cyanmagentayelow- cyanmagentayelow-
^ASOPIS ZA UMETNI^KU IGRU DANCE MAGAZINE 26/27
ME\UNARODNI KOMITET ZA UMETNI^KU IGRU CID - UNESCO Carolyn Carlson Emanuel Gat Russell Maliphant prof. Alkis Raftis
26/27 Erika Marja{ Dijana Kozarski Makhar Vaziev +ORCHESTRA PLUS Konci vremena Orchestra ISTORIJSKI MEDALJONI
cyanmagentayelow- cyanmagentayelow- Konkurs za naslovnu stranu Poãtovani åitaoci, pred vama je jedna veeelika (!) Orchestra. Uveravam vas da su u nju uloæeni meseci iscr- pljujuñeg rada. Prevoðenje nemuãtog govora igre u pisanu reå, a zatim uobliåavanje istog u formu struånog åasopisa podrazumeva izuzetan napor naãih saradnika i same redakci- je. Ali, posle svega, kad god uzmemo u ruke novi broj - dogodi nam se praznik. Raduje ãto je u ovom izdanju blok posveñen domañoj igraåkoj produkciji veoma obiman. åasopisa Uprkos svim nedañama koje (i dalje) uporno i destruktivno pritiskaju sve vidove umet- Orchestra niåke igre u naãoj zemlji, ona nekim åudom preæivljava. Za to su svakako najzasluæniji umetnici koji su joj se posvetili. Naãa dræava definitivno uopãte ne zna ãta bi s njom. Ne zna, ali ni ne pita za savet druge koji bi itekako imali ãta da joj kaæu i tako joj pomognu. Pa da vidimo dokle ñemo tako stiñi... Narodno pozoriãte iz Beograda vratilo je na scenu balet Dimitrija Parliña Romeo i Julija, ãto je za svaku pohvalu. Apsolutno se slaæem sa svima koji ñe se pitati (i ljutiti) zaãto na Konkurs otvoren: neograniåeno naslovnoj strani ove Orchestre nije fotografija iz tog legendarnog baleta. Na æalost ni posle Propozicije: a) tematika: balet, savremena igra, performans, alternativna scena, instalacija, mnogo truda i dobre volje uloæenih u pravu potragu od strane direkcije Narodnog pozoriãta, direkcije Baleta i osnivaåa åasopisa, nije pronaðena fotografija koja bi u igraåki teatar... tehniåkom smislu zadovoljila visoke standarde naãe naslovne strane. Ãteta! Zato molim b) format: 20 x 30 cm, slajdovi: lajka, 6 x 6, 9 x9... sve upravnike svih pozoriãta koji se na bilo koji naåin bave igrom da u svoju poslovnu praksu uvedu tzv. photo session - termin u kome ñe svim fotografima biti dozvoljeno da c) tehnika: crno/belo i kolor pod adekvatnim svetlom i scenskim uslovima realizuju foto materijal koji ñe u svakom detalju zadovoljavati svetske kriterijume profesionalne umetniåke fotografije. Uopãte nisam protiv fotografija nastalih u toku predstave. Naprotiv. Na njima je åesto otisnut neki nezaboravni i neponovljiv umetniåki trenutak. Mnoge takve objavljujemo i u ovom izdanju, ali postoje tehniåki momenti u procesu naãeg rada kada su one nedovoljne, åak i loãe. Uvoðenjem nove poslovne ãeme profitirali bi svi - umetnici, pozoriãta, dnevne novine, razne publikacije, pa i mi. A umetniåka igra, u vizuelnom smislu, bila bi dosto- janstveno predstavljena. Na naslovnoj strani je Karolin Karlson, savremeni koreograf i igraåica svetskog ranga åije je stvaralaã- Na 13. me|unarodnom trijenalu pozori{ne knjige i periodike u okviru 48. Ste- tvo obeleæilo drugu polovinu XX veka. Uåinila nam je svima åast, doãla u Beograd i na BELEF 03 rijinog pozorja, odlukom me|unarodnog `irija ~asopis za umetni~ku igru prikazala svoju predstavu Writtings on Water. Bilo je Orchestra nagra|en je Specijalnom diplomom za doprinos baletskoj umetnosti i to poåetkom jula meseca, a u naãem gradu o tom razvijen kriti~ki odnos prema njoj. dogaðaju joã uvek se govori. Mnogi i dalje sanjaju Ovogodi{nje Trijenale bilo je jedno od najplodnijih u poslednjih dvadesetak godi- plavetnilo njene predstave. na - 200 izdava~a iz 24 zemlje Evrope, Amerike i Australije uputilo je vi{e od 850 Ne æelim da iz ovog broja izdvojim bilo koji tekst. Za knjiga i 280 brojeva ~asopisa. @iri je pregledao oko 1100 knjiga i ~asopisa, a ceo mene su svi podjednako dragoceni. Ipak, obratite materijal bio je dostupan svima na specijalizovanoj Izlo`bi koja je obuhvatila paænju na stranice u okviru domañeg bloka koje se {tampane publikacije iz oblasti pozori{ne teorije i prakse - pozori{na estetika, odnose na Meðunarodni komitet za umetniåku igru istorija, pedagogija, scenografija, kostimografija (dramska, operska, baletska); dra- CID - UNESCO, jer je to trenutno najveña enigma matika i dramaturgija; leksikografska izdanja (enciklopedije, re~nici); izdanja iz igraåkog sveta naãe zemlje - ko nas u CID - UNESCO pozori{ne bibliografije, tehnike... predstavlja i zaãto. CID je nedvosmislen u svom @iri je radio u sastavu: stavu. O tome u intervjuu otvoreno govori predsed- Dr. Ulf Birbaumer, teatrolog, profesor na Institutu za teatrologiju Univerziteta u nik CID prof. Alkis Raftis. Kompletan materijal Be~u (Austrija) objavljujemo sa iskrenom æeljom da se najzad naãi Dr. Nina Kiralj, istori~ar pozori{ta i kriti~ar, Budimpe{ta (Ma|arska) umetnici svi okupe u åvrstu i brojnu igraåku zajed- Katarina ]iri} Petrovi}, profesor, sekretar Odeljenja za me|unarodnu saradnju nicu, prevaziðu sve sukobe i nedoumice i sloæno Sterijinog pozorja (Novi Sad) pred svima odbrane sopstvenu profesiju. Moæda se Zoran Stojanovi}, izdava~ iz Novog Sada. u tome krije osigurana buduñnost umetniåke igre u naãoj zemlji. Redakcija bi volela da u pisanoj formi do nas stignu i vaãe reakcije. Obratite paænju i na rubriku Orchestra mail. Tri pisma „doputovala“ su iz daleke Amerike. Ugledni kulturni radnici Njujorka hvale i podræavaju naã åasopis. Za nas je to svakako velika åast, tim viãe jer se sa potpisnicima ovih pisama nikada liåno nismo upoznali. Vaãoj paænji preporuåujem i rubriku Nove tehnologije u igri. Sigurno neñete (kao ni ja) odmah razumeti sve ãto proåitate, ali biñe to provokativan susret sa novim kompjuter- skim terminima, metodama i programima koji se u naprednim druãtvenim zajednicama veñ primenjuju u umetnosti igre. Za nas je to potpuno novi svet u odnosu na koji se slo- bodno moæe reñi da æivimo i stvaramo u rodovskoj zajednici. S poãtovanjem, Ivana Milovanoviñ Fotografije preuzete iz monografije Breaking Bounds autora William A. Ewing posveñene fotografu Lois Greenfield (Chronicle Books, 1992. SAD)
Prodajna mesta: Beograd: knjiæare: “Aleksandar Beliñ”; Stubovi kulture; Nauåno delo; Srpska knjiæevna zadruga; Plato, Plato - Knez Mihajlova i baletski studio “Orchestra” / IPS - Beoizlog - donji nivo /IPS - Mamut megastore, Sremska 2 / IPS - SKC/ IPS - Merkator / IPS - Materijal sa podacima o autoru, poslati ili dostaviti liåno u redakciju: Super VERO Beograd, Ñirila i Metodija 2a, tel/fax: (011) 403 443 (od 16 åasova). Niš - IPS Store, Nikole Pašiña 36 / Novi Sad - IPS Store, Zmaj Jovina 16 / Podgorica - IPS Store, Hercegovaåka 16 / Uæice - Stubovi kulture / Kragujevac - Stubovi kulture / Kruševac - Stubovi kulture Redakcija je spremna da savetima i informacijama o predstavama u sezoni 2003/2004. pomogne autorima.
*^asopis pomogli Ministarstvo kulture i medija i Sekretarijat za kulturu grada Beograda CENA 400,00 DINARA Juåe, danas, sutra (011) 2 Godišnja pretplata: 1.000,00 din Romeo i Julija, Balet Narodnog pozorišta Evropa: 40 E /USA, Kanada i ostali: 45$ Festival koreografskih minijatura 5 Belef ’03 6 Ivana Milovanoviñ, osnivaå i direktor, CID member, [email protected] Carolyn Carlson, Next step, Glory Hole Marija Jankoviñ, glavni i odgovorni urednik, [email protected] Bitef ’03 18 Mirjana Zdravkoviñ, kritiåar Sreñni Vavilon, Les philosophes Nadeæda Mosusova, urednik podlistka Orchestra plus - Konci vremena Ad Hoc Lom Comp 19 Ålanovi redakcije: Lift Mr Vesna Kråmar, teatrolog Madlenium 20 Minja Katiñ-Šerban, novinar-saradnik [email protected] Mamma Ivana Milanoviñ, novinar-saradnik [email protected] Emanuel Gat 21 Milica Ceroviñ, teoretiåar igre [email protected] A Local Recital Russell Maliphant 22 Sekretarica redakcije: Jadranka Rastoviñ Shift, Two, Sheer Prodaja i marketing: Miloš Stanojeviñ, 063 253-164 Staša Zurovac 24 Stalni saradnici: Cirkus primitif balet Nela Antonoviñ, CandoCo Dance Comp 26 Dalija Añin, Phasing. Sour Milk. Shadow Dobrila Došen, Regionalni kongres CID UNESCO 28 Višnja Ðorðeviñ, Intervju: dr. Alkis Raftis 33 Milica Jovanoviñ, predsednik CID Unesco Aja Jung, Juåe, danas, sutra (021) 40 Jelena Kajgo, Majerling, balet SNP Sofija Košniåar Intervju: Erika Marjaš 43 Marijana Komljenoviñ, direktor Baleta SNP Vera Kostiñ, Forum za novi ples 46 Ksenija Šukuljeviñ-Markoviñ, Intervju: Dijana Kozarski 48 Ivan Medenica prvakinja Baleta SNP Anika Radoševiñ, INFANT ‘03 52 Isidora Stanišiñ, Résumé Domestic section 54 Teodora Sujiñ, Austrija (Grac) 57 Vesna Vukajloviñ, gostovanje Baleta Marijinskog teatra Gabriela Tegleši Velimiroviñ Gråka (Kalamata) 59 Milica Zajcev… Festival savremene igre Hrvatska (Zagreb) 62 Fotografi: Dr Dæekil i Mr Hajd, Æizela, Maåak u åizmama, Miša Mustapiñ, Srðan Mihiñ, Goran Micevski, Milovan Kneæeviñ, Cirkus primitif balet, Tjedan suvremenog plesa, Introdans Branko Ignjatoviñ, Martina Ristiñ, Milan Radovanoviñ, Stevan Cvikiñ, Hrvatska (Rijeka) 71 Branko Luåiñ… Per Gint Dopisnici iz inostranstva: Hrvatska (Svetvinåenat) 72 Xenia Rakic (Njujork) Festival plesa i neverbalnog kazališta Judith Otten (Njujork) Italija (Rim) 73 Biserka Iliñ (Berlin) Romeo i Julija, Teatro dell’Opera Helen Ciolkoviå (Pariz) Kanada (Toronto) 74 Dragoslava Koprivica (Pariz) Sezona Nacionalnog baleta ’03, World Moves Tamara Tomiñ-Vajagiñ (Toronto) Nacionalna baletska škola, balet za odrasle - Robert McCollum Breda Pretnar (Ljubljana) Litvanija / Jermenija (Kaunas i Jerevan) 80 Neja Kos (Ljubljana) Makedonija (Ohrid) 82 Mladen Mordej Vuåkoviñ (Zagreb) Romeo i Julija, Balet Narodnog pozorišta iz Beograda Emilija Dæipunova (Skoplje) Makedonija (Skoplje/Ohrid/Bitolj) 84 Tihomir Titizov (Skoplje) Skopsko kulturno leto, Ohridsko leto, Heraklejske noñi Nemaåka (Esen) 86 Maria Softsi (Solun) nagrada za igru Marko Jobst (London) Nemaåka (Magdeburg) 87 Jenny Veldhuis (Amsterdam) IV Meðunarodni festival baletskih škola Grafiåki urednik: Tea Nikoliñ Nemaåka (Hanover) 88 Tehniåki savetnik: Dušan Ševiñ XVII Meðunarodno takmiåenje za koreografe Korice: Nenad Bañanoviñ Rusija (Sankt Peterburg) 90 Adresa redakcije: gostovanje Kamerne opere Madlenianum Ñirila i Metodija 2a/III, Beograd, Intervju: Mahar Vazijev 93 direktor Baleta Marijinskog teatra Fax/tel. 00381 11 403-443 (posle 16h); Rusija (Moskva) 95 Fax/tel. 00381 11 2606-630 SAD (Njujork) 96 Societe Generale Yugoslav Bank AD - ekspozitura Genex Slovenija (Ljubljana) 109 Dinarski raåun: 40811-620-3-219 (poziv na br. 05, rå. 310-32499) Pokrajina misli, Balet SNG Devizni raåun: 5475-978-32499 SWIFT: SOGYYUBG (na ime Ivana Milovanoviñ) Oglas Prix de Lausanne ‘2004 110 ili Societe Generale, FFM SWIFT: SOGEDEFF; Societe Generale Paris Pogled u nepoznato 111 002012328000 SWIFT: SOGEFRPP; Commerzbank AG Frankfurt knjige o igri SWIFT: COBADEFF Nove knjige 112 Kompjuterski unos teksta: Jadranka Rastoviñ i Dejan Vuceliñ Orchestra mail 114 Štampa: Señanja 116 “Grafonin”, Francuska 3, Beograd, tel. 625-984 Lj. Duloviñ, Š. Parliñ Rukopisi se ne vrañaju. Nove tehnologije u igri 118 Rezime / Summary 123 ISSN 0354-7922 Naslovna strana / Cover page: Nenad Bañanoviñ Orchestra 26/27: April - Decembar 2003. Carolyn Carlson, Writtings on Water Photo: Laurent Philippe 1 Orchestra (7) 2003. ju~e, danas, sutra... /011/ Romeo i Julija, premijera Baleta Narodnog pozoriãta, 26. i 28. jun 2003. reciklirani æiv t Fotografije: Miãa Mustapiñ
Romeo i Julija, Ana Pavloviñ
Vaskrsla iz zaborava, u dve protagonistiåke podele, Ãekspirova drama Romeo i Julija u koreografiji Dimitrija Parliña koju je prenela Viãnja Ðorðeviñ (u ãestoj verziji u odnosu na beogradsku praizvedbu 1949), predstavlja omaæ ne samo balet- skoj tradiciji i Parliñu veñ i svima koji su, diljem sveta, proneli slavu beogradskog Baleta. Ðorðeviñeva se, uglavnom, pridræavala splitske verzije iz 1989. godine i beogradske iz 1979, koje su, tehniåki i stilski, bile, u leksiåkom i dra- maturãkom pogledu, usloænjene u odnosu na prethodne. Prva premijera, bila je sintezom klasiåne, neoklasiåne i renesansne igre, najnuænijom pantomimom i stilizovanim kretnjama patricijskog zavaðenog plemstva, bliæa poetizovanoj stvarnosti Parliñeve vizije. Takva stilizacija se oseñala u scenama renesansno razuzdane Tarantele i Narodnog veselja, botiåelijevski fluidnog Bala i njegovih baroknih elemenata, åak i u scenama dramske oporosti i tenzije suprotstavljenih strana (Kapuletijevih i Mon- tekijevih). Parliñ je, kao i sâm kompozitor Prokofjev, umeo da oseti paroksizam tragiåno, i postigne (oslanjajuñi se na muziku), reljefnost i glavnih i malih uloga, kao i lirskih i dramskih prizora; i sve to reæira - virtuozno. Orchestra (7) 2003. 2 Na velikoj sceni Narodnog pozoriãta efektan mizanscen bio je naglaãen tempima i dinamikom - usporene lirske, pa munjevite tragiåne scene uz utiãavajuñi, sve usporeniji tempo kraja i smrti nevinih. Izvanredno koncipiranim ãekspirovim likovima i situacijama, doprineli su ne samo Prokofjev i Parliñ veñ i solisti i protagonisti, kao i celoku- pan ansambl Baleta, zatim orkestar predvoðen maestrom Angelom Ãurevim, kao i brojni uveæbaåi. Uz neãto jaåi zvuk limenih duvaåa u riterskoj igri (na prvoj premijeri), orkestar je na kasnijim predstavama dao preimuñstvo lirskoj uzviãenosti i lepoti muzike Prokofjeva.
Romeo i Julija, Romeo i Julija, Mila Dragiåeviñ i ansambl Romeo i Julija, Mila Dragiåeviñ i Denis Kasatkin Ana Pavloviñ i Konstantin Teãea
Na prvoj predstavi igra neæne i fluidne, tehniåki sigurne Ane Pavloviñ (Julija), i strastvenog i spontanog Romea Konstantina Teãee, virtuoznog u solima i podrãkama, kao i u tercetima (igra pod maskama, borba Tibalda i Romea... ), kulminirala je u ljubavnim duetima (Balkon, Dve sobe) i potresnom finalu. Æestini Tibalda Nenada Jeremiña (koji je bio sigurniji na drugoj no na prvoj premijeri), mekom i naivnom Benvoliju Aleksandra Iliña, protivstavljena je dramski upeåatljiva uloga Merkucija u tehniåki virtuoznoj interpretaciji Svetozara Adamoviña. Zbog toga bi se, sudeñi po dru- goj predstavi, balet mogao nazvati - Merkucio protiv svih. Obe Dadilje bile su odliåne, s tim ãto je prva, Milica Bezmareviñ, stilizovanija, duhovitija i briænija, dok je druga, Olga Olñan, vragolastija u igri s Petrom (sluga) Nenada Buturoviña. Ulogu Parisa, svedenu na prvi åin, Boæin Pavlovski i Stevan Hadæislavkoviñ odigrali su solidno.
3 Orchestra (7) 2003. Romeo i Julija, Ana Pavloviñ i Konstantin Teãea
Od dve Ledi Kapuleti, Anðele Ðakoviñ i Drine Duriñ, Anðela je, patricijskom uzviãenoãñu, stilizovanim gestom i hodom u maniru botiåelijevskih “lebdenja”, dræanjem korpusa i ruku, bila bliæa stilu koji je Parliñ zahtevao od svih uåesnica Bala. Pored efektnih dramskih scena, dueta i terceta i potresne zavrãnice, Bal (barokna predstava u predstavi), Narodno veselje i Tarantela, kao i sâm kraj baleta ostavili su upeåatlljiv utisak. Mila Dragiåeviñ i Denis Kasatkin (protagonisti na drugoj predstavi), impresivni u prvom susretu, dali su mnogo savremeniji, realistiåniji ton predstavi, koji je uzbudljiviji i bliæi senzibilitetu mladih prenebregavajuñi, u strasti i neænostima, tehniåku preciznost. Izvanredno lepi kostimi Boæane Jovanoviñ i pribliæno restaurisani dekor Duãana Ristiña od strane Borisa Mak- simoviña, uz majstorsko svetlo Miodraga Milivojeviña, doåarali su lepotu likova, liånosti iz Verone XVI veka. Osim zadnjeg rikvanda D. Ristiña (za Bal) koji nismo videli. Ima genijalnih dela koja se dogode samo jednom - i nikad viãe. Stoga “reciklirani æivot” ipak, ma koliko bio umetniåki uzbudljiv, retko dostiæe dubinu, lepotu i neponovljivost onog izvornog. Mirjana Zdravkoviñ
Romeo i Julija, K. Teãea, Svetozar Adamoviñ i ansambl Romeo i Julija, M. Dragiåeviñ, D. Kasatkin i ansambl
Orchestra (7) 2003. 4 Fotografije: Srðan Mihiñ i Sva- (muz. 2003. ) 7 (muz. Bratko Celtic rhythm Sin fronteras Otkucaji Marija Jankoviñ Orchestra ( 5 I nagrada: Olivera Kovaåeviå-Crnjanski Koju igru igraã Koju igru igraš? (muz. Bah u Africi). Pohvaljena Nešto ništa , beogradske trupe Madlenium (muz. B. Ko- (muz. Gabrijel Fore). Nagradu publike dobili (muz. Babatunde Olatunji) i James Amar iz Fran- Mamma Mamma Requiem Prva nagrada pripala je Oliveri Kovaåeviñ-Crnjanski, koreogra- Prva nagrada pripala je Oliveri Kovaåeviñ-Crnjanski, fu iz Novog Sada, za minijaturu Bibiå i Guy Klucevsec). Druga nagrada dodeljena je koreografs- kom radu vaå i K. Tchalaev), a treña - Tijani Blagojeviñ, koreografu iz Beo- grada, za minijaturu su i dva koreografa - Vera Obradoviñ (Beograd) za komad šta k’o u snu cuske za su beogradski igraåi Olivera Gavrilov, Nikica Krluå i Slobodan Stefanoviñ za svoj zajedniåki koreografski rad na kraju Aleksa Jeliñ, koji je prikazao deo koreografije španskog koreografa Naåa Duata (muz. Maria del Mar Bonet), u izvoðe- nju prvaka i solista Baleta Narodnog pozorišta (Ana Pavloviñ, Ivana Glišiñ, Olga Olñan, Denis Kasatkin, Dejan Kolarov, Aleksa Jeliñ). U produkciji UBUS izdata je i kaseta s prošlogodišnjeg festivala, video zapis Veåeri koreografa, kao i gostovanje koreografa Sta- še Zurovca i Marka Boldina 2002. godine u Ateljeu 212. Sva vi- deo izdanja publika je imala priliku da nabavi i u DVD formatu, na prodajnim mestima u Narodnom pozorištu. Patricia Kass). Gosti festivala u netakmiåarskom delu programa bili su Marko Miñiñ i njegovih jedanaest igraåa s numerom (muz. Harmonija Mundi), zatim Antonio del Kastillo sa svoja tri muziåara i šest igraåica španskih igara u numeri II nagrada: Madlenium, Neãto niãta III nagrada: Tijana Blagojeviñ, poente Svaãta ko u snu
Pohvala: Vera Obradoviñ,
Requiem bez Udruæenje baletskih umetnika Srbije uspeva da odræi kontinuitet Festivala Srbije uspeva da odræi kontinuitet Udruæenje baletskih umetnika i pored odreðenih teškoña. Uz pomoñ Ministarstva koreografskih minijatura direkcije Sekretarijata za kulturu grada Beograda, kulture republike Srbije, iako Narodnog pozorišta, sedmi po redu festival, Baleta i ostalih struktura æiri i Veåeri koreografa) okupio je mlade koreografe, reduciran (izostanak majskoj fešti na sceni “Raša Plaoviñ”. publiku na veñ tradicionalnoj iz Beograda, Novog Sada, Za takmiåenje se prijavilo åetrnaest koreografa da finalnoj veåeri pristupi Subotice i Panåeva. Nakon selekcije, æiri je odluåio Zajcev, baletski kritiåar (pred- devet kandidata. Tu odluku doneli su - Milica direktor Baleta Makedonskog na- sednik), Iskra Šukarova, solista, koreograf i prvak Baleta SNP (Novi Sad), rodnog pozorišta (Skoplje), Rastislav Varga, Radoviñ” i Ðorðe Makareviñ, Anja Suša, reditelj i direktor pozorišta “Duško prvak Baleta Pozorišta na Terazijama (Beograd). zbog finansijskih razloga i Ove godine izostali su uåesnici iz inostranstva, internacionalni karakter. Iz istih vanrednog stanja åime je festivalu oduzet nazivom Veåe koreografa, pa je razloga otkazano je drugo veåe festivala pod taj netakmiåarski deo prikazan dok je æiri radio. festivala iznosile su: Novåane nagrade ustanovljene u vreme prošlogodišnjeg za drugo i 6.000,00 din. za treñe 15.000,00 din. za prvo mesto; 9.000,00 din. UBUS, kao i bronzane statuete, mesto. Nagraðenima su uruåene i plakete po skici poznatog akademskog rad akademskog vajara Rista Mihiña (uraðene slikara, scenografa i kostimografa Duška Ristiña). VII Festival koreografskih minijatura koreografskih VII Festival 12. maj 2003. Pohvala: James Amar, Beogradski letnji festival jul / avgust 2003.
Ovoga leta vredelo je ostati u Beogradu, ~a- robnoj pozornici Beogradskog letnjeg festi- vala ’03. Prvi put u `ivotu te urbane svetkovi- ne, raznovrsje svetskih umetni~kih doga|anja reflektovalo se dva meseca, na svakom grads- kom }ošku. Naš grad zali~io je na Monpelje, Avinjon … Bogatstvo umetni~ke kreativnosti raz- lilo se po njegovim ulicama, trgovima, zidinama tvr|ave, dešavalo na njegovim otmenim teatarskim scenama, slivalo niz fasade gradskih palata, baš- karilo na Adi, beogradskom ostrvu izme|u dve reke. Pravo i mogu}nost izbora, najve}a je odlika ovog festiva- la. Mudri i stru~ni Umetni~ki savet ovogodišnjeg Belefa na ~elu s predsednikom Mihailom Vukobratovi}em i selektorima Aleksandrom Milosavljevi}em (pozorište), Bojanom Ðor|evi}em (muzika) i Jovanom ^eki}em (vizuelne umetnosti), kao i izvršnim di- rektorom Milenom Stoji}evi} sa svojim vrednim timom mladih saradni- ka, odabrao je, ~ini se, najbolje što je Beograd sada u stanju da konzumira – tri programa, pozorišni, muzi~ki i vizuelni. Zbog specifi~nosti našeg ~asopisa osvrnu}emo se na – pozorišni, ta~nije deo tog progra- ma koji je uklju~ivao i igru, igra~ki teatar i uli~ni performans što bi u slede}im izdanjima ovog sada ve} renomiranog festivala valjalo izdvojiti u poseban segment. To je pitanje razli~itosti i specifi~nosti umetni~ke igre u odnosu na pozorište, ekspanzije koja je ve} evidentna u svetu, a tako|e i pitanje jednog ve}eg prostora u kome }e igra “disati” standard- izuju}i praksu svih srodnih festivala u Evropi i svetu. U obilju ponu|ene razli~itosti na Belefu ’03, velika svetska igra~ica i koreograf Karolin Karlson prva je svojom predstavom Zapisi na vodi kao grom udarila u zgradu renoviranog Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Posle tog doga|aja, ~iji se eho još dugo ~uo gradom, vredelo je sabrati se i mirno do~ekati ostale igra~ke doga|aje koji nemaju nivo Karlsonove, ali su kao manji istra`iva~ki projekti mladih koreografa, veoma interesantni. Kada smo kod Karolin Karlson, mladi saradnici Orchestre utrkivali su se ko }e o njoj da piše. Kakva sre}a! Mi smo odabrali dva priloga.
Orchestra (7) 2003. 6 Oæiveti visoke zgrade, Milica Bezmareviñ spuãta se niz fasadu Doma ãtampe
Dve, uslovno re~eno, igra~ke predstave, Korak dalje: projekat ostrvo predstave saradnica Orchestre prisustvovala je dvema, predstavi Bojane Mladenovi} i Dušana Muri}a i Glory Hole Dalije A}in osta}e ta- Pitanje za slede}u godinu u bašti Sava centra i pantomimi~arskom ko|e, perom našeg kriti~ara zabele`ene me|u koricama ovog broja. komadu Bliss (Bla`enstvo) na letnjoj sceni Kalemegdan. Pitanje za sle- Prva se bavi susretom razli~itih kultura na “nepoznatom” ostrvu Beo- de}u godinu je `anrovski ozna~en kao balet. Ta~nije, to je savremena grad koje su sa sobom doneli igra~i iz nekoliko zemalja Evrope, a druga koreografija za tri izvo|a~a. Predstava je inspirisana `ivotom stare da- istra`uje `ensku seksualnost danas. me Ive Gotlibove (1925), koja je tokom Drugog svetskog rata kao akroba- Poznata beogradska istra`iva~ka pozorišna trupa Ister ~iji rad karakter- ta putovala s grupom cirkuskih umetnika izbegavaju}i tako nema~ku iše koriš}enje plesnih tehnika i dramskog izraza, svoj letnji performans okupaciju. Izvesno vreme, radila je i kao novinar za komunisti~ki maga- @ega izveo je u zanimljivom i inspirativnom prostoru fasade JDP i glavne zin Crvena prava da bi 1967. godine napustila komunisti~ku partiju i beogradske ulice, `ele}i da isprovocira interakciju s publikom na ulici, po~ela da radi kao konobarica. Podu~avala je gimnastiku u organizaci- po principu davanja i uzimanja. Ister teatar, koji uskoro slavi deset god- ji Sokol. U penziji je, ima ~etvoro dece i sedam unu~adi. Predstava je ina od osnivanja, ina~e intenzivno sara|uje s Teatro della Contraddi- 2001. godine dobila Veliku nagradu na Festivalu savremenih umetnika zione iz Milana, zatim s Centrom za savremenu umetnost iz Bukurešta u Pertu (Australija). i Volksbuhne iz Berlina. Druga ~eška predstava Bla`enstvo, izvo|a~a i kreatora Vojta Švejda, Da višespratnice nisu samo carstvo pera~a prozora ve} da i igra~i imaju inspirisana estetikom animiranih filmova bila je ~isto pantomimi- šta tu da ka`u pokazao nam je, uvek nepredvidiv, Teatar Mimart Nele ~arskog `anra. Švejd radi kratkim rezovima, koriste}i monta`u i burles- Antonovi} projektom O`iveti visoke zgrade. Uz u~eš}e penja~ke grupe ku s elementima komi~nog. Diplomirao je na HAMU u Pragu, na odseku Gekon i elektri~ne bubnjeve @eljka Jankovi}a, niz zgradu Doma štampe za neverbalno pozorište i komediju, i jedan je od najtalentovanijih mla- u Beogradu spuštala se solistkinja Baleta Narodnog pozorišta Milica dih ~eških pozorišnih kreatora. Bezmarevi}, minimalisti~kim pokretima o`ivljavaju}i kamen i staklo po- Svudost, Dim i Scenske skice, performansi su koje je prikazala Porodica red kojeg je “curila”, dok su dole na zemlji igra~i umetni~kim kretnjama bistrih potoka, komuna ~ija se energija ostvaruje kroz jednostavnost, opisivali svaki svoju pri~u. “Ništa nije neosvojivo” – poru~uje Nela hrabrost i iskrenost. Filosofija egzistencije ove grupe ~iji je osniva~ knji- Antonovi}. `evnik Bo`idar Mandi} je – Zemlja, Otvorenost doba, Siromaštvo i Savremeni ~eš~ki eksperimentalni teatar iz Praga, u produkciji Pozo- Umetnost. Okrenuti Planeti i Pojedincu ugostili su u svom domu, podno rišnog instituta i asocijacije Four Days prikazao je na Belefu ’03 projekat Rudnika, oko dvadeset i pet hiljada ljudi. Oni neguju Nadu i Optimizam. Mi smo u vašem haustoru, ulici, stanu, pa ~ak i u pozorištu. Od ~etiri Marija Jankovi}
7 Orchestra (7) 2003. Predstava Zapisi na vodi (Writtings on Water) i master klas Carolyn Carlson 12 - 15. jul 2003.
Snovi|enje magi~ne ledi
Ovogodišnji Belef pruæio je šansu savremenoj igri, pozivajuñi u goste madam Karolin Karlson, koreografa i savremenu igraåicu najvišeg umetniåkog dometa danas u svetu. Novi solo Karolin Karlson, Zapisi na vodi (muzika Gavin Brayers), koji je bio dva puta prikazan na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, kreiran je u Veneciji gde je i premijerno izveden 15. marta 2002. godine. Svoju kreaciju, uz veoma vaæan element - vodu, reflektovanu kroz fluid njenog jedinstvenog i za poznavaoce pre- poznatljivog stila kretanja, Karolin Karlson radije opisuje kao vizuelnu poeziju nego kao ples. Jer predstava, Zapisi na vodi, razmatra pitanje znaåenja æivota koji teåe kao reka predstavljajuñi komunikaciju i odnos prema Univerzumu i Nepoznatom. Graciozna, nedodirljiva, magiåna ledi koja u ogromnoj crnoj haljini kao da pluta po sceni, ostavila je beogradsku publiku potpuno bez daha. U scenskoj atmosferi sum- raka njena sofisticirana gestikulacija, u kojoj je najveñi akcenat dat poetiånom plesu korpusa i neuhvatljivim pokretima njenih fluidnih ruku i prstiju, probudila je lirsku komunikaciju beskonaånog i konaånog, u kome je publika bila toliko opijena har- monijom da je slobodno mogla i da odluta u svojim mislima, nesklanjajuñi pogled s tajanstvene siluete, uronjene duboko u svet još tajanstvenijih snova. Savršeno kon- trolisani gestovi u kojima se smenjuju kratki, gråeviti, nagli trzaji s izduæenim pokre- Fotografije: Milan Radovanoviñ tima koji kao da idu u samu veånost, u doslovnom smislu seæu i dalje od igre. Vizuelni efekat ove apstraktne kreacije bio je savršeni estetski doæivljaj koji je defin- itivno probudio svest kod ljubitelja ove vrste umetnosti, a našim umetnicima otvo- rio oåi i um. Karolin je stvorila nešto savršenije od igre i umetnosti, neku vrstu vrhunca - skulpturu koja pulsira. Orchestra (U) 2003. 8 Filosofija senzibilnog
Specijalno za ovogodišnji Belef, kao poklon mladim kolegama, Karolin Karlson je odræala i dvodnevni master clas (14. i 15. jula) u prostorijama AKUD “Ivo Lola Ribar”. Krhka i snaæna, æenstvena i borbena, nije štedela ni svoje znanje ni umeñe, veñ je, naprotiv, velikodušno i energiåno po- delila s nama svoju neænu, inteligentnu i duhovnu filosofiju - filosofiju senzibilnog. Inspirisana umetniåkim radom i liånošñu svog uåitelja Alvina Nikolaja (Alwin Nikolais), njena evolutivna pedagogija bazira se ne toliko na en- chenements (grupa elemenata, kombinacija), veñ na senzaciji, kvalitetu pokreta i konstantnoj svesnosti o åetiri osnovna elementa igre - prostor, vreme, oblik-forma i kretanje... Dva koncepta su esencijalna u filosofiji igre Karolin Karlson - decentrali- zacija i “inteligencija” pokreta, odnosno motion - kretanje, a ne emotion - emocija (igra reåi u engleskom jeziku, prim.aut). Decentralizacija je, naime, proširivanje granice tela u prostoru. Zami- šljeni fluidni “centar” tela, koji moæe po njemu putovati, raznim brzim promenama proizvodi ustvari protok energije koja tokom procesa kon- stantno prelazi iz jednog oblika u drugi, pri åemu je najbitniji - motion -(po)kretanje. Istraæivanje u okviru radionice vršilo se kroz improvizaciju, ali inte- ligentnog pokreta. Karolin Karlson apsolutno veruje u sam gest, ali pok- ret koji nema smisla je ne interesuje. Iz tog razloga, nijedna veæba u ok- viru istraæivanja nije besmislena, iako je apstrakcija jedan od parametara improvizacionog rada. Ali svaka apstrakcija, kao što su vreme, prostor, energija, moæe se prevesti u organski oblik pokreta. Tada dobijamo esen- ciju gesta, “pokret koji diše”, što nas dovodi ponovo do pojma motion koji u stvari predstavlja akciju kretanja ili impuls. To je motiv, mobilnost po- kreta, ono što pokretu donosi æivot. Motion oznaåava princip generator koji struktuira jedinstvo parametara pokreta, a koji åine bazu ove filosofi- Fotografije: Martina Ristiñ je (prostor, vreme i oblik-forma). To uoåavamo i u (ne)kretanju koje je takoðe jedna vrsta specifiåne tenzije oblika u prostoru i vremenu. Dru- gaåije reåeno, motion je “duh” pokreta koji ispunjava formu u spatijalnom i temporalnom razvoju specifiånom energijom koja mu daje sâm smisao. Ako je emotion emocija, duša pokreta, motion je pokret koji komunicira direktno s duhom bez obaveznog prolaska kroz svesnost i moæe da isprovocira estetsku emociju daleko dublju od jednostavnog afekta.
2003. 9 Orchestra (U) Fotografije: Martina Ristiñ
Osim pokretaåkog parametra u okviru radionice, Karolin Kar- lson je zajedno s polaznicima istraæivala još jedan fundament svoje filosofije - oblik-formu. Taj princip, razvio se kao skulptu- ralni oblik tela koje se poigrava s varijantama i fleksibilnošñu is- tog, u okviru koga igraå moæe udruæivati razne forme da bi stvo- rio neku figuru “ozbiljnijeg” sadræaja. Oblik se u tom sluåaju raz- vija sam od sebe, poåevši od trodimenzionalnog tela ali bez uti- caja svojstva same liånosti, atmosfere ili pojedine situacije. Aps- trakcija nastaje na sledeñi naåin. Na primer, kada (i)realne poj- move kao što su planina, stepenice, svemir, more, vrata... treba putem metafore prevesti u oblik koji telo moæe da opiše. Ceo sis- tem bazira se na samu formu interpretacije izvoðaåa/igraåa koji atraktivno razbija granice prostora, dajuñi sopstvenom telu od- govarajuñu teksturu. Tada se ideja projektuje kroz telo i putem tela daleko u prostor, pruæajuñi na nivou imaginacije izvrstan doæivljaj u kom je maštanje ne samo dozvoljeno veñ i obavezno! Treba pomenuti i prostor, kao neodvojivi deo vremenske dime- nzije u kojoj se ostvaruje sâm pokret. U takvom prostoru, koji se u ovoj filosofiji smatra heterogenim, isprekidanim i kvalitativ- nim, sâm pokret mora pronañi “motor” svog vremenskog razvo- ja. Tada dolazimo do pojmova motion i forma, koji oæivljavaju i bôje pokret oslikavajuñi prostor. Filosofija senzibilnog, zbog svoje profane ideje zahteva os- lobaðanje duha od egoizma i otvaranje nepretencioznih emoci- ja da bi energija mogla ostvariti komunikaciju duha i univerzu- ma. Taj protok energije, svojevrsna razmena, stvara oseñaj “pu- njenja” i “praænjenja” a u isto vreme naša “unutrašnjost” dostiæe mistiånu produhovljenost, kao da smo “izašli iz sebe” van grani- ca materijalnog tela, otplovili daleko u prostor. Ali, da bi se ost- vario bilo koji oblik kretanja (gest ili pokret), treba poåeti od os- nove - volje ljudskog biña. To je elementarni uslov za koji Karo- lin Karlson tvrdi da je najvaæniji, da bi uopšte bili to što jesmo - dvonoæni, uspravljeni i inteligentni sisari. “San” koji veñ godinama magiåna ledi širom sveta oæivljava i daruje kroz suptilne kanale svog senzualnog biña, dotakao je i åvrsto se ukorenio u našu kreativnu percepciju osvešñujuñi i opominjuñi da je poåetak bio tada kada smo odluåili da prihva- timo imaginaciju. A gde je kraj? Pa, nema ga... Milica Ceroviñ teoretiåar igre
Orchestra (7) 2003. 10 Milan Radovanoviñ
Duhovni autoportret
U okviru ovogodiãnjeg Belefa, na sceni Jugoslovenskog dram- Utapa se u likovno proåiãñenu, na minimum svedenu scenu bez skog pozoriãta gostovao je L'Atelier de Paris na åelu sa Karolin ukrasa i viãka predmeta, gde sve ima svoj smisao. Beli snopovi Karlson, igraåicom i koreografom, jednim od najveñih imena svetla formiraju kvadrate na podijumu, åije se linije povremeno savremenog plesa. Predstava Writings on water (Zapisi na vodi) gube a zatim ponovo stvaraju iste oblike. Crveni pravougaoni premijerno je izvedena na Bijenalu u Veneciji, marta 2002. stolovi uokvireni belim kvadratima na sivoj ravnoj podlozi, po Kao da granica izmedu predstave i samog æivota Karolin Karlson kojoj Karolin Karlson ostavlja znake o sopstvenoj prolaznosti, ne postoji. Njena vizuelna poetika jesu konkretni, istiniti zapisi, neodoljivo likovno podsecaju na Mondrijanove kvadrate. Da li koje ona u bukvalnom smislu ostavlja za sobom, pronalazeñi u su i Zapisi... Karolin Karlson rezultat procesa redukcije zivota i tome smisao sopstvenog postojanja. Kroz predstavu ona slika svodenje na cistu suãtinu bitisanja? samu sebe stvarajuñi duhovni autoportret, vrlo intelektualno, Svetlo naglaãava åaroliju njenog filigranski istancanog, fluidnog ãiroko, slobodno, emotivno a krajnje kontrolisano i proñiãñeno. kretanja, a crna, svedena haljina, samo joã viãe istiåe skulptural- Æivot je kao voda - u stalnom pokretu i promenama, nemirima i nost njene siluete. smirajima, ãumovima, udarima i tiãini. Element vode naglaãen je Nakon ove predstave ostaju muk, duhovno ispunjenje i uteha ãto video efektima na poåetku i kraju predstave. takvi ljudi, natopljeni åudesnim nebeskim strujanjima, postoje. Igra Karolin Karlson u potpunoj je simbiozi s ostalim elementi- ma predstave. Sjajno je uklopljena u muziku Gevina Brajera. Jelena Ðordeviñ, dipl. istoriåar umetnosti
11 Orchestra (7) 2003. Razgovarali smo sa...
U okviru Belefa imali smo, zaista, åast da uæivamo u skoro neuhvatjivoj predstavi Zapisi na vodi moñne igraåice i koreografa Karolin Karlson. Vazdušasta i bajkovita, u atmosferi sumraka nazirala se fluidnost pokreta i izraz duše, sva od vazduha i vode... odevena u crno, Karolin je delo- vala kao da je izvajana. Da radost bude veña, za mnoge mlade igraåe, organizovana je umetniåka radionica u kojoj je Karolin Karlson prezentovala svoje znanje i umeñe, kao profesor plesa. Master klas se sastojao iz rada na tehnici, i rada na improvizaciji i kompoziciji. Radionica je odræana u prostorijama AKUD “Lola” i prvobitno je bilo predviðeno samo dvadeset i pet uåesnika. Meðutim bilo ih je više, gladnih da dotaknu umeñe Karolin Karlson i uåestvuju u tom izuzetno kreativnom i edukativnom procesu. “Lovili” smo impresije odmah po završetku klasa.
Milena Ugren Ðorðe Dragiñeviñ diplomirani student Akademije savremene igre u Roterdamu glumac Teatra Levo Naravno da sam dojurila da radim s Karolin, pošto sam u Roter- Glumom se bavim amaterski, a igrao sam veoma malo. Naša reditelj- damu åula da dræi radionicu u Beogradu. Diplomirala sam prole- ka Sunåica radi s nama neke veæbe ali ovako nešto, zaista nisam sreo. tos i ovo je bila prilika da se oprobam kod velikog pedagoga. Im- Åini mi se da mi je veoma koristilo, jer verujem u kolektivnu energi- presionirana sam. Iskreno, trebañe mi vremena da se slegnu sve ju koja je, po meni, uvek jaåa od solo igre. Koncentracija mi nije pred- informacije koje nam je dala i da odmerim znaåaj ovog kontakta. stavljala problem, jer se energija prenosi od pojedinaca do pojedinca, Milan Rus koji je na neki naåin usisavaju. Moæda je ovakav rad za mene bio malo solista Baleta SNP u Novom Sadu prenaporan, pošto nas je gospoða Karlson “izbombardovala” mnošt- Nemojte me sada pitati za utiske. Ja sam iz druge priåe ali, ipak, vom informacija koje ñemo nadam se kasnije kada se slegnu anal- imam potrebu da vidim i iskoristim rad, znanje i iskustvo ove æene izirati, razgraniåiti i shvatiti do detalja. kao jedini naåin da steknem pravu sliku onoga što se u svetu radi. Milica Ceroviñ Smatram da je radionica trebalo duæe da traje ... Imao sam malo igraåica savremene igre problema s improvizacijom, kao i drugi. Dok u klasici imate vre- mena za prilagoðavanje, ovde se traæi momentalno opuštanje. A Novosaðanka sam i uåestvujem iz ljubavi prema igri i bilo kojoj vrsti to, bogami, nije bilo lako! pokreta. Åinjenica jeste da je Karolin Karlson danas zvezda savre- menog pokreta, umetnica koja je uspela da nam prenese neke vaæne Dijana Kozarski stvari. Nedostaje mi, bar još pet dana ovakvog rada! prvakinja Baleta SNP u Novom Sadu Tijana Blagojeviñ Šta reñi, prvi put se nalazim na ovakvom klasu! Moñno! Åim sam igraåica savremene igre i koreograf åula za to na promociji Orchestre u Novom Sadu, odluåila sam da uåestvujem. Raditi s takvom umetnicom je to što åoveka uåini Ja sam veñ provela dve nedelje na radionici kod Karolin Karlson, u sretnim. Trenutno, mogu samo da uporedim neka svoja liåna Parizu. Doduše tamo je situacija bila potpuno drugaåija, trideset sati iskustva s onim što Karolin ovde radi, pokušavajuñi da nam pre- rada u šest radnih dana za dve nedelje. Obraðivali smo pokret i njegov nese svoju ideju i filosofiju igre. Kao klasiånoj igraåici nije mi bilo kvalitet. baš lako. Ali, valjda je klasiåna osnova i pomogla da shvatim šta Naravno, ova dva dana u Beogradu bila su mnogo kondenzovanija, do- traæi. Pokret mora biti prañen energijom, a nikako da bude suv i duše radilo se s mnogo suptilnosti. Åini mi se, što je najvaænije, da su ig- nezavršen. U tome mi je, verujem, pomogao i nekadašnji rad s raåi osetili i doæiveli njenu energiju i njenu liånost. A to jeste suština. gospoðom Nadom Kokotoviñ, kao i skorašnja saradnja s gospodi- Maja Grnja nom Endru Grinvudom. A sve ovo, nadam se, otvara jedna nova solistkinja Baleta SNP u Novom Sadu vrata, vrata pedagoškog rada kojim æelim ubuduñe da se bavim. Trenutno imam dve veoma vaæne uloge - balerina sam u svom Miona Petroviñ pozorištu ali i nastavnik moderne igre u novosadskoj Baletskoj školi. igraåica savremene igre, studentkinja Veoma mi je bilo vaæno da budem ovde, da budem u toku i steknem Motiv mog dolaska je susret sa znaåajnom umetnicom. Bilo je to saznanja o svetskim trendovima u igri, da okušam i upijem iskustva, i pravo uæivanje. Radila sam nešto što do sada nisam, a kako je doðem do tog saznanja liåno. Impresionirana sam ovakvim radom. To gospoða Karlson izuzetan profesionalac, ona dok objašnjava i radi je drugaåije poimanje moderne igre i verujem da ñe mi ubuduñe koris- zadaje formu koju mi moæemo da ispratimo. U stvari, koncen- titi za neka moja buduña razmišljanja o koreografiji. To što je za mene tracija je bila dobra. Sa strane, moæda je nekom delovalo komp- novo, jeste koncepcija rada bazirana na prostoru, ideji, emociji i likovano kako da se sve to pohvata s obzirom da ona ima svoj najzad pokretu. Usvojili smo novu filosofiju igre. izgraðen stil igranja i veæbanja. Meðutim, pošto je odliåan peda- gog, mogla je deo svog znanja da prenese i na nas. Sada treba sred- iti utiske. Karolin Karlson Jelena Stevanoviñ impresije posle rada sa grupom arhitekta, glumica Teatra Levo Najvaænije jeste, da je ovo bila grupa entuzijasta veoma zaintereso- Radim kao arhitekta ali, veñ nekoliko godina i glumim u Teatru vana za rad. Po oåima im se to videlo. Naravno, program je bio veoma Levo. Bavim se dakle glumom i pokretom, i redovno svakog åetv- zgusnut i potrebna je bila ogromna koncentracija. Neki su mogli više, rtka veæbamo. Meni je bilo lepo, opustila sam se, eksperimentisa- neki manje! Ipak, dobili su na izvestan naåin uvid kako i šta radim. la, ništa mi nije bilo toliko strano ili teško, naprotiv, sve mi je izu- Energija je strujala, tehnika je bila korektna. Problemi su naravno zetno koristilo. nastali u onome što je uvek svima najteæe - u radu na improvizaciji. Kao i sve ostale, ta tehnika se uåi veoma dugo i naporno. Minja Katiñ Šerban
Orchestra (7) 2003. 12 Intervju Carolyn Carlson, koreograf i savremena igra~ica
Ugrabljeni intervju
Poslednjeg dana boravka u Beo- je izuzetno pozitivne vibracije. To sam gradu, dok smo åekale kola koja osetila i na sceni, tokom predstave. Za ñe gospoðu Karlson odvesti na mene je to bilo zadivljujuñe, jer su na neki aerodrom, najzad sam uspela da naåin svi uåestvovali. Tiãina koja je vladala ukljuåim diktafon. Posle svih no- u publici bila je neverovatna i veoma vinara, napokon sam i ja doãla na inspirativna. Ta atmosfera me je u emo- red. Ponovo me je “zagrlila” bo- tivnom smislu duboko dotakla. æanstvena aura Karolin Karlson. Takoðe, moram da istaknem da je tokom Prelistali ste tri izdanja åasopisa mog boravka u Beogradu vladala sve Orchestra. Kakvi su vaãi utisci? vreme neverovatno pozitivna atmosfera. Vaã åasopis me je bukvalno Svi su se mnogo trudili - ljudi iz organi- “oduvao”! Zavrtelo mi se u glavi zacije Belefa, osobe iz pozoriãta koje su dok sam ga prelistavala. Bila zajedno s mojim tehniåarima postavljali sam, zaista, veoma iznenaðena predstavu. Bila sam okruæena velikom da neãto tako kvalitetno postoji ljubaznoãñu, åak i neænoãñu. Pa i tada, u Srbiji. Uvek se trgnem kada kada smo prvog dana imali veoma kaæem samo Srbija. Joã uvek mi ozbiljne tehniåke probleme. Bilo je skoro je bliska ona velika Jugoslavija. osam sati, publika je veñ bila na svojim mestima, a neãto sa svetlom nije bilo u Duboko sam i ozbiljno impre- redu. Strpljivo sam åekala, nisam paniåila sionirana vaãim åasopisom. Po i tada, odjednom, svi oni koji su se zatek- svemu ga poredim s odliånim li na sceni poåeli su da bukvalno pri- nemaåkim åasopisom Ballet Tanz kljuåuju utikaåe za struju. Gledam, ne International Aktuell. Mislim da Scuzzi mogu da verujem… Rudolf, moj tehniåar, je Orchestra intelektualan åaso- mirno mi reåe: “Nema problema. Joã pis, tehniåka oprema je odliåna, samo tri minuta i imañemo predstavu.” odãtampan je po svim najviãim Svi su pomagali. Nisam mogla da veru- evropskim kriterijumima, foto- jem. grafije su izvanredne, kvalitet papira takoðe. Ceo lay out je na Sami ste ãetali Beogradom jer vam je najviãem moguñem nivou. Oåi- poznat od ranije… gledno jeste da je vaãa redakcija izuzetno informisana. To se vidi I to je za mene neverovatno iskustvo. Dosta sam dobra u znanju po prilozima koje objavljujete jer se oni odnose na trenutno naja- stranih jezika, a priliåno dobro mi ide i “govor ruku”. Meðutim, ktuelnije umetniåke liånosti i dogaðaje, iz sveta igre. Moram priz- sve to u Beogradu mi nije bilo potrebno. Prvo, jer je impresivno nati da sam (u svakom smislu) bila iskreno iznenaðena kvalitetom koliko ljudi govori engleski jezik. A zatim i zbog toga ãto su ljudi åasopisa. Nisam oåekivala da ñu tako neãto pronañi u Beogradu. veoma otvoreni. Svi æele da pomognu, da ostvare komunikaciju, a Da li je bilo teãko raditi master klas sa naãim mladim umetnicima? reåi su åesto bile suviãne. Oboæavam vaãe sugraðane. Toliko su se trudili da mi ugode. Primera radi, recepcioner hotela Metropol. U Tu je bilo malo poteãkoña. Nivo znanja mojih studenata je, pre dva sata ujutru, video me je da prilazim hotelu i dok joã nisam svega, veoma razliåit, pa je to izazivalo odreðene probleme tokom stigla ni do ulaznih stepenica on izlazi da me doåeka. Zaprepastim rada. Ali, generalno, njihova volja, entuzijazam, “glad” za novim se, a on jednostavno kaæe: “To je moj posao”. znanjem, spremnost da za tako kratko vreme (samo dva dana) usvoje neãto potpuno novo, bila je neverovatna pojava. Odmah Ipak, Beogradu moram da uputim i jednu negativnu kritiku. Muka sam uoåila veliku potrebu i spremnost da se izloæe ne baã jednos- mi je od gradova koji svi liåne jedan na drugog. Ne treba nam tavnom procesu rada i uåenja. Uopãte im nije bilo lako. Naprotiv. svima, Armani, Guåi, Beneton i sve te firmirane prodavnice. Traæila Morali su da prihvate ne samo potpuno drugaåiji naåin rada, veñ i sam koãulje i bluze rukom vezene, s etno motivima, kojih se señam usvoje nov misaoni proces. joã od 1988. godine kada sam prethodni put bila u Beogradu. Nisam ih pronaãla. Ni divnu etno koænu obuñu, ni tipiåan srpski Dva puta ste nastupili pred beogradskom publikom u Jugosloven- nakit … Kada sam bila u Koreji, oduãevila me je ulica prepuna pro- skom dramskom pozoriãtu. Kakav je vaã doæivljaj? davnica s karakteristiånim koreanskim proizvodima. To je bilo Tokom ta dva dana dogodilo se neãto magiåno. Da li je to bio uti- divno. Kupila sam milion stvari. I Beograd mora da napravi jednu caj samog pozoriãta ili publike, moæda oboje, ne znam … Moj kon- takvu ulicu jer ljudi kao ãto sam ja, umetnici, æele da kupe jedino takt s publikom bio je veoma produbljen. Mislim da nas je tokom neãto takvo. Recite to onome ko o tome odluåuje, na primer - predstave spojio zajedniåki oseñaj za patnju, ali ne patnja u vidu gradskim vlastima. tuge, veñ sa nekim mnogo kvalitetnijim i drugaåijim smislom - pat- Dobila sam od starog prijatelja na poklon jedan srpski suvenir. To nja kao sredstvo razumevanja meðu ljudima. nosim kuñi. Volim sve ãto je tradicionalno. Na taj proces, svakako je uticala i atmosfera koja je vladala u po- Ivana Milovanoviñ zoriãtu. Na svakom uglu zgrade, ali i u ljudima koji tu rade, posto- Beograd, 16. jul 2003.
13 Orchestra (7) 2003. Korak dalje: projekat ostrvo, autori Bojana Mladenoviñ i Duãan Muriñ 19. jul 2003. a åemu to?
U okviru ovogodiãnjeg Belefa, imali smo prilike da vidi- mo joã jednu plesnu predstavu ili popularnije reåeno “performans” pod nazivom Korak dalje: projekat ostr- vo autora Bojane Mladenoviñ i Duãana Muriña, na interesantnu muziku Vukana Stojanoviña, åija premi- jera je bila u pozoriãtu “Duãko Radoviñ”. Zamiãljena kao meðukulturna kreacija, predstava se bavi susretom i saradnjom mladih umetnika iz razliåitih zemalja Evrope i njihovim pronalaæenjem zajedniåkih i separa- tivnih jezika na kojima se performans zasniva. Proces razmene, koji je bio u fokusu istraæivanja ove grupe umetnika naæalost isuviãe je banalan, predvidljiv i nedovrãen. Olako shvatanje pojma “performansa” dovelo je do praznih, neopravdanih i privatnih gestiku- lacija i scenskog (o)ponaãanja. Insistiranje na naivnoj komiånoj noti ljudskog diletantizma, ostavilo je utisak loãeg i nepotrebnog humora. Jedina interesantna igra-
åica mlada francuskinja Maud de Pladec, ostala je bez foto: A.Cvrkotiñ, A.Mladenoviñ i N. Miloãeviñ zasluæenog aplauza zbog jeziåke barijere. Prenatrpanost razliåitih vidova scenskog izraæavanja (igra, gluma, glumatanje, video art) pokazao je da je u svakoj grupaciji ipak najviãe bitan ãef parade, jer razlivenost nesreðenog mozaika koji smo imali prilike da vidimo, opravdao je staru poslovicu koja kaæe, “gde nema maåke tu i miãevi kolo vode”. Koncept predstave koji je bio istaknut na zidovima, pri ulasku u salu, joã je jedan primer nametljivog pristupa uz koji ni tada nismo mogli da shvatimo suãtinu i uhvatimo smisao. Ipak, postavlja se pitanje - åemu sve to? Uz najveñe pohvale æelji da se uspostave veze izmeðu mladih i per- spektivnih umetnika ãirom sveta, treba se i zapitati da li je baã neophodno to uraditi po svaku cenu.
Milica Ceroviñ, teoretiåar igre
Orchestra (U) 2003. 14 Isidora Staniãiñ, Martin Nachbar i Bojana Mladenoviñ Glory Hole, u koreografiji i izvoðenju Dalije Añin 29. avgust 2003. Najsavrãeniji åin ljubavi?
Novi solo projekat beogradske umetnice Dalije Añin, pod nazivom Glory Hole, na sjajnu autorsku muziku Andreja Añina, premijerno je izveden u Beogradskom dramskom pozoriãtu. Izuzetno smela i neoåekivana kreacija u startu je izazvala opre- åne kritike. Naime, Dalija Añin se, iz æenske perspektive, bavila fenomenima ljudske seksualnosti na svim nivoima u svim obli- cima kroz prizmu seksualnih perverzija, koliko god to nekima bilo popriliåno bljutavo i neukusno. Reãena da kaæe to ãto niko (zvaniåno) nije u stanju ni da pita, ova æena hrabro je bacila rukavicu u lice tabuima, reãena da ih jednom za svagda razotkrije i javno prikaæe takvim kakvi zaista (!?) jesu! Sve se odigrava u mraånoj atmosferi, dok je deo pub- like bio smeãten na sceni ali podeljen na muãku i æensku stranu. Izazovno reãenje interaktivnosti s gledaocima, donelo je novu perspektivu i joã jaåi emocionalni doæivljaj onih koji su imali tu “privilegiju”. Prepoznatljiv koreografski stil kretanja tela, pre- pun bola, inata, drskosti i smelosti, koji je viãe usmeren ka unutraãnjem nego ka spoljaãnjem pokretu, potkrepio je dra- maturgiju priåe i doprineo boljem iskazivanju razliåitih emo- tivnih stanja. Ali, s obzirom na temu kojom se Dalija Añin pro- vokativno bavila, veñ ionako zatvorena i dosta konzervativna publika samo je nemo i zbunjeno posmatrala. Meðutim, pro- vokacija je verujte mi na reå bila isuviãe smela i potresna. Predstavljanje æene, æenskog principa u teãkom i turobnom svetu ljudskih niskih potreba, pohlepe i animalnih instikata, donelo je pre svega atmosferu tuge i bola, koja je snaæno delo- vala na publiku stvarajuñi teæak oseñaj u stomaku. Razvijajuñi temu i zalazeñi sve dublje i dalje u problematiku seksualnosti, Dalija Añin je za potporu koristila kolaæni video-zapis u kojem je veoma direktno preovladavala pornografija kao jedan od seksualnih fenomena. I sve to, ponovo iz ugla jedne usamljene, neshvañene, potåinjene ali istovremeno inteligentne, hrabre i oseñajne æene! Interesantno jeste da je telo, u ovom sluåaju æensko, prikazano kao gomila mesa koja svesno (ili nesvesno), voljno (ili nevoljno) uåestvuje u propagiranju neåega ãto bi tre- balo da bude “najsavrãeniji åin ljubavi”!? A da li je? Iako veoma snaæna i iskrena predstava sa smislom, Glory Hole se moæe protumaåiti kao liåni i jednostrani ugao gledanja jedne æene, koji je imao (isu)viãe mraånih i negativnih pogleda i zakljuåaka s kojima se moæemo, ili ne moramo, sloæiti. Dakle, zapitajmo se - da li se svi slaæemo sa tumaåenjima “fenomena” seksualnosti koje je ponudila predstava Glory Hole; da li su nam doæivljaji isti? Naime, ima nas koji i dalje verujemo u “najsavrãeniji åin ljubavi”! Milica Ceroviñ, teoretiåar igre
Stevan Cvikiñ
15 Orchestra (U) 2003. 37. BITEF Les Philosophes, Jozefa Naða 16. i 17. septembar 2003.
ÃAMAN IMAGINACIJE
Orchestra (7) 2003. 16 ajnoviji projekat reditelja, koreografa i igraåa Jozefa Naða Filozofi, odræan je u sportskom centru IM, u Rakovici. Ova izuzetno zahtevna predstava raðena je po delu Bruna Ãulca u koprodukciji s Nacionalnim kore- Nografskim centrom iz Orleana (u kojem je Jozef Nað umetniåki direktor), zatim s Festivalom igre iz Kana i s Centrom za evropsku umetnost. Jozef Nað, redovan gost Bitefa, odabrao je nesvakidaãnji prostor sportskog centra u Rakovici u kojem je postavio kompletnu scenografiju, neku vrstu arene za stodvadeset osoba potpuno osmiãljenu, gde svaki gledalac ima drugaåiju stolicu. Predstava je omaæ neraskidivom prijateljstvu Ãulca i Gobrovica, dvojice poljskih pisaca inaåe strastvenih filosofa. Nað slika njihov æivot i odnose kroz ãaljivi, ali i pouåni, multimedijalni projekat ispunjen kvalitetnom igrom. Njegovi pre- poznatljivi neuobiåajeni, åak åudnovati likovi u crnim odelima i s crnim ãeãirima, joã jednom su potvrdili “naðovski” stil, postavãi umetniåki pravac koji je obeleæio 20, a moæda i 21. vek. Jozef Nað ide dalje od igre, sa svakom novom predstavom raste i razvija svoj rukopis ne gubeñi osobenost i stil, negirajuñi tako one koji su ga kritikovali govoreñi da je jednostran i uvek isti. U predstavi Filozofi istraæivanje dvostruke realnosti, “æivog” i “neæivog” pozoriãta, uåinio je pomoñu kratkome- traænog filma i filmske fotografije. Naime, ovaj trodelni spektakl zapoåeo je laganom ãetnjom publike kruænim hodnikom (oko scene) u kome su na dvadesetak monitora (uvijenih u crne paravane) prikazivane naizgled statiåne scene iz predstave u formi umetniåke fotografije, u åemu su minimalizam i pokretne slike dostigli svoj estetski vrhunac! Poåetak muzike oznaåio je prelazak publike iz hodnika u arenu gde smo videli kratkometraæni film kao uvod u interesantnu i ãaljivu priåu o Filozofima. Ubrzo nakon toga, u neosetnom prelazu videli smo uæivo, na sceni, te iste vesele “filmske filosofe” u åudnovatoj potrazi za æivotnim smislom, a sve prikazano kroz reæijski inteligentnu i kreativno osmiãljenu koreografiju! Maðioniåar Nað, svojom savrãeno preciznom ali istovremeno i bajkovito slivenom kaleidoskopskom prizmom pre- punom iznenaðenja, joã jednom je publiku ostavio bez daha izazvavãi bujicu nestvarnih i uzburkanih emocija. Mentalna svest sloæena u fijokama, gde se “nalazi” poimanje kompletnog univerzuma (prepoznavajuñi to u galeriji åudnovatih likova), predstavlja poznati ukus delikatnog i proverenog recepta burlesknog crnog teatra, veãto koreo- grafisanog i lukavo mozaiåki spojenog. Ta metafiziåka, danteovska komedija, govori o ljudskom rodu u potrazi za æiv- otnom filosofijom, koji se kroz lavirint praznog prostora i kratkog filma poigrava s telesnim u dramaturãki dobro pot- crtanom pokretu koji vibrira na samoj ivici izmeðu realnosti i fantazije. Poput ãamana imaginacije, Jozef Nað je joã jednom razbio naãe señanje na kaleidoskopske slike, da bi potom spojio “sluåajno podudarne” delove, preformulisao ih u logiku apsurdnosti samog æivota! Dogodila se fantastiåna alhemi- ja (predstavljena kroz ironiåni mizanscen, nemi film, cirkus, i magiåni ples), koja je stvorila vrtoglavu percepciju u gledaoåevom “prevarenom” oku, i povela ga kroz nepoznato ali primamljivo putovanje. Nað je stvorio virtuozno delo koje je istovremeno zbunilo i obradovalo. Ãta joã dodati o dobro poznatom svima nama vrhunskom stvaraocu svetskog renomea s korenima u melanholiånoj i mistiånoj Kanjiæi. Sreña jeste, da Jozef Nað toliko inspirisan naãom i njegovom panonskom ravnicom uvek pronalazi naåin i vreme da nas iznenadi, ne zaborav- ljajuñi ovu malu zemlju u srcu Balkana. Milica Ceroviñ, teoretiåar igre
17 Orchestra (7) 2003. 37. BITEF Babelle heureuse, Centre Chorégraphique National de Créteil du Val de Marne 15. septembar 2003.
