Skopjani I Natamu }E Se Bawaat Vo Pot, Desette Bazeni I Ezeroto Treska Se

KLIKNI! ^itajte ne i na internet i tamu sme besplatni skopskoeho.mk

br. 177 08.07.2021

[TO SE SLU^I SO NAJAVENITE PLIVALI[TA? Skopjani i natamu

}e se bawaat vo pot, Za Skopje odlu~uvaat lu|e {to ne go sakaat, a javniot interes im e desette bazeni i mislovna imenka ezeroto Treska se udavija vo vetuvawata

Spornite DUP-ovi treba da po~ekaat na novite gradona~alnici i sovetnici

Na gra|anite im dadovme alatka za istaknuvawe predlozi za poubav grad 2 RETROVIZOR Simovski najavuva popis vo septemvri, {to stana so barawata na VMRO-DPMNE i na Levica? Popis na naselenie vo septem v- kite partii okolu izveduvaweto na ri }e ima. Vaka kategori~no na medi - ovaa statisti~ka operacija. Liderot umite denovive nastapi di rektorot na najgolemata opoziciska partija na Dràvniot zavod za sta tistika Hristijan Mickoski vo april godi- Apostol Simovski i spored kogo pre- nava izjavi deka insistiraat na brojuvaweto }e se izvr{i vo peri- popis koj }e se sprovede spored EU- odot od 5 do 30 se ptemvri. ROSTAT metodologijata. - Ne planirame odloùvawe na - Ona {to VMRO-DPMNE i jas }e popisot. Normalno, se }e zavisi od go priznaeme toa e naselenieto koe sostojbata so pandemijata, no so og- {to e rezidentno. Odnosno, koe {to led na poslednite infomacii, ne }e se popi{e tuka vo septemvri me- pi{uva li~na karta, paso{ i sli~no) o~e kuvame deka vo septemvri }e ima- sec pome|u 5-ti i 30-ti septemvri. i na kraj da isfrli popi{uvawe na me pik kako {to imavme vo mart i vo Ostanatoto e dijaspora {to se evi- lica koi ne se dràvjani, izjavi vo april, re~e toj vo nastapot vo emi- dentira. To~no se znae {to zna~i ev- april Borislav Krmov, pratenik na sijata Utrinski brifing. idencija na dijaspora, to~no se znae ovaa partija najavuvaj}i deka }e ra- Toj dodade i toa deka go zagri ù - {to zna~i popis na rezidentno nase- bo tat na urivaweto na Zakonot. va se pogolemoto iseluvawe na na- lenie, re~e toga{ Mickoski. Dvete partii, do sega, ne soop { - se lenieto poradi {to stravuva deka Od druga strana, zabele{ki za tija deka gi smenile ovie stavovi vo zemjava ima samo okolu 1,5 mil- zakonskite re{enija ima{e i opozi- okolu popisot. Toa vodi kon pra{a - ioni ìteli. ciska Levica. weto dali popisnata operacija, Golemiot broj zarazeni lica od - Evropskata Regulativa za Popi - koja {to ja najavuva direktorot na korona virus, mnogu po~inati, neza- si na Evropskiot Parlament i Ev- DZS Simovski, }e moè da zapo~ne po~nat proces na masovnata vakci- ropskiot Sovet predviduva deka od taka kako {to toj najavuva, odnosno nacija bea glavni pri~ini poradi ovoj zakon koj {to sega e na sila spored metodologijata koja eksper - koi liderite na SDSM, VMRO-DPM - treba da se isfrli popis na dijas- ti rekoa deka spored nea }e imame NE i na drugite partii kon krajot na pora, popi{uvawe so EMBG, treto politi~ki popis, a ne statisti~ka mart godinava donesoa odluka za lice da dava podatoci za nekoj drug, operacija. Nadle`nite ovaa dile - odloùvawe na popisot za septem - treto lice da dava li~ni podatoci ma treba navreme da ja ras~istat za vri. Me|utoa, toa toga{ be{e naj go- kako etni~ka pripadnost, da defi ni - da ne se slu~at pak tenzii koi {to lema pri~ina no ne i edinstven ra dokumenti (vo na{iot zakon pi{u - }e dovedat do novo odloùvawe na problem koj postoe{e me|u politi~ - va soodvetni dokumenti a treba da prebrojuvaweto. Skopje dobiva led uli~no osvetluvawe

gradskite soobra}ajnici e del od vawe }e se postavuva na bulevari - proektot „Pameten grad” (Smart city) te „Partizanski odredi” i „Aleksan - koj go realizira Makedonski tele- dar Makedonski”, po celata nivna kom, so pomo{ na najsovremena teh - dolìna. Prvite 53 LED svetilki no logija, koja e unikatna ne samo za se instalirani na bulevarot „Niko - zemjava tuku i za regionot. la Karev”, koj e pri kraj so rekons- Instalacijata na LED sve tilki - tru kcijata. te prodolùva na bulevarot „Ilin- So proektot e predvideno da se den”, na potegot od Zoolo{kata postavat okolu 10.000 LED sve til- gra dina do mostot „Goce Del~ev”. ki i da se digitalizira sistemot za Na ovoj poteg sega ima 75 svetilki osvetluvawe pri {to so pomo{ na na so~eni kon kolovozot, natriu- pametnite alatki osvetluvaweto Gradot Skopje po~na so insta- movi so mo}nost od 250 W i tie }e }e sveti ili }e osvetluva onolku lacija na LED svetilki za uli~no bidat zameneti so LED svetilki od kolku {to vo momentot e potrebno, osvetluvawe na ulicata „Franklin 136 W, a svetilkite koi se naso~e - zavisno od dvièweto na lu|eto i Ruzvelt”, na potegot od ulicata ni kon pe{a~kata pateka na ovoj zatemnetosta na okolinata. So ovoj „Vasil \orgov” do Zoolo{kata grad- poteg se 28 na broj so mo}nost od proekt Gradot Skopje o~ekuva za{- ina, na koj }e bidat postaveni 43 150 W i tie }e bidat zameneti so te da za okolu 60 do 70 procenti vo svetilki. Postavuvaweto LED sve- LED svetilki so mo}nost od 69 W. odrùvaweto na uli~noto osvetlu- tilki za uli~no osvetluvawe na Vo narednite denovi LED osvetluvawe. GRA\ANSKA DIOPTRIJA 3

OP[TINITE NE SE SPRAVIJA SO BETONIZACIJATA Spornite DUP-ovi treba da po~ekaat na novite gradona~alnici i sovetnici Moe mislewe e deka ovie detalni urbanisti~ki planovi treba da se revidiraat, {to zna~i deka vo ovoj period treba da se stopiraat, smeta gra|ankata Aleksandra Vasilevska rotesti, nezadovolstvo, barawa za Previzija, za pove}e zelenilo... ve}e podolgo vreme iskaùvaat gra|a - ni od skopskite naselbi. Otporot na gra|anite e kon ona {to e predloèno vo detalnite urbanisti~ki planovi so koi se predviduvaat novi brojni be- tonski gradbi. Okolu stotina novi „Holidej in” be{e tri godini pod mo na ta kov na~in }e se dojde do na- zgradi se predviduvaat so DUP-ot za moratorium za da se revidira, no toa selbi so pove}e zelenilo i pomala ra sadnik, isto tolku vo Hrom, visoko - ne se zavr {i. Sega op{tinata ne zna- be toni zaci ja, a {to e interes na gra - katnici na placot kaj hotelot „Holidej e {e nitu kako da napi{e elaborat za |a nite, ni veli gra|ankata Aleksandra in”, na desetici novi zgradi vo suspenzija i moè da se slu~i Vasi levs ka. Deksion, na lokalitetot na tamu da mora da se doz vo li Sli~no misli i gra|aninot Antoni porane{nata fabrika „Tr - gradba na vi so kokat nicite. Atanasovski. e ska”... Seto toa prediz- Nema revizija na planovite - Sekako deka treba preispituva- vika revolt kaj gra|anite vo Hrom i Deksion, a samo we koe }e go napravat onie koi }e ja za lokalitetot „Treska” se dobijat doverbata na gra|anite na iz- ALEKSANDRA raspi{a ko n kurs otka ko borite. I ne samo toa, treba i da se VASILEVSKA: pominaa pove }e godini vo smeni regulativata, da se vovedat Samo so revidirawe ~ekawe. postro gi kazni za onie koi }e gi pre- }e se dojde do naselbi O~igledno, op{tinski - kr{at zakonite, potencira so pove}e zelenilo i te gradona~alnici i So- Ata na sovski. pomala betonizacija ve tite padnaa na ispit koga Toa e i stav na skop- e vo pra{awe donesuvawe jankata Gordana Korna ko- na DUP-ovite po merkata na va Kal~eva koja smeta koi smetaat deka toa }e zna~i nova be- humano ìveewe. Dali e tonizacija na gradot, vlo{uvawe na toa na merno, so cel da se ANTONI ATANASOVSKI: uslovite na ìveewe, novi udari na i zagubat pr a vni argumenti i Treba da se smeni onaka slabata gradska infrastruktu- na krajot da mora da se regulativata, da se ra. Ottamu i barawa za promeni, pre- dozvoli grade we to na beton- vovedat postrogi kazni za ispi tu vawe na DUP-ovite so cel da skite yidovi? Moè samo da prekr{itelite na zakonot se dobijat pohumani naselbi. Takvi pretposta vuvame. No, toa ne gi re- ve tuvawa bea i davani od aktuelnite {a va pro blemite na gra|anite koi gradona~alnici, od ~lenovite na so- tie gi imaat so vakvi nehumani pla- deka samo na takov na~in moè da se ve tite koi gi nosat DUP-ovite, no za- no vi. Toa, zna~i, odnovo go otvora smeni ne{ to. ludno. pra {a weto {to so niv? Ova pra{awe - Se nadevam deka }e se uspee da se Pominaa ~etiri godini, a re~isi se na metnuva i od pri~ina {to sme stavi kraj na ova ludilo, kuso ni odgo - ni{to ne e smeneto vo odnos na ovie neko lku meseci pred lokal ni te iz- vo ri taa. najsporni planovi. DUP za placot kaj bori koga po op{tinite }e dojdat novi Nadle`nite, aktuelnite op{tinski ra kovodstva. Od taa pri~ina, pra {a - rakovodstva, me|utoa, okolu ova mol- weto e dali ovie DUP-ovi tre ba da ~at. Dali toa zna~i deka i nata mu }e Koj gradi pod dalnovodi? pro dolàt da se re a lizira at ili si dozvoluvaat spo r nite DU P- Da ne be{e otporot na gra|anite vo treba da po~e kaat na novi gra - ovi da si stapuvaat vo sila praksa moè{e da se slu~i i toa stan- dona ~alnici i novi Sove ti osta nu va da se vidi. No, benite zgradi da se gradat na trasata na na op{ tinite za tie da re- toga{ i }e se vidi kakvi dalnovodi!? Takov slu~aj be{e so DUP- {avaat po bara wata na gra - interesi tie imale. ot za naselba Rasadnik koj e povod za |a nite. protesti. Vo nego, me|u nacrtanite 100 - Moe mislewe e deka GORDANA KORNAKOVA zgradi ima{e i tri koi bea predvideni ovie detalni urbanisti~ki da se gradat vo za{ti te na zona, odnosno, planovi treba da se revidi- KALÊVA: na tra sa na dalno vo dot. Duri po reakci- raat, {to zna~i deka vo ovoj Se nadevam deka jata na gra|anite za toa kolku e toa opas- period treba da se stopiraat. }e se uspee da se stavi no, mar ki~kite bea izbri{ani. [to so niv, treba da re{at novite kraj na ova ludilo Soveti i novite gradona~alnici. Sa-

