Vreme 1000 Dodatak, Vreme 1000, 4. Mart 2010

SPECIJALNI DODATAK NEDELJNIKA VREME BR.1000 4. MART 2010. 1000

Prognoza Vremena za narednih hiljadu brojeva. . . . . 4 piše: Dragoljub Žarković Grupni portret ...... 6 1000 foto: A.Anđić www.vreme.com

Nedeljnik novog talasa od 1. do 1000. broja ...... 8 piše: Milan Milošević

Pet teških komada ...... 22 piše: Tamara Skrozza

Kako nastaje Vreme ...... 28 foto: M. Milenković

Tehnika i dizajn...... 30 Ivan Hrašovec

Sve godine jednog vremena ...... 32 crta: Aleksandar Zograf

Kako smo pravili Ajnštajna od papira ...... 34 piše: Slobodan Bubnjević SPECIJALNO IZDANJE NEDELJNIKA VREME BR. 1000, 4. MART 2010. Graﬁ čko oblikovanje i slog: Ivan Hrašovec Štampa: Rotograﬁ ka, Subotica (%& /"Ĉ& *453"ě*7"/+& ;"73Ĉ"7" 7"Ĉ& 10Ì*/+& /PWJ#.84FSJKFTFNPĜFPLBSBLUFSJTBUJLBPTQPKTQPSUTLPHEVIBJFMFHBODJKF QSPJ[WPEWSIVOTLFUFIOPMPHJKFJTBWSFNFOJI EPTUJHOVÇBVBVUPNPCJMTLPKJOEVTUSJKJ/PWJ#.84FSJKFKFPQSFNMKFONOPHPCSPKOJNTJTUFNJNBLPKJTVKFEJOTUWFOJVBVUPNPCJMTLPK JOEVTUSJKJLSP[PQDJPOBMFLBPĉUPTVJOUFHSBMOPBLUJWOPVQSBWMKBOKF *OUFHSBM"DUJWF4UFFSJOH 4VSSPVOE$BNFSB4ZTUFNTJ)FBE6Q EJTQMBZ BTWFVGVOLDJKJ7BĉFHKFEJOTUWFOPHVĜJWBOKBVWPĜOKJ 10516/0/07*#.84&3*+&

#.8&GꗅDJFOU%ZOBNJDT *NBOKBFNJTJKBJWJĉFVĜJWBOKBVWPĜOKJ

%FMUB.PUPST 3BEVMPWJÇ(SPVQ 3BEVMPWJÇ(SPVQ 3BEVMPWJÇ(SPVQ .JUJÇ$PNQBOZ "VUP(BSBOU.PUPST 4UFGBOPWJÇ"VUP 3BEOJÍLB %SBHPTMBWB4SFKPWJÇBCC /PWPTBETLJQVU 7JĉOKJÍLBB 4UFWBOB/FNBOKFB *CBSTLJQVUCC 7MBĉLP1PMKF #FPHSBE #FPHSBE /PWJ4BE #FPHSBE /Jĉ ÌBÍBL .MBEFOPWBD 5F M F G P O 5F M F G P O 5F M F G P O 5FMFGPOGBY 5F M F G P O 5F M F G P O 5F M F G P O

10:4

/PWJ#.84FSJKF

;BEPWPMKTUWP XXXCNXST VWPĜOKJ JUBILEJ Prognoza Vremena za narednih hiljadu brojeva Očekuje se pretežno sunčano Vreme, ali će u prvoj polovini perioda biti više oblačnosti s povremenim udarima i zapadnog i istočnog vetra. Sinoptičke karte pokazuju da će najteže biti u prvoj desetini perioda za koji se izriče prognoza

Čitalac je, verovatno, već iz podnaslova teksta shvatio da neću se u teoriji naziva Agenda Setting, u slobodnom prevodu – nada pišem o onome što je bilo. Ima onih koji to bolje opisuju metanje dnevnog reda. od mene. Mediji, naime, usmeravaju pažnju na mali broj tema i doga- Ana Ahmatova je negde napisala da je sećanje kao refl ektor. đaja koji se nalaze u osvetljenom prostoru javnosti. Vrlo često Osvetljava jednu tačku a sve okolo je u mraku. jedna tema tendenciozno potiskuje sve druge teme s dnevnog Mi, urednici i novinari iz generacije veterana “Vremena”, reda. Na tome radi, u pozadini, čitava armija ljudi zaduženih za treba već da razmišljamo o pospremanju stolova, fi oka, fajlova odnose sa javnošću kao i spin doktora koji, izgleda, neki put bo- i sećanja, možda od njih napravimo nešto pouzdanije od uspo- lje od nas znaju da je pažnja javnosti retko i dragoceno dobro. mena, i upitamo se šta će naslednici, kojih, hvala bogu, ima, Zadatak je kvalitetne štampe, i medija uopšte, da ne pod- morati da učine kako bi nešto što izlazi već dvadeset godina legnu, da se u granicama mogućeg odupru ovom setingovanju i bilo unapređeno. da otvore prostor za širok socijalni kontekst, posebno za mar- Tri stvari ne bi smeli da diraju: zanat, poštenje i moralni ginalizovane grupe. Sada je u punom jeku bitka između spin stav da treba biti na strani slabijeg. doktora i glavnih urednika oko prevlasti nad pažnjom javnosti. Sve ostalo ne da je podložno promenama nego su i neop- Generacije koje dolaze imaće manje vremena da promišlja- hodne, ne samo radi opstanka već najpre radi napretka u vre- ju o svojim odlukama, vest se ubrzala do neslućenih razmera, menima, koja, nama, deci olovnog sloga, izgledaju surovo po ali će imati više alata i izražajnih sredstava da ne bi bile žrtve u zanat gde se znao neki red: ja napišem, urednik odobri, slovo- bici za osnovni demokratski resurs – pažnju javnosti. slagač složi, mašina odštampa, čitalac kupi novine. U retrospektivi, i nama se to pitanje često nametalo u Štampa i štampana izdanja novina, u tradicionalnom smi- vrlo prostoj formuli – prodati više novina ili napraviti dobre slu, opstaće ako se prilagode novom dobu i obezbede više novine? platformi za uticaj na javnost. “Vreme” se već niz godina, sa Ovih nedelja ljudi me često pitaju, ne samo zbog jubileja skromnim sredstvima i malim brojem ljudi, prilagođava mul- već i zbog opšteg nepovoljnog stanja za medijsku industriju, timedijskom postupku. Formirana je produkcijska kuća za da li sam zabrinut za opstanak “Vremena”. Izbegavam odgo- proizvodnju televizijskog programa, za sada uspešna u pravlje- vor da ne pomisle da sam lažov. Ali, u suštini, nisam zabrinut! nju dokumentarnih fi lmova, a s planovima da preuzme i oba- Dokle god više ljudi kuca na naša vrata sa željom da se pridruži veze dnevnog praćenja događaja, a već nekoliko meseci naše timu, nego što je onih koji zatvaraju vrata za sobom, projekt je on line izdanje nedeljnika ima stabilan prosek jedinstvenih po- živ, održiv i ima razvojne šanse. setilaca – mesečno preko sto hiljada. Od 2008. godine vlasništvo nad “Vremenom” potpuno je u Mlade generacije novinara moraju biti obučene da rade na rukama novinara, mahom osnivača nedeljnika, i kad u dogled- više medijskih platformi i rekao bih da to njima ide mnogo no vreme isplatimo kredit kojim smo platili tu i u svetu retku lakše nego nama koji smo besplatno dobijali mleko zbog pre- vrstu garancije za profesionalne slobode, bićemo – svoj na svo- više dodira s olovom. me i, verovatno, jedini ozbiljan štampani proizvod za koji će Da bi te nove generacije sačuvale neke od osnovnih vred- moći da se kaže da je – srpski. ¶ nosti “Vremena” posebnu pažnju moraju da obrate na ono što D.Ž. 10:6

23 26 36 44 46 17 20 21 24 41 4 9 27 29 30 45 48 49 6 8 11 16 32 34 35 39 1 13 18 38 42 2 43 47 14 22 25 5 7 10 31 33 40 3 50 15 19 28 37 12 1. Slobodan Georgijev 14. Vesna Srbinović 27. Jovan Dulović 40. Dragoslav Grujić 2. Vladimir Stankovski 15. Daniela Vesić 28. Biljana Vasić 41. Goran Kosanović 3. Aleksandar Ćirić 16. Katarina Pantić 29. Miloš Vasić 42. Tanja Tagirov 4. Mirko Rudić 17. Momir Turudić 30. Nenad Jovanović 43. Marija Vidić 5. Jelena Jorgačević 18. Tanja Jovanović 31. Zoja Jovanov 44. Voja Milošević 6. Slavica Spasojević 19. Živana Rašković 32. Dimitrije Boarov 45. Milovan Milenković 7. Jasmina Lazić 20. Ivana Smolović 33. Sonja Ćirić 46. Milan Milošević 8. Ana Radić 21. Nebojša Grujičić 34. Andrej Ivanji 47. Dragoslav Ćebić 9. Ivan Hrašovec 22. Filip Švarm 35. Vera Didanović 48. Mira Kalezić 10. Tanja Stanković 23. Aca Aleksić 36. Zoran Majdin 49. Milan Radović 11. Aleksandar Zograf 24. Stevan Ristić 37. Jelena Mrđa 50. Aleksandar Anđić 12. Jovana Gligorijević 25. Dragoljub Žarković 38. Igor Salinger DEO REDAKCIJE 13. Ivana Milanović Hrašovec 26. Nikola Ćulaﬁ ć 39. Tamara Skroza (NE)OPRAVDANO ODSUTAN PRILOG KULTURI SEĆANJA

