cyanmagentayelow- cyanmagentayelow- Orchestra14/15 åasopisåasopis zaza umetniåku igruigru M. Kne`evi}

MilicaMilica Bezmarevi},Bezmarevi}, IgorIgor Karaka{Karaka{ ii ansambl,ansambl, Kavez,Kavez, kor.kor. L.L. Pilipenko,Pilipenko, NarodnoNarodno pozori{te,pozori{te, BeogradBeograd

NouveauNouveau FestivalFestival InternationalInternational dede DanseDanse dede ParisParis ’99.’99. PrixPrix dede LausanneLausanne ’99.’99. Ekskluzivno:Ekskluzivno: MilkoMilko [paremblek[paremblek INTERVJU: E. Grinvud, D. Kalfuni, R. Kareri

Orchestra Orchestra leto / jesen ‘99 INTERVJU: E. Grinvud, D. Kalfuni, R. Kareri

cyanmagentayelow- cyanmagentayelow- oslednja godina dvadesetog veka, u raznim ljudskim delatnostima, celog sveta, Pzna~i neku vrstu rezimea. Bele`e se najzna~ajniji doga|aji, analizira se i vred- Uvodnik nuje, odre|uje se istorijska ravan, oslu{kuje se, i kao da se sada bolje “~uju”, poruke pro{lih dana, a najradoznaliji i najhrabriji pone{to i predvi|aju. Sve je odjednom postalo va`no, a imena ljudi, koji su pozitivnim i naprednim delovanjem zadu`ili dvadeseti vek, najva`nija. Zapisuju se, u ime trajnog se}anja, i oni koje bi odlaze}i vek, najradije zaboravio. Milenijumska groznica potresa svet. Kao da je planeta postala velika robna ku}a sa “popisom robe” pre dolaska novog vlasnika ili igru inspekcije. Podrhtava i baletski establi{ment. Najzna~ajnije baletske kompanije najavljuju velike poslovne i umetni~ke poteze. Njihovo ostvarenje uslovljava akutni nedostatak novca, a novac je neophodno redovno i mudro investirati u igra~ku umetnost. Baletska takmi~enje (Lozana, Njujork, Varna, Pariz) u znaku su 2000. godine i dolaze}eg veka. Nova formula tih konkursa podrazumeva, prvenstveno, brigu o psi-

umetniåku hofizi~kom zdravlju budu}ih umetnika, a odgovornost baletskih pedagoga podi`e se na najvi{i nivo. Nove igra~ke (zbunjuju}e) tehnike, kreiraju novi, mladi koreografi. Vrata novog milenijuma su ve} od{krinuli. Novi konkursi, koji se vi{e ne mogu nazivati me|unarodnim, ve} planetarnim (Monaco Dance Award), tradicionalni sistem balet- skih takmi~enja uvode u virtuelni Internet , svet elektronskih informacija i komu- nikacija bez limita. Svuda se traga za novim, mladim baletskim zvezdama, a njihovi

åasopis za igra~ki prethodnici ne pomi{ljaju na predaju. Zreli baletski igra~i igraju (kao nikada), dokazuju}i, po ko zna koji put, nesagledive mogu}nosti ljudskog tela. dvadesetom veku ro|ena je jugoslovenska baletska umetnost. Na{i umetnici, Uu dugom nizu godina, izveli su, uglavnom, na sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu, kapitalna dela klasi~nog baletskog opusa. Bilo je to zlatno doba na{e umetni~ke igre u kome se dogodio i zna~ajan prodor u Evropu. A zatim je usledio tihi, (siguran) sunovrat. Baletske {kole prestale su da obrazuju budu}e umetnike onako kako su to do tada ~inile. Zapostavljena je tradicija. Najzna~ajnija dela na{e baletske umetnosti jednostavno su nestala sa doma}e scene. Izgubljen je kontakt i korak s evropskim

14/15 igra~kim tokovima. Broj odigranih predstava u sezoni ne zadovoljava ni neopho- dan minimum, a broj diplomiranih u~enika baletskih {kola nesrazmerno je veliki. ako mnogima situacija izgleda beznade`na, pa`ljivo oko i iskreni po{tovalac Iumetni~ke igre uo~ava ZRNO NADE – podmla|en i razigran `enski ansambl Baleta SNP iz Novog Sada, zatim, mu{ki igra~i Teatra T, koji su, u predstavi Lutka s 2 naslovne strane, o`iveli davno izgubljeni mu{ki senzibilitet izvo|enja na na{oj Orchestra sceni, svestrano obrazovane, igra~e-koreografe Bojanu Mladenovi}, Isidoru Stani{i}, Daliju A}in, Danicu Arapovi}, Aleksandra Ili}a i \or|a Makarevi}a, ~ija sve`a i savremena koreografska re{enja deluju kao “melem na ranu”, Festival kore- ografskih minijatura, na{u jedinu igra~ku manifestaciju, koju nipo{to ne smemo izgubiti, jer se samo u dane odr`avanja tog Festivala ose}amo kao jedinstvena baletska porodica okupljena oko zajedni~kog cilja, nezavisni teatri (Mimart, Dah), hrabri, ni~im sputani i uvek spremi na eksperiment, beogradski Balet, koji je umet- ni~ki upe~atljivim izvedbama predstava Jesenji pljusak i Kavez, pobedio oko{talost, profesionalno i energi~no pokazao da ume, zna i ho}e da igra druga~ije. Odgovorni za budu}nost jugoslovenskog baleta dobro neka otvore o~i. Biseri koji vire iz pra{ine, nikako im ne smeju proma}i. Mladost neka se ne predaje i neka ne ide sa ovih prostora. Oni koji su oti{li, neka se vrate. Prazne stranice novog mileni- juma i budu}e istorije na{e umetni~ke igre – ispisa}e samo oni. Izazovno, zar ne?

S po{tovanjem S. Mihi} S.

D. Dragi~evi} i M. Dragi~evi}, Jesenji pljusak, kor. V. Logunov NASLOVNA STRANA: Milica Bijeli} i Konstantin Te{ea, Silfide, kor. M. Fokin, real. K. Obradovi} Orchestra leto / jesen ’99 Narodno pozori{te, Beograd CENA 80 DINARA Godišnja pretplata (~etiri broja): 300,00 din/za inostranstvo 40 DEM + PTT tro{kovi Prodajna mesta: Narodno pozorište (biletarnica); Knji`are: “Aleksandar Beli}”; “Stubovi kulture”; “Nolit”; “Nau~na knjiga”; “Nau~no delo”; “Srpska knji`evna zadruga”; “Narodna knjiga”, Sadræaj: “Kultura” BIGZ; “Proex bookshop”; “Prosvetine” knji`are; “Plato”; “Ta~ka”; Ju~e, danas, sutra - M. Jovanovi} ...... str. 5-9 “Cepter”; STR “Sirmium”; “Dragani}” Zemun; Baletski studio “Orchestra”. Festival koreografskih minijatura ‘99 - M. Zdravkovi} ...... str. 10 Knji`ara “Solaris” Novi Sad, “Prosveta” Niš. Ekskluzivno - Milko Šparemblek - M. Zajcev ...... str. 12 Redakcija: Sa~uvani intervju - Endrju Grinvud - I. Milovanovi} ...... str. 16 Ivana Milovanovi}, Asocijacija nezavisnih teatara - M. Zajcev ...... str. 20 osniva~ i direktor Doma}e premijere - Srpsko narodno pozorište - K. Dinjaški Marija Jankovi}, glavni i odgovorni urednik Teatar T - J. Sredi} ...... str. 21-22 Branka Raki}, Festivali - Pariz ’99 - M. Jankovi}, I. Milovanovi} ...... str. 23-29 stru~ni savetnik i kriti~ar ~asopisa Naš intervju - Dominik Kalfuni - M. Jankovi} ...... str. 30-32 Ksenija Dinjaški, baletski pedagog Alternativna scena - Dance Web - I. Staniši} ...... str. 33 Mr Vesna Kr~mar, teatrolog Naš intervju - 33. BITEF, Roberta Kareri - M. Kati}-Šerban . . . .str. 35 Minja Kati}-Šerban, novinar-saradnik Radovan Kupres, novinar-saradnik Svetske premijere - Jozef Na| - M. Jankovi} ...... str. 37 Ivana Milanovi}, Internet news (urednik) Théâtre de la Vile (Repertoar ‘99/2000) ...... str. 40 Lektor: Vesna Kr~mar Baletski konkursi - Lozana ’99 - M. Jankovi}, I. Milovanovi} . . .str. 41-45 Sekretarica redakcije: Svetlana Jo~i} Šta igra svet ...... str. 46-56 Prodaja i marketing: Jadranka Rastovi} Internet news - I. Milanovi} ...... str. 57 Stalni saradnici: Nove knjige ...... str. 58 Dobrila Došen, Info ...... str. 59-61 Višnja Ðor|evi}, Aleksandra Ðuri~i}, Orchestra mail ...... str. 62 Milica Jovanovi}, Se}anja ...... str. 63 Nade`da Mosusova, Anika Radoševi}, NYCB Workout ...... str. 64 Isidora Staniši}, Baletske škole - T. Suji}, B. Bauer ...... str. 66 Teodora Suji}, Jelena Šanti}, Rezime (engleski i francuski) ...... str. 68-70 Jelena Sredi} Ksenija Šukuljevi}-Markovi}, Milica Zajcev, 3 Mirjana Zdravkovi}, Rea @ivkovi} i fotografi Mi{a Mustapi} i Sr|an Mihi}... Dopisnici iz inostranstva: Xenia Rakic (Njujork) Judith Otten (Njujork) Jekaterina Belova (Moskva) Zoja Boji} (Sidnej) Gordana Koprivica (Pariz) Breda Pretnar (Ljubljana) Emilija D`ipunova (Skoplje) Adresa redakcije: ]irila i Metodija 2a/III, Beograd, Tel. 00381 11 403-443 (posle 17h); Fax: 00381 11 311-66-49, e-mail: [email protected] @iro-ra~un: 40811-620-6-16-303-51-5334538 “Beobanka” Devizni ra~un: 70806-1245976172 CHASE MANHATTAN BANK AG, FRANKFURT/M, FR GERMANY SWIFT: CHASDEFX (na ime Ivana Milovanovi})

PrePress: Cecchetti Lamberto TGdesign, Beograd, [afarikova 3, Tel. 3229 250 Dizajn: Nenad Ba}anovi} Kompjuterski unos i slog: Jadranka Rastovi} i Dejan Vuceli} Štampa: “Grafonin”, Francuska 3, Beograd, tel. 625-984 Redakcija se zahvaljuje Muzeju pozorišne umetnosti Srbije. Rukopisi se ne vra}aju. ISSN 0354-7922 Régis Obadia i Joëlle Bouvier, Vertée Orchestra leto / jesen ’99 Deset godina od smrti Nine Kirsanove Veliåanstveni stvaralaåki opus

N. Kirsanova, Æizela, 1926. godina

o~etkom februara 1999. godine godine navršilo se de- va je kod nas postavila koreografije baleta: Ohridska legenda (I set godina od smrti velike baletske umetnice Nine Kir- ~in), Vila lutaka, Ljubav ~arobnica, Tajna piramide, ~ovek i kob i Psanove (1898—1989). Nina Vasiljevna, Ruskinja, došla je dr. Pod njenim rukovodstvom balet Narodnog pozorišta gosto- u Beograd 1923. godine i postala jedna od najzna~ajnijih ba- vao je prvi put u inostranstvu, 1933. godine. Osim u Beogradu, letskih umetnica Narodnog pozorišta u Beogradu. Stvarala je stvarala je u pozorištima u Rijeci, Sarajevu i najviše u Skoplju. na toj sceni u periodu od 1923. do 1951. godine, s izvesnim Internacionalnu baletsku karijeru ostvarila je izme|u 1926. 4 du`im ili kra}im prekidima. Ostvarila je kompleksno i vredno i 1940. godine, kao primabalerina, a zatim kao koreograf i šef umetni~ko delo, iskazuju}i se kao primabalerina, koreograf, šef baleta, u poznatim svetskim baletskim trupama i u evropskim baleta i baletski pedagog. pozorištima: Ruska opera, Trupa Ane Pavlove, Opera Monte Stvaralaštvo Kirsanove trajalo je veoma dugo, blizu pet de- Karlo, Litvanska opera, Rumunska opera, Bugarska opera. cenija. Po~elo je u Moskvi 1917. godine, a završilo se u Beogra- Gostovala je i samostalno širom sveta, od 1926—1946. godine, du, tek nekoliko godina pre njenog `ivotnog kraja. Ro|ena je ~ak i u poznim šezdesetim godinama (Gr~ka). 21. jula 1898. godine, u porodici Vasilija i Zinaide Vaner, u Karijeru baletskog pedagoga po~ela je u Beogradu 1939. Moskvi, gde je završila Baletsku školu Lidije Nelidove, a zatim godine, bave}i se njome skoro trideset godina. Imala je svoj Moskovsko teatraljno u~iliš~e. Ime Kirsanova uzela je kao svoje privatni Baletski studio, vodila je baletski studio u Narodnom umetni~ko ime i njime se slu`ila do kraja `ivota. Karijeru balet- pozorištu i bila jedan od osniva~a i profesora Dr`avne Srednje ske igra~ice po~ela je u Moskvi, igraju}i sve do 1921. godine, baletske škole, otvorene u Beogradu 1947. godine. Iz njenih kada je iz Rusije emigrirala zauvek. klasa izlazilo je mnogo igra~a, solista, prvih solista od kojih su Put od Moskve, iz koje je krenula u izbeglištvo, posle Ok- pojedini napravili veliku karijeru u zemlji i inostranstvu. tobarske revolucije, vodio je preko Poljske (Varšava i Lavov), do S Narodnim pozorištem oprostila se 1951. godine kada je Jugoslavije (Dubrovnik, Zagreb, Beograd). U jesen, 7. novembra postavila Labudovo jezero, odigrala malu deonicu — Odiliju 1923. godine, odr`ala je baletsko ve~e u Narodnom pozorištu kao Ciganku, i proslavila svoj jubilej — trideset i pet godina u Beogradu, sa svojim partnerom Aleksandrom Fortunatom. umetni~kog rada. Kona~an oproštaj, kao balerine, bio je na Tada nije ni slutila da je gostovanjem u jugoslovenskoj pre- koncertu u Kolar~evom univerzitetu 1952. godine. stonici po~ela njena beogradska baletska karijera, koja je tra- Po završetku baletske karijere, posvetila se arheologiji. Di- jala decenijama. Još manje je mogla slutiti da }e u Narodnom plomirala je arheologiju 1964. i magistrirala 1970. godine na pozorištu kreirati prvi baletski repertoar, ostvariti se kao kom- Filozofskom fakultetu u Beogradu. pletan baletski umetnik i da }e tom pozorištu podariti najve}i Pro`ivela je više od pedeset godina `ivota u Beogradu koji deo svog stvaralaštva. Anga`man je zasnivala ~etiri puta: je najviše volela, posle svoje otad`bine Rusije. Tu se njen `ivot 1924—1926, 1931—1934, 1942—1944. i 1946—1951. godine. i završio. Beograd joj se odu`io priznanjima, ali ne na na~in i u Ostvarila je brojan i raznovrstan baletski i opersko-baletski meri kako je to zaslu`ila. repertoar, strani i doma}i, klasi~ni i savremeni. Njen opus Veliko, raznovrsno i zna~ajno baletsko stvaralaštvo Nine obuhvatio je dvadeset i šest glavnih uloga, dvadeset sola i Kirsanove, odredilo joj je trajno mesto u vrhu srpske baletske trideset i osam koreografija. Me|u odigranim ulogama bilo je umetnosti. više kreacija, uloga koje je ona prva igrala na beogradskoj sceni, kao na primer: Svanilda, Odilija, @izela, Tatarska devojka, Mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} Biljana, Kitri-Dulsineja, Kandelas, Izemheb, Vila lutaka i dr. Pr-

Orchestra leto / jesen ’99 Ju~e, danas, sutra S nadom u novi vek Tri premijere u oktobru na baletskim scenama Narodnog pozorišta i Madlenijanuma

Poeta i mit

toku samo jedne sedmice, Beograd je bio baletska metropola s tri nova izvo|enja dela koja su Umorala izazvati interesovanje kod publike i zadovoljstvo kod baletskih sladokusaca. Na sceni Madlenijanuma izveden je balet Krunislava Simi}a — Orfej u podzemlju. Nadahnut poezijom Branka Miljkovi}a, ovaj balet predstavlja celovito delo. Poetskim uopštavanjem, Krun- islav Simi} je uspeo da sjedini opštepoznati mit, stihove i re`ijsko-koreografski odnos prema `i- votu i smrti pesnika-stvaraoca. Uopštavanjem je postigao savremenost teme i koreografsko delo koje gledaoce emocionalno potresa i nagoni na razmišljanje. Balet je postavljen na muziku M. Kedrova, B. Inoa, E. Morikonea, D`. Tavernera, M. Oldfilda i I. Stravinskog (u autorskoj obradi Bode Markovi}a), izvanredno tonski povezanom i ostvarenom u je- dinstvenom zvu~anju, dopunjenom zvucima iz prirode i `ivota — cvrkutom ptica, jedva ~ujnim gla- Koreograf Krunislav Simiñ sovima, stihovima, koji su sugerisali atmosferu apstrakcije i kretanja tela kroz bezvazdušni prostor. dobitnik je nagrade Krunislav Simi} je umeo da izabere saradnike za ostvarenje svoje zamisli. Kostimi Jelene “Dimitrije Parliñ” An|elkovi}, jednostavni, kreirani su tako da prate pokrete tela, i slede ideju uopštavanja. Vrlo jed- (za 1999. godinu), koju nostavna scenografija za~u|uju}e posti`e efekte slo`enog dekora. Tim pristupom posti`e se jedin- dodeljuje Udruæenje stvo poezije i koreografije. baletskih umetnika Konstantin Kostjukov je ostvario izvanredan lik pesnika — izgledom, usredsre|enoš}u i najple- Srbije,svake godine, za menitijim igra~kim izrazom. Ulogu Usuda, kao kobi i sudbine, tuma~io je Krunislav Simi} — dos- izuzetnu koreografsku ledno sprovedeno i sa zna~ajem. kreaciju. Tu prestiænu Dve pesnikove ljubavi: Gordana Simi} (Prva Euridika) i Oksana Storo`uk (Druga Euridika) su deli- nagradu dobio katno, a individualno obojeno, tuma~ile vizije neostvarenih pesnikovih ljubavi. Erinije, senke smrti, je za koreografiju baleta tuma~ili su Nenad Jeremi}, Bo`in Pavlovski i Denis Kasatkin. Aktivni u~esnici tokom cele predstave, Orfej u podzemlju, izvede- imali su dominantnu ulogu, a tako su i interpretirali najdramati~nije trenutke predstave. Neveliki nu u oktobru 1999. godine, `enski ansambl, iako predan, ipak nije ostvario potrebnu plasti~nost i uigranost datih pokreta. na sceni Madlenijanum, 5 Predstava je obilovala izvanrednim detaljima, tananim po izboru i poeti~nim po mogu}nostima u Zemunu. Odluku je višezna~nog tuma~enja. Belina velova, kao simbol ~ednosti, prerastala je u pesnikov `ivotni put, ra- doneo æiri u sastavu: skrsnicu, ili te`nju ka nedosti`nom idealu. Crveni, samrtni pokrov je predstavljao i strast, i smrt. Krst Radomir Vuåiñ (predsed- je koreografski bio predstavljan i kao religijski znak, ali i kao osu|enost pesnika na ispaštanje, muke nik), Milica Zajcev, Dejan i smrt. Kavez, kao zatvor i mu~ilište, jednostavnom svetlosnom transformacijom, postajao je dugi Œuroviñ, Zoja Begoli i `enski haljetak, vizija rane pesnikove ljubavi. Marija Jankoviñ.

Konstantin Kostjukov, Orfej u podzemlju, kor. K. Simi} Orchestra leto / jesen ’99 Miša Mustapi} Miša

1 2 4 Sr|an Mihi} Sr|an Sr|an Mihi} Sr|an Miša Mustapi} Miša

6

3

8 Sr|an Mihi} Sr|an

10 Miša Mustapi} Miša Miša Mustapi} Miša Ju~e, danas, sutra danas, Ju~e,

9

Orchestra leto / jesen ’99 Sr|an Mihi} Sr|an

7 Miša Mustapi} Miša

● 1/2/3 D. Dragiåeviñ, M. Dragiåeviñ, J. Kokiñ, K. Kostjukov, 7 Jesenji pljusak, kor. V. Logunov

● 4/5/6 M. Bezmareviñ, I. Karakaã i ansambl, Kavez, 5 kor. L. Pilipenko

● 7 K. Kostjukov i K. Simiñ, Orfej u podzemlju, kor. K. Simiñ Miša Mustapi} Miša

● 8 S. Adamoviñ, K. Radiñ i nimfe, Popodne jednog Fauna, kor. V. Niæinski, realizacija S. Adamoviñ

● 9 D. Kasatkin i tatari, Polovecke igre, kor. po Fokinu, realizacija K. Obradoviñ ● 10 M. Kovaåeviñ i tatarke, Polovecke igre, 6 kor. po Fokinu, realizacija K. Obradoviñ

Orchestra leto / jesen ’99 Dimitrije Parliñ i Vera Kostiñ? Balet Narodnog pozorišta, u dve ve~eri zaredom, izveo je dve premijere, što predstavlja izrazitu potvrdu radne i organizacione sposobnosti, ne samo Baleta, ve} i naše nacionalne ustanove. Izgleda, ipak, da je ponesenost slo`enoš}u velikog zadatka uticala da se ne obrati pa`nja na zna~ajan detalj — kako nazvati predstave? U sredstvima informisanja nailazilo se na nazive “XX vek”, “Kraj XX veka — doma}i koreografi”, “Za kraj XX veka”, “Kraj XX veka ?”, a u programima predstava — “XX vek, Fokin i Ni`inski”, “XX vek ?” Ni jedan od tih naslova ne odgovara onome što je Balet Narodnog pozorišta na sceni pokazao, a nepogo|eni naslovi baleta izazivali su otpor kod poštovalaca baletske umetnosti. Miša Mustapi} Miša

Silfide, kor. M. Fokin, prenela K. Obradovi} Predstavljanje koreografija Mihaila Fokina i Vaclava Ni`inskog je zaista zna~ajna odlika presti`nih svetskih baletskih scena, ali ako se samo one predstavljaju kao dvadeseti vek u svet- 8 skoj koreografiji, postavlja se neminovno pitanje — zašto su izostavljeni neosporni kreatori baletskog veka — @or` Balanšin, Moris Be`ar, Kurt Jos, ili Izadora Dankan? Predstava “XX vek ?” dvosmislenoš}u naslova opovrgavala je prikazane balete i, tako|e, izazivala nedoumicu o stavu Narodnog pozorišta prema koreografskom stvaralaštvu apsolutnog kreatora umetni~kog lika Baleta Narodnog pozorišta — Dimitrija Parli}a i jedinstvene po koreografskoj individua- lnosti — Vere Kosti}. Miša Mustapi} Miša

Ana Pavlovi} i Svetozar Adamovi}, San o ruæi, kor. M. Fokin, rek. S. Adamovi}

Orchestra leto / jesen ’99 Fokin i Niæinski — rekonstruisani ili nisu? Ako izostavimo nedoumice oko neodgovaraju}ih naziva predstava, ve~e posve}eno delima Fokina i Ni`inskog imalo je visoke domete u predstavljanju baleta Silfide (muz. F. Šopen) i Poloveckih igara (muz A. Borodin). U baletu Silfide, Milica Bijeli} s part- nerom Konstantinom Tešeom dostigla je najviši nivo umetni~ke interpretacije. Katarina Obradovi}, koja je postavila taj balet, u~inila je, mo`da, neznatan, ali zna~ajan pomak u oplemenjivanju rada `enskog ansambla. To je dugotrajan proces, ali zaslu`u- je, ve} sada, pohvalu. Katarina Obradovi} je obnovila i Polovecke igre u punom sjaju. Bila je to blistava baletska scena, ve~iti Fokin i neprolazna sve~anost. Solisti, ansambl, hor Opere, orkestar Narodnog pozorišta potvr|ivali su tim izvo|enjem dostojanstvo svoje umetnosti. Balet Mihaila Fokina, San o ru`i (muz. K. M. Veber), u realizaciji Svetozara Adamovi}a nije do~arao koreografiju Fokina, ni izvo|a~ku umetnost Ni`inskog. Svetozar Adamovi} je zaista odli~no igrao, ali se nije pribli`io vizijama dela. Sli~an problem se ponovio i u baletu Popodne jednog fauna (muz. K. Debisi). U kostimima Bo`ane Jovanovi}, po rafinira- nosti bliskih originalu, odvijao se balet koji podelom uloga nije nagoveštavao genijalnost Vaclava Ni`inskog, niti njegovo pred- skazanje budu}nosti baletske umetnosti.

Konaåno savremeno… Ju~e, danas, sutra Predstava “XX vek ?” sadr`avala je balete Lidije Pilipenko Kavez i Slike, i balet Vladimira Logunova Jesenji pljusak. Izbor muzike oba koreografa bio je odli~an i inspirativan (delovi Simfonije NO2, Vaskrsenje G. Malera; Ozarena no} A. Šenberga i Kamerna simfonija D. Šostakovi~a). U baletu Jesenji pljusak, Vladimir Logunov je pratio kamernost partiture Šostakovi~a. U prigušenim tonovima razvijali su se odnosi izme|u majke, sina, }erke i snaje, kao i slike na razli~ite na~ine voljenog ~oveka. Koreografski i mizanscenski vrlo dobro postavljeno, s tananim izra`ajnim detaljima, to delo ipak nije došlo do punog izra`aja. Izgleda da bi koreograf trebalo da razmisli o mogu}nosti odgovaraju}ih igra~kih podela. Balet Kavez se, prema zamisli Lidije Pilipenko, odigrava u ludnici, s centralnim likovima, unesre}enim, krhkim bi}ima, devojkom i mladi}em. Milica Bezmarevi} i Igor Karakaš su dosledno sprovodili zahteve koreografa. To je bila odlika i kompletnog izvo|a~kog sastava solista i ansambla predstave. Lidija Pilipenko neosporno vlada re`ijskim ume}em i izvanrednim smislom za mizanscenu. Ovog puta, iz nepoznatih i neobrazlo`enih razloga, ona je odustala od koreografskog izra`avanja i u radu s ansamblom dala pred- nost dramskom teatru prevazi|enog vremena. Pokret i igra, kao sveukupni izraz u ovom baletu su izostali. Neprihvatljiv je izbor prosvetljene muzike Gustava Malera za libreto baleta. Muzika drugog duhovnog karaktera, druge kategorije mišljenja i stremljen- ja druga~ijem Vaskrsenju, nije se smela svoditi na naturalisti~ko “vaskrsenje” ra|anjem deteta. Tako je došlo do kolizije razli~itih, neodgovaraju}ih na~ina scenskog izra`avanja: konkretno-koreografskog, sredstvima grubog neorealisti~nog dramskog teatra i izuzetno produhovljene muzike.

Za balet Slike, Lidija Pilipenko je izabrala literarni motiv. @elela je da 9 prika`e lik Nataše Rostove iz romana Rat i mir Lava Tolstoja i kao moto baleta Sr|an Mihi} Sr|an je navela citat velikog pisca o tome kako on zamišlja svoju junakinju. Ni jedna od Mustapi} Miša datih karakteristika, postavljenih kao `elja samog koreografa, nije bila ost- varena. Likovi Nataše, Pjera Bezuhova, Andreja Bolkonskog, Anatola Kuragina, koreografski su bili neodre|eni, obe- zli~eni, pa se samim tim ni Natašin od- nos prema njima, niti Natašin lik nisu mogli odrediti. Preskroman u htenjima i mo}ima, takav pristup temi, liku i delu ostao je potpuno nerazumljiv, izaziva- ju}i nelagodnost. Posve}enost solista i ansambla Ba- leta radu ulo`enom u obe predstave, zaslu`uje najviša priznanja. Da Balet Dalija Imani}, Kavez, kor. L. Pilipenko radi mnogo i da ima veliki kadrovski potencijal svedo~e i druge podele solisti~kih uloga na reprizama. Jedna od njih, Dalija Imani}, kao Devojka u baletu Kavez, svakako da predstavlja primer svega onoga šta mo`e da u~ini izvanredna inter- pretacija dela. Ta umetnica je delikatnoš}u izvo|a~kih nijansi i dubokom pro`ivljenoš}u lika podigla nivo celog dela, podstakla partnera na još bolji kontakt i li~nu usavršenost, a predstavi dala razumljivije odlike. Duška Dragi~evi} Obe premijere i druge podele u njima dale su pozitivnu sliku o i Konstantin Kostjukov, izvo|a~kim snagama Baleta Narodnog pozorišta. Treba im samo Slike, kor. L. Pilipenko pru`iti pravi podsticaj, negu i — puno predstava. Milica Jovanovi}

Orchestra leto / jesen ’99 Festivali

Æiri Treñeg festivala koreografskih minijatura — Milica Bijeliñ (predsednik), Nela Antonoviñ, Slobodan Beštiñ, Sneæana Veskoviñ i Ivana Milovanoviñ (ålanovi) odabrao je, od åetrnaest koreografija — devet za uæu selekciju. Koreografi su se takmiåili za nagrade Udruæenja baletskih umetnika Srbije, a, prvi put, i za nagradu publike

Festival je otvorila Milica Zajcev, a nagrade Prvu nagradu, Nagradu publike i Statuetu zrno UBUS-a dobitnicima je predala Milica Bijeli}, UBUS-a (vajarski rad Riste Mihi}a prema Duša- predsednica `irija. S obzirom na veoma tešku nu Risti}u) dobila je Danica Arapovi}, za sav- situaciju koju naša zemlja pro`ivljava, utisak o remeno koncipiranu, a veoma ekspresivno izve- benevolentnosti kriterijuma ovogodišnjeg `irija denu minijaturu U iš~ekivanju (u vlastitoj inter- u odnosu na stro`e kriterijume prethodnih, ob- pretaciji), motivisanu nostalgijom za ne~im bo- jašnjiv je sa psihološko-pedagoškog stanovišta. ljim. Muzika unutarnje atmosfere Jocelin Pook, Na~elo “da kreativno zrno ne umre” na tasu delovala je podsticajno na koreografa koji nam pravde prete`e, u odnosu na kontroverzna miš- je sugestivno, minimalisti~kim pokretima, iskre- ljenja publike: “Šta je bilo najbolje?” U svakom nim do`ivljajem, prenosio ose}anje usamlje- slu~aju, aplauzi mla|e publike poklapali su se s nosti, sete i o~ajanja. mišljenjem `irija. Sr|an Mihi} Sr|an

10

Tre}i festival koreografskih minijatura na sceni “Raša Plaovi}”, Narodno pozorište, Beograd pozorište, Narodno Plaovi}”, “Raša sceni na minijatura Tre}i koreografskih festival DanicaDanica Arapoviñ,Arapoviñ, PrvaPrva nagradanagrada ii NagradaNagrada publikepublike Kreativno Kreativno

Druga nagrada pripala je Daliji A}in, za ko- reografiju Severozapad, obala (na izvrsnu muzi- ku Andreja A}ina), minijaturu u kojoj tela dve devojke bliznakinje (u izvo|enju D. A}in i J. Mila- novi}), na suprotnim obalama zamišljene reke, pokušavaju u gr~evitim pokretima da isplivaju na obalu bore}i se s istom stihijom ve~itog pro- ticanja Istog. Ise~ak stvarnosti zaustavljen u trenu, poput “instant-fotografije”. Tre}u nagradu dobio je Aleksandar Ili} za ve- što smišljenu i izvanredno odigranu duetnu igru Analiza srca. \ur|a \ura~i} i Aleksandar Ili} su s mladala~kom neposrednoš}u, savremeno, psihološki verodostojno osmislili d`eziranu verziju Gorana Bregovi}a poznate narodne pe- sme “’Ajde Jano, ‘ajde dušo, ‘ajde da igramo “

Sr|an Mihi} Sr|an obavijaju}i sekvence strasti i poetskih zanosa Olivera Kovaåeviå i Milan Laziñ, Specijalna nagrada æirija lakim ironi~nim podsmehom.

Orchestra leto / jesen ’99 Specijalnu pohvalu `irija dobili su Olivera Kova~evi}- Crnjanski i Milan Lazi}, koreografi iz Novog Sada, za bezimenu koreografiju savremenog stila, u duhu D`. Robinsa i P. Tejlora. Deset igra~a, oslobo|enih stega neoklasike i zemljine te`e, obu~eni u svakodnevne majice i trenerke, kao da improvizuju u ritmu, taktu i duhu muzike (Autechte, Speedy J.), ispunjavaju}i prostor slobodnim skokovima i figurama, nalik vibriraju}im rezonancama što prkose zemljinoj te`i. Mada nisu svi igra~i usvojili sasvim ovaj stil igre, najve}a vrednost te koreografije je u timskom nastupu svih, u pokušaju razbijanja klišea kroz igru zamišljenu kao radost i slavlje oslobo|enih individualnosti. Festival koreografskih minijatura koji je, ove godine, zbog ratnog stanja i NATO bombardovanja, odr`an 1. novembra 1999. godine, umesto uobi~ajeno u maju, potvrdili su i oni koji su u~estvovali, a nisu bili nagra|eni. Što i nije presudno. Mladi koreografi Svetlana Dremli}, Igor Jelen (ve} uveliko proslavljen), oboje iz Slovenije, Valentina Gaji} iz Subotice i \or|e Makarevi} i Tijana Blagojevi} pokazali su raznovrsnost invencije i inspiraci- je. Na njih treba ra~unati, kao i na sve one koreografe koji }e se tek pojaviti na ovaj doista potrebnoj manifestaciji, u novom mi- lenijumu, u novim okolnostima, s novim idejama. I novim mece- nama?! Na prepunoj sceni “Raša Plaovi}” najviše je bilo mladih koji su, zajedno sa srednjim i starijim generacijama profesionalaca i ljubitelja savremene umetni~ke igre, u~estvovali u ovom kolek- tivnom slavlju tela i duha. Mirjana Zdravkovi}

Sr|an Mihi} Sr|an Jelena Milanoviñ Aleksandar Iliñ, Treña nagrada

Dalija Añin, Druga nagrada Mihi} Sr|an 11 Sr|an Mihi} Sr|an

Orchestra leto / jesen ’99 Ekskluzivno - Milko Šparemblek, koreograf Unutrašnji pejza`

Vi ste svestrani pozorišni åovek. Da li biste sve to ponovo radili ili biste izabrali samo jednu od svojih teatarskih profesija? Posvetio bih se ponovo svim tim pozivima, jer oni su u biti isti. Kada re`irate operu ili balet (a to je mnogo kompliciranije), morate odlu~ivati o kostimima, dekoru, svjetlu, slagati fragmente glazbe u jednu cjelinu — sve je to isti, teatarski, posao. I kada radite za film ili televiziju to je sli~no, samo su u pitanju razli~iti zahtjevi u detaljima. Ako arhitekta jedne godine ima narud`bu da gradi most, a druge crkvu — za oba posla mu je potrebno isto znanje. Na televiziji, kojom se tako|er bavim, radim fragmentarno, pa se zatim ti fragmenti, kao i na filmu, sla`u u jednu cjelinu. Oni takovi ne mogu opstati u kazalištu. To je, naravno, isti, koreografski posao, ali je tehnologija razli~ita. Sve je to za mene bio i jeste izazov i ponovo bih uvijek bio ono što sam danas, samo bih po~eo ranije.

