Onlajn Novinarstvo, Vreme 1094, 22. Decembar 2011

Onlajn novinarstvo : Selidba na mrežu

Foto: AnđićA. radionice oonlajn novinarstvu koju jeorganizovala naša redakcija. “Vremena”,autori stručnjaci, istudenti imladi učesnici novinari, tehnologija pisanja? Oovim imnogimdrugim pitanjimapišu redakciji? Kako Gdesutumediji uSrbiji? sekroz istorijumenjala kodeksi nanjemuvaže? Kako izgleda posao novinara uonlajn Kako senovinarstvo i preselilo principi nainternet?Kakvi scx.hu Mediji na internetu Lov u divljini Budući da su mu informacije pristupačne na milisekundu, moderni novinar brže misli od svog preinternetskog kolege, produktivniji je, bolje povezuje. Jedino što može da ga iščupa iz jame redakcijskih internet smena je sposobnost da analizira i piše blogove-komentare. Jer to je danas najskuplja novinarska roba, ono što neku internet adresu čini posećenijom od druge, kada već svi vrte iste vesti

a nekoga ko se novinarstvu učio na pi- bih rekao da se kvalitet novinarstva meri jači- klasičnom mediju, nudeći mu bolje uslove. saćoj mašini, onlajn novinarstvo je vrlo nom udarca metalnog slova po papiru, mada Internet redakcije, tamo gde ih ima i gde pre- Zneobična situacija. U ono vreme, znao je to što smo nekada radili mnogo sporije uti- nos sadržaja ne obavlja tek webmaster honora- se red. Tekstovi su se pisali do određenog roka, calo da pravimo manje grešaka. Što ne znači rac, sastavljene su mahom od mladih novinara, a započinjali tek nešto malo pre toga. Urednič- da nisu znale da budu strašne, pogotovo što bi na početku karijere, kojima je to prilika da uđu ki nervi testirali su se do krajnjih granica, pa i se za svaku saznalo. Za razliku od danas, kada u makar kakvu novinarsku ekipu i ispočetka su malo kasnije. I sve se to posle zalivalo u kafani. su novinarske greške svakodnevne i praktično posao spremni da obavljaju volonterski. Što je Nije da su svi uživali u tome, ali takav je bio red. nebitne, čak i kada su krupne. dobar pristup, gotovo američki, jedino što ne Onoga ko vam je bio potreban zvali ste u kan- Onlajn novinarstvo u Srbiji postoji kraće valja je što rad u internet redakciji, barem kako celariju ili na kuću, što se nije smatralo nepri- nego mediji na internetu. Najpre su novine je to sada, uglavnom ostaje na tom nivou, ne ra- stojnim. Arhiva je bila u Narodnoj biblioteci, napravile svoje, kako se to tad zvalo, internet zvija se dalje. Napredak podrazumeva pomera- Politici i Borbi, ali retko ko se tamo upućivao, prezentacije prenoseći na njih ono što se inače nje na televiziju ili štampano izdanje i to govori istraživanje ličnosti rađeno je po sećanju. Zadu- štampalo u broju. Elektronski mediji, sa izuzet- da vlasnici medija u Srbiji i dalje nisu odmakli ženi novinar bi obilazio kolege po redakciji da kom B92, bili su još sporiji i na njihovim sajto- od poimanja medija sa kraja osamdesetih. In- se raspita, možda prekopavao po starim broje- vima jedva da je bilo šta da se pročita. Internet ternet je za većinu drugorazredan medij, iako vima. Video-rekorderi bili su retkost, a niko na novinarstvo ozbiljnije je ušlo u igru tek nakon mu priznaju perspektivu i vole da se pohvale njih ionako nije snimao informativne emisije, 2000, čak bih se usudio da kažem u poslednjih posećenošću svog sajta kada treba pričati o ti- žali bože kasete. šest do sedam godina. Kada su ljudi po prvi put ražima. Ali, niko nije spreman da svoje najbolje Toliko o postovanju, blogovanju, guglova- počeli da citiraju nešto što su pročitali na ne- ljude premesti u internet redakciju. nju i jutjubu od pre dvadeset godina. Kafana je čijem blogu. I kada su se pojavili oni koji pišu Zbog toga je bavljenje onlajn novinarstvom za novinare bila fejsbuk, tamo su se saznavali samo za internet. na mnogi način u Srbiji i dalje nedovršeno. statusi, ko s kim, ko protiv koga, sklapala i ra- Ako bih danas kvaliﬁ kovao novinarski po- Prva razlika koju ćete primetiti kod ovdašnjeg sklapala prijateljstva. Baš kao i danas, neki su sao, ali ne po kvalitetu, već po društvenom zna- internet novinara u odnosu na njegovog kolegu prihvatali svakoga, neki su birali s kim će da čaju ili statusu, onlajn novinarstvo našlo bi se od pre dve decenije jeste ta što je prilično nepo- se druže. Dobacivanje između stolova smatralo odmah iza televizijskog, a svakako ispred radi- kretan. Onoga trenutka kada sedne za računar, se tvitovanjem, a obično je bilo nekog da prati ja i novina. Uostalom, istraživanja pokazuju da prikačen na mrežu, sa mobilnim telefonom pri “tviteraše” i retvituje tamo gde treba. je jedino televizija ispred interneta kao medija ruci i još ako je nepušač, on nema potrebe da Ljudi su putovali brže od vesti, a pare su se preko kojeg se dolazi do vesti, dok je kod onih ustane nijednom tokom cele smene (u onlajn držale “na knjižici”. mlađih od 35 internet već ubedljivo prvi. redakcijama radi se u smenama, još jedna razli- Pa ipak, novine su izlazile i tada, snimale su Pa ipak, mi i dalje nemamo zvezde internet ka u odnosu na vreme kada se radilo dok se pose televizijske emisije, radio je radio. Neko će novinarstva niti dobro plaćene autore, ma- sao ne završi). A takav rad se nikako ne uklapa reći da je bilo bolje, časnije i moralnije nego da- kar i blogere. Niti postoji internet portal koji bi u stereotip novinara u zgužvanom mantilu, sa nas, ali ja u to (najiskrenije!) ne verujem. Ne mogao da preotme ozbiljnog novinara nekom deformisanim šeširom koji s blokčetom u ruci