10:08 Piše Milan Milošević, novinar “Vremena”, suvlasnik, jedan od njegovih osnivača i jedan od koautora koncepta proﬁ la ovog nedeljnika Nedeljnik novog talasa

ovi talas” nedeljnika “Vreme” započet 1990, nije nov, a asistenciju u uredničkoj realizaciji prvih brojeva pružio je i “Nto je zapravo pokušaj da se u Srbiji sačuvaju klasič- Dušan Simić, novinar, urednik i spoljnopolitički dopisnik “Po- ne žurnalističke vrednosti. Iskustvo nedeljnika “Vreme” obe- litike”. Veći deo pomenutih ličnosti učestvovao je i u stvarnim ležava pokušaj da se u vreme raspada države, rata i moralnog i pripremama za pokretanje lista, a nekoliko njih je podržalo ideološkog sloma promoviše novinarstvo zasnovano na činje- inicijativu iz profesionalne solidarnosti. Nekoliko novinara, nicama i na racionalnom rasuđivanju, da se očuva kredibilnost pak, koji su učestvovali u pripremama lista nisu se identifi ko- novinarske profesije i da se iskaže privrženost elementarnim vali kao formalni inicijatori pošto su bili vezani obavezama za moralnim načelima. listove za koje su radili, a pokretanje novog lista bilo je pove- Po žurnalističkoj formi “Vreme” je srpski nedeljni njus ma- zano ne samo s rizicima već i sa neizvesnošću koja se ticala ter- gazin. Osnovali su ga u Beogradu oktobra 1990. grupa novi- mina izlaska prvog broja, i tada još neregulisanih propisa koji nara koja je napustila nedeljnik NIN, grupa beogradskih se tiču izdavanja novina od strane privatnih lica. Saradničku disidenata, grupa novinara “Borbe” i nekoliko novinara ve- mrežu su činili afi rmisani novinari širom tadašnje SFRJ koji su terana. Kao neka vrsta seniora, urednika-savetnika, početak uglavnom bili u otporu prema propagandističkom talasu, koji su pomagali Dragiša Bošković, Jug Grizelj i Jurij Gustinčič, je brzo preplavljivao tadašnji medijski prostor. sa – od 1. do 1000. broja Prvi broj “Vremena” izašao je 29. oktobra 1990. godine. Pri- NA SLICI IZ OKTOBRA 1990: Vuk Hamović, Srđa Popović, Dušan Simić, preme za pokretanje nedeljnika trajale su sedam meseci. For- Zoran Jeličić, Jug Grizelj, Jurij Gustinčić, Dragoljub Žarković, Đorđe Terzin, Milan Milošević, stojan Cerović, Nikola Kostandinović, Lazar malni osnivači su bili Zoran Jeličić, koji je bio i prvi glavni Stojanović, Dragiša Bošković, Miloš Vasić (stoje); Dimitrije Boarov, urednik, Dragiša Bošković, Milan Milošević, Stojan Cerović, Elena Krstanović, Roksanda Ninčić, Slobodanka Ast, Vesna Pešić, Hari Dimitrije Boarov, Miloš Vasić, Lazar Stojanović, Srđa Popo- Štajner (sede); Goranka Matić (čuči); Aleksandar Ćirić (leži). Foto: Goranka Matić vić, Vesna Pešić, Jurij Gustinčić, Boro Krivokapić, Mirko Kla- rin i Jug Grizelj. Kao formalni izdavač “Vremena” prijavljeno je akcionar- Rešenje o upisu u registar javnih glasila novina pod nazi- sko preduzeće “Sedma sila”, koje su pokretači lista registro- vom “Vreme” pod rednim brojem 950 doneo je Republički se- vali u Rijeci, pošto je procenjeno da su uslovi za osnivanje kretarijat za informisanje 18. jula 1990. Pre toga saglasnost je izdavačkog preduzeća tamo u tom trenutku bili povoljniji. dalo odgovarajuće veće tada još delegatske Skupštine opštine Da je Novinsko preduzeće Vreme d.o.o. formalno promeni- Stari grad. Po tadašnjim propisima javna glasila su morala da lo osnivača govori rešenje Okružnog suda u Beogradu od 14. imaju i savet lista, pa se paralelno s pripremama profi la lista, oktobra 1991. godine, ali ta promena je bila zapravo samo sastava redakcije, dopisničke mreže, prodajne mreže, dizajna formalna. lista, razmišljalo i o sastavu saveta lista. Pominjani su Milovan Pored prvog glavnog i odgovornog urednika Zorana Jeli- Đilas, Branko Vučićević, Bora Ćosić, pa i Goran Bregović... čića prvu redakciju sačinjavali su Slobodanka Ast, Stojan Ce- Savet nikad nije izabran jer zakon to više nije tražio. rović, Nenad Novakov (umetnički urednik), Goranka Matić PRVI BROJ: Vidosav Stevanović, Mirko Kovač i Ivan Đurić. U FOAJEU NARODNOG POZORIŠTA Foto: Goranka Matić 10:10 OKUPIO SE “ČITAV BEOGRAD”, (urednik fotografi je), Nikola Kostandinović (grafi čki urednik), ZAPRAVO JEDAN OPOZICIONI Milan Milošević, Roksanda Ninčić, Lazar Stojanović (kultu- KRUG, ŠIRI NEGO ŠTO SE OBIČNO ra), Hari Štajner (svet), Miloš Vasić, Dragoljub Žarković (unu- MISLI. NEKE OD NJIH “VREME” trašnja politika), Aleksandar Ćirić i Nenad Stefanović, koji je ĆE KASNIJE ŽIGOSATI, S NEKIMA u redakciju iz formalnih razloga ušao malo kasnije, i sekretar redakcije Elena Krstanović. PRIJATELJEVATI, S NEKIMA SE Za osamnaest godina redakcija je izgubila četiri markantna SVAĐATI. ČEKALI SU, SVEČANO autora – umrli su Jug Grizelj, Stojan Cerović, Uroš Komleno- OBUČENI I POMALO RASPOLOŽENI vić i Draško Gagović. Od spoljnih saradnika za redakciju je bo- ZA ONO “SALONSKO” BLAZIRANO lan gubitak predstavljala smrt Frane Cetinića. NIPODAŠTAVANJE, DA DEŽURNA “Vreme” karakteriše urednička stabilnost – za osamnaest godina postojanja ono je imalo samo dva glavna urednika: Zo- EKIPA, ZNOJAVA I IZMUČENA rana Jeličića u periodu osnivanja, i posle njega Dragoljuba POČETNIM NAPOROM I Žarkovića, koji je bio i deo tima koji je koncipirao profi l lista. BORBOM S VETRENJAČAMA Kroz redakciju “Vremena” za osamnaest godina njegovog I INDOLENTNIM GRAFIČKIM postojanja prošao je veliki broj novinara. Neki od njih su u RADNICIMA IZ ŠTAMPARIJE, drugim redakcijama kasnije zauzeli čelne pozicije, ili su se ista- kli u drugim delatnostima. Njihova orijentacija i “boja” je pri- ČIJA ROTACIJA SE ZAGLAVLJUJE, lično različita. Glavni urednik Radio-televizije Srbije Nenad Lj. DONESE PRVE PRIMERKE LISTA Stefanović bio je novinar “Vremena” 1990–2005; glavna urednica “Politike” Ljiljana Smajlović bila je urednica spoljnopo- litičke rubrike “Vremena” 1992–1994; glavni urednik Radio Beograda Dušan Radulović radio je u “Vremenu” 1999–2000; Veselin Simonović, glavni urednik beogradskog lista “Blic”, bio je urednik u “Vremenu”, ambasadorka Srbije u EU Rok- pokrene njus magazin, list koji će u prvi plan isticati činjenice, sanda Ninčić je suosnivač “Vremena” i novinar tog njus ma- a koji će svoj sadržaj bazirati na pokrivanju događaja, na osvet- gazina 1990–2000; Predrag Marković, predsednik Skupštine ljavanju uzroka koji su do njih doveli i na spekulacijama o nji- Srbije 2003–2006, bio je urednik kulturne rubrike “Vremena”; hovom mogućem toku. Seška Stanojlović, urednica Helsinških svezaka, bila je više U uvodniku prvog broja “Vremena” ta namera je obnaro- godina urednica spoljnopolitičke rubrike “Vremena”; Petar dovana sledećim rečima: “Želimo da ‘Vreme’ bude nedeljni Luković, urednik E-novina, koje je osnovao doskorašnji većin- list, pisan, uređen i oblikovan po ugledu na standardne svet- ski vlasnik “Vremena”, bio je pisac satirikona “Ćorava kutija” ske nedeljnike ove vrste. Stoga ćemo se držati opomene koja i urednik deska u “Vremenu” pre nego što se s njim burno je stajala iznad glave jednog uglednog urednika: ‘Fakta su sve- razišao. tinja a komentari slobodni’. Zvezde “Vremena” su bili: čuveni karikaturista Predrag Ko- raksić Corax, koji je otišao iz redakcije “Vremena” posle jed- NAMERE, NOVINE I UDRUŽENJA nog sukoba; Jug Grizelj, čije ime nosi novinarska nagrada za Dakle, nećemo da navijamo za bilo koga ili za bilo šta, istraživačko novinarstvo i širenje razumevanja među narodi- osim za istinu, odnosno za vrh dostignutih vrednosti u novi- ma; i svakako, kolumnista Stojan Cerović. narskom zanatu i društvu uopšte. Izvan toga, ‘Vreme’ nema ni trajnih saveznika niti stalnih protivnika. Hoćemo da otkri- U POTRAZI ZA IMENOM vamo novosti, da o njima pišemo i da ih analiziramo onoliko Ime lista je izabrano 17. maja 1990. glasovima njegovih po- koliko je to dovoljno čitaocu da bi samostalno i pouzdano mo- kretača, a u konkurenciji su bili nazivi Odgovor, Videlo, Hori- gao da se opredeljuje... zont, Centar, Petak, Poenta i Vreme. Još jednom: uradićemo sve što možemo i umemo da bismo Prethodno su pominjani Komentar, Beogradske novine, se priključili svetskoj porodici nedeljnika poput ‘Tajma’, ‘Špi- Kontinent, Evropa, Liberal, Salon, Kritika, Balkan, Nezavi- gla’, ‘Njusvika’, ‘Ekonomista’ i drugih. U toj nameri nismo bez sne novine, Beogradski tjednik (očito šale radi) “Za trajni mir korena, sopstvenih. Početkom ovog veka, tačnije 1901. godine, i međunarodnu saradnju”, Nedeljnik, Beogradski nedeljnik, Grgur Milovanović, profesor Pravnog fakulteta Velike škole u Analiza, Tribina, Pregled, Revija, Panorama, Njus magazin, Ne- Beogradu, u svojoj knjizi O slobodnoj štampi uopšte ovako defi - zavisni list, Vidik, Kontakt, Reč... Veći deo tih naziva nosili su niše ulogu slobodne štampe: ‘Ma sa koje tačke posmatranja listovi koji su izlazili u prošlosti u Beogradu, ali oni nisu birani polazili i ma kako se ne slagali o snazi dobroga dejstva slobod- s namerom da se obnove profi li tih listova, već zbog značenja ne štampe, opet se mora priznati, da ovo četvoro sačinjava za- koje reči iz naziva sugerišu. Izabravši naziv Vreme redakcija datak slobodne štampe: da bdi, pazi, saznaje, pronalazi i na nije imala nameru da obnovi “predratno” “Vreme”, dnevni list javnost iznosi verno sve pojave. – da poučava, obaveštava, iz tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka, ni njegov upućuje i dobra stvara – da vaspitava – i da ukorava i kazni.’ profi l ni političku orijentaciju. Slučaj je hteo da je deda čla- Svakako, ima mesta razgovoru o shvatanju sveta, pa i štam- nice redakcije Roksande Ninčić, diplomatski i politički doajen pe u takvom svetu, pre dva svetska rata, ali i danas krajnje Momčilo Ninčić, bio akcionar i jedan od osnivača “Vremena”, aktuelno zvuči, bez ostatka, sledeće uputstvo gospodina i pro- ali osim prećutnog poštovanja za tu činjenicu to nije igralo fesora Milovanovića: ‘Štampa ne sme laž ili neistinu kao istinu, neku veću ulogu. U prvom broju u uvodniku je podsećano na porok kao vrlinu, zabludu kao pravo stanje stvari predstavlja- to da je Vreme imenjak značajnih svetskih listova, kao što su ti bilo po neznanju bilo iz računa, jer je onda ona ne nauka “Tajm”, “Tajms”, “Cajt”, i rusko “Vremja”. i sredstvo, kojim se pravo stanje stvari ili dijagnoza saznaje, Prilikom odlučivanja o imenu najviše glasova je bio dobio nego otrov kojim se život ili zdravlje zajednice razorava.’“ naziv Poenta, pa naziv Horizont, pa naziv Vreme, ali je u ra- Prednost koja je prilikom koncipiranja nedeljnika data nju- spravi odlučeno da je naziv Vreme najprikladniji, s obzirom na smagazinskoj u odnosu na opinion formulu nije bila apsolut- usvojeni profi l lista. Naime, kako se i iz predloga i užeg izbo- na. Anegdotski rečeno, prva rečenica u prvom uvodniku prvog ra naziva vidi, među pokretačima lista postojale su dve osnov- broja: “Ovoj Redakciji ne pada ni nakraj pameti da sebi pripi- ne ideje o karakteru lista. Jedna je bila da se pokrene opinion suje nekakvu pionirsku ulogu”, bila je povod za jednu egzo- magazin, list koji bi bio baziran na komentarima, na isticanju tičnu svađu tokom puštanja u štampu prvog broja, praktično u prvi plan ličnog stava i moralnog apela; druga je bila da se kad je papir bio “urolan” u rotaciju... NEKE GRUPE SU POGREŠNO SHVA- TILE NAKLONOST KOJU JE “VRE- ME” POKAZIVALO PREMA NJIMA U KRITIČNIM TRENUCIMA I PONE- KAD SU SVOJATALE “VREME” ILI POKUŠAVALE DA BUDU NJEGOV 10:12 “MORALNI STRAŽAR”, A U DELU REDAKCIJE OSTAO JE UTISAK DA SU SANJALE I O PREUZIMA- NJU “VREMENA”, NO TO JE, KAKO IZGLEDA, BIO SAMO “VERBALNI DELIKT”, A NE I IZVODIVA OPCIJA PRES KONFERENCIJA: Najava novog nedeljnika