Zb(i)rka veselih fragmenata
Predstava koja je otvorila oficijelni takmiåarski program ovo- deo u svakom pojedincu, nije bio sakriven. Tamna strana, baziåni godiãnjeg Bitefa bila je Sreñni Vavilon Nacionalnog koreografskog instinkt koji svako od nas nosi, pretvoren je u energiju igre koja centra iz Pariza, u koreografiji Hose Montalvoa i Dominik Hervijea, slavi æivot takav kakav jeste ili, kakav bi u svakom sluåaju trebalo s kolaænom muziåkom strukturom saåinjenom od tradicionalne da bude! Prihvatiti kompleksnost i raznolikost multikulturalnog persijske muzike i klasiånih kompozicija Johana Sebastijana Baha i druãtva i u njemu nañi ravnoteæu, bez nepotrebnog i besmislenog Antonija Vivaldija. Sreñni Vavilon, priåa koja kao i sve druge poåi- sukoba je veoma teãko, ali ne i nemoguñe. nje sa “bilo jednom... “ u stvari je prkosno protivljenje staroj leg- Francuski koreografi Hose Montalvo i Dominik Hervije, priuãtili su endi koja je raznolikoãñu jezika postala inspiracija koreografima, nam zabavni i definitivno zavodljivi spektakl koji je bio pun pogo- da na igraåki naåin bude preobrañena u kosmopolitizam i podrãku dak kada je u pitanju otvaranje jednog tako velikog i tradi- razliåitosti. U tom Vavilonu, na istom ostrvu (na istoj sceni), susreñu cionalnog festivala kakav je Bitef. Meðutim, taj veseli kolaæ nije se i beli balet i ameriåki hip-hop i afriåki tam-tam i brazilska kapo- uspeo da ostvari jedinstvo potpunog teatarskog dela, iz dva razlo- eira, kao i sportska gimnastika. Predstava je ustvari zb(i)rka veselih ga. Prvi, iskazan je u samoj predstavi kao neka vrsta objaãnjenja da fragmenata, koje nam nudi ãarena i grozniåava gomila, bez druge sve ãto se kolaæira i spaja ne mora pod obavezno da stvori jedin- namere osim da izrekne pohvalu sadaãnjem trenutku i uveri nas u stvenu, razumnu i prijemåivu celinu, ãto je ovde bio sluåaj. A drugi postojanje sveta tolerancije i slobode koji nije niãta drugo do, je duæina trajanja. Iako vesela i prepuna pozitivne energije, pred- naæalost, samo utopija! stava od sat i po dovela je do razlivenosti bujice oseñanja i prena- Tendencija predstave, zasnovana na uporednom slaganju, kolaæi- trpavanja veñ viðenih, samo drugaåije koncipiranih igraåkih deon- ranju stvari i slika, kao i sudaranju razliåitih svetova, ustvari je ide- ica. Poznavajuñi prilike na pariskoj igraåkoj sceni, u kojoj se delo od oloãka misao o stvaranju jedne nove, bogatije i u svakom sluåaju pola sata ne smatra dovoljnim za program nacionalnog pozoriãta, sreñnije celine. U predstavi Sreñni Vavilon ne samo da prisustvuje- spremna sam da stanem u odbranu ovog poznatog koreografskog mo susretu i suåeljavanju, veñ i kvantitativnoj i “kvalitativnoj” raz- para i pozdravim njihovu iskrenu, veliku i velikoduãnu (da ne meni, opãtenju, prenoãenju åak i prisvajanju pokreta meðu igraåi- kaæem boæansku) ideju o tom idealnom svetu prepunom radosti i ma. U igri, izmeðu stvarne i vizuelne (na videu) gde i æivotinje ljubavi! imaju veliki udeo (ali nikada ne silazeñi s platna), mraåni, pritajen Milica Ceroviñ
Orchestra (7) 2003. 18 Lift, premijera trupe Ad hoc lo, produkcija Bitef teatar 11. april 2003.
Novu premijeru kompanije Ad Hoc Lom na sceni Bitef teatra, potpisuje autorski tim Isidora Staniši} i ^arni Ðeri} a izvode je Bojana Mladenovi}, ^arni Ðe- ri} i Dušan Muri}. Zastrašuju}a pri~a o sudbini dvoje mladih zaglavljenih u liftu bila je ma~ s dve oštrice koji je, nedovoljno izbalansiran, na`alost, uspeo da umanji vrednost oba scenska izraza - i igre i glume. Preteška tema, zbog igra~ko-umetni~kog izraza mo- rala je biti stilizovanija što je u ovom slu~aju izosta- lo, pa je krajnji rezultat jedan melanholi~ni izraz pre- pun neubedljivih igra~kih oponašanja emotivnog stanja samih aktera ~ime je pri~a izgubila na snazi i realnosti. Sâm tok pri~e, rediteljski dobro zamišljen, vo|en je kroz isprekidanu i stati~nu formu u obliku lepih ali be`ivotnih fotografija. Dinami~nost radnje rešena je prvenstveno svetlom i sjajnom muzikom, dok su igra~ke sekvence bile nedovoljno obra|ene i po mom mišljenju zapostavljene u koreografskom i gluma~kom smislu. Tre}i lik u predstavi, "Andeo smrti" (Dušan Muri}), re`- iser, scenarista i provokator doga|anja u liftu, sim- boli~ki je bio dobro predstavljen kostimom i pozici- jom u odnosu na glavne likove. Njegova uloga, iako mala, bila je jedina merodavna i dobro potkrepljena rediteljskim rešenjima. Jednostavna ali odli~na scenografija u vidu zatvo- rene i zaglavljene kabine lifta, i uz pomo} video pro- jekcije unutrašnjosti tog prostora, pru`ila nam je kla- ustrofobi~nu i autenti~nu perspektivu dešavanja. Na`alost, glavni deo ove koreo-drame, sâm pokret, kao i emotivni aspekti situacije u kojoj su se zatekla dva bi}a nisu bili dovoljno istra`eni. Bez obzira na sve, vredi pohvaliti kreativni rad koji da li zbog nedo- voljnog vremena, ili mogu}nosti, nije uspeo da sazri onako kako bi trebalo. Poznavaju}i ovaj autorski par,
o~ekujemo nove i još bolje kreacije u budu}nosti. Stevan Cvikiñ
Milica Cerovi}, teoreti~ar igre Bojana Mladenoviñ i Åarni Ðeriñ
19 Orchestra (7) 2003. Mamma, premijera Centra za umetnost pokreta Madlenium Bitef teatar, 20. jun 2003.
Naãa deca nisu naãa...
entar za umetnost pokreta Madlenium prikazao je u Bitef teatru predstavu Mamma, åiji deo smo imali priliku da vidimo proletos na VII Festivalu koreografskih minijatura na sceni “Raša Plaoviñ”, uC Narodnom pozorištu. Tema predstave je, kako sâm naslov sugeriše, geneza majåinstva kao pri- rodne pojave od trenutka nastanka (roðenje deteta) do smrti, jer jedino ta-
da svi aspekti angaæovanog majåinstva prestaju. Autori predstave su, uzi- Fotografije: Srðan Mihiñ majuñi za premisu svima poznatu æensku osobinu (materinstvo), u stvari zadali sebi teæak zadatak, zaobiñi stereotip i impresionirati publiku. Åime se to moglo postiñi? Finom, skladnom igrom i odliånom tehnikom! Od poåetka, predstava je neobiåna, glavna uloga (majka) poverena je muškom igraåu Ranku Lasici. Napominjem, nije u pitanju nikakva ekstre- mnost ili egzibicionizam. Naprotiv, kao veoma dobar igraå on razvija ulo- gu vešto, plemenitom kretnjom i skokovima, koristeñi univerzalan jezik svojstven i muškarcu i æeni (tj. majci i ocu). Predstava se time pribliæava savremenim tendencijama objašnjenja o univerzalnosti jednog biña ili, jednostavnije reåeno - “u trendu je”. Meðutim, kada je reå o realizaciji predstave, o izvoðaåkim sposobnostima igraåa trupe Madlenium, o izboru muzike, scenografije i kostima, trebalo bi sve još malo “izglancati”. Doduše, u predstavi ima sjajnih koreografskih namera, pasaæa, naznaka ... lepih skokova, ali - zaokruæena, nedeljiva celi- na nije postignuta. Dug je i naporan put od amaterizma do profesionalizma, pa bi koreograf Svetlana Ðuroviñ, igraåi Ranko Lasica, Ana Alimpiñ, Svetislav Vasiliñ, Ana Ivanåeviñ, Ana Dubljeviñ i åetiri devojåice Ivana, Maja, Andrea i Ana tre- balo još da uigravaju tim! Uvek, pri gledanju predstava kakva je Mamma, setim se Morisa Beæara i njegove stalne preporuke - pre svega savršeno savladati tehniku, jer tek tada se moæe pokazati talenat i umetniåka vrednost i igraåa i koreografa. Minja Katiñ Šerban
Orchestra (7) 2003. 20 Emanuel Gat, koreograf i igraå iz Izraela, Beogradsko dramsko pozoriãte 23. april 2003.
organizaciji Saveta za igru Srbije i Crne Gore CID Unesco, Beogradskog dramskog pozoriãta i Ambasade Izraela, na novoj sceni BDP, predstavio se U vodeñi izraelski koreograf i igraå, Emanuel Gat. A Local Recital je monobalet koji prati sudbinu savremenog umetnika. Ãest izrael- skih koreografa kreiralo je za jednog igraåa priåu o nastajanju, slavi i “upotrebi” umetnika. U jednoåasovnoj predstavi prepoznaje se promena koreografskih reãenja, i prepli- tanje rukopisa Josija Jungmana, Ãlomi Biton, Jasmin Goder, Niv Æeinfild, Nir Ben Gala i samog Gata. Predstava je nagraðena na proãlogodiãnjoj Izloæbi igre u Tel Avivu. Emanuel Gat je jedna od najinteresantnijih osoba u domenu savremene igre, kore- ografije i plesne pedagogije Izraela. Roðen je u Tel Avivu 1969. godine. Studirao je na Muziåkoj akademiji u svom rodnom gradu i poåeo da se bavi igrom tek kada mu je bilo dvadeset i tri godine, postavãi brzo ålan Liat Dror Nir Ben-Gal Company. U proteklih osam godina, kreirao je mnoge predstave i kao vodeñi solista bio pred- stavljen u velikim ostvarenjima najpoznatijih izraelskih koreografa. Iako samostal- ni umetnik, åest je gost kompanije Batsheva i igraåka inspiracija koreografa Jas- mina Godera ili Havijera de Frutosa, koji je za njega kreirao ulogu Toske u plesnoj postavci Puåinijevog dela. Gat je uåestvovao na mnogim znaåajnim evropskim festivalima, gde su njegovi nas- tupi oznaåeni kao jedinstveni po koreografskoj i scenskoj zamisli. Tokom 2003. godine nastupao je u Japanu, Americi, Srbiji, Francuskoj, Turskoj i Italiji. U Izraelu, åesto nastupa u Centru Susan Delal u Tel Avivu.
21 Orchestra (7) 2003. Shift, Two i Sheer, koreograf Russell Maliphant, Atelje 212 28. i 29. maj 2003.
Vrlo retko u naš krajnje osiromašeni igra~ki univerzum svrate ugledni predstavnici savremene igre Ujedinjenog kraljevstva. O gostovanjima baletskih prvaka tamošnjih emi- nentnih igra~kih kompanija ne sme ni da se razmišlja u Beogradu ili Novom Sadu, na našem brdovitom Balkanu, a mogu}nost da u našim redovima vidimo baletske trupe kao što je The Royal Ballet iz Londona, ravna je misli koja sti`e iz nau~nofantasti~nih uglova svesti najposve}enijih ljubitelja i poznavaoca ove umetnosti. London je grad za koji sam ve} jednom gorko utvrdila da ima “bezobrazno mnogo pozorišnih scena”, a s tim se slo`io i naš gost, koreograf Rasel Malifant, ~ine}i moje ve} dovoljno velike muke još ve}im tvrdnjom da se u tom gradu igra na skoro svakom }ošku, da je festival savremene igre Dance Umbrella sve bolji i bolji i da veliki broj trupa iz celog sveta gos- tuje u Londonu što, po njegovim re~ima, dodatno oboga}uje ve} ste~eni nivo znanja. Dok je to izgovarao, vodila sam unutrašnji monolog pitaju}i se šta tu ima da se obogati kada u Londonu ve} postoje ugledni Laban centar (i to u novosazidanoj, prelepoj zgra- di), zatim niz škola, univerziteta i institucija u kojima se igra~ko obrazovanje odvija po najvišim svetskim standardima. Ne `ele}i nimalo da me poštedi, moj sagovornik me dotu~e viteški lako izgovorenom re~enicom da u Londonu igra~ki projekti mogu ostva- riti finansijsku pomo} dr`ave i da njene institucije podr`avaju umetni~ke napore koji za rezultat imaju unapre|enje izvo|a~ke umetnosti. Imala sam još mnogo pitanja, ali odjednom nisam imala snage a ni volje da nastavim jer me je po ko zna koji put potreslo saznanje o ignorantskom stavu naših institucija prema svemu što jeste igra u našoj zemlji. Razmenjivala sam misli s Raselom Malifantom (Russel Maliphant), savremenim kore- ografom i igra~em koji je u naš grad došao zahvaljuju}i Britanskom savetu iz Beograda. Tako|e, s njim je došla i izvanredna igra~ica Ana Vilijams (Anna Williams), dugogodišnji ~lan Ricochet Company a sada i Malifantove trupe. Na sceni Ateljea 212, u dva dana gos- tovanja, predstavili su tri Malifantove koreografije – dva sola Shift (15 min) i Two (10 min) i duet Sheer (24 min). Nije bilo ni malo lako pratiti koreografsko-izvo|a~ke tokove Malifantovih predstava. Sve što bi se baletskim re~nikom moglo nazvati “pozicijom i elementom” kod njega funkci- oniše za~u|uju}e lako i tehni~ki beskprekorno, jer je pre svega usvojio izvanredno balet- sko obrazovanje. Odmah se uo~ava da je odli~an igra~, me|utim Malifantove umetni~ke potrebe o~igledno su bile druga~ije. Naravno da sam prvo stekao baletsko obrazovanje, ali za mene je izazov predstavljala savremena igra. Sve što sam u tom smislu uradio, bilo je sa `eljom da prvenstveno una- predim sopstvenu izvo|a~ku tehniku. Pa sam, tako, više od tri godine sa svojim u~iteljem u~io drevni Tai Chi. Jedan izrazito klasi~an pokret mo`e se izuzetno vizuelno obogatiti ako poznaju}i njegovo izvorište primenimo Tai Chi tehniku na njemu. Tada to mo`e izgledati izvanredno. Volim takvu vrstu unutrašnjih tokova, ka`e Malifant. Prvo je prikazan solo Shift (muz. Shirley Thompson), u izvo|enju Rasela Malifanta. Na praznoj sceni, odeven u belo, pojavio se umetnik koji je sofisticiranim i promišljenim pokretima tuma~io sâm naslov svoje koreografije. Jednostavno re~eno, tuma~io je proces u kome se vrši pre- vo|enje jedne pozicije, ili stava, u drugi. U re~i “shift” nalazi se i definicija kretanja kao opšte pojave. “Shift” je i kada pomerim stolicu sa jednog mesta na drugo. To je mali uproš}eni pokret, lako objašnjava Malifant. U tome se krije klju~no tuma~enje Malifantove koreografske metode – okupljanje kretanja. Uvek kada je na sceni, bilo da je
Orchestra (7) 2003. 22 sam ili u grupi, u njegovim koreografskim rešenjima nijedan, pa ni najmanji pokret, ne sti`e pred publiku tek tako, niti se real- izuje bez jasno vidljivog razloga. Sve je povezano neraskidivim nitima, postavljeno u ~vrstu strukturu, egzaktno i duboko misaono. Malifantov rad odvija se istovremeno na više razli~itih nivoa i potpuno je jasno da su sve predstave, u svim fazama pripreme bile izlo`ene slo`enom istra`iva~kom procesu. Dokaz za to je i dizajn svetla u predstavi Shift delo Majkla Halsa (Michael Hulls) za koga mnogi svetski stru~njaci tvrde da ga je “dotakla ruka jednog genija”. Moram priznati da su me svet- losna rešenja fascinirala. Uz pomo} genijalnog Halsa Malifantov solo se, zahvaljuju}i njegovim “`ivim” senkama projektovan- im na platno u pozadini koje su “ulazile” i “izlazile” sa scene, transformisao u duete, tercete i kvartete koji sliveni u jedno bi}e nude izuzetan umetni~ki do`ivljaj. Za moj koreografski rad, dizajn svetla je veoma va`an scenski element. Ako ga pravilno upotrebim, u predstavi se mogu videti interesantni, razli~iti uglovi. U tom smislu rad na ovom solu bio je vrlo delikatan i dugotrajan posao. Zato taj metod primenjujem samo na solo projekte ili najviše na duete. Prili~no je teško tako raditi, ka`e Malifant. Predstava Shift bila je i potvrda Malifantovog principa u kome se na baletsku tehniku kao temeljnu mo`e nadograditi druga~iji pokret poput prastarog Tai Chia. Tu vezu Malifant je u Shiftu ostvario na besprekoran na~in i u potpunoj harmoniji. Oni koji su u ovoj predstavi tra`ili fabulu, uzalud su gubili vreme. Malifant je, zapravo, izuzetnim scenskim kretnjama uobli~enim u savršenu celinu “preseljavao sebe” s jednog mesta na drugo, i jednostavno u tome je trebalo samo u`ivati. Zatim je na scenu stupila Ana Vilijams i izvela solo projekt nazvan Dva (Two) na muziku Andy Cowton. Prisustvovali smo real- izaciji kineti~kih ideja Rasela Malifanta. Ana Vilijams je fascinantna igra~ica. U minijaturi Two, ona stoji usamljena na samoj ivici proscenijuma ostvaruju}i veoma blizak kontakt s publikom. Pod prigušenim svetlom (opet genijalan rad Majkla Halsa) kroz vazduh i sopstvenu auru šibala je pokretima. Produ`ene kretnje u ograni~enom prostoru definisanom jednim svetlosnim kru- gom, uz konstantno ubrzanje ritma, prikovali su pa`nju publike, dok je Malifantova koreografija stvorila energetsko polje u kome je Ana Vilijams s lako}om vladala. Kineti~ke zahteve koreografa sprovodila je s koncentracijom umetnika koji poseduje izuzetno obrazovanje. Imala sam dobre u~itelje i to pre svega u Školi za savremenu igru (Contemporary Dance School), u Londonu. Tu sam provela ~etiri godine, a zatim sam bila u prilici da upoznam i “pro|em” rad mnogih koreografa. Radila sam s Vejnom MekGregorom, Stivom Petronijem, Havijerom de Frutosom i sa mnogim drugim. U toj raznovrsnosti usvojila sam mnogo razli~itih izvo|a~kih veština. Najviše sam nau~ila iz koreografija koje sam izvodila. Bila sam izlo`ena mnoštvu pozitivnih uticaja. To je fantasti~no iskustvo. Zaista sam imala sre}e, ka`e Ana. U samo deset minuta solo komada Two, koreograf Malifant “smestio” je veliki broj brzih pokreta koji su igra~icu vajali pretvaraju}i je u skulpturu koja igra. Sna`no, ali istovremeno i bajkovito fluidno, solo se završio u svetlu koje kao da je polako iscurelo, a u nastalom polum- raku napregnutom i za~u|enom gledaocu ~inilo se da igra~ica više nije sama na sceni. Ona se transformisala u bi}e koje je sopstvenom i izvo|a~kom energijom bukvalno zasipalo pub- liku. Skoro da se sve rukom moglo dota}i ~ak i iz poslednjih redova, a najupu}eniji zaista su videli iskri~avu energiju koja je s nje prštala na sve strane. Na kraju ve~eri, u predstavi Sheer videli smo duet Malifanta i Ane Vilijams, u kome su prakti~no bili primenjeni najbolji principi kontakt improvizacije kroz izvanrednu izvo|a~ku sposobnost oba igra~a. Uverili smo se i zbog ~ega se za Malifanta danas tvrdi da je jedan od najzna~ajnijih evropskih tvoraca savremene igre. Intelektualizam ovog dueta i još jednom potvr|ena višeslojnost Malifantovog koreografskog ume}a ukazali su na to da moderna igra tra`i kontinuirano istra`ivanje. Moja jedina primedba jeste da je duet bio preduga~ak, pa pa`nja obi~nog gledaoca mo`e lako da popusti. Ako izuzmem malu grupu ljudi koji su se li~nim anga`ovanjem upoznali sa evropskim tokovima i standardima savremene igre danas, ve}ina prisutnih na beogradskom gostovanju pomalo zbunjeno ispratila je nastup Malifanta i Vilijamsove. Naviknuti na atraktivne, tzv. velike pokrete, pevljivu muziku i stereotipna scensko-koreografska rešenja kojima se po pravilu koreografi dodvoravaju publici, intelektualni umetni~ki princip Rasela Malifanta mnogima se po njihovom priznanju nije dopao. Ta~no, bilo je engleski hladno ali i – divno. Razlog nedopadanja svakako je velika koli~ina neznanja koja u našoj zemlji i dalje dominira kada je savremena igra u pitanju. Pro}i}e na`alost još mnogo vremena dok kroz institucionalne i obrazovne sisteme ne promenimo uvre`eni negativni na~in mišljenja o modernoj igri kod nas. Bila bih najsre}nija da iz Ujedinjenog kraljevstva sve ~eš}e dolaze baletski umetnici savremene igre i da svojim kreativnim radom ubrzaju evolutivne umet- ni~ke procese u našoj sredini. Ivana Milovanovi}
Sheer
23 Orchestra (7) 2003. Cirkus primitif balet, gostovanje Hrvatskog narodnog kazališta 10. - 11. jul 2003.
Karusel prašnjavih labudo- Fotografije: Saãa Novkoviñ
Na velikoj sceni Narodnog pozorišta, imali smo priliku da vidimo poslednju predstavu Baleta Hrvatskog narodnog kaza- lišta iz Zagreba pod nazivom Cirkus Primitif Balet, u koreografiji i reæiji Staše Zurovca. Mladi umetnik, nadahnut sja- jnom muzikom francuskog kompozitora Jean Marc Zelwer-a, odluåio je da to postane dramaturška osnova koju njego- va koreografija dosledno odslikava i prevodi u šaljivu igru pokreta. Na sceni ogoljenoj od scenografije, uz poetiåno plavo i belo svetlo, grupa “prašnjavih belih labudova” izvodi luckasti spektakl, koji prosto oåarava svojom naivnom ali istovremeno i izuzetno snaænom i iskrenom energijom. Kruæni pokretni pod od kojeg nam se, uz lukavo postavljenu koreografiju u kojoj se dobar deo igraåkih deonica dešava kroz tråanje u formaciji kruga, vrtelo u glavi, potkrepio je ideju i verno simbolizovao atmosferu cirkuskih šatri.
Orchestra (7) 2003. 24 Ideju o primitivnom ljudskom naåinu kretanja, koji balansira izmeðu karikaturalnog i grotesknog, Staša Zurovac sproveo je kroz interesantan komiåni balet savremene igraåke tehnike. Svedena na banalnost i primitivizam, koreografija je obilovala pregrštom brzih kontrakcija, haotiånih, razbacanih, a u isto vreme i kontrolisanih pokreta, prepunih humora. Zajedniåke igraåke deonice sastojale su se od jakih kombinacija, interesantnih podrški i zanimljivih preplitanja postavljenih kroz dobro osmišljene formacije u kojima je perspektiva izmeštena s centralnog dela scene. Kratki serijali pas de deux-a, koji su prekidali grupne nas- tupe, opisivali su odnose zasnovane na onom baziånom i iskonskom (da ne kaæem primitivnom?), ali u isto vreme beskrajno simpatiånom obliku ljudskog komuniciranja i kontakta. Savremena igraåka tehnika bila je inteligentno usklaðena s opustošenom formom pokreta (åesto neuravnoteæenom), koja se tokom cele pred- stave smenjivala i vibrirala. To sve je åesto eksplodiralo kroz energiåne, brze i neukrotive igraåke deonice, prepune skokova, padova i širokih, velikih, uznemiravajuñih pokreta. Predstava dostiæe svoj vrhunac na samom kraju u kom veseli, luckasti i šaljivi prašnjavi beli labudovi u brzom ritmu prelepe Zelverove mu- zike, “podiæu adrenalin u nebo”. Tada, na rediteljski senzualno rešenom kraju, uz kišu belih konfeta, preov- ladao je oseñaj da smo se mi sve vreme u stvari igrali s malom staklenom kuglom u kojoj, kada se protrese, pada sneg. Ova predstava, iako po stilu izrazito savremena, pomerila je åvrsto postavljene limite davno prihvañene u okvirima nacionalnih teatara, probijajuñi led sveæim, mladim i beskrajno simpatiånim naåinom razmiš- ljanja. Kreativnost mladog hrvatskog koreografa Staše Zurovca nije manjkala, osim što je veliki entuzijazam doveo do koreografskog prenatrpavanja elementima koji se ponavljaju. Ispoštovati ideju do kraja ne znaåi preterivati u njenom doslovnom opisivanju pokretom u kojem se ide u drugu krajnost nepotrebnu i suvi- šnu. Iako to nije bio sluåaj u ovoj predstavi, oseñaj za meru bio je na samoj granici dozvoljenog. I da bi se jednoga dana stvorilo delo koje nazivamo master piece, ne ulazeñi u to da je umetnost odraz izuzetno liånog oseñaja estetike, treba poslušati stare majstore scene kao što je Ostrovski, koji kaæe: “Talenat je umetnost mere”.
Milica Ceroviñ teoretiåar igre
25 Orchestra (7) 2003. Gostovanje trupe CandoCo iz Londona, Beogradsko dramsko pozorište 1. - 2. oktobar 2003. Pomerene granice plesa
Na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, u saradnji s Britanskim savetom za kulturu, a u organizaciji CENPI, gostovala je trupa CandoCo iz Velike Britanije, s trodelnom predstavom pod na- zivom Stapanje. Kiselo Mleko. Senka (Phasing.Sour Milk.Shadow). Pred- stavljen nam je izuzetan projekat åija je specifiånost rad s hendikepi- ranim ljudima. Nastup telesno zdravih igraåa, dva paraplegiåara i izvanredne igraåice, s teškim telesnim nedostatkom, bio je veliåan- stveni poduhvat koji je nemoguñe pretvorio u moguñe i slava æivotu koji uvek pobeðuje! Tri razliåite koreografije pokazale su da je igra svojevrsno stanje duha, i da åak u takvim nezahvalnim i ograniåavajuñim okolnostima, kakvi su ozbiljni telesni nedostaci, æelju za æivotom predstavlja njego- vo prihvatanje takvog kakav jeste! Prvu kreaciju (kor. Jamie Watton) na senzualnu i neobiånu muziku Stiva Rajha (Steve Reich) pod nazivom Stapanje, åini neobiåan trio u kome je jedan od igraåa u - invalidskim kolicima. Taj spoj kreativne kompozicije i igraåke podr- ške, u kome je forma kao parametar bila dovoljna za vizuelnu este- tiku, promenio je u gledaocima ukorenjene predrasude o hendikepu kao statiånom pojmu. Ograniåeno telo više nije predstavljalo prepreku, veñ postalo instrument umetnosti pokreta. Usledila je koreografija pod neobiånim nazivom Kiselo Mleko (kor. Javier de Frutos) na tradicionalnu kinesku muziku Yim Hok-Man-a. Ta kreacija unela je veliki nemir i izazvala dodatan napor kod pub- like zbog izuzetno jakog i prodornog belog svetla koje je u kombi- naciji s agresivnom muzikom izvršilo atak na sva åula. Vizuelni izg- led dela (ili koreografski princip), bio je, meðutim, fotografskog tipa. Primeñeno je siromaštvo pokreta, ali razlog za to nije bio sâm hen- dikep kao fenomen, veå šematsko ponavljanje igraåkih deonica i ne- dostatak koreografske mašte. Nasuprot tome, ples igraåa koji imaju Fotografije: Srdan Veljoviñ surovi problem telesne nepokretnosti bio je u velikoj meri više nego magiåan, da se razlika izmeåu njih i fiziåki sposobnih kolega nije ni primetila.
Orchestra (7) 2003. 26 Kiselo Mleko Kiselo Mleko
Treñe delo pod nazivom Senka (kor. Fin Walker), na autorsku muziku Bena Parka, bila je pravo malo remek delo. Ogo- ljena stvarnost s totalnim razotkrivanjem tela, pretvorena je u umetnost! Koreografija prepuna podrški i sjajno rešenih igraåkih kontakta u takvim ekstremnim okolnostima, predstavila je telo kao åinilac pomeranja granica plesa! Igra je nad- rasla igru - pobedivši telesne nedostatke prešla u viši nivo, pokazujuåi sâm smisao pokreta! Jedina zamerka, koju bih sebi dozvolila da iskaæem o ovom specifiånom projektu je ta, što je realnost bila prikazana isu- više direktno. Kreativnoj mašti nije bilo dozvoljeno da stvori nešto više od umetnosti, neku vrstu vrhunca, koji ne slavi samo æivot, veñ i telo! Zar ne bi takvo telo moglo da bude samo po sebi umetnost? Milica Ceroviñ, teoretiåar igre
Senka 27 Orchestra (7) 2003. Regionalni kongres Meðunarodnog saveta za igru - CID Unesco Dance in the World Today 2 Beograd, 3 - 6. jul 2003.
Igra u svetu danas
Poåetkom jula naã grad je, s Beogradskim dramskim pozoriãtem, Na kraju, direktor baletskog åasopisa Orchestra iz Beograda, bio domañin regionalnog kongresa CID Unesco u organizaciji Ivana Milovanoviñ govorila je o teãkom usponu jedinog glasila Saveta za igru Srbije i Crne Gore i Meðunarodnog saveta za igru umetniåke igre u naãoj zemlji, o borbi za njegovo mesto u srp- CID Unesco. Meðunarodni plesni dogaðaj privukao je paænju skoj i crnogorskoj kulturi, o nedovoljnoj zainteresovanosti sre- pojedinih inostranih poslenika igre, kao i paænju struånjaka i dine i pored internacionalnog imidæa i nagrada koje åasopis do- medija kod nas. Obiåno je okupljanje u vezi s igrom relativno bija. Takoðe, ukratko, osvrnula se i na danaãnji nivo igraåkog ob- retka pojava u naãoj kulturnoj sredini (spomenimo samo sim- razovanja (odsustvo Akademije za igru), ukidanje beneficiranog pozijume o umetniåkoj igri u Narodnom pozoriãtu 1990. i u radnog staæa baletskim umetnicima, stanje savremene igre i os- Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 1996). Interesovanje naãe talih vidova izvoðaãtva, ali je i kritikovala mali broj baletskih baletske javnosti moglo je biti veñe, pogotovo ãto je ovo prvi put predstava nacionalnog teatra. Na kongresu je predstavljen tek da Meðunarodni savet za igru na åelu s dr Alkisom Raftisom, prispeli dvobroj 24/25 Orchestre, koji svedoåi o struånosti i nesa- predloæi regionalni skup u Beogradu, åiji je glavni organizator lomivom entuzijazmu onih koji ga vode. bila predsednica Saveta za igru Srbije i Crne Gore, gospoða Aja Nismo mogli upoznati Judith Chestnut (Dance in the World Jung. Today) ni prodiskutovati njen osvrt na igru u Australiji, kao ni Uvod u kongres, posveñen igri danas (Dance in the World Today) Engleskinju Wendy Timmons s temom o medicinskom aspektu uglavnom u balkanskim zemljama, bila je konferencija za ãtam- igre (Too Much Too Soon?... Too Little Too Late?), koja vodi svo- pu odræana 1. jula 2003. godine, zatim, promocija åasopisa ju Akademiju igre u Iraklionu. Meðutim, oba referata nalaze se Folklor (urednik Miña Ñaldoviñ) na sveåanom otvaranju kongre- na CD-romu i joã devet drugih (Raftis, Karayianni, Paoli, Risim- sa 3. jula 2003. godine u Narodnom muzeju, gde su govorili kina, Ivanova, Zdravkoviñ, Mosusova, Schopf, Maðarev), koji je akademik Petar Vlahoviñ i dr Dragoslav Dæadæeviñ. Prigodni pro- izdao naã Savet ubrzo po zavrãetku kongresa. gram, prikazao je i ansambl Kolo. U okviru simpozijuma izlagao je i Duãan Teropãiå, igraå i kore- Simpozijum se, u okviru kongresa, odvijao dva dana, 4. i 5. jula, ograf iz Ljubljane, koji je u veåernjem terminu izveo svoju impre- u maloj sali Beogradskog dramskog pozoriãta, na srpskom i sivnu predstavu Kratke hlaåe, na sceni Beogradskog dramskog engleskom jeziku, uz simultano prevoðenje (Marija Dikliñ i pozoriãta. Zapaæena je bila i prodajna izloæba srpskih i gråkih Cheryl Spasojeviñ). Bilo je vrlo zanimljivo i pouåno åuti ãta su naãi knjiga o igri. Posebnu vrednost ovog regionalnog igraåkog sus- susedi, igraåi, koreografi, kompozitori ili kritiåari, imali da kaæu reta åinila je zainteresovanost prisutnih, æiva diskusija, åiji inten- o svojim danaãnjim problemima, bilo da je u pitanju narodna zitet nije opadao, naprotiv, dobijajuñi u zamahu i na okruglom igra, balet ili savremeni ples. stolu, gde je predsednik Raftis pozvao ålanove CID Unesco na Nekoliko izlagaåa svoje radove posvetilo je istoriji igre svoje dalje akcije. zemlje, kao profesor dr Raftis (The Present Situation of Dance in Uåesnici kongresa prisustvovali su u Narodnom pozoriãtu Greece) ili Kipranin Stavros Karayianni, koji se bavi istoånjaåkim izvoðenju baleta Romeo i Julija S. Prokofjeva i posetili Etnogra- uticajima na gråki ples (Towards an Understanding of the Politics fski muzej. Grad im je omoguñio voænju Dunavom i razgledanje of Nation, Gender and Sexuality in Oriental Dance). Muzikolog Beograda. Struånih diskusija i demonstracija bilo je na svakom Nadeæda Mosusova, takoðe je iz drugog ugla izlagala jednu mestu, åak i na zavrãnom banketu u Skadarliji. Sve se odvijalo u istorijsku temu (Kompozitori u Srbiji i balet danaãnjeg trenutka). opuãtenoj, prijateljskoj, ali i strogo radnoj kongresnoj atmosferi. Iscrpne analize izneli su baletski kritiåari, iz Zagreba Davor Uåesnici su se raziãli zadovoljni, obogañeni novim iskustvima, a Schopf (Ples u Hrvatskoj danas, u svijetlu 125. obljetnice glavne voditelje beogradske manifestacije åekali su novi organi- hrvatskog profesionalnog baleta), kao i Nora Lokas iz zacioni poslovi u inostranstvu - dr Alkisa Raftisa predsedavanje Budimpeãte, zatim koreografi, iz Skoplja Risima Risimkina (The na kongresima CID Unesco u urugvajskoj prestonici Montevideo Current State of Dance in Macedonia), iz Ljubljane Milan i na gråkom ostrvu Naksos, a Aju Jung umetniåko voðstvo Corfu Maðarev (Energija promene slovenaåkog plesnog teatra), iz Fest-a na Krfu, kao i ålanstvo u æiriju meðunarodnog festivala Sofije Daniela Ivanova (Golden Mean - Nonprofessional Dance pod pokroviteljstvom CID Unesco i evropske Unije u italijanskom Ensemble Today), uz Ðerða Prevezija iz Tirane. gradu Fivicano. Posebno je bio interesantan referat Tea Paolia, kompozitora iz Nadeæda Mosusova Italije, o kontroverznoj igraåkoj (i muziåkoj) situaciji u prapostoj- bini baleta. O srpskoj narodnoj igri govorila je profesor Olivera Vasiñ, kao i asistent Slavica Mihailoviñ. O stilu koreografske reæi- je dramskih baleta Dimitrija Parliña baletski kritiåar Mirjana Zdravkoviñ, a o samoj organizaciji baletske umetnosti teatrolog, Alojz Uljeã.
Orchestra (7) 2003. 28 Lista registrovanih ålanova CID Unesco koji su uåestvovali na kongresu: 1. Prof. Alkis Raftis (Gråka) 2. Aja Jung (Srbija i Crna Gora) 3. Prof. Nadeæda Mosusova (Srbija i Crna Gora) 4. Risima Risimkina (Makedonija) 5. Daniela Ivanova (Bugarska) 6. Stavros Stavru (Kipar) 7. Milan Maðarev (Slovenija) 8. Judith Chestnut (Australija) 9. Prof. Olivera Vasiñ (Srbija i Crna Gora) 10. Teo Paoli (Italija) 11. Slobodanka Rac (Srbija i Crna Gora) 12. Prof. Alojz Uljeã (Srbija i Crna Gora) 13. Slavica Mihailoviñ (Srbija i Crna Gora) 14. Ðerði Prevazi (Albanija) 15. Davor Schopf (Hrvatska) 16. Wendy Timmons (Velika Britanija) 17. Nora Lakos (Maðarska) 18. Minja Katiñ Ãerban (Srbija i Crna Gora) 19. Ivana Milovanoviñ (Srbija i Crna Gora) 20. Nikos Stathopoulos (Gråka) 21. Prof. Chara Constantinidou (Gråka) 22. Apostolis Vorvis (Gråka) 23. Dimitris Tsokandas (Gråka) 24. Dr. Dragoslav Dæadæeviñ (Srbija i Crna Gora) 25. Angeliki Christophilopoulou (Gråka) 26. Anastasia Romveli (Gråka) 27. Prof. Dragoslav Deviñ (Srbija i Crna Gora) 28. Cheryl Spasojeviñ (SAD) 29. Nevena Madæareviñ (Srbija i Crna Gora) 30. Marija Dikliñ (Srbija i Crna Gora) 31. Miño Ñaldoviñ (Srbija i Crna Gora)
29 Orchestra (7) 2003. Kratke hlaåe
Koreograf i izvoðaå: Duãan Teropãiå Dizajn, fotografija i kamera: Neæa Trobec Muzika: Brane Zorman Video: Neæa Trobec, Brane Zorman, Duãan Teropãiå Svetlo: Tomaæ Ãtruci Produkcija: KUD Nor Kranj Scenografija: Duãan Teropãiå Koproducent: Plesni teatar Ljubljana
Orchestra (7) 2003. 30 Razgovarali smo sa...
U julu, usred leta, odræan je znaåajan skup u sveæe renoviranom Beogradskom dramskom pozoriãtu, na Crvenom krstu. Kongres umetniåke igre u organizaciji CID Unesco, okupio je eminentne liånosti iz naãeg regiona koji su æeleli da se prikljuåe, ili su veñ ålanovi ove vaæne institucije. U svetu CID Unesco prikuplja ogroman broj dræava, a joã viãe osobe u svakom pogledu zainteresovane za igru. Tu su najpre naravno igraåi, pa koreografi, ljudi iz pozoriãta, oni koji imaju veze s etno muzikom i plesom, koji se bave klasiånom igrom, zaljubljenici u pokret i najzad oni koji u tome naprosto uæivaju! Pletenica ovog sveta, vijuga meridijanima naãe planete i eto stiæe i do nas da se i mi protnemo u nju! Tri dana bili smo zajedno, upoznavali se, dogovarali, smejali i radovali, razmenjivali iskust- va i uklapali u zajedniåki, generalni plan. Mnogo njih je uåestvovalo iz susedstva, evo impresija na kraju...
Profesor dr Alkis Raftis, predsednik CID Unesco Æeleli smo da pokaæemo Srbima tu neophodnost da njihova dræava, i Beograd, bude domañin kongresa kako bi podæali nacionalni Savet za igru. Kongres je odræan, a Savet za igru postoji veñ godinu dana. Æelimo da se ålanstvo umnogostruåi (što se prilikom ove sesije i dogodilo), pa da u åitavoj zemlji krene stvarna saradnja, da sledeñi kongresi koji budu ovde organizovani rešavaju umetniåke probleme, a ne organizacione! Srpskoj vladi biñe predloæene konkretne mere povodom toga. Takoðe, trebalo bi da u CID Unesco uåestvuju svi zainteresovani iz balkanskih zemalja, pa i šire. Zašto da ne bude zastupljen åitav Mediteran. Ja sam optimista, ne treba se zaustavljati, treba iñi samo napred!
Nebojša Bradiñ, upravnik Beogradskog dramskog pozorišta Beogradsko dramsko s novim menadæmentom, rekonstruisano i veoma spremno za razliåite inicijative, prepoznalo je, razume se, tu ideju koja se pojavila u CID Unesco za organizovanjem kongresa koji bi na neki naåin povezao niz okolnih zemalja, iz regiona, i šire. Mislim da ñemo ubuduñe veoma rado prihvatati tako nešto, ne samo zato što je korisno za oblast kojom se bavimo, veñ i zato što su, u stvari, karakteris- tika pozorišta. Æelimo da budemo otvoreni za skupove takve vrste, da omoguñimo novim umetnicima promociju na našim scenama i da naravno, i sami pronalazimo potrebnu vezu sa svetom. To je koncept koji bi æeleli da negujemo u našem pozorištu, a ne samo da se bavimo produkcijom dramskih predstava. Æelimo novu vrstu otvorenosti, jedan širi umetniåki angaæman, koji bi mogao da prihvati veoma razliåi- ta dogaðanja u oblasti savremene umetnosti.
Aja Jung, predsednik Saveta za igru Srbije i Crne Gore
Poåetna ideja o ovom kongresu, dogodila se na prethodnom kongresu CID Unesco, na Krfu, gde sam sudelovala u organizaciji. To je bilo krajem oktobra 2002. godine. Taj skup privukao je veliki broj uåesni- ka, a meðu njima i naše ljude. Došlo se na ideju, da sliåan skup organizujemo i u Beogradu jer naša umet- niåka igra ima velike probleme. Zvaniåna informacija, puštena je na sajtu Unesco o organizaciji ovakvog skupa otprilike pre tri meseca. Pošto sam veñ imala iskustvo uåestvujuñi na sliånim kongresima, poåela sam da radim na tome. Iako mi je iskustvo s prethodnih kongresa koristilo da lakše sagledam i odradim posao, ipak je ovde bilo “zamršeno”, jer se tako nešto prvi put dogaða. U “toplim” zemljama poput Krfa, postoji jedna vrsta tradicije i æelje da se svi zajedno organizuju i da u tome sudeluje åitav grad. Skupština grada Krfa, uåestvovala je ne samo finansijski (što je fantastiåna pomoñ) veñ je videla kongres kao turis- tiåku promociju ostrva i svoje zemlje. Doprinela je i Prefektura ostrva Krfa kao i oblast Jonskih ostrva. Kada imate tri tako znaåajne organizacije iza sebe, lako je zakucati na vrata gråkog Ministarstva kulture. Kongres na Krfu imao je njihovu pomoñ, a i ministar kulture je bio prisutan! On odvaja makar jedan sat za takav dogaðaj! Kod nas, nismo imali nikakvu podršku, iako smo sve dræavne institucije obavestili o organizaciji kongre- sa i zvaniånom odobrenju od strane Meðunarodnog saveta za igru Unesco za odræavanje ovog skupa u Beogradu. Naæalost, nije bilo nikakvog pozitivnog odjeka pa smo u organizaciji kongresa ostali potpuno sami kao Savet za igru Srbije i Crne Gore. Naravno da smo imali mala finansijska sredstva. Na kraju, u susret nam je izašla Turistiåka organizacija Beograda i što je najåudnije, Ministarstvo unutrašnjih poslo- va! Oni su obezbedili autobus za uåesnike u Beogradu, prevozili nas po gradu. Eto, vozili smo se autobu- som policije. Ako se sumiraju ovako sveæi utisci, bilans je pozitivan. Naravno da ñe po završetku rada, analiza biti još dublja. Veoma sam zahvalna gospodinu Nebojši Bradiñu i Beogradskom dramskom pozorištu jer je nji- hova podrška i tehniåka pomoñ imala neizmernu vaænost. Takoðe, åini mi se da je na ovom Kongresu bilo mnogo izuzetnih, obrazovanih i kompetentnih ljudi i da je prostrujala neka vrsta pozitivne energije izmeðu nas koja ñe nas zadræati u meðusobnom kontaktu što i jeste suština kongresa. Prisustvovala sam skupovima gde je uåestvovalo mnogo više ljudi, ali su se oni okupljali u grupice po zemaljama, bivali su upuñeni samo jedni na druge i tada nije bilo svojevrsnog proæimanja. Ovde smo, nekako od prvog trenut- ka bili jedna kompaktna grupa, zajedno smo uåestvovali u svemu (obilazak Nacionalnog muzeja, pris- ustvovali pozorišnim predstavama, razgledali grad brodom sa reka). Uz nauånu i razmenu iskustava i mišljenja o igri, uspostavili smo spone novih prijateljstava. Iz toga svako profitira.
31 Orchestra (7) 2003. Razgovarali smo sa...
Stavros Stavru Karajani - Kipar Igra na Kipru ima znaåajnu ulogu, ali do skoro nije bilo tako. Posle rata 1974. godine, interesovanje za ples veoma je opao. Posle faze nezainteresovanosti nastupila je faza oæivljavanja folklora, kao obeleæja etniåke pripadnosti. A potom se mlada generacija veoma zainteresovala za tradicionalni kiparski ples, tj. gråki folk- lor uopšte. U poslednjih pet godina, obraña se paænja i na druge forme igre ukljuåujuñi i modernu igru. Ipak moderna igra i balet i dalje se smatraju elitnim formama umetnosti i imaju priliåno malobrojnu publiku. Uæivao sam što je beogradski kongres manji po broju uåesnika, jer se tada ostvare mnogo bolji kontakti, bolje se upoznate sa prisutnima, komunikacija je bolja i u razgovorima se zaista uåestvuje. Takoðe, kon- gres je prilika da uåesnici shvate da ima mnogo više toga što ih spaja u mišljenju o igri, nego što ih suštin- ski razdvaja. A umetnost je upravo mesto gde otkrivamo aspekte zajedniåkog, pogotovo u telesnim umet- nostima kao što je igra. Kroz pokrete tela izraæava se tradicija igre, i naši preci su je razmenjivali mnogo više no što je to sluåaj danas. Zato mislim da je Balkan upravo to što nam treba. Na Balkanu se još uvek mogu ostvariti bliski kontakti. Ne smemo nikada potceniti to što jedan kongres CID Unesco moæe da nam ponudi!
Risima Risimkina, koreograf Makedonskog centra za igru - Skoplje U Beograd sam došla posredstvom Aje Jung koju sam kontaktirala åim sam saznala za Kongres i mnogo mi je drago što sam postala ålan ove “igraåke familije”. Sve moje åestitke organizatorima ali i uåesnicima skupa koji su kroz referate predstavili umetnost svoje igraåke sredine. Takoðe, i ja sam dala prikaz make- donske moderne scene. Nije nas bilo mnogo, ali åini mi se da smo bili uspešni izlagaåi. Uostalom, prista- lica sam definicije Gordana Krega koji kaæe: “Ako postoji samo jedna osoba u publici koja te razume, moæeš biti miran”!
Milan Maðarev, Srbija - Slovenija Æeleo sam da prenesem iskustva o igri iz Slovenije, koja su po meni afirmativna. I pored toga, slovenaåki ples danas je veñ u fazi kada neke stvari moraju da se redefinišu da bi se ostalo u kontaktu s evropskim tokovima igre. Beogradski kongres, u tom smislu, veoma je znaåajan za razmenu iskustava.
Teo Paoli, kompozitor, direktor Centrale dell Arte, Italija - Firenca Æeleo sam da se upoznam s dešavanjima u “novim” evropskim zemljama i moæda pronaðem naåin da se realnost i uvreæeno mišljenje o stanju igre u Italiji promeni. Uz pomoñ novih kontakata, moæda ñemo otvariti neka druga vrata u Evropi. Sukob meðu kulturama, proistiåe iz daleke istorije koja je akademski “zatvorena” za naše zapadnoevropsko iskustvo. Istraæiti taj problem, bilo bi jako interesantno za buduñnost. Prisustvovao sam kongresu, napravio kontakte, upoznao nove ljude koji se bave drugim aspektima igre. Krajnji rezultat smatram pozitivnim, jer moje iskustvo sa kongresa moæe biti veoma vaæna lekcija za italijansku kulturu.
Æan Klod Ãarije, predavaå na Sorboni, Francuska - Pariz Stanovnici ovih krajeva (mislim na bivšu Jugoslaviju) i ja, stari smo poznanici. Tu sam prisutan skoro pola veka. Još kao mladiñ sam uåestvovao u radnoj akciji, na izgradnji pruge Doboj-Banja Luka. A od tada sam, nebrojeno puta obilazio vašu zemlju. Kada je reå o ovom kongresu, mislim da je uspeo. Naravno bilo bi bolje da nas je bilo tri hiljade. Meðutim, kada je reå o komunikaciji, a ja sam muzikolog (nisam speci- jalista za igru), imao sam svoja zadovoljstva. Najviše me je impresioniralo prvo veåe u Narodnom muze- ju i izuzetan koncert, sjajna dva klasiåna dueta naroåito muziciranje na starinskom duvaåkom instru- mentu u muziåkoj nauci nazvan dubl-klarinet. Naravno, gledanje baleta Romeo i Julija takoðe mi je prija- lo. Dakle, moj ukus je pomalo klasiåan i konformistiåki, ali je neophodno da i to bude zastupljeno na ovakvim skupovima.
Anastasija Romveli, predstavnik sekretarijata CID Unesco u Atini Prvi put dolazim u Beograd. Dopada mi se vaš grad u kome smo se oseñali veoma prijatno. Bez obzira na to što broj uåesnika nije bio veliki, kontakt je uspostavljen i saradnja se nastavlja, a to je najvaænije. Nisam igraåica, neko ko je direktno iz sveta igre. Ja pokrivam onaj drugi podjednako vaæan deo - segment orga- nizacije koji deluje u Atini. Jedno bez drugog ne moæe da postoji.
Minja Katiñ-Šerban
Orchestra (7) 2003. 32 Intervju prof. Alkis Raftis predsednik Me|unarodnog komiteta za umetni~ku igru CID Unesco
Odigrajte pametno
Kona~no sam upoznala prof. dr Alkisa Raftisa. princip u~lanjenja, na dr`avnom nivou, jeste de facto kopija Regionalni kongres CID, koji se odr`ao u Beogradskom drams- sistema ~lanstva u Ujedinjenim nacijama. Dakle, to su samit kom pozorištu u organizaciji CID Unesco i Saveta za igru Srbije i organizacije. U CID, pokušali su da sprovedu isti model, po Crne Gore (predsednik Aja Jung) od 3. do 6. juna 2003. godine, kome i danas još uvek rade mnoge institucije pri Unesco. Ali, bio je idealna prilika za ovaj intervju. U~inilo mi se da je i dr Raf- kako su prolazile godine, pokazalo se u praksi da je takav tis jedva do~ekao naš susret. Izuzetan sagovornik, gospodin u organizacioni model u CID potpuno podbacio. I zapo~ele su `ivotnom dobu koje bi trebalo poštovati, u govornom maniru ti- promene. pi~nim za jednog Grka, ljubazan, duhovit, veoma obrazovan, s Prvobitna ideja, ponavljam, bila je da svaka dr`ava koja to `eli mnogo pozitivne energije bukvalno me je preplavio informaci- bude ~lan CID, te nas još uvek po neko naziva Ujedinjene naci- jama. je igre, ali sada to više nije ta~no. Zašto? Ako imamo za ~lana Razgovor je vo|en s jakom obostranom `eljom da se napokon samo nacionalnu organizaciju neke dr`ave, a ona je naša jed- okon~a “bodljikava” situacija koja je nastala povodom prisust- ina veza s doti~nom zemljom, svašta mo`e po}i pogrešnim va naše zemlje i poslenika umetni~ke igre u CID. Ako }e tekst putem. Na primer, osobe kojima se ne dopada predsednik koji sledi napokon postaviti stvari na pravo mesto i razrešiti nacionalne organizacije istupaju iz ~lanstva ili, ako predsednik dileme, nedoumice, neobaveštenosti, poluistine i dati odgovore nije dovoljno aktivan takva je i dr`ava koju zastupa. Tu niko ne na mnoga mu~na pitanja, tada smo oboje uspeli. Meni je sve zna šta je u stvari CID, niti da li uopšte postoji. A i same zem- jasno. A vama? lje se razlikuju (bogate, siromašne, velike, male … ) što dovodi do niza razli~itih problema. Svaka zemlja, pri~a je za sebe. Stari O~igledno je da niste prvi put u Beogradu… model organizacije mo`e uspešno da funkcioniše u politici (on Da, to je ta~no. Prvi put, pre skoro ~etrdeset godina, kada sam još uvek deluje u Ujedinjenim nacijama) ali, ne zaboravite, UN kao student krenuo iz Gr~ke za Francusku, proveo sam izves- imaju Savet bezbednosti, koji kao što se vrlo dobro zna u Srbiji, no vreme u Beogradu. Me~utim, u poslednjih nekoliko godina “vodi igru”. ~eš~e boravim u Beogradu iz više razloga – predstavljam CID, Me|utim, CID kao organizacija koja se bavi umetni~kom igrom a sada sam i njegov predsednik, zatim kao direktor Dora ne mo`e imati svoj savet bezbednosti. Dakle, da zaklju~im, što Stratou teatra iz Gr~ke, koji je nastupao u beogradskom Centru se ti~e CID stari model konstituisanja doveo je do – potpunog Sava, i povodom izlo`be nacionalnih nošnji u Etnografskom haosa! Ljudi iz Unesco, shvatili su koliko je to pogubno i tada muzeju, potom kao u~esnik nekoliko seminara posve}enih su zahtevali radikalnu promenu u organizaciji CID kao najviše igri, a sada zbog kongresa CID koji se odr`ava u vašem gradu. svetske institucije koja se bavi igrom. Ali, u Beogradu sam najviše zbog toga da bih se upoznao sa ~lanstvom iz Srbije. Kada se dogodila promena? Otprilike, pre ~etiri ili pet godina. Naravno da je bilo potrebno Recite nešto o CID. izvesno vreme da se novi model implementira. Tada su me Sve što CID jeste, jasno i detaljno objavljeno je na našem veb pozvali, ne zbog nekih uspeha na polju igre (jer ja nisam igra~), sajtu. Isti~em da ove godine slavimo i tridesetogodišnjicu. ve} zbog iskustava koja nisu usko vezana za tu oblast. @elim da ka`em još nešto veoma va`no što ne}ete prona}i na Naravno da kao svaki Grk igram, iz li~nog zadovoljstva, zbog Internetu, a insistiram da objavite. To je izmenjena poslovna zabave, s prijateljima i porodicom, ali, ja nisam profesionalni politika CID i primena novog organizacionog modela. U tom igra~. Tu sam veoma sli~an vama. Moj pravi posao, doktorska smislu dogodila se velika, radikalna promena. diploma koju imam i predmet koji predajem na univerzitetu je Kada je osnovan pre trideset godina, CID je trebalo da bude – menad`ment. Od toga `ivim, a igra je moj hobi. Zbog uspe- organizacija sli~na mnogima koje rade pod pokroviteljstvom ha u menad`mentu i kulturi, pozvali su me tako|e da “dove- Unesco. Takvih institucija ima preko tri stotine (za muziku, dem u red” Nacionalno igra~ko pozorište Dora Stratou u Atini. astronomiju, filosofiju … ). Sve su to tzv. nevladine i neprof- Sada je situacija potpuno druga~ija, a pre petnaest godina bili itabilne organizacije, a ~lanove institucija ~ine dr`ave. Takav su pred zatvaranjem.
33 Orchestra (7) 2003. Dakle, svakoj umetni~koj aktivnosti prethodi dobra organizacija? takvo, koje ~ine samo profesori igre ili igra~i. @elimo i insistiramo na Da. To je moj posao, da organizujem i rukovodim. Ne pretvaram se raznovrsnosti. Uklju~ujemo sve – ~asopise o igri, osobe koje igru da sam baletski igra~, kriti~ar ili nešto tre}e. Doduše, jesam istori~ar istra`uju na bilo koji na~in, svakoga ko ima bilo kakve direktne ili igre, ali to je ve} nešto drugo. Znali su da sam uspešan u indirektne veze s igrom. Na primer, elektri~ar koji radi na igra~kim menad`mentu i zato mi je Unesco uputio poziv za saradnju, tj. dao projektima. Zašto da ne? Samo se tako mo`e uspostaviti potpuna zadatak da preokrenem i pokrenem CID, što se zaista i desilo u ravnote`a. poslednje tri i po godine. Sve sam potpuno promenio, a glavno je – politika otvorenih vrata. Da li sada govorite o konstituisanju igra~ke zajednice? Da to razjasnim. Pre organizacionog zaokreta CID je funkcionisao na Baš tako. Zajednica je klju~na re~. Kada je ~lanstvo u nekoj zemlji slede}i na~in – u svakoj zemlji oslanjali smo se na jednu osobu koja izbalansirano, tek tada dajemo zeleno svetlo za okupljanje u je bila zadu`ena da informiše ~lanstvo o CID u svojoj zemlji, i obrnu- nacionalni savet. Tako je bilo i u Srbiji. Kada sam jednom prilikom to. Ako je osoba bila aktivna, sve bi se dobro odvijalo, me|utim to je došao u Beograd, shvatio sam da se ništa ne dešava jer prethodni bio veoma redak slu~aj. Tako, ve} više od tri godine, menjamo prin- nacionalni savet ništa nije radio. Morate da shvatite, da nikada niste cip u~lanjenja i na~in saradnje CID s našim ~lanovima. Svaki pojed- imali pravi nacionalni savet za igru. Zvani~na verzija vašeg slu~aja inac mo`e biti naš ~lan, a bavi se igrom na bilo koji na~in. U~lanju- glasi – s vama nismo imali nikakve kontakte, o vama nismo znali jemo i baletske škole, igra~ke trupe i kompanije, razne institucije, svi ništa, nikakva informacija o vašim aktivnostima do nas nije stizala, se mogu priklju~iti. Pri direktnom u~lanjenju, mora se samo slediti ništa, ništa, ništa ... Svi mi govore isto što i vi. odre|ena procedura, a to ina~e balansira ~lanstvo iz odre|ene zem- Kada sam sagledao problematiku u celini, odbacio sam sve što je lje. Zbog toga, a pošto su i dobrodošli, naše ~lanstvo je direktno bilo loše u prošlosti i zapo~eo novi proces koji bi trebalo vašu zemlju povezano sa CID. Pre toga, CID je bio jedna imaginarna institucija. da usmeri ka budu}nosti. CID je otvorio širom svoja vrata i za vas, Niko nije znao za nas. kao i za bilo koju drugu zemlju. Taj model daje vam pravo da direk- tno “u|ete” u naš pariski štab, da pošaljete e-mail direktno predsed- U mojoj zemlji još uvek postoje ozbiljne nedoumice po pitanju uloge niku CID i da vam se odgovori. Kada sam postao predsednik CID, CID Unesco i našeg ~lanstva kao dr`ave ili pojedinaca. Na primer, tvrdi zarekao sam se, da }u na svaku poruku odgovoriti u roku od dvade- se, ako je neko ~lan Udru`enja baletskih umetnika Srbije, da je po set ~etiri sata. To obe}anje dr`im i danas. automatizmu i ~lan CID. Vratimo se na situaciju u Srbiji. Jedan od imperativnih principa Ta situacija je ~esta i predstavlja opšti problem. Vaša zemlja uopšte reoganizovanog CID je aktivno ~lanstvo, na ~emu veoma insistiramo. nije izuzetak po tom pitanju. Gde god da odem, svi govore isto. Dakle, u Srbiji smo posle izvesnog vremena dobili dvadeset aktivnih Me|utim, sada se informacije polako šire o tome kakva je uloga CID. ~lanova. Svakog od njih li~no sam proverio. Bilo je tu baletskih umet- Novina u našoj poslovnoj politici je i to, što ~lanstvo ne mora nika, osoba iz savremene igre, folklora, ~ak i iz oblasti sportskog isklju~ivo da dolazi kod nas. Danas, CID ide kod njih, u razli~ite zem- plesa. ^lanstvo nije poticalo samo iz Beograda, ve} i iz Podgorice i lje, jer bukvalno `eli da se upozna sa svakim svojim ~lanom. Naša Novog Sada. Nisam `eleo da ~lanovi iz Beograda preuzmu potpuni poruka je jedinstvena – priklju~ite se. primat jer bi i to zna~ilo skretanje od našeg novog cilja. Bio sam zadovoljan onim što sam video i dao sam odobrenje za formiranje Nadam se da smo sada potpuno razjasnili situaciju i upoznali ~itaoce Nacionalnog saveta za igru Srbije i Crne Gore. Tako se to zbilo. Sada sa suštinom evolutivnih promena u CID. Savet mora mnogo više i druga~ije da radi. Sigurno da jesmo, ali posle tako velikih i zna~ajnih promena, sledi uvek mnogo posla pa svi iz CID moramo mnogo da radimo. Pre tri Kako se postaje ~lan CID? godine prakti~no smo po~eli od nule, i to u svim zemljama sveta, Za svaku zemlju va`i isto pravilo – mo`ete biti samo ~lan izuzev dvanaest dr`ava sa kojima konstantno dobro sara|ujemo. Ali, nacionalnog saveta ili samo ~lan CID, ili se u~laniti u obe institucije. šta uraditi sa sto osamdeset drugih? To je sjajan posao za mene kao Ili – ništa od toga. Zavisi od vas i vaše odluke. To je demokratija. profesionalca koji voli takve izazove. Menad`ment je moj put. Prošle Svako ko `eli da postane naš ~lan, a ponavljam, uopšte nije godine napunio sam šezdeset godina i u penziji sam. Više ne radim obavezno da bude baletski igra~, treba da pošalje svoju kratku na univerzitetu, pa tako sedam dana u nedelji, dvadeset ~etiri sata biografiju na e-mail kancelarije predsednika, a kada mi odgovorimo dnevno posve}ujem ovom projektu. U tom poslednjem velikom pro- pozitivno, tada treba uplatiti 55 evra na ime godišnje ~lanarine. Svaki jektu mog `ivota, ja sam glavni promoter. ~lan dobija broj pod kojim se kod nas vodi i u daljoj prepisci mora se pozvati na taj broj. Svaki ~lan ima prava i obaveze. Pojedinac se Kako taj rad izgleda “na terenu”? mo`e u~laniti i u nacionalni savet po istom principu, samo je ~lana- Kada u nekoj dr`avi steknemo dovoljan broj individualnih ~lanova, rina 20 evra godišnje. Ve}ina se ipak u~lanjuje u obe institucije, jer tek tada se oni mogu okupiti oko svog nacionalnog saveta za igru biti ~lan CID ipak je pitanje presti`a. Molim vas da to posebno ~ija je uloga da rukovodi, ali strogo vode}i ra~una da to ~ini u istaknete u vašem ~asopisu. @elim da posle ovog intervjua niko u demokratski postavljenim okvirima. Šta to zna~i? CID ne `eli da u vašoj zemlji nema dileme po tom pitanju. Svi koji i dalje imaju bilo kojoj zemlji tokove igre kontrolišu samo osobe iz baletske umet- odre|ene nedoumice, neka posete naš veb sajt gde se nalaze sve nosti ili samo folklorni igra~i ili igra~i savremene igre ili ... Tako|e, naš informacije. cilj nije da ~lanstvo poti~e isklju~ivo iz glavnih gradova. Ne `elimo ni
Orchestra (7) 2003. 34 Uåesnici kongresa
Zašto ste organizovali regionalni kongres CID u Beogradu? Zato što je vama to bilo potrebno. Došli smo da pomognemo, a ne da pravimo sebi reklamu. CID se nikada ne reklamira. U Beogradu pre svega postoji potreba za institucijom kakav je CID Unesco, ali vaš grad tako|e ima izvanredno atraktivan geografski polo`aj. Organizovanjem kongresa u Beogradu, pru`ili smo šansu Srbiji. Ako ~lanstvo iz Srbije i Crne Gore bude dobro radilo, ako za sobom u CID privu~e i osobe iz bivših jugoslovenskih republika, ako se obnove stare i stvore nove umetni~ko-poslovne veze i svi pametno “odigraju” oslan- jaju}i se na bogatu zajedni~ku istoriju umetni~ke igre prethodne Jugoslavije, tada jedan kamen~i} mo`e izazvati lavinu... Govorim o velikom broju naših potencijalnih ~lanova, a njih nam mogu omogu}iti ljudi iz vaše zemlje. Ako to u~inite, tada }e se vrata CID širom otvoriti. Tu le`i vaša šansa. CID pola`e velike nade u vašu zemlju. Ako imate dobar, aktivan i po broju ~lanova jak nacionalni savet, i ako rad te institucije bude poznat najširoj javnosti, tada }e CID osnovati sekretarijat u Beogradu. To je projekat i naš plan za budu}nost. Koliko je doma}ih ~lanova sada u~estvovalo na kongresu, i nije toliko va`no, ali .... Imam poruku za Srbe – odigrajte pametno, vi birate, odluka je vaša. Organizujte se, umno`ite ~lanstvo posti`u}i dobre radne rezultate, osnujte zajednicu, zaposlite sve koji mogu da urade nešto za igru u vašoj zemlji, ostvarite jak uticaj na lokalnu umetni~ku grupaciju. Svaki uspeh ogleda se u brojevima. Svakih šest meseci tra`i}emo vam detaljan izveštaj o radu – koji programi su osmišljeni, šta je realizovano i kako, da li je osnovan neki festival igre, koje su aktivnosti vašeg ~asopisa, da li je unapre|eno obra- zovanje, koliko je umetni~kih radionica organizovano, ko ih je poha|ao ... Sve }e nas interesovati, i – pomo}i }emo. Ali, preduslov za to je, pono- vo isti~em – morate biti ~lan CID ili ~lan nacionalnog saveta. Me|utim, ako se od toga ništa ne uradi u Srbiji i Crnoj Gori ni u narednih nekoliko godina, CID }e osnovati sekretarijat u Bugarskoj, Rumuniji ... ili u nekoj drugoj zemlji na Balkanu, osim Gr~ke gde je sve dobro organizovano a u Atini se ve} nalazi kancelarija predsednika CID, što je sasvim dovoljno. U Gr~koj postoje dve igra~ke zajednice – baletska i folklorna. Prva ima 350 ~lanova, druga 3.000. Naravno da tu nema govora o izjedna~enos- ti ~lanstva, ali ipak te dve grupacije dobro sara|uju.
35 Orchestra (7) 2003.
Potrebna nam je pomo} naših dr`avnih institucija kulture, jer mnogi napredni projekti iz oblasti igre nemaju finansijsku podršku naše dr`ave? Dr`avne institucije kulture u tom smislu, uopšte vam nisu potrebne. Uporedimo taj problem s drugima. Sasvim je u redu da svako prvo sagledava svoje probleme, pa tako rade i umetnici iz Srbije, ali, ako to stanje uporedimo sa situacijom u nekim drugim zem- ljama, tada Srbija nije u ništa lošijem stanju nego ve~ina zemalja koje poznajem. Ni oni nemaju dovoljno sredstava, ali za raz- liku od vas, dosta se dobro snalaze!! Kada se budete organizovali u jaku igra~ku zajednicu, tada i novac pristi`e. To je ~udna situacija. Li~i na onu šalu vezanu za bankarstvo. Ako odete u banku i ka`ete: “Jako sam siromašan, odobrite mi pozajmicu”, odbi}e vas bez razmišljanja.Ali, ako ve} imate milion dolara, banka }e vam vrlo rado pozajmiti još dva, tri. Tako rade i vlade. Ako odete u vaše ministarstvo kulture i spustite na sto spisak od hiljadu ~lanova nacionalnog saveta za igru, novac }e po~eti da priti~e u velikim koli~inama. Nijedan ministar ne}e vam pru`iti finansijsku podršku samo zato što vam je ona potrebna. To i u Srbiji mora ve} jednom da bude jasno. Prvo se doka`ite svojim institucijama kulture kvalitetom i kontinuitetom rada, okupite se u mo}no ~lanstvo i svi }e profitirati. Oslobodite se tereta socijalisti~ke prošlosti. To nije dobro za budu}nost. Zašto u Srbiji ljudi stalno imaju potrebu da im dr`ava asistira? Uostalom, intervjuišite vašeg ministra za kulturu. On je aktivni ~lan CID.