A kada ste poåeli? Po~eo sam jako kasno, s devetnaest godi- Milko Šparemblek je ro|en u Sloveniji, a školovao se u Zagrebu, gde je studirao na. A s druge strane, to je bilo dobro, jer sam komparativnu knji`evnost i slavenske jezike. Klasi~an balet, savremenu igru i folklor studirao komparativnu knji`evnost. Pre u~io je u Baletskom studiju pri zagreba~koj Operi: Bio je solista u baletskom ansam- desetak godina Galup je napravio istra`iva- blu HNK u Zagrebu, a od 1953. godine `iveo je i radio u Parizu. Bio je anga`ovan u nje o naobrazbi koreografa i na toj listi je bilo Pariskoj operi i trupama @anin Šara, Morisa Be`ara, Ljudmile ^erine i drugih. Docnije preko osamdeset posto autsajdera, koji nisu postaje baletmajstor u Baletu XX vek u Brislu - dve sezone, zatim umetni~ki direktor imali baletnu školu, nego su došli iz arhitek- Gulbekijan baleta u Lisabonu - ~etiri sezone, umetni~ki direktor Baleta u Lionu - dve ture, literature, glazbe ... Vidite — Elvin Ejli je bio bivši glumac, Alvin Nikolaj je bivši mu- sezone, direktor Baleta pri Metropoliten operi u Njujorku - tri sezone, te direktor Baleta zi~ar, Marta Grejem je bila profesorica jezi- NHK u Zagrebu. Postavljao balete u Zagrebu, Beogradu, Rijeci i Skoplju. Pored kore- ka i glazbe, Pino Mlakar — arhitekta ografisanja preko 120 baleta uradio je i preko stotinu kratkih postavki u operama, te 12 tridesetak za televiziju i film. ~est je gost operskih i baletskih ansambala širom sveta, Da li baletske škole mogu gde je radio i radi kao igra~, glumac, koreograf, baletmajstor, re`iser, majstor svetla, odgajati koreografe? Ne, ne mogu. Vidio sam kako se obrazu- kostimograf, scenograf, baletski pedagog Posle desetak godina sreli smo se ju izvrsni koreografi u D`ulijard školi, ali ni- ponovo u Ohridu, gde je Šparemblek prisustvovao izvo|enju svoga baleta Pesme sam to zapazio na ogromnom Moskov- ljubavi i smrti na Malerovu muziku. Izvo|a~i su bili prvaci, solisti i ~lanovi Baleta MNT skom institutu. U D`ulijardu predaju aktual- u Skoplju. Veoma se rado odazvao našoj molbi da govori za ~asopis Orchestra. ni koreografi. Meni je, na primer, predavao Hoze Limon. Studenti s tim koreografima rade jednu ~etrdesetominutnu predstavu — ništa više. Na tom radu dobijaju poduku kako se rješavaju dramaturški, glazbeni i drugi problemi. Generacija kojoj pripadam, a i ona prije i poslije mene, ima mnogo zanimljivih ljudi koji nemaju nikakovu školu. Sada su, recimo, aktualni Na| i Preljocaj. I oni su se bavili ne~im drugim. Ima ogroman broj takovih primjera. Pa se postavlja pitanje da li ponekad “kratkovidost” škole sprije~ava da se dogodi koreograf, koji se doga|a vrlo ~esto protiv škole. Da li škole zaista ništa ne pomaæu? Mislim da tu á priori postoji jedan mali nesporazum. Mi govorimo o baletu, a morali bismo govoriti o plesu. To je mnogo šire podru~je. Balet je samo jedan fragment velike, ogromne, porodice koja se zove ples. Balet je izmislila Evropa što je za mene još uvijek apsurd. Enigma je to kako je u Evropi stvorena klasi~na tehnika, koja je najapstraktnija od sviju koje postoje. Ta tehnika ništa ne zna~i, a pored svoje vizualne ljepote ona nema nikakovog emocionalnog sadr- `aja. Kada se klasi~ni pokreti nani`u u slo`enom ritmu, dinamici i slijedu, oni ili daju ili ne daju rezultat. A to je vrlo zanimljivo. Mislim da je bilo koja tehnika, bilo koja škola, dobrodošla, ako ozbiljno baratate tijelom. Balet je samo jedna od njih. Imate danas ljudi koji baletnu školu nisu ni pomirisali, mislim klasi~nu, pa su sjajni plesa~i, koji na neki drugi na~in dose`u plesnu tehniku. Ali, tehnika se mora znati, jer ako je posjedujete, onda se ne mu~ite, ve} ste slobodni da manipulirate svoje tijelo kako `elite. Da li se klasiånom tehnikom, ipak, mogu iskazati emocije i intelektualnost u umetniåkoj igri? Jedna tehnika ne sprije~ava drugu. Isidora Dankan nije sprije~avala Anu Pavlovu i obratno. Danas mnogi plešu bosi, pa u specijalnim cipelama, a i u tenisicama — jedno ne sprije~ava drugo, pona- vljam. Sve je pitanje talenta. Va`an je rezultat koji se posti`e. Danas neki ljudi plešu goli, bosi, neki na “špicu” i jedno i drugo je prekrasno, ako je dobro. Sve je samo pitanje talenta koji je primaran.

Orchestra leto / jesen ’99 Amadeus monumentum

Hoñe li i u sledeñem veku opstati klasiåan balet? Jedini teatar koji opstojava stolje}ima to je No i Kabuki kazalište. A mi nemamo ni~eg sli~nog. Nemamo tradiciju Kabukija i Noa, koja se tako ljubomorno ~uva u Japanu. Mislim da nitko ne mo`e `ivjeti bez tradicije. U suprotnom si siro~e, bez majke i oca. Pretpostavljam da }e ubudu}e biti drugih pristupa velikim akademskim klasi~nim baletima. Kostimi }e, na primjer, biti sve skuplji, plesa}e fantasti~ni klasi~ni igra~i i to }e u~initi da budemo povezani s našom realnom prošloš}u. To ima svoju ljepotu, svoju iluziju. Ipak, u Evropi nema ni jedne dramske re`ije koja se zadr`ala od prošlog stolje}a. Jedino što imamo iz prošlog stolje}a u teataru kao našu, evrop- sku tradiciju, to je tih nekoliko baletnih klasi~nih predstava A muško Labudovo jezero Metju Borna ili Æizela u ludnici Maca Eka? To su varijante na velike teme, jer momentalno nema takovih tema. Velika evrop- ska mitologija je ve} napravljena. Tu su Elektre, Antigone, sve do Fausta. Posljednji veliki evropski mit je Kafkin Proces, koji predvi|a sve što se sada doga|a — krivica á priori. Ljudi, ~ini se, nisu dovoljno uo~ili da je Proces posljed- nje veliko djelo, koje eksplicira ovu Evropu u kojoj `ivimo. 13 Šta danas igraåku tehniku åini sloæenom? Metode igra~kog treninga kroz godine su se preispitivale i ukazivale na to koja M. Šparemblek i M. Zajcev od njih donosi najbolje rezultate. Sada su mnoge metode iza nas, a novi treninzi samo dodaju slo`enost usvojenim plesnim tehnikama. Kao i u sportu. Bio sam deset godina trka~ u atletici i veoma dobro znam kako se to radi. Stoga uo~avam da su metode sadašnjih treninga plesa~a sve savršenije i to zahvaljuju}i, pre svega, prethodnom iskustvu. Sada, na primjer, ima nekih sitnica koje se više ne uzimaju iz škole Vaganove, ali je zato savremeni rad le|a obogatio klasiku. Od åega polazite u vašim razmišljanjima o koreografiji? Evo, na primjer. Sjedim na obali i promatram vodu i vidim tri sata baleta, jer se tu svašta doga|a. Uvijek se radi o tome da ~ovjek postigne ono što se u slikarstvu zove “unutrašnji pejza`”, a ne samo spoljni, baletski. Oni su uza- jamno razli~iti.

Koje su etape u stvaranju vaše nove postavke? Novkovi} Sa{a Svako djelo se dogodi na neki drugi na~in. Nekad je podstrek glazba, nekad dra- maturška tema, ideja, za koju vi tra`ite muzi~ki materijal. Pa se tako sve malo- pomalo razvija. Ne postoji recept, a kada bi ga i bilo — bilo bi sjajno. Radili bismo balet za baletom i svaki bi bio uspješan. Ipak, recept je bilo prošlo stolje}e. Nakon što je Betoven dao Viganu prijedlog koji se zvao Prometejeva bi}a u kojem je još 1801. godine postavio ekspoziciju u prvom, razvoj dramaturgije u drugom, veliki dio radnje u tre}em, a rješenje i epilog djela u ~etvrtom ~inu. I od tada se sto godina radilo isto. A danas malo ko zna da je ta prav- ila postavio li~no veliki Betoven. Bio je to uslov za uspjeh. Sâm gospodin Petipa ima preko ~etrdeset i pet djela tog tipa. Kako se pripremate za rad s baletskim ansamblom? To se radi putem improvizacija na samom sebi u baletnoj sali. Ako radite novo djelo, barem dva mjeseca radite sami po nekoliko sati da bi našli bazni materijal. Taj bazni materijal }e sigurno biti promijenjen, ali ga treba imati. Idealno bi bilo da se u svakom djelu druga~ije ponašaju ljudi, tada bi djelo samo definiralo na~in svoga postojanja. U pro- Lidija Mila, tivnom — “štancate” djela. Ipak, koreografska li~nost se mora prepoznati. To je autenti~ni Amadeus monumentum autorski rukopis.

Orchestra leto / jesen ’99 Dozvoljavate li igraåima da svojim idejama uåestvuju u vašoj koreografiji? Postoje koncesije, a to su koncesije tipu plesa~a. Vidite šta se Lifaru dogodilo. Svi njegovi izvo|a~i su u~estvovali u kreiranju njegovih postavki i danas, na`alost, izvornih Lifarovih djela nema. Ako se drugi miješa, onda nema autorskog djela. Ono

Sa{a Novkovi} Sa{a što radite, morate ~vrsto dr`ati u svojim rukama. Iz toga proizlazi pitanje da li je vaše djelo ono što nadzirete u svakoj njegovoj sekundi ili je ono hepening. Ako je ovo drugo, onda je ono ovisno o raspolo`enju interpreta i vremenskih uslova. Kako birate svoje interpretatore? Retko kada se zabunim, ali veoma ovisim o ljudima. Dešava se da vidim idealnog interpreta, do ~ijeg se “duhovnog bi}a” teško dolazi. Ali, ipak, uspevam — radom. To je pitanje velike strpljivosti, mira, vremena Ponekad to traje tri, ~etiri mjeseca. Uspevate li uvek da izvuåete maksimum od izvoðaåa? Pa, kako kada. Na primer, skopska verzija moga baleta Pjesme ljubavi i smrti, koju sam nedavno radio, je dobra i dovršena do kraja. Kako ocenjujete razvoj umetniåke igre danas u svetu? Mislim da je umjetni~ki ples danas ima blistav period. Samo u Francuskoj radi preko 300 manjih i ve}ih kompanija. To ubudu}e, sigurno, ne}e biti tako. Ali kao što u klasi~noj glazbi ne}e nestati tradicija, tako }e opstati i tradicija u umjetni~kom plesu. Sada imamo postmodernu, koja slijedi Balanšinov princip strukturalizma, samo s drugim koracima. Kod Balanšina nema teme, a nema je ni kod Kaningama. Smatra se da dramaturška i emocionalna tema zaga|uju ples. To }e, me|utim, pro}i. To su valovi koji se talasaju — gore, dole. Ipak, mo`ete imati temu i ona ne}e ništa naškoditi djelu, a kojom }e se tehnikom raditi ubudu}e — to ne znamo sada. Vidje}e se šta }e od svega toga ostati. Bi}e novih klasika, koje }e se obnavljati. Da li pratite razvoj umetniåke igre na juænoslovenskim prostorima? Malo, sasvim malo. Zatvorene su granice. U Sarajevu nema M. Krsti} M. gotovo ništa. S Beogradom nemam kontakata od kada je po~eo rat. Ljubljanu sam vidio kada sam radio za tamošnju televiziju. Imam utisak da pristojno rade. Imali su Romea i Juliju, verziju u kojoj je glavna osoba Pater Lorenco. Naravno, radio sam sada s makedonskim baletom što me je radovalo. Milko Šparemblek Milko A šta je s hrvatskim baletom? Otišao sam od njih. Nisu mi ~ak ni na pismo odgovorili koje 14 sam im poslao prije šest godina s ponudom svoga rada. Ništa. Gospo|a Osmanovi}, koja danas vodi Balet NHK, iz nepoznatih razloga smatra me personom non grata. Radio sam za to vrijeme na Rijeci, u Ljubljani, zatim u Nici tri puta zaredom, pa u Napulju i u Ju`noj Americi, ali u Zagrebu nisam ništa koreografirao, osim na televiziji, gdje sam postavio ples na glazbu ~etiri sjajne pjesme Musorskog za bas-bariton pod nazivom Pjesme i plesovi smrti. To sam radio Sonja Vuki}evi} s umjetnicima iz HNK i me|u njima ima jako dobrih djevojaka i momaka. Nove ge- i beogradski baletski ansambl, neracije su sve bolje i bolje. Trijumf Afrodite Kako ocenjujete zagrebaåku baletsku školu? Škola je problem. Uprkos trideset godina insistiranja, pisanja, molbi, razgovora nikada nisu rješeni problemi smještaja škole. Škola za ritmiku i suvremeni ples i dalje radi u adaptiranom stanu. Svaki nogometni ili boksa~ki klub ima prostorije od stotine i stotine kvadrata, a ovde se ruši zid izme|u dviju soba da bi se radilo. Nikada ni jedno mini- starstvo nije bilo zainteresovano za tu branšu, niti je u ma kome smislu pomoglo. Da li smo i mi sami pomalo krivi što je stanje takvo? Slušajte, u Zagrebu imamo veliki broj ljudi koji su studirali, igrali ovde, a sada su asistenti, koreografi, pedagozi, vode sopstvena kazališta i kompanije u inozemstvu. Imamo Dobrijevi}a, Banovi}a, Bogdani}a i još masu ljudi koji znaju mnogo toga. Ali M. Krsti} M. se ne sla`u. Na ovim prostorima je svugdje isto. Intendanti u kazalištima poznaju ili dramu ili operu, a o našem zvanju ne znaju ništa. Oni ne mogu znati šta se doga|a u savremenom umjetni~kom plesu, ako ga stalno ne prate. A oni to, po pravilu, ne ~ine. Šta trenutno radite? Za Hrvatsku televiziju pripremam Kranj~evi}evo glazbeno djelo Madrigali Croati, za Slovena~ku televiziju sam ve} uradio Madrigale i motete Galusa iz XVI stolje}a. Do kraja 1999. godine pripremam Oma` Puškinu za HNK u Zagrebu i još dosta toga

Ivanka Lukateli i Ranko Tomanovi}, Milica Zajcev Cattuli Carmine Ohrid, jula 1999. godine

Orchestra leto / jesen ’99 Gosti beogradskog Baleta S. Mihi} S. Labudovo jezero (po D. Parli}u),

Narodno pozorište Beograd, 15

Tatjana oktobar 1999. godine Åernobrovkina i Dmitrij Zababurin

Orchestra leto / jesen ’99 Endrju Grinvud (Andrew Greenwood) baletski pedagog Sa~uvani intervju Sa~uvani

16 Petipa=Ek Jedno toplo ljudsko biñe boravilo je izvesno vreme u Narodnom pozorištu. Radilo je s beogradskim baletskim ansamblom, s puno ljubavi, profesionalnog znanja i umeña. Åini nam se da je u priliåno sumorne radne dane naših umetnika unelo U radu s beogradskim baletskim umetnicima mnogo svetlosti i topline.

Orchestra leto / jesen ’99 Ko je Endrju Grinvud? Baletsko školovanje otpo~eo u Londonu 1972. godine. Završio školu Royal Balleta u klasi istaknutih engleskih pedagoga: Simon Mottram, Robert Bell, Nabil Awad itd. Igra~ku karijeru otpo~eo u London City Balletu, a posle dve godine prešao u Engleski nacionalni balet (ranije London Festival Ballet) rade}i s velikim umetnicima: Peter Schaufuss, ser Frederick Ashton, ser Antony Dowell. Kasnije prelazi u Joffrey Ballet u ^ikagu (SAD). Iskustva modernog baleta sti~e u kompaniji Dr`avne opere u Kelnu. Od 1991. godine radi kao baletski pedagog i baletmajstor u: Nema~koj, Engleskoj, Brazilu i Austriji. Neposredno pred anga`man u Beogradu bio je anga`ovan u Be~u: Dr`avna opera (kao gost) i Folks opera kao baletmajstor. Predstavite se… Ja sam Endrju Grinvud — ~ovek koji brine o baletskim igra~ima, ali i da kroz njihovu igru na sceni, moja ljubav i znanje o igri stig- nu u srce publike. Tako|e vodim ra~una i o njihovom zdravlju. Beå… U svetu igre prisutan sam ve} trideset i dve godine. Petnaest Bio sam vrlo po~astvovan ugovorom u Dr`avnoj operi u Be~u, godina sam bio aktivan igra~, a poslednjih sedam godina usred- mada sam, u po~etku radio, kako ih mi zovemo “prljave poslove” sredio sam se na pedagoški rad. Sve svoje znanje i snagu usme- — ~asove koji se dr`e u neka ne baš popularna vremena. Ali, pris- rio sam u tom pravcu — da ne~emu nau~im i sebe i druge. tao sam, morao sam da u~im. Za mene je odlazak u Be~ bio veli- Veoma mnogo putujem. Volim da radim u razli~itim baletskim ki korak, podjednako va`an kao i prelazak u Engleski nacionalni kompanijama. Volim da upoznajem razne zemlje i ljude, da balet. Do tog ugovora, u Be~ sam dolazio samo kao gost. Znate, upoznajem njihovu kulturu i obi~aje. Gde god da odem, dr`im ljubavne afere se lako dešavaju, ali za ozbiljan brak potrebno je svoje ~asove koji, dok boravim u nekoj zemlji, do`ivljavaju pro- mnogo mudrosti. U Be~u i dalje imam jake poslovne veze, ali mene, jer je to `iv proces, a moja li~nost sti~e nova iskustva. To je sam ugovor raskinuo zbog dolaska u Beograd. Pitaju me da li je sjajna interakcija. Svako igra na neki svoj na~in i za mene je to to vredelo, a ja odgovaram — baletskom ansamblu iz Beograda, 17 veoma uzbu|uju}e. Da, mo`e se re}i da je Grinvud prili~na luta- bio je potreban neko sa Zapada. Beograd zaslu`uje par~e tog lica, ali to je moj `ivotni izbor. Da njega nema, ne bih došao u “zlatnog kola~a”, koji, ina~e, i nije tako zlatan kakvim ga smatra- Beograd. Gostovao sam u mnogim zemljama sveta, ali, ovde, ju. U Be~u sam rekao da `elim da idem u Beograd. Odgovorili su: definitivno se ose}am najbolje Vi ste tako topli ljudi. “Ne, tamo ne mo`ete i}i”. Ponovo sam zamolio. Gledali su me s Moj `ivot je prili~no naporan, ali i veoma uzbudljiv. ~esto sam nevericom. Bio sam uporan i siguran u svojoj odluci. ~ovek je veoma umoran, ali, znate, igra~i s kojima radim ne moraju to podigao sa stola moj ugovor sa Štutgart baletom i pocepao ga u znati. Oni imaju sva prava da od mene tra`e i uzmu uvek i u par~i}e. Bio je to ~in zla, ali ja se nisam mnogo uzbudio zbog svakoj prilici sve što im je potrebno. toga. Moja odluka je bila ~vrsta. Poåetak… Metod Grinvud… To se jednostavno dogodilo. Jednog dana sam naprosto rekao U toku rada s igra~ima, radim korpus i ruke odvojeno od nogu. majci da ho}u da idem u baletsku školu. Nisam voleo da prljam Dakle, samo korpus i ruke. Tome me je nau~ila Silvi Gilem. To je kolena, igraju}i fudbal kao moji drugovi. Veoma mi se dopala veoma korisna metoda. Generalno, ruke nikada ne smeju da se atmosfera u baletskoj školi. Dopalo mi se što sam bio okru`en s markiraju. Noge — da. Ruke ose}aju muziku. One je interpretira- tako mnogo devojaka. Znate, ako umete da posmatrate `enstve- ju. Treba uvek da kasne za jednu polovinu sekunde. Onda je nost kao pojavu, iz nje mo`ete mnogo nau~iti. U njoj se kriju pokret produ`en, otpevan. Niste muzikalni ako igrate ta~no na odgovori na ve}inu pitanja koja postavljamo sebi u `ivotu. muziku, ve} ako igrate muziku. Na~in na koji radim zavisi od dana, meteoroloških prilika, pred- Omiljena kompanija… stave koja je prethodno ve~e igrana, od atmosfere koja vlada Engleski nacionalni balet (English national ballet) je kompanija me|u igra~ima Moram biti veoma, veoma fleksibilan. Ako je koja za mene ima posebno zna~enje. Posle iskustva ste~enog u balerina na predstavi povredila stopalo, sutradan, na ve`bama, ja Kraljevskom baletu (Royal Ballet), gde se nisam uvek baš najbolje joj moram odrediti takve ve`be (ve`be za stopala francuske škole) ose}ao, prelaskom u novu ku}u za mene je nastupio prili~no koje }e poboljšati njeno stanje. Ako su igra~i umorni, moram to te`ak, ali i kreativan period mog `ivota i karijere. U Engleskom imati u vidu. Ako kompanija ima gostuju}eg igra~a, kao što je bio nacionalnom baletu po~eo sam da radim s Piterom Šaufusom slu~aj sa predstavom Don Kihot (gostovali A. Ataljanc i R. (Peter Schaufuss). Njegova odlu~nost, pa ~ak i povremena izrazi- Savkovi}), onda su moje ve`be koncipirane u duhu te predstave. ta grubost ~ine vas veoma jakim. Balet je veoma ~udna stvar — Da se gostovalo u baletu @izela, radio bih veoma sporo, ne`no on vas lako mo`e ubiti, ali vas mo`e i o`iveti. Mo`da se u tome i ~injenica je da se trudim da objasnim igra~ima koliko je balet — krije neobjašnjiva lepota te profesije. Ako ste ve} tu, onda stalno zdrav i da ih motivišem. Uvek sam duboko motivisan, svaki moj morate tragati za novim i naizgled nedostupnim stvarima. Da, tu radni dan je takav. Ja nisam gorak kao što su neki njihovi se stalno negde juri ceo `ivot. pedagozi. To nije dobro za igra~e.

Orchestra leto / jesen ’99 Odnos pedagog - igraå Baletskim igra~ima je potrebno mnogo ljubavi. Ako ih mnogo ispravljate, ako zid ne stoji tamo gde treba. Baletsko obrazovanje ose}aju kao da ih “vu~ete na dole”. Zato volim da dr`im individualne ~asove nije jednosmerna ulica, a vaši baletski pedagozi idu ~lanovima ansambla. To sam radio i u Beogradu. To je pravi na~in da im poka- samo u jednom pravcu. `ete koliko je svaki od njih va`an za uspeh zajedni~kog posla. Bez dobrog an- Najve}i problem vaše škole je to što nema — zdravog sambla — nema dobrog baleta. Veoma je va`no za igra~e da shvate da isprav- napretka!! Radio sam s ve}om grupom dece iz vaše ško- ke pedagoga ne zna~e omalova`avanje, naprotiv, one slu`e da od njega izvu- le, nisam bio u samoj školi, ali sam na neki na~in i bio u ku maksimum na sceni. Mislim da se igra~i ~esto ose}aju “nevoljenim” jer im njoj. uskratite pa`nju. Posao pedagoga je da ih ohrabri, da ih neguje kao decu. Oni Veoma poštujem vašeg koreografa i baletskog peda- `ive i rade u veoma nesigurnoj sredini, njima se mnogo manipuliše od strane goga Vladu Logunova. On je za mene bio pravo osve- pedagoga i direktora kompanija. Baletski igra~i su veoma ranjiva ljudska bi}a. `enje. On jedini neguje stil prave baletske škole u svom radu. On voli decu, voli svoju umetnost i poštuje je. Suština pedagogije… Vlada je u svom poslu odan i nekako nevin. Baš mi je Pedagog mora biti osoba pozitivne energije. On mora istinski voleti igra~e. drago što sam upoznao jednu takvu osobu. Mora biti mudra li~nost koja izgra|uje ose}aj kolektivne odgovornosti za ono što zajedno radimo. Tako se veoma brzo i u lakoj formi sti`e do potrebnih Britanska baletska škola rešenja. Ovaj pristup je posebno va`an za baletske škole gde se obrazuju I mi imamo svojih problema. Bili smo jedna od najbo- mladi budu}i igra~i. Du`nost je pedagoga da im obezbedi prostor u kome ljih baletskih škola u svetu, a sada se moramo što pre trg- mogu disati, a ne da se ose}aju kao da idu tamo po nekoj kazni. Igranje bale- nuti, jer nas naši ve~iti rivali Francuzi polako presti`u. Mi ta predstavlja veliku radost. Takva mora biti i škola — puna radosti i “sve`eg smo suprotstavljeni stotinama godina u svakom smislu. vazduha”. Disciplina je, naravno, potrebna ali, toj istoj disciplini moraju se Engleski balet ne mo`e `iveti i i}i dalje na tradiciji svog povinovati i pedagozi. Ako konstantno dr`e decu pod nekim pritiscima, onda imena. Moramo prona}i nove puteve, izmeniti naš kon- je u najmanju ruku fer da se i izlo`e istom uticaju. Isto pravilo va`i i za igra~e cept. Klasi~an balet se ne mora menjati. Potrebno je samo u ansamblima i njihove direktore. malo glancanja, do visokog sjaja, ako mo`e. Beogradski baletski ansambl Klasiåan ili savremeni stil… Naravno, ima i dobrih i loših stvari. ~ini mi se da je ono najgore nešto što Sve je to ista disciplina. Pozitivno u savremenoj igri je spada u tzv. “balkanski ponos”. Beogradski igra~i kao da sebi ne dopuštaju to da se telo mo`e istezati u svim mogu}im pravcima, pravo na grešku, a svaki baletski igra~ ima pravo da — pogreši! Pogotovu dok dozvoljeno je “razbijanje poza”, ali ~ini mi se da se iza ve`bamo. Studio je mesto za greške, a oni se toga plaše, pogotovo pred re~i “moderno” sakriva puno toga. strancem. Moj drugi utisak je da ne treba da se ose}aju prevarenim, jer su mi govo- Restauracija klasike?

ENDRJU GRINVUD ENDRJU rili da se tako ose}aju. Vaša zemlja ima velikih problema, i druge zemlje u To bi bilo isto kao kada bismo za`eleli da neku veoma kojima sam bio, bore se sa sli~nim problemima, ali sam samo u Narodnom staru gra|evinu srušimo da bismo pregledali svaku pozorištu u Beogradu video ljude koji dolaze da bi ansamblu namestili ciglu i proverili u kakvom je stanju. Ako bi neka bila isu- 18 štapove za ve`banje. Imaju odli~ne sale za ve`be, pijanistu, baletmajstore više istrošena, zamenili bismo je. Dakle, od istih cigala koji s njima rade redovno. Istina je da nemaju dovoljno para, ali nema ih ni sagradili bismo istu gra|evinu, ali bi u njoj ovog puta poštar koji raznosi poštu, pa je raznosi. bile ugra|ene i neke nove, popravljene. Tada bi zgrada Beogradski baletski umetnici imaju izrazito veliku odgovornost. Kada zablistala. U tom smislu, izme|u Marijusa Petipa i Maca Beogra|ani do|u na baletsku predstavu, umetnici moraju znati da je svako Eka stavljam znak jednakosti. U prilog tome govori i u publici te ve~eri platio kartu tre}inom svoje zarade, samo da bi ih videli i pojava izvanrednih muških igra~a u svetu. Ve} sam mo`da, tako, na trenutak, zaboravili neki svoj veliki problem. Zato beograd- rekao da sam na samom po~etku svog baletskog obra- ski umetnici moraju svom poslu pristupati veoma odgovorno. Nedovoljno se zovanja uvideo koliko se mo`e nau~iti kroz shvatanje poštuje sistem rada. Nigde nisam susreo ljude, kao ovde, koji danima vred- `enstvenosti. @ena je dugo vladala igrom. Novu sve`inu no rade, a onda, iznenada, jednostavno ih nema. Prosto nestanu na nekoliko uneli su muškarci i o tome govori Mac Ek kada razmiš- dana, ali, mislim da ni to nije njihova greška. Dobar trka~ki konj nikada ne}e lja o rekonstrukciji klasike. To su neke nove cigle koje se biti pobednik trke ako ga ne jaše odli~an d`okej. Voleo bih da nastave da moraju uzidati u staro zdanje. Muški igra~i uneli su u ve`baju onako kako sam im objasnio, pa i kada u njihove redove do|e neki klasi~an balet sna`nu, novu energiju. Mi je moramo neprijatan, gorak baletski u~itelj, i naredi im da i pored indisponiranosti, poštovati, jer ona donosi novi kvalitet. To je, naravno, urade stotinu “tandu” — mo}i }e da urade i hiljadu. Eto, o tome se radi velika odgovornost. Doduše, mi i dalje imamo tu odgo- Na predstavi Don Kihot (igrali Ataljanc i Savkovi}), skoro da nisam gledao vornost da “di`emo” i “spuštamo” naše dame. predstavu. Posmatrao sam publiku koja je te ve~eri bila va`na i poštovana. To Da nema tog glupog balkanskog ponosa, ube|en SA^UVANI INTERVJU SA^UVANI su u~inili baletski umetnici koji je ne smeju varati. Sino} sam se ose}ao sjajno. sam da bi i ovde bilo mnogo više dobrih muških ig- ra~a. Antropološko-etnološki uticaj… Uvek }u se rado vra}ati u Beograd. Vaš duh je nešto U ~isto fizi~kom smislu, postoje nacije koje imaju genetske preduslove za što me je zapanjilo. Velika je sramota što svet tako malo igru (npr. Francuzi), ali i Kinezi su fizi~ki perfektni. Me|utim, tu je mentalitet pot- zna o vašem kosmopolitizmu. London nije kosmopolit- puno pogrešan. Francuzi su nekako najkompletnije opremljeni za bavljenjem ski grad, jer ne prihvata došljake. Oni su uvek samo klasi~nim baletom. Tu su, zatim, Kubanci i Brazilci. Oni imaju duge miši}e. Na stranci. Beograd je kosmopolitski grad. U njemu sam se njih sigurno uti~e i njihov na~in `ivota, ali i klimatsko podneblje u kome `ive. ose}ao savršeno. Sada putujem u Kijev. Strašno sam U Beogradu su baletski igra~i uglavnom niski i kratki. Mislim da je to isklju~ivo radoznao. Zvao me je pedagog Konstantina Kostjukova. greška vaše baletske škole. Postoji veoma pogrešan koncept rada u njoj. ~ini mi se da }u tamo mnogo novog nau~iti. I uvek se Balet zna~i progres, a ne gotov proizvod. Na`alost, pedagozi ovde razmiš- plašim prvog susreta s igra~ima. Znate, oni vas mogu ili ljaju jedino o gotovom proizvodu. Da li }e se |ak okretati na desno ili levo, zavoleti ili ubiti. U tome i jeste izazov. sasvim je neva`no. Mnogo je va`nije da on to zna da uradi kako treba. Za to je potrebna baza i mnogo rada i razmišljanja. Nijedna se vrata ne}e otvarati Ivana Milovanovi} Beograd, januar 1999.

Orchestra leto / jesen ’99 the pilobulos

19

Orchestra leto / jesen ’99 Asocijacija nezavisnih teatara (Beograd)

Kako opstati? eoma zna~ajno i izuzetno aktuelno predavanje i razgovor s ~uvenim evropskim reditel- jem Eu|enijom Barbom prethodilo je predstavljanju novoosnovane Asocijacije nezavis- Vnih teatara u Beogradu, koje je odr`ano od 22. do 26. septembra 1999. godine. Tema skupa je — “Strategija opstanka”, jer, pozorišne trupe u kojima su se okupili umetnici — pok- lonici savremenog teatra i plesa, kao i mladi ljudi na po~etku svoga scenskog `ivota, osno- vane nezavisno od ma koje institucije, zajedno tragaju za na~inom svoga daljeg opstanka. Koriš}enje prostora u Cinema Rex-u i skromna pomo} Fonda za otvoreno društvo u~inili su da pet nezavisnih teatara — Ister, Dah, Plavo pozorište, Omen i trupa dece i mladih Borisa ^akširana, razvijaju svoje potencijale ne samo na sceni, kroz svoje projekte, ve} i putem obra- zovnih radionica, sti~u}i na taj na~in i nove sledbenike, a i novu, mladu publiku, uvek `eljnu zanimljivih, hrabrih poduhvata na pozorišnoj sceni. Ni~im obrazlo`eno zatvaranje Cinema Rex-a, dovelo je nezavisna pozorišta u veoma neza- 20 vidan polo`aj, jer prostor u kome se radi je, bez sumnje, izuzetno zna~ajan za ostvarivanje ma koje ozbiljne teatarske ideje. Umetnici alternativnih, nezavisnih pozorišta u Beogradu odlu~ili su da, povodom osnivanja Asocijacije, prika`u svoja novija i najnovija ostvarenja, dakle, da svoju publiku povedu na Putovanja (Ister teatar), Ispod neba (Boris ^akširan), slede}i Dokumente vremena (Dah teatar), uz Neverovatan duel (Plavo pozorište), sve do Pri~e o mladi}u i hiljadu an|ela (Omen teatar). Uvek pred punim gledalištima, bez obzira gde su predstave neza- visnih bile locirane, umetnici su pokazivali izuzetno pozitivnu ener- giju, koja je zra~ila i posle njihovih zvani~nih nastupa, kroz otvorene radionice kojima su upoznavali pu- bliku s na~inom svoga rada, trenin- ga, re`ije i koreografije, otkrivaju}i svoje male i velike tajne. Bio je to pravi seminar savremenog pozo- rišta i to ne samo za mla|e, ve} i za starije gledaoce. Tribina koja je odr- `ana posle pet ve~eri prezentacije alternativnih pozorišta u Beogradu, razmatrala je razli~ite aspekte rada i postojanja nezavisne teatarske scene u našem glavnom gradu, kojoj, treba se nadati, sem lepih re~i, srda~nih aplauza i dobrih kri- tika, moraju da pomognu i oni koji mogu da sasvim konkretno podr`e njihov opstanak.

Milica Zajcev Plavo pozorište Dah teatar Beograd, oktobar 1999.

Orchestra leto / jesen ’99 Doma}a premijera Nasuprot toka Balet Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Šopenijana (po M. Fokinu, preneli: R. Varga, L. Miler-Hristidis, J. Dutina, G. Teglaši- Velimirovi}) i Bal kadeta (po D. Lišinu, prenela G. Teglaši-Velimirovi})

remijere su uvek uzbu|enje, a godišnjice bude lepo smo i jubileje velikana: stopedeset godina od smrti Frederika Pose}anje ponosa o trajanju. Takav do`ivljaj priredio nam je Šopena i sto godina od smrti Johana Štrausa. Dakle, videli smo novosadski Balet, 26. novembra 1999. godine, predstavom koja dve jedno~inke: Šopenijanu i Bal kadeta, dve razli~ite pri~e, dva nam je, još u procesu rada, pobudila emocije i podstakla se}anja razli~ita stila i, naravno, dva razli~ita zahteva za ansambl koji na proteklih pedeset godina od osnivanja Baleta SNP-a. Obele`ili ulazi u godinu svoga jubileja. Miomir Polzovi} Miomir

Oksana Storo`uk i Milan Lazi} sa `enskim ansamblom,Šopenijana

e ve~eri igralo se kao i uvek — ni bolje ni lošije. Primetna je bila `elja da se sve~ana predstava primakne gornjim granicama mo}i T ansambla. Stiglo se dokle se moglo. Re}i: “Šopenijana nije loša, a Bal kadeta je šarmantan”, malo je za ovaj trenutak. Malo je, jer je 21 pedeseti ro|endan, a mnogo, jer su nas zadesile nesre}e. Besparica je obhrvala kulturu, a balet je u tom redu — prvi. Obe jedno~inke su iz 1983. godine, kostimi iz fundusa — delimi~no osve`eni. Muški ansambl je malobrojan, a po godinama i fizi~koj konstituciji razli~it. Teško ga je uklopiti. Zvede nemamo. Zvezdanih predstava nemamo. Ali, ima nade — to je podmla|en, lep i školovan `enski ansambl. Mladost je ~udo. Na dobrom putu, u vodama stvarala~kog zanosa, ona je mo}na i zaboravlja na svu muku. Sposobna je da sanja o vrednostima koje dolaze, mo`e da pregne i za suštinom problema i da je pretvori u pobedu lepote.