U foajeu Narodnog pozorišta okupio se “čitav Beograd”, “Vremena” nije bila ideološki homogena, ali ideološka razno- zapravo jedan opozicioni krug, širi nego što se obično misli. likost pokretača nije predstavljala problem jer je tokom pri- Neke od njih “Vreme” će kasnije žigosati, s nekima prijatelje- prema lista nađena mera saglasnosti o osnovnim moralnim vati, s nekima se svađati. Čekali su, svečano obučeni i poma- postulatima i izgrađena atmosfera tolerisanja unutrašnjih ra- lo raspoloženi za ono “salonsko” blazirano nipodaštavanje, da zlika, poštovana je hijerarhijska tolerantnost na razini novinar dežurna ekipa, znojava i izmučena početnim naporom i bor- – urednik. bom s vetrenjačama i indolentnim grafi čkim radnicima iz Tokom “rađanja” “Vremena”, koje je među prvim privat- štamparije, čija rotacija se zaglavljuje, donese prve primerke li- nim novinama u Beogradu devedesetih, počela je da se ubr- sta, koji je kako će se kasnije u tekstu videti, nastao ni iz čega i zano pojavljuje partijska štampa, koja po pravilu nije mnogo uprkos svemu i osamnaest godina predstavljao nemoguću mi- marila za žurnalističke standarde, već je u prvi plan isticala siju. “Vreme” je, kako izgleda, doživljavano kao list pacifi stič- političku propagandu i “ubeđivačko novinarstvo”. Više opo- ke i građanske orijentacije. U veoma kriznim vremenima to je zicionih grupa se do neke mere ponašalo prijateljski prema bilo njegovo okruženje, ako se polazi od starog pravila da no- “Vremenu”, ali ta naklonost političke elite u nastajanju imala vine prave udruženja, a udruženja prave novine. je dve strane – s jedne strane je predstavljala izvesnu psihičku Suprotno prilično raširenom uverenju, redakcija osnovu u nesigurnim vremenima, a s druge strane ličila je na Pogled s prozora redakcije: Beograd 1991. Foto: Goranka Matić priču “Daj pope ruku!”. Narodni poslanik koji traži da bude in- su svojatale “Vreme” ili pokušavale da budu njegov “moralni tervjuisan ili bar besplatan primerak... stražar”, a u delu redakcije ostao je utisak da su sanjale i o pre- uzimanju “Vremena”, no to je, kako izgleda, bio samo “verbal- OD KOLAPSA PREKO 9. MARTA ni delikt”, a ne i izvodiva opcija. Na domaćoj političkoj sceni “Vreme” je imalo dobre odno- “Vreme” je ponekad identifi kovano s ponekom od tih gru- se sa tadašnjim opozicionim partijama, mada, unazad gledano, pa, ali ono je bilo samo suočeno s jednim fenomenom koji je u žaru političke borbe ni one nisu podnosile hladnu analizu ni zapazio Vaclav Havel, a preko njega i Adam Mihnjik, da na ironični otklon koji je “Vreme” gajilo. Najbolje odnose s tim Istoku prosečan svet ne voli disidente zato što su ovi govori- snagama “Vreme” je možda uspostavilo posle demonstracija li dok je prosečan svet neherojski ćutao i posle u moralnom 9. marta, kada je list, neposredno pre toga doveden praktič- bekstvu od tog za prosečnog čoveka uobičajenog i očekiva- no pred kolaps zbog prvog talasa prepreka i depresije posle nog stanja gaji prezir prema disidentima i optužuje ih da su prvog izbornog poraza, na upečatljiv način osvetlio jedan od sve to zapravo činili zbog “vlasti”. Moralni stav koji je redakci- prelomnih događaja tranzicione političke istorije u Srbiji. U ja iskazivala u poznatim kritičnim trenucima je obezvređivan izveštavanju o unutrašnjim političkim prilikama “Vreme” se ili kao ratnopropagandistički govor u korist neprijatelja ili kao držalo principa defi nisanih u poznatom uvodniku “Politike” taj “prezir prema disidentima”. To je otežavalo komunikaciju iz 1904. da će podjednako ocenjivati i vlast i opoziciju, s tim lista sa širokom publikom. što će opozicija imati izvesnu prednost. U izbornim ciklusima Sličan problem pojavio se u obrnutoj situaciji, posle slo- “Vreme” je primenjivalo formulu koju neguje “Njujork tajms”: ma starog režima, kada je “Vreme” počelo da se distancira od, ne krije koga podržava, ali ni njemu ne daje beskrajan popust i kako se nekad govorilo, “prvoboraca iz 1945”, posleratnih pa- pre svega uvažava činjenice. cifi sta, protiv takozvanog plesa pobednika, pretenzija raznih U tom kontekstu treba primetiti da je “Vreme” imalo pro- osvetnika, purifi katora itd. bleme i s neprijateljima i s prijateljima, od prvih se čuvalo sâmo, a molilo je boga da ga sačuva od ovih drugih. NAPOR DA SE ODBRANE STANDARDI Neke grupe su pogrešno shvatile naklonost koju je “Vre- Na testu je bilo i moralno načelo, važno u novinarskoj pro- me” pokazivalo prema njima u kritičnim trenucima i ponekad fesiji, da javno glasilo mora da neguje moralni stav, a moralni ZBOG MORALNO ČVRSTOG Foto: Barbara Sršen STAVA I OTPORA ESKALACIJI RATA I SUKOBA, PLASMAN “VREMENA” JE, CITIRAM OPASKU POKOJNOG 10:14 STOJANA CEROVIĆA, PREDSTAVLJAO PODUHVAT SLIČAN ONOM KOJI PREDSTAVLJA “PRODAJA Foto: Draško Gagović BIBLIJE ARAPIMA”