Gospodin Le~i~!? Zaista sam zate~ena. Ministar Le~i} me je primio prošle godine. Bio je veoma ljubazan i kooperativan. Pa`ljivo me je saslušao. Kada sam mu predo~io sve naše projekte i ozbiljnost namera koje se ti~u vaše zemlje, bio je vrlo polaskan. Tada je postao naš ~lan. Rekao mi je da }e vaša dr`ava pomo}i u realizaciji tih planova, za šta sam zatra`io malo vremena. U potpunosti smo se slo`ili. Sada radimo na realizaciji dogovorenog. Ministri se naravno smenjuju, ali predsednika CID Unesco svaki mora primiti jer je ~lanstvo moj najja~i argument. Gr~ki ministar kulture, prima me u roku od sedam dana. I Melina Merkuri je nekad tako postupala.
U našoj zemlji ~est je “sukob” starije i mla~e generacije umetnika. Na~in razmišljanja bolno je razli~it i uglavnom nepomirljiv. Ni po tome ne predstavljate izuzetak. To je, jednostavno re~eno, univerzalan proces u ve}ini zemalja. Ali i to }e se rešiti, vre- menom. Mene više zabrinjava nepostojanje adekvatne literature o igri. Šetao sam Beogradom, ulazio u mnoge knji`are, raz- gledao knjige i nisam pronašao nijednu na bilo koju temu iz oblasti igre. To je svakako jedan od primera velikih problema koji su prisutni. Pa, eto izazova za stariju generaciju, jer ustupanje mesta mladim umetnicima ne zna~i da }e ona automatski biti ignorisana. Naprotiv. Toliko va`nih stvari koje se odnose na igru stariji tek treba da urade, a mladi moraju da shvate da `ive u svetu beskompromisne konkurencije. Biti gra|anin Srbije, istovremeno zna~i biti gra|anin Evrope i sveta. Ako ceo `ivot provodite samo u lokalnoj igra~koj zajednici, u istoj školi ili trupi, to guši svaku profesiju pa i ovu. U tako uskom krugu ne mo`e se napre- dovati. To više nije dovoljno u svetu igre.
Naši mladi umetnici retko sara|uju. Uglavnom svako brani malu, sopstvenu teritoriju. Takav “teritorijalni” stav je stvar prošlosti. Svaki igra~ ima pravo da igra gde god po`eli. To je njegov izbor, jer danas ceo svet jeste pozornica. Ako se tako ponašaju, rade sami protiv sebe. Trebalo bi dobro da otvore o~i, da sara|uju u svakom smislu, da se zajedno obrazuju i unape|uju nivo obrazovanja, da razmenjuju igra~e, ideje i stvaraju nove kontakte. Da svaki dan pregledaju Internet, gde postoji more informacija i velika ponuda za saradnju. Bez toga se više ne mo`e. I CID nudi takvu vrstu servisa. Svima je dostupan naš direktorijum sa skoro šezdeset hiljada adresa. CID ne nudi novac. Ako neko `eli da se u~lani samo radi finansij- ske podrške CID, bolje neka to ne ~ini.
Poruka za kraj... Igra~ koji nema kompjuter danas ne}e daleko dogurati. I ako je dobar igra~ a ne “voli” kompjutere, tada mora imati dobrog pri- jatelja koji ume uspešno da radi s njim. Ve}i deo svog radnog vremena i sâm provodim za tastaturom. Mo`e se i bez telefona, ali bez kompjutera i Interneta nipošto. U novim tehnologijama je budu}nost. Ivana Milovanovi} Beograd, 2. jul 2003.
Orchestra (7) 2003. 36 Objavljujemo pismo koje je prof. dr Raftis uputio Bojani Mladenoviñ, novoizabranom predsedniku Nacionalnog komiteta za umetniåku igru Jugoslavije (u originalu i srpskom prevodu), sa æeljom da ãiroku åitalaåku javnost informiãemo o zvaniånom stavu CID Unesco, ãto je i bio njegov zahtev.
INTERNATIONAL DANCE COUNCIL CONSEIL INTERNATIONAL DE LA DANSE The President Poãtovana gospoðice Bojana Mladenoviñ, Le Président Hvala Vam na pismu i prilozima, koje ste mi poslali 6. maja Athens, 13/05/2003 2003. godine. Æeleo bih da Vas obavestim o sledeñem: Dear Ms Bojana Mladenovic, 1. Nacionalne komitete obrazuju aktivni ålanovi CID. Thank you for your letter of 6 May 2003 and attachments, Meðu osobama, koje su uåestvovale na Vaãoj Skupãtini nema I would like to inform you that: ålanova CID. 1. National Committees are formed by active CID members. 2. Nacionalni komiteti moraju da reprezentuju sve forme There is not one CID member among the persons who took plesa iz svih krajeva zemlje. part in your Assembly. Meðutim, kratak opis prisutnih osoba to ne potvrðuje. 2. National Committees must be representative of all forms of dance in all regions of the country. 3. Nacionalni komitet mora da bude legalno formirana orga- nizacija. From the brief descriptions of the persons present this is not certain. Nepostoji dokaz koji bi potvrdio da je Vaãa organizacija zakonski registrovana kod zvaniåne vlasti Srbije i Crne Gore. 3. National Committees must be legally constituted organi- zations. 4. Nacionalni komiteti moraju da obezbede dokaz o raspola- ganju uslovima za rad sekretarijata, sposobnog da odræi stalni There is no proof that your organization is legally registered kontakt sa CID, lokalnim vlastima, sopstvenim ålanovima itd. at the competent authorities of Serbia and Montenegro. 5. Pojedinci, ålanstvo bilo koje organizacije (a koja je inaåe 4. National Committees must provide proof that they have ålan CID), nisu ålanovi CID. the means to maintain a secretariat, capable of constant con- tacts with the CID, the local authorities, with their own mem- 6. Niko nema prava da koristi logotip CID bez naãe zvaniåne bers etc. dozvole. 5. Individuals who are members of any organization which is 7. Dosadaãnja pisma, putem kojih nam se obrañala g-ða a member of the CID are not members of the CID. Obradoviñ, pisana su na memorandumima Udruæenja balet- skih umetnika Jugoslavije. Prvi put sada åujem za organizaciju 6. No one has the right to use the logo of the CID without for- koja je nazvana Nacionalni jugoslovenski komitet za umet- mal permission from us. niåku igru CID Unesco. 7. Old letters to us by Ms Obradovitch were written on the 8. Proãle godine, svi aktivni ålanovi CID u Srbiji i Crnoj Gori stationery of the “Union of Ballet Artists of Yugoslavia”. This obrazovali su Savet za igru Srbije i Crne Gore (DCSM), ud- is the first time I hear of an organization called “Yugoslav ruæenje koje je legalno registrovano u Beogradu. Naravno, Dance Council. National Committee CID-UNESCO”. ålanovi CID istovremeno mogu, ali i ne moraju, biti ålanovi 8. Last year, all active CID members in Serbia and Monte- DCSM ili bilo koje druge organizacije. Meðutim, jedino uålan- negro formed the “Dance Council of Serbia and Monte- jenjem u CID dobijaju pravo da se predstavljaju kao ålanovi negro” (DCSM), an association legally registered in Belgrade. CID. Naturally, CID members are free to be at the same time mem- Na osnovu svega navedenog, zvaniåno Vas molim da presta- bers of the DCSM or not, as well as of any other body. But, nete da koristite bilo kakvu referencu vezanu za Meðu- only membership to the CID gives them the right to state that narodni savet za igru, CID Unesco. they are CID members. Takoðe, molim Vas da obavestite sve osobe koje se aktivno On the basis of the above, I formally ask you to stop using any bave plesom u Srbiji i Crnoj Gori, da im je omoguñeno da pos- reference to the international Dance Council CID. tanu aktivni ålanovi CID. Sve ãto treba da urade jeste da I kindly ask you to inform all persons active in dance in Serbia poãalju svoju profesionalnu biografiju i da uplate ålanarinu and Montenegro that they are invited to apply for member- kada im prijava bude odobrena. Po zavrãetku procedure, do- ship to the CID. All they have to do is send their professional biñe zvaniåan odgovor, kojim se potvrðuje njihovo ålanstvo u profile and, once this is approved, send their membership CID. fee. Upon completion of this procedure, they will receive a Samo osobe i organizacije navedene u zvaniånom Registru formal letter confirming their membership to the CID. ålanova CID, koje pri tom imaju pismeni dokaz u kome je Only persons or organizations listed in the official Register of naveden njihov registarski broj, imaju pravo da javno istiåu Members of the CID and having a written proof of this, men- svoje ålanstvo u CID. tioning their registration number, have the right to mention Nadam se da je sada sve razjaãnjeno. Bio bih Vam zahvalan, that they are members of the CID. ako biste preveli ovo pismo i poslali kopiju svima koji su bili I hope that now the matter is clear. I will be obliged if you prisutni na Vaãoj Skupãtini. can translate this letter and send a copy to all persons who where present at your Assembly. Sa poãtovanjem, Alkis Raftis Sincerely Predsednik Alkis Raftis prevela: Marija Dikliñ President
37 Orchestra (7) 2003. Ãta je CID?
CID / Conseil International de la Danse / International Dance Council - neprofitabilna i nevladina organizacija - osnovan 1973. godine u okviru Unesco - svetski forum koji okuplja meðunarodne, nacionalne i regio- nalne organizacije i institucije, kao i aktivne pojedince iz oblasti umetniåke igre - organizacija koja zastupa sve vidove umetniåke igre - ne promoviãe samo jedan odreðeni vid plesa, veñ svaki pojedi- naåno a njen moto je - jedna igra (one dance) - univerzalni karakter igre prepoznaje kroz umetniåku formu, zatim kao predmet obrazovanja i rekreacije, ili kao predmet istraæivanja - savetodavno telo pri Unesco za nacionalne i regionalne dræav- ne agencije i meðunarodne organizacije i institucije, ali i pojedi- nce - pokroviteljska organizacija, koja deluje na mnogo viãem nivou od svojih ålanova i nije direktno poslovno povezana ni sa jed- nom baletskom ãkolom, igraåkom kompanijom ili trupom, festi- valom, ili bilo kojom drugom institucijom - ne diskriminatorska organizacija koja odraæava principe Ujedi- njenih nacija i Unesco, bez rasnih, religioznih, polnih, politiåkih ili socijalnih predrasuda - nekomercijalna organizacija koja ne prodaje nikakve proizvo- de, ili usluge, i nikada se ne reklamira - svi sluæbenici rade volonterski, i liåno nadoknaðuju sve rashode kada deluju u ime CID Unesco - sluæbeni obavezni jezici: engleski i francuski Kako pisati: - moæe se poslati samo jedan e-mail, na jednu od ponuðenih adresa - nikada se ne otvaraju attachment-i - pisma osoba koje nisu zvaniåni ålanovi smesta se briãu - izbegavati slanje velikih fotografija ili fajlova, mejling lista je veñ ogromna - CID je obavezan da svojim verifikovanim ålanovima uvek dâ prednost - ako ste ålan, uvek navedite svoj registracioni broj Kontakti: CID - UNESCO, 1 rue Miollis, FR-75732, Paris 15, France tel: (33 1) 45.68.49.53 fax: (33 1) 45.68.49.31 http://www.unesco.org/ngo/cid predsednik CID-a: [email protected] sekretarijat: [email protected]
Podaci o Savetu za igru Srbije i Crne Gore: predsednik: Aja Jung tel: 011 / 3247-494 fax: 011 / 3247-494 e-mail: [email protected] Kako postati ålan? - preuzeti formular putem Interneta - poslati kratki CV ili opis delatnosti na polju igre - kada se odobri, uplatiti godiãnju ålanarinu od 20 E (pojedinci) ili 50 E (za grupe, trupe, udruæenja, institucije) - æiro-raåun: Zepter Bank: 115-1026700005219-14 PiB: 102225522
Orchestra (7) 2003. 38 39 Orchestra (7) 2003. ju~e, danas, sutra... /021/ Majerling, premijera Baleta Srpskog narodnog pozorišta 5. april 2003. Kao ispod ledene koprene
aletom Majerling, po libretu Dušana Be- liña i Krunislava Simiña u koreografiji Krunislava Simiña, na muziku Franca Li- Bsta i Pabla de Sarasatea, a bez zvaniånog potpisa reditelja (Krunislav Simiñ!?), tanušno proleñno retuširanje baletskog repertoara SNP u Novom Sadu prošlo je bez oåekivanog veñeg uspeha. Ljubav je jedna od centralnih i nepresušnih tema u umetnosti. Kada åujemo - Majerling, prva asoci- jacija kod veñine recipijenata je velika tragiåna ljubav princa Rudolfa od Habzburga i premlade baronese Marije Veåere. Tema velike a zabra- njene, osujeñene ljubavi seæe u daleku umet- niåku prošlost, tako da je više puta snaæno arti- kulisana u knjiæevnoj klasici, poput Šekspirove drame Romeo i Julija i stare keltske pesniåke lege- nde Tristan i Izolda. Uspešno im se pridruæuje i tema Majerlinga - pošto je takva i tolika ljubav onemoguñena u realnosti, ljubavnici ñe je æiveti u zajedniåkoj smrti.
Fotografije: Branko Luåiñ
Oksana Storoæuk i Konstantin Kostjukov
Orchestra (7) 2003. 40 Preuzimanjem teme velike a zabranjene ljubavi, variranjem osnov- ne fabule i siæejne mreæe, nastao je niz artefakata u razliåitim medi- jima (literatura, muzika, drama, opera, balet, film... ). Pomenuti lit- erarni predlošci transponovani su i u baletski medij. Transpo- novanje literarnog predloška, poput Majerlinga (nastalog na osnovu istorijskih åinjenica) u drugi, pogotovo teatarski medij, uvek je sloæen i riskantan umetniåki zadatak, tim pre kada se to æeli postiñi na kongenijalan naåin, teæeñi oåuvanju osnovne ideje i duha polaz- nog umetniåkog predloška. Ne sme se zaboraviti da je filmska verz- ija Majerlinga s akcentom na fatalnoj osujeñenoj ljubavi, nastala na kongenijalnim osnovama (s Katrin Danev i Omarom Šarifom u glav- nim ulogama), pobrala lovorike upravo zbog toga što je bila kom- patibilna oåekivanju širokog auditorijuma. Ta verzija dodatno je pre- oblikovala i formirala oåekivanja publike u vezi sa svim sledeñim išåitavanjima pomenute ljubavne storije i to se, hteli mi to ili ne, moralo respektovati još u samoj pripremi istoimenog baleta SNP, ako se raåunalo na njegovu široku recepciju. Balet je inaåe po svojoj imanenciji vrlo pogodan medij za eks- plikaciju sadræaja sa ljubavnom tematikom, tako da su sva tri dela (Romeo i Julija, Tristan i Izolda i Majerling) doæivela i svoje baletske verzije. Naæalost, autorski tim koji je ispriåao Majerling u tu priåu ni sâm nije poverovao, pa zbog toga ona deluje laæno, hladno, kao ispod ledene koprene. U Simiñevom Majerlingu, dogodilo se neæeljeno - izmicanje pred- meta s osnovne romantiåarske teme fatalne ljubavi na temu alije- nacije, bledunjavi biografski kolaæ nesreñnog princa Rudolfa od Habzburga koji se u ovom baletu prezentuje kao solipsistiåki solilokvij utemeljen na prinåevom oseñanju opšte praznine, neshva- ñenosti i otuðenosti i s bekstvom u smrt kao njemu jedino prih- vatljivom rešenju. Ljubav je tu u sekundarnom planu. Ovakvo dru- gaåije išåitavanje pomenutog teksta-simbola (ne ulazim u to da li je bilo namerno ili sluåajno), ne samo da narušava oåekivanja audi- torijuma, veñ dovodi u pitanje logiku i opravdanost finala priåe - dobrovoljnu zajedniåku smrt. Zbog toga, osnovni uåinak recepcije Simiñevog Majerlinga je - iznevereno oåekivanje najšire publike. Konkretno. Umesto da se dramski lûk razvija i vodi po glavnoj pri- povednoj niti osujeñene ljubavi bez buduñnosti (nemoguña ljubav u datom æivotnom kontekstu - moguña je u zajedniåkoj smrti), fabula je razbijena u deset turobnih meðusobno samo zalepljenih scena, sa sijaset nevezanih motiva irelevantnih za osnovnu priåu (dramski nekoherentnu), koja je još više razvodnjena i rashlaðena razbija- njem predstave u dva åina. Taåka gledišta je nedovoljno definisana, pa scenski prikaz nema åvrstinu i integritet. Sve slike oblikovane su u gotovo istom valerskom kljuåu, u sfuma- to tonovima bele i plave boje koje dominiraju prikazima, åineñi ih ledenim izazivajuñi oseñaj monotonije. Ne osporavajuñi osnovnu simboliku tako stvorene hladne atmosfere kao izraza konteksta u kome se ta ljubav odvija, ali i stanja duha i teskobe princa Rudolfa, Simiñ se, ovoga puta, zaista nije najbolje snašao u ulozi reditelja. Velike moguñnosti, koje je sama po sebi potencijalno nudila jednos- tavna suptilno svedena funkcionalna i semantiåki visokopotentna scenografija Geroslava Zariña, Simiñ je samo delimiåno, i to jednos- trano, koristio. Upravo se po veštini komplementarnog korišñenja hronotopskih parametara (kostim, scenografija, rekvizita, svetlo... ) i plesne naracije, prepoznaje znalaåka rediteljska ruka, koja je ovoga puta izostala. Primerice, u semantiåkom smislu bilo bi bolje da su dueti Marije Ve- åere i princa Rudolfa kupani toplijim svetlom, kontrastnim u od- nosu na osnovno ledeno belo-plavo svetlo predstave... åak su i vešto stilizovani kostimi Bojane Nikitoviñ (znalaåki osmišljeni kao jedin- stven komplementarni kostim za Majerling), iako dobro prilagoðeni potrebama plesa i baletske retorike, koloristiåki ugašeni u sfumato razmazu zamrlog plaviåasto-belog scenskog svetla.
Oksana Storoæuk i Konstantin Kostjukov
41 Orchestra (7) 2003. Mora se priznati da je krajnje neobiåno da na baletskoj pred- stavi jaåi utisak na publiku ostavi muzika i izvedba koncert majstora, nego sâm baletski prikaz. Sada se upravo to dogodi- lo. Muzika, u majstorskoj izvedbi orkestra SNP bila je domi- nantna u odnosu na ceo scenski prikaz i to zahvaljujuñi pre svega dirigentu Imretu Toplaku koji je od Listovih i Sarasate- ovih fragmenata oblikovao skladan kolaæ, saåinio tri partiture i sve štimove. Biser predstave svakako je Aleksandra Kråmar, koncertmajstor na violini koja je, iz predubokog i pretesnog orkestarskog prostora, izvedbom Ciganske melodije Pabla de Sarasatea, pobrala oduševljenje i ovacije publike. Prava je šteta što tu vrsnu violinistkinju reditelj nije doveo na scenu i dramaturški upleo u tkivo same scenske igre, buduñi da za to postoji izuzetno motivisan razlog baš u prvom delu desete scene (slika košmarnog sna). Efekat bi tada bio još bolji. Oåigledno je da predstavu u rediteljskom smislu nije vodila znalaåka ruka koja bi umela da prevaziðe nedostatke libreta izoštravanjem osnovne teme s dominantom na fatalnu lju- bav, jasnije artikuliše dramski lûk i vodi priåu kroz glavne motive i dogaðaje koji konstituišu okosnicu fabule, pritom Konstantin Kostjukov i ansambl marginalizujuñi digresije i sporedne motive. Simiñev Majerling moæda je mogao da proðe kao eksperiment jednog drugaåijeg išåitavanja, ali bi tada takav projekat bio Veoma sliånim, bolje reñi nedovoljno i bledunjavo izdifere- pogodniji za baletske trupe i pozorišta koja nemaju obaveze nciranim koreografskim rešenjima za glavne parove (Stefani jednog nacionalnog teatra. Raznovrstan, umetniåki kvalitetan - Rudolf, Marija Veåera - Rudolf), dovedeni su u pitanje kva- repertoar kojim se neguje ukus publike i obezbeðuje masov- litet odnosa i emocija meðu pomenutim akterima, a publika nost auditorijuma - osnovne su strateške odlike svih uspešnih se bespotrebno našla u nedoumici. Naime, u mreæi digresija i nacionalnih teatara u svetu. Na tu masovnost se, pak, ne mo- otklona od osnovne dramske niti, ostao je nedovoljno defini- æe raåunati ako repertoar sadræi predstave koje se ne uklapa- san odnos Marije Veåere i Rudolfa, kao i æar njihove fatalne ju u oåekivanja širokog auditorijuma. Nadolazeñe vreme os- ljubavi. Takoðe, nerazjašnjen je i unutrašnji motiv zajedniå- kudnih subvencija i retkih donacija, primorañe i nacionalne kog suicidnog kraja koji je s aspekta viðenog scenskog prikaza teatre da dobro prostudiraju svoje repertoare i insistiraju na bio neopravdan. åak i u kulminacionim dramskim taåkama predstavama visoke komunikativnosti jer one obezbeðuju (finalne slike), s jednim izuzetkom (slika Rudolfovog košma- pune pozorišne sale. ra), koreografska pa ni rediteljska rešenja nisu bila ubedljiva. Sofija Košniåar, teatrolog i kritiåar Svetla taåka predstave je veoma lepo oblikovan prvi deo dese- te scene, halucinantno bunilo Rudolfa, s haotiånom prome- nadom bitnih likova iz prinåevog æivota. Ta promenada, odvi- ja se iza prozirne koprene koja razdvaja javu od košmara po- lusna. I upravo kada se nakon te slike pribliæava kulminacio- na taåka drame, a priåa kloni kraju i suicidnom rešenju, ceo prizor poslednjeg dela desete scene zapada u simboliåko filo- sofsku sliku plesa glavnih junaka sa Smrñu, a potom u mani- ristiåko praznjikave slike u kojima dominira scenografska manipulacija - bez pravog dramaturškog, koreografskog i red- iteljskog rešenja finala. Ansambl baleta SNP u celini, kao i svi solisti u potpunosti su opravdali ukazano poverenje, jer su izuzetno kvalitetno oba- vili svoj deo zadatka. Meðutim, podela uloga nije najsreñnije iz-vedena, a nisu pronaðena ni najoptimalnija koreografska re-šenja... Odnos glavnog para baronese Marije Veåere (Oksa- na Storoæuk) i princa Rudolfa (Konstantin Kostjukov) je neu- bedljiv - ako je to ljubav do smrti, nedostaju joj strast i prave emocije. Duetne scene princeze Stefani (Maja Grnja) i princa Rudolfa bile su emotivno jaåe, strastvenije i ljubavnije od duetnih scena Marije Veåere i princa Rudolfa, što ni reditelju a ni koreografu, pretpostavljam, nije bio cilj, pošto tako izdi- ferenciran odnos likova pomera teæište osnovne ideje priåe i åini neopravdanim njeno sâmo finale. Tom oseñanju i osnov- nom utisku upravo je doprinela Maja Grnja (Rudolfova nevo- ljena supruga), svojim zrelim umetniåkim habitusom, lepom nenametljivom pojavom punom soka i æivotne energije. Zao- grnuta strašñu i temperamentom, više je zraåila sa scene od filigranske Oksane Storoæuk (Marija Veåera), koja je poznata O. Storoæuk, K. Kostjukov i Milan Rus po izvanrednoj tehnici i maniru neprevaziðenom u fahu belog klasiånog baleta.
Orchestra (7) 2003. 42 Intervju Erika Marja{ direktor Baleta Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu
Uvek verujem - biñe bolje!
U Novom Sadu, u junu 2003. godine, na promociji åasopisa Orchestra u SNP razgovarala sam s Erikom Marjaã, koja je po drugi put postavljena na mesto direktora Baleta.
43 Orchestra (7) 2003. I kada ste bili primabalerina ovog ansambla, i kao njegov Kako doðoste do njih? direktor sredinom veoma teãkih devedesetih godina, vaã Na to sam veoma ponosna! Tokom sezone 2002/2003. imala æestoki optimizam nije posustajao. Posle tri godine pauze, sam samo dvojicu stranih igraåa i jednog iz naãe baletske evo vas opet na tom “nezahvalnom” mestu. ãkole... Cele sezone me je muåio taj problem. Para nema i ti- Moj “problem” je ãto oboæavam balet. Posebno volim ljude me je sve komplikovanije. U razreãenju pomogla mi je gos- koji se njime bave. Volim i åasopis Orchestra, koji naæalost poða Janku, supruga dirigenta Jona Janku-a koji su iz Ru- izlazi neredovno a zna se i zbog åega... Volela bih da munije doãli kod nas. Poãto je gospoða Janku baletski peda- Orchestra i vi iz redakcije åeãñe dolazite u Novi Sad, da re- gog (radila je u Sarajevu i nekim drugim pozoriãtima), oz- dovnije izlaze novi brojevi, da se oko finansijskih sredstava ne biljno je shvatila naã problem i pronaãla pet lepih stasalih muåite toliko. Kad imamo vas, i nama je lakãe i lepãe. Kada igraåa, dobrih tehniåara i visokih (1,78 do 1,80 cm). Srce mi je vidim druge, poput vas iz redakcije, kako se zduãno trude, puno, jer trojica mogu odmah biti solisti ... Najzad, muãki ple- dobijem æelju da se dokaæem. Tim pre, jer me hvale zbog saåi!!! To je za naãe uslove skoro nereãiv problem. Ispoma- podrãke koju pruæam mladim igraåima koji æele da se gala sam se folklornim igraåima kad god sam mogla... Ali, to usavrãavaju u drugaåijem stilu od onog u kome sam ja gradi- nikako ne moæe biti reãenje. Ako æelimo da unapredimo la svoju karijeru. Mada su me i tada åesto tumaåili kao avan- naãu baletsku umetnost, to moramo trajno da reãimo. gardnu balerinu. Bilo je to zbog neke vrste neoklasike u Vratimo se na Forum... zaåetku (nagoveãtavala je modernu igru), u kojoj sam se Najviãe afiniteta i smisla ima igraåica i koreograf Olivera oprobala. Nije to bilo u stilu Marte Grejam. Gledala sam je u Crnjanski. Zaista voli tu vrstu rada (savremena igra), ali se Narodnom pozoriãtu, i nije me oduãevila. Znam, neki ñe me usteæe. Teram je da sama napravi predstavu. Nemamo para, sada zbog ovoga kamenovati! ali ona moæe odliåno da koreografiãe. Ali, kao da nema hra- Uostalom, to je manje vaæno. To ãto je sada bitno, jeste da brosti. Nikako da je ubedim da proba pa - kako bude! Meðu- imam razumevanje za mlade igraåe koji vredno rade, ne tim, Olivera je takoðe i odliåna igraåica. Mislim da bi podjed- gledajuñi na sat, ni danju ni noñu. Moja je duænost da ih nako bila dobar koreograf ali, ona se ne usuðuje. No, to je materijalno podræim. Naæalost, to je veoma skromna podr- njen izbor. ãka. Zvaniåno, igraåi su okupljeni oko Foruma za novi ples, åiji U naãim poslovima ove vrste mora se imati veliko strpljenje plan rada je usvojen postavãi tako budæetska stavka pozoriã- kako bi zaæivelo neãto novo. Mladi su najvaæniji. Uostalom, u ta za ovu sezonu. Poãto ñe tu biti angaæovano manje ljudi, baletu su svi za mene mladi. Mada, posle tri godine mog od- istovremeno se i neke druge finansijske pozicije smanjuju sustva iz ansambla, neke igraåe skoro da nisam prepoznala. (dekor, kostimi ... ). Celoveåernji program od pedesetak mi- nuta biñe dovoljan da dræi paænju publike. Åini mi se da bi Zaãto ste otiãli iz Baleta SNP pre tri godine? ova ideja mogla lepo da zaæivi, pa da na kamernoj sceni, bar Nisam se slagala s bivãim upravnikom ... Posle tri godine, po- jednom meseåno, imamo neko novo deãavanje. Dok to ne novo su me pozvali i, nisam odolela. To je veoma mukotrpan budemo u stanju, organizovañemo umetniåke radionice posao, i za mene joã teæi, jer sve preæivljavam s ansamblom. kakvih veñ ima u Beogradu. Svakodnevno uåim da ne odreagujem “na prvu loptu”, da sa- Saradnja s Beogradom veoma je vaæna, jer bi, koreografe i åekam, da se nadam da ñe se stvari nekako same od sebe sre- balet-majstore, koje uspevate da angaæujete, trebalo takoðe diti... U horoskopu sam Jarac, strpljiv i reãen da stvari istera da dovedemo u Novi Sad. Time se obostrano smanjuju do kraja. troãkovi, a korist je zajedniåka. Kakav odnos imate s nadleænima iz dræavnih institucija Projekat Forum za novi ples zapoåinjemo veoma skromno. kulture? Od nadleænih sam traæila finansijsku pomoñ u iznosu od dva Nisam imala tu åast da budem primljena kod naãeg ministra miliona dinara. Nekima ñe to izgledati mnogo, ali i to je samo za kulturu gospodina Leåiña, dok za sada s naãim pokrajin- za poåetak. skim ministrom imam jako dobar kontakt. Pa, i zapoåeli smo Promocija åasopisa povratila mi je raspoloæenje jer trenutno komunikaciju veoma iskreno. Pitala sam na prvom sastanku radim finansijski izveãtaj zbog åega nisam raspoloæena za gospodina Bunjika da li je Novom Sadu, i pokrajini uopãte, priåe o lepoti, niti mogu da budem poetiåna... potreban balet? Da ja imam dovoljno godina i da ih mogu utroãiti na neãto drugo, ako balet nije neophodna umetnost. Vaæite za veåitog optimistu... Gospodin ministar, odmah je odgovorio da je balet veoma Ja to jesam, ãto je neophodno kada se bavite ovim poslom. vaæan ãto je meni naravno bilo drago da åujem. Moæda takvo Mora se biti izdræljiv, åak tvrdoglav, i stalno verovati da ñe biti iznuðujuñe pitanje i nije bilo sasvim poãteno s moje strane ali, bolje ... Evo primera. Poåetak naãeg rada u Forumu za novi æelela sam da budem naåisto s tim. Tada sam mu odmah pre- ples moæe nekome izgledati pomalo traljavo, ali niãta nije doåila da nam nedostaju igraåi i da je njihov angaæman skup, savrãeno na poåetku. Meðutim, imam velike planove i na- da je potrebna popravka poda na velikoj sceni, da ni osvet- dam se da ñe igraåi biti strpljivi. Uostalom, dugo su bili ljenje nije baã najbolje ... i, tako redom. Uz oåigledno izraæen potiskivani u drugi plan, pa se kod njih sada javlja neki bunt. stav da je Balet potreban Novom Sadu, kada smo doãli do Samo traæe gde bi iãli i ãta bi radili... popravki naravno bilo je povuci-potegni. U Forum je uãlo sedmoro-osmoro plesaåa koji su, pre svega, Istovremeno, baletskim sam igraåima ponavljala bezbroj jako zainteresovani i ne vode raåuna o radnom vremenu. I, puta da treba da rade, rade i rade ... kako bismo opravdali eto rezultata - na Festivalu koreografskih minijatura u Beo- sredstva koja su nam dali ... To dosta teãko “ulazi u glavu” gradu (maj 2003) dobili su prvu nagradu! igraåa, uostalom, veñ sam rekla da sam neke ljude posle tri A ima i velikih novosti o baletskom ansamblu SNP. Najzad godine odsustvovanja jedva prepoznala zbog stanja njihove stiæu muãki igraåi, rak rana naãeg baleta! Jesen doåekujemo forme. sa sedam novih mladih igraåa iz Rumunije, koji su tek zavrãili baletsku ãkolu u Bukureãtu (poznat je kvalitet rumunske baletske ãkole). Oni ñe nam, nadam se, biti jaka podrãka.
Orchestra (7) 2003. 44 Erika Marjaã zavrãila je Srednju baletsku ãkolu u Novom Sadu (1961) u klasi Margite Debeljak kao najsposobnija uåenica svoje, i mnogih potonjih generacija. Odmah po zavrãetku ãkole postaje ålanica Baleta Srpskog naro- dnog pozoriãta, koji u tom trenutku postoji tek jednu deceniju. Od tada pa nadalje zajedno sazrevaju umetniåka liånost prve igraåice i sâm baletski ansambl. Igraåi i koreografi su se smenjivali, dok je Erika ostajala verna kuñi gde je tokom blistave igraåke karijere ost- varila svojih dvadeset pozoriãnih sezona i viãe od åetrdeset premi- jera i glavnih uloga. S njom su radili svi jugoslovenski koreografi Pino Mlakar, Dimitrije Parliñ, Branko Markoviñ, Henrih Nojbauer, Vera Kostiñ, Æarko Milenkoviñ, Franjo Horvat, Georgi Makedonski, Ika Otrin, Nerme Tonin i drugi, kao i Vera Bokadoro, iz Moskve (Pariz) s kojom je uradila balete - Ljubav za ljubav i Labudovo jeze- ro (povodom obeleæavanja dvadesete godiãnjice umetniåkog ra- da). Partneri su joj bili gotovo svi jugoslovenski prvaci baleta, Ra- domir Vuåiñ, Milorad Miãkoviñ, Damir Novak, Tonåi Mariniñ, Bori- voje Mladenoviñ i drugi. Ostvarila je uloge - Zobeida (Ãeherezada), Aurora (Uspavana lepo- tica), Æizela, Esmeralda, Pepeljuga u istoimenim baletima, Kitri (Don Kihot), Svanilda (Kopelija), Jela (Ðavo u selu), Proleñe (Kar- mina burana), Julija (Romeo i Julija), Dezdemona (Otelo), Raj- monda, Teuta, Karmen, Klorinda (Dvoboj), Merima (Stamena), Vi- la (Ãåelkunåik), Devojka (Bolero), Mlinarica (Trorogi ãeãir), Beatriåe (Ljubav za ljubav), Odeta, Odilija (Labudovo jezero)... Sa ansamblom SNP gostovala je u mnogim evropskim gradovima - Segedin, Brisel, Ajdhoven, Roterdam, Amsterdam, Kan, Luksem- burg, Varna, Moskva, Modena, Karpi, Temiãvar, Antverpen i dr. Meðutim, gostovanje u Moskvi i naslovna uloga u baletu Ljubav za ljubav, u izvoðenju Boljãoj teatra, åini krunu njenog igraåkog dos- tignuña van matiåne kuñe. Ogledala se i na filmu - Rat Bulajiña, Ljubav i moda Radiåeviña, Doruåak sa Ðavolom Antiña. Kako protiåe vaã radni dan? Za svoj rad, Erika Marjaã, dobila je znaåajna priznanja - Oktobar- Svakodnevno, u kancelariji imam savetovanja, raz- sku nagradu Novog Sada, 1970. godine. To je najviãe priznanje govore, dogovore, pa zahteve, prohteve, zamerke, umetniku koje dodeljuje ovaj grad, nagrada koju je Erika kao jedi- rasprave - ne znam veñ ãta. Neki mi se smeju i pita- na baletska umetnica dobila od osnivanja ansambla (1950) do da- ju zaãto to radim, a ja mislim da je sve to deo posla. nas. Za svoj umetniåki rad u Srpskom narodnom pozoriãtu dobila Opsednutost materijalnim i jurnjava za novcem, je, 1982. godine, Zlatnu medalju “Jovan Ðorðeviñ”. Te dve nagra- gledanje na sat u baletskoj sali, neodræiv je stav u de, grada u kojem æivi i kuñe u kojoj je provela dvadeset igraåkih jednoj ovakvoj umetnosti gde je sve fluidno, a sezona jasno pokazuju koliko je druãtvo cenilo rad ove izvrsne ba- telesno i duhovno se proæimaju. Ma koliko teãko i lerine, ne samo novosadskog i jugoslovenskog, veñ i evropskog istinito bilo, nema novåane sigurnosti u baletskoj formata. sali za ceo æivot. Mora se æiveti od ljubavi prema igri, a ko god misli drugaåije ne treba time da se Bila je direktor Baleta od novembra 1994. do septembra 1999. go- bavi! Iako govorim ovakve stvari, trudim se ipak da dine. U tom periodu premijerno su izvedeni i obnovljeni baleti - ne budem gruba. Verujem da me svi igraåi Grk Zorba, Gala koncert - Praznik igre, Fantazije... Ñajkovski, Ve- razumeju i mislim da joã ima nade za nas. Par sela udovica, Konjiñ Grbonjiñ, Poema ljubavi, Æizela, Izbiraåica, entuzijasta nije dovoljno za uspeh profesionalnog Ãåelkunåik, Altum silentium, Karmina burana, Koreografske in- baletskog ansambla, ali nekako se uãtimavamo. spiracije... Koliko god bili vaæni solisti, podjednako su vaæni i Duænost direktora Baleta obavlja ponovo od 9. septembra 2002. ålanovi ansambla. Jedno s drugim mora se uklopi- godine. ti. Dakle, nisam gruba s namerom da ih obeshrabrim, mada ih ponekad treba i razdrmati. Iz liånog umetniåkog iskustva znam da ãto sam viãe patila, viãe sam duãu oplemenjivala. Na sceni, to je verovatno preãlo rampu, doãlo do publike. Moæda me se baã zbog toga joã uvek señaju. * Deo teksta preuzet iz publikacije ERIKA, autorke Svenke Saviñ, objavljene Minja Katiñ-Ãerban 1982. godine, povodom proslave dvadesetogodiãnjice umetniåkog rada. Novi Sad, 24. jun 2003.
45 Orchestra (7) 2003. Forum za novi ples - nova igra~ka formula Srpskog narodnog pozorišta
Svi marš na
Na kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, 29. april, Svetski dan igre, obele`en je u duhu novog, druga~ijeg i iznad svega savremenijeg shvatanja baletske umet- nosti. Davno pokrenuta ideja o osve`avanju baletskog repertoara novim formama i druga- ~ijim razmišljanjima o ovoj umetnosti, dovela je do Foruma za novi ples – doga|aja koji pro- moviše onu drugu vrstu pokreta, o kojem se, još uvek stidljivo, šapu}e u doma}im baletskim krugovima. I gle, desilo se ~udo! Dve uporne `ene, Ivana In|in i Olivera Kova~evi}, uz veliku podršku direktorke baleta g-|e Erike Marjaš (e da svi koji odlu~uju o igri imaju tako “open mind”!?), uspele su ne samo da proguraju to što se progurati ne mo`e, nego su se i potrudile da pove`u novosadske i beogradske umetnike, i da nama, “gladnoj” publici, predstave to što nemamo prilike ni da sanjamo, osim ako nismo te sre}e da putujemo u velike svetske metropole! Forum za novi ples (tre}i po redu), okupio je mla|e igra~e i koreografe iz Francuske, Novog Sada i Beograda. Na programu je bilo pet koreografskih dela veoma razli~itih po na~inu, stilu i shvatanju igranja. Forum je otvorila koreografija Rekvijem u izvo|enju igra~a Baleta SNP mladog francuskog koreografa D`ejmsa Amara (James Amar), kome je ovo bila jedna od prvih kreacija u karijeri. Školski postavljena koreografija, imala je veoma ~istu i preciznu formu, ali manjkavu po sadr`aju. Ljubavna pri~a podr`ana apstraktnom kompozicijom sa savremenom igra~kom tehnikom bila je veoma lepa, ali ništa više od toga. “Zelena” kreacija nije dramski sazrela, a glavni protagonisti Ana Le~i} i Milan Rus i pored zadovoljavaju}eg tehni~kog izvo|enja nisu dovoljno iskoriš}eni. Sledila je koreo-drama Should I bite or should I throw beogradskog koreografa Isidore Staniši}. Interesantna pri~a o odnosu dvoje mladih prikazana kroz igru s jednom jabukom, razvila je ve~no pitanje koliko smo spremni da pru`imo jedni drugima. Veselo postavljena pri~a,
Fotografije: Branko Luåiñ izgra|ena je više kroz pozorišni pokret spajanjem kratkih, ~isto igra~kih delova. Zasnovana na odnosu dva igra~a (Isidora Staniši} i ^arni \eri}), koreografija je bila ispunjena kvalitetnim podrškama i zanimljivim kontaktima potpomognutim scenografijom koju su ~inili sto i dve stolice. Vesela, slatka i pitka kreacija opustila je publiku. Koreografija u pripremi Disclose beogradske umetnice Dalije A}in bila je, iako nezavršena, pravo osve`enje za ljubitelje ljudskog tela u pokretu. Najstudioznije istra`en pokret u ovom solu, pokazao je da kvalitet plesa nije sa~injen samo od teških i virtuoznih tehni~kih eleme- nata, niti od onog spoljašnjeg i odmah vidljivog, nego i od unutrašnjeg treperenja svakog miši}a i pokretanja koje nije uvek usmereno ka eksternom. Kontrolisana forma pokreta pomalo neuobi~ajena i nova, ali definitivno asimetri~na i teška za izvo|enje, iznenadila je ~ak i profesionalne baletske igra~e. Uz muziku koja je bila sjajna i koriš}enje video-bima Requiem, kor. James Amar (Francuska), neprepoznatjive sadr`ine, nedovršena koreografija zbog nejasne pri~e uskratila je publici Milan Rus sa partnerkom potpuni do`ivljaj.
Orchestra (7) 2003. 46 Tango Apokalipso, kor. Ivana Inðin
Posle kra}e pauze, u završnici Foruma, predstavile su se svojim kreacija- ma i organizatorke doga|aja Olja Kova~evi} Crnjanski (Koju igru igraš?) i Ivana In|in s koreo-dramom Tango Apokalipso. U izvo|enju Baleta SNP, videli smo koreografiju Koju igru igraš?. To je sim- pati~na pri~a o dru`enju dve devoj~ice (Andreja Kuleševi} i Jelena Mar- Requiem, kor James Amar (Francuska), A. Leåiñ, kovi}) ~iji odnos po~inje da se menja kada se me|u njima pojavi jedan A. Kuleševiñ, V. Kozarev, J. Markoviñ, I. Stepanova momak (Milan Lazi}, solista Baleta SNP). Razigrana i vesela, i dramaturš- ki definisana, koreografija je obilovala veoma dobro rešenim kontaktima i podrškama, kao i kvalitetnim tehni~kim elementima savremenog ple- snog izraza. Interesantno jeste da je scensko izvo|enje ovog tria, veoma ubedljivo i nabijeno de~ijom, naivnom i iskrenom energijom, samo potvrdilo potrebu upotpunjavanja igra~ke umetnosti s konkretnom, gluma~ki opravdanom i profanom emocijom radi kompletnog do`ivljaja jednog umetni~kog dela. Na kraju je izvedena kratka predstava Tango Apokalipso Ivane In|in u izvo|enju sjajnog Saše Asenti}a i Frosine Dimovske (balerine SNP). Ova specifi~na kreacija jedina je bila potpuna i zrela za scensko izvo|enje, i stru~njaci bi je nazvali “performansom”. Dobro osmišljena i s provoka- tivnom porukom, bila je ispunjena ironi~nim ali i istinitim tekstovima o nama samima, našoj sudbini i zalu|enosti jednom idejom (ili ideo- logijom!), kao i razli~itim istra`ivanjima mogu}nosti ljudskog tela i upot- rebom razli~itih (i karikiranih!) plesnih stilova. Re`ijski dobro vo|ena, predstava je uspela da nas zasmeje ali i opomene. Upotreba hleba kao simboli~nog rekvizita, prve i osnovne potrebe ljudskih bi}a, još jedna je u nizu neuobi~ajenih rešenja po kojem prepoznajemo rad Ivane In|in. Poš- to nije pitka i prijem~iva za širi auditorijum, ova kreacija }e sigurno imati svoju publiku me|u onima malobrojnima koji odlaze u pozorište ne samo da bi se opustili i zabavili, ve} da bi nešto novo videli i nau~ili. Veoma širok spektar plesnog izraza koji smo imali prilike da vidimo, do- voljan je razlog da se savremena igra kona~no shvati ozbiljno, bude rav- nopravna i dovoljno kompetentna u odnosu na klasi~ne, antologijske forme. Uzevši u obzir prisustvo nekih doma}ih ~elnika estrade i politike na Forumu, ostaje da }e to nešto “novo i druga~ije” kona~no nai}i na ot- vorena vrata u našoj javnosti, pa da i mi, “mali” umetnici ve} jednom prestanemo da obijamo pragove u o~ekivanju da }e nam neko najzad re}i - “pa, mo`e”! Forum za novi ples, ne samo da je priuštio nešto novo, nego je uspeo ~vr- š}e da pove`e Beograd i Novi Sad. Zbog toga, molim igra~e, koreografe i sve umetnike da se ne zaustave na tome, da istraju u daljem povezivan- ju i o~uvanju saradnje, jer “baletskih radnika” je tako malo. Trebalo bi da se svi zajedno bore da naša umetnost kona~no dobije svoje mesto pod suncem. A organizatorima Foruma poru~ujem – samo napred!!! Milica Cerovi}, teoreti~ar igre
Koju igru igraš?, kor. Olivera Kovaåeviñ-Crnjanski, A.Kuleševiñ, J. Markoviñ, M. Laziñ 47 Orchestra (7) 2003. Intervju Dijana Kozarski prvakinja Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Profesionalni inadæija
Moram priznati da mi je razgovor s Dijanom Kozarski priåinio Da li si nastupala kao ålan Baleta Narodnog pozorišta? veliko zadovoljstvo. Obostrana bliskost, koja od našeg prvog susreta Ne, nisam. U nameri da me angaæuju, preduhitrili su ih Branka postoji, sigurno ñe “obojiti” tekst koji sledi. Dijanino mišljenje o Rakiñ (nekada direktor Jugoslovenskog baletskog takmiåenja) i svemu što se odnosi na njenu prelepu i mukotrpnu profesiju, mnogo tadašnji direktor Baleta SNP Æarko Milenkoviñ. Posle takmiåenja, je znaåajnije od toga. gospodin Milenkoviñ došao je na završni ispit uåenika sedmog Za intervju smo se dugo dogovarale. Dva grada, Beograd i Novi Sad, razreda beogradske baletske škole i automatski nas angaæovao. tako su blizu, a åesto tako daleko. Najzad, do susreta je ipak došlo. Sasvim je oåigledno da je došao na ispit s planom, vizijom, u kojoj Dijana je ozbiljan sagovornik. Njeni stavovi su odmereni, promišl- je nazirao razvoj i buduñnost novosadskog baleta. Tim pre jer su jeni i argumentovani. Verujem da ñe je mnogi “otkriti” tek sada. tada u SNP postojali fantastiåni uslovi za rad baletskog ansambla - Baletski umetnici retko imaju priliku da ih na ovaj naåin pitaju za raskošna scena, sale za probe, pedagog je bio Vladimir Logunov, a mišljenje. Åini mi se da ñe ovo biti jedinstvena “premijera” stavova s nama je åesto radila i slavna Jovanka Bjegojeviñ. Ipak, moja umet- i mišljenja Dijane Kozarski. Pa da podignemo zavesu... niåka karijera nije poåela glatko, naprotiv, nisam dozvolila da me bilo išta demorališe. I danas nosim u sebi profesionalni inat. Kada si uplovila u svet baleta? O kom vremenskom periodu govorimo sada? To je bilo u Valjevu, kada sam imala deset godina. Poåela sam iz åiste znatiæelje, da ne bih gubila vreme na ulici (kako se to kaæe u O periodu 1983/84. Zahtevala sam da igram Drugaricu u baletu Ike narodu). Moj prvi nastavnik bila je g-ða Vlasta Ñetkoviñ, koja je dim- Otrina Don Kihot i dozvolili su mi, ali, nije sve tako lako poåelo. plomirala u zagrebaåkoj baletskoj školi. Mojoj koleginici, samo dva dana pre premijere “pukao” je mišiñ, pa sam ja uskoåila. Naša profesija je strašno surova, zaista. Kada si stigla u Novi Sad? Uskoro sam dobila ulogu Odilije (Labudovo jezero), ali opet nesre- U ansambl Baleta SNP primljena sam 1983. godine, preciznije u sep- ñnim sticajem okolnosti. Gošñi iz Rumunije povreðen je na veæba- tembru, posle prvog Jugoslovenskog baletskog takmiåenja, kada ma ligament skoånog zgloba i - odigrala sam premijeru umesto nje. sam osvojila Zlatnu medalju. Ali, ne bih da preskoåim vreme prove- deno u Beogradu. Diplomirala sam u baletskoj školi “Lujo Daviåo”, Nešto izuzetno u tvojoj karijeri bio je rad s Natalijom Dudinskom... u klasi Bosiljke Miñunoviñ kao veñ redovan ålan baleta SNP. Ali S dubokim pijetetom i izuzetnim poštovanjem uvek izgovaram pravi razlog moje uspeãne karijere leæi u radu, naæalost, preminule njeno ime. Pre samo sat vremena, na promociji vašeg åasopisa, saz- Anðelke Magliñ uz åiju pomoñ sam osvojila zlatno odliåje na prvom nala sam da je umrla i to saznanje me je æestoko pogodilo, toliko, da baletskom takmiåenju u najmlaðem uzrastu. sam se rasplakala. Kad god bi Dudinska ušla u baletsku salu, ona je Kakva je tada bila atmosfera u baletskoj školi? sijala. Åak i tada kada je bila u dubokoj starosti. Dudinska, i njen suprug Konstantin Sergejev, jednom su mi u delikatnom periodu Razlikovala se dosta od današnje. Tada su se prepoznavale neke moje karijere veoma pomogli i to pre svega na psihološkom planu. prave vrednosti i znalo se åemu se teæi. Direktor je bila Ksenija Ke- Nauåili su me da ne smem da posustanem i probudili moj borbeni cojeviñ, pomoñnik Mira Kojiñ, a one su vrlo dobro znale kakav nas- duh. S njima sam, kasnije, radila na seminaru u Splitu koji mi je tavni plan i program treba da ima jedna baletska škola. U školi je ostao u señanju po divnom druæenju s kolegama koji su tada pred- radio kvalitetan nastavniåki kadar, saraðivalo se s pozorištem. stavljali najznaåajnija umetniåka imena baletske umetnosti one Señam se da sam još kao uåenica radila s Dimitrijem Parliñem, jer “stare”, velike Jugoslavije, od Ljubljane do Skoplja. smo za godišnji koncert škole izvodili fragment iz njegovog baleta Kopelija. Bilo je to iskustvo koje nikada ne mogu zaboraviti, a za Potom me je Dudinska gledala na sledeñem baletskom takmiåenju jednu uåenicu veoma vaæan dogaðaj. U školi sam radila i s i konstatovala da sam napredovala, jer sam se “vratila” na izvornu Dušanom Trniniñem, našim proslavljenim baletskim umetnikom, i postavku Crnog labuda. Varijaciju su mi olakšali time što nisam eto, sada, posle skoro dvadeset i pet godina, ponovo saraðujemo. morala da uradim trideset i dva fouettés-a. Na taj naåin åak sam Gospodin Trniniñ je izuzetan kolega. Video je svaki moj nastup u unapredila svoju tehniku. Za mene kao umetnika takvi potezi bili Beogradu, a da to do skoro nisam znala. Volim beogradsku scenu. su od neprocenjivog znaåaja. Mnogi doðu da me gledaju kada Balet SNP gostuje u Narodnom Mnoge, veoma znaåajne liånosti iz našeg sveta igre su mi pomagale, pozorištu. Ipak sam ja njihovo “dete”. kao što je na primer Robert Kljavin. Naæalost, svi su umrli. Tog vre- mena se señam po njima i po tome što bukvalno nisam izlazila iz baletske sale.
Orchestra (7) 2003. 48 Miomir Polzoviñ
Labudovo jezero,(1985) Natalija Dudinska, Konstantin Sergejv i Dijana Kozarski sa kolegamanerkom
A tada si upoznala Nadu Kokotoviñ? Kako tumaåiš trenutno stanje umetniåke igre u našoj zemlji? Prelomni momenat u mom shvatanju baletske umetnosti dogo- Tuæno je sve to što nam se dešava. Mali je broj predstava, nema dio se 1989/90. dolaskom Nade Kokotoviñ u SNP. Saraðivala sam prostora za istraæivanje, razvoj, malo je umetniåkih gostovanja, s njom još u baletskoj školi, ali sada je bila naš direktor, kore- gostujuñih trupa i pedagoga, savremena igra tavori... Volim da ograf. Ona ima snaænu liånost. Veoma precizno je znala šta i kaæem da se kod nas veliki problemi rešavaju stalno “od glave i kako hoñe, i kojim putem treba iñi u realizaciji ideje. Bila je stra- vrata”, nikako od “stopala”, dakle temelja. Sagledavanje te baziå- hovito uporna. Samo najjaåi argumenti, zaista najjaåi, mogli su je nosti veoma je vaæno, a to je pre svega - baletska škola, obrazova- skrenuti s puta koji je zacrtala. nje, o åemu se apsolutno najmanje misli. Koliko sposobnu decu Kako doæivljavaš svoju profesiju? primamo u školu? Zašto svake godine mora da diplomira 10-12 uåenika? Zašto ne jedan ili dva? Da li novosadsku i beogradsku Kao izuzetno tešku. Bez velike upornosti, bez dugih, mukotrpnih školu moæda treba objediniti u jednu? Moæda obe treba reorga- sati veæbanja u baletskoj sali, bez novih informacija sa svih stra- nizovati u niæe baletske škole, pa tako stignemo do dobre, zdrave na, bez stalnog uåenja, naša profesija ne postoji. Baletska umet- selekcije za srednji nivo obrazovanja. A kamoli viša i visoko obra- nost je sloæen spoj razliåitih stvari. To je naåin æivota, shvatanje zovna institucija, Akademija o kojoj svi maštamo? Nešto se kaæu svega što postoji oko nas. Za mene to je najteæa i najkomplek- radi na tome, ali ne vidim åvrst plan. Imam još pitanja. Kako se snija profesija. Tu se mora biti vladar åetiri elementa - muzike, formira profesorski kadar za naše baletske škole? Ko ima pravo drame, kolegijalnosti i sopstvene umetniåke liånosti. A pored da se prijavi za audiciju za upis u prvi razred niæe baletske škole? toga, svako od nas iza sebe mora imati veliki tim. Po kom kriterijumu? A tek za upis u srednju? Ne moæe to svako. Oduševljena sam åinjenicom da se danas razne vrste umetnosti Da li naša dræava u tom smislu mora da postavi pravila ponašanja? prepliñu. U dramskoj, vidi se uticaj igraåke i naåina na koji gradi- mo naše uloge. Dolaskom Nade Kokotoviñ i uåestvovanjem u ko- Da, ona mora nedvosmisleno da “kaæe” šta æeli od baletske ume- reodramskim predstavama, shvatila sam da moja umetniåka sna- tnosti. Mi moramo biti svestrano obrazovani, jer to su sada viso- ga leæi u dramskoj izraæajnosti uloga koje igram. Dakle, vaæim za ki evropski standardi. Bez klasiåne tehnike se ne moæe, ali nismo karakternu balerinu, nisam liriåarka, mada sam vrlo emotivna. svi za balet. Treba sagledati svoju prirodnu predispoziciju, na Ta strana moje umetniåke liånosti pokazala se kasnije tokom ka- klasiku dograditi neku drugu tehniku i tako postati kompletan rijere. Sve uloge sa dramskom podlogom, bile su izazov za mene. umetnik. Znam da je klasiåna tehnika teška za usvajanje, ali ne moæe se izbeñi, premda je to za decu mukotrpan proces. Kao predstava Altum silentium? A kako uåenicima muziåkih škola nije mukotrpno svakodnevno Ulogu u tom baletu doæivljavam na poseban naåin. Naæalost, ne prosviravanje muziåkih skala? Åesto åujem za neko od muziåki igramo ga više i htela bih da naglasim da je to moja rak rana. Ta talentovane dece, koje nas je proslavilo u svetu. predstava zaokruæila je moju karijeru, a skinuta je s repertoara. Ne znam koji su razlozi toga, ali bio je to teæak udarac za mene. Mislim da sada moæemo da govorimo o shvatanjima roditelja de- ce koja su se opredelila za umetniåke škole. Åeste su neugodne Naravno da volim i druge uloge, Mirtu (Æizela); balet U potrazi za situacije s roditeljima koji su baš “ozbiljno” rešili da upišu svoje izgubljenim vremenom; Hanu Glavari (Vesela udovica) koju sam dete u baletsku školu. Jednoj majci skoro sam rekla, da ne upisu- uradila posle porodiljskog odsustva; Savetu u baletu Izbiraåica u je dete ako misli da ñe se ono tamo dobro zabavljati ili baletskim kojoj sam, åini mi se, dokazala talenat za pozorišnu umetnost, veæbama ispravljati telesne probleme. Åim se dete upiše u balet- prikazala moñ da sopstveni doæivljaj lika unesem u ulogu i da ga sku školu, roditelj mora da bude svestan kakvu profesiju bira. prenesem publici. Mora joj se posvetiti, a ako još nema i prirodne predispozicije, a Imaš veliko radno iskustvo, vrlo si aktivna iako ste Jasna Kovaåiñ “zarazi se baletom”, tada nastaju ozbiljni problemi. To je greh i ti najzrelije umetnice u ansamblu. Kakva je saradnja s mlaðim prema detetu, jer se tako stvaraju labilne liånosti koje kasnije ne kolegama? mogu da se izbore s umetniåkim zahtevima naše profesije. Svoju buduñnost vidim u radu s njima. Kada mladi jednom po- Roditelji moraju da se, pre nego što upišu dete u baletsku školu, veruju pedagogu, osobi koja stoji ispred njih u sali, tada “zagrizu” dobro informišu. Moraju da znaju i razmisle o tome, da ñe dete i vrlo dobro rade. To je vrlo delikatan proces. Jedan prijatelj mi osam godina svakodnevno biti izloæeno po pet, šest sati reåe: “Ti si Rus”. Neka, ali bez te tvrdoglavosti nema napretka. ozbiljnom psiho-fiziåkom naporu i to u delikatnom periodu æi- Uvek se mora iñi napred, “kroz ne mogu” kako kaæu Rusi. I kada vota, u pubertetu, periodu najburnijih bioloških promena. boli, mora da se radi. Nema drugog naåina. Naša karijera traje Iz istih razloga, u školi moraju da rade osobe kojima je sve to poz- vrlo kratko, mora se grabiti, ali mora se uvek imati obzira prema nato i koje ñe znati da usklade svoj rad s decom u svakom, pa i kolegama. Svi imaju isto pravo na umetniåki razvoj. Baletski najmanjem detalju. Dete iz škole mora izañi - zdravo! Mlaðe umetnici moraju se i nametnuti. Ne moæe se samo kukati, nema koleginice iz ansambla åesto se æale na povrede i uvek se potre- ovo, nedostaje ono... Ako nam se nešto ne dopada, tada moramo sem kada to åujem. Pa nisu još ni poåele da rade ... To znaåi da i sami pokušati da to promenimo. Ne sme se tapkati u mestu, u toku školovanja postoji neka velika greška. pogotovu kada si mlad umetnik. U toku školovanja nauåili su me da je sav kapital u tome šta se uradi do dvadeset i pete godine æivota. Kasnije, samo sazrevamo kao umetniåke liånosti.
49 Orchestra (7) 2003. Miomir Polzoviñ
Labudovo jezero,(1985) Dijana Kozarski om
Posle odlaska Endru Grinvuda, Erika Marjaš je po drugi put direk- Æelela bih, da dvadeset godina radnog iskustva prenesem na mla- tor Baleta... ðe kolege. Mogu da kaæem, da bih jedino tako zaokruæila umetniå- Iza nas je jedna vrlo teška sezona, a mislim da nas je veñ i prethod- ku karijeru. Ne mogu sve da zadræim za sebe, mada je to danas na dotukla. Posle bombardovanja, ostali smo bez gostujuñih igraåa trend. Glasam za zajedništvo. Ako je mom ansamblu dobro, meni iz Ukrajine. Trebalo je praviti predstave koje pokrivaju taj nedo- ñe biti još bolje. Uostalom, tako su me nastavnici vaspitavali još u statak. Endru Grinvud je u tom periodu bio naš direktor i smatram baletskoj školi. Sam solista ne moæe mnogo toga da uradi, pa da je da je bio vrlo uskogrud. Govorio bi da sam njegova tiha opozicija, ne znam kako kvalitetan, ako iza njega ne stoji dobar ansambl. jer sam zaista pokušala da jasno predoåim naše probleme iz drugog Ponekad åeznem za tim da se pojavi neka mlada, æestoka kolegini- ugla. Novi Sad nije ni London ni Brazil. Molila sam ga da nam se ca, vrlo ambiciozna, sa æeljom da se nametne. Dobro je imati tak- više prilagodi. Meðutim, postavio je svoju predstavu Don Huan, po- miåarski duh u ansamblu - mladi moraju više da se trude. kazujuñi time nameru da od nas napravi trupu za savremenu igru. A privatni æivot? Nije smeo da ansambl svede na samo šesnaest igraåa. To je moja Ja sam majka devojåice (12 godina) i deåaka (10 godina), supruga, najozbiljnija zamerka. Bilo nas je åetrdeset i petoro i morao je da balerina, domañica... To sam sve i od toga ne odstupam. Suprug nas nekako iskoristi. I sada nas je toliko, a aktivno je tridesetak. me veoma podræava, mada sam sigurna da nije oåekivao da ima Kada je Erika ponovo došla, imala je pune ruke posla. Tek u nje- æenu koja radi dvokratno radno vreme. Dosta dobro to podnosi, a nom drugom mandatu, rezimirala sam šta je sve uradila u pret- ja se trudim da nikome ništa ne nedostaje zbog moje profesije. hodnom (Veåe Åajkovskog, Åetiri mala neoklasiåna baleta, Vesela Mladi se danas teško odluåuju na brak i to nije dobro. Kada se ho- udovica, Izbiraåica, Krcko Orašåiñ, Karmina burana, Æizela). Imali ñe, sve se moæe, jednostavno, zar ne? Åesto me pitaju kako sve smo osam predstava sa baletom Grk Zorba na repertoaru, a sada postiæem. Ustajem u šest ujutru, ne treba mi ni sat. A kada doðe samo tri. To je sramotno. Niko od direktora koji su došli posle nje, leto, budim se s prvim zracima sunca, obavim kuñne poslove, pa nisu smeli to da dozvole. Mora se hitno nañi neko drugo rešenje. pravo u pozorište. Priroda mi je podarila vitalnost, a i zdravlje me Moæda, za poåetak, da tešnje saraðujemo s kolegama iz Baleta dosta dobro sluæi. Malo mi je kiåma stradala, ali i to je u redu posle Narodnog pozorišta, pre svega po pitanju muških igraåa, a mogli dvadeset godina bavljenja ovom profesijom. bi i više da se druæimo. Moja generacija je imala prilike za to, pogo- Mislim da je za jednog umetnika porodica veoma vaæna, i karijera, tovo dok je postojalo Jugoslovensko baletsko takmiåenje. premijere, gostovanja... sve je to lepo, ali posle svega treba doñi Spremna sam da podræim mlade umetnike. U SNP, osnovan je kuñi. Do tog saznanja sam došla kada sam rodila prvo dete. Svaki Forum za novi ples. Sada postoji moguñnost da svako, ko to æeli, umetnik æivi za aplauz, buket cveña posle uspešne premijere, to je istraæuje savremenu igru, koreografiše. Liåno, naklonjena sam poseban oseñaj. Ali to vas dræi sat i po, ili još neki dan dok se o to- pedagogiji i asistentskim poslovima. me priåa i - gotovo. A deca, brak, porodica traju. Daj Boæe da doæi- Pred kraj sezone 2002/2003 izvedena je premijerno predstava vim praunuke, da se sve odvija kako treba, da ništa ne poremeti Majerling? Kakvi su tvoji utisci? normalan tok. Æivimo u teškim uslovima kada je uzajamno razu- mevanje veoma vaæno. To je osnov svih odnosa. Ovih dana gle- Rad na predstavi, bilo je posebno iskustvo. Pre toga, dugo nisam dam kako mi deca rastu. bila na sceni. Stigle su me godine. Koreograf Krunislav Simiñ upor- Ivana Milovanoviñ no me je hrabrio, dok sam ja stalno bila u dilemi. Od silne brige, Novi Sad, 24. jun 2003. nisam ni primetila da sam premijeru spremila priliåno leæerno i da je uloga po mojoj meri. Dramski aspekt lika takoðe mi je savr- šeno odgovarao - ja sam voða parade, predstavljam sponu izmeðu åiste ljubavi Rudolfa i Marije Veåere. U predstavi volim iskreno i ljubomorna sam, ali volim toliko da ñu Rudolfa predati drugoj. Uæivam u toj ulozi i mislim da je ona moæda jedna od poslednjih koje ñu igrati.
Orchestra (7) 2003. 50 Dijana Kozarski roðena je u Beranima, 1965. Pohaðala Baletsku školu “Lujo Daviåo” u Beogradu (prof. Anðelka Magliñ) i Moskovsku baletsku školu. U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu je od 1983. godine. Prvakinja je baleta. Asistent koreografa u baletu Maks i Moric. Bavi se i pedagoškim radom. Na Akademiji umetnos- ti u Banjaluci bila je pedagog na Odseku dramskih umetnosti, predmet igra. Sada je saradnik Akademije umetnosti u Novom Sadu. Ove godine obeleæava dvadeset godina umetniåkog rada u Srpskom narodnom pozorištu. Uloge u baletima: 1984 - Don Kihot (Fraskita) 1985 - Labudovo jezero (Odilija) i Balada o mesecu lutalici (Zelena kometa) 1986 - Veåiti mladoæenja (Gatare, Lujza) 1987 - Pepeljuga (Dobra vila), Æizela (Mirta) 1988 - Orion (Artemida) 1989 - Kleopatra (Kleopatra), Konjiñ Grbonjiñ (Car Devica), Don Kihot (Kitri), U potrazi za izgubljenim vremenom (Æilberta), Altum silentium (Smrt) 1990 - U potrazi za izgubljenim vremenom (Odet), Shma (Crvenokosa devojka) 1996 - Franåeska da Rimini (Franåeska), Vesela udovica (Hana Glavari) 1997 - Izbiraåica (Saveta) 1998 - Šåelkunåik (Kraljica miševa) 1999 - Altum silentium (Majka) 2003 - Majerling (Kontesa Lariš) Uloge u operama: 1986 - Knez Igor (Tatarka), Gilgameš (Devojka) 1990 - Atlantida (Æena) Nagrade: Godišnja nagrada SNP za izuzetno umetniåko ostvarenje u predstavama Æizela (Mirta), U potrazi za izgubljenim vremenom (Æilberta), Vesela udovica (Hana Glavari), Izbiraåica (Saveta), Šåelkunåik (Kraljica miševa), Altum silentium (Majka). Nosilac je jednog zlatnog i dva bronzana odliåja Jugoslovenskog balet- skog takmiåenja i zlatne plakete “Jovan Ðorðeviñ”, najvišeg priznanja Srpskog narodnog pozorišta.