Ksenija Dinjaški novembar 1999. godine Miomir Polzovi} Miomir

Bal kadeta, `enski ansambl

Mihail Mihailoviå Fokin zapisao je svom åitaocu: “Najmirniji, najugodniji na~in rada u oblasti umetnosti je plovidba niz tok. To mo`e biti po tihom i jasnom vremenu, po površini neuzburkane vode, kada je sve prosto i jasno do dosade; ili u koš- marnoj burnoj no}i, po uzburkanim talasima, kada je nepregledni mrak i haos

Ako ho}eš da bude prostije i lakše — plivaj niz tok. Ako te to ne zavede i ti ho}eš svojim putem, svome cilju, ako si spreman za borbu i stradanja, a nesvesna sti- hija koja ti ide u susret nije ti strašna

ne ~ekaj povoljno vreme, ne pitaj o usputnom vetru — ve} hrabro gazi nasuprot toka.”*

Orchestra leto / jesen ’99 Doma}a premijera Teatar T (Pozorište na Terazijama) Sve to (ni)je rokenrol Lutka s naslovne strane, Centar Sava, 20. novembar 1999. godine

redstava Lutka s naslovne strane, ra- Dragan Vuji}, Milenko Zabla}anski, Nebojša |ena po motivima poezije i na muziku Kunda~ina i Nikola Bulatovi} uigrano i sigurno P Bore \or|evi}a, a u re`iji Mihaila Vuko- vladali su scenom, a odli~ne epizode videli smo bratovi}a, ostavila je za sobom pitanje — gde je u kreacijama Radeta Marjanovi}a i Buleta Gon- nestao rokenrol?! Gde je onaj britki sarkazam ci}a. koji je obele`io stvaralaštvo jednog od naših U baletskom ansamblu došlo je do pomaka vode}ih rokenrol autora? Umesto ne~eg što bi napred. Treba ipak imati u vidu i uslove u koji- zali~ilo na rok operu ili na modernu, provo- ma radi taj ansambl — neadekvatne garderobe, kativnu scensku projekciju (jer je za to bilo ma- betonski pod u baletskoj sali, repertoar koji ne terijala i u samoj ideji ovog projekta i u izvo|a- omogu}ava u potpunosti njegovu punu igra~ku Pozorište na Terazijama, jedino je u ~kom ansamblu), videli smo sladunjavu melo- afirmaciju, zatim nemogu}nost usavršavanja u Srbiji koje neguje mjuzikl. U proteklih dramu nedovoljno sna`nu i da nasmeje i da ra- inostranstvu ili saradnje sa stranim koreografi- 22 deset godina u njemu su se smenji- stu`i nad sudbinom svojih likova. ma ... vale finansijske, repertoarske i Razloge treba tra`iti pre u autorskom nego u Dakle, rezultati se moraju sagledavati na pr- upravni~ke krize, a veliki pozorišni izvo|a~kom timu. Aran`mani Vojkana Borisav- vom mestu s aspekta va`ne ~injenice da u Beo- ansambl i dalje radi u teškim uslovi- ljevi}a, koji su dobrim delom stilski opredelili gradu ne postoji škola za mjuzikl (ni za igra~e ni ma van svoje mati~ne zgrade. ovaj mjuzikl, više su prili~ili nekoj festivalskoj za koreografe), niti mogu}nost bilo kakvog usa- Od prošle sezone, na ~elu pozorišta manifestaciji lakih nota. Ne radi se ovde o uku- vršavanja u toj vrlo zahtevnoj pozorišnoj formi. je Svetislav Bule Gonci} i trenutna su — naravno da ta vrsta muzike ima svoje pok- U tom smislu, Sne`ana Veskovi}, dugogodiš- situacija pru`a nadu da }e se stvari lonike, ali su toj predstavi, koja se prvenstveno nji solista Pozorišta na Terazijama, tom prilikom u skorijoj budu}nosti popraviti. bavi sudbinom mladih ljudi u surovom vreme- koreograf, korektno je obavila posao. Koreo- Pozorište na Terazijama je jedino nu, više prili~ili bunt i energija rokenrol muzike. grafske deonice su donekle bile uproš}ene, ali je pozorište u Beogradu, osim Libreto predstave (autor Goran Mihi}), napisan zahvaljuju}i i tome ansambl delovao uve`bano. Narodnog pozori{ta, koje ima balets- je po motivima pesme Lutka s naslovne strane. U igra~kim numerama najzapa`enije su bile ki ansambl. Poslednjih godina na Na`alost, ostao je donekle neiskoriš}en i u scen- balerine Danica Arapovi}, Jelena }osi} i Tamara skom i u literarnom smislu, iako u sebi nosi Afanasijev, a uo~en je i napredak u podmla|e- repertoaru su vrlo uspešno izvo|eni komercijalni potencijal vrlo prijem~iv za publiku. nom muškom baletskom ansamblu. Na`alost, mjuzikli - Moj de~ko, Pri~a o konju, Pri~a prati mladu devojku koja, u o~ajni~kom kostimi Emilije Kova~evi} nisu doprineli boljem za koji je muziku radio Vojkan pokušaju da pobegne od socijalne bede i provin- utisku kada je balet u pitanju. Tu se išlo na Borisavljevi}, ^ovek od Laman~e, cijskog okru`enja, dolazi u “veliki surovi grad”, prezentaciju i kritiku novokomponovanog ki~a, Cigani lete u nebo , a još uvek se gde }e spoznati sjaj i bedu šoubiznisa, novokom- što je, ipak, zahtevalo minimum scenske este- igraju Neki to vole vru}e, Kabare, ponovanih bogataša, mafijaša, politi~ara i raznih ti~nosti i inventivnosti.

Doma}a premijera Doma}a Briljantin Mnogi koreografi drugih pripadnika beogradske kvazi-elite. Ali, u Predstava Lutka s naslovne strane još jedan je sara|ivali su u radu Pozorišta - maniru lakih nota i slika naše nevesele stvarnos- dokaz u prilog tezi da je pozorište odraz stvar- Miljenko Štambuk, Slavko Pervan, ti, na momente je bila lagana i površna — mada nosti i donekle odraz celog društva. Libreto koji Ton~i Marini}, Lidija Pilipenko, Sonja su likovi negativaca bili duhoviti, ponekad ~ak i se bavi problemima društva u “tranziciji”, u peri- Lapatanov , a reditelji koji su se simpati~ni. Nedostajalo je tu ozbiljne društvene odu velike moralne, socijalne i duhovne krize i najuspešnije oprobali u formi mjuzik- kritike i anga`mana koji bi predstavu lišili tine- opštim padom vrednosti, kriterijuma i morala na la su Soja Jovanovi}, Miroslav jd`erske melodramatike. koji nas navodi (da li baš?) takva društvena situ- Belovi}, Mihailo Vukobratovi} i Gluma~ki ansambl bio je na solidnom nivou. U acija, i sam je upao u pateti~ni melodramski tok, drugi. Prvi srpski mjuzikl Soliter naslovnoj ulazi pojavila se mlada Jelena Stup- prvenstveno zato što nije precizno definisano — izveden je (pre dvadesetak godina) u ljanin, koja je ulogu donela vrlo korektno, pogo- da li je `eleo da kritikuje novokomponovanu re`iji Olivera Viktorovi}a. Koreografiju tovu ako se zna da je u predstavu ušla u zadnji “buvljak” filozofiju `ivljenja ili da je opravda kao je radio Petar Slaj, a autor muzike ~as kao zamena Mini Lazarevi~ koja zbog povre- trenutno jedinu mogu}u i logi~nu opciju koja bio je Sanja Ili}. de nije mogla da nastupi. U predstavi su došle do nam se nudi. izra`aja njene dobre glasovne mogu}nosti, ali, koreografski, njena je uloga ostala nedora|ena. Jelena Sredi}

Orchestra leto / jesen ’99 Festivali

Novi internacionalni festival igre u Parizu

23

Orchestra leto / jesen ’99 Praznikna Jelisejskim poljima

24 Festivali

Susane Jaffie i Jose Manuel Carreno, Don Kihot, ABT

arisku jesen obele`io je i ove godine Novi internacionalni festival igre, bijenalni doga|aj koji se smenjuje s poznatim Pariskim P konkursom. Svoje ime Nouveau Festival de Danse de Paris dobi- ja u trenutku kada i novu predsednicu, g-|u Širak. Bilo je to po~etkom devedesetih godina. Od tada, pariskom scenom “prošetale” su najpoz- natije baletske trupe sveta, kao i markantne kompanije savremene igre. A tu je obavezno i po jedna francuska, u svakom novom festivalskom izdanju.

Orchestra leto / jesen ’99 Variations for Four, ABT Steve Wilson

25 Paul Kolnik

Without Words

rezentiraju}i obi~no po tri velike trupe, ove godine organizatori su pozvali ABT iz Njujor- ka, Balet Viktor Ulate iz Madrida i Nacionalni Balet Marseja. Sedamnaest dana Pari`ani P su u`ivali u razli~itim programima. Prva se predstavila ABT kompanija, na ~ijem je ~elu umetni~ki direktor Kevin MekKenzi (Kevin McKenzie), koja ove godine slavi šezdeset godina pos- tojanja. Trupa koja neguje najbolje komade klasi~nog i savremenog repertoara, predstavila se ... pariskoj publici izborom od deset naslova i serijom predstava Don Kihot (po Petipa i Gorskom). Verujemo da je za gledaoce u Théâtre Champs Elysées, ipak, bilo mnogo uzbudljivije gledati spomenutih deset igra~kih komada me|u kojima su bili: Variation for four (kor. A. Dolina), Gaîté Parisienne (kor. L. Mjasina), Le Corsaire (Pas de deux), kor. M. Petipa, Without Words (kor. Na~a Duata), Thèmes et Variations (kor. @. Balanšina), Cruel World (kor. J. Kudelka), Billy the Kid (kor. E. Loringa). U ovoj ameri~koj trupi internacionalnog sastava zvezde koje su sijale tih nekoliko pariskih ve~eri zovu se: Susan Jaffe, Paloma Herrera, Julio Bocca i Jose Manuel Carreno. Orchestra leto / jesen ’99 Jean-Charles Geaquiere Jean-Charles

Viktor Ulate

Rut Miró, Tras el espejo

26 ... lede}ih ve~eri nastupila je, prvi put u Parizu, nevelika dru`ina sjajnih igra~a Baleta Viktor

Festivali SUlate iz Madrida. Be`arova bivša zvezda Ulate prekinuo je, pre više godina, igra~ku karijeru na vrhuncu da bi se posvetio obrazovanju mladih igra~a, u `elji da osnuje i sopstvenu trupu. Danas Ulate ima svoju školu, trupu od pedeset igra~a i ~etrdeset koreografija klasi~- nih i savremenih dela na repertoaru, a za pariski Festival odabrao je ~etiri svoje: Jaleos — svitu solo igara, dueta, terceta i kvarteta u kojoj dopušta igra~ima potpunu slo- bodu izra`avanja, postavivši im koreografske zadatke neverovatne brzine i virtuoznosti, inkorporiraju}i poneki detalj španskog folklora, a sve u okviru neoklasi~ne vrhunske tehnike. Tras el espejo je minijatura—oma` koju je Ulate posvetio legendarnoj flamenko igra~ici pedesetih godina Karmen Amajo (Carmen Amaya), u iz- vanrednoj interpretaciji Rut Miró.

Orchestra leto / jesen ’99 27 Jean-Charles Geaquiere Jean-Charles Jaleos

olea (Talata) je Ulateova te`nja da pove`e klasi~no i savremeno s korenima flamenka, u obi~noj pri~i o `eni koju dva muškarca pokušavaju da otrgnu iz duboke usamljenosti. Itu S bailas? je manje uspešna desetominutna minijatura posve}ena jednom ~oveku zaljubljenom u teatar. Poštuju}i akademizam Hansa Van Manena, Ulate uvrš}uje u program svoje trupe i njegovo poznato delo Hammerklavier. Ukazuje i poverenje svom mla|em kolegi, ...solisti trupe, koreografu Eduardu Laou (Eduardo Lao) i njegovom komadu Burka. Ulateova umet- ni~ka politika po~iva na brizi o kontinuitetu, odbacuju}i konformizam kao veliku opasnost za jednu trupu. “Cilj treba da je uvek ambiciozniji od prethodnog. Lestvicu treba podi}i uvek malo više”, ka`e ~ovek koji je, mo`e se re}i, izbavio španski balet iz velike krize.

Orchestra leto / jesen ’99 Jean-Charles Geaquiere Jean-Charles

28 Festivali

Burka

Orchestra leto / jesen ’99 ... estival su završili igra~i Nacionalnog baleta iz Marseja, s Mari Klod Pjetragalom, novom direktorkom trupe, balerinom i koreografom, koja je u ovaj posao ušla s velikim ambici- Fjama. Kurs ka savremenom repertoaru osetio se i u Parizu, budu}i da smo videli dela aktuelnih koreografa Mariz Delant (Maryse Delente) i Ri~arda Verloka (Richar Wherlock), L’Etrangère i Stetl. Ovom interesantnom izboru Pjetragala je dodala i svoju Korziku (~iji smo deo ve} videli u beogradskom Centru Sava). U ideji komada L’Etrangère, na Bizeovu muziku, nalazi se poznata pri~a o Karmen i smrti kao sudbini koja je prati. Igra u `utom, mo`da bi se moglo re}i, u boji, za koju koreografkinja Delant ka`e da ju je svojom toplinom i ekspanzivnoš}u inspirisala. Naravno, Karmen je bila Pjetragala, igra~ica s harizmom, izuzetnog senzibiliteta za savremeni ples. Stetl Ri~arda Verloka mesto je gde se ljudi sre}u, prolaze, razmenjuju uspomene, dele strahove, vra}aju nadu. “Inspiracija se rodila u muzici Klezmera”, ka`e Verlok.

29

Mari-Klod Pjetragala, L’étrangère Jean-Charles Geaquiere Jean-Charles

na kraju, Korzika. Intimisti~ka pri~a na polifoniji zvukova Pjetragaline rodne zemlje. Ona gov- ori o nekoliko generacija jedne porodice vi|enih o~ima deteta, o ljudskoj toplini, bojama i Imirisima Mediterana. Novi festival igre u Parizu se završio, a organizatori, na ~ijem je ~elu ~ovek prefinjenog ukusa, ogromnog iskustva i energije, generalni direktor Siril Lafori (Cyril Lafaurie), ka`u da za slede}u 2001. godinu, planiraju mnogo toga novog. ... Marija Jankovi}

Orchestra leto / jesen ’99 NA[ INTERVJU Prozraåna boginja Dominik Kalfuni Dominik 30

redinom osamdesetih godina francuska i in- ternacionalna štampa proglasila je Dominik S Kalfuni (Dominique Khalfouni) najve}om fran- cuskom balerinom tog vremena, nazvavši je La danseuse absolue par excellence. Imali smo sre}u da upoznamo tu izuzetnu umetnicu, kao ~lana `irija, na poslednjem konkursu Prix de Lausanne (januar ’99). M. Lidvac

Orchestra leto / jesen ’99 Dominique Khalfouni i Laurent Hilare, La prisonnière J. Moatti

31

devet godina ušla je u Baletsku školu Pariske opere. Sa šesnaest je ve} anga`ovana kao quadrille u Corps de ballet, rade}i vredno u ve~ernjim ~asovima, sama, s Rajmondom Franketijem (Raymond S Franchetti) ~uvenim pedagogom Opere. “Moji pravi u~itelji bile su velike zvezde Baleta Pariske opere. Pored Franketija imala sam sre}u da radim i s Ivet Šovire (Yvette Chauvire), izu~avaju}i stilove. Za mene je to bilo veliko iskustvo. Radile smo svako jutro, pre mojih zvani~nih ~asova, ponekad ceo ~in, a ponekad samo delove varijacija.” Titulu Etoile dobija 1977. godine. Nekoliko godina nakon toga igra vode}e role na reper- toaru, da bi joj, dok je pravio novu predstavu u Operi, Rolan Peti ponudio anga`man u Marsejskom nacionalnom baletu. Direkcija pod rukovodstvom Rozele Hajtauer nije `elela da izgubi veliku balerinu i bez objašnjenja joj zabranjuje odlazak. Ljuta, Dominik Kalfuni daje otkaz i 1980. godine definitivno odlazi u veliku baletsku ku}u Marseja u kojoj ostaje do kraja svoje igra~ke karijere. “Ne `alim zbog te svoje odluke. Jedino što sam izgubila je mogu}nost saradnje s Rudolfom Nurejevim, koji je tada u Operi po~injao da radi svoje velike balete.”

Orchestra leto / jesen ’99 re nekoliko godina gledali smo veliku balerinu na Gala predstavi povodom dvadesetpetog ro|endana PMarsejskog nacionalnog baleta. Igrala je prelepi duet u koreografiji Rolana Petija na Masneovu muziku Meditation. Prefinjenog stila, ~iste francuske škole, kul- tivisanih, “pevaju}ih” nogu koje inteligentno vajaju muziku, savršene tehnike duetnog izvo|enja i sklada s partnerom, otmena, “prozra~na boginja”, kako ju je zvao Rolan Peti, Kalfuni je bila o~aravaju}a. “Tada sam ve} prestala da igram, ali molbu Rolana Petija da u~estvujem u toj sve~anoj pred- stavi, nisam mogla da odbijem. Nisam sigurna da je to bilo baš dobro, koliko sam to `elela”, uz smeh je konstatovala Kalfuni, uvek sumnji~ava na komplimente, skromna, rekli bismo, nesvesna, svoje li~ne harizme.

e} šest godina Dominik Kalfuni predaje klasi~an balet i repertoar u Nacionalnoj baletskoj školi u V Marseju. Iskustvo je sticala prvo s najmla|ima, potom sa starijima, a sada radi sa srednjim razredima. “Govorili su mi da je, kada prestanete da igrate, vrlo teško pre}i na podu~avanje drugih, da je to posao mukotrpan i monoton, tako da sam u školu ušla s veliki strahom. Danas, me|utim, u`ivam, rade}i sa svojim u~enicima, posebno repertoar, u okviru koga imam veliki broj ~asova. Diskutujem ~esto s njima i to je ponekad veoma zabavno.”

arsejska baletska škola je osnovana pre šest godina. Selekcija se obavlja postepeno tako da M }e kroz nekoliko godina, po mišljenju g-|e Kalfuni, dobre igra~ice iza}i iz te škole. “U~im ih da je sem talenta za ovu profesiju potrebna velika li~na disciplina, Dominik Kalfuni Dominik treba umeti ~uti pedagoga, poznavati i ose}ati svoje telo, raditi ~isto i znati da nikada nije kraj, da se uvek mo`e i}i 32 dalje u kvalitetu pokreta, dublje zaroniti u svoje sopstveno bi}e.”

ao ~lan `irija Konkursa Prix de Lausanne, ne krije svoje oduševljenje organizacijom i ljubaznoš}u K svih. “Mislim da je jako va`no susretati se, sakupiti sve te mlade ljude sa svih strana sveta, pribli`iti ljudska bi}a iz Japana, Koreje, Australije, koja imaju iste ideale, istu lepo- tu u sebi. U krajnjem slu~aju i konfrontirati ih. Svi oni izgleda- ju ovde sre}ni. I ja se dobro ose}am, jer ve} vidim neke kao velike igra~e budu}nosti. Vidim i bri`ljivo poštovanje stila kod mladih, rekla bih više nego na drugim takmi~enjima.” NA[ INTERVJU NA[ odelivši zajedno opšti utisak da na Lozanskom konkursu vlada humani odnos prema mladom Pigra~u, završili smo prijatan razgovor s velikom balerinom, koja izgleda skromno i krhko. “Mnogo toga sam propustila za vreme svoje karijere. Danas `elim nekako to da nadoknadim i da napravim lep balans izme|u profesije i svog privatnog `ivota.”

erna muza Rolana Petija ozra~ila je u toku razgov- ora nekom pozitivnom energijom i prostor, ople- V menjuju}i ga suptilnoš}u i dobrotom, vrhunskom otmenoš}u u svojoj savršenoj jednostavnosti. Trag vodi i do ovog teksta, verujem. Nisu li takva bi}a bo`anstva ove epohe?

Marija Jankovi} Lozana, januar 1999. godine

Orchestra leto / jesen ’99 Alternativna scena Razmišljajte o miru IM PULS ’99 TANZ - Be~

d 15. jula do 15. avgusta 1999. godine u energije koja “frca” iz tela igra~a — tako bi se OBe~u je odr`an najve}i evropski festival moglo opisati ono što Vandekeybus posti`e u savremenog plesa — IM PULS TANZ ‘99, ~iji radu s mladima, dok Emio i Pieter uvode “web- je umetni~ki direktor Ismael Ivo. Po ~etvrti put, bers”-e u svoj svet, u kome svaki pojedinac 33 zaredom, festival je propra}en Dance Web pro- kreira sopstveni “landscape”, dakle sopstveni gramom ~iji je glavni sponzor Bristol-Myers imaginarni prostor, kao i svoju ulogu u tom Squib, a direktor Guido Reimitz. Ove godine po- prostoru. menuti program imao je i poseban osvrt na rat Izuzetnog kvaliteta bila je i radionica u Jugoslaviji preko parole: “Razmišljajte o miru Andrew de L. Harwood iz Montreala (najpriz- kao integralnoj dimenziji umetnosti”. Pedeset natiji pedagog kontakt improvizacija). Insis- mladih igra~a i koreografa iz trideset i tri zemlje tiralo se na kolaboraciji s igra~ima koji kroz sveta, odabranih da postanu stipendisti Dance raznovrsne forme improvizacija, kontakt im- Web ‘99, imali su priliku da odgledaju dvadeset i provizacija i kompozicija, razvijaju “instant” dve predstave najpoznatijih svetskih koreografa i inventivnost, veštinu ose}anja i odlu~nost u da u~estvuju u jedinstvenom edukativnom pro- li~nom izboru. gramu najeminentnijih stru~njaka, raspore|e- Kuriozitet je, ipak, bila radionica koju je, drugi nom na ~asove i radionice. Pored toga stipendis- put u `ivotu, i to posle petnaest godina, odr`ao tima se pru`ala mogu}nost da kroz konfrontaciju belgijski reditelj, koreograf, dramaturg i sce- s iskusnim stvaraocima savremenog plesa i ana- nograf Jan Fabre. Polazne ta~ke njegovih dela lizu njihovih kreacija definišu svoje li~no umet- jesu tekstovi, pa je tako i radionica bila bazirana ni~ko mišljenje i ukus. Kroz me|usobno upozna- na mitu o Prometeju. Igra~i tekst izgovaraju i vanj posti`e se razmena kulturnih nasle|a, pa se ispisuju po zidovima i podu zatvorenog prosto- samim tim izoštrava poštovanje prema drugim ra u kome su zato~ena njihova tela i `ivot, kao kulturama, što “webbers”-e mo`e obogatiti no- insekti u terarijumu. Završno prikazivanje te vim kreativnim impulsima. radionice imalo je sve kvalitete ostvarenja Radionice su dr`ali ve}inom koreografi koji jednog Jan Fabra — provokaciju, skandaloznost i su se i sami predstavili svojim kreacijama na fes- obilje ideja. tivalu, pa su tako najviše zainteresovanih Da su se organizatori Dance Web programa privukli Emio Greco i njegov partner Pieter potrudili oko njegove raznolikosti, potvr|uje Scholten, kao i Wim Vandekeybus. Prednost tak- radionica buto plesa koju je dr`ao istaknuti buto vog na~ina rada jeste razvijanje kreativnosti plesa~ iz Japana Ko Murobushi, kao i radionica individuuma pomo}u improvizacije i kompozi- nema~kog ekspresionizma igra~ice i koreografa cije. Kroz fizi~ku iscrpljenost do najdubljih Susanne Linke iz Bremena, koja je dugo godina intimnih ispovesti, kroz isprovocirani sukob do igrala u kompaniji Pine Bausch.

Orchestra leto / jesen ’99 Raznovrsnost se ogledala i u širokoj paleti po kojoj svako od nas poseduje polovinu pomo- ponu|enih ~asova. Od hip-hopa do joge, preko rand`e i ~itav `ivot traga za osobom kod koje d`eza, klasi~nog baleta, savremenog plesa, se nalazi odgovaraju}a polovina, da bismo modernog i etno plesa, improvizacija, baleta za kona~no postali jedno — osnovni je motiv tog savremene igra~e, stepovanja Osim stipen- multimedijalnog dela. Da samo spoj razli~itih dista, ~asove kao i radionice mogli su poha|ati i medija vodi ka ostvarenju njegove kona~ne ostali zainteresovani uz prili~nu finansijsku zamisli, pokazuje i koriš}enje kratkog igranog nadoknadu. Za uzvrat su mogli usavršiti ili upoz- filma baziranog na pri~i Hulia Kortasara, ~iji su nati razli~ite tehnike: release, limon, partnering, akteri sami igra~i. Kreacije ovog pozorišnog alexander, horton, feldenkrais metodu... diva, kao i Jan Fabra, mo}ne su jer ne ostavlja- Najviše pa`nje u toj edukacionoj formi ju nikoga ravnodušnim, ~ak ni one gledaoce privukli su: David Zambrano iz Venecuele, ~ija je koji su demonstrativno napustili svoja sedišta. autenti~na tehnika “flying low” fokusirana na O radu francuskog koreografa i igra~a odnosu igra~a i poda (zemlje); Frey Faust iz Mathilde Monnier, kao i njene kompanije, kra- Kalifornije, ~ija se metoda zasniva na analizi tak komentar na kreacije Les lieux de la i Une grupa zglobova, njihovoj funkciji i upravljanju fantasie — blisko i jednostavno, a ipak uzvišeno. plovidbom momentuma kroz telo; Mia Law- Italijanski igra~ i koreograf Emio Greco i nje- rence iz Njujorka, koja objašnjava kako da sves- gov partner reditelj Pieter C. Scholten, pred- no upravljamo energijom pomo}u joge; Klein i stavili su se trilogijom Fra Cervello e Movimento, “release” tehnika i Lisa Race, tako|e iz Njujorka ostavivši sve nas u gledalištu fasciniranim. sa svojom metodom “upside down — right side Posle dva sola Bianco i Rosso logi~no je usledio up”, baziranoj na ideji da se igra~ isto tako lako duet Extra dry (svaki od tri dela trilogije zaseb- kre}e na rukama kao i na nogama, predstavlja- ne su celove~ernje predstave). Bianco je beli ju}i riskantan ples i izazov gravitaciji. hermeti~ki prostor u kome subjekt zapo~inje Treba pomenuti i jedan potpuno inovativni borbu protiv samoga sebe. Izuzetnu tehniku pristup klasi~nom baletu, namenjenom savre- “oponašanja ptice” Emia Greca daje ~itavoj menim plesa~ima, ~iji je predstavnik bila vrsni trilogiji posebnu notu. Rosso predstavlja dalju pedagog Amerikanka Janet Panetta. fazu unutrašnje napetosti koja te`i da raskida Da su Belgija i Francuska trenutno prestonice kao šarlah crvene kulise iz kojih se ~ini da izlas- savremenog plesa u svetu, pokazao je sam festi- ka nema. Haos pro`dire sistem individue, ali se val Im Puls Tanz ‘99. Kroz dvadeset i dve pred- iznenada pojavljuje gost — beli golub. I kada stave koje smo imali prilike da pogledamo, pro- smo na završnu predstavu festivala došli Alternativna scena scena Alternativna defilovala je kolona izuzetnih koreografa i ig- uvereni da i pored izuzetnih ostvarenja koja ra~a, iz koje su se iskristalisala ostvarenja tri pot- smo odgledali ostaje ~injenica da je sve na 34 puno razli~ita kreativna uma. Jedan od njih je ovome svetu ve} ura|eno i da je inventivnosti došao kraj, pojavio se Extra dry. Duet Emia Greca i mladog, vanredno talentovanog Andi Deneisa do~arava interferenciju mozga i pokre- ta, svesti i izraza “mene i moje suprotnosti” i, kako sami akteri ka`u, otvara zonu opasnosti, a nama daje nadu da još uvek nismo sve rekli ni osetili. Toplo pozdravljamo i ostvarenja uvek fan- tasti~nog Jozefa Na|a Le temps du repli, mon- odramu ve} pomenutog Jan Fabra Body, Body on the wall u izvo|enju Wim Vandekeybusa, mlade kompanije CIE, Willi Dorner Mazy kao i genijalna idejna rešenja francuskog koreografa i igra~a Francois Verret u delu Kaspar Konzert. Ostaje impresija, da su ostvarenja velikih imena kao što je kompanija La la la human svakako belgijski igra~ i koreograf Wim Van- steps i ve~e dugogodišnje igra~ice samog dekeybus, koji se predstavio be~koj publici svo- Vilijama Forsajta — Elizabeth Corbett, bile jom najnovijom predstavom In spite of wishing demonstracija pomeranja granica fizi~kih and wanting u izvo|enju jedanaest muških igra- mogu}nosti ljudskog tela. ~a kompanije Ultima Vez. Imaju}i u vidu ris- Za kraj, jedna opservacija. Ta~no determin- kantne padove i lete}e skokove, reklo bi se da se isati šta je savremeni ples gotovo je nemogu}e, radi o jednom, pre svega, “ma~o” ostvarenju. ali ono što sa sigurnoš}u mo`emo re}i jeste da Me|utim, ono je, pre naivno, manje odraslo, biti odli~an koreograf više nije dovoljno samo miši}avo, a “fra`ilno” i time što su akteri isklju- po sebi. Tek ukomponovana u “totalni” teatar, ~ivo muškarci, ono je oslobo|eno kliše-pitanja o ta umetni~ka forma, penje se na tron igre `enstvenosti i muškosti. Španska izreka — “`elja slede}eg milenijuma. je traganje za drugom polovinom pomorand`e”, Isidora Staniši}

Orchestra leto / jesen ’99 Odjeci tragova u snegu Mirisi razli~itih ose}anja 33. BITEF Jan Rüsz Jan Roberta Kareri, Mythos, re`. E. Barba 35 “Na samom poåetku prezentacije glumice Roberte Kareri, usred njenog plesa, kasetofon koji se nalazio na sceni je zakazao, glumica je istovremeno komunicirala s ljudima zaduæenim za tehniku i publikom na jedan krajnje šarmantan naåin (‘mrtav je’/odnosi se na kasetofon/‘ima li doktora u publici? mislim, ima li tehniåara u publici ili sam ja ovde sama s dve stotine ljudi?’),što je na trenutke delovalo kao inscenirana situacija. Roberta Kareri nije dozvolila da paænja publike odluta, niti da tehniåki problemi poremete prezentaciju, naprotiv, Roberta je uspela da od svega napravi dobru zabavu za publiku.” Radionica je trajala 105 minuta. Izvod iz Biltena br. 6 XXXLII BITEFA

oberta Karera je ve} dve i po decenije zorištu, bolje re}i, avangardi (Grotovski, Barba ), vode}a glumica, peva~ica, plesa~ica i spremala sam1973. godine. Igrom slu~aja, u R jednom re~ju veoma kosmopolitsko Milano je stiglo Odin pozorište s Eu|eniom Bar- bi}e Odin teatra iz Danske, kao, uostalom, i bom. Bila sam o~arana predstavama, tim pre, ve}ina drugih ~lanova te “mo}ne” trupe. što sam baš ~itala Barbinu knjigu. Gledanje tih Ovo je njen monolog po završetku izuzetno predstava bilo mi je izuzetno iskustvo (mada profesionalne i nadahnute igre o sopstvenoj sam i do tada bila veliki poklonik pozorišta u umetni~koj biografiji, uprkos hendikepu — “umr- koje sam ~esto išla). Ipak, tada sam prvi put loj” muzi~koj spravi! gledala glumce ~ije je prisustvo u predstavi “Ro|ena sam 1953. godine u Milanu i kao i neprestano i totalno! ~inilo mi se da sam uklju- mnoge druge devojke iz mog kraja, po završetku ~ena u neko nestvarno putovanje gde i pripa- gimnazije, po~ela sam studije knji`evnosti i isto- dam. Utisak je bio neizbrisiv. rije umetnosti. Nikada nisam u~ila ples, osim što Posle godinu dana, Odin teatar je, ponovo, go- sam igrala u diskoteci. Ispit o savremenom po- stovao u Milanu, otišla sam da razgovaram s

Orchestra leto / jesen ’99 nog iz Japana, a drugog iz Indije (to su dve da- me), i nesporno, u mojoj kretnji se danas vide re- zultati (~ini mi se veoma zna~ajni) ove saradnje. Japanska škola omogu}ila mi je da savladam unutrašnju mo} snage u telu. To je takozvani rad na ‘~eli~noj kugli presvu~enoj velurom’. Kugla se nalazi u središtu tela, du` ki~mene mo`dine, s jedne strane preko vrata i temena dr`i ~oveka kao ‘oka~enog’ za kosmos, a s druge, kroz repni pršljen, ~vrsto vezuje za tlo. Odnos sa tlom potpuno mi je promenio dota- dašnja iskustva, noge su kao zalepljene za pod, a igra~ klizi. Te ve`be omogu}ile su da kata- liziram sopstvenu energiju i njome se koristim kako `elim, kada i koliko ho}u. U stvari, to je neprestano modelovanje energije kroz pokret.

Jan Rüsz Jan Indijski ples dao mi je druga~ije iskustvo. R. Kareri, Mythos, re`. E. Barba Eu|enijom Barbom — `elela sam da radim tezu U~e}i ‘raze’, koje u prevodu ozna~avaju mirise o njima. Barba se slo`io, pod uslovom, da do- razli~itih ose}anja, uspelo mi je da u|em u blizak |em u Dansku i s njima odradim jednu pre- kontakt sa svojim italijanskim korenima. Mirisi dstavu. razli~itih ose}anja, naravno, da se najviše odra- Stigla sam u Dansku, Odin teatar, i još sam `avaju kroz ekspresiju lica, a indijski i italijanski tu — posle dvadeset i pet godina. temperament mnogo su bli`i i izra`ajniji no 36 Nije bilo lako na}i se u ulozi Barbinih glumi- hladne skandinavske mimike. ca. Nikada nisam glumila, igrala, ni pevala — a Gluma, kretnja, igra, muzika, pevanje, sve se sve to Barba tra`i od nas! Prve dve godine bila to pro`ima u našem teatru i sve je podjednako je jedna vrsta renesanse mog tela, bolje mog va`no. Svako od nas mora biti spreman na sve! identiteta. Napustila sam Italiju, gde mi je bio Tako se i prilazi pripremi uloge. Nezavisnost i kre- ~itav `ivot, svet, jezik, porodica, prijatelji, ljubavi, ativnost tra`e se uvek. To obilje slobode i li~na studije odjednom, sve je bilo novo i strano, anga`ovanost ostavlja, ipak, mogu}nost reditelju jezik potpuno nerazumljiv, ljudi odmereni, ali da nas usmerava — da iz nas izvu~e najbolje.