74 VREME 1094 ◊ decembar 2011. Foto:sxc.hu objavila brže ili ako ima informaciju više, a za kafanu više nema vremena jer istog trenutka kada završite tekst, počinje odbrojavanje za novi. Publiku smo razmazili, svaki put kada kli- knu na naš sajt očekuju da saznaju nešto novo, iako za takav luksuz uglavnom nisu spremni da plate. Ipak, kao najveću razliku vidim neograniče- nost prostora, ne u smislu širenja, već napro- tiv, sužavanja. U vreme kada su se novine merile tabacima bilo je neophodno popuniti svaku stranu. To znači da ste morali da objavljujete i tekstove koji nisu baš zadovoljavali kriterijume postavljene uređivačkom politikom. Jednom kada se u to upustite, nivo medija neumitno opada. Na internet portalu nema takvih briga, mo- juri od događaja do događaja overavajući sve se i kako proverava i kome se sme verovati. Ako žete objavljivati samo ono što vam se sviđa bez usputne šankove, kako su nam sugerisali holi- naiđe na neverovatnu vest, neće poleteti da je pritiska da se popune strane. Tekstovi mogu vudski ﬁ lmovi, zbog kojih su se mnogi zaljubili prenese već će najpre posumnjati na hakovanje biti proizvoljne dužine, što znači da ih zavr- u ovu profesiju. budući da se sa tim svakodnevno sreće. Teško šavate kada više nemate šta da dodate i nema Današnji onlajn novinar sve ima pri ruci, doga je impresionirati u tehničkom smislu. potrebe da ih “pumpate” samo da biste pokri- gađaju ne prisustvuje lično već ga u boljem slu- Starovremski novinar, s druge strane, sklon li prazan prostor za koji nemate odgovarajuću čaju posmatra lajv strimom. Umesto da bude je da poveruje svemu što vidi na ekranu jer je sliku. Kada ima dobrih tekstova, portal se širi, autor informacije, on je pre svega njen broker, naviknut da mu odatle dolaze samo tačne in- kada nema, skuplja se. Dobar primer za to je uglavnom ne zna da je proizvede, ali ume da formacije. Uloge se, naravno, obrnu kada se Njuz.net koji ne mora da objavljuje ono što sma- je plasira. Što je potpuno suprotno od kolege nađu u realnom svetu u kome onlajn novinar tra nedovoljno duhovitim kao što je to, recimo, od pre dvadeset godina koji sa distribuiranjem ne prepoznaje zamke i trikove od krvi i mesa. morao da radi “Jež”. informacije nije imao nikakve veze niti je na to No, ta faza kratko traje, sposoban (onajln) novi- Uz svu silu podataka koji su nam na dohvat imao uticaja. On je informaciju pronalazio i no- nar brzo nauči da lovi u divljini, dok oni nespo- ruke, praktično na klik od naših očiju, slika no- sio do uredničkog stola. Danas ona sa tog stola sobni to ne nauče nikada, bilo u njihovo vreme vinara kao univerzalne neznalice prestaje da po- kreće, a zadatak novinara je da je prirede i pu- interneta ili ne. stoji. Takođe, vesti danas mogu da se šire bez ste na sve otvore: portal, Fejsbuk, Tviter... Onaj ko namerava da se novinarstvom bavi novinara, građanskim putem, masovno, stva- Mladi onlajn novinar izuzetno je vešt u pro- narednih deset godina, moraće da se nauči in- rajući iluziju da nam novinarstvo više nije po- nalaženju odgovora, ali ne i u postavljanju pita- ternet novinarstvu. To znači da ovlada pretra- trebno, odnosno da je svako novinar kada god nja. Njegov posao svodi se na određivanje ključ- živačima i društvenim mrežama, kao izvorima, poželi to da bude. nih reči, koje ga dovode do odgovora koji već ali i kao sredstvima za objavljivanje. I da nauči Zbog toga se novinarstvo u budućnosti, a u negde (mora da) postoji. Jer je za onlajn novi- kako se odgovara na ključnih pet novinarskih priličnoj meri i danas je tako, neće baviti proi- nara stvarno samo ono što se nalazi na inter- pitanja kada se tekst piše za kompjuterski ek- zvodnjom vesti koliko stavljanjem vesti u neki netu. Budući da su mu informacije pristupačne ran. Jer, na ta pitanja svakako mora da se odgo- kontekst, određivanjem šta je vest, a šta nije, na milisekundu, moderni novinar brže misli od vori, samo što odgovori ne moraju biti na istoj pre tumačenjem nego obaveštavanjem. svog preinternetskog kolege, produktivniji je, strani, mogu biti i međusobno linkovani. Novi- Jer ako su nam podjednako dostupne infor- bolje povezuje. Jedino što može da ga iščupa iz nari koji to ne razumeju ponašaju se kao tenise- macije o onome što se dešava u našem kom- jame redakcijskih internet smena jeste sposob- ri koji su odbijali da sa drvenih pređu na rekete šiluku, na Novom Zelandu, u Kanadi ili Libiji, nost da analizira i piše blogove-komentare. Jer od veštačkih materijala. Nijedan nije pretekao, potreban nam je neko ko će nam objasniti za- to je danas najskuplja novinarska roba, ono što a tenis nam je nikad bolji! što su nam događaji u Libiji u ovome trenutku neku internet adresu čini posećenijom od dru- Internet novinarstvo ne poznaje rokove, rok najbitniji. ge, kada već svi vrte iste vesti. teče u svakom trenutku i kada god da objavi- Dakle, šta je to internet novinarstvo danas, Iskusan onlajn novinar ume da razlikuje prate možete reći i da je na vreme i da je kasno. ja stvarno ne znam, ali sam spreman da učim. vu od lažne informacije na internetu, zna gde Urednici se danas nerviraju ako je konkurencija Zoran Stanojević

VREME 1094 ◊ decembar 2011. 75 Uputstvo za upotrebu interneta Autostoperski vodič kroz onlajn redakciju Dakle, uloga novinara u onlajn novinarstvu nije samo da isporuče vest poput rakete “ispali i zaboravi”, već je neophodno konstantno osluškivati reakciju publike koju internet po svojoj prirodi omogućava gotovo trenutno – bilo u vidu komentara na vest, kontakta ostvarenog putem mejla objavljenog na veb-stranici, ili putem komentara na Fejsbuku ili odgovora na Tviteru

Nove generacije novinara moraće da se pri- dalje širenje vesti dodatnim informacijama i dodatno informišu o određenoj temi, kao i na- lagode potrebama novog novinarstva, po mo- “backgroundom”. slove povezanih vesti (ili tagove) ukoliko čitao- gućstvu pre pronalaženja posla, pošto će im Valja imati na umu i činjenicu da je sklonost ci dalje žele da šire znanje. Time omogućavate biti teško da ga uopšte nađu bez toga. prema čitanju sve manja, mahom zbog sve ve- posetiocima da se bez muke kreću po vašem U poređenju sa drugim medijima, vesti na ćeg nedostatka vremena usled brzine današ- sajtu i pronalaze dodatne informacije o odre- internetu su brže, svestranije, trajnije, a ima- njeg života, te da se zbog toga treba odupreti đenim temama, jer uvek treba imati na umu ju i osobinu da rastu paralelno sa događajem porivu da u vest stavimo “sve što imamo”, jer da novinar ne piše vest samom sebi, već i ne- koji se odvija. Jer, novinska vest je “mrtva”, tj. internet tehnički to dozvoljava. Ako to uradi- kome ko možda ne gleda vesti svaki dan i ko nepromenjiva od samog trenutka štampanja, mo, možemo biti sigurni da će vrlo malo čita- možda ne zna šta je juče ili pre nedelju dana dok radijska i televizijska vest traju tek neko- laca stići do kraja vesti. bila glavna vest na svim medijima. liko trenutaka. Internet vest traje i automatski, U skladu s tom nevelikom strašću prema či- Na ovom mestu treba pomenuti i politiku po isteku “važenja”, prerasta u arhivu. tanju, neophodno je da svaka vest ima i foto- postavljanja eksternih linkova. Naime, pravi- Karakteristika vesti na internetu je i to što graﬁ ju, ili bar ilustraciju, a po mogućstvu po- la ponašanja s tim u vezi su podeljena i kod one na neki način sublimiraju sve ostale me- setiocima valja ponuditi i audio i video zapis najuglednijih medija. Neki bez problema po- dije na jednom mestu. Po strukturi formira- (rađene po principima radijskog ili televizij- stavljaju eksterne linkove (pogotovo u vesti- nja vesti, vest na internetu ponajpre podseća skog novinarstva). Iako su same galerije na ma u kojima se kao izvor koristi drugi medij), na klasičnu pisanu vest – obrnuta piramida sajtovima često mnogo slabije posećene nego dok druge ozbiljne i ugledne kuće uredno ci- koja počinje privlačnim naslovom (koji mora što bi se po njihovom kvalitetu moglo očekiva- tiraju izvor, ali ipak ne daju mogućnost svojim da bude dovoljno kratak, informativan, ali nas, ti, čitaoci očekuju da ne nalete samo na tekst čitaocima da jednim klikom na postavljeni lik ukoliko je na stranici istaknut sam i bez lida, kada uđu u vest. “pobegnu” od njih i možda ostanu tamo gde mora navesti da na vest kliknemo – dakle, ne ste ih “poslali”. Linkovi sme biti dovoljan sam za sebe), lid koji bi tre- U svakom slučaju, minimum pristojnosti i balo da čitaocu uz naslov omogući celu osnov- Dalje, potrebno je da vest sadrži i korisne uslužnosti nalaže postavljanje “korisnih” ek- nu informaciju i poštedi ga daljeg čitanja, te linkove koji čitaocima omogućavaju da se sternih i nekomercijalnih linkova.