8 juli 2021 4 VO FOKUSOT

[TO SE SLUÎ SO NAJAVENITE PLIVALI[TA OD PRED 4 GODINI? Skopjani i natamu }e se bawaat vo pot, desette b Za da gi ispolnat vetuvawata za novi bazeni treba pari EZEROTO „TRESKA“ VO POLN SJAJ DENES da dadat. A o~igledno ne im se dava... ]e imaat pomalku za vo xeb, revoltirano ni kaùva skopjanecot Mitko Trenkovski awawe vo pot namesto vo veten- Bite novi bazeni. Toa e ona {to im se slu~uva i ova leto na skopjani vo situacija koga temperaturite se iska~uvaat do ekstremno nivo. No, isto takvo „bawawe” doìvuvaa i vo izminative godini vo koi ~ekaa da bide ispolneto ona {to im se garan- tira{e na poslednite lokalni izbori pred 4 godini. Novite bazeni koi {to se najavuvaa od gradona~alnicite po pove}e skopski op{tini gi nema, eden-dva se u{te se pravat i ne se znae koga }e po~ne kapeweto vo niv. Zo{to ne se napraveni nitu eden gradona~alnik ne objasnuva. Namesto toa se davaat novi vetuva - wa i nosat odluki za u{te novi bazeni. A gra|anite se revoltirani poradi vakviot odnos. ni kaùva skopjanecot Mitko Tren - zavr{en nov zatvoren bazen vo - Za da gi ispolnat vetuvawata kov s ki. dvorot na OU „Jan Amos Komenski”, za no vi bazeni treba pari da dadat. Vo gradot momentalno ima samo me|utoa toa do sega ne se slu~i. A o~igledno ne im se dava... ]e ima- tri bazeni: Olimpiski bazen Centar, Namesto toa, Sovetot na Karpo{ vo at po malce za vo xeb, revoltirano vo kompleksot „Boris Trajkovs ki” i april godinava donese odluka da se bazenot vo Aerodrom i eden Akva- gradi u{te eden zatvoren bazen vo park vo koi moè da se razladu vaat krugot na centarot „Partizan 4”, ~ija Site mnogu vetuvaa, gra|anite. Ima i pomali privatni rekonstrukcija nikako da po~ne. Vo bazeni vo okolinata na gradot, no Gazi Baba, pak, gradona~alnikot Bo- nikoj ni{to tie se sepak nedostapni za najgolem ris Georgievski dava{e garancii del od gra|anite. Sekako malku za deka vo ramkite na postojniot SRC ne napravi eden grad golem kako {to e Skopje i „Hipodrom” }e bide napraven nov - Vo gradot nema dovolno bazeni, a negovite pove}e od 600.000 gra |a ni. otvoren bazen. No i tamu nema nitu na dvata postoe~ki ve}e gi nadminaa traga od po~etokot na gradbata... vremeto i potrebite na gra|anite koi GRADONAÂLNICITE VETUVAA [EST Vetuvawe deka }e napravat nov otvo - se poseriozno sakaat da se rekreiraat. BAZENI, VLADATA ÊTIRI... ren i zatvoren bazen dade i gra dona - Veruvam deka finansiite se edna od ~alnik na \or~e Petrov Ale k sandar pri~inite poradi koi ne se ispolnija A vo vetuvawata dadeni vo vè{ - Naumoski, no toa ne se slu~i celos - vetuvawata za izgradba na bazeni. Bi te nata kampawa za gradona~alnici no. Namesto toa, vo ovaa op{tina sakal da se obnovat zapu{tenite baze - pred re~isi ~etiri godini, koga se pomal bazen vo krugot na OU „Dimi- ni, kolku {to gi ima pove}e tolku podo - lovea glaso vi, se vetija duri {est tar P. Berovski” gradi Agen cijata za bro. Se nadevam deka }e se napravat ovi bazeni! Najmnogu gi dade grado- mladi i sport, isto kako {to gradi ve tenite bazeni dosega site mnogu ve- na ~alnikot na Karpo{ Stefan u{te eden bazen vo Kise la tuvaa, a nikoj ni{to ne napravi. No vi - Bo goev – vkupno tri. Voda vo krugot na OU „Ne - te bazeni vo Kisela Voda, \or~e - Trite reonski bazeni ve na Geor gieva – Duwa”. Pe trov, Ohrid i vo Tetovo se pri kraj }e bidat soodvetno reon- No, toa se proekti na {to e dosta pozitivno, no nivnite di- ski rasporedeni na teri- Vladata i na Agenci- menzii ne dozvoluvaat zaìvuvawe na torijata na op{tina Ka r- odredeni vodeni sportovi. A ezeroto po{, so cel so niv da bi- NAUMÊ JOVESKI: Tre ska go pametime po ubavo. Se nade- dat opfateni site urbani Da zastaneme protiv vam deka moè da bide povtorno kako zaednici, se naveduva vo porano, no treba da se izgradat kolek- iz bor nata programa na Bo- ovaa grade`na mafija tori koi bi ja pro~istuvale vodata, ni goev ~ij rok za izgradba e 2021- koja {to e povrzana so veli Jane Karajovanov, na{ poznat va godina. gradona~alnicite za pli va~ i trener. Vo april 2018 godina Bogoev iz- dobivka na pusti stanovi javi deka do krajot na 2019 }e bide

8 juli 2021 VO FOKUSOT 5 azeni i ezeroto Treska se udavija vo vetuvawata

jata od april 2019 godina koja re{i na so gradona~alnicite za dobivka da finansira izgradba na 14 baze - na pusti stanovi, ni veli gra|a ni - ni {irum zemjava a vo koi bea vete - not Na um~e Joveski. ni i bazenite vo Aerodrom i vo Karpo{. [TO ]E NIKNE NA EZEROTO TRESKA? - Za nekoi raboti nema oprav - duvawe. Ova ne e od v~era pa da se Celosno zapu{teno e i nekoga{ na - pravdaat so pa ndemijata. Ne moàm ta gordost na gradot, ezeroto Tres ka da razbe ram takvo odnesuva we. napraveno so samopridonesot na sko - Koja i da e partija na vla st se sop- pjani. Tamu nekoga{ be{e normalno nuvaat na tak vi raboti za koi da ima i po pove}e od 10.000 nema opra v duvawe. Mora da kapa ~i. Od 1998 godina e se ima se ns za rekreativni zatvoreno poradi toa {to povr {ini pa i bazeni. Na se zagadija vodite i za primer, ne moàm da raz - {to se do sega nikako ne beram zo{to ne se obno - vu va zapu{teniot bazen MITKO TRENKOSKI: vo Saraj!? Ova ne tera da Jas bi sakal pak da se kaàm deka se rabo ti za otvori ezeroto Treska. ne sposobnost ili nemawe Moèbi eden ubav den sluh. Ako problemot e prego- ili dva-tri dena porano lem, neka se kaè, ima pametni lu|e koi }e pred lo àt ne{to, ni ve - li gra|ankata Dari nka Doj~inovska. se najde re{e nie. Skopskiot grado na - \ubre, trevi, vistinska xungla i ~alnik Petre [ile gov vo ka mpawata mo~uri{te... se ona {to se sre}ava be{e katego ri~en deka ta mu skopjani na mestoto na nekoga{ popularniot }e se bawaat. No, ni{ to od toa. Eze- OVA NEKOGA[ BE[E bazen vo Saraj. Taka e ve}e tri de- roto e sega vo na dle` nost na op{tina OLIMPISKI BAZEN VO SARAJ cenii otkako se zatvori. Ia- Saraj, taa donese nov DUP spored ko e vo sops tvenost na koj tamu }e ima tri zoni: vo pr- op {tinata, taa dosega ne vata se planiraat plaì, ba- ne se vo interes na Skopje, veli Mit- najde na~in da go ob- zeni, akva park, sportski ko Trenkoski. novi i stavi na usluga te reni, amfiteatar, bota - Чetirigodi{nata bavnost i ne- ni~ki gradini, vo vtorata pra vewe ni{to konkretno otvora DARINKA se pred videni vikend ku}i somneì {to }e se slu~i so ezeroto DOJÎNOVSKA: i bungalovi, tretata so ho- dokolku se pojavat golemite in- Za nekoi raboti nema telski kompleksi, a vo ~etvr- vestitori? ]e se izvr{i li toga{ opravduvawe. Ova ne e od tata golemi trgovski edinici. „prenamenata” na DUP-ot? Pa so nea v~era pa da se pravdaat so Vodata od ezeroto se predvidu - na se ga{nata lokacija na koja se pandemijata. Ne moàm da va da se ~isti preku pro~istitelna bawaa i uìvaa skopjani }e niknat razberam takvo odnesuvawe filter stani ca, a plaàta }e novi zgradi i trgovski cen- bide vo dolìna od 30 metri. tri!? Prostorot e ve}e No, i po {est meseci od kibiciran i ostanuva da na gra|anite koi sekako bi odele na promocijata na ovoj DUP na se vidi {to }e se slu~u - razladuvawe tamu. Zatvo ren e i ba- povi dok nema nitu eden za- va natamu. zenot pod Kale, nekoga {en „Plaja in te re siran investitor, vista” i za koj nema nikakvi ini- nema najavi deka ezeroto JANE KARAJOVANOV: cijativi da bide obnoven. }e se polni i deka }e ima Novite bazeni - ]e bidam sre}en ako barem se ~ista vo da za kapewe. povrati bazenot vo Saraj. Mladosta - Jas bi sakal pak da se otvo Kisela Voda, tamu ja pominuvavme. Barem na na - vo ri ezeroto Treska. Moèbi \or~e Petrov, Ohrid i vo {ite deca i vnuci da im ostavime eden ubav den ili dva-tri dena po- Tetovo se pri kraj, no ne ne {to ubavo, kako {to ni be{e nas. rano. Samo tre ba pari da investi- dozvoluvaat zaìvuvawe na I so toa da zastaneme protiv ovaa raat gra do na~a lnicite na Skopje i na odredeni vodeni sportovi gra de`na mafija koja {to e povrza - Saraj. No, tie frlaat na raboti {to

AGRONOVA DOO - SKLADI[TA MAXARI JAVNI I CARINSKI SKLADI[TA I [PEDICIJA Ul. Blagoja Stefkovski bb Maxari, 1000 Skopje Makedonija Tel: +389 2 2535 510 Mob: +389 71 382 062 email: [email protected]

8 juli 2021

VIZIJA 7

„SKOPSKO EHO“ PRA[UVA: KOI TRI RABOTI PRVO BI GI NAPRAVILE AKO STE GRADONAÂLNIK? TAWA KANTURSKA \OR\I NASULIÊV DA SUM GRADONAÂLNIK NA SKOPJE ]e napravam vo gradot pobavno da se vozi Na site mesta, pa i na mestata kade {to ima grumu{ki, i sekade kade {to ima mo`nost, bi zasadila drvja a Tawa Kanturska, diplomiran profesor po makedonski Zjazik i knièvnost prioritet bi bilo sreduvawe na bezbednosta vo soobra}ajot,no i ~ista ìvotna sredina. 1. Ograni~uvawe na brzinata Sekojdnevno sme svedoci na prebrzoto vozewe na gradskite ulici. Del od voza~ite voop{to ne go po~ituvaat og- ra ni~uvaweto na brzinata na 50 kiliometri na ~as. So toa se zagrozuva bezbednosta vo soobra}ajot i se doveduvaat vo opasnost ~ove~kite ìvoti. Poradi seto ova koga bi bila gradona~alnik na grad Skopje prvo i osnovno ne{to {to DA SUM GRADONAÂLNIK NA KISELA VODA bi napravila e ograni~uvawe na brzinata na ulicite vo gradot. Gradot bi go napravila baven za vozewe so avtomo - Kone~no }e go dislociram bi li. A na mesta kade ima lu|e bi se pozanimavala da se sta vat patni branici koi }e ja ograni~at brzinata. Centarot za zavisnici 2. Novi i novi drvja Bi se zaloìl za {to pogolema afirmacija Na gradot nasu{no mu e potrebno mnogu, mnogu zele- na sportot preku rekonstrukcija i izgradba nilo. No, ona zelenilo koe }e bide dovolno silno da ja na pove}enamenski igrali{ta i sali podobruva mikro-sredinata kade se nao|a. Taka, rabota koja bi ja napravila e na site mesta pa i na mestata kade a \or|i Nasuli~ev, avtomehani~ar po profesija, pri- {to ima grumu{ki, i sekade kade {to ima mo`nost bi za- Zoritet vo op{tina Kisela Voda bi bilo re{avaweto sa dila drvja. Po ova, bi se pozanimavala da go re{am na problemot so Centarot za zavisnici koj predizvukuva problemot so zagadeniot vozduh koj {to e golem problem golemi reakcii na gra|anite. vo gradot. Toj nikoga{ ne moè da se smeta za re{en so ogled na brojnosta na izvorite na zagaduvawe, tuku mora 1. Preselba na Centarot postojano da se prezemaat merki. So godini i godini e star problemot so dislokacijata na Centarot za zavisnici vo na{ata op{tina i toj nikako 3. Metro za javen prevoz ne se re{ava. Gra|anite se nezadovolni, ima{e i protes - Mislam deka edinstvena opcija koja moè temelno da ti bidej}i se ~uvstvuvaat nesigurno, a posebno stravuva- go re{i problemot so javniot prevoz vo gradot e metro. at za bezbednosta na svoite deca. I sega se sre}avaat so Mo è da se pravat vakvi ili takvi kombinacii so prevo- ra sfrlana medicinska oprema vo blizina na mestata ka- zot na postoe~kite soobra}ajnici, no ako sakame dolgoro~ - de igraat decata. Nadle`nite davaa vetuvawa, no ni{to no re{enie toa e najdobar izlez. To~no e deka toa e skapa od toa. Jas seriozno bi se zaloìl za dislokacija koja e investicija koja bara pove}egodi{ni grade`ni raboti, no mo`na i treba {to pobrzo da se napravi. so ogled na ona {to gradot }e dobie se ispla}a. Mesto polo`bata i postavenosta na gradot ovozmoùva metro da 2. Stadion za sportisti bide napraveno i da bide celosno iskoristeno. Bi se zaloìl za {to pogolema afirmacija na sportot vo Kisela Voda preku rekonstrukcija i izgradba na pove}enamenski igrali{ta i sali. Osven ova, bi se obidel da izgradam stadion za nekoja ekipa koja vo idnina bi moèla da postigne uspeh kako vo doma{niot, taka i vo me|unarodniot sport. Toa bi bil stadion so fud- balski teren i atletska pateka i so kapacitet do okolu 12.000 gleda~i. 3. Rekonstrukcija na pateki i parkovi Vo Op{tinata e potrebna temelna rekonstrukcija na ulici, trotoari i pred se na parkovite. I toa bi mi bilo prioritet so cel na gra|anite da im se obezbedat mestata za druèwe i razladuvawe vo ovoj topol period. Bi nastojuval da iskoristam sekoja slobodna povr- {ina za taa namena so {to takvi kat~iwa bi dobile {to pove}e naselbi vo op{tinata.