51 Orchestra (7) 2003. INFANT - IX Internacionalni festival alternativnog i novog teatra 25. jun - 05. jul 2003. Novo pozoriãte i
Ovogodiãnji Infant ‘03 poåeo je u nija, koji ga uvodi u drugi svet gde postaje deo pozoriãnog pros- dobroj atmosferi, åemu je doprinela tora, smeãtenog na nekonvencionalan naåin, koji pokreñe senzual- i odliåna organizacija Kulturnog cen- nu svest. Publika prisustvuje neprekidnom otkrivanju slika i scena, tra Novog Sada. Selektor, gospodin od kojih moæe da stvori i sopstvenu priåu (u mislima). Ukratko, to Ljuboslav Majera ponudio je ãiroku je sjajna predstava koja nas na trenutak vraña u detinjstvo. paletu najrazliåitijih pozoriãnih Kolumbija koledæ i Akademija umetnosti u Novom Sadu su premi- sadræaja i izraza. Okrugli sto, vodili jerno, prvi put, izveli predstavu Vaga u Velikoj sali Kulturnog cen- su Gabriela Teglaãi Velimiroviñ, bale- tra. U reæiji Brajana Ãoa (Ñikago) uraðena je predstava za Infant rina, baletski pedagog i koreograf, koja naglaãava fiziåko prisustvo glumca i akcije, istraæujuñi individ- Pavel Æanji, akademski slikar i likovni ualne i kulturne reakcije na pitanja i koncepte koji daju definicije. kritiåar i Æeljko Hubaå, dramski pisac. A pitanja su - ãta je ravnoteæa (balans), kako se postiæe, koji su Festival je otvoren u Likovnom salo- napori potrebni da bi se ona odræala, ko dræi tegove? nu, izloæbom crteæa Atile Kapitanjija. Poznati s proãlogodiãnjeg Infanta, umetnici koji æive i rade u Italiji, Predstavljen je i idejni tvorac i dizajner kataloga, plakata i pub- Nandan Kirko i Branko Popoviñ, prezentovali su dva dela Kanuni likacija, dok su u holu Kulturnog centra bila izloæena dela slikara (kao nedovrãenu predstavu) i Moguñi dia-grami ili Tek odbaåeni Ljubomira Vuåiniña. neãto vredimo. Na Okruglom stolu, iznete su primedbe o prvoj Zoltan Bunjik, pokrajinski sekretar za kulturu, nauku i obrazova- predstavi. Dragocene sugestije upuñene autoru i kompletnoj ekipi nje, zvaniåno je otvorio deveti Infant ‘03 uz muziåare, Huåi-kuåi izvoðaåa, izgovorene su u cilju ispravljanja primeñenih nedostata- bandu (Hootchie-Cootchie Bande) iz Sombora, kikindsku grupu ka tokom stvaranja performansa. Druga predstava, izmenjenog Fire squot i vatromet. igraåkog sastava, imala je tekst (neobjavljeni rukopis mladog pisca AZAK (Akademija za alternativnu kulturu), KIC “Budo Tomoviñ” i Der Daphnis) kao podlogu koja vodi gledaoca. Naæalost, ne do sa- teatar Dodest iz Podgorice prikazali su predstavu Umir. Autor pro- mog kraja, jer se u nekim trenucima gubila nit samog teksta. Tema jekta Dæoni Hodæiñ, koreograf Tamara Vujoãeviñ-Mandiñ i dvan- obraðuje putrefakciju zemlje, narastajuñu razdaljinu meðu ljudi- aest igraåa su u sedamnaest slika, bez naracije i teksta, ponudili de- ma i poremeñaj åetiri elementa, a radnja se odvija u konstrukciji u lo koje je ostavilo snaæan utisak. S obzirom na nepostojanje tradi- obliku kocke. Zbog nedostataka u reæiji, autor nije uspeo da cije plesnog teatra u Crnoj Gori, spoj klasiånog i savremenog plesa poveæe stanja nesigurnosti, oåajanja, gladi, nesporazuma, kao i iznenadio je prisutne. Muzika Lea Ðokaja, koreografija i energija zloåin i trenutke bestelesne i duãevne kvarljivosti, kako je to na igraåa prikazali su snaænu temu krvne osvete koja je posluæila kao poåetku tekstom predoåeno gledaocu. podloga za libreto ove åetrdesetominutne predstave. Taånost ko- Radionica Paskal Spengler, francuske umetnice, trajala je deset da- jom su igraåi izveli zadati pokret je za pohvalu, a æelja svih da u to- na u sali Baletske ãkole, bez prezentacije na kraju. Princip rada bio me i uspeju nije izostala. Igraåi su verno preneli osobine jednog je zasnovan na susretu dva iskustva - spisateljskom i glumaåkom. U ratniåkog naroda koji je na vekovnoj istorijskoj vetrometini i pored tu svrhu, Paskal je odabrala tekstove Semjuela Beketa, Sare Kejn i raznih osvajaåa uvek uspevao da ostane svoj. Hajnera Milera. Radionica je podrazumevala i fiziåki trening i imp- U prostorijama Fakulteta za menadæment, sa ãest kompjutera za- rovizacije s uåesnicima. poåela je radionica Helen Varli Dæejmison, dramske spisateljice s Druãtvo ubijenih pisaca Danila Harmsa u izvoðenju Daska teatra iz Novog Zelanda. Nakon nekoliko dana, prezentovan je rad i ideja Siska (Hrvatska), gledali smo na Velikoj sceni Kulturnog centra. Ne- Cyberperformance-a. Svrha takvog naåina stvaranja performansa je bojãa Borojeviñ, direktor teatra, kao reditelj i glumac na zanimljiv povezivanje ljudi, stvaralaca s najrazliåitijih delova sveta, koji putem naåin je prikazao delo inspirisano grupom ruskih avangardnih um- Interneta i dvodimenzionalnih, grafiåki obojenih chat room-ova os- etnika åiji je rad cenzurisan, zabranjivan i konaåno uñutkan u vre- tvaruju komunikaciju. Helen je svoj performance Swim veñ prezent- me Staljinove vladavine. Åetrdesetominutna predstava uspela je ovala u Beogradu, prihvativãi otvorenost duha naãih prostora. da nas pokrene i, po ko zna koji put, podstakne na razmiãljanje o Teatar Silos iz Holandije prikazao je delo pod nazivom 60 STEPENI. slobodi pisanja. Osam izvoðaåa izvelo je tridesetominutnu predstavu åetiri puta. U Pozoriãtu mladih, premijerno smo gledali performans Deåak i Pozoriãte Silos je 1995. godine formirala grupa umetnika koji æive devojåica. Jasna priåa ispriåana samo pokretom, iza paravana, pra- u starom silosu za æito u amsterdamskoj luci. U saradnji s istraæiva- ñena muzikom i svetlima, moæe se staviti u okvir svedenog odnosa åima Objektivnog pozoriãta iz amsterdamske Umetniåke ãkole, muãkarca i æene. Ali, da baã i nije tako, govore i podaci iz naãe osobe poreklom iz razliåitih zemalja i oblasti, ukrstile su svoja is- svakodnevice koji ukazuju i na komplikovanije relacije. Bilo je to kustva, talenat i maãtu, kombinujuñi vizuelnu umetnost, animaciju svakako interesantno polaziãte za neku vrstu baziåne edukacije stvari i lutaka, cirkus, ples, projekcije i snimljeni zvuk. Na potpuno mladih. rotirajuñoj sceni (unutar pokretnog ãatora), s tri rotirajuñe podsek- Amaterska predstava Izbiraåica, iz Sente, na Okruglom stolu pok- cije koje sadræe ãest scena koje se dele i spajaju, posmatraju se neo- renula je opãirnu polemiku koja se odnosila viãe na stanje amater- åekivane kombinacije. Fascinacija gledaoca je vidno prisutna dok skih pozoriãta kod nas nego na samu predstavu. Izbiraåica je u hipnotiåki posmatra tu iznenaðujuñu inventivnost maãtovitog ge- svakom smislu ujednaåena predstava u kojoj odliåna kolektivna
Orchestra (7) 2003. 52 igra glumaca moæe da sluæi kao primer mnogim profesionalnim vo navelo selektora ovogodiãnjeg festivala da ovo delo uvrsti u pozoriãtima. U tom kontekstu zasluæuje pohvale i s pravom je program jeste, svakako, visoki profesionalizam koji su mlade pobedila na takmiåenju amaterskih pozoriãta. devojke (izvoðaåi) iskazale tokom 120 minuta trajanja predstave. Promocija åasopisa za teoriju izvoðaåkih umetnosti TKH - Nove Madlenium i pedesetominutna predstava Hurry up! iz Beograda, teorije plesa, sjajno su prezentovale Tanja Markoviñ i Ana Vuja- pokazuje kako se snagom pozitivnog ili kreativnog moæe preus- noviñ iz Beograda. Uz video projekciju Ples bez naziva i opãirno meriti oåaj! Koreograf Svetlana Ðuroviñ, okupila je pet igraåa koji izlaganje goãñi, prisutni su mogli mnogo toga da saznaju o su veliku koliåinu sopstvene energije pretoåili u igru. Ta snaga i åasopisu vezanom za savremene teorije o plesu, koji se visoko kompaktnost koja isijava iz igraåa, i æelja da æestinom zadatih kotira na Fakultetu dramskih umetnosti. pokreta pokaæu svoje umeñe, pokreñe publiku iz uspavanosti. Predstava Lift Bitef teatra iz Beograda bi, da je festival tak- Predstava ima libreto u kome se postavlja pitanje gledaocu - da li miåarskog karaktera zauzela visoko mesto. Isidora Staniãiñ, Duãan na ovoj planeti postoji trenutak koji ne nosi razaranje, da li je Muriñ i Åarni Ðeriñ s izuzetnom igraåkom veãtinom u sajber pros- ikada postojao neki drugaåiji trenutak? toru pravougaonika - lifta, doåarali su niz moguñih scena u tako Predstava Oblom.Ok iz Rusije, igrana je na sceni “Pera Dobrino- skuåenom prostoru. Posebno naglaãene emocije u muzici Anje viñ” u Srpskom narodnom pozoriãtu. Pozoriãte “Ruben Simonov” Ðorðeviñ, nijansirale su ovu predstavu. je izvanrednom glumom zasluænih umetnika Rusije predstavio Delo Glasonoãe, trupe Varãegi iz Maðarske, izvedeno na Kamer- veåno delo Ivana Gonåarova u jednoj sasvim drugaåijoj, savreme- noj sceni Srpskog narodnog pozoriãta opisuje dobro meðusobno nijoj izvedbi. razumevanje umetnika s razliåitih krajeva sveta. Tekst su napisali Posle desetodnevne radionice u Deåijem selu, Emilija Markoviñ sami ålanovi trupe, tek poãto se ispostavilo da verzija transilvani- (Novi Sad) i Kruna Tarling (Zagreb), napravile su prezentaciju na jske balade Tri siroåeta moæe da ima i drugi pristup. Priåa je pre- temu straha, sa ãesnaest uåesnika (Akademija umetnosti iz Novog raðena, a pokretom i pantomimom odigrana. Sada), koja je imala za cilj uvoðenje u fenomene koji bitno omo- Poåetna taåka - gnev ili Kako ne glumiti je delo slovenaåke grupe guñavaju proãirenje i bogañenje pozoriãnog jezika. Via Negativa. Produkcija u trajanju od 135 minuta predstavlja ist- Veliåanstvenim vatrometom, na radost dece iz Deåijeg sela i svih raæivanje teatra, tj. odnosa izmeðu izvoðaåa i posmatraåa. Sve je prisutnih, zavrãen je IX Infant, uz pozdrav, “vidimo se dogodine”! zasnovano na metodi redukcije, “traje” sedam godina, uz prikaz Dosadaãnjih osam festivala zabeleæili su nekoliko kljuånih linija sedam smrtnih grehova (gnev, lenjost, pohlepa, poæuda, proædr- razvoja novog i alternativnog teatra, kao i razuðenost njegovog ljivost, zavist, oholost). Ãest izvoðaåa u Muzeju Vojvodine, pre- istraæivanja, zatim veliki upliv tehnologije, raznih maãina, kom- zentovalo je poåetni greh - gnev, smeãtajuñi ga u prostor i kon- pjutera... Potvrðeno je, takoðe, koliko je vaæniji proces istraæiva- tekst postavljene izloæbe. Petnaestominutno saopãtenje izvoðaåa nja pri nastanku predstave od samog artefakta i koliko je gleda- i svaki od ãest solo nastupa izvedeni su u ograniåenom prostoru lac/uåesnik stavljen u sasvim novu, aktivnu i odgovornu poziciju. simultano s ostalima a ponavljali su se po sedam puta. Publika je, Infant je postao znaåajno mesto okupljanja stvaralaca novog i posmatrajuñi predstavu kao izloæbu, doæivljavala te dramatiåne alternativnog teatra ne samo za naãe podneblje, nego i u evrop- sekvence razliåito. U ovom projektu, interesantan je bio ponu- skim okvirima. Zbog svoje otvorenosti prema suãtinskim i pravim ðeni oseñaj slobode i moguñnost izbora. Dobro promiãljena inovacijama u pozoriãnom jeziku i ambicije da po svaku cenu ravnoteæa izmeðu uveæbanog i spontanog, kao i majstorski prezentira novo pozoriãte i njegove tvorce, postao je mesto gde “tajming”, uspostavili su prijateljski kontakt s publikom. se razmenjuju informacije, ideje, promoviãu novi pa åak i ne- Dom Bernarde Albe u izvoðenju Pozoriãne ãkole Prve gimnazije dovrãeni projekti, i teorijski promiãljaju upravo takvi teatarski i iz Maribora, gledali smo u Velikoj sali Kulturnog centra. parateatarski fenomeni. Pozoriãna ãkola osnovana kao oblik postepenog opismenjavanja Gabriela Teglaãi Velimiroviñ srednjoãkolaca koje interesuje teatar, sadræi program koji se svrstava u red znaåajnih edukativnih procesa. Premaãujuñi okvire srednjoãkolskog obrazovanja, ãkola sjedinjuje mlade pozoriãne stvaraoce u potrazi za novim, liånim izrazom. To ãto je nesumnji-
53 Orchestra (7) 2003. Serbia & Montenegro section
The new issue of the magazine Orchestra (N° 26/27) begins, as usual, with the column YESTERDAY, TODAY, TOMORROW in which we follow the dancing productions from the two cities Belgrade and Novi Sad. The section dedicated to the Belgrade ballet starts on the pp. 2 with the review of the ballet Romeo and Juliette, which is not just a homage to choreographer Dimitrije Parli}, but to all those who have made this ballet famous throughout the whole world. The première of this ballet was in the National Theatre in Belgrade in 1949. Now, the ballet Romeo and Juliette is back, staged (accord- ing to the original version) by the principal of the Belgrade Ballet, prima ballerina Višnja Ðordjevi}, one of the former protagonists of the main character (Julitte). Our critic prais- es the efforts of all who took part in the revival in order to preserve one of the pearls of the national ballet heritage from oblivion.
The only manifestation in our country, which is dedicated to the contemporary dance and ballet – the Festival of the chorographical miniatures (organized by the Association of the ballet performers of Serbia), succeeds in preserving the continuity in spite of different obstacles. (pp. 5).
At this year’s edition of the Belgrade Summer Festival, urban summer celebration of our city, which lasted for two months (July/August), after longer period of time special attention was given to dancing. Première productions from three different programs – theatre, music and visual arts, were presented at the festival. Our magazine, because of its specific quality, is focused on dancing, dancing theater and street performance. (pp. 6 – 15). The world famous artist Carolyn Carson presented to the Belgrade audience her latest creation Writings on water and with two performances she has delighted the Belgrade audience. Apart from that, she held the two – day workshop for young dancers and choreographers, whom she taught the principles of her chorographical work and the performing technique with the special accent on improvisation. We present two texts regarding this great event, both of them were written by two of our young associates – the review of the performance and the workshop (pp. 8 – 10), and the first attempt of the young historian of arts to take her pen to paper regarding this matter, inspired by the personal delight provoked by the creation of Carolyn Carson (pp. 11). Our associate has spoken to the participants of the workshop who were thrilled by the charisma of the great artist as well as her knowledge and experience (pp. 12). We managed to get a small interview with Carolyn Carson at the last moment, just before she headed for the airport. She praised the organizers of her trip to Belgrade as well as the theatre where she had her performance (Yugoslav Drama Theater). She has specially pointed out how pleased she was with the young dancers and choreogra- phers with whom she did the workshop (pp. 13).
Two premières of the domestic young choreographers were presented at the Belgrade Summer Festival – Next step (Bojana Mladenovi} and Dušan Muri}) and Glory Hole (Dalija A}in). The subject of the first one (pp. 14) is the encounter of a few young artists and their cultures from different European countries and the exploring of the unity and differences in one place – an island called Belgrade. The other performance explores the phenomena of female sexuality on all levels and in all forms, breaking down the taboos by using even the sequences from hardcore pornographic films. (pp. 15)
Orchestra (7) 2003. 54 Two dancing troups took part in the traditional and world famous festival BITEF. The first was Centre Choreaphique de Creteil du Val de Marne, which gave the performance Babelle Heureuse of the choreographers José Montalvo and Dominique Hervien (pp. 18). It was an entertaining and seductive spectacle that delighted the Belgrade audience and overwhelmed it with lot of positive energy and the joy of life. On the same pages of the same section we come across the other dancing performance of this year’s BITEF festival Les Philosophes of the choreographer Jozef Nagy. It is homage to an unbreakable friend- ship of the two Polish writers and passionate philosophers. Choreographer Nagy, who is by origin from this region, finds themes and artistic inspiration for his performances in his hometown Kanji`a, which is situated in the vast valley of Vojvodina. (pp. 16 - 17)
The première of Lift of the choreographers Isidora Stanii} and ^arni Ðeri} (pp. 19) is a ter- rifying story about the destiny of two young people trapped in a stalled elevator with a tragic, cannibalistic ending. Belgrade contemporary troup Madlenium presented itself with the performance Mamma. The subject of this performance is the genesis of mother- hood as a natural phenomenon from the emergence until death (pp. 20).
Emanuel Gat, a dancer and choreographer from Israel, was the guest of the Belgrade audi- ence with the performance A Local Recital. Six Israeli choreographers created for this dancer a story about the emergence, glory and usage of an artist. (pp. 21)
Russell Maliphant, one of the most important contemporary dancers in Great Britain of the present day, came to Belgrade by the courtesy of The British Council in late May 2003. He presented, with his colleague a remarkable dancer Anna Williams, three Maliphant’s choreographies Shift, Two and Sheer. Sophisticated and well-designed style as well as the extraordinary contact improvisation were quite a surprise for the Belgrade audience. On the pp. 22 – 23 we represent the review of these guest appearances along with the state- ments given by both artists.
The Ballet of the Croatian National Theatre seems to be the most industrious in the region of the former Yugoslavia. In the season of 2002/2003 they gave many premières and the last one was the performance Cirkus primitif ballet of the choreographer and the CNT soloist Staša Zurovac. The Belgrade audience had the opportunity to see this piece with great pleasure on the stage of the National Theatre of Belgrade in mid July 2003 by the courtesy of the principal of the Ballet of the CNT and the principal of the Ballet of the National Theatre of Belgrade. It was an interesting comical/serious ballet, in which a tribe of dusty white swans with contemporary dancing technique and music of Jean Marc Zelwer gave a wonderful spectacle, which bewildered the audience with extremely strong and honest energy. (pp. 24 – 25)
Another troup from Britain had a guest appearance in Belgrade. It is very specific by its orientation – dancing of the handicapped individuals. The troup CandoCo, well known in Europe, presented itself with a performance made of three parts Phasing, Sour Milk and Shadow. It was a magnificent endeavor, which celebrated life and confirmed that danc- ing is a product of the state of mind and that it does not limit anyone (that it has no lim- its). Jamie Watton, Javier de Frutos and Fin Walker have done the choreography for CandoCo. (pp. 26 – 27)
55 Orchestra (7) 2003. At the beginning of July 2003, Belgrade was the host of the regional congress of the Interna- tional Dance Council CID – UNESCO, organized by the Dance Council of Serbia and Monte- negro in cooperation with the Belgrade Drama Theatre. The subject of the congress was Dance in the World Today 2. It was mainly dedicated to the countries of the Balkan region. It was very interesting to hear what the dancers, composers and critics had to say about the problems of dancing (traditional, ballet, contemporary) in their countries. The president of the CID – UNESCO Dr. Alkis Raftis presided at the congress. The report about the work of the congress written by one of the congress participants Nade`da Mususova is on the pp. 28, and she also gives her comment on certain papers presented by the participants. The statements of the participants follow on the pp. 31 – 32, and than a very informative interview with the presi- dent of the CID – UNESCO, who explains in details the new organizational concept of this very important institution (pp. 33 – 36). Considering that certain disagreements and dilemmas exist in Serbia and Montenegro regarding the issue of identity of our country’s official representa- tive in the CID – UNESCO, we published on the pp. 37 the letter of Dr. Alkis Raftis to Bojana Mladenovi}, which undoubtedly eliminates all dilemmas at first hand. Hoping to fully inform our readers and ballet artists from our country we published on the pp. 38 entrefilet about the CID – UNESCO (contacts, membership, addresses, definition of the CID, how to communicate with the CID…) and the information about our official representative Dance Council of Serbia and Montenegro. We embellished these pages with the poster announcing the World Congress of CID – UNESCO held in October 2003 on the island of Naxos (Greece). The founder of this magazine attended this congress and will report about it in the next issue.
In the column YESTERDAY, TODAY, TOMORROW on the pp. 40 starts a section dedicated to the dance productions and artists from Novi Sad. Our critic informs us about the première of the ballet Mayerling (chor. Krunislav Simi}) in the Serbian National Theatre. According to her opinion the romantic theme of fatal love has diverted the somewhat pale biographical collage. Love was suppressed in the background, even the necessity of such an ending – self-imposed joint death, can be questioned. The soloists and the members of the SNT company have given their best in their task to meet the high standards. A strange situation occurred at the pre- mière. The music of Liszt and Sarasate as well as the great performance of the concertmaster made stronger impression on the audience than the ballet illustration itself. pp. 40 – 42
Former prima ballerina Madame Erika Marjaš has been appointed the principal of the SNT Ballet for the second time. In her interview (pp. 43 - 45) she speaks about the problems of her troup and the new ideas she had recently (and which she has been trying to put to life) con- nected to contemporary dancing and its position in the frames of a state-owned company as well as the position in the society. The interview radiates with optimism and faith that better days for this ballet troup are yet to come. In the interview Mrs. Marijaš specially speaks of the new model called the Forum for new dance, which goal is to improve contemporary dance and to refresh the repertoire with new dancing forms, and so, as a natural sequel we present on the pp. 46 – 47 our crit- ic’s review of the first performance of this Forum, which gathered the young choreographers and dancers from Belgrade and Novi Sad, joined by James Amar, French choreographer. By some miracle the representatives of the local Government of Novi Sad were present in the audience. Their presence gave some hope that the Forum for new dance has a bright future.
We have done yet another interview with an interesting collocutor Madame Dijana Kozarski, the principal of the Serbian National Theatre (Novi Sad). Although she has been in this com- pany for the past twenty years we believe that many will meet her for the first time at this moment owing to her even-tempered, meaningful and well-reasoned attitudes. She has a great desire to pass her knowledge and experience to young colleagues and to conclude her artistic career in that way. pp. 48 – 51
For the past nine years during the summer the International Festival of Alternative and New Theatre (INFANT) has been organized in Novi Sad. A rich and versatile production of theatre contents and expressions was presented this time as well. Workshops and round tables, perfor- mances and exhibitions were organized during the festival. The performances gave an insight in the development of the new and alternative theatre as well as the great influence of the new technologies. The importance of the research process of the performance as well as the impor- tance of the spectator as an active participant in the performance was confirmed. (pp. 52 - 53) Translated by Marija Dikli}
Orchestra (7) 2003. 56 Austrija/Grac
Gostovanje Baleta Marijinskog teatra iz Sankt Peterburga Labudovo jezero, Don Kihot, Romeo i Julija i Dragulji 2 - 14. jul 2003. Balanãin - jedini biser Fotografije: M. Lagwissow
Romeo i Julija, Svetlana Zaharova Labudovo jezero, Uljana Lopatkina i Igor Zelenski
Teatar iz Graca ponovo je svojoj publici predstavio Balet Marijinskog teatra iz Sankt Peterburga s kojim veñ goto- vo devet godina suraðuje posredstvom beåke agencije Gerhard Rieder Promotions. Kao i obiåno odluåili su se za standardni repertoar komercijalnog znaåaja. Balet Marijinskog teatra je ponovo izveo balete Labudovo jezero, Don Kihot i Romeo i Julija. Jedini novitet bili su Dragulji, baletski biser Æoræa Balanãina, znamenitog koreografa ruskog porekla i dugogodiãnjeg direktora New York City Ballet, premijerno izvedenog 1967. godine u Njujorku. Moæda bi bilo zanimljivije, barem za poznavaoce baleta, da smo videli obnovljena klasiåna dela Bajaderu i Trno- ruæicu. Uz to se postavlja i pitanje - da li je za Ruse vaæniji komercijalni uspeh predstava, kojeg garantira ukus prose- ånog gledaoca (koji su u veñini), ili pak zadovoljenje zahtjevnih, struånih i sofisticiranih ljubitelja i poznavaoca bale- tne umetnosti, kojih ima manje. Po tome kako je sastavljen program i uvidom u podjelu uloga (ne uvjek vrhunski solisti), vidimo da se komercijalnom uspehu ipak daje prednost nad umetniåkim dostignuñima. Kod Rusa se nikada ne zna ãta da se oåekuje kada je u pitanju najava programa i sama podela uloga. Ne samo na gostovanjima veñ i kod kuñe. Neizvesno je hoñe li se videti baletne zvezde vodeñih ruskih kompanija (Boljãoj ili Mar- ijinski), ili se moraju gledati predstave u kojima rukovodioci teatra zadovoljavaju ambiciozne zahtjeve nekih manje uvaæenih plesaåa i plesaåica koji su veñ u odlasku. Prava je lutrija izabrati predstavu na kojoj se moæe videti Svetlana Zaharova, Dijana Viãnjeva, Irma Niradze, Mihail Ciskaridze ili Igor Zelenski. Uljana Lopatkina je naæalost retki zgodi- tak. Za rukovodstvo Marijinskog teatra vaænije je da ih vidi svetska politiåka i sponzorska elita (proslava 300-godiã- njice Sankt Peterburga), iako samo mali broj pripada pasioniranim ljubiteljima i poznavaocima baleta.
57 Orchestra (7) 2003. Dragulji, Uljana Lopatkina i Igor Zelenski
Ali, ovaj put mene je pratila sreña. Izabrala sam Balanãinove Dragulje i uspela popraviti utisak koji sam stekla gle- dajuñi Romea i Juliju Leonida Lavrovskog, balet pun koreografskog i igraåkog kiåa iz proãlog veka. Odobravanje i urnebes publike pokazao nam je pravu sliku predstavnika prepotentne austrijske malograðanske klase. Ali, zato je predstava Dragulji, virtuozna koreografska kompozicija bez sadræaja, potvrdila potencijal Marijinskog baletnog ansambla. Promiãljena raspodela uloga postavila je plesaåe na prava mesta. U prvom delu (Smaragdi, glazba G. Fauré, iz Pelléas i Mélisande op. 80), gledali smo Dariju Suåorukovu (u poprat- noj knjizi o ovoj trupi citirana kao ålanica zbora) koja je svojim izbruãenim plesnim govorom zasjenila ostale sudionike. Virtuoznost Irme Nioradze i Mihaila Ciskaridzea u Rubinima (glazba I. Stravinski Capriccio za klavir i orkestar) nagoveãtava njihov umetniåko-plesni potencijal svetskih razmera, a u treñem delu (Dijamanti, glazba P. I. Åajkovski iz Symphony no. 3 u D-duru op. 29) iznenadila je nekolicina odliånih solista. To su pre svega Sofija Gumerova, Igor Kolb i Denis Firsov (ålan ansambla), koji u nekim glavnim ulogama ostalih celoveåernjih baleta nisu napravili pravi umjetniåki dojam. Gumerova je kao Odeta gostovala u Ljubljani, a nakon toga i Firsov u naslovnoj ulozi Princa u Labudovom jezeru - kao partner ljubljanske prvakinje Regine Kriæaj. Odliåan i ujednaåen æenski baletni ansambl (na ãpicama) u Balanãinovim Draguljima davao je dojam kao da lebdi u zraku i da kod plesa ne dotiåe pod. Breda Pretnar
Orchestra (7) 2003. 58 Gr~ka/Kalamata
IX Me|unarodni festival savremene igre 18 – 27. jul 2003. Åedo Kalamate
Katrin Schoof
Sopstvena nedovršenost, Xavier Le Roy
Polovinom jula, vozila sam no}u na jug preko poluostrva Mani samo da S koreografom Mari Šuinar (Marie Chouinard) i njenom predstavom bih u`ivala u ~arobnom pogledu na grad Kalamatu, koji se ogleda u Etude #1 istra`ili smo energije pokreta tela. Šuinar je sara|ivala sa moru. U njemu sam provela deset uzbudljivih dana, u`ivaju}i u pred- igra~icom Lusi Mongran (Lucie Mongrain) i kompozitorom Luj Diforom stavama kao i u diskusijama koje su sledile. Kalamata je mali grad u (Louis Dufort). U Etude #1 prepoznali smo delove ili tragove koreograf- kome se ljudi mogu lako sretati, a letnja, opuštena atmosfera dobro je skih sistema koje koristi u svom radu. Solo traje trideset minuta. Po~inje vreme za razgovor o mnogim temama o igri. Solo nastupi i koreografske tako što Lusi Mongran i jedan ~ovek izlaze na scenu i prilaze plavoj pod- studije okarakterisali su i ovo izdanje festivala. Predstavi}u umetnike koji lozi veli~ine 3 X 4 metra, koja se nalazi na podu. To je u stvari scena na su u~estvovali. kojoj }e nastupati. Ona seda na plavu podlogu, dok ~ovek, koji stoji van Havijer L Roj (Xavier Le Roy) svojim komadom Sopstvena nedovršenost nje, baca dve metalne lopte na pod. Igra~ica po~inje da se kre}e menja- podelio je publiku. Nose}i pantalone i suknju okrenutu naopako poza- ju}i brzinu pokreta i kvalitet energije, stvaraju}i oko sebe atmosferu koja ma je kreirao ~udna stvorenja, isti~u}i svoje telo na razli~ite na~ine. gotovo mo`e da se dodirne. Povremeno ska~e s podloge kako bi hodala Tokom razgovora s nama rekao je da su njegovi jedini ciljevi bili “pred- ili uradila ve`be zagrevanja, a potom se skokom ponovo vra}a i stvara stave i mašta”. On podsti~e publiku na imaginaciju i iz nje izvla~i ili novo polje energije, ~iji je ona istovremeno i generator i poja~alo. Na nesvesne strahove ili radost, potvr|uju}i da ga ona donekle “inspiriše i kraju solo nastupa na scenu ulazi ~ovek koji na rukama sa scene iznosi pokre}e”. To što smo videli u Sopstvenoj nedovršenosti nije bila igra, ve} iscrpljenu igra~icu... (zasigurno) percepcija transformacije jednog molekularnog biologa što Sezk @elaber (Cesk Gelabert), ~lan Gelabert-Azzorpadi Cia de Dansa i nje- je i sâm Havijer L Roj. gov solo Preludis u~inio je da osetimo dvadesetogodišnja traganja na Meg Stuart (Meg Stuart) sa svojom trupom Ošte}ena roba prikazala je polju igre. @elaber se bavio arhitekturom i igrom. Na ovom solo nastupu Izobli~enu studiju i time inicirala sna`nu diskusiju na temu šta je igra, a radio je sa skulptorkom Frederikom Amat (Frederic Amat). Scenografija šta pokret. Koristila je tri igra~a, distorziju i premeštanje da bi nam se sastoji od dvanaest skulptura postavljenih u krug kao dvanaest sati pru`ila nova vi|enja igre. Rekla je da je na svojoj studiji radila dve na ~asovniku ili kao dvanaest meseci u godini... To je vreme na koje se godine, po~evši od prou~avanja skulptura i deformisanih figura Frensisa umetnik sprema da stavi svoj potpis. On koristi vitalnu osnovu igre koja Bejkona (Francis Bacon), umetnika koji ju je inspirisao. Dok je Frensis je daleko od svih klišea, s namerom da bude veran istini, iskren pred Bejkon koristio izra`eno izobli~avanje u svom naporu da prou~i ljudsko protokom vremena i sopstvenim umetni~kim prolaskom kroz njega. Za telo, Meg Stuart ga prikazuje pokretom, napisala je gr~ka teoreti~arka igre @elabera je va`an kvalitet tišine u publici i smatra ga sastavnim delom Klimentini Vulnalaki (Klimentini Voulnalaki). Meg Stuart je prvi put predstave. Na kraju krajeva, zaklju~no kako i sâm ka`e – Ako publika ne prezentovala svoj rad 1991. godine i postala jedan od prvih umetnika mo`e da vidi umetnost, onda tu umetnosti nema. Kao muzi~ka pratnja, koju su uveli u igru pojam estetika kolapsa. To što smo videli u Kalamati u`ivo je nastupio @ordi Kamel (Jordi Camell) koji je na klaviru prstima, je bila nova verzija, s novom ekipom i novom muzikom izvedenom pesnicama, pa ~ak i glavom (!?) izveo pet preludijuma J. S. Baha, F. Šope- u`ivo. na, K. Debisija, F. Mompua i K. Santosa.
59 Orchestra (7) 2003. Tero Saarinen (Tero Saarinen) je sa svojim ~uvenim Lovom sna`no podelio publiku. Iskoristio je veoma poznato muzi~ko delo za igru Le Sacre du print- emps Igora Stravinskog. Odeven u belu suknju po~eo je solo pomeraju}i samo ruku i gornji deo tela. Igrao je lagano, s ritualnom koncentracijom... Moglo se videti da je potpuno obuzet svojom ulogom. Polako, on staje, a suknja napravljena od komada tkanine (nalik na krila) lagano se spušta s tavanice dok se po njoj kre}e zrak svetlosti stvaraju}i sliku spiralnog pokre- ta. On iš~ekuje, s rukama podignutim k nebu. Dok suknja prelazi preko njega, on je, gotovo nevidljivim pokretom, zadr`ava na svom struku. Njegova igra se menja i zajedno sa multimedijalnom projekcijom na grudima Tero Sarinen nam pru`a sna`nu sliku onoga što bi mogla da bude psiho sinteza pre `rtvenog preobra`aja. Na kraju, iznenadni bljeskovi sna`ne svetlosti u polukrugu zati~u igra~a u vazduhu dok izvodi visoke skokove, da bi se sve na kraju završilo u mraku. Njegova igra je mešavina savremene igre, kabu- kija, butoa i nepalskog plesa, ~ije je poreklo prou~avao. Saarinen ka`e – Svojom igrom `elim da dosegnem nedore~eno, neobjašnjivo, neimenovano. Marta Liulia Verujem u igru koja dodiruje, u igru koja sama govori za sebe. S Inbal Pintom (Inbal Pinto) i njenom Ostrigom iskusili smo gor~inu i melan- holiju sveta cirkusa. Pozornicu deli jednostavni beli zid na kome se nalazi široki kvadratni otvor koji predstavlja ulaz. Prednji deo je ukrašen `icom na Tero Saarinen Company kojoj vise crvene lampe kao u cirkusu. Iz ulaza se pojavljuju neobi~na bi}a i zapo~inju pri~u o `ivotu jedne cirkuske trupe, kako na sceni tako i iza nje – igra~i/lutke, dva ~oveka pokrivena širokim kaputom, balerina sa stolcem prika~enim za njen kostim i starija dama umršene kose koja sve to posma- tra... Kombinovana muzika Felinija, mamboa, klasike, stvara ~udnu i krhku harmoniju, kao što i jeste ravnote`a koja vlada me|u tako nerealnim stvorenjima... Uz pomo} Nasera Martina-Gusea (Nasser Martin-Gousset) i predstave Nedo|ija bili smo svedoci ironi~no humoristi~ke verzije ~uvenog romana Emili Bronte (Emily Bronte) Orkanski visovi. Okrugli metalni prsten u središtu scene bio je prostor u kome su se formirali likovi Orkanskih visova Emili Bronte, i s glumicom na sceni (u liku knji`evnice) koja je recitovala... Uz pomo} teksta, videa i novih tehnologija, Naser Martin prikazao je smešno i moderno ponašanje likova romana, zadr`avaju}i pri tom melanholiju i romanti~nost pri~e u punoj vrednosti. Predstava nas je ostavila bez re~i, pa i nismo bili raspolo`eni za analiziranje o tome da li nam se dopada ili ne. Trupa Ballet Boyz s kamerom u ruci i dosta humora predstavili su svoje Gadi Dagon predstave Critic’s choice i Torsion. Po~evši snimkom prvih utisaka s putovan- ja od atinskog aerodroma do Kalamate, pru`ili su nam “dobru porciju” engleskog humora. Pa ko su Ballet Boyz? To su Majkl Nan (Michael Nunn), Vilijam Trevit (William Trevitt), osniva~i Georg Piper Dances Company, igra~i Imbal Pinto Dance Company klasi~nog baleta, stasali u ~uvenom Kraljevskom baletu u Londonu – mladi ljudi koji su sa~uvali razigranost, kako bi publici pru`ili druga~iji pogled na to što ina~e igra~i klasi~nog baleta njihovog nivoa mogu da urade. Ne plaše}i se da budu sarkasti~ni ni prema sebi a ni prema drugima, predstavili su zajedno s kolegom Metju Hartom (Matthew Hurt) pet koreografskih koma- da, koje su specijalno za njih osmislili najpoznatiji koreografi Britanije. Pre svakog komada prikazana je video projekcija proba i razgovora s kore- ografom ~ije delo treba da se izvede. Bili su to – Akram Kan (Crveno ili belo), Kristofer Vildon (Hipnoza), Majkl Klark (Sati pastuv), Rasel Malifant (Trio) i Metju Born (Najdra`a ljubav). Stvorili smo Critic’s choice kako bismo mogli da radimo s petoricom jedinstvenih koreografa, koji su imali sna`an uticaj na našu generaciju. Bio je to odli~an izgovor za saradnju, ali i izvrstan uvid u nji- hove metode rada, rekli su ~lanovi trupe. A publici su pru`ili priliku da ih vidi u uzbudljivoj predstavi. Za kraj, kao da sve to nije bilo dovoljno, izveli su i predstavu Torsion Rasela Malifanta. Savršen primer posebne hemije koja
Jean Bark vezuje ~lanove trupe Ballet Boyz.
La Maison, Nasser Martin-Gousset
Orchestra (7) 2003. 60 Gr~ka savremena scena Festival savremene igre u Kalamati ove godine je više pa`nje posvetio gr~koj igra~koj sceni i pru`io priliku doma}im koreografima da na svoj na~in predstave odnose me|u ljudima. Haris Mandafunis (Haris Mandafounis) sa svojom trupom i komadom Za~u|uju}e sentimentalan predstavio je sopstveno vi|enje onoga što bi moglo da se desi kada se petoro ljudi slu~ajno sretne. Poetski i teatralni pokret japanskog izvo|a~a Takako Segave (Takako Segawa), pod uticajem Teatra No, inspirisao je koreografa da uo~i razliku izme|u isto~nog i zapadnog senzibiliteta pokreta. Antonis Foniadakis (Antonis Foniadakis) u Sensitive Skins screen intervals opisuje odnos muškarca i `ene, kao i uticaj tehnologije na to. Sa igra~icom Kiki Bakom (Kiki Baka) koreograf je istra`ivao dinamiku i vrste energetskih tokova koji postoje u prostoru izme|u dve velike table na kojima je projektovano `ensko i muško telo. Koliko ta dva tela mogu biti povezana ili ~ak usa|ena jedno u drugo (ako izobli~e sopstveni identitet), pitalo se u predstavi. Ostali koreografski komadi dve gr~ke igra~ke trupe predstavili su sasvim druga~iji stil pokreta. Trupa Griffon u Picnic-trick-chic-mick prikazala je tri devojke koje idu na izlet raspolo`ene za smeh i koje se preobra`avaju u trick-chic-mick (šta god to zna~ilo). Nasuprot tome, Vaso Ginakopulu (Vaso Ginakopoulou) sa svojom trupom Met’ empodion i komadom No}no ogledalo, koriste}i sna`nu teatarsku atmosferu stvorili su slike iz `ivota ljudi na autobuskoj stanici koji ~ekaju na kiši. Dirnula me je njihova pri~a nehronološki ispri~ana i dala mi nadu da istinski tetar igre, na kraju krajeva, ipak mo`e da postoji u Gr~koj. Osetila sam se oboga}enom i ispunjenom emocijama tokom boravka na IX festivalu igre u Gr~koj. Gledaju}i svetlosti grada, te no}i osetila sam da je Kalamata pravo mesto za festival igre u Gr~koj. Marija Softsi prevela: Marija Dikli} Trostruki intervju
Festival igre u Kalamati traje veñ punih devet godina. Ali, to ãto je najvaænije jeste åinjenica da ima lepu buduñnost, moæda upravo zbog toga ãto ljudi koji ga podræavaju dele istu viziju. Imala sam priliku da uradim intervju s tri osobe odgovorne za realizaciju festivala. To su Georigos Kutsulis (Georgios Koutsoulis), gradonaåelnik grada Kalamata, doktor po profesiji i åovek koji je svojim potpisom pre deset godina podstakao stvaranje jedinog festivala savremene igre u Gråkoj; Viktorija Marangopulu (Victoria Marangopoulou), umetniåki direktor festivala, pedagog, direktor International Dance Centre i “mozak” festivala, i Angeliki Mitru (Angeliki Mitrou), PR direktor, bivãi direk- tor Francuskog instituta u Kalamati i “duãa” festivala. Veñ devet godina festival ne samo da preæivljava, veñ i stiåe sve brojniju publiku... U åemu je tajna? Gða Marangopulu je rekla da je za nju festival san... Æelja da izvede Gråku iz igraåke izolacije. Åak i kada sam imala priliku da putujem kako bih videla vaæan igraåki performans, oseñala sam se usamljeno i tuæno ãto to ne mogu da podelim sa svojim narodom, studentima i grupom. Moja vizija je bila da sve te vaæne umetnike vidim kako nastupa- ju pred gråkom publikom. Hrabrost da nastavim daju mi pohvale onih kojima je pruæena prilika da vide to ãto do sada nije bilo moguñe videti ni na jednom drugom mestu u Gråkoj. Festival omoguñava publici da se susretne sa slavnim umetnicima i njihovim kreacijama. Svi kaæu da ih festival obrazuje, pa on tako utiåe i na mene. G-din Georgios Kutsulis dodaje: Iza festivala ne stoji samo umetniåki direktor, veñ åitava opãtina Kalamate. Festival finansijski podræava i Ministarstvo za kulturu. Gða Angeliki Mitru je dotakla suãtinu kad je rekla: Ljudi iz cele Gråke i sveta dolaze i borave ovde tokom festivala. U organizaciji festivala nas je malo i radimo prekovremeno. Ali, gostoljubivoãñu i toplinom åinimo da se ljudi oseñaju kao kod kuñe. Zbog toga, stara publika se vraña svake godine, a pri tom dolazi i nova. Kako jedan festival moderne igre moæe da opstane u malom gradu od 80.000 stanovnika? Kakva je reakcija ljudi posle devet godina? G-din Georgios Kutsulis: Priåa poåinje 1986. godine kada je veliki zemljotres sruãio pola grada. Zajedno s Opãtinskom organizacijom za kulturu Kalamate (åije åedo je festival), odmah posle zemljotresa organizovan je prostor u glavnom parku za izloæbe i druge kulturne dogaðaje, dok su graðani govorili da bi novac trebalo da se uloæi samo u obnovu grada. Naã aksiom je bio da su duhovne potrebe jednako vaæne kao i one æivotne. G-ða Angeliki Mitru: Kada smo zajedno s opãtinom Kalamate odluåili da festival dræimo strogo u okvirima moderne igre, to åega nisam bila svesna jeste snaga koju poseduju ovaj grad i publika. Ali, nauåila sam veliku lekciju za sve ove godine... Niko ne moæe da predvidi ãta ñe se dopasti gledaocima. Veoma uvaæavam kritiku publike i verujem da zajed- no sa autoritativnim miãljenjem koje mora da poseduje umetniåki direktor, festival usmeravamo u dobrom pravcu. Koliko se ovogodiãnji festival pribliæio viziji njegovih utemeljivaåa i da li ñe odræati kontinuitet? G-din Georgios Kutsulis: Pripremamo Igraåki Megaron, kako bismo i tokom zime bili domañini veñih igraåkih dogaða- ja. Nastaviñemo da finansiramo festival svim raspoloæivim sredstvima i oåekujemo da ñe za deset godina biti toliko poznat da ñe se slavni umetnici nama nuditi, a ne mi njima, kako to sada åinimo. G-ða Viktorija Marangupulu: Festival kakav je danas blizak je snovima koje sam imala pre deset godina. Æivimo u teãkim vremenima i finansijsko breme pritiska sve nas. Kada bismo imali veñi budæet mogli bismo da obogatimo fes- tival paralelnim dogaðajima, na primer oæivljavanjem prostora u kojima bi koreografi mogli da rade i nastupaju tokom festivala, igraåkim laboratorijama, gde bi ljudi iz sveta igre mogli da istraæuju i sreñu umetnike iz drugih medi- ja. Zaposlila bih i viãe osoblja, jer zahtevi festivala rastu, a nas koji ga organizujemo veoma je malo. G-ða Angeliki Mitru: Festival igre i grad Kalamata su za mene neodvojivi. Ne bih mogla da zamislim jedno bez drugog. Maria Softsi e-mail: [email protected] prevela: Marija Dikliñ
61 Orchestra (7) 2003. Hrvatska/Zagreb
Dr. Dæekil i Mr. Hajd, gostovanje Baleta Narodnog pozorišta iz Beograda 9. jul 2003.
U znaku Kostjukova i Ðuri~i}a
Nakon duæih pregovora, direktorici beogradskog Baleta Višnji Ðorðeviñ i direktoru zagrebaåkog Baleta Dinku Bogdaniñu uspelo je da realiziraju razmenu baletskih predstava Beograda (Dr. Dæekil i Mr. Hajd) i Zagreba (Cirkus primitif balet). Kada analiziramo prijem publike u oba gra- da, izbor dela nije mogao biti bolji. Zagrebaåka publika ispratila je ovacijama Konstantina Kost- jukova i perkusionistiåki trio Dragoljuba Ðuriåiña. Šteta što ljubljanski Letnji festival ‘03 nije bio dovoljno zainteresiran da se ukljuåi u tu razmenu. Moæda ñe se to kad tad i dogoditi ako neki direktor slovenskih sponzorskih moñnika sluåajno uðe u beogradsko pozorište. Što se moæe kada (po njihovom mišljenju) beogradsko pozorište nije Boljšoj teatar a beogradski Dæekil nije moskovska Æizela. Profit i balet ne uspevaju åesto nañi neki lakši pas de deux. Dobar izbor predstave za gostovanje svakako su potvrdili naslovi koje smo proåitali u zagreba- åkim novinama: “ ...Ovacije beogradskom baletnom prvaku” (B. Pofuk, Jutarnji list) “ ...Zavidna moñ plesaåke transformacije” (M. Mordej Vuåkoviñ, Vjesnik) “ ...Ljubav ne moæe pobijediti zlo - Beograðane je doåekala baletna publika. Predstava je bila umjet- niåki dogaðaj, a ne politiåki miting” (Denis Derek, Veåernji list) Posle dugo vremena bio je to ponovni susret s koreografskim stvaralaštvom Vladimira Logunova. U Zagreb je stigao s nagradom “Dimitrije Parliñ” Udruæenja baletskih umetnika Sr- bije za 2002. godinu. Veñ kod prvog otvaranja zastora, uz prve zvuke Elgarove muzike i pojave Konstantina Kostjukova kao Dæekila na sceni (scenograf Boris Maksimoviñ), moglo se osetiti da ñe posmatraå biti uvuåen u neki drugi doæivljaj dela Roberta Luisa Stivensona. Nizanjem slika kroz koje se kreñe dr Dæekil, Logunov je znalaåki izabrao glazbu koja je obogatila pokret i unutrašnju dramu dvostruke liånosti glavnog lika. Elgarovoj muzici (emitovanu sa trake, u izvedbi orkestra Narodnog pozorišta pod ravnanjem Angela Šureva), koja je portretirala blagog dr Dæekila, Logunov je suprotstavio hipnotiåki sna- ænu glazbu Dragoljuba Ðuriåiña u izvedbi njegovog izvanrednog perkusionistiåkog trija, koja je grubim crtama skicirala drugi dio Dæekilove liånosti, monstruoznog Hajda. Muzika je perso-
nificirala zlo koje potiskuje i pobeðuje ono dobro u liånosti dr Dæekila. Miãa Mustapiñ Moram reñi da me je kod Logunova najviše oduševio njegov libreto i reæija, fascinirao izbor glazbe, te izbor glavnog protagoniste Konstantina Kostjukova, izvanrednog interpretatora dviju liånosti - u plesnom i dramskom smislu. Šarmantan, pomalo smušen i gotovo lep dr Dæekil, te odvratan mister Hajd uspešno su oæivili glavnog Stivensonovog junaka. Posle takve kreacije, teško je zamisliti boljeg interpreta te uloge. Zatim, odliåna je simbioza neoklasiånog i savremenog plesnog pokreta, kojima Kostjukov vlada podjednako dobro. Scenograf je takoðe uspešno stvorio odgovarajuñi ugoðaj kojeg nadopunjuju kostimske zamisli Boæane Jovanoviñ. Od drugih sudionika valja izdvojiti dve æenske liånosti, kojima manipulira dr Hajd. Bio je to moj prvi susret s obe protagonistkinje, Dalijom Imaniñ (u ulozi igraåice Doli) i Milom Dra- giåeviñ (u ulozi Viktorije), zaruånice dr Dæekila. Obje su svojom igrom i odgovarajuñim ples- nim manirama uspešno predstavile dvije razliåite osobe, erotiånu Doli i sofisticiranu Viktoriju, koje pripadaju razliåitim društvenim sredinama. Baletni ansambl, kako æenski tako i muški, nije imao znaåajniju ulogu u predstavi. Ipak ne za- boravimo Majkla iz kabarea u tumaåenju Svetozara Adamoviña, åiji ples je bio pravo osveæe- nje u pomalo dosadnom kabaretskom ambijentu.
Orchestra (7) 2003. 62 Koreografija Vladimira Logunova nije kroz åitavo delo jednako snaæna - u duetima dr Dæekila i Vik- torije povremeno se gubi u dosadnom prepriåavanju njihovih oseñanja, dok je duet s Doli mnogo sna- æniji i koreografski zanimljiviji. Kabaretski ambijent je ostao “u prošlom veku”, zakljuåni obraåun s policijom i ubojstvo Dæekila-Hajda nisu bili dovoljno uverljivi, a scena s dæeparošima pomalo je podseñala na Åudesnog mandarina. Señam se neåega što sam proåitala u kritici Milice Jovanoviñ, povodom nedavne obnove Romea i Julije u beogradskom pozorištu. “Dimitrije Parliñ ne bi bio tako veliki koreograf, da nije budno pratio svets- ka zbivanja i odnose prema savremenoj interpretaciji pozorišnih dela.” Uprkos spomenutih nedostataka, doprinos koreografa Logunova repertoaru beogradskog Baleta zaslu- æuje priznanje. Delo je zanimljivo, dramaturški razumljivo. Spada meðu ona koja ne zaboravljamo i koja æelimo ponovo da vidimo. Da bi se balet Dr. Dæekil i Mr. Hajd odræao na repertoaru, i na gostovanjima ponovo proslavio beograd- ski Balet, Logunov bi ga morao nadograðivati i dopunjavati koreografskim idejama, kako bi vremenom postalo baština beogradskog Baleta. Breda Pretnar
D. Dæekil i Mr. Hajd, Dalija Imaniñ i Konstantin Kostjukov 63 Orchestra (7) 2003. Izvodi iz pera hrvatskih kritiåara
Ovacije beogradskom baletnom prvaku
Zagrebaåka publika preksinoñ je velikim pljeskom s pozornice HNK ispratila baletni ansambl beogradskog Naro- dnog pozorišta, a njegovog prvaka Konstantina Kostjukova i ovacijama. Taj ruski umjetnik iz Kijeva, koji u Beogradu æivi i radi od 1990. godine, doista je ovacije i te kako zasluæio za inter- pretaciju naslovnog lika. Pri tom treba naglasiti da se legendarna i zahtjevna baletna transformacija Odette u Odilu u Labuðem jezeru åini djeåjom igrom prema interpretativnom zadatku što ga je pred tumaåa Jekylla/Hydea u ovoj predstavi postavio Vla- dimir Logunov, libretist, koreograf i redatelj izvrsne predstave. Kostjukov je podjednako fascinantnim transforma- cijama oduševljavao u oba lika, jednom otmjeno gracioznom, a drugom divlje agresivnom i obuzetom zlom koje åu- åi u svakom åovjeku, a ovdje biva tragiåno osloboðeno. Victoria u izvedbi Mile Dragiåeviñ bila je takoðer izrazito graciozna i ravnopravna Jekyllova partnerica i zaruånica, Dalija Imaniñ (koja se, naæalost, nakon preksinoñnje predstave ozlijedila pa je druga, zakazana za sinoñ, morala biti otkazana) bila je takoðer uvjerljiva Dolly - Hydeova ljubav i ærtva, a vrlo zapaæen nastup u uliåarskoj sceni s dæepari- ma imala je i Sanja Ninkoviñ kao Molly. U grupnim scenama ansambl baš i nije impresionirao, no u kabaretskim slikama zato se kao vrlo kvalitetan i uvjerljiv plesaå nametnuo Svetozar Adamoviñ u ulozi Michaela. Ipak, sve neuigranosti i poneka nezgrapnost ålanova ansambla nisu umanjili sveukupnu vrijednost, oåito s pravom nagraðivane predstave. Branimir Pofuk, Jutarnji list, 11.07.2003
Zavidna moñ plesaåke transformacije
Balet Narodnog pozorišta iz Beograda otplesao je u srijedu na veåer svoju prvu predstavu u Hrvatskom narodnom ka- zalištu u Zagrebu poslije rata. Sluæbeno meðudræavno kazališno gostovanje na najvišoj razini dvaju nacionalnih kaza- lišta, nakon bure i skandala oko planova za gostovanje dramskog ansambla HNK, omoguñila je univerzalna plesna umjetnost åiji su izraæajni jezik pokret i ples. Za prvo meðusobno gostovanje odabrana su dva najnovija ostvarenja domañih koreografa, Vladimira Logunova iz Beograda i Staše Zurovca iz Zagreba, åiji ñe se Cirkus primitif balet za nekoliko dana prikazati u Beogradu. Odliåan je Logunovljev odabir glazbe engleskog skladatelja Edwarda Elgara, åiji zvuci prate lik doktora Jekylla, dok pakleni svijet mistera Hydea oslikava trio perkusionista, s Dragoljubom Ðuriåiñem na åelu, åiji bubnjevi snaæno donose dramu. Ove dvije tako razliåite glazbe åine dobar sklad koji djeluje prirodno i draæ su predstave. Posebno zadovoljstvo publici priredio je Konstantin Kostjukov u glavnoj ulozi. Zanimljivo je bilo pratiti njegovu inter- pretaciju transformacija blagog doktora Jekylla u nevjerojatnom energijom ispunjenog mistera Hydea, što otkriva i dramsku vrijednost predstave. Konstantinu Kostjukovu pripada velika zasluga, ali i velika odgovornost iznošenja dvo- strukog naslovnog lika, što moæe zahvaliti moñi plesaåke transformacije i kreativnosti koju posjeduje. Dvije njegove partnerice imale su zadañu potencirati razliku izmeðu njegova dvojstva. Dalija Imaniñ dala je sve od sebe kako bi ostvarila sloæeni lik uloge Dolly, potåinjene nasilnom misteru Hydeu. Mila Dragiåeviñ u ulozi Victorije bila je blaga Jekyllova ljubav i tragiåna Hydeova ærtva. Njihovi pas de deuxi i sola donijeli su poetiånih trenutaka, ali su i povremeno bili predugi. Prizori s kan-kanom bili su koreografski staromodni i nisu dosegli dinamiånost ostatka predstave. Uliåni prizori odviše su pod utjecajem Åudesnog mandarina. Mladen Mordej Vuåkoviñ, Vjesnik, 11.07.2003 Ljubav ne moæe pobijediti zlo
Nakon gotovo godinu dana znakovitih pregovora, Balet Narodnog pozorišta iz Beograda u zagrebaåkom je Hrvatskom narodnom kazalištu izveo predstavu Doktor Dæekil i Mister Hajd Edwarda Elgara i Dragoljuba Ðuriåiña. Beograðane je doåekala standardna, glasna i razdragana baletna publika. Gostujuña emotivna predstava tako je bila umjetniåki doga- ðaj, a ne politiåki miting. To su shvatili i hrvatski politiåari, pa se u publici pojavio samo ministar gospodarstva Ljubo Juråiñ. Na kraju ambiciozne i atraktivne, zapravo populistiåke predstave publika je konsenzusom izabrala miljenike. U prvom redu to je bio ukrajinski baletan, prvak Beogradskog baleta Konstantin Kostjukov u dvostrukoj ulozi Doktora Dæekila i Mistera Hajda. Uzvici odobravanja bili su rezervirani i za tri bubnjara koji su izvodili snaænu ritmiånu glazbu Dragoljuba Ðuriåiña, biv- šeg bubnjara grupe “Leb i sol”. Logunov, koji je reæirao i koreografirao beogradsku baletnu uspješnicu, bubnjevima je doslovno razbijao glazbu engleskoga skladatelja Edwarda Elgara. Kostjukovu su se uspješno pridruæile i Mila Dragiåeviñ kao eteriåna Viktorija, te Dalija Imaniñ kao erotiåna Doli, zbog åije ozljede balet nije izveden i drugu veåer. Filmskom ugoðaju predstave osobito je pomogao i S. Adamoviñ kao beskompromisni kabaretski plesaå Majkl. I premda se u ansambl scenama osjeñao povremeni zamor koreografa, priåa o vjeånoj borbi dobra i zla otjelotvorena u jednoj jedinoj ljudskoj jedinki ipak je ispriåana zornim, preciznim kazališnim jezikom. Na kraju predstave sve je bilo jasno. Ljubav ne moæe pobijediti zlo. Denis Derk, Veåernji list, Zagreb, 11.07.2003
Orchestra (7) 2003. 64 Premijera baleta Æizela, Hrvatsko narodno kazalište 19. april 2003. Zanimljivo koreografsko reãenje
Balet Æizela Adolpha Adama ponovo je (nakon desetak godina) na repertoaru Hrvatskog na- rodnog kazališta u Zagrebu i åini se da ñe se pridruæiti ostalim uspješnim baletnim pred- stavama koje ne prestaju privlaåiti publiku. Novu verziju baleta postavio je prema Koraliju i Perou koreograf i redatelj Dinko Bogdaniñ. U predstavi je bljesnula veliåina zagrebaåkog baletnog ansambla, što je bilo oåevidno i u prvom i u drugom åinu. Ansambl je bio uje- dnaåen i precizno uvjeæban s impresivnim linijama bijelog baleta u drugom åinu. Seljaåki pas de deux u prvom åinu dodijeljen je trima parovima i tako postao pas de six, za što je otvoreno nekoliko glazbenih brojeva koji se inaåe ne izvode. To se pokazalo kao za- nimljivo koreografsko rješenje. Brojnost ansambla, te bogatstvo koreografskih i reæijskih detalja ponekad zagušuju åistoñu klasiånog izraza ovoga djela koja bi trebala biti u prvom planu. Tako prvi åin nije koncentriran iskljuåivo na liånost protagonistice, veñ je pozor- nost raspršena na mnoštvo dopadljivih, ali u biti manje vaænih ili nevaænih detalja koji se oko nje odigravaju. Dinko Bogdaniñ izvukao je iz zaborava izvorne verzije nekoliko šar- mantnih pojedinosti kao što je npr. biranje Æizele za kraljicu berbe. Predstava se izvodi u tradicionalnoj scenografiji Dinke Jeriåeviñ i kostimografiji Ike Škom- rlj i Diane Kosec-Bourek. Premijera i prva repriza protekle su u znaku gostovanja izvrsnog talijanskog plesaåa Ro- berta Bollea u ulozi Alberta i s Irenom Pasariñ u naslovnoj ulozi. Robert Bolle, plesaå mila- nske Scale i redoviti gost velikih svjetskih pozornica, predstavio se u Zagrebu kao izvan- redan igraå vrlo visokih skokova i kao odliåan partner prvoj balerini HNK Ireni Pasariñ. Ona je ulogu Æizele otplesala u svojoj dobroj maniri. Njima su se na premijeri pridruæili Tomaæ Rode kao izraæajni Hilarion, te Edina Pliåaniñ kao hladna Mirta. U drugoj podjeli, naslovnu ulogu tumaåila je Mihaela Devald. Ona je tehniåki dobro pri- premljena za Æizelu, glavnu ulogu što ju je najåešñe tumaåila u karijeri. Gracilnošñu i lje- potom pokreta izvrsno se uklopila u lik, a glumaåki izrazila sve zadanosti te teške i zahtje- vne uloge u raznolikosti njezine pojave u prvom i drugom åinu. Što se tiåe njezina partne- ra Ilira Kernija, on je interpretativno i tehniåki bio dobar u ulozi Alberta. Nataša Sedma- kov tumaåila je u drugom åinu dojmljivu Mirtu, Andrej Izmestjev neizraæajnog Hilariona. Treña podjela bila je u znaku gostovanja dvoje solista Baleta Dræavne opere u Berlinu. U glavnim ulogama nastupili su Bojana Nenadoviñ i Jaš Otrin. Bojana Nenadoviñ roðena je 1977. godine u njemaåkom gradu Marlu. Baletno školovanje poåela je u Kelnu, a diplomirala je 1994. godine na Akademiji “Heinz Bosl-Stiftung” u Münchenu. Od 1999, ålanica je Baleta Dræavne opere u Berlinu gdje je prije dvije godine postala solisticom. Bojani Nenadoviñ Æizela je oåito bila jedna od prvih glavnih uloga. Mlada plesaåica je šarmantna i skladne figure. Te su dvije kvalitete dominirale njezinim nastupom, uz vrlo lijepe ruke. Za sve ostalo potrebno je još vremena i rada kako bi izgradila ulogu i stekla sigurnost. Jaš Otrin, roðen 1975. godine u Mariboru, završio je u rodnom gradu srednju baletnu i srednju glazbenu školu. Godine 1994. diplomirao je na Akademiji “Heinz Bosl-Stiftung” u Münchenu. Nastupao je u Bavarskom dræavnom baletu, Nacionalnom baletu u Amsterda- mu, danas je solist Baleta Dræavne opere u Berlinu, a od naredne sezone prelazi u Zagreb. Ove sezone, na poziv Dinka Bogdaniña, åesto je gostovao u Zagrebaåkom baletu. Bolji do- jam ostavio je u prethodnim nastupima, kao Romeo u baletu Romeo i Julija i u valceru u Balanšinovoj Serenadi, nego sada kao preglumljeni Albert. U sve tri predstave Mirtine uigrane pratilje Mujna i Zulma bile su Saule Ashimova i Ervina Sulejmanova. Mateja Puåko-Petkoviñ ostvarila je zaokruæenu kreaciju manje uloge Æizeline majke Ber- te. Toplinom i usrdnošñu pantomime ocrtala je njezin zabrinuti lik i dala joj dimenziju tragetkinje. S. Novkoviñ U manjim ulogama nastupali su solidni Sorin David kao Vilfrid, Dubravko Kolšek kao Voj- voda od Kurlanda i Ksenija Balog kao Albertova zaruånica Batilda. Predstavama je dirigi- rao Berislav Šipuš koji je adaptirao glazbenu partituru kako bi je što više pribliæio origi- nalnom rukopisu Adolpha Adama. Mladen Mordej Vuåkoviñ
Æizela,Irena Pasariñ i Robert Bolle
65 Orchestra (7) 2003. Premijera baleta Ma~ak u ~izmama, Hrvatsko narodno kazalište, 15. mart 2003.
Anton Bogov i ansambl
Ma~ak u ~izmama Bruna Bjelinskog ve} je ~etvrta velika ovosezonska premijera Baleta Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. Libreto baleta s podnaslovom “baletna slikovnica u sedam slika” nastao je prema poznatoj istoimenoj bajci Charlesa Perraulta. Djelo je praizvedeno 1977. godine u HNK u Zagrebu. Tadašnji igra~ u ulozi Mladog ma~ka Dinko Bogdani} postao je u me|uvremenu ravnatelj Baleta i današnju izvedbu povjerio je dramaturgiju Teni Štivi~i}, kore- ografkinji i redateljici Ljiljani Gvozdenovi} i skladateljevu sinu Alanu Bjelinskom kao dirigentu. Koliko god se unaprijed ~inilo da }e balet doma}eg skladatelja, k tome još namijenjen uglavnom dje~joj publici, biti velik doprinos i oboga}enje repertoara NHK, ostvareni rezultat nije u potpunosti opravdao ushit s kojim se o~ekivao. U koreografiji Ljiljane Gvozdenovi} suviše je uo~ljiv “`enski rukopis”, vidljiv u premekanim pokretima i nje`nim varijacija- ma tamo gdje je potrebna odre|ena ~vrstina. Najviše se to o~itovalo u plesu mlinara Ivice u tuma~enju Ovidia Muscalua, naro~ito u njegovom prizoru kupanja u petoj slici. Koreografkinja i redateljica više se bavila plesnom tehnikom nego gluma~kim izrazom, pa zapravo cijela predstava nema “štimunga” za djecu, kojima je predstava i namijenjena. Svakako bi bilo bolje da je djelo skra}eno i pri~a ispri~ana dinami~nije. Ovako ima puno praznog hoda kao što je predu- gi ples vještica u šestoj slici, prizor lovljenja prepelica u tre}oj slici ili prizor s kraljem u ~etvrtoj slici. Nasuprot praznom hodu je niz teških tehni~kih elemenata bez pravog opravdanja. Ta neravnote`a uzrokovala je izostanak šarma omiljene dje~je pri~e i ljupkosti bajke, što }e teško privu}i i zaokupiti pozornost malog gledatelja. U predstavi su nastupili Strašni ~arobnjak u `enskom liku Dunje Kosanovi}, Mlinar Ivica Ovidia Muscalua, Razma`ena princeza Olje Jovanovi}-Zurovac, dva ma~ka u pratnji Starog ma~ka – Andrej Izmestjev (ma~ak Marko) i Andrej Barbanov (ma~ak Mirko), zatim Ma~kica koketa Dunje Novkovi}, Mircea Polesmic (Dobri postolar), Domagoj Vrbljanin (Putuju}i muzi~ar), Ranko Franji} (Debeli kralj) i drugi. Najbolji dojam ostavili su gost iz Maribora Anton Bogov (Mladi ma~ak) i goš}a iz svijeta opere Ivanka Boljkovac (Stari ma~ak). Anton Bogov istakao se mekim skokovima – poput pravog ma~ka. Ivanka Boljkovac razgovjetnim je pjevanjem vodila kroz pri~u, te neoptere}enoš}u i smislom za šalu izrazila scenski šarm koji je svima drugima nedostajao. Kao što koreografija i re`ija baleta nije uspjela izraziti sr` ovog djela, nisu to uspjeli ni scenografija Dinke Jeri~evi} ni kos- timi Barbare Bourek. Scena je bila optere}ena suvišnom rekvizitom, a dio kostima sasvim je neprimjeren dje~joj publici. Mladen Mordej Vu~kovi} Orchestra (7) 2003. 66 Cirkus primitif balet, premijera Baleta Hrvatskog narodnog kazališta 29. april 2003. Zurovåev master piece
Ples je kada mislite tijelom, ples je beskrajan pokušaj, osnovne su misli iz poruke što ju je za Meðunarodni dan plesa 29. travnja, uputio poznati koreograf Mats Ek. Poruka je proåitana prije poåetka praizvedbe novog modernog baleta Cirkus primitif balet Staše Zurovca u Hrvatskom narod- nom kazalištu u Zagrebu, predstave koja je neposrednošñu i šarmom napreåac osvojila i oduševila zagrebaåku publiku. Teško je prisjetiti se neke druge moderne predstave koja pruæa toliko zadovoljstva i pobuðu- je samo pozitivne vibracije kod gledatelja. Cirkus primitif balet prva je cjeloveåernja predstava Staše Zurovca nakon niza krañih koreografija kojima je privukao pozornost na svoju kore- ografsku nadarenost i æelju da se posveti stvaranju pokreta. Stvaranje cjeloveåernje predstave nije nimalo lagan zadatak. Kod modernog baleta odgovornost gotovo u potpunosti leæi na koreografu - on sâm bira glazbu na temelju koje stvara kostur predstave tj. dramaturgiju, a onda stiæu ples i pokret. Svim ovim elementima Staša Zurovac odliåno je ovladao, što odaje ne samo njegovu nadarenost veñ i veliko plesaåko i scensko iskustvo. Cirkus primitif balet predstava je koja ima efektan poåetak i dojmljiv finale, izmeðu kojih se u dobrom ritmu izmjenjuju sola, dueti i skupni prizori, prañeni glazbom Jeana Marca Zelwera, s dva njegova CD-a, La tribu lota i Zirkus primitif opera. Naåiniti takav ritam predstave je zanatsko majstorstvo, a i naslov je odliåan jer jezgrovito izraæava zamisao djela. To nije nevaæno jer naslovi u modernom i suvremenom plesu åesto samo zbunjuju publiku. Arhetipski ritmovi nekog imaginarnog primitivnog, bolje reåeno iskon- skog plesa temelj su na kojemu se odvija karusel æivota, ljubavi i umjet- nosti. Kako su plesni izraz i njegova pretpostavljena osnova, unatoå dominirajuñim trzajevima, imanentno baletni, odnosno klasiåni, plesaåi su umjesto u domorodaåke suknjice odjeveni u baletne paåke. Baletni milje obavijen je duhovitom ironijom, u njemu nema poruge i zapravo time Staša Zurovac odaje omaæ svojoj umjetnosti. Pojedine elemente baletne klasike koje koristi on karikirano prelama i transformira u razbarušeni kovitlac plesnog veselja. Spaja i pomiruje razliåite civilizaci- je, razliåite ljubavne parove i sve ih zajedno vrti u areni koja pripada posveñenima, s koje nema izlaza kada se jednom u nju uðe. Staša
Zurovac vodi publiku i svoje plesaåe prema idealu jednog sna koji treba Saša Novkoviñ doæivjeti i dosanjati barem jednom u æivotu ili barem u njegovoj pred- stavi. Na taj naåin nadovezuje se na misli Matsa Eka. Koreograf je odabrao jedanaestoro svojih kolega da zajedno s njim u šest parova iznesu predstavu. Bili su odliåno uvjeæbani i ujednaåeni u brzim sekvencama. Nije im bilo nimalo lako u punih sat vremena intenzivne fiziåke aktivnosti. Svi su pruæili i maksimum glumaåkog izraza, te istakli vlastitu plesaåku i umjetniåku osobnost - Suzana Baåiñ, Elisa Klein, Ersilija Nikpalj, Lovorka Puk-Tomiñ, Ana Samovojska, Mirna Sporiš- Palada, Ovidiu Muscalu, Andrej Barbanov i Alen Gotal, dok su se eksponiranijim zadacima istakli Olja Jovanoviñ-Zurovac, George Stanciu i Staša Zurovac. Izvanrednom uspjehu predstave, koju je zadovoljna i zabavljena publika ispratila ovacijama, doprinjeli su scenografija Dinke Jeriåeviñ, kostimi Katarine Radoševiñ-Galiñ i svjetlo Vladimira Kazde. Tako je HNK u Zagrebu na najljepši naåin obiljeæio Meðunarodni dan plesa - predstavom koja isijava radost i prenosi se na publiku. Mladen Mordej Vuåkoviñ
Olja Jovanoviñ-Zurovac i Staãa Zurovac 67 Orchestra (7) 2003. Tjedan suvremenog plesa 27. maj - 7. jun 2003.