stav “Vremena” je baziran na uvažavanju prava žrtve. Pošto- kao list stranih plaćenika, a u drugim sredinama koje su kroz vanje činjenica i normalni obziri – samo to. “Vreme” je bilo rat sticale državnu samostalnost – kao srpsko kukavičje jaje. zapaženo u međunarodnoj novinarskoj javnosti a u nekim pe- Zalaganje za osnovne vrednosti građanskog društva, parla- riodima i najcitiraniji list sa eks-yu prostora. Činjenica da je mentarizam i demokratiju i mirno rešavanje svih sporova jeste veći broj najuglednijih svetskih medija citirao “Vreme” kao re- na vrhu vrednosti koje je “Vreme” nastojalo da zastupa. levantan izvor, na svojevrstan način govori o tome da su u teš- U trenutku pokretanja ono je bilo beogradski list s preten- kim uslovima u redakciji ostali očuvani kriterijumi za procenu zijom da komunicira na čitavom prostoru bivše SFRJ, ali ta činjenica i njihove relevantnosti. Da li su oni citirali “Vreme” mreža socijalne komunikacije je ubrzano razarana. zato što je pisalo ono što su oni voleli da čuju? U nekim sluča- Pored tih bazičnih teškoća, pokretanje “Vremena” praćeno jevima može se i to reći, ali činjenica da reprint pojedinih tek- je psihološkim i propagandnim osujećivanjem. Zbog moralno stova deceniju posle zbivanja koji su u njima opisani govori da čvrstog stava i otpora eskalaciji rata i sukoba, plasman “Vre- su osnovni uzroci tog ugleda kredibilnost i zdravorazumsko mena” je, citiram opasku pokojnog Stojana Cerovića, predstav- rasuđivanje. ljalo poduhvat sličan onom koji predstavlja “prodaja Biblije Pored toga što se zbog takvog stava našlo na udaru doma- Arapima”. ćih ratnih propagandi, u gradu u kome izlazi difamirano je Pri koncipiranju profi la “Vremena” najviše pažnje je bilo posvećeno tome kako da se razvije nedeljnik koji se pre svega rotacije su tada bile u društvenom vlasništvu i sumnjalo se da bazira na činjenicama koje osvetljava i čije značenje tumači na će ona otkazivati štampanje, ili na drugi način opstruisati izla- produbljen način, bio je svojevrstan odgovor na atmosferu na- ženje lista). Prvi brojevi štampani su u BIGZ-a, a potom u novo- stalu u srpskom i jugoslovenskom novinarstvu od 1988–1990, sadskom Forumu, zatim u Privrednom pregledu. Jedno vreme kada su ubrzano napuštani do tada dostignuti standardi novi- nedeljnik je štampan i u štampariji “Glasa javnosti” i “Politi- narstva, kada su se rastakali dotadašnji ideološki okviri i kada ke”. Sada se štampa u preduzeću Rotografi ka iz Subotice. je u medijima vladala kakofonija rastućih nacionalnih, ideološ- Distribucija štampe je tada bila u društvenom vlasništvu i kih, političkih i moralnih sukoba. Dotadašnja zvanična glasila od početka je problem bio da se obezbede blagovremena do- su jedno za drugim menjala sadržaj i ton i prelazila na ratnu stava lista, adekvatna distribucija, naplata prodatog tiraža i, propagandu. što je takođe važno, blagovremeno informisanje redakcije o Kako je već rečeno, pokretanje lista predstavljalo je u pro- kretanju tiraža. Prve informacije o plasmanu prvih brojeva li- fesionalnom pogledu napor da se odbrane osnovni novinarski sta redakcija “Vremena” je dobila posle nekih osam nedelja, standardi u periodu kada je u javnim glasilima preovlađivala što je naprosto gutalo početni kapital. Raspad SFRJ, konfl ikti ratna propaganda, a u političkom životu s jedne strane režim- i decenijska krizna situacija otežavali su naplatu prodatog ti- ska satanizacija protivnika, a sa strane formirajuće se opozici- raža. Zbog sumnje u krađu tiraža, “Vreme” je u jednom perio- je, retorika pećinskog antikomunizma (Vladimir Goati). Za du odvojeno štampalo naslovne stranice u jednoj štampariji, a ostali tiraž u drugoj, ali to je dalo slabe efek- te, jer “šverceri” su brzo našli svoj odgovor. Ni odnos izdavač-redakcija nije predstavljao prepreku, jer je usvojeno i pošto- vano pravilo ponašanja da o novinarskim problemima odlučuje redakcija, a i među izdavačima su bili članovi redakcije. Formal- na zaštita imena i žiga bila je registrovana na ime većinskog vlasnika, između ostalog i kao mera obezbeđenja od eventualne spo- lja režirane podele redakcije, podele i rata oko autorstva, što je zahvatalo neke od redakcija devedesetih. Sve ostalo je bila frustrirajuća avantura. PROSLAVA 100. BROJA: Stojan Cerović, Vuk Drašković, Nebojša Popov i Petar Luković Prvo, redakcija je bila potpuno tehnič- profesionalnu ekipu pokretača taj deo napora je pružao unu- ki neopremljena za poduhvat u koji je kretala. Onako kako je trašnju moralnu satisfakciju i taj cilj je bio iznad tržišnih kalku- koncipiran, nedeljnik “Vreme” je trebalo da pre izlaska prvog lacija koje su sugerisale suprotno ponašanje. broja obezbedi neophodnu tehničku infrastrukturu, neop- Pripreme za pokretanje lista odvijale su se nekih sedam hodnu za takav proizvod: novinsku dokumentaciju, fotodoku- meseci u kancelariji advokata Srđe Popovića, a prvo formalno mentaciju, katalog “znanja” ličnosti, stručnjaka i relevantnih sedište lista bilo je u stanu Zorana Jelićića. Prvo sedište redak- adresa bez kojih se ne može primeniti novinska forma koja cije nalazilo se u zakupljenim prostorijama Instituta društve- podrazumeva ne samo osvetljavanje događaja, već i analizu i nih nauka u Beogradu, Narodnog fronta 45. na VII spratu. dokumentovanje njihove predistorije, učestalosti ponavljanja Potraga za pogodnim prostorijama za redakciju bila je deo sličnih pojava itd. Redakcija “Vremena” taj uslov na početku “osnivačke avanture”. S ograničenim sredstvima za pokretanje nije imala i oslanjala se uglavnom na iskustvo novinara. Od no- lista pogodan prostor koji bi bio zakupljen uglavnom je bio u vinskih dokumentacija bila joj je pod komercijalnim uslovima posedu tadašnjih društvenih preduzeća. Radi zakupa prostora dostupna samo dokumentacija “Borbe”, ostale nisu zbog fak- kontaktirano je, na primer, i s tadašnjim Zavodom za ekono- tičkog neprijateljskog stava i podozrenja tadašnjih izdavačkih miku domaćinstva, koje je tada imalo slobodan prostor... kuća koje su bile pod kontrolom vlasti, a i da nisu bile, zašto Problem je bio i da se nađe štamparija (sve novinske bi pomagale konkurenciji. Kad je počeo prelom prvog broja 10:16

JEDNO VREME: Kolporteri. Foto: Vesna Pavlović

“Vremena”, celokupna “baza podataka” sastojala se od jedne “Vreme” se tokom čitave svoje istorije borilo sa opisanim i kartonske kutije s jednom starom fotografi jom, a od tehničkih nepomenutim osujećenjima. Neka od njih su ublažavana za- instrumenata jedna pisaća mašina. To je nadoknađivano kori- hvaljujući pomoći (Soros fond, EU, Irex, USAID...). Ta pomoć je šćenjem ličnih arhiva novinara i mukotrpnim radom na saku- od strane tadašnjeg režima korišćena za difamaciju i sumnjiče- pljanju dokumentacije, najpre fotodokumentacije, zatim na nje redakcije što je otežavalo stabilizaciju lista. prikupljanju pres-klipinga. I pored tih osnovnih teškoća, defi nisanje profi la lista i orga- PROJEKCIJE, ANALIZE I STVARNOST nizacija redakcije predstavljali su lakši deo posla za ekipu koja Tokom defi nisanja profi la lista najvažnije pitanje je bilo šta je pokretala list, s obzirom na to da su ljudi okupljeni oko tog je za redakciju “Vremena” vest kojoj njusmagazinski nedelj- projekta imali bogato profesionalno iskustvo. Izdavati novine nik posvećuje pažnju. Pretpostavka je bila “mirnodopska” da ne znači samo obezbediti slobodu novinara, već organizovati će, kao i u američkim i zapadnoevropskim njus magazinima, njihovu industrijsku proizvodnju, distribuciju i naplatu. Veći dominirati tekstovi o konfl iktima koji remete svakodnevnu problem je bio da se obezbedi njihovo štampanje, plasman, mirnu rutinu. Koncept je bio baziran na takozvanoj “tehnici da se izbegnu očekivane formalne i neformalne prepreke koje udice”, ili “klina” koji može nositi priču: novinari pripremaju su u tom trenutku očekivane, s obzirom da privatno izdavanje dosije o nekoj pojavi čekajući povod, “klin” o koji će “okačiti” novina do tada nije bilo odomaćeno niti dozvoljeno. priču, povod koji izaziva uzbuđenje u javnosti i traži odgovore Odlaganje početka izlaženja lista da bi se pripremili opti- o tome šta je uzrok takvih zbivanja. Po tim prvim defi nicijama, malni uslovi nije dolazilo u obzir, jer događaji su se ubrzavali i koje su ostale zapisane u elaboratu o nastanku “Vremena”, de- tražili su da list počne da izlazi. U suprotnom, početni zamah fi nisani su kriterijumi kojih će se novinari držati pri pisanju entuzijazma mogao je lako da se raspe. tema: akcija, umeće novinara da priču održi interesantnom, jasnoća i štedljivost u izrazu, estetski i tehnički standardi, ba- doba u kome, kako u knjizi Prva žrtva piše Robert Najtli, u lans u kompoziciji priče. ratu prva strada istina. Njusmagazinska “hladna formula” bila I za izbor tema (urednička fi lozofi ja) “Vreme” je tada usvo- je pogodna za suprotstavljanje toj bujici zato što je do neke jilo klasične njusmagazinske kriterije: mere “fi ltrirala ratnu kakofoniju”, na nivou jezika novinare je 1. Novost, odmeravana ne prema tome da li je to novost za navodila da u tekstovima imaju više glagola nego prideva, da novinara, nego za publiku; koliko mogu opisuju događaje onako kako su se odvijali. Teš- 2. Ono što je pripremljeno objavljuje se s povodom i obra- koća je bila i u tome što ratne okolnosti proizvode ne samo đuje se tako da bude razumljivo i prihvatljivo čitaocu; pojačanu galamu, pojačanu propagandu, nego i falsifi kovanje 3. Tabu ponavljanja – ako je slična vest obrađivana nedav- činjenica. Svakako, teškoća za negovanje novinarstva zasnovano, ostavlja se – od toga se izuzimaju prirodne katastrofe, soci- nog na činjenicama bila je u tome što je “Vreme” imalo vrlo jalni neredi ili bitke; ograničene resurse, i pored toga što je imalo široku i prilično 4. Stari događaji u novom svetlu, primene novih ideja i me- pouzdanu saradničku prijateljsku mrežu na teritoriji tadašnje tafora na stare teme; SFRJ. 5. “Prekomerna aktuelnost” – navodno je jedan urednik Drugi problem je bio to što su zbog takvog stava ofi cijelni “Njusvika” rekao: “Ne želimo da zakasnimo, ne želimo ni da izvori informisanja na svim sukobljenim stranama za “Vreme” poranimo, ali naročito ne želimo da nas ‘Tajm’ pretekne.” bili uglavnom zatvoreni. Struktura “Vremena” je od početka bila razuđena: politika, Kad se uzmu u obzir okolnosti i uslovi u kojima je radila re- društvo, kultura, vreme uživanja... dakcija, mora se istaći činjenica da je “Vreme” imalo mnogo Izlet u opisivanje ovih detalja treba da ilustruje kako je manje promašaja nego što se može očekivati, a sadržaj izdrža- “Vreme” pokretano s namerom da bude savremeni medijski va i test vremena. To pokazuju, na svojevrstan način, reprinti mirnodopski proizvod klasičnog tipa namenjen kvalifi kovani- tekstova deceniju kasnije u knjigama nekoliko autora “Vreme- joj publici. na” i u samom listu, raznim povodima. Tokom procesa “projektovanja”, “VREME” SE TOKOM ČITAVE Opinion dimenzija, novinska forma koncipiranja lista analizirana je struk- SVOJE ISTORIJE BORILO SA bazirana na kompetentnom angažova- tura, izraz i tehnika nedeljnika “Špi- OSUJEĆENJIMA. NEKA OD nom stavu, nije bila potisnuta, naprotiv, gl”, “Tajm”, “Njusvik”. Izvesni zaključci NJIH SU UBLAŽAVANA ZAHVA- imala je važno mesto u strukturi lista, izvlačeni su na osnovu uvida u “Spec- LJUJUĆI POMOĆI (SOROS FOND, samo što je forma koja je negovana bila tator”, “Punch”, “Ekonomist”, “Was- EU, IREX, USAID...). TA POMOĆ bliža eseju nego klasičnoj novinarskoj hington post national weekly edition”, kolumni. Defi nišuće obeležje toj formi “New York times revue of books”, na- JE OD STRANE TADAŠNJEG dao je Stojan Cerović, po obrazovanju stojalo se da se primene neka iskustva REŽIMA KORIŠĆENA ZA psiholog, koji je bio jedan od zaštitnih “USA Today”, da se dostigne zanimljiva DIFAMACIJU I SUMNJIČENJE znakova “Vremena” i koji je u političku ozbiljnost kakvu neguju nemački “Die REDAKCIJE ŠTO JE OTEŽAVALO esejistiku unosio važnu dimenziju mo- Zeit” i “Die Velt”. Analizirani su i mode- STABILIZACIJU LISTA ralnog rasuđivanja. “Vreme” će kasnije li listova “Liberation” i “Independent”. odnegovati još nekoliko osebujnih ko- Od domaćih listova analizirana su njusmagazinska iskustva mentatora (Pančić, Živkov), ali, dok je Stojan Cerović odra- NIN-a, koji je 1972. prvi krenuo da razvija njusmagazinsku for- žavao duh “Vremena”, te kolumne su više svedočanstvo lične mulu, “Ekonomske politike” i njene proliberalne orijentaci- osebujnosti, ponekad i u antitezi sa sadržajem ostalih tekstova je, zagrebačkog “Danasa” i “Starta”, a donekle i iskustva lista u “Vremenu”. U početku autorske tekstove za “Vreme” pisa- “Demokratija danas” koju je u to doba, nešto pre izlaska prvog li su književnik Mirko Kovač, Dragan Veselinov, Cvijeto Job, broja “Vremena” pokrenuo Zoran Gavrilović i koja je izlazila kasnije Miroljub Labus i drugi. kratko. Okolnosti rata i raspada diktirale su to da list odigra ulogu Eskalacija ratne propagande i dugi zamršeni rat obeležili su moralnog čuvara osnovnih ljudskih vrednosti, ali nisu utica- prvu deceniju nedeljnika “Vreme” i ozbiljno stavili na probu le na napuštanje njusmagazinske formule, koja podrazume- njegovu nameru da činjenice uzima oprezno, bez dosoljava- va mirno rasuđivanje, zaključke tipa “u jednu ruku ovako, nja. Nastupio je period u kome je bilo “previše istorije”, ratno u drugu onako”, koja dakle nije baš pogodna za takozvano 10:18

