ZAVETINE Plus Ultra

ZAVETINE Plus ultra

5 ⎯ 6

______

PESMA ISTO^NIKU

Na isto~nik, na izvor nijedna reka se ne vra}a do u vidu oblaka. Na isto~nik, na izvor nijedan put se ne vra}a do u vidu ~e`we. O, pute i reko, obla~e i ~e`wo, {ta }u biti kada se budem vratio na isto~nik, na izvor? Bi}u li ~e`wa onda? Bi}u li oblak?

Lu}ijan BLAGA (1895 - 1961) Preveo sa rumunskog Ratomir Markovi}

^ITAOCU

Od Vaskrsenija objavqiva}e se dvonedeqne ili mese~ne sveske pod zajedni~kim naslovom ZAVETINE, sve do Petrovog posta. Sveske su nastavak "Godi{waka" Zavetina (izlazio do 1997. godine). Sveske po~iwu da izlaze u najgorim izdava~kim i drugim okolnostima, bez nov~ane pomo}i ma kog mecene (investitora). Dve stvari }e imati ovde najpovla{}eniji prostor : Nova mitologija, kwièvnost istinita. Kwièvnost koja se ne moè falsifikovati. Koja ima samo dva ciqa : Istinu i Lepotu. Istinu koja nije ni{ta drugo do istina, koja je ba{ zato ( Haksli je to znao) - antiprirodna, apstrakcija, na wu ni{ta ne li~i {to je iz pravog sveta. Priroda zra~i lepotom. "U prirodi se veoma mnogo stvari stranih stvari me{a sa bitnom istinom. To je razlog {to umetnost tako ponese ~oveka - to {to se ona ne mo~e falsifikovati i daleko je od nesu{tastvenosti pravog ìvota." Koliko u dana{wim ~asopisima ima stvari koje su u direktnoj vezi sa bitnom istinom? Lepotom? Magla, pra{ina, dim, strugotina, lutke... Ne{to mnogo gore od bazara i kupleraja. Prava orgija kwièvnih naduvanih balona, koji i ne slute koliko je uzbudqivija najobi~nija pornografija!... Kulise, kulise, kulise!Srpska kwièvnost ve} decenijama tavori u kulisama, iza kulisa, u blizini kulisa. Ona dolazi u {iwelu anahronizama, nalik na veliko Potemkinovo selo, u ~ijoj izgradwi i podizawu u~estvuje ve}ina ~asopisa...Eh, koliko je onih koji prave te ~asopise i onih koji sara|uju u wima, koji su se toliko literarizovali, zamislili sebe kao heroje ~itavog niza dela koje su sami zamislili : i {ta? Najpogre{niji i naopak na~in suprostavqawa svetu, ~ak i samom sebi. Jer zadatak ìvog ~oveka i ìvog ~asopisa, naravno, nije da apstrahuje sebe, nego da ìvi! Sve je u senci trgovine, politike i donekle religije - najprqavijih stvari... Neizrecivo je {ta se sve objavquje kao umetnost! Ve~ni i neprolazni poziv umetnosti je da daje sve ~isto. Svi ~asopisi kao da su mrtvi, ili na izdisaju, barem oni koje ~itamo posledwih desetak, dvadesetak, pa i pedesetak godina. Ako jo{ neki i izlaze, to je s mene pa na u{tap, i tamo vi{e ne sara|uju ìvi qudi, nego mrtvi, aveti. Pa kad je ve} tako, gospodo, ima li smisla kupovati i ~itati takve stvari? (Ne umem da razgovaram sa mrtvim, osim, ponekad, u snu... Ako ve} treba da ~itam mrtve ili ugu{ene ~asopise, onda radije , povremeno, HH VEK.) Poznavao sam ne jednog urednika ~asopisa, i mnoge pisce, i svi su {tampali svoje i rukopise prijateqa, uglavnom o tu|em ruvu ili kruvu...Nikada nisu {tampali neprijateqe, kako ovde rado nazivaju nezavisne duhove, slobodne strelce i qude druk~ijeg mi{qewa i senzibiliteta. Treba li àliti zbog toga? Mrtvi su ~asopisi, mrtav je kwièvni ìvot, mrtva je literatura. Mrtvi su kriti~ari i kritika. Sve je mrtvosano. Mnogi pisci su se pomirili sa tim, lepo umrli, nestali ko no}ni duhovi. I{~ezli su bez traga i glasa i oni urednici koji su umeli da okupe stotinak saradnika. Zato vi{e nema ìvih ~asopisa. Niko nema ni petqe, a niti moè da odre{i kesu da bi poplo~ao put prema kwièvnoj slavi nezahvalnika. Bastion oficijelne literature i kritike uspavquje. Ponikao u blizinama vlasti, on se uvek razmnoàvao vankwièvnim "oplo|avawima" : Psudohijerarhijama, pseudokanonizacijama, pseudoantologijama Naravno da bi bilo dobro da postoji neki, makar jedan ìv ~asopis u kojem bi jedan, dva ili deset pisaca mogli da se sretnu sa wihovim eventualnim ~itaocima. I ~itaoci su po~eli da isparavaju... Svi su zaboravili gde je po~iwalo sve, pa i slava. âsopisi su bili ponekada divni susreti, i kad su prestali da to budu, kad je nestalo radosti i nade, i ~asopisi su polako nestali... Svi su zaboravili sve, pa i na Dostojevskog i wegovog GRA\ANINA, ili na Rozanova i ~asopis koji je sam izdavao, ure|ivao i ispuwavao svojim tekstovima (Apokalipsa na{eg vremena)... Ja nisam. I danas, po ko zna koji put, prelistavam Pi{~eve dnevnike Dostojevskog i bele{ke Rozanova. "(...) Nema sumwe da je duboka osnova svega {to se sada zbiva u tome, {to su se u celom evropskom, pa tako i u ruskom ~ove~anstvu stvorile kolosalne provalije u ranijem hri{}anstvu; i u te provalije ru{i se sve : prestoli, klase, staleì, rad, bogatstva. Svi su uzdrmani. Svi propadaju, sve propada. Ali, sve se to stropo{tava u prazninu du{e, li{ene drevne sadrìne..." Tako pi{e Rozanov, krajem 1918. godine. Osamdeset i ne{to godina kasnije jo{ uvek se koprcamo u "kolosalnim provalijama". Sve je oti{lo dovraga, "prese~eno", propalo. Javqamo se iz ambisa ("kolosalnih provalija"), nadaju}i se da }e na{ glas dopreti do retkih i mo`da sli~nih - qudi punih du{a, ispuwenih drevnom sadrìnom. Ogla{avamo se iz provalije pune "qudi koji u stvari ne znaju {ta èle re}i, ali koji imaju jaku potrebu da pi{u. [ta se doga|a? Pi{e se ono {to prolazi, ono {to ne ko{ta ni{ta i {to nema nikakve teìne. Ali se ovi prethodni izrazi zamewuju ja~im re~ima, mewaju se, usavr{avaju. Sva snaga se koristi u tim zamewivawima : pewe se do neobi~nih "lepota"..." Tako je Pol Valeri opisao Kwièvnost. Insistiraju}i da "sistem" "zamewivawa" "bude organizovan"... "Moral" ovog tvorca ( on se nije pozabavio time " da izgradi jedan "), dopu{ta ~iwewe svakog zla "koje èlimo, pod izri~itim uslovom da smo ga jasno èleli i predvideli kao zlo, uop{te se ne {tede}i od saznawa, po{to bri`qivo si|emo u svoju li~nost, u svoje verovatne posledice, u dobro koje èlimo da izvu~emo odatle - i smatrati kao apsolutno zabrawenu svaku pukotinu za kajawe, sve ono {to bi u~inilo da pobqujem svoju pro{lost i {to bi uprqalo dana{wi dan - sutradadan. îni {to god èli{ ukoliko moè{ da podnese{ neograni~eno. Svet vredi tek u svojim krajnostima i traje tek zahvaquju}i sredstvima. On vredi tek kroz ultra i traje kroz umerenosti. Pokaì u jednoj re~enici wen blesak, wen odgovor, weno ni{tavilo, wene temeqe..." Sveske prizivaju prave pisce i slobode; one }e da izlaze kao male kwige. Bez potpore, investitora i sponzora. Mogu u wima da sara|uju svi oni ~ije su misli izvanredno bistre i kojima zabava nije jedina namera. Od devet do sto devet godina...

______

PERPIWANSKA STANICA

Vodi~ za (nepo)kolebqive i radoznale duhom

I Zalazak, zlato, Pek

Predve~e, u dokolici, u ko~ijama se izvozio do ravnice, koju naziva prastarom, jedan kineski pesnik . . Zalazak Sunca ~inio mu se prelep, ali mu je sumrak preblizu! Pre ravno hiqadu godina... Ne{to sli~no ose}am skoro svakog predve~erja, odlaze}i izvan sela u {etwu, do Obrenove Straàre, pru`nog prelaza, ponekad do Glavi~ice. Idemo pe{ke, polako, moj mla|i sin i ja. Treba nam desetak minuta do obala Peka. Ne idemo vi{e do mostova na Peku, boje}i se da mogu biti mete nevidqivih bombardera NATO alijanse, ve} do ~aira na{ih pradedova s ovu stranu reke, gde jo{ stoji pod }eramidom sala{ sa oborom, kraj koga su divqe tre{we, ~ije su se grane skoro spustile do zemqe, pa se mogu brati leè}i u travi. Poqa su pusta, ba{te, livade, bregovi; ne prolaze vi{e vozovi pe~kom dolinom. Vrlo retko prolaze i automobili...Sve mnogo podse}a na dane mog ranog detiwstva, iako ni{ta vi{e nije isto... Televizija Beograd je bombardovana; sru{eni su mnogi televizijski predajnici. Nema ni elektri~ne struje. Iz Beograda sam se evakuisao sa decom i nisam poneo tranzistor, ni baterije. Umesto radio i televizijskih informativnih emisija, gledam uìvo sve...Ponekad, predve~e, sedim za svojim radnim stolom u sobi u kojoj sam se rodio pre ravno ~etrdeset i devet godina, i gledam kroz otvorena vrata, ispod verande, kako se Sunce spu{ta sve niè prema Mustapi}skim bregovima...Zalazak Sunca je prelep, ali mu je i pojava satelita na nebu i prodornog zvuka sirena {to ozna~avaju po~etak vazdu{nih napada preblizu! Do{li smo ovamo pre nego {to su procvetale kajsije i tulipani, a ve} ima i zrelih tre{awa. Ponekad, subotom i nedeqom, kad doputuje moj mla|i brat, idemo na pecawe. Pecamo na starim mestima, na kojima smo nekada davno pecali, ona su sada deo nepregledne seoske pra{ume; ~esto mi se ~ini da zmija {i{ti iza mojih le|a, u gustoj travi i jo{ gu{}em `buwu, a pa`wu mi odvla~i i sneg koji neprestano veje sa grana bagremova nagnutih nad reku, ili gukawe golubova griva{a na visokim topolama preko Peka. Nekad se gukawe golubova griva{a moglo ~uti najbliè tek na desetak kilometara iznad sela u brdima, tamo gde su nekada bile ba~ije, u Dubokom Potoku, gde ima starih xinovskih {upqih vrba. Gledaju}i pra{ume oko Peka pomislim : mora da su ovi krajevi izgledali ovako pre hiqadu godina... Op{tina Ku~evo (1987) imala je 28. 266 stanovnika, ili 2,8% mawe stanovni{tva nego 1971. godine. Negativna migraciona kretawa i opadawe prirodnog prira{taja razlog su smawivawa stanovni{tva. Kod seoskog ìvqa porodice sa jednim detetom ~esta su pojava. Prose~na gustina naseqenosti je vrlo mala - 39 stanovnika po kvadratnom kilometru.U etni~kom pogledu dana{we stanovni{tvo Op{tine ~ine Vlasi i Srbi, i Cigani. Vekovi zajedni~kog ìvota u~inili su da, i pored elemenata karakteristi~nih za jedne, me|u wima postoji mnogo toga zajedni~kog u obi~ajima, verovawima, zanimawima - tradicionalnoj kulturi. Pored Ku~eva, koje je na veoma lepom mestu i ima oko desetak hiqada stanovnika, ve}a mesta u op{tini su Neresnica (4744), Voluja ( 3131) i Rabrovo (2220). Broj doma}instava je 7 204, {to je u odnosu na 1971. godinu mawe za 3,7 %. Broj lica na privremenom radu u inostranstvu je 3 488, a to je u odnosu na ukupan broj stanovni{tva op{tine preko 12 %. Mi{qenovac - moje rodno mesto - koje je sedamdesetih godina pro{log veka bilo sedi{te velikog sreza, nema, trenutno, ni oko hiqadu stanovnika (oko stotinu ku}a je uga{eno posle Drugog svetskog rata). Mi{qenovac koji je pre ~etrdesetk godina imao u svom ataru tri velike ba~ije i na stotina sala{a na kojima se ìvelo i privre|ivalo, danas ima samo dva sala{a u Dubokom Potoku, na kojima qudi ìve, nijednu ba~iju. Me|utim, u susednom selu, Qe{nici, preko Peka, na samo dva kilometra, jo{ su se odràle ba~ije i ima sala{a na kojima se ìvi...Op{tina Ku~evo ima 21 mesnu zajednicu; nadmorska visona podru~ja op{tine u svom isto~nom delu dostiè mestimi~nu visinu od 1000 m, ali su sva naseqa na nadmorskoj visini do 400 m. Sredwa godi{wa temperatura vazduha kre}e se od 11 C u najniìm do 6 C u najvi{im delovima podru~ja. Kroz teritoriju Op{tine prolazi put i èlezni~ka pruga Beograd - Zaje~ar. Vekovima je ovaj kraj bio izolovan od sredi{ta Srbije, uprkos svojim prirodnim i rudnim bogatstvima, ~udesnim rudnicima tradiocionalne kulture - sve do kraja ~etrdesetih godina HH veka, dok nije izgra|ena pruga Poàrevac - Ku~evo. Ovo mesto je tavorilo u dubokoj anonimnosti sve do sedamdesetih godina ovog veka, do osnivawa velike smotre narodnog stvarala{tva severoisto~ne Srbije "Homoqski motivi". Rimqane je u ovom kraju zadràlo, pre svega, zlato, koje se na ovom podru~ju vadilo ili ispiralo i pre wihovog dolaska. Pored zlata, Rimqani su vadili i srebro; iz starih zapisa se zna da su "srebrni rudnici" u Ku~ajni imali preko 60 okana. U jednom novijem arheolo{kom nalazi{tu Kraku lu Jordan kod Brodice, koji poti~e s po~etka II veka na{e ere, prona|eni su odlivci gvo`|a. Tu se proizvodio bakar i drugi metali...Cigani ìve oko Brodice i Kom{e, izgleda da su u sedmanaestom veku, kao i Grci i Rimqani, bili privu~eni zlatnom groznicom. I danas se na Peku i na nekim drugim wegovim pritokama u gorwem Zvi`du zlato ispira iz {qunka na stari na~in. Ko god je izme|u dva svetska rata pomiwao zlato, nije mogao da mimoi|e, kao temu, Pek. Ponekada su u Peku nalazili samorodno grumewe zlata od po nekoliko grama teìne, {to je podsticalo lokalno stanovni{tvo da se bavi ispirawem zlata iz {qunka. Zlatonosni nanosi Peka i wegovih pritoka behu eksploatisani od lokalnog stanovni{tva u svim prethodnim vekovima. Izvesni Steva Popovi} osnovao je prvo dru{tvo za istraìvawe i ispirawe {qunka zlatonosnog Peka. Wemu i wegovim pomaga~ima je uz pomo} resornog ministarstva, izdata 4. maja 1901. godine koncesija za istraìvawe 715 poqa oko Peka. Oni su po kratkom postupku unov~ili svoju ideju. Koncesiju su, posle nekoliko meseci ustupili firmi Srpsko istraìva~ko dru{tvo i Rudarsko dru{tvo ili SERVIAN DREDGING AND MINING SUNDICATE, ~ije je sedi{te bilo u Londonu. Bager se pojavio najpre oko Neresnice, na poqima za koje je utvr|eno da su najzlatonosnija. Od dràve je traèna nova dozvola, i pre nego {to je dobijena, na obalama Peka je zastewala - 6. septembra 1903. godine - gvozdena grdosija iz koje je sukqao dim i koja je velikom ka{ikom zahvatala zlatonosni {qunak. Veliki bager, kupqen u Holandiji za onda{wih 250. 000 dinara uspevao je da ispere oko 700 kubika {qunka dnevno! Prvog dana rada bagera koncesionari su dobili 82 grama ~istog zlata. [est godina kasnije Dru{tvo je uve}ano, a zahtev za novom koncesijom imao je naziv "Pek". Glavni akcionar bio je baron de bak, a finansijer industrijalac Bril iz Pariza. Dva bagera - dve prave grdosije - u vremenu 1903 - 1905. godine - iskopali su 445. 000 kubika {qunka i izvadili 171 kg zlata ( zlato je izvezeno u Pariz, prodavano je po 3, 44 dinara ; ukupna vrednost dobiti : 590. 000 onda{wih dinara!). Engleski suvlasnici su 28. maja 1906. godine preneli sva svoja prava na novo dru{tvo SOCIETE DÄ EXPLOITATION EN SERBIE, sa sedi{tem u Brislu. Zlatonosni Pek je u{ao u igru akcijskog kapitala me|unarodnih berzi, a 1908. godine, u Pek je stigao i ~etvrti bager. Srpska vlada je poverovala da sve to moè boqe da iskoristi, pa je poku{ala da organizuje ispirawe zlata niè od Neresnice. Mnogo skromnije od stranaca. Istra`na bu{ewa ma{inskom bu{ilicom ( Keustone Driller) po~ela su od Kusi}a uzvodno uz Pek. Istraèni su nanosi Peka izme|u Turije i Neresnice. U neresni~koj op{tini, nizvodno od sela, izdata je 28. aprila 1906. godine nova povlastica pod imenom HILENDAR F. Hofmanu veli~ine 57 rudnih poqa. Ovu koncesiju iskori{}avala je dru{tvo koje je ve} dràlo u svojim rukama povlasticu "Pek". 1910 - 1912 . godine vr{ena su bu{ewa severno od Ku~eva. Za vreme Prvog svetskog rata, okupator je posle 1915. godine pustio bagere u rad i ispirano je zlato sve do jeseni 1918. godine. Tokom tih prvih petnaestak godina rada bagera, neresni~ki bageri su izvadili oko 3000 kilograma zlata. Tri tone zlata! Kompanija "Neresnica - Glogovica" otpo~ela je ponovnu eksploataciju zlata, ispirawem {qunka novim bagerom 1933. godine. Ni kraq Aleksandar Kara|or|evi} nije odoleo pe~kom zlatu! U izve{taju direkcije rudnika za 1933. godinu utvr|eno je da na povr{ini od 680. 000 kvadratnih metara ima preko 3,5 miliona kubika nanosa sa prose~nom sadrìnom od 142, 7 miligrama zlatnog praha po kubiku. Pred kraqevu pogibiju trebalo je da proradi novi bager, proizveden u Engleskoj, teìne 786 tona, dug 33, a {irok 14 m, s dnevnim kapacitetom od 3000 kubika {qunka! Zemqa oko Peka, od Ku~eva do Neresnice - najplodnija, kao da je provrela. Plodne livade i wive, i vrbake, preoravala je i prevrtala gvozdena grdosija. Zlatonosni pesak putovao je od Neresnice, Ku~eva i Peka do Frankfurta, a odande su se u Beograd vra}ale zlatne poluge.Pretpostavqa se da je samo jedna tre}ina stizala do kraqeve blagajne. Iz nalazi{ta "Glogovica - Neresnica" samo za osam meseci rada bagera isprano je 188 kgr zlata, u vrednostu oko 15 miliona predratnih dinara! Iza bagera je ostajala neopisiva pusto{ : pe{~ane dine visoke i po ~etrdesetak metara, velike bare nalik na bazene, mala jezera. Taj predeo od nekoliko kilometara, i sedamdesetih godina HH veka, li~io je na malu Saharu! Odlazio sam tamo kao gimnazijalac, maturant, student, da pecam, ne da se kupam. Jezera su bila duboka, zelena i hladna. U tom moru {qunka, bilo je samo skakavaca, gu{tera i zmija. I nakaznog niskog drve}a, malobrojnog, kiselog drveta, koje nije moglo da izraste vi{e od qudskog rasta. Tu plodnu zemqu su pretvorili u pusto{, prethodno je kupiv{i relativno jeftino od privatnih posednika ; vo|eni su mnogi sporovi i vukle su se mnoge afere. Onima, kojima je zlato bilo va`no zbog ogromnig profita, nije padalo na pamet da pomi{qaju kako da tu izba~enu utrobu zemqe ponovo oplode, po{ume, zaspu makar tawim slojevima zemqe neizbrojne {qunkovite dine...Prepu{teno je prirodi da se sama postara o sebi, da se povrati od sebi~nog industrijskog {oka. Za to je potrebno barem ~etvrt milenijuma! ...

1 Odlazio sam u tu ku~evsko -neresni~ku malu Saharu, nazovimo je Bagerska pustiwa : 1967, u oktobru, jer je relativno blizu varo{i (na kilometar - od Lazi}ske vodenice, pa na daqe), sa mojim onda{wim prijateqima koji su bili skloni slikawu i muzici, umetnosti i samo}i, sa - ~udacima. Odlazio sam, posle toga, s vremena na vreme, skoro svake subote i nedeqe : 1968, 1969, 1970. godine. Ne{to me je tamo op~iwavalo : jezera, otoke, oaze zelenila, lepota predela preko Peka, Kiselih voda... Onda godinama nisam odlazio. Sredinom devedesetih, tamo sam vodio starijeg sina, Dimitrija, i doìveo prili~na iznena|ewa. Prakti~no, Bagerska pustiwa po~iwe od mesta gde smo nekada odlazili na plaù, tj. od [IKa "Slobodan Jovi}". Tu su na~ete ogromne pe{~ane dine - {qunak su vozili kamioni grade}i nasipe na Peku kroz Ku~evo, a na tim mestima je varo{ki otpad, koji deluje jezivije od nekada{we pustiwe. Moglo se na}i i pogodnije mesto za otpad, a ne na samim obalama gorske brzavice, koja je dar Bo`ji narodu ovog kraja. Bilo je oko Vaskrsa : prole}e : ozelenele su vrbe i rakite - kupina i pavit i trava po~ela je da raste iz {qunka... Bagerska pustiwa obuhvata, pretpostavqam, vi{e od stotinak hektara.... Videli smo divqe patke u jezerima, orlove koji kruè iznad vrbaka, zmije koje su slobodno plivale po tamnim ogledalima bara. ûli smo i one nevidqive otrovnice ispod kamewa kako zlokobno struù zubima...Videli smo i fazane, a prema Neresnici i ~itava jata plovaka... Mali je broj onih qudi koje zanima Bagerska pustiwa, osim onih malobrojnih zelenih oaza sa sala{ima vlasnika koji su uporniji od vremena i zlatnih groznica. Ima nekoliko sala{a koje su zaobi{li vreme, bageri i pusto{... îja je Bagerska pustiwa sada? Pripada li op{tini, dràvi, republici? Nisam primetio da iko tamo zalazi redovnije, osim retkih ~uvara lovi{ta, i jo{ re|ih sala{ara. U Katastru se to moè utvrditi. To nekome mora pripadati. Iako sve to ne vredi mnogo, mo`da bi pravi~no bilo sve to vratiti seqacima od kojih je oduzeto uz neadekvatnu nadoknadu koncesionara, ali ih obavezati da pustiwu oplemene. Pre nekoliko godina, verovao sam da bi Op{tina, ili Ministarstvo rudarstva, ako je ono vlasnik, mogla ne{to da u~ini, da poku{a da na teritoriji Bagerske pustiwe podigne botani~ki park - Balkanski Karpatum, mo`da i Muzej ìve tradicije, za{to ne i amfiteatar u kome bi se odràvala smotra narodnog stvarala{tva s - i Srbije Homoqski motivi ?

2 Ku~evo ima lep spomen - dom kulture, u samom centru varo{i, kraj Bawske reke, sagra|en osamdesetih : ne i muzej. Sada je upravnik doma G -|a S. Vukojevi}, psiholog. Po~etkom godine pozvala me je telefonom i objasnila da zajedno sa sopotskim domom kulture sprema izdavawe jedne skromne zajedni~ke publikacije, u kojoj bi bili objavqeni, pored ostalog, i kwièvni prilozi umetnika rodom iz Zvi`da i Sopota. Zatraìla je, da po svom izboru, po{aqem ne{to, pesme najpre, jer me po tome pamte u Ku~evu. I predloìla je, kada doputujem u Mi{qenovac prvom prilikom, da do|em i do Ku~eva, da se upoznamo. Poslao sam pesme iz kwige "Vrata Zvi`da" nekoliko dana posle toga razgovora, jer je kwiga trebalo da iza|e u aprilu 1999. godine. Doputovao sam u Ku~evo jedne subote, u aprilu, i u domu zatekoh samo slikara Kecmana, starog poznanika. Dom prakti~no nije radio, upravnica je bila odsutna; pri~ali smo uz kafu, dok su sirene ogla{avale po~etak vazdu{nih napada. Na sto~noj pijaci sam, pre toga, video samo jednu kravu, nekoliko ovaca; i pijac je zamro, ali ne samo zbog rata. Na buvqoj pijaci se moglo kupiti kukuruzno i p{eni~no bra{no, ali po mnogo ve}im cenama od beogradskih. Jugozapadni breg, Bojnatovac, bio je u magli, koja se razilazila. Slikar mi je pri~ao o iskustvima wegovih poznanika dobrovoqaca, koji su se razo~arani vratili sa Kosova, o konfuziji i besmislu; slu{ao sam ga, razgledaju}i wegove platna po ateqeu. Posle smo obi{li i wegovu galeriju slika, preko puta...Rat je bio neizbe`na i aktuelnija tema. Kecman je slikao dve vrste slika : jedne po poruxbini, i druge za svoju du{u. Na ovim drugima se trudio da sa~uva duh podnebqa Zvi`da i Homoqa. Rat mu je, kao i mnogim drugim umetnicima, pomrsio ra~une i zaustavio poslove. Radio je kao nastavnik likovnog, a onda napustio prosvetu da bi se sasvim posvetio slikawu. Ostao je u zavi~aju. Zapo~eo je ku}u, koju nije dovr{io...Nismo se podse}ali starih poznanika; mnogi su isparili, nestali. Ve}ina onih, koji su meni zna~ili ne{to drago su - na grobqu. Nisam obi{ao grobqe, jer nisam, na àlost imao vremena: morao sam poùriti na autobus... U me|uvremenu, kori~ila se moja kwiga "Vrata Zvi`da". Nisam susreo upravnicu Doma kulture u Ku~evu, i ne znam {ta je bilo sa publikacijom koju je pripremala. Ona se nije javqala : rat je sve potisnuo u drugi plan. Posledice rata su se svuda videle. Ne mislim samo na nesta{ice bra{na, duvana, uqa i {e}era, ve} i na li{}e tre{awa i li{}e drugog drve}a na gori koje je opadalo pre vremena. Na strah i neizvesnost u qudima. Postoji sablazan rata i ~ovekovo ropstvo od rata - Ber|ajev je o tome tako pronicqivo i znala~ki pisao; treba ponovo i ponovo ~itati wegovu kwigu (prevedenu kod nas) : O ÔVEKOM ROPSTVU I SLOBODI . Ogled o personalisti~koj filosofiji (Kwièvna zajednica Novog Sada, 1991, 242 str.) Ratove zapo~iwu i vode surovi, nasilni i slabi qudi, nemo}ni, bolesni. Porobqiva~i. Otima~i. Ne - jaki qudi. Jaki qudi daju, pomaù, osloba|aju, vole...Ber|ajev je znao da je svaki "porobqiva~ porobqeni ~ovek" : "Zasnivawe dràvne veli~ine i mo}i na sadisti~kim instiktima je jednostavno krajwi oblik gubitka slobode, li~nosti i qudskog lika u svetu objekata. To je krajwi oblik ~ovekovog pada..." (nav. delo, str. 146) Video sam uàs rata, bedu ratnog romantizma, najodvratnijeg na svetu, zato {to je povezan sa ubistvom, ne samo jednog ~oveka, ve} i sa uni{tavawem mnogih qudi, flore i faune : video sam kako predve~e rode sle}u na krovove Mi{qenovca, izbegav{i iz bara i ritova izloènih bombardovawima... Rat je fatum, i on je lebdeo nad mojom glavom, i nad glavama miliona drugih qudi. To jefatum dràve. " I istorija dru{tava - dràva ispuwena je ratovima. Istorija ~ove~anstva je u znatnoj meri istorija ratova i ona dospeva u totalni rat. U su{tini, stil dràve je ratni stil, a ne dràvni. Vlast dràve je bila okruèna simbolima rata, vojskama, zastavama i ordewem, vojnom muzikom. Monarsi su uvek bili vojnici, i{li su u vojnoj uniformi, pojavqivali su se okruèni svojom gardom.Predsednici demokratskih republika idu u àlosnom dràvnom izgledu, to je ogromno preimu}stvo, ali iza wih isto tako stoji vojska, iza wih idu a|utanti u vojnoj uniformi. Simbolika vlasti uvek je vojna, vlast je uvek spremna da pribegne sili radi podr{ke svoga prestià. Ukoliko vlast ne vodi ratove sa spoqnim neprijateqima, onda se ona uvek sprema za te ratove i ona je uvek pripravna za rat sa unutra{wim neprijateqem. Dràva tro{i ~udovi{na sredstva za naoruàvawe i kao te{ko breme leì na narodu. Zakon ìvota nacionalnih dràva je : ~ovek je ~oveku vuk. U organizovanim civilizovanim dràvama qudi ponajvi{e gube snagu na pripremawe kolektivnih ubistava i ponajvi{e podnose `rtve radi ovog nequdskog ciqa. Pogre{no bi bilo re}i da rat postoji radi qudi ; ne , qudi postoje radi rata. Qudska se dru{tva nalaze u poror~nom ratnom krugu i traè izlaz iz wega. Rat je kolektivna hipnoza i ona je mogu}na jedno zahvaquju}i kolektivnoj hipnozi..." (isto, str. 147 - 148) Vojni stil dru{tva nikada mi nije bio blizak, zato {to zna~i nasiqe i porobqavawe ~oveka, psihi~ko i fizi~ko. Demon rata je sve poremetio, san. Nijedan rat nije - human. O takozvanoj "plemenitosti rata" mogla bi se napisati dva toma. Rat seje smrt.Iako mu je toboè ciq - mir i ujediwewe ~ove~anstva, ispuwewe pravde."Rat ne moè biti samo dobro ili samo zlo, u wemu ima i velikog dobra i velikog zla. Rat je dete greha i iskupqewe greha, rat govori o tragici ìvota u ovom svetu, o nemogu}nosti da se u wemu kona~no sve uredi, o nemogu}nosti mira i bezgrani~ne dobrobiti i blagostawa. Rat zadaje najstra{nije udarce malogra|anstvu, malogra|anskome spokojstvu i zadovoqstvu, demon rata je uvek vukao ~ove~anstvo u daqine, odvajao ga je od malogra|anske prikovanosti za tle i ograni~enosti. Rat najpre govori o iracionalnim, demonskim silama u ~oveku, o ogwu koji uvek moè planuti i spaliti sve {to je qudima od interesa. Rat je eksperimentalno opovrgavawe racionalisti~kog pogleda na istoriju, jer da bi ratovali narodi zaista moraju periodni~no da polude..." ( Ber|ajev : RAT, v. u kw. FILOZOFIJA NEJEDNAKOSTI, Mediteran - Oktoih, Budva - Titograd, 1990, str. 189 - 190) Demon rata me je oterao sa Labudovog Brda i prikovao mesecima za rodno mesto - Mi{qenovac. Prvi put, posle vi{e od petnaestak godina, ìveo sam u rodnom mestu, i sve upijao, od svitawa - do tre}ih petlova, kao sun|er. Video sam da je Mi{qenovac, kao i susedna sela, stara~ko selo, koje vi{e ne ìvi od onoga od ~ega je ìvelo dva posledwa veka, ve}, uglavnom, od pomo}i onih na privremenom radu u inostranstvu. Neke od porodica kao da rat uop{te nije zatekao, iznenadio, upla{io : imali su dvoqno zaliha hrane, pre svega. Me|utim, u ~itavom selu od stotinak i vi{e ku}a - bilo je vi{e traktora nego krava, vi{e elektri~nih mlinova nego ovaca, vi{e automobila nego kowa i bikova. Mleko se nije moglo redovno kupovati, jer u ~itavom selu nema desetak krava, pedesetak ovaca i dvadesetak koza ukupno! Kad su nestali benzin i nafta, kad je trebalo orati za kukuruz, kad je nestala struja i kada je trebalo samleti kukuruz ili p{enicu, svi su se setili nekada{wih vodenica, zapre`nih kola... Vesti su stizale, kao i glasine, u ovo selo na razne na~ine : o uni{tavawu fabrika u kojima su radili na hiqade radnika, o uni{tavawu velikih skladi{ta nafte, kvartova, hemijskih postrojewa, mostova... Saobra}aj nije sasvim paralizovan - drumski, ali èlezni~ki je sveden na najminimalniju meru... Pa, ipak, rat mi je omogu}io da otvorim o~i i da pogledam na toliko stvari kraj kojih sam ranije prolazio povr{no. Moji roditeqi, penzioneri, imaju oko 4 hektara zemqe i ku}u; ve}inu poseda ne obra|uju. Nemaju ~ime. Tro{kovi obrade zemqe i ostaloga su ve}i od mogu}ih prinosa. Prakti~no, odràvaju mali vinograd od 12 ari, ba{tu od 5 ari i krompiri{te od 5 ari. Ovog prole}a su posejali kukuruz i pasuq na 30 ari. Najboqu zemqu, prvoklasnu, pokraj Peka, ustupili su bez ikakve nadoknade, na{im bliìm ro|acima. Sli~na je situacija i sa mnogim drugim stara~kim doma}instvima. Na prste jedne ruke bi se mogla nabrojati ona doma}instva koja obra|uju svu obradivu zemqu koju poseduju. Ve}ina poseda je zaledin~ena; a ledine su u brdskom pojasu ve} postale {ikare, male pra{ume. Deset hiqada koza ne bi mogle da obrste i dovedu atar sela u stawe onakvo kakvo sam zapamtio (pre ~etrdeset godina ! ili pre 20!)... Moja majka je donela u miraz , pored ostalog, jedan vo}wak i vinograd, na Glavi~ici (tu ina~e i moj otac ima svoje krompiri{te i bagremar). Tu sam, ponekad, èleo da sagradim Muzej Nemogu}eg Ratara od kamena, Kulu pesnika. Tu, na Vratima Zvi`da. Breùqak je {ubarast, divan, zapu{ten, nekih pola kilometra udaqen od sela, iznad puta i èlezni~ke pruge sa lepim pogledom na Pek i okolna sela, na na{ sala{ na Peku, kraj koga sam odrastao. Visina breùqka odgovara visini breùqka Staro Grobqe na kraju sela na kome su moji preci sagradili hram Vaznesewa Gospodweg : sa Glavi~ice se i taj hram lepo vidi. Kaèm da je breùqak udaqen od sela, isti~em to zato {to mi se to oduvek ~inilo va`nim : zbog suseda. Od suseda se moète "braniti" jedino veli~inom poseda. Mnogi su u Mi{qenovcu, rade}i u inostranstvu, sazidali u selu na malom prostoru, ogromne zgradurine, pri tom ne uzev{i u obzir najosnovnija, rimska shvatawa komunalizacije. Uprkos bogatstvu prirodnih izvora vode i prostora, selo nema svoj vodovod i kanalizaciju. Sve je prepu{teno pojedina~nom dovijawu. Otpadne vode oti~u u septi~ke jame, u blizini bunara, koje se u vreme ki{a izlivaju. A oni koji nisu iskopali ni septi~ke jame, oni jednostavno ispu{taju otpadne vode u jarkove kraj puta, jarkove u kojima su nekada jata gusaka i plovaka pasle travu! Ti jarkovi sada tako bazde, da je pravo ~udo da jo{ nije izbila neka epidemija. Porta je na divnom mestu, iznad Bewinog breùqka, nekada su je zvali Mali Oplenac, ali ba{ ispred we, u jarku ispod javorova koje je u svoje vreme zasadio jedan od popova, uvek se {iri neprijatan smrad...

3 Ako ne budem sagradio Muzej Nemogu}eg Ratara na Glavi~ici, ili na nekom drugom mestu u Zvi`du, to }e biti zato {to moji zemqaci ne uvaàvaju ono {to su Rimqani uvaàvali pre 2000 godina! Ispod Glavi~ice , na lokalnom starom turskom putu prema Golastrani i Dubravama, me{tani su napravili neku vrstu ogavnog otpada. Taj otpad je divqi, izme|u èlezni~ke pruge i lokalnog puta i proteè se od pru`nog prelaza sve do èlezni~kog mosta. êga tu sve nema : odba~enih starih cigala, slomqene }eramide, kamena, stare obu}e, starih {poreta, zar|ale gvo`|urije, itd. Nekada je na tom prostoru bila ispa{a za ovce i sviwe, kao utrina. Sad rastu koprive i `buwe, puno ogromnih zmijurina! Po{to vi{e nema mnogo ovaca i sviwa u selu ne ~uva se ova poluutrina, postala je alajbegova slama, ruglo smradno i steci{te otrovnica... Isto je i na dvesta metara odatle, ispred betonskog drumskog mosta na Peku - prvom, kad se putuje iz Beograda prema Ku~evu. Predeo je unakaèn svojevrsnim smradnim i nequdskim otpadom. (Pecaju}i blizu mosta, video sam kako se poneki automobilisti zaustavqaju nasred mosta i bacaju iz svojih kola u bistru reku - sva{ta!) Potok, koji proti~e kroz selo - neure|en je i unakaèn odba~enim stvarima, starim, koje voda i zemqa, biqke i bakterije ne mogu razgraditi. Sli~na je situacija i iznad sela, kraj Potoka, gde su nekada bile lepe utrine : sada su one zatrpane otpadom. Svi bacaju sve, a naro~ito na onaj prostor koji je ni~iji... Koliko ih je onih koji , kad im ugine stoka, zakopaju le{ine na svom posedu? Ve}ini je lak{e izgleda da crknute koko{ke, sviwe, ovce, ili psa, zamota u plasti~ni xak i baci u reku. Dowi deo potoka, izvan sela, u poqu prema Peku je prokopan, produbqen : ali predstavqa ruglo, jer tamo bacaju iznutrice i druge stvari... Nekada nije bilo tako. ûvao se svaki pedaq zemqe, a naro~ito utrine, jer je selo bilo prenaseqeno i trava je po{tovana kao Bo`ji dar... Kada sam bio dete, daleko od sela, izvora i bunara je postojalo tzv. Sto~no grobqe ( prema Zoja~kom potoku, gde su se odlagale u duboku za to naro~ito iskopanu jamu mrcine, u koje nisu mogli silaziti psi, vukovi, lisice, ve} samo lete}i redari nebeske sahrane) ; sada je oburvano i obraslo pra{umom zokve. Dakle, na{i dedovi su znali da se druk~ije, uqudnije, prirodnije i nesebi~nije pona{aju. îtav atar sela za wih je bio prostor na kome se ìvelo i koje nisu ugroàvali. Sada je sve svedeno na ku}u, dvori{te : tamo je uredno, a ostalo?

4 Postoji Dalijeva slika PERPIWANSKA STANICA. Dali je smatrao da je Perpiwanska stanica, ~vorna ta~ka u kojoj su se spajali svi delovi sveta. Dali je u jednom tekstu, koji se odnosio na tu wegovu sliku (kao pi{e Evelin Vajs ; separat Kwièvne re~i, br. 255, 10. 1. 1984) izneo " najzna~janije ikonografske pojmove slike koja pripada seriji kompozicija velikog formata nastalih izme|u 1950 i 1970. i koja, po Daliju, predstavqa kqu~ za razumevawe wegove misli i dela". "ûvena slika @an - Fransoa Milea je jedno malo platno (55,5 h 66 cm) iako ostavqa monumentalan utisak. Ovo delo ima burnu pro{lost ( dva puta je bilo meta atentatorima) i wegova slava odraàva se u moru reprodukcija koje dugujemo sposobnosti se}awa. Dali je od dvadesetih godina bio opsednut tom slikom. Sakupqao je ~iwenice i ikonografske dokumente za jedno globalno tuma~ewe dela. 1938. beleì ishod tih istraìvawa u jednom rukopisu koji je nestao 1940. za vreme nema~ke okupacije i koji }e Dali prona}i tek 22 godine posle toga. 1963. objavi}e Tragi~ni mit o Mileusovom Angelusu iz ~ijih ideja nastaje Perpiwanska stanica. Podstaknut psihoanaliti~kim tuma~ewem Leonardove slike Bogorodica i sveta Ana na kojoj je Frojd skriveni prikaz orla protuma~io kao seksualni simbol, Dali otkriva u Angelusu jedan neodre|en oblik : na rengenskom snimku slike ukaza se izme|u mu{karca i ène jedan geometrijski oblik koji Dali protuma~i kao kov~eg mrtvoga sina. @ena , je prividno pokorna, za Dalija u poloàju koji prethodi napada~kom ~inu, kao bogomoqka pred smrtno parewe. Mu{karac je do~ekuje kao hipnotisan, kao da ga je ve} uni{tila. Otac i sin su saèti u jedan isti lik u `rtve parewa i plodnosti. Dali u svojoj kwizi iznosi erotsko tuma~ewe kolica natovarenih xakovima, preko mnogobrojnih primera koji se mogu na}i kako u Milea tako i u narodnim prikazima seoskog erotizma. @rtvovawe sina transponovano je u Dalijevoj slici u crte` raspetog Hrista sa glogovom krunom na glavi, koji lebdi u samom sredi{tu kompozicije. Upravo tu je svetlost najìvqa, najintezivnija, i zra~i sa krsta ~itavom slikom. Dve sfere, sfera erotsko - seksualne simbolike i sfera `rtvovawa stapaju se u Dalijevoj slici, iako i jedna i druga ostaju prepoznatqive. Hedonisti~ki mit i Hristov nauk Dali dovodi u direktnu vezu sa samim sobom. Jer paralelno sa Hristovim likom, Dali se pojavquje obasjan svetlo{}u u sredi{tu slike, lebde}i sa rukama na krstu : prikazao je sebe dva puta na vertikalnoj osi u direktnoj vezi sa ènskim likom postavqenim ispod wega, dok u horizontalnoj osi stupa u odnos sa majkom i wenim sinom, tako da je istovremeno i sin, i `rtva, i Hrist. Ni{ta, ni najmawi detaq na toj slici nisu slu~ajan ili sporedan. Pa tako i krvava Hristova rana predstavqa seqa~ke vile pobodene u zemqu (obred plodnosti) koja u isti mah veoma jasno podse}a na Port Qigat, mesto u kome Dali ìvi i u kome je i nastala slika. Drugi vaàn geografski orijentir, Perpiwanska stanica, predstavqena je lokomotivom u gorwem delu platna. Dali je ~esto morao da se zaustavqa na toj stanici, dok je wegova supruga obavqala formalnosti vezane za prevoz wegovih slika u Ameriku. Dali je po~eo nau~no da prou~ava to mesto. Saznao je da je ba{ u Perpiwanu u XVIII veku izvr{eno prora~unavawe i odre|ivawe pramere za merewe obima zemqe : metra. Otkrio je da je jedini crte` koji je Frojd ikada nacrtao, jedna skica wegove studentske sobe, imao ta~an oblik hola Perpiwanske stanice.. Stanica postade za dalija sveto mesto, centar sveta. Ona je za wega bila "izvor svetlosti", katedrala nadahnu}a" ..."

II Velika magaza

Pre ~etrnaestak godina, posle smrti moje supruge, pisao sam u Mi{qenovcu vi{e od godinu i po dana, iz dana u no}, ciklus romana, koji je onda, i godinama posle toga, nosio op{ti zajedni~ki naslov PU[TAWE VODE MRTVIMA ZA DU[U. Bilo je oko deset kwiga. Uspeo sam, posle mnogo peripetija, da objavim samo tri : Zemqa Nedo|ija (1993), Liturgija (1997), i Ujkin dom (1997). êtvrtu, zakqu~nu kwigu, TAMNI VILAJET, odlagao sam godinama da napi{em. Gra|a za sve te kwige be{e ogromna, ~udovi{na, neverovatna. Se}am se, ~uvao sam je u ovoj istoj sobi u Mi{qenovcu, u kojoj sve ovo pi{em. Sobi u kojoj sam se rodio, doslovno i simboli~no. To je soba 5 h 4 metra, na kraju Magaze, zgrade koju su moj pokojni deda i moj otac sazidali od cigle nekoliko godina posle Drugog svetskog rata , nekoliko godina pre moga ro|ewa. Tu su nekada stojale stvari koje je moja majka donela u miraz, ormani, kreveti, etc. Jedna kraqica pe}i. Me|utim, jo{ od drugog razreda gimnazije, ta je soba postala moj radni prostor, moja soba. Preuredio sam je, tu preneo sve svoje kwige, bele`nice, pisa}e ma{ine, krevet; mnoge ~asopise, i mnoge druge stare stvari koje su nekada bile u upotrebi u na{em doma}instvu. Sam sam tu sobu odràvao. Ona je imala jedan prozor - prema zapadu, jedna vrata {to izlaze na verandu, u vrt. Godinama je ispred wih bila jedna ukrasna jela, koja je zaklawala pogled sa puta. Uku}anima je pre{lo u naviku da u tu sobu re|e zalaze... âk i onda kad nisam navra|ao u rodno mesto mesecima. To nepisano pravilo ponekada bi prekr{ila moja majka, s jeseni, unose}i u tu sobu, koju smo ve} godinama zvali Biblioteka : gomile duwa, jabuka zimki, tegli, hrizanteme - da se ne zamrznu i tegle za slatkom, i pekmezom. Kad je jedne zime ostavila tu xakove sa le{nicima i orasima, nastupila je nevoqa. Pojavili su se mi{evi, u gomilama, i pored oraha i le{nika, po~eli da grizu kwige i ~asopise koje sam decenijama sakupqao, kao uostalom i gra|u za ciklus romana PU[TAWE VODE MRTVIMA ZA DU[U... Na~eli su glodari dosta toga. Jedva smo ih oterali, otrovom i zamkama moga oca... U Magazi , dakle, imam svoju sobu. Biblioteku, ostavu, radionicu. Ne, ovo nije memoar. Niti uvod u nastanak ciklusa kwiga PU[TAWE VODE MRTVIMA ZA DU[U! Odustao sam, kona~no, od toga preglomaznog i mnogima nejasnog op{teg naslova. Do onog pravog i kona~nog sam do{ao jednog prole}nog popodneva, nedavno...

1 Umetnost mahagonija

Rat se oduìo. Apatija i neizvesnost tako|e. Dani su bili dugi, no}i jo{ duè. Kada bih nekoliko dana ostao bez cigareta, morao sam da jutarwim autobusom odem do Poàrevca da tamo poku{am da nabavim zalihe duvanske. Jednog od tih dana, ki{ovitog, obreo sam se u Domu kulture Poàrevac, u kancelariji moga mla|eg brata. Kad je neo~ekivano zazvonio telefon - javio se jedan na{ zajedni~ki prijateq : pravnik u penziji, nesu|eni arhitekta, qubiteq koza i zaqubqenik u kamen, ali, pre svega, strastan ~italac. Nekoliko meseci, nakon objavqivawa moga romana TRGOVCI SVETLO[]U, G -din N. mi je telefonirao, nakon {to je pro~itao kwigu. Bio je toliko odu{evqen i èleo je da mi izrazi zahvalnost, ponudiv{i mi da se li~no sretnemo, kao i to da mi jednoga dana, kada se za to odlu~im, sazida kulu od kamena, gde ja to budem èleo... Mislio sam da se {ali; do na{eg susreta nije do{lo, mo`da ne bi ni do{lo - da nije rat i da ne vlada oskudica cigareta. îm je ~uo da sam u kancelariji, pozvao nas je u goste u svoju ku}u; i mi smo oti{li. Ne bih rekao da se ona nalazi na 1,5 kilometra od centra Poàrevca. Svojim je rukama, o svom ruvu i kruvu, sazidao divnu trospratnu kamenu ku}u na placu od dvadesetak ari. Kao i kameni stan za koze. Kozarnik je, u stvari bio usred dvori{nog vinograda, ukopan u zemqu, lepo ozidan ; nevidqiv sa ulice. N. je posedovao preko dvadesetak koza! Odmah je velikodu{no ponudio da mi pokloni kozu i jare...S kakvom je qubavqu napravio stan za koze, s jo{ ve}om je sazidao ku}u od kamena. Sve je u ku}i svojeru~no napravio. Napravio je na tre}em spratu i svoju radnu sobu, ~ardak ili ~ardakliju. Sve je tu bilo stameno, kameno i nepatvoreno. N. je od detiwstva èleo da sazida ba{ takvu ku}u. Imao je tamo u Trgovi{tu dedu, koji je pre Prvog svetskog rata, kao trgovac, terao u Solun 2000 ovnova. Deda je sazidao ogromnu ku}u od kamena, u kojoj je bilo prostora za stanovawe mnogoqudne familije, ali i stanova za stoku. Ku}a je tamo u Trgovi{tu pokrivena liskunom, pod za{titom dràve, i ve}a je od ku}a turskih pa{a... U ku}i N. ni{ta nije suvi{no; sve je ~isto, kao i u dvori{tu. U dvori{tu, pored kalemqenih tre{awa, ima i onih divqih, ~ije je sadnice doneo iz Trgovi{ta. Predloìo mi je da jednom odemo u Trgovi{te i pogledamo tu ku}u... Mnogi seqaci, ~obani i doma}ini bi mogli da pozavide ovom vrednom poàreva~kom pravniku u penziji, pre svega na dvori{tu, ku}i, ali i kamenom kozarniku!.. Misam mogao da ostanem duè od jednog ~asa, zbog toga {to je jedini autobus za Mi{qenovac polazio kroz jedan ~as. Oprostili smo se od N. i ja sam krenuo na Autobusku stanicu, pod sna`nim utiskom onoga {to sam video... Nekada su, uz put Poàrevac - Ku~evo, pasla mnoga stada koza i ovaca, krda sviwa, a sada se ne mogu videti. Pusta poqa i livade. Sela su pruàla sumornu sliku. Dvori{ta su bila neuredna, naravno ne sva, ali ja sam video ona zapu{tena...zakorovqena. îm sam stigao u selo, u na{u ku}u, odmah sam prionuo da sredim Drugu avliju (ekonomski deo dvori{ta). Sve plasti~ne stvari, papire, sve razbacano, sklonio sam na gomilu. Mislio sam da to zagorim. Oti{ao sam u Biblioteku i izneo kraqicu pe}i, pe} koja se ne loì godinama. Postavio sam je kraj Magaze, bila je puna papira koje sam vremenom bacao umesto u korpu za sme}e. Pripalio sam je, i brzo je sve sagorelo, {to je bilo u woj. Zatim sam doneo onu gomilu iz Druge avlije, i to spalio. Sinulo mi je da bih isto tako mogao i sve one stvari koje su preìvele, iz Biblioteke, da spalim. Bilo je mnogo toga kabastog, zaboravqenog, ko zna kada odloènog i za{to, {to je zauzimalo dosta prostora. Bilo je i stvari koje su nadìvele svoje sopstvenike. Tada sam pomislio na UMETNOST MAHAGONIJA, da, to }e biti kona~ni naslov, op{ti naslov nekada{weg ciklusa PU[TAWE VODE...On na najdubqi mogu}i na~in izraàva smisao toga ciklusa romana. Vatra preobraàva, pepeo je najboqi izraz saìmawa. Palio sam sve {to je kabasto, a onda pepeo rasipao po lejama u ba{ti. Zar isto tako ne bi mogli i drugi qudi?

3 Velika ostava

îtava planeta Zemqa, kontinenti i potkontinenti, okeani i mora, svaka zemqa : zar to nije jedna velika ostava? Za nas, koji upravo sada ìvimo? Ali i za budu}a pokolewa? Pribliàvao sam se pedesetoj i razmi{qao sam o mnogim stvarima, pa i o sudbini svega stvorenog, i svoga Dela. Verovatno }u kroz nekoliko godina biti u prilici da objavim svoj stvarala~ki OPUS - ono {to sam napisao do 50. godine. Sve ~e{}e mislim da bi sve te kwige pesama, eseja, romana, drama, dnevnika i fragmenata, trebalo objaviti pod op{tim naslovvom VELIKA MAGAZA. Tako se u mom romanu zove jedna drumska kr~ma. MAGAZA nije srpska re~, ali je uobi~ajena, a jedno od wenih zna~ewa je i :ostava. VELIKA MAGAZA je za mene, ono {to je za Dalija Perpiwanska stanica. VELIKA MAGAZA nije sazidana, ali svest o woj postoji u onom {to sam napisao do 50. godine moga ìvota. Da li }e biti i sazidana, i gde, zavisi, naravno od velikog spleta okolnosti, od koga mi se ~esto zavrti u glavi... Moj otac je sazidao Magazu i Novu ku}u - najboqe godine svoga ìvota `rtvovao je tome. U novoj ku}i, kao i u Magazi, postoje}oj, ovoj ovde, ima prostorija, kako kaù deca, da se "jurimo". Ne znam koje behu polazne pretpostavke moga pokojnog dede i oca, kada su sve to zidali : da li da naprave ve}e ku}e od najve}ih u selu, dakle, sujeta, ili su naprosto ra~unali da }emo ja i moj brat ìveti zajedno u Mi{qenovcu. Ne ìvimo ni zajedno, ni u Mi{qenovcu, ve} decenijama. Odvratna mi je megalomanija, a wu susre}em na svakom koraku... U arhitekturi i u literaturi.

III Mauzolej na Loretu

Verovali ili ne, Boìdar Jovi}evi} iz Gugqa kod Poège podigao MAUZOLEJ! Neko voli da tro{i na pi}e, provod, kafane, a neko {tedi i ~uva, a Boìdar Jovi}evi} je svoje pare tro{io na spomenike, da sebi i svojima podigne obele`ja "kakvih nadaleko nema". Boìdar se upustio u neobi~an poduhvat, - kako pi{e dopisnik "Politike", B. Pejovi}, vidi u broju od subote, 15. novembra 1997, na stranici 18 . - re{en da se po ne~emu pro~uje i ostavi za sobom pe~at neprolaznog. I tako Boìdar po~ne sa izgradwom mauzoleja 1982. godine; gradio je deset godina. Ugradio je u mauzolej 12,5 tona cementa, 1, 5 tona gvo`|a, 12 kubika drvne gra|e... Da bi uveo struju iskopao je 350 m kanala. Samo dovo|ewe struje ko{talo je 18. 000 maraka! " U impozantnoj gra|evini , visokoj oko sedam i po metara, a podignutoj na petougaonoj osnovi, nalazi se velika prostorija sa dve mermerne grobnice (za wega i ènu), kako pi{e dopisnik "Politike". Tu su jo{ mermerni sto, televizor i radio, koje povremeno ukqu~uje... Vlasnik i okolinu uredno odràva i ne dozvoqava da korov prekrije wegovu ve~nu ku}u. / Mauzolej Jovi}evi}a posebno no}u privla~i pa`wu, jer je na vrhu, usred petokrake, crvena svetiqka, koja radi na foto}eliju. Tako petokraka sija po celu no}. Na pitawe za{to ba{ petokraka i otkud potreba da na mauzolej povremeno oka~i trobojku biv{e SFRJ sa petokrakom, Boìdar odgovara da je decenijama po{tovao ove simbole i da sada, posle svega, ne èli da se mewa. / Posebna je pri~a spomenik u obliku ogromnog krsta, koji je ovaj ~ovek posvetio uspomeni na svoje pretke. Zavr{en krajem minulog leta, a svojom visinom, on se izdvaja od ostalih spomenika na grobqu u Loretu..." I drugi su po~eli da podiù u znak zahvalnosti svojim precima izginulim u Prvom svetskom ratu spomenike, ali samo je Boìdar podigao spomenik visok {est metara! "- U tom ratu, brane}i Srbiju, od nema~kih, autrijskih i bugarskih okupatora stradali su mi dvojica dedova i jedan stric. U znak zahvalnosti za wihovo juna~ko `rtvovawe postavio sam ovo obele`je i ispisao posvete, sa ukupno urezanih 1600 slova, dodaje Boìdar Jovi}evi}. / Cena, kaè na kraju on, i nije toliko va`na. Uostalom, i pored velikih ulagawa ostalo je ne{to para i za neka sitna zadovoqstva. A ono {to je najva`nije, ispunio je sebi èqu da sagradi jedinstvene spomenike i pro~uje se me|u qudima, mnogo daqe od wegovih Loreta i Gugqa!" Objavqena je, dakako , i fotografija Mauzoleja na Loretu... Pa zar to nije neverovatno, zar taj Boìdar i wegov Mauzolej na Loretu nisu simbol Srbije na kraju ovog HH veka! Eto o tome izve{tavaju najtira`nije novine u zemqi Srbiji. Boìdar Jovi}evi} je uspeo (istina, ne pitaju}i koliko sve to ko{ta) , podigao je mauzolej, i za to je saznao svaki ~ovek koji ~ita pomenute novine, a saznali su bogme i oni koji uop{te ne ~itaju novine, jer se o tome pri~a i prepri~ava. Prvo se pri~alo u Gugqu i Loretu, pa u Poègi, ali je vest o mauzoleju stigla preko Beograda, i u druge srpske gradove i sela, daleko od Gugqa, Loreta i Poège : vest je krenula i u svet, u Evropu , Rusiju i Ameriku. Ma kakva Amerika i Rusija : Boìdar Jovi}evi} je pokazao i Americi i Rusiji da je stvorio ne{to {to oni nisu i nikada ne}e! Xaba Rusiji {to je toliko prostrana i {to je imala Pu{kina i Gogoqa, velike pisce, pisce bez premca, Srbija na kraju HH veka ima Boìdara Jovi}evi}a, {esdesetogodi{waka, ~oveka koji je uloìo na hiqade maraka u svoj mauzolej! Da, Srbija ima svoje Gogoqe i Pu{kine u obi~nim qudima, najobi~nijim ; na{im Gogoqima nije potreban tamo neki Pu{kin da im da siè za "Mrtve du{e"! Jer Srbija ima najgenijalnije dopisnike i novinare na svetu! Zamislite slede}u vest, objavqenu istog dana u istom broju "Politike" (odmah ispod senzacionalne vesti o Mauzoleju na Loretu) : " ûdo prirode kod Boqevca. - JARAC KOJI DAJE MLEKO. Rasni jarac Srle, poreklom iz Bugarske, po~eo je odnedavno svom vlasniku Krsti Vojni}u iz Boqevca da daje i mleko - litar do dva dnevno. Em {to Krsta Srleta pripu{ta me{tanima na koze - em jo{ i mleko dobija. A sve je vi{e i radoznalog sveta koji dolazi da vidi ovo ~udo prirode. - S. Todorovi}". - [ta kaète? Jarac koji daje mleko, do dva litra dnevno, na istoku Srbije, plus onako impozantan Mauzolej na Loretu , na zapadu Srbije! Da li to jo{ ima negde na svetu, recite? Eto dva simbola sa kojima Srbija i Balkan ulaze u 21. vek : NEPROLAZNO, NATPRIRODNO : Mauzolej na Loretu i boqeva~ki jarac Srle! Srbija je zemqa fenomena, i mnoge od wih , izgleda, niko nikada ne}e mo}i da razre{i. Pisci, sumwi~avi po prirodi, mnogo gre{e {to se ne upuste u razja{wewe nekih od ovih fenomena. Pi{u}i svoje romane i pripovetke, pesme i poeme, traktate i eseje i druge koje{tarije, pisci su izbegavali obi~nog ~oveka, obi~ne qude i pisali o tamo nekim neobi~nim i prepametnim junacima! Opisivali su takozvane heroje, ili izmi{qene pale qude, iako im je ispred nosa vrvelo toliko obi~nih qudi i takva gra|a od koje bi i jedan Gogoq, da moè da ustane iz groba i doputuje u Srbiju, da otvori sajam kwiga i da upozna neku privla~nu i lepu mladu Srpkiwu, ponovo si{ao s uma! Ne, nije ovo {ala; i umni episkop Nikolaj je govorio i pisao da treba upoznati obi~nog ~oveka, wegove ose}aje i verovawa, du{evni ìvot. " ôveku se na taj na~in, boqe nego i na koji drugi, {iri um i srce; ~ovek se tako nau~i da razume i qubi druge qude ; i najzad, samo tako ìvot ostaje za ~oveka vazda interesantan. / Korisno je udubiti se ~esto u du{evni ìvot i obi~nih qudi, u toliko pak vi{e neobi~nih. Ono u samoj stvari i ne postoje obi~ni qudi ; svi su qudi neobi~ni, svojeobrazni, ~udni i tajanstveni. Priroda ne kopira no stvara. Izraz "Mnogi - Premnogi " ( "Viel-zu - Viele". Ni~e) kao naziv obi~nih qudi stvorila je nemo} na{a, da se na svakome od tih "Mnogih - Premnogih" zaustavimo, u wegovu du{u zagledamo i wegovu neobi~nost uo~imo. Kad nam na{a nemo} ne bi smetala, mi bi se mogli uveriti, da su qudi, koje mi nazivamo obi~nim, dovoqno neobi~ni, dovoqno originalni i dovoqno za nas pou~ni" ( RELIGIJA WEGO[EVA, studija D - ra Nik. Velimirovi}a, peto izdawe, S. B. Cvijanovi} , Beograd, 1921, str. VI - VII) . Putnik namernik bi imao {to {ta da vidi i doìvi po zemqi Srbiji. Ako pro|e slu~ajno kraj onog grobqa na Loretu, vide}e na vrhu mauzoleja cve}e na krovu. Mo`da povremeno za~uje i muziku. Kakvu muziku ? Ko je taj Boìdar Jovi}evi} - mo`da }e neko pomisliti zlobno - i otkud mu tolike pare da sazida mauzolej na grobqu u kome moè da se slu{a i muzika? Boìdar Jovi}evi} je penzioner. [esdesetogodi{wak. Imao je dobru platu u preduze}u "Milan Blagojevi}" u Lu~anima. A u slobodno vreme radio je kao automehani~ar. Para je bilo vi{e nego {to je potrebno i Boìdar se upustio u neobi~an poduhvat. Neobi~an je, jer moète pro}i kroz stotine i stotine srpskih sela i grobaqa, i ne}ete videti na wima - mauzolej. A na grobqu na Loretu, dominira mauzolej po kojem se pro~uo Boìdar Jovi}evi}. Da li je taj mauzolej Boìdar podigao samo zato kako bi se pro~uo? Ili iz drugih pobuda? U nekim vla{kim selima u isto~noj Srbiji postoje grobqa sa monumentalnim gotovo carskim grobnicama. Treba li se tome rugati? Tim grobnicama na ~iju je izgradwu potro{eno mnogo, mnogo deviznih sredstava? Istina, na tim vla{kim monumentalnim porodi~nim grobnicama nema petokrake... Zar i egipatski faraoni nisu podizali svoje veli~anstvene grobnice - piramide? [ta znamo danas o tolikim faraonima? A o piramidama barem smo pone{to ~uli. Smrt je velika tajna i zagonetka, i za obi~nog i za najneobi~nijeg ~oveka. I za pastira i za doktora nauka. I za vladara i za akademika. Smrt jo{ niko nije objasnio, niti izbegao. @ivot qudski je prolazan , kratkotrajan ( ~ak i kad potraje stotinu godina). Moè li se smrt pobediti : izgradwom grobnica, ili hramova? Ili ne~im drugim? Besmrtnost je fenomen, ko o besmrtnosti nije barem jednom razmi{qao? Besmrtnost se ne moè kupiti. Ima li ne{to {to nikada ne}e propasti, umreti? Hramove ru{e, ku}e propadaju, ponekad i delove starih grobnica koriste novi majstori i graditeqi da sazidaju ne{to novo. Na Balkanu su jedni narodi drugima, u ratovima, i grobqa preoravali. Ni{ta nije nepropadqivo, osim predawa i, mo`da - kwiga. Kwige se objave uvek u toliko primeraka, da neki pretekne, izbegne poplavu, poàr, rat, uni{tewe. Miroslavqevo jevan|eqe, napisano pre toliko vekova, jo{ uvek traje i trajnije je od svih gra|evina, ku|a, manastira i tvr|ava, grobnica, dukata i srebrnog novca, ogrlica i grivni. ûdo da se srpski seqak nije setio da napi{e, makar ru~nu kwigu, o svojoj familiji, o svojim precima i o sebi : jer je kwiga trajnija od grobova i grobnica, crkava i carskih zadu`bina i mauzoleja. Zamislite da u svakom srpskom selu ima po nekoliko porodica, ~ak i jedno - dve, koje su priu{tile sebi to zadovoqstvo da imaju napisanu kwigu o svojoj porodici! Kakva bi to gra|a bila, kakav bi to neprocewiv fond za prou~avawe na{ih sela bio!

(...... )

1 Ovaj tekst sam napisao pre skoro dve godine; zaturio. Na{ao sam ga u trenutku, kada ratne vesti presti`u jedne druge; kada po ko zna koji put bombarduju Lu~ane, Po`egu. Kada granate preoravaju srpska grobqa i kada kov~ezi sa tek sahrawenim, doista, lete, kao na filmu, u nebo. "An|eli Alijanse" razaraju sa neba fabrike, i onu u kojoj je radio vlasnik Mauzoleja na Loretu.

2 Ako je sru{en Mauzolej na Loretu, osta}e o wemu ovaj zapis. 3 Posledwih dana bombardovawa razarawu je bio izlo`en i Boqevac. Video sam groznu sliku pobijenih ovaca na jednoj farmi u blizini Boqevca ; {ta je sa fenomenom zvanim jarac Srle? Da li je pre`iveo?

4 Srbija je neobi~na i nepoznata zemqa; pisci, koji zaista vole svoj zavi~aj i u neraskidivoj su vezi sa wim, malo su napisali o tome. Osim Crwanskog, Grigorija Bo`ovi}a, R. Petrovi}a, Nastasijevi}a... Zavi~aj ne treba otkrivati a ne hvaliti . Voleo sam da slu{am qude, koji su voleli da putuju, i koji su putovali po Balkanu i Srbiji uzdu` i popreko : qude koji su imali dobar posmatra~ki dar (Srbu Igwatovi}a, Sini{u Risti}a, Aleksandra Luki}a...), ali niko jo{ nije napisao vaqaniji putopis o svome zavi~aju... Na{ obi~an svet nije za potcewivawe, ~ak i kad nam se ~ini da je primitivan. "Svet primitivnog ~oveka ima sasvim druga~iju konfiguraciju nego svet na{e stvarnosti i bio bi sli~niji svetu na{e poezije kada bismo je shvatali ozbiqno. (....) Primitivna du{a nalazi neku ~udesnu prohodnost izme|u razli~itih stvarnosti, {to omogu}ava prelaz iz jedne u drugu kao da su one ispuwene metafizi~kim porama ili da su gasovite u svojoj biti..." (Hose Ortega i Gaset, POSMATRA^, Clio, Beograd, 1998, str. 187, esej Bele{ke jednog skita~kog leta)

5 Putevi [panije

"Kada bi jedne no}i nestali, kada bi ih neki drznik ukrao, [panija bi se na{la u pometwi, postala bi bezobli~na masa, svaki busen bi ostao zatvoren u sebe, le|ima okrenut ostalima, divqi i nepristupa~an. Mreà puteqaka je krvotok nacije koji je ujediwuje i, istovremeno, omogu}ava da celim telom struji jedinstvena duhovnost..." pi{e Gaset u ve} navedenom eseju (str. 140 - 141). Taj rasni i plodotvorni [panac je poznavao su{tinu puteva i wihovih patwi, ~itao je Vodi~ za kolebqive velikog Majmonida (1135 - 1204, jevrejskog filosofa, astronoma i lekara iz Kordobe) , koji je poznavao prirodu razuma : " [to se vi{e napreè, razum sve vi{e tone u neodlu~nost i sve dubqe uvi|a, re~eno sa punim po{tovawem, su{tinu Buridanovog magarca koji je u wemu". îtavog prole}a je bombardovana Jugoslavija i prirodno je da su se mnogi qudi sklonili u skloni{ta i da se smawio broj putovawa. Bombe su razarale mostove, puteve, aerodrome i èlezni~ke pruge. Putovao je iz mesta u mesto samo onaj koga je gonila neka quta nevoqa...

Ja nisam mogao da sedim po vas dan u Biblioteci i pi{em : lutao sam velikim atarom Mi{qenovca pe{ke uzdu` i popreko, u brda naj~e{}e, ne toliko zbog opojnog i gorkog mirisa procvetalih divqih tre{awa koliko zbog napu{tenih puteva, sala{a i ba~ija. Nije ovaj rat kriv {to su ti putevi nestali, ukrala ih je kratka pamet, epoha ; i doista je svaki busen, svaki {ib divqih ru`a, svaki zabran ili bukvik, bio zatvoren u sebe, i okrenut le|ima svemu ostalom...

IV 1 Pismo iz karantina

Gospodu Bogu i svim qudima dobre voqe, dobrotvorima i velikim dobrotvorima, mirotvorcima i prilo`nicima, piscima i ~itaocima

VREME SE PRIBLI@ILO, pazite da vas opet ne prevare. ^uvajte se od la`nih proroka, kwi`evnika i fariseja i nemojte i}i za wima. I kad dopru do vas vesti o pobunama i ratovima, nemojte se upla{iti, jer sve to treba da bude, ali to ne}e biti kraj. Usta}e narod na narod i carstvo na carstvo. Bi}e gladi i pomori, i strahote i znaci bi}e veliki s neba. Kao {to je pisano : "Umira}e qudi od straha i od o~ekivawa onog {to dolazi na svet; jer }e se sile nebeske pokrenuti". Da, pokrenule su se nebeske sile. Srbija i Srbi su u karantinu, u kakvom nikad nisu bili. To je po~etak stradawa kome se ne vidi kraj (...)

Ovi redovi su bili objavqeni ,sredinom 1993. godine, kao Dodatak, u kwizi FLORA DE LA MUN]E (Kraq Homoqa) - Pesme Bore Mi{qenovi}a, str. XVIII - XX.

U utorak, 23. novembra 1993. godine, pre podne, oko pola deset napisao sam fragment, koji se sa~uvao u mojim papirima

HRONIKA KRAJA 1993. GODINE

"Politika" danas ko{ta 150.000 din. [ibica (uvoz iz Gr~ke) - 200.000 din. "MORAVA" (filter) - 1 DM (po uli~nom kursu). Babe (ispred "Alonsa", Jovanova) : "Kakva opozicija!Glasa}emo za poziciju - oni barem imaju ne{to". Tetka N. donela tzv. "topli obrok". Nepune - 2 marke! Ni 2 pakla cigareta "MORAVA". Jutros ustao u 5. Probudio se u 4 ~. Na~inio nekoliko grubih oma{ki. Ju~e video ***. Gre{ka! Danas - ne}u! Ni sutra, Ni ubudu}e....

Ponu|eno je suspendovawe sankcija (dogovor {efova diplomatije EZ u Luksemburgu) (privremeno ublaàvawe sankcija u zamenu za teritorijalne ustupke muslimanima u BiH. Daglas Herd : Potpuno ukidawe sankcija mora da sa~eka "{ire aran`mane". Predstavnici tri zara}ene strane ponovo pozvani u @enevu zbog ~vrstih garancija bezbednosti humanitarnih konvoja. Pretwe upotrebom sile kako bi se spre~ila humanitarna katastrofa. Vili Klas : Dogovor u @enevi otvorio bi vrata {irem re{avawu problema u biv{oj Jugoslaviji). Besmisao! (Potpresednik promuslimanskog predsedni{tva biv{e Bosne i Hercegovine Ejup Gani} izjavio je londonskom "Obsereveru" da se muslimanska strana nikada ne}e predati. "Uni{ti}emo Hrvatsku pre nego {to se predamo, a Srbiju }emo vratiti u sredwi vek. Oni jednostavno nisu dovoqno sna`ni da nas dokraj~e", rekao je Gani}, a prenosi TANJUG.) Uskra}en uvoz goriva za bolnice u Srbiji. "Politika" objavquje ~lanak pod naslovom (o svetskom biznisu i politici) : AMERI^KA RATNA DOKTRINA O TRO[KU EVROPE. Jugoslovenski sindrom u srcu Evrope. Upozorewa iz Elektroprivrede Srbije ne pomaù : OPASNI REKORDI U POTRO[WI STRUJE. Upozorewa iz Srpske fablike stakla u Para}inu :Preti ga{ewe pe}i zbog nesta{ice gasa. Hleba i daqe nema dovoqno. Litar dugotrajnog mleka - 15. 000.000 din. Od danas u upotrebi nov~anica od 50. 000.000 din. ! Poskupqewa - bez kraja (pogledaj cenovnike!) ... Sve lo{ija ishrana bolesnika u bolnicama... itd. Hiqadu devet stotina devedeset i tre}a godina bila je te{ka, nemilosrdna, opora, apsurdna, i takva }e ostati do kraja. Puna zimomore, gladi, neizvesnosti i jo{ mnogo koje~ega. Iz podruma i podzemqa iza{li su najve}i pacovi. U toj godini su cvetale ruè jedino dilerima, ratnim profiterima, kurvama i qudima bez obraza...Fukari...

3 [est godina, posle toga, 23. marta 1999. godine, posle 22 ~asa, moj telefon je zvonio do usijawa.

Usplahireni glasovi prijateqa iz daqine prekliwali su me da decu evakui{em iz stana u Mi{qenovac, u ku}u mojih roditeqa, kako znam i umem - odmah posle telefonskog razgovora.

Nisam poslu{ao. Nisam verovao. Pisao sam u to vreme...nekoliko kwiga istovremeno, dovr{avao sam ih...

Otputovao sam slede}eg dana autobusom . Spakovao sam najnu`nije stvari u putne torbe, i stigao na Autobusku stanicu Beograd , oko 4 popodne. Tamo je bila gu`va. Ve}a nego u vreme kada se grad odliva na {kolski raspust, ili oko Uskrsa. Doputovali smo 24. marta 1999. godine oko 18 ~asova. Te no}i je otpo~elo bombardovawe Jugoslavije. Mi{qenovac je selo na putu i pruzi Beograd - Majdanpek, na 38 kilometru od Po`arevca...

To je deo severoisto~ne Srbije, prili~no zaostao - slepo crevo Srbije. Bez zna~ajnijih fabrika, vojnih postrojewa. Mo`da upravo tome treba zahvaliti {to na taj kraj nije pala ni jedna bomba NATO pakta? Bombardovan je Poàrevac , bombardovan Bor; ali ni jedna bomba nije pala na taj prostor izme|u Poàrevca i Bora. Najbliè eksplozije i detonacije koje su se ~ule bile su one koje su pale na selo Vla{ki Do, u blizini Poàrevca. Ali, tokom ~itavog rata, svakodnevno se ogla{avala i po nekoliko puta tokom dana i no}i, iz Mesne kancelarije, sirena za oznaku vazdu{nog napada...

Stanovni{tvo u gradovima (Beograd, Novi Sad i Ni{, i drugim , prakti~no na teritoriji koju ~ini 3/4 Jugoslavije) doìvelo je jezive stvari! Vratio sam se u Beograd, 12. aprila i nisam spavao u stanu, ve} u okolini @elezni~ke stanice Beograd, kod prijateqa. Mislim da su tih no}i prvi put bombardovali Strèvicu bombama od 2,5 tone; prozori zamalo {to ne isko~i{e iz {tokova. Qudi koje sam vi|ao tih dana u Beogradu, ve} su bili obuzeti sindromom ratne psihoze. Prividno su bili mirni... Beograd je no}u delovao sablasno... Otputovao sam ponovo na selo. Na selu smo mogli da slu{amo Radio program stranih radio stanica, Radio Beograda i lokalnih stanica. Neko vreme smo mogli da gledamo i program RTS. Ne i Studio B. Novine nisu stizale u Mi{qenovac. One no}i kada je sru{en TV predajnik na Avali, nisam mogao da zaspim : slu{ao sam seriju strahovitih eksplozija u no}i, i brujawe nevidqivih bombardera, za koje mi se ~inilo, da se okre}u ba{ iznad Mi{qenovca... [ta sam drugo mogao? Udubqivao sam se u uàsnu sada{wost i u dubine neizvesne budu}nosti. Pisao sam...

To su bili prozai~ni redovi o surovoj stvarnosti tzv. humanog rata bez ambicija da budu neko poetsko svedo~anstvo. To je bilo s u o ~ a v a w e sa mnogim stvarima, sa zvezdama i mese~inom, pre svega. Nagledao sam se neba i zvezda, satelita i meteora za ~itav `ivot.

26. maja 1999. ve} sam bio odmakao sa tim Bele{kama.

Gledao sam kako se pretvara u prah i pepeo ono {to su milioni qudi stvarali najmawe pedeset godina ; protivvazdu{na odbrana je ponekada uspevala da skrene raketa sa ciqa, ali onda bi one poludele i poga|ale pogre{ne stvari, uglavnom nedu`ne, sasvim nedu`ne qude.Takve rakete su mogle pogoditi kada se najmawe nadamo i na{e selo, na{u ku}u ; pisao sam puno, da ne mislim na to. To {to sam pisao, nije bilo ne{to sa ~ime sam mogao da ra~unam : pisao sam ne da bih nekoga u ne{to ubedio, da bih nekome ne{to savetovao, da bih ma kome skrenuo pa`wu...Ne! Vrlo ~esto, zagledao bih se u jednom pravcu, i video : okre~en zid belo, braon pervaz, stari tranzistor i stari televizor, zar|alo gvozdeno peglo, ili : tavanicu koja se ru{i, ba{tensko cve}e. - Sve bi me to podsetilo na neke druge stvari, a ove na tre}e...

4 Bdewa, nesanice, slavuji, muk

... Ali sumrak i oblaci su {titili slavuje u grmqu (na vrhu jednog breùqka - tamo gde je nekada bio bunker, okrenut zapadu ), i psi su lajali (kraj Straàre), i ~inilo se da }e briznuti pqusak - onaj kratkotrajni, gust kao magla ; ~inilo se neupu}enom - ne i onom nepoznatom u poqu {to je pripalio gomilu suve kukuruzovine da je plamen suknuo u nebo. Sumrak je bio }utqiv i strpqiv, kao pesnik koji je prihvatio sudbinu, ne èle}i da je izdvoji, jer je to ìlava biqka koju je nemogu}e i{~upati sa svim wenim korewem. Detiwstvo nije legenda i po~etak legende : ono je zasejano krajevima i zavr{avawem. U predve~erje svetlost obasjava izreckane listove paprati, dowi deo borova ili debela stabla starih {upqih oraha i {upqine iz kojih vise zelene brade. Bog prikupqa se}awa i obasjava ih velikim fewerima u snovima . Ni qudi nalik na an|ele ne znaju u {ta su ume{ani svakog dana, svakog ~asa, pa i svake no}i - dok sawaju snove koje ne razumeju. îstota i nevinost sastoji se od neznawa. Najuglednije porodice jedne zemqe poreklom su iz zaba~enih krajeva. Zlo u qudima izvire iz wihovih srca, iz predrasuda, iz otupelosti. U svakom kraju, kao i u svakom semenu, postoji klica koja ni~e i koju treba (pre)poznati. Na vreme. Treba zastati u sumrak pred `buwem u kome slavuji prevr}u o~ima...

...Ne uspomene (zaludno presipawe), ne snatrewa (ograni~eni, zaludni beskraji), ve} delte ]utawa, delte velike reke, stropo{tavawe àluzina, beskrajne povorke mrtvih ispred {atora trgovaca svetlo{}u. Grobnice Kelta, Huna, divqe tre{we koje rastu iz davnih zbivawa raspr{enih. Iz temeqa ru{evina rimskih letwikovaca, iz mozaika ~udesnih {to su potonuli u zemqu, iz grobova zatrvenih. Zeleno ofarbana, mastionica drvena, dvogled, fosilni ostatak stopala malih vodenih duhova, pisma i razglednice pristigle pre ~etvrt veka. Dvogled usmeren u delte Budu}nosti, kao prema vrhovima planina obasjanih suncem. Da bi stigao na ciq poùri polako. Krevet je pun sablasti i opsena. Ne uspomene, ne snatrewa, ne opsene ploti. Ne re~i - nere~eno je re~itije! Ne maske, ne maske! Podignimo sve spu{tene zavese i neka na scenu stupi grozno nestrpqewe. Devoj~ica koja se pewe na smokvu sa svim ~arima detiwstva i bezazlenosti. Starost je do{la, i se}awa su do{la. Ali sve je to pro{lo, ili su pokrali sitni lopovi. Sve sam izgubio i sve }e mi biti vra}eno hiqadostruko. Nesanicu je poslao an|eo i ona je merilo. To su lestve kojima si se uspeo, vazneo - samo beskrajnim nesanicama i jo{ beskrajnijim nestrpqewem... Neizmerno }utawe ùtog ivawskog cve}a na padini brega i moj pogled spojeni su divqewem i nesanicom, kao sun~eva srma i kapi vode u travi...

5 Rat me je, kao i hiqade drugih neznanih qudi, izbacio iz zgloba : ovaj apsurdni rat. Verujem, da su reforme i demokratizacija postitovske Jugoslavije, bile mnogo jeftinije i boqe re{ewe i za sve gra|ane Jugoslavije i za Evropu od ratova koji su vo|eni na teritoriji biv{e Jugoslavije tokom posledwe decenije... Iako sam bio o{tar u skicirawu HRONIKE KRAJA 1993. godine, Potpuna Istina mi je izmicala! Pre toga je po~eo na teritoriji SRJ rat, koji su povele retrogradne snage, rat koji je zaustavio reforme i onemogu}io demokratizaciju nekada{we Jugoslavije. Nisam se bavio predvi|awima doga|aja, ali mnogo toga sam predvideo. Drugi su, najverovatnije, bili mnogo ta~niji u predvi|awima i od toga zanimawa su napravili i profesije. Ovaj rat je apsurdan, katastrofalan, i deo je tzv. "{ireg aran`mana" i poku{aj vra}awa Srbije u sredwi vek...U`asni prizori ovoga rata zapquskivani su mozak talasima jeze. Na Beograd je sru~eno toliko bombi, koliko nikada pre u ~itavoj wegovoj istoriji! Nisam video Novi Sad, ili Ni{, ili Kosovo posle bombardovawa. Ni Fru{ku goru...Razorene su fabrike i na hiqade je radnika ostalo bez posla. I pre toga je, skoro milion radnika zbog sankcija i drugih uzroka, ostao bez posla. ^itava jedna armija, uglavnom u gradovima, je ostala bez posla. Na drugoj strani, sela su poluopustela. Koliko ih je od koji su ostali bez zaposlewa u gradovima, sada i pre nekoliko godina, koji }e se vratiti na selo da se bave onim zanimawem kojim su se bavili wihovi preci?

V PRIRODNO, NATPRIRODNO I NEPROLAZNO

Zavr{io se rat, koji je prouzrokovao smrt mnogih qudi, razarawa, i doneo ekolo{ku katastrofu ogromnih razmera i bedu, koja je napa}enom stanovni{tvu pod vi{egodi{wim sankcijama ve} ugrozila biolo{ki osnov, u srcu Evrope! Pusto{ nije simbol Srba, iako su ih pusto{ewa i zla istorijska kob pratili vekovima unazad : pre bi to mogla biti : svetlost, trgovina svetlo{}u. Ta "trgovina" u sebi sadr`i Prirodno, Natprirodno i Neprolazno. 2 "Ku}a trgovaca svetlo{}u"

U dana{wem kulturnom dodatku "Politike"(subota, 10. jul 1999, str. 25) ~itam da je iza{lo iz {tampe "ratno izdawe po`areva~kog ~asopisa za kwi`evnost, umetnost i kulturu "Brani~evo" nastalo od tekstova koji su ovda{wi pisci ~itali za vreme trajawa vazdu{ne uzbune u "Ku}i trgovaca svetlo{}u", kako su nazvane sesije protestnih okupqawa u Domu kulture..." itd. Nisam ni u toj, niti u bilo kojoj drugoj sesiji u~estvovao; imao sam pre~a posla! Nazvali su te sesije, prema mome romanu "Trgovci svetlo{}u"; nisam ni znao : sada sam saznao! Ne bunim se. KU]A TRGOVACA SVETLO[]U }e biti sazidana jednog dana, naravno, ako je ja budem zidao i sazidao do kraja, zva}e se VELIKA MAGAZA.

3 Dva [panca, jedan filosof i drugi slikar, Hose Ortega i Gaset i Salvador Dali, Perpiwanska stanica i Ideje zamkova : umetnici se vezuju jedni za druge nekim skrivenim vezama koje ostaju zakopane duboko u wima. Ni jedan ni drugi nisu bili varvari, predstavnici varvarske epohe. "Varvarska epoha predstavqa vrhunac vere u sebe. To je wena neizmerna vrlina koju bi bilo zgodno nakalemiti na na{e doba zgr~eno od opreznosti i zabrinutosti. Ni divqak koji ìvi u neprestanom strahu, niti kulturan ~ovek koji ìvi ispuwen sumwom i nesamopouzdawem, nemaju taj neizmerni dar varvarina : veru u sopstvene snage", kaè Gaset (str. 162). Svet ne moè postojati, ako mu glavna deviza bude bila "ili jedno ili drugo"; vek koji dolazi morao bi biti druk~iji, i wegova bi deviza trebalo da bude "i jedno i drugo". Jer, svet nije ono {to je bio u posledwa dva veka : svet je VELIKA OSTAVA svih vekova od Gilgame{a, preko Odiseja i Don Kihota do Doktora Faustusa i Doktora @ivaga, do Nikole Tesle i do bombi koje padaju na Gra~anicu i crkvu Svetog Marka, Carsku baru i Jadransko more... Ideje zamkova, sadrè u sebi, pored ostalog, i pravi smisao SLUGE. "Pisci demokratske ortodoksije pocrvene od stida kad pro~itaju da je Servantes sebe nazivao "slugom" grofa od Lemosa. (Pedro Fernandes de Kastro, grof od Lemosa, vicekraq Perua od 1667 - 1672, kada je umro; veoma doprineo autoritetu ja~awa visekraqske vlasti - moja napomena - M. L.) Pored nedostatka istorijske svesti, {to im je ina~e svojstvo, oni misle da se tom re~ju poniàva i blati wihov stale`. Me|utim, u ovom Servantesovom izrazu jo{ uvek odjekuje, slaba{nim i potmulim ehom, smisao jedne od najlep{ih i najplemenitijih institucija za~etih u zamkovima. Danas se re~ "sluga" ne shvata. Weno etimolo{ko zna~ewe - "biti sluga zbog nekoga" - nema ni~eg zajedni~kog sa uobi~ajenim zna~ewem - "biti ne~iji sluga" . Ipak, opstala je jedina dodirna ta~ka u oba slu~aja, a to je pretpostavka da je gospodar hranilac svoga sluge. Pod "sluèwem" se podrazumeva pokoran rad, pri ~emu se za uzvrat dobija izdràvawe, kao plata, nadnica za taj rad" (Gaset, isto, str. 171 - 172) . Biti u pravom smislu re~i S l u g a trgovaca svetlo{}u, SLUGA majstora zidara VELIKE MAGAZE, to zna~i ve} biti ku}no ~eqade VELIKE MAGAZE. ôve~anstvu je potrebno da kona~no protrese drvo umetnosti, arhitekture, starudija, eksperimenata i cirkuskih dimnih zavesa kako bi sa wega pootpadali svi truli plodovi...

4 Zato {to je kamen najstariji na planeti Zemqi - ba{ wime treba sazidati VELIKU MAGAZU. Gde? Za{to u Bagerskoj pustiwi izme|u Ku~eva i Neresnice? Za{to na Glavi~ici, na Vratima Zvi`da, na mirazu moje majke? Op{tina Ku~evo obiluje prirodnim lepotama ; pogodnom klimom, bogatstvom {uma, ìvopisno{}u Klisure Jorgovana, vrta~ama, vrelima, vodopadima, pe}inama. Pe}ine Ceremo{wa, Ravni{tanka prave su podzemne lepotice ovog dela Srbije. Zatim Dubo~ka pe}ina. Zvi{ka Potajnica i vodopad Sige pravi su draguqi ovog karpatskog podru~ja. u Ceremo{wi ve} postoji deo etno - parka, botani~ka ba{ta Karpatum. Trideset i vi{e godina u Ku~evu se odràva velika smotra narodnog stvarala{tva Homoqski motivi ; za organizaciju je potro{eno mnogo para, da se pokaè, ali ne i sa~uva od daqeg zaboravqawa ne{to bitno : nije objavqen ni jedan zbornik koji bi bio posve}en pokazanom i otkrivenom, jeziku, kulturi i civilizaciji Zvi`da i Homoqa, poput, recimo, studije KULTURNA ISTORIJA SVRQIGA (Glavni i odgovorni urednik Dr Sreten Petrovi}) : pozama{ni ALMANAH ZA @IVU TRADICIJU, KWI@EVNOST I ALHEMIJU ( u koji je u{lo preko 2000 strana), koji od{tampa{e o svom ruvu i kruvu trgovci svetlo{}u, bez ikakve podr{ke onih kojih se to najvi{e ticalo, bio je prva lasta, prvi glas KU]E TRGOVACA SVETLO[]U ili VELIKE MAGAZE. Niko ni ~uo nije taj glas u Zvi`du i Homoqu. Za{to bi onda tamo bila sazidana VELIKA MAGAZA?

5 Gde }e biti sazidana VELIKA MAGAZA, to znaju ra{qari i ovce. Postoji jedno veliko planinsko vla{ko selo Ranovac, u op{tini mlavskoj sa brojnim zaseocima. U wemu sam pre nekoliko zima, susreo jednog od ra{qara, koji ima dar ili sposobnost da uz pomo} tankog pruti}a od pasjeg drena lako prona|e mesto na kome treba kopati bunar, ili mesto na kome ima zakopanog blaga. U tom selu, bogatom vodama i potocima, {umama i carskom paprati, nema onih jezivih i prizora sebi~nosti tako ~estih u mnogim na{im selima i varo{ima, gradovima : sve je prirodno i `ivopisno. Novo se prirodno utkalo u staro, vekovima stvarano...Kad ku}u tamo zidaju, ~ine to kao {to su wihovi preci ~inili oduvek : izabrano mesto ograde i u wega doteraju ovce. Tamo gde ovce preno}e - tamo zidaju!

