DOCSLIB.ORG

Issn 0352-5007 | Udc 821.16+811.16(05)

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Issn 0352-5007 | Udc 821.16+811.16(05) ISSN 0352-5007 | UDC 821.16+811.16(05) MATICA SRPSKA ODEQEWE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA SLAVISTIKU Pokrenut 1970. godine Do kw. 25. (1983) pod nazivom Zbornik za slavistiku Glavni urednici Od 1. do 43. kwige dr Milorad Ÿivanåeviã, od 44. do 53. kwige dr Miodrag Sibinoviã, od 54—55. kwige dr Predrag Piper Uredništvo mr Mirjana BOŠKOV, dr Petar BUWAK, dr Dojåil VOJVODIà (sekretar Uredništva), dr Maja ÐUKANOVIÃ, dr Kornelija IÅIN, dr Qiqana PEŠIKAN-QUŠTANOVIÃ, dr Qudmila POPOVIÃ, akademik Zuzana TOPOLIWSKA, dr Mihal HARPAW, dr Vjaåeslav OKEANSKI Glavni i odgovorni urednik dr PREDRAG PIPER ISSN 0352-5007 | UDC 821.16+811.16(05) MATICA SERBSKAÄ OTDELENIE LITERATURŒ I ÄZŒKA MATICA SRPSKA DIVISION OF LITERATURE AND LANGUAGE SLAVISTIÅESKIÖ SBORNIK REVIEW OF SLAVIC STUDIES NOVI SAD SADRŸAJ — CONTENTS — SODERŸANIE STUDIJE I RASPRAVE Andÿeö Boguslavskiö, Slovoizmenenie. Tipœ opisaniö .... 7 Qudmila Popoviã, Kategorija evidencijalnosti u srpskom i ukra- jinskom jeziku ..................... 17 Andreä Ÿele, Rolü nareånœh modifikatorov v ramkah diateznœh vozmoÿnosteö v slovenskom äzœke ............ 49 Borko N. Kovaåeviã, Maja P. Ðukanoviã, Argumentska struktura glagolskih imenica u srpskom i slovenaåkom ........ 71 PRILOZI I GRAÐA Emiliä Nedkova, Nacionalnospecifiåni obrazi v bælgarski, sræb- ski i ruski frazeologizmi s komponenti zoonimi (za nazovava- ne na åoveški kaåestva) ................ 83 HRONIKA Prva meðunarodna konferencija mladih slavista u Beåu (Sawa Zlatkoviã) ...................... 91 PRIKAZI Standardizacija staroslovenskog ãiriliåkog pisma i wegova regi- stracija u UNIKODU (Predrag Piper)........... 95 V. Malxijeva, Z. Topoliwska, M. Ðukanoviã, P. Piper, Juÿno- slovenski jezici (Ÿarko Bošwakoviã) ........... 98 Linguistica Copernicana (Jelena Jankoviã).......... 104 Miloš Jevtiã, Slavistiåka prisustva Pera Jakobsena (Predrag Piper)........................ 107 Marija Stefanoviã, Kategorija animatnosti u srpskom i ruskom jeziku (Predrag Piper) ................. 109 Miodrag Sibinoviã, Novi ÿivot originala. Uvod u prevoðewe (Qudmila Popoviã)................... 110 Obraz Rossii izvne i iznutri (Rajna Dragiãeviã)....... 114 Šutiã, Miloslav. Zlatno jagwe. U vidokrugu Andriãeve estetike. Beograd: Åigoja štampa, 2007 (Olivera Raduloviã)...... 120 Srpska bibliografija danas: zbornik radova (Aleksandra Vraneš) 125 Natalüä Ivanova. Smeh protiv straha, ili Fazilü Iskander.— Moskva: Sovetskiö pisatelü, 1990, 313 str. (Mikela Kapra) . 128 A. P. Zagnßtko. Teorßä suåasnogo sintaksisu. Donecük: DONNU, 2006, 378 str. (Qudmila Popoviã) ............ 130 BIBLIOGRAFIJA Prouåavawa slovenskih kwiÿevnosti u Srbiji, Crnoj Gori i Srpskoj (2007) (Ivana Spasojeviã).............135 Registar kquånih reåi ................. 245 Spisak saradnika ................... 246 Uputstvo za pripremu rukopisa za štampu ......... 