Dvadeseti Tjedan suvremenog plesa poåeo je nastupom skupine Sankai Juku i njihovom predstavom Hibiku - Odjeci iz davnina. U zavodljivim slikama ãto ih nude gledatelju, a koje tematiziraju elementarno, sve je u potpunosti usklaðeno - od pokreta, preko svi- jetla, glazbe, kostima do minimalistiåke scenografije. Pokreti ãestorice izvoðaåa su usporene kretnje, ali nabijene nevjerojatnom koliåinom energije. U osamdesetminutnoj predstavi izveli su niz ritualnih prizora iz nama dalekog i egzotiånog svijeta. Kao jedna od popratnih akcija ovogodiãnjeg jubilarnog Tjedna prireðena je retrospektiva jedne od znaåajnijih umjetnica hrvatske scene suvremenog plesa “Revival KASP/Milana Broã”. Milana Broã je osnivateljica i koreografkinja Komornog ansambla slobodnog plesa (KASP). Ansambl je djelovao u razdoblju od 1962. do osamdesetih godina. Ta slobodna grupa entuzijasta traæila je nove poticaje i oblike plesnog izraza, nastojeñi saåuvati svoju ide- jnu, metodsku i praktiånu nezavisnost. Metoda rada bila im je improvizacija, uz uvaæavanje elementarnih refleksa, sposobnosti i graðe ljudskog tijela. KASP je gostovao na mnogim festivalima u svijetu, dræeñi korak s aktuelnim trendovima. Prvi dio veåeri upoznao nas je s Operom-serijom, komadom iz zadnjeg razdoblja djelovanja ansambla. Ãest plesaåica nastupa samo uz ritam metronoma, iskazujuñi vrhunsku koncentraciju na spoj pokreta i ritma koji ne dopuãta nikakvu slobodu. Drugi dio veåeri pokazao je koreografije ili dijelove koreografija koje su bile kljuåne prekretnice za razumijevanje razvojne linije ansambla i nje- govog izgraðivanja.
Hibiku - Odjeci iz davnina, Sankai Juku Verosimile, ZOO U najboljem druãtvu, Milli Bitterli
Belgijska plesna skupina Theathar Step åiji su ålanovi mentalno retardirane osobe, predstavila se projektom Ook, ãto tematizira snove desetorice plesaåa. Specifiånim plesnim iskazom ocrtali su svoje svjetove iz snova, no i mjesta njihovih dodira sa stvarnoãñu. Belgijsko-ãvicarska plesna skupina ZOO izvela je predstavu Verosimile koreografa i plesaåa Thomasa Hauerta. Predstava je kombi- nacija plesa i teatra u kojoj petoro izvoðaåa govore, pleãu i pjevaju. U nastavku programa mogli smo iz frankofonskih zemalja vidjeti nekoliko razliåitih predstava kojima je zajedniåko bilo ãto su to plesna sola. Ona ne samo ãto su razliåita u muãko-æenskim izvoðaåima-plesaåima, nego i po tematici i plesnom svjetonazoru. Dok je “njezin” ples umjetniåki, uz nuænost specifiåno graðenog tijela kako bi se izvele kretnje, uz veliku pomoñ svjetla, “njegov” je ples koketiranje s estradom, u kojem se viãe paænje posveñuje i nametanju pjesmi lakih nota, nego pokretu. U kazaliãtu Gavella nastupila je koreografkinja i plesaåica Karine Ponties (grupa Dame de Pic - Belgija-Francuska) s predstavom Brutalis u kojoj razotkriva tijelo i vodi nas u srce intimnog i organskog. Tijekom stvaranja predstava nastoji objediniti pojedine osobe s rubnim dogaðanjima, tamo gdje se neãto odvija, otvarajuñi povijest detalja, kodova, igri i ritmova. Njezine predstave istraæuju sveopñi teritorij, ono “izmeðu”, spoj tijela koja se dodiruju, sluåajne jedinke, gubitak, krhka stanja. Predstava prevodi dubine ovih stanja u dislocirani jezik, istovremeno smijeãan i poetiåan, koji pokuãava proãiriti misao, osjeñaj, intuiciju i osjetila. U Zagrebaåkom kazaliãtu mladih predstavio se autor i plesaå Thomas Hauert (grupa ZOO - Belgija-ãvicarska) s predstavom Do you belive in gravity? Do you trust the pilot?. Hauert se, nakon tri grupna djela koje je stvorio s ålanovima svoje plesne skupine ZOO, odluåio okrenuti solo plesnom izrazu kako bi se posvetio istraæivanju novih podruåja. U svom posljednjem dijelu kombinira ples s tekstom i pjesmom. U ovom sluåaju njima se koristi u svrhu istraæivanja utjecaja fiziåkog napora na pjevanje, te odnosa kretnje i glasa. Hauert osobitu paænju posveñuje baladama åiji je autor. Solo se koristi kao pogodan format za eksperiment, ali postoje i drugi razlozi koriãtenja teksta jer predstava istraæuje odnos izmeðu jedinke i svijeta uopñe. Kako reæirati pogled onoga koji promatra samo tijelo, ulazeñi u njegov univerzum, otkrivajuñi ga, pokuãavajuñi ga razumjeti, upoz- navajuñi ga biva opsjednut njime, pretvarajuñi jedno tijelo u drugo - univerzalno, zapitala se koreografkinja Saskia Hölbling i pokuãala to otkriti u predstavi Other Feature. Kako otkriti vlastito tijelo u svim drugim tijelima kao jedno Tijelo? Njezina je inspiraci- ja bila naåiniti predstavu u kojoj ne samo ãto analizira tijelesnost, veñ je otkriva tijekom njegovog evolucijskog razvoja. Ta su se pitanja i problemi odvijali u priliåno dosadnoj gnjavaæi grupe DANS.KIAS iz Austrije, u koreografiji i konceptu Saskie Hölbling, uz sudjelovanje plesaåica-koreografkinja Anne Juren, Heide Kinzelhofer, Moravije Naranjo i Andree Stotter.
Orchestra (7) 2003. 68 Viãestruko talentirana austrijska umjetnica Milli Bitterli iz grupe Artificial Horizon istraæila je vlastitu biografiju. U pomoñ je pozvala åetvoro suvremenih koreografa ãto ih je upoznala tijekom plesaåke karijere, koji su za nju stvorili “po narudæbi skrojena” sola. Od krañih komada Solo sa M. Erlbacher (Christine De Smedt), Kako biti alatka (Christine Gaigg), Jednom bilo odluåeno... (Wendy Houstoun) i Superamasove Billy, Billy, nastala je predstava U najboljem druãtvu, u kojoj je plesala sama - u najboljem druãtvu, sa sobom. Puno gledaliãte Hrvatskog narodnog kazaliãta privukla je predstava Nemesis poznate plesne skupine Random Dance iz Velike Britanije. Koreograf Wayne McGregor stvorio ju je u suradnji sa struånjakom animacije Jimom Hensonom, skladateljem, glazbenikom i kreatorom zvuka Scannerom, video umjetnikom Ravijem Deepersom i dizajnerom rasvjete Lucy Carter. Nemesis istraæuje odnos tijela, ekrana i maãine - izvanzemaljski ples susreñe se sa stvarnoãñu televizije. Na prvom mjestu uoåljiva je vrlo visoka tehniåka spremnost svakog ple- saåa s nevjerojatnom energijom koju koreograf stavlja u funkciju savrãene maãine u nekom nama nepoznatom svijetu. Plesaåi Claire Cunningham, Laila Diallo, Fred Gehrig, Odette Hughes, Léo Lérus, Benny Maslov, Ngoc Anh Nguyen, Matthias Sperling, Hilary Stainsby, Amanda Weaver i Wayne McGregor dali su sve od sebe u zahtjevnoj igri i plesu s umjetnim mehaniåkim ekstremitetima, kojima su vir- tuozno vladali. Ovom je predstavom Random Dance proslavio desetgodiãnjicu postojanja. Ansambl je izveo joã jednu predstavu. Koreograf Wayne McGregor bio je inspirisan zagubljenim i fantastiånim æivotinjama iz knjiæevnosti i glazbe. Redateljski je upravljao s petoro izvanrednih plesaåa skupine Random Dance kako bi ispriåao åarobnu priåu namijenjenu djeci od osam i viãe godina. Slike predstave Alpha od kojih zastaje dah, nevjerojatna glazba pisana po narudæbi te izuzetan ples vodio je gledatelje u svijet koji nisu nikada prije posjetili. Posebna atrakcija ovogodiãnjeg festivala bila je prezentacija kanadske plesne scene pod nazivom Od Vancouvera svijetu na kojoj su se tijekom nekoliko dana predstavljali koreografi i plesaåi iz Britanske Kolumbije. Circa, predstava skupine The Holy Body Tattoo govori o ljubavi i strasti. Upotpunjena je romantiånim tangom. Osnovana 1993. godine, grupa The Holy Body Tattoo bavi se istraæivanjem performativnog jezika koji saæimlje osjeñaj ljudskosti kroz napor, repeticiju, srazmjer i skromnost. Bavi se i multimedijalnim performansom kroz koji istraæuje prirodu ljudske ustrajnosti. Zanimljivo je vidjeti kombinaciju tanga i suvremenog plesa, kao i energiju dvoje plesaåa, Noam Gagnon i Dana Gingrasa koji su ujedno koreografi. Ali, naæalost, oni su ubacili nekoliko numera zabavnog karaktera unutar predstave, kao i dva sola, koji su odskakali od svega ostaloga.
Nemesis, Random Dance Circa, The Holy Body Tattoo Nesakupljeni radovi, Crystal Pite
U nastavku predstavljanja suvremene vankuverske plesne scene nastupila je plesna skupina Kidd Pivot åija je osnivaåica Crystal Pite, inaåe bivãa dugogodiãnja plesaåica Baleta u Frankfurtu. Crystal Pite debitirala je kao koreografkinja joã kao ålanica Baleta Britanske Kolumbije 1990. godine. Kreirala je djela za baletne ansamble kao i za suvremene plesne skupine Alberta Ballet, Ballet Jorge, Les Ballet Jazz de Montreal. Kasnije koreografira i za plesaåe koji djeluju kao samostalni umjetnici. Predstava Nesakupljeni radovi (Uncollected Work), premi- jerno izvedena u Essenu u Njemaåkoj, sastoji se od dva dijela. Tema svakoga dijela je borba autora, pisca, s likovima ãto ih je stvorio u svo- jim romanima. Uz koreografkinju Cyrstal Price, inaåe vrlo dobru plesaåicu, nastupila je Cori Caulfield koja se dvije veåeri prije predstavi- la svojom vlastitom predstavom. U cjeloveåernjem nastupu predstavili su se koreografi Karen Jamieson i Joe Laughlin. Godine 1983. osnovala je svoju skupinu Karen Jamieson Dance Company. Umjetnica svoj rad temelji na umjetnosti kanadskih Indijanaca. U predstavi Ritual Passage zajedno s joã dvoji- com plesaåa Alvinom Tolestinom i Wenom Wei Wangom predstavila je ritualne obiåaje tog djela svijeta. Tijekom predstave puno je ljudi napustilo dvoranu, pa je ãteta ãto nisu mogli vidjeti sljedeñi nastup Joa Inka. On je u Zagrebu nastupio s novim solom Lijevo. Predstavio se simpatiånom koreografijom za koju bi se moglo reñi da je “ples u dvoje” jer mu je partner jedna ãalica. Iz Kanade je stigla i skupina Battery opera. Njezini umjetniåki direktori Lee Su-Feh i David McIntosh stapaju utjecaje novog i starog svije- ta kako bi stvorili postmodernistiåko djelo koje se koristi jezikom teatra, plesa i performansa. Njihov rad objedinjuje estetiku i tradicije Istoka i Zapada. Battery opera je nastupila s predstavom Gledatelj, inspiriranom borbama pijetlova. Na Tjednu je odræana prezentacija knjige Korpografije: 20 godina Tjedna suvremenog plesa, izdane uz jubilej Tjedna suvremenog plesa. Uredila ju je Nataãa Govediñ, a sastoji se od åetiri dijela - Tjedan suvremenog plesa: selekcija i organizacija, Glasovi iskustva: koreografi i umjet- nici plesa o Tjednu plesa, Retro/Intro, i Åitanje plesa. Knjigu je u tisuñu primjeraka izdao Hrvatski institut za pokret i ples. U cjelini, 20. Tjedan suvremenog plesa trajao je predugo. Bolja selekcija uåinila bi ga zanimljivijim. Prijaãnjih godina Tjedan je posjeñiva- lo viãe ljudi koji nisu povezani s plesom. Kanadska, odnosno vankuverska plesna scena nije donijela niãta naroåito. Poluprazne dvorane i napuãtanje predstava od strane publike svjedoåi o neuvjerljivosti utemeljenosti umjetniåkih zamisli i realizacija pojedinih autora. O tim bi stvarima Tjedan suvremenog plesa trebao povesti raåuna kako bi se nastavila njegova respektabilna tradicija. Mladen Mordej Vuåkoviñ
69 Orchestra (7) 2003. Gostovanje Ansambla za mlade trupe Introdans u HNK 18. maj 2003. Ugodno iznena|enje
Od 1971. godine kada je osnovan, ansambl Introdans razvio se u jednu od najve}ih i najaktivnijih baletnih grupa u Nizozemskoj. Krajem osamde- setih godina unutar ansambla pokrenut je Introdans ansambl za mlade, namijenjen upoznavanju školske mlade`i s poznatim djelima iz riznice suvremenog plesa kao i s djelima specijalno nastalim za taj ansambl. Introdans ansambl za mlade gostovao je u Istarskom narodnom kazalištu u Puli i s dvije predstave u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. Gostovanje je organizirala Hrvatska glazbena mlade` koja povremeno ugod- no iznenadi ovakvim programima, kao što je svojedobno bilo gostovanje Mladog francuskog baleta.
Repertoar baletnog ansambla Introdans je suvremen. Razli~iti koreografi stvaraju balete u zabavnom, har- moni~nom stilu, u kojima se klasi~ni i liri~ni elemen- ti kombiniraju s modernim tehnikama. Umjetni~ki ravnatelj Ton Wiggers vodi ansambl tridesetak godi- na, za što je primio odlikovanje Viteza reda nizozem- skog lava. Isti repertoarni odabir njeguje se u Ansamblu za mlade koji je u rujnu 1989. godine (kao nezavisan odjel) osnovao Roel Voorintholt. On producira pred- stave za djecu i mlade` kroz Introdans ansambl za mlade i posebni odjel Introdans obrazovanje koji organizira plesne radionice u školama. Prikazani program Superstars na najbolji na~in po- dr`ava na~elo “mladi za mlade”. Osim što je program namijenjen mladima, njega izvode mladi plesa~i na po~etku profesionalne karijere. Njih dvanaestoro okupilo se u ansamblu s raznih strana svijeta, od Nizozemske, Francuske, Španjolske, Italije i Njema- ~ke, do Kanade, Australije i Japana. Program se sastoji od šest to~aka djela najpoznatijih koreografa mod- ernog baleta današnjice. Pokazuje kako mladi plesa~i mogu i te kako dobro igrati modernu igru nakon sa- vladane klasi~ne tehnike. Camille Andriot, Laura Be- rghuis, Antonio Chamizo, Danilo Colonna, Tyler Gled- hill, Mendy Kunz, John Sandusky, Emanuele Soavi, Nao Tokuhashi, Yusuke Tsutsumi i Karin Lambrechtse imali su priliku ista}i se u pojedina~nim solima kao i grupnim igrama. Izveli su kra}e koreografije Ajakaboembie Hansa Van Manena, Jeu Patricka Delcroixa, Palimpsest I Tona Wiggersa, Psycho Killer Daniela Ezralowa, jedan stav- ak Simfonije in D Jirija Kyliana i Omotnicu Davida Par- sonsa. To je odli~an odabir modernih koreografija. One su dobro poznate, neke od njih gotovo kultne, koje su pored tehni~kih zahtjevnosti i vrlo duhovite. ^lanovi ansambla sve su korektno izveli, ali je njihovoj mladosti to bio još uvijek prevelik zalogaj. Iako raspo- la`u kvalitetom plesne tehnike, oni još interpretativno ne mogu izraziti pravi duh pojedinih koreografija. No,
Erwin Olaf njihova mlada publika dobila je odgovaraju}u infor- maciju o modernom baletu, a njihov entuzijazam i `ar plesa nije mogao nikoga ostaviti ravnodušnim. Mladen Mordej Vu~kovi}
Orchestra (7) 2003. 70 Hrvatska/Rijeka
Peer Gynt, premijera Baleta Hrvatskog narodnog kazaliãta Ivana pl. Zajca 24. januar 2003. U znaku velikog napretka
Uzbudljiva putovanja Peera Gynta, nordijskog junaka faustovskih obiljeæja u dram- skom spjevu Henrika Ibsena i njegova nezaustavljiva suluda lutanja u potrazi za vla- stitim æivotom, pronaãla su i svoju glazbenu interpretaciju u opusu najslavnijeg norveãkog skladatelja Edvarda Griega. Griegovu glazbu za Ibsenovu dramu pre- uzela je baletna scena, nalazeñi u snazi njenog emotivnog nadahnuña snagu ple- snog izraza. Rijeåki balet postavio je Peer Gynta joã 1957. godine u koreografiji Maksa Kirbosa. Za ovim delom posegnuo je koreograf i redatelj, te ravnatelj Baleta Hrvatskog na- rodnog kazaliãta Ivana pl. Zajca u Rijeci Slavko Pervan i to u trenutku kada su se oko baleta kod nas uskomeãali duhovi u propitivanju treba li Hrvatskoj balet i ko- liko baletnih ansambala. I kada se takva pitanja postavljaju, najbolje je odgovoriti sa scene i dometom predstave dati pozitivan odgovor. Rijeåki baletni ansambl po- kazao je velik tehniåki napredak poslije proãlosezonske Esmeralde, pojaåan je no- vim ålanovima, a predstava je ostvarena, uz pomoñ ålanova baletnog studija, go- tovo iskljuåivo vlastitim snagama. Bio je potreban tek jedan gost, prvak Baleta HNK u Zagrebu Svebor Seåak, a meðu rijeåkim balerinama, koje su do sada plesa- le u ansamblu, pojavilo ih se nekoliko sa solistiåkim potencijalom koji treba dalje njegovati i razvijati. Libreto za predstavu prema Ibsenovom spjevu napisao je Darko Lukiñ, a Slavko Pe- rvan je koristio jedanaest od viãe od dvadeset Griegovih glazbenih stavaka. Treba odmah istaknuti odliånu glazbenu izvedbu orkestra Rijeåke opere pod ravnanjem Nade Matoãeviñ. Slavko Pervan stvorio je teåan dramaturãki tijek koji logiåno slije- di Peer Gyntov put u propast, egoistiåan put satkan od ispraznih zadovoljstava i bogatstva, koji ne primjeñuje druge i koji se ruãi u scenskom prikazu potonuña brodova, vrlo dobro rijeãenom pomoñu projekcija i svjetla. To predstavlja Peer Gy- ntov krah i poåetak njegovog puta prema smrti. U koreografskom smislu naroåito su se isticali svi plesovi naslovnog junaka s part- nericama. Svaki ples imao je odgovarajuñi karakter i emotivni izraz. Neãto manje su uspjeli ansambl prizori (npr. arapski ples), a naroåito ples ãumskih biña trolova koji je jednako podsjeñao na ples malih ðavola u Ðavo na selu. Za razliku od toga, prizor vjenåanja (u prvom åinu) bio je uspjeãan i efektan. Scenografiju Dalibora Laginje izvrsno je upotpunjavalo svjetlo Denija Esniña, doåaravajuñi uz pomoñ pro- jekcija raznolike ambijente Peer Gyntovih putovanja. Izbor prikladnih kostima na- åinio je Slavko Pervan. Svebor Seåak sjajno je zaokruæio lik Peera Gynta. Neprestano na sceni, obavio je velik i zahtjevan zadatak, u donoãenju raznih psihiåkih stanja. Predoåio je silinu Peer Gyntova ega u uzimanju svega ãto æeli bez obzira i ograda. Tek je smrt majke Aase, u uvjerljivom tumaåenju Elene Pichler, izazvala u njemu bol, a konaåni smi- raj poslije lutanja - spoznaja o izgubljenoj ili, bolje reåeno, propuãtenoj ljubavi iskrene Solveig. Djevojka Solveig obiljeæava poåetak i kraj Peer Gyntovih putovanja. Anna Pono- mareva pokazala je u toj ulozi veliki napredak. Postala je sigurnija, oslobodila se, usavrãila tehniku. Bila je ugodno iznenaðenje, u pravoj ulozi za nju. Irina Köteles, u ulozi mladenke Ingrid izraæajno se i snaæno nametnula plesnom sigurnoãñu. Oxana Brandiboura bila je kao uvijek vrlo sigurna u ulozi Anitre kñeri beduinskog kralja. Anka Popa, do sada ålanica zbora, imala je solistiåki debi u ulozi Djevojke u zelenom. Solidnim nastupom pokazala je potencijal za daljnje napredovanje. Cijeli ansambl, s muãkim dijelom u epizodnim ulogama, dobro je obavio postav- ljene zadatke. Predstava je u cjelini bila uspjeh rijeåkog baletnog ansambla, koji nikako da dobije dovoljno prostora za rad koliko zasluæuje. Doista je ãteta sputa- vati ansambl s tako malo predstava na repertoaru i ne omoguñiti mu da diãe i ple- ãe punim pluñima. Per Gint, Irina Koteles, Svebor Seåak Mladen Mordej Vuåkoviñ 71 Orchestra (7) 2003. Hrvatska/Svetvin~enat
Festival plesa i neverbalnog kazališta 18 - 22. jul. 2003.
Thoss i mnogi drugi
Maleni istarski gradiñ Svetvinåenat ponovo je po åetvrti put otvorio svoje prostore umjetnicima åiji je scenski izraæajni jezik neverbalan. Festival plesa i neverbalnog kazališta snaæno je oæivio taj gradiñ. Promjene se primjeñuju iz godine u godinu. Festival je probudio duh gradiña, doveo goste i ispunio nje- gove raznolike prostore zanimljivim dogadajima. Festival se ove godine proširio åak na pet dana trajanja. Velika zasluga za sve ovo pripada utemeljiteljici i umjetniåkoj ravnateljici festivala Snjeæani Abramoviñ. Na sveåanom otvorenju nastupila je trapezistica Penelope Hausermann iz Francuske. Uz zvuke glazbe Benjamina Rittera izvodila je, ili ako baš hoñete, plesala je u zraku koreografiju, ... I njezin krotitelj zmija... Trapez je bio postavljen na prostoru “ispred kaštela”, tj. u “zlinji”, nekadašnjem pojilu, prostoru veliåine manjeg nogometnog igrališta, idealnom za cirkuserijske priredbe Festivala. U nastavku veåeri nastupila je plesna skupina Trafik (Tranzicijsko-fikcijsko kazalište) s predstavom Hodaå. Trafik je nezavisna kazal- išna produkcija nastala 1998. godine u Rijeci koja istraæuje razliåite umjetniåke forme. Okosnica pred- stave je æivot rijeåkog pjesnika Janka Poliña Kamova i njegova opsesija hodanjem. Veåer se završila kon- certom Ane Rucner koja je izvela skladbe Rudolfa Matza na svojem, u posljednje vrijeme vrlo popu- larnom, elektriånom violonåelu. Dan nakon otvorenja nastupila je Plesna trupa Stephana Thossa iz Hanovera. U Svetvinåentu je Thossova trupa izvela dvije koreografije. U koreografiji Andjeo i vrag na glazbu Stevea Reicha, Thoss suåeljava dva pola ljudskog postojanja. Pri tome se crno i bijelo, odnosno negativ i pozitiv, pribliæuju, spajaju, postav- ljajuñi pitanje gdje je granica, i da li je uopñe ima. Maša Kolar (Andjeo) i Zoran Markoviñ (Vrag) osebu- jnim su plesnim jezikom velikih tehniåkih zahtjeva, snagom i energijom, ostvarili to suåeljavanje, uz manji doprinos ostalih ålanova trupe. Koreografija Bellulus u podjednakoj mjeri angazira svih deset ålanova trupe. Stephen Thoss koristi neke od najpoznatijih i najpopularnijih opernih arija i melodija za pomalo parodiåan prikaz tradicionalizma. Ako je za njega cijelo kazalište umobolnica, opera je odjel za neizljeåive sluåajeve. Thoss u svojim kore- ografijama podstiåe istinski fiziåki i psihološki duh pokreta, a osobnost plesaåa povezuje svojim kore- ografskim nadahnuñem. Zato su komiåne plesne sekvence ozbiljan izraz njegova pogleda na pojavu ili problem što ga zaokupljaju. Treñi dan festivala bio je u znaku Compagnie Krassen Krastev iz Švicarske koja se predstavila s dvije pred- stave. Zapoåela je predstavom Moguñnost vješanja. Troje plesaåa ispituju pokretom medusobne odnose i situacije u prostoru, s obzirom da dijelovi scenografije vise u zraku. Nakon nastupa plesne skupine BADco s predstavom Solo me, u kojoj su Pravdan Devlahoviñ i Nikolina Pristaš izveli svoja sola, Compagnia Krassen Krastev izvela je svoje drugo djelo Uporišta, u kojem plesaå pleše sa svojom sjenom. Åetvrte veåeri predstavila se kompanija Lapsus Dansa Theatre iz Španjolske s predstavom In situ koja je nastala iz improvizacije. Multimedijsku predstavu Haljine 4 koja istraæuje odnos plesa i drugih medija/umjetnosti, izvela je hrvatska skupina Ilinkt. Posljednjeg dana Festivala nastupili su plesaåica Zrinka Šimiåiñ i skulptor Denis Tricot. Španjolska ple- saåica i koreografkinja Sol Pico u svojoj predstavi Poljubi me, kaktusu, koristeñi kombinaciju raznih pleso- va i glume te uporabom neobiånih rekvizita, osvojila je sve simpatije publike. Mlada kazališna skupina TRIKO iz Zagreba (koja istraæuje akrobatiku kao kazališni medij), predstavila se predstavom Æaba koja je htijela postati vol. I na kraju, videli smo Slovenca Matjaza Fariåa sa svojim solom pod nazivom 3.olo koji ispituje znaåenje tijela. Odræane su plesne radionice improvizacije Alexisa Eupierrea (Španjolska) i kompozicije Ive Horvata (Hrvatska). Uz raznolik program, mnoštvo publike i gostiju, åetvrti Svetvinåenatski festival vodio je brigu i o educiranju mladih poklonika plesa i neverbalnog kazališta. Mladen Mordej Vuåkoviñ
Orchestra (7) 2003. 72 Italija/Rim
Balet Romeo i Julija, u izvoðenju Teatro dell’Opera iz Rima 11. jul 2003.
I baletski putevi vode u Rim
Leto u Rimu ni u jednom smislu nije sasvim obiåno godišnje doba. Lepota vam odu- zima dah na svakom koraku. Uprkos natprirodnim vruñinama (spram kojih je u Beogradu hladovina) i opsadnog stanja usled košnice turista, Rim je raj za za- ljubljenike umetnosti i veoma zanimljivo mesto za ljubitelje baleta. Rim (kao i veñi- I u drugim gradovima na zapadnoevropskih gradova kojima se, nakon ovog Belefa, moæda moæe pridodati Italije igralo se ovog leta. i Beograd) odræava domañu i stranu nezasitu publiku u top formi i tokom uzavrelih Tako je u Firenci, u okviru letnjih meseci. A kako je u Italiji sve atraktivno, tako je i prikazivanje baletske pred- interesantnog i stave jedan nezaboravni doæivljaj. raznovrsnog festivala igre, gostovao Hulio Boka s Ovog leta moglo se uæivati u baletu Romeo i Julija, u koreografiji Dæona Kranka (1927- trupom Ballet Argentino & 1973), u izvoðenju baletskog ansambla Teatro dell’Opera iz Rima (kojim rukovodi Orchestra, zatim meksiåka velika Karla Fraåi). Balet je izveden nekoliko puta sredinom jula, pod vedrim ne- trupa savremenog plesa bom, u nestvarnom ambijentu Terme di Caracalla, najbolje oåuvanom antiåkom ter- Delfos Contemporary malnom kompleksu iz 216. godine naše ere. Osvetljene zidine koje izazivaju stra- Ballet, kao i Les Ballets hopoštovanje, palme i rimske pinije, zrikavci, zvezde, Prokofjev, nemoguña ljubav... Jazz iz Montreala… Sve bilo je magija. Zanimljivo je da je u Što se samog baleta tiåe, menjalo se više podela u zavisnosti od dana izvoðenja. Tako Veneciji, u okviru Bijenala, je 11. jula 2003. godine Juliju igrala predivna Anjela Kuznjecova (Laura Komi / Gaia po prvi put odræan Strakamore), Romea Rikardo di Kosmo (Mario Maroci / Igor Jerba), Merkucija Ale- Meðunarodni festival sandro Tiburzi, a Tibalda Mauro Muri. savremenog plesa, na Anjela Kuznjecova je roðena u Permu, u Rusiji, gde je u sedamnaestoj godini zai- temu Body<—>City, tj. o grala u baletskom ansamblu Nacionalnog teatra, a veñ u devetnaestoj je postala so- odnosu ljudskog i lista i igrala s Vladimirom Vasiljevim, Jekaterinom Maksimovom i Ninom Ana- urbanog, åoveka i grada, niašvili. Od 2001. godine angaæuje je Karla Fraåi u rimskom Teatro dell’Opera gde tela i tehnologije, koji uti- igra glavne role u Uspavanoj lepotici, Vojceku, Silfidama... åu jedno na drugo i Kuznjecova je umetnica koja je obdarena svim vrlinama vrsnog igraåa - preciznom meðusobno se prepliñu. i zavidnom tehnikom, lakoñom, oåaravajuñom pojavom. Njen partner, izvanredni Festival je otvorio Rikardo di Kosmo, inaåe prvi igraå Teatro dell’Opera, 2001. godine proglašen je za Frederik Flaman sa svojom najboljeg baletskog igraåa Italije. Radio je sa Rudolfom Nurejevim, gostovao u mno- kompanijom gim evropskim i italijanskim trupama (meðu kojima je i Aterballetto), radio balet Charleroi/Danses-Plan K. Spartak s Jurijem Grigoroviåem, reåju, ostvarivao snove svakog mladog igraåa. Ceo Uåestvovale su i trupe iz doæivljaj su upotpunili predivni, raskošni kostimi i, naravno, besprekorno izvoðenje Holandije, Engleske, baletskog ansambla i orkestra Teatro dell’Opera. Stekao se utisak da igraåi mogu Francuske, Ãpanije i mnogo više nego što je koreografija zahtevala. Kanade. Festival je Usput, i jedna zanimljivost - otmena rimska publika, u kojoj su strani turisti bili ma- zatvoren prezentacijom njina, aplaudirala je nakon svake scene, što su igraåi i zasluæili, mada je to svakako Stephen Petronio bilo malo åudno. Company i Dæona Dæaspersa, koji se po prvi Treba spomenuti da je Dæon Kranko prvi put postavio balet Romeo i Julija na ostrvu put predstavio italijanskoj San Giorgio u Veneciji davne 1958. godine. Ne samo da je ta koreografija proslavila publici kreacijom samog Kranka, veñ je obeleæila i celokupnu karijeru tada dvadesetjednogodišnje Kar- Giant Empty. le Fraåi, kojoj je Julija bila prva glavna rola. Mala anegdota. Dok su radili, Dæon je Karlu u Milanu više puta vodio u bioskop udruæenja Italija-SSSR da pogleda snimak ovog baleta, i to s Galinom Uljanovom u ulozi Julije. Govorio joj je: Uåi! Uåi! Karlina! Gledaj, dobro gledaj! Pošto je u godinama koje su usledile postala prva dama italijan- skog baleta, oåigledno je da je Karla Fraåi poslušala savet! Izvoðenje baleta Prokofjeva ovog toplog leta na Mediteranu, bilo je zaista jedinstven i magiåan doæivljaj. Dok su na nebu treptala jedva vidljiva svetla aviona, na sceni se odigravala renesansna priåa, i to usred ruševina starog Rima, s poåetka prvog mi- lenijuma. Dah tri epohe u jednoj rimskoj veåeri bila je prava poslastica za ljubitelje baleta. Marijana Komljenoviñ
73 Orchestra (7) 2003. Kanada/Toronto
Nacionalni balet Kanade sezona 2003.
Labudovo jezero
Pored originalnih koreografskih radova, kanadski ko- reograf Dæejms Kudelka u svom opusu ima i nekoliko sopstvenih viðenja velikih dela baletske umetnosti. Do sada je koreografisao balete Krcko Oraãåiñ (1995) i La- budovo jezero (1999) i planira da svojom verzijom Uspa- vane lepotice zaokruæi ciklus obrada klasiånih baleta Åajkovskog. Njegovu interesantnu interpretaciju Labudovog jezera karakteriãe pokuãaj da priåu osavremeni zadræavajuñi suãtinu klasiåne verzije. Kudelka je poãtovao tradicio- nalistiåki pristup, ali je i u krañim naznakama oslikao surovu realnost klasnog druãtva. U njegovoj verziji Åarobnjak Rotbart upravlja åitavom radnjom i poigrava se sudbinama ostalih likova. Princ, razoåaran dekadencijom svog staleæa, jedinu utehu nalazi u eskapizmu i otkriñu sveta zaåaranih labudova. To tumaåenje, i pored logiåne zamisli, ponegde zapada u zamke stilskih neusklaðenosti (scene su na momente romantiåne a na momente nepotrebno opisne i natu- ralistiåke, kao ona u zavrãnici prvog åina u kojoj je scena grupnog silovanja devojke za zabavu). Koreografska reãenja su najzanimljivija u drugom i ået- vrtom åinu. U drugom je redosled igara prilagoðen ori- ginalnom rasporedu muziåkih numera zadræanim iz pr- ve moskovske verzije Åajkovskog. Kudelkin prefinjen koreografski dar je uspeãno izraæen u deonicama u koji- ma ostaje dosledan tradicionalnoj estetici Labudovog jezera. U treñem åinu åetiri solo igre za neveste-kandi- datkinje zamenjuju karakterne igre iz razliåitih zemalja. Koreografija duetne igre Odilije i Princa zadræana je iz verzije Petipa. U vizuelno besprekornom åetvrtom åinu Kudelkino tumaåenje ne ostavlja puno prostora za opti- mizam - u dramatiånom finalu izdaja ljubavi ne biva op- roãtena, Princ i Åarobnjak ginu u borbi, a Odeta, koja je- dina preæivljava, ostaje veåno zarobljena u telu labuda. Ovogodiãnji debitantski duo Gijom Kote (Zigfrid), He- der Ogden (Odeta / Odilija) i Kristofer Bodi (Rotbart) je izuzetno dobro ocenjen po kriterijumima ovdaãnje kri- tike. Ipak, moj je utisak da je neosporno talentovana ig- raåica Ogden joã uvek balerina sa premalo iskustva za takvu ulogu. S druge strane, iako vrlo mlad, Gijom Kote je bio skoro savrãen izbor za ulogu Zigfrida, jer je kroz åistu igru uspeãno preneo emotivnu dramu i romantiåni karakter glavnog junaka. Cylla von Tiedemann
Labudovo jezero, Heder Ogden i Gijom Kote
Orchestra (7) 2003. 74 Tristan i Izolda
Dugooåekivana premijera celoveåernjeg baleta kanadskog koreografa Dæona Alina (John Alleyne) Tristan i Izolda u vizuelnom smislu uspelo je ostvarenje. Rad je nastao kroz saradnju koreografa, scenskog dizajnera i kostimografa Kim Nilsen, kao i autora originalne muzike Majkla Buãnela i Ovena Anderhila.Teænja koreografa da kroz neoklasiånu igru prikaæe åuvenu ljubavnu priåu rezultirala je vizuelno lepom ali naæalost neujednaåenom predstavom. Preovladavale su priliåno nerazreãene deonice u samoj koreografiji kao i u obradi libreta. Igraåi u glavnim ulogama bili su izvanredna Gre- ta Hodækinson, koja je po mom miãljenju svojom igrom i glumaåkom interpretacijom iznela celu predstavu. Kristofer Bodi, odabran za ulogu Tristana, te veåeri nije pokazao sposobnosti i snagu koja je potrebna za igru u tehniåki zahtevnoj glavnoj ulozi.
Dragulji
Balanãinovi Dragulji su po prvi put u Nacionalnom baletu izvedeni s izvesnim novim produkcijskim detaljima. Luksuzni kostimi dizajni- rani su po originalnim radovima Karinske iz 1967. Suzan Farel, koja je igrala originalnu postavku Dijamanta ponovo je boravila u To- rontu i uåestvovala u postavljanju baleta. Dominantni utisak je da su razliåite igraåke podele u celini istakle razliåite delove baleta. Smaragde, balet na muziku G. Forea, odliku- je rafinirana atmosfera i stil francuske ãkole koji je Balanãinu poslu- æio kao nadahnuñe. Uloge su dobro interpretirali iskusni igraåi Mar- tin Lami i Reks Harington (Prvi par) i izuzetna Rebeka Rimzi (Druga solistkinja). Virtuozni Rubini, u kojima muzika Stravinskog magiåno evocira dæez i atmosferu ameriåkih mjuzikla, åesto su omiljeniji kod publike. Vrlo razliåite interpretacije dveju igraåkih podela ostavile su potpuno drugaåije utiske. U jednoj je, zahvaljujuñi maestralnom izvoðenju Gijoma Kotea, muãkarac glavni junak baleta. Heder Ogden, kao nje- gova partnerka, i Rebeka Rimzi (ovoga puta u ulozi Visoke devojke) bile su odliåan pandan “mangupski” razigranom igraåu. U drugoj postavi balet je preuzela Siao Nan Ju u izvanredno koketnom tumaåenju Visoke devojke, dok standardno dobri igraåi Aleksandar Antonijeviñ i Greta Hodækinson naæalost nisu bili spremni da (poneã- to rizikujuñi) “zaåine” svoje interpretacije. U Dijamantima je glavna æenska uloga u prve dve podele poverena balerinama koje su u proteklih nekoliko godina blisko saraðivale sa Suzan Farel. Åan Hon Go, liriåna primabalerina mekih i preciznih lin- ija, odigrala je ulogu zanimljivo, ne upadajuñi u zamku da inter- pretaciju svede na redizajniranu balerinu tipa Petipa. U drugoj po- deli, Dæenifer Furnije, reðe svrstavana u red preciznih klasiånih ig- raåa, kroz individualistiåku interpretaciju ostvarila je veoma za- nimljivu ulogu, potvrðujuñi da je Balanãinova koreografija najbolja kada joj se pristupa sa slobodom i ãirinom. Svakako je vaæno istañi igru Gijoma Kotea koji je kao partner Åan Hon Go ponovo sasvim ra- zumeo nestereotipnost figure muãkog partnera u ovoj Balanãinovoj koreografiji. Tamara Tomiñ-Vajagiñ
Dragulji, Rebeka Rimzi
75 Orchestra (7) 2003. Serijal/Festival World Moves 2003.
Ãerkaui Itoh i
Otkrovenje ovogodišnjeg serijala World Moves, za mene, jeste trupa japan- Sidi Larbi Cherkaoui skog igra~a Kima Itoha koja je osnovana 1995. godine. Itoh koji je ponekad okarakterisan i kao “bad boy” buto pokreta ve} je 2000. godine gostovao u Kanadi. Belgijska trupa Les Ballets C de la B koja je prikazala novi rad Foi (Vera) Sidi Sada je predstavio dva rada. Prvi, stariji, I Want to Hold You (2000) bio je Larbi Šerkauia, poznata je jugoslovenskoj publici sa našeg Bitefa 2001. godi- Itohova kontemplacija na temu me|uljudskih odnosa. Naro~ito se zabavljao ne. Osnova ove nove anga`ovane predstave (opisane kao “srednjovekovna odnosima muškaraca i `ena i ve~itom temom tra`enja tu|eg prisustva. To je savremena opera”) jeste spoznaja da svako u `ivotu pokušava da iza|e na kr- ~inio grade}i kompleksnu koreografsku sturkturu od buto pokreta, baleta i aj sa zidovima, bilo to u realnom ili introspektivnom svetu. Šerkaui ispituje in- dens-teatra. dividualne reakcije i odnose ljudi prema unutrašnjim ili spoljnim barijerama. Drugi prikazani Itohov rad bila je koreografija Dead and alive–Body on the Scena na kojoj se odvija radnja veoma je klaustrofobi~na i njom dominira vi- Borderline (1996). Smatram je izuzetnim ostvarenjem koje na najbolji na~in soki zid koji u blagoj dijagonali preseca pozornicu i ostavlja vrlo malo prosto- svedo~i o talentu ovog japanskog umetnika. Taj nagra|ivani provokativni rad ra za igra~e. je Itohovo dirljivo ali na momente komi~no sagledavanje teme konformizma Scene koje se tu odvijaju predstavljaju previranja i li~ne drame grupe ljudi savremenog ~oveka. Njegova ideja polazi od intelektualne otupelosti koja je povezane nekom savremenom apstraktnom katastrofom. Osamnaest igra~a odlika savremenog društva a koju Itoh nalazi i u japanskoj tradiciji – koncep- i muzi~ara na sceni, kao pripadnici raznovrsnih kulturnih nasle|a predstav- tu samodisipline koja je po njemu jednaka nedostatku kriti~nog razmišljanja. ljaju raznovrsna iskustva multikulturalnog savremenog sveta. Šerkaui im u Koriste}i jednostavan i efektan dizajn i osvetljenje s umesnim ose}anjem za ovoj predstavi pru`a priliku da se doka`u i kao podjednako talentovani igra~i, skulpturalnost koreografije, Itoh pokušava da odgovori na pitanje – ko je u glumci, vizuelni umetnici, perkusionisti ili poliglote. stvari “`iv”. Gledalac se na kraju predstave ose}a izmoreno, ali to jeste namera kore- Muzika Mendelsona i Ravela ispunjava potpuno praznu i zamra~enu scenu, ografa i poruka predstave – svi smo vrlo bliski, ~ak i kada nam se ~ini da se gde pa`nja posmatra~a biva prikovana za tri potpuno naga muška igra~a ~ija veoma razlikujemo i da nas tu|e nevolje ne doti~u. Tako|e, svi u~estvujemo su tela osvetljena jednostavnim snopovima svetla. Oni se minucioznim pokre- u doga|anjima savremenog sveta bilo kao direktni u~esnici, bilo kao svedo- tima vrlo usporeno i potpuno sinhronizovano okre}u oko svojih osa pod- ci (ili gledaoci televizijskih vesti) i to u~eš}e nam iscrpljuje veliku energiju. Iako se}aju}i tako na skulpture u tradicionalnom muzejskom prostoru. Kim Itoh, Šerkaui ne nudi odgovore, Foi postavlja va`na pitanja i podse}a nas na li~na ~etvrti igra~ osvetljen crvenim reflektorskim svetlom, polako puze}i, kre}e se osetljiva iskustva. paralelno s planom scene. U završnoj sceni ostaje potpuno sam i tada vrlo bli- Tamara Tomi}-Vajagi} zu gledališta, izvodi solo u najboljoj buto tradiciji – umotan u tkaninu iz koje pokušava da se iskobelja metafori~no objašnjavaju}i pokušaj savremenog individualca da izrazi samosvojni glas.
Orchestra (7) 2003. 76 Završna godišnja priredba Nacionalne baletske škole Cylla von Tiedemann
Avanture u klasicizmu, kor. Matjaš Mrozevski
Ovogodišnja tradicionalna sveåanost Nacionalne škole odræana je izmeðu 20. i 24. maja 2003. godine u Torontu. Direktorka škole Mejvis Stejns se u svom uvodnom obrañanju publici osvrnula na objektivne teškoñe u kojima se Toronto kao grad našao ove godine i pozvala gledaoce da se okrenu ovakvim kulturnim dogaðanjima, naroåito mladim umetnicima åiji su entuzijazam i ljubav prema umetnosti uvek lekoviti. Mejvis Stejns je objasnila i da je repertoar (baš kao i proteklih godina) izabran tako da najbolje prikaæe svestranost igraåa koja se neguje u ovoj školi. Istakla je presudnu vaænost pripremanja igraåa za uslove u kojima ñe se nañi u potrazi angaæmana bilo gde u svetu danas. Program koncerta se sastojao od åetiri stilski razliåita dela. Na poåetku je predstavljen premijerni rad Avanture u klasicizmu (Adventures in Classicism), neoklasiåni balet na muziku Mocarta u koreografiji bivšeg uåenika škole Matjaša Mroæevskog. Nakon toga prikazan je duet iz Uzaludne predostroænosti (La Fille mal gardée) koju je po koreografiji Petipa postavio Seræ Stefanski. Sledeñi deo programa, komad Lara Luboviåa iz 1978. godine Zvezda Severnjaåa (North Star), na interesantan naåin je postavila njegova bivša igraåica i profesor škole Pegi Bejker. Kao finalni komad veåeri izveden je savremeni komad Pyrrhic Dances II holandskog koreografa Tora van Šajka (Toer van Schayk) kreiran 1978. godine. I ove godine podjednako zapaæeni bili su svi uåenici razliåitih razreda škole koji su igrali jedni pored drugih u istim baletima. To je utisak samo s premijerne veåeri, jer je kao i obiåno vrlo teško bilo nañi ulaznice za završnu sveåanost škole. Izuzetno me je impresionirala zrela magnetiåna interpretacija uåenice završnog razreda Šarlot O’ Daud (koja je maestralno izvela Prvi solo iz Luboviåeve Zvezde Severnjaåe). Osim nje, mlada balerina Dæina Savela prikazala je åistotu linije i suptilan rad ruku, a vrlo harizmatiåni igraåi bili su i Luiza Rašedi i Arik Vels. To što je najlepše jeste da uåenici iz godine u godinu, pored neosporne tehniåke spremnosti, kao ansambl dosledno pokazuju i skladnost i entuzijazam za igru. Uæivanje je videti mlade igraåe koji bez vidljive treme i “gråa” igraju na sceni. O kvalitetu i stilu ove škole svedoåe uoåljiva sloboda izraza i širina pokreta, koji nipošto nisu na raåun tehniåke preciznosti. Pozitivan utisak ostavlja i raznovrsnost fiziåke kon- stitucije igraåa, što svakako svedoåi o pozitivnom pedagoškom pristupu koji se neguje u ovoj baletskoj ustanovi. Tamara Tomiñ-Vajagiñ
77 Orchestra (7) 2003. Nacionalna baletska ãkola Balet za odrasle, profesor Robert McCollum
Probuditi ljubav prema igri
Dok ãirom sveta struånjaci odræavaju konferencije o umet- Po sopstvenom priznanju i MekKolum se u balet zaljubio niåkoj igri traæeñi naåin da se publika prikloni toj vrsti umet- kasno. Otkrio ga je u devetnaestoj godini, kada je kao mladi nosti, u Torontu se u Nacionalnoj baletskoj ãkoli, pored ãkolo- glumac s prijateljicom doãao na jedan åas. Strastveno je vanja buduñih mladih profesionalaca, na nesvakidaãnji naåin poåeo da odlazi na åasove baleta i zbog izuzetne upornosti i posredno pomaæe “regrutacija” novih poklonika baletske talentovanosti za pokret (i, kako sâm kaæe, zbog toga ãto umetnosti. nikada nije bilo dovoljno mladiña u baletskim ãkolama) prim- Ãkola je 1996. godine ustanovila åasove baleta za odrasle i ljen je u profesionalni razred tadaãnje ãkole Dæofri baleta u tako omoguñila povratak u svet igre onima koji joj se posle Njujorku. Ipak, za pravi razvoj njegove baletske tehnike i viãe godina vrañaju i imaju potrebu da osete ponovo klasiånu finih detalja izuzetno su zasluæne sestre, baletski pedagozi igraåku formu, kao i onima koji iz raznih razloga nisu tehniku Emiko i Jasuko Tokunaga, koje su njegovu tehniku rasparåale baleta uåili pravovremeno. i ponovo sklopile. Zahvaljujuñi direktorki ãkole Mejvis Stejns i izuzetno poærtvo- Tada sam zaista otkrio pokret. One su, i pored toga ãto mi vanom entuzijasti pedagogu Robertu MekKolumu ovi åasovi telo nije bilo idealno za balet, smatrale da imam potencijal i su se pretvorili u pravi kult meðu odraslim osobama zain- nauåile me neåemu ãto i danas smatram svojim pedagoãkim teresovanim za ovu vrstu umetnosti. Ovaj pedagog svojim kredom - kako usvojiti tehniku baleta sa svojim specifiånim nesvakidaãnjim vedrim duhom, analitiånom percepcijom i str- telesnim sklopom. Kako svoje telo uvesti u balet, a ne obrnu- pljenjem, iz sedmice u sedmicu, odræava zainteresovanost to - nakalemiti estetiku baleta na telo koje nije za to sprem- svojih uåenika. Sada, posle sedam godina, broj åasova za no. Taj pristup trudim se da primenim u svom pedagoãkom odrasle porastao je na fantastiånih dvanaest nedeljno. radu. Znate, ako bismo zaista verovali da balet treba da uåe Nastavu poseñuje preko tri stotine odraslih uåenika raznih samo oni koji imaju idealne predispozicije -izuzetnu godiãta (od petnaest do preko ãezdeset). Åasovi su podeljeni otvorenost nogu ili sasvim baletska stopala, bilo bi vrlo malo u sedam razliåitih nivoa, od poåetnog do viãeg (na ovaj åuvenih profesionalnih igraåa, ukljuåujuñi i Fontejn, Farel ili poslednji uglavnom dolaze nekadaãnji uåenici baletskih Karin Kejn. Zar to ne bi bila ãteta? ãkola, koji se igrom ne bave profesionalno). Sa dvadeset åetiri godine, posle nastupa u manjim i modern- Prema reåima portparola ãkole Pamele Rajs, na listi åekanja im kompanijama Njujorka, doãao je u Kanadu i ubrzo zatim za upis u svakom trenutku ima bar joã åetrdesetak zain- dobio profesionalni angaæman u Baletu nacionalnog teatra u teresovanih. Za ãkolu je to nesumnjivo privlaåan i nezane- Otavi. Tu je proveo tri godine kada je zbog povrede morao marljiv prihod koji samo moæe da pomogne poboljãanju uslo- da prekine profesionalni angaæman. va i programa ãkolovanja buduñih profesionalnih mladih Baletskom pedagogijom poåeo je da se bavi ubrzo nakon igraåa, koji su, naravno, i osnovni razlog postojanja ove toga, kada je na poziv prve kanadske primabalerine Lois Smit ustanove. poåeo da predaje balet u njenoj privatnoj ãkoli. Tada je pored Robert MekKolum, u Nacionalnoj baletskoj ãkoli osim ovog profesionalnih uåenika prvi put poåeo da poduåava i odrasle. programa, predaje i buduñim baletskim pedagozima (NBS To je bilo pre dvadeset i dve godine, i pravo mi je zadovolj- Teachers Training Program). Osim toga redovno predaje stvo da kaæem da joã uvek imam jednu uåenicu (iz te prve balet i uåenicima profesionalnih ãkola savremene igre (School grupe odraslih) koja i sada dolazi na moje åasove u Na- of Toronto Dance Theatre i School of Young Children’s Dance cionalnoj ãkoli. Iako sam kasnije poduåavao decu u profesi- Theatre) kao i studentima glumaåke katedre Univerziteta onalnim programima ili druge pedagoge, uvek sam se trudio Dæordæ Braun u Torontu. da imam i åasove za odrasle. Jednostavno uæivam u tome da Robert MekKolum ljubazno je pristao da åitaocima Orchestre nekome probudim ljubav ili oseñaj za baletsku estetiku. ispriåa neãto o sebi i pokuãa da objasni svoj nesvakidaãnje uspeãan koncept åasova za odrasle.
Orchestra (7) 2003. 78 MekKolum je diplomirao i baletski pedagoãki program u baleta. On veruje da uåenik sa nedovoljnom otvorenoãñu nogu Nacionalnoj baletskoj ãkoli, specijalizirajuñi Åeketijev metod. i dalje moæe da upraænjava sve osnovne veæbe. To ãto se od Naravno, u svom pedagoãkom radu poduåava i elemente takvog uåenika oåekuje jeste da bude u stanju da tu svoju indi- tehnike Vaganove i Balanãinovog stila, ali i nastoji da se dalje vidualnu otvorenost nogu zadræi u svim veæbama i poloæajima, usavrãava. Misli da koristeñi metode vizuelizacije ili kinestezi- ili pokretima. ologije moæe da bolje objasni detalje tehnike veñem broju Ne treba zanemariti åinjenicu da ñe moji odrasli uåenici takoðe uåenika. postati aktivna edukovana baletska publika koja ñe kasnije Znajuñi za njegovu reputaciju “uåitelja odraslih”, direktorka podræavati igraåe ili oåekivati viãe od profesionalnih uåenika Nacionalne baletske ãkole Mejvis Stejns pozvala ga je da na- naãe ãkole - buduñih baletskih zvezda. Nedavno sam na åasu pravi program takvih åasova u ovoj eminentnoj ustanovi. Bilo viãeg nivoa za odrasle imao i nekoliko sadaãnjih ålanova an- joj je vaæno da i ovi åasovi odraæavaju osnovnu filosofiju ãkole sambla Nacionalnog baleta Kanade. Oni su takoðe pohvalili - pozitivnu motivaciju, izuzetnu paænju svakom individualcu i moje odrasle ðake. Prijatno ih je iznenadila koncentracija i temeljan trening. Vizije su im se poklopile, Bob MekKolum profesionalizam tokom izvoðenja veæbi i upornost odraslih da kaæe sa zadovoljstvom. To je ono ãto studenti oseñaju i cene i shvate i pokuãaju da primene sitnije detalje pokreta. Ovde u zato ponovo dolaze iz godine u godinu. Nacionalnoj baletskoj ãkoli oni u stvari imaju isti tretman kao Veñ u ideji izuzetan, ovaj program je zaista zaæiveo i dostigao i deca na svojim åasovima. Metodiåni i temeljiti progresivan nesvakidaãnji kvalitet zbog neverovatnog entuzijazma pristup nam je veoma bitan. Roberta MekKoluma. On åesto volonterski (da ne bi zadræavao MekKolum veruje da i odrasli mogu da donekle napreduju, pa progres ostalih polaznika) organizuje i male neformalne neki i prelaze iz niæih nivoa u viãe. Ne veruje da je uopãtavan- dodatne åasove za one koji imaju problema s odreðenim je programa za odrasle dobra taktika, kao ni zastareli koncept pokretom, a ponekad ima i privatne seanse s pojedinaånim po kome bol i nasilna borba sa sopstvenim telom donose polaznicima koji æele da prevaziðu neki individualni igraåki najbolje rezultate. Nada se da je ovaj pristup poåeo da se problem. menja. Smatra da baletski trening treba da bude zasnovan na Vrlo mu je vaæno da ne smanjuje svoje standarde kada preda- sposobnosti tela da memoriãe pozitivna iskustva, odnosno je odraslima. Iako je svestan da niko od njih neñe moñi da momente uspeãne realizacije tehniåkih preciznosti, detalja zaista ostvari estetiku, tehniku i formu klasiånog baleta na pokreta ili postizanja cilja odreðene veæbe. On åesto na åaso- naåin na koji to mogu deca s neograniåenim potencijalom, on vima razbija napetost i stidljivost uåenika prilikom korekcija i od odraslih oåekuje podjednako profesionalan pristup na otkrivajuñi komiåne situacije iz svojih ranih baletskih dana. åasu. Tada se gubi svaka nelagodnost i oseñaj nepripadanja. Naravno da njihova tela nemaju dovoljnu fleksibilnost, og- Na kraju razgovora Bob MekKolum otkriva buduñe planove raniåenja su uopãte neuporedivo veña, a mnogi od njih imaju i Nacionalne baletske ãkole vezane za uspeãne åasove za dugotrajne navike loãeg dræanja. Ali, ja prvenstveno od svih odrasle: svojih uåenika oåekujem da razumeju to ãto pokuãavaju da Trenutno je u toku takozvani Projekat Grand Jeté odnosno postignu, koje miãiñne grupe mogu da im pomognu da isprave veliko proãirenje åitavog ãkolskog prostora. Kada poåetkom svoje dosadaãnje probleme i da razumeju bolje svoje telo sa 2005. godine bude gotov, imañemo viãe moguñnosti da do- svim manama, ograniåenjima ali i vrlinama koje poseduje. damo joã åasova za odrasle i da program razvijemo dalje. Moji uåenici su ponekad u svojim dvadesetim, tridesetim ali Imamo ideju da uvedemo åasove prevencije povreda ili ojaåa- ponekad i stariji, i ja znam da ñe s njima napredak biti sporo vanja odreðenih miãiñnih grupa. Takoðe voleli bismo da orga- vidljiv. Naravno, oni nikada neñe igrati na sceni, ali smeãno bi nizujemo gostovanja baletskih pedagoga i napravimo radio- bilo misliti da ljudi dolaze zbog takvih iluzija. Neki dolaze zato nice gde bismo mogli da izolovano posmatramo razne ele- ãto imaju probleme sa dræanjem, zato ãto æele da se pribliæe mente tehnike, recimo rad ruku, ili na primer primenu ara- baletu ili jednostavno da na sat vremena naðu utoåiãte od besque-a. Prihodi od svih takvih aktivnosti mogli bi da se svakodnevnih stresova. dodaju fondu za stipendiranje talentovane dece u naãem pro- fesionalnom programu. Kao ãto vidite i za odrasle uåenike i za MekKolum ne misli da pedagog treba da polazi od telesnih ãkolu ima mnogo koristi od åasova baleta za odrasle. ograniåenosti svojih uåenika veñ da je uputnije uåenicima pomoñi u poåetku vrlo sporim jednostavnim veæbama kako bi Tamara Tomiñ-Vajagiñ razumeli specifiånosti tehnike i pronaãli svoj individualni spek- tar moguñih pokreta u okviru apsolutne estetike klasiånog
79 Orchestra (7) 2003. Litvanija/Jermenija
Festivali Uspon na Ararat
U Beogradu ne postoji diplomatsko predstavniãtvo Litvanije, pa se konzulat za naãe graðane nalazi u Rimu. Za uåeãñe na festivalu u Kaunasu, potrebne su garancije dva ministarstva - kulture i inostranih poslova Litvanije koja veñ broji dane do ulaska u evropsku porod- icu. I pored svih potrebnih priprema, na aerodromu u Vilnusu sledi viãesatna analiza dokumenata do konaåne saglasnosti lokalnih vlasti. Ovde, izgleda, samo zima stiæe bez pitanja, i veñ je poåetak oktobra obojen jakim mrazom i gustom maglom. Kaunas se nalazi na stotinak kilometara od litvanske prestonice, proãaran rekama Nemunas i Neris. To je univerzitetski centar koji se moæe pohvaliti izuzetno bogatom kulturnom ponudom. Nekoliko pozoriãta imaju mahom dramski repertoar, a operetsko pozoriãte s baletskim ansamblom sezonu zapoåinje baletima Ãåelkunåik i Petar Pan. Meðunarodni festival moderne igre u Kaunasu postoji veñ trinaest godina. Pre ãest godina ustanovljen je i festival New Baltic Dance u Vilnusu, koji se za razliku od onog u Kaunasu odræava u proleñe. Oba festivala uæivaju podrãku dræavnih i gradskih institucija, iako ona nikad nije dovoljna, jer je igra joã uvek periferni segment kulturnog æivota.
