AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” AD * Satelitski snimak instituta “Jaroslav Černi” Izdavač: Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” AD Za izdavača: Prof. dr Milan A. Dimkić, direktor Glavni urednik publikacije: Prof. dr Slobodan Petković, dipl.inž.građ. Redakcioni odbor: Prof.dr Milan Dimkić, dipl.inž.građ., Miodrag Milovanović, dipl.inž.građ., prof. dr Slobodan Petković, dipl.inž.građ. Priprema, dizajn i prelom: revision* studio Fotografije:Arhiva Instituta Štampa: Radunić, Beograd Tiraž: 700 ISBN 978-86-82565-43-7 Copyright: © Institut “Jaroslav Černi” 2014. Sva prava zadržana. Kontakt: Jaroslava Černog 80, 11226 Pinosava, Beograd, Srbija tel: +381 11 3906450, fax: +381 11 3906481, e-mail: [email protected], www.jcerni.co.rs AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012 I 2013. GODINI SADRžAJ PREDGOVOR 4 OSNOVNE INFORMACIJE O INSTITUTU ZA VODOPRIVREDU „JAROSLAV ČERNI“ 8 OSNIVANJE UNESCO CENTRA DRUGE KATEGORIJE “CENTAR ZA VODE I ODRžIVI RAZVOJ I PRILAGOĐAVANJE KLIMATSKIM PROMENAMA” (WSDAC) PRI INSTITUTU „JAROSLAV ČERNI“ 14 ODABRANE STUDIJE I PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE 19 VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA 53 HIDROENERGETIKA I HIDROINFORMACIONI SISTEMI 77 BRANE I HIDROELEKTRANE 87 NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE 149 UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA 161 UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA žIVOTNE SREDINE 177 HIDRAULIČKA MERENJA 189 OSTALI ZNAČAJNI PROJEKTI 201 IZRAĐENI ELABORATI U 2012-2013. GODINI 211 SPISAK RADOVA OBJAVLJENIH TOKOM 2012-2013. GODINE 245 Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” AD PREDGOVOR Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi” ima korene u vremenu od pre gotovo sedamdeset godina. Institut je započeo kao eksperimentalna hidraulička laboratorija u cilju naučne podrške pri izgradnji naših prvih hidroelektrana. Kasnije je Institut širio svoju delatnost istraživanja, planiranja i projektovanja u svim oblastima upravljanja vodama na prostoru bivše Jugoslavije. Takođe, pored poslovanja u zemlji, Institut je radio u više od dvadeset zemalja na raznim kontinentima. Posle raspada Jugoslavije, Institut se održao uprkos velikoj društvenoj i ekonomskoj krizi, a zatim je nastavio i unapredio svoj rad. Institut danas predstavlja središnju instituciju u oblasti voda, po stručnom kapacitetu, obimu i značaju poslovanja. Takođe, njegova delatnost se proteže u značajnom obimu i na okolne zemlje, kao i na međunarodnu aktivnost Republike Srbije u oblasti voda. Danas Institut ima oko 250 zaposlenih, od čega je 15 doktora nauka, a oko 170 magistara i inženjera, različitih struka (građevinski inženjeri - hidrotehničkog i konstruktivnog smera, hidrogeolozi, tehnolozi, šumarski inženjeri, hemičari, mašinski inženjeri, elektroinženjeri, matematičari, biolozi, arhitekte, ekonomisti, pravnici, i dr.). Pored toga, Institut održava tesnu saradnju sa fakultetima, drugim preduzećima i pojedinačnim stručnjacima iz zemlje i inostranstva. U poslednjih desetak godina, Institut je kadrovski ojačao, prijemom novih, pretežno mlađih magistara i doktora nauka, različitih profila. Jaka kadrovska struktura Instituta predstavlja najbolju garanciju visokog kvaliteta studija i projekata u svim oblastima upravljanja vodama, energetike i zaštite životne sredine. Institut poseduje veći broj laboratorija (za hidraulička istraživanja, za kvalitet vode, biohemijska, pedološka, za nanos), kao i odgovarajuću opremu za terenska merenja i analize iz oblasti geofizike, hidrogeologije, hidrohemije, i dr. U Institutu postoji savremeni informacioni sistem. Takođe, Institut poseduje širok spektar najmodernijih softvera koji se danas koriste u domenu istraživanja i upravljanja vodama. Pojedini, veoma sofisticirani softveri razvijeni su u samom Institutu, a za potrebe rešavanja specifičnih problema. Danas se naša zemlja nalazi pred izuzetno važnim i obimnim zadacima u okviru sektora voda. Veliko smanjenje ulaganja u poslednjih dvadeset pet godina dovelo je do značajnog zaostajanja u domenu izgrađenosti vodne infrastrukture, a takođe i u samoj organizaciji i strukturi sektora voda. Opterećenost sektora voda u Srbiji raznim problemima i smanjenje investiranja za izgradnju novih i održavanje postojećih sistema i objekata, javljaju se kao posledice lošeg ekonomskog stanja države u dužem period. Sadašnje stanje u sektoru voda posledica je nesklada između finansijsih potreba i realnih ulaganja u ovoj oblasti. Smatra se da su potrebe za investiranjem u ovom sektoru u Srbiji barem 8 do 10 milijardi eura u sledećih dvadesetak godina. Investicije i efikasan sistem upravljanja i rada u ovoj oblasti su neophodni da bi se ostvarilo adekvatno postupanje i postiglo poželjno stanje u oblasti zaštite voda, korišćenja voda i zaštite od voda. Takođe, neophodno