247 SARADNICI U 77. SVESCI ZBORNIKA MATICE SRPSKE ZA SLAVISTIKU Dr hab. Anxej Boguslavskiö, redovni profesor, Katedra za formalnu lingvistiku, Varšavski univerzitet Dr Ÿarko Bošwakoviã, vanredni profesor, Katedra za srpski jezik i lingvistiku, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu Dr Aleksandra Vraneš, redovni profesor, Katedra za bibliotekarstvo i informatiku, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Dr Rajna Dragiãeviã, vanredni profesor, Katedra za srpski jezik, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Dr Maja Ðukanoviã, docent, Katedra za opštu lingvistiku, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Dr Andreja Ÿele, docent, Institut za slovenaåki jezik Slovenaåke akademije nauka i umetnosti Sawa Zlatkoviã, doktorand, Filozofski fakultet, Univerziteta u Novom Sadu Jelena Jankoviã, saradnik, Institut za srpski jezik SANU, Beograd Mikela Kapra, doktorand, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Borko N. Kovaåeviã, asistent, Katedra za opštu lingvistiku, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Dr Emilija D. Nedkova, glavni asistent, Katedra za bugarski jezik, kwiÿevnost i umetnost, Fakultet za prirodne nauke i obrazovawe, Rusenski univerzitet „Angel Kænåev" Dr Predrag Piper, redovni profesor, Katedra za slavistiku, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Dr Qudmila Popoviã, redovni profesor, Katedra za slavistiku, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Dr Olivera Raduloviã, vanredni profesor, Katedra za srpsku kwiÿevnost, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu Ivana Spasojeviã, bibliotekar, Katedra za srpski jezik, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Zbornik Matice srpske za slavistiku Izlazi dvaput godišwe Izdavaå Matica srpska Slavistiåeskiö sbornik Polugodovoö vœpusk Izdatelüstvo Matica serbskaä Review of Slavic Studies Published semi-annually Published by Matica srpska Uredništvo i administracija Redakciä i administraciä Editorial Board and Office: 21000 Novi Sad, ulica Matice srpske 1 Telefon — Phone (021) 420-199, 6622-726 e-mail: [email protected] e-mail: [email protected] http://www.maticasrpska.org.rs Zbornik Matice srpske za slavistiku, sv. 77 zakquåen je 10. decembra 2009. Za izdavaåa Prof. dr DUŠAN NIKOLIà Lektori Dr QIQANA PEŠIKAN-QUŠTANOVIà Dr DOJÅIL VOJVODIà Tehniåki sekretar Uredništva JULKICA ÐUKIà Korektor KATA MIRIà Tehniåki urednik VUKICA TUCAKOV Slova na koricama IVAN BOLDIŸAR Kompjuterski slog Mladen Mozetiã, GRAFIÅAR, Novi Sad Štampa Štampawe završeno avgusta 2010. CIP — Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 821.16+811.16(082) ZBORNIK Matice srpske za slavistiku = Slavi- stiåeskiö sbornik = Review of Slavic Studies / glavni i odgovorni urednik Predrag Piper. — 1984, 26— . — Novi Sad : Matica srpska, 1984—. — 24 cm Godišwe po dva broja. — Nastavak publikacije: Zbor- nik za slavistiku (1970—1983) ISSN 0352-5007 COBISS.SR-ID 4152578 Štampawe ovog Zbornika omoguãilo je Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije ISSN 0352-5007 9 770352 500008 STUDIJE I RASPRAVE UDC 811.16'373.612 Andÿeö Boguslavskiö SLOVOIZMENENIE. TIPŒ OPISANIÖ Avtor predlagaet opredelennuy klassifikaciy i ocenku vozmoÿnœh ti- pov opisaniä slovoizmeneniä issleduemogo äzœka kak sovokupnosti slovoizme- nitelünœh otnošeniö meÿdu minimalünœmi segmentnœmi obrazovaniämi v plane vœraÿeniä, sostavläyøimi vnešnyy