8 juli 2021 8 FOTO DOKAZ GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

Namesto se~ewe drva, mo`e i vaka. Na nekoi ne im pre~i drvoto, naprotiv, go po~ituvaat, pa napravile se ogradata da ne bide pri~ina za da Ekolo{ka kosilka na Video Smilevski Bato. zaigraat sekirite. Ogradata malce e zavrtena, no Ne i treba ni nafta, ni me{avina, ni benzin, spaseno e edno drvo, dobieno zelenilo, po~ist pa nitu struja. Si raboti bes{umno, a odvreme vozduh, senka i ubavina. Prekrasen primer. Riste navreme i ja obogatuva po~vata. Jordan

Ovoj objekt se nao|a vedna{ do Dramski teatar. Kultno mesto vo Skopje. Ovde nekoga{ muziciraa ~lenovite na Makedonska filharmonija. Druga muzika se slu{a{e. Ovaa e grda. Grdata slika na zaboraveno Skopje. Marija

Foto Studio so 27 godi{no postoewe. Profesionalni uslugi od oblasta na Foto i Video produkcijata. Tel. 02/3062-018, 078 305-186

8 juli 2021 FOTO DOKAZ 9 GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

Ova „fi}o“ nekoga{ bilo gordost po pati{tata, a sega `alno e parkirano na javen prostor vo Kisela Voda. Duri od sram propadnalo „fi}oto“ vo asfalt. @alno e, a i ne e ubavo da se gleda vakva slika. Jovan M.

Vo krugot na Klini~ki centar „Majka Tereza“ ima se, od igla do lokomotiva, pa duri i ~orapi, ga}i, igra~ki se mo`e{ da si kupi{. Kako na pana|ur. Ama ovaa jadna fontani~ka nema ni kapka voda. A izgor leto. Pa ima li nekoj da ja odvrti slavinata? Goran

Po~ituvani ~itateli, Preku rubrikata „FOTO DOKAZ“ mo`ete da ispratite poraki do skopskite gradona~alnici za se ona {to mislite deka treba da go popravat, dopravat, napravat, is~istat... ili pak da gi pofalite za ne{to dobro sraboteno. Site va{i fotografii i kratok komentar mo`e da ni gi ispratite na email: [email protected] Vo zavisnost od prostorot i soodvetnosta na sledete ne na porakite Redakcijata na „SKOPSKO EHO“ Skopsko Eho pogolemiot del od niv }e gi objavi vo vesnikot.

8 juli 2021 10 OBJEKTIV

Letna kampawa za bezbednost na pati{tata – „Vozi odmoren“ Kako posledica na nepo~ituva- RSBSP i MVR vikendov vo Ohrid weto na pravilata i propisite vo go najavija po~etokot na „Letnata soobra}ajot, lani vo Makedonija kampawa 2021” koja }e se re a lizira 125 lica go zagubija ìvotot vo soo- pod mototo „Vozi odmo ren”. Celta na bra}ajni nezgodi, a 5.774 lica se letnata kampawa e po dobruvawe na povredeni. Statistikata potvrduva bezbednosta vo soobra}ajot na pa- deka najgolem broj od soobra}ajnite ti{tata preku edukacija i podigawe nezgodi so fatalni posledici se na svesta kaj voza~ite za vlijanieto slu~uvaat tokmu vo letniot period. na visokite letni temperaturi i na dej stvo na alkohol, ukaùvame na Minatata godina vo mesec juli 17 zamorot na sposobnosta za upravu- vo za~ite, so poseben akcent na mla- lica go zagubile ìvotot vo soo- vawe na motorno vozilo. dite, vo uslovi na zdrav razum i bra}ajni nezgodi i 19 vo mesec av- – Apeliram do voza~ite da bi- trezvena sostojba, da uvidat kakvi gust. Minatata godina e godina so dat vnimatelni i koncentrirani se nivnite sposobnosti za upravu- najmal broj na `rtvi vo soo bra }ajot, koga u~estvuvaat vo soobra}ajot, da vawe na motorno vo zilo pod dej- no se u{te taa brojka e visoka i mo- ne go potcenuvaat zamorot, da patu- stvo na alkohol. Posledi ci te od è da se namali samo so zaedni~ ki vaat odmoreni i naspieni i da pra- so obra}ajnite nezgodi se premno gu napori na instituciite i gra|a nite. vat minimum 15 minuti pauza na bolni, te{ki i nena domestlivi, Tokmu poradi toa, MVR i Repub- se koi dva ~asa vozewe. Soobra }aj- vo soobra}ajot nema mesto za lica li~kiot sovet za bezbedost na soo- nite nezgodi koi se posledica na pod dejstvo na alkohol, toa e po- bra}ajot na pati{tata (RSBSP) vo zamorot naj~esto zavr{uvaat fa- rakata koja {to denes ja ispra}ame naredniot period prodolùvaat so talno. Pokraj zamorot, brzinata i do site u~esnici vo soobra}ajot – edukativni, soobra}ajno preventiv - alkoholot se glavnite pri~ini za izjavi Gordana Koùvarovska, pret- ni aktivnosti, no i so zasileni ko- pre dizvi kuva we na soobra}ajni ne - se datel na RSBSP po povod po~e - n troli od strana na soobra}ajnata zgodi so fatalni posledici. Tokmu to kot na letnata kampawa. policija, se so cel za{tita na ìv- zatoa, denes so pomo{ na takana- Letnta kampawa }e se realizira otot i zdravjeto na site u~esnici re~eni „pijani nao~ari” koi simu- vo narednite dva meseci na teri- vo soobra}ajot. liraat percepcija na lice pod torijata na celata dràva. INTERVJU 11

BILJANA IVANOVSKA Za Skopje odlu~uvaat lu|e {to ne go sakaat, a javniot interes im e mislovna imenka Ne moè nekoj {to od dete ne go po~uvstvuval duhot na ovoj grad da donesuva razumni odluki iljana Ivanovska, pretsedatel- mer na ul. Cvetan Dimov, na bul.Kli- Bkata na Dràvnata komisija za ment Ohridski, na ulicata Ilinden- spre~uvawe na korupcijata e krajno ska, a neodamna i na ulicata Orce nezadovolna od onaa {to mu se slu- Nikolov se isekoa i zdravi drvja. ~u va na nejziniot roden grad. Ako se potsetime i ako sporedime kako izgleda{e plo{tadot i park~i -  Koga }e kaète Skopje, koi mi- wata pokraj ulica Makedonija, a kako s li i sliki Vi se pojavuvaat? se sega jasno e deka revoltot kaj gra- - Sekoga{ }e mi se pojavuvaat |anite {to si go sakaat gradot e op- slikite od vremeto koga Skopje ì- ra vdan, a koga na toa }e se dodadat ve e{e so du{a, koga skopskite maala od edna strana donesenite odluki se budea vo opojni mirisi od lipa {to zna~at u{te pogolemo betoni- od jasmin od anamska raka, karan- rawe na gradot i poddrùvawe na fil~e i mnogu drugi mirizlivi bil- li~nite interesi, a od druga strana ki... Jas se rodiv i porasnav vo ku}a prikaànata nemo} na instituciite vo edno od najstarite skopski maala i na op{tinskite gradona~alnici i – Чair, vo vreme koga ova maalo izo- soveti da go spre~at seto toa neza - biluva{e so zelenilo so golem park, konsko rabotewe sozdava golema neza koj, moite drugar~iwa od Kra- doverba kaj gra|anite. Li~no smetam guevac inaku gosti za patronatot vo deka ne moè nekoj {to od dete ne go na{eto u~ili{te, mislea deka e Gra- po~uvstvuval duhot na ovoj grad da dski park. Narodot si be{e sre}en, donesuva razumni odluki. ra stereten Sekoe maalo si slave{e svoja ve~er. Za àl, neodamna pomi-  Dali Vie dovolno mu dadov- nav od Чair, ne mi se veruva{e kako te na gradot? moè tolku lo{a transformacija da - Za Skopje pravam se {to moàm, se napravi, namesto zelenilo zgra- no vo ovie okolnosti... se e malku... di na sekoj ~ekor, a parkot desetku- Kako da nema kraj interesot okolu koj van od site strani. @alno. site politi~ki strukturi se vrtat i toa po zakon. se doureduva a ne da se {iri. Mnogu  Skopje i skopjani davaat i va`no e da se slu{a glasot na stru~ - pla }aat, no dali instituciite i  So {to najmnogu se gordeete na ta fela od oblasta na urbanizmot gradona~alnicite dovolno mu da- vo Skopje? i grade`ni{tvoto i da se napravi va at na gradot? - Porano mnogu se gordeev so Sta - eden silen branik za za{tita na - Gledano vo celina mislam deka ra ta ~ar{ija, denes i taa ne e toa javniot interes. Toa {to se slu~uva gradona~alnicite imaat u{te mnogu {to be{e. Se raduvam na se {to e so odlukite povrzani so DUP-ovite za davawe. Jas se raduvam na sekoe ubavo na sekoe cvet~e i zeleno liv- vo pove}e skopski op{tini e mnogu metro velosipedska pateka, na sekoe ~e, iskreno se nadevam deka }e pro- zagriùva~ko. So prefrlawe na top- novo drvce, na sekoe podignato zele- ra boti svesta kaj lu|eto da go ~uvaat kata od edna do druga institucija i nilo, no istovremeno àl mi e i re- toa {to }e se nasadi. Sakam da ne se pravewe teatar za javnost, povtorno voltirana sum koga gledam ise~eni povtorat slikite od minatoto {to doa|a do izraz faktot deka za ovoj drva na pove}e postari ulici, pri- svedo~at kradewe na {totuku nasa - grad odlu~uvaat lu|e {to ne go saka - deni drvca ili cve}iwa ili u{te at, a javniot interes im e mislovna pove}e parkirani vozila vo sred ze- imenka. Ne moè pola dràva lenilo kako na primer pred zakono- davniot dom i toa od onie koi treba  [to Vi nedostasuva vo gra- da ìvee vo eden grad da gradat politiki i da nosat zakoni dot, a {to bi odzele?  Koe Skopje go sakate pove}e: za lu|e. - Nedostasuva gra|anska odgov- Ova sega ili toa od porano? ornost i ekolo{ka svest kaj lu|eto, a - Jas go sakam Skopje, toa mi e roden  Pregolemo li e Skopje za Vas, mi pre~i suetata kaj poedinci koi grad i mene i na moite predci. No, ra- treba li da raste ili da se na- nosat odluki so koi gradot se nagr- zli~ni ~uvstva mi pobuduva Skopje od mali? duva. toa vreme i sega{noto Skopje. @al mi - Definitivno {tetno e za site e za ova {to mu se slu~uva na Skopje vo ako prodolì trendot na rastewe  Vo kakvo Skopje sakate da ì- podolg period. @al mi e {to so de- samo na Skopje...Treba site delovi ve ete? cenii se vodat pogre{ni politiki i go na dràvata da se razvivaat, sekoj - Sakam da ìveam vo ~ist i ze- optovarija gradot so prenaselenost i grad ima svoja ubavina, svoja isto ri- len grad, so izgradena velosipedska so beton. Ne moè pola dràva da ì- ja, svoja specifi~nost. Nas ni treba infrastruktura, so kvaliteten grad- vee vo eden grad. razviena dràva, a ne ugu{en grad. ski prevoz osloboden od soobra}aen Li~no mislam deka Skopje treba da mete`.

8 juli 2021 12 ZA NAS 25.000 VESNIKOT GO IMA I VO VA[ETO MAALO... tira` Zemete primerok na „Skopsko Eho“ na 100 lokacii niz gradot Ova se lokaciite kade mo`e da si zemete vesnik „Skopsko eho“, koj besplatno ve ~eka sekoj ~etvrtok: Автокоманда: Маркет КАЛИНКА; Драгстор ЕЛДЕ Ново Лисиче: АГРОВАРДАР ПРОМЕТ Аеродром: Тобако ТАБАК ИВ; Пекара ЈОВЧЕ ТЦ Бисер; Пилјара греен Тафталиџе 1: МЕСАРА АНДРЕА Фруит; Маркет ОКИ; ДИСКОНТ М; Месарница БЕЈБИ БИФ ТЦ Бисер Тафталиџе 2: ТОБАКО ВЕНЕРА Битпазар: Тобако ГАБЕРЦИ ТРЕЈД Центар: ДЕНЕСА ТОБАКО, ТОБАКО МТ АС, Бутел 2: ТП КИКИ; Продавница МАТАК ТОБАКО ЛАЦДИ, продавница ЦАЦИ, КИОСК ВИТА ПРЕС Влае: ТИКТАК Тобако Црниче: ПОЛО МАРКЕТ Водно: ВОДНО МАРКЕТ Чаир: Продавница ГИЛЕ СУПЕР ТРЕЈД; ТП КИКИ Железара: ПАПАК ТРЕЈД Ченто: МАРКЕТ АНГО КОМЕРЦ Капиштец: Тобако МАРТОН ТП Карпош 1: Продавница УН АМИГО ГРАНДЕ Карпош 2: Тобако ЕСТЕРА ЛУКА. Карпош 3: ТАК ТОБАКО; ДАНИ МЦ. Карпош 4: Зур и Гранап К. Вода: Тобако МОРНАР; Тобако ТО МИ АС; Маркет ДИМ Козле: ЗОКИ ГОЛД Населба Лисиче: ДИСКОНТ М @IVOT 13