Putevi i reke, {ume i predeli govore svojim jezikom o jednom kraju, pa i o qudima koji tu ìve. Brvna i mostovi. Putawice preko brega i kladenac pod bregom Priroda i prirodno su unakaèni. Nije sve to unakazio drevni ~ovek, ve} ovaj moderni, na{ savremenik. Ovaj {to se zavarava da ìvi istinskim ìvotom, kad mu je pun friìder, i kad sve slavine u stanu rade. Ovaj {to ide kroz carstvo otpada i smrti, stvaraju}i ga. Pe~at ekonomizma pritisnuo je prirodu na ~itavoj planeti zemqi, u mnogim wenim delovima udario je takav pe~at, koji je sasvim zbrisao uzvi{eniji ìvot. Priroda i prirodno su obesve}eni, zato {to je dovedeno do apsurda shvatawe o Natprirodnom i Neprolaznom. Nije va`no da li je Natprirodno i neprolazno starije od Prirode i prirodnog : verovatno su isto, to jest Natprirodno i neprolazno su mo`da stvari koje moèmo videti, ako se malo boqe udubimo ba{ u Prirodu. [uma je hram, majka svega stvorenog na zemqi. Svaki ~ovek bi morao da zna da u prirodu ne treba pretrpavati neorganskim i drugim otpadom koji ona ne moè svojim mo}ima razgraditi... Kap rose je ogledalo iz koga zra~i Apsolutno, lepota, Carstvo Bo`je, a to je i svaki izvor~i} sa vodom zelenom, vodopad, reka... Ne moè se vi{e niko izgovarati na planeti, ili u bilo kojoj zemqi, da je istorija svemu kriva ;~itava istorija je ispuwena traèwem Carstva Boìjeg... Ako je Carstvo Boìje ciq istorije, kraj istorije, izlazak izvan granica istorije, ono ne moè biti u istoriji zbog toga. Carstvo Boìje je iza i iznad istorije...

6 @ivot u seoskim op{tinama, ili na "dràvama" - imawima izvan sela, u zavetrini, na zgodnom mestu, gde ima nekoliko hektara, dobar poteski put, ìvi izvor ili reka, mala vodenica, ribnik i dosta ìra, ìvot koji se odvijao u skladu sa ritmom godi{wih doba, duhovne i telesne ~istote, koja je prirodno podrazumevala i ~isto}u magaza, ambara, ko{eva, avlija i ku}e za spavawe, ìvot u neposrednom dodiru sa prirodom ; ìvot na ba~ijama i sala{ima {to je podrazumevao i neprestanu borbu, ~edo gre{noga razdora, {to sledi iz nepuno}e - nepotpunosti ; kroz ìvot, rad i borbu se prevladavao taj razdor i zbivalo ostvarewe ìvota. To su znali na{i pradedovi i dedovi. Pogledajmo samo te opustele sala{e i ba~ije, i "dràve", i vodeni~i{ta, na kojima su vek svoj proveli. Pogledajmo sva ta porodi~na grobqa, koja jedina svedo~e da su postojali, zaista. Jer kad se budemo dobro zagledali u wih, jo{ boqe }emo zagledati u sebe i u sav apsurd koji ve} ~itava generacija ìvi. Koliko je u Srbiji jo{ sela koja ìve u neraskidivoj vezi sa drevnim nasle|em? Premalo. Gerilski partizanski rat je bilo mogu}e voditi uspe{no sredinom veka protiv fa{isti~ke nemani zato {to su sela i zaseoci imali dovoqno qudi, hrane, skloni{ta, ogreva, vodenica i ni{ta ih nije moglo iznenaditi. Ne tako davno pe{a~io sam oko trinaestak kilometara od rodnog mesta do potesa ba~ija kroz {umu : tu je nekada vrvelo od qudi, stada, jata ptica, plovaka i }uraka, pasa, goveda i plastova; i nisam sreo nikog ìvog, nikog drugog, osim divnih plo~astih oblaka, kontinentalne pra{ume, dva vrapca i jednog orla klikta{a! Putevi su zarasli travom, a oni koji su bili razriveni traktorskim gumama puni vode i punoglavaca!...

VI ZONA SUMRAKA

1 Prvo izdawe Muzeja Nemogu}eg Ratara (Beograd : Zavetine, 1996) oti{lo je brzo i nepovratno u svet, i bilo je posve}eno qudima, za koje se pisac nadao da }e prihvatiti Osniva~evu ideju kao svoju.

Nepoznatim i poznatim. Dana{wim i budu}im. Plemenitim. Pametnim. Bogatim. Preduzimqivim i dalekovidim. Vizionarima. I onim najneznatnijim. @ivima i mrtvima. Srpskom rataru i plugu.

U novom, drugom, izmewenom i pro{irenom izdawu (Beograd, Zavetine, krajem juna 1998. ), pre{tampana su samo nekoliko tekstova iz prvog : Muzej Nemogu}eg Ratara ( u celini), i jo{ tri odlomka iz jednog poduèg eseja , kao samostalne celine : êqusti razjapqene prema beskrajnosti, Setva nikla sred ogwi{ta i Muzej ìve tradicije. U wemu je, tako|e, pre{tampano nekoliko kra}ih fragmenata, preliminarno ve} objavqenih na drugim mestima ( u ~asopisima, zbornicima, mojim kwigama eseja - ) . Sve ostalo, vi{e od polovine kwige, prvi put je bilo objavqeno u novom drugom izmewenom i pro{irenom izdawu. To novo, drugo, izmeweno i pro{ireno izdawe predstavqalo je skoro novu kwigu. Ono je druk~ije komponovano od prvog. Napisao sam u tom drugom izdawu slede}e: "Budu}a izdawa Muzeja Nemogu}eg Ratara treba pre{tampavati, naravno uz izri~itu dozvolu autora, prema ovom drugom izdawu." Te re~i se, po svemu sude}i, mogu odnositi na ovo tre}e i k o n a ~ n o izdawe ove kwige.

Pisac ne moè znati koga }e sve wegova kwiga, susretati, kroz vreme. Prvo izdawe nije stiglo do svojih pravih i pretpostavqenih ~italaca. Iako je po~iwalo kao rebus, ono je imalo svoju odgonetku. Znam da to prvo izdawe Muzeja Nemogu}eg Ratara nije sama~ki upalo me|u qude, i da nije sama~ki pobeglo od qudi. Ono je umar{iralo u ìvot, kao vojska, sa mnogo nogu no sa jednom i istom lampom u du{i... Treba se pomiriti sa ~iwenicom da oba izdawa, izgleda, nisu nai{la na svoje prave ~itaoce, osim one nekolicine, koji su mi se javili. Bili su to : a) studenti rodom iz Homoqa i Zvi`da; b) jedan pravnik i protomajstor u penziji i v) jedan pisac monografije o mom rodnom mestu Mi{qenovcu. Studenti su mi predloìli osnivawe Dru{tva za osnivawe Kompleksa SPASOVO. Verovali su da se na teritorijama neke od op{tina severoisto~ne Srbije, Ku~evu, @agubici, ili ve} nekoj drugoj, moè ustupiti do 5 hektara pustog zemqi{ta za osnivawe Kompleksa Spasovo. Predloìli su i da ja budem doìvotni predsednik i umetni~ki direktor takvog jednog Kompleksa... Nisam im odgovorio. Wihov predlog bi imao smisla da je bio propra}en i zvani~nom podr{kom lokalnih vlasti. Me|utim, o~ekivati je, zna~i biti mnogo naivan! Protomajstor N. ponudio je da besplatno sazida od kamena - iskqu~ivo od kamena - sve zgrade u okviru Kompleksa SPASOVO, kao i veliku Kulu pesnika. Sra~unao je da bi za sve bilo potrebno oko 500 kubika kamena, u vrednosti oko deset hiqada DM, upozoriv{i me da je prevoz skupqi od samog kamena! On bi sve to sazidao, strpqivo i polako, bez ijednog dinara za svoj rad koji bi potrajao nekoliko godina, kao zadu`binu... Plemenito i neo~ekivano! Me|utim, gde na}i deset hiqada DM i kako prevesti toliku gomilu kamewa na izabrano mesto?

Pisac monografije MI[QENOVAC, M. R. napisao je stotinak stranica o Mi{qenovcu, zamoliv{i me da budem recenzent wegovog rukopisa.Mi{qenovac leì na izlazu klisure i izvan zvi{kog basena, ali administrativno pripada Zvi`du i ekonomski je upu}en na Ku~evo. Selo je starijeg postanka, ali u ìvotu wegovom nema neprekidnosti. Raseqeno je po~etkom sedamnaestog veka i ponovo naseqeno krajem istog veka, ali je opet raseqeno oko 1720. godine. Mi{qenovac se ubrzo ponovo po~eo naseqavati, a ve} 1733. godine u wemu je bilo 17 domova Srba i Vlaha... Monografija M. R. , Mi{qenovac, obuhvata vreme i doga|aje od sedamdesetih godina 19. veka, pa do dana{wih dana. Zna~i od vremena po~etka vlade kneza Milana Obrenovi}a, pa do vladavine Slobodana Milo{evi}a. Pisac Ant. Lazi} je u svom radu Naseqavawe i razvitak naseqa u gorwem i sredwem Peku (1939, separat Glasnika geografskog dru{tva, str. 29 - 30) detaqno pobrojao sve mi{qenova~ke familije - od onih koje su ga obnovile, tridesetih godina osamnaestog veka, do onih koje jo{ uvek ìve u wemu ~etrdesetih godina hh veka. M. R. je po{ao Lazi}evim tragom i podrobno je pisao o mi{qenova~kim familijama i prilikama od ~etrdesetih do devedesetih godina hh veka. Obuhvatio je i dve velike migracije seoskog stanovni{tva, prvu, posleratnu, koja traje do sedamdesetih godina : prelazak, preseqewe u Poàrevac, gde su mnogi dobili posao i sagradili ku}e. I drugu, od {esdesetih do osamdesetih : odlazak na privremeni rad u inostranstvo (Austrija, Italija, Nema~ka, [vajcarska, [vedska, Francuska, SAD... ) Prvu emigraciju je omogu}ila lako okolnost da su dva komandanta okru`nog partizanskog odreda bila iz Mi{qenovca, od kojih je potowi (M. Milojevi}) do~ekao kraj rata ìv. Milojevi} je pomogao oko zaposlewa ve}ini Mi{qenov~ana. Zatim su Mi{qenov~ani pomagali jedni druge. Drugu emigraciju je ubrzala poznata ekonomska situacija u zemqi i, na izvestan na~in, besperspektivnost ìvota i rada uop{te na selu u ~itavoj drugoj polovini hh veka. Tome je na ruku i{la i okolnost usitwenost i iscepkanost privatnih poseda. Mnogo se boqe i lak{e ìvelo od neke slu`bice u gradu, nego od mukotrpnog rada na dva, tri, ili pet hektara... Izvestan broj Mi{qenov~ana je prodavao ku}e i imawe u Mi{qenovcu, a onda kupovao plac u Poàrevcu i tamo zidao. Samo je nekolicina onih koji su u okolini Poàrevca kupilo i ne{to zemqe... U su{tini, za mawe od pedesetak godina, u Mi{qenovcu se ugasilo vi{e od stotinak ku}a i ogwi{ta. Sve ba~ije - a bilo je tri velike ba~ije; sve kolibe i sala{i, svi zaseoci - zarasli su u korov. M. R. u svom rukopisu, pretr~ava preko vekova i tih okolnosti obnova i propadawa Mi{qenovca. U delu rukopisa posve}enom obi~ajima, opisao je obi~aj seoske slave - zavetine (velikei male), svadbe. Spomenuo je sve zanatlije poimence i konstatovao da su svi pomrli. Sve u~iteqe koji su slu`bovali u selu od otvarawa osnovne {kole (krajem 19. veka). Pobrojao je sve izginule ratnike u Prvom i Drugom svetskom ratu. Jedan odeqak je posvetio i vi|enijim Mi{qenov~anima, gde spomiwe (pored ostalih) i tri Luki}a : Dragoslava, upravnika nekada{we Zem. zadruge "Zlatan Pek", potpresednika op{tine Ku~evo i osniva~a velike smotre narodnog stvarala{tva Homoqski motivi, moga brata Aleksandra i mene. Pobrojao je i na{e kwige, konstatuju}i : da ne zna "ni jednu drugu ku}u u na{oj zemqi u kojoj su dva brata napisali vi{e kwiga"...Taj odeqak je nesrazmerno ve}i od prethodnih u rukopisu. M. R. je pa`qivo i{~itao prvo izdawe moje kwige Muzej Nemogu}eg Ratara i podstaknut idejama o osnivawu muzeja ìve tradicije, on pi{e : "Bilo bi lepo da se takav jedan muzej osnuje u rodnom mestu pisca Miroslava Luki}a, u Mi{qenovcu, a ne u onoj pustari u Ku~evu, ili u nekom drugom mestu, ba{ zato {to je Mi{qenovac ìvopisno mesto sa vrlo lepim poloàjem. Mi{qenovac ima crkvu na breùqku Staro Grobqe i veliku portu (oko 2 hektara) koju nazivaju (Drugi ) "Mali Oplenac".Kroz selo prolazi put i èlezni~ka pruga Beograd - Zaje~ar. Kroz mi{qenova~ko poqe proti~e reka Pek ( na pola kilometra od posledwih ku}a u selu). Kroz samo selo celom wegovom duìnom proti~e Potok (pravcem jugoistok severozapad), ~ije su obale neure|ene.Potok je nedavno prokopan u dowem toku - ispod sela, kraj nekada{we vodenice u [qivici, tzv. Luki}ske vodenice do u{}a u Pek. Kad su najve}e vru}ine i ège, ~ini se da ovaj Potok presu{i, ali nikada od Sastavaka do starih vodeni~i{ta i prvih ku}a u selu . Taj deo Mi{qenovca pomalo podse}a na Tr{i}, s tim {to je Mi{qenovac ve}i od Tr{i}a, ali i nesre|eniji. Oko nekada{wih starih vodeni~i{ta na isto~nim po{umqenim padinama bregova mogao bi se podi}i muzej ìve tradicije; mogla bi se obnoviti i vodenica poto~ara... Taj deo kao da je Bogom dan za podizawe Muzeja ìve tradicije, onako kako ga je ve} zamislio Luki} u svojoj kwizi Muzej Nemogu}eg Ratara..." Itd. Taj deo M. R. -ovog rukopisa obiluje i drugim razlozima ZA podizawe muzeja ìve tradicije u Mi{qenovcu na spomenutom mestu; me|utim, i M. R. je smetnuo sa uma naoko sitnu pojedinost : teren na kome je on video najpovoqniju mogu}nost za podizawe Muzeja ìve tradicije u privatnom je posedu : i nije na prodaju! Iako je re~ o vo}wacima, bagremarima, trwarima, zemqi{tu posledwe klase. Prednost toga mesta - sam po~etak Zukve - je u tome {to je na zaklowenom mestu od vetrova, kraj samog Potoka, i {to je u potplaninskom delu sela, na kraju, posle koga po~iwe skoro prava kontinentalna pra{uma. M. R. je detaqno opisao obe seoske Male, Gorwu i Dowu, kao i grobqa na kojima se ukopavaju Mi{qenov~ani : Starac i Poto~i}. Oba grobqa su porasla i jo{ uvek rastu i {ire se, dok se Mi{qenovac zbija usvoje jezgro u centru. Monografija o "Mi{qenovcu" trebalo je da bude objavqena jo{ pro{le godine, uz pomo}, pre svega me{tana - privatnih preduzetnika i onih na radu u inostranstvu; me|utim, tu je ba{ zapelo. Mi{qenovac je imao seosku biblioteku pre i posle rata, sve dok je radio Dom kulture; ve} vi{e od dvadeset godina selo nema biblioteku. Prakti~no, najve}a biblioteka u selu je privatna - ona u mojoj sobi ro|ewa, u kojoj je samo deo kwiga, mojih i moga mla|eg brata. Kwiga je, kako po svemu izgleda, i u Mi{qenovcu, na posledwem mestu...Nije od{tampan rukopis monografije "Mi{qenovac", i ko zna da li }e i kada }e. Napisao sam kratku preporuku da se kwiga moè objaviti, jer duboko verujem u to da bi svako selo u na{oj zemqi, pa i ono najneznatnije, trebalo da ima pisane tragove o sebi : tapije o izvorima...

2 Da li mi je Bog poslao Fatamorganu Kompleksa Spasovo da bi posledwe godine moga ìvota stavio na najgora mogu}a isku{ewa? Trajne zadu`bine osnivaju i brinu o wima bogati qudi; kneèvi, vladari, milioneri. Knez Miroslav, na{i kraqevi i vladari; kapetan Mi{a Atanasijevi}. Ne i srpski kwièvnici. Ne zato {to su cicije i izjelice, ve} zato {to su sirotiwa... Sirotiwa su i oni koji ve} imaju iza sebe i po trideset objavqenih kwiga i skoro {esdesetak godina ìvota. Ali, to se skriva...Skrivaju, pre svega i pre svih, sami kwièvnici, jer od svega {to su imali i mogli imati, ostao im je jedino okrwen ponos... Pre izvesnog broja godina zanosio sam se mi{qu da bi se kapital za podizawe Kompleksa SPASOVO mogao obezbediti time {to bih se odrekao honorara od objavqivawa svih kwiga iz Opusa N 1 - Umetnost mahagonija. Solidan kapital se ne stvara objavqivawem Dela, barem zadugo ne u zemqi Srbiji, gde se kapital nami~e na drugi na~in...

3 Posledwi broj lista ZONA SUMRAKA (61, 13. jul 1999 (adresa redakcije : Dimitrija Avramovi}a 8, Novi Sad) sav je u znaku predstoje}eg pomra~ewa Sunca : DA LI NAS 11. AVGUSTA ÊKA KONA^NI SMAK SVETA ? To je od{tampano krupnim crvenim slovima preko ~itave naslovne stranice. U dnu naslovne stranice nalazi se i slika ~asovnika: 12 ~asova. ôve~anstvo odbrojava svoje posledwe trenutke! Ne ~itam ovaj list, a bogme ni druge, ovaj mi je sasvim slu~ajno dospeo pod ruku. ZONA SUMRAKA ima i svoj aktuelni podnaslov : Uvek na licu mesta! Astrolozi, vidovwaci, numerolozi, parapsiholozi i ostali ispravqaju tuma~ewe najve}eg svetskog proroka : Smak sveta prema Nostradamusu ne}e biti ove, nego 3238 godine! Tarabi}i su smak predvideli 3700. godine. Planete pore|ane u Krst ne}e doneti ni{ta dobro! Jedan od anonimnih astrologa smatra da neki proroci daju veliki zna~aj pomra~ewu Sunca, najavqenom za 11. avgust, koje }e se najboqe videti u Bugarskoj i Rumuniji. Smatraju da }e se tada dogoditi ne{to va`no, ali niko se ne izja{wava {ta }e to ta~no biti. Anonimni astrolog ne veruje da bi to mogao da bude smak sveta. Uveren je da bi Nostradamusovo spomiwawe Marsa moglo zna~iti i kraj patwama i prestanak velikih ratova. Nostradamus pi{e da }e Mars sre}no vladati, {to moè da zna~i da }e se umiriti. Osim toga, po verovawu toga astrologa, svet ulazi ueru Vodolije u kojoj ne bi smelo biti tolikih ratova. Nostradamus je verovatno u svojoj viziji video koban avgust, ali ga je zbog promenekalendara smestio u juli. U avgustu }e se svakako ne{to dogoditi jer }e se tada planete pore|ati u obliku velikog krsta. Gotovo svi }e biti u fiksnim znakovima, pa }e osobe ro|ene u znaku Bika, Lava, [korpije i Vodolije teè proìvqavati avgust, jer }e tada dominirati 90 % negativnih vibracija. Mo`da bi to {to }e se dogoditi u avgustu najgrubqe re~eno trebalo da ozna~i kraj ne~ega, mo`da vlasti. Ono {to treba da se dogodi moè nastupiti u avgustu, ali i nekoliko meseci pre ili kasnije. Mogu}i su Milo{evi}ev pad, Klintonova afera i papina povreda povezani sa tim krstom. Svi su oni ro|eni u nekom od nabrojanih znakova...

4 Treba, s vremena na vreme, prelistati i aktuelnu ùtu {tampu! Na 8. i 9. strani objavqen je i pove}i ~lanak Q. Danilovi} : NLO ponovo na nebu ju`ne Srbije. BAZE VANZEMAQACA NA RADAN PLANINI. Objavqena je i fotografija Gromade na vrhu Radan planine : Navigator za sletawe vanzemaqskih letilica? Podnaslovi ~lanka : Navigacija za lete}e tawire ; I ranije vi|ani vanzemaqci ; Tajne Radan planine se otkrivaju... [ta je to {to NLO i vanzemaqce privla~i na Radan planinu? "Istraìva~i neobja{wivih doga|aja kaù da to nije ni{ta ~udno jer je poznato da je ova planina jedna od najslabije ispitanih u Srbiji i da ona u svojim dubinama krije ogromne pe}ine. To potvr|uju i speleolozi koji tvrde da postoje kilometarski duboke pe}ine u koje je nemogu}e u}i i ispotati ihbez ogromnih materijalnih ulagawa. Zna~i, sasvim je mogu}e da se u tim pe}inama nalaze baze vanzemaqaca. A da je u pitawu ne{to zaista misteriozno potvr|uju i ~udni doga|aji koji se povremeno de{avaju na ovoj planini - neobja{wivo se gasemotori na kolima, divqe ìvotiwe beè na druge planine, pojavquje se ve} pomenuta neobi~na svetlost..." , kako pi{e Q. D. Nikada nisam bio na Radan planini, ali blisko poznajem nekoliko qudi koji su tamo ro|eni i odrasli. Uvek su mi sa qubavqu pri~ali o woj, kao i o ostacima Justinijanovog Cari~inog grada. Ili o Ivan Kuli... Koliko poznajemo na{e planine, sve planine? Malo. Kao {to jedva poznajemo i sebe. Svoju genealogiju, dubqu pro{lost i mentalitet. Sujeverje i mitologiju. Privla~e me pe}ine; oneotkrivene i poznate; a pogotovu one neotkrivene, pa makar bile i male, koje nije uspela da identifikuje ni Titova svemo}na policija. Voleo bih da mogu da kupim makar i malo imawe, makar u pustim planinama Srbije, na kome bi bila i neka mawa neotkrivena pe}ina, mo`da budu}a riznica Muzeja Nemogu}eg Ratara. Naravno, ne sawam o povratku seqaka i Srba u pe}ine - ve} nas je tamo vratio najnoviji razvoj istorije; voleo bih da postoji neko mesto na kome se moè sa~uvati za budu}e i nepoznate generacije ovog naroda sve ono {to ~uva pam}ewe. Tokom posledwih hiqadu godina Srbi su mnogo toga sagradili na prostorima na kojima su ìveli, ali je od svega toga ostalo vrlo malo, poneki manastir, poneka crkva, poneka crkvena kwiga ; i na hiqade u korov zaraslih crkvi{ta, manastiri{ta, seli{ta i grobi{ta...

5 Istorija Srba izlazi iz zone sumraka i opet se u wu vra}a : pomi{qao sam, dovr{avaju}i ciklus FATAMORGANA JEDNE NEMOGU]E KWIGE. U taj ciklus ulaze moje kwige, koje su nai{le na odli~an prijem kod najozbiqnijih qudi ovoga vremena : Zemqa Nedo|ija, Liturgija, Ujkin dom i Tamni vilajet. Mislio sam da bi sve one mogle poneti zajedni~ki naslov Hiqadu godina samo}e, {to u su{tini izraàvaju na diskretan i nedvosmislen na~in, ali sam od togaodustao u posledwem ~asu. Da imamo flesibilne i preduzimqiveizdava~e, da spomenuta kwiga moè biti objavqena u velikom tiraù i po veoma povoqnoj ceni, one bi postale bestseler. Ne kao BIBLIJA ili SVETO PISMO - bestseler svih vremena. Biblija ima 66 kwiga, i u wenom stvarawu je u~estvovalo oko 40 - ak pisaca u razdobqu od jednog i po milenijuma (od oko 1500. godine pre na{e ere do 100. godine na{e ere)! BIBLIJU su pisali posve}enici, nadahnuti Svetim Duhom. Moja FATAMORGANA JEDNE NEMOGU]E KWIGE sadrì ~etiri kwige, napisane tokom nekoliko decenija : ona je uspeh u na{oj literaturi, i u evropskoj, ali je u pore|ewu sa BIBLIJOM - a jedino je vredi porediti sa tom kwigom - ona je samo jereti~ki apokrifni spis... Ono najboqe {to sam napisao, naravno, visoko se uzdiglo iznad uobi~ajenog shvatawa zabrawenih jereti~kih spisa, ali je daleko ispod BIBLIJE. Nijedno remek - delo, napisano dvadeset vekova pre, i dvadeset vekova posle BIBLIJE, duboko u to verujem, nije nadma{ilo umetni~ku i svaku drugu vrednost BIBLIJE. Ni Homer, ni Dante, ni Servantes, ni Gogoq, ni Tolstoj, ni Dostojevski... Ni Dostojevski, na koga sve ~e{}e mislim posledwih dana. Prise}am se wegove sudbine i udela i poku{aja wegovog brata u izdavawu nezavisnih listova. Drago mi je da sam uspeo da objavim tri izdawa Muzeja Nemogu}eg Ratara. To iskustvo je bilo dragoceno. Muzej Nemogu}eg Ratara je mogao postati moja forma, izazovna, kao uostalom i Dnevnik pisca Dostojevskog. Meni se gadi ve}ina srpskih kwièvnih ~asopisa; uostalom oni neredovno izlaze i redovno ih izgleda ~itaju samo autori priloga u wima. Meni se gade potemkinova sela srpskog izdava{tva. Meni se ~ine luda~kim veliki tiraì malih i bezna~ajnih kwiga! Iako mi se ~ini ~esto da sam se kao ~ovek i pisac rodio u sasvim pogre{no vreme, prihvatio sam borbu i `rtvu kao na~in opstajawa. Prihvatio sam i realan odnos prema broju od{tampanih primeraka jedne kwige danas. Ni najve}i ìvi srpski pesnici, danas, ne zasluùju da se wihove kwige objavquju u tiraìma ve}im od 100 primeraka! ... Ve}ina danas nema para da kupi ni dnevni novine, a koliko ih moè kupiti tek novoobjavqene kwige? Oni koji imaju toliko novca da ne znaju {ta }e sa wim, kao i uvek, kao i svuda, rade na umnoàvawu toga novca, tj. ne gube vreme ~itawem kwiga. Kwige imaju tu nezgodnu osobinu, naravno ako su dobro i znala~ki napisane, da stalno podse}aju i opomiwu, prizivaju istinu... A istina je najsporednija, najneva`nija stvar za bogate. La` donosi mnogo vi{e, i zaborav...Tako se ~ini... Mo`da me|u dana{wim bogata{ima ima i izuzetaka, plemenitih, dobrotvora; nisam ih susreo ni upoznao. Ono {to sve ~e{}e vidim na ulicama i u autobusima, u bolnicama i {kolama i na drugim mestima, pa i u kwiàrama, to je ne{to grozno.

6 Ne neko drugi, ja sam to napisao, u jednom od prethodnih odlomaka (4) , da sawam o neotkriveoj pe}ini u kojoj bi bilo sakriveno i sa~uvano sve {to ~ini su{tinu iskonskog pam}ewa moga naroda! Apsurd. Ne}u da precrtavam. To je govor trauma. Ne treba da se bojimo sveta. Pe}ina je metafora; umetnost, vaskolika i svetska u najboqem zna~ewu te re~i, mo`e biti moja sawana neotkrivena pe}ina, ~uvar i riznica. Ono {to je uvek na oku svima, zar mo`e iko ikada ukrasti, oskrnaviti, spaliti i uni{titi? ______

Biblioteka POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA

Da li }e ìvot koji mi je Bogom dat i zadat biti dovoqno dug i doneti o~ekivane plodove, da mogu, zaista, i osnovati, sazidati Muzej Nemogu}eg Ratara? I ono o ~emu sam sawao godinama, o ~emu ni sada ne prestajem da sawam : osnivawe Kompleksa Spasovo? @ivot je ipak prekratak; lete godine i decenije. Srpski pisac, koji je imao nesre}u da ìvi krajem drugog i prvih decenija tre}eg milenijuma na Balkanu, i to pisac koji nije bio u blizinama vlasti, i ~ija dela svet nije {tampao {tedro, nije mogao da, odvajaju}i od usta svoje dece, i od svojih, zapo~ne izgradwu ni Kompleksa Spasovo, ni Muzeja Nemogu}eg Ratara. Ono jedino {to bi mogao, i {to se stvarno moè, to je, da osnuje jednu biblioteku, ne ba{ impozantnu poput biblioteka koje osnivaju predsednici SAD, ili drugi bogata{i i mecene. Zbog toga mi se ~ini realnim osnivawe Biblioteke POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA, u rodnom domu mojih roditeqa, u Mi{qenovcu na Peku, selu u Zvi`du, koja bi za po~etak bila formirana od kwiga i rukopisa - mojih i moga mla|ega brata Aleksandra Luki}a, a zatim i od kwiga i rukopisa svih onih pisaca koji su rodom ili su nekada ìveli i bili vezani za taj nepoznati i nedovoqno prosve}eni, zapostavqeni i prekrasni kraj severoisto~ne Srbije... U neku ruku, ta Biblioteka je ve} i osnovana, u jednoj od onih prostranih soba, u kojoj sam se i rodio, posledweg dana meseca juna 1950. godine. Biblioteka Posebna porodi~na zavetina mogla bi da preuzme na sebe i veliki zadatak osnivawa Kompleksa Spasovo. Da li je potrebno osnovati Dru{tvo za osnivawe Biblioteke Posebna porodi~na zavetina?

* Biblioteka Posebna porodi~na zavetina, kako sada stoje stvari, ima svoju adresu : Mi{qenovac, selo izme|u Rabrova i Ku~eva, u Zvi`du. Ku}a mojih roditeqa - Mihajla i Natalije Luki}, nalazi se u tzv. Luki}skoj Mali. U sredi{tu sela Mi{qenovca, kraj puta. Kraj Mi{qenovac prolazi èlezni~ka pruga Beograd - Zaje~ar, a kroz selo drum. Tri ulaza ima u selo : zapadni, sredi{wi (kraj wega je ku}a mojih roditeqa) i isto~ni, {to od druma vodi uz Bewino Brdo prema Mesnoj Crkvi. Luki}ska Mala zauzima prostor od kraja Bewinog Brda i ulaza u portu crkve, pa sve do Potoka koji proti~e kroz selo. Verovatno ona zauzima ne ve}i prostor od dva hektara, a na woj se nalazi 11 avlija, odnosno 8 ku}a u kojima jo{ neko ìvi. Tu u stvari ìve, uglavnom, potomci Luki}a, ve} vi{e od dve stotine godina, osim "Basaraca" (nekada{wa avlija pok. Stojana Buwevca), koji su se preselili tu iz zaseoka Basare, iz {ume, pa ih jo{ nazivaju i "[umci". Me|utim, od onih koji jo{ uvek opstaju i ìve u Luki}skoj Mali, samo moj otac i moja majka nose prezime Luki}. Dvori{te mojih roditeqa je prostrano - 17 ari, ogra|eno je tvrdom ogradom od cigle, sazidanom jo{ dok sam bio dete. Pored ostalih zgrada, tu su Magaza, sazidana odmah posle rata od cigle ( 22 h 5 m), i Nova Ku}a (koja je to sada samo po imenu, sazidana sedamdesetih, 13 h 9 m). Avlija ima dva dela : na granici stoji Nova ku}a, i ono iza we na severu, ~esto zovemo Druga avlija. Na woj dominira nekoliko velikih oraha, ~ije kro{we leti bacaju hladovinu na taj deo dvori{ta. Sa severnih stepeni{ta Nove ku}e i kad je verdo i kad je obla~no lepo ce vidi na severoistoku Crni Vrh... U prvu avliju, gde je ba{ta, vinograd i vrt, i Magaza, ulazi se kroz gvozdenu kapiju. Tu, posledwih godina, zami{qam kako stoji kamena Kula pesnika na tri sprata, koju bih tu sazidao. Iznenadio sam se kako je kulu na istommestu video i moj mla|i brat, iako o tome nismo pri~ali... Zgrade imaju svoj rok. Magazu bi trebalo adaptirati...Trebalo bi podi}i krov; postaviti betonsku plo~u preko ~itave zgrade, malo dozidati, i tako bi se dobilo potkrovqe; skoro 220 kvadratnih metara. Ponekad mi se ~ini, da bi trebalo Kulu i Magazu povezati novom gra|evinom (ju`ni obod avlije), dimenzija 12 h 5 m. Koliko bi to ko{talo sada? - Moj otac Mihajlo, koji je realan i pragmati~an ~ovek, uvek upita.Verovatno 30.000 DM. Isto tako, i krov Nove ku}e bi trebalo podi}i; i tamo izliti betonsku plo~u preko ~itave zgrade, i malo dozidati, i tamo bi se dobilo izuzetno potkrovqe; sve ukupno preko 240 metara kvadratnih. I to bi ko{talo najmawe 30.000 DM. Gde na}i tolike pare? Jeste li vi pri sebi? - Ve} ~ujem glas moga oca, kome ni u starosti mozak nisu svrake popile . Sve to tako, adaptirano i dogra|eno, imalo bi korisnog stambenog prostora preko 650 metara kvadratnih. Tu bi bilo mesta za stanovawe - i na{ih roditeqa, i moga brata i wegove porodice, i moje. Kao i za sme{taj Fonda Biblioteke Posebne porodi~ne zavetine od 50. 000 kwiga , najmawe. Kako, danas, do}i na po{ten na~in do 70 - ak hiqada DM?

* Na kraju na{e Druge avlije nalazi se (pusta) Gradina Rujkinog, ne vi{e od 6 ari, koju je on nasledio od wegovog pokojnog tasta Rade Nene. Na wenom kraju, nalazi se gradina, na kojoj je Drag~e Zvrca sazidao dvospratnu ku}u wegovoj mla|oj }erki, koja tu ne stanuje! Mo`da }e, kad ostari. Gradina i ku}a zvrje prazni. Pusto je, jugoisto~no od tih gradina, dvori{te i ku}a pokojnog Dragi{e Cvetkovog, koji je umro pre nekoliko godina, kao i wegova posledwa èna sredinom ove zime 1999 / 2000. godine. To je nasledio brat pokojnika, Tane "Putar", odnosno wegov sin Gosa, koji je na kraju sela na prostranom dvori{tu podigao nekoliko ku}a. To }e oni, najverovatnije, jednom prodati. Uz ku}u pokojnog Dragi{e Cvetkovog, sazidanu od tvrdog materijala pre Drugog svetskog rata, ima i pomo}na zgrada, magazica, pokrivena }eramidom, crna, kao kakva starica u crnini. Na kraju Luki}ske male, prema porti, je gradina Mi{e @iki}evog, vo}wak, ogra|en betonskom ogradom, usred koga je on zapo~eo lepu porodi~nu ku}u, za wegovu mla|u unuku i zeta, koji tu ne ìve ( ìve i rade u Ku~evu). Ispred ulaza u tu Mi{inu gradinu, ima mali trg, Luki}sko gumno, gde se nekada vrlo ìto. Odatle puca vanredan pogled na sever, preko Peka i na padine bregova prema Crnom Vrhu. Luki}sko gumno je u sredi{tu raskr{}a : jedan put odatle vodi sa isto~ne strane Luki}ske male prema Grobqu u Poto~i}u, drugi sa zapadne strane Male prema centru Mi{qenovca i grobqu na Starcu. Od Luki}skog gumna do ulaza u portu, nema ni ~etrdesetak metara... Da imam dosta para, dovoqno boqe re}i, i da su na prodaju Rujkina Gradina, ku}a pok. Dragi{e Cvetkovog, Zvrcina i gradina Mi{e @iki}evog, vrlo rado bi ih otkupio, i pripojio dvori{tu i ku}i mojih roditeqa. Sve u svemu, to ne bi bilo vi{e od pola hektara, a adaptacijom postoje}ih izgra|enih objekata, moglo bi se osnovati Kompleks Spasovo, sa svim onim {to sam zamislio na wemu.

"Sve to i tako, ne bi moglo da se uradi bez 200. 000 DM!" ûjem glas moga oca. "A za 200. 000 DM, ti moè{ na}i mnogo lep{e mesto, vodnije i Bogu ugodnije, {irom Srbije. Moè{ kupti mnogo prostranije i tim parama podi}i, po skromno zami{qenom prvobitnom planu, sve ono {to bi voleo..." To je razumni glas moga mla|ega brata. Naravno, 200. 000 DM, danas, ovog trenutka, kada je moja profesorska plata spala ispod 80 DM, predstavqaju veliko bogatstvo, neostvarivu sumu. "I za{to ti to ba{ èli{ ovde u Mi{qenovcu, gde si ro|en?" - ~ujem kako me opet neko pita. Da li zato {to mi se ~ini da bih tu najpre mogao da ostvarim nemogu}e? Ili naprosto, {to se zrno vra}a tamo gde je klicu zametnulo? Da li zato {to se u Mi{qenovcu, u Zvi`du i Homoqu, ponajvi{e o~uvalo ono {to zovu ìva tradicija?

* Ne znam. Sve ~e{}e lovim sebe u pomislima na one koji su pomrli, na one koji su nekada ìveli u Luki}skoj Mali: na pok. Stojana Buwevca i wegovog nesre}nog sina Milo{a, na harmonika{a Tasu Radojkovog, i wegovu najmla|u }erku Jelicu, koju je ubio jednog prole}a grom u {tali dok je pojila krave , na ~upave ve}e gnevnog Rade Nene, na no` u kanijama za pojasom Stanka Ba{i}a, i wegovu pokojnu ènicu baba Stanu "[vajinu", na op{tinskog dobo{ara @iki}a - "Pi{tu", i wegovu pokojnu ènu Milenu, na baba Dostu i wenog muà i sina, Aleksandra - Acu i @ivu Puqeàne, na Dragi{u Cvetkovog, nekoliko godina mla|eg od moga oca ( nisu ga mobilisali 1944. godine jer je bio mlad, ali su ga zaposlili u seoskoj miliciji, da hvata zajedno sa Mikom Lunetom i drugima dezertere pobegle sa fronta u Bosni - Cigane, Vlahe i Srbe; streqali su ih na grobqima; pri~ao mi je o tome; zgraàvao se streqawa; ~astio je svoje drugove rakijom i duvanom da oni to urade)...Dragi{a je dugo bolovao od najgore bolesti, umro je u neopisanim mukama; bio je mlad; ko zna : mo`da je i on ponekada streqao begunce?... Bili su; i kao da ih nikad nije bilo. Ali ja sam ih poznavao, slu{ao, upamtio sam ih. Fasada ku}e Dragi{e Cvetkovog ima lepe motive; pod je patosan belim daskama; odlazio sam tamo kao dete; onda kada je on redovno navra}ao u na{ dom svakog jutra; sve dok nije zloupotrebio gostoprimstvo i daqe ro|a{tvo; neka mu Bog oprosti! Moj otac je bio ~ovek koji je okupqao mnoge qude, ne samo iz na{e Luki}ske Male, ve} iz ~itavog sela, susednih sela, pa i iz onih daqih gorskih sela, sela Gorweg Zvi`da; naro~ito subotom i nedeqom, kada se u na{em dvori{tu skupqalo dosta nepoznatog sveta, kao u dvori{tu manastira Tumani. Nije taj narod dolazio onda na hodo~a{}e, ve} po potporu i po pomo}: moj otac je, biv{i predratni pisar, radio zajedno sa nekim sreskim advokatima, i pruào je pravnu pomo} tom siroma{nom svetu...

* Da li mo`da, pomalo, i zato èlim da osnujem Kompleks Spasovo, da obnovim i osnaìm onu pomo} koja je potrebna na{em sirotom i neprosve}enom narodu u zabitim krajevima? Ne èlim da ni{ta bude precrtano, zaboravqeno. Propadawe sve zahvata, pa i ìvu tradiciju...Ko o tome brine? I na kakav na~in? Zaborav je jedna uàsna, nemoralna i pogubna stvar. Zaboravqaju}i i potiskuju}i danas ovo, sutra ono, mi i narod, nalik smo na hrastove zapise koji po~nu da se su{e : od grana na vrhu, prema gran~icama na dohvatu ruke...Zaborav je crv koji grize i kro{wu i stupove, dok ne stigne do korena, i koren. Zaborav je gori od smrti...

( Petak, 3. marta 2000. godine, u Beogradu )

______ARHIV ZA @IVU TRADICIJU, KWI@EVNOST I ALHEMIJU

Re~ je o Arhivu u osnivawu. Ko bi ga drugi osnovao do jedan pesnik, alhemi~ar? Arhiv je osnovan u jednoj od zgrada koje su pesnikovi preci sazidali sredinom HH veka po Hristu. Preci su zidali gra|evine od kamena, cigle i gorunovine; wihov potomak je zidao u duhu. Ono {to su preci zidali videlo se okom; ono {to je zidao potomak moglo se videti dobro samo unutra{wim, tre}im oko. Mnogi zato nisu videli Arhiv i kad su prolazili kraj wega; kad im je bio ispred nosa. Postojawa Arhiva oglasio je zbornik Almanah za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, 1, 1998. Adresa Arhiva za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju je : Mi{qenovac, Zvi`d, Srbija. I me|u precima, naro~ito onima dalekim i potpuno zaboravqenim, bilo je onih koji su zidali u svom duhu. To se moè videti kada se prilikom kopawa ledina i zemqi{ta, otkopaju nepoznati grobovi. Oni su boqi ~uvari postojawa od muzeja i nauke. Grobovi imaju svoje enigme i svoj tajanstveni jezik... Arhiv u osnivawu nema , za sada, svoju posebnu, namensku zgradu; on se nalazi u sklopu porodi~ne ku}e jedne stare i ne ba{ ~uvene porodice. U sobi u kojoj se rodio i u sobama u kojima je odrastao Osniva~. Arhiv za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju prikupqa i prou~ava zaboravqenu nauku drevnih qudi, bez potpore dràve ili sebi~nih investitora. To je nevladina i neformalna institucija, ~iji su fondovi prevashodno posve}eni otkrivawu bogatstva ìve tradicije, tajni drevne religije, umetnosti i kulture, ve~nih enigmi Zlatnog, Srebrnog i Bakarnog doba, ali i rudnicima Gvozdenog doba. Qudi kratkog pam}ewa, pori~u nu`nost i smisao postojawa Arhiva za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, kao {to ateisti Gvozdenog doba ( posledwih vremena) pori~u osobeno postojawe Boga, pozivaju}i se na sveto ime kulture i nau~nosti, zahtevaju}i dokaze, argumente. Postoji samo jedan dokaz o postojawu Arhiva za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju - objavqeni prvi zbornik Alamanaha za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, i on je sasvim dovoqan. Prvi broj Alamanaha sadrào je mnoge dragocene priloge iz FONDA ZAKOPANOG BLAGA. Svojim obimom i pozama{no{}u prevazi{ao je mnoge sli~ne zbornike. Osniva~, kao glavni i odgovorni urednik, pozvao je na saradwu izvestan broj onih za koje je smatrao da su pozvani; me|utim, odazvalo se samo dvadesetak saradnika! Ispostavilo se da me|u pozvanima ima mnogo vi{e slepih i zaraènih javnom bole{}u Gvozdenog doba. Mnogo vi{e je onih sklonih za razgra|ivawe, nego za strpqivo bdewe i izgrawu tvorevina u duhu. To je odlu~ilo budu}u sudbinu Alamanaha. Po~ev od drugog broja zbornika, pa nadaqe, Osniva~ }e biti wegov jedini izdava~, stalni saradnik, dok ne stasa pokolewe pozvanih. Gvozdeno doba je puno lutalica i pretendenata, ve~nih pretendenata, a oni su i nepouzdani i nekompetentni. Kada je re~ o zagonetkama , fenomenima i nerazja{wenim tajnama pro{losti, oni su skloni mistifikacijama, krivotvorewima svih vrsta i najgorim kompromisima. Nije im vodi~ Celina, ve} nepotpunost. Svi vekovi koji su do{li posle Zlatnog doba, vodili su isparcelisanosti, a Gvozdeno doba je u tome daleko doguralo! U ovom drugom zborniku Almanaha za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, prilozi se ne bave parcelizacijama i zabludama i la`nim samopouzdawem Gvozdenog doba. Nema potrebe dokazivati postojawe Boga, jer wegovo postojawe i pretpostavqawe krajwi je temeq svake sigurnosti i dokazivawa. Jedan Ma|ar je oglasio zaboravqenu istinu : ~ovek je u sredi{tu svega, teomorfan a ne antropomorfan ~ovek! Uvek je postojala religija, i u vreme najtamnijih perioda prapovesti, i ona je bila izraz najdubqeg ponirawa duha. ôvekova Celina i Celina Kosomosa nikada nije potpuno shva}ena, dosegnuta; najvi{e se o woj slutilo u prareligijama i religijama. Mnoge su religije propale, a s wima i svi wihovi znaci; i o wima se vrlo malo zna, na osnovu ponekog otkopanog groba. Paleontolozi mogu na osnovu jedne ko{~ice sastaviti rekonstrukciju ~itavog skeleta praistorijskih ìvotiwa. Arheolozi vi{e slute nego {to znaju o religijama plemena ili naroda Hiperboreje. Celina je zakon pouzdanog saznawa - iznad Celine nema zakona. Pravi zakoni se nalaze izme|u Celine i Potpune istine. I Celina i Potpuna Istina su odavno pre{le u mutnu legendu, jo{ krajem Zlatnog doba. Gvozdeno doba je nametnulo Jedinu Istinu - osaka}enu, delimi~nu istinu. Ono je samo stepenik i prelazna etapa, i bi}e prirodno potisnuto i zaboravqeno, dejstvom vremena i ki{a, r|awem. R|a }e pojesti plodove Gvozdenog doba... Bilo bi idealno da je Osniva~ Arhiva za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, vlasnik barem tri hektara, malog poseda - VRATA ZVI@DA, gde rosna trava, divna i mirisna, svakog prole}a razjeda gvozdene sabqe, noève, motike, srpove, sekire, kop~e... Taj divni {ubarasti breùqak u blizini sela nekada je (sude}i po jednom od svojih naziva : Glavi~ica) bio kultno mesto. I Arhiv u osnivawu je u svojoj najdubqoj su{tini kultno sredi{te. Druk~ije ne moè biti. Tu je mera svakog elementa postojawa svemir, koji je jedini istovetan sa sobom bez ostatka. U istovetnosti svemira Arhiva za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju sve drugo samo sudeluje. Arhiv za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju razlikuje sebe od svega. Vrata Zvi`da : vidikovac ~arobni, ta~ka sa koje se najboqe vidi izlazak i zalazak sunca. Sunce izlazi iza Crnog Vrha, iza koga te~e êtvrta rajska reka. A zalazi iza Starog Grobqa, sa koga naprosto puca pogled na ~itavu dolinu Zlatne reke. Religija je starija od kulture i ona mora stojati nasuprot woj. Neodvojivi su Jezik i Mi{qewe; se}ajmo se te neodvojivosti i razume}emo religiju svakog naroda...

MOBAROVOG INSTITUT PI[^EVIH IZDAWA

Mister Tomas F. Stejli rukovodi Centrom Hari Rensom za istraìvawe humanisti~kih nauka na Univerzitetu Teksas u Ostinu. Mister Stejli je arhivista i dokumentarista, specijalizovan kada je re~ o kwièvnim ostav{tinama i arhivama. Kad gospodin Stejli pozove nekog autora, to je vi{e nego dobar znak. Centar Rensom u Ostinu u Teksasu odabrao je 1700 pisaca, i taj Centar o wima ima sve najva`nije podatke, odlu~uju}e za wihov rad (rukopise, kwige, pisma i novine), sve se to nalazi u odre|enom fajlu. Mister Stejli istovremeno predaje Xojsa i savremenu englesku kwièvnost na Univerzitetu u Teksasu, nastavqaju}i posao koji je 1957. godine zapo~eo Hari Rensom, sekretar Univerziteta. Teksas je samo jedan od brojnih univerziteta ( i biblioteka) koji su specijalizovani za kwièvne arhive. Kakva je situacija u Srba u wihovoj zemqi? Gde zavr{avaju rukopisi, naro~ito oni neobjavqeni, srpskih pisaca? Postoji li na Filolo{kom fakultetu nekakav zametak kwièvnog arhiva? Ili postoji li ne{to sli~no u Univerzitetskoj biblioteci? U nacionalnoj Narodnoj biblioteci Srbije? Pri novosadskoj Matici srpskoj? Nije svaka `vrqotina na papiru nekog pisca veoma va`na da bi se smatrala kao zvezdana pra{ina. Me|utim : gde se nalaze rukopisne zaostav{tine najva`nijih srpskih pisaca HH veka? Da li se ~uva i gde kwièvna arhiva Borislava Peki}a, Danila Ki{a, Me{e Selimovi}a; S. Vinavera; R. Drainca; M. Nastasijevi}a; Vaska Pope, i drugih - mnogih drugih?

* Osnovao sam 1983. godine Institut Pi{~evih izdawa - poznatiji kao Zavetine, i sa~uvao sam wegovu arhivu. U stvari : Institucija Pi{~evih izdawa postoji u srpskoj kwièvnosti gotovo dve stotine godina, od be~kih izdawa prvih kwiga Vuka Stef. Karaxi}a. Pravu i stvarnu istoriju srpske kwièvnosti, onu, jo{ uvek nenapisanu, najverovatnije ~ine dela iza{la iz {iwela Pi{~evih izdawa... I institucije i institut su birokratske, malo te{ke re~i. Institucije - zna~e deo Corpus iuris civilis, zakonika koji je sa~iwen u 6. veku na{e ere u vreme vizantijskog cara Justinijana, a u wemu je sakupqeno ~itavo rimsko robovlasni~ko pravo klasi~ne pravne ere starog Rima, i on je bio kasniji uzor za stvarawe buròaskog pravnog sistema. INSTITUT - prevode kao zavod, vaspitni ili nau~ni; pravni propis; zakonsko na~elo. Da li je Institut Pi{~evih izdawa - kwièvno - nau~ni zavod, zakonsko na~elo Pi{~evih izdawa? Sme{no, apsurdno. U vreme socijalizma bilo je u modi osnivawe instituta za ovo i ono, osnivala ih je i finansirala dràva. Dràva, ova i ovakva, ili neka druga, budu}a, nema gotovo nikakve veze sa Institutom Pi{~evih izdawa : ona ga ne pomaè, jer ve} pomaè neke druge izdava~e koje je uslovila i koje kontroli{e na ovaj ili onaj na~in. Dràva ne finansira i ne mari za Institut Pi{~evih izdawa : kad brine o wemu, to je samo onda u retkim slu~ajevima, kad nastoji da ga sputa ili ugu{i, ili pridavi mehanizmima cenzure. Neotu|ivo je pravo svakog pisca, da objavquje svoja dela - o tu|em, ili o svom ruvu i kruvu. Institut Pi{~evih izdawa nije kwièvno preduze}e, kwièvna zajednica; to je na~in udruìvawa dara i mara umetnika, najvi{e nalik na srpski narodni obi~aj poznat kao moba. Postoji dakle narodni obi~aj da susedi besplatno ili sa uzajamnim uzvra}awem pomaù nekome pri ve}im seoskim radovima. Etimologija Instituta mobarov Pi{~evih izdawa je sloèna, ali je sada malo jasnija : smatram se wegovim osniva~em i utemeqiva~em, a wegovo sedi{te je - tamo gde se ~uva arhiva Zavetina, dakle, u mom roditeqskom domu u Mi{qenovcu, i u mom beogradskom stanu. U neku ruku, Institut mobarov Pi{~evih izdawa je proizi{ao iz alternativnih izdawa, kakva su izdawa Zavetina bila godinama. Kwièvni mobar, u~enik kwièvne mobe, onaj koji radi na kwièvnoj mobi : to sam bio godinama, decenijama, kao i mnogi drugi. Mobarov institut Pi{~evih izdawa, pripada kwièvnim mobarima, svim u~esnicima kwièvne mobe, kakvih je uvek bilo i kakvih }e uvek biti dok je sveta i veka. Jer nije samo i iskqu~ivo vredno spomena ono {to se objavquje o tu|em ruvu i kruvu. Narodni obi~aj moba nema administraciju i birokratiju, bez koje ne mogu ni velika ni mala izdava~ka preduze}a, bez obzira na vladaju}i dru{tveni sistem... Pravi i puni, kona~ni naziv za na~in kwièvnog organizovawa, izdavawa rukopisa i wihovog o~uvawa, mogao da glasi, ne nekakvo dru{tvo, ve} : Mobarov Institut Pi{~evih izdawa. To je verovatno najboqi mogu}i, naj~asniji i dugove~ni na~in obelodawivawa rukopisa kwiga i o~uvawa rukopisa...Pisci mogu pomo}i jedni drugima, kad im ve} dràva ili neko drugi ne pomaè : u tome nema ni~ega zlog, naprotiv...Krugovi istinske kulture {ire se tako kao krugovi na vodi...Hvala Bogu - ba~eni su prvi kamen~i}i u vodu : ne sa }epenaka, ve} kroz prozore Mobarovog Instituta Pi{~evih izdawa...

______

KULA PESNIKA (Projekt)

NACRT romana MAESTRO PER PJETRO

Ovaj roman sam zapo~eo pri kraju drugog milenijuma, posledwih meseci godine 1999., u mnogo ~emu fatalne i apsurdne, ne samo za stanovnike Balkana, Srbije i Evrope, ve} za ~itavo ~ove~anstvo, godine koja je bila traumatska, kao i ~itav HH vek, u kome je Nauka sa svojim blistavim otkri}ima (naj~e{}e zloupotrebqenim u destruktivne svrhe) imala nesumwivo preimu}stvo nad Umetno{}u. To je bila godina u kojoj su ~iweni poku{aji svo|ewa bilansa u svim oblastima stvarala{tva, pravqene su "liste" najboqih dela i autora, na kojima je ~esto negde pri vrhu bio Xems Xojs, autor "Uliksa" - jednog izvanrednog kwièvnog eksperimenta... îni mi se da se u toj euforiji kraja veka i drugog milenijuma zaboravqalo na apsolutnu istinu, ve~nu, neuni{tivu, bekrajnu, prostranu i duboku, transcendentalnu i inteligentnu. Napisao sam NEOPHODNI TUMA^ (na kraju moje posledwe kwige pesala Legenda o ramondama i ruì~astom pesku mese~evog smaknu}a), iz wega navodim selde}e redove: "Najve}im evropskim i svetskim pesnicima HH veka - Ezri Paundu, Rilkeu, Eliotu i Jejtsu - nije po{lo za rukom da spoje najvi{a dostignu}a umova Zapada i Istoka, konsekvence teorije o relativitetu i teorije o sinhronicitetu. Pre svih wih, dalo se naslutiti i obelodaniti apsolutnu istinu o smislu stvarala{tva Nikolaju Ber|ajevu, nesu|enom apostolu Tre}e stvarala~ke epohe, Tre}eg zaveta. - Zbog toga je kraj ove kwige, Legende o ramondama i ruì~astom pesku mese~evog smaknu}a, proèt direktnim navodima ili parafrazama, iz wegove izuzetne studije Smisao stvarala{tva (1914)..." (str. 115) Ber|ajevqeva kwiga je, iako dragocena, imala nezavidnu, katastrofi~nu sudbinu, kao uostalom i brodolom Titanika, godinu dana pre toga. Bila je zatrpana stihijom istorijskih doga|aja i nestala u okeanskim dubinama zaborava. Linearnim tokm evropske i svetske povesti, epohom HOKUS - POKUSA (kako je naslutio jo{ u minulom 19. veku Dostojevski - istinski prorok Tre}e religiozne epohe stvarala{tva), bio je, bojim se, spre~en poèqan razvoj. Da li je HH vek dao pisce poput Gogoqa, Dostojevskog, Tolstoja? Voleo bih da jeste. Pri tom podrazumevam i okvire - svetske i nacionalnih kwièvnosti. Bilo je, naravno, stvarala~kih uzleta, u Evropi i svetu, bilo je dostojnih pregnu}a, ali je stvarala~ki razvoj tekao - ne prema velikoj tajni stvarala~kog razvoja, ve} prema onome {to je udaqavalo od wega. Umetnost je, ~ini mi se bila zasewena blistavim uspesima Nauke, mo`da previ{e okrenuta eksperimentisawima, a ne objavqivawu smisla umetnosti budu}nosti - relegiozne epohe stvarala{tva. Ta epoha dolazi i zna~i da }e se opet obelodaniti dela koja }e biti napisana maestralno, jer posle Gogoqa, Dostojevskog i Tolstoja - uzimaju}i u obzir wihova najboqa dela - nema smisla pisati lo{ije, gore... Pisci tre}ega milenijuma, naro~ito pisci romana, ako zaborave ove polazne premise, boqe neka se bave ne~im drugim, komfornijim, mawe napornim... MAESTRO PER PJETRO ima slede}u posvetu: U woj je precrtano, da je "posve}ena velikom i Nemogu}em Majstoru, MIROSLAVU LUKI]U" - mom starijem bratu (Mi{qenovac, 1950), pesniku, romanopiscu, esejisti, profesoru, autoru jedne od najboqih antologija poezije u naj{irem smislu u Srba NESEBI^NI MUZEJ , 1938 - 1998 (1999) (Zavetine, Beograd, 1999). Precrtano je precrtao sam Miroslav Luki}, jedan od mojih prvih ~italaca i ~ovek izvanrednog senzibiliteta i opusa, o kome se vrlo malo zna u srpskoj kulturnoj javnosti. Moj stariji brat je obeleìo svojim nesebi~nim pe~atom prvu i kona~nu verziju romana MAESTRO PER PJETRO. Imao sam retku sre}u, ne samo za na{e srpske i balkanske prilike, ve} i za evropske i svetske, da imam izvrsnog, nepotkupqivog, nesebi~nog ~itaoca i prvog recenzenta... Ta Posveta, ona preliminarna, i ova potowa, na najsaètiji mogu}i na~in, svedo~i o visokim zahtevima koji sam postavio sebi, pi{u}i roman MAESTRO PER PJETRO... Nepotrebno je sve to komentarisati, a u neku ruku to ve} ispuwava i prevazilazi prvo i neophodno obja{wewe o mom romanu.

Roman MAESTRO PER PJETRO je u prvoj verziji imao oko 243 strane slo`ene za {tampu, u kona~noj }e najverovatnije imati desetak stranica mawe. Roman, pre svega, neka ne zaborave ni u snu eventualni romanopisci!, mora biti - kako je govorio veliki liberten Markiz de Sad - zanimqiv od prve do posledwe stranice. Roman ne voli eksperiment; ni najveli~anstveniji eksperimenti u romanu, nisu u HH veku stvorili remek - delo vredno se}awa... Bio sam duboko svesatn ove naizgled sporedne okolnosti, dok sam pisao MAESTRA PER PJETRA. Prve re~enice moga romana su: "Na ovom svetu ne postoji sveobuhvatna hronika. Drami, ~ak i da je mogu}a, takva ne treba..."

Napisao sam - ne sveobuhvatnu povest malog balkanskog grada Drame, ve} ne{to sasvim drugo, {to mo`da moè neke istan~ane ~itaoce podsetiti na SATIRIKON Petronija Arbitera, odnosno na TRIMALHIONOVU GOZBU (v. SKZ, Beograd, 1976), mada su moje pobude, ba{ zato {to ìvim sedamnaest vekova posle gotovo anonimnog rimskog pisca, zato {to sam mla|i za vi{e od sedamnaest vekova od wega {to je velika prednost, prevazilaze ravan Trimalhionove gozbe, kako metodom tako i ose}awem Istine i Lepote. Znaju}i da Istina i Lepota "ne mogu trijumfovati na ravni sveta, u {irokom poqu rodnog ìvota; one se uznose na krst i samo kroz misteriju raspe}a vaskrsava ruà svetskog ìvota", izbrao sam Tvrdokorni Smeh, od koga se, prvi put posle stotina godina, moraju pomeriti kosti u grobovima - i Fransoa Rableu i Nikolaju Vasiqevi~u Gogoqu... Radwa moga romana MAESTRO PER PJETRO, najve}im svojim delom, odvija se na grobqu Drame, godine 1999, a kraj u rodnom mestu glavnoga junaka Maestra per Pjetra, selu Bogu iza le|a, tj. u zale|u Drame... Moè li se sredstvima Tvrdokornog Smeha, komedije i crnog humora, ispri~ati jedna univerzalna, koliko balkanska, toliko i op{te~ove~anska, tragedija? Izgleda da moè. Za razliku od Trimalhionove gozbe, pozornica moga romana je grobqe Drame. Junaci su : personal grobqa drame : Diskobol Nepobedivi, upravnik mrtvog naseqa, Olimpija Erosova, ûdotvorka, Nau~nica, Maestro per Pjetro - ~uvar grobqa i pisac kwiga bez budu}nosti, neimar kwiga bez kraja i Kule Pjetrovih, Upravnica narodne biblioteke Drame i istovremeno i Predsednik Partije Pitona Drame, kao i Servantes - {ef Politi~ke policije... Napisao sam, sad znam, ne{to {to - kako rekoh i u Posveti, predstavqa ìvi spomenik, ali : OVAJ SPOMENIK NE NASLE\UJE NI JEDAN NASLEDNIK (da se posluìm re~ima iz Trimalhionove gozbe, str. 71). U mom romanu nema pokli~a "Avgustu, ocu otaxbine", kao kod Arbitera; mada postoji dostojni pandan vremena, epohe i prilika : Generalisimus Partije Pitona, kao {to postoji Sveta Alijansa i Plemeniti An|eo... Me|utim - nema smisla prepri~avati roman : on je napisan da se ~ita. On }e se, ne sumwam, ~itati, ne samo zato {to je dragoceno razli~it od svih najuspe{nijih srpskih romana u HH veku napisanih, ve} pre svega, zato {to je izvanredno napisan! U su{tini, i najupro{}enije re~eno, moj roman je uzbudqivo svedo~anstvo o ne~emu {to bi se moglo nazvati danak u krvi HH veka, danak godine Satanine, danak Svete Alijanse i Plemenitog An|ela, danak u krvi Generalisimusa Partije Pitona... U mom romanu MAESTRO PER PJETRO, negde pri kraju, roman po~iwe SAM DA SE PI[E, {to bi naravno voleli mnogi pre svega balkanski i evropski pisci; u ~emu je tajna ovoga ~uda, shvati}e pa`qivi budu}i ~itaoci romana. Ima}u ih, od trenutka kada se bude pojavila moja kwiga vi{e nego moj stariji i daroviti brat Miroslav Luki}, koji je napisao mnogo vi{e romana i studija od mene, pa i kwiga pesama; sigurno je da }e ovaj roman baciti u zasenak i moje najboqe pesni~ke kwige (tri posledwe naro~ito - EVROPA, BROD LUDAKA i LEGENDE O RAMONDAMA I RU@IÂSTOM PESKU MESEÊVOG SMAKNU]A), ali zar zbog toga tugovati : zar to nije razlog za radovawe? Sigurnost sa kojom sada govorim, i iskrenost, onima koji nisu pro~itali MAESTRA PER PJETRA, moè se u~initi pateti~na i preterana, me|utim, ~itaoci moga romana }e shvatiti moju skromnost, nadam se, uskoro... Nisam napisao samo roman o porazu ili o pobedi, jer znam da je u mnogim slu~ajevima pobe|eni u stvari pobednik; moj roman se zavr{ava tragedijom i pogibijom nekoliko junaka - Diskobola Nepobedivog i Olimpije Erosove, ûdotvorke, ali i privo|ewem kraju dovr{avawa Kule pesnika : ostala je nedovr{ena u romanu, kao {to su i mnoge druge neimarske ambicije svetske poezije, ostale nedovr{ene... Roman MAESTRO PER PJETRO, u po~etku, to jest prva polovina romana, raste natra{ke, kao tele}i rep. Zemqa ne gori pod wegovim junacima, gori Balkan; roman neprekidno ne pevu{i piskavim i neverovatno nemuzikalnim glasi}em liriku gospodara, nego detronizuje i razara glupost zajedni~kog lonca Balkana i sveta u kome ka{a slabo vri. Vi{e se smeha prosulo na stranicama ili na sofri ovoga romana, nego {to je bilo vina u celom podrumu HH veka! Ho}u da verujem da sam napisao ne{to, kona~no, {to }e zna~iti da je osvanuo tre}i dan - dan o~ekivane velike gozbe savremene srpske kwièvnosti...Bi}e da su tu kwigu malo i veliki smehotvorci i bogovi dosolili dok sam ga, kao wegov }a}a, u znoju svoga uma i lica pravio... Nisam hvalisavac; ne volim da se smejem svojim velikim {alama; sve sam sra~unato uradio, od prve do posledwe stranice romana. Nisu mi uzor bili pisci, ni na{i ni strani, koji su u svako sedlo zaseli : borio sam se za svaku re~enicu, za svaku stranicu... Besmisao i apsurd su imali svoje pesnike; mnogi su od wih propali; svet voli vi{e parade i la`, svetu la` je oduvek voleo; cirkus i va{ar pogotovu - tom i takvom svetu, bez ikakvih moralnih predrasuda - postavqena su ~udesna ogledalca, ona ~arobna i iskrivqena, i ona druga bez naprslina... Godina Satanina, 1999, bila je, uprkos svemu, sjajna prilika, koju nisam propustio. Nije mi padalo na pamet ni da traìm ni da promrsim nekakve izgovore Agamemnonu i drugim balkanskim ratnicima od Odiseja do dana{wih dana i da onda pobegnem koliko me noge nose, kao od pravog poàra : naprotiv! Suo~o sam se sa ne~im {to je postajalo sve mu~nije, da se ~oveku zgadi, da povra}a... Suo~io sam se sa tragedijom Stare (helenske) i Nove Evrope, sa mnogim wenim ponorima, ne na na~in naturalista, koji vole i u crevca da zavire svojim junacima, sa crnom i belom magijom, sa licem i nali~jem, sa mr`wom i apsurdom, sebi~no{}u , sa miterijama mr`we i qubavi, sa qubavqu koja jedina moè da spasi svet od raspadawa i nestajawa...

Aleksandar LUKI] ______

Mihaj EMINESKU ( 1850 - 1889 )

AKO SE DAWU...

Ako se dawu desi da te vidim Sigurno }u no}u lipu da usnim, A ako preko dana sretnem lipu Gleda}e{ me cele no}i u mom snu.

Prevod sa rumunskog i napomena Ratomira Markovi}a.

* Ove godine se proslavqa sto pedeset godina od ro|ewa najve}eg rumunskog pesnika Mihaja Emineskua. - Pa zar ovo nije pesma Nikite Staneskua ? - sigurno }e neko da upita. To pitawe je, ustvari, jedan od dokaza da je Eminesku moderan pesnik, na{ savremenik...

NEOBI^AN SUSRET

Dupqajska kolica. Povratak mrtvih

Fatamorgana Arhiva za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju

1 (Na kraju drugog milenijuma. Po Hristu)

Vratio sam se u dom pepela me|u Hiperborejce u kolicima koja su vukli labudovi, kao po kazni. Perunika, br{qan, imela, lipa, bosiqak, kraqevsko drvo miri{u ovde, dome prazni!

Prole}u vrabac, muva, osa; promi~u povorke mrava; tri hiqade ~etiri stotine godina, rojte pau~ine. Promi~u crni labudovi i gorke me{avine cvetova gloga, oskoru{e, umesto svojte.

Na Starom Grobqu cveta gusti{ gorkoga gloga. Novo grobqe. Nova grobqa. Neohiperborejci {umu kraqevsku ru{e.Sve {to vidim to je - muka.

Patwa i teskoba su mi beskrajne, ali neme kao gitara u pepelu. Pusto{ u umu, golet, na kojoj ~ere~e mrtve i Boga!...

2 Roso, ti si bila oblak, {iroka reka, more. Provala oblaka je raskopala predele, strane. Zmije su pojele puteve, preko no}i, kao gliste. Blato, blato! Povetarac wi{e jorgovane procvetale, kao {to ih je wihao pre tri i vi{e milenijuma. Vra}aju se mrtvi iz urvina {uma i vremena, kao geometri. Ne se}am se ni~eg. Ni~ijoj `rtvi

Maglovita hiqadugo|a nisu shvatila smisao. Ne raduje me ni{ta. Ne nadam se vi{e. Tuga se spustila do korena svega.

Crni labudovi, za{to sam uop{te pisao? Kad }e sva moja pisma isprati ki{e? Ne volim te, ki{o, sluzava }erko snega!

3 Labudovi crni, vozite me daqe - na sever! Nervira me sve, sve{tenik - bumbar! Usred strave milenijuma, kao usred no}i olujne, petao najvaquje kao dobo{ar, kukuri~u}i (crwi od labudova) iz petnih `ila ( kao bat duhova mrtvih) pod orahom, nastup Crnila - ne Plavetnila!) : najezdu opusto{ewa sa ki{om plahom.

Da li je mo`a boqe bilo da se nikada nije ni rodio onaj {to je sve ~ega se dotakao -

`ivih i mrtvih, starih i novih grobaqa, dr`ava i du{a, hrastova, izvora - izrodio? Neohiperboreja je postala - pakao!

4 Mra~novid, sa maskom vu~ije glave predvodi mrtve - Skite, Sarmate, Dake, Ilire, Dardance, Venete, Tribale, Tra~ane, Sorabe i Ante.

Ko da zaustavi sve mrtve, tolike kolone? Mra~novid, himera vu~ije glave? Ni~u, kao posle pquskova, pe~urke, trave. @ure li Mra~novidu da se poklone?

La` na la` nazidala je kao cigle iluzija ili rs. Nekropole boqe pamte od r{uma i unuka onih {to veruju da su im dedovi bili bogovi. Pam}ewe je kratko i bridi kao ubod igle zar|ale.Uzalud iz pomr~ine istinu isteruju.

5 Jer od Istine ovde nije ostalo ni Ist! @ivi ne znaju da su mrtvi, otrovani. Zar ima nekog ko je zaista `iv i ~ist? Duwe procvetale, {im{ir, jorgovani.

Labudovi crni, vozite me daqe. na sever, kod Hiperborejaca - do Apolona. Ovde se sve nakostre{ilo, kao maqe, mahovina; zaborav guta milione miliona!

@ivi su gori od mrtvih jer im je krv ispio vampir krvo`ednih iluzija. Mrtvi mogu da me ~uju i grobqanski crv.

Vozite me, labudovi, daqe od bogatih i gologuzija. Jer je gene i iskon, promenio, novog grobqa strv, kao zemqotres geografiju. Prokleta emulzija!

6 Prokleta emulzija : to je teku}ina potomaka u kojoj se nalaze mikroskopske kapqice drugih naroda. Od mitolo{kih studija bole bubrezi; raste kamen. Od geneza nerasvetqenih i dugih.

[ta je ostalo od Tribala, Skordiska, Tra~ana, Soraba, Srba? Od odgovora boli glava. Staro Grobqe jedina je preostala enklava, validna al neispitana. Povest kao da je uvra~ana.

Od le{inara, {to su gori u razvla~ewu mrcina na sprudu. Sa kakvom jaro{}u kasape trulo truplo legendi i mitova! Nau~nici, kao krqe, upili su se u ispijenu ko`u pretpostavki. Sawa~i i umrli slute vi{e; kao da imaju posebno ~ulo za neki sitni preostali trag, i svetle mrqe.

7 Savremenici Gvozdenog doba nisu i nikad ne}e razre{iti enigmu drevnih qudi, Zlatnog doba. Do Empireja, Apolona, najvi{eg neba, bogova i boga, sti`e se na Dupqajskim kolicima, preko groba.

Umesto muzejskih eksponata, no}ni dvoboj `aba i slavuja do samozaborava i belog usijawa - ne gitara u pepelu, niti drevne basme baba - lekovitiji su u pronicawu, ko mese~ina usred grawa.

Vozite me, labudovi, crni, kroz travu do bagrema procvetalog : da sa brega vidim Staro Grobqe u dimu ne od tamjana ve} od magle sutona i jorgovana.

Uz livade kojima su bleskovi zaranaka safirna ruha odenuli...Mo`da }u mo}i da putujem kroz razdobqa o kojima se samo sluti, na sporim kolicima Duha?

8 Zaborav je riznica bogatija od svih se}awa pokolewa. Sa~uvao je kao {to grob ~uva, ili kao trap. Nau~niku nije dano da po|e posebnim stazama pam}ewa do kraja. Nauka koju podupire satrap nema Kqu~ kojim se tajna grobova otkqu~ava. Seobe su nu`ne. Ostati ovde daqe zna~i jedno : sklopiti sa propadawem savez. Su`en je radijus : odavde - dovde.

Istina je tamna, ko olujno ve~e. Odre{iti se ne da, kao ni Gordijev ~vor. @ivot se uru{ava bez vizije i plana.

Sve se raspalo i bazdi kao tvor. Beznade`no, jadno, potuqeno konfuzno, pokosilo je preko no}i najboqe, zlo doba, kao slana.

9 Gre{ke, sve gre{ke, sad razaraju zube, o~i, srce, bubrege i crevo guzno. Pravde nema nigde, ni u sudovima, ni u hramu, ni na grobqu, oko suzno!

Klice klijaju utopijske i sjaje u no}i kao zvezde ili odsev na mese~ini ko`e zmijske. Nati~u pouke kao {titne `lezde.

Kad ni iz jednog iskustva pouku nije izvukao jedan narod, nek nestane, li{}e duwa! Kako }e razumeti tu|u, ako ne razume svoju muku?

Pomr~ina je gusta.Nerazumevawe je niklo gusto. Istina se ne vidi cela ni pri blesku muwe. Od Drine do Timoka sve izgleda pusto...

10 Sve }e ovo nad`iveti podlaci, koje nije mogu}e pove{ati jer ih je vi{e od po{tenih. Prodali su se ~inovnici i sudije, zemqa vrvi od leproznih, zara`enih.

Tu ni Bo`ja pomo} ni{ta ne mo`e; jer gde bezdu{nik mirno raspiwe koga naumi kroz suze siro~adi, tuga kraja i nemost sirotiwe, nepravda koju ne ~ini tu|in, ve} brat, ponekad iste krvi, istog roda, parametar su gorke sudbine, a ne rat.

Vrvi od pacova, gmizavaca i izroda. Na{la je bezbo`na epoha na~ina da sve za sobom povu~e, u bescewe rasproda...

11 Uzalud se ovde kunu u Sunce i Svetovida. O gitaro u pepelu posledwih sura; ovde se priziva drevno zlo, umesto stida. Ovde je budza{to krv momaka i cura.

I vetar zaobilazi ove predele uklete; ni vetar da dirne u tvoje `ice . Mrtvilo je prelazno kao epidemija kuge, apatije, tuberkuloze, bradavice...

Sudbina je postala bqutava; gor~ina. Razgovor gluvih ko bukagije sapiwe. Ono {to sapiwe, vremenom sasvim sapne.

Ko misli da je sve zlo do{lo od Tur~ina, nek spere crni talog du{evne golotiwe. Glupost je uspela da nas u kazamat zapne.

12 @amor seni; zatim pti~iji cvrkut. Grmi u daqini. Bumbar - u blizini - grmi. Du{e mrtvih klize po mese~ini kao listovi po vodi, po srmi.

Nemo op{te lale sa {im{irom u ba{ti, ko napukle staze i zidovi stare ku}e. Sve je ovde mrtvo sa svojim kumirom. Svaki listi} zove o tome {apu}e.

Gitara je slepqena s pepelom i krvqu. S krikovima ugu{enim, dijamantima. Ti{ina udru`ena sa otrovom za mi{eve i pacove, zaustavqa svaku pomisao, nadawe. Nestajemo sa Tribalima, Skordicima, Antima. Dignuto je do kulta - crnog - propadawe...

13 Ne gitara, slavuj vodi dvoboj sa Crnim Prilikama, stradawem. Ovde je sve zaptiveno, i proboj vetra je spre~en, kao svetlost, nadawe.

Osu{ila su se posve}ena drveta, hrastovi i smokve...Gorostasi! Dvori{ta su i ogwi{ta sasvim zasenili zli duhovi i oblaci, i {upqi orasi.

Oskoru{u iz korena su{a quqa. Flaute iz vrbaka povremeno probiju crni saten kao sabqe.

Oglase se, iznenada, iz ambisa kao bare i otsjaji, rado{}u kakvom zasvetli ponekad leto babqe...

14 Vratio sam se u dom pepela me|u Hiperborejce. Roso, ti si bila oblak, {iroka reka, more. Labudovi crni, vozite me daqe - na sever! @iveti ovako i ovde bilo bi mnogo gore!

Jer od Istine ovde nije ostalo ni Ist! [ta je ostalo od Tribala, Skordiska, Tra~ana, Soraba i Srba?

Boqe od arheologa zna hrastov list. Istoriju moga plemena - istoriju vriska - razumeju boqe labudovi crni i poneka vrba.

Uzalud se ovde kunu u Sunce i Svetovida. Grmi u daqini. Bumbar - u blizini - grmi. Du{e mrtvih klize po mese~ini kao listovi po vodi , po srmi...

Bele{ka. - Ove stihove sam napisao u Mi{qenovcu tokom nekoliko dana i no}i pred Vaskrsenije 2000. godine po Hristu : ose}aju}i neopisivu teskobu, koju nosim ve} godinama. Pisawe je bilo put prema olak{awu, prema onoj neutrvenoj i zagonetnoj stazi, koja mi se ukazala jednog popodneva, dok sam obilaze}i jedno od kultnih mesta od pamtiveka (na {ta naziv potesa upu}uje, a jo{ vi{e wegov poloàj ), ispod rascvetanih bagremova, ugledao na zapadu, na breùqku na kome stoji danas mesni hram, ugledao u svetlosti Staro Grobqe, koje je tu bilo i pre doseqavawa drevnih me{tana slovenskog porekla. Na Starom Grobqu su me{tani nekada (pre tridesetak ili sedamdesetak godina) vade}i kamen za zidawe svojih ku}a i ograda, nailazili na tragove prastanovnika : |in|uve i druge stvari, koje su hiqadama godina nadìvele svoje vlasnike... Te stvari su navirale iz zmeqe, kao mravi, i insekti, i nikome nije padalo na pamet da ih sa~uva... Zatim je taj predeo ponovo obrastao divqim rastiwem, gde rado nalaze skloni{ta guje... Predeo Starog Grobqa vi|en u zaranke sa nekoliko stotina metara, sa bliskog uzvi{ewa koje je bilo kultno mesto, kao da je bio prosvetqen titravom svetlo{}u, kao gojne sapi krava...Vratio sam se brzo u dom mojih roditeqa }utke i po~eo da pi{em, ne kao po diktatu, ne...

Da li je mo`da boqe bilo ne pisati, ni{ta, ne poku{avati? Ne tro{iti papir i mastilo? Spavati? Danono}no spavati?

Ne mogu da izbegnem , priznajem, lako suo~avawa najte`a, savest. Razgovore tu`ne. Seobe i propadawa wi{e mo}no klatno!

An|ele, ti {to si ispratio ve~erwi voz, ve~nost `ivota, mo`e{ li protiv ru`ne povesti i zbiqe i{ta? Uvijen u oblak, belo platno.

Gvozdeno doba stavqa ta~ku na ono {to nisu stigli da u~ine Srebrno, Bakarno ili Zlatno. Video sam sve na{e iluzije, sve na{e nade, i radosti, kako ih kosi glupost, kao doba ratno...

Ovi stihovi nisu doneli olak{awe.

( Kasnije, po povratku u Beograd, 8. maj 2000.)

Miroslav TODOROVI]

POVRATAK U ZAVI^AJ

Ledena zima na dr{ki sekire otisak {ake B. Valentin

"U mladosti sam oti{ao od ku}e, u starosti se vra}am, nare~je iz zavi~aja nije se promenilo, a kosa na slepoo~nicama opada. Deca me susre}u i ne prepoznaju, Nasmejana pitaju odakle dolaze gost?"

Ovako je pesnik H. Xixang (659 - 744) opisuju}i svoj Povratak u zavi~aj opevao I moj pozni povratak u rodnu Tre{wevicu Trinaest vekova docnije...

Minulo je u trenu po veka Evo me Kamena samca Stojim na brdu ponad ku}e Otac i majka u grobu Sve daqe su pri~e Lica se u se}awu magle a tek re~i Zasvetluca kadikad slika davna ugasi opomiwu}a ^itam okolna brda U~im iz oblaka ]utim potom danima iz vekova Iz travke u travku hujim kroz vetar planina Sa pam}ewem prole}nih oblaka i umornih se}awa

Zelena boja `ivota razliva se po Tamnim obroncima moje samo}e Freneti~no budila se {uma Ispod snega Zemqa `ivo crnila Kano u zaboravqenim pri~ama Zima je uzmicala u brda Vidici mojih stihova Sjali me| strofama gde susre}u se vetrovi Vrh brda mladi brezik Sja ruho zapisu drugom

Evo me `ivahnog star~i}a od pedeset godinica Stojim na brdu Dovikujem se sa oblacima Bejah tekst ispisan po snegu {to kopni Sada zagledan u ~uda aprilska svetlucam (...)

Svetlucaju i re~i ehe - hej u bajkolikom zelenilu {uma

Koje se drvo po drvo vra}a u svoj dom Dijalektika listawa Sve jasniji romor boja Kovitla brda Sjalo je u prostoru Nad tekstom vijala moja du{a ozarena Me| re~ima {aputale sene zaboravqene A pejza` be{e oko koje se {irilo blagorodno (...)

OVDE je bila ku}a Zna trava Se}a se vetar Huji u gorskom videlu Kopriva se popela na krov pobedonosno

Se}a se travom prekriven put Se}am se se}a senka u kamenu Kap suza u ti{ini spisa Senke videla stranica tame O tome re~ i zrno Moj dah...

Epilog

PONOVO sam na rodnom pragu al avaj kad mi je zemqa na tragu

1999.

Zoran M. MANDI]

MALI (P)OGLEDI

2. Kao i mnogi wegovi likovi pesnik je ekstremno zpoznajni putnik od neuspelog samoubistva do odu{evqewa `ivotom i zaqubqenosti u {izofreni~are (idealnu `enu)

3. Li~na luda energija poma`e da se neke stvari stave na noge Bitan je na~in na koji se ogla{ava{ bitniji od stvarawa iluzije za sve koji prilaze da te gledaju Idealno je kada ima{ probleme i sa jednima i sa drugima Ne stati ni na ~iju stranu Malo qudi sme da se danas oglasi ostali to ne znaju ili }ute kao {izofreni~ari

POEZIJA

...Nije stan za podstanare ni mesto na koje }e{ sa kupqenom ulaznicom Ona ~ak i ne postoji kao predmet slike nijedan neposredan prizor ne viri iz we Nemu{ta je Neogra|ena Rasuta u vazduhu kao nevezivi elemenat Udahne{ li je izdahnu}e{ je nema ni jedne okolnosti za one kojima ne pripada

Mirjana USKOKOVI] - MITROVI]

KWIGA KOJA HODA U gradu-polisu ~ije ime ne}ete prona}i ni na jednoj od postoje}ih geografskih karata, u Evdopulusu, ìvelo se ~itavo jedno stole}e u miru, izobiqu i mudrosti. Ve} je sama arhitektonika grada posmatra~a upu}ivala na zakqu~ak o sveukupnoj mislenosti ìvota koji se odvijao unutar wegovih zidina: dominantna ideja sklada i reda u kojem su vaìla o~igledno stroga pravila, o~itovala se u zdawima, ulicama, terasastim ba{tama i povrtwacima, naprosto, sve je stremilo ka visini, ali je istodobno vrlo jasno ucrtana u svaku gra|evinu i misao stanovnika ona neumitna hijerarhijska skala bez koje nema visokih dostignu}a, mislili su. Zanatlije, majstori, piqari bez kojih ìvot svakodnevnice nije mogu}, bivali su raspore|eni u osnovici gradske arhitekture, u takozvanom prizemqu; svima na usluzi oni su produàvali fizi~ki integritet svih materijalizovanih elemenata. Wihove prodavnice, vrtovi bili su mali, skladni, uzorno uredni i uvek opskrbqeni neophodnim stvarima (izli{no je napomiwati da su poslovi~ni osmeh i qubaznost bili amblem bez kojeg se ovaj plemeniti i prostodu{ni soj qudi nije mogao ni zamisliti). Na prvoj skali iznad osnove diqem ~itavog polisa boqe su razme{tene porodice slu`benika dràvnih slu`bi, po{te, vaspita~i, u~iteqi, re~ju - svi oni koji su se starali o du{evnoj, moralnoj materijalnoj higijeni stanovni{tva. Uvaàvali su ih svi i trudili se da nikada i ni u ~emu ne oskudevaju jer su oni, zapravo, bili ogledalo ìvota. (Ima neke dirqive mistike u odnosu qudi prema onima koji se staraju o tu|em i op{tem dobru, a slu`benici, vaspita~i i u~iteqi i popovi su zapravo takvi; oni nikada sami ne odre|uju cenu i vrednost svog truda, jer tu trgovinu su smatrali nedostojnom svog poziva i uvek su primali samo ono {to im se ponudi kao simboli~ki ekvivalent wihovom duhovnom radu, a gra|ani su vodili ra~una da im nikada ne zakinu jer su verovali da bi time uvredili i unizili Tvorca i samo lice pravednosti). Na slede}oj razini ove vertikale ìvele su sudije, profesori, doktori, bankari i arhitekte, oni bez kojih ni jedna zajednica koja sebe smatra uvaènom i samostalnom ne moè postojati. Oni su sa svojih terasa i prozora imali nekako jasniji i celivitiju pogled nad gradom. Nedobronameran posmatra~ bi mogao brzopleto da zakqu~i kako je ovakva situacija svakako pogodovala i podgrevala wihovo sujetno samoqubqe, ali stanovnici su znali da od ovih umnih i odgovornih qudi zavisi wihova sloboda u odnosu na ono izvan zidina i u odnosima izme|u wih samih. Uloga koja im je omogu}avala ugled istovremeno ih je i obavezivala vi{e nego ostale stanovnike. Na samom vrhu gradske ve}nice boravilu su dràvnici, zakonodavci, filozofi-savetnici i crkveni velikodostojnici, koji su op{tili sa stanovnicima preko uredbi, zakona i slu`benika. A sa vi{im silama ili sa onima izvan zidina preko svog znawa, ume}a i pomalo mudre lukavosti neophodne da se odràva ravnoteà sila mraka i svetla, zla i dobra, destrukcije i smisaonosti. Pri~e o kraju istorije ovde su se ~itale i tuma~ile samo kao utopijsko, odloèno vreme, fiktivna stvarnost koja je imala za ciq moralno usavr{avawe u ~istoti, mudrosti i milosr|u. (Kada se istorija pretvara u aprurd? U kojem to kobnom trenutku istorijsko vreme prestaje da postoji ustupaju}i mesto metafizi~kom vremenu?, pita se pisac koji nije imao stalno mesto boravka, kao ni pesnici, slikari i proroci. Ne zato {to se u arhitekturi ovog polisa nije na{ao nivo podesan za wih, nego naprosto zbog prirode wihovog duha koji ne moè, ako ho}e da komunicira sa kosmi~kim prostorom, da se ustoli~i na jednoj hijerarhijskoj skali. Zavisi li to pomerawe, pita se nadaqe, od onoga {to moè do}i izvan (od neprijateqa), ili odozgo (od Boga), ili iz same su{tine wihivog postojawa. Kojim }e znakom biti odre|en po~etak tog kraja?) Pitawa su uvek mudrija od odgovora. Ona u sebi nose jedinstvo prabi}a, sumwu u mogu}nost doga|awa i sumwu u mogu}nost opovrgavawa doga|aja istovremeno. Pitawa su kao nov~i}i, uvek u dvostrukosti: pismo - glava. Odgovori su osuje}ewe istine jer jednostrano definisawe stvarnosti li{ava je ostalih zna~ewa. Pisac sluti jednu druga~iju stvarnost koja nadire iz {upqina na arhitekturi grada, iz zidina koje ga okruùju stole}ima. Nije ni slutio da je kraj istorije do{ao iz dubine zemqe, ispod same nevidqive povr{ine. @ivele su zgrade, ìveli su trgovi, ìveli su i qudi daqe, ali pam}ewe je umiralo naglo, kao da je obolelo od neizle~ive bolesti. Prestalo je da postoji u svesti qudi najpre ono {to se desilo nekada, a onda je prestala da postoji i sada{wost a s wom i misao o budu}em. Nestalo je vremena, a s wim i smisla o trajawu. âsovnici su isprazno klopotali u sablasnu prazninu. Pisac je predloìo, dok jo{ sve vreme ne iscuri, da svako od wih u kojima je jo{ ostalo komadi}a se}awa na sada{wost, zapamti po jednu va`nu re~ i da je nikada ne izgubi, makar vremenom zaboravio {ta ona zna~i. (Kada je pisac ovih redova jednom u svojoj radoznalosti zalutao u Evdopulus, odvojiv{i se od grupe turista, zatekao je qude koji su hodali ulicama bez ciqa izgovaraju}i neke ~udne re~i koje je on zapisivao na svemu {to je moglo posluìti kao podloga: hrastov list, salveta, glinena plo~ica, kutija cigareta, toalet- papir...Sa tim malim arsenalom biv{eg-sada{weg vremena vratio se u istoriju da ga protuma~i i spase od kona~nog nestajawa).

7 ⎯ 8

______

I za mene i za ~itaoce je zgodnije ako ZAVETINE prebacim u formu ~asopisa. U svakom slu~aju, ne nameravam da objavim na stotine brojeva ~asopisa; mo`da }u ga izdavati do 2003. godine, kada se puni dvadeset godina postojawa Zavetina. Molim one koji `ele da se pretplate da po{aqu pretpalatu za 2000. godinu 10 DM (dinarska protivrednost), na adresu (nov~anom uputnicom) : ZAVETINE, Mi{qenovac, Ku}a Luki}a ( za Mihajla), 12 254 Rabrovo, Srbija. Slawe po{tom preuzima izdava~. Ime, prezime i ta~na adresa pretplatnika moraju biti ~itko ispisani.

_____

Kult mrtvih. Da li ste slu~ajno pogledali televizijsku reporta`u 4. maja 2000. godine na jednoj od srpskih gradskih televizija? Onu u kojoj neka neka nepoznata starica odu{evqeno recituje na grobu J. B. Tita ( tzv. Ku}a cve}a) anahroni~ne stihove stihoklepa~ke himne, koja pripada nekim drugim u`asnim vremenima?

STANOJKO S. SPASI]

Solunska TRILOGIJA

Unutra{wim o~ima Homer je pratio rat bogova, dvadeset prvo poglavqe se zavr{ava preru{avawem Apolona u Agenora, beàwem od Ahileja. - Hektore, ne ~ekaj, dragi moj sine, toga junaka sam, od drugih daleko, da tvoja te stigne sudba, Pelejev da te ne smakne sin, jer mnogo je ja~i. Uàsan borac! Da je on bozima mio toliko koliko meni, psi bi i jastrebi pojeli wega gde bi ubijen le`Äo, tad quta sa srca meni spala bi àlost... tako je doviknuo kraq Prijam, ali Hektor ne hte da uzmakne.

Jer {ta bi rekli Trojanci i Trojanke u dugom ruhu : da pogubi toliki narod u svoju uzdaju}i se snagu?Najboqe bi bilo da Ahileja smakne u borbi i vrati se nazad ili ispred zidova Troje od wega da pogine slavno. Ili da odlo`i oru`je, i da Ahileju krene u susret i obe}a mu Helenu i blago celo s wom {to u la|ama nekad prostranim donese Pris u Troju, i tako po~etak nastade sva|i, da mu obe}a i sve ostalo, zakletve trojanskoh vo|a... Ali, da li sada prili~i Hektoru o hrastu i kamenu sa Ahilejom da slatko }ereta kÄo devojka s momkom {to ume?