33. BITEF 33. nekako hladni. U dvadesetoj godini po~injala Neke likove sam potpuno sama kreirala i kroz sam ispo~etka. U~ila sam da pevam, da se njih evoluirala igraju}i, to je slu~aj s D`eroni- kre}em, da igram, ~ak i akrobatiku — proces mom, ~ove~uljkom iz uli~nog spektakla. Lik Ka- veoma bolan. Nije lako ustajati u sedam ujutru sandre iz Mitosa dat mi je, a onda sam ga uob- i po~injati dan ve`bama iz akrobatike, tada telo li~avala i razvijala. Svako pripremanje uloge nije gipko, u stvari, ipak, je to neka forma men- podrazumeva i rad na u`oj i široj literaturi veza- talnih ve`bi. Za mene je bilo nešto drugo, bio je noj za temu. Meni to prija, jer sam studirala izbor, ali ne racionalan, ve} instinktivan. Ljudi iz knji`evnost. Uostalom, Barba tvrdi da glumac Odin teatra, glumci, ~itavo pozorište, predstav- mora stalno da se obnavlja kroz literaturu da se ljali su nukleus u kome sam `elela da `ivim, ne bi osušio i sparušio! Tako smo 1979. godine, kome sam, (kako sam ose}ala), pripadala, bez pripremaju}i Brehta, pro~itali ne samo sva nje- obzira na po~etne poteško}e! gova dela, ve} i Dnevnik Knjiga je limfa koja @elela sam da zajedno `ivimo i da zajedno hrani naše umetni~ko telo! rastemo! Ko sam ja, Roberta Kareri? Glumica, igra~ica, Pitaju me, ~esto, posle predstave, da li ve`- peva~ica majka, doma}ica, ili nešto drugo? Od bam tai }i ~uan. Ne, ali smo prvih šest godina trenutka napuštanja Italije, svog zavi~aja i klasi~- radili isklju~ivo ve`be specijalno sastavljene za nog na~ina `ivota, ja sam `ena — pripadnik Odin naše pozorište. Doduše, one su zaista veoma teatra, za koji je vezan moj sveukupan `ivot. Kao specifi~ne i mnogo tu ~ega ima, da bi se glumac neka kru`nica spajaju se pozorišni `ivot, privat- fizi~ki osposobio. Zatim su usledili veoma zan- nost, hobi, i sve drugo.” imljivi i zna~ajni susreti. Skoro u isto vreme, 1980. godine, srela sam dva u~itelja igre — jed- Minja Kati} Šerban

Orchestra leto / jesen ’99 Orchestra na svetskoj premijeri

Dosledan sebi svetska premijera

Najnovija kreacija Jozefa Naða Les Veilleurs (Théâtre de la Ville)

37 Tristan Valès/Agence Enguerand Valès/Agence Tristan

Orchestra leto / jesen ’99 trenutku kada kro~ite u prelepo koso gledalište poznatog pariskog Théâtre de la Ville, istovre- Umeno ulazite i u nadrealni svet koreografa Jozefa Na|a. Na proscenijumu, ispred zavese, tri udvorice obla~e svoga gazdu, udobno zavaljenog u stolicu, ne dotaknuvši ga nijednog trenutka svojim rukama. Sve se obavlja duga~kih hirurškim makazicama — pincetama, mirnim gestom i dubokom koncentracijom. Slika, kao iz nekakve operacione sale. ^ovek je obu~en od glave do uredno {zavezanih pertli. ^ak je i maramica u levom d`epu pa`ljivo smeštena i aran`irana. To je Jozef Na|! Zašto obi~no — kad mo`e neobi~no! Umetnik iz Kanji`e, koja je rodno mesto i njegovih budu- }ih kreacija, svoj koreografski rukopis formira u koreo- dramskom teatru u Budimpešti, da bi tek u Francuskoj, s ostalim danas istaknutim koreografima svoje generacije, našao “svoju teritoriju” na kojoj ne}ete prepoznati ni~iji uticaj. On je jednostavno svoj, autenti~an i poseban. “Biblioteci spektakala” ili komadima inspirisanim literal- nim delima (Dante, Borhes, Beket, Bihner) pridru`uje i Kaf- ku, inspirišu}i se njegovim romanima, novelama i pismi- ma. ^itao ga je od svog adolescentnog doba, hrane}i se “kafkijanskim duhom”, fenomenom “ulaska u mašinu”, “krivicom apriori” U kreaciji Les Veilleurs, njegovih dvana- est igra~a, obu~enih u crno, s mnogo fizi~ke snage i na sa- svetska premijera svetska

38 F.Eckard

Orchestra leto / jesen ’99 F.Eckard

39 moj ivici akrobatike, igraju galeriju likova perfektno. I sâm Na| ima jednu sekvencu ~iste mi- { nimalisti~ke igre u duetu sa svojom partnerkom. No} tokom koje se mešaju san i realnost u ambijentu jednog zatvorenog prostora, obavezne ku}e i vrata na njoj, kroz koja ulaze jedni, a izlaze sasvim transformisani drugi ljudi, okvir je za tu mra~nu pri~u koja iz tragedije lako prelazi u burlesku. U takvoj scenograf- skoj arhitekturi, tipi~noj za Na|a, ni`u se scene iz ljudske podsvesti, potvr|uju}i autorovo mišljenje da je teatarski prostor fragment mentalnog prostora, gde `ivot postaje scena sa svojom unutrašnjom logikom. Ovoga puta Na| i njegovi igra~i nisu pravili sami dekor, kostime i rekvizite kao u Vojceku. S njima je velika ekipa saradnika (muz. Mauricijo Kagel, scenografija Mišel Tartif, kostimi Bjanka Ursulov i ostali), koja uspešno prati crni humor i mra~ni univerzum Na|ove duše. Marija Jankovi} Pariz, septembar 1999.

Orchestra leto / jesen ’99 REPERTOAR Sezona 1999/2000 danse au Théâtre de la Ville

23, 24, 26, 27.11.99. 01. - 5.02.2000. WIM VANDEKEYBUS ALAIN PLATEL ULTIMA VEZ LES BALLETS C. DE LA B. In spite of wishing and wanting création iets op Bach (1998) 10 danseurs 9 danseurs et 2 enfants

30.11. - 1, 2.12.99. 07.02.2000. MATHILDE MONNIER KALARIPPAYATT CENTRE CHORÉGRAPHIQUE le Corps de la terre NATIONAL DE MONTPELLIER création

LANGUEDOC-ROUSSILLON 5 danseurs et 3 musiciens

chorégraphie Michel Lestrehan les Lieux de le´ 12 danseurs et 1 musicien 21. - 25.03.2000. avec le Festival d’Automne DOMINIQUE BAGOUET LES CARNETS BAGOUET 06. - 08.01.2000. Meublé sommairement (1989) ODILE DUBOC 8 danseurs, 1 comédienne et CONTRE JOUR - CENTRE 2 musiciens CHORÉGRAPHIQUE NATIONAL DE FRANCHE-COMTÉ 28.03. - 01.04.2000. Á BELFORT JOËLLE BOUVIER Trois Boléros (1996) RÉGIS OBADIA 21 danseurs CNDC-L’ESQUISSE Passion 7 danseurs création 11. - 15.01.2000. Fureurs 6 danseurs 28.09. - 09.10.99. RÉGINE CHOPINOT création JOSEF NADJ BALLET ATLANTIQUE chorégraphie Joëlle Bouvier CENTRE CHORÉGRAPHIQUE NATIONAL D’ORLÉANS - RÉGINE CHOPINOT

les Veilleurs 12 interpretes création la Danse du temps 04. - 08.04.2000. ´ création HONVÉD ENSEMBLE 14.08. - 16.10.99. 12 danseurs 40 danseurs et musiciens FRANÇOIS VERRET Hongrie COMPAGNIE FRANÇOIS VERRET 40 Kaspar Konzert (1998) 17. - 21.04.2000.

LUCIND CHILDS 4 interpretes´ LUCIND CHILDS DANCE COMPANY 19.08. - 23.10.99. Variété DANIEL LARRIEU création CENTRE CHORÉGRAPHIQUE Concerto (1993) NATIONAL DE TOURS From the white edge of Phrygia (1995) - DANIEL LARRIEU 09. - 13.05.2000. On était si tranquille (1998) CATHERINE BERBESSOU 15 danseurs COMPAGNIE QUAT’ZARTS Valser (1999) 26.10. - 6.11.99. 8 danseurs ANGELIN PRELJOCAJ BALLET PRELJOCAJ 17. - 19.05.2000. Personne n’épouse les HÉLA FATTOUMI méduses création ÉRIC LAMOUREUX 15 danseurs COMPAGNE FATTOUMI-LAMOUREUX Asile poétique (1998) 09.08. - 20.11.99. 8 danseurs MERCE CUNNINGHAM MERCE CUNNINGHAM 18, 20, 21.01.2000. DANCE COMPANY CHARLES CRÉ-ANGE Biped CHRISTIE LEHUÉDÉ création COMPAGNIE CRÉ-ANGE

Movies (1998) et pieces´ du répertoire avec le Festival d’Automne 11 danseurs et 2 comédiens 25, 26, 28, 29.01.2000. SUSANNE LINKE Le coq est mort création 8 danseurs 24. - 28.05.2000. SASHA WALTZ & GUESTS création 2000

02. - 09.06.2000. ANNE TERESA DE KEERSMAEKER ROSAS création 2000

16.06. - 01.07.2000. PINA BAUSCH TANZTHEATER WUPPERTAL création 1999

Orchestra leto / jesen ’99 Prix de Lausanne ’99 Laureati meðu kraljevima igre

Me|unarodno baletsko takmi~enje Prix de Lau- sanne 1999, odr`ano je u novoj formuli koja bi mogla da se nazove — briga o mladom igra~u. Mogu}nost da se igra~ki potencijal poka`e kroz tri varijacije, da one klasi~ne supreviziraju velike zvezde Monik Ludijer (Monique Loudiéres) i @an Pjer Bonfu (Jean-Pierre Bonnefoux), a moderne li~no koreografi zadatih varijacija (Katarzyna Gdaniec, Aimé de Ligniére, Giorgio Mancini, Michéle Mengual, Pierre Wyss) — nova je potvrda visoke licence “stare, dobre Lozane”. Za pohvalu je i briga o onima koji nisu prošli selekciju. Za njih su organizovane ve`be sa zvani~nim pedagozima (Christine Anthony, Robert Denvers, Samuel Wuersten) do kraja Konkursa. Ose}anje da nisu odba~eni pravi je pedagoški potez velikog tima stru~njaka koji brine i o jednoj ovakvoj ~injenici. Tri seminara pratila su ovogodišnje takmi~enje: o klasi~noj igri, o savremenoj igri i o na~inu ishrane igra~a. Na “klasi~nom” seminaru se posebno insisti- ralo na zna~aju umetni~kog aspekta u interpretaciji role. Pred zainteresovanom publikom, `eljnom da sazna više o savremenoj igri, pet savremenih kore- ografa govorili su o svojoj evoluciji u procesu rada i o zna~aju edukacije savremene igre kod igra~a klasi~ne tehnike. Na seminaru o ishrani dva psihologa-ter- 41 apeuta bavili su se temom anoreksije i bolumije, ali i

bili na raspolaganju slušaocima za njihova interesant- nova formulaikomentari na pitanja. Mejvis Stejn (Mevis Staines) Ono najlepše i najinteresantnije, me|utim, doga|alo predsednik `irija, direktor se u baletskim salama i na sceni. Oni koji su došli do Nacionalne baletske škole u kraja, dakle do finala, prolazili su svakodnevne teške Torontu “ispite”. Imali smo utisak da sve vreme Konkursa nisu izlazili iz Palate Bolije (Palais Beaulieu). Naporno za Uspeh eksperimenta adolescentski uzrast, ali to je odnos prema svojoj Nikada nisam u~estvovala u doga|aju kao što je ovaj. Prix budu}oj profesiji — ozbiljnoj i teškoj. Ako prostom de Lausanne je baletsko takmi~enje koje je, u svojoj novoj ra~unicom ustanovimo da je prose~na starost final- formuli, proširilo granice baletske edukacije i veoma doprine- ista šesnaest godina (mada je najviše bilo petnaesto- lo razvoju te umetnosti. Takmi~enje je organizovano mudro. godišnjaka), onda bi to bio optimalni uzrast u kome Za njegove organizatore sve primedbe i predlozi imaju smis- talentovan u~enik mo`e tehni~ki i interpretativno da s la. Zašto? Oni su ugradili sebe u to takmi~enje na najbolji uspehom odigra klasi~nu varijaciju neke od naslovnih mogu}i na~in. Bila sam u Lozani od njenog samog po~etka, rola velikih baleta. od momenta kada su takmi~ari po~eli da pristi`u, iako Prilikom proglašenja pobednika, organizatori su posebno istakli pravu suštinu nagrada.. To nisu ni zvani~no to nisam morala. U~inila sam to jer sam `elela da medalje ni novac, to je jednostavno mogu}nost da sama vidim reakcije takmi~ara i njihove prve impresije po jedan talentovani igra~ ode u dobru školu poznatih dolasku u Lozanu. @elela sam da osetim atmosferu u kojoj su svetskih igra~kih kompanija. Dobitnici ~etiri nagrade `iveli i radili tokom takmi~enja. Isti~em da sam duboko — stipendije otišli su u školu Kraljevskog baleta u impresionirana onim što sam videla i do`ivela. Londonu, Baleta San Francisko i školu D`ona Noj- Mislim da je najve}a vrednost ovogodišnjeg takmi~enja to majera u Hamburgu. Profesionalni sta` u baletu Ci- što su takmi~ari imali priliku da rade s koreografima li~no i riha, Monte Karla i haškog NDT-a odabralo je troje lau- da tako, na najbolji na~in, udahnu `ivot koreografijama koje reata. Dobitnici Nagrade za mlade nade, dvoje Ja- su odabrali za takmi~enje. Uspeh tog eksperimenta, ako se panaca od petnaest i šesnaest godina, odlaze u Kra- tako mo`e nazvati, je iznad svih mojih o~ekivanja. Koreografi ljevski konzervatorijum u Hagu i Engleski nacionalni su u potpunosti razumeli da rade s adolescentima koji imaju balet u Londonu. Kakve primamljive ponude! Pred jako malo igra~kog iskustva i koji dolaze iz razli~itih kulturnih svima njima je put u visoko baletsko društvo. Ulaznicu sredina. Ali, nekim ~udom, svaki koreograf je u svom radu samo treba dobro iskoristiti. postizao maksimalan rezultat. Napredak svakog takmi~ara M.J. bio je o~igledan. Podstaknuti na pravi na~in i ohrabreni da

Orchestra leto / jesen ’99 istraju, takmi~ari su iz dana u dan poboljšavali svoj Cunningham based class. U mom uobi~ajenom interpretativni nivo. Eksperiment je u potpunosti radu, insistiranje na Kaningam tehnici donosi uspeo! veoma dobre rezultate kod profesionalnih igra~a i ^asovi klasi~nog baleta koje su vodili Monik ne predstavlja nikakav problem, jer je to tehnika Æiri Ludijer i @an-Pjer Bonfu bili su posebno inspira- koja dozvoljava da se kroz nju igra~ dalje razvija i Mavis Staines, tivni za takmi~are. To najbolje dokazuje doga|aj izgra|uje ~ak i sopstveni stil. predsednik (Kanada) koji se zbio na jednom od tih ~asova. Dok je Na Prix de Lausanne, naravno, nisam mogao Monik Ludijer radila s jednom takmi~arkom, de- “doneti” takav ~as, s obzirom da su ovde u pitanju Taeji Choi vojka je stala i po~ela da pla~e. Na pitanje zašto deca, ~esto veoma mlada, pa sam morao da se pri- (Koreja) pla~e, odgovorila je da je duboko potresena što lagodim tome. Ote`avaju}a okolnost je i to što veli- Dominique Khalfouni radi s tako velikom umetnicom, i što joj tajne kla- ki broj takmi~ara nikada pre ovoga nije svoje telo (Francuska) si~ne varijacije objašnjava baš ona. Mlado umet- izlo`io ni jednoj modernoj igra~koj tehnici. Bio je ni~ko bi}e bilo je dirnuto dubokim, inspirativnim veliki izazov za mene da ta mala tela, stegnuta Marianne Kruuse emocijama. I to je suština same namere organiza- tehnikom klasi~nog baleta, razmrdam i omekšam. I (Nemaåka) tora takmi~enja — da duhovno obogate svakog za mene i za njih to je bilo veliko iskušenje. Veoma Suki Schorer mladog takmi~ara, a u isto vreme ga podstaknu i sam sre}an što je sve proteklo kako treba. Na Prix (SAD) inspirišu za još ve}e umetni~ke domete. de Lausanne dolaze takmi~ari iz svih krajeva sveta, Još jedan organizacioni potez doprineo je da se ali moram ista}i da su svi veoma dobro klasi~no Tatiana Taiakina niko na takmi~enju ne oseti suvišnim. Svi ~asovi obrazovani. To nam je umnogome pomoglo da za- (Ukrajina) mogli su se pratiti preko monitora, instaliranim u jedni~ki postignemo vrlo visok nivo ~asa. Raduje Ricardo Bustamante foajeu. Tako su pedagozi mogli na licu mesta pra- me da su deca, bez obzira na sve ote`avaju}e okol- (Argentina) titi rad svog u~enika, ali i rad svojih kolega. To je nosti, uspela da se “izbore” s materijalom koji sam još jedan veliki uspeh takmi~enja — ogromna raz- im ponudio. Foofwa d’Immobilité mena informacija. A poruka organizatora profe- U~enje savremene igre treba po~eti na samom (SAD) sorima, koji su doveli svoje u~enike na tak- po~etku, s tim što moramo voditi ra~una da imamo Toru Shimazaki mi~enje, bila je jasna — bez vas baletsko takmi- veoma malu decu, te nastavu koncipirati tako da se (Japan) ~enje u Lozani ne bi ni postojalo. I tako smo svi oslanja na de~iju maštu, improvizaciju, na igru s rit- postali deo velike baletske zajednice. movima, na ose}aj prostora, na ose}aj sopstvenog Gerald Tibbs Duboko sam bila dirnuta na~inom na koji je `iri tela. Moramo nau~iti dete da postane svesno svog (Holandija) ocenjivao takmi~are. Potpuna posve}enost mojih fizi~kog postojanja. Pošto to razvijemo kod njih, Renato Zanella kolega i istinska zainteresovanost za svakog kandi- naravno dozvoljavaju}i im i slobodu mišljenja, on- (Austrija) data pojedina~no bile su veoma uzbu|uju}e. Cenilo da kasnije, kada budu stariji, mo`emo uvesti i pravi se sve — igra~ka tehnika, umetni~ka izra`ajnost, ali ~as savremene igre koji podrazumeva savladavan- i hrabrost i odlu~nost takmi~ara. Sa svima koji nisu je osnovnih tehnika. Ne mislim da u nastavi treba prošli u dalje krugove takmi~enja, jedanaest ~lano- razdvajati klasi~an balet od savremene igre. Prista- va `irija bili su spremni na razgovor. lica sam paralelnog obrazovanja, gde su obe teh- 42 Liåna karta Tehnika klasi~nog baleta veoma je mnogo uplete- nike podjednako zastupljene. Savremena igra mora na u tehnike savremene igre, tako da igra~ danas biti inkorporirana u telo mladog igra~a na samom takmiåenja pored klasi~nog repertoara i njegove tehnike mora po~etku njegovog obrazovanja. Budæet takmiåenja: podjednako biti spreman i za izazove savremene Znam da su mišljenja po ovom pitanju podeljena, 1.000.000 SFr igre. To je ono što danas baletske kompanije sveta pogotovu kod “klasi~ara”, ali, tehnike savremene 15% - troãkovi æirija i tra`e od igra~a. Veza klasi~nog baleta sa savreme- igre mnogo poma`u igra~ima klasi~nog baleta, nom igrom za mene je izuzetno uzbu|uju}a, ali to priznali oni to ili ne. Li~no sam fanatik klasi~nog novinara ne zna~i da to takmi~enje treba da postane takmi- baleta i moje obrazovanje ide tim putem. Realizo- (obaveza organizatora) ~enje savremene igre. To samo pokazuje duboku vao sam se kao savremeni igra~, mada redovno i 15% - troãkovi organi- povezanost ova dva tako razli~ita vida scenskog iz- dalje ve`bam akademski ~as. U ~emu je onda prob- zacije i takmiåara ra`avanja. U ovom odnosu, po mom mišljenju, kla- lem? Ljudi koji se obrazuju isklju~ivo na ~asovima (obaveza organizatora) si~an balet vodi sa 2:1. Li~no sam veoma zaintere- klasi~nog baleta prosto ne znaju kako da oslobode 25% - obezbeðuju sovana za razvoj savremene igre, pogotovu kada energiju svoga tela i da je puste da struji kroz telo i sponzori sam na ovom takmi~enju videla s kakvom snagom van njega. Na mom ~asu kroz plié se “diše”, ali se to (vezani trogodiãnjim i voljom su takmi~ari, koji nikada nisu ni prisustvo- mo`e u~initi i na ~asu klasi~nog baleta. ^ini mi se ugovorom) vali “savremenom” ~asu, prigrlili te, za njih, ~udne i da je ovo problem razli~itog jezika. Profesori klasi~- 35% - obezbeðuju nerazumljive pokrete, i u tom smislu sam na strani nog baleta kao da govore nekim drugim jezikom, donatori svih koji rade na razvijanju savremenih tehnika, ali tako da u~enici, ~esto, i ne razumeju šta treba u~i- mi, ipak, nikada nemojte re}i da je klasi~an balet niti. Na ~asovima savremene igre sve je prirodno i 10% - sredstva od postao — muzejska vrednost. To nikada ne}u prih- meko (kao kora~anje ili disanje), ki~ma postaje sred- prodaje karata vatiti. stvo govora, šake su otvorene, prsti dugi. ^vrsto i programa stegnute šake u odre|enoj pozi, pa tako dugi niz Od svih zaposlenih na godina, mogu kod igra~a klasi~nog baleta, vre- takmiåenju, samo je Semjuel Virsten menom, potpuno blokirati energiju njegovog tela i jedna osoba plañena. (Samuel Wuersten) iz toga se mogu javiti mnogi problemi. Ako kroz Svi drugi volontiraju profesor Savremene igre, savremene tehnike nau~e da “duga~ki prsti” (kao umetni~ki antene) mogu zna~iti relaksiranu, a sna`nu ki~mu, direktorHolandskog da je vrat i kod savremenih igra~a dug, ali i da je on igra~kog festivala “dug bez napora”, pokreti prirodni, a linija kukova meka, da je tehnika “disanje kroz pokret” veliki Obe tehnike - paralelno pomaga~ — onda je to samo novi kvalitet koji unose U svom radu pretrpeo sam izuzetno jak uticaj u svoj akademski stil igranja. Jednom kada nau~ite Kaningam tehnike, pa svoj stil rado nazivam “trikove”, vaše telo vam stalno zahvaljuje i tada vas

Orchestra leto / jesen ’99 bez pogovora prati, bilo šta da radite s njim. koreografije. Ljuti me kada ~ujem da je klasi- Igra~ke kompanije koje Odli~an primer, za ovo što govorim su igra~i iz ~an balet zastareo na~in igranja. To jednos- su ponudile stipendije: Kine. Oni imaju neverovatan ose}aj za svoju tavno nije ta~no. Klasi~an balet je veoma bo- Boston Ballet, telesnost. To je ono što oni nazivaju “tradicional- gat, a tehnika koja se mora izvoditi perfektna. Boston (MA), USA no kinesko obrazovanje”. Kretnjama tela, koje su Kada mi ka`u da je klasi~an balet dosadan, Ballett Deutsche Oper am Rhein, sasvim prirodne, a to rade vekovima, oni daju odgovaram da to nije ta~no. Ako je neko dosa- Dusseldorf/Duisburg, Germany odre|enu formu. I tako, veoma jednostavno, dan, to su profesori klasi~nog baleta. Skoro da Ballet du Grand Théâtre, sti`u do izvanrednih igra~kih celina koje tada su zarobljeni u rutini ove umetnosti koja uop- Geneva, Switzerland slobodno mogu nazvati — koreografijom. Prizna- šte ne mora biti takva. Oni jednostavno ne Hamburg Ballet — John Neumeier, jem, na taj na~in rada veoma sam ljubomoran, `ele da ~asove u~ine zanimljivijim i zabavni- Hamburg, Germany ali, u isto vreme, veoma sam sre}an da takav na- jim. Oni misle samo na korake, skoro da su za San Francisco Ballet, ~in rada postoji. Verovatno su se iz tog razloga, njih zalepljeni, a balet nije to. Balet je — `ivot, San Francisco (CA), USA na mojim ~asovima u Lozani, oni najbr`e sna- to nije samo puko ponavljanje koraka. Stuttgart Ballet, lazili, mada to mogu re}i i za takmi~are iz zemal- Što se budu}nosti igre ti~e, mislim da }e Stuttgart, Germany ja Isto~ne Evrope. Kod njih je to posledica ritmo- slede}ih deset godina biti veoma teško. Nala- Zurich Ballet, va koje nose folklorne igre tih zemalja. Veliko je zimo se na prekretnici. Na po~etku svakog no- Zurich, Switzerland bogatstvo za igra~a kada ima ose}anje ritma. vog milenijuma, igra do`ivljava neko novo is- Bavarian National Ballet, U svakom slu~aju, slo`i}u se da je enigma kušenje. Sre}om po nas, kada god otpo~ne Munich, Germany savremene igre energija ljudskog tela koja se neka nova “bitka za igru”, ona se svaki put National Ballet of Canada, iskazuje u savremenim igra~kim tehnikama. To povede na višem nivou nego prethodna. Šta Toronto, Canada je sam `eleo da nau~im takmi~are u Lozani. Za god ljudi govorili, igra nikada ne}e zamreti. Royal Birmingham Ballet, mnoge }e to zna~iti novi izazov u karijeri. Nikada svet nije više igrao nego danas. Tu ~i- Birmingham, Great Britain njenicu moramo shvatiti veoma ozbiljno. Royal Danish Ballet, Eme d Linjer Copenhague, Denmark Royal Flemish Ballet, (Aimé de Lignére) koreograf savremene va- Neænost je vaæna Antwerp, Belgium riacije, umetni~ki direktor Royal Ballet, Higher Institute for Dance London, Great Britain from Hogeschool Pjer Viz (Pierre Wyss) Royal Swedish Ballet, (Antverpen) koreograf savremene Stockholm, Sweden varijacije, direktor Les Ballets de Monte Carlo, Svoji u interpretaciji kompanije Braunschweig Principauté de Monte Carlo Što se savremene igre ti~e, tu je prvi korak Ballet (Nema~ka) Béjart Ballet Lausanne, napravio Semjuel Virsten koji im je dr`ao ~a- Lausanne, Switzerland Igra~ budu}nosti je igra~ koji podjednako dobro sove. On poseduje izvesnu ne`nost u opho- Nederlands Dans Theater II, igra i klasi~na i savremena koreografska dela, |enju s decom. Ona su se zbli`ila s njim. Ta The Hague, The Nederlands koji poznaje tehniku akademske igre, kao i bliskost je omogu}ila dodatne napore i ve}a tehnike savremene izra`ajnosti. Zato je ovo 43 zalaganja na ~asu, što je imalo za posledicu, takmi~enje veoma va`no za mlade, budu}e lakši i prisniji rad koreografa, kada su deca

profesionalne igra~e. Koncepcija takmi~enja je nova formulaikomentari stigla do nas. takva da upravo insistira na sveobuhvatnom Za mene je bilo najzna~ajnije da im poka- obrazovanju nove igra~ke generacije. Ako neko `em kako da u izabranoj i nau~enoj savreme- u sebi nosi “umetnost igre”, po meni, uopšte nije noj varijaciji budu — svoji. Insistirao sam na va`no kojim }e putem prvo krenuti. Ta osoba }e tome, na tom li~nom pe~atu. Mislim da je to u svakom slu~aju, pod imperativom svog talen- veoma zna~ajno za profesionalnog igra~a i to ta, za`eleti da sazna kako izgleda ona druga sam `eleo da ih nau~im. ^ini mi se da trenut- tehnika. Tu informaciju, a i mnoge druge, daje no na igra~kim scenama vidimo isuviše ovo takmi~enje. Volim Lozanu. To je moj rodni igra~kih mašina, skoro robota, a ne ljude od grad, na ovom takmi~enju sam osvojio jednu od krvi i mesa i — emocija. U tom smislu malo mi svojih prvih nagrada. Ovde sam jednom bio je bilo teško da posmatram takmi~are iz Ja- ~lan `irija, a sada sam izabrani koreograf. Vidim pana. Tu kao da ima isuviše discipline, a mno- kako takmi~enje raste, pogotovo ove godine. go manje potrebne emocije. Povremeno mi je ^ini mi se da su se ove godine na takmi~enju svi bilo `ao te dece. Ne znam, mo`da nisam u obrazovali — takmi~ari, njihovi profesori, ~ak i pravu. Ali, to i nije problem dece. To je prob- publika. lem njihovih profesora i škole. Deca su proi- Deca su divna. Takmi~enja su po pravilu ve- zvod svojih profesora. Ako su oni bezose}ajne oma neprijatna i stresna pojava. Naš ljudski mašine, onda }e i deca biti to isto — njihova odnos proizlazi iz ~injenice da smo svi mi kopija. Po ovom pitanju potrebna nam je ovde prisutni koreografi pre dvadeset godina svima velika reorganizacija. Profesori moraju bili na mestu današnjih kandidata. Svi dobro si}i sa svojih pijadestala i pogledati realnost u znamo koliko nam je onda bilo teško. Zato se o~i. Tu evoluciju moraju pro}i. Koncepcija i ose}a ta naša ne`nost u radu s njima. Stalno takmi~enja u Lozani je odli~na. Savremene im govorimo: “Hajde da vas ne~emu nau~imo, varijacije takmi~ari su nau~ili preko video nagrade nisu va`ne, ne mislite na njih”. zapisa, ta~nije, nau~ili su korake, ali, ono što je suština tih varijacija, saznali su ovde, u `ivom radu s koreografom koji je varijaciju osmislio. I za nas, a i za njih, ovo je bilo zna~ajno iskust- vo. U isto vreme, pokazalo se koliko je klasi~no obrazovanje bitno za izvo|enje savremene

Orchestra leto / jesen ’99 Ono što je najzna~ajniji zaklju~ak oba seminara jeste — ogromna odgovornost pedagoga u radu sa decom, jer peda- Dæeni Veldhejs gog, pre svega, formira ljudsko bi}e, a tek kasnije — igra~a. (Janny Veldhuis) Kakva god da je budu}nost igre, danas su se svi slo`ili da nam internacionalni novinar, je svima potrebno jedno mesto na svetu gde }e pedagozi u~iti voditelj klasi~nog kako da predaju igru. Igra~ka pedagogija nije samo kako i modernog seminara nau~iti decu koracima. U svetu se sve više vodi ra~una o psi- hološkoj dimenziji nastave igre. Li~no me to veoma raduje, jer smatram, a nisam usamljena u tom mišljenju, da je pitanje Odgovornost pedagoga psihologije dece u baletskim školama, a to su budu}i igra~i — Lakše je bilo voditi seminar o klasi~noj igri, jer su “pravila od esencijalnog zna~aja!! Zato je odgovornost pedagoga igre ponašanja” u klasi~nom baletu manje više ista ve} dugi niz nemerljiva. Kao posledica tog mišljenja, sve više koreografa u godina i opšte su prihva}ena. U vo|enju seminara posve- svetu bavi se psihologijom svojih igra~a, veoma se mnogo }enog modernoj igri pojavile su se izvesne teško}e, samim tim anga`uju oko tog problema, ~ak se i dodatno obrazuju u tom što postoje razli~ite tehnike — Grejem, Limon, Kaningam, smislu, jer su sve više svesni da njihove koreografije ne izvode zatim postmoderni pravci gde ~esto nema nikakve tehnike, roboti, ve} —ljudska bi}a. gde se koreografi interesuju samo za pokret, ali ih tehni~ki ne Najviše me brine budu}nost evropske klasi~ne igre. ^ini mi uobli~avaju. Zatim, imamo koreografe koji nikada nisu bili se da }emo ve} u 2000. godini, ako budemo `eleli da postavi- igra~i. Moderna igra podrazumeva ve} ustaljene igra~ke mo negde u Evropi Uspavanu lepoticu, morati da kupimo tehnike (Grejem, Limon i Kaningam), a savremena igra je sve avionsku kartu za Peking, Tokio ili Seul i tamo postavimo ono što se doga|a danas. Za navedene tri tehnike mogu slo- pitanje: “Dobro, kako da to uradimo?” To je ono što me brine. bodno re}i da su ve} klasika moderne igre. Sve ostale tehnike ^ini mi se da se u Evropi tradicija nedovoljno poštuje, a bez smatram savremenim igra~kim tehnikama današnjice. Ta potpunog poštovanja tradicije ne}e biti ni evolucije u igri. razli~ita mišljenja bila su od velike koristi tokom seminara. Da Mislim da je taj problem posledica društva u kome `ivimo. To li }e se neko baviti modernim ili klasi~nim plesom, li~ni je je jedno veoma nestabilno i nemirno društvo, u kome ljudi izbor, mada nisam sigurna da se takav izbor mo`e sa sig- stalno tra`e neke promene. A promene po svaku cenu nam urnoš}u napraviti kada se ima samo dvanaest godina. Dakle, nisu potrebne, naprotiv, mogu biti i veoma štetne. Recimo, da ono što igra~ima daje pravo na izbor u zrelijim godinama je, bi to bilo isto kao kada bi neko, danas, samo zbog promena, pre svega, ste~eno odli~no klasi~no obrazovanje. Po završetku preradio sabrana dela Dostojevskog. Taj trend “promena po tog posla, svako ima pravo da bira kojim }e putem po}i nje- svaku cenu” ne smemo nikako dozvoliti. gova karijera.

44 Philippe Pache Philippe nova formula i komentari formula nova

Cornish Kate Kambe Rina

Orchestra leto / jesen ’99 Nagrade Nagrada za vrhunsko ostvarenje nijedodeljena. Stipendije su dobili: Sarkissova Karina, 15 (Rusija) Cornish Kate, 16 (Australija) Blanco Casquete Clara, 15 (Ãpanija) Krenstetter Rainer, 16 (Austrija) Profesionalni staæ u kompaniji: Pontvianne Pierre, 18 (Francuska) Kojiri Kenta, 17 (Japan) Karapetian David, 17 (Jermenija) Mlade baletske nade: Nemoto Shumpei, 16 (Japan) Kambe Rina, 15 (Japan) Najbolje izvedena moderna koreografija: Kambe Rina, 15 (Japan) Najbolji takmiåar iz Švajcarske: Guggi Laetitia, 15 (Švajcarska) Nagrada TV gledalaca: Guggi Laetitia, 15 (Švajcarska) Philippe PachePhilippe

45 nova formulaikomentari Philippe Pache Philippe

Karapetian David Blanco Casquete Clara

Filip Braunšvajg (Philippe Braunschweig) po~asni predsednik i osniva~ Prix de Lausanne Tranzicija - briga o ostarelim igraåima Budu}nost igre zahteva obiman razgovor. Postavlja se ozbiljno pitanje tranzicije ba- letskih igra~a, kao i rešavanje njihove socijalne sigurnosti. Podjednako va`no je i iz- nala`enje mladih talenata. Na neki na~in moramo udahnuti novi eliksir igri. Posle dva- deset i sedam godina baletskog takmi~enja u Lozani, uveren sam da je mnogo lakše voditi ra~una o mladim igra~ima. Naša najve}a briga sada moraju biti ostareli igra~i, koji ve} izme|u svoje tridesete i ~etrdesete godine `ivota bivaju primorani da nešto bitno menjaju u svojoj karijeri. Problem tranzicije je suštinsko pitanje koje svi moramo rešiti . Svakako im moramo pomo}i. To je moja nova misija i radim na tome.

Marija Jankovi}

Philippe PachePhilippe Ivana Milovanovi} Krenstetter Rainer Lozana, januar 1999.