je hitno povećanje državnih i privrednih kapaciteta, kao i veoma važna reforma u domenu ekonomsko-finansijskog sistema. Sve izraženije potrebe društva, ali i visoki zahtevi koji se postavljaju pred Srbiju u procesima evropskih integracija i međunarodne saradnje zahtevaju značajno unapređenje sektora voda. Jednom rečju, predstoji u sledećem periodu ogroman napor u pravcu harmonizacije našeg sistema voda sa zahtevima Evropske unije, a ujedno i postizanje stanja u sistemu voda koje je realna nužnost i potreba društva. Na osnovu novog Zakona o vodama, donetog 2010. godine, pristupilo se aktivnostima koje predstavljaju osnovni prioritet, a odnose se na kompletiranje pravne regulative, odnosno donošenje planskih dokumenata i podzakonskih akata propisanih Zakonom o vodama. Institut svojim intenzivnim angažovanjem u ovim aktivnostima, kao i u aktivnostima izrade i kompletiranja ostale regulative koja se bavi problematikom voda ili je od značaja za sektor voda, pruža značajnu potporu Državi u sektoru upravljanja vodama. Svakako najznačajniji planski dokument na čijoj 4 AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI pripremi Institut radi je “Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije”. Strategija predstavlja osnovni planski dokument kojim se obezbeđuje integralno i jedinstveno upravljanje vodama na teritoriji Republike i na osnovu koga će se sprovoditi reforme sektora voda, kako bi se dostigli potrebni standardi u upravljanju vodama na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Osnovni cilj Strategije je uspostavljanje adekvatnog sistema za održivo upravljanje vodama, koji će omogućiti dugoročno finansiranje sektora voda na principu samofinansiranja, sa stabilnim izvorima finansiranja, kontinuiranim prilivom sredstava i utvrđenim mehanizma za njihovu naplatu. Strateška opredeljenja i ciljevi koji se utvrđuju ovim dokumentom predstavljaju osnov za izradu Plana upravljanja vodama na slivu Dunava na teritoriji Republike Srbije, čiji je nacrt takođe pripremljen u Institutu. Put kojim se Institut kreće - put stalnog razvoja i unapređenja kapaciteta - Institut će zadržati i produbiti. Veoma će se insistirati, i dalje, na ulozi Instituta kao jednog od ključnih faktora obezbeđenja kapaciteta državne uprave u uslovima veoma burnog razvoja u oblasti voda. Sa tim u vezi, nastaviće se politika prijema i razvoja kadrova (u poslednjih desetak godina u Institutu je zaposleno preko sto mladih stručnjaka - početnika). Jedan od pravaca razvoja Instituta je i dalje umrežavanje sa međunarodnim i domaćim institucijama. Insistiraće se na saradnji sa Međunarodnom komisijom za sliv reke Dunav (ICPDR), Međunarodnom komisijom za sliv reke Save, UNESCO-om, Međunarodnim udruženjem vodovoda zemalja na slivu reke Dunav (IAWD) i dr. U tom cilju, Institut će produžiti praksu ustanovljavanja, kao i učestvovanja u formiranju domaćih i međunarodnih centara za saradnju i razvoj kapaciteta u okviru sektora voda. Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ je u poslednje tri godine preduzimao intenzivne aktivnosti na planu saradnje sa UNESCO-om, koje su rezultirale ustanovljavanjem pri Institutu UNESCO Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama. Centar je osnovan nakon potpisivanja osnivačkog ugovora između UNESCO-a i Vlada Republike Srbije, aprila 2012. godine u Parizu. Saradnjom sa univerzitetima, različitim stručnim međunarodnim organizacijama i međunarodnim ekspertima, umrežavanjem sa UNESKO centrima za vode širom sveta, kao i participiranjem u UNESCO misijama sa ciljem pomoći sektorima voda u zemljama u razvoju, Centar ostvaruje aktivnu ulogu u međunarodnim aktivnostima Srbije u oblasti upravljanja vodama. Centar se bavi i procenom uticaja globalnih promena na upravljanje vodnim resursima i promovisanjem razvoja regionalnih programa istraživanja. Organizovanjem stručnih skupova, kurseva, konferencija i dr. Veoma važna aktivnost koju je Institut imao u prethodnom periodu odnosila se na istraživanja vezana za izgradnju gasovoda “Južni tok”: hidrogeološka, geotehnička, hidrološka i hidrotehnička, ispitivanja uslova za katodnu zaštitu i kompleksna ekološka istraživanja. Institut će i u buduće nastaviti da pretenduje na razvoj delatnosti na inostranim tržištima. Posebno značajna i profesionalno i naučno izazovna mogućnost za angažovanje Instituta javila se u poslovima unapređenja upravljanja vodama u zemljama u tranziciji. U tom smislu, nastavljeni su koraci u pravcu razvoja delatnosti na inostranom tržištu, produbljena je saradnja, koja je započeta u prethodnom periodu, sa više zemalja iz Afrike (Namibija, Nigerija, Benin, Južni Sudan id r.) i Azije (Kina, Južna Koreja). Započeta je konkretna realizacija različitih vidova ove saradnje – izrada studija i projekata u svim oblastima upravljanja vodama i energetike, edukacija stranih inženjera od strane vrhunskih