Bogovi su sve zamrsili, }erke bogova.

- Molim te, `ivota ti tvog i kolena, oca i majke, ne daj da me psine kod ahejskih razderu la|a, nego ti dovoqno medi i zlata uzmi, dare {to }e ih tebi dati moj otac i dostojna mati, telo pak moje ku}i povrati, da bi me ogwu mrtva predati mogli Trojanci i trojanske `ene!" te{ko raweni Hektor zbori.

- Nemoj me roditeqima ni udima zakliwatÄ, pseto! Kad bi me nekako srce i srxba mogli navesti presno ti meso da re`em i jedem - {to u~ini meni! Stoga nikoga nema od glave da pse ti odagna ni da mi deset puta ilÄ dvadeset jo{ da mi puta ve}e odmere otkup, i drugo da obreknu jo{te, ni da celoga tebe potegnuti naredi zlatom Prijam, Dardanov sin, - ni tako te dostojna mati koja te rodi, ne}e na odar metnutÄ ni tidatÄ za tobom, nego }e psine i ptice celog te trgatÄ... Ahilej divni odgovara.

Silne ptice mislilice. I ponosne bregunice. - Lutalice i selice.

Vazduh nose u visine Iz tananog daha qudi. - Pesmi tmine.

Da li neko tamo sudi, Mesto sunca na{e hridi. - Talasima lake bludi?

Delo svoje usna vidi, Gde detiwstva niti le`e. - Divno bridi.

Gde oluja ~vrsto ve`e kolevkama bukovine. - @ive vre`e.

Opet }e se bez sna sniti. Silne ptice mislilice. - Lutalice i selice...

* Velika du{a naroda suncokreta u svitawe, kao sneva~i, tiho bunca; Sunce se ra|a, kao na po~etku sveta, i polako se uzdi`e do vrhunca.

Od razvalina Troje do Soluna, veliko je rastojawe, od mandarina do solunca. Ko od azijata do Slovena, od Srbina do Huna. Kao od svitawa do zalaska Sunca...

* Od Indije i od Kine sve do Crnog mora, putem svile, zato~nika nema pravog : ru{evine, i ponegde utve zlatokrile.

Mahovina mi, ko orman, prekrila najlep{e pesme, vrtove, kliktaj `una. Zaborav se ra{irio od Po`una do Pre{eva, od Ozrena do Soluna!

* Kraj Dunava, od Golupca, oko Peka, du` Morave, sve do Trgovi{ta, zar ne osta ni klica prokupca, i moravke {qive, i ponosa srpskog, ni{ta?

@aklina, Ahmet, Ben, Karolina : zar su to cvetovi i imena na{e gradine? [ire se Azija, Nova Evropa, Kina. U~itequ megdana i ponosa, bolani Doj~ine...

- Avaj, zanago mene ve} pozva{e bogovi u smrt : ja sam mislio da je kraj mene juna~ki Dejfob, ali on je u gradu, a prevari mene Atena. Ve} mi se hudo skon~awe pribliùje, nije daleko; beàwa nema, jer to ve} odavno milije be{e Divu i wegovu sinu streqa~u, koji su pre|e moja za{tita bili, alÄ sada me sustiè udes - tako govori Hektor, uo~i svoje pogibije. Trojanski rat je zapo~eo, vo|en i zavr{en zbog otmice lepe Helene, ili srpski Jelene. Na megdan ne izlazi kraqevi} - otmi~ar, Paris, ve} wegov brat, jedan od najve}ih trojanskih junaka, miqenik bogova, i vrhovnog boga Diva, i - gine. Ahilej sa Hektora skida oru`je, a wega privezuje za svoja kola i odvla~i u tabor. Mrtvom Hektoru je uskra}eno, ono {to je bilo vrlo va`no u helenskom svetu, obred u ~ast pokojnika. Ipak, bogovi su udesili otkup mrtvog Hektora : Ahilej prima otkup, predaje Hektora ocu i poziva ga na ve~eru. Nad Hektorom na odru nari~u Andromaha, Hekaba i Jelena. Nari~e prvo supruga, pa majka, pa snaha.

Jelena : -Hektore, mojemu srcu najmiliji od svih devera, sad mi je mu` Aleksandar bogoliki, {tono je mene doveo nekad u Troju, - ej da me je nestalo pre tog! - ve} mi je sada evo i dvadeset godina stiglo otkad odande otidoh i ostavih o~insku zemqu, ali jo{ ne ~uh od tebe ni zle ni pogrdne re~i, nego kad bi me ko drugi u dvorima korio kogod, dever ilÄ jetrva ili leporuha zaova koja ili svekrva - svagda kÄo otac blag mi je svekar - ti si ga ustavqÄo vazda i mene si branio uvek svojim milosnim srcem i qubaznim re~ima svojim. Zato `alosna s tobom i sebe oplakujem jadnu : milostiv nije mi vi{e u Troji {irokoj niko a ni prijateq dobar, jer svi se groze od mene".

Loma~om, spaqivawem, nasipawem nadgrobnog huma i da}om u ~ast Hektora, zavr{ava se ILIJADA.

* Preci, moji, ìveli su u okolini Vrawa i Trgovi{ta, i tamo sam vrlo rano i prvi put ~uo narodnu pesmu BOLANI DOJÎN, o vojvodi koji se "razboqeo" u Solunu gradu bijelome, gde su moji dedovi trgovali ovnovima i drugom stokom, boluju}i "za devet godina; / Pa Soluna ne zna za Doj~ina, / Oni misle da je preminuo. / To se ~udo na daleko ~ulo, / âk daleko u zmequ Arapsku, / Za~uo je Uso Arapine, / Jednak ~uo, jednak sedla vranca, / Pravo ode ka Solunu gradu, / Te on pade pod Soluna grada, / Pod Soluna u poqe {iroko, / Usred poqa {ator razapeo, / Od Soluna i{te zato~nika, / Da izi|e wemu na mejdana, / Da juna~ki mejdan podijele, / U Solunu ne ima junaka, / Da iza|e wemu na mejdana : / Doj~in bio, pa se razboqeo; / Bio Duka, pa ga boli ruka; Jest Ilija luda axamija, / Ono boja nije ni vi|elo..."

Verovatno jedna od najlep{ih narodnih pesama Balkana, ispevana na srpskom, kaè daqe o crnom Arapinu, da je on - kad je video \e junaka u Solunu nema - "Na Solun je porez udario : / Sve na dvora po jalova ovna, / Po furunu qeba bijeloga, / I po tovar vina crvenoga, / I po kondir èène rakije, / I po dvadeset ùtijeh dukata, / I po jednu lijepu |evojku, / Ja |evojku, ja nevestu mladu, / Kojano je skoro dovedena, / Dovedena, jo{te ne qubqena; / Sav je Solun porez izredio, / Redak do|e dvoru Doj~inovu..."

Tu, u stvari, ova velika pesma srpske narodne poezije po~iwe; i tu bi se moglo u~initi pore|ewe, izme|u junaka Bolani Doj~ina i helenskog Hektora; pore|ewe ne bi ispalo na {tetu potoweg solunskog junaka! Naprotiv. Iako bolestan, ve} devet godina, Bolani Doj~in izlazi na megdan pustahiji i arapskom kavgaxiji, pobe|uje ga i vra}a se ìv sa megdana. Iako bolan, Doj~in je junak poput Ahileja; Doj~in je svojom hrabro{}u za{titio istovremeno i Solun i ~ast i ponos svoje sestre Jelice i supruge An|elije, kako od crnog Arapina, tako i od "pobre" Petra nalbantina. Vrativ{i se u lo`nicu, Doj~in izvadi "o~i Arapove, / Te ih baci svojoj miloj seji : ? "Eto , sele, o~i Arapove, / "Neka znade{, da ih qubitÄ ne}e{, / "Sele moja, za ìvota moga". / Pa izvadi o~i nalbantove, / Te ih daje qubi An|eliji : / "Naj ti, An|o, o~i nalbantove, / "Neka znade{, da ih qubitÄ ne}e{, / "Qubo moja, za ìvota moga"..."

Naravno da je to jedna velika i tragi~na i nezaboravna pesma, po mnogo ~emu; ali u toj pesmi wen junak je ìv, a ne mrtav. Pesma sadrì izvanredne detaqe. Jedan od wih je na samom po~etku, kad "quba vijernica" An|elija i "mila seja" Jelica, porez jedva sastavqaju : "AlÄ ga niko da odnese nema, / Jer ga Arap prihvatiti ne}e / Bez Jelice lijepe |evojke. / One su se jadne uzmu~ile; Sjede Jela bratu vi{e glave, / Roni suze niz bijelo lice, / Te je bratu lice pokapala; / Tad se jadan Doj~in razabrao, / Pa besjedi bolani Doj~ine : / "Dvori moji, ogwem sagoreli! / "A kada mi brè propapaste? / "Da mi nije umrijeti s mirom"..." Razgovor bolesnog brata i sestre je visoka poezija, najdubqa mogu}a, porodi~na. Bolani Doj~in nije Mi{oov Izvesni Plim, koji sede}i na svojoj posetqi, posmatra prizor i }utke razmi{qa. Doj~in je brat i mu`, gospodar ku}e, jedino mu{ko, bolesnik na smrt, ali ne onaj severwa~ki, kjerkegorovski, ve} srpski vitez...Boluju}i dugo, Doj~in ne shvata {ta se izvan wegove lo`nice i dvora zbiva. Kada mu sestra kaè da mu nisu dvori prokapali, ve} da je re~ o wenim suzama, Doj~in se pribira i pita: "[to je sele, ako Boga znade{! / "AlÄ je vama qeba nestanulo? / "Ali qeba, alÄ crvena vina? / "Ali zlata, alÄ bijela platna, / " Nema{ ~ime na |er|efu vesti, / "Nema{ ~ime, alÄ nema{ po ~emu?" ..." Bolani Doj~in je nikao i ponikao iz srpskog narodnog eposa, iz mita, iz nereda i tragi~ne istorije balkanskih prostora; on nije potomak Hektora, pa ni Ahileja, ve} juna~kog, vite{kog herojskog doma}ina, koji nikad nije bio mlakowa i koji }e uraditi ono {to moè... Neverovatno je da balkanski i srpski pesnici nisu stigli do duboke tajne ove pesme koja nije u mr`wi, ni samo u vite{tvu, ve} u neizrecivoj qubavi doma}ina koji ustaje sa smartne posteqe, koji ne izvradava kao Hektor megdan sa Ahilejom. Bolani Doj~in veli sestri : " O Jelice, moja milo sejo! / "Donesi mi jednu krpu platna, / "Utegni me, sele, od bedara, / Od bedara do vitih rebara, / "da se moje kosti ne razminu, / "Ne razminu kosti mimo kosti"..." To platno je ne{to izvrsno, ti uvija~i bolesnog viteza; ti uvija~i su qubav, to je tutkalo ove pesme. Sve u ovoj pesmi ima svoj smisao i zna~aj : i quba i seja, i dorat, i kopqe, i sabqa Alamanka, i srce u junaka, naravno; me|utim, platno kojim je utegnut Doj~in, belo platno, da se kosti bolesnog junaka ne razminu, detaq je kroz koji ho}u da gledam kao {to se gleda kroz prozor : ose}am potrebu da zapla~em pred tom belinom, rasko{nom, ~ednom, vite{kom, slavnom, vrednom pam}ewa. To platno je odgovor na sva pitawa o lepoti ove pesme...Megdan i ponos su lek, to je Doj~inovo zdravqe. Balkan nije ispran od svoje egzotike, vite{tva i tragi~ne istorije, herojstva i lepote. U mladosti, kada sam imao dvadesetak i ne{to godina, i pisao stihove koje nisam objavqivao, mislio sam : ako za tridesetak godina ne uspem i ne uspemo da upostavimo odnose sa svojim mitom i predawem, sa na{im istinskim i najboqim u~iteqom megdana i ponosa, Bolanim Doj~inom, onda smo mi Srbi izgubqeni. Srbi su oboleli od krize svoje dimenzije. Slutio sam i obistinilo se. Srbi su smrtno bolesni; od svoje dimenzije, od budu}nosti svoje dimenzije koju su zaboravili kada su se do sita nakqukali nesvojim...

* êmu stihovi? Pesme? Ako nisu iskustva? Pa ~ak i ona skoro neizreciva. Svetla budu}nost, pevalo se do skora o woj, umateri~ila se u Pro{losti, kao {to je oduvek ~inila. Bi}e mnogo gadno za one koji ne mogu da shvate, da je trebalo da vode ra~una, kao Doj~in, o suzama - suzama svoje sestre i }erke, najbliìh, o svome srcu...Jer ve} je kasno...Lorka je pevaju}i o crnomawastom, toplom vetru ju`waku, {to mu dole}e, "nose}i setvu - poglede sjajne, natopqene cvetom naran~e", pevao i pri~ao o vrelima ìve tradicije [panije iz koje je crpeo, pio. Sawao sam o stihovima jednostavnim i bistrim, {to naviru iz onoga najlep{ega {to su nam prethodnici ostavili, naviru i razlivaju se kao voda sa dolapa...Tiha voda srpske narodne poezije , duboka je, prozra~na, ~ak i kad se ~ini da je ustajala i zasewena senkama brestova i vrba, ili goruna. Ta tiha voda sve barijere i bregove ru{i, jer je lep{a od }utqivih usta poqupcima prekrivenih, ~e`wom i suzama zalivenih...

* PALIMPSESTI

Zaboravqene `ene

Imenom jabuke miri{u vrela, U soku jagode usna im uvire, Dok iz se}awa blago navire Blagi {um krila Arhan|ela.

U planini winoj velebiqe buja, I bokori divqe perunike, oskoru{a. Iz muka se ogla{ava neprevodiva du{a treptawem zvezda, glasom slavuja...

* Nostalgija me maticom dira, Vilovita vilo u haqini vira! Navire, kao kroz {ajtov, slatka {ira: Mlaz {to brizga iz bestelesnog, iz svemira.

Zar misao na usne ne sme? Talasi odnose li{}e, sprudove i pesme. Navire iz izvora bistrog, ko iz ~esme, Eho {to uvire u ponor plemena i plesme...

* Kad bih, zden~e, vetar bio, Za tebe bih sunce skrio, U {ipra`ju leske, paviti do neba, Gde povetarac zvon~i}e koleba...

Da lÄ su ove re~i prave? Nikle samoniklo kao trave? Ako nisu, bistri zden~e, NekÄ nestanu, ko jelen~e!...

* Zemqo snova, {to san lije{, Sanak krepki melodijom uspavanke : Da lÄ ti o~i sklopi blagi umor, IlÄ ~vor nerazdre{en u grudima, tumor?

Izvijam se - bditi, bditi! - Ko bor tanan, ko bor viti. Nek mi zdenac neiscrpni slatko sniva! Nek mu povr{inom neven pliva!...

* No}as ne}u zadremati, Svoj }u sanak zdencu dati. Zden~e, svu no} }emo bditi! Ho}e li me nebo sniti, i ti?

Mladi snovi `urno hrle, Ko slavuji nesanicu da zagrle: Da pevaju s moje grane, Sve dok zora ne osvane...

* Re}i }u ti moju tajnu, zden~e, ~uj, O Ofeliji i Hamletu : procvetao je ruj! Slavuj je i pre smrti slavuj; Ne sumwaj nikad u dar, ve} - daruj!

Zar prave lavove na slobodi hrane Iz opojno budne i znane Nadine sawive zdele? Da lo~u krv pra{ume su htele...

Utopqenica

Jo{ kapqu, kao streje, Trepavice crnog oca utopqenice. Oh, alÄ plod sudbine blista! Gde je zaru~nik, i qubav, sre}a? Gde je?

Ne}e re}i gavranovi, su|enice. Ponavqa se sudba stara, ista. Oti{la je na Dunav devojka nevesela, Ispro{ena ( drugog je qubiti htela!)...

* Pesnicima Dubokih pesama: Lorki i Luki}u Starijem

1. Gledaju se izvor bistar, nebo ~isto, Nebo staro, nebo blisko, nebo zlatno. Izvor bistar, dubok. Ni{ta nije isto, Iako je sli~no, kad zawi{e, kao klatno,

Srca pesnika no}, na vazdu{astim Putawama. Samo se u~ini da se isto zove, Kad krenu kao tiha voda niz / uz bregove Pastiri da donesu ru`e, tartufe i snove...

2. U wihovim gradinama snova nema flamingosa. Satkane su od niti mese~ine grane jablanova. Izmamio je `ubor izvor~i}a i {edrvana Nekoliko sun~anih ptica, s tihom hodom snova.

Oh, zlatna jabuko, sa toliko paunova i paunica! Kako je duga no} sveta, odjednom, zablistala! Poezija nepregledna, iako ispred nosa, nepoznata, Zeleni se kao bukova {uma tek olistala!...

Bra}i An|elkovi}

Ako vam raste u grudima mlado stablo breze, Sa tu|im i va{im snovima, koji ne}e pro}i Kao refreni, pomisli, vozovi teretni i ~eze, Nemir no}i bez Meseca - mra~nih no}i;

Do}i}e majstori, kao {to pastir dolazi. Qude }e obasjati duginim bojama, qudima. Mlado stablo breze kao staro ovi}e se Pavetinom, re~ima pesama, savr{enstvom, ~udima...

* Od rabo{a do azbuke, Neka `eqe wi{u ruke. Ko {to vetar wi{e grane Rascvetane - divqe kru{ke i jabuke!

O, devojke, lastavice, bele rade! Leti jato maca, ko jesewa svila, titra. Na obali cveta zumbul, badem. Sa fasada rodnih ku}a - malter i {alitra...

* Lepotice s juga plahe, Ko tavan pod kojim borave laste, Klik}u svijaju}i gnezda : Tamo gde se sutoni plaste.

Oj, golube - moj golube! Poleti sa grane na kojoj snevah. Odnesi, na sever ko u kqunu klas, Pesmu duginih }udi, koju ne dopevah...

* Sutone meraklija, {to nadire{ iz ru`i~waka, nasloni se na stablo vitko jablana! ^e`wo, {to navire{ Iz duginih }udi, kao vino opojno, pitko.

Od Vrawa do Trgovi{ta, do Soluna, Povrh visova nebo nisko, sutone meraklija! [to poklawa{ beskrajne darove Juga, melodijama derta, bunila, rakija...

Od Vrawa do Trgovi{ta, do Pre{eva, Ko mi je doneo pesmu, {to zapo~iwe pla~om Devoja~kim, treptawem zvezda, krvavim suzama, Srce dedova, probodeno sa {est kama?

No} - duga pet stotina godina? No} udru`ena s du{manima i loma~om? No} udru`ena s ne~istim duhovima [to nadiru puzavo kao no}na tama?

* Ni gavranovi ne}e re}i, Niti orlovi doneti dobre vesti. Moje }e pleme ko ovna na ra`wu pe}i, podgiza}e mu koren - bune, ratovi ~esti.

Kada istorija prevari pesme, Kad vir vrtlogom mrak uvije ; Zar re~ ispred budu}nosti - ne sme, Da kao list li{}e otkrije?...

* Doj~inova kula bela, Kao vrt jasmina, sneg sa [are! Joj, ponose, u vazduhu {to nestade Ustreptalom, ko sve na{e pesme stare.

Jug Srbije nosi moru istorije, Me{avinu vrelog stewa, belog krina. Iz klisura, sa visina, sve morije Srpske i solunske, dolaze s mirisom jasmina...

* Joj, ponos se nepovratno izgubio. A s wim i sva na{a dedovina. Sun~ane dugine knegiwice, sestre i neveste. Paunice. Pa{waci oblaka; kovanluk; medovina.

Elipsa jauka, krvavih lokvi, od sela do sela Ide. U imenu je na{a tajna. IZMORNIK - Tako se od starine zove Kosovo. Nevesela Istorija srpska kao da je zapo~ela u - utornik!...

* U nemim jutrima koja sporo svi}u, Ponavqa se istorija kobna, stara, ista. Okovana darovima vekova, srmom, Umetno{}u kujunxija: jani~ara, komunista.

Lavirinti koje je stvorilo vreme, Nisu i{~ezli. Osim pusto{i, ovde caruje Ti{ina kojom odjekuje hiqadugo|e, [to kao Hilanadar, hodo~asnika mirom daruje...

* Mo`da srpski ponos spava Kao vreme u grumewu samorodnog zlata? Milan Raki} progovora iz zaborava, Kao narod smo`den, tu`an, iz inata?

Ubijawe nije deo srpske sudbine, zanata. Iz na{e celine, iz dubine, ne iz separata, Ustaje bolani Doj~in - na{a java - Beqi od sjaja dvorova, palata...

* Ponos, ko bogiwa, bogove i junake ra|a. Pre po~etka i opet iznova. [ta sawamo, a {ta nam se doga|a? Molitva ne poma`e. A blejawe ovnova?

Nema vi{e ni volova, ni ovnova. Osim ponekog pesnika, istinskog srpskog vola. Od Drine do Timoka - puno je klovnova. Od Horgo{a do Draga{a - jo{ vi{e bola!...

* Otac moj vek je proveo u Lavirintu Mra~nom : da li je ubio ~udovi{te? Koren nam je na~eo Kentaur balkanski. Tu`no je Vrawe, i Pre{evo, Trgovi{te...

Otac je moj crn od ugqena i epohe. U podzemqu su za~arane wegove misli, vera. Pi{em ti opet i prizivam te, bolani Doj~ine, Krilatim kapima vodopada sa Severa...

* Lipama ma{u hladovi, Podno bregova ili vrh vidika; Otvaraju se usred zaranaka - adovi, Ko {to se otvara plava perunika...

Miri{u divqi cvetovi, Rascvetani ko pomisli nagle, Kada se prole}ni suton zgusne, Ko {to se zgusnu jorgovanske magle...

Svilene gusenice umiru svijaju}i se u lake ~ahure. Detiwstvo nestaje i ~ili, Ali ne i oreol, wegove nevidqive aure.

Vidqivo ne vidi - vidqivo; Nevidqivo vidi - nevidqivo. Blizanci u jednom liku `ive Kao svila, divno i stidqivo...

PESME POSVE]ENE AN\ELIJI, QUBOVCI BOLANOG DOJ^INA

Zorki

Znali smo nevestu tanku U velovima, nalik belom qiqanu, Otetu o~ima, se}awima predanu I neplodnom, bolnom izdanku.

Pustite je na bregu da pla~e. Sve je na svetu srozano, ko ~arapa. I ti{ina je udavqena u `alosti. Ko u blatu godina, {ajka~a - srpska kapa...

* Bio sam u tunelima predawa, Odeven u srebro brezine kore. I video sam an|ele i senke. I da od goreg, ima jo{ gore!

Vetre, {to duva{ od Golupca! I }aska{ sa vodom sred na{e pustiwe. Opra{i ove bregove prahom prokupca. Nek se zabele - procvetale tre{we, ili iwe!...

Balada o majstoru kamenorescu, {to je sazidao Novu Doj~inovu Kulu

...Imao je usne crveno - `ute, nalik na kqunove golu`dravih pti}a, lasta. I sada se osmehuju dobrotom, ~ak i kad ih zate`e - trag groznice : krasta.

Klesao je i zidao danima i no}ima - Neumorno, ~uda lukova, galebove Mediterana, Sletele na litice iznad qubi~atih talasa, Raduju}i se belini i `uboru {edrvana.

U qupkom mahu i zamahu mistrije Me{ao je kre~, svetlost, sprudove, slogu, Pustiwe Maroka, Libije, Srbije, I prah prokupca - mio Bogu...

îtav je ìvot prekrasnom majstorstvu sluìo, Lepoti neopisivoj, ponosu, ve~nosti, qubavi; S duginim spektrom i magijom se druìo - I jo{ se nije svemu tome, u zrelosti, oduìo...

Voleo je majstorstvo, zanat ubavi, Ko ko`u devojke il `ene, boje naranxe. Uzidao je u svaki beli dvor, umesto senke, qubav qubavi. Samleo je nesavr{enstvo sveta, ko orlovske kanxe...

* U `eni hrastove vetrovi wi{u. Tu uviru mora, kao eho galopa, kopita. Kroz rasko{ne vodene dveri, Bog pu{ta ki{u. Je~e gromovi, zvukovi re~i; bo`anska svita.

U svakom damaru `ene treperi Jara Mediterana, mora, beline i plaveti. Majstor se lepotom brani od svih zveri, Krvoloka i ru{iteqa, qubavqu - od aveti...

* Kad po|e putem prema jugu, stazom dugom Nalazi svoja i tu|a vremena, `buwe divqeg qiqka: Ledine i ru{evine iz kojih ni~e nesejano seme, I povesmo baba, kao slike iz potiqka...

Jao onom ko ne vidi sebe i stado svoje; Mesto gde je gorelo ogwi{te, mirisala @ena. Zar joj i ovog ~asa tamo ne leluja sena? Zar ne penu{a kao griva talasa morskih, pena?...

* Na{a je lepota me|u devojkama, I omorikama vitkim, prekrasnim brezama, U opojnom odmoru, qubavnoj plimi mora, [to nadolazi sa mese~evim menama, jezama...

Qubavqu i majstorstvom beskraj je doseglo Na{e Srce, tamo gde su zvezde svoje gnezdo svile. Nisu te, Srbijo, najlep{e nade napustile; mo`da si ti ostavila svoje staro, Sun~evo leglo?...

* Ni{ta, Srbijo, ne mo`e da te skoli; Ni da zaboli vi{e od onog {to dugo boli, Uzme li te u naru~je Bolani Doj~in, Solunskog stola vitez oholi...

Ako svetlosti i ponosa nema{ snagu, Pove{}e te vitez na obale mo}nog mora, Da ti na megdanu re~ poqubi misao na starom tragu, Kao staru zemqu kandila, mediteranska zora...

* Bi}e {to biti mora, zemqo moja, ~ije su {ume u pra{ume pretvorene, u ledine - oranice. Izme|u suna~anih i mese~evih me|a, Zasija}e{ kao duga, kao {arene tkanice.

Jer, nisu sokovi u godovima hrastova Odlepr{ali poput divqih golubova, jata. Ba{ na putevima kojim putuju misli nevesele, Ra|a se jedna druga zemqa, iz pepela, nepoznata...

* Dra`esna, kao jare belo, jutra Svi}u, otimaju}i se iz mra~nih no}nih okova. Izvla~e se iz no}ne haqine zvezdanih snova. Budu}nost, vera, qubav, snagom vo}nih sokova.

Nova Kula Bolani Doj~inog, Umotana je belim platnom, kao wegova vita rebra. Srbija se budi, iz pepela, skidaju}i safirni Smaragd sa du{e bolne, blistaju}i poput srebra...

( Iz rukopisa ; sredinom sedamdesetih )

III

Od onog jareta, {to se tek ojarilo, i {to ve} stoji na noìcama, gle, belo kao bokor svilenih jasmina, i od tre{we divqe, procvetale, ~iju sadnicu doneh iz sela mojih dedova, od svitawa na periferiji Poàrevca,Golupca, ili od svitawa na bregovima iznad Dunava, Peka, Mlave, od jarebica, prepelica, od orla sa stogodi{wim vetrom u krilima, od srne na rubu {ume - ( i od mene) ; od lovaca na srne, i puteva zaraslih - ( i od mene) ; od snegova {to sipe i vetra {to jewava - ( i od mene); od ptice na grani i ptice na kamenu, od detonacija razgnevqenih gromova, od pe{tere manastira Tumani, od javorova iznad pe{teri - ( i od mene); od sela s ovu i onu stranu Crnog Vrha, od kladenaca usputnih, i ba~ija, brestova Zapisa - ( i od mene) ; od mene i od svega toga, Majstore, jedan jedini muzej pod vedrim nebom da na~ini{ : od mene i od ose}awa pesnika usamqenih, pastira, kad, pewu}i se uz bregove svojim dahom primaju u sebe golemo i jasno oìvqavawe sveta -, od mene i od svake vodenice napu{tene i zaboravqene u brdima, od svakog sala{a odevenog u pavetinu, od svakog stabla obraslog br{qenom, Majstore : da jedan sve - op{ti muzej ìve tradicije pod vedrim nebom na~ini{ : od stvari ba~enih na otpad, i od do{qaka, od ograda oko porodi~nih grobaqa, jer ja ne znam, Majstore, nijednog dovoqno ìvog, nijednog koji bi da {egrtuje u svojoj ve{tini obliku koji nije teàk i koji u sebi saìma sva iskustva magije krajeva Bogu iza le|a, i od mene, i od mene, majstora kojim malim dletom razbija blokove stena, da jednu Kulu na~ini{ na breùqku {ubarastom, gde }e rasko{ prire|ivati gozbe za sve du{e i beskrajne darove ro|enog i nero|enog vremena...

2 [ta te to skrha, o Majstore, Badem u senovitom hladu opsene, Krik slasti u katakombama podsvesti, Mrtvi orlovi, kanxe grabqivica, le{inara, Krzno hermelina, krik iz nepoznatih svetova, Te nemo}i pusta{ na mene gao gromove s vrha Ili zle duhove iz devetog kruga pakla?

Sazidao sam Novu Kulu Bolanog Doj~ina Uviv{i je u neprolazno belo platno; Kao da je no} poslala duhove I trulu vrbovinu da u pomr~ini svetli kao svici . Bolani Doj~in ima gde da spava Sa o~ima izvan na{ih java. Jer wegova (o)poruka nije hodawe Ne~ujnih, nevidqivih mrava... [ta te to skrha, Majstore, Lobawa antilope na talasu, Nepregledan pesak pustiwe, ti{ina, krik hijena? Arapski atovi ili stra{na java U kojoj nevidqivi kosac kosi Nabujale trave, kantarion i rosu?

[to su svi {egrti Novog oblika Pomrli, ~im su svet ugledali?...

3 Od Pre{eva do Ni{a, do Golupca i \erdapa, Do Poàrevca, Zvi`da, Homoqa, do svih potajnica, Kad sam na stazama obraslim mahovinom, osvajao Svetove van svetova : dletom, ~eki}em, mistrijom, Malterom i alhemijom,namotavaju}i zamr{enu Pre|u ìvota u veliko klube, koje sad odmotavam, spomiwem se neba i kamenite padine brega kojom stado koza silazi s planine... Iz strme kamenite litice pr{ti Ledeni smaragd i ponekad se preliva Kao duga posle ki{e. Tu mi je postala kamena du{a, Gde se u wu slivao svakodnevni ìvot kozara, Jer to je bio posao svakako poèqan Za pravnika koji je decenije potro{io Na uzaludno isterivawe pravde. Nije Bog u hramovima, on potajno ulazi U priliku kozara u daqini na bregu kamenitom Ne smawuju}i se, i u jare na litici [to zastaje nad ponorom da se ogleda U ve~nim ogledalima voda; u kozaru Kroz koga prolaze senke prekrasnih kumulusa Kao svetlost kroz staklo. Gledaju}i prisvajamo Prostor lagano misle}i kroz wega. Ulazimo u pukotine mermernih blokova ne kao Smrt, Ve} kao Bog u kozara, {to sporo i polako kora~a Prema nebu, veli~anstven kao brest Koji je nadvisio burjan i koprive...

( Po~etkom 2000. - te godine)

Bele{ka o Majstoru

Majstor Noki ( nadimak po kojem je poznat u poàreva~kom kraju) : Stanojko S. Spasi}, ro|en je 25. avgusta 1944. godine, u Pre{evu, kao izdanak jedne stare srpske familije, nad kojom su {iptarski nacionalisti i fa{isti izvr{ili jezivi pokoq tokom Drugog svetskog rata. Zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu, i kao pravnik je radio decenijama; uzgred je nau~io, kao wegovi ju`wa~ki preci, i zanat kamenoresca i zidara ku}a od kamena. Putovao je svetom ( Evropa, Afrika, Azija)... Upoznao sam ga krajem 1997. godine, kada je ve} imao pedeset i tri godine, u poàreva~koj narodnoj biblioteci, posle jedne kwièvne ve~eri. Uop{te nije li~io na pravnika u penziji, pa ni na farmera koza, a ni na ve{tog majstora kamenih ku}a...Wegovo lice je bilo zagonetka, kao i op{ti spoqni varqivi izgled...Kasnije sam o wemu saznao da je strastveni ~italac dobrih kwiga, da pi{e pesme od mladosti, jednako uporno kao {to je nau~io zanat kamenoreza~ki u Golupcu, kao pravnik, od jednog od Srejovi}evih majstora, seqaka iz ovih krajeva. Nakon izlaska drugog izdawa moje kwige MUZEJ NEMOGU]EG RATARA, a naro~ito romana TRGOVCI SVETLO[]U, Spasi} mi je predloìo, da, jednoga dana, kada za to bude prilika i kada se steknu uslovi, on sazida od kamena Kulu pesnika i zgradu Muzeja Nemogu}eg Ratara, sebi za du{u, srpskoj kulturi za ve~ni spomen...

* Re}i za Spasi}a da je neobi~na, zanimqiva li~nost, potomak onih srpskih predaka na ve~nom udaru tu|ina, emancipovani Srbin, ~ovek vrlo zanimqive biografije i velikog ìvotnog iskustva, deo je potpune istine o wemu. Kao {to je bio odli~an pravnik, kao {to je vrstan majstor kamenorezac i odgajiva~ koza, usred Poàrevca, ovaj ~ovek je od onih Srba koji nisu poklekli ni u najgorim i najteìm, sudbonosnim vremenima i prilikama, jer je, u su{tini ro|en u kraju potomaka Bolanog Doj~ina. Pa je sasvim i prirodno i o~ekivano, da Bolani Doj~in, i ono {to ovaj svetli junak srpske narodne epopeje nosi u svojoj sudbini i poruci, postane i tema Spasi}eve poezije. Neveliku obimom kwigu pesama Solunska Trilogija ~ine tri dela : prvi i tre}i deo su napisani posledwih godina, sredi{wi, drugi deo napisan je pre skoro tridesetak godina, sredinom sedamdesetih, pre pesnikove tridesete godine, i wegovu glavninu ~ine pesme vezanoga stiha, uglavnom po dve strofe "prese~enih soneta" bez tercina, kakve niko od wegovih vr{waka nije pisao (Milutin Petrovi}, Branislav Prelevi}, Adam Pusloji}, Srba Igwatovi}, Jovica A}in, Radomir Andri}...) Spasi} nije ùrio sa objavqivawem, kao wegovi vr{waci, Pusloji} ili Radomir Andri}, naprotiv, strpqivo je ~ekao, da stihovi iz mladosti dovoqno odleè, i pripremio ih je za {tampu, posle skoro tridesetak godina, sa strpqivo{}u majstora kujunxije : zato ovim stihovima ne treba preporuka : oni sami sebe najboqe preporu~uju. Mnogi bi vr{waci Spasi}eve generacije poèleli da imaju ovakvu kwigu, kakva je sada Solunska Trilogija : gde su mnoge stvari dovedene do majstorstva, do jednostavnosti rezbarija narodnih umetnika i neimara...

* Spasi} je, naravno, druga~ije ìveo, druga~ije se formirao, druga~ije obrazovawe dobio i pozvan je za druga~ije od ve}ine istaknutih i ve} poznatih pesnika wegove generacije . Ovom majstoru koji se izve{tio da kroti kamen i da od wega stvara ~ipke i vezove kamene arhitekture, po{lo je za rukom, da u jednoj jedinoj kwizi, kakva je, sada, Solunska Trilogija, napravi dragocenu i nu`nu sintezu, kakva je u srpskoj poeziji, izmorenoj neprestanim te`wama za standardizacijama i nivelizacijama sa tokovima svetske poezije, bila vi{e nego potrebna. Spasi} je uronio u vitalne tokove srpske narodne tradicije, predawa, lirike, ponosa i samopregora herojskog i vite{kog, i izneo je iz toga svojevsrsnog balkanskog tamnog vilajeta na svetlost dana, umetnost stihova, prelomqenu krioz wegova iskustva, i nalik na drago kamewe. Uz Aleksandra Luki}a i Vladimira Jagli~i}a, Danilova, koji ìve u unutra{wosti, od kojih je po godinama prili~no stariji, ali i veoma stroìji prema sebi i prema la`nim tokovima srpske lirike i kwièvnosti, duhovnosti, Spasi} je "oja~ao" kwièvni autoritet pesnika i majstora koji ìve van metropola kwièvnog ìvota i kwièvnih àri{ta.

Marko RO[UQ

ARABESKE, SRBOVLA[KE

U govor se mo`e u}i i u mnoge pri~e, izreke i druge u obi~aj uzete re~i.

Uz pomo} groma i pijavica.

I ako poka`e{ zube, ako se iskezi{.

Ru`no je lepo veoma!

Grom me je obele`io, potoci me izdr`avaju, va{ari su moja prestonica.

Nikada ne}u umreti.

Jer du{a ne umire; ona se seli, kao ptica selica.

Vampiri su |avolov pronalazak.

Pijavice - dar potoka.

Ko ima vi{ak krvi neka proba iz moje tegle...

Potok izvire iz stene iz beskrajnog i uliva se u beskrajno; verujem samo u to...

\avo stoji na levoj obali potoka, Bog na desnoj. Kad zagrnu nogavice i u|u u potok, zamute vodu i nastaje ~ovek.

Kad Bog u|e sam u potok voda oko wegovih nogu te~e bistra, pastrmke repovima sade ikru u zlatastom pesku.

* U Ve~nost se mo`e zagaziti kao u bistar potok.

* Pre ovog lica imao sam neko drugo, mla|e, lep{e.

Pre tog drugog, mla|eg i lep{eg imao sam jo{ lep{e.

Pre toga sam imao jo{ lep{e, najlep{e...

Ovo lice , koje sada nosim, u`asava sve koji ga vide.

Decu ponajvi{e.

To lice je oblikovao \avo, jedne olujne no}i za{av u potok, dok je bog sawao dubokim snom.

* \avolu je dato da oblikuje uz pomo} muwe najrugobnije oblike...

* Video sam an|ele izme|u visokih bukava...

* Na va{aru ni s kim ne razgovaram.

Ni sa kupcima, sa onima {to pate od vi{ka krvi, rumenih kao ru`a.

Tu vrvi od perfidnih...

* Ja sam prodavac pijavica Najve}a rugoba ovog sveta.

Qudi vide moje nakazno lice koje se raspada.

Ne znaju da ja nosim u sebi mnogo duhova, koje je mogu}e razaznati kao fazane usred paprati, i koje povezuju senke drve}a, senke gustih {uma...

( 1954. Zabele`io B. M.)

Mihajlo S. LUKI]

VODENICA U [QIVICI

...Biblioteka u Domu kulture primala je besplatno "Borbu", kao {to sada neki primaju xaba "Politiku". Uzgred budi re~eno, "Politiku" je {esdesetih dobijao kao stalni pretplatnik gazda Draga Tomin. Po{tar donese "Politiku" i ostavi je u Upravi zem. zadruge "Zlatan Pek", pa je prelistam. Izlazio je onda feqton o Foti}u; ali to niko ne}e da ~ita. Svi su u Upravi ~lanovi Partije, osim mene. Vide oni da ja pratim feqton o Foti}u, pa me gledaju ispod oka; a mo`da po neko od wih o tome i pismene dostave dostavqa Gde Treba. Naravno da su {pijunirali i da su smatrali da su po~astvovani {to to ~ine. Kad god bi me otpustili sa posla, ~inili su to po nalogu Komiteta i policije. Uvek su oni tesno sara|ivali... Za zlo su mi uzeli i {to sam predratni pisar i {to ~itam feqtone o narodnom izdajniku Foti}u... Zadruga je radila dobro dve - tri godine. Otvorili smo i parni mlin. Tad sam ja digao ruke od na{e drevne Luki}ske vodenice u [qivici. Jer vodenicu treba odràvati; treba nekoliko put godi{we ~istiti jarugu, jaziti vodojaù. Na{a jaruga je duga skoro kilometar i po - potrebna je za to radna snaga, a qudi su ve} po~eli da napu{taju selo i da odlaze u Poàrevac, gde im je Miloje Milojevi}, prvoborac, nalazio slu`bice. .. Odrekao sam se me|u prvima dela vodenice, posle mene su se pi{manili Voja Sibin i drugi, tre}i. Ostali samo dva - tri ortaka, ali ne mogu samo dve - tri porodice da odràvaju veliku vodenicu na ~etiri vitla; napuste i oni. Po~eo korov da raste po jarugi, pau~ina po vodenici. Buqine naseli{e tavan. ..Tako sam ja, dakle, dao primer i upropastio vodenicu koja nam je ostala od pamtiveka...

* Otvorili smo dve velike ba{te; jedna je bila blizu vodenice u [qivici. Tasu Milojevi}a pokojnog odredimo da rukovodi u ovoj drugoj ba{ti. Kao Dejkin zamenik. Tasa je pre rata bio poàreva~ki sluga, sada je sluìo Ba{tu. Gajili smo kupus, paradajs, bostan, krastavce, tikvice, krompir, {argarepu - snabdevali smo Poàrevac i Beograd. Guraju samo kamioni i voze... Prire|ivali smo ru~kove za poslovne partnere na na{oj livadi u Lakomici pod brestovima, jer je tu bila lepa re~na plaà. Ispe~emo jagwi}e, prasi}e; na{e ène naprave salate, torte, kola~e; kafexija Vlasta Boban dotera pivo, vino, rakiju, klaker, oranàdu. U Peku je bilo lepo re~no ostrvo, Ostrvo Luki}a, sa finim peskom; sprud i plaà kao na moru. Preko vikenda, leti, do|e mnogo porodica na{ih poslovnih partnera. Kupaju se; pa onda rastru ~ar{ave ispod bagremova - puna livada gostiju. Sprud vrvi od de~urlije. Ba{ta je postala zlatna koka na{e zem. zadruge... Ona druga ba{ta nije donosila profit. Tamo je rukovodio Vla iz Mustapi}a, Veqa. On samo pu{i i ~itav dan ~ita novine. Pokojni Tasa mi je pri~ao : Jednom radnici seju krompir, |ubre su dovla~ili iz Ekonomije. Trebalo je da se brzo istruù topolove daske za "jastuke". Napravili su {est "astuka". Tu, oko "jastuka" ima dosta posla. Kad se razvio rani rasad, bilo je oko trideset "jastuka". Ima tu prili~no posla i ujutru i uve~e. Preko dana treba da se da samo malo lufta. Da pokriju ono staklo kad upe~e sunce, jer odozdo |ubre toplotu {iri, gore je staklo, pa se stvara zapara, ako Tasa ne pazi - izgore rasad. Kad se mleko kuva, pazi{ da ne pokipi... Do{ao Adam iz Srpaca - {ef Ekonomije ( nesposoban ~ovek, ~lan Partije) i naredio Tasi da ide na èlezni~ku stanicu Zvi`d da odvoji topolove trupce za strugawe dasaka za tople leje. Veqa Raji} je otkupqivao od seqaka za na{u zadrugu topole. "Ja ko plovka iskrivim {iju, gledam u nebo, vreme prili~no tijo, obla~no, al }e da izgreje sunce. - Dobro, ja }u da idem, iako to nije moj posao, kaèm Adamu i upozorim ga : Adame, ukoliko izgreje sunce, ne mora{ da daje{ luft, ali barem baci asure preko toplih leja, da ima ladovinu paradajs, da ga ne zaka~i Sunce!" [ta je bilo? Saznali smo predve~e od Tase. On je oti{ao na èlezni~ku stanicu i tamo se prili~no zadrào; jer trebalo je preturati gra|u, odabrati trupce i natovariti ih na traktorsku prikolicu. Izgrejalo je jako sunce. "...Pomislim - ode rasad! Odgovara}u! Propa{}e godina! Ja trrrkom niz Pek, jurim preko livada. Koliko stigoh u Ba{tu i pogledah, ono se samo pu{i, pu{i! Zapalile se leje. Brzo sam dao luft, prebacio asure preko leja. [teta, velika {teta. Tu grotlo, tu grotlo, strado rasad, isprèna stabaoca kao kajgana. Ja pravo kod Adama. O~i bi da mu iskopam! On i Veqa igraju {ah, politi~e. - Dobro, Adame, {to ne staviste asure? Upozorio sam va! [ta je va`nije : {ah ili rasad? - Pa ja zaboravio... - Ti si zaboravio, a zna{ koliku si {tetu napravio?..." Uve~e je do{ao Dejka i napao tasu : "Ti nisi smeo da napu{ta{ ba{tu!" Morao je - naredio mu {ef Ekonomije. Do{ao Dejka prvo kod mene, pa onda kod upravnika Dragoslava Luki}a - Drike... Posle pozvali Adama da mu o~itaju bukvicu : "Slu{aj, Adame, Tasa ne sme da mrdne od toplih leja kad izgreje sunce, kaki trupci! Ti si mogao drugog radnika da po{aqe{!" "Tasi ne sme niko drugi da daje posao osim mene, ina~e raskidam ugovor sa zadrugom! Ne}u ja s opro{tewem da sviram kurcu u Mi{qenovcu! " Oti{ao je upravnik Drika i procenio {tetu : "Nije mnogo!" "Nije; ali {ta bi bilo da je Tasa ostao jo{ pola sata u Zvi`du, da nije dotrào sa èlezni~ke stanice? Mogli bismo da se uhvatimo za krivi stojko!" To je samo moglo kod [efa ekonomije Adama, da Tasa mora da bude na dva radna mesta istovremeno. "Tasu vi{e niko ne sme da dira osim tebe, majstore!" prese~e spor upravnik Drika. Onda smo primili mladog agronoma Mi{u - ~im je zavr{io Poqoprivredni fakultet. Mlad ~ovek, va`nije su wemu mlade i lepe u~iteqice, seoske opajdare i raspu{tenice od Ba{te. Posle smo se preorijentisali na gajewe svilenih buba i maliwaka. Bio lep i veliki maliwak iza Ekonomije. Po maliwaku ovako krupne jagode. Radnici to beru, kad do|e {ef ra~unovodstva, Milisav iz Bresnice - doveo slu`benike da pomognu u berbi, a u stvari on se uvek motao oko zgodnih slu`benica, poqoprivredne tehni~arke. Pomaù - kako je govorio Tasa - beru}i i jedu}i one najkrupnije. - Drugovi, ako ja vas pustim da vi meni tako pomaète, {ta }emo mi da naberemo da nosimo da prodamo? îme }u ja da platim ove sezonske radnike? - pitao je Tasa... (...) Zadruga je propala, jer je morala da propadne. Kao i vodenica u [qivici. Propadwu vodenice sam kumovao ja, propadawu zadruge svi pomalo...I kao da ih nikad nije ni bilo. Bog da prost...

( Mihajlo S. Luki}, 1925, Mi{qenovac, kod Ku~eva. Biv{i op{tinski pisar. Ovo je wegov prvi objavqeni rad. )

______

Makedonske gajde

U avgustu 1972. kupio sam kamion TAM - PIONIR - PRAGA za petsto{esdeset iqada i po~eo sam da radim kao autoprevoznik. Prevozim drva iz moje {ume, preprodajem; pomalo kradem iz dràvne {ume. Jedne ve~eri iza|em sa jednim drugarom na korzo, a taj je imao devojku. [etali smo utroje do deset uve~e; onda oni meni kaù, da je vreme da idemo kud je koji namerio, a ja, budu}i da nemam gde da prenmo}im, pitam ih : " Ima li mesta da prespavam kod vas?" "Ako ho}e{ da te povedemo kod jedne drugarke, ali da joj ne govori{ bezobrazne stvari po{to ona ne voli takve stvari", i ja sam se sloìo. Po|emo. I ta nas primi lepo i skuva nam kafu. I dok se kafa kuva, ona me pita odakle sam i {to sam sam, i ja sam joj odgovorio istinu. Popili smo kafu, rakiju; i ja vidim da ta ènska pocrveni kad je pogledam...Gledala nam je u {oqu; pri~ala nam o sebi...Pri~ala nam je i o sebi, a ja nisam u to poverovao. I tako pro|e pola no}i, a negde oko tri predzoru ja sam hteo da krenem kamionom po drva, ali me ona ne pusti. Legao sam i zaspao kao kow. Opio sam se. Kad sam se probudio, gledam, ta èna leì pored mene. Vidim na satu - 11 pre podne. Probudim je. Ona skuva kafu i kaè mi : " AjÄ da idemo zajedno po drva, trebaju mi dva kubika, pa }u da ti platim". Ja kaèm : "Dobro, spremi se". Kad smo stigli blizu moga sela, ona po~ne da me moli : " AjÄ d idemo kod tvoje majke". A mene je pomalo sramota, kako da je upoznam sa majkom kad je nisam dobro poznao, kad ne znam kakva je, je li neka kurvetina ili ne. "Ako ho}e{ sada da utovarimo drva, pa da vozimo u [tip, i ako moèmo tamo da razgovaramo ozbiqno, bez vrdawa i laì". "Dobro, neka bude kako kaè{. Ali mene jedno mu~i, ovo, slu{aj, Il~o, mene je sram da ti kaèm, ja tebe volim i ho}u da ostanem sa tobom...Kako odlu~i{ ti tako neka bude. Ali da se mi uzmemo..." Rekao sam joj : "Ja sam siroma ~ovek. Nemam ni{ta drugo osim ovog odela na meni i kamiona. Ako mi kupi{ novo odelo i ako misli{ da bude{ samo moja èna, ja se slaèm. Kakva si bila ne znam, ali od sada da bude{ dobra!" Sve je to bilo u wenom stanu u [tipu; ponudila me je rakijom; popio sam dobro. Brzo sam izgubio sram; po~eo sam da je grlim i vu~em prema krevetu; ona me je ~upala za kosu. Posle se ja skinem i po~nem i wu da svla~im, a ona zaplaka i re~e: " Pre dva meseca imala sam de~ka, ali me je prevario i oti{ao u vojsku. Veruj, deset - petnaest dana sam mu se dozvolila, a sa drugima nisam imala rabote. Ile, pitaj koga ho}e{!" "Arna lo{a, ja te volim i ne}u da te ostavim", kaèm i ona po~ne da me grli, kad neko ~uk - ~uk na vrata. Ja se ne pla{im po{to znam da stanuje kod nekih starih qudi. A to je bio moj drugar sa devojkom. Ova moja im kaè kako smo bili po drva i kako smo odlu~ili da se uznemo. Oti{li smo u hotel. Skupili se moji drugari. Tamo smo pili do pono}i. Pojavi se jedan milicionaer i veli : "AjdÄ d idemo u stanicu", i ja velim : "Dobro". I nekako se dogovoriv{i na brzinu sa ovim mojim drugarima ja pobegnem milicionaru ispred nosa. Odem u stan moje devojke. Do|u i ostali i onda mojim kamionom po|emo u selo kod moje majke. Tamo mi ~estitaju snaja i majka. Devojka mi posle kupi novo odelo, cipele, bundu od sto dvadeset iqada. Napustio sam je posle mesec dana...

* Sve ovo {to nameravam da zabeleìm pro{lo je preko moje glave : tako sam proìveo do 18. januara 1976. godine. Tad sam se oènio po tre}i put. Po{to nisam pisac, dragi Miroslave Luki}u, ja nemam nameru da svoje doìvqaje stavqam nekom tre}em u usta, nego da se odmah predstavim : STOILKOV ILÔ, ro|en 18. avgusta 1956. godine u selu Kalapetrovci - [tip, Makedonija. Gajde sam nau~io da sviram jo{ kao u~enik osnovne {kole. Svirao sam na svadbama i na ispra}ajima vojnika. Umem da sviram u gajde boqe nego {to vozim kamion. Crnomawast sam i ènama sam se oduvek dopadao. Za{to? Razgovarale dve devojke, jedna pitala drugu : Za{to voli{ crnomawaste mu{karce? Za{to da volim bele i plave? ôkolada je crna i slatka, a sneg je beo i hladan. Svakoj bi devojci otpevao na po~etku pesmu : Kaì, mome, usitinu qubi{ li me, mami{ li me, il se sa mnom poigrava{, da ti mine vreme? Ja ne mogu da razberem bula li si il Grkiwa, il si, mome, Makedon~e, {to si tolko ubavo? Mo`da bi nekom od pesama, a ja ih znam na stotine, mogao da po~nem ovu pri~u, mo`da ovako : Ja sam Il~o golem lola bio, u kafani lo{e u~inio. Ja sam pio i ~a{e razbio, kelnerki sam po{teno platio. Ako umrem, obucite mi mangupsko odelo. Mesto popa, kr~maricu pozovite, nad glavom mi bure postavite, od bureta slavinu otvorite : nek pote~e quta {qivovica!... Eh, ali to je zajebancija...Bio sam mangup, baraba, proìveo sam i lo{e i dobro, pa da vidimo {ta sam zapamtio i {ta mogu da ispri~am...Ko ho}e moè da mi pi{e na adresu : STOILKOV ILÔ, s. KALAPETROVCI, 92000 [TIP. ( Kad iza|em iz vojnog zatvora, to jest - posle septembra 1977. godine.)

Negde oko nove 1973. godine ( sa nepunih sedamnaest godina) {etaju}i {tipskim korzoom nai|em na jednu poznatu devojku, a ona je golema ober- kurva. Poznajemo se dobro. Oterali su je od ku}e i zove se S. iz sela Krupi{ta ({tipskog). Kaè mi : "Rani me i kupi mi haqine; i}i}u sa tobom svuda", a ja joj predloìm: "Ako ho}e{ da te odvedem u jedno selo, ov~ari daju po pet kubika drva za jedan ~as, pa }emo prodati drva i pare podeliti!" Ona se sloì. Jednoga dana odemo u selo Bu~um. Parkirao sam kamion i ostavio je da sedi u kabini, a ja sam po{ao kod ov~ara. Behu dvojica. Kaèm im : "Ako ho}ete da mi date deset kubika drva, ostavi}u vam ènsku od 16 godina da bude s vama celog dana!" pogodimo se. Natovare mi pet metara drva i ja odem u [tip da prodam. @ensku ostavim sa wima. Vratim se u pet popodne i natovarim jo{ pet kubika. Drva prodamo, pare podelimo i ona ostane sa mnom. Posle nekog vremena odveo sam je u selo B. Strumi~ko, da bude kelnerica. Dogovorimo se da ukrade ne{to para iz kase i da se na|emo u [tipu. Uzeo sam jednu sobu pod kiriju i dao joj adresu, ali mi se ona nikako ne vrati. Da li je ìva i gde je - ne znam...

Isto tako jednom na korzou na|em se sa jednim ~etrnaestogodi{wim devoj~etom. Krene sa mnom kamionom, ali ne da da je j. Jednog dana me povede u prodavnicu i kaè : " Da mi kupi{ sandale", a ja ne samo dvadeset iqada za sandale nego i dvesta iqada dao bih da je j. Kupio sam joj sandale i fustan. I jedne ve~eri povedem je prema nekom parku, a tamo ima poslasti~arnica. I ona kaè : "AjdÄ prvo da me ~asti{ neko tulumbe, posle }emo u park!". Odemo, jedemo slatki{e, pro|u pet - {est devoj~uraka, ona ih vide i kaè : " Sedi tu, sa~ekaj me, da idem da se vidim sa drugarkama". Ode i do dana dana{weg se ne vrati. Odnese mi ~etrdeset iqada u odelu i deset iqada u nov~anicama. Ne àlim pare, {to mi odnese; àlim {to je ne j.

U julu mesecu 1973. godine vratim se u selo Kalapetrovci kamionom, u|em u na{e dvori{te, tamo dva milicionara. Majka me prekori: "Gde si? [to te nema dva meseca da se javi{?" Ja joj kaèm da sam bio u [tipu, a milicionari zagalame na mene: "Kome si ukrao deset metara drva?" "Nikom nisam ukrao drva, a vi ako ho}ete da znate ko krade drva, ~ekajte ga no}u na putu, pa }ete ga uhvatiti!" Vratim se u [tip da se na|em sa jednom devojkom ( dala mi je adresu). U wenom stanu, oko deset uve~e, sede tri devojke i pu{e, ali we nema! Piju kafu. Ponude i mene. "Zna{ li za{to si do{ao?" "Pogodio sam se sa Milom da doteram dva metra drva i da prespavam no}as ovde, ona se sloìla". Nemaju one pojma da ja znam da su one najve}e ober - kurve u [tipu; mo`da imaju triper; zato ih izbegavam. "Napravite vi ve~eru; ja idem da parkiram kamion sa drvima", laèm ih, i one kaù "Dobro". I odem i ne vratim se, jer sa zaraènim kurvama ne}u da imam rabotu. Da ih nisam poznavao, mogao sam da prokockam moju mladost jedne no}i.

5. (Ista, ali sam joj platio dostojno)

U oktobru iste godine ja naletim na devojku {to mi je dala adresu na korzou, pita me za{to se nisam vratio da prespavam, ja je slagah : "[umari mi uzeli drva!I kako da se vratim, re}i}ete da vas laèm, bilo me sramota". I kaèm : "AjdÄ da po|emo sada kamionom kod tebe i tvojih drugarki", i ona se sloì :"Dobro". Zakqu~am desna vrata kabine i vozim ne u wen stan nego u selo Kalapetrovci; ona pla~e i ho}e da poludi. Skrenem u {umu, po~nem da je svla~im i skinem je sasvim golu. I{amarao sam je. J. sam je i odvedem je kod jednog drugara, u [tipu; do{la su jo{ petorica. Izre|amo se svi nad wom, i pustimo je da ide u no}. Ne moè ona mene da zajebe, nego sam joj platio dostojno!...

U prole}e 1974. kupio sam kamion~e marke DOX - nosivost 2 tone. Stari kamion mi je postao defektan. Vozim jednom Pirinskom ulicom i zaustavi me milicija po{to mi vozilo ne be{e registrovano, i ja odlu~im da beìm, a u prikolici imam dva putnika. Ja beìm, oni me gone, ali ne mogu da me prestignu. Stigao sam blizu manastira "Sveta Nedeqa" ( dva kilometra od [tipa) i vi{e ne mogu da im beìm po putu, jer se {iri, a milicioneri na dvadeset metara iza mene sa landroverom; sevne mi da izvu~em reduktor i skrenem sa puta uz jedno uzbrdo po kome ni pe{ak ne bi mogao da ide, i kad se okrenem i gledam, milicioneri stoje na putu i krste se, pustili su me da pobegnem u moje selo Kalapetrovci. Odmah do|e jedan i kaè : "Ako ho}e{ da mi prebaci{ 4 metra drva u [tip, kolko treba da ti paltim". Natovarimo i odemo u [tip. Sutradan rano oko pet sati vra}aju}i se u selo svratim da uzmem benzin, kad tamo ona ista milicijska patrola koja me je gonila. Oti{li su putem [tip - Kalapetrovci da me sa~ekaju. Ali ja krenem u drugom pravcu : [tip - îflik - Kalapetrovci, i ne mogu da me uhvate...

( Nastavi}e se) Il~o STOILKOV

( Makedonac I. Stolikov je ovu svoju oporu `ivotnu povest zabele`io kao vojnik u kasarni u Tuzi, po~etkom leta 1977. godine. Prevod sa makedonskog na srpski : redakcijski. © obavezan, Zavetine)

Dimitrije Luki}

ZUBI KI^MEWAKA

I Vilice i ishrana

Oblik ìvotiwskih vilica i zuba govori o na~inu ishrane. Izduène, tanke ~equsti, sa zubima pri vrhu, pogodne su za traèwe i grickawe hrane. Kao takve one su korisne za male insekte i bobice. Nemaju, me|utim, snagu kratkih, {irokih ~equsti sa velikim zubima sme{tenim pozadi, koje su pogodne za mrvqewe tvrde biqne hrane i lomqewe kostiju i hrskavice. Kod mnogih ìvotiwa gra|a je kombinovana : ~equsti sredwe duìne sa o{trim zubima za se~ewe i sitwewe spreda, i {iroki zubi pozadi za drobqewe i mlevewe.

Biqojedi

Krave, kowi, kamile, ovce, koze i srne su biqojedi - hrane se biqkama. Kost dowe vilice sme{tena je duboko pozadi ~ime se dobija velika povr{ina za pri~vr{}ivawe jakih mi{i}a - `vaka~a. Posebni zglobovi omogu}avaju pokrete gore - dole i tamo - amo. ûpawe zalogaja. Poput mnogih biqojeda, jarac nema gorwih predwih zuba. On ~upa hranu koriste}i snaàn jezik i usne, obloène gorwe desni i male dowe sekuti}e. êqusti klize napred - nazad radi boqeg mlevewa. Dowa ~equst pokre}e se levo - desno i napred - nazad. Velika dowa ~equst sluì za pri~vr{}ivawe mi{i}a. Lobawa ovce ima mesto ro`natog jastu~i}a. Kutwake i pretkutwake. Praznina izme|u pretkutwaka i kutwaka i dowih sekuti}a u dowoj ~equsti omogu}ava da jezik preme}e kabaste zalogaje. Poloàj dowih sekuti}a : na samom po~etku dowe ~equsti.

Glodari

Mi{evi, pacovi, veverice i nutrije su glodari. Oni su biqojedi ali su im ~etiri predwa zuba o{tra i velika - prilago|ena glodawu. Neprestano glodawe. Predwi zubi glodara stalno rastu, ali se isto tako i tro{e. Praznine me|u zubima omogu}avaju da se usnama zatvori pristup ustima za vreme glodawa. Na lobawi nutrija vidi se naranxasta gle| na sekuti}ima. Praznina za zatvarawe usta. Kao i mesto gde se u~vr{}uju vilice i vratni mi{i}i.

Sva{tojedi

To su ìvotiwe koje se hrane biqnom i ìvotiwskom hranom - od malih i mekanih bobica do hrskavi~avih komada mesa. Zbog raznolike ishrane ~equsti i zubi su mawe specijalizovani nego kod meso`dera i biqojeda. Najbliì ro|ak ~oveka - {impanza. Vilice i zubi {impanza sli~ni su qudskim, ali ve}i u odnosu na lobawu. [impanze hranu komadaju i `va}u jer je skupqaju rukama. Wihov vili~ni zglob mawe je pokretqiv nego kod ~oveka, {to onemogu}ava velike bo~ne pokrete. Zbog toga im se zubi tro{e i dobijaju oblik {iqaka za razliku od zaobqenih zuba kod ~oveka. Dowa vilica {impanze kre}e se gore - dole. Postoji duboka izbo~ina za mi{i} - `vaka~. I veliki o~waci.

Meso`deri

@ivotiwe ~ije su ~equsti i zubi prilago|eni iskqu~ivo ishrani mesom, nazivaju se meso`deri. Takvi su lavovi, tigrovi, ma~ke i psi. Mnoge imaju masivne, te{ke ~equsti u odnosu na svoju veli~inu. Slepoo~ni mi{i}i koji zatvaraju ~equst proteù se od zadweg dela dowe ~equsti do ispup~ewa na stra`wem delu lobawe kako bi ugriz bio snaàn i kod {irom otvorenih usta. Kraqevska lobawa lava ima veliki ko{tani greben obraza. Veliki musculus masseter proteè se odatle do dowe ~equsti. Time se dobija snaga mrvqewa i pri gotovo sasvim zatvorenim ustima. Zastra{uju}i predwi zubi imaju duboko korewe {to im daje snagu da savladaju plen. Lav ima zube dera~e koji seku meso poput makaza. O~wacima lav grabi i kida plen. Dowa vilica kre}e se samo gore - dole. Musculus masseter je u~vr{}en u dowem delu vilice.

@ivotiwski zubi

Zato {to su vi{enamenski, ìvotiwski zubi se razlikuju po veli~ini i obliku. Qudski zubi su srazmerno mali i ne izrazito specijalizovani. Qudi kuvaju, a sem toga koriste viqu{ke i noève. @ivotiwski zubi treba da urade mnogo toga : od grièwa i komadawa, `vakawa, drobqewa, glodawa, kopawa, odbrane i komunikacije. Zubi govore mnogo o vlasniku - od vrste pojedene hrane do starosti ìvotiwe. Izraz - engleski - "dugi zubi" odnosi se na ~iwenicu da se kod starijih ìvotiwa desni povla~e otkrivaju}i zube, tako da oni izgledaju duì. Najduì zubi su slonovske kqove, a najmawi se nalaze na jeziku puà balavca.

Biqojedi i meso`deri

Biqojedi, poput kowa i zebre moraju da pretvore hranu u ka{u pre gutawa, jer je te{ko svariti neistiwenu biqnu hranu u èlucu i crevima. Oni imaju {iroke i velike kutwake. Meso`deri, ìvotiwe koje se hrane samo mesom, imaju izraènije zube radi hvatawa i komadawa. Potrebno je mawe `vakawa jer je meso svarqivije. Raqe morskog psa. U unutra{wosti usta morskog psa mogu se videti zubi koji rastu. Novi zubi stalno rastu i kre}u se unapred da zamene one na ivicama ~equsti koji su se istro{ili ili slomili za vreme borbe sa plenom. Svaki zub je o~vrsla varijanta ko`nih "zubi}a". Svaki zub traje 8 - 10 dana. U gorwoj vilici su zubi koji se mewaju i koji se koriste. Mnoge zmije (piton), mogu otka~iti vili~ne zglobove i {iroko razjapiti usta. Redovima unazad savijenih zuba hvataju plen i guraju ga u usta. Na lobawi i vilici pitona posmatranoj odozdo vidi se gorwa vilica, desna gorwa vilica i dodatni red zuba u gorwoj vilici. Pokre}u}i naizmeni~no levu i desnu stranu ~equsti i koriste}i unutra{wi i spoqa{wi red gorwih zuba, piton "navla~iÄ plen u usta. Po{to je ugu{i, piton satima guta gazelu. Mnogo je slonova ubijeno zbog kqova. Slonova~a se koristila za klavirske dirke, bilijarske kugle i rezbariju. Danas je ubijawe, kako kaù, pod kontrolom, mada je krivolov prisutan. Kutwak afri~kog slona. Slonovi imaju {est kutwaka na svakoj strani gorwe i dowe vilice. Oni rastu jedan za drugim i pomeraju se unapred. U isti mah koristi se samo jedan ili dva zuba na svakoj strani. Kada se istro{i i posledwi zub, slon vi{e ne moè da jede. Grebeni poja~avaju dejstvo mlevewa. Kutwak ima zadwi i predwi koren. Greben je od gle|i i cementa. Dentin je izme|u grebena. Slonovska kqova je sekuti} koji stalno raste. Na~iwen je od "slonova~e" - dentina pome{anog sa mineralima kalcijuma. Prose~ni slon za ìvota proizvede oko pola tone slonova~e. Kow ima kutwake sa {irokim povr{inama za `vakawe. I sekuti}e u dowoj vilici za seckawe trave. Kowski sekuti}i, spreda, ~upaju i vuku zalogaje trave. Veliki kutwaci i pretkutwaci pretvaraju hranu u ka{u. Sme{teni su duboko u vilici... Psi imaju zube prilago|ene za kidawe i komadawe. Zubi iz gorwe vilice psa pokazuju karakteristike meso`dera. Svaki tip zuba ima odre|enu funkciju pa se tako i oblikuje. Zubi psa : mali sekuti}i, dugi o~wak, pretkutwak za drobqewe, zub za se~ewe i kutwak za lomqewe kostiju.

III Zubi ~oveka

1 Zubi - lat. dentes. Zubi su niz malih ko{~ica u vilici, ~ija je funkcija grizewe i drobqewe hrane. ^ovek ima heterodentalnu vilicu, jer su zubi u zavisnosti od funkcije razli~ito raspore|eni. Za kidawe se nalaze napred, a za mlevewe pozadi. Zubi se mewaju od {este do ~etrnaeste, ali umwak ( dens seratinus ) izrasta izme|u sedamaneste i tridesete. Ali i ne mora izrasti. Do kraja druge godine `ivota ~ovek dobija mle~ne zube ( dentes decidui ). Dete treba da ima dvadeset mle~nih zuba koje od {este do sedme godine smewuju stalni zubi. Formula de~ije vilice ( 2 - 1 - 2 / 2 - 1 - 2) , {to zna~i da i u gorwoj i u dowoj vilici ima isti broj zuba. ( Dva sekuti}a, jedan o~wak, i dva molara. ) Odrastao ~ovek ima 32 zuba. Formula vilice odraslog ~oveka je ( 2 - 1 - 2 - 3 / 2 - 1 - 2 - 3 ), {to zna~i da u gorwoj i dowoj vilici ~ovek ima isti broj zuba. (Dva sekuti}a - dentes incisivi, jedan o~wak - dens caninus, dva premolara - denetes premoleres, i tri molara - dentes molares. ) Posledwi molar je umwak koji ne mora ni}i.

De~iji zubi

Od {estog do sedmog meseca izni~u medijalni dowi, pa medijalni gorwi, a onda lateralni dowi i lateralni gorwi na kraju. Nicawe sekuti}a se zavr{ava u desetom mesecu. U dvanaestom mesecu ni~e prvi dowi molar, pa prvi gorwi molar, gorwi o~wak, pa dowi o~wak, pa drugi dowi molar i na kraju drugi gorwi molar. Nicawe mle~nih zuba se zavr{ava u periodu od osamanestog do dvadeset i ~etvrtog meseca.

Trajni zubi

Od {este do sedme godine ni~e prvi trajni molar, da bi u osmoj godini iznikli sekuti}i, pa prvi premolari. Od 11 - 13 godine izniknu o~waci drugi premolari, a u periodu od 12 - 14 godine drugi molari. Tre}i molar ni~e u periodu od 18 - 30 godine, ali ne mora ni}i. Zubi u gorwoj i dowoj vilici obrazuju luk ( arcus dentalis). Gorwi luk ( arcus maxillaris superior) je {iri, a dowi (arcus mandibulari inferior) je uì . Gorwi zubi normalno preklapaju dowe. Zub se deli na - krunu ( corona dentis), - vrat ( collum dentis), - koren ( radix dentis). Na vrhu korena ( apex dentis) nalazi se foramen picis dentis za prolaz ìla i ìvaca u pulpu i iz we. U unutra{wosti krune, vrata i korena nalazi se {upqina (cavum dentis) koji ispuwava pulpa ili veivo ispuwena krvnim ìlama ili ìvcima, tj. stanicama koje stvaraju dentin. [upqina se smawuje u predelu korena i naziva se capilis radilis. [upqina zuba se vremenom smawuje stvaraju}i takozvane rogove pulpe. Na kruni zuba se moè razlikovati nekoliko povr{ina : - grizna povr{ina ( facies masticatoria), - povr{ina okrenuta nepcu i jeziku ( facies lingualis), - povr{ina prema obrazima (facies buccalis). Kod sekuti}a i o~waka se predwa strana naziva facies labialis, a postrani~ne povr{ine facies lateralis et medialis. Dodirne strane susednih zuba su facies contactus.

2 Morfologija zuba

Sekuti}i ( dentes incisivi) imaju krunu gra|enu popud dleta i po jedan koren. Kod trajnih sekuti}a grizna strana im je nazubqena. Najve}i su gorwi medijalni sekuti}i, a najmawi su dowi medijalni sekuti}i. Oralna strana krune je konkavna i ima kvr`icu. Distalno od kvr`ice se nalazi udubqewe. Koreni su kod gorwih sekuti}a ~uwasti, a kod dowih komprimirani u meziodistalnom smeru i imaju uzdu`nu brazdu. Gorwi sekuti}i su izbo~eni ne{to prema napred. Sekuti}i se jedni od drugih me|usobno razlikuju ne samo po veli~ini ve} i po malim razlikama kod kruna. Kod medijalno gorwih sekuti}a, medijalni ugao je o{tar, a lateralni je ne{to zaobqen. Kod lateralno gorweg sekuti}a lateralni ugao je jako zaobqen, a kruna je mawa nego kod medijalnog. Kod dowih sekuti}a grizna strana je takva kao da se ne{to lateralno pewe, jer dowi sekuti}i sa svojom griznom stranom opisuju konkavitet prema gore. Gorwi sekuti}i imaju okrugao koren, pa pri va|ewu rotiraju, a dowi sekuti}i koji imaju spqo{ten koren moraju se luksirati.

O~waci (dentes canini) . Ima ih po jedan u svakoj polovini vilice - ukupno 4. Oni imaju krunu gra|enu kao {iqasto dleto. Kruna je nesimerti~na, tako da medijalna strana gorwih dolazi u kontakt za lateralnom stranom dowih o~waka. Ta kongruencija nije uvek pravilna. Na oralnoj strani kruna poseduje grebe koji se prema vratu zavr{ava kvrìcom. Koreni o~waka su jaki i dugi, a posebno gorwih, kojima koren moè biti dug i do 25 mm. Koren poseduje uzdu`nu brazdu, a kod dowih na vrhu moè biti podeqen. Iako je koren gorweg o~waka neobi~no duga~ak, on nikada ne {tr~i u maksilarni sinus.

Premolarni zubi (dentes premolares). Oni poseduju dve kvrìce. Lingvalnu i bukalnu. Bukalna kvrìca je ve}a od lingvalne. Prema veli~ini lingvalne kvrìce se porede : - prvi dowi premolar - kod wega je lingvalna kvrìca najmawa; - drugi dowi premolar ima malo ve}u lingvalnu kvrìcu od prvog doweg premolara; - prvi gorwi premolar ima malo ve}u lingvalni kvrìcu nego prvi dowi premolar; - drugi gorwi premolar ima lingvalnu i bukalnu kvrìcu iste veli~ine. Koreni premolara izgledaju spqo{teno i imaju uzdu`nu brazdu. Pri puwewu korena zuba nakon devitalizacije, va`no je znati da je koren prvog gorweg premolara u vi{e od 50 % slu~ajeva podeqen i poseduje dva kanala.

Kutwaci ( dentes molares). Ima ih tri u svakoj polovini vilice, ukupno 12. Kruna sadrì ~etiri kvrìce. Geometrijski izgled krune gorwih i dowih kutwaka je razli~it. Kruna gorwih je rombi~na, a dpwih je kvatrati~na. Po broju korena tako|e je izraèna razlika jer dowi imaju dva korena ( oba spqo{tena i to jedan napred, a drugi nazad), dok kod gorwih kutwaka ima tri korena ( i to dva bukalno spqo{tena i jedan okruga ili palatinalni, ja~i i vi{e divergentan). Kod dowih kutwaka broj korena ne odgovara broju kanala, jer predwi koren kod svih dowih molara ima po dva kanala {to kod svih dowih kutwaka daje brojku tri kanala naspram dva korena. Kod gorwih kutwaka u bukalnim korenima ima po dva kanala, a u palatinalnom korenu po jedan kanal {to za svaki gorwi kutwak ponaosob govori da ima pet kanala naspram tri korena, tako|e nejednak broj. Ovaj odnos kanala i korena tako|e je vaàn za puwewe korenova posle devitalizacije. Pri va|ewu zuba u pogledu kutwaka, ugao izme|u krakova kle{ta mora biti razli~it zbog razli~itog broja korena kod gorwih i dowih molera. Za va|ewe dowih kutwaka kraci kle{ta su jednaki jer imaju {iqak izme|u dva konkaviteta koji pristaju me|u korene. Za va|ewe gorwih kutwaka onaj krak koji obuhvata palatinalni koren mora biti konkavno zaobqen da koren ne bi pukao, i zato se kle{ta za gorwe desne kutwake razlikuju od kle{ta za levu stranu i ne smeju se zameniti. Kod dowih kutwaka izgled krune je razli~it. Prvi dowi kutwak ima pet kvrìca ( dve lingvalne, a tri bukalno sme{tene). Drugi dowi kutwak ima ~etiri kvrìce ( bukalne su ve}e od lingvalnih). Tre}i dowi kutwak ima ~esto spqo{tene i zavijene korenove {to ~esto pravi problem pri wihovom va|ewu. Koreni su kod dowih kutwaka zavijeni ka nazad. Kruna gorwih molara je rombi~na. Prvi gorwi molar na svojoj oralnoj strani moè imati razvijen tuberculum anomale caralelli, on je kra}i i ne u~estvuje u grièwu. Drugi gorwi molar ima redovito trouglastu krunu i tri kvrìce od kojih je jedna lingvalno, a dve bukalno sme{tene. Tre}i gorwi molar moè tako|e imati slepqene korene. Hrana se meqe spajawem kruna gorwih i dowih molara i to tako {to lingvalne kvrìce gorwih molara zapiwu i sudaraju se u bukalne kvrìce dowih molara. Kod gorwih molara korenovi mogu str~ati u maksilarni sinus i upala moè dovesti do prelaska sa zuba na sinus.

3 Gra|a zuba

Delovi zuba : kruna, zubna gle|, dentin, pulpa, gingiva (desni) , cement. Zub sa~iwavaju tri supstance: - dentin( substantia eburnea), - caklina (enamelum), - cement (substantia ossea dentis).

Dentin sa~iwava najve}u masu zuba. Nalik je beloj kosti i iako nije ne{to posebno ~vrst ima otpornost prema lomu. Mezodermalnog je porekla, a izgra|en je od osnovne supstance koja sadr`i kalcijum fosfat unutar koga se nalaze kolagene fibrile. Gra|en je nalik na kost, me|utim ne poseduje niti sistem Haversovih kanala niti ko{tane {upqine ve} kanali}e dentina kroz koje prolaze nastavci odontoblasta ( stanica zaslu`nih za stvarawe dentina). Kanali}i dentina su upravqeni radijalno. Dentin je produkt odontoblasta (cilindri~ne mezodermalne stanice i sme{tene su naj~e{}e uz grani~nu stranu dentina sa pulpom). Ovi nastavci odontoblasta ulaze u kanali}e dentina putem otvora na strani zubne {upqine. Odontoblasti hrane dentin. Dentin boli pri bu{ewu zuba, jer se odontoblasti trzaju. U dentinu se nalaze zavr{eci nervnih vlakana koji prolaze kroz pulpu. Dentin ~ini osnovu krune i korena zuba.

Caklina se nalazi samo na kru`nom vratu zuba. Ona je najdebqa na vrhu krune, a smawuje se ka vratu. Caklina je produkt epitelnih stanica usne {upqine. Sa~iwavaju se {estostrane caklinske prizme i prote`e se do ~itave debqine cakline. Prizmu sa~iwavaju anorganske soli, kalcijevi fosfati i kalcijevi fluoridi. Prizme se povezuju me|ustani~nom supstancom. Kod tek niknutih zuba caklina se prekriva kutikulom koja se izbrusi kasnijom upotrebom zuba. Izgled prizmi ne mora biti pravilan i on vremenom mewa izgled.

Cement pokriva koren i vrat ( sa delom cakline na wemu) zuba. Cement je ko{tana supstanca bez Haversovih kanali}a. Cement ima samo ko{tane {upqine sa ko{tanim stanicama. U wih urastaju [arpejeve niti uz koje se zub fiksira za zid alveole. Spoj izme|u alveola i zuba je gomphosis. Zub je obe{en o stenku alveole, a nije utaknut u alveolu poput klina, jer u tom slu~aju bi pri ugrizu bili potisnuti ìvci i ìle koji na vrhu korena ulaze u zubnu {upqinu. Ovo se postiè tako {to se vezivne niti periodoncijuma idu koso, silazno od zida alveole prema korenu zuba. Retke niti u oblasti vrata idu horizontalno, uzlazno. Koso postavqene vezivne niti u momentu zagrizawa, zidove alveole priqube uz zub putem zategnutih niti. Zidovi alveole se ne razmi~u ve} se de{ava suprotan proces vaàn za zube pri `vakawu. Pritisak koji }e delovati na krunu pri `vakawu bi}e ravnomeren na ~itavu povr{inu korena zuba {to omogu}ava da objasnimo kako zubima moèmo podi}i terete ve}e teìne iako su zidovi alveole tanki. U dowem delu korena zuba nalazi se cement bez dentina. Ova oblast nema [arpejevih niti i zbog toga se vr{ak korena moè kod granuloma resecirati a da zub ipak ostane fiksiran u alveoli. Veza izme|u alveola i zuba }e omogu}iti da zub i pored devitalizacije dobija hranu od strane alveole koja cement opskrbquje krvqu. Za ekstrakciju je va`no upravo kidawe tih [arpejevih niti da bi se zub izvadio. To se postiè luksacijom ili rotacijom korena zuba u zavisnosti od wegovog oblika.

Pulpa ( cavum dentis) je vezivno tkivo i ono ispuwava {upqinu zuba. Sa~iwavaju je `lezdolike stanice me|u kojima su kolagene fibrile. Povr{inu pulpe sa~iwavaju odontoblasti. U pulpu putem korena dolaze dve arterije ( gran~ice koje poti~u od maksilarne arterije). Venozna krv iz zuba }e oti}i u plexus pterugoidens, a limfne ìle odlaze u lumhononodi submandibulares, dok ìv~ane niti za desni i zube odlaze od maksilarnog i mandibularnog ìvca ( drugi i tre}i deo trigeminusa).

4 Razvoj zuba

Zubi se razvijaju u usnoj {upqini ( i sluznici), caklina od epitela, a dentin od vezivnog tkiva. U {estoj nedeqi embrionalnog razvi}a urasta mnogoslojni plo~ati epitel u mezenhimno tkivo i formira se zubni greben. Odgovaraju}a mesta na zubnom grebenu gde }e kasnije biti mle~ni zubi nastaje pet zadebqawa ( vr~eva) , a tek iz novih vr~eva koji su razme{teni oralno od ovih }e se razviti trajni zubi. Skupqawem mezenhimnih stanica oko vr~eva stavra se zubna papila koja daje osnovu za zubnu pulpu. Na mestu dodira pulpe i caklinskog organa vezivne stanice pulpe pretvaraju se u cilindri~ne odontoblaste. Stanice koje okruùju konkavitet ~a{e tako|e su visoke. Ovo su adamantoblasti i one }e stvoriti cakline. Prvo }e se adamantoblasti i odontoblasti dodirivati da bi posle kako izlu~uju dentin ili cakline po~eli da se odmi~u jedni od drugih. Sa spoqne strane adamantoblasta je caklinska pulpa koja ima zvezdolike ektodermalne stanice. Caklinski organ }e se nastaniti u {upqini alveole u obliku nekog tananog epitelnog cilindra nalik na matricu kalupa za razvoj korena zuba. Vi{e ovakvih izdanaka se formira kod zuba sa vi{e korena. Caklinska pulpa proteè se samo toliko duboko na dole koliko se i sama caklina razvija. Cement se stvara tek kad se stvorio dentin i to od zubne vre}ice , tj. vezivnog tkiva koje okruùje zubnu vr~. U po~etku anorganske soli nisu uloène u osnovu zuba, pa je osnova meka. Ulagawe soli u izlu~en dentin i caklinu po~iwe najpre u oblasti krune. Sa druge strane prilikom izmene mle~nih sa stalnim zubima, na mestu gde }e izrasti trajni, najpre biva resorbiran koren mle~nih zuba, tako da od wih ostane samo kruna.

5 Fiziologija usne {upqine i zuba. Zna~aj pri varewu

Usta su po~etni deo probavnog trakta koji je kod ~oveka sa predwe strane oivi~en usnama i za koji se proteè usna dupqa obloèna tankom sluzokoòm. Zidove usne {upqine sa~iwavaju obrazi, tvrdo i meko nepce sa koga se spu{ta resica, i pod dupqe. U ustima se nalaze zubi i izvodni kanali tri para pquva~nih `lezda.

Jezik je mi{i}ni organ koji je svojom osnovom vezan za jezi~nu kost, dok su mu telo i vrh slobodni i izuzetno pokretqivi. On ima funkciju prevrtawa hrane, poma`u}i pri `vakawu i gutawu ( tako {to sa`vakanu hranu natapa pquva~kom).

Pquva~ne `lezde se nalaze ispod dowe vilice, nazivaju se podvili~ne ( glandula submaxilaris), zatim `lezde ispod jezika ( podjezi~ne - glandula subligualis), i `lezde ispod u{iju (dou{ne - glandula poratis). Sve one izlivaju preko svojih izvodnih kanala u usnu {upqinu sekrete. U ustima se hrana priprema za gutawe tako {to se sa`va}e i natopi pquva~kom. Na taj na~in ona }e se slepiti u klizavu mazu koja je podesna za prolaz kroz `drelo i jedwak. Pquva~ka sadrì mineralne soli, a od fermenata amilazu tialin i ne{to maltaze. Najve}i deo pquva~ke ~ini voda. 100 gr. pquva~ke = 99, 5 gr, H 2O (voda) + 0, 5 gr. (organske + neorganske - materije). Neorganskih sastojaka u pquva~ci ima : 0, 28 % od kojih 70 % ~ine kalijumove soli, a 30 % natrijumove soli. Od organskih sastojaka kojih ima oko 0, 22% pquva~ka sadrì : belan~evine, ugqene hidrate, masti, vitamine, hormone i fermente. Uloga pquva~ke je raznovsrna. Najzna~ajnije su baktericidno, antibakterijsko i natisepti~ko dejstvo. Pri `vakawu hrane pquva~ka pomaè u formirawu mekane hrane i gutawu. Eksretorni zna~aj pquva~ke je da se putem we mogu izbaciti produkti metabolizma, te{ki metali i druge toksi~ne supstance. Zaslu`na je sa stvarawe naslage na zubima, koje mogu izazvati oboqewa zuba i desni. Pquva~ka je slabo bazne reakcije. Amilaza deluje na kuvani skrob i u ustima ga razlaè, ali se weno delovawe nastavqa i u èludcu pre lu~ewa èluda~nih sokova. Pquva~ka se lu~i putem mehani~kih, hemijskih, psihi~kih nadraàja. Tako|e se lu~i pri uno{ewu hrane dejstvom mirisa i ukusa hrane. Pquva~ka se moè lu~iti i pod dejstvom uslovnih refleksa ( kada se oseti miris ili ~uje razgovor o hrani, a ~ovek je gladan). Putevi hrane se u `drelu ukr{taju sa vazdu{nim putevima, jer je gorwi deo `drela preko otvora u vezi sa nosnom dupqom, dok je dowi deo u vezi sa usnom {upqinom - grkqan. Ispred grkqana uz osnovu jezika se nalazi hrskavi~ava tvorevina ( grleni poklopac). Iz `drela polazi Eustahijeva tuba, koja ga vezuje sa sredwim uvom. Pri udisawu grleni poklopac se podiè, vazduh slobodno struji iz nosne {upqine u du{nik. Pri gutawu se jezik sa zadwim delom kre}e unazad i potiskuje grleni poklopac, nami~e ga na u{}e grkqana, spre~avaju}i ulazak hrane i te~nosti u disajne puteve. Tako zalogaj preko grlenog poklopca skiznuti u jedwak i daqe u èludac.

6 Preparati za negu usne {upqine i ~i{}ewe zuba

Vrste zubnih naslaga

Naslage na zubima prema sastavu mogu biti kalcifikovane i nekalcifikovane. U kalcifikovane naslage spad : kamenac kao primarna naslaga i konkremenati kao slo`ena froma kamenca. Ove naslage na zubima izazivaju zapaqewe desni i iritiraju meko tkivo.

Zubni kamenac je kalcifikovana masa, ~vrsto pripijena za povr{inu zuba po~ev od ivice desni. Boje je bele do tamnoù}kaste, ~vrstog je sastava, i vrlo lako se skida zubnim instrumentima. Satoji se od organskih materija 10 - 30 %, i neorganskih 70 - 90 %. Neorganske materije su soli kalcijum fosfata, kalcijum karbonata, magnezijum fosfata. Organske materije ~ine mukopolisaharidi, deskvalirane epitelne }elije i razli~iti oblici bakterija i gqivica. Nastaje formirawem mekih naslaga , zatim kalcifikovawem formiranih mekih naslaga i ulogom mikroorganizama i ishrane. Meke naslage nastaju usled prisustva i zadràvawa pquva~ke u ustima pod uticajem vi{e faktora : a) Izmena ph vrednosti pquva~ke. Pri normalnim uslovima ph pquva~ke 7 sa porastom ph vrednosti se smawuje taloèwe jer raste baznost sredine. A sa opadawem baznosti, raste kiselost i dolazi do taloèwa. b) Uticaj koloidnih rastvora : oni uti~u na promene koje odràvaju jone kalcijuma i fosfora u pquva~ci. Pri stahnaciji pquva~ke izdvajaju se koloidi i vr{i se taloèwe mekih naslaga kalcijum fosfata. v) Uticajem mukopolisaharida koji ~ine osnovnu supstancu kamenca imaju osnovnu ulogu u kalcifikaciji tako {to kompleksno vezuju - heliraju kalcijum iz pquva~ke i od wega formiraju jezgro za taloèwe mineralnih soli. g) Uticajem fermenata, enzima iz pquva~ke ( fosfataze), oslobo|enih iz deskvaliranih epitelnih }elija ili bakterija hidrolizuju fosfatne estre pove}avaju}i koncentraciju fosfatnih jona u pquva~ci. Ferment esteraza je prisutan u nekim mikroorganizmima ( koke, gqivice, leukociti) hidrolizuje masne estre u slobodne masne kiseline i iz tako nastalih masnih kiselina se stvaraju slabo rastvorqive soli kalcijum fosfata. d) Uticaj mikroorganizama ( bakterije koje su sastavni deo kamenca, ali nemaju aktivnu ulogu u kalcifikaciji, ve} indirektnu). Indirektna uloga pri osloba|awu fostfataze , zatim na ph pquva~ke i hemijski uticaj na mineralizaciju pquva~ke. |) Uticajem ishrane. ^vrsta i slatka hrana ima zna~aj u stvarawu kamenca jer ne omogu}ava te~no `vakawe .

Imaju}i u vidu sve napred izlo`eno, zubni kamenac kombinovanim hemijskim, bakterijskim i mehani~kim dejstvom izaziva zapaqewe desni i pojavu xepova ( propadawe desni). "Idealna" mesta za razvoj bakterija i formirawe konkremenata i daqe propadawe zuba su na o{te}enoj kutikuli zuba, izme|u dva zuba, izme|u zuba i desni.

Konkremenati. Razlikuju se od kamenca po boji, na~inu formirawa i lokalizaciji. Stvaraju se tamo gde su stvoreni gingevalni xepovi. Iritiraju}i tkivo, podsti~u zapaqewe desni. Talo`e se jo{ : na povr{ini zubne gle|i u obliku zrnca i plo~a. Nastaju tako {to se u organsku osnovu talo`e kre~ne soli iz tkivnog eksudata. Ovi konkremenati su tamnomrki jer su obojeni jediwewima gvo`|a oslobo|enim iz eritrocita koji su stalno prisutni u xepu ( pri paradentozi prisutno stalno krvarewe desni i bogato opskrbquju zub krvqu). Sporije se formiraju, ali zato su ~vr{}i od zubnog kamenca i te{ko se skidaju ~ak i najsavremenijim zubnim isntrumentima, a ubrzavaju truqewe zubnog korena, pa samim tim dovode do brzog propadawa i va|ewa zuba.

