S blagoslovom Wegovog preosve{tenstva Episkopa Ni{kog gospodina Irineja [tampawe ~asopisa Crkvene studije omogu}ilo je Ministarstvo vera Republike Srbije 1 CHURCH STUDIES Annual Journal of the Centre of Church Studies Year I Number 1 The Centre of Church Studies Ni{, 2004. 2 Godi{wak Centra za crkvene studije Godina I Broj 1 Centar za crkvene studije Ni{, 2004. 3 CRKVENE STUDIJE / CHURCH STUDIES ISSN 1820-2446 Izdava~ Centar za crkvene studije, Ni{ Redakcija Dr Angeliki Delikari (Solun), dr Vera Georgieva (Skopqe), dr Ivan Hristov (Veliko Trnovo), dr Rostislav Stankov (Sofija), dr Jon Petrulesku (Temi{var), dr Branislav Todi} (Beograd), dr Boris Brajovi} (Nik{i}), dr Predrag Mateji} (Kolumbus), dr Nenad @ivanovi} (Ni{), dr Grozdanko Grbe{a (Ni{), dr Sla|ana Risti} Gorgiev (Ni{), mr Vladimir Cvetkovi} (Ni{), sekretar Urednik Dr Dragi{a Bojovi} (Ni{) Adresa Centar za crkvene studije 18000 Ni{, Branka Radi~evi}a br. 1 (MK „Gavrilo Princip”) telefoni: 063 847 84 99 i 063 445 131 e-mail: [email protected] [email protected] `iro ra~un: 160-19684-97 Grafi~ko re{ewe naziva ~asopisa Svetozar Paji} Dijak Ilustracija na korici Zastavica u de~anskom ^etvorojevan|equ (posledwa ~etvrtina XIV veka, br. 6) Univerzalna decimalna klasifikacija Sne`ana Bojovi} i Vesna Risti} [tampa PUNTA -Ni{ Tira` 500 primeraka Radovi se recenziraju. 4 SADR@AJ Uz prvi broja ~asopisa Crkvene studije .................................................................... 9 I @an-Klod Lar{e [ta je bogoslovqe? Qu’est-ce que la théologie? ................................................................................................. 13 Valentina Gulevska ^ove~kata priroda i nejzinata sposobnost za bogopoznanie spored u~eweto na kapadokiskite otci ^ovekova priroda i wena sposobnost za bogospoznawe prema u~ewu kapadokijskih otaca ...................................................................................................... 25 Karmen Cvetkovi} The Gnostic as Christian Teacher Gnostik kao hri{}anski u~iteq .............................................................................. 37 Branko Gorgiev Odnosot me÷u blagodatta i slobodnata volja spored na u~eweto bl. Avgustin i sv. Kasijan Odnos izme|u blagodati i slobodne voqe po u~ewu bl. Avgustina i sv. Jovana Kasijana ......................................................... 47 Boris B. Brajovi} Osmi dan Teolo{ke osnove vremena i prostora The Eight Century Theological Foundation of Time and Space ....................................................................... 65 Vladimir Cvetković The concepts of time and eternity from Plato to Saint Maximus the Confessor Poimawa vremena i ve~nosti od Platona do Svetog Maksima Ispovednika ............................................................ 73 Sla|ana Risti} Gorgiev Odre|ewa filosofije Sv. Jovana Damaskina The Definitions of Philosophy by st. John of Damascus ..................................................... 83 5 II Aleksandar Naumov Kult svetog Benedikta Nursijskog kod pravoslavnih Slovena Po~itanie Sv. Benedikta Nursiyskogo pravoslavn∫h SlavÔn ........................ 95 Радослава Станкова Kirilo-metodievoto nasledstvo v rannata srÍbska kni`ovna tradiciÔ Kirilo-metodijevsko nasle|e u ranoj srpskoj kwi`evnoj tradiciji ............. 105 Dragi{a Bojovi} Projekcija mitarstava u “@itiju Svetoga Petra Kori{kog” ProekciÔ m∫‚ars‚va v “@i‚ii SvÔ‚o”o Petra Kori{sko”o” ................... 121 Мария В. Корогодина Исповедные тексты в Сербии и на Руси (по рукописным материалам, хранящимся на территории России) Ispovedni tekstovi u Srbiji i u Rusiji (po rukopisnom materijalu koji se ~uva na teritoriji Rusije) ..................... 131 Епископ бивши Захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић) Ispovedawe Vere Nikona Jerusalimqanina La confession de la foi de Nikon de Jérusalem ................................................................. 137 Petar Milosavqevi} Molitve na jezeru Вladike Nikolaja Velimirovi}a Molitvi na ozere Vladiki NikolaÔ Velimirovi~a .......................................... 145 III Ivica @ivkovi} Propovedni{tvo mitropolita Mihaila The preachiness of Metropolitan Mihailo (Jovanovic) ..................................................... 161 Слободан Костић Pou~ewe prepodobnog oca Justina ]elijskog o prosveti Pou~enie prepodobnogo otca Áustina ^eliŸsko”o o prosveçenii .............. 187 6 Ivica Lazovi} Proces upravqawa u Srpskoj pravoslavnoj crkvi The menagement in the Serbian orthodox church ............................................................. 289 VI Ε. Ν. Κυριακούδης Ο αρχιεπίσκοπος Αχρίδας Νικόλαος και η κτητορική του δραστηριότητα στα μέσα του 14ου αιώνα Arhiepiskop ohridski Nikola i wegova ktitorska aktivnost sredinom XIV veka ............................................... 