storonu edinic äzœka; çti obra- zovaniä on nazœvaet leksidionami. V pervom delenii protivopostavläytsä pe- reåislitelünoe i obobøayøee opisanie. Vtoroe delenie osnovœvaetsä na obøe- logiåeskom principe, predusmatrivayøem neskolüko vozmoÿnosteö issledova- niä lybœh obæektov. Tretüe delenie protivopostavläet modelü opisaniä item- -and-process modeli item-and-arrangement. Obobøayøaä idiografiåeskaä modelü item-and-process ävläetsä glavnœm predmetom obsuÿdeniä. V åastnosti, predla- gaetsä opredelennoe rešenie voprosa o sovmestimosti idiografiånosti i obob- øeniä v predstavlenii slovoizmenitelünœh faktov. Klyåevœe slova: tipœ opisaniä slovoizmeneniä i slovoizmenitelünœe otnošeniä, minimalünœe segmentnœe obrazovaniä v plane vœraÿeniä, leksidio- nœ, pereåislitelünoe opisanie, obobøayøee opisanie, item-and-process modelü opisaniä, item-and-arrangement modelü opisaniä, polüskiö äzœk, russkiö äzœk. V svoeö knige (1992) ä razrabotal to, åto moÿno nazvatü teo- rieö slovoizmeneniä ili, vernee, åastüy takoö teorii. Ona vkly- åaet, vo-pervœh, sistemu ponätiö, otnosäøuysä k vozmoÿnœm obæek- tam slovoizmenitelünœh otnošeniö, vo-vtorœh, sistemu ponätiö, ustanavlivayøuy sami slovoizmenitelünœe otnošeniä. V nastoä- øem vœstuplenii ä hoåu udelitü vnimanie, glavnœm obrazom, tre- tüemu razdelu teorii, razdelu, posväøennomu opisaniy slovoizme- neniä v tom ili inom äzœke, t.e. modeläm çtogo opisaniä. Este- stvenno, åto priloÿenie çtoö åasti teorii kosnetsä, v osnovnom, russkogo i polüskogo äzœkov. Koneåno, v predelah našego skromnogo vremennogo reglamenta ä v sostoänii lišü oboznaåitü osnovnœe linii svoego rassuÿde- niä, kasayøegosä sposobov opisaniä slovoizmeneniä, i zatronutü lišü nekotorœe izbrannœe diskussionnœe voprosœ bolee åastnogo porädka.1 1 Rad predstavqa referat profesora Andÿeja Boguslavskog na sednici Komisi- je za prouåavawe gramatiåke strukture slovenskih jezika MKS, odrÿanoj u Krakovu od 18. do 20. septembra 2009. godine. — Uredništvo. 8 Çtoö osnovnoö åasti doklada ä predpošly oåenü kratkoe obsu- ÿdenie togo, kak ä ponimay „slovoizmenenie". Moä harakteristika slovoizmeneniä imeet formalünœö harakter, t.e. zadaetsä sistemoö perviånœh ponätiö i nekotoroö posledovatelünostüy opredeleniö. Vse çto zadumano tak, åtobœ obæem çlementov „moego" slovoizmene- niä bœl po mere vozmoÿnosti blizok k tomu, åto izvestno iz bolü- šinstva tradicionnœh predstavleniö; odnako pri formalünom pod- hode raznogo roda otkloneniä ot vesüma neodnorodnœh suøestvuy- øih opisaniö neizbeÿnœ. Samaä summarnaä harakteristika interesuyøeö nas oblasti äv- leniö moÿet imetü sleduyøiö vid. Slovoizmenenie — çto sovokup- nostü otnošeniö meÿdu takimi minimalünœmi svobodnœmi s e g m e n t - nœmi obrazovaniämi, sostavläyøimi vnešnyy storonu edinic äzœka (çti obrazovaniä ä nazœvay leksidionami), v kotorœh v maksi- malünoö stepeni proävläetsä invariantnostü maksimalünogo nabora tekstoobrazuyøih svoöstv çtih obrazovaniö, s uåetom vsego togo, åto otnositsä k ih smœslovoö i pragmatiåeskoö storonam, v åastno- sti invariantnostü svoöstv maksimalünoö sintaksiåeskoö proek- cii. Pod „maksimalünoö stepenüy invariantnosti [v upomänutom otnošenii]" ä ponimay ograniåenie vozmoÿnœh otkloneniö ot pol- noö invariantnosti temi sluåaämi, gde otklonenie vœnuÿdeno sa- moö prirodoö dannogo leksidiona, v otliåie ot drugih, v ih dopol- nitelünom raspredelenii. Çto raspredelenie protivopostavläetsä sootnošeniy (i) svobodnogo