76 VREME 1094 ◊ decembar 2011. Foto:sxc.hu

Dvosmerna komunikacija Opšte preporuke mladim novinarima Za razliku od svih klasičnih medija, osobe- nost interneta je dvosmerna komunikacija. Da- Pronalazite načine da napredujete i usavršavate svoje znanje sami – nemojte čekati da vas na kle, uloga novinara u onlajn novinarstvu nije to tera fakultet ili redakcija sutra. samo da isporuče vest poput rakete “ispali i za- Koristite prirodnu prednost koju mlada generacija ima u odnosu na starije po pitanju sposobno- boravi”, već je neophodno konstantno osluški- sti da se prihvate nove tehnologije i platforme. vati reakciju publike koju internet po svojoj pri- Znanje koje vam je potrebno široko je dostupno, uložite vreme da ga pronađete i usvojite. rodi omogućava gotovo trenutno – bilo u vidu Veštine novinarskog zanata počećete ubrzano da usvajate čim počnete da radite ili volontirate komentara na vest, kontakta ostvarenog putem u nekoj redakciji; veštinu snalaženja na internetu morate naučiti sami. mejla objavljenog na veb-stranici, ili putem ko- Nemojte se ustručavati da postavljate pitanja i potpitanja starijim kolegama i urednicima. mentara na Fejsbuku ili odgovora na Tviteru. Od kolega koje idu na teren tražite da vas vode sa sobom. Ta dvosmernost ima svoje dobre i loše stra- Ukoliko ne možete preko fakulteta ili škole da pronađete redakciju u kojoj biste na početku vo- ne. Dobra strana zalazi u sferu građanskog no- lontirali, nemojte se libiti da sami zakucate na vrata redakcija i urednika i zatražite da vas pri- vinarstva. Dakle, može vam se dogoditi da či- me na praksu – preduzimljivost i samostalnost se u ovom poslu cene. taoci imaju dodatne informacije o vesti koju objavljujete. Naravno, tim novim informacijama novinar ne sme pristupiti neselektivno i ne- mnogo da vest prepravi ili povuče, jer poli- feeda, primena osnovnih tehnika pomoću ko- kritički, već ih mora tretirati kao i svaki drugi tika “pravimo se blesavi” postaje apsolutno jih se može prepoznati eventualni lažni sajt ili u početku neproveren izvor. besmislena. lažna vest, svakako su osobine koje će svaki Loša strana te dvosmernosti, dodatno usa- U tim situacijama, ako je greška bila takva ozbiljan poslodavac tražiti od mladog novina- vršene brzim razvojem socijalnih medija, jeste da je čitaocima zanimljivo da je šeruju i retvi- ra koji aplicira za posao. da se greške skupo plaćaju. Tokom ranijih go- tuju, ostaje samo da se greška ispravi i javno Uz to, kvalitetan veb-novinar trebalo bi da dina, portali su sebi mogli da dozvole da pri- prizna i da se eventualno oprezno našali na zna makar osnove montiranja TV i audio kli- mete sopstvenu grešku čak i nakon 15 ili 20 mi- sopstveni račun. pova, te da se dobro snalazi po servisima kao nuta od objavljivanja, da je povuku ili isprave što su YouTube ili Flickr. Nove generacije novinara i da cela ta akcija prođe bez prevelike štete. Ubrzani razvoj društvenih mreža, koji je spe- Danas, zahvaljujući razvijenosti društvenih Budući da su odrastale uz internet, od no- ciﬁ čno jak u našoj zemlji, pred mlade novina- mreža, svaka ozbiljna greška biva uhvaćena vih generacija novinara (koje su nedavno za- re postavlja još jedan preduslov – oni moraju trenutno, posle samo nekoliko sekundi “živo- vršile studije ili još studiraju) očekuje se apso- iskoristiti dokazanu sve slabiju sposobnost svo- ta”, i raširena po Fejsbuku i Tviteru samo ne- lutno suvereno snalaženje na internetu. Sna- jih starijih kolega da lako prihvataju tehnološ- koliko trenutaka kasnije. Redakcijama ili greš- laženje po sajtovima velikih globalnih medij- ke novitete. Mladi novinari moraju biti prisut- nom novinaru u takvim situacijama ne vredi skih kuća, upotreba internet pretraživača, RSS ni na društvenim mrežama, moraju održavati

VREME 1094 ◊ decembar 2011. 77 svoje profi le u životu, učestvovati u rasprava- uključujući i konkurentske medijske kuće. kao besplatne nalaze na internetu, kod kuće ma, komunicirati sa poznatima i nepoznati- u udobnoj sobi. Novinske i RTV kuće i njihovi portali ma, i moraju razumeti kako društvene mreže Mnogi internet-sajtovi novina i štampanih funkcionišu, makar one dve glavne – veoma Jedna od specifi čnosti domaćeg tržišta on- magazina zbog toga tekstove iz svog štampa- rasprostranjeni Fejsbuk i mnogo slabiji Tviter, lajn medija je da među najjačim internet-saj- nog izdanja ili selektivno objavljuju na svo- koji međutim za novinare ima posebni značaj. tovima ima tek nekoliko autentičnih internet jim sajtovima ili pak u skraćenom obliku, po- portala. Dva prva mesta zauzima jedan veb- zivajući time publiku da, ukoliko želi ostatak, Društvene mreže sajt dnevnih novina (“Blic”) i veb-sajt jedne kupi novine. Pored toga što služe za širenje kruga pozna- RTV kuće (B92). Koliko mi je poznato, do sada nije objavlje- nika (što je u novinarstvu preduslov uspeha) U susednoj Hrvatskoj, na primer, tržištem no istraživanje o tome koliko je ovakva takti- i što predstavljaju zahvalnu platformu za ši- internet-medija dominiraju portali koji posto- ka uspešna. Ono što znam je da će se ljudi iz renje vesti koje sami stvaramo, Fejsbuk i Tvi- je samo na internetu. mog okruženja vrlo teško naterati da zbog na- ter sve više postaju i mesta prikupljanja kori- To na neki način usmerava i kretanje veb-no- pomene “Opširnije u štampanom izdanju” kre- snih informacija. vinarstva kod nas, a možda ga čak i na neki na- nu u potragu za novinama. Mnogo češće, ako Samo ponašanje na Fejsbuku i Tviteru nije čin usporava. Naime, dnevne novine kod nas i naiđu na takvu rečenicu na internetu, jedno- još uvek lišeno svih dilema i mediji i dalje po- dalje su, pored televizije, dominantan način in- stavno će otići dalje, tj. preći na druge vesti ili kušavaju da nađu modus vivendi svog delova- formisanja stanovništva, i to će verovatno osta- možda druge sajtove. nja na društvenim mrežama. Tako, pre nekoli- ti sve dok nove generacije, po prirodnim zako- Srećno rešenje u tom “sukobu” medija ra- ko nedelja, pojavila se vest da je jedna od vo- nima, ne postanu većinski deo stanovništva. zličitih epoha ne postoji. Vreme svakako radi dećih globalnih novinskih agencija ograničila U situaciji u kojoj većina prihoda dolazi od u korist interneta i onlajn-izdanja i štampani svojim izveštačima sa terena korišćenje druš- prodaje štampanih izdanja na kioscima, ili od mediji na duže staze nemaju previše šanse. tvene mreže Tviter, tj. naložila im je da priku- prodaje oglasa u tim izdanjima (ili reklamnih No, ovde treba naglasiti da bi, po prvobit- pljene vesti i informacije prvo dostavljaju ma- minuta na radiju i televiziji), medijske kuće nim procenama iz vremena kada su se pojavili tičnoj redakciji, pa ih tek onda tvituju. Iako ne- koje izdaju novine razumljivo imaju interes prvi internet-mediji, danas već uveliko trebalo retko redakcije same upućuju svoje čitaoce da da pokušaju da zaštite sopstvena štampana da živimo u svetu u kome postoji problem šta prate Tviter naloge izveštača koji se javljaju sa izdanja, pre svega od samih sebe. staviti u kavez ispod kanarinca, pošto novine terena i tvituju poslednje informacije, razlog Prilično je izvesno da ukoliko imate jak i već uveliko ne postoje. Svedoci smo da to nije za ovakav potez ove ugledne agencije nije li- veoma posećen veb-sajt, opada interesovanje slučaj, ne samo na ovim prostorima koji ka- šen logike – informacija puštena na Tviter ne vaše publike da izlazi na ulicu, odlazi do trafi - skaju za svetskim trendovima, kupovnoj moći može se naplatiti i praktično se daje na poklon ke i za nekakav novac, ma koliko on sitan bio, i kompjuterskoj pismenosti, nego ni u najrazvi- svima koji vas preko te društvene mreže prate, kupuje štampano izdanje novina koje se već jenijim Hi-Tech društvima, a prilično je izvesno da print neće odumreti ni u narednih nekoliko godina. S druge strane, problem sa kojim se na polju “građenja sopstvene konkurencije” suočava- ju sajtovi TV kuća ipak je donekle manji. RTV kuće samo donekle ugrožavaju gledanost svo- jih udarnih emisija time što se one, mahom mogu i naknadno videti ili čuti na samom sajtu, u trenutku i na način na koji to gledalac/ slušalac želi. Glavni razlog za to bi mogao da bude aktuelnost – efekti emitovanja emisija preko radija i televizije najjači su neposredno nakon emitovanja i ne dozvoljavaju preveliko odlaganje, ukoliko želite da ostanete “u tren- du”, tj. dobro informisani. Veljko Popović