GRAĐANSKI PROTESTI: Izbor Miloševića za predsednika ESKALACIJA RATNE PRO- SRJ 1997. Foto: Goranka Matić “borbeno novinarstvo”. Možda je, pak, PAGANDE I DUGI ZAMR- Pouzdanost onoga što je štampano u upravo ta okolnost omogućila isticanje ŠENI RAT OBELEŽILI SU “Vremenu” davala je osnovu da “novinar- osnovnog moralnog stava i moralnog rasu- PRVU DECENIJU NEDELJNI- stvo moralnog apela” u političkim esejima đivanja, koje je nalagalo da se prvo ohla- KA “VREME” I OZBILJNO i u klasičnim novinskim tekstovima dobije de usijane glave, pa da se onda vidi ostalo. STAVILI NA PROBU NJEGO- odgovarajući kontekst i činjenički fundus. Činjenična osnova negovana u “Vremenu” VU NAMERU DA ČINJENI- U tom kontekstu treba pomenuti još do neke mere je pojačala i takozvanu opi- jednu teškoću s kojom je “Vreme” moralo CE UZIMA OPREZNO, BEZ nion dimenziju formule ovog nedeljnika. da se bori. U doba uskovitlanih događaja i U izvesnom broju tekstova negovana je DOSOLJAVANJA. NASTU- još uskovitlanijih emocija njusmagazinska persifl aža i ironija do sarkazma, kao neka PIO JE PERIOD U KOME JE formula je previše hladna, pa je to oteža- vrsta psihološkog oduška. Zanimljivo isku- BILO “PREVIŠE ISTORIJE” valo komunikaciju sa širokom publikom. stvo “Vremena” je u tome da je u jednom To nije nov problem za primenu njusma- slučaju (skupštinske fotografi je Draška Gagovića) to postignu- gazinske formule kod nas. NIN je 1972. godine pri redizajnu to dokumentarističkim sredstvom kakvo je fotoaparat. U novi- tadašnjeg “starog NIN-a” usvojio njusmagazinsku formulu i nama ta tehnika deluje ako je usmerena “ka gore”, ako žigoše u okviru nje čak u prvom broju pokušao da ne potpisuje no- moćne. Masovna uspaljenost je nalagala potrebu da se pone- vinare kako bi se u prvi plan istakle činjenice. To je brzo na- kad žigoše i mentalitet. Neki autori u toj oblasti pokazuju maj- pušteno. Kasnije je, po dolasku u tadašnji NIN, Jug Grizelj to storstvo, mada se uz njih švercuje i ona sklonost skorojevića defi nisao, tražena je raspevanija, “mediteranska verzija” tog da preziru vlastitu okolinu, a ne da je razumeju i popravljaju, anglosaksonskog standarda. “Vreme” je negovalo čvrst, goto- što je jedna od osnovnih slabosti “Vremena”. vo tvrd izraz, ali je odnegovalo i nekoliko istančanih reportera, kakav je na primer bio pokojni Uroš Komlenović. Zanimljiv tehničku inovaciju, “Vreme” preduzimalo tokom krizno-rat- prilog omekšavanju formule predstavlja svakako kultna ru- nog perioda. Treba podsetiti i na to da se u tom periodu u brika “Vreme uživanja”, jedna poluliterarna rubrika u kojoj je srpskoj štampi odvijala i tehnička revolucija. Sa olova se prela- eseje ili kratke priče ili putopise objavilo na stotine književni- zilo na fotoslog, s fotosloga na digitalnu pripremu. “Vreme” je, ka i novinara. na primer, uz velike napore nabavilo funkcionalnu laboratori- U mnogim aspektima “Vreme” je koncipirano i pravljeno ju, ali u međuvremenu digitalizacija je učinila da ta investicija kao proizvod širokog spektra. Ne samo po pretenzijama da bude malo upotrebljiva. pokrije čitavu gamu tema od politike do kulture, nauke, eko- “Vreme” je osnovano kao privatni list sa značajnim uče- logije i estrade i sporta. O tome svedoče i takozvani prateći šćem redakcije u vlasništvu i s presudnim uticajem na izbor sadržaji: od 1990. “Vreme” je izdavalo više dodataka (“Vreme glavnog urednika uz institucionalizovanu uređivačku neza- novca”, “Vreme kompjutera”, “Vreme zabave”, “Vreme ne- visnost redakcije u odnosu na vlasnike – o čemu svedoči i kretnina”, “Vreme zdravlja” itd.). Takođe, “Vreme” je izdavalo polemika koju je nekoliko istaknutih članova redakcije “Vre- i “Vreme dece”, zabavno-edukativni dečji list koji je uređiva- mena” (glavni urednik Dragoljub Žarković, Stojan Cerović i la Mila Bajford. Bilo je izdavačka kuća, ali se “Vreme knjige” Milan Milošević) vodilo sa većinskim vlasnikom i suosniva- izdvojilo i promenilo ime u Stubovi kulture. U okviru “Vre- čem “Vremena” advokatom Srđom Popovićem, između osta- mena” jedno vreme je izlazila “Nova srpska politička misao”, log i o tome zašto je “Vreme” izlazilo za vreme ratnog stanja po izdvajanju dela redakcije iz redakcije časopisa “Politička tokom bombardovanja Srbije od strane NATO kada je bila za- misao”, a kasnije je taj časopis nastavio da izlazi samostalno. vedena cenzura. Kada je pokrenuto, “Vreme” je bilo u vlasniš- List “Republika” je jedno vreme pripreman u redakciji “Vre- tvu Srđe Popovića i članova redakcije u trenutku osnivanja. mena”. Kada je zapretila opasnost da kragujevačka “Svetlost” On je bio većinski vlasnik, nije se mešao u uređivanje novina, izgubi samostalnost, “Vreme” je pod svojim logom omogući- polemiku s “Vremenom” vodio je legitimišući se kao čitalac, lo da se štampa nekoliko brojeva tog lista dok nije stala na a zanimljivost je u tome da redakcija s njim u dugom periodu noge redakcija “Nezavisne svetlosti”. Godine 1999. u okviru zapravo nije imala nikakav kontakt. Doduše, osnivačka pra- “Vremena” izlazio je i kulturni magazin “Aleksandrija” koji je va on je preneo na svog sina, s kojim redakcija takođe dugo kasnije izvesno vreme nastavio da izlazi samostalno. U redak- nije imala kontakt. Godine 1991. suvlasnik “Vremena” bio je ciji “Vremena” napravljeno je prvih 12 brojeva banjalučkog i YU Point Vuka Hamovića, ali on se posle izvesnog vreme- “Reportera”. Iz “Foruma Vremena” o spoljnopolitičkim tema- na povukao, izmirio tadašnje dugove “Vremena” i svoj udeo ma nastao je, posle, “Evropski forum”. “Vreme” je omogući- prepustio članovima redakcije. Od aprila 2008. “Vreme” je u lo redakcijama NIN-a i “Blica” da u uslovima lomova unutar vlasništvu grupe novinara ovog lista, koja je otkupila vlasnič- ovih redakcija, svoja izdanja pripremaju u “Vremenu”. U tom ka prava od većinskog vlasnika i nekoliko manjih vlasnika, smislu “Vreme” je kao “stožer” jedne porodice predstavljalo od kojih su neki ostali u saradničkom odnosu s redakcijom, pokušaj da se u teškim okolnostima očuva što više aspekata a neki prekinuli veze s njom. Po deklarisanoj nameri sadaš- normalnog života. njih vlasnika, po otplati kredita u vlasničku strukturu treba “Vreme” je imalo i međunarodno izdanje, pod nazivom da budu uključeni članovi redakcije koji do isteka tok perioda “Vreme International”, koje je uglavnom bilo usmereno na budu radili u “Vremenu”. srpsku ili tačnije eks-jugoslovensku dijasporu u Evropi. S redakcijom koja se prirodno i kontinuirano podmlađuje, osamnaest godina posle osnivanja “Vreme” se razvija kao njus TEŠKOĆE, RESURSI I ZAHTEVI magazin s pretenzijom da razvija vrstu nedeljnika kao što su Kao važan deo svog komunikacijskog kapaciteta redakcija “Tajm”, “Njusvik”, “Vremja”, “Špigl”, “Cajt” ili “Ekonomist”. Ta “Vremena” smatra svoje internet izdanje, koje je u funkciji od pretenzija je, kao neka vrsta nemoguće misije, do sada nego- 1998. i koje, kako statistika pokazuje, ima posetioce od severa vana uz mnogo teškoća uz daleko manje resursa nego što ta- Kanade do Novog Zelanda, kao i značajan pristup iz “bliskog kva formula zahteva. Ipak, jedna vrata za tu vrstu novinarstva okruženja”, što donekle nadomešćuje otežanu distribuciju treće dimenzije su uprkos svemu ostala otvorena. ¶ štampe na eks-yu prostoru. Deo distribucije sadržaja “Vreme- Tekst je nastao u proleće 2009. i objavljen je u Zborniku “Dimitrije Davidović, večiti savremenik – doprinos srpskog na” išao je i preko kopija kompleta vremena na CD-u. Treba novinarstva razvoju demokratije od ‘Novina serbskih’ 1813. podvući da je sve te poduhvate, od kojih neki predstavljaju do savremenih tokova”, izdavač “Službeni glasnik” >>vreme&ljudi>