Load more

Recommended publications
  • Mozaicul Voivodinean – Fragmente Din Cultura Comunităților Naționale Din Voivodina – Ediția Întâi © Autori: Aleksandr
    Mozaicul voivodinean – fragmente din cultura comunităților naționale din Voivodina – Ediția întâi © Autori: Aleksandra Popović Zoltan Arđelan © Editor: Secretariatul Provincial pentru Educație, Reglementări, Adminstrație și Minorități Naționale -Comunități Naționale © Сoeditor: Institutul de Editură „Forum”, Novi Sad Referent: prof. univ. dr. Žolt Lazar Redactorul ediției: Bojan Gregurić Redactarea grafică și pregătirea pentru tipar: Administrația pentru Afaceri Comune a Organelor Provinciale Coperta și designul: Administrația pentru Afaceri Comune a Organelor Provinciale Traducere în limba română: Mircea Măran Lectorul ediției în limba română: Florina Vinca Ilustrații: Pal Lephaft Fotografiile au fost oferite de arhivele: - Institutului Provincial pentru Protejarea Monumentelor Culturale - Muzeului Voivodinei - Muzeului Municipiului Novi Sad - Muzeului municipiului Subotica - Ivan Kukutov - Nedeljko Marković REPUBLICA SERBIA – PROVINCIA AUTONOMĂ VOIVODINA Secretariatul Provincial pentru Educație, Reglementări, Adminstrație și Minorități Naționale -Comunități Naționale Proiectul AFIRMAREA MULTICULTURALISMULUI ȘI A TOLERANȚEI ÎN VOIVODINA SUBPROIECT „CÂT DE BINE NE CUNOAŞTEM” Tiraj: 150 exemplare Novi Sad 2019 1 PREFAȚĂ AUTORILOR A povesti povestea despre Voivodina nu este ușor. A menționa și a cuprinde tot ceea ce face ca acest spațiu să fie unic, recognoscibil și specific, aproape că este imposibil. În timp ce faceți cunoștință cu specificurile acesteia care i-au inspirat secole în șir pe locuitorii ei și cu operele oamenilor de seamă care provin de aci, vi se deschid și ramifică noi drumuri de investigație, gândire și înțelegere a câmpiei voivodinene. Tocmai din această cauză, nici autorii prezentei cărți n-au fost pretențioși în intenția de a prezenta tot ceea ce Voivodina a fost și este. Mai întâi, aceasta nu este o carte despre istoria Voivodinei, și deci, nu oferă o prezentare detaliată a istoriei furtunoase a acestei părți a Câmpiei Panonice.
    [Show full text]
  • Vorbemerkung Des Herausgebers 5 Vorwort 7 Laza Kostic Santa Maria
    Vorbemerkung des Herausgebers 5 Vorwort 7 Laza Kostic Santa Maria della Salute - Zoran Konstantinovic/Atmemarie Bostroem . 37 Aleksa Santic Meine Nacht - Reinhard Lauer 42 Abend am Skolj - Annemarie Bostroem 43 Meine Väter - Annemarie Bostroem 44 Luzifer - Annemarie Bostroem 45 Jovan Ducic Pappeln - Uwe Grüning 46 Gesang an die Frau - Uwe Grüning 47 Grenze - Uwe Grüning 48 Dubrovniker Requiem - Uwe Grüning 49 Rückkehr - Uwe Grüning 50 Warten - Uwe Grüning 51 Mann und Hund - Uwe Grüning 52 Gebet - Uwe Grüning 53 Milan Rakic Es fällt der Tau... - Reinhard Lauer 54 Jefimija - Annemark Bostroem 55 Espe - Annemarie Bostroem 56 Erbe - Annemarie Bostroem 58 Velimir Rajic Vor dem Lenz - Astrid Philippsen 59 Letzter Wille - Astrid Philippsen 60 Vladislav