ZAVETINE Plus ultra 5 ⎯ 6 _________________ PESMA ISTO^NIKU Na isto~nik, na izvor nijedna reka se ne vra}a do u vidu oblaka. Na isto~nik, na izvor nijedan put se ne vra}a do u vidu ~e`we. O, pute i reko, obla~e i ~e`wo, {ta }u biti kada se budem vratio na isto~nik, na izvor? Bi}u li ~e`wa onda? Bi}u li oblak? Lu}ijan BLAGA (1895 - 1961) Preveo sa rumunskog Ratomir Markovi} ^ITAOCU Od Vaskrsenija objavqiva}e se dvonedeqne ili mese~ne sveske pod zajedni~kim naslovom ZAVETINE, sve do Petrovog posta. Sveske su nastavak "Godi{waka" Zavetina (izlazio do 1997. godine). Sveske po~iwu da izlaze u najgorim izdava~kim i drugim okolnostima, bez nov~ane pomo}i ma kog mecene (investitora). Dve stvari }e imati ovde najpovla{}eniji prostor : Nova mitologija, kwi`evnost istinita. Kwi`evnost koja se ne mo`e falsifikovati. Koja ima samo dva ciqa : Istinu i Lepotu. Istinu koja nije ni{ta drugo do istina, koja je ba{ zato ( Haksli je to znao) - antiprirodna, apstrakcija, na wu ni{ta ne li~i {to je iz pravog sveta. Priroda zra~i lepotom. "U prirodi se veoma mnogo stvari stranih stvari me{a sa bitnom istinom. To je razlog {to umetnost tako ponese ~oveka - to {to se ona ne mo~e falsifikovati i daleko je od nesu{tastvenosti pravog `ivota." Koliko u dana{wim ~asopisima ima stvari koje su u direktnoj vezi sa bitnom istinom? Lepotom? Magla, pra{ina, dim, strugotina, lutke... Ne{to mnogo gore od bazara i kupleraja. Prava orgija kwi`evnih naduvanih balona, koji i ne slute koliko je uzbudqivija najobi~nija pornografija!... Kulise, kulise, kulise!Srpska kwi`evnost ve} decenijama tavori u kulisama, iza kulisa, u blizini kulisa. Ona dolazi u {iwelu anahronizama, nalik na veliko Potemkinovo selo, u ~ijoj izgradwi i podizawu u~estvuje ve}ina ~asopisa...Eh, koliko je onih koji prave te ~asopise i onih koji sara|uju u wima, koji su se toliko literarizovali, zamislili sebe kao heroje ~itavog niza dela koje su sami zamislili : i {ta? Najpogre{niji i naopak na~in suprostavqawa svetu, ~ak i samom sebi. Jer zadatak `ivog ~oveka i `ivog ~asopisa, naravno, nije da apstrahuje sebe, nego da `ivi! Sve je u senci trgovine, politike i donekle religije - najprqavijih stvari... Neizrecivo je {ta se sve objavquje kao umetnost! Ve~ni i neprolazni poziv umetnosti je da daje sve ~isto. Svi ~asopisi kao da su mrtvi, ili na izdisaju, barem oni koje ~itamo posledwih desetak, dvadesetak, pa i pedesetak godina. Ako jo{ neki i izlaze, to je s mene pa na u{tap, i tamo vi{e ne sara|uju `ivi qudi, nego mrtvi, aveti. Pa kad je ve} tako, gospodo, ima li smisla kupovati i ~itati takve stvari? (Ne umem da razgovaram sa mrtvim, osim, ponekad, u snu... Ako ve} treba da ~itam mrtve ili ugu{ene ~asopise, onda radije , povremeno, HH VEK.) Poznavao sam ne jednog urednika ~asopisa, i mnoge pisce, i svi su {tampali svoje i rukopise prijateqa, uglavnom o tu|em ruvu ili kruvu...Nikada nisu {tampali neprijateqe, kako ovde rado nazivaju nezavisne duhove, slobodne strelce i qude