Nekalcifikovane naslage. a) Gle|na opna - kutikula- nije naslaga ali moè posluìti kao podloga za fiksaciju naslaga. Bezbojna je. b) Meke naslage - materia alba. Nataloì se iznad ivica desni ako se nepravilno peru zubi. Belo - ù}kaste boje. îne je bakterije, gqivice, epitelne }elije, ostaci hrane. Lako se skidaju jer su mekane. v) Mucinozni plak (mucinske i bakterijske naslage). Organske naslage, bezbojne, qigave, opalescentne. îne ga mucina, bakterije, gqivice. êsto nastaje pod uticajem ostatatka hrane i homogenih bakterija. g) Mrke naslage : tanke, providne, sli~ne keratinu. Sastoje se od mucina i nekih proizvoda - sekreta pquva~ke. d) Duvanske naslage . Katranski sastojci pri sagorevawu dunava. Ako prodru u gle| boje zub u braon i crno, ali to ne zna~i da je zub oboleo. |) Crne naslage. Taloè se kru`no oko zuba iznad ivice desni, a stvaraju ih homogene bakterije. e) Zelene naslage. Javqaju se kod dece na gorwim sekuti}ima pod uticajem specifi~nih fluorescentnih bakterija ( kada deca jedu zeqastu hranu). `) Naranxaste naslage. Re|e su u nastaju pod uticajem homogenih bakterija. z) Pigmentacija (obojewe metalima) nastaje tako {to metali oboje povr{inu zuba raznim bojama, a ~esto trajno ofarbaju zub bojama : - bakar - zelena; - gvo`|e - mrka; - srebro - crno; - ìva - zeleno.

7 Uklawawe naslaga

a) Kalcifikovane naslage se u zubnim ambulantama skidaju pomo}u posebnih instrumenata. U novije vreme laserski. b) Nekalcifikovane naslage se skidaju ~etkicom za zube i uz pomo} specijalnih preparata za ~i{}ewe usne dupqe : - sapuni, - pra{kovi, - paste, i - vode za usta. Ispirawe usta se vr{i blagim neiritiraju}im sredstvima nalik rastvoru kihiwske soli, kalijum - permanganata, ~ajevima od kamilice, `alfije.

Vode za usta spre~avaju taloèwe naslaga i razvoj mikroorganizama. Obi~no su to vodeno - alkoholni rastvori etarskih uqa, aktivnih supstanci i boja. Kao rastvara~ se koristi etanol, dodaju se solubilizatori da bi omogu}ili rastvarawe etarskih uqa. Od etarskih uqa se upotrebqavaju uqa sa dezifektivnim i dezodorantnim delovawem. Vode za usta ~esto sadrè razblaène ekstarkte taninskih droga. Od anti - septika naj~e{}i su benzoeva kiselina, hlor benzoeva kiselina, estri hidroksi benzoeve kiseline, a mogu se dodati salol u malim koncentracijama i druga sredstva. Vodama za usta se dodaju i korigensi ukusa. Saharin i natrijumov ciklamat. Za bojewe se upotrebqavaju karamel, sinteti~ka boja, a izra|uju se u koncetrovanom stawu, a primewuju se razblaène vodom tako {to se sipa nekoliko kapi preparata u pola ~a{e vode i time se nekoliko puta ispere usna {upqina.

Paste za zube. Funkcija im je da uklawaju ostatke hrane i ostale naslage sa zuba , kao i neugodne mirise i tako spre~avaju pojavu kamenca i zubnog karijesa. Pasta se ceni po tome kako obezbe|uje belinu i sjaj zuba i prema sposobnosti otklawawa mirisa i naslaga iz usta. Osnovna podela im je na higijenske i medicinske. Osnovne sirovine za izradu pasta za zube su : - abrazivna sredstva ( sredstva za mehani~ko ~i{}ewe), - vezivna sredstva , - sredstva za vla`ewe, - sredstva za stvarawe pene, - korigensi, -konzervansi, - antiseptici, - boje, i dr.

Pra{kovi za ~i{}ewe zuba. Osnovu ovih pra{kova ~ine kalcijum i magnezijum karbonat. Wima se dodaju penu{ava sredstva, dezificijensi i korigensi ukusa ( saharin i natrijum ciklamat). Ovi preparati izra|uju se tako {to se najpre izradi osnovna masa pra{ka u koja se dodaju sredstva za penu{awe i drugi korigensi.

Preparati za ~i{}ewe zubnih proteza. Svrha ovih preparata je da odklone ostatke hrane iz usta i sterli{u proteze kako one ne bi bile uzrok neprijatnog daha iz usta i zapalewa desni ispod proteza, a samim tim izazivawa paradentoze. Sastoje se obavezno od tri komponente : oksidacionog sredstva, koje deluje i dezinficijentno ( spre~ava infekciju), bazne komponente ( natrijum trifosfat). Osim osnovnih supstanci ovi preparati sadr`e pamsubilizator ( lauril sulfat, aroma) . Naj~e{}e se proizvode u obliku tabletica. ^iste se uglavnom kod zubara tako {to se tabletice rastvore u vodi, a proteza zaroni u rastvor i pusti da ogrezne.

8 Naj~e{}e bolesti zuba

Naj~e{}a bolest koja napada zube je zubni karijes. Karijes nastaje propadawem zubne gle|i i dentina. Propadawe zubne gle|i i dentina izazivaju konkremenati, izazvani kamencem. Neuo~avawem primarnog karijesa dolazi do pro{irewa karijesa na pulpu, odnosno dubokog kvara. Duboki kvarovi su naj~e{}e pulpitis i hiperemija pulpe. Pulpitis nastaje kod zuba koji nisu dobro iz~i{}eni i koji nastavqaju da se kvare pod plombom. Pulpitis se manifestiuje izuzetno jakim bolovima i to mehani~kim pri `vakawu, pri uno{ewu mlake i malo hladnije te~nosti, pri naglom udaru hladnijeg vazduha. Pulpitis se le~i cinkovim oksidom koji se drì na zubu dve nedeqe. Ako tretman uspeva, stavqa se troslojna plomba : cinkov oksid, podloga i malagamska ili helio - plomba. Hiperemija pulpe je teì oblik distrofije pulpe. Na rendgenolo{kom snimku se vidi veliki broj upaqenih i deformisanih }elija. Rogovi pulpe su totalno uni{teni; javqaju se otici u samoj pulpi ; zub boli ~ini se iz ~istog mira. Bol zuba pod hiperemijom pulpe moè se re{iti na dva na~ina : - ako je ravan kanal, va|ewem ìvca ( lek za umrtvqivawe ìvca - kalcit pulpe); plomba posle ekstrakcije ìvca je specifi~na. Prvo se moraju ispuniti korenovi zuba, zatim kanal pulpe, a tek onda staviti plomba. - Ako kanal nije ravan, uz anesteziju, zub se ekstrahuje.

Zakqu~ak

U ovom radu su razmatrani zubi svih ki~mewaka s posebnim osvrtom na qudske zube. U zavisnosti od na~ina ìvota i ishrane ki~mewaka postoje razli~ite anatomije vilica i zuba ìvotiwa. @ivotiwski zubi su prilago|eni pre svega na~inu ishrane i opstanka. @ivotiwski zubi su u stawu da urade toliko toga : grièwe, komadawe, `vakawe, drobqewe, glodawe, kopawe, odbrana i komunikacija. @ivotiwski zubi su mnogo otporniji od zuba qudi i zato se mawe kvare. Zato {to qudi kuvaju, oni ne moraju da ~ine ono {to ~ine ìvotiwski zubi. Zato su qudski zubi srazmerno mawe i ne naro~ito specijalizovani. Anatomija qudske vilice i zuba je mnogo jednostavnija od vilica i zuba ìvotiwa. Tre}i deo ovog rada iscrpnije je posve}en zubima ~oveka.

( Dimitrije Luki} je ro|en 1981. godine, u Beogradu. Ovo je wegov prvi objavqeni rad. )

______

Ivan Luki}

LASTAVI^JI IBRI[IM. Pesme

[ETWA PUTEM ZA [QIVICU, DO SELA PREKO PEKA, SRPCA

Uz put, uz pust, uz pust put braon boje, posmatrah vrbe i sprudove, i Pek {to te~e ne~ujno, plav.

I sala{e {to jo{ postoje.

I most, nov, od ~elika.

I tok. Reka je krivudava i duboka, kao {to je moja ~e`wa velika.

PREDELI ZVI@DA

Hrastovi pored Peka. Vrbe. Topole. Jove.

Trava narasla kraj `elezni~ke pruge.

Qudi prolaze, kao ne~ujne senke duge.

Pored pru`nog prelaza - blizu Glavi~ice - bagremova se {uma wi{e.

Vetar quqa bregove i bagremove.

Ko zmijsku ko{uqicu,koru ima klen..

Bedemom biv{e jaruge cveta bela rada , `uta jemenlika, pelen...

O MI[QENOVA^KIM VRBACIMA, PESMA

Kad idem pored vas meni je tako drago da `elim da vas zagrlim!

Dole ispod strmih bedema, Pek zelenkast {umi.

Mene kao dan zadive wihove grane, kao zlatom ukra{ene, kao velika `uta sjajna lopta.

U`ivam u wihovoj senci.

* 24. marta 1999. godine, doputovali smo iz Beograda, negotinskim autobusom : otac, moj brat i ja; uve~e.No}u su bombardovali gradove. I sela. Pa i Rakovicu, gde smo stanovali. Posle nekoliko dana, po~eo je veliki ratni {kolski raspust na neodre|eno vreme. Mi smo spavali u tzv. Novoj ku}i, a Deda i Baba u Magazi, ispred koje je [upa sa lukovima, ispod koje ima lastavi~jih gnezda. Jo{ dok sam bio mali, napravile su gnezda pod gredama, kao ose osiwak...Dva gnezda. Od blata. Iznutra su bila postavqena lastavi~jim ibri{imom. Od ne~eg svilenog i toplog su bili, leti, i pti}i crvenoùtih kquni}a, koji su uvek zevali. Mi smo redovno dolazili kod Dede i Babe, kao {to su se i laste vra}ale iz toplih krajeva po~etkom svakog prole}a. Kajsije su ve} bile procvetale, i tulipani u vrtu ; zelenela se staza uokvirena {im{irom. Pod {upom je bio veliki sto sa stolicama, gde smo ~esto sedeli, ali - nije se ~uo cvrkut lasta. Mi smo se vratili pre wih. Gledali smo prema nebu, ali umesto lasta, nevidqivi avioni su pisali svoje sastave s velike visine lastavi~jim mastilom. Najve}i deo vremena, provodio sam u Biblioteci, sobi punoj kwiga, na kraju Magaze, sobi u kojoj se moj otac rodio. Tu je on doneo jedan stari krevet, koji je skinuo sa tavana iznad {tale i o~istio ga od pau~ine i pra{ine. Voleo sam da leìm u tom krevetu i prelistavm kwige, koje mi behu na dohvatu ruke : to je bilo moje gnezdo. Tu je bio i radni sto od ~amovine s po~etka veka, i pisa}a ma{ina moje pokojne majke, }irili~na. Soba je imala samo jedan prozor, kroz koji se vidi mlada oskoru{a, koja je prvi put procvetala tek ove godine, ali i zalazak Sunca. Slu{ali smo vesti - na{ih i stranih radio - stanica, i ve}ina je bila kao lastavi~je mastilo. Laste se nisu vratile ni kad su cvetale tre{we. Sa ocem sam redovno odlazio u {etwu, nekoliko puta u toku dana, izvan sela, a naj~e{}e predve~e, prema Obrenovoj Straàri, da gledamo prolazak vozova, koje ja volim, ali - ni vozovi nisu vi{e prolazili. Sve je stalo...Ali ne i trava, i nekoliko zrna kukuruza, koje sam posejao kraj oskoru{e ispred Biblioteke. Oni su nikli i rasli brè od mene. Video sam i jednu crvenu zmiju kraj puta, pre \urevdana, kad smo i{li do Dubrava da i{~upamo br{qan i presadimo ga u na{em dvori{tu, ispod vi{awa. Br{qan se primio, kao i kukurek, koji smo iskopali na drugom kraju sela, jednog dana, u Zukvi. Otac me je slikao ispod rascvetanih tre{awa na Glavi~ici. Vodio me je u duge {etwe uzbrdo, do Dubrava, i jednog zaboravqenog kladenca kraj nekog sala{a koji je odavno sru{en i iz ~ijih temeqa bujaju koprive. Pa i do visa Ciganske Poqane, gde smo kroz durbin gledali Karpatske planine, stene u Qe{nici, Crni Vrh i \ulu Turijsku, Rakovbarski Vis.

Nestalo je obi~nih i hemijskih olovaka, ali ja sam u ormanu , koji je moja Baba donela u miraz kada se udala, na{ao - bo~icu sa lastavi~jim mastilom. Ono je cvrkutalo ponekada na papiru, koji je moj Stric redovno donosio kao i cigarete, kao jedan slavuj koji se ugnezdio u `buwu ukrasne jele izme|u Nove ku}e i Magaze. Sitne kajsije - xerzvalije - toliko su zametnule plodova, da je otac ponekada tresao stablo, jer ne vaqa kad vo}ka prerodi. U vinogradu su ve} cvetale {panske jagode, kao i divqe na Glavi~ici. Laste se nisu vra}ale. Wihov let i cvrkut me je smirivao. Odlazio sam na `elezni~ku stanicu i ~ekao da nai|e neki voz, ali oni nisu prolazili ni uve~e. Tad su se na nebu, izme|u zvezda, pojavqivale neke druge - repate. Sirene za vazdu{ni napad su nas budile, rasawivale, uspavqivale. Na nebu je bilo mnogo onih opasnih zvezda i satelita, ali na wih nije obra}ao pa`wu onaj slavuj u `buwu ukrasne jele. On je pevao i no}u, kao {to su i neke `abe koje nikada nisam video uporno ponavqale :Rrrrrrrrrrrrr!

DEDA PI[E LASTAVI^JIM MASTILOM, A BABA VEZE LASTAVI^JIM IBRI[IMOM

Deda pi{e lako i lepo, a govori kao Svrzislovo.

Baba veze lastavi~jim ibri{imom po bezu od snega, jutra.

Gugutke na majijama uporno ne{to ponavqaju.

Jedna `una svira na flauti.

Deda pi{e isto i isto, kao da ve`ba krasnopis...

Moj otac pi{e druga~ije, ne cifra kao Deda.

I moj Stric pi{e druga~ije, nikad isto.

Video sam kako stru`e motornom testerom topole u Lakomici : iz topola voda pi{ti.

Tako moj Otac i Stric pi{u...

Baba pi{e po lejama, po brazdama, po ba{tama lastavi~jim ibri{imom.

I vinograd Baba ve`e lastavi~jim ibri{imom.

Sve su pesme napisane i sve su kwige napisane.

Na mrqama na duvaru, na papiru belom kao vrh planine.

Belina se ra{irila gizdava, belina do beskraja, ali nema nikog da je ~ita.

Vi{e je onih {to ho}e da {krabaju po belom vidiku celom.

I oni zapisuju po belini, po ve} napisanom i nevidqivom, naj~e{}e svoj potpis, kao Deda.

Mnogo ima Svrzislova...

TAVANICE

Tavanice u Novoj ku}i su bele, ali ako se pogledom u wih udubi{ kad ne mo`e{ da zaspi{, vide}e{ da je tamo zapisano ono o ~emu se nikad ne govori.

Kad sam bio mali, spavao sam u sobi u kojoj i sada spavam preko raspusta letweg : onoj ~ije prozore zaklawaju grane kro{we velikog dvori{nog oraha. Video sam na plafonu lik moje pokojne majke kako se sme{i, i hteo sam da je pozovem...

U wenoj sobi, onoj crvenoj, sa plafona visi pau~ina. Tamo je zapisano hijeroglifima ne{to {to jo{ uvek ne umem da pro~itam. Da li moj stariji brat, koji sada tamo spava, kad ne mo`e da zaspi, poku{ava da pro~ita ono {to ja ne umem?

U ^ikinoj sobi na alabasteru je propet jedan lav.

Na plafonu hodnika hrizanteme su vodile dnevnike bez kraja...

Svakoga prole}a kre~e Kujnu i Trpezariju, i novi sloj kre~a je premazao ono {to je minule godine zapisano...

A Ostava i Kupatilo su icrtane mrqama kakvih nema ni u najlep{im podzemnim pe}inama...

Tavanice u Magazi godinama vreme gazi.

Pasuq, masna ribqa ~orba, ka~amak i vru}a proja opisali su svoje starinske storije, na plafonima Dedine sobe i letwe kujne.

Gde dr`e bra{no, seme i elektri~ni mlin. ra{irile su se mrqe bujne. Tu se jedna kolenika ceri gazdi i majstoru, prole}u i Veri. Tu propadawe, na vagi mo`e da se, ko bra{no,izmeri...

U Pivnici je kao u dimnici. Tu stra`u ~uva ba~va i kaca i red buradi od cerovine. Veverica kroz dimwak silazi, lasica, mi{evi, pacov, cari}. Na plafonu se potpisao duh pokojnika, vinopija, rakixija, pradedova i wihovih dvojnika. Bekrija, drvenih advokata, pisara, provodaxija... Tu su zapisane zamr{ene familijarne hronike. Najtamnije su ispisane stranice razbojnika i inaxija...

U Biblioteci, na kraju Magaze, gde se rodio moj Otac, mi{evi i paukovi na kwige paze.

Sa plafona otpada lep, kao sa bagremovih grana cvet i otkriva koncentri~ne krugove izve`ene lastavi~jim ibri{imom, ocrtane crnim mastilom. Kao godovi, svaki krug ima svoju neverovatnu pri~u. Iz jednog zrikavci zri~u po svu no}. Iz drugog detli}i kli~u. Bregunice, sprudwajke, {eva. Iz tre}eg Adam i Eva. Arhan|el Gavrilo. Marija Magdalena, Isus Hrist. Sveta porodica. Arhan|el Mihailo. Iz ~etvrtog muvar i uvrati, jasenovi, volovi, par prepelica.

Tu sam siguran svoj na svome, u dru{tvu ogromnom i dobrom. ^ak i kad u krevetu starom no}u le`im sa poskokom ili kobrom, senkama izlomqenim. Tu su sve a`daje i divqe zveri, gavranovi i nesre}e i sudbina, O~evim strpqewem i qubavqu, radom pripitomqeni...

Kad Sunce zalazi, ono sve u Biblioteci zlatom okupa. Tu nema pristupa ru`na re~, la`, neznawe, Svrzislovo. Ispod ove tavanice miran sam kao ispod svodova crkve u Ku~aju, Ravanice...

Tu ne postoji kraj pruge, rampe i vragovi, nerazumevawe, mr`wa, zamke i granice...

ZAVI^AJ, MESTO GDE SE KO RODIO I NAVIKAO

Sela Ranovac, Radenka, [evica, Voluja, Kaona, Turija, Sena, Rakova Bara, Qe{nica, Srpce, Vukovi}, Zelenik, Klewe, Rabrovo, Mi{qenovac, Ravni{te, Ceremo{wa; reke Zukva, Pek, [ume}e, Gloànska, Mlava, Krupaja, Morava, Dunav; varo{i Ku~evo, Golubac, Petrovac, @agubica, Bor, Zaje~ar, Poàrevac; manastiri Tumani i Vitovnica; va{ari : Kalini}, Petrovdan, Sveti Ilija, Preobraèwe, Velika Gospo|a, Kraqevdan; sve je to Baba, na svilenoj marami od svile bele, lastavi~jim ibri{imom , izvezla, kad je cura bila. Tu maramu sada nosi jedan oblak od zapada, ko crkvewak vre}u kada prati popa... U tu|ini niko nije na{ao sre}u. I u Raju, kquse i gove~e teì svome zavi~aju...

GAKAWE U DAQINI...

^ika Srbi Igwatovi}u, iz ~ije sam kwige jednog leta ovde u Mi{qenovcu sricao prva slova }irilice...

Opet ga~u plovke ili ga~ci u daqini : iz potoka, iz sredine sela, iza vrba, iza plotova, iza vrzina; iz dvori{ta, iz gradina; iz oblaka, iz paperja ; iz vo}waka, iz predve~erja!

Ne prolaze vi{e putni~ki vozovi pe~kom dolinom, samo ponekad teretni. Gakawe ratuje sa ti{inom.

Ga~ci se gnezde na vrhu `elezni~kog mosta : odotud se ~uje gakawe, i ponekad mukawe, blejawe, lajawe, magare}e wakawe.

I kukurikawe petlova u daqini.

Sve re|e odlazim na `elezni~ku stanicu i do mostova, jer bombarduju mostove i pruge.

Topovi grme, bombe eksplodiraju, rakete. I ptice i ovce, grobovi i crkve, i ma~ke i rode, postali su mete!

Ponekad, no}u, kad se probudim i odem u kupatilo da se napijem vode po mraku, ~ini mi se da ~ujem gakawe...

Setim se svega {ta je bilo pre rata, pre par meseci.

Ne kuje Mujo kowa po Mesecu, niti jedno dete u mraku kuje i{ta drugo do strele protiv satelita : sad se ludilo pita, zvezde i mese~ina. Mister [erif i Msje Rambuje.

Odjekuje gakawe, odjekuje, kao kukurikawe petlova u daqini, pred zalazak Sunca i po svu no} : odjekuje, odjekuje...

ALBUM SLIKA : MRQE

Ispod lukova [upe, vazduh titra; ne jewava podnevna `ega. Treperi iznad {im{ira, kajsija, kru{aka, iznad krovova ; kao da su se upalili, dim se izvija kao u snu, a podne se odu`ilo...

Treperi iznad bunara i narcisa, treperi sedef : treperi kao zaga`wa : s kojom nema ni{ta, kao ni vetar s opaklijom...

Laki se lahor zaverio s bokorima narcisa : nose}i wihov miris, evo, di`e zavese od sedefa...

* Malo - pomalo, sve boqe otkrivam mo} belila, i ono pto je napisano na belom do beskraja. Postoji azbuka snega, azbuka procvetalih tre{awa i narcisa, azbuka jasmina, i mnoge druge tajne azbuke, kojima su nevidqivim mastilom napisane kwige o kojima sawaju kwièvnici i svrzislova. Kwige ne treba pisati, ve} ~itati, po{to su najboqe ve} napisane. Napisao ih je tajnom Azbukom Gospod kada se saàlio na divna ogledala voda u kojima je venula lepota. îtawe je korisnije od pisawa i nadmetawa, jer ~itati moè svako ko je nau~io i obi~nu azbuku, a nadmetati se sa Bogom nije dopu{teno ni an|elima...

* Sri~em slova tajne Azbuke Gospoda : gledam u letve, u tarabe, u gnezda od blata, u staru obu}u, u pepeo, u paweve {to su dobili u{i, u daqinu, u vitlove ispod napu{tene qe{ni~ke vodenice, u pru`ne pragove, u mostove, u mrqe na betonu, na plotu od cigle, na spoqnim zidovima magaze, u mrqe na prozorima, u izmet vrapca izme|u prozorskih stakala, u mrqe na poùtelim pismima, u mrqe na tapijama i na starim fotografijama s po~etka veka, u zapise na bukvama, urezane noèm pastira, {umara, u `drelo napu{tenog rudnika grafita, napu{tenog ugqenopa, u garav ulaz pe}ine, u asvalt razmek{an, u belutke na sprudu, u vrata{ca kladenca u urvinama, u zelen izvor~i}, u li{}e graba, kopriva, i vrba,dudova, jova, leske i bundeva, u cvetove patlixana i ruà, {to puù uz stubove verande, kao br{qan, u }eramidu obrsalu li{ajem, u mahovinu i hrapavu koru starih stabala, pozelenelih, okrenutih severu, u pera fazana koje je otkinulo gusto `buwe i nokti kupine, u klisuru gde se sastaju potoci, u zovu i kalabuk... Stalno gledam i u~im.

Svaka stvar i svaki breg ima svoj oblik, svaki put, svaka kro{wa, padina ili skup stabala, li{}e divqe tre{we, kamen plavac , kremen -kamen...

* Deda je dobio kona~ni oblik. Dobila ga je i baba.

Dobila ga je i ograda od cigle. I pocrnela taraba.

I kro{we oba oraha u Drugoj avliji.

I plugovi zar|ali na tavanu. I kace u {tali.

I visovi u daqini vrani. Samo nisu jorgovani, procvetali pokraj plota, kao kosa moga oca.

* U prirodi je ve} sve nacrtano, zapisano, u dvori{tu, na livadi, ili drumu, na bregu, u bagremaru, u baricama po putu, ispod {atora hmeqa, u sobi, na tavanici, na nebu, u virovima, na raskr{}ima, na listovima li{}a, u kraqevskim krunama ru`a puzavica, u br{qanima, u lastavi~jim gnezdima, na verandama, pod {upama, na sala{ima, na grobqima, na puti}ima zaraslim travom, pod pustim vodenicama, u kolu vodeni~nom zar|alom, na sprudovima, u svakom zrncu peska, u o~ima krupnih klenova, u pe}inama, u blizini i u daqini, na va{arima, na fasadama, na kolosecima - onim na prugi, i onim vazdu{nim, na nebu, u ~ekawu i gledawu, samo treba pa`qivo i {to je mogu}e vernije samo prepisati, precrtati svaku mrqu, svaku re~, s v e, kad nema ni filmova za Kodak aparate.

Voleo bih da postanem dobar fotograf vi{e nego slavan pesnik. Zahvalan sam onom {to mi je poklonio fotogrfaski aparat, koji ima preciznije oko od orlovskog!

I lastavi~jem ibri{imu, i svakom drugom svilenom koncu, {od {upom sa lukovima, ili na verandi s br{qanima i ru`ama puzavicama, i pu`i}ima po stazi betonskoj izme|u orezanih {im{ira, gde se rasulo klup~e i konac svilen, sjajan kao zraci Sunca...

Spisak ilustracija : mrqa : Predeli Zvi`da: 1 - 7; Otrovan oblak; Neman; Hermelin na grobqu; Rasprskavawe stena; ûdovi{te nalik na ogromnu àbu ; Silueta Krsta ; Gusenica ; Figura kowa; Pegaz, 1; Pegaz 2 ; Crno tele s obezglavqenim qudskim glavama; List na ki{i ; Opali pocrneli list na ki{i; Silueta kosa ; Koko{ka "Petra" ; Ma~ka preì ptice ; Pocrnela lopatica ; Crni nebeski bik; Pacov bi da owu{i mese~ev luk ; Cari} je okrenuo le|a mese~evom luku...

(Slede fotografije koje je Ivan Luki} snimio Kodakom u dve minule godine, kao i wegova fotografija... Ovi stihovi su odabrani na stalno otvorenom kwièvnom konkursu za one koji dolaze. Ivan Luki} ro|en je 8. marta 1986. godine u Beogradu. Prva dva meseca ìvota proveo je na Novom Beogradu. Slede}e ~etiri godine, u Mi{qenovcu, kod babe i dede po ocu. Od pete godine stalno ìvi u Beogradu. U~enik je O[ " 14 oktobar" na Labudovom brdu . Prve pesme objavio je u [kolarcu. Ve}inu ovih pesama napisao je za vreme velikog ratnog prole}nog raspusta 1999. godine lastavi~jim mastilom. Vozovi i putovawa su mu opsesija...)

______

Kalin Vlasije

OPIJEN LEPOTOM

Sve je bajno u lepoj varo{i na lepoj obali u lepo vreme u lepom svetu u lepoj ti{ini u lepoj tmini Drve}e je lepo asfalt je lep zgrade su lepe bre`uqci su lepi du}ani su lepi nebo je lepo qudstvo je lepo moja ku}a je lepa antene su lepe sve sve je neizrecivo lepo Toliko je lepote toliko topline i toliko ti{ine toliko qubavi toliko svetlosti Bazam pijan kao pijani ~ovek kao pijano nebo kao pijano drvo kao pijana kuhiwa kao pijani pacov kao pijano poqe kao pijana biblioteka

Ja sam {ef nekih lepih graditeqa koji lepu zgradu podi`u lepim cementom lepim kre~om lepim peskom za neku varo{ Jedna zgrada sa ne znam koliko lepih spratova Jedna zgrada sa koje }emo lepo leteti u lepoti i slobodi Jedna zgrada odakle vi~e jedna lepa `ena poludela od lepote

DU[MANSKA SOVA

Perfidno me ispituje `uti insekt rogat i zubat grozomorno. Sam samcit no} je mesec miri{e kao karbidno jaje.

Telefonom pote`em mog {efa ne bi li mi prineo jednu pumpu sa otrovom. Ali `uti insekt pretvara se u sovu. "\avole!" Iz pumpe se iscedi sova poput poskoka preko mog mesa slobodnog.

U strahu {ef sa mnom sa~iwava ugovor ne bi li mu tajno detaqan izve{taj sro~io "Motri na sovu beleì sve u bolesni~ki list pa }u te nagraditi nekom ukrasnom sitnicom." Kupujem laso celuloidno pa se vrtim po Dolini Megavid u helikopteru. "[efe, ova sova je mislilac. Do~epala se mikrofona pa vi~e u eter poput qudo`dera da èli da me zbri{e!" [ef mi ùrno prinosi atomsko kopqe. "Odrubi glavu mirktofona najpre, naredi mi on. Smrvi zrakom iz pete otu`ne bubne opne madonu zabravi u sef." ... ûpaju mi iz mesa mesing da ~uju ìvci kad se prome{koqe kako zvu~e kad zatrepere. ûjem sovu kako povra}a povrh moga sna iz kojega bih hteo da se probudim.

SATIR : " mani se apoftegnela, promeni re`iju i religiju, pusti atome i pojmove i pogledaj u nas nakostre{ene i patuqaste kako plivamo u salu i uqu Velikom Ulicom u gradi}u opskurnom..."

STIGLA JE PRO[LOST

"Stigla je pro{lost" - jeknu{e slova; u svakom slovu po jedna log a u svakom logu po jedno sunce skrovito. Svi bi hteli da zra~e u ve~nosti. Vidi{ : uloge poput nekih ku}a napu{tenih. Postojalo je nekada jedno ja o~arano psihom nekog jutra kada je sve taknuto bivalo urlik i bol. Zvali su nas precizni glasovi a bez gravitacije. Vidi{ : nestvarno ose}awe kakvog radio - prijemnika, nekog svetlucavog je`a. Kada je li{}e po~elo da nudi danu re{ewa, ponovo izmislismo `ivot.

IZGON

Iz fri`idera izlaze ribe pomodrele ribe - kle{ta.

Lete. ^ine od ku}e akvarijum. Grizu mi zidove name{taj kwige. Ni{ta ne urli~e ne krvari ne spletkari. Ulazi u mene. Pliva u meni. U mo~vari u azuru.

(Bolesni~ki list )

Ja sam taj na ni{anu Najpre saznam da sam ro|en, jednog odre|enog dana u svetu u nekom posve odre|enom prostoru jednog posebnog sveta - informacije su ta~ne ne mogu biti demantovane, subjektivnost po~iwe preciznom ~iwenicom ba{ sunce precizno jutros u preciznom gradu, ro|ewe nesumwivo : prvi prethode}i doga|aj neizbrisiv mogu samo da falsifikujem pobrkam Ni{ta misteriozno otka~eno, ni{ta tajno Rumun a ne Egip}anin ili Grk ili Amerikanac ili Kinez Mu{ko dete, kadar za postojawe i smrt Niti bog niti junak niti kentaur : pravo normalno bi}e - normalnost sposobna za nenormalnost, u principu (Ne znam ni{ta o vilama sudbine : {ta li su one rekle tada)

Besmo umorni - umorno pokolewe. "[ta se de{ava, doktore?" Imadosmo utisak da smo sa~iweni od xinovskih kola hitne pomo}i koja su se prevrnula na raskr{}u pustom. Ispod sirene pulsiraju}i poput sunca sporo!

(1976 - 1989 )

Prevod sa rumunskog : Marija Muti}, Miqurko Vukadinovi}

Bele{ka o o autoru

Kalin Vlasije ( Kalin Vlasie, 1953.) , rumunski pesnik, esejist, novinar, izdava~ na univerzitetu u Bukure{tu.. Diplomirao je na grupi za pedagogiju i francuski jezik. Osniva~ je "kruga ponedeqkom" (1977) na Filolo{kom fakultetu. Kao novinar debituje 1971. godine u listu "Ar|e{", koji je vodio ugledni rumunski pesnik George Tomazeu. Izdava~ki se ogla{ava 1981. plaketom stihova "Neuronija" u "Biblioteci AR\E[", br. 2, koja je ukqu~ena u "Svesku Albatrosa" ( 1980 - 1981) ( Izd. ku}a "Albatros", 1981). Sara|ivao je kao pesnik i esejista u najzna~ajnijim listovima u Rumuniji. Sada je direktor "PARALELA 45" - izdava~ke ku}e, jedne od najuglednijih u Rumuniji koja posebnu pa`wu posve}uje stvarala{tvu autora 80 - tih i 90 - tih godina (izbori, kriti~ka izdawa, antologije, dvojezi~na i izdawa na stranim jezicima, studije, tuma~ewa i sli~no). ^lan je Udruèwa kwièvnika Rumunije i jedan od osniva~a (sada i potpresednik) Udruèwa profesionalnih pisaca Rumunije ASPRO. Objavqene kwige; Spacijalna laboratorija ( Laborator spatial), 1984; Vreme sna ( U timp de vis), 1993; Unutra{wa akcija ( Actiunea interioara), 1999. Zastupqen je u nekoliko antologija i izbora na rumunskom i na nema~kom, kao pesnik i esjist. Mobarov institut }e tokom 2000. predstaviti ovog rumunskog pesnika srpskim ~itaocima kwigom UNUTRA[WA AKCIJA - pesmama u izboru i prevodu M. Muti} i M. Vukadinovi}a.

Slobodan TRUJI]

SNOVI

Sova leti kroz {umu ili neko lete}e ~udo i odle}e na sever Ku}ice kamene na vrhu brega Kukuruz nadrastao visoke bukve i {ubarasti breg Iz brega ni~u kamene statue Zvezde trepte u daqini gde su srasle planine i nebo Bele tre{we, bele tre{we!

Hajdemo niz breg u ravan gde se kupaju nevina deca ispred belih ~adora.

* Umre}u ne ba{ mlad ko Branko, ali prerarno.

I javqa}u se posle samo sawa~ima.

Na onom svetu }u napisati stihove koje nisam na ovom.

* Ponekad mislim na leto Preko Peka, na divqe orahe i sonetne vence, bele rade i cvet krompira.

Kad crtam zamkove i crkve ili kad pi{em qubavno pismo curama zapupelim kao vrbe, to diktiraju duhovi koji }e se pojaviti posledwe decenije drugog milenijuma.

* Ima}u sinova, koje }e roditi `ena, ali moji sinovi }e biti livade i sprudovi, i po neko stablo divqe tre{we.

* [tuke iz moravskih bara, ke~iga, {krge kurvi iz polutajnih varo{kih bordela, ribnik na bregovima, u vinogradu sala{ iznad Vla{kog Dola, pogled na jugoistok; Vitovnica Planine nas zbli`avaju, mladi prijatequ

Snovi, rakovi, rujwa~e Ba~ije, grmani, urvine u nama u porodicama i bregovima.

Sve pesme su napisane i zabele`ene u nekim kwigama.

Na{e je, ~ini mi se, da sa~inimo izvode na osnovu se}awa.

Pijavice iz potoka mogu da se napiju na{e suvi{ne krvi. Ako umrem pre pedesete, progovori}u kroz nekog drugog. Kroz tebe. Kroz breze i topole krajem leta...

(....) *

( Slobodan Truji} je ro|en u selu Vla{ki Do, mo`da 1947. godine; upoznao sam ga davno, kada je dolazio u posetu svojoj sestri, udatoj u Mi{qenovcu, kao sredwe{kolac. Uvek mi je iz varo{i u kojoj je u~io sredwu {kolu, donosio kwige, hrpe kwiga. Pisao je pesme, izvanredno crtao. Ponekad mi je svoje stihove diktirao pod vrbama i brestovima na na{im livadama na Peku. Neke od tih stvari sa~uvao sam, u svojim bele`nicama; ovde se prvi put objavquju. Truji} je napustio sredwu {kolu. Bio je sin iz bogate seqa~ke ku}e ; o`enio se, sinove dobio. Nad`iveo je svoga oca, ne i majku. Sve re|e sam ga vi|ao kao sredwe{kolac; da bi na{i susreti sasvim prestali sedamdesetih. Oti{ao je na rad u Austriju, a pre nekoliko godina je i preminuo. Nikada ni jedan od svojih rukopisa nije objavio, koliko mi je poznato. Odli~no je govorio i vla{ki i srpski...Povremeno }emo objavqivati onaj skromniji deo wegove rukopisne zaostav{tine, koji nam je dostupan... )

Dolon Mosin PASIJA PO AMARILISU ( 1)

Vaqda se tako zove taj divni crveni krupni cvet, {to je procvetao za nekoliko dana, a zatim svenuo preko vikenda? @ivot ~ove~iji sli~an je tome cvetu i prolazniji. Sino} je pukovniku Amarilisu glava bila puna divnih planova, a kada se probudio jutros i video u ogledalu treperewe ozelenelih kro{wi topola, pomislio je na visoke barijere postavqene wegovim najglavnijim planovima... Mit ih je zatrpao, gotovo zatrpao. Nered je uznapredovao i u stanu u kojem stanuje, i u kancelariji u kojoj radi. Do{la je jedna slu`benica, i protegla se ispred wegovoga nosa. Video je pre toga wen teàk depresivni pogled. Depresija se ispruìla kao {umska zmija; prsa su se napela. Trebalo je da ne{to odmah u~ini; da je ponizi; ène to vole. Trebalo je da je naguzi na pisa}em stolu; da uìva u svom ponièwu. Mit se u{uwao u biblioteku... 28. jula 1989. godine. I 21. aprila 2000. godine. Isto. Uzalud pukovnik Amarilis ~eka da mu se, G - |a Amarilis, javi . G - |u Amarilis zabavqa neki biznismen u jednom od svojih apartmana u centru prestonice. Ili joj uzima meru neki funkcioner slu`be ~ije ime nije zgodno pomiwati? Ne zna. Sazna}e, kad bude bilo kasno. G - |a Amarilis spada u najkontroverznije. Sva je obe}awa i sve dogovore pogazila barem jedno pedesetak puta. Pukovnika Amarilisa kao da je svezala ~uvenim starovla{kim qubavnim vraxbinama; wegovo, ionako naru{eno samopo{tovawe, srozavala je na najniì mogu}i nivo. Ponekad, kada ga napije, i kada se sama napije, kasno no}u, telegrafski i so~no bi mu opisivala svoje prevare. Za{to je nije ubio? Zato {to je nula. Zato {to dobija svoju vrednost samo brojevima, koji su se re|ali ispred nule. Verovatno se podala mnogim mu{karcima; jedno vreme je bila opsednuta nekim Don @uanom , koji je u notesu imao 2020 recki. Na more je odlazila sama, i nije gubila vreme. Pukovniku Amarilisu je bilo jasno jo{ pre dvanaestak godina da je G - |a Amarilis najpogre{nija osoba na svetu, ostavqao je; beào od we; izbegavao je ponekad po pola godine; me|utim, ona je bila uspe{na u progawawu i napastvovawu; {to je duè izbegavao, to je, kad bi uspela da ga uhvati, snaga wenih kanxi bila ja~a. Barem nekoliko no}i. Imala je opsesiju da vodi qubav sa nekoliko mu{karaca istovremeno; i pukovnik Amarilis je, ponekada, nekih no}i, morao da preuzme gotovo nemogu}u ulogu nekoliko wenih neobuzdanih mu`jaka. Ona je bila sadist, on mazohist. Zatim su se uloge mewale : ona je bila mazohist, pasivna topla kravetina, a on zver...U su{tini, taj perverzni konkubinat je trajao i daqe pre svega zato {to je pukovnik Amarilis slabi} i rawiv ~ovek! Jednostavno, G - |a Amarilis mu je dodeqena da mu bude senka; mo`da ju je u wen krevet poslao upravo Generalisimus, kako bi ga uz pomo} wenih o~iju i uzda kontrolisao? Jednom mu je rekla u {ali da je zavr{ila najvi{e {kole {pijunaè; svuda vlada {pijunaà, pa i u krevetu. Tako mora biti. Da bi jedna dràva i dru{tvo bili sasvim sigurni od potajnih pu~ista. Samozvanaca...Kad ju je prvi put sreo bio je major; kada ju je prvi put povalio, koji mesec kasnije, unapre|en je u potpukovnika. U pukovnika je unapre|en u vreme koje je ona provela oporavqaju}i se od posledica jedne kiretaè. Klela mu se da je odstraweni plod bio wegov; a najverovatnije da je pripadao onome preko koga je unapre|en u pukovnika. Ovaj svet je stra{an; pukovnik Amarilis je bio uslovqen tom morbidnom vezom, smi{qenom vrlo visoko. Tamo gde se vode vrlo precizne evidencije o svakom gra|aninu, a pogotovu o kraqeubicama, nepredviqivim piscima, oficirima i potomcima ~uvenih pu~ista. Kad je blebetala o qubavi do groba, pukovniku Amarilisu su silazili `marci niz ki~mu, jer je shvatao da mu je dodeqena doìvotno, da }e wena slu`ba trajati do wegovog i wenog posledweg daha; od toga mu se falus uspravqao, a G - |a Amarilis nije razmi{qala o uzrocima wegove iznenadne potentnosti, nego bi ga zajahala; i vrlo ~esto je ona wemu radila ono {to bi on trebalo woj da radi...Okolina i oni koji su mislili da ih poznaju, smatrali su, verovali ~ak, da su pukovnik i pukovnica Amarilis najidealniji par na svetu... Mnogo je detaqa ukazivalo na to, da pukovnika Amarilisa G - |a Amarilis vara. Podo~waci, glavoboqe, izvanredan smisao za izgovore. Predose}ao je da ga vara, ali nije imao ni jedan ~vrst dokaz. I pade mu na um neobi~na ideja. U spava}oj sobi je bio masivan orman od orahovine. Svaka su se vrata zakqu~avala posebnim kqu~em. Kqu~evi od onih vrata ormana u kojima su bila wegova odela i ko{uqe jednog su jutra vol{ebno nestali. Napravio je scenu : izvikao se! Nigde nije bilo kqu~eva! Svud su ih traìli, ali kao da su propali u more. G - |a Amarilis se zavla~ila ispod francuskog le`ja da ih traì...A kqu~evi su, naravno, bili u kancelariji pukovnika Amarilisa. Istoga dana uzeo je tri dana odmora, vratio se ku}i i na stolu ostavio G - |i Amarilis poruku da je hitno morao da otputuje na slu`beni put u inostranstvo. îtao je do pola jedan dnevne novine, kwige; a oko pola dva se sakrio u roman. Kroz dve okrugle rupice je mogao da vidi lepo francuski leàj. G - |a Amarilis se vratila s posla pre dva; ~im je pro~itala poruku, dograbila je telefon. Prvo je pozvala wihovog starog zajedni~kog prijateqa, neèwu, predloìla mu da do|e "odmah". Zatim je telefonirala svom biv{em muù; zamolila ga da navrati oko {est popodne. Onda nekom poslovnom ~oveku, oèwenom, ali nesre}no. Predloìla mu je da navrati "ne pre, u deset uve~e"...Onda je telefonirala ~oveku koji je ìveo u unutra{wosti, daleko od prestonice, kao direktor. Rekla mu je da hitno doputuje slede}eg dana "oko deset pre podne, radi neodlo`nog posla koji moè doneti veliku dobit". Setio se toga ~oveka : on je ponekada navra}ao, dolaze}i u prestonicu poslovno, u wihov stan; predstavqala ga je kao starog prijateqa, nesre}nog u braku. Na kraju je telefonirala i ~oveku koji je bio u mladosti wena "prva qubav"(oènio se drugom ènom i ìveo je tako|e u unutra{wosti, kao profesor). Wemu je zakazala slede}eg dana uve~e. Na{la mu je, veli, primamqive poslovne partnere; da doputuje slede}eg dana, neizostavno, oko sedam uve~e; iza}i }e na stanicu da ga do~eka... Ne pro|e pola sata od telefonskih razgovora ( za to vreme se G - |a Amarilis istu{irala, stojala je u belom frotirskom ogrta~u ispred ogledala i su{ila kosu), u stan u|e visok mu{karac plavih o~iju i razbojni~kog pogleda. Jedan od starih i dobrih prijateqa iz mladosti pukovnika Amarilisa, ènskar i hazarder, Don @uan. - Gde je on? - samo je to pitao. - Daleko, van granice zemqe! - samo je to rekla. A onda je mu{karac zgrabio, podigao kao devoj~icu; i ne svla~e}i se i ne svla~e}i je pritisnuo uza zid; ona je vri{tala; grlila ga...Pa posle ova poza, pa ona poza, pa oralno, pa analno. Pukovnik Amarilis nije ni slutio koliko je G - |a Amarilis ume{na!...Oko pola pet skuvala je kafu; ~uo je kako Don @uan hvali gradsku vladu, kako zbija viceve na ra~un {efa dràve. I kako nagove{tava da se domogao posla koji }e doneti mnogo para. A G - |a Amarilis }uti. Pukovniku Amarilisu je dolazilo da isko~i iz ormana, da se ume{a u razgovor, da im pqune u lice i da ih upuca, jer imao je pri sebi slu`beni revolver pun i otko~en. Me|utim, savladao se : setio se zbog ~ega je u ormanu... G- |a Amarilis se ponovo istu{irala; gledala je TV program, neku sapunicu do {est i deset, kada je pokucao wen biv{i mu`. Za{to prepri~avati wihov razgovor? Zgadilo mu se kako ga je ohrabrivala; u pola sedam je zakqu~ala vrata stana; pet minuta kasnije mogao je da gleda stvari koje su prevazilazile scene najtvr|ih porni}a. Biv{i mu` G - |e Amarilis bio je nekoliko godina mla|i od we, snaàn mu{karac, neobrijan, }utqiv, vrlo, vrlo zahtevan. Stewala je pod wim, jaukala, govorila gnusobe. - To, to, on mi to nikad ne radi, do kraja, to, ne {tedi me, uni{ti me...Ponudila ga je koka kolom, a on je prezrivo govorio i o vladaju}im partijama i opoziciji. "Sve ista bran{a; upropasti{e nas..." Dolazilo je pukovniku Amarilisu da izleti iz ormana, nekoliko puta, ali nije smeo da se otkrije. Govorila mu je da je "biv{eg muà, otka~ila zauvek i da je on najve}e |ubre na svetu", a kako ga je grlila, kako se pod wim uvijala, kako mu je tepala! Nije ni sawao koliko je la`qiva i poro~na... Biv{i mu` je oti{ao pre devet. G - |a Amarilis je pojela pola pe~enog pileta, nekoliko paprika u uqu i tri qute papri~ice,pola litra jogurta, opet se istu{irala, jer je higijena vrlo va`na stvar; opet je gledala TV sapunice...Oko deset je navratio novi posetilac, dr~ni gospodin koji je prevalio pedeset i petu, plavih o~iju, sasvim ispeglan, ali praznog pogleda...ûo je kako govori àlosne stvari o svojoj supruzi, etc. Razgovor, tj. "ispovedawe" je potrajalo ~itav sat... Toliko je put taj ~ovek ranije dolazio, delovao je ozbiqno, mo`da ~ak nesre}no... Ali ìveo je na visokoj nozi. G - |a Amarilis se svojski potrudila da ga "ute{i"; podavala mu se spram stone lampe, pa je sve mogao da vidi; li~ilo je sve na najgore qubavne doìvqaje koje je upoznao sa wom...Toga ~oveka je posle ponudila viskijem, a on je iskoritio priliku da telefonira svojoj èni i izvini se {to kasni " jer je imao neki neodlo`ni posao"... Odvezao se svojim autom oko pono}i... Pukovnik Amarilis je prvi put u ìvotu no} prespavao skriven u ormanu. Oko devet ~asova sled}eg jutra probudilo ga je energi~no kucawe o vrata stana. Protrqao je o~i i video kako G - |a Amarilis leì na francuskom leàju pole|u{ke, kao od majke ro|ena, kao usnula bela zmija. Nije ~ula kucawe; dolazilo mu je da isko~i iz ormana i otvori vrata...Nepoznati je lupao pesnicom o vrata. Bio je nestrpqiv!... Napokon se G - |a Amarilis probudila, histro ustala, kao ma~ka, ogrnula se belim frotirskim ogrta~em i otvorila vrata...U sobu su u{la dva visoka mu{karca {etrdesetih godina, direktor iz provincije i wegov {ofer; ~uo je kako G - |a Amarilis veli : "êkaj!" Ali nije mogao da vidi za{to to kaè. ûo je : "Znojavi ste!" Posle nekoliko minuta je za~uo iz pravca kupatila pr{tawe vode, i ubrzo krikove koji su mu bili dobro poznati! G - |a Amarilis se tu{irala zajedno sa provincijskim direktorom, a uzgred su podsticali i {ofera... Ono {to se posle na francuskom leàju de{avalo, kada se G - |a Amarilis na{la u sendvi~u izme|u provincijskog direktora i wegovog {ofera, te{ko je zamisliti... Ponudila ih je rakijom i kafom pre odlaska; veselo su }eretali o {efu dràve, veli~aju}i ga do nebesa, a G - |a Amarilis je }utala. Ispratila ih je oko pola dvanaest, i zatim iza{la. Kona~no! Oti{la je na zelenu pijacu, znao je pukovnik Amarilis, i iskoristio vreme wenog odsustva da obavi neodlo`ne i neizdrìve fiziolo{ke tegobe i potrebe; uzgred se i istu{irao i presvukao. Nije imao vremena da ne{to i prezalogaji. Oko pola jedan ponovo je morao da se sakrije u orman. G - |a Amarilis se vratila sa korpom koja je bila puna sveèg povr}a, vo}a, srpskih kobasica i slatki{a. Odmah je prionula da jede i ~inilo se da }e pojesti sve {to je kupila na zelenoj pijaci; uzgred je telefonirala prijateqici, koja je stanovala u susednom kvartu; ~avrqala sa wom; dogovorile su se da se odmah vide; a pukovnik Amarilis je zapamtio i pojedinost: "Mogu da ostanem kod tebe do {est; posle toga imam neodlo`nu obavezu". îm je G - |a Amarilis oti{la kod prijateqice, pukovnik Amarilis se izvukao iz svoga skrovi{ta i odmah je po~eo da jede, stalno oslu{kuju}i, kao lopov, korake na hodniku. Odavno je nau~io da prepozna zvuk potpetica G - |e Amarilis...îtao je na francuskom leàju skoro tri sata ; ne~im je morao da utuca vreme. Oko {est se vratila G - |a Amarilis iz posete; odmah je - prvo presvukla posteqno rubqe, istu{irala se; zatim je obukla neku belu haqinu, koja joj je lepo stojala kao kakvoj knegiwi. Iza{la je ubrzo i vratila se oko sedam sa nekim dugajlijom pedesetogodi{wakom. Bila je to wena prva propala qubav, profesor iz provincije... îtava no} je bila pred wima; slu{ao je wihovo bqutavo obnavqawe uspomena. Kad su legli, G - |a Amarilis je ugasila stonu lampu; radili su to u mraku; pukovniku Amarilisu se ~inilo , u pojedinim trenucima, da }e se francuski leàj raspasti pod onima koji na wemu kao da se rvaju. I po jaucima i uzdasima mogao je da zamisli kakav je to okr{aj posle toliko godina. Tom ~oveku je bila najvernija; toga ~oveka je volela, pomisli pukovnik Amarilis; za toga ~oveka je trebalo da se uda; za{to nije? Tome ~oveku se podavala kao nikome nikad...Ujutru su oti{li zajedno iz stana : G - |a Amarilis na posao, a wena Prva qubav prvim autobusom u varo{ u kojoj je ìveo... Toga dana G - |a Amarilis do|e u stan pre vremena, oko dvanaest. Pukovnik Amarilis se pani~no sakrio u orman. Sa wom su do{la i tri mladi}a - ne starija od dvadeset i tri godine! Mogla im je biti majka, da je mogla da rodi. Ono {to se de{avalo od jedan popodne do sutona iza spu{tenih àluzina, te{ko je mogu}e zamisliti. O tome i ène sklone najrazuzdanijem sawarewu pojma nemaju. Dvojica kratko pod{i{anih momaka, obra|ivali su je temeqno u sendvi~u, ne {tede}i je kao ni kasapi kad navla~e zaklano jagwe na raàw; ona je tre}eg sisala, ~edno kao jagwe majku ovcu! Uve~e, kad ih je izmorila, isisala, iscedila kao limun, hvalili su uz kafu i koka kolu {efa dràve, kako je uspeo da pobedi ~itav svet i kako je trajno zauzeo veliko mesto u istoriji sveta. Najzad i G - |a Amarilis progovori. Tvrdim tonom i re~nikom opozicione {tampe. Da li je ona normalna? "Zemqu je u crno zavio, upropastio..." Dolazilo je pukovniku Amarilisu da isko~i iz ormana da je o{amari i zaustavi, ali ga u tome prete~e jedan od one trojice momaka. "La`qiva gaduro, ti tako da pri~a{ o jednom velikanu"; {utirao ju je; oblila ju je krv; ali G - |a Amarilis nije zajaukala. Tukli su je onako golu i krvavu dok ih nije pro{ao bes; pretili : "Ho}e{ da te povezemo kolima i da te malo okupamo u Dunavu?" Fini neki momci - gde ih je na{la i kako su se span|ali sa kurve{tijom?... Oti{li su oko devet uve~e, sna`no zalupiv{i vrata stana... Bri{u}i krv koja joj je curila iz razbijenog nosa pe{kirom, G - |a Amarilis je pozvala deùrnu kliniku i pitala ih do koliko rade... Krv joj je jo{ uvek curela iz nosa; imala je modrice po licu; spremila se i iza{la... Pukovnik Amarilis je iskoristio odustvo G - |e Amarilis; obukao je jedno od svojih sve~anijih odela; spakovao nu`ne stvari za put i prvim taksijem se odvezao u svoju firmu. No} je prespavao za svojim radnim stolom. Ujutru, nekoliko minuta pre po~etka radnog vremena, sudario se sa nadre|enim {efom u toaletu. "Treba hitno da otputuje{ u Makedoniju..." Objasnio mu je u ~emu je stvar. I koliko dana treba da ostane. êtiri dana. Zatraìo je i tri dana odmora. Odobreno mu je. Odleteo je avionom posle nekoliko ~asova. Petoga dana posle toga, telefonirao je jedne ve~eri, iz jednog ohridskog hotela, G - |i Amarilis. îm je ~ula wegov glas, po~ela je da pla~e. [ta ti je? pitao je. - Volim te, kao nikog nikada. Za{to me ostavqa{ tako dugo samu? Ose}am se lo{e, kao nikad pre... - Dolazim prekosutra! Vratio se avionom. Kupio joj je ruè, prvi put, na pijaci. Jo{ uvek je bilo tragova modrica po wenom licu, i po telu. "Od ~ega ti je to?" "Pewala sam neke kov~ege na ormane, pa sam pala sa merdevina i povredila se"... Aha. Jahala ga je, a on je mislio na sve wene laì, podlost i perfidnost, na to kako su je dok je bio sakriven u ormanu "obra|ivali" svi weni tajni i slu~ajni "jaha~i"; ~inilo mu se u nekim trenucima da je~i kao pod svojim biv{im muèm ili pod onim koji je bio wena Prva Qubav; bio je hladnokrvan, priseban kao nikad; mogao je da je ubije - ali, za{to? Svr{avaju}i ona je buncala "Volim te, volim te, sad znam da te volim vi{e od svih drugih na svetu ..." Jeste, G - |a Amarilis je bila sposobna jedino za tu vrstu qubavi, koja }e joj do}i glave. I sve je bilo opet kao nekada; G - |a Amarilis je bila uverena da najvi{e na svetu voli pukovnika Amarilisa, ne znaju}i da se on svojim o~ima uverio koliko je to velika la`. Kona~no je znao sve ono o woj, najintimnije i najsramnije, {to mu nikada, ni u samrtnom ~asu ne bi priznala. Ni mrtva. Odjednom je postao stra{ni gospodar nad tom preporo~nom g - |om polovwa~om...Mo}niji i od onih koji su mu je i poslali u svoje vreme, jo{ dok je bio major... Ne, ne. Nikad je ne}e suo~iti sa svim onim {to zna o woj. Ne}e je nabiti na kolac, jer nije Tur~in, nek umre uspravno sa svim svojim uspomenama, perfidnostima, licemerjem i laìma...* _____

* Od ovog broja Zavetine objavquju roman u nastavvcima G. Dolona Mosinog, ~iji je rukopis odabran na stalno otvorenom kwi`evnom konkursu. Ovo je prvi objavqeni tekst G. Mosina ( 1958).. Rukopis je - preliminarno - imao naslov Beogradska kuga, ali je urednik uz pristanak autora izmenio naslov rukopisa. Jest, Beograd je mo`da ( kao i Sarajevo u narodnoj sevdalinki) gnezdo sokolova, Beograd na kraju drugog milenijuma. Glavnom junaku su i otac i majka pomrli, i pobratimi i prijateqi po oru`ju; ostala mu je samo satrapska qubovca, lepa i pefidna, kozolika i kozonoga. Svaka medaqa ima dva lica, i G. Mosin je napisao ne{to {to je verna kopija slave nali~ja. Wegov roman }e, verujemo, biti zanimqiv kako za ~itaoce sa Balkana tako i za one {irom Latinske Amerike, Rusije...

______

Savatije Ig. Mitrovi}

Uvod u NOVU MITOLOGIJU

Da li je Borhes imao razloga {to je ~esto prezirao autorsku ulogu? Nesumwivi pisac trostrukoga dara be`ao je od autorske uloge. Ako je istina da sve kwige na svetu proizilaze iz jedne i opet se vra}aju u istu, zar onda nije kontraverzna autorska uloga? Da li ona postoji? Kwizi je potreban autor dok ona nastaje, kao porodiqi babica; posle - autor je sasvim izli{an.

Kwiga lepo moè i bez autora. Mnogi autori su imali dvojnike (Dostojevski, Borhes, Fernando Pesoa...Miroslav Luki})...Dvojnici ~esto umeju da budu svirepi; gori od pijavice, krpeqa ; da li je od wih beào Borhes? Da li je mogu}e da autor "ubije" dvojnika? Ovde u Francuskoj se saznalo da je pisac Romen Gari za svoga ro|aka Pola Pavlovi~a smislio pseudonim Emil Aàr i pod tim imenom objavio ~etiri uspele i hvaqene kwige. Kada je javnost otkrila prevaru, i ìgosala je kao gnusni moralni ~in, Romen Gari nije mogao izdràti napade i ubio se! Zar je mogu}e da pseudonim(i) nekome do|e glave? Gari nije pisac koga cenim, na àlost. Da li je on ikada ~itao Fridriha [legela : Razgovor o poeziji ( 1800), Govor o mitologiji i Pismo o romanu? I ako ih je ikada pro~itao, da li ih je shvatio na pravi na~in? Vanserijski pisci se prepoznaju po vanrednoj umetni~koj fantaziji. Tim piscima je pretesno u wihovoj koì. Oni nemaju mogu}nosti, fizi~ko - biolo{ke, kao zmije, da presvla~e svoj svlak; ali je ponekom dato da to moè da u~ini duhovno, fantazijom. Uloga autora je precewena. Ako je ~ovek mikrokosmi~ko sredi{te svih duhovnih oblikotvornih sila makrokosmosa, ~ovek je duh koji sadrì u sebi tako re|i mno{tvo duhova; li~nost je sloèn mehanizam, u ~ijoj nutrini je univerzum, koji klija u svakom zaletu, izrasta i sazreva. Svaki odnos ~oveka prema li~nosti, prema beskrajnom i neiscrpnom je - religija. I svaki vanredni autor je, naravno, u vezi sa beskrajnim, sa boànstvom. Postoji upliv Bo`je stvala~ke qubavi i on se u ~oveku, u autoru, ispoqava kao ~e`wa za stvarawem, za podraàvawem Boga. Visoka nauka prave kwièvne kritike ne postoji u 19. i 20. veku ni u Evropi, ni u nacionalnim kwièvnostima evropskih naroda : pa ni u srpskoj kwièvnosti. Jer da je postojala i da postoji ona bi morala samu sebe da obrazuje u samoj sebi, i pre svega trebalo bi da pou~i pisce u razvoju da svaku nezavisnu li~nost poezije shvate u wenoj klasi~noj snazi i obiqu, da im cvet i sr` tu|ih duhova budu hrana i seme za wihovu sopstvenu fantaziju... Fernando Pesoa, pesnik koji se otkriva sa izvesnim zaka{wewem - tipi~an je pesnik NOVE MITOLOGIJE, koju je anticipirao Fridrih [legel. Nikada ne}e biti otkrivene sve obrazine ovog pesnika sa bezbroj lica! Uop{te nije nemoralno ni gnusno objavqivati svoje pesme, stihove, eseje, razmi{qawa, romane i drame, fantazmagorije i farse pod mno{tvom pseudonima, jer samo jedno jedino ime autora nije va`no, ono nije nimalo va`nije od Celine koja ~ini ~oveka. Celina nadilazi svako ime i prezime. Pogotovo entuzijazam velikih pesnika. Onima kojima je dato da se preme{taju "hotimice ~as u ovu, ~as u onu sferu, kao u jedan drugi svet, ne samo razumom i uobraèwem, nego ~itavom du{om". Romen Gari je, na àlost, ispao budala : `rtva! Nije bio veliki pesnik? Imao je entuzijazma, ali izgleda nije bio ja~i od wega? Pseudonimi su izraz entuzijazma; nemaju nikakve veze sa moralom, pre sa imoralno{}u. Devetnaesti i dvadeseti vek : obiluje kwièvnim predrasudama. Duh i logika kwièvnih predrasuda korov su koji se ìlavo obnavqa i u okvirima francuske i mnogo mawe srpske kwièvnosti. Velikim pesnicima mora biti tesno u okvirima koè nacionalnih kwièvnosti! U okvirima svih predrasuda. Pesnici bez strasnog i saose}ajnog religioznog stawa niti su postojali niti }e ikad postojati. Shvatqivo je {to su i Borhes i Fernadno Pesoa beàli od unapred nametnute uloge autora. Veliki pesnici su slobodni qudi. Novinskim piskaralima, ovde u Parizu, ili tamo u Beogradu, ili bilo gde drugde, nabe|enim i ograni~enim tzv. kwièvnim kriti~arima, te{ko je da na vreme prepoznaju velike pesnike. Jer oni se pona{aju kao lovci na gnusobe, mistifikacije i falsifikate, prevare raznih vrsta, kao carinici. Najpre pesnici i pravi ~itaoci, kojih svuda ima gde trava ni~e, prepoznaju veli~ine, pre svega po entuzijazmu, koji je definisao ta~no pre dvesta godina [legel. Zar je neprirodno, ne~asno i moralno sumwivo kad se autori odri~u ~as ovog, ~as onog dela svoga bi}a, te se sasvim ograni~avaju na neki drugi; sad u ovoj, sad u onoj individui kad traè i nalaze svoje jedno i sve, a sve drugo namerno zaboravqaju? Naravno, da to ne mogu pisakarala, nabe|eni kriti~ari, kwièvne lutke. "To moè samo jedan duh koji tako re}i u sebi sadrì mno{tvo duhova..." ( [legel). U srpskoj kwièvnosti nikada nije bilo me|u onima koji su se ozbiqnije bavili filozofskim problemima kwièvnoga stvarala{tva pobo`nih mislioca; a ako je neko i imao metafizi~kih sklonosti i pobo`nosti, to je bila i ostala teorija. Vrlo retko je to bilo posmatrawe boànskoga, razborit pogled, miran i vedar u tihoj usamqenosti. Srpska kwièvno - nau~na misao nije imala svoj ideal, Spinozu. Uvek je bilo ne{to drugo, samodr{ci, funkcioneri, prazne tikve, uobraèni profesorski tikvani...tvorci mrtvih shema i hijerarhija, veliki literarni krijum~ari... Takvi podgrejani mrtvaci ra|aju bele robove i àlosno potomstvo...U stvari; treba ignorisati tzv. kwièvnost koja vrvi od neistina ili delimi~nih istina...[to svet i ~ini. Male nacionalne kwièvnosti su sli~ne mo~varama; vrve od gmizavaca, neiìvqenih komplkesa i glorifikacija. One su anonimne i wihova afirmacija ne dostiè zalet; ostaju mrak u mraku. Svet je posed pesnika, ma gde oni bili ro|eni, u Portugalu, [paniji, Srbiji, Parizu ili u Sibiru, ili na Sumatri, ili mo`da na Rtu Dobre Nade. Svet treba osvajati... Srpska kwièvnost, tj. weni autori, skoro bez izuzetka, ne behu dorasli tom osvajawu keoz ~itav HH vek! U srpskoj kwièvnosti nije dovoqno shva}en ni zna~aj stare, a pogotovu ne NOVE MITOLOGIJE. Shvatio sam to pi{u}i pojedine delove studije NA VETRU, NA VISINI, NA ÎSTINI, posve}ene opusu UMETNOST MAHAGONIJA M. Luki}a. Ovaj pisac je najizrazitiji predstavnik NOVE MITOLOGIJE, koja je isto {to i wegova poezija, kako bi rekao [legel, "na jedan druga~iji na~in", "lep{i", "ve}i" - slobodniji, duhovniji. Ako se delu Miroslava Luki}a pri|e iz ravni NOVE MITOLOGIJE - a ko to od tuma~a i kriti~ara u Srbiji ~ini? - vide}e kako se oblikuju wegova najboqa ostvarewa : oblikuju se iz najunutarwije dubine duha kao sama od sebe. Da li je ovaj pisac nepopravqivi idealista ili bezgrani~ni realista? Na prvi i povr{ni pogled moè se u~initi da je ovaj autor i jedno i drugo. [legel je primetio : " Idealizam u bilo kojoj formi mora na ovaj ili onaj na~in da iza|e iz sebe, kako bi mogao da se vrati u sebe, te da ostane ono {to jeste. Stoga jedan nov i isto tako bezgrani~an realizam mora da se uzdigne i uzdi}i }e se iz wegovog krila, a idealizam, dakle, posta}e : ne samo po svome na~inu postojawa, nego ~ak na indirektan na~in - wen izvor..." Taj kwièvno - umetni~ki proces odvio se uveliko u Luki}evom opusu UMETNOST MAHAGONIJA, i otuda izvesna prividna neuhvatqivost, jaz, skoro nepremostiv za eventualne tuma~e wegovih dela u zemqi u kojoj ìvi i objavquje. Luki} je proèt formama idealizma, unutra{wih zakona i udvostru~enog ìvota " koji svoju tajnu snagu otkriva na najdivniji na~in kroz neograni~eno obiqe novog izumqivawa, kroz op{tu saop{tivost i kroz ìvu delotvornost..."

( Iz du`eg rukopisa pod naslovom "NOVA MITOLOGIJA". - Autor je ro|en 1939.) ______

9 ⎯ 10

Zbog pove}awa cene za slawe paketa sa {tampanim stvarima po{tom, pove}awa cene {tamparskih tro{kova, molim lica koja su pretpla}ena li~no kod mene, da po{aqu razliku za godi{wu pretplatu za osam brojeva ZAVETINA. Zainteresovani, koji to jo{ nisu stigli da u~ine, mogu da po{aqu novac nov~anom uputnicom 10 DM ( dinarska protivrednost) na adresu : ZAVETINE, Mi{qenovac, Ku}a Luki}a ( za Mihajla), 12 254 Rabrovo, najkasnije do beogradskog Sajma kwiga. Ukupno je pripremqeno tridesetak brojeva ZAVETINA i samo zbog nov~anih te{ko}a taj posao }e se razvu}i do 2003. godine.

Rusiju je ubila kwièvnost - re~e na jednom mestu Rozanov; po wegovom mi{qewu, kwièvnost posle Gogoqa pripremila je kraj Rusije. Lo{a kwièvnost. Nezanimqiva. Neuverqiva. Pretenciozna. Naki}ena. Malogra|anska kwièvnost, ona koja prezire seqa{tvo, wegov uàs , sramotu i patwu. U srpskoj kwièvnosti, posle Vuka St. Karaxi}a, malo je pisaca koji govore istinu. Ima puno razlika da se ne veruje srpskim beletristima ~itavog HH veka. Srpska nesre}a je proistekla iz poricawa ìve tradicije...Ovu temu treba razviti do kraja, produbiti...Umesto srpske kwièvnosti, danas postoje velike srpske kwièvne iluzije. Potemkinova sela. Da li ste posledwih godina i decenija pro~itali ne{to nad ~ime biste mogli da se zakunete da predstavqa ono {to je uistinu kwièvnost? ( ...Velika, nezaboravna sre}a, ali i velika nesre}a u li~nom ìvotu? ) Srbija prolazi kroz najgrozomornije dane u svojoj poznatoj istoriji. Me|u onima koji su je rasto~ili ima dosta onih sa kwièvnim poreklom...Me|utim, o tome ne}e niko ni da zucne, od pisaca do akademika; svi gledaju svoja posla; dodequju jedni drugima kwièvne nagrade; tap{u}i jedni druge po ramenima uz odvratne komplimente...A radi se zapravo o tome : Ko ovde zasluùje ma i jedan ~estiti kompliment? Izdava{tvo je, kao i mnogo {ta drugo, oti{lo do vraga; pa ipak, mnogi uspevaju da iskam~e od sponzora novce za objavqivawe svojih kwiga. Pogledajte savremenu srpsku kwièvnost posledwih godina, poeziju, prozu, esejistiku, tzv. kritiku - to je pozori{te apsurda. Unapred se zna kome }e biti dodeqena neka kwièvna nagrada. Mo`da i pre nego {to napi{e kwigu. Ponekad poèlim da napi{em USPOMENE NA TIRANIJU MEDIOKRITETA. Da kaèm {ta mislim o umetni~koj i nebeskoj naciji. Sasvim anonimnoj na nebu. I jo{ nepoznatijoj u belom svetu... Savremena kwièvnost je puna kwièvnika i fariseja. Mnogi su nalik na Jonu, dospeli ~ak u utrobu kitovu... Savremena srpska kwièvnost je, kao ~ovek, ispod ormana. Pritisnuta ormanom. Ono najboqe u woj ne bi stalo ni u jedan mawi orman. Me|utim, ono {to je u ormanima danas, prigwe~ilo je, bra}o! Prigwe~ilo je sve! Mo`da i nije vreme za kwièvnost, ve} za odmicawe, pomerawe ormana, za zapo~iwawe ~itave stvari iz po~etka? Pripremaju}i, pre nekoliko godina, obimni Alamanah za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, pozvao sam na saradwu barem stotinak saradnika, ali ve}ina je bila zakqu~ana u ormanima, mo`da su tamo leàli ugruvani smrvqeni, bolesni? Nisu se odazvali ~ak i oni koji su bili skloni izvesnom spiritualizmu...Kao da su o~ekivali da ih neko drugi otkqu~a iznutra i izvu~e iz te{kog i mra~nog ormana. Kako sam bio naivan! Nema pomo}i niti nade od onih zakqu~anih u ormanu sa devet brava ~iji su kqu~evi jo{ u wihovoj mladosti ba~eni u siwe more...Pruìla mi se prilika za prezir : neo~ekivano i ba{ tamo gde sam se najmawe nadao! ôvek mora - a pogotovu onaj koji je izabrao kwièvnu sudbinu - da svaku bravu i svaki drugi zaklop, i samog sebe, otvori sam od sebe!...Kako? Pa na{i stari su znali...

______

Mirjana USKOKOVI] - MITROVI] DA LI JE BI[OP @IVEO ILI UMRO UZALUD Te{ko da bi se ko mogao setiti kada je i od koga Bi{op dobio zaduèwe da vlada i odlu~uje o qudskim sudbina. Tek, to je bila ~iwenica sa kojom su svi, koji su u te stvari bili upu}eni, upoznati. Pretpostavqalo se, samim tim, da on nikada ni za ìvu koù svoga obraza ne bi ponu|enu mu mo} iskoristio neovla{}eno ( ne zna se od koga bi mogao traìti to ovla{}ewe do li od samog Tvorca). Ipak, jedno je, nekako vremenom, promaklo svima a to je neumitna ~iwenica da je svaki ìvi stvor, pa time i Bi{op, gre{an i nesavr{en mimo svoje voqe, ali po voqi nesavr{enosti svakog zanata pa i tvora~kog. Delo ne zavisi, kona~no, samo o snazi Tvorca, nego i od materijala od kojeg se stvara. Tvorac beja{e majstor nad majstorima, ali imao je ~udnu potrebu da isprobava vaqanost svoje ve{tine na tvarima nedovoqno plemenitog kvaliteta. Kao {to je qude obdario vrlinama i manama, On je i za sebe odredio neke osobine koje su neprikladne za javnost. Jedna od wih beja{e izrazita sklonost ka nekoj vrsti ki~a. I sam se ~esto pitao otkuda ta potreba da se tajno uìva u preterivawu i izopa~ewu onoga {to predstavqa ne sam ìvot, nego wegovo imitirawe. Smisao tog ~ina uvek ostaje izvan kreacije, nedoku~iv, kao {ala na koju bi se rado zaboravilo kao na ne{to neprikladno pri dnevnom svetlu, ali mu se rado vra}alo no}u, kao ne~emu izazovnom. Eto i g. Bi{op je bio slika i prilika te boànske hirovitostii èqe da se na~ini nekakva kreatura na podobije prikrivenih strasti, jednom re~i: senka svih nagona oblepqena glinom oblaporne mo}i. Jadni g. Bi{op. Moète li zamisliti kako se ose}ao kada se prvi put u ogledalu susreo sa onim {to }e ~itavog ìvota morati da nosi kao svoju obrazinu. Sve se jasno i surovo ocrtavalo da nije moglo biti nedoumice u pogledu Tvor~eve sarkasti~ne potrebe za igrom i eksperimentom. Svaki gest bio je osu|en na muke ovladavawa sopstvenom nesavr{eno{}u. To je iziskivalo mnogo uporne i dugotrajne ve`be, odricawa od svega {to on uistinu ose}a da jeste i {to èli da bude, zarad onoga {to je znao da mora biti jer se, po tvora~koj voqi, to od wega o~ekuje: Budi ono {to nisi da bi bio ôvek! Prezri svoju prirodu da bi dosegao med boànske tvari! I tako je g. Bi{op ìveo izvan i iznad sebe, sam svoja p~ela i med, a i drugima tako|e: savetnik u parnicama; konstruktor u gra|ewu mostova, navoza i kula; u~iteq u podu~avawu o lepoj umetnosti stare Jelade, o ve{tini baratawa re~ima. Znao je svakojake recepte za postove i mrsove, za zdrave i bolesne od gu{oboqe, srdoboqe, stoma~nih tegoba, astme, du{evnih nemira, strahova, besova i raznih ala podzemnog sveta, koje nasrnu na slabog i neza{ti}enog u prelomnim vremenima. Svima je bio pri ruci i pomagao, ali sebi nije mogao da izbori mir. Lutao je kroz tu|e muke i nevoqe ne bi li se oslobodio sopstvenih. Tumarao je po tu|im ìvotima u nadi da }e prona}i i sastaviti jednom sebe sa sobom, sa onim stvarnim koji jeste. A opet, negde duboko u du{i, pla{io se i zazirao o~ajni~ki od tog susreta. Kao da nije znao ho}e li mo}i da prepozna i prihvati sebe posle tolikih decenija izbijawa iz sopstvene prirode. I ba{ ono ~ega se bojao susrelo ga je u obrazini nesavr{enosti i greha. G. Bi{op je vremenom nau~io da savlada svaku svoju manu, kao da nije ~ovek od krvi i mesa, te su qudi po~eli u wemu da gledaju osobu koja je imuna na sve slabosti od kojih drugi rado i ~esto obolevaju. Govorilo se: svako moè biti i zavidan, i ohol, i osion, i bolestan od bolesti i mr`we, i lew, i nemaran jer sve {to je qudsko, na qudima se i ispoqi, ali Bi{op je nekako vi{e nego ~ovek, ne{to kao ideja o ~oveku, oslobo|ena telesnih i du{evnih okova. I sve se tako kotrqalo niz ìvot po zapovesti Onoga Ko Je Sve Zamislio i pokrenuo, ali niko nije hteo da se zamara razmi{qawem za{to je sve ba{ tako. Qudi se lako mire sa ~iwenicom da je ne{to takvo kakvo je ako od wih ne zahteva dodatni napor u prosu|ivawu ili, ne daj boè, odlu~ivawu o boànskim i qudskim stvarima. Tek tako kako je, da sve bude naopako i apsurdno do kraja kao u modernom teatru, g. Bi{op se razboli u zrelom dobu od nesavladive qubavne ~e`we za jednom mladom ènom ~iji mu` ga je odabrao za kuma. Uzalud je Tvorac slao prete}e poruke, radio o glavi nesre}nog kuma, opomiwao ga na du`nost da sluì na dobrobit svom stadu koje od wega i daqe o~ekuje pomo} i savete, sve uzalud. Matica ga je zahvatila i vu~e ga kuda i ne misli da ide, niti je ikada sebi mogao da predstavi da }e zaplivati. Odmarao se na kamewu, dokon i osun~an kao gu{ter, zapu{ten, pometen u glavi i udovima, u sva|i sa svime {to je ~inilo red i zdravu pamet. Qudi su zazirali od wega, ène su ga katkad saàqevale i odobravale iz ènskog milosr|a, a potom su svi stali da okre}u pogled od wega u strahu da ne budu nehoti~ni svedoci ne~ega stra{nijeg, {to su hteli po{to-poto da zaobi|u. Ali neizbe`no se ne da izbe}i. Ono svakoga sustigne usput, kada se ne nada. Tako se desi da g. Bi{op, u nedequ posle Liturgije, ostavi svoje odelo i cipele te onako, polugo i bos, iza|e pred kuma sa ku}nim noèm u rukama i nao~igled zbuwenw svetine raskroji ga uzdu`no, kako ovaj nije stigao ni da ga upita {ta smera. Tako okrvavqen sko~i u Dunav na mestu gde je voda uskovitlana i puna virova, da su mu neko vreme sagledali glavu kako izrawa i urawa bore}i se sa vodenim levkom, dok se kona~no nije izgubio iz vidokruga. Ostalo je za wim mnogo pri~a i naga|awa, jedan pun kov~eg uredno povezanih i ukori~enih spisa o raznim ve{tinama i znawima kojima be{e ovladao tokom ìvota. Sve to islednici i sudije zapakova{e i predado{e na starawe bibliotekaru, sa napomenom da se nesavr{eni i grehu skloni telesni ìvot wegov nikako ne sme nadaqe dovoditi u vezu sa wegovom savr{enom duhovnom prirodom koja se spasla i otkupila kroz delo koje }e ostati i posle wega da ìvi na dobrobit svih. Papiri su uredno katalogizovani i zape~a}eni po{to su otisnuti u vi{e primeraka, a g. Bi{op je nadaqe spomiwan samo kao znawe i ume}e, kao ve{tina i plemenitost ovladavawa ìvotom, {to }e re}i: stvarni g. Bi{op je bio zamewen imenicama i idejama. [ Bibliotekar je na margini zapisao ovo: Umetnost bi trebalo da predstavqa op{tu sliku mogu}eg ìvota. Budu}i da je Istina samo jedna, otvara se dilema da li ona (Istina) ostaje kao zapitanost izvan ìvota ili izvan umetni~kog smisla ].

( Autorka je ro|ena 1950. godine; objavila je solidnu kwigu kratkih proza "Bes sumwe"; ìvi i radi u Beogradu, kao profesor kwièvnosti i kriti~ar...Zasluùje znatniju pa`wu srpskih izdava~a)

An|elko PUDIN

ZAVET.I.NE

U umu ~ovekovom postoje, verujem, ogledala, mo`da skrivena i savr{ena, nenaprsla. Ona zbuwuju, u snu, obi~ne qude i neobi~ne kojima se jo{ nije ukazala va`nost i veli~ina nebesa i istine. Babe nose crne ma~ke i dete koje je za~eo \avo i usput pridikuju o istini kao suludi pop s predikaonice. Videle su svu bedu sudbine, krv, bezbrojna smaknu}a, toliko le{eva i navikle se na o~aj i na sva obe}awa monstruma, nalaze}i opravdawe za zlo~ine i za svakog xelata ponaosob. [ekspir je savremenik ~udovi{ta.

Udarac u potiqak; batina{i u crnom. Voda mrzne i du{e, usred leta.

Zamrzavawe istorije, naroda, fri`ider xinovski i nezgrapan.

Konstruisali su ga monstrumi uz pomo} pobuwenih an|ela.

* Xelate najboqe poznaju xelati. La`ovi mogu biti prijateqi. Iz pomr~ine iskrsavaju prilike ~udovi{ta. ]utawe nas `ive sahrawuje...

...

MRAK. Mrak. U mraku ne mogu pisati. Nikada beznadniji i depresivniji... U ponedeqak sam, sve, predosetio, nagonski, fizi~ki; bol u stomaku; iznad dijafragme. Gubitak apetita... Besparica. Beda. Proklete babe. Baksuzi. O~ajan svet. Licemerje. [trajk gradskih prevoznika. Jezive, ko{marne scene. Mogao bi se napisati roman o ... Olak{ala mi se visina na kosu, to jest lasta. Kaù da je to dobar znak, da }u dobiti pare. Od koga? Budio sam se no}u - jer se tokom spavawa sve staloìlo u meni. Po~eo sam da svatam svu slavu nali~ja. Sve uàse koji su do{li i koji }e tek uslediti. Nemam iluzije o ovom narodu, o intelektualcima, piscima, nemam vi{e iluzije ni o kome. Ose}am se kao ~ovek zato~en u praznom stanu, u kome ima vode ali ne i hrane. U pomr~ini. (...... ) ... Kako su gusto posejani bezdu{ni, licemeri, provokatori svih vrsta; dou{nici! Ko je jednom prevario, opet }e. Ko je od mladosti radio ono niz vetar, opet }e. Uobraène budale su saksijsko cve}e. Bole me grudi; zmija mi qubi listove, ki~mu; htela bi da mi se uvije oko vrata; qubi me po trepavicama. Poùrila si, zmijo! Sa~ekaj dok umrem. Dobi}e{ adresu koja ti je tako potrebna; zapisana je u praznim o~nim dupqama.

* Zmijac; ne zmija ûvarku}a; poskok ukr{ten s belou{kom; mutant interregnuma. Bazdi ko crv u siru. Pliva pli}akom, bezna~ajnom rekom. Lovi sitnu ribu. Glad mu je institkivna, beskrajna, nezaja`qiva. Voli sunce i sprudove i hrapavu koru vrba. Pritajio se; te{ko ga je prepoznati. Takav Zmijac crpe svoju snagu i otrov iz samoga sebe, iz podmuklosti, iz ambisa. Kako je neizmerqiva dubina wegove podmuklosti... Sudbina peca na udicu svakog kao ribu. On je bi}e obreda, ne muzike. On se bavi spoqwim a ne unutra{wim. Zakasnio je da ~ita Konfu~ija. ("Obredi reguli{u ose}awa naroda; muzika uspostavqa harmoniju me|u zvucima jedne zemqe; uprava odre|uje wihovo pona{awe i kazne spre~avaju zlo~ine. Kad su obredi, muzika, kazne i uprava sasvim u redu, onda su principi politi~kog poretka sasvim potpuni." ) Dovodio sam u ravnoteù unutarwa ose}awa, podmetnuv{i zamke, u koje se zapleo Zmijac... êdo monstruma i (palih) an|ela...

Ratomir - Zvi{ki PANTI]

ISTREBQIVA^ SNOVA

Snovi su samo ru`na izbo~ina na ~istom horizontu stvarnosti, nepotrebna zakonitost prirode, tvrdoglavo i uzaludno bekstvo slabih. Treba ih iskoreniti u najve}oj hitwi i bez odlagawa, u tajnosti, naro~ito obra}aju}i pa`wu na predgra|a, kasnije i na provincije.

Naoruàvaj se strpqewem, sinko, kao {tuka na dnu reke. Stvaraj od sebe ratnika i lovca {to lovi i proteruje snove za nov~ane nagrade. Okupqaj po gradovima sledbenike i obu~avaj ih u ~itawu tragova i mirisawu vetra. Snovi svake vrste vaskrsavaju ne biraju}i godine., ne proveravaju budu}a stani{ta, ne prave predrasude kod boje koè. Za najkra|e mogu}e vreme, kao ~udesni virusi mutanti u stawu su da zagade ~itave narode. Zato nau~i da ih prepoznaje{ na svakom koraku, u sva~ijem pogledu i za najkra}e mogu}e vreme. Uni{tavaj ih svim raspoloìvim sredstvima! Oblici su wihovi beskona~ni simboli i tajna pisma, zamu}ena ogledala u o~ima u o~ima dvadesetpetogodi{waka.

U ~asu wihovog uni{tavawa ne poveravaj se nikome, zadr`i potpuno tajnu za sebe. Ti si Istreb~iva~, ne izazivaj sudbinu. Ispod tanke kape svetlosti, oslowen o tvoja stopala, obrnuto dakle, hoda drugi Istrebqiva~, neprekidno stra~are}i nad tvojom bolesnom glavom i mogu}im snovima.

RE^I

Pred spavawe, kad te putovawe zamori, sakupi i izbroj sve izgovorene re~i u proteklom danu. Odvoj precizno neprijateqske. One ~ine posebnu kategoriju. Vrati kwigama {to duguje{. Iz pam}ewa izgoni ne`ne prevare qubavnica. sa ~ela otari maj~insko {aputawe. Ako {togod ostane - smatraj se sre}nim.

Re~i, prijatequ, imaju sudbinu pasa lutalica. Wihova je svaka du{a pod zvezdom, one su svakom domovina. Mogu da budu najteì okov, tamnica bez zidova, ma~ nevidqivi. Snagu groma lepotom nadmudruju. Istorije vaspostavqaju. Narode ~itave podi~u iz pepela. I nikada, nikada ne gube sjaj. Zato svake no}i, pred spavawe, izvr{i po{tenu podelu. âk samo jedna ~ista i sjajna re~ bi}e dovoqna, mora{ u to verovati, da spokojno zaspi{. âk samo jedna obi~na a prava re~ bi}e dovoqna ~e`wu za ~ivotom da ti produì. A ako nema takve re~i, kakva golema {teta! (... )

PSE]A SENKA

Pas stoji tu, na suncu, sam, sa svojom senkom. Nepomi~an je kao se}awe. pas stoji na svojoj senci dive}i joj se. Taj izmi{qeni pas sa svojom stvarnom senkom doziva me otvorenom utrobom. (....) Wemu tiho prilazi smrt i miluje ga. Zatim mu hitro oduzima senku. Pas ne mo`e vi{e da `ivi. Bez te (...) crne senke on je ni{ta. O{trim zubima on raskida sopstvenu utrobu. Odnekud dole}u gavranovi, ali to je sada druga pesma (....)

UPOTREBA PUTOVAWA

4 Ne zbori neupitan ne pitaj [to naslu}uje{ Bi}e vremena Kad spava{ spavaj me|u govedarima i Wihovim snovima Na svoje zaboravi.

10 Pazi na senke to Nali~je svetlosti Ru`i~asto sive koralno crvene modre Kao vrat divqe patke One tra`e svoje gospodare Tu|u ne gazi svojoj Ne dozvoqavaj preveliku slobodu (....)

^ITA^

Nikiti Staneskuu

Poznajem ~oveka koji ne ~ita kwige kao sav ostali svet. On ih, po mraku, uzima i ne`no kÄo ~a{u hladne vode, prislawa na ~elo. Dolaze qudi iz daleka da ga vide. ^ude se. Hu~u. Odmahuju rukama. Ja mu, me|utim, ne prilazim. Samo ga u sebi zapitkujem: Ko te je, reci, u~io da se kwige tako ~itaju?

Prolaze godine. Starimo, dok se na Istoku otvaraju nova rati{ta. I taman kad bi svako pomislio da je na moje pitawe zaboravio, on je, jedne no}i, iznenada obuhvata moju lobawu dugim prstima, podi~e je, pra{wavu, sa police pa setno veli, u poverewu: ...I ne ~itam te kwige nikada. To ja dozivam svetlost...

(Autor je ro|en 1948. godine u Zvi`du; grafi~ar i pesnik; nema jo{ objavqenu kwigu. @ivi i radi u Sopotu)

______

DOSIJE : kwi`evno nagra|ivawe i podsticawe

Otvaramo ovaj Dosije, nadaju}i se da }e u wemu izneti svoja mi{qewa, kriti~ka ili pristrasna, sudionici kwièvnog ìvota.. Samo slepci ne vide da kao ~lanovi ìrija - jedan uì krug qudi - favorizuje dela i pisce, koji nisu reprezenti onog najboqeg i najvitalnijeg u na{oj kwièvnosti. .. êsto je rad ìrija tajanstven, zavereni~ki; saop{tavaju se "odluke", i vrlo retko se daju obrazloèwa, koja ni na {ta ne li~e; pri tom se pre}utkuje kakva je stvarna konkurencija bila za neku kwièvnu nagradu. Veliki je broj kwièvnih nagrada koje imaju ideolo{ki predznak, {to je lo{e...

______Kwi`evne nagrade. I kwi`evne iluzije

Ni maweg naroda, ni vi{e kwièvnih nagrada. Brankova - za prvu kwigu pesama, NIN- ova za roman godine; Wego{eva; Du~i}eva; Zmajeva; \urina; Oktobarska nagarada grada Beograda; Disova ; Drani~eva; Bore Stankovi}a; Branka Miqkovi}a; Branka ]opi}a ; Me{e Selimovi}a; Andri}eva... I trista drugih.U ìvotu sam ih dobio nekoliko, i - ? Drugi pisci su dobili sve mogu}e kwièvne nagrade u ovoj zemqi; verovatno su ih "zasluìli".

* Sve nagrade u Srba su, vremenom, doìvele, kao i valuta ove zemqe - "inflaciju". Unapred se ovde zna ko }e dobiti Kari}evu, NIN- ovu, Du~i}evu, ili bilo koju drugu kwièvnu nagradu. Zato najboqe, najvrednije kwige iz svih oblasti ne dobijaju kwièvne nagrade. Najve}a nagrada za jednog pisca, pisca izvanredne kwige je - {irewe krugova pa`we i ~itawa, ~italaca. Ko ne shvati na vreme sve laì vezane za sve na{e krièvne nagrade, od najmawih do najve}ih, pristao je na najuàsnije kwièvne iluzije. Nema ni jednog ~lanova kwièvnog ìrija u ovoj zemqi kojem se ne bi moglo prigovoriti ovo ili ono. Nema velike li~nosti pouzdanog kwièvnog sudije, ima puno malih qudi, koji su se dokopali univerzitetskih katedarskih busija i svih drugih sinekura. Tako da je za jednog istinskog srpskog pisca najboqe da zaboravi sve mogu}e srpske kwièvne nagrade. Nagrade nikada ne daju najboqim piscima za wihova najboqa dela, ve} zbog ne~eg drugog, zbog nekih starih zasluga ili zbog ne~eg tre}eg, a ne prema pravilima koja su propisana javnim konkursima kwièvnih nagrada. Ovde nagra|ivawa ne~emu drugome sluè a ne podsticawu i podr{ci onih stvaralaca koji to i zasluùju. Prema tome, dobiti neku kwièvnu nagradu, ovde, ne zna~i ni{ta, do - srozavawe. Ovde u ìrijima sede furije koje ni sila bo`ja ne bi porazila. Ovde je u vodu i goru, u drvo i kamen, i du{e udarilo ne{to gore od ~ume; ~udo je sna{lo sve, pa i vrednovawe! Raznorazni dr i mr praktikuju la`na merila, mrska Gospodu, i prirodno je da se uzvikne: âsni krst ih porazio! Da, zaboravio sam : prisustvovao sam krajem 1999. godine u UKS sastanku ~lanova ìrija Vitalove nagrade sa novinarima, i ~uo sam svojim u{ima, kako veoma uvaèni profesor beogradskog Univerziteta, {ef katedre za srpski jezik i kwièvnost, Novica Petkovi}, obrazlaù}i za{to se odlu~io za neke od kandidata ~ije je kwige bio pro~itao tokom 1999. godine, predlaè i jednog od pesnika, ~ija je kwiga tek trebalo da iza|e (Aleka Vukadinovi}a)! Petkovi} je ~ovek i pisac i profesor kojega sam do toga trenutka visoko uvaàvao; me|utim, posle toga je sve moralo biti, i jeste, druga~ije.

