cyanmagentayelow- cyanmagentayelow- Orchestra14/15 åasopisåasopis zaza umetniåku igruigru M. Kne`evi} MilicaMilica Bezmarevi},Bezmarevi}, IgorIgor Karaka{Karaka{ ii ansambl,ansambl, Kavez,Kavez, kor.kor. L.L. Pilipenko,Pilipenko, NarodnoNarodno pozori{te,pozori{te, BeogradBeograd NouveauNouveau FestivalFestival InternationalInternational dede DanseDanse dede ParisParis ’99.’99. PrixPrix dede LausanneLausanne ’99.’99. Ekskluzivno:Ekskluzivno: MilkoMilko [paremblek[paremblek INTERVJU: E. Grinvud, D. Kalfuni, R. Kareri Orchestra Orchestra leto / jesen ‘99 INTERVJU: E. Grinvud, D. Kalfuni, R. Kareri cyanmagentayelow- cyanmagentayelow- oslednja godina dvadesetog veka, u raznim ljudskim delatnostima, celog sveta, Pzna~i neku vrstu rezimea. Bele`e se najzna~ajniji doga|aji, analizira se i vred- Uvodnik nuje, odre|uje se istorijska ravan, oslu{kuje se, i kao da se sada bolje ~uju, poruke pro{lih dana, a najradoznaliji i najhrabriji pone{to i predvi|aju. Sve je odjednom postalo va`no, a imena ljudi, koji su pozitivnim i naprednim delovanjem zadu`ili dvadeseti vek, najva`nija. Zapisuju se, u ime trajnog se}anja, i oni koje bi odlaze}i vek, najradije zaboravio. Milenijumska groznica potresa svet. Kao da je planeta postala velika robna ku}a sa popisom robe pre dolaska novog vlasnika ili igru inspekcije. Podrhtava i baletski establi{ment. Najzna~ajnije baletske kompanije najavljuju velike poslovne i umetni~ke poteze. Njihovo ostvarenje uslovljava akutni nedostatak novca, a novac je neophodno redovno i mudro investirati u igra~ku umetnost. Baletska takmi~enje (Lozana, Njujork, Varna, Pariz) u znaku su 2000. godine i dolaze}eg veka. Nova formula tih konkursa podrazumeva, prvenstveno, brigu o psi- umetniåku hofizi~kom zdravlju budu}ih umetnika, a odgovornost baletskih pedagoga podi`e se na najvi{i nivo. Nove igra~ke (zbunjuju}e) tehnike, kreiraju novi, mladi koreografi. Vrata novog milenijuma su ve} od{krinuli. Novi konkursi, koji se vi{e ne mogu nazivati me|unarodnim, ve} planetarnim (Monaco Dance Award), tradicionalni sistem balet- skih takmi~enja uvode u virtuelni Internet , svet elektronskih informacija i komu- nikacija bez limita. Svuda se traga za novim, mladim baletskim zvezdama, a njihovi åasopis za igra~ki prethodnici ne pomi{ljaju na predaju. Zreli baletski igra~i igraju (kao nikada), dokazuju}i, po ko zna koji put, nesagledive mogu}nosti ljudskog tela. dvadesetom veku ro|ena je jugoslovenska baletska umetnost. Na{i umetnici, Uu dugom nizu godina, izveli su, uglavnom, na sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu, kapitalna dela klasi~nog baletskog opusa. Bilo je to zlatno doba na{e umetni~ke igre u kome se dogodio i zna~ajan prodor u Evropu. A zatim je usledio tihi, (siguran) sunovrat. Baletske {kole prestale su da obrazuju budu}e umetnike onako kako su to do tada ~inile. Zapostavljena je tradicija. Najzna~ajnija dela na{e baletske umetnosti jednostavno su nestala sa doma}e scene. Izgubljen je kontakt i korak s evropskim 14/15 igra~kim tokovima. Broj odigranih predstava u sezoni ne zadovoljava ni neopho- dan minimum, a broj diplomiranih u~enika baletskih {kola nesrazmerno je veliki. ako mnogima situacija izgleda beznade`na, pa`ljivo oko i iskreni po{tovalac Iumetni~ke igre uo~ava ZRNO NADE podmla|en i razigran `enski ansambl Baleta SNP iz Novog Sada, zatim, mu{ki igra~i Teatra T, koji su, u predstavi Lutka s 2 naslovne strane, o`iveli