Æuto, teatar Alter Kaunas Festival u Kaunasu odvija se na nekoliko scena. Za veñe i tehniåki Organizatori i domaña publika imaju prilike da se åešñe sretnu sa zahtevne produkcije rezervisan je Dramski teatar u centru gradske umetnicima iz susednih ruskih ili baltiåkih zemalja, te je za nas koji pešaåke zone, a predstave se izvode i u Muziåkoj kuñi i Univer- tu priliku nemamo bilo zaista zanimljivo pogledati probu Tine Olesk zitetskom pozorištu. Paralelni program festivala åine radionice koje i Renea Nomika iz Estonije. Njihov teatar Fine 5, nastao je kao plod mahom poseñuju domañi baletski igraåi, kako bi se informisali o saradnje pet igraåa iz pozorišta Nordstar. U Kaunas su došli s pred- novim tehnikama i tendencijama u savremenoj igri. stavom Dva voza koja koristi video projekciju kadrova iz Sankt Ove godine, u toku sedam festivalskih dana, prikazano je åetrnaest Peterburga i tretira sudbinu para koji putuje kroz vreme i prostor. produkcija iz ukupno dvanaest zemalja. Za izvoðaåe je uvek veoma Bez obzira na meðusobne emocije, svaka jedinka razliåito doæivljava teško da pogledaju predstave ili bar probe svojih kolega, jer uvek i na novo okruæenje. Bilo je to prijatno scensko iznenaðenje, uprkos prvom mestu razmišljaju o kvalitetu svog nastupa, veæbama, nameš- lošem propagandnom materijalu. tanju dekora i svetla. Sve karte za festivalske predstave bile su Trenutno najaktuelni litvanski igraå i koreograf, Vytis Jankauskas, rasprodate, tako da se sedelo i na pomoñnim sedištima. Pa ipak, stigli koji nosi laskavo priznanje s prošlogodisnjeg Global Dance festivala smo da uæivamo u postavci La Soirée finske trupe Aurinkoballeti, u Diseldorfu, predstavio je svoj Duet sa Giedre Kirkilyte. Bio je gost koja se bavi jednom naizgled obiånom veåernjom zabavom. U na našoj predstavi Æozefina i sa ekipom snimatelja uredno zapisivao trenutku kada veñ vrela tela igraåa doðu u dodir s ledom iz staklenih sve produkcije i atmosferu u teatru. U kasnijem razgovoru, objasnio åaša i bokala, nastajala su åudna koreografska rešenja, koja asociraju nam je da se materijal beleæi za Informativni centar igre, koji je na na pokušaje ljudskog biña da sakrije prirodne reakcije. njegovu inicijativu nedavno osnovan u Vilnusu. Festivali doðu i odu Savremeni plesni teatar Alter iz Åeške i koreograf Witold Jurewicz, s åarolijom koja ispuni pozorišne scene i srca publike, ali je zato izveli su predstavu Æuto, koristeñi kontakt improvizaciju u kombi- neosporno potrebna institucija koja se brine o trajnom zapisu igre i naciji s nekoliko savremenih tehnika, i æutu boju kao jedinu iz palete svih dešavanja koja je afirmišu. boja.
Orchestra (7) 2003. 80 Jerevan
Sa ovog, veñ pomalo evropskog i jasno koncipiranog festivala igre u Kaunasu, stiæemo u jermensku prestonicu Jerevan, na prvi High Fest, koji predstavlja nastavak poznatog meðunarodnog pozorišnog festivala Nazanik, koji je bitefovskog profila. Za najmanju zemlju bivšeg Sovjetskog Saveza, koja veñ jedanaest godina uæiva svoju nezavisnost, festival predstavlja znaåajan kulturni do- gaðaj, pa je stoga High Fest organizovan pod pokroviteljstvom predsednika Jermenije, Ministarstva inostranih poslova, Ministarstva kulture i omladine, ali i najviših gradskih vlasti. U milionskom Jerevanu, ima samo nekoliko pravih pozorišnih kuña, pa je to primoralo organizatore da predstave (iz ukupno 14 zemalja) prikazuju u popodnevnim i veåernjim terminima. Igru su na ovom, pre svega pozorišnom skupu, predstavili komadi Off Dance Hod Adriena iz Maðarske, Compas Mihaela Natana iz Izraela, Dæozefina Beogradskog dramskog pozorišta iz SCG i Teatar Novogo Fronta iz Åeške. Plesne produkcije odvijale su se u nacionalnom teatru Hamazgain, koji je bio pretesan da primi sve one koji su æeleli da vide igru i upoznaju savre- menije plesno izraæavanje. Direktor Nacionalnog baleta, Gospodin Vilen Galestian, pratio je kompletan festival, i na naše pitanje zašto i pored svojih mnogobrojnih obaveza ostaje da vidi i probe i predstave gostujuñih umetnika, odgovorio je: Kada nešto novo doðe u vaš grad, morate mu posvetiti paænju. To je lakše i jeftinije nego da prošetate do Beograda, Praga ili Budimpešte.
Off Dance
U godini kojom se obeleæava sto godina od roðenja Arama Haåaturijana, gospodin Galestian nam priåa o sebi, svom teatru, igraåima i repertoarskoj politici. Po završetku igraåke karijere u Boljšoj teatru, vratio se u rodni Jerevan, gde je ubrzo postavljen za direktora Baleta. Na ovom mestu je veñ dvadesetak godina. Veñ nekoliko sezona bori se za opstanak svoje trupe, svestan da su susedna Gruzija i Azerbejdæan, morale da ukinu “skupe umetnosti”. Partner Struåkove i Besmertnove, pedagog mladom Saši Godunovu, muæ primabale- rine Nadie Daftian i sreñni otac Davida Galasiana, kome u londonskom Kovent Gardenu proriåu veliku baletsku buduñnost, zalaæe se za umetnost u zemlji gde postoje mnogo veñi prioriteti. Surovi uslovi nagone na odlazak najsposobnije igraåe, pa je bolna konstatacija da najbolji jermenski solisti i ålanovi ansambla igraju daleko od grada u kome su odrastali i uåili. Svoju autentiånost, jerevanski balet je stekao predstavama Gajane, Maskarade i Spartakus (muz. Haåaturijan), ali i s Otelom (muz. Åernov- orijan) i Sneænom kraljicom (muz. Mansurijan). Na repertoaru je i zanimljiv kratki balet Lorkiana, postavka Boljšoj baleta, a Karmen ili Ga- lastianova verzija baleta Don Kihot prilagoðene su ansamblu koji je od nekadašnjih 110, veñ drugu sezonu zapoåeo sa samo 45 stalnih igraåa. Kao pravi baletski i muziåki doæivljaj ipak se izdvaja jedno kompletno nacionalno delo, spektakl Gajane. Galastianova koreografska postavka ovog baleta iz 1973. godine moæe se videti i u Sofiji, Kairu, Novosibirsku, Montevideu i Sao Paolu. Ovde u Jerevanu, veliki ansambl dopunjuju uåenici završnih razreda baletske škole, za koje se nadamo da ñe imati moguñnosti da ostanu u svom gradu i da ñe uskoro pravi baletski pod zameniti trošne daske u njihovoj sali. Za razliku od åekanja na graniånom prelazu za ulazak u Litvaniju, na jerevanskom aerodromu guæva nastaje pri izlasku iz zemlje. Festival ovde nije zabava veñ potreba. Nostalgija za prošlim vremenima zapravo je nostalgija za zemljom u kojoj se bez obzira na okol- nosti ulagalo u kulturu, jer jedino svetlo na bivšem Lenjinovom trgu još uvek je ono sa bioskopa “Moskva”, a u ulici Maštoc s Nacionalne Opere. Festival nosi s pravom naziv High Fest - jer su uloæeni napor i viðene kreacije ravni usponu na vrh biblijskog Ararata!
Aja Jung
81 Orchestra (7) 2003. Makedonija/Ohrid
Romeo i Julija, gostovanje Baleta Narodnog pozoriãta iz Beograda, festival Ohridsko leto 14. jul 2003.
Nenadmaãna originalnost Miãa Mustapiñ
Romeo i Julija, Mila Dragiåeviñ i Denis Kasatkin
Na prostoru Antiåkog teatra u Ohridu, u okviru meðunarodnog festivala Ohridsko leto, baletski ansambl Narodnog pozoriãta iz Beograda izveo je delo Sergeja Prokofjeva Romeo i Julija, koreografa Dimitrija Parliña.
Orchestra (7) 2003. 82 Ovaj respektabilni balet, nakon svoje svetske praizvedbe u koreografiji Psota u Brnu 1938. godine, a zatim 1940. u Lenjingradu i vrhunskoj koreografiji Leonida Lavrovskog, do danas je doæiveo brojne izvedbe i kore- ografske transformacije, ostajuñi pri tom neizbeæan deo repertoarskog programa svake baletske kuñe åije umetniåke ambicije nadmaãuju proseånost. Nakon Psotove praizvedbe i ruske premijere Leonida Lavrovskog izvedeno je joã nekoliko interesantnih kore- ografija ovog poznatog baleta (Nojmajerova, Krankova, Grigoroviåeva, Ãperlijeva, Ãpilingova) od kojih je, bar ovih nekoliko poslednjih, autor ovog teksta imao moguñnost i veliko zadovoljstvo da liåno vidi, pa iz tih razloga i s pravom kaæe da se, po svojoj umetniåko-koncepcijskoj zrelosti, Parliñeva koreografija moæe svrsta- ti u red gore navedenih. Dimitrije Parliñ, jedan od najpoznatijih baletskih stvaralaca na bivãim jugoslovenskim prostorima, kreirao je ovu legendarnu predstavu, koja od njene praizvedbe 1949. godine u Beogradu, pa sve do danas, æivi i fascini- ra svojom nenadmaãnom originalnoãñu i impresivnoãñu. To je delo s kojim je, pored ostalog, ansambl beogradskog Baleta obeleæavao svaki svoj uspeh, gradeñi pri tom svoj stil i svoju umetniåku fizionomiju. Izmeðu ostalog treba istañi da je taj Parliñev balet doæiveo nekoliko premijernih obnova i da je ova danaãnja - njegova definitivna koreografska verzija. Balet je viãe puta dopunjavan, dograðivan u cilju dostignuña najviãeg stepena dramskog doæivljaja åak i na uãtrb solistiåkih igraåkih deonica. Kroz stvaralaåki opus Dimitrija Parliña, brojna imena baletskih umetnika dostigla su svoj najveñi umetniåki domet, kao ãto su Rut Parnel, Jovanka Bjegojeviñ, Katarina Obradoviñ, Duãanka Sifnios, Viãnja Ðorðeviñ, Lidija Pilipenko, Duãica Tomiñ, Duãan Trniniñ, Æarko Prebil, Bora Mladenoviñ, Rade Vuåiñ… Neki od njih postali su i ålanovi poznatih baletskih ansambala u Evropi, kao ãto je i beogradski baletski ansambl preko Parliñevih koreografija Romea i Julije i Ohridske legende postigao svoju svetsku afirmaciju. Dimitrije Parliñ je bio vrlo interesantna i bitna figura i u razvoju makedonskog baleta, jer je, pored Ðorða Ma- kedonskog i Nine Kirsanove, na makedonskoj baletskoj sceni realizovao viãe koreografija meðu kojima (i pre svih) Romea i Juliju, dajuñi pri tom moguñnost i makedonskim solistima za veñu afirmaciju. Njegov tadaãnji Romeo i Julija, za razliku od ove verzije koju nam je beogradski Balet prikazao na festivalu Ohridsko leto, u znatnoj meri istiåe solistiåku igru, jer su u toj predstavi glavni protagonisti u tehniåkom smislu imali teæi i odgovorniji zadatak. Danaãnja Parliñeva koreografija i reæija (koju je Viãnja Ðorðeviñ taåno prenela) vraña nam emocije i podseña na Dimitrija Parliña i njegovu tadaãnju impresivnu predstavu, i to pre svega zbog kore- ografskog majstorstva solistiåkih numera i masovnih scena i plesnih deonica ansambla. To se naroåito odnosi kako na tadaãnju tako i na sadaãnju scenu maåevanja realizovanu do savrãenstva, ãto je rezultat dobro uveæbanog (u igraåko-tehniåkom smislu) brojnog ansambla. Tako pripremljeni ambijent dao je moguñnost i solistima da maksimalno doprinesu ostvarivanju Parliñevog cilja. Ali, naæalost, sem Nenada Jeremiña, koji je svojom figurom i interpretacijom upeåatljivo doneo ulogu Tibalta i Olge Olñan, kao Dadilje, posebno u sceni Julijine smrti, Svetozar Adamoviñ, u ulozi Merkucija, ostao je u okvirima proseånos- ti i pored toga ãto ta uloga nudi neograniåene igraåko-izraæajne moguñnosti. Na tom nivou bile su i inter- pretacije Aleksandra Iliña kao Benvolija i mladog nedovoljno ubedljivog Stevana Hadæi-Slavkoviña kao Parisa. Protagonisti glavnih uloga Mila Dragiåeviñ, kao Julija, i Denis Kasatkin, kao Romeo, u najveñem delu njihove scensko-igraåke realizacije dræali su se striktno Parliñeve koreografske poruke u poentiranju literarno kore- ografskog teksta i emocionalnog doæivljavanja Ãekspirovih heroja. Neæna i krhka Mila Dragiåeviñ delovala je lirski i znaåajno ubedljivija u kreiranju Julijinog lika od kreacije Denisa Kasatkina (Romeo), iako su u njegov- om nastupu, u tehniåkom smislu, prepoznatljivi maniri ruske klasiåne baletske ãkole. Ãto se tiåe njihovih igraåko-tehniåkih kvaliteta, iako nisu baã na nivou spomenutih imena na poåetku ovog teksta, moæe se reñi da su to zreli i dobro pripremljeni baletski umetnici koji su nam pruæili zadovoljstvo da ih vidimo u naãoj sre- dini i zakljuåimo da je njihovo gostovanje doprinelo meðunarodnoj reputaciji festivala Ohridsko leto. Tihomir Titizov s makedonskog prevela Emilija Dæipunova
83 Orchestra (7) 2003. Makedonija/Skoplje,Ohrid,Bitolj Skopsko kulturno leto, Heraklejske noñi i festival Ohridsko leto leto 2003.
PAR-A-BOL, kor. Iskra Ãukarova
Na ovogodiãnjim letnjim kulturnim manifestacijama u Makedoniji Primetnom autorskom koreografskom zreloãñu Iskra Šukarova je - Skopskom kulturnom letu, Heraklejskim noñima u Bitolju i struktuirala svoje najnovije baletsko delo PAR-A-BOL izvedeno u Meðunarodnom festivalu Ohridsko leto, domañoj i inostranoj pub- drugom delu veåeri. Po svojoj suãtini ili, taånije, po sadræanim ele- lici, kao retko do sada, prezentovan je zavidan broj baletskih pred- mentima (muzika, pokret, ples, kostim i oblikovanje scenskog stava i igraåkih projekata. Pre svega bile su to predstave u izvoðe- prostora), reå je o savremenoj realizaciji ideje, motivisanim stva- nju baletskih ansambala nekadaãnjih jugoslovenskih republika - ralaãtvom velikog norveãkog slikara ekspresioniste Edvarda Narodnog pozoriãta iz Beograda s Parliñevim baletom Romeo i Julija Munka (1863-1944). Moæe se reñi da su to bile koreografsko-reæijske S. Prokofjeva, Hrvatskog narodnog kazaliãta iz Zagreba sa Zuro- eksplikacije Iskre Šukarove Munkovih poznatih slika Krik i Tri æi- våevom predstavom Cirkus primitif balet i Sarajevskog narodnog vota jedne æene. pozoriãta koje je ponudilo svoje domañe baletsko delo Katerina Za realizaciju svoje stvaralaåke imaginacije Šukarova se opredelila bosanska kraljica na muziku Ðela Jusiña u koreografiji Edine Papo. za moderni zvuk, ritam i melodije jednog od najmlaðih savre- U toj bogatoj ponudi ljubitelji baletske umetnosti imali su menih makedonskih kompozitora Sonija Petrovskog. Uz pomoñ moguñnost i da prisustvuju nastupu baleta Makedonskog na- maksimalno iskoriãñenog psihofiziåkog potencijala solista i cionalnog teatra, s åijom je najnovijom predstavom Paralele, celokupnog baletskog ansambla, bogatom plesnom leksikom neo- uraðenoj u saradnji s Francuskim kulturnim centrom i Direkcijom klasiånog i savremenog baletskog izraza, Iskra Šukarova konstru- za kulturu grada Skoplja, 21. juna 2003. godine sveåano zapoåelo irala je vrlo interesantne koreografske kompozicije i reæijsko-scen- Skopsko kulturno leto. ska reãenja kroz koja pulsiraju autentiåne slike sa asocijativnim Pred brojnom publikom u salonu MNT, uz dominantno prisustvo bleskom krika straha - strah od izlaska iz sebe samog, od otkrivanja mlade populacije, izvedena su tri koreografska dela, ili taånije per- sopstvene liånosti, strah od iskoraka iz sopstvene svesti, iz liånog formansa savremenog plesa trojice autora - Bernara Ursoa, Iskre prostora, sopstvenog vremena... Šukarove i Silvana Grua. Treñi segment ove veåeri bio je naslovljen kao Akumulacije u kome Melodiånost muzike Oranda u duhu new age bila je osnov i in- je Silvan Gru, na muziku Ðovani Batiste Pergolezija, Pan Sonika i spiracija Bernarda Ursoa za njegovu desetominutnu igraåku mini- Eminen Starvejãn-Nord, obrazloæio svoja filozofska razmiãljanja o jaturu u tri slike s tri razliåita stila - neoklasiåni, savremeni i stil koji åoveku i njegovoj univerzalnosti, odnosno o åoveku kao delu tek dolazi (nova futuristiåka forma, po reåima autora). Bernar Urso zajednice s jasno izraæenom individualnoãñu svakog pojedinca u stvorio je harmoniåno audio-vizuelno delo zahvaljujuñi izuzetnoj masi. saradnji sa interpretatorkama i dobrom poznavanju zakonitosti Njegova koreografija, koja ostavlja prividan utisak spontanosti, u klasiånog baleta, i njegove transformacije u savremene plesne suãtini predstavlja, u pravom smislu reåi, jedan vrlo ozbiljan kore- forme. ografsko-istraæivaåki proces u kome svaki igraå (s velikom odgov- ornoãñu) realizuje odreðene pokrete i plesne pasaæe ovog, po svo- joj strukturi i svom izrazu, osobnog dela.
Orchestra (7) 2003. 84 Planetarium, Tanja Vujisiñ - Todorovska Planetarium, Tanja Vujisiñ - Todorovska
Pored fascinantne energije celokupnog plesaåkog ansambla, te bogate i maãtovite koreografije trojice koreografa (Urso, Šukarova, Gru), snaæan utisak u celokupnoj realizaciji predstave ostavili su i vizuelni elementi kao ãto su vrsni kostimi Barbare Cvejiñ, scenografska reãenja Ljupåa Jovanova i atmosfera iluminacije prostora. Predstava je sa velikim uspehom zatim izvedena i na prostoru antiåkog teatra Herakleja, kod Bitolja, kao i na sceni Donji Saraj u Ohridu na festivalu Ohridsko leto. Joã jedno savremeno igraåko delo u okviru spomenutih letnjih manifestacija u Makedoniji, privuklo je paænju brojnih poklonika baletske umetnosti. Naime, reå je o Planetarijumu (makedonsko- kanadska baletska produkcija), u koreografiji Debore Vilson (muzika Venko Serafimov, scenograf Kiro Urdin, kostimi Miãel Turpin). I ovo, kao i sva igraåka dela koja po svojoj strukturi i stilu pripadaju baletskom izrazu, bazira se na ideji. U njoj leæi filozof- sko-psiholoãko razmiãljanje o åoveku i njegovoj poziciji u odnosu na kolektiv. Odnosno, da li je (razmiãljaju autori ovog projekta) moguñe biti autentiåan pri meãanju kultura, dovodi li to do krize identiteta ili ga podiæe na novi metakvantni nivo duhovnosti. Odgovor na to pitanje upravo leæi u realizaciji njihovog idejno- stvaralaåkog razmiãljanja. Pri tom se moæe zakljuåiti da se inter- akcijom dveju kultura stvara novi kvalitet koji organski proizlazi iz stvaralaåkog duha i interpretativne moñi kompletnog autorskog tima makedonskih i kanadskih solo plesaåa, kao ãto su primaba- lerine Tanja Vujisiñ-Todorovska i Aleksandra Mijalkova, te solisti baleta Biljana Paãarikova-Kalenikova, Kire Pavlov, Nataãa Nikolova, Saãa Eftimova, Marija Krstevska, Kristi Adamson, Tel Aronson, Melisa Betio, Ejmi Geldard, Entoni Guera, Æevon Aton, Almond Smol i Ãantal Medous. Sve to zajedno - koreografija, ples, kostimi, mizanscenska i scenografska reãenja kao i svetlosna obojenost scene davali su moguñnost gledaocima za individualni doæivljaj i shvatanje ove transpozicije metafora i simbola. Emilija Dæipunova PAR-A-BOL, Biljana Poãarikova - Kolenikova 85 Orchestra (7) 2003. Nema~ka/Esen
Nema~ka nagrada za igru dodeljena Gregoru Sajfertu
Bo`iji klovn oca i sina
Nema~ka nagrada za igru osnovana je 1983. godine od strane Društva nema~kih pedagoga igre, ~iji je predsednik bio Ulrih Roem (Ulrich Roehm). Razlog je bio jednostavan – ako politi~ari ne prepoznaju vrednost plesa i njegovih izvo|a~a, mi to sami ~inimo. Lista dobitnika nagrade, uklju~uje najve}a imena iz sveta igre – Tatjana Gsovska, Paluka, Moris Be`ar, D`on Nojmajer, Pina Bauš, Marsia Hajde, Filip Braunšvajg i kompozitor Hence. Dodeljuje se u Esenu, gradu sa dugogodišnjom igra~kom tradicijom. Tu je Kurt Jos osnovao svoju trupu, a ve} godinama je tamo i sedište Folkwangschule. Dodelu prati brojna publika koju ~ine igra~i, pedagozi, ljubitelji igre, a danas ~ak i politi~ari iz Nema~ke i drugih zemalja. Imenovanje Gregora Sajferta (Gregor Seyffert) za najmla|eg dobitnika ne iznena|uje. On je danas zaista najve}i igra~ u Nema~koj. Njegovi roditelji, Ditmar i Karin Sajfert (Dietmar i Karin Seyffert) bili su igra~i Berlinske opere i baleta. Ditmar je postao jedan od vode}ih koreografa u Isto~noj Nema~koj i upravlja Koreografskim studijama u Lajpcigu. S obzirom na poreklo, nije za~u|uju}e što je Gregor, kada je imao samo deset godina, automatski bio primljen u Dr`avnu baletsku školu u Berlinu 1976. godine. Ova škola osnovana je 1951. godine i kasnije je, pod upravom Martina Putkea (Martin Puttke), dala veliki broj izuzetnih igra~a u vreme dok je postojala Isto~na Nema~ka. Ne samo da su se ti igra~i izdvajali po tehni~kom znanju, ve} su bili muzikalni i imali izvanredan ose}aj za pozorište. Biti laureat za Sajferta je skoro prirodna stvar. Prva medalja mu je uru~ena 1986. godine i to Zlatna medalja Prix de Lausanne. Kasnije su usledile mnoge druge na razli~itim me|unarodnim takmi~enjima. Odmah po završetku škole, postao je solista baleta Komi~ne opere u Berlinu, gde je Tom Šiling (Tom Schilling) za njega specijalno kreirao. Kada je bio pozvan da predstavlja Nema~ku na otvaranju Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine, odlu~io je da oformi sopstvenu trupu, uz blisku saradnju s ocem i koreografom Ditmarom Sajfertom. Pošto je mladi Sajfert svestan svoje odgovornosti za budu}nost igra~a, prihvatio je u martu 2002. godine mesto direk- tora svoje bivše škole, ali je tako|e nastavio i igra~ku karijeru. U~enici škole otvorili su 22. marta 2003. godine sve~ano ve~e dodele nagrada velikom Polonezom iz Pahite. Deset devoj~ica i deset de~aka, od 11 do 13 godina, pokazalo je izuzetan ose}aj za stil i muzikalnost, iznad svega u`ivaju}i u svojoj igri. Slede}ih 8 de~aka, starijih od 15 godina, izveli su slo`enu i tešku Trojansku igru Roberta Norta (Robert North) s ubedljivom energijom i tehnikom. Ne bi se mogla zamisliti bolja reklama za školu, koja bi privukla de~ake igri. Zatim je nastupila trupa Gregor Seyffert & Co. koja je izvela Pokretni pejza` Huana Karlosa Garsije (Juan Carlos Garcie). Oni koji nikada ranije nisu videli Gregora Sajferta kako igra po~eli su da shvataju zašto je bio nominovan. Ve~e je završeno solom u trajanju od trideset i sedam minuta nazvanim Bo`iji klovn za koji je koreografiju osmislio Ditmar Sajfert na muziku Sacre du printemps Stravinskog. To nije bilo samo majstorsko koreografsko delo Sajferta oca, ve} i interpretacija jednog zaista velikog igra~a – Sajferta, sina. Solo za temu ima pozne `ivotne godine Ni`inskog, kada ga šizofrenija postepeno obuzima. Posle izvo|enja sola Gregora Sajferta, gledalac napušta pozorište s ose}anjem velikog divljenja prema ovom umetniku. Imenovanje umetnika tog kalibra za direktora baletske škole ima dvostruki zna~aj. S jedne strane, Sajfert zna šta je igra i šta ona tra`i od izvo|a~a, a s druge on je odli~an model, kako za sadašnje tako i za budu}e u~enike Dr`avne Baletske škole u Berlinu.
Jenny J. Veldhuis prevela: Marija Dikli}
Orchestra (7) 2003. 86 Nema~ka/Magdeburg
IV Me|unarodni festival baletskih škola Na zajedniåkom poslu
Ideja osnivanja me|unarodnog festivala baletskih škola rodila se 1999. godine u Magdeburgu, na inicijativu @izele Santoro (Gisele Santoro), prve solistkinje Baletske trupe Magdeburga. Ro|ena je u Brazilu kao k}erka @izele Santoro Senior (Gisele Santoro Senior), poznatog balet- skog pedagoga, igra~ice i organizatora godišnjeg Me|unarodnog baletskog seminara i takmi~enja i Klaudija Santora (Claudio Santoro), poznatog kompozitora i dirigenta. Pored igra~ke karijere, @izela je zainteresovana i za pedagogiju, ~ime se i bavi u Baletskoj školi u Magdeburgu. Odrastala je uz seminare, festivale i takmi~enja, na kojima je i sama u~estvovala (Pariz 1985. godine i polufinale u Varni 1986. godine). Shvatila je da baletskim školama na raspolaganju stoji malo prostora za susrete na kojima bi mogle da se predstave i razmene ideje bez ose}anja kompeticije. Brasilio Wille Prvi festival u Magdeburgu je odr`an 2000. godine. Po~eo je u skromnim okvirima, malo poz- nat lokalnim a kamoli baletskim školama na nacionalnom i internacionalnom nivou. Me|utim, festival se pro~uo 2003. godine, kada je u~estvovalo sedam škola sa dve stotine u~enika u pro- gramu. Tri škole su izvele pun program u prva tri dana, da bi tokom ~etvrtog i poslednjeg petog u~estvovale u Gala programu zajedno s još ~etiri škole. Baletska ãkola Brazil U Magdeburgu je 2000. godine otvoren veliki rekreativni park, u kome se nalazi i scena na otvorenom, koja je bila idealno mesto za odr`avanje festivala. Tokom protekle ~etiri godine na njemu je u~estvovalo oko osam stotina u~enika, a 2000. godine festival je posmatralo 3000 gledalaca. Ove godine Dr`avna baletska škola iz Berlina, pod upravom Gregora Sajferta (Gregor Seyffert), otvorila je festival izvode}i celove~ernji program. Usledili su plesni studio Arabesque i Lin Svinen (Lynn Swynen) iz Antverpena u Belgiji. Tre}eg dana na scenu su izašli izvo|a~i Baletske škole Brazila. Tokom gala ve~eri ove tri škole su ponovo izvele neke od svojih baleta, a pridru`ili su im se i Plesna akademija Manhajm pod upravom Birgit Kajl (Birgit Keil), Paluka škola iz Drezdena na ~elu sa Ernom Markvartom (Erno Markwart), D`on Kranko škola koju sada vodi Tadeuš Mataš (Tadeus Matazc), Baletska škola Magdeburga pod upravom Irene Šnajder (Irene Schneider) i na kraju mladi par Ma|arske plesne akademije kojom upravlja Imre Do`a (Imre Dosza). Berlinska škola je odli~no izvela divertisman iz Pahite zajedno sa šarmantnom Mazurkom. Kao moderni prilog Brigit Šercer (Brigit Scherzer) je osmislila koreografiju za komad u kojem u~estvuju mladi igra~i razli~itog uzrasta na temu Ro|endan infantkinje. Program su završili Trojanskom igrom Roberta Norta (Robert North), baletom za devet de~aka, koji su u`ivali izvode}i vrlo zahtevan komad! Studio Arabesque, škola za amatere, pokazala je kako amateri uz stru~no vo|stvo mogu pro- fesionalno da urade predstavu. Baletska škola Brazila osnovana je u martu 2001. godine, kao projekat koji bi u mnogo ~emu uskra}enoj deci ponudio bolju budu}nost kroz profesionalno igra~ko obrazovanje. Došli su sa takozvanim Informativno demonstracionim programom, s kojim je škola proputo- vala ceo Brazil. Tridesetoro dece prikazalo je svakodnevnu obuku i neke od primera klasi~nog repertoara, kao što je Pas de quatre malih labudova iz drugog ~ina Labudovog jezera, koji su izvele ~etiri izuzetno male balerine i Pas de Trois iz baleta Krcko Oraš~i}, s tri omalena igra~a. Velika je šteta što ništa od bogate brazilske plesne kulture nije bilo uklju~eno u njihov program. Kranko škola je prikazala Pas de Trois iz baleta Konji} Grbonji} i jedan veseo moderan duet. Bettina Stos U~enica Paluka škole je zajedno s dvoje kolega iz klase izvela svoju takozvanu Diplomsku kore- ografiju. Adrijen Pap (Adrienn Pap) i Kristof Varna|i (Kristof Varnagy) iz Budimpešte odigrali su elegantni Pas de Deux iz baleta Krcko Oraš~i}. Kristof je svima prikazao svoj talenat izvode}i solo Lacrimosa Roberta Stirlea (Robert Stierle). Ne samo da je potpuno ovladao tehnikom, ve} je i muzikalan i poseduje dobar ose}aj “za scenu”. On je mladi} koga treba pratiti. Baletska škola iz Magdeburga predstavila se autenti~nom ruskom narodnom igrom i šar- Pahita, Dræavna baletska škola iz Berlina mantnim Ve~erima muzike, za koje je koreografiju osmislila @izela Santoro. Jenny J. Veldhuis prevela: Marija Dikli} 87 Orchestra (7) 2003. Nema~ka/Hanover 17. Meðunarodno takmiåenje za koreografe
Nagrade Zurovcu i Klugu
Od samog osnivanja 1987. godine Meðunarodno koreografsko takmiåenje u Hanoveru postaje sve viãe znaåajna mani- festacija na evropskoj pa i svetskoj plesnoj sceni. Na ovogodiãnje takmiåenje, koje je otvoreno za koreografe i plesaåe profesionalce do 35 godina starosti, stiglo je 80 koreografskih radova iz 31 dræave. Meðunarodni æiri izabrao je njih 17 i predstavio ih je na polufinalu, koje se odræalo 14. i 15. juna 2003. godine u Hanoveru. Samo osam koreografa pojavilo se na finalnoj priredbi. Ove godine takmiåenje je privuklo veliku paænju publike. Osim polufinala, koje je bilo dobro poseñeno, finale je bilo posve rasprodato. Æiri je odluåio da nagrade dodeli na sledeñi naåin: I nagrada - Michele Merola (Brazil) - Mattanza II nagrada - Staãa Zurovac (Hrvatska) - Fiancee’s Dream III nagrada - Edward Clug (Slovenija) - Solo for two chairs Nagradu plesnih kritiåara dobio je Magali Sender Fett iz Brazila za delo Vege Table. Edward Clug primio je i nagradu publike. Po reåima organizatora, direktorice dr Birgit Grüsser, takmiåenje je postavilo nove umetniåke standarde buduñim kore- ografima, zato se i sa zanimanjem oåekuje njegovo sledeñe izdanje. Breda Pretnar
Fiancee’s Dream, Olja Jovanoviñ - Zurovac i Staãa Zurovac
Orchestra (7) 2003. 88 Mattanza, Michele Merola
Æiri: Itzik Galili (Galili Dance Groningen) Za sve informacije i propozicije, obratiti se: Jochen Heckmann (Ballet Director Augsburg) Ballett Gesellschaft Hannover e.V., Ivan Liska (Ballet Munich) Dr. Birgit Grüsser, Bödekerstr. 88, Prof. Martin Puttke (Director Alto Ballett Theater Essen) 30161 Hannover, Prof. Uwe Scholz (Director Leipziger Ballet) tel. ++49/511-90982-14, Mario Schröder (Ballet Kiel) fax. ++49/511-90982-20 or under Stefan Thoss (Ballet Director Hanover GmbH/Thoss-TanzKompanie) hyperlink “http://www.choreographenwettbewerb.de” Jochen Ulrich (Director Dance Theatre Tirol) www.choreographenwettbewerb.de or e-mail Christiane Winter (Director TanzTheaterFestival Hanover) [email protected]. Piere Wyss (Ballet Director Karlsruhe)
Solo for two chairs, Edward Cluga
89 Orchestra (7) 2003. Rusija/Sankt Peterburg Niæinski - zlatna ptica, Kamerna opera Madlenianum na proslavi 300 godina Sankt Peterburga 14. - 17. septembar 2003.
Put kojim se reðe ide
Od davnina za Rusiju je reka Neva bila izlaz na more i trgovaåki put kojim se povezivala sa drugim zemljama Evrope. Pre viãe od hiljadu godina, na obale Neve naselila su se slovenska plemena koja su u X veku uãla u sastav rane feudalne dræave nazvane Kijevska Rusija. Severni susedi, pre svega Ãvedska kraljevina, uporno su od XII do XVIII veka ratnim pohodima nastojali da ovladaju deltom prelepe i korisne Neve, u åemu je Ãvedska uspela u XVII veku. Rusija je pokuãala da diplomatskim pregovorima vrati svoju teritoriju, ali bezuspeãno. Zbog toga je 1700. godine zapoåeo rat u istoriji nazvan Severni rat, kada je Rusija povratila svoje iskonske oblasti i ponovo izaãla na more. Ruski car Petar Veliki, odliåan vojskovoða ali i vizionar, naredio je da se u delti reke na jednom ostrvu udare temelji Petropavlovske tvrðave sa åijih ñe se zidina braniti ruska teritorija. Bilo je to 16. maja 1703. godine. Rodio se novi grad - Sankt Peterburg, severna prestonica Rusije i biser Baltika. Ime Petra Velikog predstavlja kolosalni fenomen ruske istorije. Eru njegove vladavine obeleæila su velika dostignuña u svim oblastima druãtvenog, ekonomskog, kulturnog i religioznog æivota Sankt Pete- rburga. Bilo je to doba fascinantnog, neponovljivog razvoja koji je inspirisala i kontrolisala gvozdena carska volja. Dogodio se procvat arhitekture, nauke, svih vidova umetnosti, unapredila se pisana i govorna reå, pojavile se prve knjige, novine, ãkole, bolnice, osnovani su instituti, akademije, pozoriãte, muzej, razvila se trgovina i pomorstvo... Gradilo se po jedinstvenom planu koji je propisivao ne samo pravac pruæanja i ãirinu glavnih ulica, veñ i arhitektonski izgled zgrada i njihovu visinu. Veñ posle trideset godina od osnivanja, Sankt Peterburg mogao je da se takmiåi sa najveñim gradovima Evrope. Divne arhitektnoske komplekse, parkove, mostove, carske rezidenci- je (prava umetniåka dela) projektovali su istaknuti neimari, plejada arhitekata ovenåanih slavom. U gradu su æiveli i radili istaknuti nauånici - Mendeljev je otkrio periodni sistem elemenata, pronaðena je radio veza, prvi put u svetu upaljena je elektriåna sijalica, dobije- na televizijska slika pomoñu elektronske cevi.. Sa ovim gradom neraskidivo su povezana imena izvanrednih slikara, kompozitora, klasika ruske knjiæevnosti i baletske umetnosti. Osnovana je jedna od najznaåajnijih svetskih umetniåko - obrazovnih institucija - baletska Akademija “Agripina Vaganova“ koja je i danas neprevaziðena po kvalitetu baletskih igraåa i profesora baleta koji u njoj stiåu znanje. Tri veka protutnjala su Sankt Peterburgom. Naæalost, i mnogi ratovi koji su ga razarali. Svaki put je obnavljan. Rusi zaista znaju da åuva- ju tradiciju åak i kada strahovito pate. Poslednja tragedija zadesila je grad u vreme II Svetskog rata. U septembru 1941. godine poåela je opsada koja je trajala 900 dana i u kojoj je svakodnevno bio izloæen koncentrisanim napadima avijacije i direktnom artiljerijskom bom- bardovanju Treñeg Rajha. Viãe od milion graðana izgubilo je æivot. Odmah po zavrãetku rata, poåela je obnova koja je bila najinten- zivnija pedesetih i ãezdesetih godina proãlog veka. Sankt Peterburg ponovo je svetu pokazao svoju jedinstvenu lepotu. Sigurna sam da se negde Petar Veliki zadovoljno smeãkao i da to joã uvek åini. Devedesetih godina poãlog veka, odlukom UNESCO, grad je proglaãen svetskim spomenikom kulture.
Orchestra (7) 2003. 90 U takav grad, na åiju istoriju je nemoguñe ne osvrnuti se, i koji je u junu 2003. godine otpoåeo viãe od tri meseca dugu proslavu tri veka sopstvenog trajanja, povela nas je Kamerna opera Madlenianum. U svojoj jubilarnoj tristotoj godini od osnivanja grad Petra Velikog izbrisao je sve geografske i politiåke granice. Najuglednije liånosti Evrope i sveta poæurile su u Sankt Peterburg. O turistima da i ne gov- orim. Mnogi su doãli i u svojstvu zvaniånih dræavnih delegacija na ini- cijalnu junsku manifestaciju ali ne i naãa dræava, iako je to bila stvar prestiæa. Da nije predstave Niæinski - zlatna ptica, uopãte nas ne bi bilo. Mnoge evropske dræave (npr. Francuska) formirale su åak dræavne komisije povodom ovog velikog jubileja s ciljem da Sankt Peterburgu ponude program najviãeg umetniåkog dometa kako bi na najbolji naåin uåestvovale u proslavi. Mi to nismo uåinili. Åudno je to, pogotovu ako se zna od kolikog je znaåaja za razvoj naãe baletske umetnosti bilo stvaralaãtvo ruskih baletskih umetnika Duãka Dragiåeviñ i Konstantin Kostjukov pre svega na sceni Narodnog pozoriãta u Beogradu. Joã je åudniji podatak da u Sankt Peterburgu nikada pre nije gostovala ni jedna baletska trupa iz naãe zemlje iako su naãe umetniåke veze sa Rusijom dugo bile veoma bliske i åvrste. U grad na Nevi odlazili su naãi horovi, orkestri i drugi umetnici ali, interesantno, balet nikada. Sada se ipak naãao neko ko je (najzad) odbranio baletske nacionalne boje. U uglednoj i prestiænoj sali Teatra baleta, opere i konzervatorijuma “Rimski Korsakov“, koja se nalazi taåno preko puta legendarnog Marijinskog teatra, 1200 gledalaca burnim aplauzima nagradili su nastup baletskih prvaka, solista i igraåa naãe zemlje koji su 16. sep- tembra 2003. godine izveli koreografsku aleo dramu Gordana Dragoviña Niæinski - zlatna ptica u koreografiji Krunislava Simiña. Madlenianum je u Sankt Peterburg poveo veliku ekipu. Pripreme gostovanja trajale su mesecima. Scenografija je kamionima putovala danima, a onda su krenuli i ostali. Pre svih naãi najbolji baletski umet- nici Konstantin Kostjukov, Duãka i Mila Dragiåeviñ, Konstantin Teãea, Gordana Simiñ, Denis Kasatkin, Oksana Storoæuk, Duãan Simiñ, Stevan Hadæi-Slavkoviñ i mnogi drugi odliåni igraåi koji su åinili corps de ballet predstave. Na put je krenuo i zavidan broj novinara raznih medija ãto je bio izvanredan poslovni potez i veñ uobiåajena praksa Madlenianuma. I svi smo imali tremu. Prikazati baã u Sankt Peterburgu predstavu koja za temu ima buran æivot jednog od najznaåajnih baletskih igraåa svih vremena Vaclava Niæinskog, bilo je kao da se ide “meåki na rupu“. Za nosioca glavne uloge Konstantina Kostjukova to umetniåko iskuãenje sigurno je bilo najveñe - em Rus, em igra Niæinskog... Ali nepresuãna igraåka hariz- ma Kostjukova veñ u prvoj slici predstave preãla je rampu i osvojila publiku, u kojoj je bio i Vladislav Åerniãenko, åuveni dirigent slavnog hora i orkestra Glinka, koji je izjavio da su mnogi “polomili zube“ na temi Niæinskog, ali da su naãi umetnici postigli pravi uspeh odigraviãi predstavu virtuozno u jedinstvenom duhu. Umetnica Irina Visockaja uporedila je naãeg Niæinskog sa istoimenom predstavom Baleta iz Hamburga (kor. Dæon Nojmajer) koja je takoðe prikazana u okviru proslave. Po njenim reåima bila je to oåigledno skupa produkcija, ali njoj se viãe dopao romantiåni pristup naãeg koreografa. U pauzi, mnogi su hvalili izvoðaåke i glumaåke osobine Kostjukova i njegovih kolega, ali i moderan i pomalo neobiåan pristup temi autorskog tima Dragoviñ - Simiñ.
Konstantin Kostjukov
91 Orchestra (7) 2003. Posle svake scene publika je, pomalo neuobiåajeno za naãe prilike, aplauzom pozdravljala umetnike. Njima sigurno nije bilo lako. Odgovornost je bila velika, ali predstava je tekla u duhu najveñeg profesionalizma i zajedniåke æelje da se ostavi najbolji moguñi utisak. U tome su svakako uspeli. Iza scene radio je joã jedan tim, nevidljivi tim tehniåara i bina majstora, koji se, moram priznati, priliåno namuåio sa zastarelom scen- skom tehnikom Konzervatorijuma “Rimski Korsakov“. Kaæu da je koreograf Nojmajer zbog toga za svog Niæinskog dovezao iz Hamburga tone tehniåke opreme. Naã Madlenianum to nije mogao da uåini, ali je zato u njegovoj predstavi pobedio ljud- ski faktor. Sluãajuñi ovacije i skandiranje publike na kraju pred- stave mi, koji smo je pratili ih partera, oseñali smo se nekako povlaãñeno jer smo prisustvovali prvom pred- stavljanju jedne naãe baletske predstave u prestonici te umetnosti. Zaista ne bih volela da me, kao posle veoma uspeãnog gostvanja Kamerne opere Madlenianum u Bugarskoj na festivalu Varnsko leto 2002, kada je pored Niæinskog, izvedena i druga predstava igraåke produkcije Madlenianuma Orfej u podzemlju (kor. K. Simiñ), opet mnogi pitaju da li je stvarno bilo tako dobro. Ne bi bilo lepo. Ivana Milovanoviñ
Gordana Simiñ i Konstantin Kostjukov
Ansambl Orchestra (7) 2003. 92 Intervju Mahar Vazijev direktor Baleta Marijinskog teatra iz Sankt Peterburga
Peter Schnetz Nemam vremena za osvrtanje
Ovog popodneva publika u Hong Kongu je s dubokim poštovanjem loše verzije, ali i isti~em da verzija Sergejeva nije bliska originalu, i ako ve} gledala predstavu Dragulji u izvo|enju Marijinskog teatra. To se tako|e imamo mogu}nosti da rekonstruišemo izvorne verzije, zašto bi to pro- jasno uo~avalo i u toku dva prethodna gostovanja u Kovent Gardenu. pustili. Mi to moramo u~initi. Zašto su Balanšinovi baleti tako bliski ansamblu vašeg pozorišta? Zašto ste pozvali Pjera Lakota (Pierre Lacotte) da postavi romanti~ni Ako je Petipa najve}i koreograf klasi~nog baleta XIX veka, tada je nema balet Ondina? sumnje, Balanšin genije klasi~ne koreografije XX veka. Ona je bazirana na Problem je što svi vole da koreografišu u modernom stilu i tako gubimo vaganovskom stilu, doduše vremenom dosta izmenjenom. Zato mi Rusi razumevanje klasi~ne baletske tradicije. Mladi koreografi pokušavaju da volimo da igramo Balanšina. Tada smo u bliskom kontaktu sa svojim prona|u sopstveni jezik u savremenom maniru. To je dobro jer svi treba “korenima”. Igra}emo i više njegovih dela. To je u isto vreme i lepo i neo- da rastemo i da se razvijamo, ali osnova svega mora biti klasika. phodno. Nešto }u vam re}i – ako `elite da proverite u kakvom stanju je Pjer Lakot poseduje veliko znanje iz oblasti klasi~nog baleta i zato sam vaš ansambl, zaigrajte Dragulje, Simfoniju u C-duru ili Serenadu i odmah ga pozvao. Kada smo se prvi put upoznali, odmah smo zapo~eli razgo- }e vam biti jasno s kakvim kvalitetom raspola`ete. vore o projektu i odlu~ili da to bude balet Ondina. To }e za našu kom- Kad stavljam na repertoar jedan Balanšinov balet, uvek razmišljam koji paniju biti potpuno novo iskustvo. je slede}i. Moram da znam koji nam je Balanšinov balet neophodan i Anga`ovali ste neke muške igra~e iz drugih kompanija, Igora Kolba iz koristan. Minska, zatim dvadesetogodišnjeg Leonida Sarafanova iz Kijeva, a po- Nego, pri~ajmo o budu}nosti. Nameravam da postavim i ^etiri temper- zvali ste i Nikolaja Ciskaridzea iz Boljšoj baleta. Da li to zna~i da Aka- amenta, Concerto Barocco, voleo bih da igramo i Agon. O tome smo ve} demija Vaganova u ovom trenutku nema dovoljno dobrih igra~a? razgovarali s Barbarom Horgan iz Balanšinove fondacije s kojom ina~e Akademija Vaganova školuje dobre igra~e ali oni meni nisu dovoljni. Kad imamo dobre poslovne relacije. Oni veruju u nas i podr`avaju naš rad. anga`ujem dobrog igra~a iz Akademije, ja sam sre}an, ali, ako prona|em Uvek kada izvodimo neko Balanšinovo delo, te`im najvišim umetni~kim još jednog dobrog igra~a iz neke druge škole ili kompanije, i ako osetim standardima i nikada ne poredim naš rad s radom neke druge kom- da mogu da ga usavršim za potrebe naše kompanije, tada ga smesta panije. Svako je pri~a za sebe. Duboko poštujem NYCB, to je velika kom- pozivam. Mo`da sam ja lud, ali kada prona|em kvalitetnog, sposobnog panija, ali mi negujemo sopstveni stil. igra~a, ja ga smesta anga`ujem. Porazgovarajmo o vašim rekonstrukcijama velikih klasi~nih baleta. Sarafanov koji ima samo dvadeset godina je neverovatno talentovan i Sergej Viharev je potpuno rekonstruisao Bajaderu i Uspavanu lepoticu. zaista veoma sposoban. Duboko se nadam da }e ovaj mladi igra~ imati Da li je Labudovo jezero slede}e? veliku igra~ku karijeru. Rekonstrukcije velikih baleta koji su naša istorijska baština neophodne ^ini se da je balerina @ana Ajupova jedina starija igra~ica u vašoj kom- su za mlade, budu}e generacije koje moraju saznati kako je to izgledalo paniji. Mislite li da mlada generacija ima pred sobom dovoljno uzora u prošlosti. Ako ne poznajemo našu kulturnu baštinu, kako mo`emo na- od kojih bi u~ila? praviti slede}i korak? Moram re}i da sam veoma zadovoljan ovim dve- Volim mlade igra~e, ali ne bih bio zadovoljan samo s njima u ansamblu. ma rekonstrukcijama. U tom smislu razmatramo više mogu}ih budu}ih Potrebne su nam i vrlo iskusne balerine. U suprotnom, bilo bi veoma opcija, pa ne mogu potvrditi da li }e slede}e biti baš Labudovo jezero. teško. Mladi umetnici bi trebalo da ponekad posmatraju balerine poput Razumeo sam da su ove dve obnove izazvale mnogo opozicionih Ajupove i tako od nje u~e. To je naša tradicija. mišljenja u Rusiji. Èak i neki vaši igra~i više vole verziju Bajadere i Stalna gostovanja su verovatno veoma iscrpljuju}a za igra~e. Da li su Uspavane lepotice u koreografiji Konstantina Sergejeva. Ne razumem ona potrebna da bi se (izme|u ostalog) i zaradio novac za finansiranje zašto? Marijinskog teatra? Glavni razlog le`i u našoj istoriji. Posle Revolucije 1917. godine sve se Na turneje ne idemo samo zbog novca. Mi smo velika kompanija sa promenilo. Imali smo nekoliko generacija izvanrednih igra~a – Ulanova, preko 200 igra~a i mo`emo sebi da dopustimo mnogo prekomorskih Èabukijani, Sergejev, Dudinska, Semjonova, a promeniti mišljenje Rusa je turneja, jer pola kompanije ostaje u Sankt Peterburgu i izvodi predstave. veoma te`ak posao. Oni koji su protiv istorijskih rekonstrukcija pamte Naravno da postoje i komercijalni razlozi naših turneja, ali ve}inom su samo verziju Sergejeva ili ^abukijanija. Podvla~im – ne tvrdim da su to umetni~ke prirode.
93 Orchestra (7) 2003. Veoma nam je va`no da znamo šta se u igra~kom smislu dešava u Jedan od vaših odli~nih baletmajstora Ninel Kurgapkina nije došla u svetu. Ne `elim da zatvorim kompaniju od novih uticaja. To ne bi bilo Hong Kong? dobro. Mnogo se lepih stvari dešava u svetu a i nema razloga da naše Duga~ki avio letovi i vremenske razlike za nju i koleginicu Olgu predstave budu samo privilegija Peterbur`ana. Zato nastojim da mnogo Mojsejevu predstavljaju problem. To zaista nije dobro za dame od putujemo. sedamdeset i pet godina. Meni je va`nije da one budu zdrave pošto su Bi}emo oduševljeni ako ponovo gostujemo u Londonu. Kovent Garden mi vrlo potrebne. @elele su da putuju s nama, ali nisam odobrio. Moram je divan. Tamo smo bili 2000. i 2001. godine. Na jesen idemo u Japan i biti veoma pa`ljiv prema njima. To su najbolji baletmajstori u našoj SAD. Sledi i ekskluzivna turneja po Americi, s posebnim nastupom u kompaniji. Njujorku, u Metropolitenu. Tako|e }emo nastupiti i u Vašingtonu. Zvezda Marijinskog teatra Altinaj Asilmuratova, koja je sada direktor Da li }e Vilijam Forsajt koreografisati za Balet Marijinskog teatra? Akademije Vaganova, izjavila je da mladi igra~i vašeg baleta danas Se}am se da ste nekoliko svojih solista prošle godine poslali u nje- više unapre|uju tehniku izvo|enja i da gube emocionalnu dubinu. govu kompaniju. Sla`ete li se? Tako smo se dogovorili. Nadam se da }e Forsajt uskoro do}i u Sankt To je njeno mišljenje, i ja ga poštujem, ali se ne sla`em s njom. Da li ste Peterburg. On je talentovan, divan i izuzetan koreograf, jedan od naj- sino} gledali Dijanu Višnjevu i Andrijana Fadejeva u @izeli? Njihov nas- zna~ajnijih koreografa današnjice i veoma mi se dopada njegov rad. tup je bio veoma emocionalan, zar ne? Da li }ete izvoditi još neki balet MakMilana? Neki kriti~ari smatraju da je Marijinski najzna~ajnija kompanija Razgovarali smo s Deborom MakMilan i planiramo da mo`da postavi- klasi~nog baleta u svetu. Da li je to poštena kvalifikacija? mo MakMilanovo delo Romeo i Julija. To }e biti nešto sasvim suprotno Iskreno, ne `elim da razmišljam o tome. Više volim da gledam u bu- od verzije Lavrovskog, ali divno je kada se imaju dve razli~ite produkci- du}nost. Mi moramo mnogo da radimo i nemamo vremena da razmišl- je. Zašto da ne? Ve} imamo dve razli~ite postavke baleta Rajmonda – jamo da li smo najbolji, ili ne. Naš ansambl je nov i potpuno razli~it i Sergejeva i Grigorovi~a. To daje ve}e mogu}nosti našim igra~ima. kompanija mora da ide napred. Da li planirate saradnju s novim ruskim koreografima? Zbog svoje sujete, voleo bih da kao direktor izjavim da ansambl napre- Upravo se planira premijera mladog koreografa Alekseja Mirošni~enka duje, ali, pošteno re~eno, mislim da su uistinu sve bolji i bolji. Ako ih koji kao igra~ radi kod nas. To je veoma pametan i interesantan mlad pogledate na video trakama od pre deset godina, uo~i}ete odmah raz- ~ovek, koji ima sopstvenu viziju. liku. Kom zapadnom koreografu se divite, a da on još nije radio u Rusiji? Pokazali ste svoje divljenje za Balanšinove koreografije. Šta ste od njega nau~ili? Nije va`no da li je on radio ili ne u Rusiji. Za mene je najva`nije prona}i is- tinski talentovanog koreografa. Ako se to dogodi, smesta }u ga Šta da vam odgovorim? Niko se s njim ne mo`e porediti. Naravno da anga`ovati. sam mnogo nau~io od njega, ali pronalazim sopstveni put. NYCB i naša kompanija se razlikuju, radimo u razli~itim zemljama, funkcionišemo po Postoji veliki problem mladih koreografa, ne samo u Rusiji, ve} svuda u potpuno razli~itim principima i u razli~itim uslovima. svetu. Mogao bih nabrojati samo njih pet koji su izuzetni. Nedostatak mladih koreografa koji bi radili u klasi~nom stilu veliki je problem. Zato Na koji uspeh ste posebno ponosni? moramo više ~initi za njih, dati im bolje uslove za kreiranje novih Na to }u odgovoriti kada se moja karijera direktora završi. Sada je pre- klasi~nih radova. Ako samo sedimo i ~ekamo da se sam od sebe pojavi rano. Nemam vremena za osvrtanje. Uvek imam mnogo novih ideja, a novi genijalni koreograf – to se nikada ne}e dogoditi. kada ih realizujem, one su ve} prošlost i ja idem dalje. Gledanje unazad Šta je s koreografima iz sovjetske epohe poput Leonida Jakobsona? je gubljenje vremena. Mišljenje je da su njihovi baleti poslednjih godina zanemareni. Jakobson Ne zaboravite, ponavljam, mi smo ogromna kompanija. Imamo preko je bio genijalan koreograf, ali, na`alost, `iveo je u vreme sovjetske vlasti 200 igra~a i svi `ele da igraju više. Uopšte mi nije lako. Mo`da je i dobro i nije imao dovoljno mogu}nosti da kreira tako kako je `eleo. Sistem je kada u kompaniji vlada tako sna`na konkurencija, ali, s druge strane, to bio u`asan. Nije bilo lako. Ni Kazianu, ni Golejzovskom ni, naravno, za mene zna~i da moram da rešavam mnoge probleme da bih sve Lavrovskom. zadovoljio. U pore|enju s Royal Ballet-om ili Baletom Pariske opere, Marijinski ima Mislim da umetni~ki direktor mora da ra~una s takvim situacijama i da ogroman repertoar. Pretpostavljam da nije bilo lako organizovati ih dobro rešava. Sve što ~inimo, ~inimo za naše igra~e. Mo`emo imati probe? mnogo ideja, ali kona~no njih mo`emo realizovati samo uz pomo} Naravno da nije. Kada stranci do|u u naše pozorište zapanjeni su našim igra~a. rasporedom proba, jer igra~i po~inju u 10.00 ~asova ujutru i ne završava- U dramskim baletima kao što su @izela, Romeo i Julija, Labudovo jezero, ju pre pono}i. Da, mo`e biti teško, ali, ako `elimo da postignemo dobre ne `elim da gledam samo igranje. @elim i glumu. Volim igra~e-glumce. rezultate, moramo da radimo. A naše karijere su tako kratke. Vreme brzo Kada gledam samo igra~e, imam ose}aj da gubim vreme. Moram da prolazi. vidim i umetnike. Uobi~ajeno, svaki umetni~ki direktor trebalo bi da postavi sebi tri pitanja Kada je o Balanšinovim baletima re~, slušajte muziku. Kako je mogu}e – šta nameravam da uradim; kako }u to posti}i; s kim `elim da radim? da se igraju Serenada ili Dijamanti bez emocija? Ne mogu da poverujem Za mene je najva`nije prona}i dobre baletmajstore, a i tada je potreb- u to. no vreme. Nijedno ~udo se ne}e desiti posle samo dve-tri probe. Mi Kevin Ng imamo plan koji realizujemo korak po korak. priredila i prevela Ivana Milovanovi}
* Preneto iz ameri~kog ~asopisa Dance Now, No 2, leto 2003. Kevin Ng je redovni saradnik mnogih publikacija uklju~uju}i i Asian Wall Street Journal i St. Petersburg Times.
Orchestra (7) 2003. 94 Rusija/Moskva
Sluåaj Anastazije Voloåkove
Po~etak nove sezone moskovskog Boljšoj baleta u znaku je afere nastale oko otkaza Anastaziji Volo~kovoj, jednoj od najglamuroznijih i najkontroverznijih ruskih balerina. Njen romanti~ni li~ni `ivot ve} du`e vreme puni kolumne raznih ~asopisa, a profesionalni uspeh izme|u ostalog stavlja se u kontekst njenih veza sa osoba- ma koje ne pripadaju svetu baletske umetnosti. Dakle, Volo~kova je ostala bez posla. Niko nije o~ekivao da }e ta vest dobiti me|unarodne dimenzije i skoro zaseniti katastrofalni po`ar koji je zadesio Marijinski teatar iz Sankt Peterburga u kome je uništena ve}ina scenografija i kos- tima od istorijske vrednosti (šteta se procenjuje na sedam miliona evra). Anastazija Volo~kova (1976), trenutno jedna od najpopularnijih ruskih balerina, školovala se na Akademiji Vaganova u Sankt Peterburgu. Po završetku školovanja 1994. godine anga`ovana je u Kirovskom baletu gde je radila ~etiri godine. U Boljšoj teatar prešla je 1998. godine. Nakon gostovanja trupe u Americi, kada je svojim izgledom impresionirala publiku u baletu Don Kihot, kriti~arka Washington Post-a napisala je: ... više Amazonka, nego umetnica ... Kriti~ari su hvalili njenu izvo|a~ku tehniku, ali i bili oduševljeni lepotom (lica i tela) Volo~kove. Anastazija Volo~kova je, tako|e, i veoma ambiciozna umetnica. Posle ushi}enih ameri~kih kritika, zatra`ila je od uprave Boljšoja da na gostovanju u Parizu igra i Odetu i Odiliju u baletu Labudovo jezero. Kriti~ari su se zapitali – da li }e se u tom slu~aju uobi~ajeno pisati, o krilima labuda i duga~kom vratu ili o seksepilnosti tuma~a naslovnih rola. Neki su ponašanje Volo~kove poredili sa nekadašnjim ambicijama Kšešinske, baler- ine koja je uspela da ubedi ruskog cara da smeni tadašnjeg direktora Kraljevskog baleta. ^asopis Vremja Novosti ovaj problem duhovito komentariše: Hladnokrvni aktuelni menad`er Anatolij Iskanov, znaju}i da više nema cara, a da predsednik nije video predstave u kojima nastupa Volo~kova, odlu~io je da s njom raskine ugovor. Lepotica Volo~kova, balerina zavodljivih oblina, uzburkala je mnoge strasti, a i poslovne krugove. Pitanje je kako }e se s ovom situacijom suo~iti novi umetni~ki direktor Boljšoj bale- Nina Alovert ta Aleksej Ratmanski koji uskoro na tom mestu smenjuje Borisa Akimova. Breda Pretnar
Aleksej Ratmanski, novi umetniåki direktor Boljãoj baleta
Aleksej Ratmanski (1968) rodom iz Ukrajine, koji se školovao u školi moskovskog Boljšoj teatra, s prvim janu- arom 2004. godine posta}e umetni~ki direktor Boljšoj baleta. Zameni}e dosadašnjeg direktora Borisa Akimova. Trenuta~no je Ratmanski prvak baletne trupe Royal Danish Ballet. Prije toga bio je anga`iran u Ukrajinskom narodnom baletu, zatim u kanadskom Royal Winnipeg Ballet-u. Koreografirao je za znamenite ameri~ke i evropske baletne ku}e kao što su San Francisco Ballet, Royal Danish Ballet i Boljšoj balet. B.P.