* Sve je kod nas "na{e" ; da ne kaèm mnogo àlosno, mnogo zakukuqeno i zamumuqeno. Od po{te do lekarskih ordinacija, od gradskog saobra}aja do ...Boga! Sve se kod nas prekinulo kao ìca gitare.

O kakvoj ovde kwièvnoj istini, ili o kwièvnim hijerarhijama jo{ moè biti re~i?

Ovde treba zidati na svakih pedeset kilometara Novu Kulu Bolani Doj~inog. Belu i svakom na oku. Umesto kwièvne kritike, one prave, i kwièvnih ìrija, pravih, mi imamo - metafori~no re~eno - Crnog Arapina, na jednoj strani, i na drugoj na{u savremenu kwièvnost, koja polako umire u belom domu kao propast mu{karaca. Oni retki na{i najboqi pisci, nalik su na Bolanog Doj~ina... Druge sudbine oni ni nemaju, niti drugu sudbinu mogu odabrati...Mi imamo razne Nalbantine, koji su zanate izu~ili u Vrzinom kolu epohe Hokus - pokusa... Takvi niti umeju, niti mogu, niti ho}e, potkovati kowa bolanog Doj~ina za kwièvni megdan... Nijedan od svih tih kriti~ara u drugoj polovini HH veka nikad nije iskovao pravu britku sabqu... Na{i kwièvni kriti~ari su otu|eni, umi{qeni, mali, vrlo mali qudi, nimalo nalik na svoje pretke radine i seqa~ke, koji su znali na svoj jednostavni na~in da se pomole za ono posejano : [to si posejao da ti ne prepukne, da bog da i dana{wi dan! Pa su i sve kwièvne nagrade nalik na one koji ih dodequju. Sve su slatke kao {erbet i smrde kao tvor!

* Nagrada Knez Pavle Kara|or|evi} Osniva~: Wegovo Kraqevsko Viso~anstvo Knez Aleksandar (Pavla) Kara|or|evi}. Iznos : 10.000 franscuskih franaka. Kao i jednonedeqni boravak i sme{taj u Parizu. Nagra|uju se : Poetska, prozna, dramska i esjisti~ka dela koja svojim umetni~kim dometom podsti~u rodoqubqe. Dodela : 15. aprila svake godine. @iri : Prof. dr Jovan Deli}, Miodrag Jankovi}, prof. dr Aleksandar Jovanovi} (predsednik), mr Bojan Jovi}, Sr|an Stani{i}. Adresa : Nagrada Knez Pavle Kara|or|evi}, 11001 Beograd, Po{tanski fah 99. "Budu}i uveren da nam sada, vi{e nego ikada, vaqa razvijati i negovati qubav prema Otaxbini, na{oj Srbiji, i èle}i da se i na ovaj na~in obnovi i o~uva uspomena na moga dragog oca W. K. V. Kneza Pavla Kara|or|evi}a, re{io sam da ustanovim godi{wu nagradu za kwièvno delo koja }e nositi wegovo ime i koja }e se dodeqivati na dan kada se on rodio - 15. aprila. Nagrada je u iznosu od 10.000 francuskih franaka i uz wu ide jednonedeqni boravak i sme{taj u Parizu. Dolaze u obzir da budu nagra|ena poetska i prozna ostvarewa, drama i esej, kojima je tema Srbija i koja svojim umetni~kim dometom ja~aju rodoqubqe. @iri za dodelu nagrade razmatra}e dela objavqena tokom prethodne godine. @eqa mi je da u takmi~ewu za nagradu u~estvuju pisci iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i celokupnog srpskog rasejawa. @iri }e raditi u slede}em sastavu (....) Detaqne propozicije ìri }e saop{titi na konferenciji za {tampu u novembru mesecu.

Knez Aleksandar (Pavla) Kara|or|evi} Pariz, 1. septembar 1999."

* Dva ~lana ovoga ìrija, od kojih je jedan, na konferenciji za {tampu, priznao u {ali da je nosio "crveni {al", sigurno su odnekud zalutali. Otkud oni u ìriju jedne tipi~no monarhisti~ke kwièvne nagrade?

* "NAGRADA KNEZ PAVLE KARA\OR\EVI] Beograd 11001 Po{tanski fah 99

P r e d l o g

DESET LUKI]EVIH KWIGA U 1998. GODINI. [est u 1999.

U srpskoj kwièvnosti se re|e de{avalo, i u 19. i 20. veku (koliko nam je poznato), da jedan na{ pisac, objavi samo u toku jedne kalendarske godine, deset kwiga, ~iji obim prema{a sto {tamparskih tabaka. Naravno, ovde ne mislimo o sabranim ili izabranim delima jednog pisca, koja obi~no dolaze pred kraj ìvota i objavquju se, ako se uop{te objave. Miroslav Luki} (1950), ro|en je u selu Mi{qenovac, na obalama Peka, nekada{wi srez Zvi{ki, okruga poàreva~kog (severoisto~na Srbija), kao prvo mu{ko dete u porodici. Ve} kao maturant ku~evske gimnazije objavio je zbirku stihova. Diplomirao je na beogradskom Filolo{kom fakultetu na Grupi za jugoslovensku i op{tu kwièvnost. @ivi i radi u Beogradu, kao profesor kwièvnosti i pisac. Prve tekstove objavio je kao u~enik osnovne {kole, u onda{wim de~ijim listovima. Prvu kwigu objavio je 1969. godine, a 1999. godine, napunilo se trideset godina kwièvnoga rada ovog pesnika, romanopisca, esejiste i antologi~ara.

Tim povodom, beogradske "ZAVETINE", objavquju dve Luki}eve kwige : "VRATA ZVI@DA" (obimna kwiga pesama) i "RELIGIJA POEZIJE", kwiga eseja o zna~ajnim srpskim pesnicima ( Miodragu Pavlovi}u, Srbi Miti}u, Ivanu V. Lali}u, Adamu Pusloji}u i Aleksandru Luki}u). Po~etkom ove 1999. godine u kwiàrskim izlozima su se pojavile i dve Luki}eve obimne i nezaobilazne antologije srpske poezije 1938 - 1998 : NESEBIÂN MUZEJ (504 str. ) i ANTOLOGIJA FENIKS (206 str.) o tragizmu qudskog postojawa i utopija i sferi mistike. Te antologije su bile dovr{ene 1995. godine, ali su se pojavile tek ove godine, jer zbog obima bilo je te{ko na}i izdava~a. Luki} je potro{io godine i godine na sastavqawe ovih antologija, jer je wihova izrada podrazumevala strpqivo i pomno istraìvawe opusa 315 autora, kwièvnih ~asopisa i razvoja srpske poezije u HH veku. U tom smislu, ove antologije predstavqaju nestandardna dela i na najboqi mogu}i na~in reprezentuju srpsku poeziju, kako za doma}eg tako i za inostranog ~itaoca. Godine 1999. trebalo je da iza|e i novi roman Miroslava Luki}a KU]A SVETIH RATOVA... Luki} je od onih pisaca koji stvaraju daleko od medijske halabuke, skoro u potaji. U drugoj polovini 1999. godine izi{ao je novi roman M. Luki}a MESEÊVA SVADBA, koji je pobrao laskave prikaze, kao i nova Luki}eva pesni~ka kwiga nevelikog obima RUSAQ.

* Tokom 2000. godine treba da se pojavi i obimnija studija ( oko 300 str.) Savatija Ig. Mitrovi}a - Aleksandra Luki}a - Batri}a Cerovi}a :

NA VETRU, NA ^ISTINI, NA VISINI. Mit i metafora. Uvod u Opus N°1 (Umetnost mahagonija) Miroslava Luki}a.

* Visoko cene}i pokojnog kneza Pavla Kara|or|evi}a, tj. wegove nesumwive zasluge za nacionalnu kulturu Srba, predla`em Vam da uzmete u obzir za istoimenu nagradu, sva Dela Miroslava Luki}a obelodawena tokom 1999. godine, koja, po mom, i ne samo mom mo{qewu, reprezentuju ono najvi{e u kwi`evnom stvarala{tvu Srba danas :

1. NESEBI^AN MUZEJ, antologija, Zavetine, Beograd, 1999. 2. Antologija FENIKS, izvedena antologija, Zavetine, Beograd 1999. 3. RELIGIJA POEZIJE, eseji, Zavetine, Beograd, 1999. 4. VRATA ZVI@DA, poezija, Zavetine, Beograd, 1999. 5. RUSAQ. Uvertira za Desetu simfoniju, pesme, Edition Sectio Caesarea, Paris, 1999. 6. Mese~eva svadba, roman, Zavetine, 1999.

I po obimu, i po kvalitetu, sve ove kwige, koje Vam {aqem, osim Antologije FENIKS, zna~e najvi{i domet srpske kwièvnosti, kako u oblasti eseja, antologi~arskih napora i umetnosti romana, jer je re~ o jednoj izuzetnoj, pre svega zreloj i samosvojnoj li~nosti, stvaraocu koji je imao poèqan stvarala~ki razvoj, o kome je uostalom i napisao i najboqi esej u okvirima srpske kwièvnosti. Ako su zaista iskrene namere i osniva~a spomenute nagrade, kao i ~lanova ìrija, u {ta }u se uveriti tek kada nagrada bude dodeqena; ako se zaista èle nagraditi najuspe{nija poetska i prozna ostvarewa, i esej, kojima je tema Srbija, ili ono {to je u vezi sa Srbijom, sa ja~awem rodoqubqa, pogledajte Luki}evu poemu "Fatalni ortodoksni Uskrs 1999" iz kwige "Vrata Zvi`da", str. 23 - 31, ili wen pandan u Luki}evom romanu "Mese~eva svadba" - to je ne{to najboqe {to se moè pro~itati o tragi~nim doga|ajima koji su za nama, ali to je ne{to {to }e se ~itati i mnogo kasnije, kad svi ti doga|aji budu zaboravqeni... Kao revnosni i pasionirani ~italac, kao onaj koji ne pi{e i ne objavquje, znam da Vam predlaèm najsolidnijeg mogu}eg kandidata, "apsolutnog pisca". Da li }e te ga izabrati ili ne, mawe je va`no. Ako mislite da oja~ate autoritet kwièvne nagrade koju dodequjete ve} od po~etka, dobro razmislite kome je dodequjete. [aqem Vam i objavqene kritike - fotokopije - o predloènim kwigama M. Luki}a. Jer uvek je dobro da se ~uje i mi{qewe drugih, kompetentnih...

@elim Vam uspeh u radu, to jest da se ne obrukate, kao mnogi drugi kwi`. `iriji u na{oj zemqi, jer Vas na to obavezuje ime nagrade.

U Beogradu, 2. marta 2000. Ratka SOKOLOVI], Principova 63, tel. : 684 - 702 "

* Ovaj broj ~asopisa bio je u pripremi za {tampu, kada je dodeqena spomenuta nagrada Knez Pavle Kara|or|evi}. Dodelili su je pesniku, ~ijoj su kwizi pre toga dodelili sve va`nije kwièvne nagrade u ovoj zemqi. Pesnik Te{i} zbog toga nije kriv : nije nagrade dodeqivao sam sebi. Me|utim, nije ni sasvim "nevin". Uvrstio sam ga u antologiju "Nesebi~an muzej", ne i u "Antologiju FENIKS". Nije mi ào {to }u mu pokvariti "ge{eft", wemu i svima onima koji su mu isposlovali i tu kwièvnu nagradu. Dobro je da sam, slu~ajno, prisustvovao konferenciji za {tampu i ~uo ~lanove ìrija, tj. wihovo uverewe da }e dodela kwièvne nagrade Knez Pavle Kara|or|evi} biti mo`da neka vrsta praskozorja novog na~ina nagra|ivawa i vrednovawa novih vrednih kwièvnih dela. Bilo je red da tako bude. Nije ovo kwièvna "sa~eku{a"; umesto dana{wih kriminalaca, wihovog re~nika i slenga, kao i argoa literarnih diverzanata od kojih vrvi podzemqe srpske kwièvnosti vi{e od pedeset godina, bliì mi je svet bolanog Doj~ina... DO BOGA I DO DU[E! ZA BO@JI ATAR! IMENA MI BO@JEG!

* Ni prema kom ni prema ~emu, do Boga, nemam predrasuda. Zato je i mogu}e da napi{em ne{to bez dlake na jeziku, jer druga~ije ne umem. Kod nas su obrazloèwa prilikom dodela neke od kwièvnih nagrada - nemu{ta, apsurdna, sme{na, trivijalna, nakaradna i naopaka. Politika je u subotu, 6. maja 2000. godine, tzv. kulturni dodatak, str. 25, objavila na tri stupca panegirik Draganu Jovanovi}u Danilovu, povodom dodeqivawa nagrade "Branko ]opi}", pod naslovom "Eros estetskog", iz pera Antonija Isakovi}a, pisca, akademika, narodnog poslanika SPS, dugogdi{weg direktora najve}eg dràvnog izd. preduze}a "Prosveta", ~oveka ogrezlog u blizinama vlasti i wene mo}i, koji po~iwe ovako : "U ba{ti sqezove boje, ta~nije - u vrtu savremene srpske poezije, cvet Dragana Jovanovi}a Danilova zauzima posebno i specifi~no mesto. Izrastao u posledwoj deceniji, ~ini se kao da ba{ sada, na prelazu milenijuma, na pragu novih, nevidqivih nebeskih znakova, on uìva posebnu naklonost zvezda..." Kamo lepe sre}e da je tako! Najja~e mesto u ovom degutantnom panegiriku je: " Ovaj momak ume da zgrabi. Da zgrabi!" Ne; nije ovo preuzeto iz nekog pornografskog ~asopisa, iz neke vulgarne erotske pri~e. To je kwièvna terminologija bastiona oficijelne kritike i literature. Isakovi} svoj panegirik zakqu~uje re~enicom: " U pomenutoj, ve~no cvetaju}oj i rascvetanoj, ba{ti sqezove boje, ona zaista zauzima prepoznatqivo mesto"... Panegirik je izre~en u sve~arskom duhu protopopa beogradske kwièvne parohije... Danilov, pak, istog dana, u subotu, dakle, 6. maja 2000. godine, daje intervju "Blicu" (str. 11), u kome veli : " Narodwaci i filofrula{i uvek nadja~aju modernost, makar i na silu. Danas ne postojimo na svetskom bazaru lirike i nemamo mogu}nost da se poredimo sa pesnicima drugih naroda". Danilov, daqe, veli: " I nema ni~eg tu`nijeg od enklave kriti~ara koji, ne po{tuju}i kodeks cehovske kwièvne ~asti i slede}i svoju dogmatsku kriti~arsku teologiju, takvo pisawe favorizuju i sanktifikuju". Danilov se, kako kaè, gadi "svakog udruìvawa, plemenskih i klanovskih saveza. Pisac treba da ostane sam i svoj". .. Danilov jo{ kaè : " Nadovezuju}i se na Nastasijevi}evu i Rastkovu zlatnu nit, Popa je napisao veliku, inovativnu poeziju. Miodrag Pavlovi} i Ivan Lali} tako|e. No, mnoìna pesnika uglavnom ostane u domenu lokalnog, prave}i neinventivne kompromise sa medijevalnom srpskom poezijom i wenim oblicima. Dakle, sa jedne strane imamo kwièvne folklora{e i kwièvstva. A u sredini izme|u te dve opcije odve} je malo jakih kwièvnih li~nosti i te{kokalibarske kwièvnosti..." Ne èlimo da {tetimo ovom pesniku u razvoju, nesumwivoga talenta, me|utim, wegov re~nik mnogo podse}a na folklor srpskog modernizma. Drugo, u wegovoj svesti je prisutna cementirana kwièvna hijerarhija, kada je re~ o srpskoj poeziji; nema tragova istinskog i dubqeg preispitivawa stvarnog razvoja srpske poezije u HH veku. Danilov nema razloga da bude kivan - u pore|ewu sa svojim vr{wacima i pesnicima koju godinu starijim - na pakao srpskih izdava~a, na bastione oficijelne literature i kritike, kroz koje poku{ava da se probije. Na svaki mogu}i na~in. Sam pesnik uprkos svojoj plodtvornosti nije jaka li~nost, ve} tipi~ni ~ovek svoga vremena, snala`qiv, umiqato, artificijelno jawe. Mo`da se on ~uva plemenskih klanova, ali zar je uspeo, zar je mogao da se o~uva od svih klanova? Koga obavezuje wegovo mi{qewe o savremenoj srpskoj poeziji i koliko je ono objektivno? Zar je u toj poeziji najvi{i autoritet Popa, pesnik koji je srastao sa mra~nim lavirintima minule epohe, i koji je, u su{tini, ostavio nedovr{enim svoje delo? (...)

* Danilovu predstoji stvarala~ki razvoj, i on moè biti ometen , razmaze li ga kwièvne nagrade i povoqan sticaj izdava~kih i drugih okolnosti. U svom dosada{werm stvarala~kom razvoju, on je formalno krenuo i uputio se prema onom za ~im ~ezne kao za idealom pesni~kim, za obrednim smislom poezije, liturgijskim, me|utim, to su{tinski , ~ini mi se, nije u pravoj meri dosegao. Shvatio sam to pre nekoliko godina ( 1995), ~itaju}i wegovu kwigu "Evropa pod snegom"; pisao sam o tome blagonaklono, poredio sam Danilovqevu kwigu i Aleksandra Luki}a (koju godinu starijeg) "Evropu". Razlika izme|u tih kwiga postoji, pre svega u prevrelosti, snazi izraza. Danilov ne prezire materiju i ne pi{e samo o du{i i duhu. Mnogo je uverqiviji kad se bavi telom, nego duhom, kad se "bavi" duhom, u baroknim zaletima i senzacijama, ima neprevrelih ~itawa prethodnika ~iji je metafizi~ki izazov izvoran; kod Danilova ima dosta praznih hodova... Me|utim, ovaj pesnik je nawu{io - bit oficijelne literature i kritike. On ume da taktizira i da se prilago|ava; to je jedini uslov opstanka i prisutnosti u srpskoj kwièvnoj parohiji ...

* Nikada u srpskoj kwièvnosti nije bila potrebnija kritika, koja bi nadrasla kwièvnu parohiju kao brestovi koprive. Takva kritika bi nu`no sve ìve sudionike kwièvnoga ìvota oslobodila mnogih kwièvnih iluzija i rasterala bi oblake dimnih zavesa. Govorim o velikoj i bitnoj kritici, onoj koja je iz utrobe umetnosti ponikla. Takvu kwièvnu kritiku mi nemamo ve} decenijama! U wenom nedostatku postoji surogati. Koliko srpskih pesnika i kwièvnika, ovog vremena, i minulih decenija, tim surogatima duguje svoju jadnu slavu! Zar ima i jednog srpskog pisca posledwih decenija kojemu treba zavideti na takvoj slavi? Srpska kwièvnost druge polovine HH veka jer apsolutno precewena od surogata. Niti ima dovoqno umetnosti koja je plemenita, niti kritike koja je sveta. Mnogo vi{e ima kwièvnih sudeonika dostojnih prezira i zaborava. Kritika je neophodna u jednoj kwièvnosti; ne treba je relativizovati. Bodler je verovao da je "najboqa kritika ona koja je zabavna i poeti~na; a ne ona hladna, nalik na algebru, koja, pod izgovorom da sve obja{wava, ne sadrì u sebi ni qubav ni mr`wu, i svojevoqno se odri~e svake vrste temperamenta; ali kako je lepa slika izraz prirode koja se ogleda preko umetnika - ona koja }e predstavqati tu sliku bi}e odblesak inteligentnog i osetqivog duha. Tako|e }e najboqi prikaz jedne slike mo}i da bude sonet ili elegija". Algebarsko - univerzitetska kwièvna kritika, ili ona koja se name}e iz regiona oficijelne literature i oficijelne kwièvne mo}i, potrebna je kao hleb nasu{ni slabim duhovima i li~nostima. Ovde nema kwièvne kritike kojoj je ideal da bude pravedna! Takva bi imala razlog za postojawe i pravo na pristrasnost, strastvenost. Naravno, ona bi morala da bude dru{tveno opredeqena, iskqu~iva... Kritika kritike ovde ne postoji. Postoje surogati kwièvne kritike, postoje nekakva gledi{ta, ali ona nisu mnogo {iroka ni mnogo pravedna, i po svojoj su{tini ukazuju na krupno neznawe pojedina~nih sudbina. U kwièvnoj kritici , ili onim {to se ovde tako zove, ne vladaju istinska merila, ve} la`na, mrska Gospodu. Postojalo je mnogo vi{e nametawa, nego morala. Kwièvna javnost je onakva kakav je i narod. Kwièvna javnost je ve} godinama zona sumraka. Pristala je ili naterana na obmane i pritisak najuticajnijih medija, najtira`nijih dnevnih listova. Oni koji su najprisutniji u kwièvnoj javnosti, na ovaj ili onaj na~in, predstavqaju kwièvne arlekine. Kwièvna zbivawa kod nas su mutna. Poezija, koja bi trebalo da predstavqa i objavquje neprekidnu sveìnu sveta, povukla se kao more u vreme oseke. Ulazak na velika vrata male kwièvnosti, ovde se duguje, ne kwièvnim i umnim darovima. Nego nekim drugim okolnostima. Uvek se ovde ulazi u skrivene nagodbe, koje vreme sporo otkriva... Moète ovde pisati iz dana u dan sto godina, napisati tomove, i me|u wima nekoliko vanrednih kwiga; savremenici, naro~ito oni najprisutniji u javnosti to ne}e primetiti, i ako primete, ne}e vam oprostiti. Kad neki ~lanovi ìrija i kriti~ari govore da }e se u svom radu rukovodit save{}u, to je izgovor - odvratno trla baba lan da joj pro|e dan. Srpska kwièvnost, govorim o onoj {to je nastajala tokom ~itavog HH veka, vrvi od neistina, literarnih krijum~arewa i krijum~ara. Vrlo malo u srpskoj kwièvnosti ima kritike koja je dijalog sa stvaraocem i delom koje se istraùje. Miodrag Pavlovi} je u jednom intervjuu izrekao jednu poluistinu o na{im kriti~arima: "(...) Zatim, videli smo, naro~ito u posleratnom periodu, u prvih recimo petnaest godina, da se kriti~ar javqao u velikoj meri kao funkcioner, kao funkcioner dru{tva. Izgleda da to kriti~arima, kao li~nostima, nije posebno smetalo"... Ovaj pesnik zna punu istinu, ali se ni u svojim poznim godinama, nije usudio da je iznese celovitu. Ovde prolaze delimi~ne istine. Nije zgodno zamerati se. Pisati kritiku poezije, predstavqa ne{to najteè, najkomplikovanije. Pavlovi}, koji je za to imao kompetencija, tako je malo napisao o drugim ìvim pesnicima, savremenicima. Dugo godina sam bio u zabludi da je ovaj pesnik i esejist uspeo da se "otme" zamkama i nagodbama epohe; iako sam kao mladi pesnik, iskusio ne{to sasvim drugo, kada je re~ o wemu kao o uredniku. Nikad ga nisam ~uo da je izrekao ma i jednu re~ pokajawa. Popa, Rai~kovi}, Pavlovi} su do{li iz bastiona i regiona oficijelne literature i kritike. Nisam qubiteq istraìvawa biografija i kwièvnih karijera, ali one kriju odgovore na pitawa kwièvne sudbine spomenute pesni~ke trojke. I kao urednika, i kao pesnika... Istinu ovde ne vole, jer je gorka. Celovitu istinu; delimi~na je ponekada bila jako u modi. Kao ~ovek koji trideset i vi{e godine gleda predstave na{eg kwièvnog cirkusa, vi{e imam po{tovawa za jedan pravi i stvarni seqa~ki va{ar. Srpska kwièvnost je ve} predugo va{arsko preduze}e : kritike, izdava~kih preduze}a, autora, sponzora, nagra|ivawa, ignorisawa, politike...klanova... Kwièvni cirkusanti, kwièvni òngleri, arlekini, kameleoni, ne mogu doneti dobra, ni u~initi da neki pojedinac isko~i iz toga va{arskog pozori{ta, u svet. Sve koje znam, napravili su kompromise koji bi mene otrovali. (Da li zato ja i u pedesetoj godini imam probleme sa objavqivawem rukopisa?) Od prave i istinske kwièvnosti i kritike ovde su ostale samo kulise, privid, maske, kao u pozori{tu senki. I to }e potrajati dok ne izumru svi `reci srpskog kwièvnog ìvota, koji je mrtvilo...

* Kwièvne nagrade se dodequju ovde u Boksovima pakla, na osnovu ko zna kakvih, naj~e{}e nekwièvnih merila i evidencija, pa zato takve nagrade i nemaju zna~aj koji bi ina~e imale. Zaboravqaju se brzo, kao i nagra|ena dela. Eventualni ~itaoci nisu toliko naivni i priglupi, koliko veruju izvesni ìriji, ako uop{te o tome ikada i do kraja misle. Nemoral i licemerje ne mogu odabrati Istinu i Lepotu; oni opstaju proizvode}i La` i Neistine. Time se hrane, skoro savr{enom perfidno{}u, krivotvorewem i nametawem sasvim li~nih i proizvoqnih "vrednosti" (surogata)... "Najzna~janije" kwièvne nagrade ovde dodequje tabor oficijelne kritike... Omatoreli literarni diverzanti, podrepa{i ciklona slabih pisaca, koje brzo prepoznamo po teskobi koju osetimo ~itaju}i ih... Nagrade se ovde naj~e{}e dodequju isluènim "kwièvnim ragama", mravima i korwa~ama, fosilima. [ti}enicima Proseka...[ti}enicima Odre|ene Fele. [ti}enicima "skrojene budu}nosti". Brigu o socijalnoj milostiwi, preuzeli su vrli kwièvni ìriji; dakle, oni se bave i ne~im humanim! Sve ~lanove svih postoje}ih ìrija treba poslati u penziju, sasvim zasluènu!...

FOND ZAKOPANOG BLAGA

KWI@EVNI KALENDAR (2000)

Kraj aprila 2000. godine.

Ima jedna Bodlerova misao; pro~itao sam je davno, ali mi je tek sino} wen smisao postao jasan :

"Sklonost ka stvarala~koj usredsre|enosti bi, u zrela ~oveka, trebalo da potisne sklonost ka samorasipawu".

Sreda, 26. april 2000. godine, oko 10 : 30 ~. Prethodne no}i je podmetnut eksploziv u stambenoj zgradi na Ceraku. No}as je izre{etan direktor JAT - a. Ju~e sam pro~itao u "Politici" obrazloèwa ~lanova ìrija, prilikom dodele kw. nagrade "Branko ]opi}" N. Tadi}u, M. Panti}u, Danilovu - Svetozara Koqevi} i Antonija Isakovi}a. Sa~uvaj me , Boè, takvih pohvala. G - din Sv. Koqevi} - "miro|ija u svakoj ~orbi". Vrhunski i neizbe`ni specijalista za dodelu kwi`. nagrada: "Vital", "Branko ]opi}", NIN, etc. Srpskom kwièvno{}u i kulturom vlada duhovni gangsteraj i kwièvna la`. ..

Kwièvni gangsteraj! Postoji bastion oficijelne kwièvne kritike i literature, sa svojim kumovima i ~udovi{tima. Srpska kwièvna kritika - ne, to je ne{to {to ne postoji. Postoji ne{to drugo _ stvarawe Potemkinovih sela. Time se punom parom bavi kwièvno preduze}e iluzija, zvano kwièvna kritika. Postoji nekoliko iluzionista, mahom na Univerzitetu ili u blizinama SAN, koji àre i pale. Srpska kwièvna kritika ne postoji : postoji srawe u boji. Nema nela`nih merila. Nema Boga. Nema ni~eg. Niko vi{e nije autoritet. Kriti~ari nisu ni{ta boqi od naroda iz kojega su iznikli ; kad bismo im pore|ali imena, u~inili bismo im po~ast koju nisu zasluìli. Vladaju regionima kwièvnih laì i zonom sumraka. Imaju ispred imena i prezimena Dr ili Mr, Akademik, i {to se neko od wih vi{e izdvojio, to je ve}i gangster. Svi su sli~ni kao lutke : svi su napravqeni u FABRICI LUTAKA. Svi su proveli pripravni~ki sta` u toj ~uvenoj fabrici : od Svetozara Koqevi}a, Jovana Deli}a do Novice Petkovi}a, od Aleksandra Ili}a, Radivoja Miki}a do Mihajla Panti}a, od Marka Nedi}a, Gojka Te{i}a, Aleksandra Jovanovi}a do Iksa i Ipsilona. Gde oni odlu~uju, tu trava ne ni~e. .. Za{to bih se bavio izdancima, koje je ve} otpisala epoha?

Kwièvnu la` treba raskrinkavati uvek i svuda. Srpska kwièvnost je precewena. Crwanski, Andri}, Peki}, Ki{...@. Pavlovi}. Milorad Pavi}, Miodrag Pavlovi}... Svi su idealizovani; preceweni. înili su ustupke, koje ja nisam i ne}u. Kwige su im objavqivane o tu|em ruvu i kruvu. Zato {to su geniji? Ma, molim vas, ko je od wih genij? Zar ono {to se smatra wihovim najboqim ostvarewima nije prostituisawe? Ko je od wih gromada? Bard? Mali narodi - kakav je i srpski - imaju svoje neiìvqene strasti, pristrasnosti, komplekse i surovu logiku parohije...

Za{to se ne oglasiti protiv logike kwièvne parohije i kreatura koje tamo neprestano kade , na {tetu srpske kwièvnosti? Iz tog pravca ne dolazi dobro. Dolazi bezna|e i besmisao. Ve} mesecima sam zahva}en ne~im uàsnim, {to dolazi spoqa i {to podsti~e moj o~aj, patwu i sklonost ka samorasipawu. Vreme proti~e polako i neumitno. Sve je vi{e Potemkinovih sela i kwièvnih laì... @ivimo lo{e, skoro kao prosjaci. Mnogi to nisu zasluìli. ...Za mene vi{e nema nikakav zna~aj nijedna kwièvna nagrada - bilo to NIN- ova nagrada ili Nagrada Knez Pavle Kara|or|evi}, Borina ili Du~i}eva - sve je to : provalija bez dna, ni{ta! Bog je udesio da u posledwih dvadesetak i vi{e godina svakog od tih ~lanova ìrija vidim u nekoj nedostojnoj qudskoj situaciji. Sve je zloupotrebqeno i srozano kao po nekom satanskom naumu , a sve na {tetu onoga {to bi trebalo da bude svetiwa - barem za one naj~asnije : srpska kwièvnost - ono najboqe u woj... Kwièvno - gangsterski regioni i bastioni oficijelne srpske kwièvne kritike i literature vrve od kreatura i rugoba koje ~ovek ne moè ne prezirati i ne gaditi se!...

Vrvi od vampirolikih prilika i spodoba, neopisivih sablasti i aveti; wima se pozabavilo vreme, jer jedino ono ima dovoqno snage da tu mafija{ku druìnu istinski protrese i ispra{i, precrta. Ne~asno je primiti bilo koju kwièvnu nagradu i ja verujem da i mnogi drugi pisci dele ovo moje mi{qewe. Nemoralno je prièqkivati ma koju kwièvnu nagradu : jer je dodequju mrtvi i vampiroliki, kwièvne krvopije. Jedino {to u srpskoj kwièvnosti donekle vredi, to je po neki mrtvi pesnik...Ovde jo{ nije svanulo; ovde je uveliko gluvo doba; ponekad se oglase tre}i petlovi. Ovde su mnogi izdali prvo sami sebe. Kwièvni svedoci su onemeli. Poneki su oboleli od zamuckivawa; mnogi su ogrezli u kompromisima najgorih mogu}ih vrsta. Kwièvnici i pesnici koje obasipaju kwièvnim nagradama posledwih godina i drugim malim znacima pa`we - izdava~a ili potpuno kontrolisane {tampe - su : {upqi orasi! Boè, koliko ima {upqih oraha : da se sa wima poigra pet hiqada mi{eva i vampira na tavanima. Kraj drugog milenijuma je izmislio benglaske vatre, bacawe pra{ine u o~i, dimne zavese i ostale ma|ioni~arske trikove za gu{ewe onih najboqih i najvitalnijih kwièvnih tokova i podsticawe svih perfidnosti, pa i najrazornije sklonosti ka samorasipawu...Amin!

Trebalo bi da prestanem da pu{im. I da po~nem da pravim izvode iz mnogobrojnih katalogizovanih bele`nica. Jer dok su moji vr{waci, ili oni stariji nekoliko godina, ili mla|i isto toliko, ùrili da objavquju svoje rukopise, da se do~epaju kwièvnih nagrada, priznawa i privilegija i svega {to uz wih ide, ja sam neprestano beleìo, izgra|uju}i vlastitu stvarala~ku usredsre|enost do usijawa. Ne znam druk~iji, ni boqi na~in kako da savladam ove gvozdene zup~anike besmisla, koji dolaze spoqa i mrve me iznutra po~ev od kraja 1998. godine, pa do ovih dana pred Uskrs 2000. - te godine...

Spaqivati - sveske, redom, onda kada im isisam , kao ose, slatku sr`. Vra}ati ih plamenom plamenu iz kojega su zaplamsale. Vatra pro~i{}ava. Malopre slu{ao razgovor dobrovoqnih robova; èna; slu`benica. Govorile su o nostalgiji od koje mi se ledi krv u ìlama... Video sam jednog ~oveka, mladog, koji se sna{ao u stihiji koja vlada i porobqava; verglao je, kao pokvarena plo~a, isti provociraju}i refren. Rob je ~vrste valute i odli~nih auta. One sa kojima radimo, nismo mi izabrali, nego neki drugi qudi. Ni kom{ije nismo mi izabrali. Mnogo toga je u ~ovekovom ìvotu predodre|eno. Tzv. kultura, kao debeli sloj pudera, prekriva surovu koù i sebi~nost. [ta ~ovek moè da izabere? @enu, profesiju, na~in i{~ezavawa? Da li uop{te ima pravog izbora? Nije li stra{no suèn opseg izbora? Ko nas je pitao da li èlimo da se rodimo? I kada? Drugi su tobo` preuzeli odgovornost za na{ dolazak na ovaj svet. Rano upoznajemo da smo sami na svetu i da nam niko ne moè pomo}i. Svet u kojem sam nau~io da hodam, da govorim, iako surov, imao je svojih draì. Nepravdu sam prepoznao vrlo rano, jo{ u osnovnoj {koli. U sredwoj {koli sam je mogao dodirivati rukama. Na studijama ona se nije najasnije videla, zbog mnogo magle, ne od baruta, ve} od pra{uma laì...Uplitawe u svet je isto {to i hvatawe u mitsko tzv. Vrzino kolo... Ovim svetom |ipaju bezbrojna Vrzina kola...

Glad se skriva kao sramota. Mnogi jo{ ne shvataju dubinu nesre}e, op{te i pojedina~ne. Propadawe je rezultat. Putujem kroz }utawe. Prole}e je, ali me to vi{e ne veseli kao nekada. Prole}e je tu`no. To ne treba dokazivati. Bog sve vidi, sve ~uje, sve zna. Bog je u nama. Jer je ~ovek bogolik.Bog je u bubrezima, u srcu, u o~ima.

^etvrtak, 4. maj 2000.

* Mo`da je ovo suvi{e li~no i mo`da jo{ uvek nije za objavqivawe? Vi odlu~ite.

Divim vam se sa kakvom mirno}om podnosite svoju nezavidnu kwièvnu sudbinu. Ovo {to vam {aqem je ne{to IZVAN onoga {to ina~e pi{em. U na{oj kwièvnosti je suvi{e sebi~nosti, surovosti i be{~a{}a. Ponekad mislim da je najboqe spaliti svoje rukopise i ne ukqu~ivati se u taj zveriwak. Ono {to je bilo solidno u wenim provincijskim okvirima - Ki{ - zveri su rastrgle i uni{tile. O sudbini iskonskih kwièvnika odlu~uju krvoèdni i potureni "kwièvni jani~ari"...

Kwièvnost, ova kwièvnost, odve} parohijalna, nije, i ne moè, i ne}e jo{ biti, divno poqe neobi~nih susreta...Radosnih. Nema pre~eg posla danas za jednog istinskog pesnika, pisca ili kriti~ara, esejistu, ~ini mi se, do da prihvati prkosnu kwièvnu sudbinu i uloì svoju snagu uma u otpor logici parohije...

* Srpskoj kwièvnosti su potrebna istinita, a ne la`na merila mrska Gospodu. Od kwièvnosti vredne pam}ewa ovde nema ni k; caruje ono {to vi zovete "pau~ina doma}eg pauka"; mimoprolaèwe...... Tajni smisao mimoilaèwa postoji; shvatio sam ga razmi{qaju}i o nepoklapawu putovawa dva partnera. Doputovao sam u nedequ uve~e, sino}; do~ekale su me lo{e vesti. Posumwao sam u sve; ne zbog lo{ih vesti koje su me do~ekale, ve} povezav{i stvari koje sam posledwih meseci potiskivao, minimizirao. Nered u stanu, u de~jim sobama, svuda : verna je slika neopisivog nereda u na{im du{ama. Doputovao sam autobusom iz provincije; poku{avao sam da razgovaram sa starim prijateqem koji je putovao istim autobusom; vrlo brzo sam shvatio wegovu dvoli~nost i ograni~enost. Ve} godinama ne popravqa zube; uostalom, i sa nekoliko mojih zuba spale su plombe. Osedeo sam...poku{avao sam da pi{em sino}, kada su uku}ani legli...me|utim, ne pi{e mi se, i ne ~ita mi se. Pi{em uvek o ne~em drugom i sporednom, uzgrednom. Ne o onom {to me uàsava, boli, mu~i, iscrpquje. Beograd je osiroma{io i sve vi{e li~i na ulice na{ih palanki. Na Sajmu automobila je prodato trideset mercedesa, oko 9 miliona maraka. Danas smo dobili polovinu plate, - 45 DM. Na selu se, no}u, jasnije vide stvari : zvezde, sateliti, oblaci...@ivot je prohujao, ~ini se, kao povodaw; hteo sam da napi{em : besmisleno. Procvetale su {qive; predeli Srbije se bele, u daqini, kao moja glava u ogledalu...Bio sam lakoveran, kao i mnogi drugi; ne poznajem dovoqno qude, ène. Uvek sam u zakqu~ivawu o qudima polazio od svoga neznawa, odu{evqewa, od sebe, naj~e{}e. Znam da nema vi{e ni slamke za koju mogu da se uhvatim, kao davqenik. Izneverili su me oni kojima je to postala navika. Licemerje je unosnije od iskrenosti. Pu{im - najjeftinije cigarete - previ{e. Pijem kafu vi{e nego {to bi trebalo. @ivim neuredno. Hranim se lo{e. Me|utim, iako ~itavom prestonicom vlada sablasna avet gladi, svako izbegava tu temu. Listao sam ukori~eno godi{te "Komunista" za 1980. godinu, posledwe stranice, tobo` posve}ene kulturi, i video sam da je tamo, iz broja u broj, Milovan Vitezovi}, objavqivao svoje aforizme i pesme. Ne znam za{to, izgubio sam nekoliko ~asova na listawe koje me je u~inilo jo{ gor~im. Prezirem mnoge ugledne pisce. (Mnogi }e u skorijoj budu}nosti biti svedeni na pravu meru svoga talenta, ako su ga imali. Ma o kome da je re~ : ]osi}u ili Isakovi}u, Basari ili D. Kova~evi}u. ) Mogao bih da navedem poduì spisak imena; me|utim, zanimqivije bi bilo da pi{em o vampirima ili ne~em anahroni~nom, fantasti~nom. Ono {to ose}am je neizrecivo i mo`da najfantasti~nije na svetu. Nigde nema toliko kameleona, ~ini mi se, kao u ovom narodu kome pripadam. Ovaj narod vi{e nije ono {to je u svojim najboqim trenucima bio. Da li je jo{ igde na kugli zemaqskoj toliko razvijen ose}aj za trpqewe i mazohizam? Za{to bi se ponosio zato {to sam Srbin? Da sam zmija, ìvot bi mi bio mnogo druk~iji. O qubavi postoje mnoge zablude. Moète li voleti nekoga ko vam nije sli~an? No}as i u svitawe tresla se zgrada; verovatno je negde bio zemqotres. Nisam prelistao dnevne novine ( odavno vi{e ne mogu da kupujem novine; i kupovina novina je postala luksuz). Na dràvnom radiju i televiziji pri~aju pri~e, prazne pri~e o obnovi i ...ne slu{am...Javni smisao mimoilaèwa postoji. Avet nasiqa. Smisao za povr{nost i la`qivost doveden je do paroksizma...Bole me bubrezi...Mla|e dete ka{qe ve} deset dana; obuzme me jeza od uàsa kada pomislim na budu}nost na{e dece...Najboqe je kad }utim. Pisati, govoriti; za{to, kome? Mnogi gledaju tupo; i kao da su ogluveli...Osmesi su postali tako retka pojava...Mimoilaèwe...Agresivnost... Srbija je zemqa dve paralelne stvarnosti. One uàsne i crne ( ne kaèm fa{isti~ke) i one ruì~aste; obe su grozomorne... Kakav narod - takva je i kwièvnost, takva je i vojska, policija, vlast, demokratija... ( ...... )

DELI JOVAN PEK* _____ * Ovo je prvi objavqeni rad Gospodina Deli Jovana Peka (1950, Zvi`d), {efa (volontera) Fonda zakopanog blaga Arhiva za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju. Oduvek je imao i kwièvnih sklonosti, ali nikada nije ùrio sa objavqivawem . U kratkoj bele{ci o sebi pi{e: "... Mnogo je kwiga objavqenih, uglavnom lo{ih; ali jo{ je vi{e legendi i predawa koja ~ekaju da budu zabeleèna, sa~uvana. Stariji qudi u familiji Deli} svoje poreklo vezuju za ime Deli Jovan, smatraju}i da se tako zvao wihov daleki predak, koji se doselio u okolinu Vrata Zvi`da (Pek), krajem sedamnaestog veka. Gde su ìveli daleki preci toga dalekog pretka, pre hiqadu, dve ili tri i po hiqade godina? Jer negde su morali ìveti i postojati. ... skoro ~etrdeset i devet godina nosio sam porodi~no prezime, izvedeno iz Deli, a onda sam ga zamenio , neo~ekivano, i na zgraàvawe ìvih ~lanova familije, u Pek : prema imenu reke kraj koje sam se rodio i odrastao. Deli je turcizam, pridev, odoma}en u srpskom jeziku : mahnit, bezuman, hrabar, neustra{iv. (Delija : oficir, ~etovo|a, zapovednik nad kowanicima - delijama..) Pro~itao sam, verujem, mnogo vi{e od svojih vr{waka i zemqaka. îtaju}i srpske kalendarske pesme, videh da se antropomorfizirano Sunca krije iza likova junaka koji se naj~e{}e zove Jovan, Jovo. Ceo ìvotni ciklus obi~aja direktno je vezan za dnevno prividno kretawe Sunca od istoka prema zapadu. Kr{tewa i ven~avawa obavqaju se dok Sunce napreduje. U imenu je tajna : daleki preci su novoro|enom dalekom pretku doseqeniku dali ime Sunca, èle}i mu da napreduje; kao {to su i wihovi potomci dali isto ime - meni. U mom imenu i prezimenu sadràni su zaboravqeni krugovi zna~ewa : mahnitost, bezumnost, hrabrost, neustra{ivost, ~asni{tvo, delije, reka, zlatna reka, planinska brzavica sa sprudovima peska koji svetlucaju od quspica pirita i zlata na Suncu... Prikupqam gra|u za svoju kwigu o nesvakida{wim doga|ajima, koji su se dogodili u mom zavi~aju, istraùju}i usmeno predawe, ali ne podcewuju}i ni pisane izvore.êlno mesto u mojoj budu}oj kwizi posve}eno je jednom nesvakida{wem doga|aju koji se zbio u selu Miqevi}u 1934. godine o kome se i danas pripoveda sa ~u|ewem. Postoji pisani trag o tome ( moè se na}i u jednoj objavqenoj hronici koja potanko govori o nekoliko sela u dowem toku Zlatne reke)..."

"...Dok je porodica imu}nog doma}ina Xine Racinog, kojem je pravo ime bilo @ivojin Radosavqevi}, sedela okupqena oko stola ~ekaju}i da se samo malo ohladi ka~amak na loparu u kuhiwi, pa da po~ne ve~era, otuda ~ula se neobi~na lupwava. Svi su pogledali prema kuhiwskim vratima a otuda je, lebde}i u vazduhu, dolazio onaj lopar s ka~amakom. Stigao je iznad stola i tresnuo na wega. Tek {to se to dogodilo, napoqu se za~uo huk, kao kad duva snaàn vetar. Po dvori{tu su leteli razni predmeti a grane drve}a su se lomile. Svi su bili zanemeli od straha. Bili su tu : Xina i èna mu Ana, pa wihov sin i snaha Milan i Danica i unuci Brana i Mi{a. S wima za stolom sedela je i porodica Xininog u ratu poginulog brata : snaha Qubica, wena k}i @ivka i zet Stanimir, te unuci Zorica i Qubi{a. Niko od wih te no}i nije zaspao, jer je oluja napoqu neprestano trajala, a predmeti su leteli i s treskom udarali u zidove ili se sudarali u vazduhu. Sutra{wi dan nije doneo smirewe. Onaj neobja{wivi mete` nastavqen je istom èstinom. Dotr~ali su prvo qudi iz kom{iluka, a onda iz celog sela. No, niko ni{ta nije mogao da pomogne. Jedan ~ovek je poku{ao da u|e u dvori{te i ne{to u~ini, ali je, zasut kamewem, peskom i komadima drveta, morao da se povu~e. Pozvani su àndarmi, koji su opkolili dvori{te. Besnilo oluje, koja je samo u dvori{tu vladala, nije prestajalo. Stoka u {tali bila je sva u peni. Onda je Branislav @ivkovi} uzeo vilu i krenuo na tavan {tale. Tek {to je stigao do tavana a vila mu je izletela iz ruku i udarila u tavanski direk tako jako da se dràqe polomilo, a on je, zba~en s merdevina, tresnuo na zemqu. Po{to je Xina imao prodavnicu u svom dvori{tu, do puta, i u woj bestijawe te sile nije prestajalo. U svakom }o{ku ona je re|ala od poda do tavana kocke {e}era, stavqaju}i ih jednu na drugu. Qudi su ulazili u prodavnicu i ru{ili te kocke, ali su one ubrzo na isti na~in bile pore|ane. Sa tavana je povremeno leteo mokar pesak, kakav postoji u obli`wem potoku, ali nikom nije bilo jasno kako je taj pesak dospeo tamo. " Gledali smo kako }eramida pada s ku}e, ali nismo videli ko je baca. Beàli smo da nas ne udari. Celo selo je silazilo dole da to gleda. ûdo bilo", se}a se @ivojin Pajki}. Sve je to trajalo tri dana i tri no}i...."

* Samo jedanput je to bilo i nikada vi{e. Gospodin Deli Jovan Pek je razgovarao sa nekoliko o~evidaca koji su svemu tome bili svedoci. Kako sve to objasniti? Ima li obja{wewa? Kakva je to sila i kakav je to vetar bio? ______Gospodin Deli Jovan Pek kao da je do{ao iz legendi i predawa iz kojih dolaze wegovi kwi`evni radovi. Poslao nam je nekoliko svojih radova. Objavqujemo ih sa zadovoqstvom. Urednik je savladao svoju uobi~ajenu skrupuloznost i odlu~io da objavi i polemi~ki tekst ovog pisca, u kojem je, sticajem okolnosti, jedan od "junaka" ...

______

BOKSOVI PAKLA

Pozama{an je spisak pisaca koji nisu u{li u antologiju NESEBIÂN MUZEJ. Me|u wima je i pokojni Branko \ur|ulov (nekada{wi upravnik Biblioteke grada Beograda). U verzijama koje su prethodile objavqivawu spomenute antologije, \ur|ulov je bio indirektno zastupqen preko jednog teksta N. Milo{evi}a, gde se citira jedna \ur|ulovqeva pesma. Zbog nu`nog saìmawa, taj tekst je izostavqen. \ur|ulova sam sreo u ìvotu samo jednom. Sudbina je udesila da rukopis jedne wegove kwige VREME QUDI, dospe do mene nedavno pod neobi~nim okolnostima. Originalni primerak rukopisa u jednoj beloj fascikli, na{li su prolaznici kraj kontejnera u Jovanovoj ulici, kraj nekih starih kwiga, i doneli ga sa starim kwigama u biblioteku O[ "Mihailo Petrovi} Alas". Pro~itao sam taj rukopis od stotinak stranica i iz wega ovde donosim nekoliko tekstova. Da li je Slu~aj komedijant sve ovo udesio ba{ ovako? I bez toga slu~aja nosio sam se mi{qu da treba posvetiti pa`wu i onim autorima koji izmi~u mnogim vrstama poèqne pa`we... Jer vredno je da se baci naknadna svetlost i na deo onoga {to nije uspelo da u|e u spomenutu antologiju. \ur|ulov ( 1925, Subotica), pesnik, prozni pisac; objavio je zbirke pesama : Sete ( 1976), San ( 1982), Slutwe (1990); roman Smeh (1973); lirske proze Nije smela da umre moja prva igra (1984), Nedosti`na stvarnost ( 1987). Podse}awe na delo ovog pisca ovde nije samo izraz pijeteta, ve} i poku{aj da se otrgnu od zaborava i muka u Boksovima pakla, kako ovaj preminuli tako i niz drugih autora...

(1)

Branko \ur|ulov

NERAZUMNA NADA

Da bih zabele`io koristim posledwe kapi svetlosti jednog vremena koje odlazi, kao i uvek, prekrivaju}i tamom ono {to je u wemu bilo i {to ga je ~inilo razli~itim od drugih. Istovremeno ne mogu da shvatim snagu moje ande da radim ne{to {to ne vidim da }e nekome biti od koristi. Ostaje mi samo da verujem kako negde, u nekim porivima moje du{e, postoji ose}awe da ni{ta nije uzalud. Ni{ta u meni, istina je, nije toliko stvarno kao ovo verovawe, koje je duboko sakriveno od moje svesti. Sve ostalo je senka koja promi~e u nekom nedore|enom snu. Znam da je taj san za mene sudbina, ali ga ne ose}am kao svoj. Nazivao sam ga ~esto, ne pori~em, svojom `ivotnom istinom. Na to sam bio prisiqen, jer drugog nije bilo. Ne, nije bilo.

NESRE]NI GENIJE

Dopustio je ma{ti da ra|a neverovatne vizije. Neobuzdano se predavao zanosu koji mu je donosila. Odjednom je osetio da }e ga dosti}i kazna neke neumitne sile {to je svojim iluzijama, u delu koje je stvorio, dozvolio da pre|u preko granice do koje je qudskom bi}u dopu{teno. Ali, i da }e ta kazna biti, svojim strahotama, srazmerno onolika koliko je svojim stvarala{tvom prema{io dozvoqeno. Mora da je dosegao ne{to {to je za wega bilo zabraweno, pa zbog toga nije mogao da ostane ~ovek kao {to su to mnogi qudi. Nekud je zalutao. Svi napori da se vrati osuje}eni su u samom za~etku. Qudi mu ne veruju i ne}e da ~uju za wegove snove. Upoznao je neke nepoznate sile. One ga nose sobom i sve mu mawe dozvoqavaju da bude ono {to je nekada bio. Pla{i ih se. Nikada ga ne napu{taju. Prisutne su i kada misli da bi morao da bude smiren. Donose mu uzbu|ewa ja~a od svih koja je ranije imao i neko ~udno ose}awe sre}e. Uskoro se ne}e vi{e mu~iti, jer sve mawe op{ti sa svojom okolinom i sve se vi{e predaje svetu neobi~ne snage i privla~nosti. Ose}awe usamqenosti me|u qudima ubrzo }e mu nestati. U svesti ne}e vi{e biti ni traga o tome, a ne}e ni brinuti {ta }e qudi misliti o wemu i o wegovom neshva}enom delu, koje je za wih stvorio od najboqeg i najlep{eg {to je u srcu imao.

NEDOVR[ENA PESMA

Lagala me je mirno, skoro s rado{}u. Na usnama bi joj bujala neobi~na lepota dana, a iz o~iju bi joj se {irio nebeski svod sa mnogo sunca. @eqan velikih ose}awa, verovao sam joj predano. Zna`no sam bio obuzet, vi{e od svega, uverewem da me voli. Bio sam bezazlen, opsednut igrom rane mladosti i lud...obuzet najlep{im ludilom du{om i telom. Ne, lagati vi{e ne mogu...Voleo sam je i volim je vi{e od sebe. moj ìvot, od kada sam je sreo, samo je s wom. To je moja istina. Mu~i me i sili da je iskaèm, makar to bilo jedva ~ujno i ti{e od {apata... Uvek je vidim u poqu kraj grada kako me - qube}i me u gustoj travi - laè da me voli, dok leìm i umirem od sre}e, ne znaju}i da posmatram belim oblaka laki i be{umni let. ______

11 ⎯ 12

Univerzalna Biblioteka ______

* PUCKE PRIPOVIESTI Lava Tolstoja u prevodu Sergeja Jurjevi}a Hetmanova , objavqene su u Zagrebu, 1889. ( Naklada Knjizare Mucnjak i Senftleben, Univerzalna Biblioteka, Svezak XI). To izdawe sam na{ao na jednom od beogradskih tavana, u mraku. Staro je 110 godina! Korice su bro{irane, o{te}ene, ali se jo{ drè. Subota je, 30. maj 1998. godine. Devet pre podne. Ka{qem. Pu{im lo{e cigarete. Popu{io sam ve} - sedam. Sawao sam nejasne snove, iz kojih me je probudio jutarwi TE - VE program, koji je gledao moj mla|i sin. On ve} godinama ustaje prvi, rano, kako je navikao kod dede i babe na selu, gde je ìveo prvih pet godina ìvota. Stariji spava (gimnazijalac) (legao je sino} kasno, jer je gledao neki film). I ja sam sino} legao kasno, ~itaju}i kona~nu verziju rukopisa romana TRGOVCI SVETLO[]U. To su ona pa`qiva ~itawa rukopisa koji }e uskoro da ide u {tampariju. Voleo bih da bude objavqen u Univerzalnoj Biblioteci. Stanujem na Labudovom Brdu, u delu u kome ima dosta drve}a, i koji li~i na {umu. ûjem kroz otvorene prozore vrane. Prionuo sam da pripremim doru~ak i ru~ak istovremeno, i oqu{tio krompir za musaku, naseckao mlad crni luk... Dinstaju}i naseckani luk i mleveno meso, mislio sam na ono zagreba~ko izdawe, {to se otvara pou~nom pri~om "Dva brata i zlato". Dobro je {to sam pro~itao tu Tolstojevu pri~u, makar i sa velikim zaka{wewem. Za{to? Obja{wewe je malo duè. Razmi{qaju}i o zasnivawu Kompleksa SPASOVO, uvek sam mislio o tome kako bi mi u tome pomogao i mla|i brat (Aleksandar Luki}). I uvek mi se ~inilo da je zasnivawe tako ne~ega skop~ano sa kapitalom, znatnim kapitalom. Koji mi, Aleksandar i ja, uzgred budi re~eno, nismo imali. Mi smo bili nalik, donekle, na ona dva siroma{na Tolstojeva junaka, dva brata iz davnih vremena {to su ìvela nedaleko od Jerusalima - Anastasija i mla|eg Ivana. Meni se nekada ~inilo da bi zlato koje bismo na{li, moglo biti od pomo}i, da ostvarimo neobi~nu i korisnu zamisao o Kompleksu SPASOVO. Zna~i, ja sam li~io na starijega brata iz Tolstojeve pri~e - Anastasija... On je zaista na{ao zlato, koje je prvo ugledao mla|i Ivan , i pobegao od wega. Pro~itao sam Tolstojevu pri~u i shvatio istinu. Anastasij na|eno zlato nije iskoristio na svoj provod, za zabavu i razonodu. Sagradio je tri ku}e u gradu : jednu za udove i sirote, drugu - bolnicu za uboge i kqaste, tre}u za prosjake i strance. I na{ao je tri po{tena starca i jednoga postavio nad siroti{tem, drugoga nad bolnicom, a tre}ega nad pristani{tem prosjaka i stranaca. I ostalo je jo{ mnogo zlatnih novaca, koje je Atanasij podelio starcima. Kraj te kratke Tolstojeve pri~e glasi ovako : "... Anastasij je qubio svoga brata i, oprostiv{i se s narodom, nije ostavio sebi ni jedne monete, nego je u istoj staroj ode}i , u kojoj je i do{ao, po{ao natrag k svom prebivali{tu. Dolazi Anastasij k svojoj gori i misli : " Nije pravo uradio brat, kada je sko~io daqe od zlata i pobegao od wega. Zar ja nisam boqe u~inio?" I jedva je to pomislio Anastasij, kad na jednom vidi, - stoji na putu onaj an|eo, koji ih je blagosiqao, i mrko gleda u wega. I prepao se Anastasij i jedva rekao : " Za {to, Gospode?" - I otvorio an|eo usta i rekao : " Odlazi odavde. Ti nisi dostojan, da ìvi{ sa bratom tvojim. Jedini beg brata tvoga vredi vi{e od svih tvojih dela, {to si ih u~inio zlatom tvojim". I stao Anastasij da govori o tom, koliko je on putnika i siromaha nahranio, koliko sirotih ute{io. I an|eo mu rekao : " Onaj |avo, koji je poloìo ono zlato, da te zavede, nau~io te je i tim re~ima". I tad je opametila Anastasija savest wegova, i on je uvideo, da nije Boga radi u~inio dela svoja, pa je zaplakao i stao se kajati. Tada je odstupio an|eo sa puta i pokazao mu put, na kom je ve} stajao Ivan, ~ekaju}i brata svoga. I od tog vremena nije se Anastasij podavao isku{ewu |avola, koji je rasipao zlato, nego je uvideo, da se ne moè zlatom, nego samo svojim trudom sluìti Bogu i qudima..." Zlato se ne moè na}i, ako ga |avo nije ostavio. Ponekom je majstoru dato, da stvara zlato. Dok sam pisao TRGOVCE SVETLO[]U , ja sam se stalno, kao stariji brat Atanasij, susretao sa an|elom (~ak i kad nisam bio svestan toga) . Trud na rukopisu TRGOVCI SVETLO[]U nije bio uzaludan, izme|u svega ostalog, {to me je pomirio sa mla|im bratom, kao u onoj Tolstojevoj kratkoj pri~i. Ne ~eznem vi{e za onim stvarima za kojima sam ~eznuo nekada. Bogatstvo i zlato mogu stvoriti sam, trudom i naporima koji treba da ostanu Tajna. Postoje, dakle, i drugi na~ini da bra}a ìve kao i pre. Ne, ni prvo, a ni drugo, izmeweno i dopuweno izdawe Muzeja Nemogu}eg Ratara, nisu mogli da mi otkriju tajnu alhemije : jer su bila pragovi na stepeni{tu ka Univerzalnoj Biblioteci i TRGOVCIMA SVETLO[]U, i onom {to iza toga (uz pomo} Boga i an|ela) treba da do|e...

Nedeqa, 31. maj 1998. Oko 15 ~.

SEOSKA UMETNOST (izvodi)

Ovu sintagmu koristi Tih. \or|evi}. Na jednom starom beogradskom tavanu prona{ao sam wegovu kwigu NA[ NARODNI @IVOT, Beograd, SKZ, 1923 ; str. 194 + / 1 / ; 8° (SKZ, kw. 174 , sig. u Nar. biblioteci Srbije II 15401 / 174 ). Kwiga je o{te}ena, nedostaju joj prve tri stranice, a zavr{ava se stranicom 162. Unutra je i lutrijska OBVEZNICA na pogotke dr`avnog zajma od 2. 000. 000. 000 dinnara izdata na osnovu Uredbe 0 4 1/ 2 0 / 0 na sto dinara, Serija 0980, Broj 0482. " Ove lutrijske obveznice na pogotke izdaje Srpsko ministarstvo finansija u okviru zajma od 2. 000. 000. 000 dinara, u komadima od po 100 . - (jedinice), 500 .- (petice), 1000. - (desetice) i 5000 . - ( pedesetice) nominalnih dinara numerisanih po serijama od po 1000 brojeva. Obveznice glase na donosioca i ne}e nositi kamatu, ve} }e se odgovaraju}i deo anuiteta za kamatu upotrebiti na uve}awe premija. - Amortizacija obveznica vr{i}e se putem izvla~ewa za amortizaciju po nominalnoj vrednosti i putem izvla~ewa zgoditaka, prema amortizacionom planu koji }e utvrditi Ministar finansija. - Izvla~ewe za amortizaciju i zgoditke obavqa}e se dva puta godi{we 15 februara i 15 avgusta u godini. Isplata amortizovanih obveznica i zgoditaka po~iwe mesec dana po izvla~ewu.

Beograd, 1 avgusta 1943 ..."

Kada je re~ o na{oj narodnoj umetnosti, Tih. \or|evi} smatra ( 1923) da nijedna grana wena nije jo{ prou~ena. " Etnografski muzeji, u kojima bi se skupqalo i gradivo iz narodne umetnosti, tek su u po~etku " (str. 140). " Ono {to se iz op{tega posmatrawa umetnosti u Ju`nih Slovena vidi to je da oni i za wu imaju isto tako velike sposobnosti i dara, kao {to ih imaju i za poeziju. U wih je jaka imaginacija, dobra kompozicija i lepa obrada umetni~kih tvorevina i u celini i u detaqima. To se vidi i na svima vrstama narodnih umetni~kih proizvoda : tkaninama, vezovima, pletivu, izra|evinama od drveta, metala, kamena, na ikonama po crkvama, koje su radili prosti seqaci i, najzad, na narodnoj muzici. Doseqavaju}i se u dana{we zemqe, u VI i VII veku , Ju`ni Sloveni su bili samo jedna primitivna slovenska grana, koja je ìvela od sto~arstva i zemqoradwe. Kolika je tada bila wihova narodna umetnost ne moè se re}i. Nastaniv{i se u dana{wim zemqama oni su i u wima, za prvo vreme, ostali seqaci sa svojim starim na~inom ìvota i sa svojom umetno{}u. Tek sa osnivawem dràva oni, malo pomalo, po~iwu da izlaze iz svoje stare primitivnosti. Prva wihova dràva javqa se u drugoj polovini VII veka, u severozapadnom delu wihovom, me|u pretcima dana{wih Slovenaca, a zatim se, krajem VIII i po~etkom IX veka, javqaju hrvatska i srpska dràva - prva na primorju Jadranskoga Mora, a druga u centralnim jugoslovenskim oblastima, najpre oko reke Drine, Ibra i Lima, a zatim sve daqe i {ire. U opseg jugoslovenskih dràva u{le su i stare varo{i doti~nih oblasti, naseqene tu|im, - na zapadu prete`no romanskim, a na istoku i jugu prete`no gr~kim stanovni{tvom. Osvojiv{i ih Ju`ni Sloveni su otpo~eli postepeno naseqavati se i u wih. Staro varo{ko stanovni{tvo bilo je naslednik i ~uvar jedne stare kulture i umetnosti. Novi naseqenici postepeno pretapaju starosedeoce u sebe, ali primaju na sebe i ulogu nosilaca i ~uvara stare varo{ke kulture i umetnosti. Jugoslovenska masa narodna ostaje i daqe po selima kao nosilac seoske kulture i umetnosti..." (str. 140 -141) Tihomirovi} razlikuje "Varo{ki umetni~ki tip" ( i u okviru wega "varo{ku zanatsku" i "varo{ku narodnu umetnost") i "Seoski umetxni~ki tip" ili "seosku umetnost". Seoska umetnost je " nastavak stare slovenske umetnosti koju su Ju`ni Sloveni doneli dolaze}i na Balkansko Poluostrvo. Ona nije ostala onakva , kakva je bila u staro vreme. Tokom vremena, uticajem naroda koje su Ju`ni Sloveni zatekli i koji su docnije dolazili, i napretkom kulture, ona se vrlo udaqila od svoje prvobitne osnove, i gde{to se uzdigla vrlo visoko. Ona se ogleda u radovima jugoslovenskih seqaka : gra|ewe ku}a, kov~ega, preslica, svirala, stolica, raznih drvenih sudova i u radovima seqanaka : tkanina, ~arapa, vezova, ~ipaka i tako daqe. Seoska umetnost nije svuda jednaka, ve} lokalno varira. Sem razlika koje su dolazile uticajem razli~itih tu|ih naroda na raznim mestima, ima i takvih koje su do{le iz drugih uzroka. U krajevima siroma{nim, planinskim, odstrawenim ili malo pristupa~nim uticaju, ona je prosta, bez mnogo detaqa i dobro o~uvana sve do danas. U krajevima imu}nijim ali isto tako odstrawenim od uticaja moderne kulture, ona je vrlo rasko{na, komplicirana, sa mnogo varijacija i sa puno lepih izraènih detaqa i isto tako o~uvana do danas. U krajevima otvorenima, lako pristupa~nima i onima u kojima je bio jak uticaj varo{i ili {iroke moderne kulture, ona je popustila i ustupila mesto bilo varo{kim obrascima, bilo {arenim fabri~nim proizvodima, koji oblikom i bojom potse}aju na staro narodno {arenilo i boje. ( Vojvodina, delovi Hrvatske, Slovena~ka)..." (str. 143 - 144). Tihomirovi} pomiwe jo{ jednu narodnu umetnost : LOKALNA NARODNA UMETNOST, koja je vezana samo za izvesne krajeve ili izvesna mesta (Debar - slikari, drvoresci ; Pirot - pirotski }ilimi). Narodna umetnost, iako ima u sebi puno tu|ih elemenata (gr~kih, romanskih, turskih), nije "wihova prosta kopija, niti wihovo prosto podraàvawe. Na protiv, Ju`ni Sloveni su u sve {to su od drugih naroda pozajmili uneli svoj duh i svoj ukus, dali mu svoje oblike, svoje proporcije i svoj raspored boja, obradili ga na svoj na~in i utisnuli mu svoj karakter, tako da se jugoslovenska narodna umetnost izdvaja kao ne{to samostalno, tipi~no i specijalno jugoslovensko" (str. 146). Na tavanu, ili na buwi{tu - svejedno - na{ao sam ne{to {to je blizu istine i sudbine. Osamdesetak godina kasnije, nakon {to su napisani ovi redovi, mi prisustvujemo agoniji seoske umetnosti. Tzv. moderna kultura opusto{ila je na{a sela i varo{ice... Osnivawe Muzeja Nemogu}eg ratara ili Muzeja ìve tradicije , moglo bi da sa~uva od zaborava i "seosku umetnost". A pokretawe ALMANAHA ZA @IVU TRADICIJU, KWI@EVNOST I ALHEMIJU, video sam, izme|u ostaloga, kao jednu od mogu}nosti da se o~uva jo{ pone{to vredno od propadawa...

@enidba Marka Kraqevi}a

Lapovsko Dru{tvo za negovawe tradicija i narodnih obi~aja Kosovka devojka, obnovilo je stari srpski narodni obi~aj @enidba Marka Kraqevi}a, 1990. godine, posle prekida dugog pola veka. Obi~aj se odr`ava u Beloj nedeqi. Scenario je ura|en po motivima epske narodne pesme "Marko Kraqevi} ukida svadbarinu". Prema jednom novinskom izve{taju, u prepodnevnim satima povorka kowanika, karuca, i ~eza, u no{wama sredwevekovnih vitezova kre}e iz Lapova ka obli`woj varo{ici Bato~ini odakle }e Marko dovesti lepu Jelenu. Na putu dugom nekih sedam kilometara neobi~ni "svatovi" izazivaju znati`equ lokalnog stanovni{tva, putnika. Glavni deo obi~aja odvija se oko podneva na gradskom stadionu gde "svatove" na ~elu sa Markom i Jelenom do~kuje nekoliko hiqada gledalaca. Crni Arapin }e poku{ati da od Marka preuzme mladu. U dvoboju Marko pobe|uje ~uvenim buzdovanom Arapina Zatim se po crkvenim pravilima obavqa "ven~awe" Marka i Jelene...

* Koliko sli~nih dru{tava, poput ovog iz Lapova, ima u Srbiji na kraju drugog milenijuma?

* âsopis "Raskovnik", pokrenut krajem {esdesetih, nekoliko godina je predstavqao pravo otkri}e : po tome kako je predstavqao seosku umetnost, umetnost stvaranu na selu, i ìvu tradiciju. âsopis je mogao postati i svojevsrni Arhiv za sakupqawe, o~uvawe i rasvetqavawe ìve narodne tradicije. Me|utim, ovaj ~asopis je vremenom postao ne{to drugo...

Povodom dva novinska ~lanka objavqena u "Politici" ( 6. mart 2000)

1. "Porodi~na stabla" ( str. 17)

Vukoje Vlasteqica ( Jovan Radovi}), etnograf, trideset i {est godina, selo Lopa{ kod Poège. "Rodom je iz sela Vi~e u Draga~evu. U Lopa{ je, kaè, do{ao "èni u ku}u". Sa suprugom Sneànom ima dvoje dece..." Zanimqivu pasiju - izradu rodoslova - Vukoje je vremenom pretvorio u svoje stalno zanimawe. Do sada je "izradio vi{e od 200 porodi~nih rodoslova, "pogledao" je u poreklo mnogih porodica dva - tri veka unazad...Radio je, najpre, za svoju porodicu, pa za familiju, rodno selo Vi~u, a onda po~eo da radi po poruxbini. Po dogovorenoj ceni pravio je rodoslove qudima u draga~evskom, ariqskom, ivawi~kom, ~a~anskom kraju, po [umadiji. Uvek iscrpno i autenti~no, rade}i na osnovu istorijskih izvora, mati~nih kwiga, ali i istraùju}i po selima, grobqima, predawu. - Rodoslovi koje radim nisu samo prosta porodi~na stabla. Izra|ujem, zapravo, rodoslovne monografije. U izvorima pronalazim, pa na od{tampanom rodoslovu prikazujem sve pretke po mu{koj liniji, naj~e{}e do 12. ili 13. kolena, navode}i i ène u najuèm srodstvu. Tu zapisujem i zanate predaka, zanimawa, wihove krsne slave, gde su se selili, kad su ratovali, bili na vlasti i sli~no. Dobija se, dakle, kompletna informacija o precima..."

"Studirao je istoriju i etnologiju, bavio se i novinarstvom, pi{e poeziju. Pisawe rodoslova mu je, ipak, glavna preokupacija. Zbog toga je dane provodio ( i provodi) po arhivima Srbije i Jugoslavije, SANU, hiqade mati~nih kwiga je prelistao, silnu literaturu pro~itao. Stvorio je i sopstvenu arhivu, kojom sada moè da se obezbede i do dve tre}ine izvora potrebnih za izradu jednog rodoslova. Obi{ao je, kaè, 700 na{ih grobaqa, sa spomenika ~itao natpise, video mnoge krajputa{e. Nikad mu, ni po snegu i kojametu, nije bilo te{ko sti}i i do najzabitijeg sela. Te{ko mu pada jhedino saznawe da su mati~ne kwige ponekad uni{tene, da nema pisanih tragova o precima. Se}a se (...) gesta jednog dovitqivog sve{tenika iz ivawi~kog sela Radaqeva, koji je, videv{i kako Austrijanci u obli`wem Ariqu 1915. godine pale mati~ne kwige, radaqevske kwige "sahranio" u mrtva~ki kov~eg i potom zakopao. Kad je rat zavr{en, iznete su na svetlo dana, pa se, zahvaquju}i tome, sada znaju preci porodica u ovom selu od 1837. godine. - Mati~nu slu`bu u Srbiji uveo je kwaz Milo{ 1836. godine, a trajno prezime, poput dana{wih, u tim zapisima uvodi se 1861. godine. Od koristi su mi i sa~uvani pro{lovekovni sudski spisi, koji su, na primer, za ceo uì~ki kraj dostupni, a za ~a~anski nisu. Od svega {to sam uradio do sada, najrazgranitiji mi je rodoslov Karaklaji}a iz [arenika kod Ivawice.Taj rodoslov od jednog zajedni~kog pretka, ro|enog oko 1710. godine, vodi u, ~ak, 750 imena..."

* Izradi rodoslova - sve je podredio."Zahvaquju}i tim istra`ivawima, duboko je "u{ao" u istoriju srpskog naroda. Posebno je do detaqa spoznao sliku svog rodnog sela Vi~e, za koje ima gotovo spremnu istorijsko - etnografsku studiju od nekoliko stotina strana, sa svim rodoslovima, obi~ajima, istorijskim doga|ajima u posledwa tri veka..."

2. OSTACI DREVNE KULTURE ( str. 25 )

Etnokulturolo{ka radionica iz Svrqiga, na ~ijem je ~elu dr Sreten Petrovi}, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu, organizovala je, 1995. godine, u Svrqigu, prvi me|unarodni nau~ni simpozijum na temu Tradicionalna kultura u `ivotnom ciklusu obi~aja. Slede}e godine tema je bila : Tradicionalna kultura u godi{wem ciklusu obi~aja, pa su usledile teme: Priroda u obi~ajima i verovawima; Slave, zavetine i druge srodne proslave stanovni{tva isto~ne Srbije i susednih oblasti ; Narodno stvarala{tvo u obi~ajima i verovawima stanovni{tva isto~ne Srbije i susednih oblasti. Svake godine, posle zavr{etka simpozijuma, objavqivan je pozama{an zbornik radova, ~iji je glavni i odgovorni urednik prof. Sreten Petrovi}. Petrovi} je nedavno dao intervju novinaru Z. Radisavqevi}u, iz koga, pored ostalog, vredi zapamtiti slede}e:

"Pro{logodi{wi simpozijum je bio posve}en narodnom stvarala{tvu. [ta je danas od autenti~nog stvarala{tva na{ega naroda sa~uvano u praksi? - Mislim da je narodno stvarala{tvo u ~itavom svom obimu prisutno kod stanovni{tva isto~ne Srbije, sa jednom va`nom napomenom : u dimenziji se}awa i mogu}nosti reprodukcije, ali ne i u ìvoj praksi. Pre svega, danas je u potpunom uzmaku niz tradicionalnih obi~aja i obreda , koji su se nekada ekstezivno upra`wavali i imali, na primer, svoju muzi~ku pratwu, i koji su u svoj dramatur{ko - obredni scenario izvo|ewa, ukqu~ivali orske igre, mitolo{ke pesme. Odlivom stanovni{tva nestao je i onaj mobilni kreativni potencijal sela, dakle, i samo umetni~ko narodno stvarawe ostalo je "da visi". Likovno stvarawe se sve vi{e potiskuje, jer se na nivou doma}e radinosti danas sasvim sporadi~no upra`wavaju tkawe, vez i }ilimarstvo. . Kada je re~ o narodnoj muzici i orskim igrama, ove forme se oìvqavaju tek u sporadi~nim folklornim manifestacijama, koje imaju pre svega manifestacioni i estetski karakter, a mawe proizilaze iz "realiteta ìvotne prakse".

U pet kwiga, na vi{e od 1500 stranica, sakupqeno je, nema sumwe, dragoceno blago koje ukazuje na vrednosti duhovne i materijalne kulture stanovni{tva jednog dela na{eg naroda. - Dakle, u doba tehnolo{kog napretka u obradi zemqe

Bilo je planirano i osnivawe narodnog muzeja u Svrqigu, sa posebnim naglaskom na etnografskoj i arheolo{koj zbirci? - Da. Od toga plana se u Skup{tini op{tine Svrqig nije odustalo. Prikladna zgrada za ovu namenu uglavnom je dobijena. Problem je izme{tawa nekoliko ustanova koje se u woj nalaze, da bi procedura adaptacije mogla da po~ne.Svrqig se ubraja u najstarije gradove u Srbiji. O tome sasvim dobro moè da posvedo~i u wemu napisani i sa~uvani rukopis "Svrqi{kih odlomaka jevan|eqa" iz XIII veka, kao najstariji srpski }irili~ni rukopis u isto~noj Srbiji. Po~etke istorije grada Svrqiga nau~nici vezuju za epohu Rimskoga carstva. Prvi pisani trag je iz 535. godine, kada je poru{eni kastel Svrqig Justinijan obnovio. Sve to ukazuje na drevnost i kraja i stanovni{tva, u kome leè zapretene znatne arheolo{ke, etnografske dragocenosti, kao i bogat materijal za lingvisti~ka i mitolo{ka istraìvawa. Otvarawe muzeja sa navedenom namenom samo bi pospe{ilo daqa etnokulturolo{ka istraìvawa..."

3. Komentar

To su, u moru haosa i besmisla, propadawa i nestajawa, vesti koje raduju. Ta dva ~lanka. U Svrqigu, ili u Ku~evu, mo`da i u @agubici, ne bi trebalo osnivati tipi~ni narodni muzej, sa posebnim naglascima na etnografskim i arheolo{kim zbirkama. Takvi muzeji ve} postoje u ve}im okru`nim mestima. Mnogo bi boqe bilo, verujem, da severo - isto~na Srbija osnuje jedinstveni MUZEJ DREVNE KULTURE, koji bi se iskqu~ivo bavio prou~avawima ostataka drevne kulture, ono {to ja nazivam Akademija alhemije. Da li }e i kada biti osnovan MUZEJ DREVNE KULTURE, koji bi imao istovremeno i srpski i palbalkanski karakter, samo Bog zna. Za takvo ne{to potrebna su dva kapitala : kapitala znawa, kompetencije i kapital nov~ani. Prvog ima, donekle; drugog - nema. Da bi mogli da se upoznaju, svi oni na Balkanu, koji sawaju o MUZEJU DREVNE KULTURE, potrebni su susreti, simpozijumi, poput onih u Svrqigu, ali i drugde; zbornici su dobra stvar. Alamanah za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, pokrenut 1998. godine, jedno je od mesta i na~ina za upoznavawa kako drevne kulture, tako i wenih zato~nika. Malo se u Srbiji zna i o ne tako dalekoj pro{losti, a o onoj sasvim dalekoj, preistorijskoj i drevnoj - da ne govorimo. Vukoje Vlasteqica se, kao entuzijasta, po~eo baviti jednim plemenitim poslom : izradom rodoslova, Porodi~nih stabala. Koliko u Srbiji, sada, ima porodica koje imaju dubqu svest o pro{losti svojoj porodi~noj? Koliko ih je koji znaju barem kako im se zvao samo ~ukundeda, sukur|el ili kurajber? Svaki ìvi ~ovek danas ima oko dvadeset miliona predaka, a mo`da u Srbiji nema ni stotinak porodica koji pouzdano znaju pone{to o dvadesetak kolena koja su im prethodila... Ima vi{e razloga za to...

CENTAR ZA MITOLO[KE STUDIJE SRBIJE

Centar za mitolo{ke studije Srbije sa sedi{tem u Ra~i, odnosno Beogradu, osnovala je grupa nau~nika koji se bave prou~avawem mitolo{kih korena i matrica Srba, Slovena, {ire Indoevropqana, kao i svih onih mitologija koje su egzistirale (na) prostorima na kojima su u bliòj ili daqoj pro{losti ìveli Srbi. Ciq je da se multidisciplinarnim studijama objasne autohtone mitske matrice, kao i one koje su na ovom tlu import i koje su ostavile svoje tragove u~estvuju}i u stvarawu kulture prethri{}anskih Srba i naroda Balkana. ^lanovi Centra imaju priliku da na redovnim, otvorenim, godi{wim skupovima izloè svoje priloge na teme koje su unapred utvr|ene. Radovi se objavquju u godi{waku "Mitolo{ki zbornik" koji izdaje Centar uz pomo} Ministarstva za kulturu Srbije i Skup{tina op{tine Ra~a. Prethodni skupovi su posve}eni temama : "Mitolo{ko bi}e naroda u pesmi i istoriji" i "Koreni srpske mitologije". Centar za mitolo{ke studije Srbije objavquje, pre svega, radove svojih ~lanova. Do sada su objavqene kwige dr Radmila Petrovi}a : " Menore iz êlareva", "Romuliana arcana", "Kulturna istorija Vizantije"; @ivojina Andreji}a: "Grivne ìvota", "Velu}a Draga{a", "Vladari Tribala".... ( MITOLO[KI ZBORNIK, 2 / 2000, str. 9 - 10).

* Dobro je da je osnovan Centar za mitolo{ke studije Srbije ( Mutologu studie Center of Serbia). Mo`da nisu ba{ najsre}nije definisani wegovi - ciqevi? Me|u ~lanovima Centra ima dosta poznatih imena profesora, nau~nika i drugih : Petar Vlahovi}, D. Kalezi}, R. Petrovi}, R. Novakovi}, M. Stojanovi}, J. Dereti}, S. Petrovi}, N. Grdini}, V. Trbuhovi}, \. Jankovi}, R. Raki}, M. Stoji}, M. Tadi}, D. Simonovi}, G. Komar.. i dr. Drugi redovni skup Centra za mitolo{ke studije Srbije odr`an je u Beogradu od 3. do 24. juna 1998. godine u Studentskom kulturnom centru, Srpskih vladara 48, nekada{wem zdawu Rankovi}eve Udbe. Tema skupa je bila KORENI SRPSKE MITOLOGIJE. Saop{tewa su objavqena u MITOLO[KOM ZBORNIKU 2.

Mitolo{ki zbornik 2 / ( Drugi redovan skup Centra za mitolo{ke studije Srbije Koreni srpske mitologije, Beograd, 3. do 24 juna 1998. ; priredio @ivojin Andreji}). - ( 1. izd.). - Ra~a ; Beograd : Centar za mitolo{ke studije Srbije, 2000 (Ra~a : @a dizajn). - 119 str. : ilustr. ; 24 cm. Tira` 300 pr. Objavqeni su slede}i prilozi : D. Jacanovi} : Kalendar za astronomsko znawe Srba; @. Andreji} : Serbali ili Saveanci; dr \. Jankovi} : Pogrebni ritus kod Srba; dr. M. Stoji} : Bronzani ukras za glavu iz Sofronijeva, kop~a iz Para}ina i Dupqajska kolica - religijske sli~nosti; mr N. Amanovi} : Kult drveta i biqaka; mr M. Stanojevi} : Drvo kosmosa u mitologiji Srba - zapisno drvo u [umadiji; dr G. Komar : Nalaz kamenih jaja u Kutima; dr R. Petrovi} : Srpski vladarski krst iz pience, S. Stevi} : Zmaj - devojka i Nenad. Objavqena je i pesma V. Tomi} ( na kraju) : Vidovdan. Vredna su pa`we saop{tewa objavqena izme|u korica drugog broja Mitolo{kog zbornika. Me|utim, to je tek po~etak. Mo`da je mitolo{ki zbornik mogao biti zbornik drevne kulture? Sigurno da je vredno napora istraìvati drevnu kulturu praistorijskih naroda koji su ìveli na teriotoriji jugoisto~ne Evrope, Balkana, dana{we Srbije, jer u toj oblasti ima mnogo vi{e nepoznanica, nego pouzdano utvr|enih ~iwenica...Bilo bi nam drago da se Centar za mitolo{ke studije Srbije ne pretvori u Centar koji }e silne duhovne energije potro{iti na pseudomitolo{ka i pseudoistorijska istraìvawa ~iji }e krajwi ciq biti da se dokaè kako su Srbi narod najstariji na svetu... Dobro je da su entuzijasti ovog Centra uspeli da dobiju nov~anu pomo} ne samo Ministarstva kulture Srbije, nego i drugih faktora, za objavqivawe svojih publikacija, mada bi mo`da bilo boqe da su svoja saop{tewa {tampali o svom ruvu i kruvu. Kaèm to zato {to u Srbiji postoje i drugi qudi koji deluju u kulturi, pa ne dobijaju nov~anu vladinu pomo}...

* @ivojin Andreji} : VLADARI TRIBALA, Ra~a ; Beograd : Centar za mitolo{ke studije Srbije ; Lapovo : Kolor pres, 2000. - 176 str. ; ilustr. ; 24 cm. @. Andreji} je ( kako pi{e na 6. str. ove kwige) "rukovodilac Centra za mitolo{ke studije Srbije". Andreji}eva kwiga sadrì slede}a poglavqa : TRIBALI , TRIBALSKI CAR, ARHONT TRIBALA. Rezime, Literaturu (165 - 171), Biografiju autora. U REZIMEU Andreji} pi{e: " Rezimiraju}i raspravu o kulturnim i eventualnim etni~kim kontinuitetima srpskog tla i Srba, a pre svega srpske vladarske dinastije Nemawi}a, koja se u autenti~nim, starijim i mla|im srpskim letopisima i rodoslovima, povezuje sa rimskim Avgustom Licinijem, dolazimo do zakqu~ka, da su ovi izvori neopravdano odba~eni kao konstrukcija, odnosno poru~eni falsifikat srpskih vladara zarad ostvarivawa vladarskog legitimiteta i digniteta. Uz to, ne mogu se zanemariti vi{evekovne tvrdwe gr~kih i drugih starih istori~ara i letopisaca o tribalskom poreklu srpskih vladara i srpskog etnosa. Dakle, na osnovu istorijskih i arheolo{kih izvora jasno je, ~as sa velikim usponima, ~as sa velikim padovima, bivstvovawe Tribala na ovim prostorima nepobitno u periodu od 1300. godine pre n. e. pa sve do 300. godine nove ere. Po svemu su, koliko samostalno, toliko pod uticajem susedne gr~ke i tra~ke tradicije, razvili svoju sna`nu dràvu ~ije opadawe po~iwe posle poraza od Aleksandra Makedonskog. Sude}i po izuzetnim predmetima i nakitu od srebra i zlata, u kneèvskim grobovima i ostavama, posvedo~ujemo se i u vrlo visok nivo kulture. Ovi predmeti i wihovo locirawe nepogre{ivo odre|uju i tribalsku teritoriju. To nam dokazuju, pre svega bronzane grivne tipa Juhor, kao i srebrne i zlatne grivne i pojasevi tipa Mramorac i odre|ena keramika dobrog kvaliteta. Jo{ ve}e udare Tribali trpe od Kelta, tako da su se , dobrim delom povukli u planinske predele svoje teritorije, a pogotovo u planine i visoravni dana{we Hercegovine koja je, po wima, doskora nosila ime Trivalija. Do danas je ostao sa~uvan i plemensko - dràvni grb Tribala : prostreqena glava divqe sviwe. O~igledno je udeo Tribala u srpskom etnosu daleko ve}i nego {to se misli. Istorijski izvori nisu ostavili jasnu sliku o teritoriji Tribala, a na osnovu arheolo{kih istraìvawa se vidi da je ona u starijim vremenima zahvatala ~itavo dana{we srpsko Podunavqe, isto~nu Posavinu i Srem, severoisto~nu Bosnu, gotovo celokupni sliv Velike, Zapadne i Ju`ne Morave, Ju~nog Banata, Oltenije u Rumuniji i Severozapadne Bugarske do reke Iskar. Rimqani su wihove teritorije osbojili u 1. veku, a od 3. do 5. veka je sa ovog prostora poniklo deset rimskih careva. Svi oni su sa tribalskih prostora a u izvorima se ne pomiwu kao Tribali, {to je svojevrstan apsurd. Posebno su indikativni primeri, da su pojedini od wih ro|eni na tribalskim prostorima na kojima nikada nije bilo dardanaca, ni u 2. - 3. veku, a etni~ki su ozna~eni kao Dardanci. Tribali su bili izuzetni ratnici, kao takvi su bili vrlo uvaèni u Aleksandrovoj vojsci, a sa srodnim plemenima, ~inili su okosnicu rimskih legija Balkana, koje su i iznedrile svoje imperatore. Jedan od wih bio je i Licinije (250 - 324) koji je ro|en u dana{woj isto~noj Srbiji, odakle mu je bila i prva èna. U vreme saveza sa Konstantinom Velikim drugi put oènio se wegovom sestrom Konstancijom sa kojom je imao sina Licinijana... (....) Prema srpskim letopisima, koji imaju i negativnu konotaciju prema Liciniju, wegova dva sina i supruga, verovatno iz prvog braka, su se iz sirmijuma sklonili u gotsku zemqu, a potom su do{li u Trivaliju (Hercegovina). Od wih su mnogi srpski vladari, naj~e{}e pomiwani Stefan sve{tenik, Bela Uro{ i najzad Nemawa. Svi sredwovekovni gr~ki izvori srpske, ranije i poznije, vladare nazivaju arhontima Tribala..." itd. ( str. 157 - 159) Obimna je literatura na koju se poziva ra~anski istoriograf Andreji} ( 1950), koji je zavr{io Vi{u pedago{ku {kolu ( OTO i likovna umetnost) i apsolvirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu ( grupa Istorija umetnosti)...Vi{e od trideset godina bavi se slikarskim radom; objavio je vi{e kwiga... " Ra~a i okolina", "Tame i svitawa", "Stara varo{ Ra~a", "Trgovina Svilajnca", "Bato~ina sa okolinom", "Zagonetna Rama}a", "Grivne ìvota", "Vitezovi reda Zmaja" i dr. Ovaj nastavnik O[ "Kara|or|e" u Ra~i, kao amater - istori~ar, koji nije dobio poèqno obrazovawe istori~ara, pleni svojim entuzijazmom, energi~nim radoznalim duhom. Boqi poznavaoci, istori~ari i istraìva~i etnosa naroda i plemena na Balkanu , gotovo ~itav milenijum pre pojave hri{}anstva, pa i Tribala i prehri{}anskih Srba, trebalo bi da se oglase povodom ove kwige i da je podvrgnu celovitoj i nepristarsnoj recenziji... ( Vrlo rado }emo objaviti, i takve , i sli~ne priloge, u nekom od budu}ih brojeva na{ega ~asopisa. )

______

Vla{ki vidovwak iz Vukovi}a

Zna se da je potomak starca Ne{ka, Srbina, ro|enog oko 1755. godine, koji je imao sina \or|a (1798), koji se doselio sa dva brata u Vukovi} oko 1818. godine, ali se ne zna odakle. \or|e je dobio decu tek posle ~etrdesete godine, zahvaquju}i snu koji je sawao i ~aju od lekovitog drveta ìvota Hiperboreje. Samo je jedan od ~etiri wegova sina, najstariji Nikola, ro|en 1841. godine posle Hrista imao potomke. Wegov je sin bio Pavle, a Pavlov Stevan, koji se pro~uo kao prorok Tiresija {irom Hiperboreje. U vojsci krajem pro{log veka, rekao je svom komandiru koliko je rana zadobio u prethodnom ratu, a oraspoloìo ga je prorekav{i mu da }e uskoro dobiti sina, {to se i obistinilo. Jo{ po~etkom dvadesetog veka govorio je kako }e poqem kraj Zlatne reke prelaziti veliki gvozdeni pik, da }e nebom leteti ptice sa gvozdenim kqunovima. Pri~ao je o mnogo ~emu {to }e se dogoditi, pa i o onom ~udu u Miqevi}u, i mnogim drugim ~udima, ali to qudi nisu razumeli , pa su brzo zaboravqali wegove re~i i vi|ewa. Niko se nije osmelio da ih zapi{e. Dolazili su kod wega i qudi iz udaqenih krajeva; wegovo dvori{te je uvek bilo puno sveta, kao crkvena porta praznikom. êsto su ga odvozili i u veoma udaqena mesta gde je proricao ili le~io. Jedan od lovaca na zakopano blago, Bakarelo Wagojevi}, pre svakog "lova" odlazio je kod vidovwaka iz Vukovi}a da "obaje", jer obi~an ~ovek ili lovac na zakopano blago nikada ne zna koje je blago prokleto, a koje ne. Vidovwak je no}u bajao na jazu na Zlatnoj reci. Vla{ki vidovwak je preminuo 1957. godine, one godine kada se u jednom od susednih sela rodio budu}i pesnik Aleksandar Luki}, ~ije sam kwige rado ~itao, naro~ito Legende o ramondama i ruì~astom pesku mese~evog smaknu}a. Ve}ina proroka Hiperboreje umirala je a da wihova proro~anstva niko nije zabeleìo. Ona su decenijama kolala u usmenom predawu, a onda ih je vreme odnosilo zauvek, kao da nikada nisu ni postojala... Tajno znawe je oticalo kao zlatni {qunak Zlatne reke.