(Autor je urednik društvenih mreža na MONDO portalu, bivši zamenik glavnog urednika onlajn izdanja Ringiera (zadužen za blic.rs) i dugogodišnji urednik info-sajta B92)

78 VREME 1094 ◊ decembar 2011. Tehnološka istorija novina Poslednje vesti iz Pompeja Kako se sa tehnološkom podlogom na kojoj je ispisana, od kamenog zida do elektronskog papira, menjala ideja o vestima

Glad. par. xx | m. tvlli. pvgn. pom. pr. non. poruka kakvim su inače bili iškrabani svi rim- Pompejski graﬁ ti uverljivo svedoče o skučeno- novembres. | vii.idvs nov. Mada je danas teš- ski gradovi i koje mogu predstavljati jednu od sti informativnog prostora kojim je vladao je- ko čitljiv čak i za dobre poznavaoce latinskog preteča savremenih medija. Stari Rimljani su dan Rimljanin i uopšte čovek antike. Lokalne jezika, ovaj antički natpis na zidu obavešta- po zidovima mogli da pročitaju svakojake no- netrpeljivosti i emocije imaju primat nad ve- vao je svakog uzgrednog prolaznika u rim- vosti i oglase, ali su zapravo, mnogo češće, sa stima iz Imperije. skom gradu Pompejima da će se dvadeset pa- njih čitali sasvim lične poruke. No, to ne znači da za njima nema potrebe rova gladijatora koji pripadaju Markusu Tuli- Naime, vest kojom je Tulijeva škola gladija- – informacije se u to doba bar za više, aristo- jusu boriti u Pompejima od 4. do 7. novembra. tora na zidu objavila najavu svoje predstave iz- kratske slojeve prenose na pergamentu i papi- Ova zidna vest je jedna od više stotina sa- mešana je i sa mnoštvom lascivnih poruka, lju- rusu, dok je inskripcija u kamenu ili na zidu čuvanih poruka i graﬁ ta koji su u ovom gradu bavnih stihova, samosažaljivih izjava i mudro- samo jedan od načina. Uz to, potreba za medi- dva milenijuma bili zatrpani u vezuvski pepeo, lija kakve su Rimljani ostavljali po zidovima. jumom koji bi prenosio novosti znatno je starija

VREME 1094 ◊ decembar 2011. 79 od zenita rimske civilizacije. Najstariji prona- Međutim, uz razne opštekorisne informacije, prošla kroz suštinsku promenu i to zahvalju- đeni pisani graﬁ ti javljaju se par vekova rani- ovakvi listovi ne nude puno svežih vesti, a svet jući novom izumu koji je došao zajedno sa žele- je, u grčkom gradu Efesu, i predstavljaju ogla- o kome čovek ima kakvu-takvu informaciju ne znicom i koji je zauvek promenio svet komuni- se za prostitutke. Bazično, najstariji takav zid- doseže dalje od onog što i sam može da dosti- kacija i medija – telegrafu. Ovaj izum ima pre- ni zapis star je čak 30.000 godina, nastaje još gne peške ili na konju. sudan uticaj na razvoj štampe, a s njim novine u praistoriji i predstavlja izveštaj o uspešnom Dalji razvoj tehnologije unapredio je pro- ulaze u savremenu eru. lovu pećinskih ljudi. ces štampe i omogućio distribuciju novina u Eﬁ kasan i jednostavan, telegraf je bio dovolj- GUTENBERGOVE MATRICE: No, pravi po- udaljenije krajeve. No, do prvih iskoraka dola- no isplativ da se kompanije nadmeću u premre- čeci novinarskog izveštavanja morali su ipak zi zahvaljujući vanrednim situacijama koje će žavanju sveta žicama – s njim nastaje prva glo- da sačekaju da se pojavi štampa. Ona je, pro- zauvek ostati vezane sa sudbinu medija. Nai- balna komunikaciona infrastruktura. Tako se stom mogućnošću da se lako, jeftino i brzo na- me, tokom epidemije kuge 1665. u Londonu, iz postavljaju temelji onog što će krajem XX veka pravi veliki broj kopija informacije, revolucio- Oksforda se iseljava kraljevski sud, a da bi se biti prepoznato pod nazivom “informatička re- narno izmenila dotadašnje zapisivanje novosti. njegove informacije pravovremeno prenosile, volucija”. Telegraf će vremenom izroditi čitav Kada je 1456. godine nemački kovač Johan osniva se takozvana Oksfordska gazeta, časo- niz tehnologija za prenošenje poruka – kablo- Gutenberg (1398–1468) napravio štamparsku pis koji počinje da objavljuje i druge vesti, i na- grame, telekse, telefon, radio-vezu, satelitsku presu i počeo da štampa knjige, pokrenuo je stavlja da to čini i nakon povratka suda u Lon- komunikaciju i, na kraju, oblike komunikacije revoluciju ne samo u štamparstvu već i u no- don, pa sve do danas. bazirane na optoelektronici i internetu, dok će vinarstvu. Gutenberg je, naime, napravio me- Stvarni bum štampanih novina nastaje to- nakon 150 godina od uvođenja železničkog te- talne matrice – slova od olova, koja je spajao kom industrijske revolucije, kada profesionalni legrafa on sam gotovo sasvim izumreti. u reči i rečenice. Premazivao ih je mastilom i mediji postaju sve više ono što su danas – brzi, Savremeni telegraf u pravom smislu reči na- onda ostavljao otisak na papiru. Tako je mo- precizni i nemilosrdni. Sve više se menja tehni- staje sa patentom američkog profesora Samju- gao brzo i jeftino da štampa mnogo primera- ka izveštavanja. Novine prestaju da pišu samo ela Morzea (1791–1872). Godine 1838. Morze prika istog teksta. o lokalnim događajima, a vremenom počinju ređuje javnu demonstraciju svog izuma u Nju- Prve novine koje zahvaljujući štampi stižu i da šalju izveštače na teren, ma kako on bio jorku i nekoliko godina kasnije dobija sredstva do čitalaca osnivaju se samo sto godina nakon udaljen. Tako 1869. njujorški “Herald” anga- od američkog Kongresa da usavrši svoj izum. Gutenbergove revolucije u štamparstvu. Najsta- žuje pustolova Henrija Stenlija da ode na put Zahvaljujući sredstvima od tadašnjih 30.000 riji poznati takav časopis osnovan je 1594. go- u Afriku, u potragu za izgubljenim istraživa- dolara, gradi telegrafsku liniju između Bal- dine u Kelnu u Nemačkoj pod nazivom Mercu- čem Dejvidom Livingstonom. timora i Vašingtona dugačku 40 kilometara. rius Gallobelgicus. Časopis je izlazio dva puta ERA TELEGRAFA: Već u doba velikih izve- Mada je sama linija već bila u funkciji i pre- godišnje, a stizao je i do čitalaca u Engleskoj. štača-pustolova, štampa je praktično već nosila poruke, Morze otvara svoj prvi telegraf 24. maja 1844. svečanom ceremonijom i sla- Preteče, papirus i pergament njem čuvene poruke “Šta je učinio Bog” po- moću Morzeove abecede. Čovek je vekovima rukom pisao vesti, saopštenja i informacije na papirusu, čvrstom materija- Posredstvom telegrafa stižu policij- lu nalik papiru. On je pravljen od biljke Cyperus papyrus, koja raste uz obalu Nila. Visine je oko ski i novinski izveštaji iz daljine i menja se 2,5 metara i izgleda kao i većina vodenih palmi: tanka visoka stabljika, a na vrhu dugi, povijeni istorija savremenog novinarstva. Kratke, listovi. Mladice papirusa ponekad su korišćene za jelo, stabljike su upotrebljavane za pletenje korpi, dušeka, užadi, sandala, pa čak i čamaca, a list je kori- šćen za pisanje, umesto olovke. Upotreba papirusa održala se do srednjeg veka. Međutim, padom Rimskog carstva veze Evrope sa Egiptom se prekidaju, pa je bilo sve teže doći do papirusa, čiju ulogu preuzima pergament, koji kao medij za pisanje postoji već 2500 godina. Herodot ga pominje u svojoj Istoriji, navodeći da je u njegovo vreme pisanje po koži bilo uobičajeno. No, prema poznatoj priči, jedan egipatski fara- on je oko 200. godine p.n.e. zabranio izvoz papirusa iz zemlje kako bi zaustavio razvoj biblioteka i pisanja u drugim zemlja- ma. Tragajući za alternativom, u gradu Pergamu, u današnjoj Turskoj, proizveden je pergament – veoma istanjena koža ži- votinja, koza, ovaca ili krava. U srednjem veku pergament je bio dominantan materijal po kome se pisalo, ali se čak i danas ponekad koristi kad se, na primer, pravi neki važan među- narodni ugovor za svečane prilike.

