama mondijalisti~kog globalnog poretka. lika je samo u tome, {to je onaj prvi skon~ao na Kosovu, a Bog je stvorio ~ovjeka da bi se razlikovao od nesvjesnog ìvimo u nadi da }e dana{wi skon~ati zbog Kosova. Vaza- bi}a. ôvjek je stvoren da razmi{qa glavom, a ne stomakom. li srpski onda, vazali danas. Razlike u izdaji nema, osim Jer ako nam stomak diriguje smisao ìvota, kakve razlike {to su tada{wi pojedini vlastelini u dvorskim haqinama ima izme|u instinkta ìvotiwe i ~ovjeka? Za ìvotiwu je prodavali vjeru za ve~eru, a dana{wi pojedini skorojevi}i taj na~in opho|ewa oprostiv jer nema svijesti ni srama. to isto rade u “armani” odijelima. ôvjek, ako prepoznaje sebe u qudskom obliku, aktivira Sultan, Marka Kraqevi}a u epskoj pjesmi naziva “vjer- svijest da bi sa~uvao razliku izme|u sebe i ìvotiwe. O~i- nim sinom”, a dana{wi sultani svoje podanike u Srbiji na- gledno u doma}oj politi~koj eliti ne postoji gorwa grani- zivaju vjernim prijateqima. Kosovska ve~era o~igledno ca lakomstva. Mladi su, a lakomi, dok se namire, nesta}emo jo{ nije zavr{ena. Izdajstvo je vje~ito poganstvo. Ali je kao narod. Naàlost, i u dvadeset prvom vijeku srpski na- ~ojstvo najve}a vrlina. rod ìvi u zbjegovima, prognan i odre|en za odstrel od Milo{a Obrenovi}a nije htjela narodna pjesma, iako je strane mondijalisti~kih usre}iteqa, kojima hrlimo u su- podigao ustanak u Takovu i bio vrstan guslar. Od wega je sret zahvaquju}i na{oj politi~koj eliti. Progoweni srp- pjesma bjeàla kao od gubavca. Jer wegovo vjerolomstvo sa ski pogorjelci sa Kosova, Srpske Krajine, Bosne, nosili su ~almom na glavi, sje~om knezova i kumoubistvom nije moglo sa sobom kwigu i molitvu, snagu i drskost, vje{tinu i hra- stati u narodni stih, ~ak ni kao Vuk Brankovi}. Ali mo- brost, qepotu i nadu, sinove i k}eri kao snagu za novi po- derni globalisti svoje vazalstvo kriju iza Obrenovi}eve, ~etak. Muku smo wegovali vjekovima, iz we smo izrasli kao kako oni kaù, mudrosti, pa se ne gnu{aju ni najogavnijih duhovno veliki narod, i predodre|eni da se ra|amo u slami, poduhvata. Nije Milo{ Obili} oti{ao pod turske dama- a da ìvimo i umiremo u slavi. Poku{avaju da nas zatru. skije da ga sasijeku zato {to je mrzio sopstveni ìvot, ve} Ali muka se vje~ito pamti. A pam}ewe ne mogu potrijeti. je gajio nadu da }e wegov podvig dati podstreka onima sa Iz takvih muka smo ra|ali i svoje Davide, koji su nosi- wim da istraju u borbi za slobodu i boqu budu}nost. Niti li sa sobom gusle kao garant srpskog pam}ewa. I David i gu- je ~estiti knez Lazar poloìo svoj ìvot iz mr`we prema sle su simbol slobode. Zato ih srpski narod i ~uva. Ako ni- sebi, ve} zbog primjera budu}im vladarima Srbije da nije kako druk~ije, ono u pam}ewu. A dok god ima pam}ewa, bi}e sve u zemaqskom ìvotu, ve} i u ~asti i dostojanstvu. Lako i èqe za slobodom. je ~uvati mir i ìvote, ako dajete sve {to traè. Treba ûdnovata je mo} srpskih gusala. Zato ih srbomrsci i imati mudrosti da se sa~uva sve, a da date {to mawe silni- mrze. One ne zaboravqaju, ve} vje~no pamte. Paralelno cima. Ali dana{wa politi~ka elita ne}e da razumije po- pamte i dobro i zlo. I juna{tvo i izdaju. Kako gusle neko- ruku `rtve svojih predaka. Wima je va`no puno korito. Sa- ga opjevaju, tako }e ga narod i upamtiti. Gusle }e zapamtiti svim im je svejedno, bila Srbija koliko Beogradski pa{a- i ova vremena, kad moderni svijet klonira planetu prema luk ili koliko Du{anovo carstvo, voqe}e i jednu i drugu, materijalnim vrijednostima, dok Srbi ìve od duhovne ve- samo da im je puno korito. li~ine svojih predaka. Generacije izme|u na{ih predaka i Klupko se odmotava s kraja da se ne zamrsi. A vrijeme ga praunuka su tragi~ari jednoga vremena. Nedorasli preda~- je toliko zamrsilo da treba isto toliko vremena da bi ~vo- ke veli~ine, povijene ki~me, bez principa i sopstvenog mi- rove razvezali. Svezali smo se u ~vor toliko ~vrsto da ne {qewa, bezimeni i prokazani, kle~imo pred obe}anim ko- umijemo da se razveèmo. Neko mora po~eti razmotavati ritom, ~ekaju}i sjekiru iza u{iju. Izgubqeni u vremenu, za- klupko i ~vorove. Neko mora traìti glavno ~vori{te u boravili smo na zavjet slobode. kome je svezana na{a istina. Rije~ i jezik je jedan od na~ina Ne moèmo se diviti staroj dami, niti traìti weno da razveèmo ~vori{ta na{ih nada i zabluda. Mo`da se u dru{tvo, dami koja je skinula sa sebe sjajne haqine evrop- nas uvukao strah od istine. Jer, kad razveèmo ~vori{te, ske civilizacije i postala no}na frajla pod ruì~astim mo`da prona|emo istinu od koje moèmo da se zastidimo. fewerima albanskih narko-bosova.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 85 STOP tiraniji!