HEMA Se borime po pandemijata na korona virusot da ne se slu~i pandemija na maligni bolesti Se~at i betoniraat! Bitno e gra|anite redovno da Na Kej 13 Noemvri gi zabetoniraa odat na pregledi bez razlika starite drva. Potoa otkako se krena na sostojbata so pandemijata, vreva na socijalnite mreì, otkako stotici i stotici gra|ani se pra{u - bidej}i malignite zaboluvawa vaa – abre {to e, pak, sega ova - gi od- moàt da se izlekuvaat samo betoniraa. Do nekade. Sramot nema da ako se fatat vo rana faza, moàt da go pokrijat ni so ~ernobil- veli Mirjana Babamova, ska betonska kupola. programski koordinator vo Mislite li deka po gre{ka gi betoniraa? Te{ko. Stanuva zbor za re- Zdruènieto HEMA fleks, za nabieno povedenie. Koga o borbata so i protiv malignite 2018 godina i vo nego ve}e ~lenuvaat sekoj den imate naredbi – Betoniraj Vbolesti sekoga{ najva`ni bile okolu 400 ~lenovi. tamu! Betoniraj vamu! Beton vo Kozle, preventivnite pregledi i ranoto ot- - Se borime za {to porano otkri- @danec, Чair, Butel, pa se do Saraj, krivawe na bolesta. Ako taa rano se vawe na krvnite karcinomi kako {to normalno e po navika da se betoni- ot krie {ansite za ozdravuvawe se se limfomite, leukemiite, mielomi - raat i drvjata. Za da ne pomislat gra- mnogu golemi. Za taa cel mnogu va`ni te, no i na site drugi karcinomi koi dskiot tatko Petre [ilegov i drugite se preventivnite pregledi „skrinin- se pove}e gi poga|aat gra|anite. Taka e gradona~alnici deka e napravena gre- zi” koi periodi~no se organiziraat od i vo ovoj period. Postojano upatuvame { ka. strana na na{iot zdravstven sistem i apeli i barawa do Ministerstvoto za Se se}avate kako gi kornea gole mi - pri koi postoi {ansa da se zabeleàt zdravstvo, do ministerot i drugi na- te drvja na Orce Nikolov? I {to od- najrani simptomi na onkolo{kite ili dle` ni da porabotat pove}e na prog- govori Bogdanovi} – nekoi nemale hematonkolo{kite zaboluvawa . No, ra mite za rana dijagnostika i po ~es to korewa, morale. Verojatno i ovie na pandemijata so korona virusot koja da upatuvaat apeli za redovni pre- Kej ostanale bez korewa, pa udri be- trae pove}e od godina ipol, opto- gledi, no poradi pandemijata so Kov- to not. Za sekoj slu~aj. Da ne padnat. varenosta na bolnicite so paci- did 19 virusot se e vo zastoj. Ete, na dete da mu dade{ da si ig- enti so Kovid-19 prakti~no gi Predupreduvame de ka v god- ra so beton, nema da betonira drvo. stopira vakvite masovni pre- ina ili potoa }e ima se Rabotite oti{le predaleku, oti i ne gledi. Poradi toa, postoi pove}e zaboleni od ma- e prv pat vaka da se pravi. ]e mora da opasnost kaj mnogu pacienti ligni zaboluvawa i toa se vratime vo vremeto na socijaliz- navreme da ne se otkrie bo- mot koga sadeweto drva namesto be- lesta i taa podoc na da bide MIRJANA BABAMOVA: tonirawe be{e normalna rabota. fatalna. Za da ne se slu~i Predupreduvame deka Koga ima{e akcii i postojana eduka - ova Zdruènieto za pomo{ i v godina ili potoa cija. I odgovornost – da se ~uva toa poddr{ka na pacienti so he- }e ima se pove}e {to e op{to dobro. matolo{ki zaboluvawa i nivni zaboleni i toa vo pote{ka neguvateli – HEMA postojano upatu - faza od bolesta va apeli gra|anite da odat na redovni pregledi, se so cel da se di jagnosti - SKOPSKO EHO ciraat hematolo{kite maligni zabo- vo pote{ka faza od bolesta, koga mo`- ul. Dimo Haxi Dimov br. 38, Skopje luvawa vo rana faza. Inaku, ova e nos tite za lekuvawe se iscrpeni veli tel: 078/418-692 zdruènie koe postoi od fevruari Mirjana Babamova, programski koor- osnova~: dinator na ova zdruènie. Antonio Spasev Vo HEMA naveduvaat deka Klinika - Redakcija: Se raboti na ta za hematologija objavila deka vo glaven i odgovoren urednik: 2019 imalo okolu 200 novozaboleni Hristo Ivanovski registerot na bolni od limfom, a vo 2020 okolu 90. Seto [email protected] Eden od problemite vrzan za ova se dolì na neredovnite pregledi Izdava~: nepostoeweto na edinstven regis- poradi pandemijata so Kovid 19, ed- EHO MEDIA GRUPA tar na zaboleni od karcionomi, nostavno gra|anite gi odlagaa potreb- ul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje se ~ini, se mrdnal od mrtva to~ka. nite pregledi, a koga }e otidat na ìro smetka: 290-1000000918-08 - Dobivme informacija deka e pregled mo`no e bolesta da e vo kasna Direktor: po~nata negova izrabotka, poda- faza. Vladimir Pandovski tocite bi trebalo da se objavat - Nie se zalagame i pacientite da Marketing: verojatno vo 2022 godina. So toa dobijat sovremeni terapii. Ona {to [email protected] }e znaeme to~niot broj na bolni postoi kako sovremena terapija ne e tel.078/444-021 od karcionomi. Toga{ moè i po- dostapno za site, nekoi lekovi koi se Tira`: 25.000 primeroci dobro da se planiraat nabavkite skapi i po 5.000 evra mese~no, gi nema Ispe~ateno na: 7.7.2021 g. Pe~ati: „Evropa 92“ Ko~ani na lekovi i vo koj period }e bidat na pozitivnata lista. Kako toga{ da se ul. Krièvska br.22 koristeni, potencira Ba bamova. lekuvaat onie pacienti koi ne se imo- t ni, potencira Babamova.

8 juli 2021 Истакнете ја вашата реклама преку ТАБЛО Медиа

 Забележлив и кога не очекуваш  Флексибилен во промена на постерите  Прецизно одредување на таргет група  Сугестивен  Идеален за пренесување на детални информации  Внимателно избрани 500 локации во градот  50.000 лица дневна фреквенција

 Концепт на рекламирање со кој најлесно може да се дојде до саканата таргет група  Рекламирањето е во рамка во која се поставува постерот со рекламната порака МАРМАКС СТЕП  Рамките се лоцирани во станбени и деловни згради, ДООЕЛ Скопје исклучиво во приземјето, пред тел: 078/444-021 лифтот или во самиот лифт е-mail: [email protected] IMAME 15 KVORUM Dlaboki se korenite red izvesno vreme namerno pi- na makedonskiot jazik, P{u vav za identitetot – makedonskiot identitet koj pretstavuva slo èna kompozicija od pove}e zna- zatoa gi potkopuvaat ~aj ni ~initeli. Pritoa gi istaknav imenskiot i kolektivniot, kulturni - Kliment i Naum so nivnite u~enici. zbo gatuva so zborovi ot (j a z i k, literatura, muzika, ume- Potoa, sledi periodot na crkovno- od site makedonski tnost, folklor), religiozeniot, et- slovenskiot pismen jazik od make- na re~ja. ni~kiot i nacionalniot ~initel, koi donska redakcija. Na ova pak, se na- Nata{a KOTLAR site zaedno ja ~inat posebnata – Istoriskata specifi~nost se og- dovrzuva Re{enieto - TRAJKOVA makedonska istoriska sodrìna ili leda i vo toa {to makedonskite dina Prvoto zasedanie m a k e d o n s k i o t i d e n t i t e t. jalekti ve}e se oformeni vo 16 vek, na ASNOM (2 avgust 1944) za vovedu- Zatoa da se zboruva za identite- a ne{to podocna sledat i delata vawe na narodniot makedonski jazik tot posebno od jazikot i od istori- napi{ani na makedonski naroden kako slu`ben jazik vo makedonskata jata – makedonski e pogre{no i jazik od prvata generacija avtori na dràva, kako i Re{enieto na Prezi - zna~i mistifikacija so umisla! Za- sovremenata makedonska knièvnost. diumot na ASNOM od 5 maj 1945 g. za toa od aspekt na istori~ar }e se Na ova pak, se nadovrzuva zapi {a - makedonskata azbuka i usvojuvaweto obidam da ja pretstavam ìvata noto bogato usno narodno tvo re{tvo na makedonskiot pravopis od 7 juni povrzanost na jazikot i na istorijata vo delata na Miladinovci, Cepen- 1945 g. Poslednive re{enija zboru- na makedonskiot narod. Konkretno, kov, [apkarev i na drugite sobira~i. vaat deka makedonskiot literaturen vo makedonskiot jazik e kondenzirana Osoben pridones vo standard- jazik e kodificiran na narodna os- make donskata istoriska posebnost, izacijata na makedonskiot jazik nova, a istoriskoto prosleduvawe makedonskata genetska speci fika. imaat knigite na \or|ija Pulevski i konstatira red analogii {to se slu- Taa po~nuva so prvite: glase`, znak dejnosta na lozarite (~lenovite na ~uvale kaj nas i vo razvojot na dru - i simbol na na{ite praroditeli Mladata makedonska knièvna drugite literaturni jazici vo sloven- prisu tni na makedonskiot prostor, ìna i nivnoto spisanieto „Loza”) skiot svet. prodol ùvaj}i so simbiozata na an- koi go uprostile pravopisot i gi is- Denes vo uslovi koga postojat oko- ti~kata (brigiska, pajonska, staro- frlile site nepotrebni znaci vo lu trinaesetina slovenski liter- makedonska) i na srednovekovnata dotoga{noto pi{uvawe. Prvata sta - aturni jazici, sli~ni i razli~ni usnena i pismena sodrìna. n dardizacija na makedonskiot jazik me|u sebe, za nas e zna~ajno, toa {to Pritoa, ovaa istoriska poseb- ja postavuva K. P. Misirkov, vo 1903 makedonskiot literaturen jazik pre- nost ja beleì i kodifikacijata na g. so knigata „Za makedonckite rabo - tstavuva edna kulturna dejnost koja staroslovenskiot jazik – glagoli- ti” postavuvaj}i gi osnovnite prin- ja afirmira na{ata posebna make- cata na svetite bra}a Kiril i Meto- cipi za kone~noto kodificirawe na donska nacionalna svest i vo isto dij sozdadena vrz avtohtonata – makedonskiot jazik – za osnova na vreme nemilosrdno i uporno opsto- ìva, narodna i govorna praktika, literaturniot jazik da se zemat cen- juva pred severnite i nedobronamer- kako i knièvnata {kola na ohrid- tralnite makedonski govori; fonet- nite pritisoci, vlijanija i smisleni skite za{titnici, prosvetitelite ski pravopis i re~nikot da se mistifikacii i negirawa!

IN BOKS

godina. I, na kraj, kapitulacijata [to ne smee da se zaboravi na Nacisti~ka Germanija, 1945 godina. ANTIFA[IZAM. Na v~ - pred toj datum bea formirani ne- Denot na borecot ve}e odamna ne e ra{en den, vo ne koga{ - koi partizanski odredi, kako, na e dràven praznik vo Republikite, nata dràva, se slave{e primer, Prviot sisa~ki partizan- koi proizlegoa od nekoga{na ta so- Denot na borecot, praznik ski odred vo Hrvatska, juni 1941 go- juzna dràva. No, se}a vawata i pod- poznat i kako Vostanieto dina. gotvenosta da se pruì otpor kon na jugoslovenskite narodi. Imeno, Kako rezultat na odlu~nata an- sekoj fa{izam i nacizam ostanaa. na 4 juli 1941 godina Politbiroto tifa{isti~ka borba Italijanskite Toa nikoj ne smee da go zaboravi, na CK na KPJ donese odluka za vojski se povlekoa od ovie pros- u{te pomalku da go potceni. podigawe vostanie protiv fa{iz - tori, 1943 godina. Potoa, slede{e Qubomir Cuculovski mot od sekakov vid, makar {to i kapitulacijata na Bugarija, 1944 - 5 juli, Fejsbuk