Jelena Bačić-Alimpić, novinarka tabloida “Svet” i voditeljka pripadajuće mu TV emisije “Svet plus”, prepričava reči svog urednika Roberta Čobana koje su je u profesionalnom smislu najviše opredelile: “Žuta štampa, tračevi, seks-afere i još ponešto su ono što se prodaje u svetu. To je ono što se prodaje i ovde. Ako hoćeš lepo da živiš od novinarstva, makar bilo i žuto, onda ćeš da radiš za ove novine, a ako hoćeš da mesečno ubiraš po sto, dvesta maraka, piši za NIN i ‘Vreme’.” (“Antena – Ekspres”, jul 2003) Slobodan Milošević, nekadašnji predsednik Srbije, pred Haš- Rada Iveković, kim tribunalom: “Da li ovde ima ijedan profesorka istočne i komparativne fi lozofi je, sada je u novinar koji svedoči protiv mene, a da ne Parizu. Saradnica “Arkzina” pitala ju je koliko je hajka radi za nedeljnik ‘Vreme’?” (2002. godine) protiv nje u hrvatskim medijima, koja je započela 1991, nakon objavljivanja jednog teksta u beogradskom “Vremenu”, uticala na odluku da ode iz Hrvatske: “Što “Srpska reč”, se tiče teksta objavljenog u ‘Vremenu’, moram reći da u tekstu “Kako je Dinkić postao ‘čovek sam ja tada smatrala da ne objavljujem tekst u inozemstvu, jer je tada još postojala naša godine’” piše: zajednička država. U Hrvatskoj je to bilo doživljeno kao da sam objavila tekst kod neprija- “Nedeljnik ‘Vreme’ proglasio je Mlađana telja. Osim toga, ‘Vreme’ je opozicijski list, u to doba se u Zagrebu još i prodavao i mnogo Dinkića, guvernera Narodne banke Jugo- čitao, bio je novina cijelog jugoslavenskog prostora i u to doba bio jedan od najboljih slavije, ‘čovekom godine’. Dinkić je ovo pri- političkih tjednika na tom području. Moj tekst bio je u prvom redu revolt na psihološki rat, znanje dobio ne zbog zasluga koje je učinio tekst protiv prista- na odgovornoj funkciji, već zbog činjenice jača na rat bilo gdje, da je NBJ uplatila 10,5 hiljada evra na račun protiv homogenizacije. Brana Crnčević, lista ‘Vreme’. Zauzvrat, Dinkiću je ustuplje- Kasnije sam shvatila 10:20 odgovara na novinarsku no nekoliko stranica u ovom malotiražnom, da je to bilo doba bez konstataciju kako “nedelj- ali uticajnom nedeljnom časopisu. ‘Vreme’ nijansi, ali tada to još nik ‘Vreme’ piše da je pop je prošle godine za ‘čoveka 2001. godine’ nisam bila iskusila. Đujić sarađivao sa okupa- proglasilo Božidara Đelića, ministra fi nansi- Nisam mogla ni zami- torom i da je doista ratni ja u republičkoj vladi. I ova titula zaslužena sliti stupanj paranoje zločinac”: “‘Vreme’ kao je odgovarajućom uplatom iz Vlade Srbije nastale homogeniza- vreme – ono što jedno vre- redakciji ‘Vremena’. Čelnici ovog lista sma- cijom, potcijenila sam me proglašava zločinom, traju da je sada došlo vreme da se naplati ressentiment koji je drugo vreme oslobađa.” podrška koju je nedeljnik pružao DOS-u, postojao tada u Zagre- (NIN, 14. februar 1992) dok je bio u opoziciji.” (15. januar 2003) bu.” (1993. god.)

“Vreme radi za premijera i njegov tim. Mislim – nedeljnik ‘Vreme’.” Aforizam nepoznatog autora Bratislava Buba Morina, bivša predsednica Pokreta žena za Jugosla- viju, priča o događajima 9. marta 1991. godine u Beogradu: “Grupa naših žena tukla se neposredno sa Vukom Draškovićem. A onda je počela hajka kroz ‘Balkan ekspres’, ‘Srpsku reč’ i ‘Vreme’. Gledali su kakav sam džemper imala, a ne šta smo nosile našim ranjenicima. To je bila hajka na svaku našu članicu. Nazivali su nas ‘žene u bundama’ i Uroš Komlenović, ‘generalice’. Kod nas ima radnica i intelek- novinar “Vremena”, obraćajući se redakcij- tualki, a najmanje generalica. Ja bih bila skom mačku Peri, koji mu je izvukao kabl iz srećna da ih ima, ali ih nema, jer su se neke struje i obrisao već završeni tekst: ponele poput svojih muževa.” (“Javnost”, 22. “Ako mi se još jednom popneš na kompjuter, februar 1993) napraviću paprikaš od tebe.” (7. novembar 1994) Tanja Torbarina, kolumnistica “Globusa”, piše o “Vremenu” povodom teksta o Čedi Mihailoviću: “Zbog primanja love od Soroša ‘Vreme’ napa- daju državni srpski mediji. A sad kad se s papirima koji kompromituju Miloševića pojavio špijun Čeda Mihailović, baš ‘Vreme’, slučajno, od Službe državne bezbednosti dobiva razne ‘dokaze’ da Čeda mnogo laže. Pa, dakle, ne može da svedoči protiv Milo- ševića. Zna se da diplomati, strani novinari i svi koji hoće nešto saznati o Srbiji veoma Vojislav Šešelj, respektuju ‘Vreme’. Pa, ako ‘Vreme’ kaže da je na suđenju u okviru sednice posvećene Čeda umobolan, onda se Miloševiću ne može izjavi optuženog u skladu sa pravilom dokazati da je kriv. Začudo, baš Služba državne 84 bis: “U Beogradu postoji jedan ne- bezbednosti daje opozicijskom ‘Vremenu’ po- deljni list, ‘Vreme’, koji je počeo da izlazi datke o Mihailoviću. (...) ‘Vreme’ i Miloš Vasić ‘90. godine, njegovi novinari su agen- objavljuju tekstove koji pomažu Miloševiću. tura CIA, američke obaveštajne službe Dr Vesna Pešić, Strani diplomati vjeruju ‘Vremenu’. Vjeruju i odgovara na pitanje da li je tačna priča i nekih drugih zapadnih obaveštajnih strani novinari, jer, zaboga, to je opozicijski da je ona u stvari šef lista “Vreme”: “To je službi, oni izlaze još uvek samo zato list. A kao što se vidi, kad treba i kad je gusto, smešno. Na osnovu čega bih ja imala takav što dobijaju pare iz inostranstva, od ‘Vreme’ vjeruje Službi državne bezbednosti, a uticaj? Ako misle da je to zbog Srđe Popo- Soroša, i sličnih antisrpskih fondacija.” oni ‘Vremenu’.” (15. maj 1995) vića, mi smo razvedeni već trideset godina, (8. novembar 2007) pa ne vidim kako bih mogla da koristim njegov uticaj. Drugo, Srđa se od prvog Laslo Vegel, broja nije mešao u uređivačku koncepciju na tribini “Slika manjina u medijima”: “Spomenuli smo ‘Vremena’. Kada sam bila u Americi, srela večeras liberalnonacionalistički list ‘Vreme’, koji jeste tole- sam ga i imao je puno primedbi na ‘Vreme’. rantan, ali nije pluralan. Kada bi on odjednom odlučio da u Zatim, ja sam, moram da kažem, ljuta svakom broju objavljuje po jedan intervju sa manjinskim na ‘Vreme’ u kojem je Ivan Radovanović političarima, situacija sa predstavljanjem manjina u ovom napisao: ‘Eto, Vuk je započeo sa Mirkom Jo- listu ne bi se, u odnosu na sadašnje potpuno ignorisanje, vićem, a završio sa Vesnom Pešić!’ Pravo da uopšte poboljšala. Manjinski političari bi to naravno jedva vam kažem, niko me davno nije tako opalio dočekali i rekli: ‘super’, ali problem se krije u nečem dru- kao u tom slučaju ‘Vreme’. A ja bih, inače, gom. Ti intervjui sa političarima u sebi bi krili opasnost, jer volela da sam toliko moćna. Međutim, nije ne bi prikazali svu slojevitost i različitost manjina i života u tako.” (“Svet”, 17. januar 1994) manjini.” (24. jun 2005)

Vladimir Beba Popović, Biljana Kovačević Vučo, u tekstu “Atentat na državu”, objavljenom na u radio-emisiji “Peščanik” istim povodom ko- blogu Biljane Srbljanović, koji je napisao kao re- mentariše rad novinara “Vremena”: akciju na dokumentarni fi lm “Atentat na Đinđića “Onda se pojavljuju bardovi novinarstva kao što – medijska pozadina”, snimljen u koprodukciji je Žarković, koji sa visina nebeskog autoriteta “Vremena” i RTS-a, osvrće se na pisanje medija o objašnjava šta se dešavalo za vreme vanrednog Đinđiću: stanja, bez osvrtanja na vreme bombardovanja, “Jasno sam video sve one naslovne stranice novi- kada je ‘Vreme’ predao u ruke Aleksandru Vučiću na u vlasništvu i službi atentatora koje će uslediti, i srpskim radikalima. Ma sram ga bilo…Tek sada unapred sam znao sve te vulgarne, senzacionali- vidim da tu postoji jedna esnafska, lažna soli- stičke naslove, mnoštvo uvredljivih i klevetničkih darnost jadnika, koji nisu u stanju da se suoče tekstova, koji već čekaju pripremljeni da nastave sa sopstvenom ulogom u celoj toj stvari, nego sraman niz prostačkih i lažljivih napisa, pa čak i pravdaju nešto što se ne može pravdati. Makar otvorenih pretnji, upućenih prvom demokratski da nikada nisu napisali gadost protiv premijera, izabranom premijeru Srbije. U tom nezvaničnom makar da su ga sve vreme hvalili, ostaje njihova takmičenju urednika srpskih medija, u disciplini odgovornost zbog prikrivanja onoga što se ko će više oklevetati Zorana Đinđića, učestvovali događalo, odbijanja da se sete šta se dogodilo, su svi podjednako, od ‘Identiteta’ do ‘Vremena’, i prihvatanja Tijanića kao legitimnog direktora za mene tu nije bilo dileme.” (mart, 2003.) RTS-a.” (mart, 2003) “VREME” I VREME Pet teških koma Tokom skoro dvadeset godina postojanja, “Vreme” je, baš kao i sve što toliko dugo traje, više puta prošlo kroz “prelomne trenutke”. Neki od tih preloma bili su izazvani političkim prilikama, neki internim problemima, a neki okolnostima koje je teško defi nisati. Kakvi god bili, svaki je na neki način promenio ili defi nisao “Vreme”. Danas je možda najvažnije to što ga nijedan od njih nije uništio, promenio mu osnovni

pravac ili ga učinio neprepoznatljivim u odnosu na prvi broj, iz oktobra 1990. PIŠE: TAMARA SKROZZA