“Radovane, moje radovawe, Sre}o moja i moje nadawe, Moj cvijetu sa livade rosne, Moj izdan~e iz loze ponosne, Moj zeleni iz planine bore, O~ni vide, maj~in razgovore, Rasti sine, rasti ~edo milo, Sa tobom se Srpstvo ponosilo!” Pjeva majka, raste Radovane... Da je ro|en u pro{le zemane, Vojevo bi uz Joka i [uja, A bio bi prisojkiwa guja, \e se moglo izrana vi|eti – Pretke svoje ne}e zasti|eti, Nit potomstvu ostaviti mane. [kolu u~i mladi Radovane, Kwige ~ita, te znawe osvaja, Gusle slu{a, te du{u napaja! Zorni momak s durmitorskih gora Stekao je diplomu doktora. Tu je èqu u mladosti ima’, Da ukaè pomo} nevoqnima, Oboqele du{e da lije~i, Medicinskom i qudskom rije~i, Ali, sve }e to zapamtiti srpske gusle i prenijeti gene- I ta mu se ostvarila nada racijama. Pa i onu: “Romanijo, goro nad gorama, sa~uvaj nam \e Gavrilo ubi Ferdinanda, brata Radovana”. Jer, ne moèmo zaboraviti poniàvaju}i Me|u gorde bosanske planine. odnos prema `rtvi i poniàvaju}i odnos sa kojim nas je Dani idu, prolaze godine... obrukala politi~ka elita pred svima. Cilik struna i ne- Dok crn oblak po~e da se vije beski glas guslara iz “glave cijela naroda” vje~no }e odje- Iznad Bosne i Jugoslavije, kivati kroz Davidov zov za slobodom i jedinstvom srpskog Crni oblak, pred ki{om krvavom, roda. I u Bibliji su se zvale Davidove gusle, pa evo i u dva- Pred pokoqem, uàsom i stravom. deset prvom vijeku dado{e im isto ime, jer vrijeme zla o~i- Krv prokqu~a iz starijeh rana, to ne prolazi. Prozbori{e kosti iz bezdana, R. V. S. Stradali{ta i logori smrti Guslari najboqe osete puls svoga naroda. Oni svojom pe- Ne mogo{e istinu sakriti smom i stihom reflektuju duh vremena i narodno raspolo- I àlosna, nevina ubistva, èwe. Samo velikim dobrom i juna{tvom ~ovek zasluùje Radi la`nog bratstva i jedinstva da ga opeva guslar. Autenti~nom re~ju, stihom i rimom gu- I zidawa AVNOJevskih me|a sala, dr Radovan Karayi} je zasluìo da bude opevan u broj- Preko krvi i srpskijeh le|a, nim pesmama. Prenosimo tekst jedne od wih. Vjerske mr`we i nesre}e na{e, Rat krvavi ponovo prizva{e. Vuk se gorski bez rana ne hvata Rat otpo~e od Knina do Fo~e, U Petwici, selu drobwa~kome, Od Dunava do Jadrana plava. I glasitom kraju juna~kome, Poteko{e krvavi potoci, \e orlovi suri prolije}u, O zlu tome pri~a}e potomci. \e swegovi drume zamije}u, Zemqa drhti, a nebesa gore, \e od gladi vuci zavijaju, Biv{a bra}a krvni~ki se bore \e u sukno djecu povijaju, Da nesre}nu zemqu podijele, \e se krsti i badwaci loè, Srpske su je ~ete donijele \e se vi~e: “A pomozi Boè”, Sa Soluna i Kajmak~alana \e se posti i jaja {araju, I mnogijeh drugijeh megdana, \e se krsnom imenu staraju Svojijem je kostima zidali, I |e gusle istoriju brane – Kad su ropske lance raskidali, Karayi} je ro|en Radovane! Da nebra}i slobodu donesu... Kad procvjeta cvijet u planine, Divno li bi bilo da nijesu! êtrdeset i pete godine, Vjerne sluge svijeta bijela Devetn’estog juna, na uranke, Digo{e se da traè dijela – Ispred ku}e Vuka i Jovanke Jo{ Brozove èqe ne blijede – Zapuca{e pu{ke aberdari – Samo Srbi da se pobijede! To su divni obi~aji stari U te mra~ne i bezumne dane, Da se bra}a i kom{ije sjete – Karayi}u, doktor Radovane, Da se mu{ko rodilo dijete! Ne {}e bjeàt preko vode Drine Zaquqa se kolijevka stara, Kod wegove glasite rodbine, Pjeva majka, sina razgovara: \e su majka, bra}a i ro|aci,

86 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji!

No ko pravi qudi i junaci, I vidati od qutijeh rana – A sa vjerom i nadom u Boga ûvajte nam brata Radovana! Stade ispred naroda srpskoga. Sakrijte ga, krvnici ga traè, Wemu basta, srpski narod èli Sokolovi nek ~uvaju straè, Zlo i dobro sa wim da dijeli, A orlovi nek ra{ire krila A on da ih kroz vihor povede, Da bi ona brata zaklonila! Da izginu ili pobijede! Gorski vu~e, na oprezu budi, Svi ga vole, malo i veliko, Kad nai|u, planinu probudi. Jer uradi {to ne moga miko, Srbi, bra}o, ako vas jo{ ima, Srce steè, a ruke ra{iri Da nijeste pri{li du{manima, Da ranije zava|e izmiri Vi {to vjeru nijeste prodali, I zle krvi da pomiri bratske I {to brata nijeste izdali, Pod zastavom Srpske demokratske, Gospoda vam i svetaca svije’ Sve za slavu srpskih ideala, I tako vam srpske istorije, A uz pomo} Ratka generala I na Svetoj Gori Hilandara, I ostalih srpskih sokolova, I Du{ana i kneza Lazara, [to gazi{e kroz ki{u olova. I tako vam Svetiteqa Save, Srpski barjak visoko digo{e, I drugijeh srpskijsh svetiwa, Ali kada do ciqa stigo{e I Svetoga Petra sa Cetiwa, I kad svjetske sile osjeti{e I tako vam Ostro{koga Sunca, Da im sluge bitku izgubi{e – I tako vam Sunca i Mjeseca, Mo}na sila, moderna tehnika I tako vam lov}enskoga visa, I hiqade tu|ih pla}enika, I tako vam tamjan ~amirisa’, Pohita{e Srbe da sprije~e I tako vam kosti sa Olsinca, Da ranije rane zalije~e. I junaka iz “Gorskog vijenca”, Ma se srpski sokolovi brane, I muka vam Principa Gavrila, Pred wima je doktor Radovane, I tako vam |eca zdravo bila, Ratko Mladi}, srpskog roda dika, I tako vam kosovskijeh rana – (Svijet nema takvoga vojnika!) Sa~uvajte brata Radovana! [to pred vojskom iz {an~eva kre}e, Sa~uvajte gorskoga hajduka, Zadugo ga Srpstvo rodit ne}e. Krvnicima da ne padne ruka, Razarawa i ratne strahote, Da proklete du{e ne naslade Pusto{ ~ine, odnose ìvote, Oni {to nam o glavama rade, U haosu jadni narod strada, U}utkajte `bire i {pijune, A niko se pobjedi ne nada. Da vas sjutra potomstvo ne kune, Kad izgubi ratovawe smisa’ Izdajnike pokazujte prstom, Nekakav se sporazum potpisa, Neka drhte k’o |avo pred krstom! A uz pomo} svjetskoga pritiska A ti, Boè, {to gleda{ s visine, I priznade Republika Srpska. Zlo i dobro koje qudi ~ine, Mir zavlada, al’ da vidi{ vraga, Milosti ti i slave i mo}i, Sud ne~asni bezdu{noga Haga, Radovanu budi u pomo}i, [to okupi svjetske sva{to~ine – êdo svoje ~uvaj i pripazi, Tuì Srbe za ratne zlo~ine, Posle no}i i zora dolazi! (Autor, Milorad Mi{o Tijani}) Kako ratna prava prekr{i{e Otaybinu svoju dok brani{e. Hajka po~e, srpske vo|e love, U te{ke ih stavqaju okove. Kad Radovan Karayi} osjeti Da velika opasnost prijeti, Da vrebaju da uhvate wega “Smije{no je pravo u ja~ega”, Dozvoliti ne {}e da mu sudi Svjetska olo{ i nikakvi qudi, Pa u puste planine uma~e, Kao nekad Starina Nova~e, Da se brani do su|ena dana – Vuk se gorski ne hvata bez rana! Oko wega sokolovi sivi, Bra}a {to se ne predaju ìvi, [to }e ostat’ uz svojega vo|u I ~asovi su|eni kad do|u. ârne gore, vu~je postojbine, Umjele ste kroz mnoge godine, U pe}ine i kamene luke, Wegovati i kriti hajduke