309 Irina Antanasievi~ Simvoli~eskoe svoeobrazie ikon∫ “Uspenie PresvÔtoŸ Bogorodic∫” Simboli~ka specifika ikone “Uspewe Presvete Bogorodice” ...................... 339 VII Vladeta Jeroti} Hri{}anstvo i medicina Christianity and medicine ................................................................................................. 351 Dragan Stamenkovi} Izle~ewe i isceqewe Treatment and salvation .................................................................................................... 359 Slobodanka Ili} Tasi} Epilepsija kod svetiteqa Epilepsy of the Saints ........................................................................................................ 363 Budimir Pavlovi} Manastirske bolnice u sredwovekovnoj Srbiji The hospitals of the monasteries in the medieval Serbia .................................................. 381 VIII Sun~ica Deni} Mihailovi} Pomenik - Otac Pajsije (Tanasijevi}) ................................................................... 391 8 UZ PRVI BROJ ^ASOPISA CRKVENE STUDIJE Formirawe Centra za crkvene studije u Ni{u 2002. godine predstavqalo je zna~ajan korak u institucionalizaciji jednog novog metodolo{kog pristupa u profilisawu nau~ne politike u oblastima koje se vezuju ne samo za sredwi vek, ve} i za novije forme ispoqavawa pravoslavne kulture i umetnosti. Taj pristup je podrazumevao i javno proklamovawe saradwe teologije i drugih nauka, ~ime je ~itav projekat obele`en multidisciplinarnim pristupom, ozna~iv{i jasno u ~emu je su{tina metodologije nau~nih istra`ivawa u oblasima crkvenih studija. Takav pristup je izazvao (ne)o~ekivanu reakciju nau~ne, kulturne, crkvene i politi~ke javnosti. U doma}oj javnosti dobronamerni su u Centru za crkvene studije prepoznali va`an i pomalo zakasneli korak u ispuwavawu specifi~nih nau~nih i kulturnih ciqeva, u kojima su drugi narodi daleko odmakli, dok su drugi, zaslepqeni neomarksisti~kom ideolo{kom matricom ili zaokupqeni o~uvawem duhovne strerilnosti, prepoznali u tome svakovrsnu opasnost, spre~avaju}i, gdegod su mogli (u nau~nim, obrazovnim, i politi~kim institucijama), realizaciju projekata Centra za crkvene studije. Inostrana nau~na javnost je sa velikom zainteresovano{}u primila ideje koje je afirmisao Centar za crkvene studije, a mnogi nau~nici su se ukqu~ili u razne projekte za {ta je primer i ovaj ~asopis. Sva objavqena izdawa Centra na{la su se i u najpoznatijim bibliotekama u svetu. Uprkos izra`enim te{ko}ama u radu, Centar je, zahvaquju}i najvi{e podvi`ni~koj predanosti svojih ~lanova i dobrotvorstvu retkih institucija i pojedinaca, ostvario zavidne rezultate i realizovao neke od svojih ciqeva. Jedan od tih ciqeva, definisan i prilikom osnivawa Centra, je i pokretawe ~asopisa Crkvene studije. Wegovu redakciju ~ine nau~nici iz Srbije, Crne Gore, Gr~ke, Bugarske, Makedonije, Rumunije i SAD-a. Regionalni pristup je iskori{}en kao mogu}i model afirmisawa nau~nih rezultata u istra`ivawima pravoslavne duhovnosti i wenih univerzalnih vrednosti. Saradnici u ~asopisu su, osim iz navedenih, i nau~nici iz drugih zemaqa regiona, Evrope i Amerike, ~ime se, nadamo se, potvr|uje opravdanost jednog ovakvog projekta. Verujemo da }e prvi broj ~asopisa biti dobar podsticaj mnogim nau~nicima u svetu da ponude svoje studije za objavqivawe. Radovi mogu biti iz svih onih oblasti ~ije je primarno interesovawe duhovnog karaktera, ali i iz komparativnih istra`ivawa. To su: teologija, filosofija, sakralni jezici, patristi~ka i crkvenoslovenska kwi`evnost, istorija Crkve, istorija umetnosti, medicina itd. U prvom broju ~asopisa na{li su se i radovi saop{teni u okviru Duhovnog seminara Centra za crkvene studije Pravoslavna teologija i medicina (sedmo poglavqe). Nadamo se da razlike koje se mogu ispoqavati u stavovima predstavni- ka pojedinih nacionalnih nauka ne}e uticati na vrednost ~asopisa, te da }e poslu`iti kao inspirativan podsticaj uobi~ajenoj nau~noj komunikaciji. Blagodarni smo ~lanovim Redakcije na ulo`enom trudu, saradnicima na poverewu, a svima onima koji su na bilo koji na~in pomogli objavqivawe prvog broja ~asopisa Crkvene studije `elimo svako dobro od Gospoda. Dragi{a Bojovi} 9 10 I 11 12 Crkvene studije, Ni{ / Church Studies, Nis 1-2004, 13-24. UDK 271.2 @an-Klod Lar{e Strazbur, Francuska [TA JE BOGOSLOVQE?* Apstrakt: Dugo je bogoslovqe bilo izjedna~eno sa jednom intelek- tualnom sposobno{}u koja je imala spekulativan i racionalan karakter i koja je bila suprotstavqena `ivotu, praksi ili askezi. Sveti oci su vekovima bogoslovqe smatrali narazdeqivim od podvi`ni{tva i molitve, {to na najboqi na~in oslikava Evagrijeva re~enica: “Ako si bogoslov onda }e{ se iskreno moliti, i ako se iskreno moli{ onda si bogoslov”. Pravoslavqe ili ortodoksija ne mo`e biti odvojeno od ortoprakse (pravilnog praktikovawa) i obrnuto pravilna praksa ne moжe biti odvojena od pravoslavqa. Samo `ive}i