10:22

Foto: Goranka Matić DEVETI MART, 1991. Zagonetna poruka, emitovana na radio- Kako bilo, devetomartovski broj, koji Svega nekoliko meseci posle objavlji- stanicama tokom februara 1991. bila je je “uz pomoć štapa i kanapa” štampan u vanja prvog broja, tadašnji vlasnici “Vre- uzrokovana slomom vlasničke struktu- 25-26 hiljada primeraka, rasprodat je za mena” shvatili su da im je investicija u re, ali je bilo dovoljno materijala da za- svega nekoliko sati. Čitavo izdanje bilo ﬁ nansijskom smislu totalno promaše- interesovani deo javnosti zaključi kako je posvećeno samo tom jednom doga- na. Podaci o prodaji iz januara 1991. bili “Vreme” zna nešto što drugi još uvek đaju, a prvi put je primenjena tehno- su katastrofalni, i novine su bile na sa- ne znaju: zahvaljujući Devetom mar- logija kompletnog “rirajta”, koja će biti moj ivici gašenja. Pošto je nada ipak po- tu, stvorena je iluzija da je upravo “Vre- praktikovana i kasnije u sličnim, istorij- stojala, redakcija je osmislila reklamu me” predvidelo značaj onoga što će se ski prelomnim trenucima. “Reporteri su koja je glasila: ‘Vreme kasni s razlogom’. dogoditi. s terena donosili sirov materijal, priče, mada

ono što su videli, a ja sam sedeo u redakciji i daktilografkinji diktirao ceo broj. Tu je, dakle, primenjen vrhunski standard rada u nedeljnicima, a to je da su ljudi na terenu i analiziraju situaciju, a svi tekstovi prolaze kroz jednu ruku i dobijaju konačnu formu”, kaže Dragoljub Žarko- vić. “Bila je to ogromna brzina i ogro- man napor, ali tada je redakcija pokazala da profesionalno vlada zanatom i da, kao takva, ne može da propadne.” Tog dana, pokazalo se i kako će ubu- duće funkcionisati novinari “Vremena”. Foto: Goranka Matić “Ono što me fascinira jeste da svi spon- RAT, 1999. tano idu tamo gde treba da budu u da- Naslovna stranica sa rečju “RAT” da izveštavaju o bitnim događajima, tom trenutku, bez obzira o kojem se objavljena je u prvom vanrednom izda- kao i o činjenici da je “Vreme” detaljno događaju radi. Znam da će ovaj kolega nju “Vremena” 27. marta 1999. Tri dana i objektivno izveštavalo o svim drugim biti tamo, a onaj tamo. I to ne zato što pre toga, kada su se oglasile prve sirene, ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. imaju neki određen zadatak, već znaju- uredništvo je odlučilo da se redovno iz- Iako ističe da u “Vremenu” nikada nije ći njih. Devetog marta tačno sam znao danje pripremljeno za tu sedmicu baci, bilo jedinstvenog stava, “čak ni po pita- na kojoj ću žardinjeri da nađem Milana a da novine tokom bombardovanja izla- nju da li je danas lepo vreme”, Dragoljub Miloševića. I tačno tamo je bio”, seća se ze u promenjenom formatu, po nižoj Žarković kaže da je “većinski stav kolegi- Aleksandar Ćirić. ceni, dva puta nedeljno ili češće. Teksto- juma i redakcije bio da bi prestanak izla- Deveti mart okončan je tako kako je vi nisu potpisivani, a svaki broj morao je ženja u tom trenutku bio profesionalna okončan. da prođe cenzuru – pregled i informa- smrt”. Ni Miloš Vasić se nije dvoumio: Vlasnička kriza rešena je tako što je tivni razgovor sa tadašnjim ministrom “Ja sam bio za to da treba da izlazimo. Vuk Hamović, kao jedan od suvlasnika, informisanja Aleksandrom Vučićem i Naš posao je da pravimo novine, a rat i isplatio dugove štampariji i svoj deo vla- njegovom zamenicom Radmilom Višić. ta cenzura nisu razlog da to ne radimo. sništva ustupio redakciji. Većinski vla- Tada, a i dan-danas, ljudi van redakci- Tim povodom sam se prvi put dokačio s snik postao je Srđa Popović. je postavljali su pitanje da li je “Vreme” takozvanom Drugom Srbijom, s našim Novinari “Vremena” povratili su sa- trebalo da izlazi tokom NATO bombar- moralistima i sektašima s kojima sam i mopouzdanje, a publika je ponovo po- dovanja. U samoj redakciji, međutim, danas u svađi. Nemojte mi moralisati, čela da im veruje. nije bilo previše dilema – tu se pre svega za ime božije! S jedne strane, to je naš “Vreme” je nastavilo da izlazi. vodilo računa o tome da je posao novina posao, kojim hranimo bar osamdeset gladnih usta. S druge, oni koji su tada PETI OKTOBAR, 2000. su u jednom teškom vremenu imali hra- prestali da izlaze, više se nisu vratili.” Neposredno posle Petog oktobra na brosti da iznesu svoje mišljenje o onome Na razgovore sa Vučićem i Višiće- terasi “Vremena” desilo se nešto što se što je radio tadašnji režim. ‘Vreme’ je ge- vom odlazili su naizmenično Žarković i u celokupnoj istoriji nedeljnika dogodi- neralno uspjelo da odgovori na taj iza- Filip Švarm – pre svakog odlaska igrale lo svega nekoliko puta – održan je re- zov”, kaže Filip Švarm. su se karte ili neka igra na sreću, a odla- dakcijski sastanak. Novinarima koji su U godinama posle Petog oktobra, zio je onaj ko bi izgubio. “Najvažnije u se do tada uglavnom bavili Slobodanom “Vreme” se trudilo da opstane na trži- svemu bilo je da me sreća posluži i da Miloševićem i posledicama njegove vla- štu, da prati aktuelne probleme i, kako pobijedim Žareta. Ipak, ima neke bo- sti, tada je rečeno ono što Dragoljub Žar- kažu urednici, “izbalansira pojave i svet žije pravde u tome da smo on i ja bili ković i danas ponavlja: “Ako je do Petog oko nas”. U broju 583. objavljenom 7. tamo podjednako”, kaže danas Švarm. oktobra sve bilo crno-belo – ‘Milošević marta 2002, objavljene su prve kolor Sa cenzorima, međutim, nije bilo onoli- ne valja, a ovi su dobri’ – posle toga sve stranice, da bi kasnije čitavo izdanje bilo ko problema koliko se moglo očekivati. će biti u nijansama sivog.” Glavna poru- štampano u boji i dobilo moderniji diza- Jedini ozbiljniji bilo je objavljivanje veka bila je da se batali ostrašćenost, da se jn. Redakcija je podmlađena, uvedene sti o ubistvu Slavka Ćuruvije. Nakon što izađe iz ustaljenog ideološkog obrasca i su nove i proširene neke stare rubrike, mu je Žarković rekao da će “Vreme” to iskorači iz do tada preovlađujuće temati- osavremenjen je i aktuelizovan veb-sajt. da objavi, Vučić je malo protestovao, a ke. “Oduvijek smo se trudili da budemo Sve to ipak je ostalo u drugom planu u na kraju nije ni pogledao čitavu stranicu njusmagazin koji će raditi po najvišim odnosu na čaršijske teorije o tome kakvo koja je događaju bila posvećena. Za sva- profesionalnim standardima. Poslije Mi- je zapravo postpetooktobarsko “Vreme”. ki slučaj, Švarm je imao spremljenu belu loševića, dobili smo šansu da pokažemo Čak i na stranicama samog “Vremena”, stranicu kao alternativu – “ako nam ne da li smo dobri novinari, da li smo do- od avgusta do novembra 2002, vođe-