8 juli 2021 Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „SKOPSKO EHO“ 16 IMAME KVORUM Ne si igrajte so obrazovanieto i na{ite deca ojde vreme dràvi da se fa- ili na neiskoseni ledinki. Stra- dar, u~iteli i u~i- Dlat deka }e pravat stanica na { no! telki kako od „na{e Me se ~inata, na Mars... Sepak Vladata i minister- vreme”, iskusni pe- Vo Makedonija pak dojde vreme kata ne sedat so skrsteni race, dagozi so znaewe i Nikola da se falat deka napravile spo- tur kaat proekt za digitalizaci - avto ritet. Namesto TASEV r tska sala vo u~ili{te... ja, nas koro u~enicite }e dobijat toa, vo poslednite U~enicite vo Volkovo, kone~ - ta bleti, kompjuteri i digitalni deset godini vo u~ili{tata se no minatata nedela, po 60 godini u~ebnici. ]e bidat reformirani vdo mija i mnogu paraderi so par- ~ekawe dobija nova spor tska sa- i digitalizirani. Prvo }e tr~- tiski kni{ki. Tie ni gi vospitu - la. Ubava vest! I centralnata i kaat decata vo pra{inata, a pova at decata. lokalnata vlast ne ja ispu{ tija toa na internet }e gledaat kako E otkako ova }e se sredi, daj- prilikata da se istoporat so drugi deca niz svetot sportuvaat te gi digitalnite reformi. Ama fal bi kolku se vloùva vo obra- i soboruvaat rekordi vo salite. neka bidat so stru~en pristap i zovanieto i vo razvojot na deca - Na na{eto obrazovanieto na - analiza, so koristewe na iskus- ta, no ispu{tija da kaàt kolku vistina mu trebaat reformi, mu tva od drugi zemji. Reformite godini od osamostojuvawe to na treba razvoj i sovremena nasta - mora da bidat kompletni, na- Makedonija, SDSM ima{e minis- va. No pred se mu treba sood- mesto parcijalni re{enija {to ter za obrazovanie i zo{to do vetna infrastruktura. Stotina }e zadovoluvaat hir na nekoj po- sega ova u~ili{te be{e bez spo- u~ili{ta nemaat sportski sali, liti~ar. r tska sala. no i tie {to gi imaat ili se bez Se se}avame i na proektot No, da se razbereme, ne e ova greewe ili im protekuva krovot. „kom pjuter za sekoe dete”, kolku za falba ako se znae deka sre}ata Toa treba da se re{i! No treba pari se potro{ija, a nikoga{ na decata od Volkovo, za àl, se da se re{at i drugite problemi, vistinski ne profunkcionira. u{te ja ~ekaat u~enicite od u{te zatoa {to boli informacijata Kompjuter ima{e sekoe dete, no stotina u~ili{ta vo drà vata. deka se u{te ima u~ili{ta so internet nema{e sekoe u~i li{- Tie se u{te nemaat spor tska sa- polski vecea i bez voda, se u{te te. la. I pokraj toa {to pre thodnata vo mnogu u~ilnici na sredina Da ne bide taka i so ovoj pro - Vlada od 2009 godina po~na, a babotat stari }umbiwa na drva, ekt za digitalizacija! Xabe mu e sega{nata go pro dolì proektot mirisa na muvla, a dru{tvo na na u~enikot digitalen u~eb nik, za izgradba na re~isi 150 u~ili - u~enicite im pravaat i gluvci ako treba da koristi polsko vece, { ni sportski sali, se u{te ovie koi „slu{aat nastava” od {kaf- xabe mu e tablet ako nema sta- u~enici „fizi~ko” imaat vo pri- ~iwata kade {to se ~uvaat knig- bilen internet. sposobeni u~ilnici, holovi ili ite... Ne si igrajte so na{ite deca, na nadvore{ni igrali{ta. No Potoa, na obrazovanieto mu obezbedete im seopfatni uslovi del od niv i na zemjeni tereni tre ba i kvaliteten nastaven ka - za u~ewe!

IN BOKS

Oslobodeni od Tu|o ne sakame, beton - identitetot svoeto ne go davame [ilegov kako Sekoj ima Makedonski heroi. Supermen gi os- pravo da bide Makedonski borci. lobodil drvjata toa {to saka, Makedonski prosvetiteli. od betonot. Ne neli (evropski Makedonski narod. se znae dali ne- vrednosti tintiri-mintiri). Makedonec. koj }e snosi odgo - E pa vaka: Makedonka. vornost, koj }e ja Republika Makedonija. Fudbalska Federacija na Make- plati cenata i Makedonski jazik. donija. za betonot i za negovoto otstranu- Makedonska istorija. (prodol`i ja nizata) vawe, itn. Makedonsko zname. Ni{to pomalku. Tu|oto ne go saka me, Sega ostanuva u{te nie da se Makedonski grb. svoeto ne go davame. Sekoj koj oslobodime od beton-identitetot Makedonska himna. misli i deluva poinaku, za mene e so koj nas n* okovaa i zadu{ija. Makedonska kultura. neciviliziran, fa{ist, naci st, Gledate? S* e mo`no! Makedonska muzika. profiter i smrten neprijatel. Biljana Vankovska Makedonska literatura. Darija Andovska - 3 juli, Fejsbuk Makedonska umetnost. - 30 juni, Fejsbuk

8 juli 2021 Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „SKOPSKO EHO“ IMAME KVORUM 17 Skopje e uni{ten grad od lu|e koi mislat deka sä znaat andemijata go prevrte svetot, a vaat deka lu|eto ìveat vo ~ista sre- dovedeni do stepen na Pnas ne dovede do rabot na is~ez - dina, kako vo cvetna gradina: tie gi celosna ne prepoznat - nu vawe. Ne treba sekoga{ re{enieto bri{ele porakite „koi {irat govor li vost. da se bara i o~ekuva od politi ~a ri- na omraza”! So grià za gradot te: sekoja vlast do sega be{e dostojna Starata arhitektura i skopskite ne moàt da se pofa- samo za prezir. Narodot, apati~en i maala se rascepkani ili runinirani, lat ni „obi~nite” lu|e, Vladimir egoisti~en nema volja nitu sila da a ne vidovme primer na talantirano no isto taka i tn. in- VELI^KOVSKI se sprotivstavi i da podigne glas povrzuvawe na staroto so no vata ar - telektualci! I na{a - protiv nepravda i odbrana na svo- hitektura ili – del od „urbanoto seta zemja navleze vo nova depresivna jata dràva i identitet. lo” da se sozdade prostor za po dig - forma na ìvot. Edna grupa talenti- Stru~wacite ne moèa nitu znae - nuvawe zamisleni „vertikal ni ekrani crta~i izraboti ironi ~ no-sa r - ja da gi spre~at, a sega nitu da gi ko- stenzii”. Vo Skopje i natamu se gradi kasti~ni ilustracii na bibliski regiraat gre{kite i nedo sled nostite nekontrolirano pri {to preovladuva pouki i poraki, mislovni vo crno- vo organizacijata na urbaniot pros- grdata konfekciska {ema i gradewe sivi tonovi. Pro~itav deka e o{ te te - tor i ìvotot vo nego. Proektite gi {oping centri vo uslo vi na siro ma{- no deloto „Hram” postaveno vo javen dobivaat onie koi se bliski da partija. Vredni ostvaruvawa od vremeto prostor, konstatiraj}i u{te eden pri- tijata na vlast, ne spored kvalitetot na modernizmot se zats krieni od po- mer na neodgovornost. Se pak, ostanu - kako primaren kriterium. Glavnite gle dot naru{uvaj}i gi delovite i ce- va pra{aweto dali nekvalitetno odluki gi donesuvaat nekompetentni linata na haoti~no i ne planski ure- de lo moè da bide pri fateno kako li~nosti koi se na vlast, a instituci- duvan grad. Dovolno e da se frli donacija? Ima primer na odbiena ite, koi re{avaat va`ni pra{awa i pogled na zatrupaniot prostor okolu kvalitetna donacija. Vo Skopje ima problemi se okupirani od polupis- MOB, na runiniranata NUB „Sveti pove}e zgradi vo koi ne postojat ele- meni „stru~ni” lica. Skopje e uni{ten Kliment Ohridski”, objekt zatskrien mentarni uslovi za ìvot: problemi grad tokmu od takov profil na lu|e so novi „monumenti”, za da se prepoz- so pokrivot, ins ta laci i te itn. koi mislat deka se znaat, a ne vistin- nae diveeweto na urbanata mafija. Zagrozeni vo zemjata, kako i od skite poznava~i. Gradot e sfaten Pred nas is~ezna kompleksot Skopski stranski dràvi se pra{uvam: Zarem kako par~e hartija na koe se pi{uva, saem, fakultetite na UKIM, ubavite e potrebno postojano da se povtoruva i bri{e, se {arka po slobodna volja. zaobleni balkoni na arh. Kube{. Ar- – Jas sum Makedonec koj govori make- Gradot se gu{i a op{tinite i gradot hitektonskiot kompleks na Vladata i donski jazik i ima sopstvena istorija so fotografii i zborovi ne ubedu- na Telekomunikaciskiot centar se i kultura?!

oga se zgolemuva Kdanok postoi rizik Struen udar na nose~kiot od postignuvawe na posakuvanata cel, ko- dano~en stolb – DDV-to ga se namaluva, u{te pogolem. Seko ga{ na- na ta energija, ama zatoa pak gradat dalizmot), a ovde e napraveno obrat- maluvaweto na dano- energetski kapaciteti i se izvoz ni- no. Moèlo, na primer, da se namalat cite se pravda so toa ci na elektri~na energija. Se se- pogolem broj na administrativni ta- deka pove}e }e ostane }avam na analizite praveni za ksi, koi gi imame premnogu. Namalu- vo xebovite na gra|a - „Чe bren“ i „Gali{te“ pred 20-tina go- vaweto e napraveno kaj tehni~ki na j - nite, no toa nikoga{ dini, deka se obezbeduva{e vrabotu- sovremeniot vid danok – DDV. Gi os- Slavko ne se slu~uva. Koga dr- vawe na okolu 2.000 lica godi{no tava{ bavnite i razvle~enite dano - LAZOVSKI à va se povlekuva, dodeka se gradat i deka 23-25 otsto ci so najgolemi tro{oci za nivno so- ne koj drug go zazema od investicijata kako danoci i pri- birawe, a onoj, koj go pravi seto toa ne j zinoto mesto i toj go zema neze- donesi }e se vrati vo Buxetot. na najdobar moèn na~in, go skra tu - menoto. A toj ne e klient na Centarot 4. Namesto namaluvaweto na sta - va{. za socijalni raboti. pkata na DDV, da si ostane{e ista 6. Vo dano~en sistem so tesna da- Eve zo{to sum protiv namalu- stapka, a da se zgolemat izdvojuvawa - no~ na struktura (mal broj na vidovi vaweto na DDV za elektri~nata en- ta na energetskata siroma{tija (na - danoci), kakov {to imame nie, vo koj ergija: mesto po 600 denari da im se dade nose~ki stolb e DDV, se udira tokmu 1. Koga se namaluva stapkata na pove}e od toj iznos) i za energetska po nego. DDV na edno dobro ili usluga se za- efikasnost (da se dodeluvaat sub- 7. Site nastojuvaat da napravat siluvaat apetite na ostanati u~es- vencii za nabavka na inventori). brz i evtin dano~en sistem, nie ob- nici vo prometot da barat pomala 5. Koga se vr{i ,,dano~na kompen- rat no, a vaìme za zemja so baven da- stapka za svoite dobra i uslugi. zacija”, vo slu~ajot se namaluva DDV, no ~en sistem i so nizok neto dano~en 2. So namalenata stapka go priv- a se voveduva ekolo{ka taksa, voo bi- efekt. Nie se u{te tro{ocite na od- elegira{ i onoj koj ne treba. ~a eno e namaluvaweto da se napravi a no~uvaweto, kako kaj dano~nite obv- 3. Treba ufrlawe pari vo sek- kaj ponesovremenite vidovi danoci, r znici, taka i kaj dano~ni organi torot energetika, a ne obratno. Vo (na pr. kaj taksite, danocite na imot (UJP i ODA (op{tinite) ne gi presme- mnogu zemji ima i akciza na elektri~- i dr. na koi po~etocite im se vo feu- tuvame.

8 juli 2021 Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „SKOPSKO EHO“ 18 IMAME KVORUM Non pejpers i Baba Zumbula pejpers akne` (na angliski kis) zna~i moè li so Kosovo da se merime? Ko- pejpers. Patriotbojs Bmiroven dogovor, na primer – so vo e igra~ (aj lav ju droga, mafija, velet: kako da ne, {te „kis mi gudbaj”. Juda (Iskariot) e sla- mito), a nie sme gluv~eto Mice. mu poem na toj selak! ven kiser – bogami }e pravam partija Re{enie: aj da si staneme big-big Ama ~i~ko Bajden is „Juda-kis”. Jas dojdov na ovoj svet so flaster na Amerika. Slu`bite si laving Macedonija eden post-holokaust kis - po gre{ka ra botef bate. I crni ko{uli dojde - (vi lav Amerika too) - na Komunisti~kata partija so pre- ha (madam Le Pen, Zajas fantazi, mi- pa udirat, mavat, gr- rano seksualno vospituvawe (pred ster Levi...). V BLGARIJA si odeh na mit, a mafija{i se da se rodi ministerkata). Red i besa turizam majko, poarno mi be{e - tresit. Ama toj ima ima{e toga{. Ima dva kisa koi Rila, Beli bra}a (gi znaete li?), tenok stap, a Bugi saka Samuel pokaùvaat ante-kapitulacija spram Burgas, Varna, Sofija, Vito{a majko, debel stap. Macedo- SADIKARIO Bugarija: 1) Istoriskata komi sija more, planini, manastiri, drugari, nia (nort-severina) - KOLONOMOS u{ te ne e smeneta (posle izjavata Trnovo, Sandanski, Bansko – ubajna ima virtuelen stap. deka Bugarija za vreme na Vtorata mamo lepota. Kaj go izmislija onoj Na Briselci im pisnavme – „sram da svetska vojna ne bila fa{is ti~ka – Karaka~anov mi go ote~e apetitot so vi e” ({eim on ju) i si gi krenavme simnaha se pantaloni); aj da zovnemo tezi fa{i-~orba, si uvrtel oti gla- pantalonite. Pardon! ]e vidite - vo ministerku Elenu Karleu{u da gu ven e (tie fa{isti - nie Vata{isti, treto poluvreme. NARODE (pipl), suredi (starci – dosta pla~ete!). 2) a }e si bideme ako sme liz-trejters posle izbori drama – „tu {it or not Bugarija ne go menuva stavot i da i kle~o-revolju{n). Aj demek toj go tu to {it - wu {arena revolju{n”, pukneme od koleni~ewe posle ame- izmislil nacizmot. Krejzi be, tre- re~e dada CIA! Nie sme prvi etnoze- rikansko-germansko-portugalsko-hr - ba{ leb iting. A i Bugi-Makedonci leni vo vselenata! SPORT: Kle~ime va tski pritisok (kis mi sre}o). izmislil, demek Makedonec e Tito- do Alfa Kentauri. A i himna muti- Mu skuli bate, ma~os, bu{i-evro-dup- isti~ki Blgarin i Blgarski Pales - raat – dosta e (inaf), 30 godini ista ku, ili pak zastoj srcka, zapek, yift, tinec koj zborit stranski ezik pesmi~ka. Denes bate Albi, utre mozo~en udar, stagflacija, evro-kis (is torija is teritorija). A onie „re - LGBT (evrosong - uraaa). Zajas mi poe i aj-lav-ju-fa{i-solidarnost, a ne- zervni na{i” v Blgarija – nie si gi Jovano bre Jovanke, prevod - abre ma da mrdne biliv mi! Setete se ~krtnavme, da ne ne ùqaat! Abe Makedon~e! Bugi, aj da going tu Ar- deka Srbija ja bombardiraa zaradi na{ive politiks-men se gospoda – magedon (gramati~ka gre{ka za Var- qu bov kon Kosovo, ama za Makedoni - liz-trejt-bojs, kle~osi, and prego- {av sko geto), tu Sodom, Gomora, ja ni kogo nema da bombardiraat (lav- vara~i is going vit big filifili-bu- Tre blinka...pardon be, pak sme vo ne- no bejbi). Aj ti se molam du{i~ke garo, non-pejpers and baba Zu mbula koj film.

Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „SKOPSKO EHO“ DIREKTNO SO... 19

GORJAN JOVANOVSKI Na gra|anite im dadovme alatka za istaknuvawe predlozi za poubav grad o gra|anskiot aktivist Gorjan tot na Grad Skopje gi odbi predlo- SJovanovski, eden od kreatorite zi te za „Subvencii za steriliza - na novata platforma „MojGrad” raz- cija/kastracija”, za „Pris tapni govarame za promenite koi taa gi ul ici i trotoari”, za fabrikata done su va, a ~ija cel e jaknewe na „Ku prom”...Ne deluva li toa obes- di rektnata demokratija so koja gra- hra bruva~ki za gra|anite? |anite davaat predlozi za proekti - Naprotiv, toa be{e inicijalen do Sovetot na Grad Skopje i drugi uspeh za MojGrad, bidej}i predlozi - op{tinski soveti. te bea staveni na dneven red, i za istite se glasa{e. So toa se dade  Kakvo e dosega{noto iskust - kredibilitet na platformata kako vo so funkcioniraweto na plat- glas na gra|anite, i deka istite formata MojGrad.mk koja nastana predlozi mora da bidat slu{nati kako potreba gra|anite da imaat od sovetnicite (koi da se potsetime interakcija so instituciite? se izbrani da go pretstavuvaat nar- - Zemaj}i predvid deka nad 7.000 odot). Da, tie predlozi bea odbieni korisnici se imaat registrirano na so nekoe op{to obrazloènie deka platformata vo nejziniot prv me- ve}e se rabotelo na istite, no na {e - sec, i so nad 10.000 glasa go imaat to pra{awe ostanuva: Ako se raboti iskaàno svoeto mislewe za pred- na toa, zo{to gra|anite ne gledaat lozi kon lokalnata samouprava, mis- napredok i gi glasaat tie predlozi? lam deka MojGrad e poln pogodok za Obeshrabruvawe nema, tuku toa ni direktnata demokratija vo Makedo- dava samo pogolema sila da se nija. Nejzinata potreba se gleda{e borime za glasot na korisnicite na u{ te odamna, koga gra|anite ednos- MojGrad, i da gi istaknuvame nivni- tavno ne znaea kade i kako da gi te predlozi u{te pove}e pred lokal- dadat svoite predlozi za poubav, po- nite vlasti. Sekako, vo xeb si imame zelen i pohuman grad. Go voo~ivme i pove}e opcii, no za niv, }e zborime stanuvaat nedostapni, a partiski - toa nie kako Zelen Human Grad (gru- i ponatamu. te rakovodstva re{avaat se...? pacija na organizacii i individui), - Da, toa e vistinski problem i sledej}i evropski primeri, kako  Kako do pogolema vklu~enost {to mislam go gledame u{te odam- platformata Consul, ja kreiravme na gra|anite vo donesuvaweto na na. Sa mo preku procesot na direk- platformata MojGrad. odlukite vo lokalnite soveti na tna demo kra tija, preku platformi op{tinite i na Gradot Skopje? So- kako MojGrad, koi }e bidat dlaboko  Pred nekolku nedeli, Sove- vetnicite, po lokalnite izbori, integrirani vo rabotata na lokalnite soveti i samoupravi, }e moè da se nadmine toj problem. Bitno e Najglasni za zoolo{kata vo Bitola gra|anite da znaat {to pravi nivni - ot Sovet, a eve gradskiot za àl oda-  Kakvi se predlozi dostavuvaat gra|anite? Za {to se najmnogu zain- mna nitu dneven red ima objaveno, teresirani da se podobri vo gradot Skopje, no i vo drugite gradovi? nitu javno gi objavuva sednicite (vo - Iako inicijalno MojGrad ima fokus na Skopje, poradi na{eto prisustvo ìvo, ili snimka), nitu pak znaeme vo Gradskiot sovet, pristigaat i predlozi od drugi op{tini i gradovi. Vo koj sovetnik kako glasa za to~kite na Skopje, se stavaat na akcent subvenciite za sterilizacija na ìvotnite, ot- dnevniot red. So takva netranspar- stranuvawe na havarisani vozila, re{avawe na 20-godi{noto pra{awe so entnost, kako moè gra|anite da znaat Kuprom fabrikata, kako i postavuvawe gradski kompostari vo sekoja op{tina. deka nivnite izbranici navistina go So vakvi predlozi, se podobruva ìvotot na site gra|ani, ne samo na nekoja slu{aat nivniot glas, i ne sledat ne- kategorija, i dokolku tie se pokaàt uspe{ni vo lokalnata sredina, istite koja partiska politika i odnapred moè i da se repliciraat vo drugi gradovi. No, do sega najglasniot predlog definirana agenda. Samo preku teh- na MojGrad e vsu{nost od Bitola, i celi da se zatvori lokalnata zoolo{ka no logija, preku MojGrad, i preku tra- gradina, a ìvotnite da se prenesat na mesta so podobri uslovi na ìveewe. n sparentnost, }e moè da se vrati Nad 4.600 gra|ani se imaat sloèno so ovoj predlog, i nie, iako ne sme del od doverbata vo Sovetot i vo Gradot, Sovetot na op{tina Bitola, }e go dostavime do niv, i se nadevame deka }e go doverba koja e oddamna izgubena. Za- poslu{aat glasot na gra|anite. toa, nie rabotime na platformata, i toa ni dava sila da prodolìme. skopskoeho.mkKLIKNI! ~itajte ne i na internet i tamu sme besplatni

8 juli 2021 20 TALENTI

MARIJA SAVESKA Sakam da ja podigam svesta za razli~nostite, da bidat vidlivi licata so posebni potrebi Za da stane{ prvenec na generacijata potrebno e mnogu naporno u~ewe i u~estvuvawe vo razni aktivnosti. Talentot e vaèn, no vo mojot slu~aj ve`baweto, trudot i èlbata se mnogu pova`ni, veli Marija isoki trotoari, nemawe rampi tati vo procesot na inkluzijata. Vo Vili liftovi ili rasipani lif- seto toa mnogu i pomognaa i nejzinite to vi, nepristapni toaleti za lica so roditeli koi se aktivni koga se rabo - invalidski koli~ki, parkirani voti za podobruvawe na uslovite za zila na trotoari, pred vlezovi i ovie lica, a ~ij glasnogovornik stana mesta za dvièwe, nepristapni kul- i Marija. turni institucii... seto toa e sekoj- - Smetam deka lu|eto }e bidat po- dneven problem so koj {to se sre }ava ve }e svesni za na{ite potrebi ako 19-godi{nata Marija Saves ka, od ne- ne gledaat pove}e me|u niv, ako sme o damna zavr{en maturant vo SUGS vidlivi. Zatoa, i pokraj site pote{- „Bra }a Miladonovci” od Dra~evo. No, kotii na koi naiduvam dosta sum ak- koi jas bi gi napravila vo obrazo- i site tie pre~ki koi se pojavuvaat tivna. Samo taka, spored mene, moè vanieto bi se odnesuvale na licata pri nejzinoto dvièwe so invalids- da se podigne svesta. Jas se vklu~u - koi imaat nekakva pote{kotija pri kata koli~ka koja ja koristi kako lice vam i vo kulturni nastani se so cel obrazovniot proces. Na primer, bi so cerebralna paraliza, ne ja soprea da se podigne svesta za razli~nos- vovela audio knigi, audio u~ebnici, da postigne odli~ni rezultati vo tite, ni veli Marija. ~ita~ so ~ove~ki glas, asistivna teh- {koloto i neodamna da dobie priz- Nadvor od u~ili{teto aktivno no logija, koristewe na kompjuter i nanie od Gradot Skopje kako prvenec ~lenuva vo inkluzivnata grupa na vo u~ilnica i drugo, potencira Mar- na generacijata i za osobeni rezul- baletskoto studio „Eureka” ve}e pet ija. godini. Pred dve godini ja imale pr- Kako i drugite u~enici i taa e sega vata inkluzivna pretstava „Pepe- na leten raspust. Ni veli deka plani - Saka da bide la{ ka” kade {to ja igrala glav nata ra da go prodolì obrazovanieto. Ja uloga, a od pred sedum meseci imaat privlekuvale psihologijata i biolo- motivaciski govornik nova inkluzivna pretstava „Yvona - gijata. No, za àl zaradi proble mite Marija ima i nevoobi~aena èlba rot” . Isto taka, u~estvuva i vo „ Igri koi gi ima od svojata sostojba, prob- koga se raboti za ona {to bi sakal vo bez maski” teatar bez diskriminaci - lem so vizuelizacija ne mo è da pro- id nina da go pravi. ja vo organizacija na NVO „Svet na dolì so biologija. - Mojata idnina ja gledam kako moti- ra zli~ni, a ednakvi“. Redovno u~est- - No, vo mojot slu~aj ima pova`na vaciski govornik, motivator. Preku mo- vu va i vo aktivnostite na Dnevniot rabota od obrazovanieto, a toa e odr - jot primer }e gi pottiknuvam drugite da centar za deca i lica so cerebralna ùvawe i podobruvawe na mojata se obrazuvaat i da si go pronajdat svo- paraliza, humanitarni nastani i fizi~ka sostojba. Izminatata godina jot pat. Da bidat aktivni i da bidat se drugo. nemav mnogu mo`nost da ve`bam i pove}e vidlivi za op{testvoto. Bi sa- - Za da stane{ prvenec na gene - sostojbata mi e vlo{ena ,pa zatoa sum kala da rabotam vo nevladin sektor i ra cijata potrebno e mnogu naporno prinudena da napravam pauza od da rabotam na re{avawe na problemi u~e we i u~estvuvawe vo razni aktiv- u~ewe i da se posvetam na ve`bawe - so koi naj~esto se soo~uvaat licata so nosti. Talentot e vaèn, no vo mojot to i mojata sostojba za da ne se vlo{i ce rebralna paraliza, veli Marija. slu~aj ve`baweto, trudot i èlbata u{te pove}e. No, od obra zovanieto ne se mnogu pova`ni. Inaku, promenite se otkaùvam, kategor~na e taa.

8 juli 2021

078 23 43 53 TV MANIJA 23

MILIJANA PAVLOVSKA Imame premnogu „eksperti“, koi tretiraat mnogu seriozni temi Od presovite mi se lo{i. Vo niv osven ocrnuvawe na drugata strana ne mo`e{ ni{to drugo da slu{ne{, naveduva Pavloska isatelkata Milijana Pavlovska etni~i zaednici snimeni na make- Pprepora~uva da ne se gubi vreme donski jazik. Emisii vo koi so`ivo- pred malite ekrani koga ima emisi tot se manifestira na delo. Mis lam od sferata na politikata bidej}i vo deka nie mnogu malku gi poznavame niv se slu{aat samo partiski vidu- prirodnite ubavini na na{a ta mala, vawa na temite koi site ne zasegaat. no preubava zemja.