Petkovic-Dis Unsere Tage - Astrid Philippsen 62 Vielleicht schläft sie - Astrid PMippsen 64 Nirwana - Astrid Philippsen 66 Sima Pandurovic Ein Festtag - Hans-Joachim Brandstäter 68 Jamben der Vollendung - Hans-Joachim Brandstäter 70 Milutin Bojic Schönheit - Brigitte Stmzyk 71 Das blaue Grab - Brigitte Strupfe 73 Milos Crnjanski Prolog - Annemarie Bostroem 76 Epilog - Cornelia Marks/Andre Schinkel 77 Serenade - Annemarie Bostroem 78 Sumatra - Annemarie Bostroem 79 Strazllovo - Cornelia Marks/Annemarie Bostroem 80 Stanislav Vinaver Klingende Landschaft - Annemarie Bostroem 89 Augenblick der Sonnenblume- Annemarie Bostroem 90 Arabeske- Annemarie Bostroem . 91 Traumfluß - Annemarie Bostroem 92 Momälo Nastasijevic Hirtenflöte - Waltraud Jähnkhen 93 Espen - Waltraud Jähnkhen 94 Abenddämmerung - Waltraud
    [Show full text]
  • Stretnutie Kultúr V Knižnici Kultúrák Találkozása a Könyvtában
    Filozofická fakulta v Novom Sade Филозофски факултет у Новим Садзе Knižnica Filozofickej fakulty Библиотека Филозофского факултету Újvidéki Bölcsészettudományi Kar Facultatea de Filosofie din Novi Sad A Bölcsészettudományi Kar Könyvtára Biblioteca Facultăţii de Filosofie Katalógy výstav Stretnutie kultúr v Knižnici Kiállítási katalógusok Kultúrák találkozása a Könyvtában Каталоґ вистави Стретнуце културох у Библиотеки Cataloagele expoziţiilor Întrunirea dintre culturi în Bibliotecă Autorky katalógu Milica Bracićová, Anka Ostojinová, Anda Almažanová, Tünde Móriczová, Aleksandra Grbićová A kiállítás szerzői Milica Bracić, Anka Ostojin, Anda Almažan, Móricz Tünde, Aleksandra Grbić Авторки каталоґа Милица Брацич, Анка Остоїн, Aнда Алмажан, Тинде Морич, Александра Ґрбич Autoarele Catalogului Milica Bracić, Anka Ostojin, Anda Almăjan, Tünde Móricz, Aleksandra Grbić Filozofski fakultet u Novom Sadu Biblioteka Filozofskog fakulteta Katalozi izložbi Susret kultura u Biblioteci Urednica serije Violeta Rakić Autorke kataloga Milica Bracić, Anka Ostojin, Anda Almažan, Tinde Moric, Aleksandra Grbić Novi Sad, decembar 2011 SADRŽAJ Uvod, Úvod, Bevezetés, Увод, Introducere Bibliografije Likovna i pozorišna umetnost Lingvistička pitanja Književne veze Rumunska književnost Rusinska književnost Slovačka književnost Srpska književnost Hrvatska književnost Albanska književnost Romska književnost Mađarska književnost Kultura. Istorija Registar naslova Registar autora i prevodilaca Uvod Tradicionalno, povodom Dana Filozofskog fakulteta, a ove godine i povodom
    [Show full text]
  • Dva Slova222a.Pdf
    Stanko Žugi ć ENIGMATSKI DVOSLOV ČANI RE ČNIK 2017 A AA -ad akta (me đu spise) (skr.) -Albert Ajnštajn-nemački fizičar i matemati čar (inic.) -Aleksandar Aljehin-ruski šahista (inic.) -argentinska avio kompanija -Ašhen Ataljanc-balerina (inic.) -gr čka novinska agencija -dva-ista slova -reka u Nema čkoj -reka u Švajcarskoj AB -11. mesec jevrejskog kalendara -Aleksandar Baljak-aforisti čar (inic.) -Aleksandar Blok-ruski pesnik (inic.) -Aleksandar Borodin-ruski kompozitor (inic.) -Ana Bekuta-folk peva čica (inic.) -Antonio Banderas-španski glumac (inic.) -Artiljerijska baterija (skr.) -dva susedna slova -latinski predlog (od) AV -12. mesec jevrejskog kalendara -a vista (po vi