RASKOVNIK

Pri~a koja sledi - o raskovniku - zapisana je od ~oveka koji je vi{e puta u svom ìvotu u~estvovao u pustolovnom lovu na zakopano blago, vrlo omiqenom u Zvi`du i Homoqu, ali i na ~itavom Balkanu. S vremena na vreme severoisto~nu Srbiju potresa Zlatna groznica neopisivih razmera. On ve} desetak godina nije u ìvotu; a pri~u koja sledi, ispri~ao je nekoliko godina pre nego {to }e preminuti. Sahrawen je na jednom grobqu iznad sela, okrenutom dolini Peka; i po{to nema mu{kih potomaka, na wegovom grobu je izrasla trava i {ibqe; ko bi rekao da je u tom grobu zakopan jedan neustra{ivi raskovni~ar? On je imao u rukama raskovnik. Pri~ao je o wemu tako zanimqivo, kao {to se pri~a o ogwilu, iskopanom ma~u, ili pe~atu drevnog i ousto{enog srpskog manastira, odavno i{~ezlog sa lica zemqe. Za raskovnikom je tragalo bezuspe{no nekoliko ~lanova wegove familije. Na prvom mestu wegov hromi otac Stefan, zatim bra}a @ica i Jago{... - Kad smo se pribliàvali raskovniku, ose}ali smo neku lako}u, kao da nam spadaju neki unutra{wi okovi, okovi oko du{e, oko porekla i rodoslova. Ne znam kakvi to behu okovi i kakvo je wihovo poreklo... Mo`da se raskovniku najvi{e pribliìo moj mla|i brat - ubili su ga s le|a! Mo`da je na{ao raskovnik, nosio ga u torbi, mo`da su ga ubili zbog raskovnika? Jedno znam : jo{ sam preostao jedino ja od onih mnogih znanih i neznanih kojima je raskovnik zna~io {to i meni. Kada bih ispri~ao o toj ulozi raskovnika u na{oj familiji, to bi bila duga~ka pri~a, da se napi{e kwiga... Tako je pri~ao ~ovek kojega su me{tani prezirali zbog takvih pri~a. - Raskovnik ne moè da otkrije svako, ve} samo nadaren ~ovek - onaj kome je su|eno! Koji ima krst ili zvezdu na ~elu. Ali, onaj koji na|e, pa ne zna va`nost onoga {to je na{ao, taj ni{ta nije uradio. Raskovnik je dar Bo`ji. .. Mnogi su tragali za raskovnikom, ali badava im trud...Raskovnik raste blizu vode...to nije nekakva izmi{qena trava, ve} ~udesni dar prirode, koji ima mo} da svaku bravu i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe. Mislim na Mu{ki raskovnik. Jer ima i ènski raskovnik . Ciganke iz Kom{e nazivaju ga : Mali raskovnik : on otvara zatvorene materice, kao ~aj od rajskog drveta Zvi`da...Mali je kao figurica gole ène; ima glavu, ruke, sisice, trbu{~i}, onu mu~enicu dole - pukotinicu...

1 (Prokletstvo i raskovnik)

Prokletstvo postoji od pamtiveka, a raskovnik je mo`da videlo samo nekoliko qudi na svetu. Koren raskovnika ima boju tek oko}enih poqskih mi{eva. Onaj koji je to video svojim o~ima, svedok, pri~ao je o tome zavereni~ki, jer raskovnik ima neopisivu mo}, za kojom ~eznu gramzivi qudi i vlast. Raskovnik je toliko privla~an da bi ve}ina onih koji za wim tragaju ~itavog ìvota bili spremni sve da u~ine samo da ga se do~epaju. Pa i da ubiju vlasnika raskovnika. Raskovnik je otkrila jedna skoro poluslepa starica iz Kaone, {to be{e jatak ~uvenog hajduka Petra iz Kobiqa. Sapiwala je kowa da pase kraj neke bare; kow pase; pa u|e u baru da se napije vode; okovi mu spadnu sami od sebe. Baba se doseti da tu ne{to ima. Tu gde su kowu okovi spadali, na{la raskovnik. Oteo joj ga je razbojnik Petar Kobiqac, i pre nego {to je poginuo, dao ga je na ~uvawe jednoj èni; sada se raskovnik nalazi u vlasni{tvu wenoga sina... Raskovnik ne sme da se opogani. Da bi se sa~uvao, mora da se ~uva na suvom i ~istom mestu. Svakog godi{ta mewa mu se vosak. Taj vosak ga ~uva, odràva i hrani. Dva puta deluje i otvara sam od sebe brave, zaborav, svetove. Ako se slu~ajno opogani ( ako dospe u ~mar ili u ènski polni organ), gubi ~udotvornu mo}.

* Vlasnik raskovnika ( razumqivo je {to wegovo ime nikada ne sme biti obelodaweno), bio se uorta~io sa jednim zemqakom koji je tragao za zakopanim blagom. On dovede neka dva svoja pajta{a, sumwiva tipa, opasna, da "vide" raskovnik. Dali su kauciju deset velikih dukata Marije Terezije i deset hiqada maraka da vide raskovnik, ali vlasnik je prozreo wihove prave namere, i - vratili su se dobiv{i {ipak! Do raskovnika se te{ko dolazi; do kineskih i japanskih ili ruskih careva i nekako... Raskovnik ima mo} da otkloni prokletstvo sa zakopanog blaga. Jer kad je neko zakopao zlato, srebro, dukate ili druge dragocenosti, on ih je obezbedio magijom namiwawa. Neko je rekao : "Ko pokoqe devet bra}a, taj nek uzme zakopano blago". Ali, onaj koji kopa, ne zna kako je namenio onaj koji je zakopao. Neko namenio ovako, onako. Pa umro i zaboravio da kaè i svojim najbliìma zagonetku magije. Jer mnogi su ~esto zakopav{i blago, rekli: " Nikad ni{ta nemao onaj ko iskopa ovo blago!" [ta }e ìvom ~oveku takvo blago? Iskopa, pa tro{i. Pa ga najedanput pogodi grom iz vedra neba za sva vremena. Pogine mu }erka, sin, unuk, familija se istrebi. Razumni qudi ne kopaju blago bez raskovnika... Nijedan dukat nije bez krvave mrqe. Zakopano blago gori na Bogojavqewe; kopa se tamo gde je goreo plamen iznad zemqe. Plamen bogojavqenski je znak. Ukoliko onaj koji vidi spomenuti plamen ima no`, sedne i napravi se~ivom krug oko plamena, kaè : "Da se okroji mesto koliki je sud!" Kad do|e slede}eg jutra na mesto gde je gorelo zakopano blago, zemqa okrojena, sama od sebe, i tragalac zna u kakvom je sudu blago. Ko se ne pridràva ma|ijskog rituala, jaoj wemu i wegovom potomstvu!

* ( Gde sve ima zakopanog blaga? )

1. Kraj Zukve. Blizu Puste i Hajdu~ke vodenice. Poku{avali neki da na|u, ali nisu uspeli. Jer je kazano : "ko prona|e kqu~eve od neba i zemqe, taj da se osevapi!" [ta zna~i ma|ija, te re~i "kqu~evi od neba i od zemqe"? Kaù da je na tom mestu od starine bio nekakav han; imao je podrum, tavan. Pa sru{en pre ro|ewa oca moga oca. Da li ma|iju treba tuma~iti doslovno ili u prenosnom smislu? Mo`da je "nebo" tavan toga hana, a "zemqa" podrum? Ni pop mesni nije mogao da odgonetne smisao ma|ije. 2. Kraj Turskog Vira ( gde be{e tursko streli{te), treba da ima ne{to zakopano. Mnogi veruju da je deo toga blaga iskopao - - - . îm se proneo glas da je neko iskopao to, Raskovni~ar je i{ao slede}eg jutra da izvidi. Neko je zaista kopao, ali... 3. Kod Puste vodenice. U blizini kolibe Save rajkovog, neki Tur~in zakopao punu tepasiju dukata. Jedni kaù pod vodeni~nim kamenom, drugi - ispod ju`nih vrata. Sad na tom mestu nema ni traga od vodenice; vreè kupina, koprive. Samo oko Bogojavqewa zasija zlatni plamen, gde se potok stropo{tava niz kamen... 4. U blizini avlija pokojnih \ure Miqka Jov~inog i Qubomira Stoki}a. Blago zakopano u kazanskoj luli. Bio neki prebeg iz Vasojevi}a, {to je preko Kosova dobegao u Zvi`d, pa je poarao neku srpsku manastirsku kraqevsku riznicu. Doneo je to u novi zavi~aj i zakopao. Al je, kaù, ne{to za wim vikalo, tamo na Kosovu: " Prokleti da su {to poara{e kraqevsku riznicu!" Mesni paroh koji je znao za to predawe, govorio je: To zlato je prokleto. Ko ga iskopa, mora jednu tre}inu da podari crkvi, da zbaci prokletstvo. 5. Iznad Zukve prema Bojnom Potoku. Ima jedna zakopana vu~ija pod nekim najdebqim gorunom, u branicima, ali to nije ~isto... 6. U Krajnom Potoku. Pod jednim drvetom starim trista godina, zakopano je ~etiri stotine velikih i malih dukata Marije Terezije.

* Raskovni~ar je kao mla|i ~ovek kopao, na osnovu rekla - kazala, na dva mesta : u [ibovima i u Bubre{ki. Tamo su i mnogi drugi kopali, kraj puta, kraj jedne divqe tre{we. U potesu Bubre{ka, raskovni~ar je kopao no}u sa pokojnim starijim bratom i i Slavkom Pajkuzom. Pored pijuka i a{ova, imali su na dohvatu ruke i karabine i pedeset i dva metka. Raskovni~ar i Pajkuz su kopali, a tre}i je ~uvao straù. Iskopali su skoro "raku", i do{li do neke kamene plo~e, iz koje sevaju varnice kad zaka~e trnokopom. I odjednom je po~ela da mumla me~ka. "To su ~uvari tog zakopanog blaga. Ne vidimo je, ali mumla. I sve bliè, sve bliè se ~uje to mumlawe...Me~ka ovolika, lanac debeo, a me~kar nosi debelu batinu. Prikazala se ne~ista sila...Ja znam da nam ne~ista sila ne moè ni{ta, nastavqam da kopam }utke daqe i ~ekam da me~ka i me~kar usko~e u rupu i da se uhvatim u ko{tac sa wima i porvem. Me|utim, kompawon se prestravio od strave, pobegao. Straàr opalio i - nema vi{e privi|ewa me~ke i me~kara!... Da nastavimo kopawe? Ne! Oti{lo to, zakopano blago putuje kroz zemqu, dubqe... Jer kad je blago nameweno nekom, ono prilazi kroz zemqu tom, ispliva na povr{inu...Kad nije nameweno onom koji kopa, javqaju se prikazanije..."

* ( Zavr{nica o raskovniku )

îtav ìvot je nekima protekao u tragawu za raskovnikom. Nalazi ga samo onaj kome je odre|eno. Bog to odre|uje. Jer raskovnik je ne{to ìvo, ve~no, mo}no i neprolazno; kad se pojavi negde, on sjaji kao svetwak, leti kao vilin - kowic, ne dugo, ni pet minuta, i nestane. Vi|ali su ga na dan Svete Trojice no}u, leteo s brda na brdo... Tad se lovi kao beli leptir, svilenom maramom natopqenom voskom. Golom rukom ne sme da se dirne raskovnik.

* Nakon povratka iz bolnice u varo{i i operacije Raskovni~ara. "ôvek nikada ne moè da kaè sve; dok je ~iv, mora pone{to da krije, i od samog sebe, a naro~ito od drugih. Ja znam da ne}u dugo, ali ja se ne bojim ONOG SVTA; niko se nije vratio odonud da mi kaè kako je tamo - mo`da je previ{e dosadno za qude kakav sam ja? Mo`da ni~eg tamo nema osim senovitih {uma i bezgrani~ne ti{ine? Ima jedna Vlajna, {to razgovara sa mrtvima... Pre neko ve~e mi{qah da }e da mi iza|e du{a, pa sam zamolio ènu da mi obu~e ono odelo u kome sam odredio da me zakopaju...Pa, kad me sarane, a ti se seti{ ne~eg {to si zaboravio da me pita{, sedni na voz prema Majdanpeku, pa kod one Vlajne. Pitaj me preko we. Obavezno da ponese{ sve}u, a evo ti i beleg od moje ko{uqe...[ta }u mrtav da ti odgovorim pojma nema? Vaqda ne{to od onoga {to za ìvota nisam smeo? Kad su me operisali i kad sam se probudio, ja sam se setio tebe, Deli Jovane; da li si zapisivao pone{to od svega onoga {to sam ti pri~ao ranijih godina? Ako jesi ONAKO KAKO SAM GOVORIO, bi}e dobro. Pa kad umrem, osta}e TO. Re~i, re~i - meni drugi spomenik i ne treba, prikane moj!..."

Deli Jovan Pek

______

Zvi`d BEOGRAD

Va`i 2 dana. 2 r Putni~ki voz. Din 30. Broj karte 15608. [tambiq : Z v i ` d. Zvi`d. 2000 05 02. Voz polazi (po Redu vo`we) u 6 : 39. Bu|ewe u 5 ~. Pakovawe dp 5 : 30 ~. Kafa oko 5 : 40 ~. Polazak u 5 : 50 ~. Miris bagrema. Pramewe magle. Svitawe Sunca. Pe{ke : 30 min. Drumom. Prugom. Pru`nim nasipom. Krik fazana. Fazan kod Kisona. Kison. Vla{ki pastiri. Psi. Qe{nica. Vodenica, napu{tena. Pet putnika na peronu. Golub skupqa slam~ice izme|u koloseka. Magla. Iznad bregova. Ornitologija. Biv{a vada qe{ni~ke vodenice. Tri koloseka. Nepoznati putnici. Doseqenici iz Bosne? Voz ( iz pravca Zaje~ara ; kasni 20 min. ) , izrawa iz senskog tunela i jutarwe magle i klizi kao litica ili preistorijska neman. U wemu je ~itava putuju}a severoisto~na Srbija. Nema mesta za stajawe ni po hodnicima. Putnici zbijeni, kao sardine u konzervama. Nigde kao tu ne vidi se i ne ose}a tu`na sudbina putuju}ih. Pa, poku{aj da opi{e{ takvo putovawe, samo nekoliko ~asova. Do 9 : 30 ~., kad voz u|e u Rakovicu. Ili neka to opi{e pesnik Ratcu Golesan, Srbovlah i p~elar, koji istim vozom putuje bezmalo svakog vikenda. Kakva bi to kwiga bila, kada bi joj uvod napisao spomenuti pesnik, a ostala poglavqa svi putnici na toj relaciji. Svak bi mogao da doda po desetak sa`etih i so~nih re~enica. Voz bi tako mogao da napi{e roman o tri sata putovawa od koga bi pamet stala najgenijalnijim romanopiscima u svetu. Voz? Oni koji putuju u wemu. Pozivamo sve vozopisce, putopisce, pa i one koji putuju pe{ke, da nam se jave, makar pismima, i iznesu svoje utiske sa svojih uobi~ajenih ili neuobi~ajenih putovawa zemqom rodnom uzdu` i popreko!...

______

MUZEJ ODBIJENIH RUKOPISA

5. SEPTEMBAR 1994.

Liri~ar! Urednik s br~i}ima, osredwi polaznik [kole pisawa stihova, kwige mu izlaze s vremena na vreme; on ima vlast da bira rukopise za objavqivawe ili da ih baca u korpu za otpatke. On je strog. On je mali bog. Mnogo boqe se snalazi u prostranoj uredni~koj sobi svoga lista, nego u u velikom Skladi{tu istorije i kwièvnosti, u vrtlozima kwièvnoga toka. Puca wemu prsluk za fla{e alhemi~arskih preobraàja. On je nikada ne}e otvoriti. Po danu se preru{ava u oca porodice. îta Hegela. Kalemi u vo}wacima srpske kwièvnosti divqaku{e, ali mu se pelcar nije primio. Ima ga u antologijama, ja{ta! S godinama se ugojio. Rumeni se, kao kobasi~ar. Li~i na onog slavnog srpskog pripoveda~a nalik na kasapina u najboqem izdawu. Fin neki gospodin, po{tewa~ina i istovremeno podlac. Napravio je lepu kwièvnu karijeru. Pokondirio se, kao Sterijine tikve. Wegova uredni~ka korpa je zanimqivija od wega. Poezija je tome ~ovi sredstvo a ne ciq.

I za{to bi on, moli}u lepo, u svom vrlo cewenom listu ustupio prostor predmetima koji se opiru da budu svrstani u neku novu celinu, tragi~no usamqenu, koja ni{ta drugo ne dokazuje osim svoje egzistencije, izolovanosti?...

Laka{e je odbiti pesmu koja nije iz jednog komada i koja ni na {ta drugo ne li~i do na sebe. Pro{lo je vreme sakupqawa na otpadu drangulija, sklapawa u monta`ne odnose fiksnim veivawem u trajniji skup lepqewem, zakucavawem, zavarivawem, uvrtawem, uglavqivawem, premazivawem, krpqewem...

Jer gospodin urednik je vremenom navikao na stvari finije i luksuznije, eksluzivnije, savr{enije, ja{ta!...

MUZEJ POD VEDRIM NEBOM

Pri~ao sam jutros o tom mestu, koje zaista postoji : se}ao sam se minulog prole}a i hu~awa nado{log Peka. Vodio sam starijeg sina da mu poka`em bogate riznice...

I{li smo putem obraslim busenima trave i popeli se na brdo, na kome nekada be{e sala{ pod starim gorunima, i ~uli smo hu~awe reke koju nismo mogli da vidimo od nepregledne zavese li{}a. A onda smo je ugledali silaze}i niz strmu putawicu umotanu u mahovinu.

Tu sliku i taj {um uvek }u pamtiti. Kao i prve zelene listove zove i `ivu ogradu oko [kembarskog Zabrana.

Tu sam zami{qao Muzej pod vedrim nebom na bregovima, okrenutim severu i zlatnoj reci i selima podno severnih bregova belih kao devoja~ki zubi...

(Petak, 4. oktobar 1996. Mi{qenovac, oko 12 ~.) ( Dato Politici; nikad nije objavqeno.)

1996. * Neobi~no. Niko ni{ta nije razumeo? Ili jeste, pa skriva pravo lice? Zavese su spu{tene. Mentalitet je presudio, inercija svakodnevnice?

Nesporazum. U autobusu. Ne. Podmuklost.

Vreme otkriva. Sablasne prizore. Novo more - more licemera. More Strave.

Gospod, vidi{ li? Ove buzdovane? Ove izrode? (Ponedeqak, 18. novembar 1996. Jovanova 22)

* Obrisao sam prozorska stakla i video maglu. I {arene plakate. Tutor naroda tutori{e preko mnogih tutora. Spu{tene su zelene zavese. Wegovo "kraqevsko viso~anstvo" iz daleka poru~uje... Devi~anstvo u Africi ritualno u dvanaestoj - ve} dve hiqade godina ! - reù odrasle ène. A ovde, eh! Video sam vrbake na Adi ( iz autobusa) rumenkaste kao. I setio sam se neznawa mladosti. Predrasuda. Iznajmqene sobice Qiqe D., blizu èlezni~ke stanice... Sad znam {ta je trebalo u~initi u mraku ustupqene sobice ; iskustvo me je u~inilo starijim, otupiv{i mi du{u. Sada sam mo`da boqi no {to sam bio. Na~in na koji shvataju maldi strast i qubav. Licemerje je je uobi~ajeno vaspitawe kroz koje se prolazi pod tutorstvom. Vesti su ogavne i idu na ruku tutoru.

(Sreda, 23. oktobar 1996...)

* Prvi put se, posle toliko godina, ose}am slobodno kao ptica.

Video sam dve mrtve ma~ke usput. Horoskop vara, kao `ene.

Jesen je. I breze blistaju. Susedi su izgu`vaniji od krpa. Snovi i more su ih izgu`vali.

Otpisao sam izvesne stvari. Za~epio u srcu mutni zdenac koji me je trovao.

Jesen je, i neko peva. Zapevao bih i ja. Jer sam slobodan, zaista. Slobodniji od ptica.

(Ponedeqak, 7. oktobar 1996, Jovanova 22...)

* Otvorite prozor! ~oveku se smu~ilo. Klonuo je na sedi{te. Zinuo kao riba na suvom. Pognuo glavu. ^oveku je lo{e. Naslutio sam zort... Otvorite prozor! ^oveku je pozlilo, pozlilo.

Otvorite prozor! Vi, koji ste ga zatvorili. Qudi imaju zort, pozlilo im je. Pu{taju smradne vetrove...

(.....) Starost po~iwe u kostima, u zubima, ozdozgo, a ne odozdo.

Otac je dobar deo `ivota ugradio u zidawe Nove fatamorgane. Po~eo je u ~etrdesetoj, a pribli`io joj se u {esdesetoj. A ja? A brat? A toliki drugi? Ho}emo li biti prvi u familiji koji ne sazidasmo sebi ku}e?

(Ponedeqak, 4. novembar 1996...)

PE^URKE

Ju~e sam mislio o ne~emu divnom, o ki{i letwoj i {umi, o slikama vi|enim pre nekoliko godina na planini - blizu Paqevina.

Najlep{e stvari iz mog detiwstva vezane su za planinu i Paqevine.

Ho}e li nam Bog pomo}i? Ho}e li nam Arhan|el Mihailo pomo}i?

(Bog i an|eli poma`u.)

Brat mi veli da su iz paweva po~ele da ni~u bukov~e krupne kao u{i teladi.

-Od bukova~a bi se lepo moglo `iveti da ~ovek ima pedesetak kubnih metara paweva...

I onda nastavqa daqe o bukviku na Paqevinama, o starom imawu i planini. Sve se mo`e nastaviti na planini. Tamo sve po~iwe...

(^etvrtak, 14. novembar 1996....)

BEZDANI VEKOVA

Cari~in grad, Prekop~elica Za{to ba{ ovde?

Unapred smo, zar, izgubili bitku s precima, sa pravim odgovorima, oma|ijani dugim no}ima pod maskom kumira?

Zar upla{i nas siktaj guja da skrenemo s druma? Ili nam {anu mo`da demon visoravni da mo`emo da propadnemo u bezdan?

Preci su kao krtice u ba{ti. Pesnik je zanesewak, glupak, `ena - nije!

Boje r|e, izdaleka, boje starog crepa - ko je taj predeo s licem lepotana {to gleda nas u prolazu kroz duge trepavice?

Zavoleo sam davno jug Srbije, mo`da zato {to sam sa severa, i {to je ovde sve druk~ije?

U pustoj kapelici ivawskog grobqa korwa~a - ve~nost iz we bije, veli~ina i `ensko telo, lepo slo`eno i belo.

Ve~nost je srasla sa svim stvarima i rumenim tre{wama, sa pro{lo{}u i budu}no{}u, kao pup~ana vrpca s pupkom....

Tup si ti, kao kow glupi, slepi, tup je tvoj um, o ~ove~e, {to se vrti{ u uzanom krugu! Grobovi su potonuli duboko i mrtve {tite.

Putuj i kopaj drumove zarasle travom.

Nek te nadgleda vetar, muva, vojska mrava. Poskok ili {arka. Krava gojna, ~e{qugarka.

Putuj bezdanom. Zaboravom. Putuj uz bregove, kao zmija travom...

(Petak, subota, 10 - 11. jun 2000. Lebane.)

JUSTINIJANOV RIBWAK

Znam, znam svu na{u tugu, nesre}u i sudbinu! I muka mi je od marama koje su nam vezali preko o~iju vekovi, tu|in i seobe.

Istorija Sokolu zulum u~inila, zulum u~inila - ku}u zapalila!

Joj! Joj, Sokole!

Ugasi}emo po`ar, vodom sa carskih izvora sa smaragdnih izvora ispod Radana.

Jo{ lep{u }emo sazidati Ku}u; nek sokoli}i ne pi{te, a ni ti ne kuni, moj Sokole, istoriju, hiqadu godina samo}e, vi|ewe iz drugog ugla, jer ja sam stariji od doseqenika i svake istorije poraza.

Ja sam dvestagodi{wi zlatni {aran {to ima krila vi~nija od sokola.

Ja putujem br`e od ptica (vazduhom) i (kroz zemqu) brzinom vodotoka sa Radana!

Ovde da kopamo, malo dubqe i malo ni`e, ovde da kopamo, ~uje{ li me?

Ne inati se, nego me saslu{aj! Ovde da kopamo, u vo}waku. Ovde gde nas upu}uje Klokot.

Jer kroz klokot govori korwa~a i zmija i {aran i zakopano blago, smreka i teme planine.

Vodenica poto~ara sa sojkama i vrbama, orasima razgovara.

Pra}aka se ispod lipa sred vo}waka zlatni {aran simbolima pokopanim sav i{aran - crven i pozla}en, limunasto`ut.

Tu gde se zavr{ava, moj Sokole, ba{ po~iwe put!...

( Vladi Dragutinovom Sokolovi}u, u wegovom vo}waku podno Radana, u subotu, 10. juna 2000. godine)

Miroslav LUKI] P. S. Ve} godinama tragam za zemqi{tem pogodnim za podizawe Muzeja Nemogu}eg Ratara. Po~etkom juna 2000. godine nije me povela ova stara èqa na jug Srbije (Leskovac, Lebane, Prekop~elica, Cari~in grad...), ve} sasvim drugi povod. Prvi put sam ove krajeve video izbliza tek u pedesetoj godini i osetio pored radosti i izvestan stid od toga koliko malo poznajem(o) svoju zemqu, svaki wen kut, naro~ito one zaba~ene, nepoznate. Mesto na kome se nalazi Cari~in grad, sklop uzvi{ewa, po ne~emu podse}a na Vrata Zvi`da. Me|utim, za{to je Justinijan odabrao da podigne Cari~in grad na mestu na kojem ga je podigao, bilo mi je jasno kada sam stigao u selo Ivawe podno Radana, to jest kada sam u{ao u malo seosko grobqe i pogledao niz bregove. Bio je vedar dan i moglo se videti daleko, daleko preko Cari~inog grada. Grobqe iznad Ku}e Sokolovi}a, malo, na nekoliko ari, sa~uvalo je istoriju ovog mesta, koja jedva da datira stotinak i kusur godina, unazad. U vo}waku Sokolovi}a je bila jedna "turska kru{ka", tj. wen paw. Kaù da je Tur~in aga, oti{av{i odavde u Stabol, tugovao doìvotno za vodama i kru{kama Ivawa koje je prodao potomcima Sokolovi}a. Usred grobqa je izrastao veli~anstven gorun koji je svojom kro{wom zasenio grobnice; i sad ga se se}am...

Naknadno dopisano, u ponedeqak 19 juna 2000. godine.

Dr Qubi}, ~ija je ku}a podno Radana, me|u posledwima u lepom planinskom selu Ivawu, kraj koje teku dve planinske re~ice, veli : îni mu se da je {uma svakoga dana sve bliè wegovom domu i posedu. Za nekoliko minuta smo se autom probili do jednog od uzvi{ewa - Mali kamen, na koji smo se popeli kozjim nogostupom za nekoliko minuta. Sa vrha je pucao izvanredan pogled na leskova~ku dotlinu; ~inilo mi se da se moè videti dvesta kilometara daleko...Doma}ini su mi obja{wavali s qubavqu kako je nekada, pre skoro dvadesetak godina, pod nama na padinama bilo puno pa{waka, krasnih livada na kojima su kao deca ~uvali stoku, odrastali. Sve je to vremenom progutalo nepregledno {umsko more. Vrh Petrovac smo mogli obuhvatiti blago pogledom; bio je obasjan suncem zaranaka. Mali kamen je bio verovatno na devet stotina metara nadmorske visine... Sa wega se videla planina Vidojevica, ali i Brestova~ko jezero...Zapravo, video se -planinski jug Srbije : velika i veli~anstvena riznica ìve tradicije... Iza Malog kamena je bila gomila kamewa, obra|enog; mo`da ostatak nekog manastiri{ta ili kastela? Razgledali smo sve to, i{li kroz {umu; videli lova~ku ~eku. Oprobali nedozrele i gorke plodove divqih tre{awa; divqih jagoda kraj puta. Ube|ivao sam moje doma}ine, koji su mi pri~ali o svom detiwstvu i odrastawu ovde, da sve to opi{u. Voleli su svoj zavi~aj, koji je {uma gutala napreduju}i nezadrìvo, prise}aju}i se stvari koje su divne i koje }e umreti sa wima i nestati nepovratno, ako ih ne zapi{u, makar i neve{to. Ja znam i duboko verujem u to da je ~ovek povezan sa ne~im beskona~nim. Ili je povezan, ili nije. Ko jeste, on lako izbegne vezivawe svoga interesovawa za bezna~ajne stvari i za ciq koji nema istinski zna~aj. Video sam, moji doma}ini, mla|i od mene i obrazovani qudi, shvatili su da su u detiwstvo podno Radana, kraj Ivawske reke, i na rajskim livadama, ridovima, ve} imali vezu sa beskona~nim, wihovi stavovi i èqe su se mewali. Oni se vra}aju svome zavi~aju, i ogwi{tima pradedova i predaka, i osetili su da vrede samo zbog su{tine koju otelovquju; wihov }e ìvot biti proma{en ukoliko je ne oteloquju... Jedno selo i jedna planina se ne upoznaju za nekoliko ~asova popodneva. Doktora Q. jedva da sam poznavao, wegovog vr{waka i zemqaka poznajem ne{to duè; me|utim, dok smo se peli na vrh Mali kamen, koji uop{te nije mali, u na{em pewawu i u na{im odnosima je bio vaàn elemenat beskona~nosti... Vra}aju}i se sa vrhova planine, svratili smo i do ]umurane.To su divne, napu{tene planinske livade, neopisive, koje jo{ nije progutala {uma; neo~ekivana blaga ravan kroz koju vijuga kroz visoku travu kao zmija - Ivawska reka. Bio je to divan atak na ma{tu, predeo kakav bi ponajvi{e odgovarao teritoriji pogodnoj za podizawe skromnog Muzeja ìve tradicije...Za ovaj kraj je znao car Justinijan i verovatno ga je oboàvao; odavde je on skupqao vodu za svoj Cari~in grad... Ivawe je selo koje polako odumire. Pitam doma}ine - po{to su ove rajske i zapu{tene livade? Kaù da bi se hektar mogao kupiti za 100 DM. Nikoga to ne zanima. îje su livade? "Pripadaju Vesincima...nisu na prodaju...to treba proslediti naslednicima..." Naslednicima koji nikada ovde ne}e do}i ni boraviti... Treba upoznati planinsku Srbiju; malo poznajemo sve na{e pokrajine. Odrastao sam na krajwem severu Srbije, one karpatske; tamo kao da su sapeti vidici; ovde na vrhu Radana se otvaraju, ~ini mi se, unedogled. Po{li smo iz Beograda u subotu oko tri popodne; putovali smo ni{kim drumom; iz auta sam mogao da vidim obasjane obrise i vrhove mnogih planina na severu; pre svega neopsivi vrh Rtwa; video sam ga iz nekoliko uglova, a u jednom trenutku mi se u~ini kao da je pole|ina ove planina deo neke druge planete...Na utrinama iznad s. Ivawa postoji neobi~an spomenik izginulima u dva velika svetska rata u HH veku, koji huji i je~i kao du{a rawenika. Postoji i mali partizanski aerodrom iz 1944. godine. Postoji i planinarski dom; dok se pewemo prema wemu, vidimo kraj puta krupne cvetove hajdu~ke trave, kupine; lipa ovde jo{ nije procvetala...Postoji i ]umurana iz rimskog perioda na kraju livade; skupqamo {qaku, par~i}e; ispiramo ih u bistroj vodi Ivawske reke; moji doma}ini opet oìvqavaju svoja detiwstva i legende, koje bi vredelo zabeleìti, jer nostalgija je u vezi sa beskona~nim...[ume nepregledne i ve~ne, more zeleno, su nezadrìvi osvaja~i, boqi od gr~kih i rimskih careva, vizantisjkih i srpskih; one su pobednici pravi. Pobedile su i Kelte i varvare i mnoge druge narode, znane i neznane, ~etnike i partizane...Dr Qubi} ih se boji, jer nadiru; on im ne moè uvrebati rast; niko to ne moè. Ali ih mogu zaustaviti i obuzdati koze, koze! Ali ne videh ni jednu kozu, odavno su nestale...U tom moru {umskog zelenila pod samih vrhom planine Radan, Dr Qubi} ima ku}u i posed oko tri hektara, i dve reke; on o svemu tome brine, ne ba{ kao wegovi preci, dedovi i babe, ali sigurno boqe od svojih vr{waka i zemqaka. Livada nazvana \umurana , {um Ivawske reke, {qaka iz rimskog doba, najedanput povezuju nas sa ne~im beskona~nim... Vratili smo se u Beograd kasno, posle pono}i; utisci su se polako slegali u meni; prespavao sam sa onom koja je odrastala na Ivawskoj reci; probudio sam se kasno, a utisci se jo{ nisu slegli u meni. Iz beogradske perspektive, izgleda gotovo nemogu}e da postoji takav predeo kakva je ]umurana; ali ja znam da postoji, ~udesan i prepu{ten samom sebi, mo`da pomalo snen kao borova {uma, tih kao gusta bukova {uma. Koliko jo{ takvih divnih krajeva {irom Srbije postoji, prepu{tenih samima sebi? Gradovi su mesta koja se ne mogu porediti sa takvom lepotom... Justinijan je morao biti vladar sa okom sokolovim, veliki esteta, ali i prakti~an vladar : prepoznao je jedan od najìvopisnijih delova Balkana, i u wemu podigao svoju carsku rezidenciju, obezbediv{i je smaragandim i zdravim izvorima pitke planinske vode...[ta je od Justinijana ostalo? Osim zakonika u svetskoj ba{tini... Ostale su cigle i neki drugi predmeti koje vremena razvla~e i grabe...Pro{lost je puna nepoznanica i one ùbore kroz mrak neznawa i slutwe na{ih du{a kao smaragdni tok Ivawske reke sa Radana...Pusta reka okupqa mnoge vode sa Radana, Pusta reka u kojoj je ro|en i hajduk Veqko Petrovi}...Nadirawe nepreglednih {uma se moè zaustaviti, glasom qudskim, usamqenim, mo`da i o~ajnim, vapajima, meketawem koza, obnavqawem zapu{tenih vodenica, p~elama i britkim kosama...Ne moè se Srbija vratiti sebi drevnoj samo pisawem stihova, kwiga, iluzijama i zabludama raznih vrsta ve} i prihvatawem sudbine predaka, samopregornog rada, simbioze osmi{qenog rada, regulative stvarnog trì{ta. Planina ima puno darova Bo`jih, od zdravih voda do flore i faune; na woj vlada stihija i nije lako na woj ìveti, ali je svakako lep{e nego u gradovima. Kamo sre}e kada bi se suvi{ak stanovni{tva svih na{ih prenatrpanih gradova po~eo odlivati prema planinama i unutra{wosti zemqe. To nikada ne}e biti mogu}e bez jedne rigoroznije i dalekovidije politike dràve. U ne~emu bismo se mogli nau~iti od Justinijana. Jer on nije tek tako izabrao mesto za izgradwu Cari~inog grada. Sada je to jedan {umovit breùqak, anoniman; a mogao bi biti poznatiji ~itavom svetu. Nisam politi~ar; nikada to ne}u biti... Dirnut sam nepoznatom lepotom predela, koju treba videti; u kojoj je lepo ìveti. Govorim o svemu ovome zbog dosezawa svesti, jer samospoznaja predstavqa kulturu u naj{irem i najdubqem zna~ewu re~i...

______

Miroslav TODOROVI]

POVRATAK. SVESKA SE]AWA SA STIHOVIMA...

* PRESAHLA ~esma, zgasla vatra. Umukla i vrata {kripa. Ku}a napu{tena zemqi privila. Nad krovom razgranala {umi lipa.

Tu`i sala{, zgradica, {tala... Samo vetar kadikad otvara vrata. Ograda se pomela, u kovrag pala. Ko u pri~i : kro{we i ti~ja jata.

Korov pustiwak primi~e se ku}i. Ku}a se runi, crne duvari... Gledam je setan, svega se se}am. Usnula ku}a, a dan se `ari.

No}u, iz sna morne jave Pri~ine se sene uku}ana. U {apat odjeka... uspomene Videlo stiha zbra za svitaj dana.

Svitnula je muwa `ivota. U mislima ku}e napu{tene Predivo nevidqivo nebo mota. Uz ogwi{ta no}i uga{ene.

Huji vetar - to zemqa di{e. Zuji vreteno u tami spisa zarobqeno. Sa ovoga sveta kukurikawe petla Priziva zorom sene, o `ivotima pi{e.

29. 04. - 5. 05. 1998. Tre{wevica (Ni{)

* Sa kom{ijama koje nisam video trideset qeta Be{e nas `ivot razvejao Pribra{e godine i nevoqa Sedim Pijemo rakiju U hladu jabuke se}amo se (...... ) Iz magle izrawaju Senke lica koja su bila kojih vi{e nema

To {to je iza nas jo{t ostalo Svetluca u varqivoj svetlosti oblaka (...) Nazire se smisao `ivota izvan na{ih stihova Izbistrile su se pri~e u re~i Izo{trila ti{ina u stih U vreme U kamen

Kazujem o mojim tumarawima po svetu Ilinka u se}awu devoj~urak pri~a o unucima Julsko je popodne 1997. u ti{ini punoj mirisa Krili se toplina zemqe i neba Zuje slike zrewa

Sve {to nam je ostalo za slovo o `ivotu Nekoliko ubogih re~enica satkanih iz mutnih slika Al pri~a je znana za pri~u ostalo ni{ta nije Zemqa kazuje da ni~ega nije ni bilo

Idu}i razmi{qam o ovom pejza`u od pre iqadu godina I filozofiji brda koja su unaokolo plandovala O slici koja }e biti posle isto toliko godina A mi gola iskrica u svemu nevidna

Stara je pri~a ve~na i bez re~i Sve {to vetar mraka povezuje U tri znaka `ivota {ara Kwiga po~etka u kwizi svr{etka Izme|u ti{ina videla talo`ila se u kamen Vetra poslanica ponad Huj milenijuma

ROZMERI

RADIO sam grube te`a~ke poslove Popravqao ogradu cepao drva kopao Uve~e ~itao sudbinu iz nebeskih sazve`|a Le`ao pun umora na zemqi i slu{ao Kako se dah wen preliva u moje telo jer si prah , i u prah }e{ se vratiti

Iznenada jedne ve~eri setih se Rozmeri U trenu kada spazih ma~je o~i u mraku Tako je i ona u vreloj no}i moje sobe U kampu Rupisi veselo zasvetlucala A bila je crna kao sve no}i koje su pro{le

Gde li je sada Rozi? Gde ja? Jesmo li `ivi?

Ma~ka je {mugnula u grmqe i ~u|ewe wenih o~iju Imalo je oblik mraka u koji su klisnule sve na{e godine A se}awe je krwilo sliku po re~ po glas Mo`da je ovaj mrak Rozmeri mislio sam Umela je i onda (1984) da se preobraàva u sve [to bih poèleo. Jednom sam je nosio Kao ~udesnu ruù u xepu moje pustiwske ko{uqe Dok su je pred barakom hospitala strpqivo ~ekali Crnci oboleli od kolere sa obli`wih farmi pamuka

Se}ao sam se, se}a{ li se, u toploj no}ii I tonuo u san dok se tama ponad razlivala A kwiga ve~nog u davno do`ivqenoj pesmi Sklapala sa pri~ama koje ne}u nikad zapisati

1993. SVESKA SE]AWA SA STIHOVIMA...

U HLADU zrele {qive verosavke Ispisivao sam re~i Nizali se ovi redovi Senke su plandovale pod kro{wama Zreli mirisi Tihovahu Tek pokoja ptica glasne se A sitosti zuj izme|u grana tijo zabruji Pospani {umovi letwe zreline svuda unaokolo

Detli} je gradio stani{te u stablu starog oraha U travi se belasala gomilica drvenog bra{na Vezana za ogradu krava Bulka je dahtala brane}i se od muva U mirisnom maliwaku su veselo ci~ali prasi}i Ovce brektale stisle se jedna uz drugu okolo smreke Ozgora jara sipila u vidiku bez daha treperilo ... Zgusnulo se zelenilo {ume Iz daleka crni Tik do mojih nogu promi~e {arka Nesta u travi Mlaki vali snene izmaglice U daqini Ov~ar i Kablar Izme|u ispisanih redova talo`ila se zrela ti{ina ... Videh kako je iz zelenog gusti{a kod Mari~ine vode Izleteo jastreb kroz plavetnilo zakrililo Koritima Koko{ke su uznemireno zakokodakale a potom nastavile Da ~eprkaju po avliji dok je pevac di~no stajao kraj klade U vazduhu ose}ao je dah opasnosti Visoko gore ta~ka jedna plovila lukavo ka Dubovcu

Eno je ponad Ostre{a Vinu se u sjaj Svetiwe U tom ~asku nasta pometwa Petao zakre{ta (Prastara scena vazda iste uzbudqivosti odigravala se ispred) Strelovito stu{tio se jastreb Pani~no kokoda~u}i koko{ke se sjati{e pod trem lepetaju}i Burno krlima Riknu i Bulka U Koritima zalaja pas Vazduh je sekla kao svilu sabqa krila a ne~iji zvi`duk sa Svelovina Fiknu probrda kano kamen hitnut me| aprilske oblake

Strelovito...jastreb ispod tre{awa kraj sala{a zgrabio Koko{ku Jovanu A moja majka je s naramkom trave nemo}no Stajala kraj ograde i slaba{nim glasom zapomagala: Uaaaaaa !! vi~i Miroslave

Uaaaa! Uaaaaa! Uaaaaa!! Gromki povik presrete Jastreba i on ispusti Jovanu Muwevito i{~eze u zelenom vrtlogu Blagojevine dok su koko{ke Pani~no kre{tale Ozgora je vejalo perje A kokodakawe je kqu~alo pod tremom i u drvqaniku...

Uve~e sam ispri~ao majci kako sam pi{u}i Smotrio jastreba dok lukavi izle}e iz smrekovih gusti{a A trag i stani{te zavarkava jezde} krugom u sasvim drugom pravcu Dok je ona...godinama mislila da `ivi u stewu Klika I otuda kletiwa vreba wene kakotaste zlatojke Osmehnula se majka moja za~u|eno i rekla Vidi{ kako mo`e imati vajde i od tvog dokonawa bogme pisawa jul 1994.

Zoran M. MANDI]

PESME IZ DNEVNIKA (1)

Pismo majci (II)

Evo me taman kada si pomislila da sam previ{e zauzet Nad tvojom humkom stojim gledaju}i za danima koji ... odlaze Nijedan da zastane na putu u povratku ku}i Spremio sam ti sve najnovije vesti o onome {to si i preko qubavi volela o nama o Srbiji Te{ka su vremena a jo{ teà kada se ura~una u ono malo {to se dobije Neka mizerija zavladala je planetom i ne odvaja se u kruèwu oko we Tvoj najstariji D. ne{to se razboleo mu~e ga pro{la vremena s Tobom bolnom on jo{ uvek veruje da si u wegovoj sobi kao nanadma{na ~uvarka kwiga kao Ona Jedina i Jedna za wegov model idealnog... M. te najvi{e pose}uje on je junak u jednoj maloj pri~i o neshva}enom junaku mnogo zna ali i mnogo }uti Pod jednim malim ki{obranom odlazili smo zajedno Tvom D. u bolnicu preskakali smo ogradu bolni~kog karantina... Kada razmi{qam o Tebi ne mogu da ne mislim na fabriku u kojoj si proizvodila sjaj i godinama nas bojila wime Jednom si me u~inila nevidqivim pa sam tako mogao da posmatram kako qudi pripremaju prevare Nad Tvojom humkom stojim dok vetar nestrpqivo ~eka da izvadim papire da sa wih podigne moje re~i visoko... Ali vetar nije znao da }u ti sve re~i naizust preneti kao onda kada smo prenosili te{ke ormane iz jednog u drugi ugao sobe do ulice Mnogo qudi je oti{lo sa ovog sveta Nekih iz Apatina se se}am kao kroz maglu ili se uop{te ne se}am vremenskih perioda u kojima sam morao da ih poznajem Ne pamtim idealni vi{e ni svoje pesme ni tekstove koje sam odvojio na stranu ni na desetine latinskih sentenci... Dobro smo sva trojica u podno{qivoj intelektualnoj kondiciji îtamo i ne propu{tamo nepro~itano Onaj najstariji ima konkretne primedbe i na savremenu svetsku kwièvnost... Onaj najmla|i sve zna o krvnim grupama i metabolizmu pa`we Strpqiv je i ne srqa samo u jednom pravcu verujem da mu ne}e izma}i zami{qeno i da }e sti}i tamo gde je naumio Vetar je majko moj prijateq pokriva put duge od o~iju onih koji ho}e da je razbojni~ki saviju u obru~ oko mene Oko mojih pesama koje lete namazane sjajem iz Tvoje fabrike sjaja i jezika verovawa da treba putovati u svim pravcima bez zadràvawa u gra|evinskim objektima... A sad kada me podigne vetar mahnu}u ti i sjajem poqubiti Tvoju ve~nost Mirno spava ne boj se mi smo dobo D. M. i Z.

PEDESETA MI JE

Pedeseta mi je pa {ta zvona stalno zvone za nekim {umovi koji se stvaraju prelistavawem kwige unatrag ne oboga|uju muziku prolaznosti Vreme nepristrasno ne staje ni na jednoj stanici u poeziji a kamoli u gradu ni semafori na raskrsnicama ne mogu da ga zaustave Ono stalno nekud napred hoda Pedeseta je kao slika na zidu u budu}em se}awu urezana kao o`iqak a u pro{lom kao trag zale~ene rane Ponekad kao i sve ostale li~i na zatvoreni sef neke dobro stoje}e inostrane banke u kojima se ~uvaju najdragocenije stvari i dobri duh fabrike kamata Pedeseta zna sve o ironiji nostalgi~na je (.....) usamqena je kao vrhovi Himalaja na dubok okean podse}a (...) Ne voli suvoparne pri~e o znawu ni biltene ne simpati{e (....) Pedeseta mi je uskrsle su s wom mnoge razlike snovi su mnogo sa`etiji (...) Molitve su druga~ije (...) magi~na krpa vremena upija iscurelo Na stolu esej o ~istoti zapp~et na ~istom stolu esej o ~istoti nezavr{en Kroz prozor dopiru pedesete (...... )

DINE

Iz klepsidri pam}ewa neumoqivo isti~e pesak zaborava U nepresu{ivom hodu {ravi dine na krovovima nekada{wih svetova Ne vidi se kraj tom zidarstvu Na {irokoj slici kre}u se qudi obu~eni u ta~ke i ta~kice Neva`ni su wihovi carevi carice i druge podele Slika je tamnija na delovima pokrivenim sa vi{e ta~aka i ta~kica (...) Nebitno je i poreklo peska koji isti~e Izme|u vavilonskog i aleksandriskog peska razlika postoji sama za sebe peskovita je u su{tini Zanimqivo je da su bitno smaweni pokreti popisiva~a zapisiva~a mnoge popisne komisije su raspu{tene Svet je... raspu{tenica koja sedi na pesku {to neprestano isti~e s wim i rasipa se u ponore dina vremena...

^IJI LI JE SVET

Prokletstvo slova upozorava da nezapisano nema ko da za{titi male smrti postaju tako veliki doga|aji Umiru ~itava poglavqa nepreseqenih svetova na hartiju Izdi{u i hartije od prekomernih zamora beline oslepe usred belog ludila Gde onda sa du{om pisca koji ne}e da pi{e u {ta umotati wegovo neposlu{no tro{no telo Pri~iwavaju li nam se to pitawa Sokratova ili odmetnuti zvuk ne~ijeg glasa remeti mentalni muk nepismenih Ne zna se koliko bezobzirna prokletstva potraùju iracionalne dugove âk se i o pozajmicama }uti me|u bogovima îji li je onda svet ____

13 ⎯ 14

ULAZAK U POETSKI SVET

Poetski svet je muzi~ki. Bezgrani~an je, u wemu postoji bezbroj mogu}nosti. Zahvaquju}i wemu poezija }e postojati i onog trenutka kada na svetu ne bude nikog ìvog ko bi mogao da je ~uje. Veliku poeziju niko nije napisao u mladosti, jer tek kasnije, sa iskustvom slu{awa i pisawa, dolaze sva ona naizmeni~na proìmawa, spajawa i razvijawa koja se mogu nazvati umetni~kim. Pesnik ako nije muzi~ar, pomalo je hendikepiran, jer je li{en svih onih prednosti i ogromnih sredstava koji su na~iweni za muzi~ku umetnost. Jedno jedino sredstvo, pesnik pozajmquje - JEZIK, materwi, u najboqem slu~aju, ili zaumni jezik, kojega je te{ko prevoditi. Jezik je zbirka mno{tva re~i; pesnik mora da stvori neprolazni most , prisnu povezanost izme|u pojedinih re~i i svoga duha. Treba da otkrije re~i koje }e na ~itaoce ili slu{aoce wegove pesme, ili samo jednog stiha, delovati na na~in muzi~kog akorda. U pesniku se nepretano klati klatno, ono ide od wegovog zapaàwa prema nekoj wegovoj opsesiji ili prema nekom ose}awu, skoro neizrecivom, i - kako znalac ove materije, valeri smatra, " vra}a se prema kakvoj uspomeni zapaàwa i prema verovatnoj radwi koja bi obnovila to zapaàwe. dakle, zapaàwe je ne{to su{tinski sada{we. Ne postoji boqa definicija sada{wosti od samog zapaàwa, upotpuwenog podsticajem radwe koja bi mofifikovala to zapaàwe. Ali, naprotiv, ono {to je ~ista misao, slika, ose}awe, uvek je, na neki na~in, ostvarewe odsutnih stvari. Pam}ewe je su{tina svake misli. Predvi|awe i wegova lutawa, èqa, namera, nagove{taj, na{ih nada, na{ih stihova, jesu najbitnija unutra{wa delatnost na{ih bi}a. Misao je prema tome, rad koji oìvquje u nama ono {to vi{e ne postoji, koji mu, hteli mi to ili ne, daje na{e trenuta~ne snage, koji nas navodi da odlomak shvatimo kao celinu, sliku kao realnost, i koji u nama stvara iluziju da vidimo, da delamo, da podnosimo, da posedujemo nezavisno od na{eg dragog starog tela..." Kako }e te prepoznati svakog pravog pesnika? Prema tome, izgleda, u kakvom su odnosu duh pesnika i zvukovi, ili {umovi; misao pesnika ili zvukovi. Ne treba idealizovati ~itaoce pesama; treba pone{to znati i o wihovom stawu; to nikada nije stawe ~istih misli. Istinski pesnik ima svoju dubinu i ona se uvek ispoqava u samom wegovom ~inu pesni~kom. îtalaca pesama ima raznoraznih, od onih obrazovanih, {to predaju na univerzitetima kwièvnost, {to je "tuma~e", do... onih koji prvi put ~itaju neku pesmu. Takvi mo`da i ne slute ni{ta o predistoriji i istoriji pesme. Takvi ~itaoci su mo`da najiskreniji, najidealniji. U su{tini, istinski pesnik je naboqi kriti~ar. Ko u to sumwa, prili~no je ograni~en i smetnuo je s uma ono {to je najnevidqivije i najneizrecivije : rad duha, ta borba protiv neujedna~enosti trenutaka, slu~ajnost povezivawa, nemo}i i{~ekivawa, spoqna kretawa. Duh je strahovito promenqiv, varalica i prevareni, bogat nere{ivim problemima i prividnim re{ewima. Kako bi jedno izvanredno delo izi{lo iz tog haosa, da taj haos koji sadrì sve, ne sadrì tako|e neku ozbiqnu mogu}nost da spozna sam sebe i da u sebi odabere ono {to zaslu~uje da bude izdvojeno od trenutka i bri`qivo upotrebqeno? Valeri je na~inio dragocena otkri}a u ovoj oblasti i vredi ih se s vremena na vreme podse}ati. Pesnik ne ulazi u poetski svet; nadahnu}e od wega napravi u nekim trenucima medijum. U pesniku postoji (ili ne postoji) vrsta duhovne nergije; ponekada ona "hipnoti{e". O toj vrsti duhovne energije posebne prirode, vrlo malo se zna. O tome su naklapali ~uveni univerzitetski Doktori Faustusi : oni mogu pone{to da natuknu o tome {to pesnik pruà nepoznatima ono {to je dobio od nepoznatog... Poetski svet se u pesniku se otkriva sam po sebi u izvesnim trenucima beskrajne vrednosti...Beskrajne za pesnika... Ponekad beskrajne i za eventualnog ~itaoca. Umetnost pesni~ka je najsloèniaj i mo`da najsavr{enija zato {to u wenom svetu postoji bezbrojan bbroj uslova i funkcija koje treba uskladiti. Poezija univerzalnih vrednosti ponekad izgleda kao nemogu}na. Me|utim, ona postoji i u ~oveku se budi zahvaquju}i kakvom neobi~nom, malom, sporednom doga|aju, spoqwem ili unutra{wem izbivawu i podsticaju... Izvrsna Valerijeva pesma MORSKO GROBQE po~ela je u pesniku jednim izvesnim ritmom...Ne treba beàti od metri~kih i muzi~kih uslova, ba{ zato {to veoma suàvaju neodre|enost...[teta to pesnici, koji to zaista jesu, ne govore o poetskom svetu, o svim avanaturama duha i ma{te, {to ne iznose primere iz svojih malih kwièvnih radionica i sudbina... Poetski svet je ispuwen ~e`wom : zvukova, misli, stvarnog i imaginarnog, logike, sintakse i dvostruke invencije sadràja i forme, neotkrivenog jezika, ~e`wom za jednom savr{enom sintezom svega...Gospodo pesnici, javite nam se i napi{ite nam pone{to o izvla~ewu iz Jezika ~istog i idealnog Glasa, sposobnog da posreduje bez te{ko}a i naru{avawa trenutne sfere poetskog sveta, o va{em ja ~udesno nadmo}nijem od ~itala~kog ja...

______Dilber Dil~ik

Viktor TREFALT

MOJ VRISAK U HLADNOM PROSTRANSTVU STAPA SE S TI[INOM IZ VE^NOGA MRAKA (krv Prometeja)

Dok letim sa orlom nekuda visoko po purpurnom nebu, ka dalekom suncu zariv{i mi kanxe dovoqno duboko komada mi telo prepu{ta me sebi da bespomo}no padam ja sam samo plen ja sam samo hrana koja nikad ne}e utoliti glad neizmernog ponora... (19. 3. Ä99. )

Poput neoslikanog neba, nezavr{ene re~i, neispevane pesme.

Daleko od i~ijeg pogleda, daleko od i~ije misli...

Kao istruleo paw, zatrpana planina, presahla reka...

Negde iza mora izgubqena i zaboravqena ispucala nadgrobna plo~a obrisi moga imena na woj...

Da li sam ja zaista nestao? da li mogu nestati? U `utom moru zaborava? (21. 1. 1999)

* Sasvim sam sam, nigde nikoga, posmatram pogubni trag vremena i {apat peska koji me ubija na dnu Pacifika.

Svaka moja misao boje sitnog {qunka poput igle. Svako se zrno zabada sve dubqe u mojim {akama u mojim grudima u mojim o~ima na dnu Pacifika.

Hiqade glasova, voda je zelena, ne`an dodir wenih mirisa...

Ose}am strah i bol na dnu Pacifika...

(31. 1. 2000)

* Ose}am kako gubim tlo pod nogama, pratim svoje misli, hod po tankim `icama.

Tra`im svoje mesto; sumorna gradska ulica, dolina reke; prostranstvo iza planina. Jasno je da to nisam vi{e ja.

Svestan sam sveta s druge strane ogledala, u wemu sna`nog lika koji sam bio nekada. (14. 2. 2000)

* Po|em i tra`im, gubim ponekad, stignem negde, shvatim pone{to, lutam i daqe pogre{nim putem jer nemam krila od voska i perja... Zidovi svuda, gde god da krenem oko mene, u meni i samo iznad mene plavetnilo neba i putokaz zvezda koji uvek }u da pratim dok ne stignem do kraja i nestanem u magli... (21. 3. 2000)

( Viktor Trefalt, 1984, Beograd; prve objavqene pesme odabrane na otvorenom kwi`evnom konkursu Zavetina)

Adam PANTI]

POSLEDWI KRSTA[I (Kona~no upozorewe)

Zar niko te ne ~uje, Staramajko? Zar niko ne shvata posledwi vrsisak nemo}i? Sem nas, naravno, ali mi smo na izmaku `ivota svojih. Starci na kulama koji osmatraju, dr~e {tit i ~ekaju. Okruweni olujama, o~iju zvezdanih, starci na stra~i. Avaj, Staramajko, sinovi tvoji mra~nog uma ne vide Raspe}e, ne ~uju urlik krvi sle|ene, dok te neuki, divqi i gladni, posedaju i poseduju, na grudima izmu~enim gnezde okot svoj. zar te niko ne poznaje kako jeca{ i u porazu neponi`ena? (.....)

(Prvi objavqeni stihovi. Autor `ivi u Sopotu. Student )

Mida Banker

Majstor nad majstorima

Dud pqucka na pro{je i na pe} za hlebove; u pe}i drema ma~ak boje pepela. @ut bagrem je procvetao, i plav. Kreveti za rani rasad crne se, kao pro{je. Grane smokava umotane jesu, i `buwe, ribizle, u mre`e od gubarove svile. Gugutke u kafezu kao da su skamewene. Gugutke na brestu i grlice na divqim orasima predu od srebrne svile uspavanke za `abe ispod starih }eramida na krovu. Svetlost na razboju tka }ilim, motive: kapije crne i zatvorene, jarosne }utqive starce pro}elave; }urane i po neko jagwe...

Majstor nad majstorima blene u probu{ene {erpe, lonce i stabla jabukova.

U senke drve}a, i senke preminulih {to se vra}aju preko pustih gradina, kao senke oblaka...

Na tavanu je , na otpadu nepisana istorija plemena osu|enog da i{~ezne...

Zmijska ko{uqica, vitki i prav i suv i dug {tap od leske, udica za pecawe crvenperki, i klenova, {ibica puna muva bez krila, {ibica puna trutova, {ibica puna livadskih skakavaca, {ibica puna crnih popaca, ~ep od plute; putawica ispod grobqa; bele tre{we; pozdrav ~e{qugara; pozdrav {qunka, svra~ka; topolovog li{}a lepqivog; odblesaka breza i sprudova - sve to vredi dukat mali!..

Ve~ni `ubor tog neprestanog oticawa i ulivawa u daleko i beskrajno more me zadivquje, kao spokoj u polusenci vrba kamenova u pli}aku balavih od algi.

Kristalna treperewa, cvet divqih tre{awa ili zove, hmeqa, niz koji se stropo{tava kliktaj ~e{qugara ili ùne; mukawe bregova; {apat matice; {i{tawe belou{ke, ili fazanke na gnezdu u vreàma kupine na obali; kreket iz bara; ili brujawe ìca kraj pru`nog nasipa; {tektawe svraka; ru{ewe obale; u{ivawe poruba horizonta svilenim koncem prepelica; treperewe oskoru{e - na kakvom tajanstvenom instrumentu i ko stvara te udaqene melodije, zanosnu muziku? Samo nebo? [ta u stvari mi ~ujemo? Harmoniju koja op~iwava i bogove? Jer to nije ti{ina. Ribe veselo iska~u - pqas! - i ponovo rone. toliko je koncentri~nih krugova na povr{ini reke pred suton da ih jo{ niko nije prebrojao.

Uzvi{eni delovi univerzuma ogla{avaju se na najzaba~enijim mestima. Muq do kolena `mr}ka, izra`ava se mehurovima jedne bo`anske i neopisive analogije.

Majstor nad majstorima bos gazi po muqu do kolena, po zvezdama koje su najbliè, najdubqe, najmuklije. Ulazi u sfere svih pokretnih zvezda, u najsavr{enije pesme koje se me|e sa ti{inom... jer on je skrenuo sa svih puteva, pre svega sa onih mravqih, i nije upao u mreù vremena, brojeva i mera: on gazi kroz sve dubqi muq, i sporo izvla~i jednu nogu pa drugu, iz sfera i zagrqaja najbliìh zvezda, i iz spobnosti da ne bude ono {to je...

On je svet gledao kroz istinite prozore, kroz prozore koji nisu napravqeni sami od sebe. Kroz prozore koje je napravio majstor koji ima svoje nezaboravno ime i prezime. Druìo se sa prvim unukom toga majstora i od wega je nau~io da gleda kroz nela`ne prozore. Video je - senke, i zemqu ofarbanu opalim plodovima crnih dudova. Dvori{na stabla vo}aka okre~ena. Bela, bela kao mno{tvo pitomih belih ze~eva. Video je zumbule i zelenkade, {eboj crvenoùtih cvetova, grozdove ùtog bagrema... Rastao je i poja~avao ose}aj koji je stekao gledaju}i kroz istinite prozore...

Kroz par staklenih crepova na krovu video je bele kowe, an|ele, vrhove planina i Boga kako nestaje na santama leda u plavetnilu beskraja okeana.

Razgovarao je izvan sveta sa svojom sopstvenom utvarom, Bogom.

Majstor nad majstorima je sve, a ipak je nepotpun.

Bojao se pomr~ine kao sasvim mali, jer mu je ona sasvim ogoqavala du{u.

Nije ro|en za trgovinu, politiku i religiju, ni za zbuwuju}u prqav{tinu lukavstva pridobijawa i zavo|ewa klijentele...*

( Ovo su prve objavqene pesme M. Bankera, koje je urednik probrao iz jednog obimnijeg rukopisa IZVOR^I] SA VODOM SLATKOM...)

______

KRAJ EPOHE HOKUS - POKUSA

Batri} CEROVI]

SVETIQKA U TMINAMA

( Iz objavqenih i neobjavqenih razgovora sa Miroslavom Luki}em )

(...... )Oba romana, a naro~ito Ujkin dom, ubrzo po izlasku, oceweni su kao iskorak u odnosu na tradicionalnu i savremenu romanesknu praksu u na{oj kwièvnosti.îtaoci i kriti~ari, susreli su se sa delom koje, iako je zaroweno u istoriju, nije istorijski roman, a jo{ mawe hronika ili povest posve}ena svom nacionu, wegovoj pro{losti. U romanu Ujkin dom , re~ je o svojevrsnoj suptilnoj i ma{tovitoj poetsko - mitskoj reinterpretaciji nacionalne istorije novijih vremena, u neku ruku, to je roman o istoriji samoj, ali mitiziranoj. U romanu LITURGIJA, prepoznatqivi su vi{e ili mawe neki prelomni doga|aji u sudbini srpskog naroda koji su ostavili najizrazitiji trag u narodnom pam}ewu. U balkanskoj i srpskoj istoriji, u istoriji uop{te, ni{ta se ne de{ava samo od sebe. U oba romana, ti prelomni doga|aji, dati su kao fantazmagori~no svedo~anstvo o hodu kroz mitsko i istorijsko vreme, kolektivne i individualne ko{mare. Na nekim stranicama, u ovim romanima, kao da se gube veze izme|u ìvota i smrti, sna i jave, realnog i fantasti~nog, pro{losti i sada{wosti. Pa, ipak, u oba romana, u celini gledano, wihovog autora ne odvla~i sporedno. Odre|ena uverqivost i verodostojnost , u oba Luki}eva romana, {iri se uvo|ewem istorijskih, mitolo{kih i fantasti~nih pojedinosti. Sudbina i istorija u ovim romanima ukrstile su se kao ma~evi na dramati~noj vetrometini i sceni razlaza individue i dru{tva. U Ujkinom domu Luki} je progovorio o epohalnom problemu, o problemu sudbine jedne utopije u HH veku, o isku{ewu kome su podlegli milioni, o posledicama i bilansima toga isku{ewa i podlegawa.

1. Uspeli ste ono {to samo retkima polazi od ruke : da na ~udotvoran na~in pome{ate istinu i iluziju. Prepoznatqivi doga|aji u Va{im romanima : da li su to savremeni me|a{i u kataklizmi~nom kretawu istorije? Napisali ste kwige o vremenima i sudbinama. Da li ste , opisuju}i likvidaciju ruske carske porodice u Jekaterinburgu 1917. godine, u Ujkinom domu , hteli da sugerirate ~itaocima da su se time ostvarila proro~anstva iz drevnih aramejskih, samaritskih i gr~kih slova? Postoji li neka veza u Va{im romanima i sa Kremanskim proro~anstvom?

- Odgovoriti na ova pitawa, u pravom smislu re~i, zna~ilo bi napisati novu, ili jo{ nekoliko novih kwiga! Zatim, ja nisam siguran da sam u~inio ne{to ~udotvorno; ono {to mo`da iznena|uje moje eventualne ~itaoce, to je, verovatno, grubo re~eno stvar savesti. Da, savest : u pravoj savesti je pravi duhovni ìvot ~ovekov, "jer je u woj wegova vera spojena s delotvornom qubavqu; zbog ~ega ~initi ne{to po savesti kod (...) qudi zna~i ~initi ne{to iz svojeg du{evnog ìvota..." @ivimo u vremenu u kojem nas zapquskuje plima neistina i konvertita, isku{ewa, stihije i la`nih merila. îtaoci treba da znaju da su oba romana i LITURGIJA i UJKIN DOM bili napisani pre skoro deset godina. Nisu hteli da ih objave onda{wi urednici u dràvnim izdava~kim preduze}ima, {to je i razumqivo, ali nisu hteli da ih objave ni pre nekoliko godina, i oni urednici koji u javnosti slove kao "demokrate", {to je simptomati~no. Nisu hteli da objave te rukopise, jer nisu imali vere (naklonosti prema istini koja nastaje odatle {to se ho}e istina zato {to je istina). Dozvolite, u ovom vremenu u kome ìvimo, to insistirawe na tome da se ho}e istina, za mene je bitno. Jer hteti istinu "zato {to je istina jeste ba{ ono duhovno u ~oveku, jer je potpuno zasebno od onoga {to mu je prirodno, a to je hteti istinu ne radi istine nego radi svoje slave, dobra glasa ili dobitka. Istina odeqena od tih motiva duhovna je, jer poti~e od boànstva. [to od boànstva poti~e to je duhovno i to se preko qubavi pripaja ~oveku, jer je qubav duhovno spajawe". Mislite li da je slu~ajno to, {to se roman UJKIN DOM otvara jednom qubavnom epizodom koja je spoj delotvorne qubavi i vere? Ni~eg slu~ajnog, dakle, u oba romana nema, ni u Ujkinom domu, ni u Liturgiji. To su zasebne kwige, ali oba romana "funkcioni{u" - da se posluìm nerado jednim pojmom iz fizike - na principu "spojenih sudova". Likvidacija imperatorske ruske porodice u Jekaterinburgu predstavqa gnusan zlo~in, koji je i danas obavijen misterijom. Nisam bio u prilici da vidim dokumenta koja se ti~u toga zlo~ina boq{evika, a nalaze se u "Arhivu Sokolov". Boq{evici su se trudili, nastojali da sakriju istinu o tome, i u tome su uspevali decenijama. Ali, pogledajte kako su zavr{ili egzekutori i naredbodavci toga zlo~ina : niko nije izmakao Pravdi! Kad je re~ o proro~anstvima kroz povest qudskog roda, ~ini mi se da treba biti rezervisan prema svakom onom proro~anstvu koje ima izvesnu, skrivenu ili neskrivenu politi~ku pozadinu. Da li postoji i kakva veza mojih romana sa Kremanskim proro~anstvom? Neka ~italac otvori roman LITURGIJA na 50. stranici i tamo }e mu se kazati samo. Mnoga su se proro~anstva obistinila, a neka se upravo obistiwuju. Svet je Celina. Sve je u vezi, pro{lost i sada{wost, zemqa i nebo, nebo i pakao, ìvot i smrt, sudbina i farsa. Istorija je ~esto iracionalna, nalik na stihiju, a tamo gde je stihija ponela konkretne qude, nema slobode, jer istorija ~oveka nosi kao povodaw penu, {u{aw ili slamku. Na neka od pitawa postavqenih (meni) 1997. godine odgovorio je Dostojevski pre vi{e od sto godina! Dostojevski je video i predvideo. Dostojevski je ne samo naslutio neke stvari koje }e se dogoditi u HH veku, nego ih i opisao, boqe od istori~ara, nau~nika. Jer je Dostojevski video duboku protivure~nost izme|u socijalizma i hri{}anstva. Ovaj vek, HH to je vek hokus-pokusa! Boq{evici vi{e li~e na jezuite, nego na svoje pretke. Misija Rusije nikada nije bila u internacionalizmu, u {irewu ma~em, ve} u pokoravawu duhom. Boq{evizam je, pored mnogih zala, doneo oboàvawe jednog ~oveka, Vo|e, ~udovi{ni kolektivizam. Kolektivizam boq{evi~og tipa sputava, ako ne i uni{tava maksimalan razvoj li~nosti i sopstvene voqe. U tom kolektivizmu, kao i u socijalizmu je iverje, strugotina. Ne moè vo|a biti ideja kolektivnog ~ove~anstva, mase, svih - ali boq{evizam i svi wegovi sledbenici su pokazali - da moè. U socijalizmu i boq{evizmu nema ideala, ili ako ga ima, onda je to ne{to drugo - biti slepo pokoran. Ideal je ne{to drugo: "Dosegnuti najvi{i stepen svesti i duhovnog razvoja, potpuno spoznati svoje ja i dati sve to po svojoj voqi svima. I zaista, {ta boqe moè da u~ini ~ovek koji je sve dobio, sve spoznao i postao svemo}an? Ako ga ostavite u stawu podvojenih li~nosti, ne}ete oti}i daqe od trbuha. Socijalisti ne idu daqe od trbuha". @ivimo u vremenu koje je te{ko, i ~itawe Dostojevskog bi mnogima pomoglo mnogo vi{e od ~itawa kwiga, koje se danas objavquju, ili od listova i ~asopisa koji danas izlaze, da razumeju Celinu, ili ono {to nam se doga|a, i {to }e nam se tek dogoditi! Svakodnevno susre}emo qude koji ni u ludilu ne bi u{li u razgovor o besmrtnosti du{e, za koje su ~izme boqe od [ekspira. Socijalizam koji se klawa svom vrhovnom Bogu -trbuhu, ne, to nije nikada bilo po ukusu jednog pravog pisca! Pisac ne traì neke nove gospodare, on èli da bude gospodar nad samim sobom, nad svojim ja; on èli da `rtvuje svoje ja i da ga da svima, jer u tome ima ne{to neodoqivo, ~arobno, neminovno, pa i neobja{wivo. Do{ao je kraj epohe Hokus - pokusa, do{lo je vreme da se pi{e istorija Hokus-pokusa... 2. Va{a kwiga UJKIN DOM komunicira sa ruskom istorijom, sudbinom i isku{ewima. Ima li to veze sa Va{im neposrednim ìvotnim iskustvom, ili je re~ o uticaju bogate lektire? Vi ste progovorili o nekim tabu - temama. Da li pisac i koliko sme }utati o onome {to se oko wega de{ava? Dodirnuli ste i temu Golog otoka. Da li u UJKINOM DOMU iznosite na videlo svoje ìvotno iskustvo i Va{e poglede na ìvot i vremena koja su prethodila dana{wem? [ta mislite o odnosu zavetovane }utwe i neslobode? - Na izvestan na~in - da : Ujkin dom, kako vi kaète, "komunicira" sa... Ali ne samo sa ruskom , sudbinom, i isku{ewima, ve} i sa evropskom i svetskom sudbinom i istorijom, ili - sa posledwom sferom mistike. Roman UJKIN DOM je roman-tragedija, ne samo jednog ~lana , bosiqkova~ke porodice Mi{qenovi}, istina posledweg Mi{qenovi}a, ili Bore "[vabe", ve} i tragedija, {to se malo boqe vidi , na kraju prethodnog romana LITURGIJA, ~itavog sela Bosiqkovca. To je opojna pri~a o tragizmu postojawa. Moj otac Mihajlo Luki} bio je predratni pisar. Moj deda Stanko Luki} bio je zemqodelac, vlasnik osredweg zemqi{nog poseda (oko dvanaest hektara), i ratni bolni~ar. Moji vi{e od dva stole}a ìve u jednom kraju poznatom po zlatu i hajdu~iji (nekada{wi Zvi{ki srez) . Niko mi u familiji nije bio Brozov skutono{a, ni golooto~ki zato~nik. Ali Goli otok i Zvi`d su povezani izvesnim vezama, ili ako ho}ete, sudbinama nekih mojih junaka. Zvi`d - tamo odjekuje i bruji Istina, koju, izgleda, savremenici, ba{ i ne vole. Pisac, ako to zaista jeste, nikada ne moè biti ravnodu{an na laì oko wega, na Svela`, ali on nije propagandist i aktivista neke politi~ke stranke. Wegova je specifi~na teìna druk~ija. Ne samo o nekim tabu- temama, progovorio sam, ~ini mi se, dok sam pisao i UJKIN DOM i LITURGIJU, o zverovima spoqnim i unutra{wim, od kojih ~ovek mora biti na straì. Progovorio sam o podprirodnosti istorije. Progovorio sam o ìvotu i sudbini, koji su bili mi{olovka, buvolovka - nad kojom bdi nezaja`qiva smrt. Ve}ina romana napisanih o Golom otoku napisani su u matrici koja je meni bila odurna : poku{ao sam ne{to druk~ije. Tu temu su na{i pisci olako i brzo potro{ili. Va`no je kad je o toj temi re~ ovo : postojao je Goli otok na jadranskom moru, ali jo{ gori i jeziviji je postojao i na kopnu, ~ak i mnogo godina kasnije, kada je taj logor zatvoren. Logore su uveli u praksu u evropskoj i svetskoj istoriji levi i desni ultraekstremisti (boq{evici i fa{isti). Kad je re~ o zavetovanoj }utwi (ako sam Vas dobro razumeo), da, postojalo je i to. Postojali su isihasti, kalu|eri, i imali su svoje manastire i u mom zavi~aju (Zvi`d , Homoqe). Naravno, postoji i ono }utawe u kome se ~ovek i istorija, narod i istorija gledaju samo le|ima, beè}i jedno od drugog. To }utawe je nemoralno i zlo, ali izgleda da ono godi nekim qudima ne~iste savesti. Zaborav i kratko pam}ewe su stra{an i velik greh. Imate ovde i pisaca, i istaknutih li~nosti u javnosti, koji su oboleli od amnezije... Tamo gde ima mnogo amnezije, tamo je teskobno od neslobode.

3. Koliko su posledice istorijskog i dru{tvenog kretawa kod nas uticale na qude i generacije i u~inile ih takvim kakvi su, a koliko je uticaj zala uro|enih u ~oveku? Kako doìvqavate Srbe kao `rtve medijske propagande u svetu i danas kao dràvqane jedne nove dràve? [ta u na{em jeziku zna~i skorojevi}? Verujete li da kwige mogu promeniti nacionaliste?

- Ma kakvu teìnu i smisao imale poruke romana, ili bilo koje druge kwige, one ne mogu neutralisati negativni nacionalisti~ki naboj, netrpeqivost, mr`wu, koje su podstakli masovni mediji, ili predstavnici i zagovornici agresivnog nacionalizma.Kwige nikada nisu mogle da promene nekoga, pa i nacionaliste, mada mi se ~ini da vi pod nacionalistima podrazumevate {oviniste. To su razli~ite stvari. Ako ne volite svoj narod, kako }ete voleti pripadnike drugih naroda? Ne morate ih voleti, ali treba da ih po{tujete, sve wihove razlike i ostalo. Jedan od najumnijih Srba, kroz vekove na{eg postojawa, zlatousti episkop Nikolaj Velimirovi} , kao zato~enik, kroz tamni~ki prozor zloglasnog logora Dahau, upozoravao je Srbe {ta ih ~eka pod vladavinom i okupacijom Hokus- pokusa.To je pitawe savesti.Treba priznati da nisi bio u pravu, a za to je potrebno opravdawe - da opravda{ svoja dela koja su u svojoj su{tini zlo. Narod naseda ~esto, i zato mu se lo{e stvari doga|aju. Ja se gadim svih nacionalista, ovih posleratnih, koje sam kao mlad ~ovek zapamtio kao javno deklarisane internacionaliste. Saose}am sa svakom istinskom `rtvom. Eksperiment Hokus- Pokusa ostavio je pogubne posledice na ~itave generacije. Ulicama na{ih gradova i sela hodaju hiqade i hiqade onih kojima su milije ~izme od [ekspira - podeqene, nesre}ne individue. Koliki je broj onih koji su ogrezli u zlu i nepo~instvima, u }utawu i zaboravu, i kojima ne pada na pamet da se pokaju. Ko ho}e da se istinski spasi vaqa da ispovedi svoje grehe i da vr{i pokajawe. Ali, da bi neko mogao da ispovedi svoje grehe mora da zna {ta su zla, da ih vidi prvo u sebi, da ih prizna, da prizna da je kriv zbog wih i da ih osudi. Ko je na to, od na{ih pisaca, ili politi~ara - da ne idemo daqe - spreman? Imamo puno pokajawa ustiju a ne ìvota. A {to se ti~e skorojevi}a, o pokondirenim tikvama pisao je jedan na{ pisac i u pro{lom veku. Za|ite ponekad u neke hotele, restorane ; ili - pro{etajte uve~e ulicama na{ih gradova i sela, pa }e te svojim o~ima videti. Auta koja voze, ku}e u kojima stanuju, zlatni nakit, itd. Kad je re~ o opravdawu i savesti, opro{tewa grehova ne moè biti bez istinskog pokajawa, a savest se formira kod ~oveka iz "stawa religioznosti u kojem se nalazi prema tome kako ga unutra u sebi prima". Sve ~e{}e, pa i na televiziji, pokazuju stravi~ne slike lica nepoznatih qudi koji se hrane u narodnim kuhiwama : jeste li videli ta lica i te stra{ne prizore? U isto vreme, Beograd u kome ìvim, no}u izgleda - dok teku reke luksuznih automobila, kao grad bogata{a. Kao i drugi Beogra|ani, prevozim se autobusima gradskog saobra}aja, kad odlazim na posao, i kad se vra}am : na po~etnim stanicama je sve ~e{}e toliko qudi kao na nekada{wim mitinzima opozicije, a kad kona~no do|e autobus i kad svi nagrnu u wega, ~ini se : Svi su Srbi stali u jedan autobus! I tako to traje danima, nedeqama, i nikom ni{ta. Svakodnevnica je postala sablasna. Koliko qudi danas gladuje u na{oj zemqi i stidi se da kaè da gladuje? Ko voli svoju Otaxbinu, treba istovremeno da voli i kraqevstvo Gospodwe, jer je kraqevstvo Gospodwe posledwa i ve~na ~ovekova otaxbina...

4. [ta sad? Ko }e platiti ceh ovog isku{ewa i haosa? U nekim od eseja objavqivanih posledwih godina po na{im kwièvnim ~asopisima, kaète da ste napisali vi{e stvari nego {to ste ih objavili. Kakva su Va{a iskustva sa izdava~ima i kakvi su Va{i zakqu~ci o izdava{tvu umetni~kih kwiga na ovim prostorima? - Ja sam imao velikih problema sa objavqivawem dva posledwa romana , oni su, desetak godina, putovali od nemila do nedraga - ovim beogradskim prostorima. @ivimo u deceniji tzv. "spoznorske kwièvnosti", svako moè objaviti {ta ho}e, ako ima uticajne prijateqe, ro|ake, svojtu, i one koji ga guraju. Ja ni u tom pogledu nisam imao "sre}e". @ao mi je {to jo{ uvek nemamo sabrana Dela Rastka Petrovi}a, Vinavera. Izdava{tvo je osu|eno da podeli sudbinu dru{tva na duì niz godina. Jer, oni koji bi mogli pomo}i izdava{tvu, na{i novopo~eni bogata{i i dràva, imaju pre~a posla. Tamo gde vlada kult boga}ewa u okviru jedne generacije ne postoji kult kwige. Nema danas qudi koji su dorasli Mi{i Atanasijevi}u, ili nekim drugim na{im osniva~ima zadu`bina u pro{lom i prvoj polovini ovog veka... Ceh se ve} pla}a, svi ga pla}amo, i pisci, i kwige, i narod, i kultura, kwièvnost... 5. San i nije san u uobi~ajenom smislu re~i nego vrlo jasno predvi|awe budu}ih doga|aja. Je li to skrivena zna~ewska zamka - u Va{em romanu UJKIN DOM - kojom se nastoji da se naruga ìvotu onako kako se on narugao qudima? - Danas je ponedeonik, a znate li {ta je ponedeonik? Pa, ponedeonik! 8. decembar 1997. godine! - Tako }e odgovoriti ve}ina, dakle, milioni qudi. Zlatousti Velimirovi} je odgovorio ovako : " Ponedeonik je survavawe Nedeqe. / Utorak je lopov Ponedeonika. / Sreda je zavidnik Utornika. / êtvrtak je klevetnik Srede. / Petak je mrziteq êtvrtka. / Subota je krvnik Petka i svih wegovih prethodnika. / Ah, kako je mnogo ponedeonika u sedmici! Kako ih je premnogo u Istoriji! Du{a moja tamni od wih, spu{ta se slepa no}u na wu sirotu". Dakle, mnogi su odgovori , na brzu ruku, danas, izraz "kratkog pam}ewa". Ne ~uje kom{ija, ne ~uje rodbina, ne ~uju prijateqi, ne ~uju kolege, ne ~uju kumovi, Bog jedino ~uje i pita : imamo li snage da se odazovemo Istini? Ne}e mu odgovoriti lakta{i, jer oni su laktovima gurali mnoge jo{ s Ponedeonika da se udave. Mo`da }e odgovoriti An|eo }utawa , ili neko koji sawa, jer u snovima ima mnogo vi{e istine i odgovora, vidqivija je veza neba i ~oveka, neba i an|ela. @eleti besmrtnost to ne zna~i promenu jela i odela i ku}e, jer i kad se nekima sve to da, sticajem prilika, to ih ne raduje. Ve}ina qudi ne veruje u saobraznost svih nebeskih stvari sa svim {to pripada ~oveku. Jer dana{wi ~ovek se udaqio od neba kroz qubav prema samom sebi i prema svetu. U tom smislu, dana{wi ~ovek je daleko od onog pravog u odnosu na drevne qude koji su bili druga~iji. Dana{wi ~ovek je nesre}niji , jer se udaqio od saobraznosti ili korespodencija sa nebom i An|elima. U oba moja romana, u LITURGIJI vi{e nego u UJKINOM DOMU , kwièvni junaci su stanovnici - da se posluìm Rozanovqevim pojmom - DOMOSTROJA, op{tine ili ob~ine, a dana{wi ~ovek, naro~ito onaj koji ìvi u postkomunisti~kim dru{tvima zato~enik je Lavirinta epohalnog eksperimenta Hokus- pokusa. Dana{wi ~ovek voli sebe i svet i drì samo do svetskih stvari, mo`da one laskaju wegovim spoqa{wim ~ulima i gode wegovim sklonostima ka uìvawu, i ne obra}a pa`wu na Duhovno, a ono prija unutra{wim ~ulima i veseli um, veselilo je um drevnog ~oveka. Pradrevni qudi poznavali su nauku o saobraznostima ili korespodencijama sa nebesima, pa su mogli da razgovaraju i sa An|elima, ali je ta nauka vremenom izgubqena, a oni koji podse}aju da je nekada postojala dana{wem ~oveku li~e na zanesewaka ili ludaka. Mi iz dana u no} prisustvujemo survavawu Nedeqe. U {kolama su nas u~ili naopako, napunili su mnoge glave ogromnim praznim ormanima i pe{~anim pustiwama. 6. Da li ste zadovoqni odjekom Va{eg dela u javnosti?Moè li se kod nas ìveti samo od kwièvnog rada?A ako ne moè - {ta pisac da radi? Da li da prihvati materijalnu i svaku drugu podr{ku vladaju}e, ili neke druge partije? Da li ste imali neku ponudu u tom smislu? Ako Vam je nezgodno da odgovorite na ovo pitawe, ne morate.Ali ,molim Vas da budete saètiji, imaju}i u vidu eventualne ~itaoce ovog intervjua... -Ne! Nikakvih ponuda i nikakve materijalne ili bilo koje druge potpore i podr{ke nisam imao ni od jedne partije.Moje su kwige ~esto i doslovno izlazile u "{iwelu pi{~evih izdawa". îni mi se, da odjek mojih kwiga u javnosti nije srazmeran wihovoj vrednosti. U visokotira`nim dnevnim listovima te{ko se probijaju i {ture vesti o izlasku nekih mojih kwiga. Ali se zato u svim na{im visokotira`nim listovima trubi , ~im se pojavi neka od kwiga sa za{titnim znakom nekih biv{ih dràvnih ili paradràvnih izdava~a. Mi danas imamo dràvne izdava~e, nekada{we "velike" beogradske izdava~e, da im svima ne spomiwem nazive - i tamo sede kao urednici oni isti qudi koji su tamo bili i pre deset- petnaest godina. Ti izdava~i postali su svojevrsna ~udovi{ta, dinosaurusi. Pojavili su se i privatni izdava~i, ali me|u wima ima zaista malo onih koji su neka alternativa. Sve u svemu, novi hokus-pokus. Ovde ne postoji organizovana briga o kwizi, o izdava{tvu, o plasmanu na{ih vrednih kwièvnih ostvarewa na druge jezike. Sve je ostavqeno dovitqivosti pojedinih pisaca, ili izdava~a. Kwièvna kritika kao i da ne postoji. Objavquju se samo pohvale, ti meni ja tebi, itd. Postoje nepisane hijerahije , kojih se novinari drè, kada ho}e da ~itaocima svojih tira`nih listova, pribliè izloge novih kwiga. Postoje lobirawa novinara i kwièvnih kriti~ara skoro svake godine, oko dodela kwièvnih nagrada. Mi smo zemqa koja ima vi{e pisaca i kwièvnih nagrada nego stanovnika, ponekada mi se u~ini, a iznos tih kwièvnih nagrada je toliki da, ako uspete i da dobijete neku, to ni{ta ne zna~i. [ta moète kupiti za takvu jednu nagradu? U svetu biste mogli. Pisati kwige i objavqivati ih danas, zna~i suo~iti se sa mnogim krugovima pakla, sa uàsnim krugovima sirotiwe... Ja ne mislim mnogo na ~itaoca, kad pi{em kwigu, jer znam da ~italaca ima raznih. Ja ~eznem za onim idealnim ~itaocem, a takvi su najre|i.Takvih je uvek malo. îtalac, ~itaju}i, ~esto ~ita samoga sebe, pa ponekada pro~ita izme|u redova i ono {to pisac nikada nije napisao, a ni pomislio. Kod nas je mnogo qudi, i ~italaca me|u wima, koji su podlegli. "Ako ~ovek podlegne, wegovo stawe posle isku{ewa postane gore nego {to je bilo pre toga, jer je tada zlo ba{ steklo vlast nad dobrom i neistina na istinom", kaè na jednom mestu E. Svedenborg . 7. Koji je Va{ najve}i problem kao pisca? - Verovatno, to, {to nemam agilnog izdava~a, spremnog da rizikuje.Na drugoj strani stalno suo~avawe sa onim {to Svedenborg defini{e kao "prevlast zla nad dobrim". Velika su isku{ewa kojima je danas pisac izloèn, jer je veli~ina zla velika .Isku{ewa su, dakle, izazov za jednog pesnika i romansijera, jer ona se pojavquju zato da se dobro dovede do prevlasti nad zlom i istina nad neistinom, " zatim da se u~vrste istine i da se spoje sa dobrima, a ujedno da se raspr{e zla i usled toga neistine (...) Isku{ewa tako|e sluè u tu svrhu da otvore duhovnog unutra{weg ~oveka, i da prirodnog ~oveka wemu podvrgnu; daqe sluè i za to da suzbiju samoqubqe i qubav za svetom i da ukrote poùde koje iz tih qubavi izviru. Kada je to u~iweno, tada ~oveku do|e prosvetqewe i saznawe {ta je istina i dobro, a {ta je neistina i zlo. Odatle nastaje ~oveku razumnost i mudrost koje zatim rastu iz dana u dan". Svedenborg je bio u pravu u mnogo ~emu, pogotovu kada je re~ o duhovnom ~oveku, duhovnom ìvotu. Isku{ewe je izazov za pisca , kao tema, jer je onda pisac bliè Bogu, po{to se za ~oveka u isku{ewima bori jedino Bog... Isku{ewa i san upu}uju pisca na blizine Bo`je. Ja ne verujem u Hokus -pokuse.Pakao je ovde i sada, vidici su zakloweni ko{marima. Ne verujem ni u kakve ideologije, koncepte i programe, ni u qubavi opisane u romanima ili prikazane u bioskopskim dvoranama, jer to su qubavi onih koji su u qubavi prema sebi i svetu, zar oni imaju ikakvu sposobnost da prime dobro i istinu? Zar ih oni ne preziru i ne odbacuju? Zar oni u prvom dodirom sa dobrom i istinom ne beè i ne pridruùju se u Paklu onima koji su u sli~noj qubavi kao oni? Jedino u {ta verujem i u {ta }u verovati do kraja ìvota jeste nebo i korespodencija s nebom, pa bilo to ono nebo iznad moga rodnog sela, ono nebo {to se naslawa na jasenove na mustapi}skim bregovima, ili ono nebo koje naleè na potkrovqe mog stana u Rakovici. Verujem u San, jer se on ne moè kontrolisati i unapred znati... U San i Re~, koje povezuju ~oveka sa nebom, an|elima i Bogom. Jedino one, ne ovaj otpad - ideologija, utopija i neistina! I qubav, ona neizreciva, jer od wenog pravog karaktera zavisi i karakter na{eg ìvota, pa i sudbina ~oveka. Verujem u Qubav i Nebo, jer nebo u celini predstavqa jednog ~oveka. Neki od mojih kwièvnih junaka pomalo li~e na an|ele, a to je zato {to an|eo ima savr{en qudski oblik. Gadim se istorije jer je nesavr{ena i jedna od metafora Pakla na zemqi... Govorim o paklu, jer qudi ne shvataju da je to svet ~udovi{ta i ko{mara, ovde na zemqi, neprirodnosti, zla i obmana, a ne dobra i istine. Ne verujem u vo|e, poglavare i "turpije", i u sve ono {to zatupquje, {to ukalupquje ~oveka i neizbe`no vr{i nad wim nasiqe : Bog nikada ne vr{i nasiqe na ~ovekovu svest, pa se prema tome svakom veruju}em ukazuje onako kako ga ovaj zami{qa, odnosno pribli`no tako... Ne o~ekujem da }e ~itati moje kwige i da }e ih razumeju mnogi, jer prirodni i ~ulni qudi o Snu i o boànskom misle samo kao o svetu i onom {to je u svetu. Mene je uvek vi{e privla~ilo, i kao pesnika, i kao romanopisca, ono Unutra{we u ~oveku, Duhovno. Duhovni ~ovek, ili duhovno u ~oveku, okrenuto je nebu, svetlosti i toplini...Svestan sam epohe u kojoj ìvim i wenih glavnih tokova - tamo je dominantan ~ulni i prirodni ~ovek, ostra{}en i apati~an, prevaren i izneveren skoro od svih ; zar da ga i pisac romana vara?