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 87 STOP tiraniji! BudiBudi Radovan,Radovan, nikadanikada BorisBoris

napravio veliki greh. I{~upao je iz srpskog srca svakog Pi{e: Momir Lazi} Srbina kome je stalo do ~asti i obraza: qubav i istinu, pravdu i pravo na slobodu. Sve to {to je iz srca Srba oteo Boris, u sebi je nosio Ra- dovan. I zato Borisa Tadi}a i stiù re~i vladike Nikola- ja: “Ko vr{i greh, taj se boji i sopstvenog glasa”. I boji se Boris sopstvenog glasa, jer je na~inio veliki greh, “greh koji beì od stida”, kako je govorio Velimirovi}. A onaj ko ìvi bez stida, Bog mu sigurno ne pra{ta. Ko se ne po- stidi, jao wemu do vjeka wegovog. Sve su to veliki qudi, o onima koji su izdali sebe i svoj narod, davno zapisali. Tre- balo je samo ponekad ne{to pro~itati i sa~uvati svoj obraz. Ostavqam Tadi}a da se prepozna u Stra{nom sudu Nikolaja Velimirovi}a, a vama, po{tovani ~itaoci, po- veti Nikolaj @i~ki u svojim sabranim delima, u po- klawam pesmu “Raskr{}e” napisanu davne 1995. godine, ko- glavqu “Nove besede pod gorom”, pi{u}i o stra{nom ja je posve}ena Radovanu i objavqena u mojoj kwizi “Mom na- SSsudu na str. 401, kaè: “Ko gre{i od wega je udaqen rodu da ne zaboravi”. Bog, i zato ga zli duh ispuwava strahom, i uvek ìvi u mu- I da zavr{im ovaj tekst re~ima mudrog vladike Niko- ~iteqskoj bojazni”. Boris Tadi} je pogre{io, i svim svojim laja @i~kog: “Greh hodi u mraku i drhti od najmaweg {uma, bi}em, satkan je u ove re~i velikog Nikolaja. Mudri vladi- lopov ne dozvoqava kazati sebi jedne re~i” ka nastavqa: “Greh gamiè po tami i beì od svetlosti. Za- to {to, ako bi se on pokazao na svetlosti, to bi svak begao od wega”. Boris Tadi} se ukazao na svetlosti i narod beì od wega. Ima li ve}e kletve i crweg obraza za ~oveka? Ne- ma. Veliki je bio Nikolaj, kao da je pisao te re~i za ovo vreme – vreme be{~a{}a, izdaja, duhovnog ubijawa srpskog naroda. Zaboravio je Boris Tadi} re~i velikog Dostojevskog koji je rekao: “Tamo gde nema Boga sve je dozvoqeno”. Zato je Boris mali, odrastao bez Boga, i misli da mu je sve dozvoqeno, a ~oveka koji je ogrezao u greh, sam narod izbacuje iz svog plemena. I to se desilo Borisu Tadi}u. Te{ke su i bolne re~i, pune gor~ine, wegove sestre, gospo|e Nade Ta- di}-Ili} koja kaè: “Boris mi jeste brat, ali sramota me je {to je tako. Ponosim se {to pripadam istom narodu kao Ra- dovan Karayi}”. U ovoj èni ìvi Bog. Gospod je u wenoj deci i narodu. Ne obruka se kad bi najteè. Osta u woj ~ojstvo i juna{tvo. Osta obraz. Imao sam jednog dobrog prijateqa koji vi{e nije ìv. êsto je za srpske sparu{ewake i zle i lo{e qude govorio onu staru narodnu: Ko u glavi nema, du- peta se ne boji. Aktuelni predsednik Srbije je, bez sumwe,

Raskr{}e sto`inu ispod srca nositi i (dr Radovanu Karayi}u) raspukle {ake na kamen quti privijati. Znam da si tamo gdje ~ovjek Ne znaju oni, moj Radovane, da ti smrt sawa, sa slobodom spava{, na dlanovima svojim sve gubi i sve daje. jer kad bi znali Suncu bi o~i spr`ili Znam da si tamo gdje drugi nikad da i wihovu sa~uva{. sti}i ne}e. Ovako, znam da si tamo gdje ~ovjek Po toj zemqi oni gazili nisu, smrt sawa, ne znaju oni {ta je s glavicom luka na dlanovima svojim sve gubi i i korom hqeba ~ovjek biti, sve daje. (6. septembar 1995)

88 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! Za izdajice – ~asno pre`ivqavawe nije opcija UU sencisenci ocilaocila

• Evrosrbi, svoj izdajni~ki ~in hap{ewa i izru~ewa dr Radovana Karayi}a Ha{kom tribunalu, pravdaju licemernim izjavama o “preuzetim me|unarodnim obavezama” i ulasku u Evropsku uniju • Za wih, ~etiri ocila zna~e da “Srbin Srbina Sekirom Se~e”