đenju) (skr.) -avenija (skr.) -Aleksandar Volta-italijanski fizi čar (inic.) -Aleksandar Vu čo-književnik (inic.) -Alida Vali-italijanska glumica (inic.) -Aljoša Vu čkovi ć-glumac (inic.) -Amerigo Vespu či-italijanski moreplovac (inic.) -onomatopeja laveža psa AG -Ava Gardner-ameri čka glumica (inic.) -agencija (skr.) -Alek Ginis-engleski glumac (inic.) -Aleksandar Gavri ć-glumac (inic.) -atogram -internetski domen Antige i Barbadosa -hemijski simbol srebra AD -Akademsko društvo (skr.) -Akcionarsko društvo (skr.) -Alen Delon-francuski glumac (inic.) -Anica Dobra-glumica (inic.) -ano Domini (godine gospodnje) (skr.) -Anto Drobnjak-fudbaler (inic.) -Antonjin Dvoržak-češki kompozitor (inic.) -Arsen Dikli ć-književnik (inic.) -Artiljerijski divizion (skr.) -Atletsko društvo (skr.) -bog podzemnog sveta kod st. Grka -internetski domen Andore -pakao AĐ - 1. i 6. slovo azbuke -Aleksandar Đoki ć-arhitekta (inic.) -Aleksandar Đor đevi ć-košarkaš (inic.) -Aleksandar Đor đevi ć-režiser (inic.) -Andreja Đani-italijanski odbojkaš (inic.) -Anica Đurovi ć-rukometašica (inic.) -Antonije Đuri ć-publicista i romansijer (inic.) AE -Avijacijska eskadrila (skr.) -Angel Estrada-španski košarkaš (inic.) -Anuk Eme-francuska glumica (inic.) -Artur Eš-ameri čki teniser (inic.) -internetski domen UAE -latinski dvoglasnik -prvi i drugi vokal AŽ -1.
    [Show full text]
  • Katalog2019 Layout 1
    64. Стеријино позорје 64. Стеријино позорје Нови Сад, 26. мај–3. јун 2019. Беседа на отварању 64. Стеријиног позорја СВЕТЛАНА БОЈКОВИЋ, глумица Срби су у Аустрији и Угарској, почетком 19. века, када публиком и заједно живе магију позоришног чина. Иако се родио Јован Стерија Поповић, били народ у којем је су ти тренуци пролазни, траг оплемењености остаје. Зато почео да се шири европски дух просветитељства. Тај дух данас, колико чедно, толико и актуелно звучи Стеријина је незаустављиво освајао Србе. мисао „Театар је лек за болести моралне“. Просветитељство, чији су носиоци били Захарије Ор- Позоришна представа, њено стварање и извођење фелин, Доситеј Обрадовић и Лукијан Мушицки, отворило личи на једну малу државу у којој све мора да функцио- је љубав према књижевности и ширило патриотизам. нише да би била успешна. Тако и бива, иако представу У српском народу стварају се књижевна и позоришна стварају људи различитих професија: писац, редитељ, дела, рађа се и позориште. У историју улазе Јоаким Вујић глумци, сценограф, костимограф, композитор, мајстор и Јован Стерија Поповић са својим „Жалостним и веселим светла, шминкер, инспицијент, суфлер, реквизитер, деко- позорјем“. ратери, гардеробери. Српски народ почиње да открива своју наклоност Та мала држава-представа, ствара се од заједничке према позоришту и своје позоришне таленте. вере, љубави, страсти и креативности у постизању зајед- Где смо данас, више од два века касније? ничког циља. Бијемо битке да позориште живи своју креативност и Када се у резултату успе, сви учесници имају неописив носи своју културну мисију. У тој мисији комедије карак- осећај радости и слободе. Достигнуће слободе које позо- тера Јована Стерије Поповића остају једна од неисцрпних ришни ствараоци постижу кроз своје стваралаштво је, инспирација нашег позоришног живота.