KOMENTARI

Ovaj tekst (razgovor) objavio je beogradski kwièvni ~asopis "SAVREMENIK plus" ( 55 - 56 - 57 / 1998 ). Razgovor s povodom, koji sam obavio sa piscem, bio je ponu|en beogradskoj "Politici", i po{to ga nije prihvatila, ponudio sam ga : "Demokratiji" (Svet kwige). âsopis "SAVREMENIK plus" objavio je razgovor doslovce. U to vreme, kada je ovaj ~asopis iza{ao , ja sam se nalazio u rodnom mestu Tu{iwe, na Durmitoru, gde sam negovao mog starijeg brata bolesnog na smrt. Nakon ukopa brata , vratio sam se u Beograd, gde su me ~ekale nove objavqene kwige Miroslava Luki}a : roman TRGOVCI SVETLO[]U i obimna pesni~ka kwiga RAJSKA SVE]A. Profesor sam i publicist, u mojim ìlama te~e krv crnogorskih Cerovi}a, jedne stare familije ~ije postojawe se moè pratiti nekoliko vekova unazad. Ro|en sam 1939. godine. Radio sam kao novinar televizije Crne Gore, ali sam taj posao u svoje vreme morao napustiti zbog "nepodobnosti". Objavio sam dosta publicisti~kih tekstova, ali - sticajem okolnosti - dva rada koje je upravo objavio spomenuti beogradski kwièvni ~asopis, predstavqaju moje prve objavqene kwièvne radove. [esdeseta mi je godina - tada se obi~no svode bilansi, a evo, ja mo`da ba{ sada zapo~iwem. Jo{ ovo : Iz Razgovora s povodom, izostavqen je - na moj predlog - ovaj deo : - Nadam se da sam donekle odgovorio na Va{a pitawa, uz jednu ogradu : ja ne pori~em izvesnu vrednost socijalizma u razvoju li~nosti, ali podse}am da je to onaj "posledwi stupaw razvoja li~nosti, stupaw pre ideala, ali on nije norma, tj. u wemu nema maksimalno svesno razvijenih pojedina~nih li~nosti maksimalno sjediwenih u ime lepote ideala sa drugim li~nostima..." Dostojevski je video daleko. Video je da }e papa izgubiti svetovnu vlast, i da }e izgubiv{i vlast katoli~ka crkva mo`da doìveti uzvi{ewe i pro~i{}ewe, ali da joj to ne}e biti ni od kakve koristi i da }e se okrenuti "hokus-pokusima". Dostojevski je video i predvideo da }e papa ste}i nove "pristalice o kojima Sveta stolica i ne sluti. Nemiri }e zahvatiti Evropu i mnoge snage u Evropi podeli}e se za i protiv pape. (...) S druge strane i crkva }e zapo~eti svoju obnovu, ali to }e opet biti hokus-pokus i to u dve faze - kroz jezuitizam i kroz socijalizam. Crkva }e se sjediniti neposredno s revolucionarima i socijalistima - preko svojih iskrenih predstavnika iskreno, a preko licemernih teroristi~ki (...), ali }e i u jednom i u drugom slu~aju u revoluciju uneti jezuitizam".

- Crwanski svoje komentare uz LIRIKU ITAKE zapo~iwe pri~om o svojim precima, dedovima; {ta Vi mo`ete re}i o svojim?

- . . Pone{to sam ve} i rekao - ono {to sam mogao, u romanu LITURGIJA. Oca moga oca - Stanka Luki}a, jedva sam zapamtio po{to je umro kada mi je bilo nepunih {est godina. On me je uvek {titio od moga strogog oca, koji je bio veoma prek ~ovek. Sve {to znam o Dedi, preneo mi je otac. On je imao izuzetno pam}ewe. Znam, dakle, da mi je deda bio - jedinac. Zato {to mu je otac bio pregleda~ bobi~avih sviwa i narodni poslanik (ne}u re}i koje stranke), moj deda je 1914. godine mobilisan, kao i mnogi drugi, ali je kao jedinac i sin narodnog poslanika, odre|en za bolni~ara i pomo}nika onda{we vojne bolnice u Ni{u, blizu ]ele- kule, kapetana vojnog lekara V. Stanojevi}a (kasnije generala i doìvotnog predsednika Srpskog lekarskog dru{tva , i pisca). Pro{ao je Golgotu Albanije, na Solunskom frontu je prekomandovan u Sanitet Vrhovne komande. Bio je (~ini mi se) boqi i zanimqiviji ~ovek od moga oca, mada sam ga slabo upamtio. Umro je jednog popodneva novembra 1955. godine, u trenutku kada sam u na{oj ku}i i u wegovoj sobi bio samo ja. Tako je ta smrt postala ne{to {to je uticalo, izmenilo i u~inilo moje detiwstvo tu`nijim i gu{}im, nego {to bi ina~e bilo. Kada sam, mo`da 1978. godine, pro~itav{i jedan dug ~lanak o vreme{nom generalu Stanojevi}u, u Beogradu, tada ve} kao profesor kwièvnosti, okrenuo sam telefonski broj Dr Stanojevi}a i predstavio se. Prvo {to me je upitao bilo je :"Pa, gde je Stanko Luki}, {to mi se ne javi?" Rekao sam da je umro davno, i onda me je stari general upitao odakle zovem. Rekao sam adresu. "Pa, to je u blizini moga stana, do|ite odmah!" Devedesetogodi{wi general i doìvotni predsednik SLD ìveo je blizu beogradskog Pravnog fakulteta. On je toliko pri~ao o mome pokojnom Dedi, toliko je stvari znao, koje ja nisam znao, da me je to zaprepastilo. [ta je to bilo u tom nekada{wem vojniku i bolni~aru Stanku Luki}u {to je doktor Stanojevi} zavoleo zauvek? Moja porodica se raspala Dedinom smr}u, nastupile su deobe i druge mu~ne stvari. Sve sam ovo ispri~ao zato da se vidi, da niko od mojih nikada nije imao neke veze sa komunistima i wihovim hokus- pokusima. I to je moralo ostaviti traga i na moj ìvot i razvoj, pa ako ho}ete i na moju karijeru. Nedavno je BIGZ objavio jednu vrlo zanimqivu kwigu kragujeva~kog pesnika, pisca i kriti~ara Jagli~i}a VRELO. Na naslovnoj strani te kwige je crte` Viktora Viswecova An|eo }utawa, a ono najboqe u toj kwizi je, ~ini mi se , poema DEDINA SMRT. Tamo ima i ovih stihova: "Ho}emo li i mi, javom, / druk~e pretke da sledimo - / nau~iti da sa travom / ko sa sestrom besedimo? // Zoro bela, nevesela, / ni ugasli, ni planuli, / u negvama istog tela / za{to li smo osvanuli?" Ta kwiga je mogla poneti i naslov Suswecovqevog crteà An|eo }utawa. Jer, tamo gde je u toj kwizi stihova, An|eo progovorio ("Do~uj {apat neba, uho! / Za o~i je to blistawe : / promenimo staro ruho, / spitomimo postojawe. // Da nastani du{a svode / ne slabqewem, ve} ja~awem, / da se i u samrt ode - / ko u ovo kora~awe") ... Nije slu~ajno {to Crwanski komentare uz svoju jedinu kwigu stihova zapo~iwe pri~om o svojim precima i dedovima. Zar i Velimirovi} na jednom mestu ne veli : " Tako mi posledweg Pretka, grobqa na{ih otaca pritiskaju nas kao krdo kitova i ho}e da udave, no ja sve jasnije ~ujem glas ispred nas. ûje{ li i ti, kom{ija?" Korenovi su duboki i mo`da ve~ni...I Crwanski, ili Jagli~i}, znaju da mrtvi imaju svoj glas, i da je on ~esto ispred nas...

* Sa Luki}em sam razgovarao, nakon {to sam pro~itao wegov roman TRGOVCI SVETLO[]U, krajem oktobra 1998. godine. Poslao sam taj tekst "Politici", pa po{to je tamo najverovatnije ba~en u korpu, kopiju sam poslao i nekim drugim listovima, izme|u ostaloga i "Pravoslavqu"...

"Prozaista Miroslav Luki} je autenti~an ma{tar ovoga podnebqa, na{ pandan Borhesu i Kuequ. Wegov roman TRGOVCI SVETLO[]U nalikuje na veliku bajku nadahnutu legendama i mitovima Balkana, stare Evrope. Vraxbine i ~ini, magija i rituali, susretawe paganskog s hri{}anskim - ~inioci su Luki}evog za~aranog sveta u kwizi koja se ~ita kao otkrovewe" - pi{e na pole|ini korica novog Luki}evog romana, u izdawu VERZALpressa . înilo mi se , da bih razgovor sa Miroslavom Luki}em, mogao nastaviti daqe, tamo gde smo pro{le zime zastali... Podstaknut jednom Svedenborgovom mi{qu ("Savest moè biti savr{enija kod onih koji su u istinama vere prosve}eniji od drugih i koji su u jasnijem saznawu nego drugi koji su mawe prosve}eni i u nejasnom saznawu") upitao sam : za{to se pisac Luki} ba{ uhvatio u ko{tac sa isku{ewima koja su obeleìla ovaj vek?

-Dobro je {to ste spomenuli velikog pisca Svedenborga, malo prevo|enog kod nas. Znate, on je, ne jednom, podvla~io da se u isku{ewima radi "o prevlasti dobra nad zlom i zla nad dobrom. Zlo koje ho}e da vlada nalazi se u prirodnom ili spoqa{wem ~oveku, a dobro u duhovnom ili unutra{wem. Ako pobedi zlo, tada vlada prirodni ~ovek ; ako dobro pobedi, tada vlada duhovni ~ovek". U oba moja romana, u LITURGIJI i UJKINOM DOMU ( a ja bih rekao i u prvoj kwizi Pu{tawa vode mrtvima za du{u, Zemqi Nedo|iji, BIGZ, Beograd, 1993), imate tu svedenborgovsku prevlast zla nad dobrom. Me|utim, u mom novom romanu TRGOVCI SVETLO[]U, re~ je o ne~em sasvim drugom. Prvo, u tom romanu su sru{ene sve one brojne barijere koje sam ja bio postavio izme|u ~itaoca i sebe u prethodnim romanima, naro~ito u LITURGIJI : TRGOVCI SVETLO[]U se ~itaju bez daha... Ovaj roman ima mnogo vi{e dodirnih ta~aka sa mojom poezijom ("RAJSKA SVE]A", 1998) i esejima, naro~ito esejima o Staroj Evropi, starobalkanskom nasle|u...On se ~ita kao jedna kosmi~ka pri~a o osloba|awu duha... " Qudski duh je u zarobqeni{tvu. Ovo utamni~ewe ja zovem "svet", stvarnost sveta, nu`nost. "Ovaj svet" nije kosmos, on je nekosmi~ko stawe izdvojenosti i neprijateqstva, atomizacija i raspadawe ìvih monada kosmi~ke hijerarhije". To su re~i Ber|ajeva - ta~ne re~i. Moj telefon se nekih ve~eri "usijava", zovu me oni koji su pro~itali TRGOVCE SVETLO[]U da mi izraze svoje divqewe i po{tovawe, nepoznati ~itaoci, arhitekte, pravnici, lekari, profesori.... Ono {to ih odu{evqava, {to ne mogu da objasne sebi do kraja, to je odva`no oslobo|ewe duha i stvarala~ka inicijativa. Moja najnovija kwiga je izgleda li{ena svakog pesimizma i skepticizma, egoizma i samoqubqa. Nisam pisao TRGOVCE SVETLO[]U da bih izborio neku svoju "ulogu" u okvirima atara na{e nacionalne kwièvnosti, naprotiv. Uàs, bol, o~aj, izolovanost i tragediju poku{ao sam - i izgleda uspeo u tome - da pobedim stvarala{tvom. U mom najnovijem romanu postoji nesumwiv doìvqaj snage...Prakti~no, ja sam ovaj roman pisao i napisao rade}i uporedo na kona~noj redakciji veoma obimne kwige "RAJSKA SVE]A", o kojoj se ne zna mnogo zato {to je objavqena kod malog izdava~a... Nisam napisao roman o ovom svetu, o zarobqenom i utamni~enom duhu. Oni koji su pro~itali roman, znaju da po~iwe jednim neobi~nim snom, koji sam ja èleo da protuma~im do kraja. Tako sam se na{ao na jednom stra{nom i neprolaznom putu, na stazi kojom niko nije pre pro{ao... Bio je to uzbudqiv i istinski put, bio je to balkanski trougao, mesto oslobo|ewa od "utamni~enosti". Verujem da sam krenuo u pravcu oslobo|ewa qudskog duha iz okova nu`nosti... Vrlo dobro znam {ta sam napisao, ali ne}u da tuma~im svoj najnoviji roman, pou~en primerom Danila Ki{a : da ne uzimam "hleb" gospodi kriti~arima...

- Vi, dakle, ne krijete da ste napisali kwigu o jednom primitivnom, nemodernom svetu sa balkanskog trougla?

Recite mi barem jedan razlog za{to bih to ~inio? Za{to bih pevao hvalospeve modernoj du{i? Pa ja ve} imam punih 48 godina i znam. Znam ono {to je znao Ber|ajev - da je moderna du{a jo{ uvek zarobqena strahom od svetlosti. " Tamnim hodnicima du{a je i{la kroz neprosvetqenu nauku i stigla je do tamne mistike. Du{a jo{ nije stigla do sun~ane svesti. Misti~ki preobraàj se doìvqava kao ulaèwe u epohu no}i. Epoha no}i je ènstvena, a ne muèvna, u woj nema sun~evog sjaja. Ali u dubqem smislu ~itava ta nova istorija sa wenim racionalizmom, pozitivizmom, nau~no{}u je bila no}na, a ne dnevna epoha - u woj je sunce sveta izgubilo sjaj, ugasnula je vi{a svetlost, ~itava osvetqenost je bila ve{ta~ka i posredna"... TRGOVCI SVETLO[]U su okrenuti arhetipskom, drevnom, ~inima i ra{~iwavawu, mitolo{kom i nemodernom saznawu sveta...

- Da li je Va{ roman satiri~no patriotska poema, bajka, ili traktat koji zadire u dubinsku psihologiju i ono {to je Jung nazivao sinhronicitetom?

Odgovor na ova, i mnoga druga pitawa, postoji u samom romanu. Stvarala{tvo uop{te je velika tajna bi}a. Pro{le godine sam objavio LITURGIJU, prvi roman-liturgiju na svetu (koliko mi je poznato), i to je bilo mogu}e zato {to sam shvatio da se tragedija ne moè razumeti iz sebe, ve} iz liturgije. Ove godine sam napisao roman koji je plod naj~udesniji ukr{tawa. U romanu postoji jedna pri~a o tkawu }ilima, Arumaninog ~udesnog }ilima, i ta pri~a nije utkana u roman slu~ajno, tek tako. Moram vam re}i : pisci romana, i kod nas i u svetu, i ove i minulih godina, poku{avaju}i da proniknu {ta je kona~na qudska tajna i {ta je kona~na tajna Boìja, dospevali su uglavnom do akosmizma. Kosmi~ko im je izmicalo. Apsolutno im je apsolutno izmicalo. Zato {to apsolutno nisu traìli tamo gde se ono uspostavqa : zna~i u dubini duhovnog ìvota, a ne u spoqa{wem relativnom svetu u kome nema ni~eg apsolutnog. Jo{ dok sam pisao roman LITURGIJA, shvatio sam da ~itava usmerenost ìvota treba da pre|e "unutra. Sve mora da bude shva}eno kao misterija duha, kao etapa wegovog puta koji se odigrava u ve~nosti. Sve spoqa{we, predmetno, materijalno, samo je simbolizacija onoga {to se odigrava u dubini duha, u ôveku". Pi{u}i roman o jednom na prvi pogled primitivnom svetu sa balkanskog trougla, ja sam bio vo|en duhom a ne nau~no{}u. Probijao sam barijere nu`nosti, servilnosti, uvreènih predrasuda. Nisam se bavio religijom, mistikom i filosofijom na nequdski i bezqudski na~in. Bilo mi je va`nije umno saznawe od logi~kog saznawa. Nisam imao strah od svetlosti, ~eznuo sam za wom. Mnogi }e me ~itaoci upore|ivati sa Markesom i Kueqom, i ve} to ~ine oni ~itaoci koji su pro~itali moju kwigu, i zatim je kupili i poklonili prijateqima : nisam napisao magi~ni roman, jer znam da je magija povezana sa naukom. Vi{e imam po{tovawa prema filosofiji - iz koje su se razvile sve nauke - jer je ona jedina koja traì istinu. Naravno, ne podcewujem nauku, ali nikada ne}i uzeti u~e{}a u stvarawu wenog kulta, kulta nauke, jer nauka nije stvarala{tvo, ve} pokorovawe nu`nosti. "Nauka nikada nije bila i ne moè biti oslobo|ewe qudskog duhga. Nauka je uvek bila izraz zato~eni{tva ~oveka u nu`nosti. Ali je ona bila dragocen orijentir u nu`nosti i posve}eno saznajno pokoravawe posledicama greha koji je ~ovek po~inio. Nauka po svojoj su{tini i po svom ciqu uvek saznaje svet sa askepta nu`nosti, a kategorija nu`nosti je - osnovna kategorija nau~nog mi{qewa kao orijentativnog prilago|avawa odre|enom stawu bi}a. Nauka ne uvi}a slobodu u svetu. Nauka ne zna kona~ne tajne, zato {to je nauka - bezbedno saznawe. Zato nauka ne zna Istinu, ve} samo istine..." Umetnost, pogotovu umetnost romana, moè biti filosofija, ako je prevashodno umetnost saznawa u slobodi kroz stvarala{tvo ideja, koje se suprostavqaju datosti i nu`nosti sveta, i ako proni~e u onostranu su{tinu sveta... U na{oj kwièvnosti sli~nih poku{aja poput mog romana nije bilo (osim, delimi~no, "boànskog romana", pesni~kog speva "DIVNO ÛDO", Miodraga Pavlovi}a). "Pozornica" na kojoj se odvija i deo radwe moga romana TRGOVCI SVETLO[]U, je, kao i u Pavlovi}evom DIVNOM ÛDU, geografski i mitolo{ki centar Balkana. Pavlovi} je koliko srpski toliko i svebalkanski, evropski pesnik, tamo gde je uspeo da nasluti su{tinu istinskog stvarala{tva ( ono je teurgija, bogo~iwewe, zajedni~ko delovawe s Bogom) : ovaj pesnik je u svojim najboqim trenucima okrenut antropolo{kom. Nau~nik nikada ne bi mogao napisati "DIVNO ÛDO" . I u jednom i u drugom delu, o~igledna je veza mikrokosmosa i makrokosmosa, kosmi~ka dimenzija. Ali, vi{e je razlika nego sli~nosti izme|u ove dve kwige... Pavlovi} je, po{av iz pesni~kih baza me|uratnih pesnika, shvatio da je dobit stvarala{tva ne{to {to se ra|a iz slobode onoga koji stvara. Stvaralac je pozvan da obogati sam boànski ìvot. Ali su{tinu stvarala{tva je najdubqe i najta~nije definisao Ber|ajev : " Stvarala{tvo nije prelazak mo}i onoga koji stvara u drugo stawe i na taj na~in slabqewe ranijeg stawa - stvarala{tvo je tvorewe nove mo}i od onoga {to nije bilo, {to prethodno nije postojalo. I svaki stvarala~ki ~in je u su{tini stvarawe iz ni~ega, to jest obrazovawe nove snage, a ne promena i preraspodela stare. U svakom stvarala~kom ~inu postoji apsolutna dobit, pove}awe"...

Ja ove godine nisam objavio roman bajku, ve} mo`da neku vrstu filosofskog traktata o istini koja se pokazuje u premudrosti, u stvarala~koj intuiciji, u kosmi~koj istini, zadobijenoj slobodom. Ja svojim kolegama, savremenicima i kwièvnim kriti~arima delujem kao "zakasneli pisac", kao neko ko dolazi iz tzv. "pobo~ne linije" na{e savremene kwièvnosti. To je zato {to sam dugo godina proveo na periferiji na{e kwièvnosti - odbijao sam da se pomirim sa formalizmom dru{tva i ~ove~anstva - ma koliko to pateti~no nekom zazvu~alo - rascepqenog iznutra, duhovno otu|enog. Me|utim, stvari su se promenile - verujem, ili }e se promeniti u vrlo bliskoj budu}nosti - sa pojavom romana TRGOVCI SVETLO[]U, koji izraàva dobit i pove}awe u stvarala{tvu. Ja sam se, najverovatnije, prvi me|u balkanskim i srpskim piscima, u jednom trenutku upitao : {ta moè da se stvori novo, bitno novo, ne samo u okvirima balkanskih kwièvnosti, ako je pisac, a pre svega pesnik, sapet nau~nom op{tom obavezno{}u moderne svesti, op{tom obaveznom redukovano{}u, osiroma{eno{}u duha? Prekid duhovnog op{tewa i wegovo svo|ewe na krajwi minimum je pogubno! Ja sam hteo ne{to drugo - pi{u}i TRGOVCE SVETLO[]U - a to {to sam hteo, najboqe izraàva moj najnoviji roman. To nije diskurzivno mi{qewe i carstvo prose~nosti. Prezirem, ponavqam, usmerenost filosofije ka nau~nom obliku, ka uskla|ivawu sa nu`no{}u. Prezirem sholasti~are. Najdumqi smisao stvarala{tva i prave umetnosti je saznawe. Moj roman izlazi izvan datih okvira sveta, ne samo na{e i balkanske, ve} i evropske umetnosti romana. Pomogao sam ne~em dragocenom, praiskonskom i balkanskom da se oglasi, da do|e na svet, eto, to sam, ~ini mi se, u~inio. Ostalo neka otkrivaju ~itaoci i kriti~ari!.... (16. novembar 1998)

1. Nedavno se u izdawu beogradskih "ZAVETINA" pojavila opse`na antologija poezije srpske kwi`evnosti, 1938 - 1998, Miroslava Luki}a (1950), pesnika, esejiste i romanopisca, "NESEBI^AN MUZEJ" na preko 500 strana u veoma luksuznoj opremi. Prva reakcija je vi{e nego povoqna. Kako to tuma~ite?

- Sa stanovi{ta antologijskog prikazivawa pojedinih segmenata srpske kwièvnosti, mi ve} dugo vremena nemamo antologiju koja bi pruìla adekvatan i ozbiqniji uvid u srpsko pesni{tvo pomenutoga perioda (1938 - 1998). Posledwi poku{aj u tom smislu bila je antologija srpskog pesni{tva Miodraga Pavlovi}a (1964), ali i iz wenih dopuwenih izdawa, i ovog najnovijeg - upravo objavqenog u okviru sabranih dela M. Pavlovi}a - ne moè se stvoriti ni pribli`na informativna slika o dometima posleratnog srpskog pesni{tva.Ostale antologije su zaboravqene (Komneni}eva, Krwevi}eva), a druge, koje su afirmisale samo jednu pesni~ku grupaciju, ili jedno parcijalno razdobqe srpske kwièvnosti, nisu od neke koristi. Ja sam na antologiji "NESEBIÂN MUZEJ" radio godinama. Moja antologija ima nominalno preko 500 stranica od{tampanih dvokolonalno sitnijim slogom, me|utim kada bi se od{tampala na uobi~ajen na~in, recimo u formatu B5, kwiga bi imala preko 1200 stranica, a to je oko 75 {tamparskih tabaka! Treba spomenuti, pravde radi, i ~etiri kwige mojih eseja, koje su pratile nastajawe ove antologije : MUZEJ NEMOGU]EG RATARA (prvo izdawe, 1996, drugo, pro{ireno 1998), METAFIZIKA U BELOM ODELU (1998), IN CONTINUO, 1, i DUHOVI, 1 (1998, objavqenih u Alamanahu za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, 1 / 1998), u kojima ima niz sinteti~kih eseja portreta zastupqenih autora u NESEBI^NOM MUZEJU. Bio sam svestan da srpska kwièvna kritika, nije ispunila ni pred Drugi svetski rat, a ni posle wega - zadatak revalorizacije i prevrednovawa - na~inio sam izbor iz opusa 179 autora ( 43 autora su pokojni, 136 ìvi). Autori su pore|ani kombinovanim azbu~no - hronolo{kim redom. Izme|u I. Andri}a, kojim zapo~iwe antologija, i L. [ejke, kojim se zavr{ava izbor, nalaze se Du~i}, Rastko Petrovi}, V. Petrovi}, Vinaver, Crwanski, M. Nastasijevi}, D. Maksimovi}, Mati}, Drainac, Dedinac, Davi~o, Popa, Pavlovi}, Milorad Pavi}, Peki}, Rai~kovi}, R. To{ovi}, A. Ti{ma, Kulenovi}, M. Selimovi}, Ivan V. Lali}, B. Miqkovi}, J. Hristi}, Marija ûdina, Danojli}, Ki{, Komneni}, S. Miti}, Be}kovi}, Simovi}, ârls Simi}, B. Petrovi}, G. \ogo, B. Milidragovi}, B. Radovi}, M. Stanisavqevi}a, N. Tadi}a, Aleksandar Luki} i drugi.

2. Kaète da Va{a antologija "NESEBIÂN MUZEJ" sadrì u sebi barem pedesetak "skrivenih antologija" , kako to razumeti?

- Doslovno. Upravo se {tampa jedna od tih "skrivenih antologija", moja druga antologija - Antologija FENIKS, izvedena iz prethodne antologije, ona sadr`i 34 autora, koji predstavqaju same vrhove srpskog pesni{tva druge polovine HH veka sa reprodukcijom slike "An|eli" Milene Pavlovi} Barili na naslovnoj stranici. Nije iskqu~eno da se jednoga dana ne pojavi jo{ neka od tih "skrivenih" antologija...Me|utim , danas nije lako {tampati kwige, ~ak i takve koje bezinteresno afirmi{u reprezentativne vrhove srpske kwi`evnosti. Antologija nije bilo na pretek u na{oj kulturi, iako su jedan od na~ina za afirmisawe stvarala{tva koje je iz raznih razloga ostalo nepoznato naj{iroj kulturnoj i ~itala~koj javnosti. Moje antologije afirmi{u pesni{tvo koje zadire u sferu mistike, u tragediju qudskog postojawa i utopija..

3. Preliminarni rukopis antologije "NESEBI^AN MUZEJ" prema{ao je obim od 100 {t. tabaka ; za{to ste ga "skratili"? Koliko je Va{ izbor iz kwi`evnosti spomenutoga razdobqa objektivan?

- @ao mi je {to nisam bio u prilici da objavim preliminarnu verziju rukopisa ; to bi mnogo ko{talo u dana{wim uslovima. Onda bi poneki autori bili zastupqeni i sa vi{e pesama, nego u ovom prvom izdawu kwige. [to se ti~e "objektivnosti", o tome treba drugi da iznesu svoje mi{qewe, oni koji su za to kompetentni, pozvani, dobri poznavaoci srpske poezije spomenutoga perioda. Ja }u pa`qivo saslu{ati sve kritike i opravdane primedbe, verovatno }u neke od wih i uva`iti u nekom od narednih ponovqenih izdawa ove kwige... (Sredinom leta, 1999)

...Dragi Mirko,

Beskrajan je spisak na{ih vrlina (po na{em mi{qewu), a i spisak poroka koji vre|aju javni moral beskrajan je. [ta je narod - zbir bezbrojnih grupica, i svaka od wih se zgra`ava nad nemoralnim postupcima svih ostalih grupica i pojedinaca, da se ~ini da je nastupila Sodoma i Gomora? Olako se upotrebqavaju re~i koje ni{ta ne zna~e, ili imaju sasvim suprotno zna~ewe od onog koje im govornik pridaje. MI PA MI, ili JA PA JA, prednost dajemo uvek sebi, isti~u}i sebe u prvi plan. Koliko smo mi kriti~ni? Jesen je na Durmitoru, {teta {to nisam pesnik; savr{ena ti{ina i mir pred zalazak sunca; ~udesni sutoni; padaju mi na pamet mnoga pitawa, koja bih ti rado postavio, nadaju}i se da bi imao snage i voqe da odgovori{ na poneka od wih.

Neka pitawa i probleme sam pribele`io i {aqem ih u pismu, veruju}i da }e{ odgoviriti, do na{eg slede}eg vi|ewa u Beogradu.

Karakter umjetnika; merilo veli~ine; leva ili desna orijentacija. Moè li umjetnik biti neutralan? Sme li biti na strani ja~eg? Problemi dogme, {ablona. [ta }e biti sa "delima" u slu`bi propagande? Kad je rije~ o temperamentu umetnika - kako da neko bude pribran pisac ovog tragi~nog vremena, koje lomi stole}a u svakom trenutku? Da li je obi~nom ~ovjeku su|eno da pati veruju}i da je sudbina ne{to na {to se ne moè uticati? Svi poznati mitovi o stvarawu sveta, bilo da imaju religioznu ili pjesni~ku podlogu, polazili su od toga da je svet stvaran Bo`jom odlukom ni iz ~ega : {ta Ti misli{, da li je tako? Da li dru{tvo treba mewati prema ~ovjeku, ili obrnuto? Da li ovo dru{tvo uzima na skriveni na~in pojedincu slobodu Da li je moralno kada tvrdimo da smo uvijek moralni pobednici, a da su svi drugi nemoralni bednici? Da li je dana{wa civilizacija dovedena u pitawe silovitim nadirawem jednog monstruoznog sistema mi{qewa i djelawa? Da li su Srbi u celini gledano specifi~an narod koji re{ava mnoge nagomilane probleme na nespecifi~an na~in? Ili mi spadamo me|u najproblemati~nije narode u Evropi i svetu? Da li se u savremenom svetu obistinila biblijska metafora o Sodomi i Gomori? Da li zbog re~i koje se toliko ~esto upotrebqavaju : ÂST, OBRAZ, DOSTOJANSTVO mi ~inimo licemerno dru{tvo ~asne bra}e i sestara ili ? Ne ~ini li Ti se da ima mnogo "zasluga" i "priznawa" za ju~era{wicu, dana{wicu, sutra{wicu? Da li ima{ hrabrosti da progovori{ javno o psihopatologiji na{e sudbine i ìvota, o mirnodopskim borbama nevi|enih razmera koje nemaju nikakve veze ni sa ratnim okr{ajima, ni sa borbom za {to ve}u borbu? Za{to ~esto vi{e cenimo ono {to je politi~ki tendeciozni ki~, mawe vredno, a ignori{emo prave vrednosti? Otkud u svakoj oblasti sijaset samozvanaca koji bdiju nad na{om stvarno{}u i ~uvaju je od svih nas ostalih? [ta ~uvaju? [ta misli{ o svim onim na{im qudima koji se ne ustru~avaju da kaù da su najve}e patriote na svetu i kao takvi ~ine ~udne stvari? Da li, ako zatreba, svi treba da poginu za otaxbinu, ali ko }e onda ìveti za ovu zemqu? Koji su qudi najhrabriji na svetu? Drugi vode ra~una da ne budu na gubitku, a za{to mi ho}emo da u gubicima budemo ve}i od ostalih na svetu? Da li smo obave{teni o zbivawima? Da li znamo {ta se dogodilo, i {ta se upravo doga|a? Kako zavr{ava angaòvawe umjetnika u vremenu i prostoru? Da li ima smisla postaviti pitawe o smislu ìvota ili postojawa bi}ima ~ije se bitisawe svodi samo na preìvqavawe, kao biolo{ki fakat i proces?... itd.

Odgovori na ova pitawa predstavqaju jezgro budu}e kwige, koja }e se pojaviti jednoga dana, mo`da, ako Bog da. Smisao te kwige, kako je ja vidim, ne bio bi samo u tome da pripomogne u razre{avawu enigme zvane Miroslav Luki}, ve} i u produbqivawu saznawa o epohi Hokus - pokusa.

- Dragi Cerovi}u, postavio si te{ka i ozbiqna pitawa, koja u sebi sadrè i niz neizre~enih... îni mi se da sam na mnoga postavqena pitawa ve} odgovorio i da se odgovori nalaze rasuti u onom {to predstavqa moje Delo, ono dostupno, tj. objavqeno. Ti "odgovori" su tamo vi{e implicitni nego eksplicitni. Sad bi trebalo da budem, kako sam shvatio, {to je mogu}e vi{e eksplicitan. îtaoci vole eksplozije eksplicitnosti! Pa, mo`da }e ih i biti?

Zavidim Ti {to si napustio Beograd i vratio se u rodno mesto, na Durmitor, da tamo sa~eka{ neka druk~ija, podno{qivija vremena i prilike. I sam sve ~e{}e hvatam sebe u pomislima kako bi bilo dobro da se i ja vratim u rodni Mi{qenovac, koji je stara~ko selo. ^ini mi se da bih tamo mogao vi{e da uradim. Mnogi od nas su, {koluju}i se, napustili svoja rodna mesta i zavi~aje i na{li uto~i{te na drugim mestima, u velikim gradovima : provinciju i unutra{wost zemqe smo prepustili onoj ~ami na koju je ona ina~e na ovim prostorima ve} vekovima osu|ena... U rodno mesto sam se sklonio od bombardovawa proletos i tokom tih nekoliko meseci koje sam proveo tamo, napisao sam nekoliko novih kwiga. Upravo su odtampane u malim tira`ima.. .Ve} mesecima nisam putovao u Mi{qenovac : porazilo me je tamo, ali i u drugim krajevima, sumorna slika napu{tenosti, besperspektivnosti, apatije i propadawa...Ne mirim se sa propadawem i nestajawem; nisam Gospod da bih ga mogao zuastaviti; poku{avam da otrgnem pone{to od svega onoga {to sam zapamtio i poneo u sebi...

Umetnik ne moè biti neutralan, nikada nije ni bio ; ja se li~no ne mogu prisetiti onih umetnika, vrednih spomena, koji su bili na strani pobednika...Kod nas je bilo mnogo "umetnika", naro~ito u drugoj polovini HH veka, o kojima su vremenom objavqivane studije, monografije i ostale u~ene {krabotine, koje }e vreme prosejati na svojim finim sitima, ve} seje! Koga }e se se}ati budu}u ~itaoci, oni koji }e ìveti i ~itati 2050. ili 2083. godine, mi to ne moèmo znati. Meni se ~ini, ~vrsto verujem, da }e mnogi biti zaboravqeni, pa ~ak i oni koji su do pre nekoliko godina, ili decenija, ili danas, nosili epitet velikih umetnika. Da li je neko zaista veliki umetnik, pisac, o tome ne presu|uju izdava~i i kwièvna kritika, ve} ~italac, to jest generacije i generacije ~italaca. Veliki je pisac samo onaj ~ije stvoreno delo stalno dobija, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, iz veka u vek, kao {to je slu~aj sa ILIJADOM i ODISEJOM, ili sa BIBLIJOM... Antologi~ari bi mogli da pomognu ~itaocima da se sna|u, govorim o idealnim antologi~arima, ali mi naj~e{}e imamo posla, kada je re~ o antologi~arima, sa qudima koji naj~e{}e nisu pozvani za taj posao, i koji prave antologije sa nekim ra~unicama, u kojima je najja~a strana neki skriveni, banalni, vankwièvni, ~udni ili nepoznati "grm", "dug". U nedequ (31. oktobar 1999. godine), jedan od najtira`nijih beogradskih dnevnih listova, doneo je vest o srpskim piscima u dijaspori , tj. o dvotomnoj antologiji srpske poezije za srpske {kole u Ma|arskoj Stojana Vuji~i}a. Autor je "kwièvni istori~ar i pesnik, dugogodi{wi nau~ni saradnik Instituta za kwièvnost Ma|arske akademije nauka, direktor ( i osniva~) Crkveno - umetni~ke i nau~ne zbirke Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji..." " U lepo opremqenoj antologiji, u prvoj kwizi su stihovi, izme|u ostalog Save Nemawi}a, Stefana Nemawe, Teodosija, Stefana Lazarevi}a, Konstantina Filozofa, Patrijarha ârnojevi}a, Kiprijana Ra~anina, Venclovi}a, Orfelina, Dositeja Obradovi}a, Mihaila Vitkovi}a, pa sve do Sime Sarajlije, Mu{ickog, Pa~i}a, Sterije, Wego{a, Branka Radi~evi}a, \ure Jak{i}a, Zmaja i Laze Kosti}a. U drugoj, daleko obimnijoj kwizi, su pesme i Vojislava Ili}a, [anti}a, Du~i}a (25), Raki}a, Disa, Veqka Petrovi}a, Crwanskog, Nastasijevi}a, Rastka Petrovi}a, Desanke Maksimovi}, Mati}a, Drainca, Dedinca, Davi~a, ]opi}a, Vaska Pope ( najvi{e - 36 pesama), Dejana Medakovi}a, Rai~kovi}a, Miodraga Pavlovi}a (26 pesme), Miqkovi}a, Simovi}a, Danojli}a, Be}kovi}a, \oga, Milutina Petrovi}a, Simona Simonovi}a, a posledwi je Ra{a Livada". Vuji~i} zavr{ava antologiju pesnikom, koji je svoju posledwu kwigu objavio, pre mnogo godina, i posle koga su do{li barem desetak vrednijih i zna~ajnijih pesnika. U su{tini, antologi~ar je "preslikao" inventar zate~enih antologi~arskih "hijerarhija" biv{ih vremena; a tamo gde je mogao dati pribli`niju informaciju, antologi~ar se zaustavqa na osamdesetim godinama. Ne moèmo biti zadovoqni srpskom dijasporom, kao ni ona nama. Ne vredi da se laèmo; boqe je da poku{amo da napravimo jedno malo ali pravo, a ne la`no, Potemkinovo kwièvno selo! Vuji~i} je propustio lepu priliku da afirmi{e najnovije srpsko pesni{tvo, kome su prese~ene mnoge mogu}nosti afirmacije u svetu zbog poznatih prilika posledwih decenija : afirmisao je svoje kwièvne simpatije. (Boqe i{ta nego ni{ta?) Dodu{e, mo`da je ~ovek i neinformisan? U stvari, uvek treba po}i u zakqu~ivawu od najgore mogu}nosti... Ja u su{tini prezirem qude, ovde i svugde, koji pod pla{tom izvesne "valorizacije", prekwiàvaju i pre`vakakavaju poznato. [eme i {abloni, i stare hijerarhije }e mnogima do}i glave! Nijednog umetnika, i pesnika, pa ni one najve}e, ne treba KANONIZOVATI. Sad se to poku{ava sa pokojnim Danilom Ki{om, a kroz nekoliko godina }e do}i na red i drugi. To je nekorisno zanimawe. Ja nikada nisam imao vremena da ga rasipam na ustoli~avawa. Moje polazne premise su, i kao antologi~ara, uvek bile druk~ije. Niko nije, pa ni najve}i pesnici, veli~ina koja }e zauvek ostati takva : sve je u stalnoj meni. Me|utim, uvek }e biti i antologi~ara i onih koji prou~avaju kwièvnost, koji }e nastojati da odre|ene kwièvne pojave, ili kwièvnike, mrtve ili ìve, "ustoli~e", nametnu kao veli~ine prvoga reda. Meni je bliè preispitivawe, sejawe i prosejavawe, kako li~nosti i dela iz daqe tako i iz bliè pro{losti; nikada se ne}u dràti kao pijan plota onoga {to je ve} napisano o nekim pesnicima u prigodnim istorijama kwièvnosti, periodizacijama i hijerarhijama...Dugogodi{wi rad na antologiji NESEBIÂN MUZEJ otvorio mi je o~i, da tako kaèm, za stvarne probleme na{e kwièvnosti, kwièvne kritike, kwièvnog ìvota i patologije ga prati...Me|utim, to su stvari o kojima se ovde najradije }uti...

* Sreda je, 3. novembar 1999. godine. Dolaze}i jutros na posao, video sam ispred Narodnog muzeja u Beogradu kako jedna mlada nepoznata èna onièg rasta pretr~ava ulicu na nedozvoqenom mestu i kako je udara taksi : hvala Bogu, preìvela je. Video sam kako u ùrbi juri u nesre}u i hteo sam da joj doviknem da se zaustavi, ali taksi je ve} udario! Pro{le no}i je bilo vedro nebo i na wemu je bilo mnogo vi{e satelita nego za vreme bombardovawa proletos : {ta ~eka Srbiju predstoje}ih nedeqa i meseci? Voleo bih da odgovorim samo na to jedno jedino pitawe, ta~no, {to je mogu}e ta~nije. Sino} sam prelistavao specijalno izdawe "Nedeqnog TELEGRAFA" - Misterije (novembar 1999), u kome su objavqeni reportaè i razgovori sa {amanima, onima koji sebe nazivaju beli magovi, i onima koji vode razgovore sa mrtvima. Svi mrtvi se slaù i upozoravaju da Srbija ulazi u jedan lo{ period - novembar - Boì} 2000. godine. Najavquju dugu i stra{nu zimu, sukobe policije i demonstranata...Itd. Narod, najve}i wegov deo, kopka istina, budu}nost : da li se do we moè do}i racionalno ili iracionalnim putem? Mnogi Istinu slute, neko }e je i naslutiti... Sawao sam no}as nejasne snove, ali ih se ne mogu setiti. Ve} dugo vremena ne sawam mrtve. Dok ovo pi{em, |aci galame po hodnicima {kole. Nisam imao para da kupim dnevne novine; neko je doneo "Politiku"; prelistao sam je; uglavnom kulturnu rubriku; na udarnom mestu je fotografija pisca Miroslava Josi}a Vi{wi}a i vest o objavqivawu wegovog novog romana, koji je on, navodno, napisao za opkladu! Postavio si pitawe o karakteru umetnika, a i ja bih tebi postavio pitawe: [ta misli{, koliko na{i umetnici, zaista, imaju karaktera? Ja sam u ìvotu uglavnom susretao me|u umetnicima qude koji su vrlo {areni iznutra, prozeliti, mizerije i slavoqubivi bednici... Voleo bih da sam malo vi{e sujeverniji, iracionalniji. Pro~itao sam dnevni horoskop, Raka, u kome pi{e: "Ovo je period u kome moète u~initi ~uda u karijeri i iznenaditi sve, pa ~ak i samog sebe. Planirate neki kra}i put ili izlazak. Dobijate poslovnu poruku iz inostranstva. Iako su vam emocije u konfliktu sa intelektom, danas vrlo dobro predvi|ate budu}i tok doga|aja. Prijateqi vam pomaù. Zanimqiv dan". Da li }e TRGOVCE SVETLO[]U prevesti na francuski? Da li }u o tome dobiti poruku danas, ili sutra? Voleo bih da zaista predvidim budu}i tok doga|aja, pone{to sam ve} i predvideo. Ju~e, vra}aju}i se sa posla, preko Studentskog parka, video sam povorku studenata BU , koja je tekla niz Dor}ol; Vasina je bila zakr~ena od hiqade studenata i zaglu{ena od muzike... Pre desetak godina, plata profesora kwièvnosti, iako je zaostajala za ostalim profesijama, bila je znatno ve}a. Sada iznosi oko 70 - ak DM, i po{to je ispla}uju neredovno, iz tzv. dva dela, ponekad je to samo, mese~no, 35 DM. Glad kuca na mnoga vrata. Ovakvo je stawe neodrìvo... Me|utim, beogradskim ulicama prolaze skupoceni automobili; mnogi se sugra|ani kupaju, kako to narod kaè, u mleku i medu. Jedan broj gra|ana moè kupiti i pti~ije mleko, a velika ve}ina ni litar obi~nog kravqeg...Ove godine je objavqeno toliko malo romana, da je o tome, mo`da, sramota i govoriti: Pavi}, V. Despotov, N. Milo{evi}, Milovan Danojli}, M. J. Vi{wi}, kroz nekoliko dana izlazi i moj roman MESEÊVA SVADBA. Pa neka ih bude, recimo, i deset! U {ta iskreno sumwam. Ovogodi{wa romaneksna produkcija je minimalna, konkurencija je nikakva, pa ipak }e javni red i poredak oficijelne literature biti o~uvan pomo}u kriti~ara-kerbera. Dodeqivawe NIN-ove nagrade za najboqi roman 1999. godine , pretvori}e se, kao i prethodnih godina, u farsu. Nagra|eni pisci, laureati, nisu sasvim krivi; mnogo su vi{e odgovorniji ~lanovi ìrija. Pisci ne dodequju sebi presti`ne kwièvne nagrade, ako jo{ takvih uop{te ima! Sve je devalvirano; sve mawe razmi{qam o tome. Lo{im piscima treba dati presti`ne kwièvne nagrade, jer je to jedini na~in da se skrene pa`wa {ire javnosti na neku od wihovih kwiga. Piscima od ugleda, ina~e autorima osredwih romana, kwiga eseja ili studija, treba dati presti`ne nov~ane kwièvne nagrade, pogotovu ako iznos prelazi preko 2500 DM, jer su postali socijalni slu~ajevi. Sve je oti{lo do vraga: za{to da i NIN-ov ìri ne preuzme ulogu neformalne institucije za re{avawe socijalnih slu~jeva poznatijih kwièvnika? Kona~no, ambiciozni spisateqi o~ekuju, ostariv{i, priznawa i zasluge za... za {ta? Za maglu, recimo!

(....) - Kada se ìvot velike ve}ine stanovni{tva svodi na golo bitisawe, puko preìvqavawe; kada dobijamo humanitarnu pomo} iz Evrope od ne znam koga (sapun, ~etkicu za zube, pastu, 3 kgr pra{ka za prawe, toalet papir, ulo{ke...), kada ne znamo kako }emo se grejati kroz nekoliko nedeqa i {ta }emo jesti; kada svi patimo, iznureni, od kijavice ili dijareje, od epidemije ùtice, onda se ne razmi{qa mnogo o smislu ìvota, dragi Cerovi}u! Razmi{qam, danima i nedeqama, o tome - kako da negde nabavim nekoliko kilograma {e}era i zejtina, i kako da kom{iju, koji mi je skinuo krov nad glavom, obuzdam da ponovo vrati krov. Dobio je dozvolu mimo Generalnog urbanisti~kog plana grada Beograda, sklonio kosi krov, i zida ~ardak ~ovek; sve se moè kupiti - dozvole, odgovaraju}e sudske odluke, etc. Svi su se iskompromitovali, svi su prevarili - pozicija, opozicija. Junak na{eg vremena je Apsurd i Besmisao. Nasiqe. Mnogi su se pojedinci ostrvili. Nekima su raznorazne ambicije toliko udarile u glavu, da se zaista ~ini da je u zemqi u kojoj ìvim nastupila Sodoma i Gomora! Lo{a su vremena i prilike i bilo bi prirodno da one izrode, barem me|u nekim piscima, krikove savesti! Ali, ja ve} dugo ne ~ujem nikakve krikove, ve} samo perfidno }utawe i kalkulisawe... Mom~ila Trajkovi}a su ranili na Kosovu, danas su novine objavile wegovu izjavu : ào mu je {to ga nisu ubili! Stra{na izjava; kao narod smo nisko pali, najniè u vaskolikoj na{oj istoriji... Trpqewe i patwa su nam postali ropski; gde nam je heroizam dedova i predaka? Narod se obra}a duhovima mrtvih predaka za pomo}!

(....)

- Moj kwièvni agent i promoter mi je malopre, u telefonskom razgovoru, rekao da je dobio odgovor od G., pari{kog izdava~a, kojem je bio ponudio moj roman "Trgovci svetlo{}u", i da Pariz uprkos kwièvnim vrednostima, ne moè objaviti spomenutu kwigu, etc. Za{to me nije odmah obavestio o tome? Da me ne bi rastuìo! Nisam pitao da li je kwigu poslao nema~kim i {panskim izdava~ima - za{to bih se me{ao u wegov posao? Horoskop je, zna~i, bio ta~an! Dobio sam poslovnu poruku iz inostranstva; {to ona nije o~ekivana, pozitivna, eh, to je ve} druga stvar. Evropa ne razume Srbiju, niti se Srbija trudi da razume Evropu. Niko nije idealan. Evropa se - prema jugoistoku Evrope - svom organskom i najdrevnijem sastavnom delu, pona{a ma}ehinski, neokolonijalno. U Srbiji i na Balkanu uop{te prevode se mnogo vi{e evropski pisci, nego {to je to slu~aj sa uspe{nim piscima poreklom sa Balkana. Pored ostalih, napisao sam tri kwige (Trgovci svetlo{}u, Ku}a svetih ratova i Mladost bez starosti i ìvot bez smrti), koje bi na bilo kom od ve}ih evropskih jezika (francuskom, engleskom, nema~kom ili {panskom...) bile zanimqivo {tivo, verujem; me|utim, tim kwigama su postavqene tolike barijere, koje jedino Bog i an|eli mogu sru{iti. Bog i an|eli? Zar oni nisu mrtvi u Evropi? Episkop i teolog N. Velimirovi}, koji je posle rata ìveo u Evropi, uputio je iz zloglasnog logora u Dahahu (pred kraj Drugog svetskog rata), dragocene re~i Srpskom narodu kroz tamni~ki prozor : on je, me|u prvim Srbima, najeksplicitnije prozreo demoniju Evrope! Oslobodio nas je iluzija o Evropi. Evropa je daleko od toga da uspostavi Majku Evropu, da je sabere, omo}a, osvemo}a i vaskrsne. Da je sposobna za to, ona bi "podràla" one li~nosti i pisce, recimo, sa Balkana, i iz Srbije, koji ve} uveliko zidaju kulu novoga sveta i nove istorije na temequ unutra{we - najunutra{wije - jednakosti svega, ili raspetosti svega! Mi znamo o Evropi ono {to znamo o sebi, i ne znamo o Evropi ono {to ne znamo o sebi. Evropa me}e zaborav na Balkan i Srbiju, da jedno drugom jo{ nepoznatiji budu! Zar to nije i apsurdno i nedopustivo? I na jugoistoku Evrope i u srcu Evrope ima mnogo zalutalih zrakova na zemqi, koji se ne poznaju dovoqno, koji se ne poznaju uop{te! @iva tradicija Balkana i Srbije i kulturno blago ne boji se lopova i paliku}a : wihovo blago ~uva se samo i ne beì od wih. Suncokreti su naravno privla~niji od dana{we Evrope, jer su verni Istoku : oni su ukrutili svoje vratove i fiksirali o~i poput boànstva i ne mare za Zapad! - Evropa prolazi preko Balkana i Srbije ko rabaxije ìvota svu no} pored grobqa i ne vidi ni{ta i kao da ne ose}a ni{ta, no samo ponavqa tropare diktata i uslovqavawa, koji umrtvquju...Nije ~udno {to obi~an narod vi{e ne o~ekuje pomo} od Evrope, ve} od duhova svojih mrtvih. Mrtvi znaju istinu...Duhovi o nama vi{e brinu nego beli demoni Evrope...

(....) - Evropa nam mo`da moè pomo}i, naravno, ne ~itava, ako pre toga sami sebi pomognemo. Na stotine hiqada na{ih qudi je oti{lo trbuhom za kruhom i na{lo posao posledwih decenija u Nema~koj, Austriji, ima ih i u Francuskoj, Italiji, [vedskoj i drugde. Najvi{e ih je u Nema~koj i Austriji. To je ~iwenica. Milioni qudi u Srbiji i Crnoj Gori ìvi, direktno i indirektno, od onoga {to zarade ~lanovi wihovih porodica u Nema~koj i Austriji. To ne treba zaboravqati. Ne treba zaboraviti ni ostale istorijske okolnosti, odnose Srba sa Austrijom i Nema~kom u pro{losti. Istorija, trgovina, kultura, ìvot i privreda su nas upu}ivali jedne na druge. Afirmacija srpske kulture u 19. veku u{la je preko nema~kog jezika. Treba zaboraviti traumatska iskustva iz pro{losti, raditi vi{e na onome {to nas zbliàva. Nemci Srbima mogu pomo}i u svakom pogledu mnogo vi{e od ostalih evropskih naroda, daj Boè da se to i dogodi! Dunav moè postati reka zbliàvawa... Verujem da }e do}i vreme kada }emo mo}i da putujemo kroz Evropu bez viza i paso{a, samo sa li~nom kartom. Do}i}e vreme zra~nih, prozra~nih granica... Ne samo Dunav, ve} i kultura, moè ubrzati me|usobno prihvatawe i razumevawe. Mi imamo {ta da prihvatimo od Nemaca; mi treba da se duboko zagledamo u sebe, i ve} to ~inimo, ~ini mi se; dosta je bilo anarhije i stihije, lutawa i traèwa : sa boqom i racionalnom organizacijom celokupnoga rada i ìvota, mi se moèmo izdi}i iz provalije u koj u smo se survali. Bog nam je dao izuzetno podnebqe, ìlavost; ono {to je srpski narod izdrào posledwih deset, ili posledwih pedesetak godina, druge bi narode dokusurilo. Srbi imaju izvanrednu sposobnost prilago|avawa, na koju kao da su zaboravili! Dru{tvo treba promeniti i prema ~oveku i prema izvesnim principima. Srbi nisu najproblemati~niji narod u Evropi i na svetu. Wihovo nacionalno i dràvno pitawe nije re{avano kao {to je u~iweno sa drugim narodima. Srbi nisu istrebqivali nacionalne mawine; Srbija je dràva gra|ana i ve} na izvestan na~in Evropa u malom. Ono {to je Srbiju unazadilo na mnoge godine to su recidivi tzv. komunizma, ili istorijsko ka{wewe i odlagawe temeqnog procesa demokratske i ekonomske reforme. Ratom ni{ta ne moèmo re{iti; diplomatijom i reformama, prilago|avawima odnosima u svetu, moèmo - sve. Srbi su u principu pitom, trpeqiv i gostoqubiv slovenski i hri{}anski narod; u trenucima istorijskih lomova i potresa i egzistencijalne ugroènosti, iz srpskoga grma se ispile i atipi~ni Srbi; jer nekontrolisani istorijski povodwi, kao i oni pravi prirodni, izbace sva{ta. Srbiji treba ukinuti sankcije da bi stala na noge, osvestila se od silnih {okova, bede, iznurenosti i gladi, i vratila se sebi, svojoj kulturi i najboqoj demokratskoj tradiciji. Isto~noj Nema~koj je padom Berlinskog zida dozvoqeno da se spoji sa Zapadnom; za{to i Srbima iz Bosne nije dopu{teno da se spoje sa Maticom? Evropska i svetska politika se sluè razli~itim i la`nim ar{inima, a oni su mrski Gospodu. Osveta Evrope i sveta i svo|ewe Srbije na tzv. turski Beogradski pa{aluk nije pametno re{ewe, predstavqa regresiju i vra}awe na staro i preìvelo. Ironija je da se na Balkanu tiho i diskretno, uz pomo} jedne od najmo}nijih hri{}anskih dràva sveta, uspostavqa ponovo biv{e osmanlijsko tursko carstvo. To ne moè biti dobro ni za koga!...

(.....) - Sudbina - da, fatalisti veruju da ona postoji. ôveku je dato, me|utim, da moè uticati na wu, a jedan od najboqih na~ina je da joj se ne opire. Ovde se to te{ko shvata. Sino} sam video film "SIBIRSKI BERBERIN". Jedan od najboqih filmova koji sam ikada u ìvotu video. Mogao sam ga i ne videti, mogao sam, recimo, ne dao Bog, umreti pre toga! @ao mi je {to autora ne poznajem li~no, {to ga, mo`da, nikada ne}u upoznati. Kao {to sam kasno upoznao i pokojnog doktora V. Stanojevi}a - prijateqa iz Prvog svetskog rata moga dede po ocu Stanka Luki}a. Stanojevi} je, kao vojni pitomac Kraqevine srbije, zavr{io studije medicine u Rusiji, nekako u vreme koje se poklapa sa radwom filma Nikite Mihalkova! Pred sam kraj ìvota (prole}e 1978. godine) pri~ao mi je o danima svojih studija u Rusiji, iako je mene tada zanimalo vi{e ne{to drugo...Nisam mogao da zaboravim doktora Stanojevi}a, kao {to ne mogu da se oslobodim utiska ushi}ewa filmom "Sibirski berberin". Eto, to je moja sudbina : ne mogu da zaboravim. êsto sam toliko opsednut umetno{}u mahagonija i stvari koje su nadìvele svoj e majstore i sopstvenike, da mi se ponekad ~ini da ni{ta drugo i ne postoji. Veliku, ogromnu i besmrtnu Rusiju nikada nisam video izbliza, uprkos tome {to sam za{ao u pedesetu! Ju~e sam razgovarao sa jednim poznanikom, graditeqem hidrocentrala, ~ovekom u godinama, koji je proputovao svet sa na{im najve}im firmama : video je Rusiju, ìveo u woj, kao i u Libiji, Panami. Panama mu je ostala u najlep{oj uspomeni. Ne bih mogao re}i da sam rusofil, jer koliko bih èleo da proputujem Rusiju, toliko bih voleo da vidim i Kanadu, Ameriku, naro~ito Ju~nu Ameriku, Australiju, Indiju, Kinu i Sumatru. Da li }u ikada putovati prekookeanskim brodovima? Da li }u videti Atlantski okean, Tihi okean? Pa ~ak i Pariz, London? Meksiko? Mla|eg sina sam jutros ispratio na jednodnevni {kolski izlet na Maqen; dao sam mu samo 20 din. za xeparac : meni je moj otac davao vi{e u sli~nim prilikama. Moj mla|i sin je opsednut vozovima, putovawima; iako mu je tek ~etrnaesta, vodi}u ga da pogleda "Sibirskog berberina" : velika umetnost je nezaboravna i lekovita. Mi smo zaista imali iluziju da smo imali velike rediteqe; "Sibirski berberin" me je oslobodio te slatke iluzije. Mo`da upravo neki na{ veliki filmski rediteq upravo odrasta; i mo`da }u imati prilike da ga upoznam i da sara|ujem sa wim, makar kao starac. Znam kakav bi se filmovi mogli napraviti po mojim tekstovima "Zamka za ptice", ili po romanima "Liturgija", "Ujkin dom", "Trgovci svetlo{}u"; shvatio sam to gledaju}i "Sibirskog berberina", gledaju}i scene kada se napija ruski general i upravnik vojne akademije na periferiji Moskve... Pripadam generaciji nesre}nih qudi, koje je nesre}na politika - doma}a i svetska - zatvorila u uàsan geto, nalik na logor. Ne da ne mogu putovati u Rusiju, Gr~ku, Francusku, Ameriku, nego ~esto, zbog toga {to su me|ugradske autobuske karte skupe, ne mogu putovati ni u severoisto~nu Srbiju. Moja generacija je poraèna, moralno i materijalno ; moja generacija je porobqena, saterana u ìvo blato dana{wice bez izgleda; sva su prava merila pogubqena, caruje politi~ki tendeciozni ki~, mawe vredna dela; svuda su najvidqiviji samozvanci.Uistinu je malo hrabrih qudi. Najvidqivija je gomila, gomile, koja nije obave{tena o zbivawima, koja ne zna {ta se dogodilo i {ta se jo{ uvek doga|a. Kako se kao umetnik angaòvati u ovoj mo~vari i u ovom blatu, u kome caruju krvoèdni aligatori? Demokratiju su ovde pogre{no shvatili, jo{ pogre{nije propovedali : gadim se kad se setim {ta se sve izdoga|alo posledwih desetak godina : svi su se bavili time da jedni drugima opi{u i izmere rep! \avoli su |avolima traìli rep i na{li su - rogove! Poraèni smo, i poraèn sam. Svet nas nije shvatio, i nismo mu pomogli da nas shvati. Svet je prihvatio latinsko iskustvo Divide et impera! Narod se pomirio sa narodnom poslovicom Sja{i Kurta da uzja{e Murta, i tako su sentence i narodne poslovice sahranile mnogo toga. Da li se u takvoj paklenoj klimi mogao razviti uzvi{eni karakter umetnika? Ne. Mnogo je ~e{}e ne{to drugo : savr{en razvoj udvorica, ~ankoliza, laòva, beskarakternih individua. Srbi nisu specifi~an i najproblemati~niji narod u Evropi i svetu, oni su, kao i drugi narodi, prisilno uvedeni u komunizam, imali veliki dru{tveni problem, i jo{ ga uvek imaju, ~ini se da ve} godinama nisu izabrali racionalan i razuman na~in za wegovo re{avawe, sa re{avawem svog najva`nijeg problema. Zato {to nisu izabrali najrazumniji i najkra}i na~in za re{avawe svoga najva`nijega nacionalnog, istorijskog, egzistencijalnog, privredno - ekonomskog i politi~kog problema, oni na svet ostavqaju sliku najproblemati~nijeg naroda. Mislim da sam odgovorio na niz postavqenih pitawa, koliko je to mogu}e u mojoj mo}i; uveren da smo izgubili mnoge godine uzalud, kao narod i dràva, da smo za samo nekoliko godina pri kraju HH veka izgubili dva veka blistave istorije. I u Rusiji su se posledwih godina dogodile mnoge lo{e stvari, u Rusiji iz koj e je krenula opaka epidemija boq{evizma koja je rova{ila HH vek, ali Rusija se, mo`da, ipak sna{la, iako ni u woj ne cvetaju ruè, dok u Srbiji buja paprat, bela kuga i propadawe kojem se ne vidi kraj... Srbi, pritisnuti bedom i nestajawem i neizvesno{}u pred budu}no{}u, obra}aju se duhovima svojih mrtvih za pomo}, ne Sve~oveku, Mezimcu istorije, ravnom prvencu. U Srbiji se {ire i napreduju grobqa, grobqa ratnika, grobqa jedinaca, novinara, kameleona i ~itav narod je raspet izme|u tri razbojnika : neopisive bede, groma i kuge. Srbi su daleko od toga da èle da poliù sve izre~ene laì...

(....) - Ne mislim da je "beskrajan spisak na{ih vrlina", naprotiv! Naprotiv! Mnogo je qudi koji su usamqeni, izdrobqeni, beznadni, maskirani, otu|eni, samozaboravqeni, okovani - sami su sebe okovali. Mnogo je vi{e zlomislilaca, i Bog je raspet u wima. A koliko tek ima budala i laòva sa skiptrom mudrosti, i u wima je Bog raspet! Pravi sveci u ovoj zemqi, jesu oni obu~eni u luda~ke ko{uqe stida, i u wima je Bog raspet! Zlo je u ovu zemqu prokrijum~areno uz pomo} kwièvnika i fariseja, i svetskih probisveta. Dok je ova zemqa imala stanovnike koji behu seqaci, ona je imala du{u. Kada su seqaci dovedeni u gradove, po~elo je masovno kvarewe ovog naroda. Ja prezirem iz dna du{e na{e najve}e kwièvnike i umetnike, jer me|u wima ima mnogo zlodeteqa pod skerletnom togom slave : Bog je raspet u wima! Ti sinovi pobuweni protiv Oca, napravili su od Oca i Oceva servilnog izme}ara sinovima! Unucima tih qudi, sinove ne vredi ni spomiwati, puca prsluk za Boga! Ovde je decenijama suvereno vladala jedna pseudo nauka dovedena do vrhunca u poniàvawu Boga. Koliko ovde ima onih koji nisu gre{ni i koji su svesni svojih grehova i imaju voqu da svojevoqno iskupquju svoje grehe? Ovde se ve}ina obrela na kru`nom putu, kojim mnogi idu ~ak i kad se ne kre}u. Svi se vrte u krug. Ko jo{ ovde ima snage za podizawe poniènoga Boga, za tu jednu jedinu stvar koja je ve}a i od Boga, i nesravweno ve}a od zemqe? Se}ate li se paradoksa od pre nekoliko godina : ni crkveni list "Pravoslavqe" nije hteo da objavi Va{ razgovor sa mnom povodom izlaska moga romana "Liturgija"! Uprkos svemu tome, ja nisam izgubio veru : znam da svakoga trenutka poneka nova zvezda baca pogled na nas! Znam da ìvot na{ nije jedan bizaran dan u ve~itom sumraku, nego jedan bizaran sumrak u ve~itom danu. Ateizam, nametnut raznim sredstvima, poguban je po ovaj mali narod pravoslavni. Da se ovde bar malo Boga boje, bilo bi mawe stravi~nih prizora Raspetog Boga u svemu! Ateizam je omogu}io kreature i jadna bi}a, la` u laòvu, kra|u u lopovu, vatru u paliku}i, nagon ru{ewa u osvaja~u, blud u bludniku, strah u stra{qivcu, puzavost i otrov u zmiji, trulost u jabuci, sebi~nost u jazavcu, prolaznost u boru, usamqenost u lisici, poraz u ptici, nesre}no u ribi, mrtvo u grobqu...Ne mogu Srbi pomo}i sebi, a ni drugima, ako ne pomognu svemu. A svemu }e pomo}i misle}i o Sve~oveku... Velimirovi} je u svoje vreme pisao: "Sve~ovek je Maj ka Luciferova, koja se dla od sina poniziti, iseckati, smawiti, stesniti, popquvati i raspeti, sve iz materinske qubavi prema sinu". Posledwe je vreme da se u ovom narodu rodi svetac, sirak me|u siracima, koga mo`da u prvo vreme i ne}e prepoznati, koji ne}e ìveti samo od svojih re~i, i koji }e zabrawivati svakome da zara|uje novac prodavawem re~i i misli. Nego }e ìveti onako kako nalaè i sebi i drugima, rade}i neki sazidni posao...Re~i i misli nikada nisu bile ni~ije zanimawe, ve} ìvotvorna muzika svakoga zanimawa, pa i onoga najneznatnijega...

(.....) - Sve~ovek je jedna jedina Ideja ili Istina, iz koje proizilaze sve druge. On je blizanac svega, sem Boga. On je sin ~ove~anstva, a ne jednoga ~oveka i ène, jednoga plemena ili naroda. On je svetiqka u tminama. Kad srpski narod, kad wegovi najboqi i najgori qudi nau~e ovu bajku, na}i }e blizanca, koga traè, i mir, koji je kao sen nevidqivo kasao uporedo sa svakim sedamdeset godina, sedamsto godina. ôveku je data jedna majka i jedan otac, a blago onima koji ìve}i steknu dvadeset ili trideset. Ne vredi poginuti za otaxbinu, ve} za bajku materinstva i bratstva, koju sunce koje hiqadama godina kruì iznad ~ove~anstva od pamtiveka do danas dobro zna i po{tuje, a koje qudi koje smo znali ili nismo slute ali uglavnom potcewuju!...Glupo je poginuti, ali je jo{ glupqe ìveti u takvom neznawu i takvom samozaboravu u kojem dana{wi ~ovek ìvi...@ivot je ve~an i neprolazan, neka je blagosloven!. ..

(...... )

- ...Nije li pokretawe ~asopisa ZAVETINA, u ovom trenutku, donkihotski, gotovo apaurdni ~in?... Moè li biti sre}e u pokretawu novog ~asopisa? Smatram tvoja (naknadna) pitawa dobronamernim. Neodvojiva je sudbina kwièvnih ~asopisa od sudbina urednika, saradnika i dru{tva u kojem izlaze. Ve}ina dana{wih kwièvnih ~asopisa mene podse}a, na àlost, na mrtve reke. Uzmi bilo koji od kwièvnih ~asopisa u Srbiji i Crnoj Gori : da li vidi{ da se negde ribice pra}akaju u tim rekama? Ja ne vidim. Da li uop{te u tim rekama ima vi{e ìvih ribica? Da li su se mo`da povukle na dno? Da li su sre}ne? Naravno, nemoj mi spo~itavati staro ûangceovo skepti~no zapaàwe da je ~oveku nemogu}e da utvrdi u ~emu je sre}a riba. Princip o sredwem. Zlatna sredina. Tako se na evropske jezike prevodi jedna od Konfucijevih kwiga ÛNGJUNG ("centralna harmonija"). Da li danas ne postoji nikakav moralni dru{tveni poredak? [ta je moralni ìvot? Da li je i sada isto kao u Konfucijevo doba? Pogledajmo oko sebe. Ne samo na kwièvne ~asopise. Uop{te pogledajmo. I danas plemenite prirode ìve suvi{e visoko, daleko iznad obi~ne moralne biti; a neplemenite prirode ne ìve dovoqno visoko, ne ìve prema svojoj obi~noj istinskoj biti. Isto je kao pre dve hiqade godina, kako bi rekao Konfucije: " Nema nikoga ko ne jede ili ne pije. Ali malo ih je koji zaista ose}aju ukus". "Zavetine" ra~unaju na tu mawinu. âsopis bez vizije i te`we prema centralnoj harmoniji je sli~an mrtvoj reci. êmu jo{ jedan mrtav mutan tok? Bog je dao qudima qudsku prirodu; ispuwavawe zakona qudske prirode je ono {to je Konfucije nazivao moralnim zakonom. Negovawe moralnog zakona je ono {to je nazivao kulturom. Ko delovawe toga zakona moè izbe}i ma i u jednom trenutku svoje egzistencije? Moralni qudi bde strpqivo i uporno nad onim {to o~ima ne mogu da vide i pla{e se, puni su strahopo{tovawa prema onome {to u{ima ne mogu da ~uju. "Ne postoji ni{ta o~iglednije od onog {to ne moè o~ima da se vidi i ni{ta opipqivije od onoga {to ne moè ~ulima da se oseti. Stoga moralan ~ovek bdije nad svojim skrivenim mislima. Dok se strasti, kao {to su radost, qutwa, bol i zadovoqstvo, ne razbude, to je na{a sredi{na bit ili moralno bi}e... Kada se te strasti razbude i svaka od wih i sve zajedno dostignu svoju (odgovaraju}u) meru i stepen, to je harmonija ili moralni poredak... Na{a sredi{na bit, ili moralno bi}e je velika osnova postojawa, a harmonija ili moralni poredak je univerzalni zakon u svetu. Kad se na{a istinska sredi{na bit i harmonija ostvare, svemir tada postaje kosmos i sve stvari postiù svoj puni razvitak i rast" - tako je pisano davno, predavno. Zavetine su poku{aj da se na|e Centralni kqu~ za na{e moralno bi}e koje nas sjediwuje sa univerzalnim poretkom, i to je ono najvi{e {to one mogu posti}i. I {to ~ovek moè posti}i. Tokom mnogih vekova qudi su retko kada bili sposobni za to. Ja imam viziju tridesetak broja Zavetina. Zavetine }e od prvih brojeva ustupiti skroman prostor qudima koji su celog ìvota traìli centralni kqu~ svoga moralnog bi}a, qudima koji su spremni da kad se do~epaju ne~ega {to je dobro, prihvate to sa svom snagom i nikada vi{e to ne gube. Zavetine ne jure i ne moqakaju svoje eventualne saradnike. Aktivna je svuda i kuqa kao bistra voda iz planinskog izvora - ja~ina duhovnih snaga u svemiru. "Nevidqiva oku i neopipqiva za ~ula, sadràna je u svim stvarima, i ni{ta ne moè izbe}i weno dejstvovawe". Zavetine su namewene autorima koji imaju APSOLUTNO ISTINSKO JA. Stvaraocima koji mogu na svetu da ostvare svoju sopstvenu prirodu. Jer oni koji mogu da ostvare svoju sopstvenu prirodu, "mogu ostvariti prirodu drugih; samo oni koji ostvare prirodu drugih, mogu ostvariti prirodu stvari; oni koji ostvare prirodu stvari, vredni su da pomaù Majku Prirodu u ra{}ewu i odràvawu ìvota, ravni su Nebu i Zemqi". Sveobuhvatan uticaj mogu ostvariti samo takvi tvorci ili stvaraoci, takav ~asopis. Nema kwièvne istine, istine uop{te, ako autori nemaju svoje apsolutno istinsko ja. Gde ima apsolutnog istinskog ja ima i apsolutne ili neuni{tive istine. Istina je dragocenija od laì jer je vi{e od "ostvarewa na{ega bi}a; pomo}u we stvari izvan nas imaju egzistenciju. Ostvarewe na{eg bi}a je moralno ose}awe". Kao urednik, ja sam znao da }u nastojati da ne uradim ni{ta zbog ~ega bih pocrveneo, pa makar me i samo tavanica posmatrala. Zar je , u po~etku bitno, da li }e se Zavetine {tampati u dvadeset pet, dvesta pedeset ili pet stotina primeraka? Naravno, dobro bi bilo da mogu biti objavqene u {to ve}em broju primeraka. Kwièvna istina je ve~na i neuni{tiva, eto, to posebno podvla~im, sluè}i se re~ima jednog isto~wa~kog mudraca, koji je na najjednostavniji na~in umeo da izrazi najsloènije stvari sudbine i postojawa. "Budu}i ve~na, ona postoji sama sobom. Budu}i da postoji sama sobom, ona je beskrajna. Budu}i beskrajna, ona je prostrana i duboka. Budu}i prostrana i duboka, ona je transcendentalna i inteligentna. Zato {to je prostrana i duboka, ona sadrì celokupno postojawe. Zato {to je transcendentalna i inteligentna, ona obuhvata celokupno postojawe. Zato {to je beskrajna i ve~na, ona ostvaruje ili usavr{ava celokupno postojawe. Po prostranstvu i dubini, ona je kao Zemqa ..." Pokretawe ~asopisa, danas, i ovde, je vi{e od kwièvnog kaprisa jednog urednika i pisca. Ja nemam bogatu tetku kao Miroslav Krleà; niti nasledih pozama{no nasle|e, ~iji jedan deo re{ih da potro{im na svoj vanredni ili hazarderski kapris. Ja samo ho}u jedan zaista novi ~asopis koji }e odbacivati ili poku{avati da izbegne ~etiri stvari : samovoqu u mi{qewu, dogmati~nost, uskogrudost i egotizam... Zavetine nisu jo{ jedan ~asopis za one qude i ~itaoce koji ceo dan ili no} hodaju s punom stomakom i praznom du{om. Ni u snu ne sawam da ispravqam pro{lost. Saradnici i oni autori koji ~ak imaju i lep talenat, ako su gordi i sebi~ni, neka ne {aqu svoje rukopise na adresu Zavetina... Mnogi jurodivi zasluùju ve}e po{tovawe od savremenih uobraènih pisaca i umetnika. Jurodivi i umetnost }e uvek postojati; mogu umreti najve}i pisci, mogu se i likvidirati, ali niko ne moè ubiti ambiciju u ~oveku...

(...) Sve je vi{e prosjaka, ali i jurodivih Boga radi. îni se da su jurodivi gu{}e posejani po gradovima, velikim i malim. Nego po selima, oko manstira i crkava. Sve svoje, kao pu` ku}u na le|ima, nose sa sobom. Spavaju po parkovima pod otvorenim nebom, po {umicama; nalaze hranu u kontejnerima; sabla`wavaju svet. Prqav{tinom, zapu{teno{}u. Vinogradarski i drugi puèvi deluju vedrije, sedefnije od jurodivih. U stvari, svi izbegavaju da se izbliè zagledaju u lice ili u figure, u prtqag jurodivih. Kao da se boje kakve zaraze. Da li zbog pove}awa broja jurodivih treba biti tuàn? Gde su oni bili pre desetak ili dvadesetak godina? Gde su se skrivali? Gde su ih skrivali? Kako su nestajali? Kao ptice nebeske? Nema ih na va{arima, na zavetinama. Ko zna : mo`da ba{ pove}awe broja jurodivih predstavqa predznak istinske i tihe obnove drevne Srbije, iskonske? Koliko poznajemo Srbiju i Crnu Goru, sve wene pokrajine, zabiti i buxake? Da sam penzioner, krenuo bih kao jurodivi s kraja na kraj Balkana i opisivao {ume, sela, ru{evine, sala{e, napu{tene rudnike i puteve zarasle travom... Kao urednik Zavetina, znam, uputi}u gotovo o~ajni~ki poziv pozvanim piscima da se pozabave istinskim opisima svakog kuta na{e zemqe. Na{i zna~ajni pisci ( Isidora i Crwanski, Boòvi}...) ostavili su izvanredna svedo~anstva o krajevima koje su proputovali, upoznali, doìveli... Mi tako malo znamo o sebi i svim na{im pokrajinama... Kod nas je tako neuravnoteèno poznavawe svoje zemqe i sveta...Kod nas je mnogo kwièvnosti koja li~i na pravu kwièvnost a nije prava kwièvnost...Kod nas je mnogo la`nih xentlmena, brbqivog sveta, ve{tih pri~ala udvori~kog izgleda. @ena i neobrazovanih qudi sa kojima je te{ko iza}i na kraj...U pore|ewu sa wima }utqivi jurodivi deluju iako zastra{uju}e kao sveci... Zavetine ne}e podsticati neostvarqive politi~ke ambicije, ne}e se ulagivati ni narodu, smatraju}i ga herojom i vrhunskom vredno{}u, ni vladaru i wegovim slu`benicima, najgrubqe re~eno. Ni dobrim ni lo{im gra|anima. Ne}e podsticati vladara da pobije sve lo{e gra|ane i udruì se sa dobrim gra|anima. Konfucije je znao : "Za{to bi vladar zemqe pobio lo{e gra|ane? Ako èlite ono {to je dobro, i narod }e postati dobar. Karakter vladara je kao vetar, a karakter obi~nog naroda kao trava, i trava se savija prema vetru". Isti mudrac je jo{ govorio : "Kad sam vladar radi ono {to je pravo, ima}e uticaja na narod i ne izdaju}i nare|ewa, a kad sam vladar ne radi ono {to je pravo, sva wegova nare|ewa ne}e biti ni od kakve koristi". Rekao je i ovo : " Ako vladar ispravqa svoje pona{awe, lako }e vladati, ako ga ne ispravqa, kako onda moè ispraviti pona{awe drugih?" Eto, to su stare istine kojih se vredi podse}ati s vremena na vreme....Nisam u{ao ni u jednu od partija devedesetih; sad vidim da je to dobro. Proìveo sam dobar deo svoga veka kao bibliotekar, mo`da la`ni bibliotekar; nikada se nisam udvarao nikom, ne novope~enim bogata{ima. Uvek sam sa izvesnim podozrewem i sumwom prilazio preko lako izre~enih re~i i obe}awa. Biti opozicionar trivijalnom, preìvelom, prilago|enom i mimikri~nom ~inilo mi se uvek privla~nije, iako teè, napornije. To ko{ta. Prava opozicija mora imati i svoju pravu opoziciju. Stvaraocu je, ~ini mi se, pre mesto tamo gde se kritikuje sa vaqanim argumentima, nego na poloàjima {efova partija, ili zamenika partija. Kad neki mla|i pisac ho}e da bude ono {to je nekada bio neki stariji wegov kolega (]osi}), to me ne zanima...Privla~nije je za jednog istinskog pisca da dovodi u ravnoteù unutarwa ose}awa qudi sa wihovim spoqnim pona{awem, da se bavi istinskim poslom obreda i muzike...Svi ~asopisi u ovoj zemqi izlazili su ili jo{ uvek izlaze o tu|em ruvu i kruvu, pa su time i tetovirani. Zavetine nisu...

(Po~etkom leta 2000. )

Kanal FILTRA : Druga~ije, Zavetine

Ovde je re~ o primqenim kwigama, relativno "novim" po datumu objavqivawa. Starnu kwi`evnu "novinu" odre|uju pozvani kriti~ari, koji imaju dovoqno vremena, voqe i kompetencije da to u~ine, ovde i sada, danas, sutra, i prekosutra...Vrata su {irom otvorena za one pozvane koji ne pripadaju regionima i bastionima oficijelne kwi`evne kritike i literature. Ovo je tribina nela`nih kriti~ara. Preporu~ujemo onim drugima, ve}ini, kojima je doma}i pauk, duh epohe, duh nezamerawa isisao sr`, kao pauk muvi, da nam ne {aqu svoje mrtve i bezbojne tekstove; ima jo{ uvek dovoqno ~asopisa gde to lepo mogu...

Poezija

ZADU[NICE : antologija pesnika ruske iskoni dvadesetog veka / Nikolaj Kqujev, Sergej Jesewin, Sergej Kli~kov, Pavel Vasiqev, Nikolaj Rubcov ; preveli Milan Vukovi}, Vladimir Jagli~i}, Jovica Jankovi} i Lazar Radulovi}, Kragujevac, Kwièvni klub "katarina Bogdanovi}" , 1998. - 187 str. ; slike autora; 21 cm. (Biblioteka Izvori ; 8). Tira` 700 pr. Ve}ina pesnika zastupqenih u ovoj antologiji, ~ija je poezija navirala iz nepresu{nih vrela ruske ìve tradicije, zavr{ila je tragi~no. Izbor, prevod i nadahnutu bele{ku o pesniku Nikolaju Kqujevu sastavio je daroviti i pozvani prevodilac pesnik V. Jagli~i}. Izbor Bela Indija Kqujeva sadrì 26 probranih pesama. Kqujev ( + 1937) je u neku ruku bio u~iteq Jesewinu, no wihov me|usobni odnos se promenio vremenom. " Prekrivena dremqivim {umama i neprohodnim mo~varama, Olowecka gubernija je ~uvar narodnih predawa i staroverstva. Iz Zaone`ja su rodom narodni rapsodi Rjabiwini, i bajkar Irina Feodosova. Sam vazduh tih krajeva natopqen je poezijom patrijarhalne starine. Kqujev nije morao putovati daleko da bi gledao drevne crkvice i ikone, da bi zavirio u rukopisne ili {tampane kwige, koje su sastavqali pomorci staroverci, da ~uje narodne pesme, bajke, biline. Sve je bilo kraj wega - trebalo je samo ma{iti se rukom", pi{e Jagli~i}. I izbor pesama i prepev su vi{e nego uobi~ajeni kwièvni doìvqaj. BELA INDIJA po~iwe stihovima : "Na dnu svih svetova, mora, polutara, / jo{ ìvucka bajka - dijamantska {ara, / talisman svevi{weg koji je on, tminom, / izgubio nadnet nad Drevnom Dubinom" (str. 41). Prevodioci nisu u{li u detaqnije tuma~ewe podnaslova wihove antologije - ìve tradicije ili drevne kulture - ali ono je indirektno dato spomenutim stihovima Kqujeva. Izbor i prevod pesama S. Jesewina - Crni ~ovek ( 20 pesama) sa~inili su Milan Vukovi} i Lazar Radulovi}. Sergej Kli~kov ( U gostima kod `dralova - 30 pesama) predstavqen je pesmama u izboru i prevodu J. Jankovi}a. Pesme Pavela Vasiqeva (Qudi iz tajge - 12) , izabrali su i prepevali V. Jagli~i} i J. Jankovi}. A pesme Nikolaja Rubcova ( Nad Rusijom celom - 11) izabrao je i prepevao V. Jagli~i}. Solidan izbor, solidni prepevi; srpska kultura i srpski ~itaoci duguju mnogo entuzijazmu sastavqa~a ove antologije. Ova antologija jeste jedan od puteva za upoznavawe ruske du{e, drevnosti, ìve tradicije i nepatvorene poezije. Duh pesnika Rubcova nedovoqno poznatog i prevo|enog na srpski , ili wegova du{a, lebdela je nad Rusijom celom, i mogla je padaju}i prema nebu da dirne u Istinu :

O, Rusijo! Put zvezda zna{! Ko zvezde {to su van domaka, be{umno pro|e i vek na{, lepotu tvoju ne dotakav.

Ko da tvoj drevni lik zanavek zape~a}en je nekud otud, u du{i koja ~uva zavet - pro{lih vremena svu lepotu ( str. 174).

* Aleksej Koqcov : IZABRANE PESME ( izbor, prevod sa ruskog i predgovor Lazar Radovanovi}), Kragujevac, 1994, Kwièvni klub "Katarina Bogdanovi}" ; 118 str. ; 21 cm. (Biblioteka Izvori, 4). Tira` 500 pr. Prvi put su prevedene izabrane pesme na srpski jezik pesnika Alekseja Vasiqevi~a Koqcova (1809 - 1842). To je pesnik koji je u sebi ~uvao kompletno narodno stvarala{tvo, wegov duh i wegovu ideju, ali treba re}i i ono {to je Bjelinski zapazio u svoje vreme, da se poezija ovog pesnika razlikuje od narodne poezije " po svojoj umetnosti pod kojom se mora podrazumevati celovitost, jedinstvo, puno}a i izraàjnost misli i forme"... Koqcov je polazio od tvorevina narodne poezije, ali ono {to je pisao nadvisivalo je podsticaje i samo sebe, doti~u}i vi{e sfere ìvota i misli...

* David Samojlov : IZABRANE PESME ( izbor i prevod sa ruskog Jovica Jankovi}), Kragujevac, Kwièvni klub "Katarina Bogdanovi}"), 1994. - 39 str. ; 20 cm. (Biblioteka Izvori, 5). Tira` 500 pr. Nije pro{lo ni nedequ dana od objavqivawa jednog ciklusa pesama Davida Samojlova ( 1920 - 1990) na srpskom, a iz Rusije je stigla vest da je pesnik preminuo. Tako da nije stigao da sazna da je u Jovici Jankovi}u na{ao priqe`nog i istrajnog prevodioca. Samojlov je, kako kaè poznavalac ruske poezije i recenzent ove kwige, V. Jagli~i} : "predstavnik ruske pesni~ke {kole koju su, po~etkom veka, formirali akmeisti. Ali wegove veze su ja~e sa akmeistima tzv. "druge generacije" koji se nisu bavili "uzvi{enim" i "herojskim" temama, ve} su poeziju smatrali odgovorom umetnika na te{ko}e i izazove svakodnevnog ìvota. On je u neku ruku, nastavqa~ pesni~kog "veruju" Mandeq{tama, Ahmatove i, {to se "filozofske"strane wegovog pevawa ti~e, Zabolockog." Samojlov je rekao prave re~i ohrabrewa talentima. Sami dolaze. Niko ih ne ~eka. / Bez na{eg pristanka zauzmu sva mesta... Verovatno svoja mesta? Upozorio je talente da se ne igraju sa svojim umnim darovima, da ih ne zavede karijerizam, kwièvno nagra|ivawe, bogatstvo i pare. Te stihove treba ponavqati, ovde i svugde, sada i ubudu}e: Vratite se, talenti! S ~istine / Jasno i svetlo nama govorite! / Ni{ta vam ne mogu niske istine, / Slava i wene zakrpe i rite. // Izvedite nas van dometa / Sive proze, svega {to se zatre. / Smelo nek se rone suze poleta, / Zavisti i stvarala~ke vatre! ( str. 22). ûdni stihovi javqali su se u ovom pesniku naglo, kako sam kaè, neulovqivi, kao da su pod maglom. No, poneke je od wih ovaj pesnik umeo da izrazi sa neponovqivom jednostavno{}u i ume}em, kao one iz 1979. godine, posve}ene Z. G. Kwiga sadrì 26 izabranih pesama, a u najlep{e spadaju oni ve} spomenuti: Ponovi, obnovi, vrati ìvot moj, Ali ga skrati i daj mu o{trinu. Nek za jednu no} sve moje no}i minu I sve moje dane zgomilaj u roj. Dan dug, neponovqiv - saète godine - I no}, samo jedna, data mi za kraj. A u praskozorje labud nek se vine - Jedan kliktaj, jedan opro{taj ( str. 33).

* Janika Pe~i : Kvartet lira, Beograd, Apostrof, 1998, 70 str. ; 21 cm. (Biblioteka [um vremena; kw. 39). Tira` 350 pr. Autor je ro|en u Rumi 1959, gde ìvi i radi. Objavio je dve kwige pesama i zbirku bajki i pri~a za decu. Studirao je op{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti u Beogradu. Recenzent S. Igwatovi} smatra da pesme u ovoj kwizi "posvedo~uju" "visoku artificijelnost". Ako je odista re~ o tehni~ki savr{eno ispoqenim ose}awima ( kakav je slu~aj sa Chamber Music X. Xojsa), pitawe za jednog recenzenta i ~itaoca je : koliko se ove pesme u spomenutoj kwizi Pe~ija uzdiù iznad proseka?

* Srboqub Ili} : Svetlosna stawa, Beograd, Apostrof, 1999. - 47 str.; 20 cm. (Biblioteka [um vremena; kw. 104). Tira` 300 pr. Srboqub Ili} (1952, Beograd), studirao je na Filolo{kom fakultetu; objavio je dve kwige pesama pre ove. Priznawe nemo}i : "Uzalud sva ma{ta i / vedra ve{tina poezije - / nikada ne}u napisati pesmu / koja bi mogla da bude / deo wenog sna..." (str. 33), iskreno izre~eno, dominira ovom nevelikom sveskom stihova, dominira do pesama NO] : odatle, pa do kraja po~iwu stihovi koji se probijaju kroz standardni prosek ove kwige, dose`u}i "puno}u i delikatno savr{enstvo dovedenog (osvojenog?) izraza"... Lazar Vla{i}

Povodom Rajske sve}e i zaokru`ewa Opusa N° 1 : UMETNOST MAHAGONIJA

U kasnu jesen 1998. godine pojavila se i kwiga RAJSKA SVE]A. Opus Miroslava Luki}a 1968 - 1998, u izdawu ZAVETINA, na 390 strana velikog formata, u rasko{noj opremi. Kwiga sadr`i, celovite verzije svih pet kwiga kwiga ARHIVA U OSNIVAWU : 1. Sveska HOMOQSKI MOTIVI, ( str. 56 - 116), 2. ZLATNI RASUDENAC, (str. 117 - 152), 3. ZMIJA ^UVARKU]A, (str. 153 - 224), 4. MOARA PARASITA (Pusta vodenica) (str. 225 - 278), i 5. CADIS. Posle svega (str. 279 - 344). U kwizi, velikog formata, koja je od{tampana dvokolonalno, objavqeno je preko 18.000 stihova Miroslava Luki}a, najve}i deo onoga {to je napisao tokom posledwih tridesetak godina. Ne sve.

Potpisao sam tu neponovqivu kwigu kao urednik. Smatram da je to bila po~ast sudbine.