80 VREME 1094 ◊ decembar 2011. Epoha hartije

Mada mu ime potiče od reči papirus i mada ta dva materijala imaju sličnosti, vrlo su ra- zličita, po strukturi i po načinu proizvodnje. Papir je mnogo mla-- đi od papirusa, ali zanimljivo je da ipak nije proizvod modernog doba. Najstariji fragmenti papira pronađeni u arheološkim iskopava-va- njima datiraju još iz 2. veka p.n.e.e. u Kini, ali su najstariji očuvani listoviovi ispisani u II veku, takođe na dvoruru kineskih careva. Za pronalazača ppa-a- pira obično se navodi Cai Lun, čuve-uve- ni dvorski evnuh, mada je on zapravoravo zaslužan za unapređenje procesa propro-- izvodnje i uvođenje novih sastojakaaka za proizvodnju, a ne samog papira. PPapirapir sa kojimako će novine morati da započnu jednu se kao i papirus pravi od biljaka, oodno-dno- upečatljiveupečatljive vesti stistižužu oodd ddopi-opi- sassasvimv drugu, rovovsku bitku za čitaoce. No, sno od njihovih vlakana koja su sleplje-leplje- snika gotovo u realnom vremenuvremenu. ŠtampaŠtampa us- us- treba napomenuti da i u ranijim epohama pona, istanjena i osušena. Do VII veka papir se peva da istog dana ili dan kasnije objavi izve- red štampanog materijala postoje i drugi me- širio po Aziji, a onda su ga otkrili i Arapi da štaje o događajima koji su se upravo desili na diji, odnosno drugi načini prenošenja infor- bi tek u XII veku, sa krstašima povratnicima, drugom kraju sveta. Zahvaljujući tome, telegraf macija. Radio i televizija nesumnjivo dopri- stigao u Evropu. uvodi standarde komunikacije i načina preno- nose smanjenju čitanosti i prodaje novina to- šenja vesti koji će se zadržati i posle njegovog kom čitavog XX veka, ali ipak ne ugrožavaju Elektronski papir iščeznuća. Oslonjeni na takvu tradiciju, da- njihov opstanak. Uporedo sa jačanjem internet komunikaci- nas brojni svetski časopisi imaju u nazivu reč No, sa pojavom internet medija krajem XX ja, baziranih na elektronici i žičanim vezama, “telegraf”. veka, dolazi do istinske revolucije. Internet poslednjih godina u svetu se razvio i kon- BITKA ZA PROSTOR: Sa takvom tehnološ- udara u same temelje štampe jer je sa njego- cept elektronskog papira, odnosno elektron- kom pozadinom, novine menjaju svoj lik. Po- vim razvojem moguće jeftinije, brže i masov- skih knjiga i e-čitača. Mada njihovi displeji četkom XX veka, postaje sve jasnije kakav sna- nije preneti informaciju koja se čita. Sa njim izgledaju kao obični tanki monitori računa- žan uticaj one imaju na svakodnevicu, politi- nema nikakvih ograničenja u distribuciji. Svo- ra, oni su nešto sasvim drugo. Modeli pra- ku i život uopšte, dok s njom jača sve veća bit- jom masovnošću, svojom dostupnošću, ali i vih e-knjiga, koji su namenjeni isključivo za ka za medijski prostor. U Americi se tako vodi otvorenošću u svakom trenutku, internet na čitanje, a ne i za igranje igrica ili surfovanje gotovo bespoštedna bitka između dva konku- prvi pogled ima primat. po internetu, nemaju klasično pozadinsko rentska njujorška lista koja će obeležiti istori- U eri njihovog neverovatnog širenja i laga- osvetljenje, već su nalik pravom papiru. Slo- ju novinarstva. nog potiskivanja klasičnih medija, sve se če- va na takvim e-čitačima ispisana su takozva- Naime, dva izdavača u Njujorku pokreću go- šće čuje kako internetu ni novinari ni novinar- nim elektronskim mastilom. Ono se nalazi u tovo u isto vreme časopise koji se za prvenstvo ske kuće uopšte više nisu neophodni. No, do- mikrokapsulama (obično prečnika 0,04 mm) i čitanost bore senzacijom i brzinom u izve- bar poznavalac interneta vrlo lako može da koje čine ekran i ispunjene su česticama crne štavanju – Vilijam Randolf Herst osniva “Nju- ustanovi kako, mada nisu jedini, glavne izvo- i bele boje. U zavisnosti od toga da li je na jork džornal” 1883. godine, dok Jozef Pulicer re informacija na svetskoj mreži ipak predstav- mestu određene kapsule ispisano slovo ili samo tri godine kasnije, 1886, pokreće “Njujork ljaju redakcije u kojima novinari prikupljaju, ne, menja se polaritet elektroda koje se nala- vorld”. Rat između Hersta i Pulicera daje neve- obrađuju i objavljuju vesti. Uz to, ovakve me- ze uz mikrokapsulu, pa crne čestice izbijaju rovatno ubrzanje izveštavanju, što je moguće dijske kuće su jedini pouzdan izvor informa- na površinu ispisujući slovo, ili tonu ka dnu, zahvaljujući telegrafu, ali i spremnosti da se cija u ogromnom internet prostoru, prepunom kada prave belu pozadinu knjige. Ovaj medij danas koristi mnogo ljudi u svetu posred- ne biraju sredstva u medijskom ratu. svakojakih, sasvim neproverenih spekulacija i stvom nekoliko mreža, ali je sve popularniji i Uskoro, samo nekoliko decenija kasnije, po- viđenja, ljubavnih ili lascivnih poruka, sasvim za čitanje novina. javiće se radio, novi medij, a za njim i televizija, nalik na zidove Pompeja. ◂ Slobodan Bubnjević

VREME 1094 ◊ decembar 2011. 81 Radionica o onlajn medijima Nedeljnik “Vreme” uz podršku Ministarstva upoznali su se sa načinom funkcionisanja re- Za neke od njih ovo je bila prva poseta jed- kulture, informisanja i informacionog druš- dakcije i sajta “Vremena”. nom mediju i prilika da saznaju informacije iz tva kao deo programa podrške projektima koji Oni su dobili zadatke da naprave jedno prve ruke o tome šta ih čeka u daljoj karijeri. promovišu i popularizuju elektronske komu- dnevno “izdanje” sajta – pisali su vesti i izve- U nastavku slede tekstovi učesnika radioni- nikacije i informaciono društvo, organizovalo štaje o najvažnijim događajima za taj dan, 16. ce u “četiri ruke”: Dušice Jovanović, Nemanje je radionicu o onlajn novinarstvu za studente decembar, a nakon toga su saznali i kako se bi- Rašića, Zrinke Bogićević Badnjević, Marije Sre- i mlade novinare. raju odgovarajuće ilustracije, organizuje foto- tenović, Ane Šunjke, Jovane Bozalo, Jovane Ja- Nakon uvodnih predavanja novinara Zo- graﬁ sanje za medije i kako izgleda rad u foto- njić, Đurđe Bogosavljević, Radmila Markovića rana Stanojevića i Veljka Popovića o prak- arhivi. Na kraju, posle uspešno završene pri- i Selene Latinović. U njima su obrađivali teme tičnim aspektima rada u medijima i posebno preme tekstova, mladi novinari i studenti učili vezane za medije i društvene mreže koje su im onlajn redakcijama, mladi učesnici radionice su kako se oni postavljaju na sajt. bile posebno interesantne. M. V.