    [Show full text]
  • Go Dišnjak 2007/2008. Po Zo Ri Šta Sr Bi Je
    GODIŠNJAK 2007/2008. PO ZORI ŠTA SR BI JE YEAR BO OK OF SERBIA THE A TRES 2007/2008 VOLU ME 30 Pu blished and distri bu ted by Ste ri jino pozor je 21000 No vi Sad, Zmaj–Jovi na, 22 ISSN 1820-8215 ГОДИШЊАК ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ GODIŠNJAK POZORIŠTA SRBIJE A SZERBIA SZÍNHÁZAK ÉVKÖNYVE ALMANAHUL TEATRELOR DIN SXERBIA DIVADELNÁ ROČENKA SRBSKA РОЧНÏК ТЕАТРОХ СЕРБИÏ 2007/2008. NO VI SAD 2009 Urednik – redaktor mr MIRJANA MARKOVINOVIĆ Ured ni štvo BILJA NA LE VA KOV VESNA KERENAC Štampanje finansira Grad Novi Sad – Gradska uprava za kulturu Pokrajinski sekretarijat za kulturu Ministarstvo kulture Republike Srbije SA RAD NI CI POZORIŠTA – JORIK, Novi Sad; Iboja HAJDU – Novosadsko pozorište-Újvídéki színház, Novi Sad; Đorđe ĆI- Marija BATINICA – Beogradsko dramsko pozo- RIĆ – Pozorište mladih, Novi Sad; Klara VUKOV rište, Beograd; Jelena KNEŽEVIĆ – Bitef teatar, – Savez dramskih umetnika Vojvodine, Novi Sad; Beograd; Anđelija TODOROVIĆ – Ister teatar, Dušanka RADMANOVIĆ – Srpsko narodno po- Beograd; Jelena KOVAČEVIĆ – Jugoslovensko zorište, Novi Sad; Dejan GLIŠIĆ – Narodno po- dramsko pozorište, Beograd; Olga PETROVIĆ – zorište, Pirot; Branka DIMIĆ – Narodno pozori- Malo pozorište „Duško Radović”, Beograd; Jeli- šte, Sombor; Snežana VARNIČIĆ – Pozorište ca STEVANOVIĆ – Narodno pozorište, Beograd; „Dobrica Milutinović”, Sremska Mitrovica; Andrea Ingeborg BUTER – Opera & Theatre Maldenia- HUŠNJAK – Dečje pozorište-Dječje kazalište- num, Beograd; Biljana ŠEGO – Pozorište Atelje Gyermekszínház, Subotica; Marija STEFANO- 212, Beograd; Ljiljana PIPERIN –
    [Show full text]
  • Poezija Mirjane Stefanovi]
    ZADU@BINA „DESANKA MAKSIMOVI]“ ZADU@BINA „DESANKA MAKSIMOVI]“ DESANKINI MAJSKI RAZGOVORI Kw. 29 Urednik ANA ]OSI]-VUKI] DESANKINI MAJSKI RAZGOVORI POEZIJA MIRJANE STEFANOVI] ZBORNIK RADOVA Beograd, 23. maj 2011. Priredila MIRJANA STANI[I] Beograd 2012 Goran Babi} UDK – 821.163.41.09-1 Stefanovi} M. JEDAN PRPO[AN TEKST O JEDNOJ OZBIQNOJ DAMI Apstrakt: Mirjana Stefanovi} ne pi{e samo o deve - desetim i o zlu, koje je tad svom snagom izbilo na vidjelo. Ona ulazi u sukob s mnogim mitovima i zabludama {to su u jednom te{kom vremenu ko{tale `ivota i sudbine tolike ovda{we nara{taje. Weni su interesi mnogostruki i mno - govrsni, te u {irokom luku se`u od mita i antike, do tzv. dje~jeg pisma. Mirjana Stefanovi} je poetskom svetu gde decenijama vlada mu{ki princip uspjela da se odr`i, da se udjene u svaki po{teno na~iwen izbor moderne srpske lirike bude ravnopravan doma}in u ku}i svoga jezika. Kqu~ne re~i: mit, antika, de~je pismo, `ensko pismo, devedesete. Nerijetko po`ive pored nas qudi ~ije vrijed- nosti postanemo svjesni tekar kad ih iz nekog raz - loga vi{e ne bude blizu. Za~udimo se tad kako to ra- nije, ili bar na vrijeme, nismo uo~ili i na pravi na~in vrednovali. Ali takva je vaqda sudbina skrom - nih, povu~enih imena, onih {to nemaju osobitog da - ra za reklamu i promociju. Jednako se doga|a i sa rukopisima, te nije malo primjera da tek po smrti nekog autora wegovo djelo bude ocjeweno kako vaqa. Spomiwem se (da ne ka`em prisje}am) u ovome ~asu i kontekstu pjesni{tva mog dragog prijateqa Tomislava Obradovi}a, na{eg ge - ne racijskog druga, debelog Tome kog smo obi~no, go - dinama, zaticali za pultom recepcije sarajevskog hotela „Bristol“.