Tu kwigu i ono {to je tom kwigom Miroslav Luki} dosegao, najboqe je za sada definisao S. I. Mitrovi}.

" Ovaj pesnik nije krenuo od Zvi`da i Homoqa, od svoga zavi~aja samo, krenuo je sa onog mesta odakle je "svet survan"..." (str. 346)

"Ciq ovog pisca je, kao pesnika, romanopisca, esejiste, ali i kao ~oveka " dospeti do / li~nosti UNIVERZALNOG ^OVEKA i / izvornog poretka stvari" (str. 345)."

"RAJSKU SVE]U je stvorio i objavio istinski pesnik, pesnik iskona i energije kakvu }emo re|e sresti i kod pesnika koje je ve} kwièvna kritika proglasila "velikima", "bardima". Objavio ju je ~ovek koji je ose}ao neodoqivu potrebu da brzo, kao da stoji pred odlaskom ili prekim krajem, kaè iskreno ne{to od onoga {to ga je ispuwavalo svega i nagonilo da govori. Luki} je pesnik, srpski koliko i balkanski i evropski ; mislio je na sve {to ni~e i ìvi u vasionskim predelima pod vla{}u Sunca i Meseca i stalnoj smeni dana i no}i, i godi{wih doba..." (str. 367)

"RAJSKA SVE]A spada me|u one najre|e kwige poezije objavqene u 20. veku u srpskoj kwièvnosti, po tome {to je najpravi~nija mera kojom se moè meriti - ona koja je u woj sadràna. To je posebna mera, mera Svesmisla, mera Svevremena, mera Sve~oveka. To je vi{e od poku{aja da se, grade}i na temeqima koji su postavili srpski pesnici druge moderne, ali i poneki od posleratnih pesnika u svojim najboqim trenucima (Miodrag Pavlovi}, Ivan V. Lali}), dodirne, zahvati i izrazi, ne samo ono {to nema ime, ono {to je ispod ili iznad vidqive realnosti i znanog, ve} i ono {to pripada i najiracionalnijem i najneuhvatqivijem u ~oveku i dru{tvu, u sudbini i istoriji, u oniri~kom, u vizijama, duhu i neiscrpnim se}awima. (.....) Zrelina misli i emocija koju nalazimo, u RAJSKOJ SVE]I, poti~e od "jednog primarno nepesni~kog obrta", kome su Eliot i Man, umeli da daju "vrednost izuzetne poezije : od toga da jedno delo, predstavqa u isti mah i svoj sopstveni komentar..." (str. 376).

* Tu kwigu i {tampa i bastion oficijelne kwi`evne kritike i literature uporno ignori{e i pre}utkuje : kao da nikada nije ni objavqena. To je svojevsrsno be{~a{}e savremenika, lenih i inertnih, nemoralnih, mizernih. Duboki su koreni toga nemoralnog }utawa; me|utim, pesnik nema ni jednog razloga da se zabrine nad tom logikom - logikom kwi`evne parohije. Jer ta kwiga je, kao ni jedna druga u HH veku u srpskoj poeziji, iskora~ila izvan proseka...

Rajska sve}a nije unela pomutwu u srpsku poeziju na kraju HH veka : ona je otkrila mnogo toga nepoznatoga, otkrila je ~itav jedan svet i naravno dovela u pitawe kwièvno nasiqe {to dolazi iz mra~nih bastiona oficijelne srpske kwièvne kritike i literature, oli~eno u kanonizacijama, ignorancijama i marginalizacijama. Ova kwiga je pregolem zagolaj za jednu malu kwièvnost i kulturu kojom vlada u~mali duh i logika parohije.

* RAJSKU SVE]U , u okviru Opusa N° 1 (Umetnost mahagonija), Luki} je "razbio" u tri kwige Zlatnog preseka (Poezije) : Br{qan oko mladosti (najranije pesme), Arhiv u osnivawu, 1 - 5, i Povratno kolo. U ovu posledwu kwigu - Povratno kolo - u{le su pesme iz kwiga Vrata Zvi`da i Rusaq, kao i neke pesme iz Sveske HOMOQSKI MOTIVI. Tako }e, u te tri kwige Zlatnog preseka, celokupna Luki}eva lirika biti, verujemo, mnogo "preglednija"...

* Mimo Opusa N°1 (Umetnosti mahagonija), Luki} je , napuniv{i pedeset godina ìvota, na~inio izbor svojih pesama : KRAQEVSKE INSIGNIJE (Odabrane pesme 1968 - 2000), {to je dobro, jer ima iza sebe i dovoqno kwièvnog i ìvotnog iskustva i {ta da odabere. U eseju o kwièvnosti i nasiqu, pisanom pre niz godina, ustru~avao sam se da svome starijem bratu, piscu kojem dugujem kao ~italac, ~ovek i pesnik mnogo, posvetim vi{e prostora, koji je on vi{e zasluìo, dosledno{}u jednom koju je skupqe platio od svih pisaca koje sam tamo spomiwao : Kova~a, Danojli}a... M. Pavlovi}a...Nikada o Miroslavu Luki}u nisam pisao samo zato {to je moj stariji brat, ve} pre svega zato {to je pesnik, zato {to je to bio i onda dok sam ja bio jo{ de~ak. "Kwièvno nasiqe" epohe Hokus - pokusa, jezivi prizori be{~a{}a i najrafinovaniji oblici gu{ewa, zaustavqali su poèqnu i prirodnu afirmaciju ovog pesnika; kao {to to ~ine i danas, jo{ uvek, mnogi okoreli, proma{eni, isluèni, perfidni, {izofreni~ni pobornici logike parohije... U logici parohije ujediweni su sredwovekovni realizam i dijalekti~ka teologija HH veka. Miroslav Luki} nije od onih kwièvnika i pesnika kome }e dodeqivati najuglednije kwièvne nagrade - republikanske i monarhisti~ke : to je rezervisano za pesnike i kwièvnike simpatizere logike parohije. U ìrijima za dodele kwièvnih nagrada presu|uju "ugledni" kreteni, poneko od wih ima ispred imena i dr i mr; a skoro svaki je nosio oko vrata crvenu maramu i {al. Najve}a mogu}a nagrada koja se moè dodeliti jednom istinskom pesniku Miroslavu Luki}u dodeqena je od sudbine, ìvotne i kwièvne sudbine.

Zavr{io je dvadeset i pet kwiga UMETNOSTI MAHAGONIJA , ~itavog jednog opusa. Opusa kakav se re|e moè na}i i kod drugih klasi~nih pisaca svetske kwièvnosti, pisaca koji su pripadali velikim narodima, velikim jezicima, velikim kwièvnostima...

* Luki} je pisac, koji se uzdigao iznad vrhova kwièvnosti i jezika na kojem pi{e kao brestovi iznad kopriva; to je pisac koji nikada nije crpeo samo sa jednog izvora, pa ni onda kada je po~iwao i objavqivao prve stihove; to je jedini pisac na ~itavom svetu, danas, koji je naprosto u dahu, napisao tri izuzetne kwige Trgovci svetlo{}u, Ku}a svetih ratova i Mladost bez starosti i ìvot bez smrti, gde je glavni junak Nebo, mo`da an|eli, prostirawe : prostirawe koje nije kao na svetu odre|eno i merivo, ve} kao na Nebu, neodre|eno i nemerivo. Pogled ovog pisca ide mnogo daqe od pogleda wegovog oka, i do Sunca i do zvezda koje su tako daleke, do Kosmosa. To je pisac koji misli duboko, onaj koji zna da unutarwi vid, onaj {to pripada misli, ima jo{ {ire prostirawe od pogleda oka... Delo ovog pisca stremi Nebu i boànskom vi|ewu, beskrajnoj energiji prostirawa misli; ovaj pisac ima ideju o Bogu i o an|elima; on zna da je boànsko u obliku ~oveka i da su an|eli nebeski qudi... Luki}ev Bog je Onaj Bog, iz Tre}eg zaveta, koji nikada ne vr{i nasiqe na ~ovekovu svest... Luki} dakle, i kao ~ovek i kao pisac, ima ideju o Nebu, o boànskom, od koga proisti~e nebo, i on se moè uzdi}i do prvog ulaska u nebo, i daqe. Jer, po tome se ovaj pisac razlikuje, ne samo od svojih savremenika pisaca, u zemqi i van zemqe, kao i od svojih saplemenika, {to od sebe nije odstrawivao uticaj Neba vlastitim umom i zlom ìvota, nije ugu{io u sebi ono nebesko i boànsko usa|eno... Ovoga su pisca poku{avali da ugu{e, marginalizuju, gurnu na sporedni kolosek sudbine i pozvawa, nepozvani najblaè re~eno : oni koji ho}e jednog nevidqivog Boga, oni koji su ga ugu{ili vlastitim umom, i oni koji su to u~inili zlom svoga ìvota, koji ne}e nikakvoga Boga... Kako da se pomire sa ~iwenicom postojawa ovakvog jednog duha, kakav je Luki}ev, i jedni i drugi koji pojma nemaju o usa|enom verovawu, koga u wima nema? Jer ve}ina onih, bili tzv. pesnici, pisci, urednici, novinska piskarala i mnogi drugi, koji nemaju ideju o Nebu, iz koga sve proisti~e, takvi se ne mogu uzdi}i ni do prvog ulaska u Nebo. Takvi nikada ne dospevaju ni na Prvo, ni na Drugo, ni na Tre}e nebo... Luki} je, dakle, od onih svetskih pisaca, pesnika korespodencije ili saobraznosti svih nebeskih stvari sa svim {to pripada ~oveku. HH vek ne zna {ta je saobraznost. Dominanti pesnici ili oni koji vrednuju u~inak pesnika imali su mnogo godina da sve postave naopako. Glavno obele`je mnogih vekova, a epohe Hokus - pokusa ponajvi{e, je to {to se ~ovek udaqio od Neba kroz qubav prema sebi i prema svetu. [to se zaboravilo ili poricalo, da ~ovek upravo i postoji po saobraznosti, jer postoji samo u zavisnosti od Neba. Miroslav Luki} nije pesnik epohe Hokus - pokusa, on je pesnik vremena i veka koji dolazi, pesnik celog prirodnog sveta saobraènog duhovnom svetu, i to ne samo u op{tem, nego i u svemu {to ga sa~iwava... Luki} je od onih pesnika koji je u osami svoga ìvota radije slu{ao Svedenborga i wegove an|ele, a ne barabe i umi{qene samozvance i wihove ograni~ene sledbenike. Luki} veruje da se an|eli ~ude "kada saznaju da ima qudi koji sve pripisuju Prirodi a ni{ta Boànskom, i da veruju da wihovo telo, u kome je sakupqeno toliko nebeskih divota, poti~e od Prirode, da ~ak i razumsko ~ovekovo od we dolazi, dok me|utim mogu videti, ako samo malo napregnu um, da ovo poti~e od Boànskog a ne od Prirode, i da je Priroda bila stvorena samo zato da bi bila ode}a Duhovnom i prikazivala ga u saobraznom obliku u posledwem od Redova....: An|eli takve qude upore|uju sa sovama koje vide u mraku a ne na svetlosti..."

Luki} je - pesnik svetlosti. Wegov duh se oblikovao u onome {to je bitno; ovaj pesnik je ìveo i ìvi u zemaqskom telu, mo`da }e takav u su{tini ostati kroz celu ve~nost?...Poeziju ovog pesnika tek treba razumeti, ~itati, rasvetqavati; verujem da }e ovaj pesnik tek napisati najdubqe svoje pesme, one koje }e nadam se pisati tek posle obelodawivawa ovih wegovih dvadeset i pet kwiga Umetnosti mahagonija. Jer ovaj se pesnik dugo pripremao, za druga~ije; druga~iji je ~ovek ~ije misli poti~u od Duhovnog sveta. Mo`da se ovaj pesnik rodio u ~istom neznawu, da bi potom, boànskim sredstvima, umetni~kim, rvawem sa onim {to je Opus Umetnosti mahagonija, bio priveden Nebeskoj Hijerarhiji...Okolnost, da je me|u posledwim delima Opusa Umetnost mahagonija, stvorio ba{ Vla{ku gozbu, zar ne, nije slu~ajna: Luki} je imao takav stvarala~ki razvoj koji se moè uporediti jedino sa saobraàvawem semenki biqnog carstva: "Semenke izrastaju u drve}e, razvijaju li{}e, proizvode cvet pa zatim i plod, gde sme{taju nove semenke. To se odvija postupno i pokazuje u divnom redu, a ne moè se opisati u malo re~i. Bili bi potrebni tomovi, pa ni onda ne bi bile dostupne nauci sve unutarwe tajne koje se odnose na pojedine radwe..."

Dakle, ono {to je stvoreno i {to je ve} semewe Luki}eve umetnosti, Opusa Umetnosti mahagonija, ima nebesku snagu novih semenki...Toliko je za po~etak dovoqno o duhu i delu ovog pisca; ko shvati do kraja i upije, ne}e imati {tete...

Miroslavu Luki}u, izuzetnom i plodotvornom piscu, a p s o l u t n o m p i s c u, majstori na{ih najve}i kwièvnih neistina ( oli~eni u kriti~arima, onima koji rade na univerzitetu ili imaju veliki uticaj u velikim izdava~kim preduze}ima, oli~eni u publicistima, novinarima i ostalim tvorcima bengalskih vatri na buwi{tima srpske kwièvnosti) namenili su ulogu , koja je namewena Pepequgi u istoimenoj bajci: od te odurne i nemoralne bajke velikih majstora kwièvnih neistina, vremenom ne}e ostati ni{ta. Srpska kwièvnost je dobila velikog pisca, apsolutnog pisca, i to }e bivati sve jasnije iz godine u godinu, verujemo... Ne velikog po kvantitetu napisanog i objavqenog. Luki} jeste ispunio izvesnu prazninu nastalu odlaskom Peki}a, Ki{a, @ike Pavlovi}a, Xuni}a...Kao pesnik, imao je vi{e sre}e, druga~iju bografiju i poèqniji stvarala~ki razvoj u odnosu na spomenute pisce. U sli~nosti sa spomenutim srpskim piscima postoje i bitne razlike : Luki} je mnogo napisao i objavio , kao Peki} a naro~ito wegov zemqak Pavlovi}. Me|utim, kao esejista, Luki} nije dosadan, megaloman; nije tetoviran tetovaòm epohe Hokus - pokusa. Peki} i @ika Pavlovi} i nisu pesnici; Ki{ je mo`da bio, ali ga je Adi kastrirao... Ovog pesnika }e afirmisati wegovo delo. Wegovo delo }e, verujemo, vr{iti delotvorniju kritiku u srpskoj kwièvnosti od oficijenih bastiona srpske kwièvne kritike i literature. Luki}ev Opus Umetnost mahagonija , verujemo, sam }e se izboriti protiv unapred skrojene i odre|ene uloge kwièvnih me{tra, me|utim, za to }e biti potrebno mnogo vi{e vremena. Ova redovi su morali da se napi{u, da bi se rasvetlilo skriveno zlo u okvirima oficijelne srpske kwièvnosti : Luki}u se dalo , verujemo, da podigne mitsko - bajkoliko - ma}ehinsko korito na{ih sme{nih, sitnih i anahroni~nih, trivijalnih i proma{enih savremenih majstora kwièvnih neistina... Nije slu~ajno, dvadeset i peta kwiga Luki}evog opusa UMETNOST MAHAGONIJA - Usamqeno drvo, I - ponelo tako dobar naslov : to je ta~an opis pozicije i uloge i sudbine ovog pesnika : on stoji kao posve}eno drvo, kwièvni gorostas, naspram duhovnog i kwièvnog gangsteraja epohe Hokus - pokusa, naspram misaonih i jezi~kih sazve`|a, rasprostrawenih zabluda i fabrika lutaka...

Aleksandar Luki}

OGROMNOST : Genealogija, Zavi~aj, Jezik

Ranko Sokolovi} : AGNA I MAKARIJE, Slu`beni glasnik, Beograd, 2000. godine, pesme

Na Vaskrs 1940. godine, Isidora Sekuli} upu}uje PISAMCE "Dobrom Bogu" u kome vapi : "...A sve ima svoju istinu, Boè! I ta istina mu je ìvot i jedino pravo. A ~esto, Boè, kamen je navaqen Na istine malih, sirotih ìvota. [ta }e tu grobni kamen, Boè?" Na Vaskrs 1940. godine, umna i du{evna Isidora jo{ veli : "Ne dado{e mi zboriti, Boè! Po~eh tad grcati, o Boè, o narodu Koji je maleni narod moj. Istine na{e nisu mnogobrojne, I sve do jedne peku i bole, A one su nam sve blago i sve pravo na{e!

Preseko{e mi re~, Gospode! Vaskrs je danas. A ja pod plo~om }utim, I àlim Ti se, Boè, gorko, gorko. I molim Te: Pusti me preda Se, @ivu ili pokojnu, Da tebi bar kaèm {ta je danas Istina stra{na o malom narodu".

Ranko Sokolovi} ( 1960), pisao je i napisao u periodu od maja 1998. do maja 2000. godine, svoju novu {estu kwigu pesama "AGNA I MAKARIJE"; napisao ju je u vreme koje je bilo pogubno i stra{no i za Srbiju i za wene gra|ane, i vi{e nego sli~no vremenima u kojima se Isidora Sekuli} obra}ala Bogu. Kwiga sadrì tri ciklusa : IVAN - KULA, GOLUBOVAC i GORIO^, u kojima se pesnik, jezikom koji je poneo iz zavi~aja, obra}a i Bogu, ali i svojim dalekim precima :Agni i Makariju Sokolovi}u. Sokolovi}eve pesme ne teè artificijelnosti po svaku cenu; ponekad deluju stilski nezgrapno, fragmentarno. Naj~e{}e su nalik na pojedinosti izstrgnute iz kakvog neverovatnog, apokalipti~nog i mitskog miqea. Sokolovi} se obra}a mitskim precima : Vratkovi}u - Obili}u - Kosan~i}u, Kara|or|u i drugima. On nastoji da, bacaju}i poglede u duboku pro{lost i jezivu sada{wost, kaè Bogu i drugima, i sebi, "istinu stra{nu o malom narodu". Sokolovi} poku{ava da podigne grobni kamen, navaqen "Na istine malih, sirotih ìvota"... Sokolovi} bi hteo sve pesmom, koja ~esto prerasta u usamqeni~ki krik, on inventari{e sve srpske istine koje nisu brojne i koje peku i bole. R. Sokolovi} peva o onome {to je "sve blago i sve pravo na{e". Ima Sokolovi}evih stihova sa kojima se savremeni ~italac mo`da ne}e sloìti, mo`da }e ih smatrati preteranim, anahronim, mo`da ponekad i pregrubo izre~enim; me|utim, i gra|a od koje je po{ao, i podsticaji su bili vi{e nego jezivi. Za razliku od Isidore Sekuli}, Sokolovi} uprkos svemu nije izgubio veru i nadu; ponekad, wegovi stihovi kao da su izre~eni ustima jurodivog. Oni se razlikuju od stihova vr{waka pesnika Sokolovi}evih. Razlikuju se i od starijih i mrtvih pesnika - Raki}a, na primer. Razlikuju se ne samo zato {to je Sokolovi} kao pesnik druk~ijeg obrazovawa, profesije, ve} i senzibiliteta i energi~nosti kakvu je posedovao mladi Crwanski...Kao {to sve na svetu ima svoju istinu, tako i R. Sokolovi} ima svoju istinu. Ta istina je wegov ìvot i wegovo pravo. Ova nova {esta Sokolovi}eva kwiga, pisana skoro iz dana u dan, razlikuje se od prethodnih, ~ini mi se, ponajvi{e u tome, {to se Sokolovi} u woj uputio prema svojoj istini i jeziku - ne dovoqno poznatom dijalektu wegovog zavi~aja. Mo`da je ova nova Sokolovi}eva kwiga mogla biti i maweg obima, saètija; mo`da su neke pesme, ili stihovi, mogli biti izostavqeni; preseliti se u neki drugi rukopis; me|utim, i ovakva i u ovakvom obliku, ona roni u iskon i predawe, u rane neprebolne, i u èstoku stvarnost sada{wih dana. Sokolovi} ne spada u anacionalne Srbe; on to, kao pesnik i ne krije. Zapravo, ovaj pesnik peva o razistoriji, o raspolu}enosti svoga naroda, o nevoqama i grehovima, o tragediji vlastitog naroda i istorije, nacionalne i svetske. On pita, doslovce: Kakva bi istorija sveta bila da je rod qudski umeo i sa~uvao Biblioteku Aleksandrijsku? Wegov ideal nisu "ène" koje "odustaju od Mona{ke Republike, / bave} se klokotom i zavo|ewem prostote"... Najboqi stihovi ovog pesnika su nastali u osami, u gr~u, u trenucima kada je sve bilo dovedeno u pitawe : ìvot, opstanak. U ovoj kwizi stihova ima pesama koje su potekle iz samog izvora sudbine i istorije, udesa. Pesnik se ne libi da stvari nazove onako kako se zovu. Ponekad je direktan na na~in kako se to nikada ne bi usudili wegovi vr{waci i kolege pesnici. Neke wegove pesme su duboko li~ne. Prvu pesmu u kwizi posvetio je svojoj praprababi ~udnog imena (dolazi od ogwa), a posledwu Keltima, to jest legendi o ~etrnaest pustahija s Juhora...Sigurno je da }e ovaj pesnik u budu}nosti morati vi{e pa`we da posveti ujedna~avawu svoga izraza, izvesnoj ekonomiji izraza. Ovaj pesnik nastoji da oìvotvori amanet kneza Lazara... Kroz stihove ovog pesnika zra~i spomenuti amanet : da je carstvo nebesko iznad carstva zemaqskoga...Sokolovi} otvara za sebe testamente srpskih vrhovnih gospodara, visoke momente srpske istorije. Ali, i kad se bavi niskim momentima srpske istorije, poku{avaju}i da u|e u rodoslov svoje familije, odnosno prababe Agne ili Makarija Sokolovi}a, R. Sokolovi} se "hvata" za one "kop~e", alke ili likove, nizove, koji su "omogu}ivali" da narod kome pripada opstane i u najteìm okolnostima, i u okolnostima pod kojima bi svaki drugi mawi narod neizostavno bio zbrisan...Sokolovi}, kao pesnik, imao pravo na svoje istine i uverewa, kao {to ih i mi imamo...Nadajmo se da }e ova wegova najnovija kwiga biti uvod u jedno dubqe usredsre|ewe, usredsre|ewe onoga {to je protiv svakog nereda, {to je najboqe u wemu, ili u onome {to nosi u svojoj eruptivnoj du{evnosti...

* Kao i Qubomir Simovi}, Sokolovi} je od onih pesnika koji se neprestano vra}a svom rodnom kraju : ubavoj planini Radan, Kosan~i}evoj Podgori i Kosanici, selu Ivawu ("ve~noj qubavi / veri i nadawu") . Sokolovi} se nije otu|io od svog izvori{ta i korenova svoga porodi~nog, i rodovnog stabla. Zavi~aj je mesto na kome Sokolovi} "najdubqe i najneposrednije " ose}a ceo svet. "I sve druge svetove, ~ak i one nevidqive..." Kao i za Qubomira Simovi}a, i za Sokolovi}a zavi~aj nije samo odre|ena "geografija i istorija, nego ne{to {to je i sve to, ali i ne{to mnogo vi{e od svega toga : jezik. Ni{ta nije toliko vezano za jedan narod, za wegovu sudbinu i egzistenciju, kao jezik..." Kao wegov zemqak B. Stankovi}, ju`wak Sokolovi} duboko ose}a govor kojim se govori u Pustoj reci. On se ne ustru~ava da na tom jeziku pi{e , jer zna da je taj jezik , takav kakav je, ono {to ta~no i potpuno izra`ava tog ~oveka. To je jezik koji su stvorili seqaci, govedari i pastiri, iskonski qudi; to je jezik koji je Sokolovi} nau~io u zavi~aju. Taj jezik je te{ko prevodiv na jezik pisaca "beogradskog stila", ali je reqefan, hrapav kao hrastova kora, i postojan kao hrastovi usred malog grobqa sela Ivawa. I za Sokolovi}a su, kao i za pesnika Simovi}a, re~i, "kao i za divqaka, jo{ uvek vezane za stvari, i jo{ uvek su providne"...Slu~aj je udesio da prvi put odputujem na Radan, nakon {to sam napisao recenziju za izdava~a za spomenutu Sokolovi}evu kwigu, da svojim o~ima vidim izbliza Petrovac, Mali kamen, ]umuranu, NADVADU, Cari~in grad - neke od toposa, koje Sokolovi} ~esto spomiwe. Nisam mogao da ne napi{em naknadno ovaj dodatak, shvativ{i da je za ovog pesnika zavi~aj izvornost i neposrednost svega : i visova, i omorika, i Justinijanovih izvora, Ivawske reke, i rodnog govora, pokrajinskog i nepatvorenog. Pravnik po obrazovawu, kao i wegov daleki zemqak Justinijan, Sokolovi} je u svom zavi~aju i u wegovom govoru, na{ao bezgrani~no more bitnosti, ulaze}i u wega, u ogromnost, kao u ku}u...Prema ovom pesniku }e , mo`da, kriti~ari ispoqiti svoje predrasude u po~etku zbog uobi~ajenih i izforsiranih podela na tradicionalno i moderno. Mogu}e su i druge vrste predrasuda. Me|utim, Sokolovi}a ne zanima odnos konfrotacije, ve} alternative. Kad se malo boqe pogledaju wegove pesme i kada se vidi koliko u wima tradicionalno hrani moderno, i koliko moderno reaktualizuje, i revitalizuje tradicionalne vrednosti, onda }e nestati i dobar deo predrasuda. Sa jednog od vrhova Radana, Malog kamena, otvara se veli~anstven pogled na sever i severoitok unedogled : na Cari~in grad u daqini, na Leskovac i carski grad Ni{ i daqe, daqe. Sokolovi} je odrastao tu, na visini, u kraju u kome nema industrije i gde {ume nadmo}no napreduju. @iva tradicija nije ugu{ena, ona navire kao pitke i bistre vode planinske reke. To podnebqe kao da je stvoreno za Muzej pod vedrim nebom...Sokolovi}eva poezija je spoj tradicionalnog i modernog, tu nema granice izme|u jednog i drugog, i to je sasvim prirodno... M. Luki}

Proza

U SMERU VRTLOGA

Miroslav Luki} : Mese~eva svadba, roman, izdava~ "Zavetine", Beograd, 1999.

Pesnik, esjist, antologi~ar i prozaist Miroslav Luki} ( 1950) objavio je svoj novi roman "Mese~eva svadba" - hroniku tragi~nih ratnih doga|aja, ali i hroniku "sebe". Pre ovog, Luki} je objavio slede}e romane : "Dnevnik za Senkovi}a", "Liturgija", odli~ni "Ujkin dom", "Trgovce svetlo{}u" - kao i dva koja nisam uspeo dobaviti : "Ogwene àbe" i "Ku}a svetih ratova". Luki} je "apsolutni" pisac ~ijem spisateqstvu te{ko moè{ naka~iti ànrovsku odre|enost. Wegove pesme, eseji i proza se u potpunosti prepli}u. Budu}i da ne pi{e uvek na istom nivou, vrednost wegovog rada ide od hronologije doga|aja do dubokih uvida i umnih zakqu~aka o sudbini pojedinca, epohe i sveta. Luki}evi romani su neujedna~eni, a ~esto i jezi~ki nedobro "pro{iveni" unutarwim nitima. Ipak, oni ostavqaju utisak samosvojne i neobi~ne celine. Obrazuju vaàn rukavac "podzemne" struje srpske kwi!èvnosti za koju ne}e biti ~udno ako se u narednom vremenu izlije i pokaè mo}nijom od sada prividno mo}nih reka. Nije slu~ajno da se wegovi "beogradski" romani, sa "isto~nosrpskim" nadahnu}em, javqaju naporedo sa fizi~kim odlaskom @. Pavlovi}a i S. Xuni}a. "Mese~eva svadba" ima dvojaku su{tinu " ona je bele`nik "spoqnih" zbivawa na{eg ìvota - rata, besparice, intriga, nemorala vlasti; s druge strane, ona je inventar li~nih spisateqevih poraza - sukoba sa ocem, nesporazuma sa qubavnicom, nezadovoqenosti li~nih ambicija. Ova dva plana poku{avaju se splesti op{tom slikom od duhovnih korena otpa|enog srpskog pokolewa koja dovr{no doprinosi pi{~evoj poraènosti. Filip Senkovi}, pi{~ev alter ego, bombardovan je kako spoqa, tako i iznutra, i ~udo je da se nije odavno u sebe uru{io. Istovremeno, on ùdi za obnovom - kako svog naroda, tako i svojom sopstvenom, ali je vidi, samo povremeno, u prirodi, za retkih trenutaka odmora na zavi~ajnom Peku: "Boùrovi beli i krvavocrveni, visoki brestovi pokraj Peka na koje predve~e sle}u vrane ili rode ; odraz neba venecijanski plavog u virovima reke; oguqena kora mladih brestova, nalik na odranu bivoqu koù; detli} koji morezeovom azbukom povezuje sprudove i ade; pozla}ene kro{we divqih oraha ozra~enih jarkim sjajem suca - sve to otvara tajanstvena vrata, ona najtajanstvenija za koja se veruje i da ne postoje." Socijalna stvarnost Senkovi}a dovodi u o~ajawe: " Svaka no} je mora u svakom mestu u Srbiji"... "Kad se bude zavr{io ovaj rat, ludi Srbi }e otpo~eti gra|anski"..."U srpskoj dnevnoj {tampi jedino su istinite posledwe stranice (In memoriam) i sitne vesti kriminalnih rubrika"... Uza sve to, progoni ga i razaraju}a, tipi~no velegradska qubav, kao iz Dostojevskog. Senkovi} }e poku{ati da nasluti ono "iza" : "Iz moga poraza, iz sveop{teg poraza, kao iz mojih mana i poroka, ambicija i slabosti, najboqih vrlina, pomaqa se ne{to neopisivo i stvarno, neizmerno kao dubina i visina prostranstva". To "iza" u ovoj kwizi ostaje nenapisano. "Mese~eva svadba" je pre svega svedo~anstvo davnog indijskog proro{tva o kali - jugi" - vremenu kada su najgori iza{li iz ropotarnica i zauzeli mesta najboqih. Aristokratiji je preostao marginalizovan komentar - budu}im vremenima za nauk: " Probrana bulumenta veselo upravqa brodom ludaka. U smeru vrtloga koji preìveti ne}e ni pacovi".

Vladimir Jagli~i}

Esej

Prilog kwi`evnoj poligrafiji

Jovan Pej~i} : ZNAMEWA I ZNACI : pojmovi / poimawa 2 , Apostrof, Beograd, 1999. - 95 str. ; 21 cm. ( Biblioteka [um vremena; kw. 100 ) . Tira` 500 pr. Pisac ove kwige (1951), kriti~ar, istori~ar kwièvnosti, esejist, predava~ srpske poezije i srpske kritike dvadesetog veka na Filosofskom fakultetu u Ni{u, objavio je nekoliko veoma podsticajnih, iako nevelikih obimom, kwiga (Tajna i krst, 1994; Oblik i re~ kritike, 1994. i druge); bavio se i prire|iva~ko - kriti~kim radom; po~etkom 2000. godine pojavile su se dve kwige koje vredi pro~itati i imati u biblioteci : Isidora Sekuli}, IZRAVNAWA , i Milan Raki}, NAD ZASPALIM SRPSTVOM. U Bibliografskoj napomeni na kraju ZNAMEWA, autor pi{e: " Kao svojevremeno za TAJNU I KRST, tako su sada, pri oli~avawu ZNAMEWA I ZNAKOVA, svi prethodno objavqeni tekstovi pa`qivo pro~itani. Nedovoqno jasne misli dore~ene su, suvi{na mesta prebrisana, {tamparski i drugi propusti otkloweni. Taj zahvat doveo je, verujem, do ukupnoga poboq{awa jezi~ko - stilskoga i kompozicionog plana kako pojedina~nih tekstova, tako i kwige u celini. Pet radova objavquje se prvi put" (str. 85). Tih pet tekstova koji se objavquju prvi put u ovoj kwizi su : Balada o Tajni i Krstu, Sedmi pe~at, Istina i lepota, Kwièvnost i vrednovawe, Nu{i} devetstoosme. Ovi tekstovi spadaju i me|u najnadahnutije napisane tekstove u kwizi. U poqu auto - refleksije i poetsko - filozofske meditacije ovaj autor je u svom rodnom domu. îtali smo i wegove radove iz kwige OBLIK I RE^ KRITIKE, tamo ima dosta dobrih stvari, mada , kako nam se ~ini, poneke ne izlaze uvek iz regiona i bastiona oficijelne kritike i literature. Pej~i} pi{e i o svojim kolegama kriti~arima (N. Milo{evi}, R. Konstantinovi}, P. Palavestra, M. [uti}) i o srpskom pesni{tvu HH veka ( S. Rai~kovi}, V. Popa, M. Danojli}, B. Radovi}, A, Vukadinovi}, R. P. Nogo, B. Milidragovi}, Z. Mili}, K. Mi}evi}, M. \uri}, D. Uro{evi}, P. B. Ci) i tako otkriva svoje poqe i sistem afiniteta. U tekstu Kwièvnost i vrednovawe (45 - 48), ovaj kwièvni delatnik, ~ini nam se, polazi prema onom putu koji je neizbeàn : on vi{e nije jedan od kwièvnih carinika iz bastiona oficijelne kritike i literature; on oja~ava smisao za odgovornost. "Nikakva strategija mi{qewa ne moè kriti~ara za{titi od odgovornosti : on, prvo, ima obavezu da zna {ta su wegova merila, da bi tek potom - i to je drugo - uop{te znao {ta radi, i za{to. S druge strane : kao {to, istorijski posmatrano, vrednost kwièvnih dela nije nepromenqiva veli~ina, tako ni merila vrednovawa ne moraju imati stalnost u vremenu. U tome se ogleda kriti~an poloàj kriti~ara : svojom ocenom on ocewuje na prvom mestu sebe (Bogdan Popovi})" (str. 46). Da li uvek ovaj autor, kao kriti~ar, ima poèqan ose}aj za vrednost, vrednovawe? Za osnovni ~in kritike? Koliko je opklada sa vremenom dobio, koliko izgubio? Koliko sistem afiniteta ovog autora govori o wemu samom, kao kriti~aru ? Dobro je {to na umu ima re~i Bogdana Popovi}a zapisane u osvit HH veka : da svak svagda razume i voli samo ono {to mu je ravno : najve}i - najvi{e... (str. 48). Skre}emo pa`wu eventualnim ~itaocima i na Pej~i}evo razmatrawe Problema pesnika - kriti~ara (str. 37, i daqe). Da li je mogu}e da pesnik i filosof bude kriti~ar i tuma~ stvarala{tva drugog pesnika? Pej~i} polazi od primera Laze Kosti}a, a zatim ga razre{ava teorijski i logi~ki, oslobodiv{i raspravu suvi{nih pojmovnih nedoumica. Predlaè da pesnika - kriti~ara nazovemo poligrafom, a wegove kriti~ke radove kwièvnom poligrafijom. Prise}a se , s punim pravom, Eliota, teorijske pozicije Ajvora Armstronga Ri~ardsa. Ri~ards zna, kao i Pej~i}, da su misao i ose}awe sposobni za uzajamno zavo|ewe. "Me{oviti na~in pisawa", kako smatra Pej~i}, "pisawe u dve ruke, rad u dvema granama Kwièvnosti, plod je takvoga wihovoga delovawa. Ali vrstu i obim tih me|udejstava ne ure|uje nikakav univerzalni zakon; sve zavisi od individualnih mo}i stvaraoca" (str. 43). Nama se oduvek ~inilo da problem pesnika, umetnika - kriti~ara ne postoji : umetnik koji zna da sastavi jedno delo, ume da ga i rastavi. Pogotovu sa sticawem stvarala~koga iskustva, to ume}e se pove}ava i ~esto je zanimqivije od "ume}a" onih koji nikada nisu uspeli da sastave i obelodane nijedno umetni~ko delo. Umetni~ko i esteti~ko mogu se izraàvati ne ugroàvaju}i jedno drugo... Estetsko i esteti~ko nikada nisu tako strogo razdvojeni, neprijateqski suprostavqeni, iskqu~uju}i...

M. Luki}

Ostalo

DRNDAREVI], Dragan : U Rupeqevu Drndarevi}i : porodi~na monografija / Dragan Drndarevi}, Qubi{a Drndarevi}. - Veliko Gradi{te : Q. Drndarevi} : D. Drndarevi{, 1999. ( Beograd : Reprograf). 412 str. ilust. : 25 cm. Zajedni~ko delo, oca i sina, pravnika (biv. policajca i carinika) i arhitekte? Objavqeno o svom ruvu i kruvu u 300 pr. Ovu porodi~nu monografiju autor je posvetio svojim roditeqima i zavi~aju. Kwiga pored predgovora i uvoda sadr`i poglavqa : Familija Drndarevi} Poreklo i doseqavawe na dana{we prostore; Delatnost Drndarevi}a nekad i sada; Na {kolu se dugo ~ekalo; Obi~aji ; Borci pali u ratovima... ; Pogrebni obi~aji; Hajdu~ija i poseban, dragocen dodatak (arh. Dragana Drndarevi}a) Razvoj ku}e za stanovawe i pomo}nih objekata familije Drndarevi} u Rupeqevu (tekstualni i grafi~ki prikaz). Kwiga je pisana veoma dokumentovano ( sadr`i obilatu foto - dokumentaciju) ; stotinak takvih ili sli~nih kwiga, o porodicama i selima {irom Srbije, predstavqale bi dragocenu gra|u za realnije poznavawe Srbije...

Arhiv NADE I VERE ( 1 )

[ Pre{tampan Dodatak iz kwige FLORA DE LA MUN]E (kraq Homoqa). Pesme Bore Mi{qenovi}a, Beograd, 1993, str. X - XVII ]

ZAVETINE su po~ele svoj ìvot, kao mali izdava~,pre Spasovdana 1983. godine, kada je grafi~ar BORBE Mom~ilo-Moma Suji} (1931-1987) na{ao mogu}nost da povoqno objavqujemo kwige maweg formata. Osniva~i ZAVETINA su Bra}a Luki} (Miroslav, 1950, i Aleksandar, 1957, Mi{qenovac, kod Ku~eva). Administraciju je vodila Miqana Vi}entijevi} - Luki} (1956 - 1986). Za{titne znake nekoliko kolekcija (Posebna porodi~na zavetina, Feniks, Paun, Stara Evropa) uradio je Ratomir Panti} (ro|en 1948. godine u Zeleniku kod Ku~eva, umetnik, grafi~ar, ilustrator kwiga i ~asopisa). Znamewa ostalih kolekcija preuzeta su iz starih sredwevekovnih srpskih rukopisnih kwiga. Glavni za{titni znak ZAVETINA je inicijal, slovo Z. ZAVETINE su nikle na plodonosnoj tradiciji tzv. PI[ÊVIH IZDAWA, tj. iz nemirewa sa postoje}im stawem stvari. Osnovane su sa èqom da budu nezavisni izdava~, koji }e objavqivati dela iz umetni~ke i narodne kwièvnosti, radove koji zna~e bitan i individualni napredak u prou~avawu izvesnih tema i motiva iz mitologije, folklora, istorije, i istorije narodnog duha u naj{irem smislu re~i. Prve godine svog postojawa ZAVETINE su planirale da objave: 1.Dnevnik za Senkovi}a Miroslava Luki}a 2. Narodne pesme Slavonske granice Slavice Garowe. 3. U vagonu Rozanova Aleksandra Luki}a, 4. Podne na jednom sprudu, izbor iz kwièvnog stvarala{tva, Ratomira Panti}a. ZAVETINE su objavile samo prvu kwigu sa ovog spiska. Drugu je, tri godine kasnije, objavio KOS, a tre}u "Narodna kwiga". ZAVETINE su pokrenute u pretposledwoj deceniji XX veka u najnepovoqnijim okolnostima koje se mogu zamisliti. Jugoslavija je ve} bila u ekonomskoj krizi ~ije dubine mnogi nisu bili svesni. Teìnu te krize ilustruju stagnacija privrednog rasta, enorman porast inflacije, opadawe investicione aktivnosti, porast nezaposlenosti, opadawe li~nog i dru{tvenog standarda. Kriza je bila ekonomska i politi~ka, ali to se skrivalo. Ono {to nije bilo na~eto, to je bila kultura, koja se opirala uporno i gr~evito - politici. ZAVETINE su delile sudbinu te krize i vremena. ZAVETINE nisu izdava~ki veliki i uparloèni aparat. Rashodi oko izdavawa kwiga ~inili su stvarni {tamparski, ban~ini i po{tanski tro{kovi. Prva kwiga ZAVETINA "Dnevnik za Senkovi}a" (11 {t. tabaka) prodavana je u kwiàrskoj mreì po 280 dinara, a u pretplati 230 dinara (1983 / 84). BILANS rashoda i prihoda ovog izdawa na dan 26. maja 1985. godine je kratak: [tamparski tro{kovi (upla}eni 1.IX 1983) iznosili su 99.000 din. Po{tanski i drugi tro{kovi 35.158 din. Lo{e od{tampani primerci - 13 komada. Pokloweno pojedinim mati~nim i {kolskim bibliotekama - 140 komada. Neizmirena potraìvawa: Oko 200 mati~nih i {kolskih biblioteka zadràlo je 420 primeraka kwiga u vrednosti 96.600 din. Svega (neizmirena potraìvawa) 445 primeraka u vrednosti 101.520 din. Prihod od ovog izdawa su ~inili 672 primerka prodatih direktno u vrednosti 154.560 din. I prodato u kwiàrskoj mreì 22 primerka u vrednosti 4.052 din. Svega prihod: 161.612 dinara.) Razlika izme|u rashoda i prihoda iznosi: 27.454 dinara. Ta dobit je predstavqala neznatna sredstva, nedovoqna ni za isplatu honorara autoru, recenzentima, a ni za ulagawe u {tampawe novog rukopisa. Jer su cene {tamparskih tro{kova u me|uvremenu rasle, kao i inflacija. Bilans od 26. maja 1985. godine pruà realnu sliku o ishodu izdava~kog poduhvata. Taj Bilans optere}uju Neizmirena potraìvawa, koja nisu nikada ni izmirena. Pa, ipak, vredelo je poku{ati.

* U spisku koji sledi objavquju se imena pojedinaca, {kolskih, mati~nih i narodnih biblioteka do kojih je stiglo prvo izdawe ZAVETINA. Broj iza imena ili naziva biblioteke zna~i broj poru~enih primeraka. Tamo gde nema broja, zna~i da je poru~en ili poslat samo jedan primerak kwige. Beograd: (+) Ra{ko Dimitrijevi}, Petar Brki}, Vuk Milatovi}, Jovan Pej~i}, Jovica Stojanovi}, Mili} od Ma~ve, Mikan Ani~i}, Marko Paovica, @ivojin Ne{i}, Ratomirka Sokolovi}, Gojko Te{i}, Rado{ Stevanovi}, Miodrag Popovi}, Miodrag Pavlovi}, Nikola Vuj~i}, Spasenija Vladislavqevi}, Moma Dimi}, Marinko Arsi} Ivkov, Nikola Milo{evi}, Nikola Ivan~evi}, Vladimir Jovi}evi} Jov, Milisav Savi}, Bo{ko Bogeti}, Jovan Strikovi}, Mom~ilo i @ivka Suji}, Gordana Andrejevi}, Dragan Dobrijevi}, Boìdar Milidragovi}, Milan Vlaj~i}, êdomir Mirkovi}, Radoslav Brati}, Stjepan Plani}, Novica Tadi}, Jovo Mari}, Milo{ Bandi}, Slobodan Ma{i}, Dragoqub \oki}, Aleksandar Jerkov, Vlada Stanojevi}, Predrag ûdi}, @ivan @ivkovi}, Biblioteka grada Beograda, Jovica A}in, Marko Nedi}, Dragan Babi}, Dragomir Brajkovi}, Mom~ilo Parau{i}, Predrag Proti}, Sneàna Brajovi}, Mile Risti}, Svetozar Reqi}, Lidija Popovi} Mar{i}evi}, Ratko Boòvi}, Radivoje Miki}, Srba Igwatovi}, Katarina Simi}, Danica Markovi}, Bora Jovi~in, Mihailo Ble~i}, Slavica Marinkovi}, Biba - kwiàra MS, Milica ]uk, \or|e Grmu{a, Milan \or|evi}, Slavica Garowa, Gordana Lazi}, Prodana Petrovi}, Spomenka Jovi}, Luka Brki}, \ura| Marjanovi}, Marija Mitrovi}, Ruìca Avramovi}, Miroslava Topli~i}, Julijana \ur|evi}, Milica Mari~i}, Stanka [teri}, Vasilija Ran|elovi}, Radenko ]irkovi}, Svetlana Risti}, Nada Trajkovi}, Qiqana Arseni}, Jelena @uwi}, Marija Popovi}, Marija \oki}, @ivojin Vlahovi}, (+) Milo{ Jankovi}, Cveta \ura{kovi}, Mira [erbexija, Predrag \or|evi}, (+) Radmila Veqkovi}, Divna Vukomanovi}, porodica Revid, Irina Milojevi}, Sun~ica Stamenkovi}, Marko Bjelica, Lepa Nimkijevi}, Ivanka Maksimovi}, Bratislava Stankovi}, Maja Stamenkovi}, Zlata Jovanovi}, Katarina Tomi}, Ruìca Paji}, Dragomir Ka~arevi}, Branko Rako~evi}, Nade`da @uwi}, Maja Stojadinov, Radinka Memedovi}, Ratomir Igwatovi}, Sa{a Markovi}, Qubica Despotovi}, Bogdan ôli}, Valerija Por, Slavka Rankovi}, Slobodan Stani{i}, Nikola Karaklaji}, Meri Cetini}, Mirjana i Slavko Grbi}, Rada Saratli}, M. J. Vi{wi}, Radovan Popovi}, Dragi} Nikoli}, \or|e Jani}, Petar Xaxi}, Zoran Mili}, Josip Babel, Zorica Tri~kovi}, Ivica Rori}, (+) Milan Lali}, Marina Kosti}, (+) Dimitrije Vu~enov, Predrag Bogdanovi}, (+) Branislava Pe{akovi}, Aleksandar Ili}, Vasa Milin~evi}, Vidosav Stevanovi}, M. Lango, Radi{a iz "Borbe", Ratko Pekovi}, Slavko Lebedinski, Slavko Pavi}evi}, Petar Paji}, Zoran A}imovi}, Sloba (kwiàr), Nevena Antonijevi}, Branislav Petrovi}, Sava Dautovi}, Slobodan Stojanovi}, Drago Panti}, Vuk Krwevi}. - [kole: "B.Jerkovi}" (2), M. Pijade"(2), "@. Zrewanin"(N. Beograd, 2), "Prvi maj" (3), "I. Gunduli}" (2), "N. H. B.Para}" (2), "R. Bo{kovi}" (3), "D. Obradovi}" (2), "V. Vuli}evi}" (2), O.[ "Drinka Pavlovi}" (2), "\.\akovi}" (2), "P. Popovi}" (5), "V. Ribnikar" (2). "R. Mitrovi}" (2), "B. Radi~evi}" (Batajnica, 2), "V. Karaxi}" (Ripaw, 2), "B. Lazi}" (Vla{ka, 2), "M. Vukovi} - seqak" (Barajevo, 2), "B.Radi~evi}" (Boqevci, 2), "M.Labudovi} - Labud" (Baro{evac, 2). Nar. biblioteka "\. Dini}" (2). Zemun : Gordana D.\uri}, Kwiàra "Pero", David Albahari, Radmila Gligi}. [kole: "R.Kon~ar" (2), "S. Marinkovi}" (2), "I. Bir~anin" (2), "O. @upan~i}" (2), "L. Savati}" (2). Sopot: Vladimir Pavi}, Ratomir Panti}. Poàrevac: Katica Stevi}, Qubica Mihailovi}, Marko Ivanovski, Milan Milovi}, Jovan Rajkovi}, Srba Kukoq, Slavi{a Radovanovi}, Milisav Milenkovi}, Milan Dimitrijevi}, Jasmina Pavlovi}. Ku~evo: Qubi{a Vuli}, Mija kwiàr, O.[."Ugrin Brankovi}" (3), Spomen dom kulture (3), Mirko Stoji}evi}, Nevenka Todorovi}, Dragoslav Luki}, Stanko Jovanovi}, Svetlana Luki}, Milan @iki}. Mi{qenovac: Vasa Mili} (harmonika{), Mihailo Luki}, (+) Tanasije Milojevi}. Zrewanin: Branislava Radi}, \ur|a Radi~ev, Dragoqub Bakovi}, Jovanka Vukalovi}. Novi Sad: Jovan Deli}, Miroslav Egeri}. Pan~evo: Dragan Simovi}. Zagreb: Jovanka Babi}, D. Bejakovi}. Srpska ~itaonica i kwi`nica, Irig (3), Narodna biblioteka Aran|elovac (3), Nar. boblioteka, [abac (3), Dom kulture Kosjeri} (3),NU "V.Dugo{evi}", Golubac (3), Narodna biblioteka Para}in (3), OC Lazarevac (3), O[ "D. Karaklaji}" (2), O[ "V.Vlahovi}", Bor~a (2), O[ "M. Milo{evi}", Jagwilo (2), O[ "Kara|or|e", Ostru`nica (2), Narodna biblioteka Kraqevo (3), Centar za kulturu Bosilegrad (3), Mati~na biblioteka Lazarevac (3), Nar. biblioteka Smederevo (3), O[ Draèvac (2), Narodna biblioteka Lu~ani (3), O[ "S.Jovi}", Voluja (3), NU Veliko Gradi{te (3), O[ Ariqe (3), OC Ariqe (3), Kulturni centar (3). Tutin: Rifat Gegi}, Vehbo Bahtijarevi}, Emira Zukorli}, Milica Popovi}, Jusuf Ku~, Remzo Matovi}, Hilmija Aliba{i}, Fatima Aliba{i}, Nermina Vrci}, Xevad Drekovi}, Daut Dedei}.Majdanpek: @arko Trailovi}, Radoica Jovanovi}. Priboj: Mirko Ikoni}, OC "V.Vlahovi}" (3). Uìce: Narodna biblioteka (3), OC "R. Mari}" (2). Vaqevo: OOUR "14 oktobar" (3), [kola "B.Atanackovi}" (3), [kola "Dr M. Panti}" (3). Loznica: Zorica \ukanovi}, Milena Spasojevi}, Dragana Blaì}, Sawa Novakovi}, Anka Maksimovi}, Dragica Gruji~i}, Milica Osatovi}, [kola "V.Mati}" (3). Uì~ka Poèga: Dragan Vu~i}evi}, [kola "Q.Mici}" (3), Nar. biblioteka (3). Kikinda [KC "M.Pupin" (3), Narodna biblioteka (3), S[ "D.Vasiqev" (3). Bor: Narodna biblioteka (10), Vera Savi}. Crwajka: Neboj{a Jankovi}, Sreta Jakubovi}. Kr{: Slobodan Jankovi}. Turija: Qubinka Barni}. Mati~na biblioteka Malo Crni}e (3), Gradska biblioteka Subotica (3). Gradska biblioteka Vr{ac (3). Narodna biblioteka Raàw (3). Nar. univerzitet Oxaci (3). Vladeta Ko{uti}, Krwa~a. Kni}: Mati~na biblioteka (3), Me{ovito obrazovni centar (3). Ub: Obrazovni centar "Ub" (3), Kulturno informativni centar (3). [kola "M.Radovanovi}" Topola (3). OC "L.Spasojevi}" Qig (3). Mati~na biblioteka Negotin (3). RU "Progres" Qubovija (3). Narodna biblioteka Brus (3). Narodna biblioteka In|ija (3), Nar. univerzitet Surdulica (3). Dom kulture Blace (3). DK "17 septembar" Mali Zornik (3). OC "B. Nu{i}" Sokobawa (3). S[UO Srpska Crwa (3). RU "D.Popovi}" Rekovac (3). Rad. univerzitet Pre{evo (3). Dom kulture B. Petrovac (3). Centar kulture Ba~ka Palanka (3). OC "Q. Stojanovi}" Svilajnac (3). Narodna biblioteka Pe} (3). Bogati}: Smiqa Daki}, O[ "M.Mitrovi}" (3). Prijepoqe: OC "Prof. B.Radi~evi}" (3), Boìdar Zejak. O[ "M.@ivojinovi}" Mladenovac" (2).OC "17 Oktobar" Grocka (3). [kola "B.P. Braca" Vr{ac (3). M.Arsenov Novo Milo{evo. V. Stojanovi}, Velika Obarska. QAO "Qavdarbashi" Prizren (3). Narodni univerzitet Titel (3). Nar. biblioteka Smed. Palanka (3). OC "S.Popovi}" G.Milanovac (3). S[C "25.maj" Temerin (3). Zavod za vaspitawe omladine Ni{ (3). Osnovna {kola Takovo (3). S[ "S. Markovi}" Novi Sad (3). OC "M.Mitrovi}" [abac (3). OC "J.Pan~i}" Bajna Ba{ta (3). OC "9.maj" Aleksandrovac (3). Mati~na biblioteka Mladenovac (3). OC "2.bataqon" Gu~a (3). OC "V.Ne{ovi}" G.Milanovac (3). O[ Brekovo (3). OC "M.Pijade" Surdulica (3). OC "4.jul" â~ak (3). [kola "22.oktobar" @abaq (3). Dom kulture Nova Varo{ (3). Dom kulture Doqevac (3). Kragujevac: M[C "Sestre Ninkovi}" (3), Narodna biblioteka (5). Narodna biblioteka Kula(3). DK "3.oktobar" Kova~ica (3). OC "N.Tesla" Medve|a (3). S[ "20 oktobar" B.Palanka (3).Kru{evac: Milentije \or|evi}, OC "Bosa Cveti}" (3), Pedago{ka akademija (3), OC "L. Ribar" (3). O[ "S.Mihajlovi}" Brza Palanka. O[ "M.Nikoli}" Boèvac. O[ "D.Tucovi}" Jabu~je. BVI - per kulture Kacanik (3). O["Zeinel Hajdini" Sijerinska Bawa. O[ "M.Popovi}" Bajevac. Nikolaj Tim~enko Leskovac. Sa{a Haxi Tan~i} Ni{. Miki Kneèvi} Beo~in. OC "S.\or|evi|" Smed.Palanka. (3). OC "13 oktobar" Kostolac (3). OC "H.Haximurtezi}" Nova Varo{ (3). Sredwe obraz. centar Lipqan (3). OVO "B.Stankovi}" Ni{ (3). Zdenka Ivankovi} Ruma. Sr|an Petrovi} Bojnik. Perica Petrovi} Vlasotince. Goran Bogojevi} Varvarin. Mati~na bivblioteka "Wego{" Kwaèvac (3). NU "M.Trebiwac" B.Ba{ta (3). Mira Travica In|ija. [UO "15 septembar" Trgovi{te (3). Milada Sejdi}, Pilica. Ivanka Tomi}, D.Borina. Gordana Nikoli}, Tekeri{. Milosav Stefanovi}, Jadranska Le{nica. Dragan Ili}, Draginac. Mirjana \uri}, Korenita. Slavica Panti}, Kozluk. Slobodanka Te{i}, Brezjak. Verica Markovi}, Top. Mala Plana. Lozica Anti}, Kos. Kamenica. Jasmina Petkovi}, Bojnik. Mujesira Omerovi}, B.Poqe. Smiqa Simonovi}, Domorovce. Sneàna Jovanovi}, Kos. Kamenica.Slobodan Arsi}, Kos.Kamenica. O[ "D.Obradovi}", Umka (2). Mat. biblioteka "V. Karaxi}", Prijepoqe (3). OC "Mladost", Petrovac na Mlavi (3). Bra}a \or|evi}, Slatina (Kosovo). Svetlana Vesi}, Klokot. Verica Martinovi}, Perica Paunovi}, Bogovina. Vaqevska Kamenica: Branka Isailovi}, Slavica Vu~i}evi}, Verica Alimpi}, Leposava Filipovi}. Milojko Jovovi}, Svetozarevo. Rajna Ili}, Ni{. Sneàna Radisavqevi}, Vel. Plana. Predrag Adamovi}, Gorwi Pla~kovci. Slavoqub Saveqi}, Obili}. OC "@arko Zrewanin", Vrbas (3). OC "J.Lovi}", Sjenica (3). S[UO Koceqeva (3). Nar.univerzitet "Pap Pal" Temerin (3). Osnovna {kola Kru{~ica. O[ "Bra}a Nedi}", Ose~ina. OOOUR "R.Bosni}", Bukovo (3). CUO "M.[aranovi}", Be~ej (3). Kulturno obrazovni centar, Bogati} (3). O[ "B.Stankovi}", Orane. O[ "B.Peri}", Rudna Glava. Narodna biblioteka "26. septembar", ]uprija (3). OVC poqoprivredno ekonomskih zanimawa, Pri{tina (3). O[ "D. ^kowevi}", [titkovo. Osnovna {kola Me|ure~je. Narodni univerzitet Qig (3). O[ "B.Radi~evi}", Bivoqe. Kulturni obrazovni centar, N. Kneèvac (3). O[ "Mi|eni", Cerevajka. Dom kulture Orahovac (3). Ratomir Markovi}, Obrenovac. O[ "D.Plazini}" Gora~i}i. O[ "D.D.Raji}", Bistrica. O[ Veliki [iqegovac. Ratiborka Jovanovi}, Srpce. Nina Stojkovi}, @agubica. Sredwa {kola "Bratstvo jedinstvo", ôka (3). O[ "Bo{ko Buha", Ivawe. O[ Dvorane. O[ "V.Kukaq", Lebane. O[ "V.Karaxi}", Jasenovo. O[ "J.]ati}", Stragari. O[ "Bra}a Ribar", Dowa Borina. O[ Kar. bunari (Sjenica). Du{an Maksimovo}, Uro{evac. Qubisav Simi}, Bratunac (31). Mustafa Novali}, Grada~ac (2). @ivko Male{evi}, Glamo~. Ibrica Haximusti}, Mostar. Aleksandar O. Bereta, Prijedor. Dobrila Kraj{umovi}, Ilija{ (2). Izudin Plan~i}, Te{aw. @ivko Reqi}, Knin. Sawa Pribol{an i Dragica Radovi}, Petriwa. Radomir Komneni}, Dubrovnik. Manda Kati}, Vrbovac. Jasmina Veselinovik , Tetovo. Svetlana Nikolovska i Dijana Josifovska, Tearce. Toni Apostolovski, Roga~evo. Rumenka Markoska, Struga. Ohridija Lazarevska, Valentina Hristova, Sofka Turun|eva i Tawa Jovanovska, Bitola. Milorad Jovanovi}, Radevo. Bla{ka Lazareva, Milka Andonova i Vangelija Cavkova, Ko~ani. Bla{ka Teneva, G. Podlog. Milica Lazi}, WuJork. Jana Kempf, Burg Birkenhof. Mili} Stevi}, Minhen. Nina Grigorjevna Gaqcova, Moskva. A.V.Kokojlo, Kijev. Ana [tuka, Krakov.

* ZAVETINE me|u prvima spomiwe Dragoqub \oki}, u listu Mladost 10.X.1983. godine. Prosvetni pregled od 25.X.1983.godine objavquje prikaz "Dnevnika za Senkovi}a" Vuka Milatovi}a "Romansirani dnevnik". Beogradstvo {kolstvo objavquje 24.X.1983 kra}i osvrt D. Vukomanovi} "Roman strepwa i nesnalaèwa". NOVOSTI 8 u rubrici Mozaik donose kra}i osvrt o ZAVETINAMA pod naslovom "Brè do ~itaoca", 16.II.1984. âsopis VENAC (martovski broj 1984) donosi duì pozitivan prikaz @ivana @ivkovi}a "Dnevnik ili poetski roman". "îni se da od DNEVNIKA O ÂRNOJEVI]U Milo{a Crwanskog u srpskoj kwièvnosti nije se pojavila ~udesnija kwiga", beleì u prikazu M .Ikoni} u "Pribojskim novinama". âsopis Brani~evo se uzgred osvr}e na pojavu Zavetina i "Dnevnika za Senkovi}a". KWI@EVNA RE^ (10.10.1984.) objavquje interjvju sa osniva~em Zavetina M. Luki}em pod naslovom "Posebna porodi~na zavetina ili dve golubice u sun~evom spektru".

Zavetine su u svom postojawu imale podu`u pauzu (do 1991.). O kwizi Aleksandra Luki}a "Osniva~ podzemne prestonice", pisali su Odjek (Dragomir Mati}), Letopis MS (Veli{a Joksimovi}), Stvarawe (Zoran M. Mandi}), Re~ naroda i Mlavska zora. U {tampi je kwiga Slavi{e Radovanovi}a "Prazne godine", u pripremi su jo{ nekoliko rukopisa. Zavetine su, ve} od samog po~etka, dospele u mnoge gradove, varo{i i sela Srbije, Bosne, Hrvatske i Makedonije - bez neke velike reklame. Zavetine bi, svakako, u~inile mnogo vi{e, objavile ve}i broj kwiga da su imale svoju malu {tampariju, ~ak da su imale samo jednu polovinu a ispravnu ofset - ma{inu B4 i kwigoveza~ki no`, pa ~ak i samo jedan ve}i polovni reparirani aparat za fotokopirawe! Prvi preduslov uspe{nog bavqewa izdava{tvom jeste da ono bude profesija kao i svaka druga.

ZAVETINE su osnovane onda kada su privatni izdava~i bili retke zveri u zemqi. Kada je sve bilo protiv wih, od visokih tro{kova {tampawa i primitivnog ignorisawa vode}ih listova ~ak i onda kada je trebalo da objave pla}eni oglas! Osniva~i Zavetina su svesni da izdavawe kwiga nije samo tr`i{te i zarada; ono je i prvorazredna misija. Ono ne sme biti prepu{teno surovim zakonima ponude i potra`we.

Krajem 1990.godine, kada je izdavava{tvo u znaku privatne inicijative (registrovano je u Privrednom sudu Beograda oko 7300 firmi!), samo se ~inilo da su se neki privatni izdava~i brè boqe sna{li u trì{noj eri socijalizma. Surovi svet Ju biznisa kwigom (dru{tvenih ili privatnih kwiàra, ili posrednika) ostavqao je kratkih rukava, pre svega, autore, a zatim kulturu u naj{irem smislu te re~i. Izdava~i su primorani da i po {est meseci prose svoj sopstveni novac, uzimaju im rabat od 50 - 80 %! Za izdava~a i autora ostajala je samo milostiwa! Izdava~i su uceweni, OD ONIH KOJI IMAJU MONOPOL NAD KWI@ARSKOM MRE@OM, koju u stvari, treba nazvati KWI@ARSKOM MAFIJOM!

ZAVETINE su, donekle, prona{le drugi put do ~itaoca. Zatim je do{ao rat, ovaj rat koji jo{ uvek besni na prostorima biv{e Jugoslavije, i prvobitni polet privatnih izdava~a je, dele}i sudbinu op{tu, splasnuo. Najve}a izdava~ka preduze}a u Srbiji (SKZ, Matica Srpska, Prosveta, i druga), ne bi uop{te mogla da objave poneku kwigu da nije sponzora! ête pisaca, ~ak i najuglednijih, krenuli su u pro{wu! Matica Srpska objavquje pojedine naslove u tiraù od 100 primeraka, kao privatni izdava~ Miodrag Todorovi}! U vreme kada pored rata i glad kuca na mnoga vrata, objavi se tu i tamo jo{ poneki naslov*, ali cena wihova u kwiàrama dostiè vrtoglav rast iz dana u dan, kao uostalom i svega drugog.

* Kwiga Aleksandra Luki}a, OSNIVA^ PODZEMNE PRESTONICE, iza{la je o Spasovdanu 1991. godine uz pomo} pretplatnika i dobrotvora. Beograd: Miqurko Vukadinovi}, Predrag Bogdanovi}-Ci, Oliver Viktorovi}, Tereza Davidovi}, Sveta Ivanovi}, Lepomir Ivkovi}, Miodrag Maticki, Steva N. Naumovi}, Stani{a Ne{i}, Nevena Patari}, Ra{i} dr Jovan, Soldo Qiqana, Stanojevi} Vesna, Miroslava Uvalin.Nik{i}: Du{an Govedarica, Negotin: Vlasta Mladenovi}. Dubravica: Prvoslav Miladinovi}, Tomislav Jevremovi}, \urakovo: Aleksandar Milanovi}. Petrovac na Mlavi: Miroqub Milanovi}. V.Gradi{te: Svetislav @.Miti}, Stoki} Novica. Drmno: Nenad Radenkovi}. Puhovo: Milisav Jeli}. Kostolac: Vojkan Ivkovi}, Slavica Pejovi}. Popovac: Dragi{a Simi}. Kobiqe: Kosta Stanojevi}. Australija: Trailovi} Stanoje.PO@AREVAC: @ivislav Antonijevi}, Milorad Antonijevi}, Mirko Arsi}, Nevenka Blagojevi}, Mile Veqkovi}, Dragoslav Vu~kovi}, Qubi{a \oki}, Smiqa \uran, Dragan @ivanovi}, Drag~e @ivkovi}, Branislav @ivulovi}, Dragi Ili}, Rade Ivkovi}-Tica, Branko Ivo{evi}, Zlatko Ili}, Milica Isakovi}, Predrag Jevremovi}, Violeta Jela~i}, Milo{ Jeremi}, Radomor Jeremi}-Glava, Goran Jovanovi}, Mihajlo Jovanovi}, Veli{a Joksimovi}, Dragan Jacanovi}, Du{an Kova~evi}, Srboqub Kukoq, Mirko Mandi}, Miroqub Manojlovi}, Verica Markovi}, Dragomir Vasi}, Milisav Milenkovi}, Miroslav Mileti}, Miodrag Mili}, Tanasije Milovanovi}, Jelica Milojkovi}, Miodrag Mirkovi}, Vesna Mi{i}, Qiqana Mi{i}, Tatjana Mr|an, Gavrilo Mudrinski, Darko Nikoli}, Qubi{a Obradovi}, Ma{a Pani}, Slavi{a Petrovi}- Kinez, Milan Pindi}, Mirko Rado{evi}, Jovan Rajkovi}, Milan Risti}, Dejan Savi}, Blagoje Savovi}, Zoran Simi}, Stanka Soki}, Selimir Stankovi}, Slobodan Tomi}, Branislav To{i}, Violeta Trifunovi}, Bojana ]irkovi}, Qiqana Ugrinovi}. Skup{tina op{tine Poàrevac, "Vo}e produkt", Turisti~ka agencija LITAS, Centar za kulturu, ~asopis i edicija BRANIÊVO. DP "Ozren". Sportski centar. "]EBA". Butik Cve}a "Qiqan". Omladinska zadruga. Preduze}e za sindikalnu prodaju, odmor radnika i turizam. VODOPRIVREDA. Pokret gorana Srbije OK Poàrevac. Saraorci: Izdava~ka ku}a DRAGAN LAKOVI].______

ZAVETINE su u posledwoj deceniji HH veka ostale ono {to su i bile od svog po~etka. Nikle iz {iwela Pi{~evih izdawa, i ne skrivaju}i to ni u jednom trenutku, one i daqe traju i nadamo se rastu, kao i wihov osnovni simbol - hrast, posve}eno drvo, koje se ne sme sase}i dok se samo od sebe ne sasu{i.

ZAVETINE, su pokrenule zbornik Alamanah za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju. 1. broj je objavqen u Beogradu, na Bogojavqewe 1998. Osniva~i Bra}a Luki} kwièvnici, profesori i trgovci svetlo{}u

Priprema teksta : Golubice u sun~evom spektru

Tisak : Bela stona manufaktura ALKE, Mi{qenovac, 12254 Rabrovo 11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13

* ZAVETINE nemaju svoju kwiàru. Mogu}e je da }e je imati jednog dana : bi}e u obliku broda, koji plovi po suvom, od jednog do drugog mesta. Samo mawi broj pojedina~nih izdawa ZAVETINA dospe preko kwiàra do ~itaoca. Kwiàre, kao i nekada, i danas uzimaju visok rabat. ZAVETINE do ve}ine svojih ~italaca dolaze drugim putem.

* Na kraju Almanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, na posledwim stranicama, upu}en je poziv eventualnim ~itaocima da Pismom ili dopisnicom poru~e izdawa ZAVETINA :

ZAVETINE 11000 Beograd Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13

I NAJNOVIJA IZDAWA Zavetina :

Miroslav LUKI] : Druga i tre}a kwiga "PU[TAWA VODE MRTVIMA ZA DU[U" - LITURGIJA i UJKIN DOM po povla{}enoj ceni - 140 din

1. Miroslav Luki} : LITURGIJA, Beograd, Zavetine, 1997, 227 str. F.: A4 Tvrd povez sa zlatotiskom. Cena : 100 din. 2. Miroslav Luki} : UJKIN DOM, Beograd, Apostrof, 1997, 190 str. F.: 20 cm. Bro{. povez; korice u boji Cena : 40 din.

3. ALMANAH ZA @IVU TRADICIJU, KWI@EVNOST I ALHEMIJU, zbornik ili godi{wak, br 1, 1998, 462 str. ; bro{irano. Format : A4 Almanah pored obiqa priloga, na{ih i stranih pisaca, donosi i oko osam novih kwiga na{ih savremenih pisaca i ~itavu studiju pok. Dr Vojislava M Suboti}a RUSAQE... Cena - povla{}ena - 100 din.

II Izdawa iz prethodnih godina :

(Cena svake od ovih kwiga je 20 dinara)

5. Miroslav Luki} : DNEVNIK ZA SENKOVI]A, Zavetine, Beograd, 1983, 176 str. Bro{. Roman 6. Aleksandar Luki} : OSNIVA^ PODZEMNE PRESTONICE. Pesme. Zavetine, Beograd, 1991, 40 str. Bro{.

"... PODZEMNA PRESTONICA je Luki}ev simbol za sve Neronove Zlatne dvorce, Hitlerove Vu~je jame, âu{eskove, Sadatove i Staqinove bunkere, kroz koje je izgra|ivan kontinuitet zla, koje dolazi od diktatora i tirana, od dobrovoqnog ropstva u povesti..." ( "STREMQEWA", Pri{tina, br. 1 - 2 / 1992, str. 206) 7. Aleksandar Luki} : STRA[NI SUD (detaqi), 1. Pesme. Kwièvna zajednica "Vladimir Miju{kovi}" i NIP Univerzitetska rije~ - Nik{i}, 1991. 53 strane Nagra|ena kwièvnom nagradom ZALOGA, kao jedna od najboqih pesni~kih kwiga u Crnoj Gori. U woj je Luki} nastavio onim silovitim i nadmo}nim tempom kojim je ina~e i zapo~eo prvom kwigom, U VAGONU ROZANOVA, za koju je dobio Brankovu nagradu

8. Petar Jevtovi} : @UQ NA KRILIMA. Pesme. Zavetine - Apostrof, Beograd, 1993. 46 str. F. : 21 cm. Bro{. "... Uistinu je malo srpskih pesnika, koji su evo na izdisaju HH veka, tako dramati~no poistovetili `ivot i pesmu, kao {to je to u~inio srpski pesnik sredwe generacije, Petar Jevtovi}..." (Iz recenzije D. Mati}a)

9. Slavi{a Radovanovi} : PRAZNE GODINE. Roman. Zavetine - Apostrof, Beograd, 1993. 76 str. ; 21 cm. "... Slavi{a Radovanovi}, ovom svojom, tre}om po redu, kwigom, potvr|uje da je od talentovanog, preko no}i izrastao u potpuno zrelog pisca. "U praznim godinama prazninu ~ine qudi kojih nema", pi{e Radovanovi}, i u svesti ~itaoca, ta istina, postaje deo na{eg zajedni~kog usuda, slika pusto{i ~iji se fragmenti sru~uju poput udaraca gvozdenog maqa. Posle briqantnog uvoda u kwigu, pisac nas uvla~i u svet i "filozofiju" na{ih doma}ioh zloduha, spremnih da ispred dece uzmu posledwi komad hleba. Pri kraju ove kwige, koja osu|uje ratove, postoji epizoda iz lepe i stra{ne istorije plavih {lemova koja bi ~inila ~ast ma kojem bestseleru svetske literature o ratu" ( Ocena D. Mati}a)

10. Vesna Mi{i} : SVLAK. Proza. Zavetine, Beograd, 1993. 47 str. ; 21 cm. Iako prva kwiga, ona je li{ena po~etni~kih mana. Pisana je veoma zanimqivo

11. BOG NIKOM DU@AN NE OSTAJE Narodna pesma. Ilustrovana je `ivopisom Bog nikom du`an ne ostaje, rad akademskog slikara Josipa vu~eti}a - manastir Sestroqin. Apostrof, Beograd, 1996. 15 str. ; 22 cm. Kwigu je priredio za {tampu A. Luki}, a pogovor napisao M. Luki}

III Bibliofilska i ponovqena izdawa

12. Novo, drugo izmeweno i pro{ireno izdawe kw. eseja Miroslava Luki}a MUZEJ NEMOGU]EG RATARA, 106 str., velikog A4 formata. 60 dinara!

13. Novo, drugo dopuweno i pro{ireno izdawe ARHIVA U OSNIVAWU, 1 - 2 Miroslava Luki}a. Kwiga je dopuwena bezmalo dvema novim kwigama iz rukopisa pesnika koji su odle`ali u fiokama vi{e od ~etvrt veka! Obim : 138 str. velikog A4 formata. 70 dinara.

14. Tre}e izdawe ARHIVA U OSNIVAWU, 1 - 2. Obim : 138 str. velikog A4 formata. 60 dinara!

15. RAJSKA SVE]A / Opus Miroslava Luki}a, 1968 - 1998. To nije kwiga izabranih pesama Miroslava Luki}a, jer u wu nisu u{le pesme objavqene u romanima , ve} - pesme iz autorovih rukopisa. U ovoj kwizi se objavquje integralna verzija ARHIVA U OSNIVAWU, 1 - 5, plus dve kwige ranih stihova pesnika - POVRATNO KOLO. Obim kwige : 390 str. Format : 23 cm. (Tekstovi su slo`eni dvokolonalno, sitnim slogom. U kwizi se prvi put objavquje mno{tvo novih grafi~kih priloga i fotografija, skoro dvadesetak.) 250 dinara..

16. NESEBI^AN MUZEJ - antologija : izbor iz srpskog pesni{tva u naj{irem i anti~kom zna~ewu re~i iz perioda 1938 - 1998. godina, na 500 strana velikog , A4 formata, sitnog sloga, tvrd povez. 250 din.

17. Antologija FENIKS - skrivena antologija

18. RELIGIJA POEZIJE, obimna kwiga eseja o tre}oj religioznoj eposi stvarala{tva, koja se {tampa o tridesetogodi{wici javnog kwi`evnog delovawa Osnivaa~a Zavetina

19. VRATA ZVI@DA, kwiga poezije M. Luki}a, koja se objavquje povodom 30 - godi{wice kwi`evnog delovawa

3 Zavetine su oja~avale i n s t i t u t Pi{~evog izdawa. Ne treba ~itati feqtone i `utu {tampu da bi se saznalo : Koliko pisce ko{ta {tampawe kwige ( materijalno i moralno)?

"Jugoslaviju, kao zemqu radnika i seqaka, mogli bismo, bez preterivawa, nazvati i zemqom pisaca. Naime, na {est hiqada stanovnika dolazi jedan kwièvnik, s tim da se taj odnos snaga iz meseca u mesec mewa jer broj onih koji èle da stave izme|u korica sve ono {to napi{u {iri se ovom dràvom kao epidemija (...... ) (DT, ~lanak G. Ga}e{e : DEVIZNO XEPAREWE AUTORA) Mnogi pisci zaboravili su na Institut Pi{~evog izdawa; i potraìli su one izdava~ke ku}e, koje su prihvatile princip "pi{~evog samofinansirawa". G. Ga}e{a je pribeleìla re~i direktora izdava~ke ku}e RAD , Zorana Vu~i}a : " Pre otprilike ~etiri godine, kada je cela dràva bila u velikoj krizi, bila je neophodna pomo} svih, dakle i Ministarstva kulture, raznih fondova, pa i samih autora, kako bi se odre|ena kwiga {tampala....Me|utim, i onda a i sada vodimo ra~una o kvalitetu samog rukopisa. Dakle, kod nas moè da {tampa kwigu svako ~iji rukopis ima odre|enu umetni~ku vrednost". G. Ga}e{a je zabeleìla i re~i jednog od autora RADA, koji je èleo da ostane anoniman, zato {to su svi prema wemu bili "korektni" : " Za 500 primeraka svoje kwige iz sopstvenog xepa platio sam 900 DM, naravno, u dinarskoj protivvrednosti. U po~etku je bilo problema jer nisu hteli da mi daju priznanicu da sam im novac uplatio, ali su mi je kasnije dali. Ugovor ih je obavezivao da mi organizuju dve promocije, {to su i ispunili, a autorski honorar dobio sam u naturi, ta~nije wegov iznos ~inilo je 150 primeraka moje kwige koje sam uglavnom ispoklawao". Na pitawe novinara za{to je pristao na ovakve, u najmawu ruku, ~udnematemati~ke operacije zbrajawa i oduzimawa, pisac je rekao : " Svesno sam u{ao u sve to, jer je re~ o uglednom izdava~u. Druga~ijejekada ti kwiga iza|e u ÄRaduÄ, druga~ije kada ti wu objavi neko ko se bavi {tampawem kalendara i vizit karti". Tako je to u na{em izdava{tvu globalno gledano : i vukovi siti i ovce na broju. U posledwih desetak godina ve}ina izdava~a je prihvatila "samofinansirawe" pisaca. âk i oni koji su dugi niz godina slovili kao ugledni izdava~i. Bila je to svojevrsna transakcija : izdava~i su napla}ivali svoj ugled i za{titni znak, pisci su na to pristajali. [to je mawi talenat i dar, to je brì pristanak bio. [i}ar je pripadao takozvanim uglednim izdava~ima... Ako je neko èleo da postane pisac, to je pucalo po wegovom xepu. Kwigu je mogao da objavi svako kod takozvanih uglednih izdava~a, ako je rukopis imao "odre|enu umetni~ku vrednost". I ako je pisac imao deviza u xepu, ili ako su ih imali wegovi prijateqi, voqni da plate takozvane tro{kove {tampawa i izdavawa, oli~eni u liku "sponzora"... Gotovo ~itavu posledwu deceniju hh veka u Srbiji "cveta" takozvana sponzorska literatura, koja }e biti brzo zaboravqena, kao i ona koja joj je prethodila. Sponzorsko izdava{tvo je dovelo do apsurda plemenitui staru instituciju dobrotvora i prilo`nika, odràvaju}i preìvele vampirske odnose... ZAVETINE nisu traìle sponzore niti su devizno i na drugi na~in xeparile autore. Nastojale su da na najjeftiniji na~in objave najrealniji broj primeraka jednog naslova. ZAVETINE su se trudile da udruè dar i mar darovitih pojedinaca, ostaju}i u ataru malog izdava~a, malih tiraà. ZAVETINE su tako nesvesno ~uvale obraz srpskih izdava~a. Institut Pi{~evih izdawa, iza koga ne stoji dràva, i mnoge druge korporacije, niko drugi do samog pisca, wegovog dara i glasa koji se odupire gu{ewu, - ve~an je, pouzdan, ~astan - ba{ zato {to se objavquje o svom ruvu i o svom kruvu.

* ZAVETINE su postale nerazdvojni deo sudbine wenih osniva~a i autora. Sve kwige sa za{titnim znakom Zavetina objavqene su o svom ruvu i o svome kruvu. Pri tom Zavetine nisu postale neka vrsta }epenka jednog uzanog ili {ireg kruga, {to bi se moglo re}i za ve}inu izdava~a ovde : Zavetine mogu postati vremenom - doslovno - `ivi organ fatamorgane Kompleks Spasovo. Naravno, ako se wenim Osniva~ima posre}i kao piscima da steknu solidan kapital za podizawe zadu`bine Kompleks SPASOVO... Mecena je oduvek bilo i bi}e ih. Krle`a je imao bogatu tetku koja mu je ostavila u nasle|e imetak na osnovu koga je mogao da objavquje svoje ~asopise i kwige. Pripadali su bogatim slojevima. Najmawe je me|u mecenama kroz vekove bilo umetnika, pisaca : ali, zar neki pisci koji su stekli veliki imetak ne bi mogli biti mecene? Novope~eni bogata{i i cicije nikada ne}e biti mecene... Mecenat je plemenit. U totalitarnim dru{tvima staru ulogu mecenata preuzimalo je dru{tvo i dovodilo je do apsurda...Sada kada se ona raspadaju , dok jo{ uvek traju neototalitarna dru{tva, tzv. sponzori su daleko od nekada{we uloge mecenata... Da li }e se pojaviti nove mecene i kojim }e slojevima dru{tva pripadati?...

Dok se nove i prave mecene ne pojave, Institut pi{~evih izdawa predstavqa jednu od najpouzdanijih neformalnih institucija na{eg izdava{tva, kulture i kwièvnosti. ZAVETINE od svoga osnivawa, a i danas, u tome vide svoju misiju i {ansu. * Za{titni znak Arhiva Posve}enog drveta je - Hrast, Zapis. Mogao bi biti i javor, divqa tre{wa. Frula, violina. Sedeli smo godinama, kao qubavnici senki drve}a, na jednom breùqku, blude}i pogledima prema titravom zlatu listova. Mislili smo o stablima zakr`qalih brestova na isto~noj padini breùqka, primali smo ih na svoj na~in. Ne mislimo da znamo vi{e o wima nego {to oni o sebi znaju sami...Na{e su du{e rasle sa hrastovima koji su se osu{ili sami od sebe ( u sredi{tu sela, i na kraju Prosjanskog puta). Na{e su du{e postajale stabla...Prirodno je da imamo koren dubok, koji nismo sagledali do kraja...Koren govori kroz nas, ti{e od stabla...U{li smo u preobraèwa...Rasli smo istovremeno u visinu i u dubinu. Nismo se nigde pomerali. Korwa~e i mravi su brì od nas; ne bismo se smeli trkati ni sa bubamarama, rakovima, pijavicama, puèvima. Rasli smo u dubinu; na{ koren je probijao mra~ne riznice istinitog...

Katalog

UMETNOST MAHAGONIJA (Opus N° 1 : 1968 ⎯ 2000) DELA Miroslava Luki}a, u 25 kwiga Obave{tewe o pretplati

Mobarov institut pi{~evih izdawa 11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1/13 Telefon # 381 11 533 - 48 - 99

I Zlatni presek (Poezija)

1. Br{qan oko mladosti Format : 20 cm. Oko 200 str. 2. Arhiv u osnivawu, 1 - 5 20 cm. Oko 600 str. 3. Povratno kolo 20 cm. Oko 200 str.

II (Ne)sebi~an muzej ( Eseji. Kritike. Antologije )

4. Nesebi~an muzej 20 cm. Oko 1100 str. 5. Antologija FENIKS 20 cm. Oko 440 str.

6. Religija poezije 20 cm. Oko 320 str.

7. Duhovi, 1 20 cm. Oko 120 str. 8. Metafizika u belom odelu 20 cm. Oko 120 str. 9. In continuo, 1 20 cm. Oko 120 str.

III FATAMORGANA JEDNE NEMOGU]E KWIGE (Ciklus romana I )

10. Zemqa Nedo|ija 20 cm. Oko 110 str. 11. Liturgija 20 cm. Oko 400 str. 12. Ujkin dom 20 cm. Oko 210 str. 13. Tamni vilajet 20 cm. Oko 420 str.

IV HIPERBOREJCI (Ciklus romana II )

14. Dnevnik za Senkovi}a 20 cm. Oko 200 str. 15. Mese~eva svadba 20 cm. Oko 200 str. 16. Vla{ka gozba 20 cm. Preko 1200 str.

V OPUS OBER, OBERLIGHT (Ciklus romana III )

17. Trgovci svetlo{}u 20 cm. Oko 260 str. 18. Ku}a svetih ratova 20 cm. Oko 120 str. 19. Mladost bez starosti i `ivot bez smrti 20 cm. Oko 100 str.

VI FRAGMENTARIUM

20. Va{ari Hiperboreje ( Iz Nedovr{enog porodi~nog ciklusa ) 20 cm. Oko 160 str. 21. RUSAQE (Zamka za ptice) 20 cm. Oko 80 str. 22. Tuga golema 20 cm. Oko 150 str. 23. Odlomci; godovi, pawevi i strugotina... 20 cm. Oko 100 str.

VII FINIS OPERIS ( Eseji. Dnevnici. Poetika. Kraj epohe Hokus - pokusa)

24. Muzej Nemogu}eg Ratara 20 cm. Oko 200 str. 25. Usamqeno drvo, I 20 cm. Oko 200 str.

↓ EVENTUALNIM PORU^IOCIMA, ^ITAOCIMA

Od prole}a 2000. godine Mobarov institut u saradwi sa Arhivom za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju i Zavetinama ( kao izvr{nim izdava~em) objavquje Dela Miroslava Luki}a (1950), u 25 kwiga, pod zajedni~kim naslovom UMETNOST MAHAGONIJA ( Opus N° 1 : 1968 ⎯ 2000). Pored niza poznatih, objavqenih Luki}evih kwiga pesama, eseja, romana i antologija, u okviru UMETNOSTI MAHAGONIJA pojavquju se, prvi put, i nove kwige ovog pisca. Kwige }e biti {tampane u bro{iranom izdawu i izlazi}e sukcesivno, do 2003. godine, kada Zavetine obeleàvaju dvadesetogodi{wicu postojawa. Prvo }e izlaziti kwige maweg obima ( od 100 - 200 stranica). Vrlo malo ovih kwiga }e zalutati u kwiàre, gde }e ina~e biti dvostruko i trostruko skupqe. Najsigurniji na~in nabavke je da se kwige poru~e po{tom ( pismom ili dopisnicom, sa ta~nom adresom i telefonom) preko ovla{}enih distributera Zavetina : Bra}e Luki} (Dimitrija i Ivana) :

Mobarov institut pi{~evih izdawa, 11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13. Telefon: (011) 5334 899. (Ili : Zavetine ; Arhiv za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, Mi{qenovac, 12254 Rabrovo, Ku}a Luki}a. )

Kwige sti`u po{tom; poru~ioci pla}aju po{taru. Postoji mogu}nost i li~nog dostavqawa ( u gradovima : Beograd, Po`arevac, Sopot, Ku~evo, Petrovac n / m ; Ni{, Leskovac...)

DELA Miroslava Luki}a objavquju se bez pomo}i dr`ave, ma kog investitora, bez ikakvih kredita, ili mecena i dobrotvora, u gotovo nemogu}im i neverovatnim uslovima. O svom ruvu i kruvu. Cena pojedina~ne kwige do 100 str. : 3 DM (dinarska protivrednost). Do 150 str. : 5 DM. Do 200 str. : 8 DM. Do 250 str. : 10 DM. Do 320 str. : 14 DM. Do 400 str. : 16 DM. Do 450 str. : 20 DM. Do 600 str. : 25 DM. Do 1100 str. : 37 DM. Preko 1200 str. : 46 DM. Ukupna cena 25 kwiga UMETNOSTI MAHAGONIJA iznosi ( 8 + 25 + 8 + 37 + 20 + 14 + 5 + 5 + 5 + 5 + 16 + 8 + 20 + 8 + 8 + 46 + 10 + 5 + 3 + 5 + 3 + 8 + 8 = ) 278 DM. Tro{kove po{tarine u zemqi snosi izdava~. Poru~ioci iz biv{ih jugoslovenskih republika, evropskih i vanevropaskih zemaqa tro{kove po{tarine snose sami . Dela Miroslava Luki}a mogu se nabaviti unapred putem pretplate, po ceni od 250 DM, u dve rate ( prva 150 DM, do Beogradskog Sajma kwiga 2000. godine, druga 100 DM do Uskrsa 2001. godine).

Sva druga obave{tewa eventualni poru~ioci i ~itaoci mo}i }e (ubudu}e) da na|u izme|u korica ~asopisa Zavetine, koji }e po~eti da izlazi krajem 2000. godine u nekoliko svesaka godi{we, prema potrebi ... Zavetine }e mo}i da se na|u u beogradskoj kwiàri Plato (Filozofski fakultet)... & Preko Mobarovog instituta mogu da se poru~e retka i bibliofilska izdawa, pre svega Zavetina (prvih izdawa Luki}evih antologija srpske poezije : NESEBIÂN MUZEJ, Antologija FENIKS, romana LITURGIJA, Mese~eva svadba, kwige eseja Religija poezije, kwiga poezije Vrata Zvi`da i Rusaq, zbornik Almanah za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, 1, 1998.), a zatim i druge, dobre, stare i o~uvane kwige i dragocena izdawa evropskih i svetskih pisaca. Cena za svaku pojedina~nu kwigu, ili komplet, je po dogovoru... Mobarov institut prikupqa kwige koje su pisci objavili, o svom ruvu i kruvu, udrugoj polovini HH veka radi formirawa Biblioteke pi{~evih izdawa , i izrade bibliografije i potpunijeg pregleda ovog najstarijeg i najpouzdanijeg na~ina objavqivawa kwiga u srpskoj kulturi i kwièvnosti...

Oglas ⎯⎯⎯ Studio PeAeF

Jedan od najve}ih jugoslovenskih pisaca, pla}ao je iz svoga xepa ( pored lektora dràvnog izdava~a ) jo{ tri probrana lektora; zato wegova dela imaju visoki kwièvni nivo. Studio PeA eF okupqa poznate kwièvnike, autore profesionalce, formaliste, koji pruàju svoje kwièvne i druge intelektualne usluge, prema slede}em cenovniku.

Tarifa kwi`evnih usluga Studia PeAeF

1. ^itawe rukopisa - poezije, proze, eseja, drama, memoara, hronika, autobiografija i dr. ( do 160 str.) - 100 DM ( dinarska protivrednost). - Delimi~na dorada rukopisa - prema dogovoru. - Potpuna dorada rukopisa - prema dogovoru. 2. Pisawe recenzija - 150 DM (dinarska protivrednost). 3. Pisawe monografija, hronika, porodi~nih romana i dr. - prema nacrtu poru~ioca ( do 160 str.) : - Bez sakupqene gra|e i dokumentovane podloge - 5000 DM (dinarska protivrednost); - Sa sakupqenom gra|om i dokumentovanom podlogom - 3000 DM (dinarska protivrednost). 4. Pisawe obimnijih porodi~nih hronika, ili porodi~nih romana ( preko 500 str.) , uz nacrt poru~ioca i dostupnu porodi~nu arhivu : 20. 000 DM (dinarska protivrednost). 5. Kwi`evna obrada memoara, dnevnika, se}awa, sirove proze i poezije - zavisno od obima, prema dogovoru. 6. Pisawe romana - bestselera, na osnovu napisanih, neuspelih verzija rukopisa - 30. 000 DM (dinarska protivrednost).

Kvalitet i diskrecija apsolutni i zagarantovani.

Sve ponude slati na adresu ~asopisa ZAVETINE, Mi{qenovac, 12. 254 Rabrovo ( Ku}a Luki}a) sa obaveznom naznakom " Za Studio PeAeF".

Bele{ke