Orchestra leto / jesen ’99 Ãta igra svet Max Waldman Max 46

Carla Maxwell, The Moor's Pavane (kor. J. Limón) Pripremili: Xenia Rakic, dopisnik Njujorka Judith Otten, dopisnik iz Njujorka Breda Pretnar, dopisnik iz Ljubljane Emilija Dæipunova, dopisnik iz Skoplja Milica Zajcev, Marija Jankoviñ, Press release Boston Ballet

Orchestra leto / jesen ’99 rmatz (Francuska), Steve Paxton (SAD), Les F e s t i v a l i Ballet C. de la B. (Belgija) i Marcelo Gabriel Moskva — Budimpešta — Venecija — Beå — Montreal — Njujork — Hag — Tel Aviv — (Brazil). ROMAEUROPA FESTIVAL (Rim) L. Philippe L. Lisabon — Rim — London — Minhen — odvija se tokom cele godine. U novembru Oldenburg — Beograd na programu su bile nove produkcije Pine Bauš i igra~kog teatra iz Bazela. DANCE U 1999. godini, samo u oktobru i novem- UMBRELLA (London) i dalje nudi predstave koje treba videti. Ove godine tu su kore- bru, u svetu su odr`ani brojni festivali igre. ografi Rubato, Damaged, Goods, Nigel Oktobar Charnock i Russel Maliphant. U Nema~koj, U Moskvi je od 7. do 18.10.99. godine EUROSCENE (Lajpcig) posvetio je svoj pro- odr`an prvi Me|unarodni festival sav- gram mitu o Salomi, THEATRE FESTIVAL remene igre koji karakteriše pojava novog SPIELART (Minhen) postmodernizmu, a talasa ruske savremene igra~ke produkcije. PRISMA (Oldenburg), pod nazivom Balti~ko Budimpeštanski jesenji festival ponudio more, kreativnosti umetnika severne i isto- Remansos, kor. Naåo Duato je, pre svega, svoju scenu doma}im kore- ~ne Evrope. U Beogradu je, kao što se zna, ografima. Venecijanski Biennale Danza, u Francuska : Aix Provance odr`an jedini jugoslovenski festival posve- organizaciji Carolin Carlson, okupio je doa- Kompanija Preljocaj zatvorila je letos festi- }en igri — TRE]I FESTIVAL KOREOGRAF- jene savremene igre iz ~etiri zemlje sveta: val Danse à Aix novom predstavom An- SKIH MINIJATURA. ~estitamo! Kazuo Ohno (Japan), Susanne Linke i Rei- |elina Preljocaja Personne n’epouse les nhild Hoffmann (Nema~ka), La Yerbabuena meduses (Niko ne `eni meduze). Koreograf (Španija) i Carolin Carlson koja je, ovog se raznim `anrovima igre posvetio televiz- puta, predstavljala italijansku igra~ku iji i njenim manipulacijama. S mnogo scenu. Be~ki festival IMAGETANZ 99. humora, talentovani koreograf zamislio je kabare u kojem su odli~ni igra~i doprineli prezentirao je komade Xavier de Frutos, S. Sauret/Specto Lux Flux i La Ribot. Na drugoj strani zema- da je ova predstava bila jedno od velikih ljske kugle, u Montrealu, igra~ke kompani- letnjih igra~kih iznena|enja. je iz Ju`ne Afrike i Burkine Faso, kao i ∗ ∗ ∗ kanadske kompanije koje “gaje” svoj afri~ki Na istom Festivalu predstavila se i Na- koren, temperamentno su predstavili cionalna igra~ka kompanija iz Madrida s igra~ki manir Afrike. Kompanije Zapadne i Na~om Duatom na ~elu. Španski koreograf Isto~ne Evrope okupile su se u Njujorku na predstavio je trupu s Gavines i Dragons i NEW EUROPE FESTIVAL da bi se prikazale dve starije predstave Arsenal i Jardi Tancat. internacionalnoj publici. Ovaj festival orga- Prikazan je i poznati njegov balet Reman- nizovala je Bruklinska muzi~ka akademija. sos ura|en 1997. godine. Na kraju je publi- ka videla Por vos muero, komad u slavu baroka na špansku muziku XV i XVI veka.

Personne n’epouse les meduses, kor. A. Preljocaj Jugoslavija : Beograd Umesto BRAMS-a Nicholas Burnham Nicholas 47 Francuska : Pariz Za odr`avanje 34. BRAMS-a (Beogradska Repertoar Baleta Pariske opere revija alternativnih i malih scena) nije bilo za sezonu 1999/2000 finansijskih sredstava, ali su zato trupe iz IGRA [TA SVET Italije, Nema~ke, Poljske i Finske imale srca Balet Pariske opere odigrao je u oktobru da Beogra|anima na poklon daruju pred- prvu premijeru u novoj sezoni. To je balet stave koje su pripremili za ovaj tradicionalni Clavigo u koreografiji Rolana Petija. U me|unarodni pozorišni festival. Sve trupe novembru je prikazan Le Concours Morisa pripadaju neverbalnom teatru, koji se, pre- Be`ara, da bi se ve} u decembru izašlo s vashodno, izra`ava kroz pokret, te `elimo da drugom premijerom, kreacijama savreme- zabele`imo njihove prezentacije. nih koreografa M. Kelemenisa i J. Montalvo. U prisnom kontaktu s ambijentom — Baletska škola Pariske opere priredila je šetalištem u Knez Mihajlovoj ulici i veoma istog meseca tradicionalnu Demonstraciju zainteresovanom publikom svih uzrasta, svoga rada. U januaru je repriziran balet ~lanovi trupe Silence iz Loveria (Italija) Casanova A. Preljocaja i u goste stigla Kom- improvizovali su skulpturalne kompozicije panija Paul Taylor sa svoja dva spektakla. U zaustavljaju}i svoje kultivisane plesne Jeffrey Kazin, Hind legs, kor. David Parker , Holland Dance Festival, martu }e u ve~eri Rolana Petija biti pred- pokrete u prostoru. Mogla se videti skupina stavljena tri njegova naslova: Les Forains, sli~na figurama Fontane di Trevi, Rodenov Carmen i Le Jeune Homme et La Mort, i Novembar poljubac stilizovan na savremeniji na~in, reprizirati predstava Signes K. Karlson. U HOLLAND DANCE FESTIVAL (Hag) pon- odli~no koncipirana minijatura ~ekanja is- aprilu je ve} tradicionalni termin za pred- udio je bogatu produkciju, programski kon- pred telefonske govornice kod Apoteke, za- stavu Baletske škole Pariske opere, ovoga frontiraju}i klasi~nu i savremenu igru. puta — spektakl u koreografiji prvaka ove Direktor festivala je bio Semuel Wuersten, a ku}e @an Gijom Bara. Maj je rezervisan za jedna od kompanija koja se mogla videti je Maca Eka i Ohada Naharina, da bi se u bio Ballet Monte Carlo. Najpoznatije junu prikazala Kompanija NDT iz Haga u izraelske trupe (Batsheva Dance Company, novoj kreaciji Jir`i Kilijana. ^etiri klasi~na Inbal Pinto, Vertigo Dance Company) poz- baleta u postavci Rudolfa Nurejeva smenji- vane su na reprezentativni festival CUR- va}e se na programu. To su: Labudovo jeze- TAINS UP u Tel Avivu. Svako ko nešto zna~i ro, Uspavana lepotica, Pepeljuga i Rajmon- na izraelskoj igra~koj sceni, bio je prisutan. da. Tu je i predstava koja je stalno prisutna Osnovna karakteristika Festivala odr`anog na repertoaru — @Izela. u Lisabonu, bila je raznovrsnost umetni~ke igre razli~itih naroda. Za tu priliku, pristigli su: Xavier Le Roy (Nema~ka), Boris Cha- A. Jankovska i H. Nukari, Ptiåarenje, Teatar Trava

Orchestra leto / jesen ’99 tim scene iz Komedije del arte, uz akrobaci- je u~inilo da se njegova odli~na igra~ka je, koje su se završavale prizorima iz svako- tehnika teško pratila zbog scenografije dnevice — ~itanjem štampe, biranjem raz- tamnih tonova. glednica na štandovima kod “Ruskog cara”, Preuzeto iz ~asopisa ~ija je opustela letnja bašta bila idealna sce- Dance Europe (br. 24) na za nešto više kretanja igra~ica i igra~a obavijenih belinom gipsa, koji su svoje va- jarske minijature izvodili u tišini. SAD : Njujork Trupa Gortest Maru iz Berlina odigrala je Krcko Oraš~i} iz Harlema neverbalnu predstavu pod ~udnim naslo- D`uli Kent, Æizela The Brooklyn Academy of Music vom Ce-de-ce-ce, za koju upu}eniji ka`u da Nemaåka : Štutgart 22. decembar 1998. do se zove Parazit koji se bespravno uselio. Taj D`uli Kent i Vladimir Malahov 3. januar 1999. godine parazit se nije mogao videti, ali su mladi za kraj sezone umetnici sa raznih meridijana, koji ~ine ovu berlinsku pozorišnu trupu, izveli svoj perfo- Balet @izela je svakako najkarakteristi~ni- rmans, izuzetno sporog tempa, s profesio- nalnom sigurnoš}u koja je imponovala. je romanti~no delo XIX veka i baš s njim je Svaka li~nost koja je u~estvovala u svojevr- Štutgartski balet završio svoju prošlogodi- snom snu devojke — pomorand`inog olis- šnju sezonu. talog drveta, imala je veoma bri`ljivo oda- Nova produkcija (Reid Anderson i Valen- brane izvo|a~ke karakteristike, koje je pre- tina Savina) “poštedela” je originalnu kore- cizno i prefinjeno re`ijski stilizovala Ursula ografiju bilo kakvih radikalnih izmena. Štu- Marija Berzborn. Tako smo mogli videti ud- tgartska @izela zaista je umrla, jer joj je pre- vara~a, koji se uplašio od prvog lave`a ob- puklo srce zbog neuzvra}ene ljubavi, a svi li`njeg psa-~uvara. Serenada renesansnog snovi uništeni kada je ta ljubav bila izneve- kantautora bila je zasnovana na duhovitoj rena. Cela kompanija izvela je balet izvan- pri~i (izgovorenoj pravilnim srpskim jezik- redno, ~ak su i manje uloge interpretirane om) o zmiji princezi, koja je svom dragom upe~atljivo. Krcko Orašåiñ iz Harlema povratila prvobitni oblik pretvorivši ga u Pas de deux (prvi ~in) odigrali su Elena Donald Byrd, koreograf Krcka Oraš~i}a iz pu`a, jer on, eto, nije ni bio mladi}. Gladij- Tentschikowa i Alexander Zatisev tehni~ki Harlema je klasi~nu Hofmanovu pri~u o ator savršenih telesnih proporcija je gubio ubedljivo. Ivan Cavallari bio je stidljiv i bri`- maloj Klari do`iveo na svoj na~in slede}i, bitku sa zverima u areni, plavokosa rusalka ni Hilarion, a Julia Kramer odli~na, ledena ipak, originalni libreto. U njegovoj verziji je plesala nekakav sladunjavo-romanti~ni Mirta. Klara je udovica, crnkinja, baka, koja se s tango, a crna dama je imala obele`ja zle ~a- ljubavlju se}a svoje prošlosti. Njegova Kla- robnice. I tako su se re|ale neme, duhovite ra u tom se}anju prolazi kroz Cotton Club, i atraktivne pozorišne slike, sve dok jedna harlemski klub, gde se igra~i smenjuju igra- gejša, bremenita unutrašnjom svetloš}u, ju}i igre, raznih epoha, u kojima je njegova koja, mo`da, pokazuje put ka novom mile- Klara `ivela. Pri~a koja se dešava u Harle- nijumu, nije otišla u tminu se}anja devojke- mu, otuda i naziv baleta, stilizovana je po razlistalog pomorand`inog drveta. originalnoj muzici P. I. ^ajkovskog, po kojoj 48 Ana Jankovska iz Poljske i Hejni Nukari je “d`ezirao” Djuk Elington. Donald Byrd je iz Finske su dve jedine ~lanice pozorišta Tr- uspešno spojio dve kulture u svojoj pri~i. ava koje je za nastup na neodr`anom Bra- Premijera je bila 1996. godine, i to u Brukli- msu pripremilo ~ak dve predstave Stara lija nu, kada je bila toplo pozdravljena, baš kao i obešenjak i Pti~arenje. Ovaj mladi, veoma i sada. školovan i uigran plesno-gluma~ki duet je u Vladimir Malahov, Donald Byrd je osnovao svoju kompani- oba izvo|enja pokazao zavidnu teatarsku Æizela ju Donald Byrd/The Group 1978. godine u kulturu i ~udesnu maštovitost. Tu`no-grote- Los An|elesu, a u Njujork prelazi 1983. go- skna pri~a o dvoje hendikepiranih uli~nih Glavni protagonisti bili su D`uli Kent (Ju- dine. Studirao je u školama: Cambridge zabavlja~a Stare lije (koja ima tri noge) i, Ob- lie Kent, kao gost iz ABT-a) i Vladimir Mala- Ballet, Alvin Ailey, a i radio je s Miom Slave- ešenjaka (koji nema ni jednu), zahtevala je u hov. D`uli Kent poseduje odli~nu igra~ku nskom. S njim su igrali: Tvajla Tarp, Karol koreogrfskom smislu veoma ~udne pokrete. tehniku, te bez ikakvih teško}a posti`e sve Armitrage i Gus Solomons juniorom. Za po- U tom pogledu igra~ka solo minijatura Sta- što koreografija od nje zahteva. Njena @ize- slednjih dvadeset godina napravio je preko re lije u izvo|enju Hajne Nukari “tronogim” la bila je dirljiva, naivna (kada je to potreb- pokretima, koji su ~as predstavljali se}anja osamdeset koreografija, za svoju kompani- no), ne`na i uzbu|uju}a, stilski i interpreta- ju, a i za druge (Alvin Aily, Atlanta Ballet, na ofucane revijalne nastupe, a ~as pri~ale tivno ~ista. “Scena ludila” odigrana je s o zlehudoj sudbini ostarele zavodnice, zas- Philadelphia i Phoenix Dance Company). mnogo mere i ume}a, veoma dramski, bez Xenia Rakic lu`uje posebnu pohvalu. i malo preterivanja. Druga predstava pozorišta Trava, odliko- Albert Vladimira Malahova, bio je otmen, vala se izuzetnom plesnom poeti~noš}u. potpuno iskren u ose}anjima, rafiniranih Jankovska i Nukari su svoj, do tan~ina pre- pokreta i veoma izra`ajan. Nema dileme cizan i ujedna~en duet nazvali Pti~arenje u da Malahov poseduje izvanrednu igra~ku kojem su obe gotovo istog stasa i rasta, tehniku. VartoogianJack obrijanih glava i obna`enih grudi, odevene D`uli Kent i Vladimir Malahov bili su izu- u duge atlasne suknje boje ševinog perja, zetan par. Njihova duetna igra ispunila je delovale kao dve ptice — bliznakinje. One sva o~ekivanja, i uticala je na ansambl koji je su rafiniranim pokretima u`ivale u zelenilu igrao disciplinovano, potpuno ujedna~eno i livada, plavetnilu vazduha, insektima i zr- stilski uskla|eno. nevlju. Graciozno su svijale gnezda, Scenografiju i kostime uradio je David polagale malena jaja, i sav taj `ivotni ritual Walker, a majstor svetla bio je John B. Read. poznatih ptica-peva~ica igrale laganim, Prvi ~in bio je postavljen u jesenjim tonovi- ponekad minimalisti~kim pokretima, izu- ma (i svetlo i kostim), baš kako treba, dok je zetno ne`nim, mekim, muzikalnim. Sve tri pozorišne trupe zahvalna beogra- drugi ~in do~arao pravu atmosferu nat- prirodne duhovnosti. Samo jedna “sitnica” dska publika pozdravila je srda~no. Krcko Orašåiñ iz Harlema Milica Zajcev pokvarila je taj izvanredni utisak. Na`alost, Novembar, 1999. godine Malahov je nosio potpuno crni kostim, što

Orchestra leto / jesen ’99 Koreografija Old City Quadrille prikazuje tip Na novootvoreni odsek koreografije, na igre iz 19. veka koja se igrala kao gra|anska Lenjingradskom konzervatorijumu, upisuje se ~esta igra. Naravno, ta~ka Partisans, s efekt- 1966. godine. Još kao student (1972) kore- nim “klizanjem” po podu, donosi aplauz i ografiše za televiziju i balete na ledu. Od 1970. priznanje igra~ima. Ali, ipak, po završetku pre- do 1977. godine je oficijelni koreograf dstave najve}e priznanje odnosi sam Igor Akademije Vaganova. Dok je radio, kako to on Mojsejev, koji se, izlaze}i na pozornicu, prav, sam ka`e ono što se tra`ilo od njega — nije lakih pokreta, s beretkom na glavi i leptir bilo problema. Me|utim, on nije mogao da se mašnom, zadovoljan klanja publici dr`e}i u zadr`i na tome i od 1977. godine polako ruci veliki buket divnih crvenih ru`a. stvara svoju kompaniju. Kreira koreografije Xenia Raki} koje slobodno prikazuju svakodnevne ljudske odnose. Koristi rok muziku i sve se više S A D : Njujork udaljuje od tradicije i klasike. Perestrojka Eifman Ballet of St. Petersburg otvara vrata Zapadu, te 1989. godine, po prvi 19. do 31. januar 1999. godine put, vodi trupu u “svet”. Priznanja sti`u, kao i City Center pozivi. U njegovoj pedesetdrugoj godini, kako sam ka`e, privla~e ga dramski baleti. To se Nije neobi~no da kompanije budu pozivane u vidi i po repertoaru s kojim je došao u Njujork. Njujork više puta uzastopno. U aprilu 1998. Dostojevski i njegova knjiga Bra}a godine (Orchestra br. 11), Eifman Ballet je gos- Karamazovi, puna drame, bila je prava liter- tovao ~etiri dana i odigrana su dva baleta: atura za Ejfmana. Mo`da je jedno takvo veliko Crvena @izela i ^ajkovski. Uspeh je bio veliki i delo zahtevalo i jednu muzi~ku celinu, a ne kompilaciju S. Rahmanjinova, R. Vagnera i M. tada je kriti~ar Njujork Tajmsa, Anna Kisselgof, Musorgskog. Rekvijem V. A. Mocarta nije zao- napisala da ne moramo više da tra`imo kore- , Moiseyev Dance Company stajao u dramskoj izra`ajnosti. Ovoga puta Old City Quadrille ografa, on je na|en, i to je — Boris Ejfman! To dosta sekvenci igra ansambl podse}aju}i u je velika i jaka izjava koja je sigurno doprinela nekim delovima na stil Marte Grejem. My Je- njegovom ponovnom dolasku, s tom razlikom S A D : Njujork

Moiseyev Dance Company 13. do 14. januar 1999. godine Carnegie Hall Victor Bazhenov Victor

Moiseyev Dance Company je folklorna gru- pa, jedna od najboljih na svetu, a postoji ve} šezdesetjednu godinu. Njen osniva~ ima de- vedesettri godine i još uvek stvara, radi, putu- je i poma`e da se trupa odr`i i `ivi. Igor Ale- ksandrovi~ Mojsejev ro|en je u Ukrajini 1906. godine, a svoje rano detinjstvo proveo je u Pa- rizu. Porodica se vra}a za Rusiju 1914. godine 49 gde mladi Igor u dvanaestoj godini zapo~inje baletsko školovanje. Videvši po prvi put Balet Boljšog teatra znao je tada da }e to biti njegov IGRA [TA SVET `ivotni put. Balet je u~io u privatnoj školi Vere Moslove koja ga, videvši njegov talenat, odvo- di na audiciju u Baletsku školu Boljšog teatra. Igor Markov i Yelena Kuzmina, Requiem Od 100 prijavljenih samo su Asaf Meserer i on bili primljeni. U osamnaestoj godini diplomira na odseku za koreografiju i ulazi u pozorište što je ovo gostovanje du`e trajalo i što su izve- rusalem je pokazao koreografovu `elju da na gde polako dolazi do ranga prvaka Baleta Bo- dena još tri baleta Requiem, My Jerusalem i svoj na~in reši probleme grada Jerusalima. ljšog teatra. Ali, njegova `elja je da se bavi, pre The Karamazovs. Kompanija broji ~etrdeset- Muzika je opet kompilirana (od V. A. Mocarta svega, koreografijom. Me|u njegovim prvim pet igra~a od kojih su petoro prvaci, sedmoro — do religiozne i narodne muzike). Tri igra~a delima je Salammbo gde on igra i glavnu ulo- solisti, a ostali, kako u programu piše — prikazuju tri religije, njihove patnje i borbu za gu, a zatim Tri debela ~oveka (Three Fat Man) i “artists” (umetnici). Me|u prvacima su dve opstanak. Tema je opet — ljudska drama — Fudbaleri (The Football Players). Njegova igra~ice, Vera Arbuzova i Jelena Kuzmina, a koja je bliska publici i, koja je ovaj put, bila teatralna forma koreografije, iako neuobi~a- igra~i su Juri Ananijan, Albert Gali~anin i Igor uglavnom — ruska. Ruski jezik je dominirao u jena za to vreme, priznata je. Me|utim, intere- Markov. O tehnici tih igra~a ne moramo ni da sali. Sve predstave bile su odli~no pose}ene, sovanje za folklor postaje sve dublje. Balet- govorimo ali, pored te tehnike, svo petoro te }e dolazak trupe sigurno biti ponovljen. majstor Baleta Boljšog teatra postaje 1936. poseduju `elju da se što više pribli`e svom Xenia Rakic godine. Tada organizuje festival nacionalnih koreografu, da ga što bolje razumeju i igara, tako da se mo`e slobodno re}i da je to pokušaju da na sceni pokretom, izrazom, bio pravi po~etak stvaranja trupe Mojsejev. dramom predstave li~nosti koje su im Mojsejev je1958. godine prvi put s trupom date kao uloge. gostovao u Americi. I, ovoga puta, novine su I sam `ivot Borisa Ejfmana je drama. pune lepih re~i i priznanja. Pored tradicional- Familiju njegovog oca pobili su Nemci, a nih numera (Gopak, Two Boys in a Fight, on je poslat u Sibir na rad. Uslovi su bili ValentinBaranovsky Sammer, Zhok i Kalmuk Dance), nove dokazu- loši, `ivot te`ak i tek od 1953. godine, po ju koliko je Mojsejev veliki umetnik i s kakvim Staljinovoj smrti, `ivot po~inje da im biva znanjem i danas stvara. Koreografijom dela malo lakši, tako da prelaze u Kišnjev. Jewish Suite: Family Joys ta~no je pogodio Ejfman se upisuje u baletsku školu koja je ambijent jevrejskog ven~anja. Pokreti, mada pri Operi i u trinaestoj godini u svoj ne tako raznoliki, dramati~ni su i dovoljno os- dnevnik zapisuje da }e biti koreograf! On likavaju pravu atmosferu tog ~ina. U delu Se- je jedan je od retkih koreografa koji nika- ven Beauties, sedam igra~ica iz Baskirija igra- da nije bio igra~, ve} se od petnaeste ju izuzetno ujedna~eno i dramski efektno. godine isklju~ivo bavi koreografijom. Karamazovi

Orchestra leto / jesen ’99 je uloga Romeove majke koja je dosta mladog Angela Corella koji je, igraju}i po zna~ajna — to je moderna verzija majke prvi put ove sezone Solora (Bajadera), koja je sama — oca nema. Uloga Julijine briljirao! Na `alost zbog povrede nije dadilje je tako|e velika, a sama kore- mogao da se poka`e u nezaboravnoj ulo-

Laurent Philippe Laurent ografija je neoklasi~na. Julija je i na prsti- zi Miše Barišnjikova u predstavi Push ma i bosonoga. Dobro i zlo potencirano je Come to Shove. kroz ~inove. Bernice Coppieters kao Julija, Po završetku sezone ABT-a, gostovao je bila je ne samo tehni~ki odli~na, nego i Kirov Ballet (od 28. juna do 10. jula 1999. dramski jaka; kao Romeo, Chris Roelandt, godine). Uz dobru reklamu i dobro iza- je svojom meko}om i muzikalnoš}u bio bran program, koji je doneo veliki uspeh baš to. Gaetan Moriotti kao Otac Lorenco Kirov Baletu, veliku salu Metropolitena (nova uloga koja tokom celog baleta pred- nije bilo teško ispuniti. Direktor Kirov stavlja borbu dobra i zla), odli~no je odi- Baleta je Makhar Vaziev. Trupa je izvela grao ovu rolu s puno energije i drame. balete: Uspavana lepotica, @izela, Bah~i- B. Coppieters i C. Roelandt, Romeo i Julija, Balet Monte Karla Scenografija je do~arala atmosferu s malo sarajska fontana i pokazala da se, po dekora koriste}i uglavnom bele zavese. nekad ruskim merilima, “nedostojne” ko- Kostime je radio Jerome Kaplan, koji S A D : Njujork su bili veoma efe- Prole}na i letnja sezona 1999. godine ktni i jednostavni. Trupa od dvanaest Pored uspešne sezone i proslave 50- solista i tridesettri Philippe Laurent godišnjice postojanja NYCB, u Njujorku su igra~a još jednom je gostovale još neke trupe koje, svakako, potvrdila da se treba spomenuti. U maju je gostovala odli~nom tehnikom trupa Les Ballets de Monte Carlo s pred- i radom mogu na- stavom Romeo i Julija koja je do`ivela us- praviti veliki baleti. peh i dobila dosta pohvala. Direktor trupe Pozorište Joyce je Jean-Christophe Maillot, ro|en 1960. go- tako|e imalo lepu i dine, je istovremeno i koreograf. U školi uspešnu sezonu. Rozele Hajtauer u Kanu proveo je tri go- Male, ali odli~ne ko- dine. Medalju Prix de Lausanne dobija mpanije punile su 1977. godine da bi ga, godinu dana posle svako ve~e pozor- primljene nagrade, anga`ovao John Neu- Paola Cantalupo, , Balet Monte Karlo ište s uspehom (Da- Romeo i Julija meier za Hamburški balet. Ostao je u tru- nce Galaxy, Jazz-Dance, Shapiro & Smith pi, kao solista, šest godina. Vra}a se u reografije danas mogu izvoditi — Bal- Dance, Margaret Jenkins Dance Co., Ballet rodni grad Tours 1983. godine, gde posta- anšinove koreografije! Najve}i uspeh je Tech, The Parsons Dance Co., Monte/Brown je koreograf i direktor Tours baleta. U me- dostigla nova produkcija Uspavane lepo- Dance) — a sezona i dalje traje! |uvremenu gostuje kao koreograf po Ev- U maju 1999. ropi, da bi 1993. godine postao direktor godine doga|aj je Monte Karlo baleta. U sredini gde je neka- 50 bio zajedni~ko ve- Mira da `iveo Sergej Djagiljev s ~uvenim Ballets ~e Jessye Norman i Russes, g. Maillot nalazi slobodu umet- Bill T. Jones u City ni~kog stvaranja i rada, ne samo s Bale- Center. Prikazali su tom, nego i s Filharmonijom orkestra svetsku premijeru Monte Karla. Odli~ni igra~i dozvoljavaju How!Do!We!Do! mu da stvara koreografije koje je zapo~eo Izbor muzike je bio još u Tours-u. Sam postavlja i kreira nove raznovrstan — od balete (Betes Noires, Theme et 4 Variation, klasike do Djuka Home Sweet Home, Dov’e la Luna, Vers un Elingtona. Pays Sage, Concert d’Anges i balet Romeo Sezona ABT je i Julija). Kompanija gostuje šest meseci po prošla bez velikih svetu, a sam g. Maillot je ~est gost raznih doga|aja, s klasi~- trupa po Evropi. nim repertoarom Balet Romeo i Julija na muziku Sergeja koji puni veliku sal- Prokofjeva, s malim izmenama, uglav- u Metropoliten Op- nom se dr`i Šekspirove pri~e. Potencirana ere. Izvedena je je- dna premijera Ana- Bajadera, ABT stasia (kor. Kenneth MacMillan) i obnovljena je numera Push tice P. I. ^ajkovskog po M. Petipa. Maj- Comes to Shove (kor. T. Tharp). Igra~ica storsko delo, stvoreno 1890. godine, od tri Viviana Durante (Royal Balet) je ove ~ina, s prologom — pravo je istorijsko YannCoatsalion sezone bila anga`ovana i ona je igrala otkri}e (koreografsko, scensko, muzi~ko, s ulogu Anastazije pribli`ivši se najbli`e autenti~nim kostimima). Rekonstrukcija koreografovim zahtevima. Ovu ulogu je dugo trajala. Ali, treba zahvaliti slu~aju igrala je odli~no i Alessandra Ferri, ali da postoje beleške o koreografiji M. Peti- ansambl nije dostigao dubinu i dramu pa, koje je Nikolaj Sergejev tajno izneo iz same predstave. Ostale predstave, kao Rusije, a arhiv Univerziteta Harvard obe- što su: Rajmonda, Don Kihot, Romeo i lodanio posle njegove smrti. Pod ruko- Julija, @izela, Sne`na kraljica (The Snow vodstvom balet-majstora Sergeja Vikh- Maiden) i Gusar (La Corsaire), karakter- areva, ~etiri sata duga predstava je pravi isti~ne su po odli~noj igri muških solista grandiozni spektakl. S njom je otkrio pra- vu sliku Uspavane lepotice, koju su do B. Coppieters i C. Roelandt, Romeo i Julija, Balet Monte Karlo koji su se menjali iz ve~eri u ve~e. Ipak, moramo da istaknemo veliki napredak danas svi samo naga|ali. Kirov balet još uvek neguje više igra~ice nego igra~e. U

Orchestra leto / jesen ’99 koreografa (Peter Rancazza, Patricia Beatty impresivna. Na~in igre (kao u transu), sporost i David Earl), a od 1980. godine je predvodi ili brzina pokreta, ostavlja jak utisak. Ta solo Christopher House. Od tada dosti`e visoko ta~ka je portret `ene koja `eli da svoju pri- mesto me|u modernim trupama. Nego- vatnost zadr`i za sebe, mada je izlo`ena vanje kanadskih koreografa i kompozitora pogledima javnosti. Treba pohvaliti i ostale je njena specifi~nost. igra~e, kao i muzi~are.

Nadia Borowski-Scott Nadia U celove~ernjem programu u Njujorku pri- Xenia Rakic kazane su ~etiri kratke koreografije. C. Ho- use je odigrao solisti~ku ta~ku Schubert Dances na muziku F. Šuberta pokazuju}i nam svoja ose}anja i poznavanje pro`i- manja pokreta i muzike. Druga koreografija je Fjeld (muz. Avro Part) odigrana na pra- Robin Holland Robin znom platou, gde igra~i pokušavaju igrom Susan Jaffe, Gusar, ABT da do~araju `ivot u toj praznini. Tre}e delo je Vena Cava (muz. Robert Moran). Igra~i, grupi solistkinja su: Altynai Asylmuratova, prosto hipnotisani jednoli~nom muzikom, Uljana Lopatkina, Irma Nioradzde, Dijana stalno ulaze i izlaze u istom ritmu. ^etvrto Višnjeva i Svetlana Zakharova; a samo dva delo je Good Vibes (muz. Sara Hopkins). igra~a: Farukh Ruzimatov, koji je došao Komad The Provincial Suite (muz. Darius povre|en i nije igrao u Njujorku i poznati Milhaud) je koreografija D`ejmsa Kudelke, igra~ Igor Zelenski, nekadašnji ~lan trupe poznatog kanadskog koreografa. Igra~i su NYCB. Veliki ansambl, s odli~nim igra~i- u nošnjama, igraju folklor kao parodiju kla- cama, u @izeli je pokazao šta je pravi si~nog baleta. Muškarci su u `enskim no- romanti~ni balet. Balanšin je bio zastupljen šnjama — tako da razlike nema. To je tip- sa koreografijama: Serenade, Apollo, Tchai- i~no za Kudelku koji uvek tra`i nešto novo. kovsky Pas de Deux i Symphony in C. Xenia Rakic Serenade koje su prvi put izvedene 1934. Maria Benitez godine u Americi, najviše su odgovarale igra~ima Kirov Baleta. U Simphony in C se osetilo da nedostaje brzina i oštrina pokre- ta koje igra~ice Balanšinove škole s lako}om posti`u. Samoj trupi, to ništa nije SAD : Njujork umanjilo, ni uspeh ni pohvale. Od igra~ica Voila, Voila otvoren Linkoln centar treba spomenuti mladu, izuzetno talento- festival 1999. vanu Svetlanu Zaharovu (ro|enu u Cylla von Tiedemann von Cylla Ukrajini). ^lan je Marijinskog pozorišta od Baletska doga|anja na Linkoln centar 1996, a solista je od 1997. godine. Ima festivalu otvorila je izvanredno izvedena samo dvadeset godina, a danas je me|u predstava Voila, Voila — kombinacija prvakinjama Kirov baleta. To mesto joj po srednjevekovne vijetnamske muzike i zaslugama sasvim pripada. Ima prirodan moderne igre u japanskom “buto” stilu. 51 talenat koji }e je uz rad i iskustvo sigurno Ovo je premijerno predstavljanje posle- vinuti u sferu velikih svetskih igra~ica. dnjeg dela vijetnamsko-francuskog koreo- Vena Cava, Toronto Dance Theatre grafa Ea Sole ~iji su radovi kombinacija