cilo je oduvek bilo sveto znamewe Srba. Krst sa ~e- preìvqavawe nije opcija. Kad narod zavr{i sa wima, ne- tiri slova “S” ~itao se srcem i du{om i uvek je, tako }e mo}i biti ni {interi u svojim gradovima. OOpro~itan, zna~io: “Samo Srbin Srbina Spa{ava”. Me|utim, neki novi Srbi, koji usta{e iz pe- Vreme vukova i lisica pela davno zgasle komunisti~ke vatre, ne- Krio se Radovan kako je znao i umeo, svikli i nedou~eni Srpstvu, ~itaju ga, naà- ostavqen od svih koji su ga, koliko do lost, druga~ije. Wihova ideologija je veoma ju~e, tap{ali po ramenu i kovali u zve- jalova, kao i politika koju vode. Umesto kr- zde. Naravno, nije ga ubio sunovratni stu, klawaju se dolaru i evru, a sve to pravda- pad, a ono {to te ne ubije – osnaì te. ju brigom za “obi~an” narod, kao da su oni Oja~an sve{}u da je vreme vukova i li- neobi~ni. Uistinu, veoma su obi~ni, jadni i sica pokucalo i na vrata srpska, stvo- jalovi – doma}i izdajnici. Wima krst sa ~e- rio je sebi novi identitet i novu-staru tiri slova “S” zna~i: “Srbin Srbina Seki- profesiju, jer ìveti se mora. Po{to- rom Se~e”. vao je yentlmenski sporazum sa belo- Naàlost, u srpskoj politici to i nije svetskim vukovima i lisicama i nije se ne{to novo, ali je sigurno i to da im narod javno me{ao u politiku. Povremeni nije, na nedavno odrànim izborima, dao od- urlici belosvetskih vukova i {tekta- re{ene ruke da vode u propast. Masne stra- we lisica nisu ga, po svemu sude}i, pla- `wice im se i ne zagreja{e u dubokim i {ili. Radovan je ìveo ìvot onako udobnim foteqama, a ve} po~ini{e ~in ve- kako je znao i umeo, sam i ostavqen na leizdaje pravdaju}i ga nesuvislim mucawem uskom sprudu, podlo`nom plavqewu, iz- o nekim preuzetim obavezama. Nije samo jasno gradiv{i svoje gnezdo u ulici prvog sve- ko i kad, i za koju sumu, ih obaveza na izdaju sve- mirskog leta~a. Po svemu sude}i, u ovoj eri tih znamewa srpskih. Ne treba niko da ima iluzija o digitalne elektronike niko ne moè da se do ovoj i ovakvoj vlasti, jer izdajom i muwevitom deportaci- kraja uvu~e u svoju qu{turu, a da bar nekad ne bude dostupan jom Radovana Karayi}a nisu izdali samo wega, nego izdado- organima gowewa. Ako ni zbog ~ega, prethodnoj vladi tre- {e i sveta srpska znamewa. ba odati priznawe bar za ne~iwewe ni~ega {to bi makar i Nalogodavci, u ovom slu~aju osiona i mo}na belosvetska mirisalo na hap{ewe nesretnog Radovana. Jednostavno su bulumenta hoh{taplera i prodanih du{a, traè glavu Ra- ga pustili u wegovoj usamqeni~koj borbi za sticawe novog dovanovu evo ve} trinaest godina. Ne treba ona wima, ni identiteta. Dolaskom nove izdajni~ke vlade, koja neodoqi- Radovan im ne treba kao Radovan Karayi}. Wima samo tre- vo podse}a na davno prohujalo vreme Milo{a Obrenovi}a, ba na~in da na Srbe bace anatemu ne bi li tako (nekako) do- nesretni Radovan na|e svoj Radovawski lug. Dakle, maske su {li do vlastite abolicije, da bi opravdali silne milione spale. Sad ona druga polovina naroda koja je glasala za ovu dolara koje primi{e od muslimana i [iptara da im obez- “proevropsku” (~itaj: antisrpsku) vladu ta~no zna {ta mo- bede ono {to nikad nigde, pa ni u wihovim sopstvenim dr- è da o~ekuje od doma}ih izdajnika koje dovode na vlast iz àvama, ne bi dobili ni za kakve pare. Pri tome paradoks, podruma ambasada belosvetske bulumente, bez srca i du{e, da su unapred dobili oprost grehova za svoja isto tako lo- kojima umesto srca samo dolar i evro kuca. {a, ~ak jo{ gora dela, wima zvu~i sasvim logi~no i nor- Ovo i{~a{eno, digitalno vreme donosi i svoje prete- malno. {ko breme kad su glave te{ke za no{ewe. Na prvom poja- Sude mnogima za terorizam, a sami sedamdeset osam dana vqivawu pred yelatima suda koji je ustanovqen samo zato terori{u narod jedne suverene dràve koja samo brani, na da se, eventualno, dokaè i pokaè kako su Srbi krivi i osnovu vaè}eg ustava, svoj narod i svoju teritoriju od na- {to su ìvi, Radovan Karayi}, `rtva izdaje, lepo re~e u hu{kanih zlikovaca i narko-dilera na Kosovu i Metohiji. mikrofon da je zahvalan izdajnicima jer mu ne skinu{e i Apsurd i nepravda koja vapi do neba. U slu`bu tih i takvih rusu glavu kao Milo{ Kara|or|u. Dakle, `rtva yelatu zastavi}e se neki za sitno zrno vlasti i {aku dolara. Ni to hvaquje {to nije izvr{io ekzekuciju nego ga je osudio na nije, naàlost, ne{to novo. Sve je to ve} vi|eno i preì- dugo mrcvarewe i tiho dugogodi{we umirawe. vqeno. Narod sve trpi i na kraju do|e na svoje. Srpsko zna- “Srbin Srbina Sekirom Se~e”–slogan koga novosrbi, mewe, ocilo, raste i ve}e je nego ikad u o~ima naroda. Mno- bez srca i du{e, prigrli{e, sigurno ne}e ni wima ni{ta go je srpski narod kroz istoriju propatio i mnogu je golgo- dobro doneti. Ma kako pravdali svoj, u su{tini izdajni~ki, tu i stradawe svoje upamtio i preìveo. Preìve}e i ovu postupak nekim nesuvislim mucawem oko ulaska u tu i ta- najnoviju sramotu srpsku. Za izdajice, nazovisrbe, ~asno kvu Evropu, moraju znati da izdajnike ne vole ni oni za ~i-

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 89 STOP tiraniji!

ji ra~un izdaju, ma {ta to bilo. Ni wih sigurno ne vole. Sa- mo ih upotrebqavaju na ve{t i perfidan, tipi~no latin- ski i germanski na~in koji smo mi Srbi, na na{u veliku àlost, davno iskusili. Te{ko je ne primetiti da iako, kao {to pesnik re~e: “Du{u srpsku rasta~u na zapadu, severu i jugu”, da ova jalova upiwawa da se dokaè ne{to {to niti je bilo niti }e biti, mogu vaskrsnuti istinom. Istina je jedna, a ona je na srpskoj strani. Samo je put do we zapre~en voqom mo}nika i bezdu{nika. Me|utim, treba o~ekivati da }e staroj dami, Pravdi, kad-tad, spasti povez sa o~iju i da }e i ona progledati. Ono {to bude videla sigurno joj se ne- }e svideti. U poznatoj istoriji sveta ni~ija sila nije zauvek pobedila. Ne}e ni ova. I nikad nije bilo da se ne{to dobro mo- è napraviti lo{im sredstvima. U principu, lo{e ne mo- è stvoriti dobro. Zna~i, ~ini dobro i dobru se nadaj. Ci- tirani pesnik daqe lepo kaè: Srbinu samo istok kao nada osta, ishodi{te, spokoj, uto~i{te, tamo gde sunce u Ad s ve~eri uvire samo smrt jalova moè da vaskrsne, gluvu tminu ku`na da okoti. To opet Srbinu govori, da treba i mora, {to vi{e i {to ~e{}e, glavu okretati ka istoku i ne samo kad mu je te{ko. Maj~ica Rusija ~eka zabludelu srpsku decu u ra{ireno naru~je, jer vera nam je jedna, a bez vere niko smo i ni{ta. U senci ocila svi smo jedno, a to odavno nismo imali. R. V. S.