82 VREME 1094 ◊ decembar 2011. Online odnosi sa javnošću Društveni mediji i PReokret Ukoliko kompanija ne kreira imidž svog brenda/ proizvoda/ usluge na internetu, rizikuje da to uradi neko drugi umesto nje. Što je veći igrač u pitanju, to će se i pre dogoditi. A u tom slučaju ishod neće uvek biti povoljan po interes kompanije

“Možete da se ne bavite internetom, on se posebno u našem regionu, kako se taj zna- Predsednik Društva već bavi vama”. Kao anticipaciju budućnosti čaj pretvara u biznis vrednosti, na primer u Srbije za odnose s onlajn PR-a, ovu tvrdnju izneo je pre tri godi- profit, lojalnost, produktni razvoj ili uticaj javnošću, Miloš Đajić Foto: M.Milenković ne internet guru Miloje Sekulić. Danas je rado na imidž brenda. Merenje je najveći izazov. U citiraju e-PR praktičari kada razgovaraju sa svetu se na taj izazov već odgovara, iako mi interneta kao novog kanala za komunikaciju klijentima čija logika je “Šta će nam internet, još uvek polemišemo da li je neka društvena sa korisnicima usluga. Ono što je još značajnije bilbordi su jeftini”... mreža uopšte značajna ili ne. Dok mi sečemo, jeste da su direktori velikih kompanija prisutni Kako nova istraživanja pokazuju, čak 40 od- neki već dva put mere”, objašnjava Dragana na internetu tako da korisnici, dobavljači i dru- sto stanovnika u Srbiji koristi Internet, postoji Đermanović. ge važne ciljne javnosti mogu da budu u direk- više od tri miliona otvorenih naloga na Fejsbu- Ivan Minić, veb-dizajner, marketing me- tnom kontaktu sa njima. PR agencije su razvile ku, interesovanje za Tviter je u porastu (poseb- nadžer i poznavalac onlajn predstavljanja, svoja onlajn odeljenja ili ih ubrzano razvijaju. no je značajno što je na ovoj mreži je prisutan smatra da je e-PR u Srbiji još u povoju i nje- Sve to nam govori da se onlajn odnosi s javno- veliki broj early adoptera odnosno trendsete- govu važnost su shvatili samo oni klijenti koji šću sve više razvijaju”, kaže Đajić. ra). U takvoj situaciji, koja kompanija može su imali negativno iskustvo i morali da se oz- Ipak, treba imati u vidu da je PR na interne- sebi dozvoliti luksuz da svi ti ljudi ostanu van biljno pozabave svojom onlajn reputacijom. tu skup. Za kvalitetnu analizu biznisa i biznis domašaja njene PR kampanje? Odgovor je – “Kod većine je to i dalje e-PR, prisustvo na planova kompanije, analizu ukupnog javnog ona koja se sprema da u skorijoj budućnosti društvenim medijima, internet uopšte i dalje nastupa i primerne konkurencije, osmišljava- izgubi tržišnu utakmicu. je u drugom planu i samo usputna stvar koja nje i realizovanje merljivih onlajn projekata Još ne postoje podaci o tome koliko se druš- se radi čisto da bi se ispoštovala forma. Dobra potrebni su talentovani ljudi, koji znaju dosta tveni mediji u Srbiji i regionu koriste u poslov- stvar je što iz dana u dan internet sve više do- ali koji i dosta rade. Oni ne koštaju malo. I nji- ne svrhe. Odgovor na to pitanje daće istraži- bija na značaju i sve je više pojedinaca i ﬁ rmi hov rad se ne odnosi (samo) na publicitet. Oni vanje o ulozi društvenih medija u PR aktivno- koje shvataju njegov uticaj, vrednost i kvalite- se u suštini bave biznisom. Ne PR-om. Ali to je stima koje, ispred novosadskog Fakulteta teh- te”, kaže Minić. ono što je i potrebno kompanijama. Ćaskanje ničkih nauka, sprovodi Dragana Đermanović, Kompanije koja nije na internetu gubi vreme sa masom, deljenje sličica i okupljanje u ka- predsednica sekcije za onlajn PR Društva Srbi- i propušta da učini nešto na šta ću u skorijoj fanama nije e-PR. A tako nešto kompaniju ne je za odnose sa javnošću. budućnosti biti prinuđena, kaže za “Vreme” košta ništa. A koliko košta toliko i dobije, oce- Dragana Đermanović je ove godine bila jako Miloš Đajić, predsednik Društva Srbije za od- njuje Dragana Đermanović. zauzeta, održala je čak 74 predavanja i trenin- nose sa javnošću. Još uvek postoji problem je Prema njenom mišljenju, male kompanije se ga pa joj verujemo kada kaže da su PR-ovi u da kompanije internet doživljavaju kao modu, na internetu snalaze više nego dobro – škole potpunosti svesni promena koje su inicirali a ne kao sredstvo za sopstvenu promenu i po- stranih jezika, putujuća pozorišta, male predu- tehnologija i mreža, a koje utiču na politiku, boljšanje komunikacije sa korisnicima usluga. zetničke radnje, poslastičarnice itd. Mnoge od medije, biznis, korporativno komuniciranje, Sami korisnici će naterati kompanije da budu njih veoma aktivno koriste internet, ne samo ali i na društvo u celini. Međutim, mnogi od prisutnije i bolje tražeći ono što se već može u komunikacijske već u šire poslovne svrhe. njih nisu u prilici da nešto pokrenu u svojim nazvati standardom dobrog poslovanja. Manjima je sve lakše, pa i to. Jer promena i ﬁ rmama. Pre svega im je složeno da argumen- “Poslednja istraživanja pokazuju da su gra- prilagođavanje promeni izaziva proporcionalno tuju koristi, a uz to oni ne pitaju i nedovoljno đani Srbije u ogromnom broju prisutni na manji otpor i manje internih problema. Internet se obrazuju. I tako znaju da je nešto važno, ali društvenim mrežama, naročito Fejsbuku. Po je značajno mesto prednosti za male i srednje! ne i kako da to opišu. nekim parametrima smo čak četvrti u Evro- Oni to izgleda i znaju. Sa velikima je problem. “Društveni mediji nisu neka nepoznanica, pi po procentu korisnika društvenih mreža u Oni su uplašeni i zbunjeni. Tu će ići teže. Ali će njihov značaj u produktnom i korporativnom odnosu na broj korisnika interneta. Stoga su i ići. Uvek ide kada ne postoji drugi izbor. ◂ komuniciranju svakako nije. Nepoznanica je, brojne domaće kompanije prepoznale značaj Zrinka Badnjević i Selena Latinović

VREME 1094 ◊ decembar 2011. 83 Korisne strane Fejsbuka Od humanitarnog rada do traženja posla Nije retkost da se za nove događaje mladi informišu upravo preko Fejsbuka, stoga ne iznenađuje podatak da su polaznici jednodnevne radionice o onlajn medijima, koju je organizovao nedeljnik “Vreme”, za nju saznali upravo preko ove društvene mreže