Xenia Rakic IGRA [TA SVET moderne igre i tradicije. Voila, Voila je pre- dstava za sedam igra~a i devet muzi~ara koji izvode muziku Tuong (opera iz 13. ve- S A D : Njujork ka), Cheo (veoma popularna pesma, igra Maria Benitez Teatro Flamenco pantomima iz 15. veka), Ca Tru (vokalna 23. februar — 7. mart 1999. godine muzika iz 15. veka) — uz savremeni in- Joyce Theater strument (violon~elo). Solu, dete vijetnamskog rata, i njenu Nadia Borowski-Scott Nadia Marija Benitez je ro|ena u Novom Me- bra}u i sestre, majka je odvela u rodnu Fra- ksiku. Baletsko obrazovanje stekla je u ncusku 1974. godine kako bi izbegli nemi- Americi. Ali, `elja da izu~ava špansku igru re u Hanoju. Preseljenje je za nju pre- odvodi je u Španiju, gde s Mercedes Alba- dstavljalo šok. Nepomi~no stajanje na uli- no i Viktorijom Euginijom, u madridskim ~nim }oškovima po šest sati dnevno — bila školama flamenka usavršava taj vatreni je njena reakcija. Primetivši je na ulici, pri- na~in igre. U toku školovanja igra po celoj padnici sveta izvo|a~kih umetnosti su go- Španiji i Portugaliji, u manjim ili ve}im fla- vorili da ona zaista stvara “izvo|a~ku um- menko trupama. U Novi Meksiko vra}a se etnost”. Kada se njena porodica preselila u 1970. godine i, sa samo nekoliko igra~a, Pariz, poha|ala je ~asove baleta i 1986. formira kompaniju koja je sa dvadeset i godine je osnovala trupu Igra na ulici. Vra- devet godina postojanja, jedna od najpo- tila se u Hanoj 1991. godine i po~ela da Maxim Belotserkovsky, Gusar, ABT znatijih internacionalnih flamenko trupa. izu~ava istoriju vijetnamske muzike i igre. Kompanija, uglavnom, neguje flamenko U predstavi Voila, Voila mala bina ima be- stil igre. S takvim programom su i došli na lu pozadinu i pet vise}ih zastora koji pred- S A D : Njujork gostovanje u Njujork. Toronto Dance Theater stavljaju dovratke. Jedna starica (Pho Thi U dve solo ta~ke (Antonio Granjero i Ma- Kim Due) ulazi, kre}e se sporo i mumla kao Joyce Theater rija Benitez) najviše se osetio duh flamenka. 19 — 24. januar 1999. godine da se prise}a starih sre}nih vremena. Nju Solea (A. Granjero) po~inje veoma smireno, i ponizno prati pet igra~a obu~enih u duge pesmom i igrom, ali se pokreti igra~a, u Toronto Dance Theater, vode}a kanadska odore igraju}i uz zvuk mekih otkucaja. skladu sa flamenko pravilima ubrzavaju, te Peva~ razbija tišinu `alosnom pesmom koja moderna trupa sastavljena je od 12 se na kraju ta~ke brzina pokreta koje odli~nih igra~a, koju vodi Christopher Ho- je sna`na, ali ne narušava uspostavljenu, Granjero izvodi mogu teško pratiti. Numera strogo kontrolisanu atmosferu. use direktor i koreograf. Osnovana je 1968. Granaina je solo deonica u kojoj dominira godine kao kolektiv sastavljen od igra~a- Kako se pri~a razvija, muzi~ari se polako Marija Benitez. Njena scenska pojava je mešaju s igra~ima koji pevaju, ulaze}i i Orchestra leto / jesen ’99 izlaze}i s bine. Pri~a satkana od stihova Princeza na zrnu graška pu pripremio za ovako ozbiljan repertoar. starih epova govori o odnosima tri sela. Koreograf Danijel Pelcig je pretvorio pop- U tome mu je pomoglo li~no iskustvo koje Radnja napreduje i muzi~ari polako od- ularnu bajku Hansa Kristijana Andersena u je stekao kao prvi igra~ NYCB (1957—1975) nose “dovratke” i ogoljuju binu. Na kraju duhovit i maštovit balet u kome “u~e- igraju}i mnoge od deonica iz navedenih vidimo samo ~istu belu pozadinu. stvuje” tuce dušeka koji igraju, gomila luck- baleta. Njegova knjiga-autobiografija nosi Igra~i se vra}aju, jedan po jedan. Odba- astih dvorana — i jedno dosadno zrno naslov Prodigal Son, jer je u toj ulozi ost- cili su svoje kalu|erske odore i obukli je- graška. Balet Princeza na zrnu graška je vario nezaboravnu kreaciju i bio, jedan od dnoli~ne suknje i košulje i svako od njih no- postavljen na muziku Gustava Holsta, a prvih ameri~kih igra~a koji ju je uopšte si plasti~nu palmu. Igra postaje pomalo aran`irao ga je muzi~ki direktor Bo-s- odigrao. haoti~na, pokreti slobodniji uz lake korake. tonskog baleta D`onatan Mekfi. Okara- Igra~i Miami City Ballet-a veoma su se do- U programu predstave piše da je ovo “slika kterisan kao “duhovit” i “divno zabavan” bro snašli u Balanšinovim koreografijama. današnjice, slika slobode, slika bezimenih ovaj balet je oduševio bostonsku publiku Njihova igra je bila puna energije i brzine, me|u bezimenima”. Sloboda — da, ali, da li na svojoj svetskoj premijeri 1995. godine baš kako ove koreografije i iziskuju. Igra~i lepša od tradicionalne igre s po~etka pred- luckastim antikvitetima kao što su dušeci poseduju dobru igra~ku tehniku, muzi- stave? Mo`da ne. U svakom slu~aju pred- koji na to~kovima ulaze na scenu, gran- kalnost i radost igranja. U trupi igra 53 ig- stava vredna ponovnog gledanja. diozno i zapanjuju}e skrivanje misterioz- ra~a (poreklom iz Amerike, Engleske, Fra- Judith Otten, prevela: Zoe nog zrna graška i nedu`na princeza koja ncuske, Nema~ke, Kube i Venecuele). Na pokušava da se popne na brdo dušeka. repertoaru se nalazi 80 baleta, uklju~uju}i Pelcig se pridru`io Bostonskom baletu 35 svetskih premijera. ^esto gostuju po S A D : Boston Svetske premijere Bostonskog baleta kao stalni koreograf 1995. godine nakon Americi i van nje. Rado u~estvuju i na fes- osvajanja Zlatne medalje na Tre}em bos- tivalima. Ova kompanija je sada u samom Bostonski balet je od 14. do 24. oktobra tonskom me|unarodnom takmi~enju kor- igra~kom vrhu Amerike. Ima i svoju balet- 1999. godine u Wang teatru otvorio 36. eografa i od tada je imao nekoliko funkcija sku školu koju su osnovali organizuju}i ve- sezonu 1999/2000 s dva fantasti~na, baj- u kompaniji, a sada je gostuju}i koreograf. liku kampanju za prikupljanje potrebnih kovita baleta koje odlikuje tehni~ka vir- Pelcig je radio za brojne trupe kao što su finansijskih sredstava. tuoznost, strast i humor. To su: nova verz- Joffrey II, Milvoki balet, Atlanta balet, Ovdašnji baletski kriti~ari predvi|aju trupi ija klasi~ne ruske bajke @ar ptica, koju je Southern Ballet Theater, Central Pen- Miami City Ballet blistavu budu}nost. priredio Kristofer Vildon (Christopher We- nsylvania Youth Ballet i Julliard Dance Xenia Rakic eldon), i repriza komi~nog hita Danijela ansambl. Pelciga (Daniel Pelzig) iz 1995. godine Septembar, 1999. Princeza na zrnu graška. Press release Boston Ballet @ar ptica Prevela: Zoe Solista Njujorškog baleta Kristofer Vil- don, koga smatraju za jednog od najuz- budljivijih koreografa, kreirao je novu ver- ziju jedno~inke @ar ptica za Bostonski balet u 1999. godini. Na originalne, bril- Caras Steven jantne note Igora Stravinskog iz 1910. go- dine. Vildonovo delo predstavlja bajku o magi~noj `ar-ptici i o hrabrom lovcu koji 52 spašava lepu devojku od kobnih sila zla. “Veoma smo sre}ni što izvodimo novu, uzbudljivu verziju tog omiljenog baleta”, izjavila je Ana-Mari Holms, umetni~ki di- rektor Bostonskog baleta. “Ne samo da je nova koreografija Krisa Vildona izvanred- na, ve} su i raskošna scenografija, kao i slo`eni kostimi Jana Falkonera (Ian Falco- ner — likovni umetnik i ilustrator magazi- na “New Yorker”) — zapanjuju}e lepi. Ako Eric Quiillere i Marife Gimenez, Jewels(Rubies) svaki balet koji Kris kreira u naredne tri SAD : Njujork godine bude ovako poseban, bostonska Limón Dance Company publika }e zaista u`ivati”. 5 — 17. oktobar 1999. godine Holmsova je prošlog meseca najavila da Joyce Theatre je Bostonski balet potpisao trogo-dišnji ug- SAD : Njujork ovor s Vildonom na osnovu koga on treba Miami City Ballet Pre pedeset i dve godine, Hoze Limon da kreira po jedan novi balet svake godine New Jersey Performing Arts Center (Jose Lemon) je osnovao jednu od prvih do sezone 2002/2003, kao glavni gostuju}i Newark, 9 — 10. oktobar 1999. godine modernih igra~kih trupa Amerike. U tome koreograf ove kompanije. Vildonova prva su mu pomogli Doris Hemfri (Doris Hu- predstava za Bostonski balet — Koribantske Polovinom oktobra, Miami City Ballet do- mphrey) i ^arls Vidman (Charls Weidman). ekstaze bila je oduševljeno prihva}ena od `iveo je svoj debi u NJPAC prikazavši, po Hoze Limon je umro 1972. godine, ali ~la- strane kritike, a svoju svetsku premijeru je prvi put, u celosti Balanšinov balet Jewels, novi trupe i dalje u svom radu neguju duh imala u martu 1999. godine. rezervisan do tada isklju~ivo za New York njegovog stvaralaštva. Vildon je kreirao širok spektar baleta za City Ballet. Miami City Ballet je prva kom- Sadašnji direktor Limon kompanije, mnoge poznate kompanije, (San Franci- panija koja je dobila dozvolu za izvo|enje Karla Maksvel (Carla Maxwell), nekadašnja sko balet, Kolorado balet, Škola ameri~kog te Balanšinove koreografije u celini. izvrsna igra~ica u trupi, nastavlja tradiciju baleta, Royal Ballet). On je tako|e stvarao Na repertoaru su bili i Prodigal Son (kor. uz pomo} novih koreografa. Sezonu je dela za druge medije — novi film kom- Balanšin), Glinka Pas de Trois (kor. Bala- otvorila premijerom The Plain Sense of panije Columbia Pictures Higer Ground nšin), Arden Court (kor. Pol Tejlor) i The Big Things, koreografa Daga Varona (Doug (radni naziv), seriju Encores! u njujorškom Band Supermegatroid (kor. Jimmy Gamo- Varone, bivši igra~ trupe), na muziku Filipa Siti centru, kao i “igru za ~etvoro” za jednu net de Los Heros, muz. Beni Gudman i Glasa The Saxophone Quartet. Glasova epizodu Ulice Sezam koja je predstavila Glen Miler). muzika je bila izvrsna za ostvarivanje ko- baletske umetnike D`eka Sotoa, Lurd Direktor kompanije Miami City Ballet, reografske zamisli, a Edvard Huper, igra~, Lopez i popularne mapetovce Elmo i Zoe. Edward Villella, mnogo je u~inio da bi tru- pokušao je da svojom igrom prika`e in-

Orchestra leto / jesen ’99 timnost svakodnevnog `ivota jednog slikara, ~ivo akademski. Michell je prihvatio Balan- Koreograf i igra~ Riggie Wilson i njegova punog svetla i prostora. Laki, slobodni kosti- šinov stil klasike, pa su i koreografije ove mala, ali vredna kompanija Fist and Heel Pe- mi, veoma su odgovarali pokretima igra~a. trupe kreirane u tom stilu — slobodni pok- rformance nastupali su više ve~eri u sali po- Izlaskom na scenu novih likova (majka, otac, reti, brzi i puni energije. Predstava South Afr- znatoj kao DTW (Dance Theater Workshop). dve }erke), koreografija dobija druga~iji tok. ican Suite je upravo to i pokazala. Koreogra- Wilson je odli~an igra~, pa svoje koreo- Lik majke posebno je stilizovan, ona igra od- fisana je kolektivno (A. Michell, Augustus grafske ideje lako prenosi na scenu. Osno- vojena od drugih, potpuno sama (da li je Van Heerden i Laveen Naidu), muzi~ki pra- vna karakteristika izvedenih dela ogledala bolesna ili u nekom smislu “izgubljena” i nije }ena vrlo melodi~nim d`ezom (odli~ni So- se u sna`nom uticaju spiritualne tradicije toliko va`no). Njena igra sama po sebi daje weto String Quartet) koji je izvo|en “u`ivo” Afrike i njene igre. Wilson je kao dete ~e- potrebna tuma~enja. Igra~ica Nina Vat (Nina na sceni. Kulminaciju predstave ~ini akro- sto odlazio u crkvu gde ga je duboko fas- Watt) je taj lik majke odigrala odli~no i glu- batski i neoklasi~an ada|o, pun pirueta i cinirao ritualni stil molitve (pevanje i glas- ma~ki ubedljivo. teških podrški. Return (kor. Robert Garland, no dovikivanje, ritmi~ko pljeskanje dlanovi- Novina u nastupu Limon kompanije bila stalni ~lan kompanije) bilo je slede}e delo ma i ujedna~eno igranje). Taj svoj do`ivljaj je predstava Dark Elegies, koreografa Entoni na repertoaru i u njemu je tehnika igra~a do `eleo je da prenese i na publiku, pa zato Tjudora (Antony Tudor) koju je on kreirao za maksimuma iskoriš}ena. Delo Firebird (kor. program i po~inje tako što Wilson sam ob- englesku trupu Ballet Rambert 1937. godine. John Taras, iz 1982. godine) kreirana pod jašnjava kako je stigao do odre|enih koreo- Ovaj uzbudljivi balet, koji je klasi~an jezik uticajem Balanšina, re~ito govori o ko- grafskih rešenja. Ritmi~kim pokretima i tap- igre pretvorio u psihološku ekspresiju, renima repertoara DTH. Odli~ne muzi~are i šanjem, uvodi publiku u ritualni obred, da bi danas se vrlo retko igra. Današnji “baletski igra~e publika je toplo pozdravila. je odmah prihvatili odli~ni igra~i, veoma svet” izgleda nema dovoljno interesovanja sposobni da sprovedu koreografovu ideju. za ovakvo delo koje je duboko misaono, U maloj sali Joyce-SoHo, mlada Lisa Tow- ve}, pre svega, te`i, ~ini nam se, virtuoznim nsend dve ve~eri je prikazivala svoju novu tehnikama. Zato ovaj Tjudorov balet, koji je koreografiju Seizure Story. Ideja da se kroz po formi moderan, upravo odgovara jednoj Rosegg Carol igru poka`e tok epilepti~nog napada i bor- trupi kao što je Limon kompanija i veoma je ba ljudskog bi}a s njim, veoma je uspešno dobro što je uvršten u njihov repertoar. realizovana, sigurno i zbog li~nog Jedna od najboljih Limonovih koreografi- iskustva koreografa. Naime, kao ja The Moor’s Pavana i ovoga puta je do`i- sasvim mala devoj~ica, L. Townsend vela buran aplauz publike. je i sama pre`ivela to drasti~no isku- Još jedan novitet — Champion, koreografi- stvo. Njen igra~ki solo je impresivan, ja Sofi Maslou (Sophie Maslow), prvi put iz- pun borbe i telesnih gr~eva, igra je vedena 1948. godine, i pored odli~nih tada- veoma plasti~na i emotivna. šnjih kritika, od 1950. godine nije bila izvo- U Njujorku su do kraja novembra, a u ok- |ena. Ovoga puta našla se na repertoaru Li- viru festivala pod nazivom New Europe, mon trupe. gostovale poznate igra~ke trupe iz Evrope. Ovako koncipirani repertoar, doneo je Li- Spomenu}emo The Lyon Opera Ballet koji je mon kompaniji veoma veliki uspeh kod pu- Zatim je izvedeno delo Banda (koreografija, gostovao u Bruklinu izvo|enjem predstava blike i kriti~ara Njujorka. kostimi, muzika Geoffrez Holder, iz 1982) koje Carmen i Solo for Two koreografa Maca Eka. Xenia Rakic je najbli`e afri~kom stilu igre. Puno boja i Posle njih, gostovala je Pina Bauš (Pina rekvizita, kao i mnoštvo ritmi~kih pokreta Bausch), a zatim, u Joyce Theater kompani- do~aravaju pravu sliku Vudu religije koja je ja Montalvo-Hervieu s predstavom Paradis 53 popularna na Haitima, Kubi, u Brazilu i koja je u Francuskoj 1997. godine bila sen- Trinidadu. zacija. To je bilo njihovo prvo gostovanje u Posebno ve~e kompanija je posvetila sa- Americi s tom predstavom, ali je senzacija IGRA [TA SVET Beatriz Schiller Beatriz mo Balanšinovim koreografijama. Izvedene izostala, mada je publika prihvatila sasvim su: Bugaku, The Prodigal Son i The Four novi stil koreografisanja (kombinacija video Temperaments. kamere i igra~a). Koliko je publika razumela Posle svega, utisak svih koji su gledali na- dubinu i `elju koreografa da u predstavi pri- stupe Dance Theater of Harlem, bio je da Ar- bli`i razne etni~ke grupe i do~ara lepotu nji- thur Michell mo`e biti potpuno zadovoljan. hovog igranja, to je znak pitanja. U svakom Njegova `elja se ispunila — baletska škola u slu~aju, bilo je prijatno gledati igra~e, slušati Harlemu i dalje radi, a trupa nastala iz nje Vivaldijevu muziku i osetiti se kao u raju, što do`ivljava uspeh za uspehom. je i bio jedan od ciljeva koreografa. Xenia Rakic Xenica Rakic

Natalie Desch, Jonathan Riede i Bradon McDonald, The Winged SAD : Njujork S A D : Njujork Po~etak sezone na malim scenama Od Bangare do Forsajta SAD: Njujork oktobar 1999. godine The Australian Ballet Dance Theater of Harlem 12—17. oktobar 1999. godine 21. oktobar — 3. septembar 1999. godine U senci velikih pozornica, na kojima nas- City Center City Center tupaju širom sveta poznate igra~ke kompa- nije (ABT i NYCB), u Njujorku postoje i brojne Pre više od trideset i pet godina, baletski Premijernim izvo|enjem predstave South manje scene. Na njima se, uglavnom, igra~ iz ~eške Eduardo Borovanski postao je African Suite, trupa Harlem igra~a otpo~ela izvode predstave igra~kih trupa koje neguju umetni~ki direktor novoosnovane je njujoršku sezonu proslavljaju}i tako svoj savremeni stil igre. Kako krajem septembra australijske trupe pod imenom Borovanski Balet. Svoju prvu pred- jubilej — trideset godina od osnivanja. Ta~no po~inje sezona Metropoliten Opere i Njujo- stavu trupa je odigrala 2. novembra pre toliko vremena, osniva~i trupe Arthur rške filharmonije, a ima i prili~no “muzi~kih 1962. godine, u Sidneju. Bilo je to La- Michell (igra~ NYCB) i Karel Shok otvorili su gostovanja”, te su velike scene zauzete, ba- budovo jezero. Naslovne role igrali su baletsku školu u Harlemu, da bi pripremili letska sezona se “zahuktava” po manjim pozorištima Njujorka na kojima tada natu- Sonia Arova i Erik Bruhn. Uskoro je, na kadar za trupu, ali i da klasi~an balet prib- mesto umetni~kog direktora, stigla li`e crnim igra~ima. U tome se potpuno us- paju brojne manje igra~ke trupe. Nemogu}e ih je sve navesti, ali }emo izdvojiti neke od Peggy van Praagh, iz kompanije Royal pelo. Igra~i njegove trupe jesu edukovani u Ballet (London), pa je iz ve} postoje}eg njih. klasi~nom stilu, ali sam repertoar nije isklju- ansambla izrasla trenutno jedna od

Orchestra leto / jesen ’99 najboljih igra~kih trupa sveta — The Au- S A D : Njujork Tako|e je izvedeno i delo Meadow (kor. stralian Ballet, s odli~nim igra~ima Marlyn Šezdeseta ABT sezona Lar Lubovitch, muz. Schubert, Bryars, Jones, Kathleen Gorham i Garth Welch. Vrlo 19 — 31. oktobar 1999. godine Busini, Brrohn), ali i celove~ernja predstava brzo na pozornici te trupe smenjivala su se City Center Otelo u kome su se isticali prvaci Sandra najve}a imena igra~kog sveta (Margot Fon- Brown i Keith Roberts. Odli~an i siguran i teyn i Rudolf Nurejev). Umetni~ki direktori Jubilarna šezde- kao solo igra~, ali i kao partner, K. Roberts koji su nasledili Peggy van Praagh, Sir Robert seta sezona Ameri- je na ovaj na~in završio svoj anga`man u Helpman, Anne Woolliams i Marilyn Jones, can Ballet Theater, ABT-u, što je veliki gubitak za kompaniju. svojim radom u~inili su da kompanija zauz- bila je posve}ena Na repertoaru je bila i predstava Getting D. Scheinmann D. me internacionalno mesto u svetu baleta. ameri~kim koreo- Closer (kor. D`. Nojmajer) koja je izvedena s Od 1983. godine do 1996. godine trupu je vo- grafima dvadese- puno ritma, energije i tehni~ki sigurno. dila Maina Gielgud koja je, pored klasi~nih tog veka. Odigrane Ne sme se zaboraviti ni balet Billy the Kid baletskih dela, na repertoar uvela savreme- su tri premijerne (kor. Eugene Loring) koji je, za Balet Karavan, ne igra~ke komade (Jiri Kylian, Glen Tetley, predstave, ali je, napravljen davne 1938. godine. Taj balet i Morice Bejart). Od 1997. godine, umetni~ki Viviana Durante ipak, najve}e iz- dalje se nalazi na repertoaru ABT-a i kao direktor je Ross Stretton (baletsko obrazova- nena|enje bilo izvo- takav, imao je u ovoj sezoni posebno nje stekao u Australiji, igrao u kompaniji, za- |enje dela Diversion of Angels (kor. Marta mesto. tim otišao u Ameriku i bio dosta godina an- Šezdeseta ABT sezona do`ivela je veliki ga`ovan u ABT-u i Joffrey Ballet-u). Njegov uti- Graham, praizvedba 1948. godine). An- caj na dalji razvoj i napredak trupe, o~igled- sambl ABT-a ulo`io je mnogo truda i rada uspeh i pokazala da je kompanija, iako jedna no je veoma jak. Energija australijanskih ig- da bi kvalitetno odigrao Grejem koreografi- od najmla|ih, me|u prvima u svetu, a njeni ra~a, koja je osvojila njujoršku publiku i sv- ju. Kompanija, koja je, pre svega, poznata igra~i jedni od najboljih. ako ve~e punila pozorište do poslednjeg me- po klasi~nom i neoklasi~nom repertoaru, Xenia Rakic sta, sigurno je posledica novog kreativnog nije koristila igra~ku tehniku Marte Grejem. impulsa vode}eg ~oveka kompanije. Skoro da se nije moglo ni zamisliti da }e, Za gostovanje u Njujorku, repertoar je bio jednoga dana, i ona biti na repertoaru ABT- odli~no izabran. Njega su ~inila, pre svega, a. Uz pomo} bivše ~lanice trupe Marte dela mladih koreografa iz Australije. Stanton Grejem, Takako Asakawa, igra~i ABT-a Welch je jedan od njih. Odigrana su dva nje- savladali su sve tajne velike Grejem tehnike. gova baleta Madame Buterfly (muz. Pu~ini) i Mo`da je nedostajalo malo one prepoz- Divergence (muz. Bize i L. Arlesien). Obe natljive energije i stila, ali, bio je to, ipak, koreografije su pokazale kako talentovani nastup, za svaku pohvalu. O~igledno, vre- koreograf mo`e i na kraju XX veka da stvori mena se menjaju. Prodor savremenih teh- odli~no delo u prepoznatljivom stilu klasi~- nika usledio je s dolaskom koreografa Twyle nog baleta, a da pri tom bude i te kako Tharp, koja je bila pozvana (1976) da gostu- savremen. U tome su mu, svakako, pomogli je na sceni ABT-a. Tada je s velikim uspe- i izvanredni igra~i. Delo Divergence, puno hom izvedeno delo Push comes to shove, dinami~kih pokreta i energije, pokazalo je koje ni ove godine nije bilo zaboravljeno. sve tehni~ke mogu}nosti igra~a koje su za Koreograf Robert Joffrey predstavljen je Nena Vrhovec i Goran Bogdanovski, Æar ptica svaku pohvalu. Koreografski stil ove pre- svojim delom Pas Des Deesse (prvo izvo- dstave mogao bi mal~ice zbuniti baletske |enje 1954. godine). “Stroga” klasika 54 znalce, ali, to ipak nije ni Balanšin, ni Ro- evocirala je se}anja na zlatno doba XIX ve- bins, to je stil Stanton Welch. ka. Other Dances (kor. Jerom Robbins), delo Koreograf Natalie Weir predstavila se ba- koje je 1976. godine specijalno kreirano za Slovenija : Ljubljana letom Dark Lullabay (muz. G. Maler), za koje Nataliju Makarovu i Mišu Barišnjikova, od- Repertoar Baleta se mo`e re}i da je moderno, inventivno i su- li~no i poeti~no odigrali su Julie Kent i Angel Slovenskog narodnog gledališ~a gestivno delo. Stephen Bayns potpisao je Corella. Bogate igra~ke sposobnosti igra~a (sezona 1999/2000) delo At the edge of night (muz. S. Rahmanji- ABT-a dokazala je i ~uvena koreografija Fall nov), u kome pri~a `ivotnu pri~u jedne `ene, River Legend (kor. Agnes de Mille), ali koliko Pred sam do~ek Nove godine, 31. decem- efektno i dramati~no prikazuju}i sve one ko- je kompanija napredovala i kakve odli~ne bra 1999, Balet SNG izveo je premijerno ba- ji naizmeni~no ulaze i izlaze kroz “vrata” let Ukro}ena goropad (muz. Kurt Heinz njenog `ivota. igra~e ima, najbolje su pokazale tri pre- Stolze, po Domeniku Skarlatiju), u koreogra- Ali, najve}i uspeh do`ivela je predstava mijerno izvedene predstave. koja se s nestrpljenjem o~ekivala i o kojoj se Baroque Game (kor. Robert Hill, muz. fiji D`ona Kranka. Originalnu verziju prenela mnogo pisalo — Rites, na muziku I. Stravi- Dimitry Polischuk) je pravi primer za to. je Georgette Tsinguirides. Scenu i kostime nskog (Posve}enje prole}a). Koreografiju je Fabula je izostala, ali zato pokreti i tehnika uradila je Elisabeth Dalton. To je koprodukci- uradio Stephen Page, i ona je zajedni~ko izvo|enja bukvalno govore. ja Baleta SNG i Cankarjevog doma u Lju- delo trupe australijskog Baleta i Bangarra bljani. U glavnoj ulozi pojavi}e se Jose Odu- Dance Theatre (igra~ka trupa koja neguje ardo Perez, solista Dr`avne opere u Drezde- folklor Aborid`ina). Premijera ovog dela u Australiji (1997) bila je prava senzacija. U Njujorku, tako|e. Kombinacija klasi~nog ig- ra~kog manira i aborid`inskog folklora, os- tavila je njujoršku publiku bez daha. Kroz svaki pokret igra~a, ritualan aspekt Posve- }enja prole}a dolazio je do punog izra`aja, a i izgledalo je da je Stravinski svoje istorij- sko delo komponovao baš za ovaj balet. Od stranih koreografa, bio je zastupljen samo Connor O' R. William Forsythe (In the middle, somewhat elevated, muz. Thom Willems, kreirano za Balet Pariske opere). U izuzetno teškoj i za- htevnoj koreografiji, igra~i australijskog Ba- leta tehni~ki nisu nimalo zaostajali iza svo- jih pariskih kolega. Igra~i su bili spremni, ubedljivi i sigurni, pa su s lako}om “savla- Urša Vidmar, Æar ptica dali” Forsajta. Angel Corella Xenia Rakic

Orchestra leto / jesen ’99 nu. Dvadesettrogodišnji Kubanac poti~e iz iracionalnog tridesetogodišnjeg rata, kra- “Par u belom” plesali su Suzana Momi- škole Kubanskog nacionalnog baleta u Ha- jem devetnaestog stole}a — groteskne i iro- rovska i Nikola Sazdov u pratnji Milenko- vani koji nakon kratkog anga`mana u tru- ni~ne po svojoj suštini, kao i stare lirske vske i Pan~evske. pi, odlazi u Torino, a zatim u Drezden. Do- balade, inspirišu Milka Šparembleka i on Marija Josifovska, jedna od najmla|ih bitnik je nekoliko nagrada na me|unaro- stvara svoje ve} poznato delo. solistkinja, u ulozi “Verenice”, imponovala dnim takmi~enjima. S bogatom stvarala~kom imaginacijom, je svojom lepom figurom, sigurnom i ~is- Ljubljanski Balet prikaza}e i dva kra}a jasno izra`enom mišlju i ~istom koreograf- tom baletskom tehnikom i lirskim melan- komada koreografa Kurta Josa i mladog slo- skom re~enicom, u stilu savremene i mod- holi~nim nadahnu}em, dok Goran Bo`i- vena~kog umetnika Edvarda Kluga. Josov erne baletske leksike, koriste}i pri tome sva- nov, zreo i ve} iskusan prvak baleta, u Zeleni sto prene}e u originalnoj verziji Anna ki deo tela plesa~a — kao svojevrsni instru- ulozi “Vojnika”, odslikava svu zagonetnost Markard i Thomas Hartmann. Predstava je ment s kojim saopštava ono što `eli da ~oveka, “~iji se prozor otvara jedino prema planirana za 15. april 2000. godine. Edvard ka`e, a le`i u osnovi njegove ideje, Špa- ništavnosti”. Klug priprema predstavu koju je naslovio remblek stvara brojna sola, duete, tercete i Sa stvarala~kim intenzitetom i teh- One (Dead can dance) na muziku J. S. Baha, grupne igre. Provociraju}i stvarala~ku ener- ni~kom preciznoš}u Zoica Purovska-Vele- pridru`uju}i se tako obele`avanju dvestape- giju kod svakog od interpretatora, njihov vska i Goran Bo`inov odigrali su duetni desetgodišnjice od smrti velikog kompozitora. fizi~ki i psihi~ki potencijal, ali i individual- pasa` Pesma rastanka. Od repriznih predstava, na sceni SNG, ig- nost, pronalazi varijante i rešenja koja sta- Šukarova, Kirijazova i Stefanovi}, u stilu ra}e se @ar ptica I. Stravinskog, u kore- vlja u funkciju, stapaju}i ih u jednu celinu — modernog igra~kog izraza, bile su “Bo`ice ografiji Henrika Nojbauera, Uspavana lep- koherentno pozorišno delo, s poznatom zemlje”. Eteri~no lako i lirski impresivno otica P. I. ^ajkovskog, u koreografiji D`eremi formom, majstorskim mizanscenskim reše- Marija Josifovska i Nikola Sazdov “proleteli” Lesli Spinksa (po M. Petipa) i Romeo i Julija, njima, s umetni~kim zra~enjem i drama- su kroz scenu i odigrali “Mladog cara”. I, na koreografa Hercoga Ištvana. turškom korelacijom likova. kraju, pored svih komplimenata upu}enim Breda Pretnar Pored koreografsko-rediteljskog autorst- `enskom i muškom ansamblu za njihov va, Milko Šparemblek se pojavljuje i kao upe~atljivi doprinos realizaciji brojnih grup- nih numera, kao deo dramaturške razvojne linije, ne mogu se zaobi}i i interpretativne vrednosti Nataše Nikolove i Kireta Pavlo- vskog koji su koreografsko rešenje za Pesmu zemlje realizovali s izrazito preciznim i plas- ti~nim pokretima, zapo~inju}i novi ciklus ra|anja, saznavanja `ivota, ljubavi i neiz- be`nog metafizi~kog i Autoritativna, izvrsno dramaturški kohe- rentna, koreografsko-muzi~ki kompatibilna, visoko estetiziranih pokreta, ekspresivnih i duboko emotivnih, koji deluju izuzetno su- gestivno i ubedljivo, predstava je, kao i svi njeni u~esnici bila nagra|ena dugotrajnim aplauzom publike. Emilija D`ipunova, 55

Makedonija : Skoplje IGRA [TA SVET Oktobar 1999. godine

U godini jubileja, Balet Makedonskog na- cionalnog teatra, s velikim umetni~kim po-

Tanja Vujisi}-Todorovska, Goran Bo`inov, Oleg Manukovski, Pesme ljubavi i smrti, kor. M. Šparemblek tencijalom podmla|enog ansambla, pre- mijerno izvodi @izelu A. Adama, u koreo- grafiji L. Lavrovskog, koju na skopsku sce- Makedonija : Skoplje scenograf. Ne menjaju}i scenu u oba dela, nu prenosi gost iz Ukrajine — Robert Septembar 1999. godine vrlo uspešno koristi njene prostorne mo- Kljavin. U pedeset godina dugoj istoriji gu}nosti, oblikuju}i je s nekim malim po- Makedonskog nacionalnog teatra, to je še- Po~etak nove pozorišne sezone, koja kretnim elementima i maestralno rešenim sta postavka ~uvenog baleta, uz pod- svojom drugom polovinom ulazi u novi svetlosnim efektima, koji izuzetno vizuelno se}anje na prvu koreografiju Nine Kirsa- milenijum, Balet makedonskog naciona- deluju. U takvu inscenaciju, kao i u idejno nove (1956). lnog teatra obele`io je svojom najnovijom rešenje predstave, besprekorno se uklapa- Izuzetno slojevitu, lirsko-dramsku ulogu predstavom Pesme ljubavi i smrti Gustava ju vrsni kostimi, iza ~ije kreacije stoji ime @izele interpretirala je Tanja Vujisi}-Todo- Malera. Aleksandra Nošpala. rovska. Prezentiraju}i visok profesional- Prvaci Baleta, solisti i baletski ansambl, s S punom koncentracijom i stvarala~kim izam i kreativno ume}e, pored tehni~ki ~is- nadahnu}em i profesionalnim anga`ma- anga`manom, solisti i ansambl Baleta po- to i sigurno izvedene koreografije, ona se nom igrali su Pesme ljubavi i smrti, osmiš- dre|uju se autorovoj estetici, stvaraju}i vrlo uspešno transformisala u lik @izele, ljene kao celove~ernji “totentanz” — “Da- brojne likove. prolaze}i kroz nekoliko faza — od stanja nce macabre”, u koreografiji i re`iji Milka Tanja Vujisi}-Todorovska, sa svim fine- punog poverenja, preko sumnje i straha, Šparembleka — gosta iz Zagreba. Umetnik sama igra~ko-dramaturške preciznosti, drame i ludila u prvom ~inu, do graciozne — istra`itelj, svoje plesno i koreografsko superiorno vladaju}i scenom i radnjom, eteri~nosti i irealnosti u stilu epohe ranog iskustvo, ste~eno na svetskim scenama u stvara lik Dame u crvenom. romantizma, u drugom ~inu. poznatim baletskim trupama sveta, sub- Oleg Munakovski (sigurna i dramaturški Na opšte zadovoljstvo publike, Alberta je limira i pretapa u autenti~ni stil i estetiku, obojena tehnika) kao “Putnik”, je najefikas- igrao Konstantin Kostjukov (kao gost), koji se prepoznatljivu po senzualnosti i suptilnoj niji posrednik u komunikaciji izme|u liko- predstavio sigurnom tehnikom, brojnim psihološkoj nijansi. va i idejnog konteksta predstave. okretima i visokim skokovima, preko ~istih Vagnerovski sna`na muzika Gustava Katerina Kiprovska vešto o`ivljava “]e- pozicija, épaulement-a i poza, do precizno Malera, u kojoj kompozitor o`ivljava stare lavu devojku” koja pod maskom nasme- iznijansirane dramske obojenosti role. nema~ke narodne pesme o progonjenim i janog klovna, nosi u sebi duboku tugu, jer Tehni~ki i interpretativno Oleg Munako- ukletim vojnicima i avetima — kao odjek “njen voljeni — svadbu slavi”. vski je vrlo sugestivno doneo lik Hilariona,

Orchestra leto / jesen ’99 a pas-de-deux u prvom ~inu odigrali su teatar, pod naslovom Na raskrš}u ka za obou i orkes- mlada i talanentovana Marija Josifo- 2000., s prepoznatljivom odrednicom tar) strukturira- vska, tehni~ki ~isto i s mladala~kim šar- MOT-a, kako ka`e umetni~ki direktor na je koreogr- mom, i D. Pandilovski, solidno, u grani- festivala g. Ljubiša Nikodinovski — “da se afska vizija lju- cama svojih igra~kih kvaliteta. bude aktivan i u središtu svetskih tea- bavi dvoje mla- Impozantnom figurom, strogo i dos- tarskih zbivanja, grade}i pri tome MOT- dih s dubrova~- tojanstveno, Iskra Šukarova bila je Kra- ovski duh — dru`iti se i sara|ivati u raz- kih }oškova i ljica vila u pratnji dveju vilisa koje su ig- meni eksperimenalno-istra`iva~kih re- uskih ulica, u ra~ko-tehni~ki i stilski iznijansirano inte- zultata van institucionalnih alterna- kojoj “ljubavna rpretirale Momirovska i Simeonova. tivnih ansambala”. U potrazi za pozo- hemija” projek- Ukupnom utisku doprineo je i uigran i rištem budu}nosti, u najve}oj meri do- tuje stanja sre}e vrlo izjedna~en ansambl u prvom, a na- minirala je upotreba tehnoloških dostig- i tuge, pripada- ro~ito njegov `enski deo u drugom ~inu. nu}a (kompjuter, video, laser), ali i teatar nja i ose}anje Belma ^e~o i Riad Ljutovi}, Dubrovaåki kantuni Izuzetno lepi kostimi, po ideji i nacrtu bez re~i, teatar simbola i znakova. definitivnog od- Aleksandra Nošpala, bili su u duhu Emilija D`ipunova laska voljene osobe. Belma ^e~o, Nik- epohe. Utisak bi bio još ve}i da je sceno- olina Petkovi}-Jalovi~i}, Samra Mlinar, graf Valentin Svetozarev uspeo da, kom- Mensud Vati} i Riad Ljutovi} mladi su poziciono i slikarski, o`ivi atmosferu sre- igra~i ovog projekta, za koji je scenu i dnjovekovlja bojom i svetlosnim efekti- Bosna i Hercegovina : kostim uradila Vanja Popovi}. ma, umesto projekcijom. Sarajevo M. J. Orkestar Opere MNT, pod dirigen- Kamerni teatar 55 tskom palicom Ilmara Lapinša — gosta iz 15. septembar 1999. godine Ukrajine, nadahnuto, s ~istom intonaci- jom i prigodnim tempima interpretirao Premijerom baleta Dubrova~ki kantu- je muziku Adolfa Adama. ni Ðele Jusi}a završeno je krajem sep- Na reprizi, koja je imala karakter pre- tembra 1999. godine sarajevsko Leto u mijere, zbog kompletno nove solisti~ke Kamernom. Na sceni Kamernog teatra postave, istakli su se Katarina Kiprovska 55 videli smo savremeni igra~ki komad u ulozi @izele, Goran Bo`inov je u pu- koreografkinje Edine Papo. Nekadašnja nom sjaju bio Albert. Marija Ki~evska i sarajevska balerina, posle pet godina Kire Pavlov nadahnuto i s lako}om odi- provedenih u Sankt Peterburgu, gde je grali su pas-de-deux u prvom ~inu, dok stekla najviše koreografsko i pedagoško je Nataša Nikolova, s lepom figurom i obrazovanje, i višegodišnjeg rada u Ru- igra~kim potencijalom, interpretirala muniji i Izraelu, danas je vode}e kore- Mirtu-kraljicu vila, a J. Krstevska i M. ografsko ime sarajevske baletske scene, Josifovska plasti~no, tehni~ki lepo i sig- na kojoj je zimus prikazala i svoj balet urno bile su vilise. Dom Bernarde Albe. I dok se pod krovom MNT, jednim ve- Rat je u~inio svoje, i igra~ki ansambl likim klasi~nim delom proslavljalo pola ovoga grada sveo se na petnaestak ime- veka Baleta, neko “drugo” Skoplje tako- na. Ipak, petoro igra~a Dubrova~kih ka- 56 |e je praznovalo. U Omladinskom kul- ntuna imaju zavidnu tehniku savremene turnom centru i na nekoliko pozornica u igre, dobru energiju i `elju da sve na- gradu odvijao se program XXIV in- doknade što su izgubili. Po libretu Gradimira Gojera i na Jusi- ternacionalnog festivala Mlad otvoren Belma ^e~o, Dubrovañki kantuni }eva dva koncerta (za gitaru i orkestar i