90 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! Srbi iz Republike Srpske najboqe znaju ko je dr Radovan Karayi} ^ovek^ovek kojikoji namnam jeje daodao snagu,snagu, nadunadu ii veruveru

Pi{e: Jelena Mla|enovi} beli svet, wega nije stid da moli da stane jad. Taj beli svet ne vidi, on je crn, on je jak, on gazi. Hteo bi da smawi Rado- vana, on je visok, Bog ga tako dao. On se bori, krkqa, pati, evedesetprve godine pro{log veka nisam znala gde ne da da ginu sinovi jedinci, ni Kraq Petar nije dao, to ni- ìvim. Raspala se domovina u kojoj sam ro|ena, rasla, su ni momci ni deca, a ginu. Ginu sinovi na sve tri strane, Di studirala. Pucaju granice, prave se obru~i izme|u D ginu, ni deca ni momci, a govore istim jezikom. Ginu, a ni- gradova mog ro|ewa, odrastawa i {kolovawa. ko im nije objasnio za{to i gde odlaze. Svaki dan odlaze, a U Bijeqini, godinama smo svi, bez podela, slavili Pan- iza wih ostaje tuga, bol i praznina. telino, tradicionalnu slavu moga grada. Ovaj put sakrila Nisu mogli da stave tu|e re~i u Radovanova usta, ni da sam svoj pogled, telo i u{i iza zidova. Stra{ni su zidovi kr{nog Radovana smawe i naredi{e mu: “Idi i }uti! izme|u qudi. Te{ko je vratiti se u primitivizam i viriti Ne ode{ li, ne}e biti puteva, {kola, hleba za decu. Uki- ispod zavese. Tada se u nama javi neka ~udna jeza, strah! nu}emo vam budu}nost, zgazi}emo grobove i obrisati grani- Na trgu masa sve~anih qudi, preovladava bela boja, èè cu Republike Srpske. Izbrisa}emo Dejtonski sporazum. avgustovsko sunce. Tada se pojavio on, kao svetlost i nada. Mi moèmo sve, a ti jedino da ode{! [to je crno ne}e biti Oniì, {irokih ple}a, bradat i kosmat, prosed, sa mudro- belo. [to se rodi belo, neka sija! {}u Seneke – dr Jovan Ra{kovi}. Zaori wegov glas i ponovi istoriju, ali onu nepisanu, potvrdi stvarnost i nagove- Osu|eni da mrtvi ìve sti nadolaze}u budu}nost. Masa je }utala. Prvi put na binu Oti{ao je. Ni{ta o wemu nismo znali. Dvanaest godina iza|e drugi govornik, dr Radovan Karayi}. Niz avgustovsku ga nema. Nema ga na bini, nema ga na TV-u, nema ga nigde. Re- ègu proli se talas sveìne protkan snagom, verom i na- kli su – bi}e boqe, i on je oti{ao. On je oti{ao, ali dvana- dom. Slutila nisam tog dana koji teret naturi taj ~ovek na est godina trajao je lov! Lovili su jedan narod od tri {to svoja ple}a, visoka, sna`na i ~vrsta. Zagrme glas kros avgu- govore isti jezik. Pune su tamnice [eveningena da sve to stovsku vrelinu. Sunce prì, masa stoji, ne di{u, svi su se li~i na Bastiqu i giqotinu. Na TV-u svaki dan Hag, pa su pretvorili u u{i. i mala deca nau~ila {ta je osuda, ali jo{ su bili mali da Spleto{e se prsti mu{karaca, èna i dece. Bilo je de- shvate {ta je osuda unapred. Osu|eni su da mrtvi ìve, od- ce! Zablista oko u nadi, svi smo jedno, svi smo pokret. ûju uzeli su im ìvot sa kaznama duìm nego prethodni ìvot. se glasovi, razumqivi! Na{i. Na{e re~i! Iste re~i koje @iveti mrtav veliki je |avo, ali |avoli u crnim odora- svi stanovnici ovog grada razumeju i govore. Odakle pode- ma dràli su krst na kom je Isus razapet mlate}i wim kao le? [ta }e tu|e re~i, ovde ne pripadaju, ali samo re~i! kanyijom u ime svetskog mira i poretka, nude}i nove drà- Mi svi istim jezikom svaki dan se pozdravqamo, radimo, ve i nova rati{ta i strati{ta. druìmo, razumemo! Osamnaesti jul, oglasi{e se sve TV stanice sa istom ve- Ko nam trpa tu|e re~i i pravi podele, ru{i mostove, iz- {}u – pojavi se on, a dvanaest godina ga nije bilo! Savili mi{qa granice? Mi nismo imali granice. Putovali smo mu visoka ple}a, kosu pobeleli, o~i umorili. Smawili ga po potrebi, mogu}nosti i èqi. Sada nam bri{u put. Ko? nisu, samo je pognut od tereta tuge, prevare, bola, laì! Stao je tog avgusta na binu taj isti ~ovek nude}i nam ve- O{i{a{e ga. Samo o~i. O~i sijaju i pravo gledaju u moje. ru, nadu i zakletvu da ne}e biti Jasenovca, progona, jama, ja- O~i kaù: “Nisam vas prevario, nema Jasenovca, jama! Ni- ruga. Spleo nam je prste da do~ekamo spremno tu|e natura- sam izdao! Isti sam! Nisam kriv {to poznajem jezik s kojim ne re~i, zbijaju}i nas u jednu kariku istog lanca. Nema po- sam ro|en i koji sam govorio u gradu na Miqacki, kojim go- dele! U pitawu su deca, a na trgu bilo je dece. vore sva tri naroda!” Od tog dana pet mu~nih godina ~ovek sa bine preselio se Raspleli se prsti, a jo{ grobovi sveì i majke na wima. na TV, svakodnevno se obra}ao, bodrio, sedeo i prerano Deca rastu! Granice ~vrste! Deca imaju krila, ali nejaka da ostario. Gledali smo i slu{ali: opet re~i “ne bojte se”. ih prelete! Majke dece-jedinaca! Poznajem majku koja je iz- Na{a bra}a, deca, obuko{e uniforme i stado{e na grani- gubila tri sina. Znala sam tu decu. Nisam mogla da saberem ce. Uniforme postoje}e vojske, one koja mi je ~uvala domo- leta kad stasa{e da u zemqu za zemqu legnu, a bejahu deca te 1991. vinu. Granica na Savi, na Drini prirodna, ali u {umi, na Te iste majke {to pale svojoj deci svake subote sve}e na brdu, na poqu, na dvori{tu? Rovovi! Crnina zameni belu grobqu, od 18. jula pale svaki dan sve}e, ali one gore za ì- ode}u! Umiru prole}a, leta, jeseni i zime! Umiru deca! vot, snagu, zdravqe dr Radovanu Karayi}u. Krste se u crkva- Zbegovi, ne nisu zbegovi, oni su trenutni. Ovo su trajne izma, mole se u manastirima, krste se na trgovima, gledaju u begli~ke kolone o~i{}enih gradova i sela. Vuku roditeqi nebo i pale ih za pravdu. traktorom {porete, sulunare i jastuke, a majka grli sanduk Krste se sa tri prsta i {ap}u: “Boè, oprosti im, ne znaju sa sinom jedincem. Taj Radovan Karayi} moli Evropu, taj {ta rade”!

