Издавач Институт за српску културу За издавача Доц. др Будимир Алексић Уређивачки одбор Доц. др Будимир Алексић, Никшић Академик Зоран Лакић, Подгорица Проф. др Генадиј Филипович Ковалев, Воронеж, Русија Проф. др Ашот Галстјан, Јереван, Јерменија Доц. др Александр Николаевич Сквозников, Самара, Русија Др Катина Димитрова, Велико Трново, Република Бугарска Проф. др Љубомир Милутиновић, Бања Лука Проф. др Александар Стаматовић, Источно Сарајево Проф. др Драга Мастиловић, Источно Сарајево Проф. др Михаило Шћепановић, Београд Проф. др Дејан Микавица, Нови Сад Проф. др Горан Васин, Нови Сад Проф. др Далибор Елезовић, Косовска Митровица Доц. др Дмитриј А. Шевченко, Ростов на Дону, Русија Др Душан Игњатовић, Никшић Др Миодраг Чизмовић, Никшић Др Радисав Маројевић, Никшић Главни уредник Др Никола Маројевић Гостујући уредник Доц. др Наталија Муравјева, Ростов на Дону, Русија Штампа Арт–Графика, Никшић Тираж 500 Адреса издавача Булевар 13. јула 21/3, 81400 Никшић, Црна Гора Часопис је индексиран у: Штампање овог броја омогућила је Влада Републике Србије. година V, 1 Никшић 2020 Упутство ауторима Рукописе (до 60 000 знакова) и приказе (до 12 000 знакова) треба слати у електронској форми (са коришћеним фонтовима) на CD-y на поштанску адресу: Институт за српску културу, Булевар 13. јула 21/3, 81400 Никшић, Црна Гора, или на e-mail: [email protected]. Комплетан рукопис садржи: пуно име и презиме аутора, пуни наслов рукописа, комплетан списак коришћене литературе, контакт адресе аутора, сажетак (до 150 ријечи) и 5–10 кључних ријечи на језику аутора и једном од свјетских језика. Цитате који имају три и више редова треба издвојити у тексту увлачењем са лијеве маргине и за једну величину мањим словима. Наслови наведених књига и периодике треба да буду итализовани, а текстове из периодике и зборника треба означавати двоструким наводницима („“), осим у случају да се ради о наводу унутар навода («). При упућивању на литературу и при цитирању треба користити харвардски начин: упути се налазе у самом тексту, у (облим) заградама, гдје треба навести презиме аутора, годину издања текста и број странице (годину и број странице треба раздвојити двотачком), а затим, у списку литературе навести све податке за библиографску јединицу. Приложени рукописи не смију бити претходно објављивани у цјелини. Рукописе рецензирају два анонимна рецензента. Instructions for the authors Manuscripts (to 60 000 characters) and reviews (to 12 000 characters) should be sent in electronic form (together with the used fonts), on a CD, to the following mailing address: Institut za srpsku kulturu, Bulevar 13 jula 21/3, 81400 Niksic, Crna Gora, or by e-mail to [email protected]. A complete manuscript should contain the author’s full name, the full title of the manuscript, a complete list of references, the author’s contact details, an abstract (up to 150 words) and 5-10 key words in the author’s native language as well as in one of the world languages. The quotations of or exceeding three lines should be separated form the rest of the text by pulling the left margin in and by a font one size smaller from the rest of the text. The titles of the cited books and periodicals should be italicised and the articles from the periodicals and collections should be placed under double quotations („“), unless in those cases in which there is a quotation within a quotation («). While referring to the literature and citing sources the authors should apply Harvard referencing style: referencing should be done in the text itself, inside the (round) brackets in which case one should quote the author’s surname, publication year and page number (the year and the page number should not be separated by column). When composing a list of references one should quote all the details for each bibliographical unit. The submitted manuscripts must not be previously published in full. The manuscripts are read by two anonymous reviewers. СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу V/1 (2020) 1–254 ISSN 2337–0939 https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.3676548 Садржај Књижевност Никола Маројевић, Човјек у Гогољевом „Шињелу“ 9–19 алексије ГрГур, Слике колективног идентитета у спјевовима Смрт Самил-аге Ченгића, Горски вијенац и Крштења на Савици 20–28 БојаН струњаш, Манастир Свете Тројице код Пљеваља и његови писари 29–40 Историја и историографија БудиМир алексић, Лазо М. Костић о српском језику и српским писцима 43–62 Dragan raDoman, Reformer of the Ecclesial life and Enlightener Metropolitan of Montenegro and the Hills, Ilarion Roganovic (1863– 1882) 63–77 НеМања ПоПовић, Петар Карађорђевић на трону Србије – одјеци у Црној Гори, преговори о савезу, и устав 1905. 