Slovenija : Ljubljana nakon toga ponovljen i u Mariboru. Na tom koncertu prikazana su ko- Jubilej Baleta reografska dostignu}a slovena~kih autora (minijature i odlomci iz ba- Slovenskog narodnog gledališ~a leta) na muziku s trake. Izabrana su dela Pie i Pina Mlakara (Ðavo na selu, tre}a slika), Vlaste Dedovi}a (Kain i Avelj), Majne Sevnik (Serenada), U martu 1999. godine Balet SNG u Ljubljani proslavio je osamdeset Metoda Jerasa (^udesni mandarin) i Ksenije Hribar (Skerco), Ike Otrina godina svog postojanja. Spiritus agens proslave bio je Henrik (Sablazan u dolini Šentflorijanskoj), Iva Kosija (Koncert za violinu i Nojbauer, predsednik Udru`enja baletskih umetnika Slovenije. orkestar), Henrika Nojbauera (Bolero) i Milka Šparembleka (Plesovi na Jubilarne sve~anosti zapo~ele su premijerom Uspavane lepotice, na teme Magnifikata). mati~noj sceni, a završile se Gala koncertom u Mariboru. Koreografs- Najbolja predstava prikazana u okviru jubileja svakako je bio Tango ka postava Uspavane lepotice P. I. ^ajkovskog (po Petipa), u izvo|enju Edvarda Kluga u izvedbi mariborskog Baleta. Uspeh na mariborskoj ljubljanskog Baleta, poverena je gostu D`eremiju Lesliju Spinksu i nje- premijeri, na sceni NHK u Zagrebu, te ovacije u Dubrovniku ovog leta, govoj engleskoj verziji, prilago|enoj mogu}nostima ljubljanskog odli~ne kritike, nagrada za koreografiju u Varni, opravdavaju ovo- “internacionalnog” baletskog ansambla, koji je nakon duge pauze po- godišnju nagradu Udru`enja baletskih umetnika Slovenije koja je do- novo stao na prste. Premijera tog baleta, koji obiluje solo varijacijama, deljena Edvardu Klugu i mariborskom baletskom ansamblu. duetima i ansambl plesovima, nije planirana u pravo vreme, jer se Dedovi}eva koreografska minijatura Kain i Avelj, nagra|ena 1984. ljubljanski Balet, pod novim opersko-baletskim vo|stvom, tek po~eo godine, na takmi~enju u Novom Sadu, ponovo je oduševila gledaoce. buditi iz dugogodišnjeg repertoarskog sna. Da bi omogu}io što ve}em Protagonisti Edvard Klug i Ser|io Moga, ~lanovi mariborskog Baleta, broju plesa~a da, posle dugogodišnje pauze, zaplešu “na prstima”, svojom plesnom i izra`ajnom snagom nadmašili su protagoniste iz Spinks je u tre}em ~inu dodao Pas de deux Pepeljuge i princa Šarmin- 1984. godine. U izvo|enju Nojbauerovog Bolera dogodilo se suprotno ga, te varijaciju Safira. Zbog bolesti solistkinje ljubljanskog Baleta Olge — protagonisti od pre skoro dve decenije još i danas su nenadmašni, Andrejevne, u predstavu je “usko~ila” goš}a Elena Pankova, solistkin- iako su sadašnji solisti bili u iskusnim rukama primabalerine Lidije ja minhenskog Dr`avnog Baleta, dobra tehni~arka, ali bez harizme Sotlar. primadone. Njen partner (silom prilika prvi plesa~ ljubljanskog Bal- Bila sam `alosna gledaju}i, ina~e predivnu, tre}u sliku baleta Ðavo eta) bio je Viktor Isai~ev koji je igrao bez tehnike i stila. na selu. Poveriti postavku osobi koja nije nikad okusila ~arobnu silu i Ljubljanski Balet izveo je tom prilikom i balet Kopelija na Monmartru koreografski genij Mlakarovih, moralo bi slu`iti kao opomena kod iz- Jurija Vamoša (muz. L. Delib), a Maribor~ani su ponovo oduševili lju- bora asistenata i repetitora — quod licet jovi, non licet bovi (ili — nije sve bljansku publiku svojom predstavom Tango u koreografiji Edvarda za svakoga).Breda Pretnar Kluga. Sve~anosti u Ljubljani završene su Gala koncertom, koji je Breda Pretnar

Orchestra leto / jesen ’99 Orchestra internet news Ure|uje: Ivana Milanovi}

Šta je to “ruski vatromet” i zašto svi, ali baš svi u Londonu idu u Sadler’s Wells da gledaju Irek Mukhamedov and Company? U pitanju su prelepa Altynai Asymuratova, primabalerina Kirov teatra i strastveni Irek Muhamedov u saradnji s Rolanom Petijem. Muzika — Ravelov Bolero... Zašto je Frederik Ešton, pred smrt 1988. godine, napisao pismo Dejvidu Bintliju u kome budu}nost britanskog baleta prepušta njemu u ruke? Najnovije kritike, intervjue i prikaze s britanskih baletskih scena, preuzete iz uglednih ~asopisa, na}i }ete na adresi ballet.co.uk/cgi/theviews_db_search/db_search.cgi?first_days_old=30 Povodom pedeset godina Njujork siti baleta izdata je knjiga Celebration in Photographs (102 strane, 118 fotografija). Cena: $10.00 Sve o Balanšinovoj tehnici (Alfred A. Knopf, 426 str.). Cena: $43.00 nycballet.com/nav_nycbwn.htm Repertoar Njujork siti baleta — naravno, apsolutna dominacija Balanšina. nycballet.com/nav_nycb.htm U novembru 1999. godine, Balet Pariske opere nudio je nešto raznovrsnije: Peti, Be`ar, Preljocaj, Mac Ek, gostuju NDT — Jir`i Kilijan... opera-de-paris.fr/fram-som.html Britanska baletska scena — repertoari, premijere... ballet.co.uk/listings/performance.cgi Šta, kada, gde — informacije iz celog sveta o baletskoj sceni, premijerama, festivalima, turnejama. Uvek za predstoje}i mesec, obuhvataju}i mnoge zemlje ... iz renomiranog nema~kog ~asopisa Ballet Tanz Aktuell ballet-tanz.de/en/main.html American Dance Festival ’99 (10. jun—23. jul). Ove godine na najve}em svetskom festivalu igre nagradu Samuel H. Scripps od $25.000 dobi- la je Pina Bauš. americandancefestival.org U Bruklinskoj muzi~koj akademiji hot predstava Danzón Pine Bauš. bam.org/asp/bam_frameset.asp Ako ste na sajtu trupe Elvina Ejlija ... Savet — pokušajte da zaobi|ete ponu|eni video clip. Posle 15 minuta ~ekanja rezultat je ... my oh my. alvinailey.org/ Dance Online prikazuje novu seriju Dance on the Web. Jennifer Lacey i Zeena Parkins... Clara Van Gool, re`iser iz Belgije, pravi filmsku verziju komada Enter Archilles od DV8. danceonline.com/feat/ 57 Kanadski nacionalni balet — Inspired by Gould — novi radovi D`ejmsa Kudelke i Dominique Dumais. Gostuju igra~i iz Ballet British Columbia, a u glavnoj ulozi je — Margie Gillis. national.ballet.ca Šoping vodi~ za špic patike. Koje su najbolje i zašto: Capezio Contempora, Capezio Aerial ili Bloch... geocities.com/venna/3008/pointe.html Ime: Amy Reusch. Zanimanje: dance videographer. Scensko osvetljenje i video kamera, kvalitet zvuka i niz drugih korisnih informacija o videografiji na adresi users.aol.com/eye4dance/home.htm Ballet 2000 — me|unarodni ~asopis za igru koji izlazi u trostrukoj ediciji: engleskoj, francuskoj i italijanskoj. Najve}a distribucija i najpresti`nija publikacija za igru u Evropi. ballet2000.com/ecco-e.htm U Edinburškom Festival Teatru — najavljivan kao doga|aj sezone — Najsre}niji dan u mom `ivotu, novi hit DV8 (12—13. novembar ’99). eft.co.uk/shows.html London je ~ekao ravno 66 godina na posetu Baleta San Francisko ... i do~ekao je. sfballet.org/new/index.html Škotski Balet. Piter Darel pozdravlja ponovno izvo|enje @izele prvi put od 1991. godine. Adam Kuper se vratio glavnoj ulozi u Darelovim Hofmanovim pri~ama. scottishballet.co.uk/News/news.htm Da se lakše sna|ete ... kliknite na Dance Online. dancemagazine.com/ Dance Europe — presti`ni ~asopis o igri (decembar/januar) je objavio bazu podataka evropskih plesnih kompanija: Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, ^eška, Finska, Estonija, Engleska, Francuska. Za broj u martu 2000. godine predvi|ena je i Jugoslavija. danceeurope.co.uk “I think, maybe, he izz Roshshun”, uzviknula je na jakom slovenskom akcentu omalena starija gospo|a. ABT (American Ballet Theatre) se mo`e pohvaliti da ima najboljeg ameri~kog klasi~nog igra~a u poslednjih 40 godina — Ethan Stiefel. dancemagazine.com/november.feature.html “Nisam ostavila Parisku operu zbog Nurejeva, ve} zbog administracije.” Sve o Sylvie Guillem. protis.univ-mrs.fr/~esouche/dance/Guill.html “Zamolio bih vas, drage kolege, da odredimo jedan dan kada biste odvojili bar mali deo prihoda od samo jedne predstave i poslali je na specijalni ra~un UNESCO-a za rekonstrukciju Boljšog teatra. Taj dan bi mogao biti 28. mart 2000. godine, kada je i ro|endan Boljšoj teatra” — Vladimir Vasiljev. ABN AMRO Bank Account: 40804810100005008603 INN 7700060008 BIC 044525217 30101810900000000217 bolshoi.ru/eng/work_press.html

Orchestra leto / jesen ’99 noveNOVE KNJIGE knjige OEKNJIGE NOVE

JOVANOVI], Milica Balet: Od igre do scenske umetnosti ZDRAVKOVA—D`eparoska, Sonja Milica Jovanovi}. — Beograd: Clio, 1999 (Beograd: AB štamparija). — Karakterni igri 359 str.: ilustr.; 20 cm. — (Biblioteka Ars scena) tira` 500. — Baletski ter- / Sonja Zdravkova—D`eparoska; mini: str. 308—320. —Str. 321—322: Pokret i re~ / Ivan Medenica. — (ilustracii Slobodan Zdravkov). Skopje: Magnat; 1998. —400 str.: Registri. — Bibliografija: str. 351—354. Balet — Istorija ID=73840908 ilustr.; 22 cm Tira` 500.

58

ÐURI^I], Aleksandra KECOJEVI], Ksenija Indeks operskih i baletskih libreta Klasi~an balet / priredila iprevela Aleksandra Ðuri~i}, (1. izd.). — Beograd: Paidea, — za II razred srednje Baletske škole 1999 (Beograd: Kolorgraf) —232 str.; ilustr.; 21 cm — (Biblioteka Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd 1999. (ilustracije Prizma)—Tira` 2000. — Bibliografija: str. 221—225. ISBN 86—7448— Dragana Jov~i}) —Beograd: štampa GP “Novi dani” —122 str.: 042 x 792.8.089.1 Opera — Libreti Balet — Libreti ID=78613260 ilustr.; 25 cm Tira` 1000. ISBN 86—17—07514—7

ŠUKULJEVI]—Markovi}, Ksenija Nina Kirsanova: primabalerina, koreograf i pedagog = Nina Kirsanova = Prima Ballerina, Choreographer and Ballet Teacher / Ksenija Šukuljevi}—Markovi}: (prevod sa engleskog Jelena Šukuljevi}—Gerreyn, sa ruskog Marina Petkovi}, sa fran- cuskog Mirjana Paunovi}, sa holandskog i španskog Nena Perovi}), Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 1999 ÐURI^I], Aleksandra (Sremska Kamenica: Grafoofset). — 167 str.: ilustr.; 26 cm Tira` Istorija igre 350. — Teatrografija: str. 137—155. — Rezjume: Nina Kirsanova, — za III i IV razred srednje baletske škole prima—balerina, koreograf i pedagog; Summary: Nina Kirsanova, Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. — Prima Ballerina, Choreographer and Teacher. — Registri. Beograd: štampa GP “Novi dani” —138 str.; ilustr.; 25 cm Kirsanova, Nina (1898—1989) ID=75668492 Tira` 1000. ISBN 86—17—06606—7 Orchestra leto/jesen ’99 info: iNFO J. Grigorovi~, E. Platel i N. Besmertnova

Berlin Nagrada Les Benois de la Danse dodeljena je u Staa- tsoper Elizabeti Platel (Pariska opera) za interpretaciju u baletu Silvija (kor. Nojmajer). Platel je ovu nagradu dobi- la i za `ivotno delo. Kao najbolji koreograf, nagra|en je Jir`i Kilijan za delo Out of the Kind. Solistkinja štutgarts- kog Baleta Sue Jin Kang dobila je ovu nagradu kao naj- bolja igra~ica u Dami s kamelijama (kor. Nojmajer), a naj- bolji igra~, po mišljenju `irija, kojim je predsedavao Juri D. Dragi~evi} i K. Kostjukov Grigorovi~, bio je solista baleta Boljšoj teatra (Moskva) Nikolaj ^iskaridze. Nagradu je dobio za ulogu u baletu Nikozija Rajmonda (kor. J. Grigorovi~, po M. Petipa). Beogradski koreograf Vladimir Logunov u~estvovao je na Drugom evropskom festivalu igre u Nikoziji (15. april — 17. Berlin maj 1999. godine), sa svojom predstavom Karmen, Alternativna umetnica Marina jedno~inim baletom na muziku Bize-Š~edrin. Naslovnu 59 Abramovi}, otvorila je 30. septem- ulogu igrala je Duška Dragi~evi}, primabalerina Baleta bra 1999. godine novi umetni~ki Narodnog pozorišta, dok je u ulozi Don Hozea bio prvak iNFO centar Kunst—Werke u Berlinu, iste ku}e Konstantin Kostjukov. Sudbinu je igrala Oksana (August strasse 91), svojom pre- @danova Petrou, Zunigu Stevan Had`i-Slavkovi}, Eska- dstavom—performansom Spirit milja Sergej Blonski. Hause—Luminosity. Skoro tri sata Iste ve~eri, pod zajedni~kim naslovom Contemporary Dance, umetnica je lebdela u vazduhu, predstavili su se koreografi Uri Ivgi s komadima Meringues i pokre}u}i se veoma sporo. Drums i Maro Gregoriou s delom Magnet 3. Preuzeto iz ~asopisa Ballet Tanz Aktuell International Venecija (br. 11) Venecijanski bijenale dobio je 1999. godine i svoj igra~ki seg- ment, na inicijativu Karolin Karlson. Za svoju akademiju Isola Drezden Danza (na ostrvu San Giorgio) odabrala je dvadesetpet Nakon uspešnih studija na Akademiji klasi~nog baleta igra~a. Jedna od prvih predstava te akademije, koja je otvo- “Princeza Grejs” u Monte Karlu, kod pedagoga Marike Be- rila Teatro Verde u Veneciji, bila je Parabola s gostima Patrick zobrazove, mlada balerina Tatjana Paunovi}, nekadašnja King i Johan Silverhut. u~enica beogradske baletske škole “Lujo Davi~o”, ang- a`ovana je ove sezone u Baletu Drezdenske Opere. Havana U leto 1999. godine, u Havani je otvoren prvi Muzej igre (Da- Helsinki nce Museum) u Latinskoj Americi. Smešten je neposredno uz Tokom sezone 2000/2001. Finski nacionalni balet gosto- zgradu kubanskog Nacionalnog baleta. Ostvarila se tako du- va}e u Parizu (Théâtre du Chatelêt) s predstavom @izela u gogodišnja `elja Pedra Simona, direktora kubanskog balet- redakciji Silvi Gilem, postavljenoj u Helsinkiju. skog ~asopisa, i Alisije Alonso, legendarne kubanske balerine. Njih dvoje su prvi Muzeju poklonili predmete iz svoje li~ne kolekcije u kojima su i neki rariteti (crte`i D`ona Nojmajera Kijev posve}eni A. Alonso), gravire, manuskripti, fotografije i kosti- Tre}i internacionalni konkurs Ser` Lifar odr`an je od 10. mi koji su pripadali Ani Pavlovoj, Antoniju Ruizu i Isidori do 17. oktobra 1999. godine u kijevskoj Operi (Ukrajina). Dankan. Zbog ekonomske situacije na Kubi, pri otvaranju @irijem je predsedavao Juri Grigorovi~, a na konkursu su Muzeja, zamoljeni su pojedinci i institucije iz celog sveta da u~estvovali igra~i od šesnaest do dvadesetosam godina ga donatorstvom pomognu. (solo i duet) i koreografi mla|i od ~etrdesetpet godina.

Orchestra leto / jesen ’99 Njujork Pariz U tragi~nom incidentu, koji se dogodio u njujorškom apart- Pariska opera je, u oktobru 1999. godine, organizovala veliku manu Isidore Dankan, u po`aru je stradalo više od 100.000 rasprodaju kostima i kostimskih detalja — koja je trajala tri predmeta iz zaostavštine ove velike umetnice. dana. Deset hiljada raznovrsnih komada i neophodnih detalja (tašnice, šeširi, rukavice, marame, monokli ), ura|eni su u periodu od 1927. godine do 1993. godine i to najve}im delom u radionicama Opere. Poti~u iz 120 operskih i baletskih pre- dstava. Cene jednog komada kretala se od 20 fr do 1000 fr. Na primer, šeširi su koštali 30 fr. Naslovna strana prvog broja prvog strana Naslovna Njujork Izdava~ka ku}a Lifestyle Ventures koja ve} dvadeset godina izdaje ~asopise posve}ene umetni~koj igri (Dance Spirit, Dance Teacher Stage Directions), objavila je da }e u februaru 2000. godine iza}i iz štampe prvi broj novog baletskog magazina pod imenom Pointe. ^asopis }e izlaziti kvartalno, u tira`u od 30.000 primeraka Ljubljana (po broju). ^itaocima }e biti dostupan uglavnom preko godi- Poznata kanadska igra~ka kompanija La La La Human Steps šnje pretplate. gostova}e u Cankarjevom domu 14. i 15. aprila 2000. godine 60 Direktor redakcije je Julie Davis, glavni urednik Robert s predstavom Sol (kor. Edouard Lock, muz. David Lang i Johnson, odgovorni urednik Caitlin Sims, a umetni~ki direk- Kevin Shields). tor Diana Leidel. Vilijam Forsajt (William Forsythe), po mišljenju mnogih, naj- bolji koreograf XX veka, gostova}e, tako|e, u Cankarjevom Stokholm domu 16. i 17. septembra 2000. godine sa svojom novom predstavom. Nagradu EMI za najbolji televizijski švedski film dobio je film- iNFO ovani balet švedske televizije Uspavana lepotica P. I. ^a- jkovskog, koreografa Maca Eka. Eku je ovo tre}a EMI nagra- da. Prve dve dobio je za filmovane balete Karmen i Dim.

Štutgart Vladimir Malahov i Marsija Hajde interpretirali su novu koreograf- sku verziju predstave Harold i Mod, autora @an Kristofa Blaviea.

Štutgart Nekadašnja u~enica beogradske baletske škole “Lujo Davi~o” Sandra Gnjatovi} (Gnjatov) pridru`ila se štut- garskom Baletu kao ~lan ansambla. Njena zemljakinja (~ak iz iste beogradske klase) Mina Skenderija anga`ovana je ove sezone kao sta`ista u istoj ku}i.

Pariz Nekadašnji u~enik beogradske baletske škole “Lujo Davi~o”, stu- dent Be`arove škole Rudra, a danas slobodan baletski umetnik koji `ivi i radi u Francuskoj, gde je anga`ovan u poznatim Ljubljana igra~kim kompanijama Evrope, Leo Muji}, u~estvuje u operi- baletu Les Indes galantes (kor. Blanca Li) koja se nalazi na reper- Krajem novembra 1999. godine u Cankarjevom domu gosto- toaru Pariske opere. Njegov anga`man u ovoj produkciji obuh- vao je Raimund Hoghe, dugogodišnji dramaturg Pine Bau- vata grupne i solo deonice. sch. Svoju prvu samostalnu predstavu u kojoj i sam nastu- pa, uradio je 1994. godine, naslovivši je Meinwärts. Nju je i

Orchestra leto / jesen ’99 prikazao u Cankarjevom domu. U predstavi svoj `ivot povezuje sa `ivotom Josepha Schmidta, slavnog jevrejskog tenora tridesetih godina, koga su proganjali nacisti. Predstava je rekvijem, i to ne samo za `rtve rata, ve} i za one koji su oboleli od side, iseljenike, begunce

Ljubljana Za baletske sladokusce Cankarjev dom svake godine pripre- mi nekoliko iznena|enja. Prošle godine (1999) Monika Kartin, koja vodi muzi~ki i baletski program, dovela je u Lju- bljanu Kulberg Balet iz Švedske s Macom Ekom i njegove dve predstave — @izela i Uspavana lepotica. Ljubljanska pu- blika videla je u Cankarjevom domu i balet Romeo i Julija An|elina Preljocaja.

Maribor Repertoar Baleta SNG za 1999/2000 Za ovu sezonu Balet SNG u Mariboru planira da izvede dve premijere. Prva je Spartak Arama Ha~aturijana u koreografi- ji i re`iji Linde Papvort (Linda Papworth) po Vaclavu Orli- kovskom. Scenografiju æe raditi Janez Rotman, a kostime Mirjana Koren. Kao drugu premijeru Balet planira da izvede Rekvijem Ðuzepe Verdija u koreografiji gr~kog koreografa Andonisa Foniadakisa koji }e biti reditelj, scenograf i kostimograf. Od repriznih dela na repertoaru, ove sezone, bi}e: Ples kadeta J. Štrausa, @izela A. Adama, Franèeska da Rimini P. I. ^ajkovskog, Karmen-Svita @. Bize-R. Šèedrin, Labudovo jezero P. I. ^ajkovskog i Tango.

Monako U Monaku }e se od 11—17. decembra 2000. godine, u Salle des Princes (Grimaldi Forum), a na inicijativu Filipa Braunšvajga (osniva~ Prix de Lausanne) odr`ati veliki svetski doga|aj — prva MONACO WORLD DANCE AWARDS. U multi-level sistemu `iri- ranja novinara i eksperata iz sveta igre, u šest etapa, uz u~eš}e 61 40 zemalja sveta (uklju~uju}i i Jugoslaviju), dodeli}e se šest na-

grada: najbolja igra~ica sveta, najbolji igra~, najbolja koreogra- iNFO fija, najbolji koreograf, najbolja kompanija i specijalna nagrada `irija. Nagrade se odnose na ostvarenja u 1999. godini. Najzna- ~ajniji organizacioni segmenti takmi~enja su Odbor novinara i Komitet eksperata. U Odboru novinara Jugoslaviju predstavljaju Branka Raki}, Jelena Šanti}, Milica Zajcev i Ivana Milovanovi}.

Monpelje Po zvani~nim statistikama, 32.000 gledalaca prisustvovalo je predstavama odr`anim u okviru festivala MONTEPELLIER DA- NCE 99. Beograd

Teatar pokreta Mimart, u godini svoga 15-godišnjeg jubileja, odr`ao je, naslovu, predstava nosi simbol koji je prikaz spoja dve energije — mater- krajem septembra 1999. godine, radionicu koju su poha|ali s velikim in- ijalne i magijske. Muziku, inspirisanu samom koreografijom, kompono- teresovanjem i one devojke i mladi}i kojima pozorište i umetni~ka igra vali su Vedran Vu~i} i Dejan Vu~kovi}. nisu zanimanje. Vo|eni iskusnom rukom koreore`isera i umetni~kog voditelja Mimarta Nele Antonovi}, ti mladi ljudi su veoma brzo usvojili ●●● osnovne premise rada neverbalnog teatra, koji podjednako od svojih Povodom Dana Narodnog pozorišta u Beogradu, 22. novembra 1999. izvo|a~a zahteva fizi~ki i psihi~ki anga`man. Rezultate rada u toj ra- godine, dodeljene su tradicionalne nagrade za umetni~ka ostvarenja. dionici polaznici su prikazali na sceni Kult teatra, ispoljavaju}i izuzetno Baletskom ansamblu Narodnog pozorišta (pored ostalih, dramskih i pozitivnu plesnu energiju koja je zra~ila iz svakog pokreta njihove operskih umetnika), dodeljena je ta nagrada za profesionalni doprinos, polusatne prezentacije. Neki od njih su pokazali izuzetan smisao za ovaj u dve premijere — “XX vek — Fokin i Ni`inski” i “Kraj XX veka ?” vid scenskog izra`avanja, te su postali ozbiljni kandidati za nove ~lanove Mimarta. ●●● ●●● U Beogradu se strani baletski ~asopisi mogu kupiti ili naru~iti u pro- U Centru za kulturnu dekontaminaciju, 8. novembra 1999. godine, davnici Inopres, u Ulici Nikole Spasi}a 3 (lok. 10), tel. 011/32-83-426. U prikazan je polu~asovni koreografski eksperiment dve mlade po~e- Inopresu se mo`e kupiti, pored ostalog, i dnevna, nedeljna i mese~na tnice,koreografkinje Aleksandre Dejanovi} i Aleksandre Bjelajac. U svom inostrana štampa..

Orchestra leto / jesen ’99 mailORCHESTRA MAIL ORCHESTRA MAIL ORCHESTRA

Redakciji åasopisa za umetniåku igru Orchestra i svima na koje se ovo odnosi

Poštovane koleginice i kolege, s velikom paænjom sam pratila nove premijere koje je nedavno izveo beogradski Balet kao svoj omaæ XX veku. Ne ulazeñi u analizu umetniåkih dometa prve veåeri koja je bila posveñena poåetku našeg stoleña (koreografije Mihaila Fokina i Vac- lava Niæinskog) i druge, na kojoj su izvedene postavke naših savreme- nih koreografa na kraju veka, Lidije Pilipenko i Vladimira Logunova 62 — morala sam se zapitati ima li naše stoleñe sredinu. Ona — kao da je ovom prilikom sasvim zaboravljena. Znam da ne moæemo na našoj sceni i u izvoðenju naših umetnika iz finansijskih razloga imati izvorne koreografije Balanšina, Beæara, Petia, Kilijana, Baušove, Majoa, Naða, Preljocaja i tolikih drugih koji su svojim koreografskim opusom obeleæili naš vek. Ali, zar nije moguñno vratiti na pozornicu neka od najznaåajnijih dela naših koreografa, Dimitrija Parliña i Vere Kostiñ, koji su sredinom veka, za našu, a i inostranu publiku, stvarali balete kojima bi trebalo da se ponosimo? Zar se nije moglo napraviti jedno njihovo baletsko veåe? Na primer — Åudesni mandarin (muzi- ka Bele Bartoka), u izvanrednoj postavci Dimitrija Parliña, koja je pre više od åetiri decenije zadivila Evropu, zatim, Etide koje bi Vera Kostiñ, kao smeo i originalni igraåki tercet mogla lako iz uspešne televizijske emisije pretoåiti u još uspešniju pozorišnu predstavu. Za tako što još nije kasno. Jer, 2000. godina je poslednja godina našeg stoleña, a sezona traje do kraja juna. Moj predlog nije molba nego zahtev u ime onih koji se señaju sjajnih koreografija Parliña i Kostiñeve, ali i zbog onih koji nisu imali priliku da u njima uæivaju, zbog svoje mladosti. Da li ñe oni koji o tome odluåuju i dalje ostati gluvi i nemi kada se pomenu naša dva velikana baletske umetnosti? Nadajmo se da ñe pod uticajem sredine i pri- tiskom argumenata uåiniti ono što se od njih oåekuje više od jedne decenije. Radeñi od prvog broja do danas u åasopisu Orchestra, smatram da bi sa njegovih stranica moralo iñi ozbiljno upozorenje da se ne smemo i ne moæemo, zarad novih generacija, olako odricati naših potvrðenih, istinskih, vrednosti u umetniåkoj igri.

Novembar, 1999. godine Milica Zajcev, Beograd baletski kritiåar

Orchestra leto / jesen ’99 señanjaSE]ANJA

Jelena-Hela Buriñ London, gde je nastavila školovanje na londonskoj plesnoj akademiji Rambert i londonskoj Contemporary Dance School. Bila je jedan od suosniva~a London Contemporary Dance Theatre. Diplomirala je na Victoria University u Jelena-Hela Buri} je ro|ena u Beogradu Man~esteru. Po povratku u Sloveniju (1984) osniva Plesni 1929. godine. Svoje prve korake na teatar Ljubljana, iz kojeg je izašla prva generacija profe- pozornici na~inila je u Rodinom sionalnih savremenih plesa~a i koreografa. Za svoj bogati pozorištu. Njeno ime se prvi put koreografski opus dobila je brojne nagrade od kojih treba pojavljuje na pozorišnom plakatu ista}i nagradu Prešernov sklad i @upan~i}evu nagradu za komada za decu Tri sestre i veliki vezir `ivotno delo. 3. aprila 1939. godine u kojem je dese- togodišnja Hela igrala u koreografiji Danice @ivanovi}. Od tada Hela igra u svim komadima koji su davani u tom ~uvenom de~jem pozorištu. Janja Vasiljeva Srednju baletsku školu “Lujo Davi~o” u Beogradu završila je U Menlo parku, pored San Franciska, školske 1948/49. godine u klasi profesora Milorada-Mileta umrla je u osamdesetosmoj godini Janja Jovanovi}a. Bila je ~lanica baletskog ansambla Narodnog Vasiljeva, primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu dvadeset pet godina i u~estvovala je u pozorišta u Beogradu. Po izbijanju baletskim predstavama na mati~noj sceni i u inostranstvu Oktobarske revolucije, emigrirala je s tokom takozvanog zlatnog doba beogradske Opere i Baleta. porodicom iz Kijeva u Beograd. S Kao stru~ni u~itelj predaje klasi~an balet i glumu u Srednjoj dvanaest godina, kao u~enica tre}e baletskoj školi “Lujo Davi~o” od školske godine 1955/56. godine Gluma~ko baletske škole u klasi Izvela je na baletsku pozornicu mlade baletske umetnike Jelene Poljakove, pojavila se 1923. od kojih se posebno isti~e solistkinja Ljiljana Hmela. I po godine na baletskoj sceni Narodnog pozorišta. Od tada, pa odlasku u penziju bila je vezana za školu i svoje u~enike. tokom dve decenije, bila je ~lanica ansambla, potom solistk- Umrla je s prole}a 1999. godine posle teške bolesti. inja, a zatim primabalerina. U svom opusu Janja Vasiljeva je imala sedamdeset pet uloga Birgit Kulberg i sola u pedeset baleta i tridesetsedam opera na beogradskoj (Birgit Cullberg) sceni. Od toga samo dvadeset glavnih uloga: Mirta, Svanilda, Carevna, Odeta i Odilija, Aurora, Fran~eska da Rimini, solo u 63 Smrt Birgit Kulberg zna~i gubitak Silfidama i još mnogo drugih. Posebno odana našem jedne od najoriginalnijih li~nosti iz nacionalnom baletskom repertoaru, sa svojim suprugom sveta igre, koja u svom igra~kom Anatolijem @ukovskim, putovala je po Jugoslaviji izu~avaju}i izrazu uspešno pro`ima klasi~nu i narodni melos i folklor. Napustila je Beograd 1942. godine savremenu igru, znala~ki ih i ada- zajedno sa @ukovskim. Pukovnik de Bazil je anga`uje 1948. ptiraju}i za nove medije. godine kao primabalerinu. Tri godine nakon toga odlazi u Ro|ena 1908. godine, studirala je u Stokholmu knji`evnost, San Francisko, gde otvara svoju baletsku školu, koju vodi kasniju inspiraciju svojih kreacija. Fascinirana Zelenim dvadeset pet godina. Ostala je duboko vezana za Beograd, stolom, odlu~uje da se u dvadesetsedmoj godini potpuno iako ga od tih ratnih godina nikada više nije posetila. posveti igri, a potom, ~etiri godine radi u Engleskoj s Kurtom Josom. Bila je supruga Andersa Eka, s kojim ima dva sina, Niklasa i Maca, poznatog svetskog koreografa. Formira 1946. godine Švedski igra~ki teatar, zatim 1949. Dragoljub Kaæiñ godine Balet “Kulberg” s Elzom Marijan Von Rozen, za koju je kreirala 1950. godine svoje remek-delo Gospo|ica Julija, Dragoljub Ka`i}, akademski slikar, balet uvršten u repertoar mnogih internacionalnih kom- osniva~ odseka za fotografiju i profe- panija. Postavila je balete: Medeja, Tri musketara, Romeo i sor fotografije na Fakultetu primenj- Julija, Odiseja, Eden, Morska dama. Prou~avala je odnos igre enih umetnosti u Beogradu, premi- i kamere, a za televiziju realizovala mnoge balete, me|u nuo je polovinom 1999. godine. Au- kojima i \avolju kraljicu, nagra|enu sa Prix Italia 1961. tor je mnogih knjiga iz oblasti foto- godine. grafske umetnosti, dobitnik brojnih nagrada za opremu knjiga na jugoslovenskim i me|una- rodnim sajmovima; autor je, u svetu zapa`ene, serije mara- ka. Jedan je od osniva~a Grafi~kog kolektiva. Opremio je Ksenija Hribar dve knjige iz oblasti igre: Prvih 70 godina Baleta Narodnog pozorišta i Balet od igre do scenske umetnosti. Sara|ivao je U šezdesetdrugoj godini `ivota, 16. novembra 1999. sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti u projektu foto- godine, posle teške bolesti, umrla je Ksenija Hribar, grafskih portreta naših akademika. Sa~uvao je od zabora- plesa~ica, koreograf, pedagog i osniva~ profesionalnog va mnogo portreta savremenih baletskih umetnika i s savremenog plesnog teatra u Sloveniji. Po završenoj sred- velikim zadovoljstvom poklanjao svoje autorstvo našem njoj baletskoj školi u Ljubljani, Ksenija Hribar otišla je u ~asopisu.

Orchestra leto / jesen 99 fitnes

ISTEZANJE NOGU Heléne Alexopoulos

64 STRE^ Deanna McBrearty

ZAGREVANJE Edvard Liang

ISTEZANJE (bok i torzo) Christopher Wheeldon

Orchestra leto/jesen ’99 ZAGREVANJE (ramena) Nikolaj Hübbe

65

ISTEZANJE (noge i stomak) Albert Evans STOMAK Teresa Reyers

zdava~ka ku}a Quill/William Morrow and Company, Peter Martins (autor, umetni~ki direktor NYCB) i Howard Kaplan (ko-autor, publicista) zaslu`ni su za objavljivanje knjige New York City Ballet i Workout (1997). U njoj igra~i kompanije otkrivaju tajnu svojih duga~kih i sna`nih miši}a svima koji `ele da imaju zdravo i skladno oblikovano telo. Taj revolucionarni fitnes metod bazira se na osnov- nim igra~kim elementima i postavkama tela preuzetih iz baletske metodologije, ali su oni veoma stru~no prilago|eni telesnim mogu}nostima obi~nih ljudi. Knjiga je, pre svega, namenjena njima, ali i profesionalnim sportistima kojima mo`e poslu`iti kao jedinstven atletski trening. Razvijanje i formiranje miši}a (za neke se i ne zna da postoje), oblikovanje struka i nogu, sman- jenje obima butina i bokova, ja~anje ruku i ramenog pojasa, pravilno postavljanje tela i postizan- je telesne elasti~nosti (koja se ~esto ~ini nedostupnom), po tom rekreativnom metodu nije nemogu}e. Preko tri stotine umetni~kim fotografija (Paul Kolnik i Richard Corman) vode, korak po korak, kroz jednu od najlepših i najjednostavnijih fitnes knjiga koje su ikada publikovane. I. M.