 [to im prepora~uvate na  [to smetate deka gra|anite gra|anite da gledaat na televizis - bi trebalo da go izbegnuvaat i da kite programi i zo{to? go smenat kanalot? - Na skopjani im prepora~uvam da - Emisii od oblast na politika - gledaat emisii od edukativen karak- ta. Taa stana del od na{ite ìvoti, ter, nezavisno koja tema tretira od na{eto sekojdnevie, od na {eto emisijata zatoa {to vo tie emisii dobro utro i leka no}. Imame pre- moè mnogu i da se nau~i. Za ìvo- mno gu „eksperti”, koi bez nekoi seri- tot i obi~aite na lu|eto od razli~ni ozni poznavawa tretiraat mnogu sredini . Nedostasuvaat emisii koi se riozni temi koi site ne zasegaat, ne zapoznavaat so ìvotot na drugi a se partiski „za~ineti”. Ne moàm da sfatam kako i za temi od interes za zemjata nie nemame konsezus !? Od presovite mi se lo{i. Vo niv osven Dobri reportaì za Skopje ocrnuvawe na drugata strana ne moè{ ni{to drugo da slu{ne{.  Dali va{iot grad vo koj ìveete e dovolno zastapen kako tema na makedonskite televizii?  [to bi napravile kako emi- - Skopje stana golem grad. So ogled na toa smetam deka malku e zastapen sija za da bide zadovolitelna i na TV ekranite. Porano koga Skopje be{e mnogu pomalo ima{e edna emisija vredna za gleda~ite? posvetena na Skopje i ~inam se vika{e Skopska programa, koja tretira{e na- - Bi napravila emisija od tipot jmnogu komunalni problemi na gradot , no vo nea ima{e i drugi informativni na “[arenica” na RTS, koja se emi- sodrìni za se ona {to toga{ se slu~uva{e vo gradot. Dobra reportaà za tuva dva pati nedelno, sabota i nekoi kulturno-istoriski spomenici moè da gi natera gra|anite i li~no da nedela i trae skoro dva ~asa od 9- gi posetat. Pandemijata so kovid 19, silum prilika ne natera da se odale~ime 11. Vo nea ima od se po ne{to. Koga od se drugo. Se se svede na brojot na zarazeni, po~inati, ozdraveni i kolku, }e zavr{i emisijata polna sum so za àl, na{i gra|ani zaminale i se maltretirale da se vakciniraat vo Sr- vpe~atoci, zna~i vredelo {to toa bija. Od nivna strana toa e vo red, no dali od na{ata strana e vo red? vreme sum go pominala pokraj tele- vizorot. TELE – SKOP Mewam kanali i se umoruvam begnuvajte odgovorot, barem na li za da najdam ne{to za gledawe. se be samite dajte si go. Po 40 minuti se umoruvam otkako Mene mi e najubavo koga }e go tri pati }e gi svrtam site kanali pritiskam kop~eto od daqinskoto i gasam toa televizoro. Nekad i za mewawe na kanalot. Toj moment opcujam, ama odma se setam deka mnogu se nadevam i sum poln so ne pla}am radiodifuzna taksa i o~ekuvawe deka na drugio kanal smesta se oraspoloùvam. }e bide emituvano ne{to poarno Of, a od redakcija mi rekoa od prethodnoto. Ete, ja dadov od - deka treba da pi{uvam kakvi se govor. Eve i }e go pro{iram – vo makedonskite TV vesti. [o za niv 80 posto od obidite da naletam na da kaàm, koga naj~esto samo po poarna TV sodrìna - ne uspevam edna sekunda gi gledam dodeka vo toa. Ili e ista – bezli~na, ili daqinskoto da reagira i smeni a ve pra{am - {to vi e najuba - e polo{a. drug program. Aj narednata nedela Dvo pri gledawe na televizija? I taka, ja u stvari ~esto ne gle - }e gledam po minuta do dve pa }e Ne e te{ko pra{aweto i ne go iz - dam televizija tuku mewam ka na - vi kaàm.

8 juli 2021 24 GRADSKI INFORMATOR

MAKEDONSKI NARODEN TEATAR 13 juli 20.30 ~. SINEPLEKS SKOPSKO LETO 15 juli 9 juli 20.30 ~. Muzej na makedonska borba: Koncert „Ve~er so ruski romansi“ 9 juli 21.00 ~. Kinoteka na Makedonija: Kafe Kino – film „Vikend so tato“, komedija 10 juli 20.30 ~. Centar za kultura Kisela Voda: Teatarska pretstava „Smrtta na FLU „Suli an“: Teatarska pret- Danton“ stava „Karmen“, monodrama na 11 juli 21.00 ~. Biqana Dragi}evi} – Projkoska Kinoteka na Makedonija: 21.00 ~. Kafe kino – film „[arlatan“ Kinoteka na Makedonija: Kafe 12 juli 20.00 ~. kino – film „Tvist” 14 juli 20.30 ~.

Escape room – Tournament od champions Ulogi: Tejlor Rasel, Logan Miler, Indina Mur

GTC GALERIJA ART HUB Od 1 – 10 juli Izlo`ba „The museum I didn’t ask for“. Prikazni na `rtvite na rodovo-bazirano nasilstvo FLU Suli an: Video teatar – „Sirota mala bogata drama vo MALA STANICA Kratovo“ Izlo`ben salon na KIC: 21.00 ~. Od 1 do 10 juli Izlo`ba „Napre~no crveno niz Kinoteka na Makedonija: Izlo`ba na detski grafiki prazno“ na Marina Cvetanovska Kafe kino – film „Virtuelno jas“, za deca od ran- Martinovska „Se}avawe od Italija“ livite kategorii. POVA@NI TELEFONI VO SKOPJE

Protivpo`arna brigada 193 JSP-Skopje 3174 264 Aerodrom TAV 3148 333 Brza Pomo{ 194 Nacionalna besplatna SOS linija Me|ugradska avtobuska stanica Policija 192 za `eni `rtvi na semejno nasilstvo - - Skopje 2466 313 Klini~ki centar 3147 147 070 141 700; 141 700 Mati~na slu`ba 3223 787 Gradska op{ta bolnica 3087 400 AMSM-Telefon za sostojba na Hram „Sv. Kliment” 3237 218 pati{ta i informacii 15555 Vodovod i kanalizacija Pazaren inspektorat 3220 547 - Prijavi defekt-Skopje 0800 22555 AMSM-Telefon za pomo{ na pat i Celosen telefonski EVN Makedonija-prijava na {lepuvawe 196 imenik na Republika Makedonija 1188 defekti 0890 88888 @elezni~ka stanica-Skopje 3164 255 MNT biletarnica 02 3230 304

8 juli 2021

26 PISMA  Ne gasifikacija, tuku elektrifikacija Denes, koga se zboruva za energi- ta ka {to potrebite za greewe i la- Primenata na toplinski pumpi, jata istovremeno treba da se vo di dewe da bidat {to pomali. Vo RM koi koristat OIE, e klu~ot vo smetka i za klimatskite pro meni ve }e e donesena regulativa za ener - ele k trifikacijata za greewe na predizvikani od zgolemenite emisii getska karakteristika na zgradite, prostorii, a istite moè da se ko - na t.n. stakleni~ki gasovi. Glavniot kako i pridru`ni dokumenti za spro - ristat i za ladewe, kako i za dobi- i najgolemiot izvor na tie emisii e ve duvawe. Vsu{nost, toa e sli~no so vawe topla voda. sogoruvaweto na fosilni go ri va (ja- soodvetna EU direktiva. Site zgra - Toplinskite pumpi vozduh-voz- glen, nafta i gas), a toa e vo energet- di mora da imaat toplinska izolaci- duh so inverter tehnologija imaat skiot sektor, vo koj se vklu~e ni i ja na fasadite (takvi se propisite go le ma ekspanzija na pazarot. Niv- sistemite za greewe i ladewe. denes), a glaven izolacionen materi- niot sezonski green faktor dos - Poslednive godini gra|anite vo jal e stiroporot. tig nu va 5,2. Toplinskite pumpi Republika Makedonija se soo~uvaat Po merkite za energetskata efi - vo z duh-voda i voda-voda (kako i ge- so golemi zagaduvawa na vozduhot vo kas nost, na vtoro mesto doa|a raz- otermalnite top linski pumpi) se urbanite sredini vo tekot na grej- gleduvawe na izborot na gorivo i isto taka mno gu do bro re{enie za nata sezona. Vo javnosta se naveduva sis temite za greewe i ladewe. Prv podno ili za gree we so ventilator - deka glavna pri~ina za toa e koris- iz bor treba da bidat obnovlivi iz - ski konvektori. teweto na drvoto za greewe vo vori na energija (OIE) vo forma na Terminot #elektrifikacija# zn - doma }instvata. Kako re{enie za ele ktri~na energija, ili toplina a ~i prefrluvawe od fosilni gori va nad minuvawe na ovoj problem od nad - ili kako gorivo. Toa se: veter, so- kon upotreba na elektri~na energija le`nite tela se najavuva koriste - larna energija (termi~ki i foto- za greewe na prostorii, za topla weto na priroden gas kako ekolo{ko voltai~ni paneli), hidroenergija, voda i za gotvewe. gorivo, a na toa se raboti inten- geo termalna energija, biomasa i bio- d-r Risto Ciconkov zivno so izgradba na magistralni ga - gas. Od prethodnovo tvrdewe proiz- sovodi i distributivna mreà vo leguva deka za greewe na prostorii (i Po~ituvani ~itateli, gradovite. Vedna{ da kaàm deka ova za dobivawe topla voda), najlogi~no rubrikata „Pisma“ e nameneta e pogre{en pristap. PRIRODNIOT e da se upotrebuva elektri~na ener- za va{i reakcii i mislewa GAS NE E EKOLO[KO GORIVO. gija namesto fosilni goriva, no do- Na vistina, toj ne sozdava lokalno biena od OIE. Ova denes se narekuva po razni temi {to ve za gaduvawe pri negovoto sogoruvawe. ele ktrifikacija, a ovoj zbor denes zasegaat. Obra}awata moè No, toj pripa|a vo grupata na fosil- ima poinakvo zna~ewe otkolku pred da gi ispra}ate na na{ite ni goriva. mnogu decenii. Treba da se napomene adresi: ul. Dimo Haxi Dimov Se postavuva pra{aweto, koe go - deka treba da se otfrli greeweto so br.38, Skopje; i na ri vo i kakov sistem za greewe i la - elektri~ni grealki (panelki) i elek- [email protected] de we treba da se primeni? Uslovno tro-akomulacioni pe~ki (so elekt- Dopisite }e se objavuvaat kaàno, najdobro gorivo e energet- rootporni greja~i) bidej}i toa ne e vo izdanijata na vesnikot vo skata efikasnost. Prvin treba zg - efikasno koristewe na elek tri~na - zavisnost od prostorot. ra data (ili ku}ata) da se napravi ta energija. OVAOVA EE MESTOMESTO ZAZA VA[ATAVA[ATA REKLAMAREKLAMA ]E]E VEVE VIDATVIDAT NADNAD 25.00025.000 SEMEJSTVASEMEJSTVA (PO(PO NAJNISKINAJNISKI CENI)CENI) Marketing tel: 078/444-021 [email protected]

Нема јазик што нема да го научите со нас!!! БЦ Палома Бјанка 2 спрат 078/313-398 28 ZABAVA

SUDOKU HUMOR Posle edna nedela, Tr- pana izlegla i se Cvetko mu se `ali na pribira sabajle vo Trpe: – Tuu, da ti se 7:00, a Trpe ja ~eka na nevidi. Si kupiv papa- vrata: gal, se pogodi `enski. – – Mori Trpano, nor- Kako go pozna be? – [o malna si ili ne?! ne }e go poznam, jas go Lu|eto na rabota odat zedov za da povtoruva a ti sega se pribira{! po mene, a toj se – Eeee Trpe, ti si slo- rasprava so mene! bodna ptica i si odi{ koga saka{. Ama jas ne *** sum slobodna ptica, pa Trpe si doa|a vo 4 si idam koga }e me sabajle i na vrata go pu{tat. ~eka Trpana: – Kaj si be ti dosega! *** Znae{ li kolku e Haker vleguva vo kom- saatot! Na {to li~i panija: – Zdravo, apli- ova?! ciram za rabotnoto – ]uti Trpano da ne ti mesto “specijalist za ja aknam edna. Jas sum sajber obezbeduvawe”. slobodna ptica i si – Va{eto CV? – Go os- doa|am i idam koga taviv na va{iot desk- sakam! top!