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 91 STOP tiraniji!

Radovan Karayi} i Bosna i Hercegovina – jedan osvrt IzokrenutaIzokrenuta istinaistina

• Sve optu`be koje se stavqaju na teret Radovanu Karayi}u, u potpunosti su izokrenute isti- nite ~iwenice. Ciq je jedan – ukinuti postojawe Republike Srpske • Ogromna je istorijska odgovornost onih koji danas hapse i izru~uju Radovana Karayi}a anti- srpskom Ha{kom tribunalu

Pi{e: dr Branko Nadoveza

ao jedna od glavnih optu`bi protiv Radovana Ka- rayi}a, iznosi se wegov javni nastup za govornicom KKSkup{tine BiH 1991. godine, kada je rekao da }e Izet- begovi} odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao i da }e muslimanski narod najvi{e nastradati u eventualnom ratu, a to se izvodi iz konteksta, jer je neposredno pre toga bio is- provociran izjavama muslimanskih politi~ara, pogotovu Irfana Ajanovi}a, da }e Bosna i Hercegovina, bez obzira na rezultat referenduma, biti nezavisna. Ha{ka optu`nica protiv Radovana Karayi}a, koja se odnosi na navodni genocid i ratne zlo~ine nad muslimanskim i hrvatskim narodom u BiH, je besmislica. Od po~etka svog politi~kog anga`mana, Radovan Karayi} je nagla- {avao dve stvari: prvo, da je najboqe da BiH ostane u Jugo- slaviji, makar i skra}enoj, bez Hrvatske i Slovenije, i drugo, da BiH moè biti ure|ena samo na bazi sporazuma tri konstitutivna naroda – Srba, muslimana i Hrvata, a nikako na nekom drugom principu, gra|anskom i sli~no. Bosna je kroz istoriju uvek tako bila ure|ena i tako funkcioni- SDS, SDA, HDZ, osvojiv{i preko 90 odsto bira~kog tela. sala, bez obzira da li je bila u sastavu Otomanske ili Hab- Iz wegovih javnih nastupa nigde se ne moè videti mr`wa sbur{ke imperije, ili u sastavu Jugoslavije. Radovan Ka- prema muslimanskom i hrvatskom narodu u Bosni i Herce- rayi} je to posebno nagla{avao kada su na vlast, 1991. godi- govini. Optu`be protiv wega za navodnu komandnu odgo- ne, u Bosni i Hercegovini do{le nacionalne stranke, vornost za neke zlo~ine u BiH je presudna, jer me|uetni~- ki odnosi u BiH su uvek bili specifi~ni i nisu zavisili ni od kakvih centara. O tome nam govori istorija, turska vladavina Bosnom i dva svetska rata. To je najboqe opisao kwièvnik Ivo Andri}. Insistirawem na gra|anskom ure|ewu BiH, Alija Izetbegovi} je pridobio podr{ku Zapada, a pogotovo SAD. Zapravo, iza insistirawa na gra|anski ure|enoj BiH, na principima zapadne demokratije, Alija Izetbegovi} je imao plan islamizacije Bosne, kada bi ona postala ve}inski muslimanska. Uostalom, zbog takvih ideja bio je na vi- {egodi{woj robiji. Medijska satanizacija Karayi}a Medijska satanizacija li~nosti Radovana Karayi}a zbog navodne “opsade” Sarajeva od 43 meseca je apsurdna. U mnogim delovima Sarajeva ìvelo je ve}insko srpsko stanovni{tvo, kao {to je ìvelo u celom gradu, i apsurdno je da neko moè sam sebe opsedati. Za doga|aje u Srebrenici, jula 1995. godine, Radovan Karayi} je saznao iz medija, kao i svaki drugi gra|anin, a to je jedna od kqu~nih optu`bi Ha{kog tribunala, i to za genocid, iako je re~ o doga|aju lokalnog karaktera, ali sa te{kim posledicama. Globalni uzrok rata u BiH 1992-1995. godine, je te`wa za islamizacijom BiH; neposredni uzrok rata aprila 1992.