    [Show full text]
  • Zbornik Susreti Prelom.Indd
    Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Sedmi međunarodni interdisciplinarni simpozijum SUSRET KULTURA Zbornik radova Novi Sad 2014 Izdavač Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet www.ff.uns.ac.rs Za izdavača Prof. dr Ivana Živančević Sekeruš, dekan Urednici Prof. dr Ivana Živančević Sekeruš Prof. dr Nebojša Majstorović Lektori tekstova na stranim jezicima Prof. dr Lanc Iren Danijel Sorin Vintila Mr Ksenija Segedi Karol Bećanović Prof. dr Ana Makišova Ma Jasna Uhlarik Doc. dr Christian Ecchert Dr Ditmar Unterhofler Karmen Darabuš Paul Gruber Mr Bojana Vujin Doc. dr Mirna Radin Sabadoš ISBN 978-86-6065-269-2 Ovaj Zbornik je izašao u sklopu obeležavanja jubileja 60 godina postojanja i rada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Štampanje Zbornika finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj AP VOJVODINE. Programski odbor Prof. dr Ivana Živančević Sekeruš Univerzitet u Novom Sadu Srbija Prof. dr Franc Marušič Univerzitet u Novoj Gorici Slovenija Prof. dr Marko Juvan Univerzitet u Ljubljani Slovenija Bosna i Prof. dr Lejla Turčilo Univerzitet u Sarajevu Hercegovina Prof. dr Sofija Vrcelj Univerzitet u Rijeci Hrvatska Univerzitet Komenski, Prof. dr Mihal Babiak Slovačka Bratislava Prof. dr Milorad Pupovac Univerzitet u Zagrebu Hrvatska Univerzitet Panonija, Prof. dr Éva Bús Mađarska Vesprem Organizacioni odbor Filozofski fakultet u Novom Sadu Prof. dr Ivana Živančević Sekeruš Dekan Prof. dr Nebojša Majstorović Prodekan za nauku i međunarodnu saradnju Prof. dr Olivera Knežević Florić Prodekan za finansije Prof. dr Biljana Šimunović Bešlin Prodekan za nastavu Prof. dr Vladislava Gordić Petković Odsek za anglistiku Doc. dr Nikolina Zobenica Odsek za germanistiku Prof. dr Bojana Stojanović-Pantović Odsek za komparativnu književnost Prof.
    [Show full text]
  • Von a Bis Z │ 1 Јохан Лавунди ОД А ДО Ш
    Von A bis Z │ 1 Јохан Лавунди ОД А ДО Ш Johann Lavundi VON A BIS Z Едиција ПРЕВОДИ Edition ÜBERSETZUNGEN * Vorwort, Fußnoten, Biografien, Auswahl und Übertragung der Gedichte und aller anderen Texte aus dem Serbischen ins Deutsche Johann Lavundi Предговор, фусноте, биографије, избор и превод песама и свих осталих текстова са српског на немачки језик Јохан Лавунди * Уредник Радован Влаховић Redakteur Radovan Vlahović * Рецензенти Симон Грабовац Радован Влаховић Rezensenten Simon Grabovac Radovan Vlahović Превођење књиге са српског на немачки помогло је Министарство културе и информисања Владе Републике Србије. Die Übersetzung dieses Buchs aus dem Serbischen ins Deutsche hat das Ministerium für Kultur und Information der Regierung der Republik Serbien unterstützt. Штампање књиге помогао је Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и односе са верским заједницама. Den Druck dieses Buchs hat das Provinzsekretariat für Kultur und öffentliche Information und Beziehung zu Glaubensgemeinschaften unterstützt. Јохан Лавунди ОД А ДО Ш Осам векова српске поезије Johann Lavundi VON A BIS Z Acht Jahrhunderte serbischer Poesie БАНАТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР BANATER KULTURZENTRUM 2017 Садржај „Тамо далеко” .............................................................................................................14 Последња проповед ..................................................................................................18 ПРЕДГОВОР ................................................................................................................22
    [Show full text]