78–84 ратко р. Марковић риђаНиН, Етички мотиви за Добровољачки покрет Срба у Америци 85–91 сМиља влаовић, Манастир Светог Апостола Марка у Подгорици 92–108 Политикологија, економија, философија, умјетност ЦереН Болдышев / екатериНа БожеНко, Особености управления финансами предприятия 111–119 алиНа алексеевНа МеНяйлова / Наталия НиколаевНа Муравьева, Особенности перехода экономик к циклическому типу 120–124 ириНа ГраНовская, Интегрированные маркетинговые коммуника- ции: сущность и особенности их функционирования при реали- зации компанией стратегии повышения конкурентоспособности на рынке 125–137 аНастасия устюжаНиНа / алексаНдра НовиЦкая, Риск- менеджмент в системе управления финансами предприятия 138–147 катиНа диМитрова, Външният фактор и ескалацията на планираното разпадане на Югославия 148–166 радисав Маројевић, Кјеркегорово схватање човјека 167–172 ЗвеЗдаНа елеЗовић, Прилог истраживању феномена Косовског боја у српској ликовној уметности 173–180 Путописи ЗораН Матић / МилаНка тешовић, Земља срца 183–197 Библиологија васиљ јововић, План и програм уређења библиотеке Митрополије црногорско-приморске 201–204 Научна критика драГаН јаковљевић, Неутемељени анти-традиционализам 207–209 жарко Б. вељковић, О Глагољском натпису Жупе дубровачке 210–215 Прикази БудиМир алексић, Занимљива и вишеструко корисна књига 219–221 Мирослав додеровић, Прва монографија о Огледалу српском 222–224 жарко лековић, Вриједна монографија о Орахову 225–230 In memoriam БудиМир алексић, In memoriam: Др Веселин Ђуретић (Мојановићи, Зета, 17. III 1933 – Београд, 18. II 2020) 233–237 алексаНдар ћуковић, In memoriam: Ранко Јововић (1941–2020) или Пјесник античке снаге у доба кукавна 238–239 Информације ђорђије алексић, Научни скуп: Улога знаменитих личности из српских земаља у историји Црне Горе 243–245 Архива Српска патријаршија 249–250 НовиЦа ракочевић, Прослава Савин дана у Црној Гори 251–254 Књижевност Никола Маројевић Алексије Гргур Бојан Струњаш СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, V/1 (2020), 9–19 Човјек у Гогољевом „Шињелу“ Сажетак: У овом раду ћемо се бавити кратком Гогољевом приповијешћу „Шињел“, а нарочито имајући у виду специфично виђење човјека. Нагласак ћемо ставити на критици бирократског поробљавања човјека, као и начину на који Гогољ види „малог“ и „обичног“ човјека у руском друштву у ХIХ стољећу. Кључне ријечи: Петроград, титуларни савјетник, Др Никола Акакије, шињел, бирократија. Маројевић У овој краткој приповијетци могу се уочити обриси Гогољевих идеја, које је доследно разрадио у већим дјелима.1 Поред хумористичне-смијешне стране „Шињела“, у њему можемо открити и специфично Институт за српску поимање љубави. културу, Опште је познато да се Гогољ и Пушкин сматрају Никшић за предводнике реализма у руској књижевности, од њиховог времена руска књижевност постаје одраз на- ционалног живота Русије XIX стољећа. Гогољу прије свега припада важна улога у развоју руске књижевне УДК 821.161.1.09-32 мисли због истанчаног поимања човјековог душе- вног живота, кога је поетски приказао у својим дјели- ма. Његово карактеристично усмјерење којим се од- носио према реалности у својим остварењима, може се сликовито изразити крилатицом „видљивим смије- хом кроз невидљиве сузе“. То је главна особина ху- мориста – смијући се човјековим недостацима, они не остају хладни и неосјетљиви на њих, као сатири- чари, него често испитују дубоку тугу, која је у ос- нови осјетљивог односа према средини у којој живи [Шаровольскiй 1911, 20]. Петроград2, као мјесто гдје се одвија живот чи- новника Акакија Акакијевича Башмачкина3, има 1 Већ овдје аутор даје назнаке будуће критике бирократије формирајући лик „малог“ човјека. Доследно ће развити ту идеју у каснијим дјелима, нарочито у Ревизору и Мртвим душама, о чему ће бити ријечи у посебном раду. 2 Подсјетимо, „Шињел“ је прво дјело које је Н. В. Гогољ написао пошто је преселио у руску престоницу. 3 Одабир имена Акакија Акакијевича, много говори. У marojevicnikola@gmail. преводу са грчког означава незлобивог, доброг чиме Гогољ жели com још једном да подвуче ту диспропорцију између спољашњег 10 никола маројевић значајну улогу не само у његовом животу него и у овој приповијести. Пе- троградска средина, у којој обитава Башмачкин, у ствари је „лавиринт“, „хаос“, „неосјетљивост“, тако да је главни атрибут његовог постојања – његова усамљеност, „остављеност“ и од Бога и од човјека. Нико, па ни Црква, не пројављује према њему ни мрвицу пажње. Ту функцију на себе узима једино приповиједач – поменимо само познато „хумано мјесто“ („ја брат твој“, љубав према шињелу…), као и друга лиричка одступања. Једном ријечју, „Шињел“ се показује као „парабола“ човјекове остављености [Am- berg 1986, 100].Функција Петрограда је да донекле прати стање у коме се чиновник налази, као и да душевно стање јунака увијек поткрепљује одговарајући изглед града. Судбина главног јунака Акакија постаје у извјесном смислу „универзална“ за све петроградске