Baletska kompanija New York City Ballet jedna je od najboljih na svetu. Repertoar od sto baleta koje ta kompanija igra je potvrda njihovog izvanrednog baletskog obrazovanja. On zahteva od igra~a mnogo telesne snage i fizi~ke spremnosti. NYCB je kompanija koja se i po tome razlikuje od drugih. Njeni igra~i poseduju atletsku gra|u i snagu bodi bildera, ali su, u isto vreme, i gra- ciozni i elegantni. Ka`u da se na NYCB sceni mora igrati veoma brzo, ~esto kao itnes na trkalištu, pa se na hitrini pokreta u kompaniji svakodnevno insistira. Pra- vilnim izborom ve`bi u dnevnom treningu igra~a, dolazi se do virtuoznih inter- f pretacija.

Orchestra leto / jesen ’99 Baletske škole Škola Marije de Avile (Saragosa) Deca su misterija - kutija iznenaðenja

e} dugi niz godina, nijedno me|unarodno takmi~enje u klasi~nom baletu ne pro|e, a da se me|u prvoplasiranim igra~icama i igra~ima ne na|e neko ime iz Španije. Nesumnjivi “nerv” za igru Vljudi ro|enih na Iberijskom poluostrvu, oblikuje se i kultiviše u, o~igledno dobrim školama baleta. Saragosa ima jednu od najpoznatijih. Viktor Ulate, Trinidad Seviljano, Aran~a Argu- eljes, Ana Laguna — svi su se obrazovali u Baletskoj školi Marije de Avile u Sa- ragosi, rasadniku balet- skih zvezda ve} više od ~etrdeset godina. Disciplina i po`rtvova- nost `ivotni principi su ovde, kao i ne`nost koju prema svojim |acima po- kazuje Marija de Avila, jer Bra}a Martin (Ruben, Moizes, Raul i Samuel), s neugaslim `arom i in- u~enici {kole Marije de Avile stinktom otkriva i oblikuje talente u svojih osamde- sorka ka`e o njima? “Se}am se Trinidad Seviljano ili set godina. Aran~e Argueljes. Došle su u školu tako male da su Veliki profesionalci joj se ponekad sedale na pod i menjale sli~ice. No, igra ih je dive, a njeni mali u~enici je privla~ila. Trinidad poseduje izuzetan talenat, snagu i 66 obo`avaju. Svetle kose i eleganciju. Šarmantna je. Prosto op~injava kada igra, krhkog izgleda, kao da je ima posebnu magiju. Aran~a je tako|e veoma talen- izašla iz de~jeg sna, sig- tovana, s druk~ijim pristupom, ali savršenim rezul- urnom rukom i jasnim tatom. Ona je vrlo inteligentna, veoma `iva, veoma umom prenosi i zra~i mud- budna.” rost i strast. Iz njenog sitnog Viktor Ulate, “španski Nurejev”, po~eo je u ovoj tela izvire beste`inski krik i školi kao jedanaestogodišnjak, uz zdušno protivlj- bezgrani~ni let slobode, enje porodice. “Njegova majka bila je jedina koja ga ono što jeste igra. je razumela”, pri~a Marija de Avila. “Istina je da je Ro|ena je u Barseloni. jedino što mi majke `elimo, da nam deca budu U porodici niko nije bio sre}na. Viktor je igrao španske igre i flamenko, ali je umetnik. Otac, advokat, `eleo da igra i klasi~an balet. Odmah je bilo jasno umro je kada je bila mala. da je talentovan, sposoban, pun entuzijazma koji je U de~jim maštarijama ni- nu`an za taj tako te`ak posao. Zbog svoje je prestajala da govori pasioniranosti Viktor je veliki igra~, veliki majstor i sebi: “Kad porastem, bi}u koreograf. Bez entuzijazma i pasioniranosti u bale- balerina”. Jedna od tetaka tu nema napretka. Ponekad se dešava da u~enik je išla na ve`be u balet- koji je po~eo jako dobro napusti balet zbog sku školu i vodila malu nedostatka vokacije. Privu~e ga jedino šarm novog, Mariju sa sobom. Tako je radoznalost i kada ima zna~ajne sposobnosti nje- Marija de Avila s u~enicima devoj~ica po~ela da `ivi govo odustajanje je tu`no. Igra je posve}ivanje, svoj detinji san. ljubav; deci se pokazuje kako da upoznaju kroz igru S distance koju donose godine i iskustvo, Marija de svoje telo i svoj ritam. A deca su misterija, kutija Avila ka`e da nije imala posebne predispozicije. iznena|enja. Zadovoljstvo je videti ih kako rastu “Imala sam jedino `elju i intuiciju”. To je ono što se kao cvetovi koji se otvaraju.” nosi u sebi, ta misterija. Igra~ka karijera je trajala Marija de Avila u drevnoj Saragosi svakoga dana kratko. S dvadeset i osam godina se udala i napustila ponovo zapo~inje divnu avanturu prenošenja ljubavi scenu, ali ne i balet. Nastavila je da se bavi baletskom i u~enja samoodricanju koje balet podrazumeva. pedagogijom u Institutu za pozorište u Barseloni. Vlastiti baletski studio otvorila je u Saragosi, davne Priredila Bojana Bauer 1954. godine. Posle perioda napornog i predanog iz revije ABC — Madrid rada, iz te škole izlaze veliki talenti. Šta njihova profe-

Orchestra leto / jesen ’99 Akademija klasiånog baleta “Princeza Grejs” (Monte Karlo) Gvozdena disciplina

snovana na inicijativu princeze Grejs, pre dvadeset i ~etiri godine, ova akademija nastala je kao prirodni nas- tavak baletske škole, koja je pod upravom Marike Bezobrazove radila u Monte Karlu od 1952. godine. Znaju}i da baletska trupa, ukoliko ra~una na visoki umetni~ki kvalitet, mora da ima školu i pedagoge koji }e s u~enicima, budu}im igra~ima, raditi na usavršavanju i kreiranju posebnog stila, princeza Grejs je došla na ideju o osnivanjuO Akademije. Akademija radi pod okriljem humanitarne Fondacije “Princeza Grejs”, kao poseban segment delatnosti, ~iji je cilj da pru`i mogu}nost usavršavanja i vrhunskog umetni~kog izra`avanja talentovanim mladim umetnicima, bez obzira na rasu i pripadnost bilo kom delu sveta. Rukovo|enje Akademijom povereno je gospo|i Mariki Bezobrazovoj, koja je reputacijom izuzetnog baletskog umetnika, privr`enog naj~istijoj tradiciji klasi~nog baleta bila zalog da }e ideja i `elja princeze

Grejs u njoj imati najuspešnijeg tuma~a. Baletske škole Direktorka Akademije, gospo|a Marika Bezobrazova, poreklom je Ruskinja. Baletsku karijeru je po~ela s šes- naest godina u Baletu Monte Karla 1939. godine. Tokom sjajne igra~ke karijere imala je prilike da se sretne i radi s najpoznatijim imenima iz sveta igre kao što su Mihail Fokin (koji je bio njen u~itelj), @or` Balanšin, Moris Be`ar, i tako sve do Rudolfa Nurejeva, koji je pri prvom susretu s njom uzviknuo: “Šteta što ne mo`ete da do|ete u Balet Pariske opere!” Marika Bezobrazova 1952. godine zapo~inje novu etapu svog umetni~kog delovanja — osniva školu klasi~nog baleta u Monte Karlu i postaje njen prvi direktor i pedagog. Veliko iskustvo, bogata umetni~ka li~nost i neobi~an dar da svoje znanje prenese na druge, 67 u~inili su je nezamenljivim i cenjenim pedagogom, koji uz saradnju biranih stru~njaka rukovodi šesto- godišnjim studijama. Ovu Akademiju karakteriše, pre svega, interna- cionalizam, jer se tu školuju u~enici iz preko dvade- set nacija. Kako direktorka škole voli da ka`e, to daje dragocenu mogu}nost da se razli~ite kulture pro`mu i oplemene jedna drugu, i izraze kroz igru u najpoeti~nijem smislu. Zadatak školovanja je da pripremi mlade igra~e za uspešnu profesionalnu karijeru, kao ansambl igra~e Tatjana Paunovi}, Elijana Macoti (šef baleta) sa koji }e doprinositi sjaju svoje trupe, kao koreografe ili kolegama posle nastupa u Operi Monte Karla pedagoge. Tokom školovanja sti~e se multidisciplinarno obra- zovanje. Insistira se na maksimalnom razvijanju svih umetni~kih i drugih potencijala kako bi li~nost budu}eg umetnika bila kompletna. Zato program studija obuhvata ne samo klasi~an balet, ve} i karakterne igre, muziku, istoriju umetnosti, pedagogiju Sticanju scenskog iskustva tako|e se posve}uje velika pa`nja — svi u~enici u~estvuju u pripremama i izvo|enjima najpoznatijih klasi~nih baleta koji se prikazuju u Monte Karlu. Diplomiranim studentima Akademije klasi~nog baleta “Princeza Grejs” otvorena su vrata velikih baletskih ku}a ili trupa, pa tako zvezda Baleta u Berlinu (Kristin Kamilo), Be`arovog baleta u Lozani (Sijan Stok), Australijskog bale- ta (Tieri Gviderdon) i mnogi drugi širom sveta, potvr|uju visok renome koji s razlogom, ta škola u`iva u svetu klasi~ne igre. Direktorka Akademije, gospo|a Marika Bezobrazova i šef baleta Eliana Macoti ovako su organizovale program obaveznih studija: klasi~an balet, pas de deux, varijacije iz klasi~nog repertoara, karakterne igre, d`ez, savremeni ples, ritmi~ke igre, muzika, istorija umetnosti, pedagogija. Ne sme se prenebregnuti ni gvozdena disciplina na kojoj gospo|a Bezobrazova insistira: “ tako se posti`e ume}e vladanja sopstvenim telom, jer se njime mo`e izraziti najtananija svetlost duše koja kroz igru blista svojim misteriozn- im sjajem “ Me|u diplomcima Akademije klasi~nog baleta “Princeza Grejs” 1998. godine bila je i nekadašnja u~enica baletske škole “Lujo Davi~o” Tatjana Paunovi}. Teodora Suji}

Orchestra leto / jesen ’99 RÉSUMÉ

La page de couverture d’Orchestra bre” de D. Chostakovitch). “The Cage”, La page 20 informe sur la fondation de (no.14/15) présente les étoiles du Ballet ballet - chorédrame, est l’histoire d’êtres l’Association des Théâtres indépendants du Théâtre national de Belgrade, Milica malheureux confinés dans un asile à qui de Belgrade, sous le nom indicatif de Bijelic et Kostantin Tešea, dans les rôles l’amour apporte la liberté. “L’averse “Comment subsister?”. Cette association principaux des “Sylphides” (chor. M. d’automne” parle des rapports entre la est constituée par “Ister teatar”, “Dah Fokine), tandis que le verso présente une mère, le fils, la fille et la belle-fille et de teatar”, “Plavo pozorište”, “Omen teatar” des scènes du ballet “The Cage” (der- leur différent amour envers un même et “Erg status” (la compagnie de danse de nière première du Ballet de Belgrade) homme. Pour le ballet “Images”, le Boris Cakširan). avec les solistes Milica Bezmarevic, Igor chorégraphe a trouvé son personnage Les pages 21 et 22 donnent un apperçu Karakaš et les danseurs. dans la littérature – Natacha Rostova du des premières intreprétées sur deux Ce numéro d’Orchestra s’ouvre (p.4) roman “La guerre et la paix” de L. scènes au concept différent. Le TEATAR sur un texte évoquant la mémoire de Tolstoï. Ce ballet parle également des T (l’unique théâtre de Belgrade cultivant Nina Vasilievna Kirsanova, à l’occasion émotions complexes de l’héroïne. le genre music-hall) a présenté en pre- du dixième année de sa mort. Cherchant Le 3ème Festival international de mière “ La Poupée de la page de couver- refuge après la Révolution d’octobre, miniatures chorégraphiques, organisé par ture”, premier music-hall serbe sur la Kirsanova arrive à Belgrade en 1923 via l’Association des danseurs de ballet de la musique rock de Bora Djordjevic. Varsovie et Lavov. Avec des intervals Serbie, a eu lieu à la fin d’octobre sur la La scène du Théâtre national serbe de plus ou moins longs, elle réalise sur la petite scène “Raša Plaovic” du Théâtre Novi Sad (cultivant surtout les pièces scène du Théâtre national, une carrière national. Ce festival, traditionellement classiques) a vu deux ballets en première artistique complexe comme primaballer- tenu au mois de mai, a dû être retardé à – “Sopeniana” de M. Fokine marquant le ine, chorégraphe, maître de ballet et péd- cause de l’agression des pays de NATO. 150ème anniversaire de la mort de F. agogue. Sa carrière internationale s’est La critique Mirjana Zdravkovic en fait Chopin et “Le bal des cadets” qui a mar- déroulée sur les scènes d’Europe avec les une présentation aux p.10-11. En main- qué cent années de la mort de Johan compagnies connues à travers le monde tenant un caractère international (invités Strauss. Ces deux premières ont ouvert la (l’Opéra Russe, la compagnie d’Ana de la Slovénie), ce concours a confirmé cinquantième saison du Ballet du Théâtre Pavlova, l’Opéra de Monte Carlo). que parmi les jeunes danseurs yougo- national serbe de Novi Sad. Dans la rubrique “Hier, aujourd’hui, slaves il existait un grand potentiel pour La rubrique “Festivals” aux pages 23- demain”, (p.5-9) Milica Jovanovic, cri- la danse et la chorégraphie moderne. 29 donne une ample place à la présenta- tique de ballet depuis de nombreuses La rubrique “En exclusivité” (p.12-14) tion du NOUVEAU FESTIVAL INTER- années et publiciste, nous offre une rapporte une interview avec Milko NATIONAL DE DANSE DE PARIS, qui analyse critique des premières qui se sont Sparemblek, le chorégraphe croate le a eu lieu à Paris sur la scène du Théâtre tenues entre deux numéros d’Orchestra plus connu (auteur M. Zajcev). Dans cet Champs-Elysée du 21 septembre au 8 68 sur les scènes de danse de Belgrade et de entretien très intéressant Sparemblek octobre 1999. Par tradition, trois com- Novi Sad. A mentionner “Orphée aux comme homme universel du théâtre nous pagnies de danses y ont participé, notam- enfers” (chor. Krunislav Simic, compila- parle en long et en large de ses chorégra- ment AMERICAN BALLET THEATRE tion musicale de Boda Markovic) sur la phies (ballets, opéras, TV). Faisant des de New York, le BALLET DE LA scène Madlenianum, “XXème siècle, parallèles historiques, il commente le COMUNIDAD DE MADRID et le BAL- Fokine et Nijinsky” et “XXème siè- moment actuel de la danse dans le LET NATIONAL DE MARSEILLE. cle…?”, toutes les deux sur la scène du monde, analyse le travail des chorégra- La rubrique “Notre interview”, sous le Théâtre national de Belgrade. “Orphée phes célèbres ainsi que le rapport entre la titre “La Divine transparence”, rapporte aux enfers”, inspirée par la poésie de danse classique et la danse moderne, l’entretien avec Dominique Khalfouni, Branko Miljkovic, est une œuvre intégra- explique les techniques de la danse et grande danseuse du Ballet de Marseille et le, de style de danse moderne. La pièce donne une analyse critique de l’école de muse de Roland Petit (p.30-32). parle de l’attitude du poète envers la vie ballet croate et du Ballet du Théâtre na- Notre collaboratrice Isidora Stanišic a et la mort et la chorégraphie émouvante tional croate. suivi le plus grand festival de danse mod- mène le spectateur à la réflexion. Dans la rubrique “ Les invités du erne en Europe IM PULS TANZ qui s’est Le Ballet de Belgrade a interpreté les Ballet de Belgrade” (p.15) le couple de tenu à Vienne du 15 juin au 15 août 1999. chorégraphies de M. Fokine et V. Nijin- danseurs russes, Tatjana Tchernobrov- Le directeur artistique du festival était sky qui ont fortement marqué le XXème kina et Dmitri Zababurin, est présenté par Ismeil Ivo. Comme d’habitude, le festi- siècle. La critique analyse la réussite de une grande photo. Ces danseurs étoiles val était suivi du programme DANCE la reconstruction des ballets “Les Syl- du théâtre “Stanislavski” de Moscou sont WEB qui a offert la possibilité à cinquante phides”, “Spectre de la Rose”, “L’après- de grands amis du Ballet du Théâtre jeunes danseurs et chorégraphes venant de midi d’un Faune” et “Les danses polo- national de Belgrade. 33 pays de voir 22 pièces de chorégraphes vetsiennes”. Le ballet “XXème siè- Un danseur et pédagogue, homme les plus célèbres et de participer aux cle…?” est composé de pièces modernes remarquable et intéressant a travaillé leçons et ateliers de danses tenus par des “The Cage” et “Images” du chorégraphe pendant des mois avec les danseurs du professionels éminents, dans le cadre d’un L. Pilipenko, ainsi que de “L’averse d’au- Ballet de Belgrade, exerçant sur eux une programme éducatif unique. Le rapport tomne” du chorégraphe V. Logunov. La influence professionelle importante. Il s’y trouve aux pages 33-34, dans la musique choisie par les deux choré- s’appelle Andrew Greenwood et vient de rubrique “La scène alternative”. graphes était également inspirative (par- Londres. Dans un entretien chaleureux, il Le 33ème BITEF (Belgrade Inter- tie de la Symphonie no.2 “Resurrection” parle sincèrement et d’une façon directe national Theatre Festival) a eu lieu fin de G. Mahler, “La nuit illuminée” de A. de sa vie professionelle et privée (p.16- d’octobre à Belgrade. Un des participants Schönberg et la “Symphonie de cham- 18). était ODIN THEATRE du Danemark

Orchestra leto / jesen ’99 mené par Eugenio Barba, le metteur en proche des scènes de danses, grâce à nos La rubrique “Mémoires” (p.63) est con- scène célèbre. MYTHOS était une des correspondants à travers le monde et aux sacrée aux danseurs décédés et à tous pièces interpretées à cette occasion. Un collègues travaillant dans des revues ceux qui ont dans leur profession servi la des rôles remarquables était tenu par Ro- semblables. A partir de ce numéro, grâce danse. berta Careri, actrice, chanteuse, danseuse à INTERNET NEWS (p.57), nous intro- Une nouveauté aux pages 64-65. La et membre de la compagnie depuis 25 duisons Orchestra dans le système d’in- rubrique FITNESS présente le livre ans. Le personnage très intéressant de formations électroniques. NEW YORK CITY BALLET WORK- cette artiste universelle se révèle sous Les six nouveaux livres parus entre OUT sorti en 1997 comme projet com- une forme de confession artistique (p. deux numéros d’Orchestra, consacrés au mun de Peter Martins, directeur artis- 35-36). monde de la danse sont présentés à la tique de NYCB, Howard Kaplan publi- La rédaction d’Orchestra était présente page 58. La rubrique INFO (p.59-61) ciste et co-auteur et les danseurs de à la première mondiale des “Veilleurs” rapporte en bref les actualités de notre NYCB. Le livre apporte une méthode de du chorégraphe Jozef Nadj, à Paris au pays et du monde. fitness révolutionnaire destinée, pas Théâtre de la Ville. Les photos émou- La rubrique ORCHESTRA MAIL seulement aux danseurs professionels vantes de cette pièce parlent par elles- (p.62) est réservée pour vos lettres. Cette mais aussi à tous ceux qui souhaitent même du talent ingénieux du choré- fois-çi nous avons cédé la place à Milica avoir un corps sain et harmonieux. Cette graphe Jozef Nadj et sont suivies de Zajcev, critique. Elle s’adresse à nos méthode peut également servir d’en- brèves informations (p.37-39). lecteurs et à l’establichment dans le traînement athlétique universel. Le livre La page 40 présente le répertoire du monde de la danse afin de les rappeler, au est illustré par plus de 300 photos de Paul Ballet du Théâtre de la Ville (Paris) pour moment de faire le bilan chorégraphique Kolnik et Richard Corman. la saison 1999/2000. millénaire, l’œuvre des chorégraphes La revue se termine par la rubrique Avec un retard considérable, bien que Dimitrije Parlic et Vera Kostic qui ont “Les écoles de danse” (p.66-67), où nous justifié, nous présentons aux pages 41-45 laissé une empreinte ineffaçable sur la rapprochons aux lecteurs le travail de un rapport détaillé du Concours interna- scène de danse yougoslave. Elle pose la deux établissements – L’Ecole de ballet tional de danse pour les jeunes danseurs question à ceux qui décident du répertoire de Maria de Avilla de Saragosse PRIX DE LAUSANNE 1999. s’il peuvent encore ignorer le souhait des (Espagne) et l’Académie du ballet clas- La rubrique “Ce que le monde danse” professionels et du public de faire revenir sique “Princesse Grace” de Monte Carle. (p.46-56) vous informe sur les actualités les chorégraphies de ces grands artistes dans le monde de la danse et vous rap- sur la scène du Théâtre national. Traduit par Svetlana Bogdanovic

SUMMARY

On the cover of this double issue of Or- The End of XX Century...? (XX vek...?). tionships. Autumn Downpour depicts the chestra 14/15 are the principal dancers of Inspired by poetry and life of the poet relationships between mother, son, daugh- 69 the Belgrade National Theatre Milica Bi- Branko Miljkoviæ (1934-1961), Orpheus ter and sister-in-law, interpreting different jeliæ and Konstantin Tešea in Les Sylphides in Underworld is an integrated work of ways of love for the same man. (ch. Fokine), while on the back cover is the contemporary dance. The theme is the rep- At the end of October 1999 at the cham- scene from the last National Theatre pre- resentation of poet’s relation towards life ber theatre “Raša Plaoviæ”, (Belgrade miere, The Cage, with Milica Bezmareviæ, and death, while the choreography is con- National Theatre) was held the Third Igor Karakaš and corps de ballet. ceived to emotionally affect the audience, International Festival of Choreographic We open on p. 4 with a tribute to Nina simultaneously inviting reflection. Miniatures organized by the Association of Vasilyevna Kirsanova (1898-1989), who The Belgrade ballet staged choreogra- the Ballet Artists of Serbia. Festival had to died ten years ago. Having to leave Russia phies of Fokine and Nijinsky, whose work be postponed - it was always held in May - after the October Revolution, Kirsanova had made a radical imprint on the XX cen- because of the NATO bombing of Yugosla- came to Belgrade in 1923 via Warsaw and tury, therefore Ms Jovanoviæ analysed the via. Critic Mirjana Zdravkoviæ concluded Lvov. Since then, although interrupted by degree of successful reconstruction of Les in her review (pp. 10-11) that the partici- longer or shorter breaks, she had created Sylphides, Spectre de la Rose, L’Après- pants in this year’s competition have on the Belgrade National Theatre scene a midi d’un Faune and Dances Polovetsi- shown great potential for contemporary complex and relevant opus as prima balle- ennes. Second premiere, The End of XX dance and choreography. Thanks to the rina, choreographer, chef de ballet and century...?, is comprised of three contem- dancers and choreographers from Slove- pedagogue. Kirsanova had also achieved porary ballets, The Cage (Kavez) and nia, the festival has retained its internation- international career in other ballet compa- Images (Slike) choreographed by L. Pili- al character. nies and European theatres (Opera Russe, penko, and Autumn Downpour (Jesenji In the column “Exclusive” (pp. 12-14) The Company of Anna Pavlova, Opera de pljusak) by choreographer V. Logunov. Milica Zajcev interviewed the well known, Monte Carlo). Their choice of music was inspired: parts outstanding Croatian choreographer Milko In the column “Yesterday, today, tomor- of Mahler’s Symphony No. 2, Schönberg’s Šparemblek. This versatile man of the the- row” (pp. 5-9) the renown critic Milica Jo- Verklärte Nacht and Chamber Symphony atre in an interesting long talk expounded vanoviæ analyses the Novi Sad and Bel- by Shostakovich. The Cage is actually a on his many sided opus (ballet, opera, TV). grade premieres: Orpheus in Underworld choreo drama about unfortunate people Drawing historical parallels Šparemblek (Orfej u podzemlju, ch. Krunislav Simiæ, liberated by love, thus overcoming the comments on the present state of world music the collage created by Boda Ma- confinement of a mental hospital. The sub- dance, evaluates the work of international rkoviæ) at the Madlenijanum, and two at ject of Images is the character of Natasha choreographers, analyses the relationship National Theatre: XX century - Fokine and Rostova, heroine of Tolstoy’s War and of classical and modern dance, explains Nijinsky (XX vek, Fokin i Nji inski) and Peace, and her complex emotional rela- various techniques, critically comments on

Orchestra leto / jesen ’99 the dancing school in Croatia and ballet of mances, Mythos, was the impressive creative Croatioan National Theatre. “resume” of Roberta Careri, actress, singer “The Guests of Belgrade Ballet” (p. 15) and dancer who has been with this theatre for are Russian ballet pair Tatiana Chernobrov- 25 years. In the form of an artistic confession khina and Dimitri Zababurin, principal she revealed her universal acting personality dancers of the Moscow theatre Stanislavsky, (pp. 35-36). the true friends of Belgrade ballet, beloved The editors of Orchestra saw the world by our audience. premiere of Les Veilleurs by choreographer Andrew Greenwood, London, an extraor- Jozef Nadj at Théâtre da la Ville, Paris. The dinary man, dancer and pedagogue, worked moving photographs of this performance for several months with dancers of the once more confirm the ingenious talent of Belgrade ballet, bestowing the indelible pro- this author (pp. 37-39). fessional mark on the whole company. In an On p. 40 is the dancing programme for the open and warm conversation he frankly dis- 1999/2000 season of Paris Théâtre de la cusses his professional and private life (pp. Ville. 16-18). With a considerable delay, an excusable On p. 20 is the information about the con- outcome of the circumstances beyond our stituting of the Association of the control, on pp. 41-45 is the detailed report on Independent Belgrade Theatres, appropriate- the international competition of young ly titled “How to Survive?” This Association dancers Prix de Lausanne 1999. was formed by the Ister Theatre, Dah Thanks to our correspondents and col- Theatre, Blue Theatre (Plavo pozorište), leagues from other related magazines, “The Omen Theatre and Erg Status (the dance World Dances” (pp. 46-56) is full of extended company of Boris Èakširan). information. Also, on p. 57 is introduced a On pp. 21-22 are reviewed three premieres. new column, “Internet News”, thus broaden- At Teatar T, only Belgrade theatre which pro- ing the survey of the international dance duces musicals, was staged The Cover Page scene. Doll (Lutka sa naslovne strane) based on the Since our last issue in Yugoslavia were songs by Bora Ðorðeviæ, rock musician and published six books with dance as their main band leader. The Serbian National Theatre, subject (p.58). Novi Sad, opened its fiftieth ballet season In “Info” (pp. 59-61) are the shorter items with Chopinianne by Fokine and Ball of the about world events. Cadets on music by Johann Strauss, respec- In “Orchestra Mail” (p. 62) are the letters of tively marking 150 years of Chopin’s death our readers. On the same page Milica Zajcev and 100 years since Strauss’. addresses the public and ballet establishment, 70 “The Festivals” (pp. 23-29) reports in an asking all those who are summing up this cen- extensive text on Nouveau Festival Interna- tury’s choreographic achievements to bring tional de Dance de Paris, held at the Théâtre back to life the most important pages of the de Champs-Elysée, September 21 - October Yugoslav ballet, rich opuses of Dimitrije 8, 1999. Traditionally, three companies par- Parliæ and Vera Kostiæ. The answer is expect- ticipated at this event: American Ballet ed from those who are to decide on these mat- Theatre, New York, Ballet de la Comunidad ters: will they remain silent to the please of de Madrid and Ballet National de Marseille. our audience and experts, or finally return on “Our Interview” (pp. 30-32), is with the Belgrade National Theatre scene works of “Transparent Goddess” Dominique Khal- these artists... founi, great star of the Marseille Ballet and “Remembrance” (p. 63) is dedicated to ba- muse of Roland Petit. llet artists and all the people connected with Our correspondent Isidora Stanišiæ partic- dance world who are no longer with us. ipated at the great European Festival of In “Fitness” (pp. 64-65) we are reviewing Contemporary Dance Im Puls Tanz, held in the book New York City Ballet Workout Vienna, June 15 - August 15, 1999, under the (1997), created by Peter Martins, artistic di- artistic directorship of Ismeil Ivo. Part of the rector of NYCB, and coauthored by Howard festival was, as usual, the programme Dance Kaplan and NYCB soloists and dancers. This Web, during which fifty young dancers and elaborate work presents the revolutionary fit- choreographers from 33 countries saw 22 ness method which can be applied by every- performances of eminent world choreogra- one - not just professional dancers - who phers and participated in an unique educative wants healthy and harmoniously formed agenda comprised of classes and dance body. NYCB method can also be a part of an workshops supervised by the renown dance athletic training. The book is illustrated with experts. Report about this event is on pp. 33- more that 300 photographs made by Paul 34. Kolnik and Richard Corman. At the end of October 1999 in Belgrade “Ballet Schools” (pp. 66-67) present two was held Belgrade International Theatre institutions: the school of Maria de Avila, Festival, BITEF 33. Among the participants Saragossa (Spain) and Academy of Classical was Odin Theatre, Danemark, lead by the Ballet “Princess Grace”, Monte Carlo. director Eugenio Barba. One of their perfor- Translated by Vukica Djilas

Orchestra leto / jesen ’99 Repertoar od 100 baleta kojim je New York City Ballet proslavio jubilej LETO ’99

50 godina od osnivanja ALLEGRO BRILLANTE Tschaikovsky/Balanchine ANDANTINO ZIMA ‘98/’99 DANCES AT A GATHERING MONUMENTUM PRO GESUALDO Tschaikovsky/Robbins Chopin/Robbins Stravinsky/Balanchine ASH AFTERNOON OF A FAUN DIVERTIMENTO NO. 15 MOVEMENTS FOR PIANO AND Torke/Martins Debussy/Robbins Mozart/Balanchine ORCHESTRA AURORA’S WEDDING AGON DUO CONCERTANT Stravinsky/Balanchine BARBER VIOLIN CONCERTO Stravinsky/Balanchine Stravinsky/Balanchine THE NUTCRACKER, GEORGE BAL- Barber/Martins ANCIENT AIRS AND DANCES EPISODES ANCHINE’S THE CAGE Respighi/Tanner Webern/Balanchine Balanchine Stravinsky/Robbins ANTIQUE EPIGRAPHS FANFARE OPUS 19/”THE DREAMER” CALCIUM LIGHT NIGHT Debussy/Robbins Britten/Robbins Prokofiev/Robbins Ives/Martin APOLLO THE FOUR SEASONS RELIQUARY THE CHAIRMAN DANCES Adams/Martins Stravinsky/Balanchine Verdi/Robbins Wuorinen/Martins CIRCUS POLKA BALLO DELLA REGINA THE FOUR TEMPERAMENTS RIVER OF LIGHT Stravinsky/Robbins Verdi/Balanchine Hindemith/Balanchine Wuorinen/Martins DANSES CONCERTANTES BEETHOVEN ROMANCE GLAZOUNOV PAS DE DEUX ROMEO AND JULIET Stravinsky/Balanchine Beethoven/Martins Glazounov/Woetzel Prokofiev/Lavery DIAMONDS BOURNONVILLE THE GOLDEBERG VARIATIONS SONATINE Tschaikovsky/Balanchine DIVERTISSEMENTS Bach/Robbins Ravel/Balanchine DUO CONCERTANT Helsted, Lumbye, Paulli/Bournonville HERMAN SCHMERMAN STABAT MATER Stravinsky/Balanchine BHRAMS-SCHOENBERG Willems/Forsythe Pergolesi/Martins FANCY FREE QUARTET IN G MAJOR STRAVINSKY VIOLIN CONCERTO Bernstein/Robbins Brahms (orchestrated by Ravel/Robbins Stravinsky/Balanchine FEARFUL SYMMETRIES Schoenberg)/Balanchine IRISH FANTASY SYMPHONIC DANCES Adams/Martins BRANDENBURG Saint-Saens/J. d’Amboise Rachmaninoff/Martins FIREBIRD Bach/Robbins JEWELS SYMPHONY IN C Stravinsky/Balanchine and Robbins BUGAKU EMERALDS Bizet/Balanchine GLASS PIECES Mayuzumi/Balanchine Faurij/Balanchine SYMPHONY IN THREE MOVE- Glass/Robbins CHACONNE RUBIES MENTS I’M OLD FASHIONED Gluck/Balanchine Stravinsky/Balanchine Stravinsky/Balanchine Gould (based on theme by Jerome CHIAROSCURO DIAMONDS 2 AND 3 PART INVENTIONS Kern)/Robbins Geminiani (after Corelli) Tschaikovsky/Balanchine Bach/Robbins INTERPLAY /Taylor-Corbett LA VALSE UNION JACK Gould/Robbins THE CONCERT Ravel/Balanchine Kay/Balanchine IVES, SONGS Chopin/Robbins LE TOMBEAU DE COUPERIN VALSE FANTAISIE Ives/Robbins CONCERTI ARMONICI Ravel/Balanchine Glinka/Balanchine IVESIANA Music attributed to van LES GENTIL HOMMES VARIATIONS ON A NURSERY Ives/Balanchine Wassanaer/Martins Handel/Martins SONG JAZZ (SIX SYNCOPATED CONCERTO BAROCCO LES NOCES Dohnanyi/Tanner MOVEMENTS) Bach/Balanchine Stravinsky/Robbins VIENNA WALTZES Marsalis/Martins CORTEGE HONGROIS LIEBESLIEDER WALZER Lehar, J. Strauss, R. JEU DE CARTES Glazounov/Balanchine Brahms/Balanchine Strauss/Balanchine Stravinsky/Martins LES NOCES Stravinsky/Robbins A MIDSUMMER NIGHT’S DREAM Mendelssohn/Balanchine MONUMENTUM PRO GESUALDO Stravinsky/Balanchine MOVEMENTS FOR PIANO AND ORCHESTRA Stravinsky/Balanchine MOZARTIANA Tschaikovsky/Balanchine NORWEGIAN MOODS Stravinsky/ L. Christensen ORPHEUS Stravinsky/Balanchine RED ANGELS Einhorn/Dove RIVER OF LIGHT Wuorinen/Martins SCHERZO A LA RUSSE Stravinsky/Balanchine SERENADE Tschaikovsky/Balanchine SONATAS AND INTERLUDES Cage/Tanner STARS AND STRIPES Sousa (adapted and orchestrated by Kay)/Balanchine STRAVINSKY VIOLIN CONCERTO Stravinsky/Balanchine SUITE FROM L’HISTOIRE DU SOLDAT SYMPHONY IN THREE MOVEMENTS Stravinsky/Balanchine TARANTELLA Gottschalk/Balanchine THEME AND VARIATIONS TSCHAIKOVSKY PAS DE DEUX Tschaikovsky/Balanchine TSCHAIKOVSKY PIANO CONCERTO NO. 2 Tschaikovsky/Balanchine TSCHAIKOVSKY SUITE NO. 3 Tschaikovsky/Balanchine THE UNANSWERED QUESTION Ives/Feld THE WALTZ PROJECT Various Composers/Martins WEST SIDE STORY SUITE Bernstein, Sondheim/Robbins WESTERN SYMPHONY Kay/Balanchine WHO CARES? Gershwin (orchestrated by Kay)/Balanchine cyanmagentayelow- cyanmagentayelow- Orchestra14/15 åasopisåasopis zaza umetniåku igruigru M. Kne`evi}

MilicaMilica Bezmarevi},Bezmarevi}, IgorIgor Karaka{Karaka{ ii ansambl,ansambl, Kavez,Kavez, kor.kor. L.L. Pilipenko,Pilipenko, NarodnoNarodno pozori{te,pozori{te, BeogradBeograd

NouveauNouveau FestivalFestival InternationalInternational dede DanseDanse dede ParisParis ’99.’99. PrixPrix dede LausanneLausanne ’99.’99. Ekskluzivno:Ekskluzivno: MilkoMilko [paremblek[paremblek INTERVJU: E. Grinvud, D. Kalfuni, R. Kareri

Orchestra Orchestra leto / jesen ‘99 INTERVJU: E. Grinvud, D. Kalfuni, R. Kareri

cyanmagentayelow- cyanmagentayelow-