davno izgubljeni mu{ki senzibilitet izvo|enja na na{oj Orchestra sceni, svestrano obrazovane, igra~e-koreografe Bojanu Mladenovi}, Isidoru Stani{i}, Daliju A}in, Danicu Arapovi}, Aleksandra Ili}a i \or|a Makarevi}a, ~ija sve`a i savremena koreografska re{enja deluju kao melem na ranu, Festival kore- ografskih minijatura, na{u jedinu igra~ku manifestaciju, koju nipo{to ne smemo izgubiti, jer se samo u dane odr`avanja tog Festivala ose}amo kao jedinstvena baletska porodica okupljena oko zajedni~kog cilja, nezavisni teatri (Mimart, Dah), hrabri, ni~im sputani i uvek spremi na eksperiment, beogradski Balet, koji je umet- ni~ki upe~atljivim izvedbama predstava Jesenji pljusak i Kavez, pobedio oko{talost, profesionalno i energi~no pokazao da ume, zna i ho}e da igra druga~ije. Odgovorni za budu}nost jugoslovenskog baleta dobro neka otvore o~i. Biseri koji vire iz pra{ine, nikako im ne smeju proma}i. Mladost neka se ne predaje i neka ne ide sa ovih prostora. Oni koji su oti{li, neka se vrate. Prazne stranice novog mileni- juma i budu}e istorije na{e umetni~ke igre ispisa}e samo oni. Izazovno, zar ne? S po{tovanjem S. Mihi} D. Dragi~evi} i M. Dragi~evi}, Jesenji pljusak, kor. V. Logunov NASLOVNA STRANA: Milica Bijeli} i Konstantin Te{ea, Silfide, kor. M. Fokin, real. K. Obradovi} Orchestra leto / jesen 99 Narodno pozori{te, Beograd CENA 80 DINARA Godinja pretplata (~etiri broja): 300,00 din/za inostranstvo 40 DEM + PTT tro{kovi Prodajna mesta: Narodno pozorite (biletarnica); Knji`are: Aleksandar Beli}; Stubovi kulture; Nolit; Nau~na knjiga; Nau~no delo; Srpska knji`evna zadruga; Narodna knjiga, Sadræaj: Kultura BIGZ; Proex bookshop; Prosvetine knji`are; Plato; Ta~ka; Ju~e, danas, sutra - M. Jovanovi} . .str. 5-9 Cepter; STR Sirmium; Dragani} Zemun; Baletski studio Orchestra. Festival koreografskih minijatura 99 - M. Zdravkovi} . .str. 10 Knji`ara Solaris Novi Sad, Prosveta Ni. Ekskluzivno - Milko paremblek - M. Zajcev . .str. 12 Redakcija: Sa~uvani intervju - Endrju Grinvud - I. Milovanovi} . .str. 16 Ivana Milovanovi}, Asocijacija nezavisnih teatara - M. Zajcev . .str. 20 osniva~ i direktor Doma}e premijere - Srpsko narodno pozorite - K. Dinjaki Marija Jankovi}, glavni i odgovorni urednik Teatar T - J. Sredi} . .str. 21-22 Branka Raki}, Festivali - Pariz 99 - M. Jankovi}, I. Milovanovi} . .str. 23-29 stru~ni savetnik i kriti~ar ~asopisa Na intervju - Dominik Kalfuni - M. Jankovi} . .str. 30-32 Ksenija Dinjaki, baletski pedagog Alternativna scena - Dance Web - I. Stanii} . .str. 33 Mr Vesna Kr~mar, teatrolog Na intervju - 33. BITEF, Roberta Kareri - M. Kati}-erban . .str. 35 Minja Kati}-erban, novinar-saradnik Radovan Kupres, novinar-saradnik Svetske premijere - Jozef Na| - M. Jankovi} . .str. 37 Ivana Milanovi}, Internet news (urednik) Théâtre de la Vile (Repertoar 99/2000) . .str. 40 Lektor: Vesna Kr~mar Baletski konkursi - Lozana 99 - M. Jankovi}, I. Milovanovi} . .str. 41-45 Sekretarica redakcije: Svetlana Jo~i} ta igra svet . .str. 46-56 Prodaja i marketing: Jadranka Rastovi} Internet news - I. Milanovi} . .str. 57 Stalni saradnici: Nove knjige . .str. 58 Dobrila Doen, Info . .str. 59-61 Vinja Ðor|evi}, Aleksandra Ðuri~i}, Orchestra mail . .str. 62 Milica Jovanovi}, Se}anja . .str. 63 Nade`da Mosusova, Anika Radoevi}, NYCB Workout . .str. 64 Isidora Stanii}, Baletske kole - T. Suji}, B. Bauer . .str. 66 Teodora Suji}, Jelena anti}, Rezime (engleski i francuski) . .str. 68-70 Jelena Sredi} Ksenija ukuljevi}-Markovi}, Milica Zajcev, 3 Mirjana Zdravkovi}, Rea @ivkovi} i fotografi Mi{a Mustapi} i Sr|an Mihi}... Dopisnici iz inostranstva: Xenia Rakic (Njujork) Judith Otten (Njujork) Jekaterina Belova (Moskva) Zoja Boji} (Sidnej) Gordana Koprivica (Pariz) Breda Pretnar (Ljubljana) Emilija D`ipunova (Skoplje) Adresa redakcije: ]irila i Metodija 2a/III, Beograd, Tel. 00381 11 403-443 (posle 17h); Fax: 00381 11 311-66-49, e-mail: [email protected] @iro-ra~un: 40811-620-6-16-303-51-5334538 Beobanka Devizni ra~un: 70806-1245976172 CHASE MANHATTAN BANK AG, FRANKFURT/M, FR GERMANY SWIFT: CHASDEFX (na ime Ivana Milovanovi}) PrePress: Lamberto Cecchetti TGdesign, Beograd, [afarikova 3, Tel. 3229 250 Dizajn: Nenad Ba}anovi} Kompjuterski unos i slog: Jadranka Rastovi} i Dejan Vuceli} tampa: Grafonin, Francuska 3, Beograd, tel. 625-984 Redakcija se zahvaljuje Muzeju pozorine umetnosti Srbije. Rukopisi se ne vra}aju. ISSN 0354-7922 Régis Obadia i Joëlle Bouvier, Vertée Orchestra leto / jesen 99 Deset godina od smrti Nine Kirsanove Veliåanstveni stvaralaåki opus N. Kirsanova, Æizela, 1926. godina o~etkom februara 1999. godine godine navrilo se de- va je kod nas postavila koreografije baleta: Ohridska legenda (I set godina od smrti velike baletske umetnice Nine Kir- ~in), Vila lutaka, Ljubav ~arobnica, Tajna piramide, ~ovek i kob i Psanove (18981989). Nina Vasiljevna, Ruskinja, dola je dr. Pod njenim rukovodstvom balet Narodnog pozorita gosto- u Beograd 1923. godine i postala jedna od najzna~ajnijih ba- vao je prvi put u inostranstvu, 1933. godine. Osim u Beogradu, letskih umetnica Narodnog pozorita u Beogradu. Stvarala je stvarala je u pozoritima u Rijeci, Sarajevu i najvie u Skoplju. na toj sceni u periodu od 1923. do 1951. godine, s izvesnim Internacionalnu baletsku karijeru ostvarila je izme|u 1926. 4 du`im ili kra}im prekidima. Ostvarila je kompleksno i vredno i 1940. godine, kao primabalerina, a zatim kao koreograf i ef umetni~ko delo, iskazuju}i se kao primabalerina, koreograf, ef baleta, u poznatim svetskim baletskim trupama i u evropskim baleta i baletski pedagog. pozoritima: Ruska opera, Trupa Ane Pavlove, Opera Monte Stvaralatvo Kirsanove trajalo je veoma dugo, blizu pet de- Karlo, Litvanska opera, Rumunska opera, Bugarska opera. cenija. Po~elo je u Moskvi 1917. godine, a zavrilo se u Beogra- Gostovala je i samostalno irom sveta, od 19261946. godine, du, tek nekoliko godina pre njenog `ivotnog kraja. Ro|ena je ~ak i u poznim ezdesetim godinama (Gr~ka). 21. jula 1898. godine, u porodici Vasilija i Zinaide Vaner, u Karijeru baletskog pedagoga po~ela je u Beogradu 1939. Moskvi, gde je zavrila Baletsku kolu Lidije Nelidove, a zatim godine, bave}i se njome skoro trideset godina. Imala je svoj Moskovsko teatraljno u~ili~e. Ime Kirsanova uzela je kao svoje privatni Baletski studio, vodila je baletski studio u Narodnom umetni~ko ime i njime se slu`ila do kraja `ivota. Karijeru balet- pozoritu i bila jedan od osniva~a i profesora Dr`avne Srednje ske igra~ice po~ela je u Moskvi, igraju}i sve do 1921. godine, baletske kole, otvorene u Beogradu 1947. godine. Iz njenih kada je iz Rusije emigrirala zauvek. klasa izlazilo je mnogo igra~a, solista, prvih solista od kojih su Put od Moskve, iz koje je krenula u izbeglitvo, posle Ok- pojedini napravili veliku karijeru u zemlji i inostranstvu.