Društvena mreža koju je lansirao 2004. američki programer Mark Zuckenberg danas broji više od 800 miliona korisnika, a na njemu radi 700 programera. Ako znamo da je po- četna zamisao izumitelja Fejsbuka bila da po- veže ljude koji se poznaju i u stvarnom životu, možemo reći da se ta zamisao malo otela kon- troli. Međutim, ispričane su sve priče o štetno- sti ove društvene mreže, koje nećemo zabora- viti, ali da li je to jedini način kako o njoj mo- žemo pričati? O tome koliko društvene mreže, u ovom slučaju Fejsbuk, mogu biti korisne, primer je i kompanija “Monster Worldwide”, koja je Foto:sxc.hu udruživši svoje snage sa Fejsbukom pomogla svoje pozitivne strane, jer se veći broj ljudi ugroženim porodicama putem objavljivanja svojim korisnicima pri kreiranju profesional- odazvao pozivu na radionicu tako što je video broja žiro-računa na koji se te pomoći mogu nog identiteta na ovoj društvenoj mreži zarad ‘ivent’ na Fejsbuku. Sledeća prednost je mo- uplatiti, ukazivanje na teške uslove života, lakšeg pronalaženja posla. gućnost da više saznate o nekome ko vam je pružanje pomoći putem osnovnih sredstava za Aplikacija pod nazivom “BeKnown” koja je postao tema. To je naročito korisno ako je reč život, pozivanjem dobrovoljnih davalaca krvi… lansirana u junu ove godine dala je mogućnost o gotovo anonimnoj osobi koja je iznenada iz- Uprošćeno rečeno, sve bitnije informaci- za lakše informisanje o poslovima koji vas in- bila u prvi plan. Njihovi profi li omogućuju da je upravo se dešavaju i pronalaze put do svo- teresuju, tako da vas u suštini samo par “kliko- saznamo nešto više o njima ukoliko su nam jih korisnika preko interneta i već pomenutih va” mišem deli od apliciranja za željeni posao. nedostupni (poput Andersa Brejvika), a pri- društvenih mreža. Ovo je posebno značajno za Koliko god da su podeljena mišljenja o ovoj stup profi lu neke osobe prilika je i da dođemo studente: “Fejsbuk mi služi za bržu i lakšu ko- društvenoj mreži, Fejsbuk ipak omogućava do ljudi sa kojima su se družili, a koji bi mogli munikaciju sa više osoba odjednom, održava- prilično jednostavan društveni kontakt putem da budu dodatan izvor informacija. Profi li na nje kontakta sa prijateljima koji su u inostran- masovnog komuniciranja, grupisanja prema društvenim mrežama su sve češća mesta na stvu, ili onima koji nisu u istom gradu kao i interesima, čak i mogućnost slanja “iventa” kojima se objavljuju važne lične informacije, ja. Jednostavnije mogu da organizujem i javim koji će nas obavestiti o budućim događajima. pa i iznose stavovi, bilo da je reč o estradnim većoj grupi ljudi ukoliko je u toku organizova- Nije retkost da se za nove događaje mladi in- ili političkim zvezdama. Što znači da novinari, nje raznih događaja na fakultetu ili van njega, formišu upravo preko Fejsbuka, stoga ne izne- kojima su te informacije od posebnog znača- a koji su ujedno od javnog značaja. Mogu da nađuje podatak da su polaznici jednodnevne ja, moraju redovno da ih prate. Konačno, sva- budem upućen u rad medija u inostranstvu, radionice o onlajn medijima, koju je organi- ki medij mora da ima svoj ‘fan page’, mesto događaje, seminare, konferencije, sve ono što zovao nedeljnik “Vreme”, za nju saznali upra- sa kojeg može da širi svoj uticaj i ukazuje na nije predstavljeno od strane naših medija, a vo preko ovog vida masovnog komuniciranja. teme kojima se bavi”, ističe novinar i urednik što ulazi u opus mog interesovanja”, kaže Ne- “Uz sve mane koje ima, Fejsbuk je novina- Zoran Stanojević. nad Uzelac, student četvrte godine odeljenja rima danas višestruko koristan. Najpre, to je Takođe, mnoge humanitarne pomoći su re- za socijalnu politiku i socijalni rad na Fakul- sredstvo za komunikaciju, i upravo u ovom alizovane zahvaljujući proširenosti mreža, na tetu političkih nauka. ◂ slučaju možemo videti da je i te kako pokazalo primer pružanje materijalne pomoći socijalno Marija Sretenović i Ana Šunjka

84 VREME 1094 ◊ decembar 2011. Deca na Fejsbuku O internetu se uči od predškolskog uzrasta Deca u školskom uzrastu tek su u procesu razvoja kritičkog i apstraktnog razmišljanja pa zato ono što vide na Fejsbuku može da utiče na to kako razmišljaju i kakve stavove formiraju. To što neke Fejsbuk grupe problematičnih sadržaja i ciljeva imaju desetine hiljada članova, deci može da ukaže na to da su takvo ponašanje i stavovi prihvatljivi

Foto: V. Anđić “Da li ste čuli za Prezi? Ovaj sjajan novi veb- Nikolina Ljepava, asistent na katedri za psiho- i roditelja i nastavnog kadra u ovoj oblasti da servis na adresi www.prezi.com omogućava logiju Univerziteta u Vindzoru u Kanadi. bi oni mogli da prenesu deci to znanje. Ono vam da sa nekoliko klikova mišem pravite uz- Na Fejsbuku postoji starosna granica za pri- što uvek savetujem jeste da se sa pričom o bez- budljive, animirane i multimedijalne prezen- stup (više od 13 godina), ali prilikom pristupa bednosti na internetu krene od predškolskog tacije pa ih potom prikazujete onlajn ili sa lo- ne traži se dokaz o godinama tako da je zlou- uzrasta. U tom periodu roditelj ima veći auto- kalne mašine. Moja supruga i ja smo saznali potreba moguća. Često su roditelji ti koji deci ritet i može da utiče na dete, da ga upozna sa od njene sestričine. Ja sam internet konsul- otvaraju naloge, pa se postavlja etičko pitanje problemima”, upozorila je Ljepava. tant, Tijana vlasnica marketinške agencije kršenja pravila. Važno pitanje je i uticaj internet sadržaja na koja dosta radi veb, a njena sestričina Mina “Imamo dva osnovna tipa zloupotrebe. Prvi formiranje stavova i mišljenja kod male dece. ima dvanaest godina”, kaže za nedeljnik se odnosi na kontakte sa nepoznatim ljudima i Ljepava navodi da su deca u školskom uzrastu “Vreme” Miloje Sekulić, internet konsultant potencijalnim pedofi lima predatorima koji na tek u procesu razvoja kritičkog i apstraktnog i ovogodišnji dobitnik nagrade na Web festu. Fejsbuku traže žrtve lažno se predstavljajući. razmišljanja pa zato ono što vide na Fejsbuku “Ona pravi nakit i preko Fejsbuka ga poka- Drugi, ne manje opasan vid moguće viktimi- može da utiče na to kako razmišljaju i kakve zuje i nudi drugarima da ga kupe, a prezen- zacije na ovoj društvenoj mreži jeste vršnjačko stavove formiraju. “Činjenica da neke Fejsbuk tacija u Preziju koju je uključila u svoj profi l nasilje u okviru koga žrtve javno mogu biti iz- grupe problematičnih sadržaja i ciljeva imaju na Fejsu, koji vodi pod paskom svoje mame, vrgnute ruglu, ponižavane u takozvanim ‘hejt desetine hiljada članova, deci na primer može pomaže joj u tome.” Ovaj veb-servis, inače, grupama’ (grupe koje se zovu ‘Svi mi koji mrzi- da ukaže na to da su takvo ponašanje i stavo- ima više od pet miliona korisnika, a general- mo...’), mogu biti postavljene njihove kompro- vi prihvatljivi. Ipak, ne bih posebno izdvajala ni direktori o njemu saznaju mahom od svoje mitujuće fotografi je i video-klipovi ili im može Fejsbuk, jer je ceo internet pun različitih sadr- dece, dodaje Sekulić. biti preuzet ceo Fejsbuk nalog i zloupotrebljen žaja koji mogu da utiču na decu, a zadatak ro- Statistički podaci u Srbiji pokazuju da 70 od- postavljanjem lažnih statusa, slanjem poruka, ditelja je da saznaju šta im deca rade na inter- sto ljudi koristi internet zbog društvenih mre- četovanjem i sl.”, istakla je Ljepava. netu, da diskutuju o aktivnostima i sadržajima ža, a najveći deo te populacije su mladi. Zapra- Miloje Sekulić napominje da uloga roditelja i upute ih kako da kritički procenjuju sadržaje vo, oko 500.000 Fejsbuk profi la u Srbiji pripa- danas nije samo da zaštiti dete od grabljiva- do kojih dođu.” da mladima do 16 godina starosti. ca. “To jeste primarno i apsolutno je neophod- Danas internet, a samim tim i društvene “Mlađa deca uglavnom traže od roditelja da no da se istreniraju deca da ne daju podatke mreže, postaju sve više sredstvo za socijaliza- im otvore naloge na Fejsbuku da bi igrali igri- o sebi na osnovu kojih bi mogla da budu lo- ciju dece. Lako je dete ostaviti pred računarom ce. Dva su osnovna faktora – vršnjački uticaj, cirana, a posebno ne da zakazuju i odlaze na dok se gledaju TV “sapunice”, jer su deca na- jer svi u razredu imaju otvorene Fejsbuk pro- sastanke sa nepoznatima. Na roditeljima je da izgled bezbena zato što su u kući. Veliki broj fi le pa će dete poželeti da ima svoj, makar da odaberu, a klinci će ih rado slušati ako im se roditelja i ne poseduje dovoljno znanja, a ni bi igralo igrice o kojima drugi pričaju; drugi iskreno posvete i odvoje vreme za njih.” vremena, da bi mogli da upute dete kako da faktor su sami roditelji – deca vide da i rodite- No, jedino stalnom edukacijom moguće je se ponaša na Fejsbuku. Time što su im po- lji koriste Fejsbuk. Često ih roditelji prvo pu- preduprediti ovakve slučajeve. “Roditelji i na- mogli da naprave profi l smatraju da se njihov ste da se igraju na njihovim profi lima, a onda stavnici, ukoliko ne poznaju materiju, teško da “posao” tu završava, a deci ostaje da se sama im ubrzo oni sami otvore posebne dečje pro- mogu biti autoritet, i to je veliki problem. Zato snalaze. ◂ fi le”, kaže u izjavi za “Vreme” psihološkinja je potrebna intenzivna i osmišljena edukacija Jovana Janjić, Jovana Bozalo

VREME 1094 ◊ decembar 2011. 85 Najčitaniji blogeri Srbije Originalnost, upornost, iskrenost Koji su najpopularniji blogovi u Srbiji i o čemu oni govore?