95 Orchestra (7) 2003. SAD/Njujork
New York City Ballet proleñna sezona 2003. Fotografije: Paul Kolnik
Liturgija, Wendy Whelan, Jock Soto
Orchestra (7) 2003. 96 Karneval æivotinja, J. Lithgow (Slon), K. Froman, A. Carmena, A. Hendrickson, D. Ulbricht
Meðu svim kritiåkim prikazima NYCB sezone, premijera Vil- YCB je igraåka kompanija koja na repertoaru ima donovog dela Carnevals of the Animals najåeãñe je spomi- najveñi izbor celoveåernjih i kratkih baleta, pa je tako njana po uspehu koji je postigla. To je jednostavna priåa, is- Ni ova sezona uobiåajeno bila veoma bogata. krena i duhovita, priåa o deåaku (igra ga jedanaestogodiãnji Na scenu su vrañeni romantiåni baleti Æoræa Balanãina Brams- deåak, uåenik baletske ãkole) koji se sakrio u Prirodnjaåkom Ãonberg Kvartet, Konåerto Baroko i blistavo duhovit Klavirski muzeju i upoznaje æivotinje ali i ljude prisutne u njegovom koncert No. 2 Åajkovskog, kao i remek dela neoklasike Agon æivotu. Vildon je svoj balet nazvao “porodiåno-prijateljskim i Symphony in Three Movements. Vratila su se i dela Dæeroma delom”. Priåu vodi poznati glumac John Lithgow koji je sâm Robinsa West Side Story, Glass Pieces i The Cage. sastavio tekst koji govori. Kostimi su bili vrlo originalni, a pokreti izrazito sadræajni ãto predstavlja koreografsku veã- Izvedene su dve premijere - Guide to Strange Places (kor. tinu. Vildon ume da sastavi ansambl, popuni scenu i dâ smisao Piter Martins, muz. John Adams) i Carneval of the Animals pokretima. Igraåima je jasno ãta rade na pozornici i zaãto. Åak (kor. Christopher Wheeldon, muz. K. Sen-Sans). i kada delo nema sadræaj, Vildonov stil ostaje veoma human. Na programu su bile i dve “zimske” premijere uraðene u åast Kratko delo pod imenom Liturgy, koje je napravio za igraåe Riåarda Rodæersa, Martinsov ThouSwell i Vildonov Carusel. Wendy Whelan i Jock Soto (muz. A. Part), upravo to dokazuje Takoðe su prikazane i tri celoveåernje predstave Labudovo - jasni pokreti, laki i lepi, ali i tehniåki vrlo zahtevni. jezero (kor. P. Martins) i Balanãinovi Kopelija i San letnje noñi. S druge strane, koreograf Piter Martins i njegove koreografi- U tako bogatom i velikom repertoaru (43 baleta) mogao je i je (nove ili stare) toliko su komplikovane i pune nerazumljivih da se pokaæe igraåki kadar NYCB - 20 prvaka, 9 solista i 55 åla- pokreta (koji kao da se vezuju u mnoge åvorove), da je nova corps de ballet. Jedna solistkinja, Alexandra Ansanelli, ponekad teãko iz publike “pronañi” gde se nalazi druga noga imenovana je prvakinjom. igraåa! U muziåkom smislu, svaka nota mora da se odigra, pa Kristofer Vildon (Christopher Wheeldon) u programu se vodi to stvara u gledaocima veliki nemir. kao resident choreographer. To zvanje dodeljeno mu je pre No, sezonu su zavrãile sedam uzastopnih veåeri na kojima je dve godine, a u meðuvremenu je postao jedan od naj- izvedena predivna Balanãinova predstava San letnje noñi gde traæenijih mladih koreografa. Klasiåno obrazovanje stekao je su se smenjivali nosioci uloga, pa su igraåi NYCB pokazali u Engleskoj, a u ansamblu NYCB igrao je nekoliko godina. svoje veliko poznavanje baletske umetnosti i iskazali duboko Kompanija mu je pruæila velike moguñnosti za rad, omoguñi- poãtovanje za rad osnivaåa kompanije. la saradnju s odliånim igraåima i tehniåke uslove potrebne za Sledeña sezona uveliko se priprema. Biñe to specijalna prosla- predstave. Koreografski talenat koji poseduje nesumnjivo je va - sto godina od roðenja Æoræa Balanãina. doprineo uspehu njegovih koreografija, pa se te predstave rado oåekuju. Xenia Rakic
97 Orchestra (7) 2003. Ballet Tech, Joyce Theatre 11. mart - 13. april 2003.
Miãa Baraãnjikov Yo Shakespeare, Jassen Virolas
Trupa koju vodi Eliot Feld svake godine nastu- koreografijom i do danas je ostvario zavidan pa u Njujorku. Ona zauzima specijalno mesto bilans od 113 koreografskih komada. Radio je u svetu igre. Zaãto? Trupu åine igraåi koji su se za ABT, NYCB, Royal Danish Ballet, San ãkolovali besplatno. To je, u stvari, dræavna Francisco Ballet, Boston Ballet… ãkola u kojoj se obrazuju talentovana deca Ovogodiãnji program bio je formiran prema koja æele da se profesionalno posvete igri. moguñnostima i izvoðaåkom stilu nastupa Specifiåna je i po tome ãto je puna dece razliåi- mladih igraåa. U suãtini tradicionalan, odgo- tog etniåkog porekla (a zar to nije i celi varao je sastavu i tipu igraåa, ãto se moæe sve- Njujork?). Zato je zovu i “mozaiåka”. Direktor sti pod savremeno tumaåenje igre, ritma i po- trupe i koreograf Eliot Feld inspirisan je kreta. Neke koreografije kao ãto je Lincoln energijom svojih uåenika i kreira predstave za Portrait bile su precizne po odabranoj temi i njih. karakteru. U njima je Feld koristio ogroman Feld je 1978. godine stvorio program dræavne broj igraåa (åemu inaåe teæi poslednjih godi- ãkole u Njujorku za talentovanu decu. Na prvu na), pa se igra svela na male pokrete jer za audiciju prijavilo se 1600 dece, da bi 130 bilo neãto veñe i nije bilo mesta. odabrano. Ãkola je dobila ime The Ballet Tech Sezona je bila uspeãna, a tome je najviãe dop- School i za dvadeset i åetiri godine postojanja rineo Miãa Bariãnjikov. U pedeset i petoj godi- na njene audicije prijavilo se 35.000 dece. ni æivota Miãa (kako ga svi zovu) otvara vrata Uåenici uzrasta 8-9 godina starosti besplatno pozoriãta i srca publike koja dolazi da vidi pohaðaju åasove igre, dobijaju baletske baletsku legendu na delu. Uvek je teæio mo- patike i opremu. Po zavrãetku ãkolovanja, izu- dernoj igri, pogotovo ameriåkom stilu igre zetno talentovani nastavljaju studije u ãkoli Freda Astera. Znajuñi to, Feld je u tom maniru The NYCity Public School of Dance, taånije “napravio” koreografiju za Miãu u kojoj je on, korporaciji koju su osnovale 1995. godine Pu- po reåima An Kizelgof, kritiåara New York blic School i Tech School. I ona je besplatna za Times-a, bio - senzacionalan! studente od åetvrtog do dvanaestog razreda. I to je taåno. Miãina pojava u liku starijeg åove- Ballet Tech je neprofitabilna organizacija ro- ka, sa ãeãirom, belom koãuljom, pantalonama ditelja okupljenih oko Kids Dance School i na hozen tregere, u tenis patikama, sa ãtapom The Ballet Tech School. Ona ima velike dona- i malim crnim naoåarima, izazvala je ovacije. tore bez kojih ãkola ne bi mogla uopãte da Njegovi pokreti liåili su na kretanje i nastup egzistira. Fred Astera ali je to ipak bio Miãa, oseñajan, Ovogodiãnju sezonu otvorio je liåno Eliot Feld. topao i produhovljen. Sve je bilo na svom Zahvalio se svima koji su doprineli uspehu mestu pa i muzika (pesma Without my walk- trupe svojom finansijskom pomoñi, a sve te ing stick, I’d go Insane). Miãa je joã jednom liånosti bile su u publici. Nije zaboravio ni potvrdio da je legendarni igraå koji uvek zna
Fotografije: Lois Greenfield volontere koji su svoje znanje nesebiåno ãta radi na sceni. ponudili ãkoli i trupi. Zahvalio se i gostima, U drugom delu koreografije, Miãa je ostvario profesionalnim baletskim igraåima, koji su veãt duet s pokretnom stolicom kojom se svoju umetniåku reputaciju stavili u funkciju “vozio” po sceni. Iznenada se pojavljuju i tri ãkole i trupe. Na prvom mestu, Miãi Bariã- devojke s buketima belih krinova. Aluzija na njikovu koji je Feldovu koreografiju Mr.XYZ Æizelu? Moæda. igrao devet puta u korist ãkole i trupe. Ovo U koreografijama koje pravi za Miãu (a ovo je umetniåko veåe igraåi Patric Lavoir (Kanada) i
k veñ treña po redu), Feld nikada nije æeleo da Paloma Herrera svojim nastupima uåinili su istraæuje Bariãnjikova kao igraåa veñ kao ume- specijalnim. U pauzi, ãampanjac se u izobilju tniåku liånost koja poseduje nesvakidaãnji sluæio. identitet. U tome je svakako i sada uspeo. Eliot Feld iza sebe ima bogatu istoriju umet- Mlada kompanija Ballet Tech uspela je da niåkog i profesionalnog rada. Roðen je u Nju- dokaæe svoje umetniåke kvalitete, a njihov jorku, studirao u ãkoli American Ballet, s osnivaå Eliot Feld doæivi uspeh kao osoba koja jedanaest godina igrao je Princa u Balan- je æelela da igru punu lepote i energije pribliæi Yo Shakespeare, Jason Jordan ãinovom Krcko Oraãåiñu i tako zapoåeo boga- mladima. tu igraåku karijeru. Od 1967. godine bavi se Xenia Rakic Orchestra (7) 2003. 98 Mark Morris Dance Group, Brooklyn Academy of Music 23 - 30. mart 2003. Susana Millman
Kolam, Mark Morris Dance Group
Popularni njujorãki BAM, pozoriãte koje se uvek puni do posled- Ipak, poãto pratim rad Marka Morisa, Serenadu ne bih uvrstila u njeg mesta kada u njemu nastupa trupa Marka Morisa, i sada je jednu od boljih. Sve je bilo suviãe improvizovano, forsirano, bilo krcato. Iz veåeri u veåe trupa je prikazivala svoje nove, ali i prañeno muzikom ali i scenskim elementima koji nisu baã bili stare koreografije koje su dokazale kvalitet. Moæda ova kratka prikladni. Publika je delo dobro prihvatila, ali na to je svakako sezona i nije bila jedna od uspeãnijih, ali åak i tada sve ãto kore- uticala Morisova izvoðaåka veãtina. Serenadu je odigrao s ograf Moris napravi vredi videti i ne moæe se tek tako odbaciti. najveñim uæivanjem i to se prenelo na publiku. Program je bio podeljen u dva dela, a drugi je bio koreografski Kreacija Kolam (Silk Road Project) postavljena je 2002. godine u uspeãniji. U prvom delu prikazane su dve pemijerne predstave saradnji sa svetski poznatim åelistom Jo-Jo-Ma i istraæuje kontakt Serenade i Kolam i kreacije New Love Song Waltzes (1982, muz. Istoka i Zapada, kao i odnos tradicionalne i nove muzike. Indijski J. Brams) i Going Away Party (1990, muz. Bob Vilis). U drugom muziåar Zakir Hussain i pijanista Ethan Iverson (kompozitor) delu programa izvedeno je premijerno delo Resurrection u tra- uåestvuju u predstavi. Kolam je inaåe naziv forme indijskog folk- janju od sto minuta. lornog geometrijskog crteæa koji se radi specijalnim puderom. Kreacija Serenade (muz. Lou Harrison, Serenada za gitaru) stvo- Kao i crteæ, i pokreti igraåa bili su geometrijski, lako promenljivi, rena u åast kompozitora jeste solo u izvoðenju Marka Morisa. ali se to nije osetilo na sceni i potpalo je pod kliãe, pa je predsta- Obuåen u dugaåku crnu suknju i belu bluzu, Moris stoji na sceni, va mogla poneti bilo koji naziv. dok se u uglu nalazi odliåan gitarista Oren Feder i perkusionista Trupa je, u toku sezone, s uspehom ponovo izvela predstave V i Stefan Schatzi. Foursome. Moris, koji sada ima oko åetrdeset godina, nikada svojim fiziåkim Poseban kvalitet nastupa trupe Marka Morisa svakako je angaæo- izgledom nije direktno asocirao da je igraå, ali je zato nastupima vanje odliånih muziåara i pevaåa ãto sigurno doprinosi uspeãnos- veñ dokazao da to i nije najvaænije, pogotovo ne u komadima ti sezone. koje on koreografiãe. Scenom se kreñe s izuzetnom lakoñom, Xenia Rakic pokretima punih ritma, pa se dobija utisak da je lak kao pero. Robbie Jack
V, Mark Morris Dance Group 99 Orchestra (7) 2003. Eifman Ballet, City Center 4 - 20. april 2003.
esto po redu gostovanje u Njujorku trupa Eifman Ballet iskoristila je da prikaæe premijerno novu predstavu ÃWho’s Who i izvede proãle godine veñ viðeno delo Pinocchio. Premijerna predstava ovoga puta nije imala istorijsko-literarni sadræaj, ãto je uobiåajena ruska tema. Koreograf Ejfman je u njoj æeleo da prikaæe Ameriku kao zemlju emigranata dvadesetih godina proãlog veka kroz sadræaj koji nam je “priåao” o dvojici ruskih baletskih igraåa koji beæe iz Rusije posle revolucije u potrazi za boljim æivotom i uspeãnom karijerom. Za muziåku podlogu uglavnom je koriãñena dæez muzika, veñinom kompozicije Djuka Elingtona. Ansambl je (kao i uvek) bio odliåan, kostimi raskoãni i mnogobrojni, dekor odgovarajuñi, a atmosfera i ambijent Amerike tog doba veoma su verno doåarani. Mnogo toga se dogodilo na sceni - teæak poåetak karijere dva igraåa, pun epizoda i dogaðaja, neuspelih audicija, susreta s drugim emigrantima, ali i gangsterima, da bi se posle svega doæivljenog jedan igraå vratio u Rusiju, a drugi osnovao sopstvenu baletsku trupu! Ovoga puta, ipak, neãto je na sceni nedostajalo, ali i u - publici. Na premijeri, veñinom je bila prisutna publika ruskog porekla koja nije sasvim razumela dæez muziku Elingtona i Dæoplina, kao ni atmosferu tog doba. Boris Ejfman je zauzeo visoko mesto u koreografskom svetu. Autor je preko 40 raznih baleta, a 2003. godine bio je glavni direktor internacionalnog baletskog programa u okviru proslave 300 godina Sankt Peterburga. Xenia Rakic Chris Ramirez Yuri Belinsky
Pinokio, Vera Arbuzova
Orchestra (7) 2003. 100 Nagrade åasopisa Dance Magazine 21. april 2003.
vake godine Dance Magazine, ameriåki åa- sopis posveñen igri koji se moæe pohvaliti Sdugom istorijom, dodeljuje godiãnje na- grade. Tako je bilo i sada. Veåe je vodio poznati kritiåar i dugogodiãnji dopisnik magazina Clive Barns, na veoma duhovit naåin i uz dobro poz- Martha Swope navanje liånosti svakog dobitnika. Uobiåajeno je da svakog dobitnika predstavi jedna osoba koja govori o umetniåkim i liånim zaslugama dobitnika. To ni sada nije izostalo. Nagrada je prvo dodeljena braånom paru Charls i Stephanie Reinhart koji su za igru uåinili mnogo - Charls kao menadæer savremenih trupa, a Stepha- nie kao administrator talentovanih umetnika. Njihova pomoñ i uloga u razvoju moderne igre i velika podrãka pruæena mladim igraåima i kore- ografima izuzetno se poãtuju. Naæalost, Stephanie je preminula proãle godine, ali je kroz reåi Triãe Susan Jaffe, Romeo i Julija Braun, koja je prisutnima predstavila ove dobit- nike, i te kako bila prisutna. Icare/Moatti Sledeñi nagraðeni bio je koreograf William Forsyth, umetnik åiji je rad vezan za koreografske uspe- he danaãnjice. O njemu je govorio Forsajtov bliski saradnik John Kelly. Naæalost, Forsajt je bio spre- åen da liåno primi nagradu ali se pismenim putem toplo zahvalio. Ime sledeñeg dobitnika u igraåkom svetu veoma je poznato, Susan Jaffe, balerina, solista ABT kom- panije koja je proãle sezone svoju igraåku karijeru privela kraju. O njoj je govorila Elisabeth Kaye, a Susan se u svom govoru (koji nije åitala) zahvalila pre svega Miãi Bariãnjikovu na podrãci i svim rus- kim pedagozima s kojima je radila, pre svega Irini Kolpakovoj s kojom je uradila mnoge uloge i koja je i sada balet majstor ABT. Iskrenim reåima i s posebnom toplinom Heather Watts je predstavila poslednjeg dobitnika - Jock So- to, dugogodiãnji prvak NYCB, odliåan igraå, koji je sa samo ãesnaest godina postao ålan kompanije. Po poreklu pola Navaho Indijanac, a pola Portorikanac, Soto poseduje izuzetan unutraãnji mir iz koga izbija velika umetniåka i liåna energija. Bilo je veoma lepo videti u publici kolege iz ABT i NYCB koji su doãli da åestitaju dobitnicima godi- ãnje nagrade åasopisa Dance Magazine. W. Forsyth Xenia Rakic
101 Orchestra (7) 2003. Martha Graham School of Contemporary Dance 9. maj 2003.
Night Journey, Christine Dakin od nazivom Studio Showing, u ãkoli Marte Gre- jam, studenti i ålanovi istoimene kompanije prika- Pzali su svoje igraåko i koreografsko znanje. Izve- deni su koreografski radovi studenata ãkole po izboru njihovih profesora, u åijem izvoðenju su uåestvovali svi ålanovi trupe, ali i koreografi, pa se tako moglo proce- niti i njihovo igraåko umeñe. Prikazano je devet koreo- grafija, a na kraju je izvedeno delo Marte Grejam Ritual to the Sun u kome je uåestvovala cela kompanija.
Seraphic Dialogue, Elisabeth Auclair
Meðu imenima mladih koreografa / studenata paænju privlaåi jedno ime - Sneæana Aðanski (A-part, muz. Leoã Janaåek). Ko je Sneæana? Moæe biti samo neko iz bivãe Jugoslavije… A ona kaæe da je iz Novog Sada. Pa ãta traæi diplomirana balerina novosadske Baletske ãkole u Njujorku? Viãe nego ãto joj i Novi Sad i Beograd mogu pruæiti. U Njujorku “traæi” koreografe za “koje je åula, a nije ih gledala”. Njena odluka da doðe u Njujork si- gurno nije bila laka, kao ni trnoviti i naporan put ka uspeãnoj karijeri, ali kada se neãto zaista hoñe i u to se duboko veruje, tada je sve moguñe. A mlada Sneæana iz Novog Sada nosi u sebi i bezgraniånu ljubav prema igri. Njena koreografija je postavljena za åetiri igraåice, koje su odevene u duge teget suknje i bez gornjih trikoa. Raspuãtenih kosa, bosonoge zapoåinju da igraju u tiãi- ni, “na dah”, nagoveãtavajuñi ozbiljniji razvoj. On i poåinje kada im se pridruæi snaæna Janaåekova muzika koja inspiriãe velike skokove, ãiroke pokrete i pojaåanu dinamiku. Sve to zajedno sa Sneæanom, dobro rade åe- John Deane tiri neumorne igraåice. Na samom poåetku, Sneæana Aðanski kao koreograf i kao igraåica pokazala je solidno znanje. Njen san po- åeo je izgleda da se ostvaruje. Na neki naåin uspela je da se probije na velikom ratnom polju igre. Od srca joj æelimo potpuni uspeh. Xenia Rakic
Seraphic Dialogue, Terese Capucilli
Orchestra (7) 2003. 102 American Ballet Theatre 16. maj - 28. jun 2003.
ezona ABT, koja je poåela polovinom maja, okupila je mnogo igraåa i pokazala publici s koliko truda i rada je Spripremana. Igralo se svakoga dana, a sredom i subotom na programu su bila i po dva izvoðenja. Uopãte nije bilo lako napraviti izbor ãta i koga gledati, a joã je teæe bilo odrediti koje su predstave i protagonisti bili najbolji. Na samom poåetku, gostovala je u baletu Bajadera (u ulozi Nikije) mlada prvakinja Royal Ballet-a iz Londona, Alina Cojo- caru (poreklom iz Rumunije), a partner joj je bio Angel Corella. Meðutim, odigrali su samo dve predstave i za obe je intereso- vanje publike bilo veliko. U potpunosti je opravdala sva oåeki- vanja. Ulogu Nikije izvela je prirodno, tehniåki spremno, s puno sigurnosti, neåujnim visokim skokovima i izrazitim pokre- Bajadera, Angel Corella tima. Kao par Cojocaru i Corella (Nikija i Solor) u obe veåeri, dokazali su zaãto su prvi igraåi svojih kompanija i zaãto ih kri- tiåari svrstavaju meðu najbolje igraåe sveta danas. Tokom prve nedelje, izvedena je premijerno predstava HereAfter (kor. Stanton Welch i Natalie Weir, oboje iz Australije) koja je bila pravi podvig. Na samoj sceni je pored igraåa bio hor od 120 pevaåa koji su bili postavljeni u polukrug, na visokim stepenicama. Scensko reãenje sigurno je bilo komplikovano, a hor su krasili raskoãni kostimi. Prvi deo predstave uraðen je na muziku Johna Adamsa (Harmonium), a drugi na dobro poznatu Karminu buranu Karla Orfa. Skoro svi prvaci ABT, uåestvovali su i svi su bili odliåni. Naæalost, i pored svega, pred- stava nije doæivela onakav uspeh kod publike kakav se oåekivao. Opraãtanje prvaka ABT Julia Bocce, od uloge Romea koju je sa svojom Julijom (Alessandra Ferri) godinama igrao - bio je svojevrstan dogaðaj. Sve je bilo dirljivo i s puno prolivenih oproãtajnih suza kako kod igraåa tako i kod publike koja je znala da se takva vrsta partnerstva na sceni vrlo retko deãava. Sezona ABT postigla je uobiåajeni uspeh. Publika je bila zadovoljna svim izvedenim predstavama, ali åini mi se da su joã zadovoljniji bili igraåi ABT koji postiæu sve veñe izvoðaåke uspehe. Xenia Rakic
HereAfter Bajadera, Alina Cojocaru
103 Orchestra (7) 2003. 7th New York International Ballet Competition, 20th anniversary celebration jun / jul 2003. Fotografije: Marbeth
Ludmila Pagliero, Cesar Morales
Na sedmom, jubilarnom Meðunarodnom baletskom takmiåenju u Njujorku takmiåili su se igraåi od 17 do 24 godine, iz 24 zemlje sveta. Posle tri nedelje intenzivnog rada i spremanja uloga kao i veæbanja pod kontrolom iskusnih pedagoga i uveæbaåa, igraåi su bili spremni da se bore za medalje. Podeljeni u tri grupe, izvodili su varijacije koje su zahtevane po propozicijama takmiåenja. Ove godine program su åinila tri pas de deux - Kermesse in Bruges (O. Burnonvil) koji su uveæbavali Thomas Lund i Eva Kloborg (Danski kraljevski balet), Mazurkas (H. Limon), uveæbavala Roxana D’Orleans Juste (ålan trupe Jose Lemon) i Bajadera - Senke, pas de deux, uveæbavala Martine Van Hamel (bivãa ålanica ABT-a). Ilona Kopen (Ilona Copen), direktor takmiåenja i osnivaå (1983. godine), imala je dosta poteãkoña u realizaciji takmiåenja, ali ne iz umetniåkih, veñ tehniåkih razloga. Naime, posle ruãenja Svetskog trgovaåkog centra, vizni reæim u Americi izuzetno je pooãtren, pa je potroãeno mnogo vremena i papira za pisanje molbi da bi tak- miåari dobili ulazne vize. Ipak se sve dobro zavrãilo i moæe se slobodno reñi da je ovo bilo jedno od najuspeli- jih takmiåenja. Predsednik æirija bila je Natalija Makarova (pri predstavljanju pozdravljena burnim aplauzom), a ålanovi æirija: Karen Kain (Kanada), Brigitte Léfévre (Francuska), Rudi Van Dantzing (Holandija), Dame Merle Park (Engle- ska), Frank Andersen (Danska), Boris Eifman (Rusija) i Gustavio Mollajoli (Brazil). Umetniåki direktor bila je Eleanor D’Antuono.
Orchestra (7) 2003. 104 Ogulcan Borova
Takmiåenje je poåelo sveåanim otvaranjem 25. juna 2003. Poslednje veåe (finale) vodio je Toni Randel koji je to godine u sali Alice Tully Hall u Linkoln centru. Posle proåi- radio i kada je Igor Juskeviå bio prvi umetniåki direktor tanih pozdrava gradonaåelnika Njujorka i guvernera, takmiåenja(1983-1994). Randel je duhovito zabavljao Ilona Kopen je predstavila æiri i - takmiåenje je poåelo. publiku anegdotama iz tog vremena. Prva dva dana, parovi su izvodili Burnonvilov duet. To je Zlatnu medalju za rad dobila je Cynthia Gregory koja lepa, vesela koreografija u kojoj su igraåi morali da godinama radi za takmiåenje. Nagradu Igora Juskeviåa pokaæu da su usvojili ne baã lak stil igranja. Veñ posle dobila je igraåica iz Argentine Ludmila Pagliero ãto prvih veåeri moglo se jasno primetiti koji su parovi uspeli automatski znaåi godiãnji ugovor s ABT kompanijom. da savladaju komplikovanu koreografiju, a koji ne. Drugu specijalnu nagradu Lefkowitz Award (za poseban U prvom delu treñe takmiåarske veåeri izvoðena je doprinos) dobila je Kathleen Breen Combes (SAD). Mazurka (kor. H. Limon, muz. Ãopen), koreografija koja Æiri je odluåio da laureati dve zlatne medalje budu - bi morala da se naðe na repertoaru svake baletske kuñe Ogulcan Borova (Turska) i Cesar Morales (Åile) - (zlatne zbog melodije, pokreta i stila u kome moderno prelazi u medalje za æene nisu dodeljene); dve srebrne, Ludmila klasiånu formu. Svih ãesnaest takmiåarskih parova odi- Pagliero (Argentina) i Kristoffer Sakurai (Danska) i bron- grali su je svaki na svoj naåin, pa se nije ni osetilo da se zane, Caitlin Valentine (SAD), Victoria Jaiani (Gruzija), gleda isto delo. Ali, veñ se naziralo koji igraåi viãe neñe Alexei Agoudine (Rusija) i Jonathan Jordan (SAD). nastaviti da se takmiåe. Drugi deo treñe veåeri åinili su Svi takmiåari bili su na sceni, a publika ih je toplo poz- solo nastupi, po izboru igraåa. Naæalost, nijedna taåka dravila. Posle krañe pauze, nagraðeni takmiåari ponovo nije bila na visini umetniåkog zadatka, åak mislim da su su nastupili, ali sada lako i opuãteno. Sledila je gala neke, po neuspeãnosti izvoðenja, uticale i na konaåne veåera svih uåesnika uz prisustvo onih koji su platili visoke odluke æirija. cene ulaznica da bi pomogli realizaciju takmiåenja, a Åetvrto veåe pripalo je Bajaderi, najteæoj klasiånoj kore- mladim igraåima omoguñili da svoje znanje podele s ografiji, kako se i sada pokazalo. Strah se video na licima kolegama, nauåe joã viãe i vrate se kuñama umetniåki mladih takmiåara ãto je uticalo na stabilnost pri izvoðen- bogatiji. ju i odrazilo se na umetniåki pristup ulozi. Ali, varijaciju su svi odigrali. Neko bolje, neko loãije.
Mali intervju Kakvi su vaãi utisci po zavrãetku takmiåenja? s direktorkom takmiåenja Ilonom Kopen Radost, sreña i veliko zadovoljstvo. Sliåno oseñanje imala sam i usledio je nekoliko dana posle finalne veåeri. 1983. godine kada je takmiåenje zapoåelo s umetniåkim direk- torom Igorom Juskeviåem. I sada su kao nekad na takmiåenju uåestvovali divni mladi ljudi, odliåni igraåi. Posle treñeg dana osetila sam da ñu s njima dobro saraðivati. Oni nisu doãli da bi se samo takmiåili veñ i da neãto nauåe, podele znanje s drugima, ali i pokaæu svoje igraåke veãtine. Od prvog trenutka osetilo se dru- garstvo koje se nastavilo do kraja takmiåenja. Kako i ko odreðuje ãta ñe biti na programu takmiåenja? To radi Umetniåki savet koga åini åetrnaest osoba na åelu s umet- niåkim direktorom. Taj forum bira ålanove æirija kao i pedagoge i uveæbaåe programa. Mnogi veruju u njujorãko takmiåenje. Ãta vi mislite o tome? Verujem u to ãto radim. Naãe takmiåenje je viãe usmereno ka uåenju i igraåkoj praksi. Naãi takmiåari dolaze sami. Zajedno stanuju u studentskim kampovima u Njujorku. Daleko su od æiri- ja. Svi su podjednako tretirani. Zaãto se deãavaju promene u propozicijama svake druge godine, a ne svake treñe? Upravo zato ãto je takmiåenje prilika da mladi igraåi pokaæu ãta znaju i budu negde angaæovani, da igraju!! Nisu u pitanju samo zlatne medalje. Ovde se radi pre svega o kvalitetu igre. Uæivala sam gledajuñi naãe mlade takmiåare koji su doãli iz raznih zema- lja sveta, a govorili su svi istim jezikom - jezikom igre. Xenia Rakic
105 Orchestra (7) 2003. Lincoln Center Festival 8- 27. jul 2003.
Letnji festival Linkoln centra uglavnom se odræava u istoimenoj zgradi. Program je podeljen u nekoliko grupa - muziåki, operski, pozoriãni i igraåki. Izbor je veliki i na zavidnom umetniåkom nivou. U operskom delu ove godine je nastupila Opera Marijinskog teatra iz Sankt Peterburga s neuobiåajenim programom, te je publika mogla da se upozna s ruskim operama koje nisu na standardnim repertoarima poznatih operskih kuña. Ãto se igraåkog dela tiåe, nastupilo je nekoliko po profilu razliåitih kompanija, sa tematski raznovrsnim delima visokih umetniåkih dometa. Dance Theatre of Harlem je prvi put nastupao na festivalu. Njega vrlo uspeãno vodi direktor Arthur Mitchel. Prvi deo programa otvorila je svetska premijera St. Louis Woman (kor. Michael Smuin) i neoklasiåno Balanãinovo delo Åetiri tem- peramenta. U drugom delu izvedeni su Balanãinova Serenade, Fancy Free Dæeroma Robinsa i Aãtonov romantiåni Meditation. Odliåni igraåi s uspehom su savladali vrlo raznovrstan program. Trupa iz Izraela Batcheva Dance Company prikazala je delo Anaphaza. Pod rukovodstvom koreografa Ohada Naharina, trupa je doæivela veliki uspeh. Anaphaza je pravi spektakl, i igraåki i muziåki. Åine ga veñ poznate i ranije viðene kore- ografije koje su veãto uklopljene s novim igraåkim segmentima, dodatkom koji je svojom snagom joã viãe pokazao Naharinov koreografski talenat i veliki potencijal cele kompanije. Trupa Shen Wei Dance Art, pod rukovodstvom umetniåkog direktora Shen Wei (roðen u Kini) iznenadila je sve svojim kreativnim i maãtovitim pristupom igri. Shen Wei, joã uvek igraå, sada æivi u Njujorku, povremeno angaæujuñi i ameriåke igraåe. Ãkolovan je u tradicionalnom stilu Kineske opere i pozoriãta i to znanje s lakoñom kombinuje s modernom igrom. Rezultat je neãto sasvim novo i na visokom umetniåkom nivou. Na programu su bile dve predstave - Posveñenje proleña (muz. I. Stravinski) i Folding (muz. John Tavener i tibetanske budistiåke pesme). Posveñenje proleña je poetiåno, åudno i originalno delo. Turski pijanista Fazil Say je interpretirao Stravinskog s takvom snagom i tempom da je to bio duet njega i klavira. Scena je prazna, a pod je iscrtan geometrijskim oblicima, ãto ponekad sugeriãe gde ñe igraåi zapoåeti ili zavrãiti nastup. U njihovim pokretima nasluñuje se stil kineske opere i pozoriãta. Folding je sasvim neãto drugo. Æivotni put ljudskog biña? Moæda. Igraåi obuåeni u duge crvene uske haljine koje stiæu do iznad grudi i nekoliko crnih, indentiånih kostima, s licima napuderisanim belim puderom i åudnim kapama na glavi, kreñu se neåujno scenom, kao da zbilja idu kroz sâm æivot, da bi na kraju svi nestali u pområini, odlazeñi u neku nevidljivu daljinu. Shen Wei ima samo 35 godina, a veñ je uspeo da kreira svoj stil visokog umetniåkog dometa. Nastup njegove trupe bio je veliko otkriñe za sve koji su tome prisustvovali. On kaæe: Moj rad ne predstavlja realnost, niti zapadnu ni istoånu kul- turu. Istraæujem nepoznato i nove naåine komunikacija. Stiåe se utisak da je na dobrom putu. Xenia Rakic Gadi Dagon
Naharins Virus, Batsheva Dance Company Orchestra (7) 2003. 106 Twyla Tharp Dance, Joyce Theatre 28. jul - 9. avgust 2003.
Koreograf Tvajla Tarp (Twyla Tharp) dobila je joã jedno priznanje - Tony nagradu za najbolju koreografiju izvedenu na Brodveju. Kako postoji mali broj uspeãnih koreografa, a joã je manje æena meðu njima, rad Tvajle Tarp zasluæuje zavidno mesto u koreograf- skom svetu. Od momenta kada je diplomirala na Bernard koledæu u Njujorku 1963. godine, ostvarila je 125 koreografija, pet puta radila za holivudske producente, dva puta ãou na Brodveju, dobila dve Emmy nagrade, jednu Tony, izdata je njena autobiografija... Sada ima ãezdeset i tri godine. Joã uvek svakodnevno veæba, u odliånoj je kondiciji, stalno u pokretu. Na pitanje kako sve to postiæe, odgovo- ra kratko: Disciplinom. To joj je od malena usadila majka vodeñi je na åasove baleta, stepovanja, moderne igre, violine, crtanja, fran- cuskog i nemaåkog jezika. Majka je oåekivala da Tvajla u svemu bude dobra, a za to je bila potrebna velika disciplina i svakodnevni rad. Danas joj te osobine pomaæu u ostvarenju bogate umetniåke karijere. Po åemu se Tvajla Tarp razlikuje od drugih? Pre svega, po kvalitetu svojih predstava, a i po smelosti, sigurnosti i kreativnosti. Njen stav po pitanju klasiåne i moderne igre takoðe je jedinstven. Uspeãnim radom na Brodveju, gde se od koreografa zahteva sasvim drugaåiji stil, pokazala je da i tu zna kako da bude uspeãna. To dokazuje i ovogodiãnja Tony nagrada. Tvajla je spontana, prirodna liånost, jednostavna i jasna i te se osobine uoåavaju i u njenim predstavama. Njene koreografije igraju velike kompanije kao ãto su ABT, NYCB ili Balet Pariske opere. Poznata je njena saradnja s Miãom Bariãnjikovim joã iz dana kada je bio direktor ABT i kada je, na njegov poziv, radila za ABT predstavu Push Comes to Shove s kojom je napravila senzaciju. Njih dvoje i danas tesno saraðuju. S prekidima, imala je i sopstvenu trupu s kojom je putovala po Americi i svetu. Ålanovi trupa su se menjali, ali je Tvajla uvek iznova “stvarala” igraåe i prenosila svoje znanje na njih. Posle uspeha na Brodveju s hit predstavom Movin’ Out, ponovo je s grupom od osam igraåa krenula na turneju koja je otpoåela u Njujorku. Kritike su bile vrlo dobre, pogotovo one koje su se odnosile na nastupe igraåa. Koreografije nisu bile nove - jedna iz 1970. godine (moæda najbolja, bez muzike, s ritmom koji su doåaravali dlanovi i tabani igraåa, tipiåna Tharp!) i tri iz 2001. godine.
Izdvajam i The Fugue, s tri igraåa (dva muãkar- ca i æena). Predstava je bila odliåno uveæbana, stilski definisana, izvedena vrhunski, s odliånim kombinacijama, dosta stepovanja ali i veoma brzim pokretima ãto je publiku ostavljalo bez daha! A na Brodveju, Movin’ Out uspeãno puni Riåard Rodæers pozoriãte veñ skoro godinu dana. Premijera koja je bila 24. oktobra 2002. godine doæivela je veliki uspeh. Postavljena je na pesme Bili Dæoela (Billy Joel) koje je Tvajla Tarp uspeãno uklopila, a ansambl od dvadeset igraåa, odliånih solista, sjajno izveo. U tome im pomaæe i deset muziåara (na platformi iznad scene) koje predvodi izvanredni pijanista i pevaå Michael Cavanaugh. Tema koreografske kreacije Movin’ Out je ameriåka omladina sedamdesetih godina za vreme i posle rata s Vijetnamom. Od same uvertire (pesma It’s Still Rock and Roll to Me), ãou dobija muziåki tempo koji kasnije slede joã dvadeset i åetiri pesme Bili Dæoela. Predstava u celini teåe vrlo intenzivno i priliåno glasno. Tvajla Tarp je njome zaista zasluæila To- ny nagradu za najboljeg koreografa Brodveja. Moram joã da spomenem nekoliko impozant- nih solista u ovom ãou - John Selya (ãkolovao se u SAD, ålan ABT kompanije i Tarp kompanije), Elizabeth Parkinson (ålan Joffrey trupe, Feld D. Byrd i Tarp kompanije), Keith Roberts (nekada solista ABT) i Ashley Tuttle (sada solista ABT). Njihova imena govore da je Tvajla Tarp uspela
da sastavi trupu odliånih igraåa i - uspeh je bio Greg Gorman neizbeæan. Xenia Rakic
107 Orchestra (7) 2003. Christie´s - aukcija fotografija 20. oktobar 2003.
Anica Preliñ, Nata Miloãeviñ, Sonja Stanisavljeviñ i Klavdija Isaåenko
U New York Times-u svakog petka izlaze informacije o tome ãta se dogaðalo u toku protekle sedmice, kao i ãta ñe biti za vikend. Prelistavala sam ga i ugledala fotografiju koja mi se uåinila veoma poznatom. Åitajuñi ålanak pored, saznala sam da åuvena aukcijska kuña Christie´s u prostorijama kod Rokfeler centra ima zakazanu licitaciju fotografija 20. oktobra 2003. godine. Izmeðu ostalih izlaæu se i dela åuvenog fotografa Rudolf Koppitz (1884-1936), a objavljena fotografija u novinama Studija pokreta (Bewegungstudie/Study of Movement) ima poåetnu cenu od 70.000/90.000 USD. Setila sam se da smo tu fotogorafiju objavili u åasopisu Orchestra br. 12, na strani 16, uz tekst Milice Jovanoviñ (naãeg publiciste, istoriåara igre i kritiåara) pod naslovom Duh i telo. Otiãla sam na aukciju, ponela åasopis, videla izloæenu fotografiju i potraæila osobu zaduæenu za aukciju. Gospoði Lauri M. Peterson pokazala sam åasopis, fotografiju i ålanak, upoznajuñi je sa sadræajem i informacijama (koje inaåe nije imala). Bila je pozitivno iznenaðena i zamolila me za prevod. Potom je izrekla mnogo lepih reåi za naã åasopis i iskreno se zahvalila, posebno na tome ãto je objavljen jedan tako vaæan podatak. Prevod teksta sam joj poslala (kao i kopiju åasopisa), dok je fotografija prodata za cenu od 85.000 USD. Xenia Rakic
Orchestra (7) 2003. 108 Slovenija/Ljubljana
Pokrajina misli, intermedijalni projekt Ann Adamoviñ premijera Baleta Slovenskog narodnog gledališåa 22. mart 2003.
Mnogostruki uæitak
Ann Adamoviñ, Amerikanka roðena u Nemaåkoj, u svoje vreme s prezimenom gråkih predaka Papoulis, upoznala je mlade slovenaåke plesaåe prije osam-devet godina, kada je kao plesni pedagog-specijalist za suvremenu Kaningam tehniku poåela davati åasove na plesnim seminarima u organizaciji Javnog sklada republike Slovenije za kulturne delat- nosti, a kasnije kada je preuzela åasove u Plesnom teatru Ljubljana, pored precizne i stroge tehnike koju je predavala, vodila je i nezaboravne radionice pod nazivom Fiziåki teatar. U njima je razraðivala osnove svega što smo u sofisticiranoj i visoko profesionalnoj formi mogli prepoznati i u njenom prvom velikom projektu u Sloveniji, u predstavi Pokrajina misli. U njoj se dogodila kombinacija pozorišne glume, åistog plesa, muzike, pevanja, govora i recitirane autorske poezije, sni- manih zvuånih efekata, filmske projekcije, promišljene scenografije, kostimografije i dizajna svetla. Solistiåki pristup Ann Adamoviñ bio je moguñ baš zbog njenih raznovrsnih talenata i široke naobrazbe (klasiåni balet, suvremene plesne tehnike, studij muzike, solo pevanja i kazališne umetnosti) i zato se mogla pojaviti kao kompletan autor koncepta, muzike, teksta, koreografije, reæije, dramaturgije i recitacije. Predstava je graðena u tipiånoj postmodernistiåkoj maniri, koja omoguñava mešanje najraznovrsnijih elemenata u frag- mentarno strukturiranom nizu prizora, ali se u mnogo åemu razlikuje od pomodnih i pomalo veñ dosadnih multimedi- alnih pristupa, kojima obiluje suvremena scena. Mada se naroåito znalaåkom oku tokom predstave puno toga åini jako poznatim (asocijacije na Morisa Beæara, Pinu Bauš, Jiræi Kilijana... ) Ann Adamoviñ gledaoca ipak uspeva privuñi i ubedi- ti. Neobiånom perfekcijom, uspela je razraditi sve elemente svoje priåe o åudnim, mraånim unutrašnjim krajolicima neke komplikovane, veoma specifiåne i zbog toga åesto usamljene liånosti (filmski prizor nepomiåne Ann usred gradske vreve) koja putuje kroz vreme i prostor, kroz svoje liåne i kolektivne uspomene i traæi odgovor na pitanje o znaåenju ljudskog æivota spram gluvih dubina vasione i nedokuåivih dimenzija vremena. Na kraju krajeva (kao što su se u jednoj sceni sloæili Astronom duha i Sestra sadašnjost i nazdravili jedan drugome åašama vina) prošlost kao i buduñnost bili su fikcija. Jedina realnost kojom raspolaæemo jeste sadašnji trenutak. I što da radimo s njim? Da “ævañemo ustajale pite” ili da uhvatimo priliku i poletimo visoko u nebo, “zaplovimo u plavetnilo i dotaknemo sve zvezde u svojoj duši”? Predstava koja traje skoro dva sata ima dva åina, a svaki od njih deli se na kratke scene s poetiåkim, asocijativno bogatim naslovima kao Japanska svita, Grad, Morska sonata, Kasno leto, Muška sonata... Ples je prañen muzikom koja podseña na moderne ritmove, na mjuzikl, na lagane melodije, a u njoj ima i etniåkih aluzija. Furije (grupa pevaåa u crnim kostimi- ma s dugim štolama), pošto su promišljenim pokretima monumentalno napunile scenu, sele se u loðu sa strane, odakle kao gråki zbor prate i komentiraju radnju. Proåišñena scena u belo-beæ nijansama s mnogo vrata, kostimi u kombinaciji bele, crne i crvene boje, dugi crveni kaputi i kao strasni makovi uæarene široke suknje, upotpunjuju pojedinaåne kore- ografske kompozicije. Prepliñu se pokreti baleta i suvremenih tehnika, elementi društvenog i zabavnog plesa (show dance) te mimika i minimalistiåke geste ponašanja u socijalnim situacijama. U drugom åinu dominiraju dve figure pevaåa u ulogama anðela - raskošna dama-mecosopran u krinolini i gospodin-bari- ton u salonskoj odeñi. Emotivna muzika i neæne melodije u opernom stilu blago se šire prostorom dok im se u vatri crvene boje pridruæuje ljubavni par u nesretnoj igri privlaånosti i odbojnosti. O kvalitetu autorske muzike Ann Adamoviñ neka sude muziåki struånjaci. Ipak se moæe reñi da je uz svu svoju razno- likost u kombinacijama æive izvedbe, zvuånih efekata, glasova iz prirode i recitacija na razliåitim jezicima (engleski, gråki, japanski, talijanski, slovenaåki... ) organski dopunjavala scensku radnju i ples. Oduševljeni aplauz na otvorenoj sceni doæiveo je glumac Jernej Šugman u ulozi Astronoma duha, u sceni ritmiåkog poigravanja reåima i slogovima koje se sve više ubrzavalo i na kraju kulminiralo u originalnoj varijanti neobiåno profinjenog repa. Šugman je i inaåe blistao kao celovit performer-glumac, plesaå, pevaå i recitator. Ann Adamoviñ znala je voditi i ostale, tako da su stvarno dali sve od sebe - Draga Grabnera u maloj ali primetnoj ulozi Astronomovog prijatelja, pa i ostali solisti i plesni ansambl koji nas je zaista iznenadio izraæenim suvremenim plesnim izrazom i odliånom izvedbom. Ann kao koreograf i reæiser izvukla je iz pojedinih plesaåa najbolje potencijale i dovela ih do individualnih kreacija, proæetih liånim izrazom, što je sve doprinelo izvanrednom kvalitetu plesnih delova predstave. Åini se da je Adamoviñevoj na nekim mestima izmakla kontrola nad celinom (ponešto preduge projekcije i poneki kore- ografsko manje razraðeni pasusi, nejasan završetak prvog åina i poetska ali pomalo bezbojna poslednja scena s pticama). Ipak, obzirom na velepoteznost projekta te inaåe svestrane kvalitete predstave, moæe se preñi preko toga. Suvremena plesno-baletska intermedijalna predstava Pokrajina misli znala je pokrenuti gledaoåeve emocije i ponuditi mnogostrane estetske uæitke. Svakako, radi se o znaåajnoj novosti i pohvalnom pomaku u do sada dosta tradicionalistiå- ki usmerenoj repertoarnoj politici Baleta Slovenskog narodnog gledališåa u Ljubljani. Neja Kos Ljubljana, 4. april 2003.
109 Orchestra (7) 2003. Orchestra (7) 2003. 110 Pogled u nepoznato – knjige o igri
Parler philosophiquement...
Kao zemlja s veoma jakom filozofskom tradicijom, Francuska i u teoriji igre veliku pa`nju posve}uje ovom podru~ju, pa se na odsecima za igru ~itaju i Paul Ricoeur (Pol Riker), Jacques Derrida (@ak Derida), Michel Foucault (Mišel Fuko), Anne Coquelin (An Koklin). Uz, dakle, neophodno znanje iz filozofije, najpre estetike, izu~avaju se usko plesni sistemi: analiza pokreta, Labanova teorija, razne somatic theories kao Alexander technique, Feldenkreis, Body-Mind centering, na osnovu ~ega se elaboriraju “oru|a” za odre|enu plesnu teoriju. Recimo i to da je ve} dugo vremena vode}i teoreti~ar i esteti~ar plesa u Francuskoj Michel Bernard, koji je nedavno objavio knjigu La création choréographique. S druge strane, `elimo li povezati sociologiju i plesnu teoriju nai}i }emo na izuzetno zanimljivog autora, profeso- ra Georges Vigarello, koji je napisao Le corps redressé, sociološko-antropološko-istorijsku analizu “upotrebe” tela. Uvi|amo, dakle, da je teorija plesa, kao i sama igra uostalom, uve- liko izašla iz kruto zacrtanih i zatvorenih granica i postala svojstvom mnogo širih sistema znanja. U ovom broju predla`emo nekoliko naslova iz francuske literature o igri, uglavnom onih najpopularnijih, prakti~nih i onih koji su od posebne koristi za po~etno poimanje igre.
1. Pour une danse enfin libérée, Adolfo Andrade, Broché, 1999. (o odbrani “oslobo|ene” klasi~ne tehnike, neophodne i klasi~nim i modernim igra~ima).
2. La danse classique, Marie-Françoise Bouchon, Nathalie Lecomte, Relié, 1999. (klasi~na igra po~ev od XVIII veka, rezime istorijskog razvoja, prezentovanje i objašnjenje pokreta ... posebno se preporu~uje mladim igra~ima).
3. 1929, danse d’aujourd’hui, André Levinson, Broché, 1993. (o evoluciji tradicionalnih formi igre, protivre~nim tendencijama koje su se sukobile tokom prošlog veka).
4. La danse classique: manuel complet de la méthode Cecchetti, Grazioso Cecchetti, Broché, 1997. (prakti~ne ve`be nastale iz plesne teorije ovog autora).
5. J’ai dansé sur les flots, Roland Petit, Broché, 1993. (Rolan Peti, nekadašnji direktor Nacionalnog baleta u Marseju, pripoveda o svojoj karijeri igra~a i koreografa).
6. La Légende de la danse, Marie-Claude Pietragalla, Relié, 1999. (o dinamici i leksici savremenog plesnog stvaralaštva, o upotrebi tela kao instrumenta, nje- govoj energiji... )
Ivana Milanovi}
111 Orchestra (7) 2003. Nove knjige
Rihard Vagner: Opera i drama
priredio i komentarisao Klaus Kropfinger Beograd, Madlenianum, 2003. prevod Olivera Durbaba
U izdanju Kamerne opere Madlenianum iz Zemuna nedavno je, po umetniåke discipline povezati i ujediniti u svrhu ostvarenja zajed- prvi put na srpskom jeziku, objavljena kapitalna studija Riharda niåkog cilja - potpune ekspresivnosti. Naime, Vagner zakljuåuje da Vagnera (Richard Wagner, 1813-1882) Opera i drama. Ovo delo, je opera u potpunosti odbacila suptilnu karakterizaciju likova, te su koje se smatra najznaåajnijim spisom unutar Vagnerovog izuzetno protagonisti opere postali likovi-maske, lišeni svake individualnos- obimnog teorijskog opusa, originalno je objavljeno 1852. godine, a ti, bezliåni, stereotipni. Po Vagneru, elementi scenske postavke od tada je doæivelo nebrojena izdanja i prevode. Vagner, kao cen- opere nisu imali nikakvu dramatsku svrhu (jer nije ni bilo drame), tralna figura nemaåkog muziåkog romantizma, bio je i ostao do veñ su bili puka dekoracija. Otuda je Vagnerova reforma opere danas «veliki tumaå muzikologije, teatrologije, sociologije i filozofi- prvenstveno podrazumevala izmenu strukture libreta i njihovog je umetnosti. Njegovo opersko stvaralaštvo i teorijski spisi pobuði- znaåaja u okviru opere. Naime, libreta su do tada uglavnom bila vali su paænju savremenika, provocirali uvreæena mišljenja o priro- pisana po odreðenim šablonima u pogledu metrike stihova, versi- di i ulozi operskog i dramskog dela, izazivali æuåne rasprave i kon- fikacije, podele na numere itd. Ovi šabloni omoguñavali su kom- frontacije, koje su åak delile umetniåki svet u drugoj polovini 19. pozitorima da veoma brzo komponuju, da na veñ gotovu muziku veka na tabore vagnerijanaca i antivagnerijanaca. Promene stilskih naknadno dodaju tekst, kao i da zamenom jednog teksta drugim orijentacija u kompozitorskom stvaralaštvu i estetiåkim pogledima istovetne metriåke strukture premeštaju gotove numere iz jedne na operu i dramu u proteklih vek i po nisu Vagnerovom delu opere u drugu. Uzroåno-poslediåna sprega teksta i muzike prak- umanjile aktuelnost i provokativnost; naprotiv, njegov opus ostao tiåno nije postojala, pošto se istoj melodiji mogao pridodati veñi je referentna taåka i ishodište za mnogobrojna dešavanja u umet- broj razliåitih tekstova. Siæei opera uglavnom su bili kvazi-istorijski, niåkim teorijama i praksama moderne i avangarde, a Vagnerove ali bez oslanjanja na relevantne istorijske åinjenice i dogaðaje; no, ideje dovele su do dramatiånih reformi i traæenja novih sredstava tekstualni predloæak je ionako bio samo povod da se pristupi izraza u muziåkom teatru i teatru uopšte. Iz tog razloga gotovo pevanju arija! O minornom znaåaju teksta i njegove dramske neverovatno zvuåi podatak da u proteklih vek i po nijedan sadræine govori i åinjenica da su reåitativi åesto izostavljani i da su Vagnerov autopoetiåki spis nije preveden na srpski jezik, te potez pevaåi mogli prekrajati arije po svom nahoðenju. Vagner je ovu izdavaåke kuñe Madlenianum da se knjiga Opera i drama objavi na praksu u potpunosti odbacio; sam je pisao libreta, vodeñi raåuna o srpskom jeziku (u okviru edicije Estetika muziåkog pozorišta, u koherentnosti teksta, a zatim je na njih komponovao muziku, koja kojoj je do sada objavljena još i dvotomna studija Radoslava Laziña je (po njegovom uverenju) morala biti imanentna takvom tekstu. Estetika operske reæije) moæemo pozdraviti ne samo zbog hroniånog Vagnerovi likovi nipošto nisu bezliåni, veñ je svaki karakter i mu- nedostatka ove vrste publikacija na našem jeziku, veñ i kao ispravl- ziåki i dramski jasno profilisan. janje nepravde prema bajrojtskom velikanu. Brojne inovacije Vagner je uveo na podruåju teatarskih elemenata Gotovo je nemoguñe predstaviti savremenom åitaocu znaåaj koji je operskih dela. Pevaåi do tada uglavnom nisu glumili, veñ pozirali - studija Opera i drama, uz ostale Vagnerove oglede o muziåkom što im nije uzimano za nedostatak, jer ionako nije bilo radnje koju stvaralaštvu, imala za razvoj operske i teatarske estetike. Razlozi je trebalo doåarati. Meðutim, pošto je pridao nov znaåaj dramskim koji su Vagnera potakli na pisanje Opere i drame bili su višestruki, siæeima i karakterizaciji likova i, poslediåno, nastojao da ostvari ali se mogu podvesti pod nezadovoljstvo zateåenim stanjem u oper- uverljivost dramskih situacija, Vagner je oåekivao znatan glumaåki skoj umetnosti. U ovoj studiji Vagner opširno razmatra razliåite doprinos pevaåa. Sa istim ciljem postizanja dramske uverljivosti, probleme vezane za operu: poreklo i nastanak opere, istorijat Vagner je osmišljavao scenografije, kostime, scenske efekte; ve- njenog razvoja, kao i probleme tadašnje operske produkcije, sa likim brojem uputstava u okviru partiture sugerisao je kakva bi tre- podjednakim osvrtom na sve njene elemente - odnos teksta i balo da bude reæijska postavka; itd. Njegova teænja za novim, “real- muzike, odnos teksta i scenske postavke, odnos glasa i orkestarske istiånim” postavkama opera, bila je uslovljena teænjom da dramski pratnje, itd. Najzad, on daje i svoje viðenje razrešenja ovih proble- (tj. tekstualni) i scenski sloj dela budu u sluæbi jedan drugog. ma, odnosno “uputstvo” za realizaciju operskog dela koje ñe sve
Orchestra (7) 2003. 112 Iz svih navedenih elemenata proizašlo je kao krajnji rezultat novo pozorište, i to ne samo u smislu izgradnje novog arhitek- tonskog zdanja - Festspielhausa u Bajrojtu, veñ i u prenesenom smislu zasnivanja potpuno nove operske estetike. Praktiåno, svaki segment Vagnerove opere je diskurzivan. Takoðe, svaki (formalni) sloj Vagnerove reforme uslovljen je izmenama na svim ostalim nivoima operskog dela, te su sve izmene nastale simultano. Moæe se reñi da Vagner stvara novi svet, umetnost kao religiju, filozofiju, ideju, trudeñi se da usavrši realistiåke crte izraza u svim komponentama operskog dela, da bi slika novog sveta bila što uverljivija! Posvetimo se sada karakteristikama srpskog izdanja Opere i drame. Vagnerov originalni spis podeljen je na tri celine: Opera i suština muzike, Pozorišna predstava i suština dramskog pesništva i Pesništvo i muzika u drami buduñnosti, u kojima Vagner redom izlaæe probleme sa kojima se susreñu operski stvaraoci i iznalazi moduse za njihovo prevazilaæenje. Srpski izdavaå se oprede- lio da, sledeñi Reklamovo izdanje iz 1984. godine, sa komentarima Klausa Kropfingera, sva tri dela objedini u jednu publikaci- ju. Prevodilac na srpski jezik, Olivera Durbaba, veoma uspešno se izborila sa Vagnerovim teškim spisateljskim stilom, optereñenim dugim reåenicama, stalnim digresijama, patetiånim izlivima i åesto banalnim frazama. Lektura je takoðe pouz- dano uraðena, a jedinu zamerku uputili bismo tome što nije uvek voðeno raåuna da se transkripcije i prevodi naslova knjiæevnih i dramskih dela usaglase sa veñ postojeñim prevodima - tako se npr. spis Vasilija Kandinskog, preveden na srpski kao O scenskoj kompoziciji, ovde javlja pod naslovom O kompozicijama pozornice; Šenbergova simfonijska poema Peleas i Melisanda ovde je prevedena kao Pelej i Melisanda i sl. Kao najveñu vrlinu prevoda istakli bismo åinjenicu da su muziåki ter- mini uglavnom adekvatno prevedeni, što veoma åesto nije sluåaj. Srpsko izdanje Opere i drame dopunjeno je uvodnim napom- enama Gordana Dragoviña i opseænim predgovorom Milenka Misailoviña, u kojima autori daju putokaze za snalaæenje u gustoj šumi Vagnerovih ideja. Veoma dobar potez predstavlja prevod opseænog pogovora-komentara Klausa Kropfingera, prireðivaåa Reklamovog nemaåkog izdanja. Kropfinger pruæa veoma zanimljive i iscrpne napomene o genezi Opere i drame, o procesu nastanka dela, o æivotnim i umetniåkim okolnostima koje su navele Vagnera da se poduhvati pisanja. Kropfinger poredi izmene do kojih je dolazilo u razliåitim izdanjima studije, a u Napomenama donosi i delove teksta koje je sam Vagner odbacio. Takoðe, prireðivaå sagledava recepciju dela od strane umetniåkih stvaralaca iz razliåitih domena, te ukazuje kakve je teorijske i prak- tiåne konsekvence produkovao Vagnerov spis, kako u vremenu svog nastanka, tako i u kasnijim razdobljima. Srpskom izdanju pridodat je i popis sekundarne literature kojom se Kropfinger sluæio, ali je tom prilikom naš izdavaå naåinio propust što nije napomenuo koja se od tih (uglavnom engleskih i nemaåkih) izdanja mogu nañi na srpskom jeziku (npr. Karl Šorske, Fin-de-Siecle u Beåu, Vasilij Kandinski O duhovnom u umetnosti, Eduard Hanslik O muziåki lijepom itd). Time se delim- iåno umanjuje upotrebna vrednost priloæenog popisa literature. Bez obzira na to, moæe se konstatovati da se radi o izuzetno ozbiljnom izdavaåkom poduhvatu, kojem se pristupilo sa puno promišljenosti, odgovornosti i svesti o znaåaju koji je ova studi- ja imala i ima za razvoj estetike operskog teatra i scenskih umetnosti uopšte. Stoga izdavaåu moæemo uputiti reåi hvale, te se nadati da ñe nas u skorije vreme obradovati još kojim kapitalnim izdanjem. Do tada, Vagnerovu knjigu Opera i drama razliåito ñe åitati i percipirati estetiåari, muzikolozi, teatrolozi i drugi prouåavaoci opusa genija iz Bajrojta, ili jednostavno poznavaoci i ljubitelji opere, ali svako ñe u njoj pronañi obilje inspirativnih misli izreåenih od strane vrhunskog umetnika koji je ozbiljno i odgovorno shvatao svoj umetniåki zadatak.
Ivana Mediñ, dipl. muzikolog
Igraå Baletska dramaturgija Povijest plesa starih civilizacija Kolum Meken Sonja Zdravkova-Dæeparoska, autor Ana Maletiñ, preveo Nenad Dropuliñ. Fakultet za dramski umetnosti, Matica hrvatska, Beograd: Laguna, 2003. Skopje, 2003. Zagreb, 2002. Uz izuzetke nekih javnih liånosti koje se pojavljuju pod pravim imenima, sva imena, likovi i dogaðaji u knjizi plod su pišåeve mašte.
113 Orchestra (7) 2003. mailORCHESTRA MAIL
Dance Perspectives Foundation 2. septembar, 2003.
Ministru za kulturu Beograd Srbija i Crna Gora
Poãtovani gospodine ili gospoðo,
Iskreno se divim polju rada i odgovornom izveãtavanju åasopisa za igru Orchestra. To je jedini åasopis posveñen iskljuåivo izveãtavanju o ozbiljnoj igraåkoj aktivnosti u Srbiji i okolnim zemljama. Oblast koju pokriva ukljuåuje Sloveniju, Maðarsku, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Gråku. Pored ovako jasnog fokusa, åasopis objavljuje vesti iz sveta i prikaze sezona vodeñih evropskih trupa kao i onih iz Sjedinjenih Ameriåkih Dræava i Kanade. Njegov “ton” je jasan i odgovoran. Ukratko reåeno, on je deo kulturnog blaga koji zasluæuje podrãku. Iskreno se nadam da ñe ovaj odliåni magazin uspeti da nastavi s poãtenim i åasnim izveãtavanjem o kulturnim aktivnostima, ãto åitavoj naciji donosi priznanje i poãtovanje.
Sa poãtovanjem, Donald McDonagh Predsednik
Orchestra (7) 2003. 114 The New York Public Library for the Performing Arts
28. jul, 2003.
G-ða Ksenija Rakiñ 375 Riverside Drive, 12 BB New York, NY 10025
Draga Ksenija,
Hvala Vam ãto ste nam nedavno poklonili åasopis Orchestra, br. 24/25 (2003) Molim Vas prenesite izdavaåu da se iskreno nadamo da ñe i dalje biti u stanju da objavljuje åasopis. Hvala Vam, kao i uvek, na ljubaznosti prema Igraåkom depart- manu.
S najlepãim æeljama, Madleine M. Nichols kustos
ATTITUDES & ARABESQUES
11. septembar 2003. Poãtovani,
Obrañam Vam se sa æeljom da pruæim podrãku åasopisu Orchestra koji se, kako sam razumela, suoåava sa ozbiljnom finansijskom krizom koja bi mogla da izazove prekid njegovog ãtampanja. Orchestra je odliåan åasopis koji pruæa inteligentnu i nepristrasnu sliku kako nacionalne i svetske plesne scene tako i prekookeanskih dogaðaja. Pri tom, takoðe neguje i informa- tivno - istorijske ålanke, struåne prikaze i intervjue. Taj materijal nije interesantan samo za danaãnje åitaoce, veñ predstavlja i predstavljañe vrednu dokumentaciju i za buduñe nauånike, stu- dente i istraæivaåe kao istorijski zapis. Sve ãto pomaæe iluminaciju kulture jedne nacije budi poãtovanje i razumevanje. Orchestra je svakako jedan od pravih primera za to na polju igre i zasluæuje da nastavi s postojanjem. Kao dokaz mojih jakih oseñanja vezanih za vaænost Orchestre prilaæem donaciju od 100 $ kao podrãku. Hvala Vam ãto ste ovome posvetili paænju. Nadam se da ñe se situacija reãiti na pozitivan naåin.
S poãtovanjem, Leslie Getz
prevela: Marija Dikliñ
115 Orchestra (7) 2003. señanja
Ljiljana Duloviñ (1937-2003)
Devojåe svog vremena
Stekavši klasiåno baletsko obrazovanje u Beogradu, Ljiljana Duloviñ je jedno vreme provela na baletskim scenama Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu i Makedonskog narodnog teatra u Skoplju. Na sceni Makedonskog naro- dnog teatra sa uspehom je tumaåila ulogu Ðavolice u baletu koreografa Pije i Pina Mlakara, Ðavo na selu. Procvat svojih umetniåkih moñi ostvarila je u Beogradu kao solistkinja Baleta Narodnog pozorišta. Ostvarila je niz uloga: Marija (Bahåisarajska fontana, kor. Rostislav Zaharov), Polina Bonaparta (Kraljica ostrva, kor. Dimitrije Parliñ), Dadilja (Romeo i Julija, kor. Dimitrije Parliñ), Vila Karabos (Uspavana lepotica, kor. Olga Jordan), pas de deux Plamen Pariza, Kapetan Kuka (Petar Pan, kor. Vera Kostiñ), kao i izrazita umetniåka ostvarenja - solistiåke “bisere” u baleti- ma Pepeljuga koreografa Nine Anisimove - jedna od zlih sestara i Sestra u baletu Apasionato koreografa Dimitrija Parliña. Neponovljivo uspešno tumaåila je solistiåke deonice u baletima opera Faust, Zaljubljen u tri narandæe. U operi Faust, prema zanimljivoj zamisli operskog reditelja Fridriha Šrama, tumaåila je tokom cele predstave jednog od dva ðavolåiña - pratioca Mefista Miroslava Åangaloviña. Na tadašnjim mnogobrojnim gostovanjima beogradske Opere u inostranstvu gotovo uvek je kuñi donosila lepe pohvale beogradskom baletskom ansamblu. Sliåno je bilo i s njenim uåešñem u baletskom delu opere Zaljubljen u tri narandæe. Prema izjavi koreografa Anike Radoševiñ, Ljiljana Duloviñ je s Milanom Momåiloviñem ostvarivala sjajan “pas de deux” klovnova.* Kao liånost ispoljavala je ljudsku dobrotu, razumevanje za druge, duhovitost, koju je umela raskošno da koristi i u igraåkom i plastiånom izrazu na baletskoj sceni. Tokom šezdesetih godina, razvojem televizije i nesluñenog prodora muziåko zabavnih emisija, Ljiljana Duloviñ se u vremenu koje nije priznavalo umetniåke autoritete prirodno nametnula kao prava “zvezda”. A i bila je izvanred- na: laka za saradnju, zarazno vesela i duhovita u interpretacijama, devojåe svog vremena. Igrala je, pevala je, glu- mila i osvajala gledaoce. Izvanredno je koristila svoju muzikalnost na ekranu, virtuozno upotrebljavajuñi, prema idejama reditelja Save Mrmka i koreografa Borisa Radaka, glasove tada popularnih - Katarine Valente, Ðiljole Åinkveti, Nile Pici. Tako je draga svima Trša - ime od milja, koje joj je ostalo do kraja æivota, “pevala” na nemaåkom, italijanskom, igrala i pruæala radost i neodoljivo zarazni æivotni optimizam. Mnoge od ovih TV emisija su uništene, savremenim gledaocima priåa o Trši moæe izgledati nostalgiåna, ali za one koji æele da se uvere u veånost umetnosti interpretacije Ljiljane Duloviñ postoji film Zviæduk u osam. U nevelikoj pevaåko-igraåkoj epizodi, u duetu s drugom pevaåkom “zvezdom” - Ðorðem Marjanoviñem, Ljiljana Duloviñ ostaje da kao uspomena svetli lepotom svog izvoðaåkog perfekcionizma neprevaziðenog do danas na našim scenama.
Milica Jovanoviñ
* Vladimir Jovanoviñ. Koreografija i reæija u operi (Anika Radoševiñ). Teatron, br. 87. 1994, str. 103.
Orchestra (7) 2003. 116 Ãaza Parliñ (1933-2003)
Dama iz senke
Tiho, uz magiåne tonove baleta Prokofjeva Romeo i Julija rastali smo se zauvek s velikom damom Šazom Parliñ, nekadaš- njom balerinom sarajevskog i beogradskog Baleta, suprugom najveñeg srpskog i jugoslovenskog koreografa Dimitrija Parliña. Pre sedamdeset godina rodila se u Skoplju, sticajem okolnosti, buduñi da se njen otac, graðevinski inæenjer, zadesio na poslu u tom gradu. Rano detinjstvo i poåetak školovanja provodi u ratnom Skoplju. Ratni vihor nosi porodicu put Sarajeva, ali probijaju se samo do Banja Luke, gde i ostaju sve vreme rata. Prve razrede baletske škole završila je u Sarajevu, da bi svoje baletsko obrazovanje nastavila u beogradskoj Baletskoj školi u klasi Nine Kirsanove. Njeni prvi nastupi na sceni pedesetih godina prošlog veka vezani su za Balet sarajevske Opere, koji se upravo tih godina i raða. Igrala je Devojku u Licitarskom srcu Krešimira Baranoviña, u koreografiji Franje Horvata. Te iste 1952. godine, na premijeri Bahåisarajske fontane B. V. Asafjeva, a u koreografiji Jitke Ivelje igra Prijateljicu, da bi veñ sledeñe sezone igrala Mazurku u Kopeliji (kor. J. Ivelja), alternirala Bugarku u Ohridskoj legendi, ples gråkih devojaka u Valpurgijskoj noñi opere Faust i Damu u baletu Intermeco, sve u koreografiji Franje Horvata. Uåestvuje i na premijerama baleta Varijacije i Velika simfonijska igra 1954. godine, a narednih godina i u velikim klasiånim predstavama Labudovo jezero i Uspavana lepotica (kor. redakcija Franje Horvata). U prvoj igra Intermeco, a u drugoj Orijentalnu igru. Nekako baš u tom periodu, nena- javljen i nepredvidiv, kakav je åesto bio, u Sarajevo dolazi Dimitrije Parliñ da joj ponudi brak i vodi u Beograd. Šaza se kratko zadræala u Baletu Narodnog pozorišta i roðenjem njihove kñerke Biljane prestaje njeno aktivno bavljenje igrom. Åetiri godine porodica Parliñ provodi u Beåu, buduñi da je Mita bio angaæovan kao direktor Baleta i koreograf Beåke dræavne Opere, zatim u Rimu kao koreograf Baleta rimske Opere. Zbog kñerkinog upisa u školu, Šaza dolazi u Beograd. Kasnije ñe povremeno pratiti Mitu na njegovim gostovanjima, onim koja nisu iziskivala dugo odvajanje od deteta. Šaza je bila verni i dobronamerni gledalac baletskih predstava u Narodnom pozorištu, æivo se interesujuñi i za nova, savre- menija strujanja u igri. Nije propustala da vidi Bitefovske igraåke produkcije novoga talasa i sve gostujuñe trupe i umet- nike koji su prošli ovim gradom. Od strane Udruæenja baletskih umetnika Srbije izabrana je za poåasnog ålana æirija Nagrade Dimitrije Parliñ za najbolje koreografsko ostvarenje godine. Prvi put 2003. godine, njena stolica bila je prazna. Nedostajao je Šazin miran i kompro- misan ton u åesto æustrim polemikama tog struånog skupa. Njena najteæa, ali u isto vreme i najlepša uloga u æivotu je, pored materinstva, åini nam se, æivotno saputništvo s velikim Parliñem, åije je kreativne nemire i vulkane mudro balansirala svojom stabilnom i blagorodnom liånošñu. Bez nje, pita- nje je, da li bi bilo toliko kreativne snage i slobode u Parliña. Dame iz senke više nema. Ali, njen duh utkan je u ceo Parliñev koreografski rad. Deo ovog nacionalnog bogatstva tako je i naša skromna, otmena i nezaboravna Šaza. Marija Jankoviñ
117 Orchestra (7) 2003. Nove tehnologije u igri
Softver za predstavu
Skot DeLahunta u razgovoru s Barriedale Operahouse 2. maj 2002. (dopunjeno 16. aprila 2003)
Barriedale Operahouse je umetniåka grupa sa sediãtem u Londonu i Beåu, osnovana 1994. godine pod rukovodstvom Mihaela Klina (Michael Klien) i Nika Mortimora (Nick Mortimore). Njih dvojica su sredinom 1997. poåeli da razvijaju softver za “koreografe, reditelje pa åak i scenografe” koji bi potpomogao strukturisanje i kontrolu razliåitih komponenti bilo kog predstavljaåkog dogaðaja, pod tim podrazumevajuñi zvuk, video, pokret itd. Naposletku su se sloæili da naslov ovog programa bude “ChoreoGraph”, a prvi prototip, pro- gramiran u MAX-u, omoguñavao je koreografu da “drag and drop” metodom upravlja nizom razliåito obojenih modula (pri åemu je svaki modul predstavljao po neki deo celine) duæ vre- menske linije, åime je postalo moguñe menjati redosled delova predstave tokom samog izvoðenja. Prva predstava koja je koristila ovaj prototip, Solo One, izvedena je 1998. Svaki obojeni modul predstavljao je odreðenu fazu pokreta i muziåku sekvencu, a ple- saå je mogao da posmatra monitore na sceni kako bi video aranæ- man koji je koreograf izabrao. Ono ãto je u “ChoreoGraph”-u cen- tralno jeste koncept “ne-linearne” koreografije koja se ne oslanja na konvenciju fiksne strukture vremena, veñ je otvorena za preureðivanje. Nakon predstave Solo One, Majkl i njegove kolege zapoåeli su usavrãavanje ovog softvera kako bi raspored modula uredili u skladu s kompjuterskim algoritmima i senzornim inputom publike i samog izvoðaåa. Svaka sledeña verzija “ChoreoGraph”-a (videti spisak verzija /izvoðenja na kraju teksta) naåinjena je u sprezi s predstavom i u svaku je implementirana dodatna funkcionalnost, koja dalje is- traæuje odnos izmeðu kompjuterskog softvera i koreografske strukture. (1) Dve verzije “ChoreoGraph”-a razvijene su 2002, naj- pre Duplex (duet) a potom Einem (solo). Obe su uraðene u sarad- nji sa Vilijamom Forsajtom (William Forsythe), upravnikom Ballet Frankfurt, koji je obezbedio plesaåe, te prostor za probe i izvoðe- nje predstava. Duplex je takoðe imao podrãku Collaborative Arts Unit, Arts Council of England. Einem je dobio dodatnu podrãku od Tanzquatier Wien i ZKM, Karlsruhe. Duplex je premijerno izveden 6. i 7. marta 2002. godine u frank- furtskom TAT-u. Prvobitni tim se sastojao od Mihaela Klina (kore- ografija), Dæoun San Martina (Jone San Martin) i Fabrisa Mazlaje (Fabrice Mazliah), (izvoðaåi); Folkmara Klina (Volkmar Klien, muzi- ka), i Nika Rotvela (Nick Rothwell, programiranje). Razgovor, prema elektronskoj prepisci voðenoj posle prve reprize Duplex-a, uz priliånu meru slobode sastavio je Skot DeLahunta.