92 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! je odbijawe Kutiqerovog plana o BiH ure|enoj u skladu sa Kosova mora staviti pod upravu Pri{tine, i Havijera So- sporazumom tri naroda, a fitiq tog rata je napad musli- lane da }e Srbija mo`da biti primqena u EU do 2014. godi- manskih kriminalaca na srpske svatove. To {to su musli- ne, a primena Sporazuma o saradwi zavisi od veta Holandi- mani nastradali broj~ano najvi{e u gra|anskom ratu u BiH je zbog neizru~ewa Ratka Mladi}a i Gorana Hayi}a. jeste samo posledica, a ne i su{tina. Teorije o tome da su Zbog sopstvene vlasti oni ne vide scenario, ne vide da muslimani bili broj~ano slabiji i nenaoruàni ne stoji, }e kroz su|ewe i osudu Radovana Karayi}a, Srbiji biti sta- jer upravo su wima pripali mnogi arsenali oru`ja biv{e vqeni jo{ ve}i nameti, uporno dovode}i u medije nekakve JNA, poput onih iz Biha}a i Travnika. U tom ratu musli- analiti~are koji izjavquju da je krivica Radovana Ka- mani su poraèni u svim bitkama, a posle su svaku bitku rayi}a individualna, poput “analiti~ara” Qubodraga progla{avali kao zlo~in nad civilnim stanovni{tvom, Stojadinovi}a i jo{ nekih. Iz penu{avih usta i uàrenih zbog ~ega su mnogi Srbi zavr{ili u ha{kom kazamatu ili o~iju Harisa Silajyi}a, punih mr`we prema srpskom naro- na vi{egodi{wim robijama. du, ~ujemo zapravo pravi ciq hap{ewa i su|ewa Radovanu Optu`nica protiv Radovana Karayi}a odnosi se i na Karayi}u, a to je ukidawe Republike Srpske, dok to niko od navodno proterivawe i genocid nad Hrvatima u BiH. Upra- vladaju}eg reìma i wihovih medija i ne spomiwe. Prili- vo se Radovan Karayi} zaloìo za spasavawe Hrvata u sred- kom desetogodi{wice obeleàvawa doga|aja u Srebreni- woj Bosni, gde su u enklavama okruènim muslimanima, ci, 2005. godine, gde su prisustvovali, izme|u ostalih, Bil kompletno proterani. Iste te Hrvate su bili prihvatili Klinton i Ri~ard Holbruk, umesto parastosa i àla za `r- srpski vojnici i civili i tako ih spasili od genocida koji tvama, vi{e se pomiwalo ukidawe Republike Srpske, ~ime im je pretio od strane muslimanskih milicija i muyahedi- bi se ostvario ciq Alije Izetbegovi}a o unitarnoj Bosni na, {to su oni i sami priznali. kao prvoj fazi stvarawa islamske Bosne. Uostalom, Radovan Karayi} je priznat i od strane Zapa- Oni koji budu izru~ili Radovana Karayi}a, tajno, sa li- da i SAD kao legitimni faktor, kao legalan politi~ki sicama na rukama, ne zasluùju samo boìju osvetu, oni su predstavnik srpskog naroda. Dejtonskim sporazumom Repu- zasluìli i ovozemaqsku kaznu. Wemu se ve} sprema u Ha- blika Srpska je priznata kao federativna jedinica BiH. gu dugogodi{wi sudski proces, uz pomo} kojeg su ubili Slo- Iako formalno nezavisna dràva, Bosna i Hercegovina je bodana Milo{evi}a, i kojim sada bezobzirno i kukavi~ki opet ure|ena kao sporazum tri naroda. A za to se sve vreme sude Vojislavu [e{equ izvo|ewem nekakvih anonimnih zalagao upravo Radovan Karayi}. svedoka, bez ikakvog uvaàvawa su{tinskih uzroka i procesa koji su doveli do rata u BiH, a koji idu u prilog Rado- Pravi ciq su|ewa Karayi}u vanu Karayi}u. – ukidawe Republike Srpske ôvek koji se zalagao za mir, za ravnopravnost naroda u Aktuelna vlast, ~iju okosnicu ~ine demokrate i socija- BiH, za weno funkcionisawe i ostanak u Jugoslaviji, pa listi, uveravaju nas da }e su|ewe Radovanu Karayi}u u Ha- ~ak uvaàvaju}i i wenu nezavisnost (pod protektoratom gu biti pravi~no, a isto ve~e kada je uhap{en Radovan Ka- OUN i EU), ali samo kao ravnopravnih naroda, bez majori- rayi}, Ri~ard Holbruk je izjavio nedvosmisleno da on vi- zacije, bi}e u Hagu, a ~ovek koji je izazvao rat, Alija Izet- {e nikada ne}e iza}i iz ha{kog kazamata. Zapad je aktuel- begovi}, sahrawen je sa svim dràvni~kim po~astima pri- nu vlast odmah ~astio izjavom Danijela Frida da se sever znatim i od strane dosovske vlasti iz Beograda.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 93 STOP tiraniji! SrpskiSrpski ususuudd

Pi{e: Sla|an Mijaqevi}

osledwih dana, posledwih meseci, posledwih godina sa nevericom gledamo {ta je zadesilo srpski narod. PPRastakawe srpske zemqe se nastavqa, obezglavqiva- we srpskog naroda se privodi kraju – svi srpski junaci i heroji srpskog naroda zavr{i{e u ha{kom nesudu. Nema kraja uru{avawu. Posledwi doga|aj kao da je prelio ~a{u – isporu~ena je jo{ jedna srpska glava – srpski heroj, tvorac i prvi predsednik Republike Srpske, Radovan Karayi}. Istovremeno, diktatorski reìm pokazuje da je spreman na sve da bi sa~uvao vlast, pa i na likvidaciju politi~kih protivnika, {to smo imali priliku da vidimo na Svesrp- skom saboru koji je organizovala Srpska radikalna stranka protiv diktatorskog reìma i izdajni~kog hap{ewa Ra- dovana Karayi}a. Svi koji su protiv vlasti moraju da budu u}utkani – tako ho}e Tadi}. Kada date vlast neodgovornim i bolesnim qudima, u vrlo kratkom periodu oni postaju bestijalni diktatori koji ne prezaju ni od ~ega, ne bi li u}utkali politi~ke protivnike. U takvoj konstelaciji snaga, normalan ~ovek na trenutak zastane i pogleda u nebo, iz istorijskog se}awa po~iwu da naviru sli~ni doga|aji, prave se pore|ewa sa sada{wim doga|ajima, u èqi da se izvuku neke pouke za razre{ewe situacije. Na na{u nesre}u, istorija nam je prebogata doga|ajima gde su se novi vlastodr{ci razra~unavali sa prethodnim, dokaza, ne krivotvori dokaze, ne raduj se nesre}i drugih... naro~ito ako su na silu sa vlasti skinuli prethodnu vlast. Za svaki od ovih grehova koji vape za kaznom, sam Bog je dao Mnogi umni qudi su, ne zalaze}i u daqu istoriju od 200 pouke kroz deset Bo`jih zapovesti, kao i ostale pouke, ko- godina, pozivali i opomiwali sada{we vlastodr{ce da ne je je dao preko proroka. prave gre{ke svojih prethodnika iz pro{losti, jer te gre- “Ne svetite se vi, Ja }u se svetiti u ime va{e... a u drugoj {ke i grehovi ne}e samo wih pogoditi, ve} i sve ostale qu- Gospodwoj zapovesti kaè: ... Jer sam ja Gospod Bog revni- de, pripadnike jednog naroda, shodno koli~ini radosti ili teq, koji pohodim grehe ota~ke na sinovima do tre}eg i ~e- tuge kojom su opravdavali ili osporavali takve stra{ne tvrtog kolena, onijeh koji mrze na mene; a ~inim milost na doga|aje. hiqadama onih koji me qube i ~uvaju zapovesti moje... Ali, S obzirom da se radi o gre{kama i grehovima, umni qu- ako ne uzaslu{a{ glasa Gospoda Boga svojega, da drì{ i di, ne èle}i da sau~estvuju u takvim jadnim ~inovima, tra- tvori{ sve zapovesti wegove i uredbe wegove, koje ti ja da- ìli su pomo} u u~ewu one institucije koja je prvopozvana nas zapovedam, do}i }e na tebe sve ove kletve i stignu}e te... da daje tuma~ewa povodom takvih doga|aja. Proklet }e{ biti u gradu, i proklet }e{ biti na poqu... Ta institucija u~i: qubi bli`weg svog kao sebe samog, Prokleta }e biti kotarica tvoja i na}ve tvoje... Proklet ne svedo~i la`no na bli`wega svoga, pra{taj, ne osu|uj bez }e biti plod utrobe tvoje i plod zemqe tvoje, mla| goveda