8 juli 2021

30 ZDRAVJE

NA POÊTOK NE SE NI PREPOZNAVA Sklerozata demne, zatoa ve`bajte go mozokot za da ne ostari predvreme Ovaa bolest se razviva mnogu bavno, procesot moè da trae so godini, a na po~etokot ne moè ni da se prepoznae. So tek na vreme, celoto semejstvo po~nuva da strada, oti kaj bolniot ednostavno se bri{at se}avawata. Kako da si samopomogneme da ne dojde do toa? ali go isklu~iv {poretot? Kade ladite. Ovaa bolest se razviva mno- Dmi e nov~a nikot, mobilniot te- gu bav no, procesot moè da trae so lefon? Kade ja ostaviv li~nata kar- godini, a na po~e to kot ne moè ni da ta posleden pat?... Ovie navidum se prepoznae. So tek na vre me, celo - vo obi~aeni pra{awa vo sekojdnevi- to semejstvo po~ nu va da strada, oti eto, iako edvaj imate 40 godini - ne kaj bolniot ednostavno se bri{at se- sekoga{ treba da gi prifa}ate naiv - }a va wata, imiwa ta na lu|eto okolu no. Sekako deka po avtomatizam zab- nego i nivnite lica. Gubeweto na pa- oravaweto ne zna~i deka po~ nuvate mteweto vsu{nost pre tstavuva gube - da patite od skleroza ili demencija, we na identitetot. Kako po~nuva se? no definitivno treba da si go vklu- Liceto po~nuva da ima ote`nati ~ite alarmot na samosvest i malku motori~ki dviè wa, napnato e i te{- da se zavrtite kon sebe, kon semejst - ko se organizira za da zavr{i odre - voto, da go pobarate mi rot i koncen- dena rabota, zbune to e, voznemireno, tracijata. pos to jano zaborava imiwa, lica, naj- no vi slu~ki, odnosno ja gubi memori- GO SLU[AME LI SILNIOT ALARM? jata. Po~nuva da stanuva se bi~no, Iako sklerozata, demen cijata se no }e se budi i talka neodrede no, ~es - bolesti vo gole ma mera na genetika - A koga treba seriozno da se za- to i po ulici, po~nu va da komunicira ta vo po{irokoto semejstvo, se pak griìte deka vi se slu~uva bolesta? so po te{kotii. Ova se raboti koi se postojat i soodvetni „oru`ja” so koi Iako se javuva kaj povoz rasnite vsu{nost alarmot koj silno yvo ni, no bi moèle da gi spre~ime. Postojat lu|e, naj~esto (vo okolu 90 procenti go slu{a me li? Ako ne se pre vzemat odredeni pravila kako kontrolira- od slu~a ite) nad 60 godini, ne e merki sledna ma ni festa ci ja e gole- na upotreba na alkohol, odrù va we isklu~ena nejzinata pojava i kaj pom- ma promena na li~nosta, taa stanuva na krvniot pritisok – preku zdrava nerazumna i gubi interes, se javuvaat hrana, izbegnuvawe na stresot. Po - paranoja i halucinacii, po~nu va gu - na tamu va` no e da se odrùva ni voto Prestanete so cigarite i bewe na muskulna ma sa... na holesterol i {e}er vo krvta. Ova re{avajte krstozborki nesomneno po vlekuva i redovna fi- STAROSTA ]E TE PRA[A „KAJ TI BE[E zi~ka aktivnost, najmalku 3 pati ne- Edno od osnovnite pravila za koe MLADOSTA?“ delno po minimum eden ~as. Imaat odvojuvame posebno vnimanie e stop za visok rizik za pojava na bolesta cigarite! Pu{eweto e eden od najgole - Iako lekarskoto iskus t vo svedo - onie koi primaat hormonska terapi- mite uni{tuva~i na mozo~nite kletki, ~i oti edna{ koga bolesta zema za- ja, osobeno è nite koi vnesuvaat zatoa {to pobrzo da gi ostavite ciga- mav te{ko e da se spre~i nejzinata pro gesteron i estrogen. rite. Istovremeno stresot da se na- progresija, sepak postoi edna stara Da se pogriìte da vnesete pre- mali po bilo koja cena, kolku {to e izreka koja veli „starosta }e te pra- ku hranata vitamin B1, B12, vitamin mo` no pove}e. Bidej}i toa ne e lesno, {a kade ti be{e mladosta”... Vsu{- C, beta-karoten, kurkuma i vitamin stru~nite lica prepora~uvaat prena- nost toa zna~i deka nedovolno D. Jadete riba najmalku 2 pati ne- so ~uvawe na mozo~nata energija vo raz- vn imavame na sebe dodeka sme mla- delno, maslinovo maslo, morko vi, vivawe na kognitivnite sposobnosti, di - odnosno do kaj 40-tata vozrast - zeleni zelen~uci i site drugi vi- kako ~itawe knigi, relaksira~ki fil- a zna~itelno moè me da go spre~ime dovi zelen~uk i ovo{je, morski plo- movi i opu{tawe, u~ete novi ve{tini, pojavuvaweto na vakvi bolesti vo dovi, ore vi, bademi, kako i seta re{a vaj te krstozborki... tretoto doba. ostanata hra na koja e bogata so ovie Moème li da go za~u va me umot? vitamini.

8 juli 2021 MALI OGLASI 31

Се издава празен дуќан во близина на Мле Продавам изнајмувам кревет за масажа НЕДВИЖНОСТИ чен Ресторан 34 м2 на главна улица,на при НУГАБЕСТ со 2 години гаранција цена по до земје. Цена поволна 078 257 390 говор 075 666621 Издавам еднособен стан, наместен, со парно Се издава 60м2 наместен стан позади Олим Продавам планинарским чевли бр.43,5 марка греење во Кисела Вода. Тел. 076 471159 писки базен во Центар, Скопје повеќе инфо Лова бр42 марка Гриспорт бр.41 марка Ме Се продава куќа од 200м2 и двор од 600м2 на 070741099 250 евра месечно индл 075666621 во нас.Радишани. Контакт 076 485 230 Продавам стан во Железара, 101 m2, 11/12 Се продава вреќа за спиење единечна, кори Се продава нива од 4700м2 на последна 8ца кат, јужна страна, 3 тераси, со парно, вгра стена. Цена по договор. тел.075 947 510 во Бутел, до пат има струја, вода до заоби дени плакари, подрум, 65.000 €.Тел.: Планинарски ранец Алпина цена по договор колница, контакт 076 485 230 078392584 075666621 Се продава куќа на 2 спрата во Горна Бе Издавам евтино и поволно соби во центар во Продавам тарот карти со скрипта на српски. лица, Струга. 60м2 со 800м2 двор. 078 444 нас.Драчево.Може и од ден.Тел.070/510820 Цена: 860 ден.Инфо на 076 226 162 (само 021 после 17 ч.). Продавам гарсоњера во Хром 25м2. Цена Продавам количка за магацин и зелен пазар; 18.500 ЕУР. 078 728 852 РАЗНО парчиња мермер за венецијан. Тел: 077 507 Се продава куќа во Ѓорче Петров кај по 832 следна 5ка. 200м2, на 2 спрата, посебни вле Барам жена од општина Аеродром за помош Математика деветолетка,средно,факултетско зови, со мебел. 070 248 448 на постара жена во период од 810 ч. и од 18 образование во Вашиот дом или кај мене,ON 20 ч. од 22 јули до 10 август, кај ТЦ Каптол. LINE:ZOOM,Viber,Skype 90 минути 300,00 де Продавам барака во н.11 Октомври 62м2 071 нари. Тел:076229515;070548879,проф Павле. 305 239 Тел. 070 222356 Продавам кожна гарнитура тросед, двосед, Се продаваат тегли: 60 големи (5 денари Издавам во куќа со посебен влез, 2 соби со фотеља и витрина за телевизор (гарнитура парче), 70 мали (2 ден. парче) и 10 шишиња кујна и купатило комплет наместени, во за дневна соба). Тел. 070 233 603 од 700 мл (3 ден. од шише). Тел: 076 711 768 Дебар Маало.Тел: 077 624775 Продавам АЛПИНА планинарски кондури Доктор , 82 год. бара жена без обврски да Издавам финска 3 собна барака 65 м2 Таф бр.43 и 44 скроз нови. ЕЛАН скијачки кондури живее кај него за помош во станот.Плата по талиџе , кај СитиМол ,.Двор , (не за куче ), га МАСОН бр.45 071 570 551 договор , можен брак. тел 071 507 506 ража , паркинг . тел 075 532 747 Барате мајстор, плочкар, водоводџија и др. Продавам Кокошки јарки, пред 10 дена по Се продава двоспратна куќа во населба 078 728 852 чнаа да несат.Цена 500 денари.Тел 078 355 К.ВодаСкопје 88м2 со дворно место 190м2 253 плац 254м2.Цена по договор.Тел 070 901846 Продавам телефонска секретарка Бродер 500 ден. и принтер (штампач) Епсон 500 ден. Изнајмувам високи маси Коњопои за сека Издавам 3 собна барака 65 м2 Тафталиџе , тел. 075 532 747 ков вид на прослави со наша достава. Тел: двор ( не за куче ) , гаража паркинг . тел 075 Се продаваат стаклени тегли со капаци 078811060 и 076730032 532 747 вкупно 500 на број.Цена за една 5ден. Продавам регал со димензии 80Х40Х210см. Продавам стан 74 м2 во Кисела Вода кули Тел. 070 349 315 Цена подоговор. Инф.тел.075/668766.! расадник на 11 кат од 13 ката цена по дого Продавам Фрижидер со дел за длабоко за вор 075666621 Продавам јамболии во одлична состојба. За повеќе информации обратете се на контакт мрзнување.Стар модел марка Ободин Цена Се издава стан 40м2 со посебна спална телефонот 070 349 315 по договор тел. 071 381 409 соба,локација поликлиника ј.сандански Аеро Продавам бочви за вино во различна голе Продавам два килими волнен со димензии дром)комплетно наместен 070688111 мина.Добро сочувани Тел . 070 349 315 2,5x3,5 и персиски со димензии 2x3. Телефон Се издава или се продава дукан од 24 м2 на Продавам фрижидер Горење со комора за за контакт 075/297 604. местен како канцелариски простор на први длабоко замрзнување, погоден за викен Продавам старински шифоњер и орман, кат во ДЦ Стара Рампа. Тел.078310816 дичка,поволно 3000 ден.,тел.077 524864. кауч, детски кревет, брачен кревет, две трпе Се продава или се издава наместен канцела Продавам голем циркулар за бичење зариски маси со столови, клуб маса, термо риски простор од 46 м2 во ДЦ Палата Кузман граѓа,даски и сл.Цена 550 евра. Телефонски печка, калиева печка, два телевизора, шпо во Центар,Скопје на втори кат.078257174 број 078/980/025 рет, два фрижидера. Тел.: 078392584 Изнајмуваам стан во Карпош 4, 67 м2, со две Продавам: 1. Вага ,,Гоша,,Ќуприја = метална, Свириме на свадби и разни други веселби тераси. Делумно реновиран. Viber + со тегови, до 300кг. 2. 4 гуми ,,Мишелинпри на:зурла,тапан,гајда,хармоника,саксофон,ги 447417377573 маси ХП,, 255/45 R 18 Контакт: Драги.Теле тара...072212264 Продавам куќа во Ѓорче Петров кај последна фон: 077 69 79 59 5ка.200м2, два посебни влеза на два Продавам биро со три фиоки, дрвена плотна спрата.070248448 и метална конструкција. Димензии: ВОЗИЛА Издавам стан 50 м2, наместен, со парно, кај 126x63x68. Цена 1000 ден. Тел. 078 223 339 Рампа, Кисела Вода. Тел. 070 323 743. Продавам Дрвена Трепезариска Маса со 4 Се продава Хјундаи Лантра 1996, целосно Столици. Цена: Комплет 6.000 ден. Моб: функционална, за делови. Цена 500 ЕУР. 078 Продавам деловен простор 85м2 (впишан во 444 021 имотен лист) на 4ти спрат, јужна страна, ат 070/708059 и 078/678941 рактивен отворен поглед, 2 балкона, 10m2 Продавам детски точак, релаксатор и по Продавам „Гранде пунто“, бензинец, 2008 го подрум, парно, 2 лифта. Комплетно ренови ловна детска количка. Цена: Сите по 1.000 дина, 1400 кубика, 75 коња со поминати ран, на атрактивна локација на плоштад ден. Моб: 070/708059 и 078/678941 76.000 км. Тел. 070 267 148 Скендербег Тел. 075 550 690 Продавам PC HP Windows 10 со Монитор Се продава Шкода фелиција 95та од прв сопственик. Сочувана, мала километража, Издавам стан од 67м2 со две спални, Acer Full HD Цена: Комплет 6.000 ден. Моб: 070/708059 и 078/678941 атестиран плин, кука за влечење. Цена по дневна, кујна, две купатила. Зградата има договор. Тел.075 947 510 лифт. На улица Варшавска број 4 Тафта Фотосесија за сите Прослави, Родендени и лиџе. Телефон за контакт 076/651574 Свадби. Цена: 1.000 ден. Моб: 070/708059 и Продавам дачија 2005, 98 000км. со атести 078/678941 ран плин, вградени клима и кука. за 1000 ден Се продава стан во приземје во 2 катна минува 500 км. во одлична состојба, 1350 зграда 2 собен 34,5 m2 Ѓорче Петров, Скопjе Шнајдер,поправка на машка и женска кон евра тел 072 312 504 28 000 Еур. Марјан075 714 174 фекција.Попуст за ученици и невработени 20%.Работно време 0917ч Бутел 1 Т.Ц Продавам опел мерива најнов модел 2015, Се изнајмува спрат од куќа од 100м2, ком Живко Брајковски(до пошта) тел.070/621521 139 000 км, комплетна опрема, фабрички плетно и луксузно опремен, парно, тв, wifi, вграден плински уред, не загадува, троши 3,7 паркинг, цена 250 евра. тел. 078 239 744 Продавам велосипеди марка Бриџстон со гуми 26 со 6 брзини и велосипед марка Рог л/100 км. во одлична состојба, не е од Се издава убаво уреден 4 собен наместен со гуми 26 и 18 брзини тел. 075666621 увоз,7450 евра, тел 072 312 504 спрат од куќа во Лисиче. Тел. 078 239 744 Електричар поправа бела техника,домофо Купувам малолитражно возило од прв соп Издавам стан во К.Вода 8500 ден. нија,менува стански табли и електрични ин ственик неувезено до 2000 € по можност со Тел.070323743. сталации 075666621 плин тел 075 666621 MALI OGLASI vo SKOPSKO EHO Dovolno e da dojdete vo Redakcijata so napi{an tekst; da ni ispratite pismo ili va{iot kratok tekst za OGLASUVAJTE oglas (napi{ano kirili~no) da go dobieme na na{ata e-meil adresa (najdocna do ponedelnik do 16 ~.) ul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje BESPLATNO [email protected]