Orchestra (7) 2003. 118 Skot DeLahunta (SD): Æeleo bih da vam postavim veliki broj improvizacije, a ne fiksirane koreografije. A zatim plesaåi imaju pitanja o Duplex-u i njegovom razvoju, ali biste moæda mogli priliku da odreðenim modulima manipuliãu na odreðeni naåin; da opiãete tek jednu premisu koja je posluæila kao podloga na primer, repeticijama, lupovima, itd. U buduñnosti bih voleo ovom delu. Kaæete da je osnovna struktura “klasiåni pas de da napravim Duplex 2 - gde ñe svi moduli biti åista improvizaci- deux”, moæete li da objasnite ãta pod tim podrazumevate? ja, bez fiksirane koreografije. Za ovu verziju Duplex-a 1 æeleo Mihael Klin (MK): Raspored delova u klasiånom pas de deux sam da stvorim formalizovani pokret kojim ñe se onda manip- izgleda ovako: entrée, adage, solo prvog igraåa, solo drugog ulisati iznutra. igraåa i coda. Uvek sam mislio da bi ovo bila sveukupna kohe- SD: Da se vratimo na softver. Åini mi se da govorite da pro- rentna struktura koja bi mogla da podræi razvoj ideja koje smo gram “razume” strukturne parametre dobrog dueta, tako da imali pri razvoju ovog softvera. ñe svaka iteracija, iako razliåita od prethodne, opet biti uspeã- Nik Rotvel (NR): Pri radu unutar strukture koju ima pas de na koreografija. Dakle, Mihaele, pored toga ãto ste napravili deux, sastavni delovi dela imaju meðusobnog posrednika u materijal pokreta koji se pojavljuje u svakom modulu, vaã algoritamskom jezgru koje plesaåima pruæa vizuelni display u posao kao koreografa bio je i da Niku definiãete ove struktu- realnom vremenu. Taj posrednik takoðe diriguje i komponen- ralne parametre (u izvesnoj meri zasnovane na klasiånom pas tama muziåke partiture i izvodi ih, u skladu sa sklopom ne-lin- de deux), kako bi on mogao da ispiãe kod za ovu verziju earnih okvira koji åine celokupnu koreografsku strukturu. “KoreoGrafa”. Je li ovo manje viãe taåno? Ako jeste, onda je to vrlo zanimljiv konceptualni aspekt ... ugradnja koreograf- SD: Da bi mi bilo jasnije, pre nego ãto se upustimo u priåu o skih ideja u softver iz koga zatim, permutacijama, svaki put softveru, dva plesaåa znakove na sceni dobijaju od åetiri mon- proizilazi “dobro skrojen” ples. itora postavljena u prostoru. Sva åetiri monitora pokazuju istu informaciju, koja ukljuåuje horizontalnu vremensku liniju za MK: Istina. Mada je “dobro skrojen” ples diskutabilan. Ja o svakog plesaåa i zelenu “start” liniju koja teåe vertikalno duæ tome viãe razmiãljam kao o stvaranju dosledne ‘mape’ za ple- jedne strane ekrana. Obojeni moduli se pojavljuju na jednoj saåe unutar koje oni sopstveno delo stvaraju mnogo viãe nego strani ekrana i lagano se kreñu duæ plesaåeve vremenske lini- ãto je to sluåaj u tradicionalnom okruæenju. Ovo je joã viãe tako je. Da bi stigli do zelene linije, treba im åitav minut, ãto ple- kada moduli nisu zadati, veñ su viãe improvizovani. Ali je saåima daje vremena da vide ãta sledeñe treba da se dogodi i takoðe istina i da bih voleo da nastavim istraæivanje u smeru da se pripreme da izvedu materijal povezan s modulom odgo- koji opisujete, da stvorim ono ãto bih nazvao “koreografskim varajuñe boje. obrascima” koje svako moæe da ispuni (i to bukvalno svako - od moje mame do Bariãnjikova). MK: Upravo tako, Forsajt je veñ napravio presedan u kome nje- govi igraåi dobijaju ãlagvorte od monitora na sceni, a i mi smo SD: A ãta bi se dogodilo kad bi drugi koreograf napravio novi to isprobali u Solo One, tako da smo veñ znali da ovakav sistem vokabular pokreta i fraza (Duplex koristi 36 diskretnih ãlagvorta moæe da funkcioniãe. Ipak, imali smo ograniåeno fraza/modula) i koristio ih sa softverom kakav je sada? Mihael, vreme za progone, tako da je igraåima na premijeri bilo poma- señam se da ste mi jednom rekli da konkretni pokreti i nisu od lo teãko, valjda zbog bavljenja monitorima i priseñanja svih tolikog znaåaja. Zar ne bi ples isto toliko dobro funkcionisao i razliåitih delova materijala, ali je veñ na prvoj reprizi napredak sa materijalom nekog drugog? u izvedbi bio ogroman. MK: U stvari, predomislio sam se oko toga (valjda jesam tako SD: A svako izvoðenje je drugaåije jer se koristi ovaj softver govorio). Mislim da je za Duplex vaæan baã ovaj materijal koji moæe da napravi razliåiti sled ili niz za taj duet. Ali vi nove pokreta. Meðutim, to moæda ne znaåi da i drugaåije ne bi rasporede delova moæete da napravite bez izvoðaåa, zar ne? mogao da funkcioniãe kao “koreografski obrazac”. Valjda bi Samo pritisnete “start” i gledate kako se svaki put deãavaju mogao. To bi bilo malo grubo, ali mislim da bi mogao da razliåite permutacije strukture. funkcioniãe u nekom obrazovnom okruæenju. Da, moglo bi da se radi desetak fraza ili modula, a moglo bi i viãe ... Parametri MK: Potpuno taåno. Ovo nam je omoguñilo da testiramo soft- su skroz laki za izvrtanje. ver i da vidimo da li imamo pravu meãavinu elemenata postav- ljenih u meðusobno ispravne proporcije. Tako da sam ja, kao SD: A ãta mislite kad kaæete da su “parametri skroz laki za izvr- ãto Nik moæe da posvedoåi, napravio mnoge verzije bez ple- tanje”? saåa, ne bih li postigao pravu meãavinu. To je bilo zasnovano NR: Moæda ja mogu na to da odgovorim. Parametri o kojima na potpuno subjektivnom shvatanju onoga ãto sam æeleo da Mihael govori su vrednosti “teæine” dodeljeni raznim moduli- Duplex bude. U osnovi se sastojalo od pet tipova modula (indi- ma pokreta, refresh settings (koji spreåavaju da se neki modul vidualni materijal, zajedniåki materijal, podræani materijal, pokreta ili lanac modula ponavljaju suviãe åesto ili u suviãe liftovi, pauze). pravilnim intervalima) i razni grafovi parametara teæine u vre- Hteo sam da generiãem pravu proporcionalnost ovih tipova menu. Ovo bi priliåno lako moglo da se prilagodi nekoj drugoj modula kako bih obezbedio dovoljnu koliåinu unisona, ali ne vrsti strukture. previãe, pravu koliåinu kanona i tako dalje. SD: Nik, moæete li da odete malo dalje i da u kompjuterskim SD: Ubrzo ñu Nika, kao programera, zamoliti da unekoliko terminima objasnite koji su to mehanizmi za postizanje prave objasni kako se ovo postiæe softverom, ali pre toga bih æeleo “meãavine” koju je Mihael pomenuo neãto ranije? Kako ovaj da pitam joã neãto u vezi s pokretom. Softver u stvari nema softver odreðuje “proporcionalnost”? Pada mi na pamet neãto vokabular pokreta ili kratke fragmente fraza, veñ permutuje o dinamiåkim krivuljama koje je neko pomenuo. razliåite aranæmane od nivoa kratkih fraza (predstavljenih NR: “ChoreoGraph” (makar u sluåaju Duplex-a) jeste relativno ovim modulima) sve do ãire, celokupne strukture dueta. åista izvoðaåka maãina (koja sama pronalazi sve potrebne Pretpostavljam da je Mihael u saradnji s plesaåima doãao do podatke o klasama, vrstama i teæinama modula u konfiguraci- vokabulara pokreta ili do fraza. jskom fajlu) povezana sa zbirkom tipiziranih pravila napisanih MK: Jeste. Koreografiju tih sekvenci radio sam u priliåno dikta- kao pod-zakrpe za MAX. Tipizirana pravila su se bavila (na torskom maniru. Ima svega tri sekvence koje su zapravo zadaci primer) smeãtanjem ljubiåastog odseåka u drugi solo ili
119 Orchestra (7) 2003. zavrãetkom komada belim unisonom. Uglavnom je sve ostalo generiãemo strukture u dva konteksta, kako vi primeñujete, iako generiåko, ukljuåujuñi i prañenje krivulja i teæina za odseåke. moæda delovi u pojedinim aplikacijama i imaju smisla. O tome Oblik predstave koji proizilazi iz ovoga je kombinacija ispravno bih morao da razmislim. konfigurisane generiåke maãine i neãto povezivanja pravljenog SD: Citat iz Bejtsona pomaæe da demonstrira kako vi sebi pre- posebno za odreðenu priliku. doåavate ovaj projekat, ali ja sam i dalje privuåen idejom da SD: Radoznao sam, da li postoji podruåje ili polje istraæivanja koreografija moæe da postoji istovremeno i ispoljeno na ova nauke o kompjuterima sa kojim su algoritmi koje koristite dva mesta apstrakcije i artificijelnosti - u algoritmu i na pozor- naroåito povezani, na primer verovatnoña i nasumiåni procesi, nici. I zanima me gde i kako publika uopãte opaæa algoritam. detektovanje i procenjivanje, baze podataka, numeriåko raåu- Ako razmiãljamo u kontinuitetima i kibernetiåkim sistemima nanje...? koji ukljuåuju plesaåe, softver i gledaoca, onda razumem, ali iz NR: Kompjuterska nauka koja je ovde koriãñena je priliåno jed- nekog razloga uvek dolazi do toga da razdvajam komponente nostavna i najveñim delom se sastoji od jedva neãto malo viãe od takvih sistema. Mislim da je to neka vrsta testa za relevantnost linearnog programiranja, sa joã nekom dodatnom maãinerijom ili vaænost/vrednost, tako neãto. Drugim reåima, bez softvera, koja se tiåe zakona verovatnoñe u delovima vezanim za selekto- koreografija (koreograf), plesaåi (pozoriãni prostor), publika - vanja modula. veñ åine neku vrstu kulturnog/socijalnog sistema. Vi dodajete softver i one koji u njegovom razvoju uåestvuju kao znaåajni SD: Hvala, nemam pojma kako bih to implementirao u neki kod, doprinos, ali za gledaoca je diskutabilno da li tehnologija pravi ali to ãto govorite zvuåi mi kao da ima smisla. Sad bih da upi- ikakvu razliku, jer je ta razlika nevidljiva ili ju je nemoguñe tam za joã neãto ãto mi je Nik rekao proãle jeseni, o ideji da se opaziti. softver programira tako da skladiãti ili pamti svaku permutaciju Duplex-a, tako da bi mogao da “uåi” od prethodnih verzija. Na NR: U stvari, ja mislim da publika moæe da je opazi, ali nejasno: ovaj naåin bi svako izvoðenje dela zadræalo najbolje rezultate mi nastojimo da delo nastalo neortodoksnom stvaralaåkom prethodnih izvoðenja. A kako bi ovo moglo da se uporedi sa metodom predstavimo isto onako kao da je stvoreno na uobiåa- genetskim algoritamskim projektima gde je evolucija biljaka jeni naåin. Onda to postaje neka vrsta meta-igre izmeðu stvarao- neãto ãto se zasniva na procesu u kome se svaka generacija ca/stvaralaca i publike, a elementi te igre su sklop slika i emotivni informiãe evaluacijom i selekcijom iz prethodne generacije? sadræaj koji publika projektuje u delo. MK: Zar to ne bi bilo prekrasno! Mislim da radimo na tome. MK: Ja isto mislim, ali ljudi mogu i da se ne sloæe da åitav sistem Duplex je imao nekoliko ciljeva za koje smo morali da prihvati- na sceni pravi ogromnu razliku i to na vrlo mali naåin. Mislim da mo da su u ovom momentu preambiciozni. Meðutim, poåeli postaje moguñe opaziti da je igraå doveden u stanje gde mora smo da koristimo delove istorije da bismo softver mogli da da izgradi strategije, da bude kreativan i pronaðe reãenja izvan “hranimo” unapred. To nije problem, ali je problem kako uåini- svog fiziåkog aspekta. To je proces koji dopuãta da i plesaåev um ti to hranjenje unapred smislenim. Duplex je takoðe suviãe bude “koreografisan”, a ne samo telo. Mislim da Duplex po- ograniåen da bi pravio buduñnost zasnovanu na proãlosti u kazuje taj suptilni i, za mene, prekrasni i uzbudljivi kvalitet igre, ãirem smislu, poãto nema “metabolizam”, niti stvara potomke. rizika i neverbalne komunikacije koji se retko sreñe u formalnim Tu nastupa Einem, ãto je sledeñi solo projekat i verzija softvera plesnim komadima (koji nisu improvizacije). Mene takoðe stim- na kome radimo. On bi trebalo da radi sa jasnim metabolizmom. uliãe onaj nivo znanja da je bilo koja manifestacija samo jedna Moæda ñemo uspeti da kodiramo neku vrstu genetskog algorit- od manifestacija Duplex-a... Nikad ne moæete da gledate Duplex ma kako bi stvarao potomstvo, mada mislim da ñe za to biti kao takav, samo njegove manifestacije. Tu je reå i o koegzisten- potrebno nekoliko godina (moæda to vidite u Cellfish). ciji i zavisnosti (kompjuter u stvari ne zanima da li plesaåi igraju Algoritamska strana nije glavni (iako jeste teæak) problem. kako on svira - ali Nika valjda zanima). Primarna briga je pronañi mehanizam koji je smislen kao inter- SD: Vidim gde se preklapaju neobiånost i meðuzavisnost. fejs za delo koje radi zajedno sa plesaåem, umesto da bude tek Pokuãavam da pronaðem naåin da razmiãljam o odnosu izmeðu “izolovano” u virtuelnom svetu (kao ãto veñina tvorevina artifi- koncepcije, namere i realizacije projekta koji taåno objaãnjava cijelnog æivota jeste). ovaj odnos izmeðu softvera i koreografije (i vaãe saradnje). Joã SD: Izgleda mi da je ovo deo koji je teãko preneti ljudima - ovde nisam naãao prave reåi, ali izgleda da se projekat sastoji od se suviãe stvari dogaða istovremeno. Izgleda da ste vi u proce- neke kombinacije Mihaelovih sistematskih opisa koreografske su generisanja koreografske strukture u dva konteksta i, u strukture (i kreacije vokabulara pokreta), Nikove sposobnosti stvari, softverske strukture su jednako vaæne, ali su publici nev- da ovu sistematiånost kodira u funkcionalne algoritme i da u idljive. Ono ãto mene intrigira jeste relacija izmeðu ovih nev- MAX-u uradi interfejs za davanje ãlagvorta, Folkmarove dopri- idljivih kompjuterskih struktura i samog plesa. Ja ne bih o arti- nose muzici (i interfejsu?) i sposobnosti plesaåa da rade u ovom ficijelnom æivotu govorio kao o izolovanom i virtualnom svetu. modusu. Cilj eksperimentisanja s celularnim automatima, na primer, jeste MK: U stvari, prvobitno je cela ideja proizaãla iz potrebe da se da se ispitivanjem odnosa izmeðu pravila i konteksta i pon- muzika i ples (i drugi mediji) nekako sinhronizuju - åak i ako svi aãanja koje iz toga proistiåe uåi. Zar ne biste i vi to isto radili s funkcioniãu na “ne-linearni” naåin. Muziåka strana koju je razvi- “ChoreoGraph”-om, koristeñi ga da ispitujete i uåite o struktu- jao Folkmar do sad nije bila zastupljena u naãoj raspravi o ovom rama plesa? sistemu, ali je ona potpuno åudesni element åitave stvari. MK: Pa, glavna stvar je da mi svojim radom ne doprinosimo SD: Joã neãto o ovoj odvojenosti. Do koje mere ste vi mogli da nekoj nauånoj raspravi. Ne æelimo da bilo ãta izdvojeno stvorimo posmatrate softver kao autonomno umetniåko delo ili doku- u virtuelnom svetu. Moæda ñe citat iz Gregorija Bejtsona (Gre- mentaciju? On je, na kraju krajeva, kodiran da sadræi i interak- gory Bateson Steps to an Ecology of Mind, Koraci ka ekologiji tivno izlaæe koreografsku strukturu i funkcionalno je estetiåan uma) pomoñi da objasnim ãta mislim. “Ne bi bilo taåno reñi da je (zelena linija, crni ekran i jarko obojeni moduli). Kad pritisnete glavni posao kompjutera, transformacija inputskih diferencija u poåetnu tipku, svaki put dobijate novu plesnu sekvencu. Zaãto autputske diferencije, mentalni proces. Kompjuter je samo luk ona ne bude ukljuåena u kanon plesa za ekran ili plesne jednog veñeg kola koje uvek ukljuåuje åoveka i okruæenje iz skice/notaciju, na primer? koga se informacija prima i na koji ñe informacija koja izlazi iz MK: Pa, kako ja to vidim, sistem moæe da postoji sam, ali bih to kompjutera imati uticaja. Legitimno bi bilo reñi da ovaj totalni u ovom stadijumu pre uporedio s miksetom svetla kojom se sistem, ili ansambl, pokazuje mentalne karakteristike. Operiãe kompjuterski upravlja. Ako ste dizajner svetla, moæete da na osnovu pokuãaja i pogreãki i ima kreativni karakter.” Ne uzmete isprogramirane ãlagvorte i da ih samo gledate kao bro- znam da li ovo ima smisla, ali ono ãto ja hoñu da naznaåim jeste jeve na monitoru; oni ñe vam neãto govoriti, poãto ñete, kao da mi radimo na dizajniranju “åitavog” luka i da bilo koji odvo- dizajner svetla, moñi da vizualizujete predstavu. Za sve ostale, to jeni deo sistema nema potpuni smisao. Dakle, ne vidim da mi su samo brojevi na ekranu. Tako je “ChoreoGraph” u svom
Orchestra (7) 2003. 120 sadaãnjem obliku samo niz raznobojnih kvadrata na ekranu, MK: Da - kad god poæele - svi mislimo da bi to bilo sjajno. Glavni kvadrata koji za nekog imaju znaåenje a za nekog drugog su problem je da softver uåinimo dovoljno prijemåivim za korisnika, beskorisni. To je interfejs za predstavu. Sam po sebi u ovom a za to, opet, moramo da pronaðemo joã sredstava. trenutku nema nikakvog smisla i ne znam da li ñe ikad i imati. SD: Pomenuli ste tri prethodna projekta, Solo One, Nodding Dog Trenutna verzija je oåigledno potpuno integrisana u Duplex. i Duplex, i dva postojeña, Einem i Cellfish. Svaki je nadograðivao Moæda ñe u buduñnosti, uz dovoljnu koliåinu sredstava, biti razvi- znanje steåeno u prethodnim verzijama “ChoreoGraph”-a jeni neki autonomni elementi softvera ili åak celine koje mogu da (pogledati spisak verzija/izvoðenja). To ãto se ovde pojavljuje stoje same za sebe. nije samo jedno delo, veñ slika niza dela u kojima se razvija SD: Nik, pomenuli ste da i Nodding Dog i Duplex imaju u sebi forma odnosa i pristup odnosu izmeðu koda i koreografije. mnogo jedinstvenih redova koda ãto ih, suãtinski, åini odvojen- MK: Da, svako novo delo uåi nas neåemu drugom i daje nam im softverskim paketima koji u svojim sistemima imaju malo moguñnost da kreiramo razliåite aspekte “maãine za ne-linearno toga ãto je generalizovano. Znaåi li to da ñete sledeñi put kad izvoðenje”. Solo One nas uåi osnovama; Proxima’s Drift (bez budete stvarali delo “nelinearne” koreografije morati, ãto se tiåe kompjutera) o vremenskim tabelama, dinamiåkim krivuljama i koda, da poånete od poåetka iako osnovne ideje koje stoje iza prenoãenju unapred onoga ãto je proãlo; Nodding Dog nas uåi “ChoreoGrapha” ostaju dosledne kroz sve projekte? interfejsu sa kompleksnim koreografskim sistemima i prona- NR: Da, suãtinski to zaista znaåi da se pri kodiranju svakog pro- laæenju istih; Duplex nas uåi svemu ostalom (formalizovanju kore- jekta mora poåeti od nule. ografske strukture, ideji o “mapama za plesaåe”). Ali, vaæno je MK: Mislim da mi uåimo u hodu - oba ova dela moæda imaju zapamtiti da koreografske strategije moraju da se razvijaju isto razliåite kodove, ali su im interfejsi sliåni. To nas uåi o aplikacija- kao i kompjuterski aspekti. Da bi se na ovaj naåin stvorilo ma - i kako da neke stvari postignemo. uspeãno “ne-linearno” delo, moramo da razvijamo koreografske tehnike, kompozicione tehnike i kod istovremeno, pri åemu svaki SD: Ali gde i kako oåekujete da ñe sama arhitektura softvera aspekt zahteva otprilike istu koliåinu vremena. postati generalizovanija? U buduñnosti, kao ãto sam pomenuo, koncentrisañemo se na NR: Pa, delimiåno je to pitanje pronalaæenja sredstava za pokre- druge aspekte, kao ãto su metabolizam, rast, homeostaza, repro- tanje “ChoreoGraph”-a, od specifiånih aplikacija napravljenih za dukcija i adaptibilnost; nekim od njih baviñemo se u Einem, a odreðenu priliku (kao ãto je sluåaj sa Nodding Dog i Duplex) do nekima kasnije, u Cellfish. Projekat smo poåeli 1997. godine uz generiåke platforme, tako da se novim projektima/aplikacijama pomoñ nekoliko organizacija kojima smo veoma zahvalni. Bili omoguñi ãto lakãi pristup. Naravno, nije u potpunosti jasno kad smo u moguñnosti da svaku verziju prototipa razvijamo kroz je taåno pravo vreme da od specifiånog krenete ka opãtem. U svako izvoðenje. Nastavljamo s tim i trenutno pregovaramo sa inæenjerskom smislu to je neka vrsta tamnog vilajeta. Ako osta- Tanzquatier u Beåu i ZKM, Karlsruhe, da sa nama budu kopro- nemo na pojedinaånom, imamo mnogo viãe posla, ali ne zat- ducenti Einem-a. Takoðe se nadamo da ñemo dobiti znaåajnu varamo put za nove pristupe i kreativne procese, ãto bi moglo da podrãku i imati priliku da napravimo veñi razvojni korak ka se dogodi sa opãtom alatkom. Ja oseñam da nam treba joã par generiåkoj platformi koju je Nik pomenuo i time je uåinimo pris- projekata raðenih “po meri”, pre nego ãto budemo mogli da tupaånijom drugima. steknemo jasan uvid u moguñnosti aplikacija. SD: Pa, æelim vam sreñu i jedva åekam da vidim novu verziju SD: Planirate li da i drugim koreografima dozvolite da na neki “ChoreoGraph”-a. naåin rade s ovim?
Spisak proãlih i buduñih verzija “ChoreoGraph”-a (Mihael Klin):
Solo One (London, 1998) Ovaj solo je imao za cilj da demonstrira sasvim baziåne koncepte ne-linearne koreografije ili ideju da elementi koreografske struk- ture mogu biti postavljeni u algoritamski meðusobni odnos i menjani/manipulisani u realnom vremenu (putem razliåitih inputa ili algoritama). Ovaj solo je takoðe bio prvi put kada smo koristili monitore za upravljanje zadacima plesaåa. 1b) PDE (London, 1999) Gradeñi na osnovnim idejama Solo One i inkorporirajuñi ih u “javno umetniåko delo”, PDE je stvoren kao “periferno” izvoðenje uz koriãñenje “ChoreoGraph” softvera, da bi stvorilo marginalno, beãavno, beskrajno i umirujuñe delo koje se instantno adaptira atmos- feri odreðene lokacije i podræava je. Razliåiti senzori prikupljaju podatke o lokaciji. Ova informacija se unosi u kompjuter, koji onda aranæira scenario pokreta i muzike u skladu sa dinamiåkim nivoima i to tako da odgovara okruæenju. Plesaå dobija informacije putem monitora u realnom vremenu (instantno). PDE je namenjen javnim prostorima (foajeima, restoranima, barovima i kafeima) i refer- enca je na “wallpaper-art”. 1c) Cay - Portobello Festival / ICA (London, 2000) Ovo delo je predstavljalo naã prvi pokuãaj da inkorporiramo ne-linearne elemente, kao i razvijeni softver Solo One u prostor sred- nje veliåine. Dve adaptirane i proãirene verzije Solo One su koriãñene tako da utiåu i da na njih utiåe treñe, viãe pozoriãno, izvoðen- je koje je funkcionisalo po linearnom setingu. Dve verzije Solo One su bile povezane putem telematike zatvorenog kola, ãto je jedna od crta koje se koriste za povezivanje dve prostorno razdvojene scene putem videa. Istraæivali smo unutar metoda distribuirane kon- trole, koji su regulisani i procesuirani putem koriãñenja baziåne strukture. 2a) Prosxima’s Drift (Atina, 2001) Tematski, ovo delo se bavi tokom. Praktiåno, kao i konceptualno, to nas je suoåilo sa izazovom da stvorimo “tok” kroz koreograf- sku metodu zasnovanu na pravilima. Softver “ChoreoGraph” NIJE koriãñen za generisanje/stvaranje strukture ili scenarija. Pravila (individualna pravila i grupna pravila koja ukljuåuju pokret, tajming, prostornu dinamiku itd.) izvodili su direktno sami plesaåi, u skladu sa svojim sopstvenim liånim procenama trenutnog opãteg stanja dela. Opãta strukturna dinamika dela rasporeðena je koriãñenjem talasne dinamike zajedno sa trenutnom meseåinom na dan i u vreme izvoðenja. Ovo je osiguralo stalne novine u sub- strukturi dela (izvan kontrole plesaåa) povrh koje su primenjena pravila. Finalna manifestacija na sceni ima sliånosti sa celularnim automatima zasnovanim na kompjuterima kad inteligentna biña (plesaåi) prosude “stanje” komada da bi zakljuåili (naãli strategiju) kojom ñe izvesti odreðena pravila.
121 Orchestra (7) 2003. U koreografskom smislu, to je bio istraæivaåki projekt koji se bavio “igrom na sceni”, prenoseñi unapred dinamiåke krivulje (proãlost koja uslovljava buduñnost). 2b) Samen (Beå, 2001) Solo Dejvida Terlingoa (David Terlingo) koji je nadalje istraæivao ideju ne-linearne koreografije stvarajuñi neãto poput mosta izmeðu Prosxima’s Drift i Nodding Dog u koreografskoj metodi. Nodding Dog (Beå, 2001) Delo zasnovano na kompleksnosti, ne-linearnosti i meðuzavisnosti. Nodding Dog deluje kao jedan veliki adapt- abilni sistem, sastavljen od veñeg broja dinamiåkih koreografskih podsistema (struktura koje funkcioniãu same po sebi kao entitet, ali na koje utiåu drugi entiteti i åine pod-rutine za meta-entitete) koji su u stalnoj meðuigri. Bavili smo se time koliko kompjuter moæe na sceni da deluje kao ne previãe kompleksan “regulator”, koji prima razne inpute da bi osigurao sinhronizovane medije (svetla/æiva muzika/ples/film). Tako smo ovde koristili jasan i razvijen koreografski metod nadahnut teorijom sistema, teorijom igara i celularnih automata. Ovaj koreografski metod dopuãta da delo bude regulisano od strane jednostavnog izuma (kakav je “ChoreoGraph”) na jednostavan naåin i da postigne jasnu promenu (na prim. ekran obaveãtava igraåe da se jedan podsistem zatvara a drugi otvara bez redosleda koji je nuæno unapred definisan). Duplex (Ballet Frankfurt, 2002) Jasno je da je Duplex bio najrazvijenija “simbioza” softvera i koreografske metode. Softver je koriãñen da izloæi priliåno jasnu i samu po sebi logiånu “mapu” dela (izvesnu notaciju dela). Onda su plesaåi mogli, uz pomoñ odreðenih koreografskih izuma i u skladu s njima, da mapu interpretiraju, åitaju je, pridræavaju je se, tumaåe itd. Einem (ZKM/TQW 2002) U Einem, cilj nam je da razvijemo strukturu koja poseduje neku vrstu ‘metabolizma informacija’. Otud, delo ñe imati potencijal da a) proãlost prenese unapred i b) da se menja tokom vremena. Ovo ñe se postiñi tako ãto ñe igraåi- ma biti dopuãtena interakcija i negovanje strukture tokom “æivotnog veka” Einem. Raznim taåkama se treba posvetiti, koreografski, muziåki i programerski. Naroåito ñemo se baviti teorijama Gregorija Bejtsona o tome “kada je razlika razlika” i kako je individua uslovljena svojom proãloãñu. Mislim da ñe nam za bavljenje pitanjima uåenja, homeostaze i adaptibilnosti u koreografskim strukturama verovatno biti potrebna nova verzija dela. Cellfish (2003/04) Ovo delo predlaæe koreografiju kao generalizovani genotip nekog plesa (GTYPE), pri åemu su izvoðenja njen gen- eralizovani fenotip (PTYPE). Sliåno artificijelnom æivotu, u kome generalizovani genotip predstavlja bilo koji skup pravila na niskom nivou, a generalizovani fenotip strukturu i/ili ponaãanje koje se pojavljuje kao rezultat kada se ta pravila aktiviraju u nekom specifiånom okruæenju. Samo delo ñe biti adaptibilna struktura koja ñe se razvijati i “uåiti” kroz iskustvo koje sakuplja tokom svog “æivota”. Delo koje sakuplja sve rezultate istraæivanja prethodnih dela ne bi li stvorilo neãto nalik organskoj strukturi s dodatnim elementom genetski kodiranih informacija za buduñu upotrebu. 6b) Cellfish 2 (2004) Varijacija na Cellfish. Collider (2005) Cellfish i Cellfish 2 se sudaraju i stvaraju novo delo. Zavrãne napomene: Projekat “ChoreoGraph” ima nekoliko prethodnika u istoriji istraæivanja regulatornih sistema, kako u oblasti istraæivanja kompjuterske nauke, tako i u umetnosti u oblastima muziåke kompozicije, slikarstva i arhitekture. Na polju plesa jedan od prethodnika je rad Dæona Lensdauna (John Lansdown), Londonca, po obrazovanju arhitekte. Lensdaun je bio naroåito zainteresovan za moguñnosti “artificijelne kreativnosti” i, 1968, po prvi put poåinje da eksperimentiãe sa “kompjuterski generisanim” plesovima. Pogledati: John Lansdown Computer Generated Choreography Revisited in Proceedings of 4D Dynamics Conference. ed. A. Robertson. De Montfort University, Leicester, 1995. pp. 89-99. Available at URL: http://-www.dmu.ac.uk/ln/4dd/guest-jl.html, http://www.dmu.-ac.uk/ln/4dd/guest-jl.html (2) Projekat su u proãlosti podræali: London Arts Board (1997 i 2000-2001); Arts and Technology Centre, London (1998); Greenwich Dance Agency, London (1998); Collaborative Arts Unit, Arts Council of England (2000-2001); Tanzquatier Wien (2001); Ballett Frankfurt (2001-2002); Osobe koje su zasluæile da budu posebno pomenute: Samantha Jones, Dean Xavier, Nik Haffner, Bronac Ferran i William Forsythe. Za dodatne informacije o Barriedale Operahouse i umetnicima koji su njeni ålanovi pogledati: http://www.barriedale-operahouse.com/duplex. Skot DeLahunta se bavi istraæivanjem, pisanjem, predavanjem i konsultacijama u vezi sa uticajem novih medija i informacionih tehnologija na æiva izvoðenja u predstavljaåkim umetnostima, s naroåitim fokusom na plesu. Za viãe o njegovim spisima i izveãtajima pogledati http://huiz-en.dds.nl/~sdela/
prevela s engleskog Marija Stojanoviñ
* Teatron, åasopis za pozoriãnu umetnost, leto 2003, Estetika pozoriãta, Pozoriãte i “novi mediji”. Redakcija se zahvaljuje kolegama iz Teatrona.
Orchestra (7) 2003. 122 International section
The international information section begins on the page 57. It is, as usual, rich and diversified owing to the contributions of our industrious correspondents and associates from abroad. The column titles are the names of the countries of origin of the published articles. They are published in the alpha- betical order. The first text in this section is about the guest appearance of the Mariinsky Theatre from Sankt Petersburg in Graz (AUSTRIA pp. 57 - 58). Through the Viennese agency Gerhard Rieder Promotions, which has been organizing in Austria the guest appearances of one of the most important ballet com- panies in Russia and the whole world - Mariinsky Theatre has performed the standard repertoire of the commercial importance (Swan Lake, Don Quixote, Romeo and Juliette). The only novelty was the performance Jewels (chor. George Balanchine), which was our correspondent’s main interest. The positive attitude of the author of the text is reflected in the title itself (Balanchine - the only pearl). This performance has confirmed the great artistic potential of the corps de ballet of the Mariinsky Theatre. Influenced by the positive impression of this performance and the negative one by the Romeo and Juliette, the author could not help but wonder what is the most important for the Russians, the commercial success of the performances or meeting the needs of the demanding, qual- ified and sophisticated devotees and experts of the ballet art.
From GREECE (pp. 59 - 61) our correspondent reports about the ninth International Festival of con- temporary dance held in the town of Kalamata. Relaxed, summer atmosphere of a small town by the sea made it an ideal place for this festival. Many conversations about the dance were conducted, but the main characteristics were the solo performances and the studies of choreography. Our corre- spondent presented the participants of the festival and their performances (Xavier Le Roy, Meg Stuart, Marie Chuinard, Cesk Gelabert, Tero Saarinen, Inbal Pinto, Ballet Boyz...) and the choreogra- phers of the Greek contemporary scene, who were this time given more space (Haris Mandafounis, Antonis Foniadakis, Griffon troup, Vaso Ginakopoulou). In the end of this section one can read a short interview made with three collocutors, Mr. Georgios Koutsoulis (the mayor of Kalamata), Mrs. Victoria Marangopoulou (the artistic director of the festi- val, the director of the International Dance Centre) and Mrs. Angeliki Mitrou (the director of Public Relations, former director of the French Institute in Kalamata).
The extensive section of information from CROATIA (Zagreb, pp. 62 - 72) follows. Let us start in due order. After a long time and long negotiations, the directors of the national ballet troups from Belgrade and Zagreb have succeeded in exchanging the ballet performances from these two cities. The performance Dr. Jackel and Mr. Hyde of the National Theater Ballet from Belgrade had a guest appearance in Zagreb at the beginning of July and literary exhilarated the audience on the stage of the Croatian National Theatre. (pp. 62 - 64) This is confirmed by the fragments of the reviews of the daily papers in Zagreb, which we also publish here (Ovations to the Belgrade ballet principal, Enviable power of the dancing transformation, Performance was an artistic event and not a political rally). Our correspondent was especially thrilled by the libretto and the directing of the performance and also fascinated by the music choice and the main protagonist the principal of the Belgrade National Theatre Ballet Konstantin Kostjukov, who interpreted both characters in the performance. In the words of the author of the text, choreographer Vladimir Logunov has made by putting all this togeth- er a performance, which is not easily forgotten, and which the audience would like to see again. In the long line of opening nights in the season of 2002/2003, the Croatian National Theatre Ballet had one more ballet première. On the page 65 we published our correspondent’s review of the bal- let Giselle. The greatness of the Zagreb corps de ballet glittered in the performance, which was quite obvious in the first and second act. The corps de ballet was well-balanced and well-rehearsed and the choreographic solution was very interesting (pax de deux from the first act was performed by three dancing couples and so it became pax de six). The première and the first reprise were marked by the guest appearance of the exquisite Italian dancer Roberto Bolle, who accomplished an extraordinary partnership with the principal of the CNT Irena Pasariñ (Gisella). Yet another première performance was staged in the CNT - Puss in Boots, the ballet picture-book in seven images, based on the fairytale of the same name by the Charles Perrault. (pp. 66) The author of the text does not praise too much this attempt, quite the opposite. He thinks that the performance lacks the necessary atmosphere, which would attract the children audience and the children are the ones for whom the performance had been made. The charm of one of the favorite children stories is missing and the sweetness of a fairytale was lost.
However, in late April 2003, the CNT had another première, Cirkus primitif ballet, the first whole- evening performance of the young and very promising Croatian choreographer Staãa Zurovac (also the principal of the CNT). According to the review of our correspondent from Zagreb, which is pub- lished on the pp. 67, this performance, in the contemporary dancing style, has immediately captivat- ed and thrilled the audience. Not a single performance has recently given so much pleasure and woken up only the positive vibrations of the audience. Eleven dancers (including the choreographer) have given an exquisite performance dancing to the music of Jean Marc Zelwer. They have all reached their maximum in one hour of the tremendous physical activity and they have proven their personal dancing and artistic capability. 123 Orchestra (7) 2003. The twentieth edition of the Week of contemporary dance, already a traditional festival, has been held in Zagreb. On the pp. 68 - 69 we publish a detailed review of the rich program of this festival. We have singled out only a few. The performance of the troup Sankai Juku, the retrospective of one of the important artists on the Croatian stage of the contemporary dance Revival KASP/ Mrs. Miljana Broã, the performance of the Belgium troup Theatar Step, the performance of the choreographer and dancer Karina Pontes and Thomas Hauert... However, the performance Nemesis, made by the Random Dance Comp (chor. Wayane McGregor) from the United Kingdom, has attracted major attention. Our correspondent thinks that this year’s festival lasted for too long and that it needs bet- ter selection. In previous years it attracted bigger audience and this year the audience was leaving the theatre before the end of performances, which leads to the conclusion that the performances of certain authors had been based on the unconvincing artistic ideas and were poorly staged.
The Zagreb audience had the opportunity to see the performance of the company for the young - Introdans. Introdans is the biggest and the most active ballet company in Holland, which formed during the eighties of the past century an initiative to establish the troup for the young dancers. Their goal is to introduce the treasury of the contemporary dance to the younger audience, espe- cially the works designed for this company. (pp 70)
There is another professional ballet company operating in Croatia. Their center is in the town of Rijeka, situated on the Adriatic coast. The principal of the Croatian National Theatre Ivan pl. Zajc has put on stage Peer Gynt using only his own efforts thus showing a great progress. In the moment of questioning the need for the ballet as an art in the Croatian state, this theatre gave a positive answer with this successful première. The dancers of this theater never seem to get enough of ade- quate working space and financial assistance and so the performance Peer Gynt represents the col- lective success of this company. (pp 71)
The marine ambiences are obviously the best places for the summer festivals. The festival of dance and the nonverbal theatre was organized for the fourth time in a row in the town of Svetvinåenat next to Pula in Croatia. This year it lasted for five days and attracted considerable attention of the broader public. The biggest attention was foccused on the performance of the Dance Troup from Hanover, which is directed by the choreographer Stephan Thoss. They gave two performances Angel and the Devil and Bellulus. The performances of the principals of the troup Miss Maãa Kolar and Zoran Markoviñ were notticed. (pp. 72)
We rarely get information from ITALY (pp. 73). This summer the audience had a chance to enjoy the performance of Romeo and Juliette by the Teatro dell’ Opera from Rome. The ballet was performed several times under the open sky, in the surreal ambiance of the preserved antique thermal com- plex. Several castings have changed, but the greatest impression on the audience was made by Angela Gouznatsova and Riccardo di Cosmo.
The report from our correspondent from CANADA is rich as ussual and it is published on the pp. 74 - 79. It begins with the news about the latest productions of the National Ballet of Canada (pp. 74 - 75). There we encounter an interessting approach to the Swan Lake of the choreographer James Kudelk, who respected the traditional approach but included the image of the brutall class-based society of the present-day. The choreographer does not leave plenty of free space for optimism, the betrial of love is not forgiven, the princ and the wizard are killed and Odette stays trapped in the body of a swan forever. Finally the long awaited première of Tristan and Isolda was performed (chor. John Alleyene). According to the oppinion of our correspondent this famous love story was vissualy beautiful, but unfortunately not well-ballanced. Most of the dancing parts were not chore- ographically solved. The same can be applied to the libretto of the performance. Only the efforts of the performers can be praised. For the first time Balanchine’s Jewels were performed with new production details in the National Ballet of Canada. Different castings have given certain luxury to the performance, both in the scenic and interpretative sense. Famous Susane Farell, who staged the ballet, has certanly contributed to it. In the Canadian section we continue with the text about the festival World Moves (pp. 76). Many distinguished contemporary dance choreographers of the world participated, but our correspon- dent was thrilled the most by the performance of the Japaneese choreographer Kim Itoh and his company. His style combines buto moves, ballet and the dance theatre. His choreographies are very sculptural and they deal with the problems of the human existence of the present-day. The National Ballet School of Canada held the traditional celebration at the end of a school year (pp. 77) The program consisted of four stylisticaly different parts - Adventures in classicism, pax de deux from the ballet La Fille mal gardée, North Star and Pyrrhic Dances II. The school students have shown the high level of education and great enthusiasm for dancing. In the words of the school principal Mavis Stanes, the young artists should be supported, because their love and enthusiasm for art are healing.
Orchestra (7) 2003. 124 As the last contribution for Canada we represent a very interesting and unusual text about the education of the adults in the National Ballet School connected to the classical ballet. Great inter- est is shown for the classes of the professor Robert McCollum. This education program started in 1996 and attracted many devotees of the ballet art, who wanted to find out more about it. The classes are attented by more than 300 adult students of different age (15 to 60) devided into seven different levels. It is important to point out that they do not engage professionaly in danc- ing. They are only individuals who love ballet and often attend the ballet performances. (pp. 78- 79)
For the first time we have this great pleasure to publish information from the two distant coun- tries - LITHUANIA/ARMENIA (pp. 80 - 81). We focused our attention on the festivals of the con- temporary dance in the cities of Kaunus and Erevan. Companies from the 12 countries partici- pated in the festival held in Kaunus. It was an opportunity for the artists to meet for the first time and exchange their expiriences. The tickets were sold out quickly. The author of the text was impressed the most by the performance La Soirée of the company from Finland Aurinkoballet, which deals,at the first glimps, with ordinary evening party. For the smallest country of the for- mer Soviet Union, Armenia, the festival High Fest represents an important cultural event, and that is why it is organized under the patronage of the president of the state. The companies form Hungary, Israel, Serbia and Montenegro and the Czech Republic presented themselves in the fes- tival.
In the neighbouring Macedonia three festivals in three towns - Skopje, Ohrid and Bitola were held during the summer. In the section of information from MACEDONIA (pp. 82 - 85) one can read about the enviable number of the ballet performances and the dance projects, and above all about the guest apperances of the ballet companies from the former Yugoslav republics. Corps de ballet of the Belgarde National Theatre had a guest apperance with the ballet Romeo and Juliette (chor. Dimitrije Parliñ) on the festival Ohrid Summer. (pp. 82 - 83) In the words of our critic from Macedonia, this performance still facinates us even today with its originality and imp- resevness. Let us remind you that this performance had its premiere in 1949, and that after a long period of time came back to the scene of the National Theatre of Belgrade. Choreographer Parliñ was important not only for the Serbian ballet artists but also for the Macedonian, because this performance has been put on the stage of the Macedonian National Theatre, where many Macedonian artists have gained their recognition. The guest apperance of the corps de ballet of the National Theatre of Belgrade contributed to the international reputation of the summer fes- tival in Ohrid.
On the pp. 84 - 85 continues the section of the information from Macedonia with the text about the contemporary choreographical pieces. Parallels were performed in the Macedonian National Theatre in Skopje. It consisted of three contemporar choreographical pieces signed by the three choreographers. This performance opened the festival Cultural Summer of Skopje. Young audi- ence was predominant. Later it was performed in the space of the antique theatre Heraclea by Bitola and in the Ohrid Summer Festival as well. Another contemporary dance piece has drawn the attention of the audience. It was the perfor- mance Planetarium, Macedonian - Canadian cooproduction (chor. Deborah Willson).
The information we have got from GERMANY (pp. 86 - 89) come from the three cities Essen, Magdeburg, Hanover. On the pp. 86 we published a text about the German Dance Award won by Gregor Seyffert, one of the most important dancers at this moment. The award was given by the Society of German Dance - Teachers. Mr. Seyffert is the youngest winner of this award. The students of the State Ballet School from Berlin, under the direction of Gregor Seyffert and his own company took part at the award giving ceremony. The pearl of the evening was the 37 minute choreography designed by his father, Dietmar Seyffert The Clown of God to music Le Sacre du Printemps by Strawinsky. Not only that the choreography was a true masterpiece, but the interpretation of a true great dancer - Seyffert son.
The IV International festival of Ballet Schools was organized in the town of Magdeburg (pp. 87). The festival was opened by the State Ballet School from Berlin, under the direction of Gregor Seyffert, followed by the studio Arabesque and Lynnswynen from Antverpen (Belgium) and the Ballet School from Brazil. At the Gala evening apart from the already mentioned ones, the Dance Academy Manheim, Paluca Schule Dresden, John Cranko School from Stutgart, the Ballet School from Magdeburg and the Dance Academy from Hungary presented their work.
125 Orchestra (7) 2003. At the international choreographical competition in Hanover (pp. 88 - 89) 80 choreographies from 31 countries were registred. International jury has chosen 17 pieces for the semi-finals, and only 8 for the finals. The competition has set new artistic standards to the future choreogra- phers, and that is why we expect the next competition with great interest. The jury has decided to award: Michele Merola (Brazil, the first place), Staãa Zurovac (Croatia, the second place), Edward Clug (Slovenia the third place and the award of the audience).
From RUSSIA (Sankt Petersbourg, pp. 90 - 92) we report on the guest apperance of the Chamber Opera House Madlenianum from Belgrade with the performance Nijinsky - L’oiseau d’or, and the occasion was the celebration of the three centuries of Sankt Petersbourg. Both, the Russian critics and the audiance (1200 spectators attended the performance) gave a positive oppinion on the Belgrade performance and the daily press gave a lot of space to announcements and com- ments on this performance. This was the first guest apperance of a ballet company from Belgrade in the ballet capital - Sankt Petersbourg.
This is followed by the INTERVIEW (pp. 93 - 94) with Mr. Makhar Vaziev, the manager of the Mariinsky Theatre made in Hong Kong during the guest apperance of the corps de ballet of the Mariinsky Theatre. The author of the interview is Mr. Kevin Ng. We have taken the interview from the American magazine Dance Now, no. 2, summer 2003. Mr. Vaziev speaks about the necessity of performing Balanchine’s ballets, because in his oppnion that is the best way to ver- ify the state and the quality of a ballet company in the technical and the interpretative sense. Mr. Vaziev has widely opened the door of the Mariinsky Theatre to new influences and ideas. He even hopes that the choreographer William Forsythe will work for the Mariinsky Theatre. He is worried beacuse there are no young choreographers who would make new classical choreo- graphies and so he thinks that they should be carefully nurished, because they will not be formed all by themselves. Wherever he spots a young talented dancer he is emidiately ready to engage him, although his company has more than 200 dancers. He likes to look into the future and has no time to think whether or not the Mariinsky Theatre is the best ballet company in the world.
For almost nine years as a rule, the biggest section of information has been the one from the U. S. A. (pp. 96 - 108). It is done by our first and most faithful correspondent from New York, Mrs. Xenija Rakic. We start with the spring season of the New York City Ballet. This is a com- pany with the largest number of the short whole-evening ballets, which make its season extremely rich. Romantic Balanchine’s ballets have found their way back to the stage, as well as his neoclassical works. The famous ballets of Jerome Robbins have been performed as well, along with the two premieres of the choreographers Peter Martins and Christopher Weeldon. The piece Carnivals of the Animals (chor. C. Wheeldon) has provoked the greatest interest in the audience. Peter Martin’s choreographies were commented as too complicated, filled with incomprehensible moves. Sometimes it was hard for the audience (according to our corre- spondent) to locate the other leg of a dancer. The NYCB has been preparing the new season, which will be marked by the one hundred anniversary of the birth of George Balanchine, the founder of the NYCB company. (pp. 96- 97) The company Ballet Tech, under the direction of Eliot Feld, performed in the Joyce Theatre. The company introduced the dancers who had graduated at the state ballet school, the Ballet Tech School, which stands out from the other schools for admitting talented children of different eth- nical background, who can attend the classes for free. It was founded in 1978, and until today 35000 students have applied for its auditions. The performance of the company consisted manly of Eliot Feld’s choreographies. The legendary Misha Baryshnikov has tremendously helped the young dancers by performing Feld’s choreography Mr. XYZ. The Ballet Tech is a nonprofit organization donated by the parents of the students (Kids Dance) and many other donators, without whose help it could not exist. (pp. 98) The famous choreographer Mark Morris in the popular BAM (Brooklyn Academy of Music) has presented his older and newer works. Whenever his company is performing the tickets are sold out. Our correspondent thinks the second part to be more successful and especially points out that Morris is a dancer who dances with pleasure and he transfers that on the audience. (pp. 99) The company of the Russian choreographer Boris Eifman had the sixth guest appearance in a row in NY. It gave a premiere performance Who’s Who and the already seen performance Pinocchio. This time Eifman’s work did not have the usual historic - literary contents. He wanted to show the America in the twenties of the last century through the story about the destiny of the two Russian emigrants and dancers, who had fled from Russia after the Revolution search- ing for a better life and a successful career. The company was great, as always, the costumes sumptuous. The decor adequately evoked the atmosphere and the ambience of the America at that time. (pp.100)
Orchestra (7) 2003. 126 Each year the Dance Magazine (American magazine dedicated to dancing) gives the annual award. This year it was given to the couple Charles and Stephanie Reinhart. Their help and their role in the development of the modern dance and the great support they have been giving to the young dancers is widely respected in the dancing circles of the United States. Followed by the great choreographer William Forsyth, whose work made a great progress in the art of the dance in the present-day. The next winner was Susan Jaffe, one of the excellent dancers of the ABT company, who ended her career last year. The last winner was Jock Sotto the longtime prin- cipal of the NYBC and the dancer with tremendous artistic and personal energy. It was very nice to see in the audience the colleagues from the ABY and the NYBC who came to congratulate the winners of the Dance Magazine Awards. (pp.101) The students and members of the company Martha Graham have performed nine choreogra- phies made by the students of the school. The evening was crowned by the performing of the piece of the legendary Martha Graham Ritual to the Sun, in which all members of the company took part. For us it was very important that our fellow-countrywoman Sne/ana Aðanski, a grad- uate from the ballet school from Novi Sad, had been among them. She presented herself to the audience with her choreography A - part. It seems that her American dream is coming true and we wish her success. (pp. 102) The luxurious season of the American Ballet Theatre (pp. 103) offered a rich program, which made it difficult to decide what and whom to watch. From this plentitude our correspondent has sin- gled out La Bayadera with the young principal of the Royal Ballet of London Alina Cojocaru and her partner Angel Corella. They have matched all the expectations and showed that they belong to the best dancers in the world today. Another premiere HereAfter (chor. Stanton Welch and Natalie Weir) was performed. Our correspondent has evaluated it as a true accomplishment. The choir of 120 singers dressed in luxurious costumes stood on the stage next to the dancers. Those days, the principal of the ABT Julio Bocca had to bid goodbye from the role of Romeo and his partner Alessandra Ferri. The audience and the dancers have saluted and touchingly bid farewell to such great partnership on the stage, because it is something that rarely happens in the ballet. The jubilean International Ballet Competition was organized in New York. The dancers from 24 countries of the world presented their work. For three weeks the young dancers have intensive- ly worked and prepared their roles. The founder and director of the competition Ilona Copen had big problems to organize it, because of the intensified visa system. Fortunately everything ended well and this year’s competition turned out to be one of the most successful. The jury, lead by Natalia Makarova, carefully observed for several days the presentations of compulsory varia- tions and the duets according to the rules. At the end of this text we publish a short interview with Madame Copen, who among everything else says that during the competition she enjoyed watching young artists, who had not come to New York just to compete but to learn something and to share their knowledge with the others. (pp. 104 - 105) The summer festival was organized in the Lincoln Center, which features musical, opera, theatre and dancing productions. The selection was wide and on an enviable artistic level. In the danc- ing section the following took part: the Dance Theatre of Harlem, Batsheva Dance Company from Israel, Shei Wei Dance Art company, which surprised everyone with its creativeness and imagination. In the performances of the choreographer Shei Wei one can feel the style of a high artistic level. (pp. 106) There is a small number of really successful choreographers, and the number of women among them is even smaller. That is why the work of the choreographer Twyla Tharp deserves a special place in the world of dance. In 2003 she won the Tony Award for the best choreography on Broadway - Movin’ Out. That is a big hit, which has been filling the Richard Rogers Theatre for the past year. Since the moment she graduated at the Barnard College in 1963 she has accom- plished about 125 choreographies; she worked five times for the Hollywood producers, made two Broadway shows, won the two Emy Awards, her autobiography has been published… She is 63 years old and still in the excellent shape. To the question how she accomplishes all that, her answer is: “With discipline”. (pp. 107) The last text in the American section is exclusive news that we publish with a great pleasure. It has a historic introduction, which is connected to our magazine. Back in 1998 in Orchestra No. 12, page 16 we published the text of Madame Milica Jovanoviñ (the dance historian, publicist and the critic from Belgrade) about the destiny of a photograph called Spirit and Body. On the photograph there are Belgrade dancers and Klaudia Isachenko’s students, Ana Preliñ, Nata Miloãeviñ, Sonja Stanisavljeviñ and Klaudia Isachenko herself. The author of the photograph is the photographer from Vienna Rudolf Koppitz (1884 - 1936). This beautiful photograph dates from the thirties of the last century (1925). The original was sold on the auction at the Christie’s in late October 2003, for 85000 dollars. We could not find out the name of the buyer. Our cor- respondent has taken Orchestra No. 12 to the auction house. The article we had published sur- prised them and they immediately asked for translation and praised the quality and originality of our magazine. (pp. 108)
127 Orchestra (7) 2003. On the pp. 109 we continue with the information from SLOVENIA regarding the premiere and the multimedia project Pokrajina misli (the author Ann Adamoviè), which was performed on the stage of the Slovenian National Thetare in Ljubljana. Our critic thinks that the performance was of high quality. It moved the emotions of the spectators and offered many esthetical pleasures. The performance was designed in a typical post modernistic manner, but it differs in many ways from the trendy and now even a bit boring multimedia projects, which fill the stages of present- day.
Whishing to inform our readers about the new publications we have introduced a new section in our last edition - GAZE INTO THE UNKNOWN - BOOKS ABOUT DANCING (pp. 111). We pro- pose several titles from the French dancing literature, thinking that they are very useful. As a nat- ural sequel follows the section NEW BOOKS (pp. 112 - 113) about the books that were published between our two issues. It is about the books, which do not belong only to the Serbian publish- ing, but also including the publications from the territory of former Yugoslavia. There is a capi- tal study Richard Wagner Opera and Drama, published by the Chamber Opera House Mad- lenianum from Belgrade. Then, Danser of the author Colum McCann, published by Laguna from Belgrade; The dance history of ancient civilizations by Ana Maletiñ, published by Matica Hrvatska from Zagreb; Ballet dramaturgy of Sonja Zdravkova - Dæeparoska, published by the Faculty of Drama in Skopje.
The column called ORCHESTRA MAIL is on the pp. 114 - 115, where we published three letters of support, sent from New York by the distinguished individuals who engage in dancing. This col- umn is reserved for the letters of our readers and so it was an ideal space to publish these letters and inform the broader public about the opinions and the care for the existence of our maga- zine from the individuals from the United States, with whom, and this is a special curiosity, we have never made a direct contact.
Unfortunately, almost in every issue we have the section REMEMBERNESS (pp. 116 - 117), where we publish the texts dedicated to the individuals from the dancing world who have lefts us for good. This time they are the distinguished soloist of the National Theatre Ballet from Belgrade Ljiljana Duloviñ and a former ballet dancer of Sarajevo and Belgrade Ballet, the wife of the Serbian greatest choreographer Dimitrije Parliñ - Ãaza Parliñ.
Wishing to follow the development of the new technologies, which are applied in dancing and are somewhat unknown to the Serbian dancers and choreographers of all generations, in the sec- tion NEW TECHNOLOGIES (pp. 118 - 122) we published the text Software for performance, by the courtesy of the editor of Teatron, magazine of the Museum for Theatrical Art of Serbia. It is about the computer program Duplex/ChoreoGraph that is designed by Michael Klien and Nick Mortimore. This first prototype, made in MAX, makes it possible for a choreographer to control, by using “drag and drop” method, a list of differently colored modules along the time line, which enables the change of the order of the performance parts during the performing itself.
Translated by Marija Dikliñ Laurent Philippe
Writtings on Water, Carolyn Carlson
Orchestra (7) 2003. 128 Konkurs za naslovnu stranu Poãtovani åitaoci, pred vama je jedna veeelika (!) Orchestra. Uveravam vas da su u nju uloæeni meseci iscr- pljujuñeg rada. Prevoðenje nemuãtog govora igre u pisanu reå, a zatim uobliåavanje istog u formu struånog åasopisa podrazumeva izuzetan napor naãih saradnika i same redakci- je. Ali, posle svega, kad god uzmemo u ruke novi broj - dogodi nam se praznik. Raduje ãto je u ovom izdanju blok posveñen domañoj igraåkoj produkciji veoma obiman. åasopisa Uprkos svim nedañama koje (i dalje) uporno i destruktivno pritiskaju sve vidove umet- Orchestra niåke igre u naãoj zemlji, ona nekim åudom preæivljava. Za to su svakako najzasluæniji umetnici koji su joj se posvetili. Naãa dræava definitivno uopãte ne zna ãta bi s njom. Ne zna, ali ni ne pita za savet druge koji bi itekako imali ãta da joj kaæu i tako joj pomognu. Pa da vidimo dokle ñemo tako stiñi... Narodno pozoriãte iz Beograda vratilo je na scenu balet Dimitrija Parliña Romeo i Julija, ãto je za svaku pohvalu. Apsolutno se slaæem sa svima koji ñe se pitati (i ljutiti) zaãto na Konkurs otvoren: neograniåeno naslovnoj strani ove Orchestre nije fotografija iz tog legendarnog baleta. Na æalost ni posle Propozicije: a) tematika: balet, savremena igra, performans, alternativna scena, instalacija, mnogo truda i dobre volje uloæenih u pravu potragu od strane direkcije Narodnog pozoriãta, direkcije Baleta i osnivaåa åasopisa, nije pronaðena fotografija koja bi u igraåki teatar... tehniåkom smislu zadovoljila visoke standarde naãe naslovne strane. Ãteta! Zato molim b) format: 20 x 30 cm, slajdovi: lajka, 6 x 6, 9 x9... sve upravnike svih pozoriãta koji se na bilo koji naåin bave igrom da u svoju poslovnu praksu uvedu tzv. photo session - termin u kome ñe svim fotografima biti dozvoljeno da c) tehnika: crno/belo i kolor pod adekvatnim svetlom i scenskim uslovima realizuju foto materijal koji ñe u svakom detalju zadovoljavati svetske kriterijume profesionalne umetniåke fotografije. Uopãte nisam protiv fotografija nastalih u toku predstave. Naprotiv. Na njima je åesto otisnut neki nezaboravni i neponovljiv umetniåki trenutak. Mnoge takve objavljujemo i u ovom izdanju, ali postoje tehniåki momenti u procesu naãeg rada kada su one nedovoljne, åak i loãe. Uvoðenjem nove poslovne ãeme profitirali bi svi - umetnici, pozoriãta, dnevne novine, razne publikacije, pa i mi. A umetniåka igra, u vizuelnom smislu, bila bi dosto- janstveno predstavljena. Na naslovnoj strani je Karolin Karlson, savremeni koreograf i igraåica svetskog ranga åije je stvaralaã- Na 13. me|unarodnom trijenalu pozori{ne knjige i periodike u okviru 48. Ste- tvo obeleæilo drugu polovinu XX veka. Uåinila nam je svima åast, doãla u Beograd i na BELEF 03 rijinog pozorja, odlukom me|unarodnog `irija ~asopis za umetni~ku igru prikazala svoju predstavu Writtings on Water. Bilo je Orchestra nagra|en je Specijalnom diplomom za doprinos baletskoj umetnosti i to poåetkom jula meseca, a u naãem gradu o tom razvijen kriti~ki odnos prema njoj. dogaðaju joã uvek se govori. Mnogi i dalje sanjaju Ovogodi{nje Trijenale bilo je jedno od najplodnijih u poslednjih dvadesetak godi- plavetnilo njene predstave. na - 200 izdava~a iz 24 zemlje Evrope, Amerike i Australije uputilo je vi{e od 850 Ne æelim da iz ovog broja izdvojim bilo koji tekst. Za knjiga i 280 brojeva ~asopisa. @iri je pregledao oko 1100 knjiga i ~asopisa, a ceo mene su svi podjednako dragoceni. Ipak, obratite materijal bio je dostupan svima na specijalizovanoj Izlo`bi koja je obuhvatila paænju na stranice u okviru domañeg bloka koje se {tampane publikacije iz oblasti pozori{ne teorije i prakse - pozori{na estetika, odnose na Meðunarodni komitet za umetniåku igru istorija, pedagogija, scenografija, kostimografija (dramska, operska, baletska); dra- CID - UNESCO, jer je to trenutno najveña enigma matika i dramaturgija; leksikografska izdanja (enciklopedije, re~nici); izdanja iz igraåkog sveta naãe zemlje - ko nas u CID - UNESCO pozori{ne bibliografije, tehnike... predstavlja i zaãto. CID je nedvosmislen u svom @iri je radio u sastavu: stavu. O tome u intervjuu otvoreno govori predsed- Dr. Ulf Birbaumer, teatrolog, profesor na Institutu za teatrologiju Univerziteta u nik CID prof. Alkis Raftis. Kompletan materijal Be~u (Austrija) objavljujemo sa iskrenom æeljom da se najzad naãi Dr. Nina Kiralj, istori~ar pozori{ta i kriti~ar, Budimpe{ta (Ma|arska) umetnici svi okupe u åvrstu i brojnu igraåku zajed- Katarina ]iri} Petrovi}, profesor, sekretar Odeljenja za me|unarodnu saradnju nicu, prevaziðu sve sukobe i nedoumice i sloæno Sterijinog pozorja (Novi Sad) pred svima odbrane sopstvenu profesiju. Moæda se Zoran Stojanovi}, izdava~ iz Novog Sada. u tome krije osigurana buduñnost umetniåke igre u naãoj zemlji. Redakcija bi volela da u pisanoj formi do nas stignu i vaãe reakcije. Obratite paænju i na rubriku Orchestra mail. Tri pisma „doputovala“ su iz daleke Amerike. Ugledni kulturni radnici Njujorka hvale i podræavaju naã åasopis. Za nas je to svakako velika åast, tim viãe jer se sa potpisnicima ovih pisama nikada liåno nismo upoznali. Vaãoj paænji preporuåujem i rubriku Nove tehnologije u igri. Sigurno neñete (kao ni ja) odmah razumeti sve ãto proåitate, ali biñe to provokativan susret sa novim kompjuter- skim terminima, metodama i programima koji se u naprednim druãtvenim zajednicama veñ primenjuju u umetnosti igre. Za nas je to potpuno novi svet u odnosu na koji se slo- bodno moæe reñi da æivimo i stvaramo u rodovskoj zajednici. S poãtovanjem, Ivana Milovanoviñ Fotografije preuzete iz monografije Breaking Bounds autora William A. Ewing posveñene fotografu Lois Greenfield (Chronicle Books, 1992. SAD)
Prodajna mesta: Beograd: knjiæare: “Aleksandar Beliñ”; Stubovi kulture; Nauåno delo; Srpska knjiæevna zadruga; Plato, Plato - Knez Mihajlova i baletski studio “Orchestra” / IPS - Beoizlog - donji nivo /IPS - Mamut megastore, Sremska 2 / IPS - SKC/ IPS - Merkator / IPS - Materijal sa podacima o autoru, poslati ili dostaviti liåno u redakciju: Super VERO Beograd, Ñirila i Metodija 2a, tel/fax: (011) 403 443 (od 16 åasova). Niš - IPS Store, Nikole Pašiña 36 / Novi Sad - IPS Store, Zmaj Jovina 16 / Podgorica - IPS Store, Hercegovaåka 16 / Uæice - Stubovi kulture / Kragujevac - Stubovi kulture / Kruševac - Stubovi kulture Redakcija je spremna da savetima i informacijama o predstavama u sezoni 2003/2004. pomogne autorima.
*^asopis pomogli Ministarstvo kulture i medija i Sekretarijat za kulturu grada Beograda cyanmagentayelow- cyanmagentayelow-
^ASOPIS ZA UMETNI^KU IGRU DANCE MAGAZINE 26/27
ME\UNARODNI KOMITET ZA UMETNI^KU IGRU CID - UNESCO Carolyn Carlson Emanuel Gat Russell Maliphant prof. Alkis Raftis
26/27 Erika Marja{ Dijana Kozarski Makhar Vaziev +ORCHESTRA PLUS Konci vremena Orchestra ISTORIJSKI MEDALJONI
cyanmagentayelow- cyanmagentayelow-