Dana 9. jula 2001. godine; dr Vojislav [e{eq: “Srbin je praznovao, slavio svetog Vida i onda kada je to bilo zabraweno i onda kada je to bilo progo- weno. Srbima niko nije mogao svetog Vida iz se}awa izbaciti. Mnogi su poku{avali svetog Vida da osramote, mnogi su mu ru{ili hramove, mnogi su mu ru{ili kipove, mnogi su na taj dan ~inili najve}a izdajstva, kao {to se desilo i ovog posledweg Vidovog dana 2001. godine. Pazite samo jednu stvar. Bog nikome nije ostao du`an i to pokazuje iskustvo dinastije Obrenovi}. Bog ka`wava do 11. kolena za izdajnike i to treba imati u vidu, to ne treba prenebregavati. To {to neko misli da podigne pokajnicu ili da se sada naknadno dodvori crkvi tako {to na pre~ac obe}ava veronauku od jeseni ili {to se postavqa na ~elo Odbora za izgradwu Svetosavskog hrama, kako to radi Zoran \in|i}, to ne mo`e da iskupi ovaj veliki greh. Taj greh dugo }e se okajavati i dugo }e mutiti razum i svest i du{u srpskog naroda.”

94 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213 STOP tiraniji! tvojih i stada ovaca tvojih... Proklet }e{ biti kad dola- godine, dr Vojislav [e{eq je, povodom izru~ewa Sloboda- zi{ i proklet }e{ biti kad polazi{... Posla}e Gospod na na Milo{evi}a Ha{kom tribunalu, rekao: “To {to neko tebe kletvu, rasap i pogibao u svemu za{ta se prihvati{ misli da podigne ’pokajnicu’ ili da se sada naknadno dodvo- rukom svojom i {to uzradi{, dokle se ne zatre{ i ne pro- ri crkvi, tako {to napre~ac obe}ava veronauku od jeseni, padne{ na pre~ac za zla dela svoja kojima si me odustavio... ili {to se postavqa na ~elo Odbora za izgradwu Svetosav- Da}e te Gospod Bog tvoj neprijateqima tvojim da te biju. skog hrama, kako to radi Zoran \in|i}, to ne moè da isku- Jednim }e{ putem iza}i na wih, a na sedam }e{ puteva be- pi ovaj veliki greh. Taj greh dugo }e se okajavati i dugo }e àti od wih, i potuca}e{ se po svim carstvima na zemqi”. mutiti razum i svest i du{u srpskog naroda”. “Udari}e te Gospod ludilom, {qeptom i besnilom... I po- Nije dr Vojislav [e{eq prorok, ve} mu je razvijenija lude}e{ od onoga {to }e{ gledati svojim o~ima... Stranac pravdoqubivost, dobrodu{nost, percepcija i logika nego koji je kod tebe pope}e se nada te visoko, a ti }e{ si}i do- kod mnogih drugih qudi kada je ovo izjavio, a svedoci smo le veoma nisko... On }e ti davati u zajam, a ti ne}e{ wemu {ta se dogodilo! davati u zajam. On }e postati glava, a ti }e{ postati rep”. Niko od nas ne poziva na osvetoqubivost, da se neka- Jesu ovo citati iz Staroga zaveta, jeste da ih novozavet- kvim neprikladnim, nedemokratskim sredstvima isteruje ne institucije ne prihvataju u potpunosti, me|utim, iznad pravda. Mi upozoravamo trenutne vlastodr{ce i diktato- ovozemaqskih institucija je Bog, a on nikom ne ostaje duàn. re u “najavi”, da ne prave tako ozbiqne gre{ke i ne ~ine Kao {to navedosmo, dovoqna pouka za pametna ~oveka je grehove, i ne svaquju ih na svoj narod, pozivaju}i se i na posledwih 200 godina srpske istorije. Kako su se proveli Bo`je, narodne i zemaqske zakone, na nepisane i pisane, jer pripadnici dinastije Obrenovi} posle ubistva vo`da Ka- se svakako ispuwavaju. Na{e la`ne demokrate nisu dozvolile ni da se sahrani ra|or|a? Direktni izvr{ioci ubistva, iako su crkvu Po- biv{i predsednik Slobodan Milo{evi} na grobqu, jedva kajnicu podigli, nisu se dovoqno iskupili, umirali su u su dozvolili da bude u Srbiji sahrawen. Sahranili su ga na ludilu, nestali su, danas nemaju ìvih potomaka, i sve se za-

vr{ilo u tri-~etiri kolena. I istorija ih iskqu~ivo po silu, u dvori{tu porodi~ne ku}e. Raspame}eni i razuma po- sramoti wihovoj pamti. ^lanovi dinastije su od svojih naj- mu}enog la`ne demokrate, ~ak su, povodom smrti Milo{e- bli`ih bili progawani, potucali su se po evropskim dvo- vi}a, i radosne performanse izvodili po trgovima, pitam rovima, ubijani u atentatima i to od svog naroda, i opet se se na ~iju sramotu i ~iji greh. Kako Srbiji da bude dobro, kako da u Srbiji bude mir? sve to zavr{ilo u tri-~etiri kolena. I za{to se oni danas qute na sva ova na{a upozorewa? Kako su pro{li Kara|or|evi}i koji su u~estvovali u I oni znaju da je to istina i oni to vide, naravno i pla{e brutalnom svrgavawu svojih kumova sa vlasti, Obrenovi- se, ne da im savest mira, znaju oni da je Bogu svako dosti`an. }a? Kako je zavr{io kraq Aleksandar Prvi, na kraju su ta- Po{to Bogu ne mogu da oduzmu imunitet, da mu oduzmu re~, ko|e prognani i potucali se po belom svetu. I danas je zla da ga prebiju, da mu gumenim metkom sa tri metra pucaju pra- krv me|u wima i zavada oko imovine i prava pre~eg prven- vo u lice, da ga zatvore, da ga zabrane... oni u svome ludilu stva na ovo i ono. to rade onima koji se na Boga pozivaju i koji svoj narod vole! I u novijoj istoriji, u proteklih dvadeset godina smo Mi se nadamo u milost i qubav Bo`ju, da }e Srbiju {to imali izdaje, predaje, la`na svedo~ewa i podmetawa. 9. jula 2001. pre osloboditi od ove bede.

BROJ 3213, AVGUST 2008. VELIKA SRBIJA 95 96 VELIKA SRBIJA AVGUST 2008. BROJ 3213