druk~ijeg mi{qewa i senzibiliteta. Treba li `aliti zbog toga? Mrtvi su ~asopisi, mrtav je kwi`evni `ivot, mrtva je literatura. Mrtvi su kriti~ari i kritika. Sve je mrtvosano. Mnogi pisci su se pomirili sa tim, lepo umrli, nestali ko no}ni duhovi. I{~ezli su bez traga i glasa i oni urednici koji su umeli da okupe stotinak saradnika. Zato vi{e nema `ivih ~asopisa. Niko nema ni petqe, a niti mo`e da odre{i kesu da bi poplo~ao put prema kwi`evnoj slavi nezahvalnika. Bastion oficijelne literature i kritike uspavquje. Ponikao u blizinama vlasti, on se uvek razmno`avao vankwi`evnim "oplo|avawima" : Psudohijerarhijama, pseudokanonizacijama, pseudoantologijama Naravno da bi bilo dobro da postoji neki, makar jedan `iv ~asopis u kojem bi jedan, dva ili deset pisaca mogli da se sretnu sa wihovim eventualnim ~itaocima. I ~itaoci su po~eli da isparavaju... Svi su zaboravili gde je po~iwalo sve, pa i slava. ^asopisi su bili ponekada divni susreti, i kad su prestali da to budu, kad je nestalo radosti i nade, i ~asopisi su polako nestali... Svi su zaboravili sve, pa i na Dostojevskog i wegovog GRA\ANINA, ili na Rozanova i ~asopis koji je sam izdavao, ure|ivao i ispuwavao svojim tekstovima (Apokalipsa na{eg vremena)... Ja nisam. I danas, po ko zna koji put, prelistavam Pi{~eve dnevnike Dostojevskog i bele{ke Rozanova. "(...) Nema sumwe da je duboka osnova svega {to se sada zbiva u tome, {to su se u celom evropskom, pa tako i u ruskom ~ove~anstvu stvorile kolosalne provalije u ranijem hri{}anstvu; i u te provalije ru{i se sve : prestoli, klase, stale`i, rad, bogatstva. Svi su uzdrmani. Svi propadaju, sve propada. Ali, sve se to stropo{tava u prazninu du{e, li{ene drevne sadr`ine..." Tako pi{e Rozanov, krajem 1918. godine. Osamdeset i ne{to godina kasnije jo{ uvek se koprcamo u "kolosalnim provalijama". Sve je oti{lo dovraga, "prese~eno", propalo. Javqamo se iz ambisa ("kolosalnih provalija"), nadaju}i se da }e na{ glas dopreti do retkih i mo`da sli~nih - qudi punih du{a, ispuwenih drevnom sadr`inom. Ogla{avamo se iz provalije pune "qudi koji u stvari ne znaju {ta `ele re}i, ali koji imaju jaku potrebu da pi{u. [ta se doga|a? Pi{e se ono {to prolazi, ono {to ne ko{ta ni{ta i {to nema nikakve te`ine. Ali se ovi prethodni izrazi zamewuju ja~im re~ima, mewaju se, usavr{avaju. Sva snaga se koristi u tim zamewivawima : pewe se do neobi~nih "lepota"..." Tako je Pol Valeri opisao Kwi`evnost. Insistiraju}i da "sistem" "zamewivawa" "bude organizovan"... "Moral" ovog tvorca ( on se nije pozabavio time " da izgradi jedan "), dopu{ta ~iwewe svakog zla "koje `elimo, pod izri~itim uslovom da smo ga jasno `eleli i predvideli kao zlo, uop{te se ne {tede}i od saznawa, po{to bri`qivo si|emo u svoju li~nost, u svoje verovatne posledice, u dobro koje `elimo da izvu~emo odatle - i smatrati kao apsolutno zabrawenu svaku pukotinu za kajawe, sve ono {to bi u~inilo da pobqujem svoju pro{lost i {to bi uprqalo dana{wi dan - sutradadan. ^ini {to god `eli{ ukoliko mo`e{ da podnese{ neograni~eno. Svet vredi tek u svojim krajnostima i traje tek zahvaquju}i sredstvima. On vredi tek kroz ultra i traje kroz umerenosti. Poka`i u jednoj re~enici wen blesak, wen odgovor, weno ni{tavilo, wene temeqe..." Sveske prizivaju prave pisce i slobode; one }e da izlaze kao male kwige. Bez potpore, investitora i sponzora. Mogu u wima da sara|uju svi oni ~ije su misli izvanredno bistre i kojima zabava nije jedina namera. Od devet do sto devet godina... _____________ PERPIWANSKA STANICA Vodi~ za (nepo)kolebqive i radoznale duhom I Zalazak, zlato, Pek Predve~e, u dokolici, u ko~ijama se izvozio do ravnice, koju naziva prastarom, jedan kineski pesnik . Zalazak Sunca ~inio mu se prelep, ali mu je sumrak preblizu! Pre ravno hiqadu godina... Ne{to sli~no ose}am skoro svakog predve~erja, odlaze}i izvan sela u {etwu, do Obrenove Stra`are, pru`nog prelaza, ponekad do Glavi~ice. Idemo pe{ke, polako, moj mla|i sin i ja. Treba nam desetak minuta do obala Peka. Ne idemo vi{e do mostova na Peku, boje}i se da mogu biti mete nevidqivih bombardera NATO alijanse, ve} do ~aira na{ih pradedova s ovu stranu reke, gde jo{ stoji pod }eramidom sala{ sa oborom, kraj koga su divqe tre{we, ~ije su se grane skoro spustile do zemqe, pa se mogu brati le`e}i u travi. Poqa su pusta, ba{te, livade, bregovi; ne prolaze vi{e vozovi pe~kom dolinom. Vrlo retko prolaze i automobili...Sve mnogo podse}a na dane mog ranog detiwstva, iako ni{ta vi{e nije isto... Televizija Beograd je bombardovana; sru{eni su mnogi televizijski predajnici. Nema ni elektri~ne struje. Iz Beograda sam se evakuisao sa decom i nisam poneo tranzistor, ni baterije. Umesto radio i televizijskih informativnih emisija, gledam u`ivo sve...Ponekad, predve~e, sedim za svojim radnim stolom u sobi u kojoj sam se rodio pre ravno ~etrdeset i devet godina, i gledam kroz otvorena vrata, ispod verande, kako se Sunce spu{ta sve ni`e prema Mustapi}skim bregovima...Zalazak Sunca je prelep, ali mu je i pojava satelita na nebu i prodornog zvuka sirena {to ozna~avaju po~etak vazdu{nih napada preblizu! Do{li smo ovamo pre nego {to su procvetale kajsije i tulipani, a ve} ima i zrelih tre{awa. Ponekad, subotom i nedeqom, kad doputuje moj mla|i brat, idemo na pecawe. Pecamo na starim mestima, na kojima smo nekada davno pecali, ona su sada deo nepregledne seoske pra{ume; ~esto mi se ~ini da zmija {i{ti iza mojih le|a, u gustoj travi i jo{ gu{}em `buwu, a pa`wu mi odvla~i i sneg koji neprestano veje sa grana bagremova nagnutih nad reku, ili gukawe golubova griva{a na visokim topolama preko Peka. Nekad se gukawe golubova griva{a moglo ~uti najbli`e tek na desetak kilometara iznad sela u brdima, tamo gde su nekada bile ba~ije, u Dubokom Potoku, gde ima starih xinovskih {upqih vrba. Gledaju}i pra{ume oko Peka pomislim : mora da su ovi krajevi izgledali ovako pre hiqadu godina... Op{tina Ku~evo (1987) imala je 28. 266 stanovnika, ili 2,8% mawe stanovni{tva nego 1971.