Šta čini jedan blog uspešnim? Najčešći save- od ličnog bloga. No, zanemare li se ovi nedo- istorija, duhovnost, muzika, ﬁ lm...). Nalazi se ti za autore su: budite originalni, uporni i pre staci, lista najčitanijih blogova izgleda ovako: na 655. mestu. svega iskreni. Dok je u svojim počecima blog Tarzanija (tarzanija.com) – jedan od blogo- Istok Pavlović, Internet biznis blog (isto- bio način da se čuje i glas pojedinca, da se raz- va sa više (od desetak) autora, namenjen mla- kpavlovic.com) – jedan od najpoznatijih blo- bije jednosmernost medija masovnog komuni- doj muškoj publici. Prema alexa.com, Tarzani- gera u Srbiji, piše o najnovijim trendovima u ciranja, danas se sve više mogu čuti izjave da ja je 232. najposećeniji sajt u Srbiji. poslovanju na internetu (733. mesto). je blog jedan od veoma dobrih marketinških Blog Dragana Varagića (draganvaragic.com) Eniac’s ground (eniax.com) – blog Neboj- alatki, te da se posao ne može zamisliti bez – autor objavljuje vesti, prikaze i trendove o e- še Radovića, piše o novitetima na internetu, dobrog onlajn pozicioniranja, u čemu je blog poslovanju u Srbiji. Njegov blog se nalazi na prati razvoj društvenih mreža, ali i društvene od velike pomoći. 318. mestu najposećenijih sajtova. i biznis aktuelnosti. Blizu ulaska u Top 1000 – Ako je nedvojbeno da se ne može precizno Wannabe Magazine (wannabemagazine. nalazi se na 1079. mestu. izmeriti uticaj svakog blogera ponaosob, niti com) – iako zapravo “lifestyle” magazin o Dragana Đermanović (draganadjermanovic. njihovih udruženja, ipak je moguće napravi- modi, umetnosti i muško-ženskim odnosima, com) – autorka piše o PR-u, načinu i praksi ko- ti kakvu-takvu rang-listu domaćih blogera na ima veoma razvijen blog-odeljak. Magazin ima municiranja i novim medijima (1227. mesto). osnovu broja poseta njihovim sajtovima. U mi- više desetina autora i nalazi se na 343. mestu. Mirjana Mimica (mahlatblog.com) – jedan ni-istraživanju koje smo sproveli korišćeni su Donesi.com (donesi.com) – korporativni od najpoznatijih ličnih blogova u Srbiji (2159. podaci sa sajta alexa.com – jednog od vodećih blog, namenjen promovisanju servisa za na- mesto). u oblasti veb-analize. Naravno, ovakav metod ručivanje i dostavu hrane iz različitih restora- Osim pomenutih, po sadržaju i posećeno- je manjkav i na prvi pogled nedostaje broj “kli- na, na 362. mestu po posećenosti. sti izdvajaju se i lični blogovi Miloša Petrovića kova” unutar sajta, kao i vreme koje prosečan Svakodnevica blog (personalmag.rs/blog) (milosblog.com), Miloja Sekulića (milojesekulic. posetilac provede na blogu. Dalje, mešaju se – autor Goran Aničić piše, uglavnom, o inter- rs), Vere Mlađan (verkic.rs), Vladimira Stanko- korporativni, specijalizovani, lifestyle i blo- netu, novim informaciono-komunikacionim vića (dedabor.com), foto-blog na adresi hiis- govi koji imaju više autora, a podaci dobije- tehnologijama i društvenim aktuelnostima (na hii.com, kao i blog Petra Vojinovića o avijaciji ni sa alexa.com se često znatno razlikuju od 454. mestu). (tangosixblog.com). ◂ “ćerki” sajta alexa-rs.com. Takođe, logično je Bašta Balkana (bastabalkana.com) – infor- Đurđica Bogosavljević da će neki komercijalni, korporativni blog, ili mativni blog sa oko dvadesetak autora i ši- Radmilo Marković blog unutar veb-magazina imati veću posetu rokim rasponom tema (društvo, ekonomija,

86 VREME 1094 ◊ decembar 2011. Foto: A.Anđić Mediji na mreži i papiru Gušenje štampe Iako mnogi stručnjaci najavljuju da štampa u Srbiji potpuno izumire 2040. godine, već sada samo najatraktivnija i najkvalitetnija izdanja uspevaju da opstanu na tržištu. Vlasnici novinskih kuća se na najrazličitije načine trude da zadrže svoje verne čitaoce i da, barem privremeno, odlože nadolazeći trend izumiranja štampe i ekspanziju internet izdanja

Prema poslednjim istraživanjima, 56 odsto napretka, koji je u ovom slučaju samo usme- mreže YouTube. To pokazuje veru u moć i ra- odraslih stanovnika Srbije koristi internet (oko ren razvojem tehnologije. Mlađim generaci- sprostranjenost interneta. 3,6 miliona). Veća upotreba interneta omogu- jama print sve manje znači, te mislim da one Zatim, svima poznate novine “Glas javnosti” ćila je novinarima gotovo trenutno prosleđi- neće stići ni da razviju naviku kupovine infor- ugašene su 2010. nakon trinaest godina izla- vanje bitnih informacija ka čitaocima. Na taj macija na kiosku”, kaže Veljko Popović, no- ženja. Nastavile su, međutim, da postoje kao način, onlajn mediji imaju veći uticaj na infor- vinar i urednik portala “Mondo”, i dodaje da internet izdanje. Naime, čelnici ove novinske misanje ljudi i zadovoljavaju ljudsku potrebu će štampana izdanja (ako novine pronađu kuće najavili su da je gašenje samo privreme- za nepresušnim informacijama. dobra rešenja naplate svog rada i preko inter- no, jer nastoje da modernizuju i redizajniraju Razvoj interneta kao sredstva za oglašavanje neta) početi da gube svoj značaj paralelno sa štampano izdanje. Premda je najavljivan po- i načina saznavanja informacija umnogome opadanjem broja pripadnika starih generacija vratak ovih novina, od tada se “Glas javnosti” je doprineo i razvoju novinarstva. U periodu koje su na njih naviknute. nije pojavljivao na traﬁ kama. kada internet nije bio rasprostranjen kao da- Jedan od primera medija koji se ugasio vre- Iako mnogi stručnjaci najavljuju da štam- nas, informacije su sporije putovale, a vesti u menom, pa nakon nekog vremena ponovo ak- pa u Srbiji potpuno izumire 2040. godine, već štampanoj formi izlazile tek sutradan. tivirao jeste Televizija “BK”. Oni nisu imali ni- sada samo najatraktivnija i najkvalitetnija iz- U poslednje vreme ljudi, naročito mlađa po- kakvo štampano izdanje, ali su u internetu u danja uspevaju da opstanu na tržištu. Vlasnici pulacija, kupovinu novina zamenjuju internet ovom trenutku videli priliku da povrate gle- novinskih kuća se na najrazličitije načine tru- pretraživanjem. danost publike koja ih je ranije pratila. Infor- de da zadrže svoje verne čitaoce i da, barem “Mislim da je odumiranje print izdanja mativna emisija “Telefakt” sada se može pra- privremeno, odlože nadolazeći trend izumira- dnevnih novina nezadrživ prirodni proces titi isključivo putem interneta, tačnije putem nja štampe i ekspanziju internet izdanja. ◂ Dušica Jovanović i Nemanja Rašić

VREME 1094 ◊ decembar 2011. 87 Foto: A.Anđić

Dodatak "Onlajn mediji : Selidba na mrežu" i radionica deo su projekta koji "Vreme" ostvaruje uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva u programu podrške projektima koji promovišu i popularizuju elektronske komunikacije i informaciono društvo.društvo.

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec Obrada: Marjana Hrašovec