10:24 dozvolite priču, objavićemo ovo”. Dru- bri profesionalci, ili smo samo ljudi koji na je opširna polemika o načinu na koji gi problem redakcija je imala sa tadaš- njim direktorom štamparije “Privrednog pregleda”. Usred rata, on je zapretio da će, ukoliko “Vreme” ne izmiri neki mi- norni dug, njegova ﬁ rma prestati da ga štampa. “Rekao sam mu da je to genijal- no, da je to najbolja vest, da su nas za- tvorili oni, a da mi nismo sami prestali da izlazimo”, kaže Žarković. “On je ipak insistirao da platimo dug. Kada sam Vu- čiću preneo da više nećemo izlaziti zbog duga prema štampariji, direktor se javio posle deset minuta i rekao da je sve u redu.” Ni u jednom od 13 vanrednih brojeva “Vremena” cenzurom nije izmenjen nijedan tekst, nijedan naslov, nijedan podnaslov. Poslednje vanredno izdanje s rečima “RAT Gotovo” na naslovnoj strani, objav- ljeno je 5. juna 1999. “Vreme” je nastavilo da izlazi u redovnom formatu, u redovnim intervali- ma i u redovnom stanju. “Vreme” izveštava i piše o određenim događajima. “To su ljudi koji od nas tra- že da budemo kao ‘onda’, što nije u pri- rodi našeg posla. Niko nije kao ‘onda’, nisu ni oni, ali njihova pozicija je lagod- nija. Oni svoju robu ne moraju da proda- PRODAJA, 2003–2008. trenutno ima”, ali i da smo “mi nešto ju, oni nemaju potrebu da kreiraju nove “Vreme” je prvi privatni list na pro- kao siromašni aristokrati, a takvoj sorti generacije i da opisuju stvarnost. Oni se storu bivše Jugoslavije. Na početku, je veoma teško odrediti cenu”. kreću u krugu političko-sociološke ana- većinski vlasnik bio je advokat Srđa Po- Kada su Nemci odustali od kupovi- lize, a mi te stvari gledamo malo šire”, pović, a manjinski grupa novinara-osni- ne, u redakciji nije bilo nimalo očaja ili kaže Žarković. “Mi više nemamo pri- vača: biznismen Vuk Hamović svoj je žalosti. Žarković danas kaže da mu po- rodnih neprijatelja, ali smo platili veli- deo 1991. ustupio redakciji. Iako većinski tencijalni kupci “nisu bili simpatični”, a ku cenu izlaska iz crno-belog u sivi svet s vlasnik, Popović se nije mešao u poslo- Cerović u svom tekstu piše da je redak- mnogo nijansi.” vanje “Vremena”, ali ni u njegovu ure- cija u prelomnim trenucima pokazala I posle Petog oktobra “Vreme” je na- đivačku politiku – u statutu je, naime, “umereno oduševljenje za nastavak pre- stavilo da izlazi. predviđeno da uređivačku politiku vodi govora”: “Umerenost se odnosila na sve U međuvremenu, unutar redakcije kolegijum “Vremena” na čelu s glavnim ono što bi taj mogući novi vlasnik želeo nikada nije postignut konsenzus o nači- urednikom, koji se bira uz saglasnost reda menja u ovom, inače, tako savršenom nu na koji se taj datum navodi u teksto- dakcije. Kasnije, pošto je Popović osni- preduzeću, a oduševljenje je bilo sasvim vima: neki ga pišu velikim, a neki ipak vačka prava preneo na svog sina Borisa, precizno usmereno na viziju naših bu- malim slovom. situacija je ostala ista: većinski vlasnik dućih plata. Mislim, ako dolaze Nemci, Foto: Željko Šafar nije se bavio svojom imovinom na bilo onda to znači da stari ‘jugo’ postaje novi koji način. BMW, zar ne? Ali, šta ako to znači da se Sredinom 2003, međutim, za kupo- stari ‘jugo’ samo popravlja, a da “Vreme” vinu “Vremena” zainteresovala se moć- postaje šarena laža?” na nemačka medijska korporacija. Pošto Kraj 2007. i početak 2008. obeležili su pregovori s većinskim vlasnikom nisu pokušaji Borisa Popovića da od “Vreme- uspeli, a korporacija se i inače u to doba na” napravi elektronsko izdanje novina. povukla s domaćeg tržišta, od proda- Posle niza sastanaka Upravnog odbo- je na kraju nije bilo ništa. No, kako su ra s vlasnikom, pa i prezentacije koja je s potencijalnim kupcima razgovarali i pokazivala kako bi “Vreme” trebalo da predstavnici redakcije, taj period ipak izgleda, odlučeno je da se, u smislu vla- je obeležen razmišljanjem o načinu da- sničkih odnosa, preduzmu radikalnije ljeg opstanka, a samim tim i o mestu mere. Redakcija se zadužila, uzela kredit “Vremena” na tržištu. U tekstu “Mala i isplatila kako većinskog vlasnika tako i tranziciona basna” objavljenom 2. ok- sve osnivače koji su hteli da prodaju svo- tobra 2003. pokojni Stojan Cerović je (u je udele. Od aprila 2008. vlasnik “Vre- svom gorko-duhovitom stilu) opisao su- mena” je grupa od osmoro novinara. Po dar korporacijskog univerzuma s univer- otplati kredita, neraspoređeni (manjin- zumom redakcije koja je interno uvek ski) deo vlasništva biće raspodeljen unu- opisivana kao “siromašna, al’ poštena; tar redakcije. zakrpljena, ali čista”. Između ostalog, Redakciju “Vremena” i dalje čine, Cerović konstatuje kako iz toka prego- kako Cerović reče, “siromašni aristokra- vora proizlazi da “opstanak na tržištu za- ti”. Njima možda i nije toliko važno da hteva više poslovne grubosti i barem za li je stari “jugo” ili novi BMW. Važno je trećinu manje mozga nego što ga ovde da vozi. Foto: A. Anđić BOMBA, 2007. njegova supruga nisu povređeni samo mogao da se vrati i završi to što je pre “Vreme” nikada nije oskudevalo u ver- zahvaljujući činjenici da druga bomba, pola godine počeo.” balnim i ﬁ zičkim napadima na svoje novi- postavljena na isto mesto, nije eksplo- Posle 14. aprila 2007. ni u “Vreme-

10:26 nare. Osim što su na svim ratištima bivše dirala. Dejanova ćerka Magda vratila se nu” nije baš sve isto kao pre. “Kada neko Jugoslavije stavljali glavu u torbu, bili su kući tek posle eksplozije, što je takođe pokuša da ubije jednog novinara, to na nemilice razapinjani u pismima čitalaca, izuzetno srećna okolnost, imajući u vidu neki način mora da obilježi cijelu redak- anonimnim telefonskim pozivima, izja- da Anastasijevići žive u prizemlju i da je, ciju. Mi zbog toga nismo promijenili vama raznoraznih političara, u poslednje da bi ušla u zgradu, morala da prođe po- svoju uređivačku politiku, niti je Dejan vreme na blogovima i sajtovima. Kad se red simsa. počeo da piše nešto drugo. Ali, svi naši tome dodaju dolasci različitih sumnjivih Reakcije na ovaj događaj bile su izu- strahovi i problemi tokom devedese- i agresivnih likova u redakciju, privođenja zetno burne: u redakciju je sutradan do- tih, sve naše frustracije eksplodirale su novinara u različitim prilikama, pretnje o šao čak i Boris Tadić konstatujući da je na Dejanovom simsu”, kaže Filip Švarm. “lomljenju kolena bejzbol palicama” i – u pitanju “akt najviše državne opasnosti, Kao odgovorni urednik, on je posle tog kao vrhunac – otmica tadašnjeg novina- napad na državu.” Nadležni su obećava- događaja počeo da razmišlja i o drugim ra Dušana Reljića u septembru 1993, nije li rezultate istrage, na sva zvona najavlji- kolegama kojima bi moglo da se desi ne- nikakvo čudo što je postepeno stvorena vano je identiﬁ kovanje napadača, Dejan što slično, o ljudima kojima se “Vreme” neka vrsta “psihološkog imuniteta” na je čak i sam prikupljao materijale koji bi zamerilo, o onima kojima je “stalo u ta- nasilje usmereno na “Vreme”, a izazvano mogli da im pomognu,... ali, ni tri godi- njir”. “Shvatio sam da, osim onoga što temama ili pojedincima kojima se naše ne kasnije nije poznato ko su počinioci i radimo, mi druge zaštite nemamo. Ipak, novine bave. šta su razlozi za pokušaj ubistva jednog počneš da razmišljaš u koje teme ulaziš Taj “imunitet” pokazao se potpu- novinara i njegove porodice. Mnogo je i kome te teme daješ. Koliko god nešto no besmislenim i naivnim u noći izme- različitih teorija, mnogo elemenata koji bilo važno za javni interes, hoćeš-nećeš, đu 14. i 15. aprila 2007, kada je na simsu upućuju na ovu ili onu adresu, ali je i počinješ da strepiš za ljude i da razmi- prozora spavaće sobe Dejana Anastasije- dalje jedino izvesno ono što je sam De- šljaš da li da neku temu uopšte pokre- vića eksplodirala bomba. Dejan i njego- jan napisao šest meseci posle eksplozi- ćeš. To su posledice ‘Dejanove bombe’.” va porodica ostali su živi pukim sticajem je: “To pravo (na bezbedan život) mi je Dejan danas (nadamo se privremeno) okolnosti. Iako su im šrapneli prošli ugroženo zato što svake večeri idem na živi u Briselu. na nekoliko centimetara od glave, on i spavanje sa svešću da bi izvođač radova “Vreme” i dalje izlazi. ¶

Kako nastaje Vreme

UREDNICI I NOVINARI

10:28

FOTO ARHIVA

ŠTAMPARIJA TEHNIČKA REDAKCIJA

ŠTAMPARIJA

Serija fotograﬁ ja Milovana Milenkovića “Kako nastaje Vreme” snimljena je u okviru oebs-ove radionice za mlade fotografe World Press Photo 2009. Tehnika i dizajn “Vreme” je jedan od prvih časopisa u Srbiji koji se za štam- pu pripremao kompjuterski. Sama tehnologija personalnih računara 1992. godine praktično je bila na početku razvoja. Stono izdavaštvo je bilo delimično usavršeno na Apple Ma- cintosh kompjuterima koji su bili preskup zalogaj za nabav- ku u ondašnje “sankcijsko” vreme. Na PC platformi malo ko se usuđivao da krene u avan- turu zvanu kompjuterski prelom. Operativni sistem za PC kompjutere još je varirao između Windowsa 3.1 i DOS-a. Laserski štampač bila je skupa i kabasta zverka. Fonto- vi sa “našim” slovima bili su retki i loše prepravljeni... U takvim uslovima, produkciju ozbiljnog nedeljnog magazina prebaciti na kompjutersku tehniku bila je više ludost nego hrabrost. Ipak, nabavljena je najsavremenija opre- ma koju je skroman budžet za to vreme uspeo da podmi- ri: tri PC-a 386 brzine fantastičnih 33Mhz, sa 4Mb memorije i sa diskovima od 120Mb, 14-inčni monitori, jedan crno-beli skener, ali i originalni softver (Aldus PageMaker verzija 4) i jedna disketa sa nekoliko “naših” PostScript fontova. Prve dve godine jedino sredstvo za razmenu podataka među kompjuterima bila je 3.5-inčna disketa.

10:30 Prvi su se u graﬁ čku borbu s kompjuterima upustili: Nenad Vitas, Dušan Šević i Davor Talić. Tehnička redakcija s kraja devedesetih: Boris Dimitrov, Vlada Stankovski, Ivan Hrašovec, Vesna Srbinović, (Mirko Marjanović) i Saša Marković

Ko radi taj i greši, a pogotovo kada u ruci ima AgonijaAgonija štštampeampe ppodod ssankcijamaankcijama i u bebesparici:sparici: ddevedesetihevedesetih tako moćan alat kakav je se Vreme štampalo u crno-beloj tehnici, na novinskoj program za obradu foto- roto-hartiji u raznim štamparijama i “štamparijama”. grafi ja – Photoshop. “NEDELJA” KROZ VEKOVE: Tako je u broju 562, na na- Dizajnj prednjihp j strana od 1992 do 2008. ggodine slovnoj strani, osvanuo Bogoljub Karić bez karak- terističnog mladeža na levom obrazu. “Estetsku operaciju” samoini- cijativno je izvršio tehnički urednik podsta- knut tekstom iz jednog američkog časopisa o njujorškoj kompjuterskoj fi rmi koja se bavi obradom fotografi ja manekena za modne ča- sopise. Urednici su kasnije jedva uspevali da objasne “čaršiji” da se ne radi o šminkanju s političkom i fi nansijskom pozadinom. TIPOGRAFIJA “BODI TEKSTA”: Naš prvi font prilagođen elektronskom izdavaštvu, sa ispravno pripremljenim “yu-znacima” Prelomni trenutak: zvao se TimesBP. “BP” je označavalo fi rmu Početkom 2001. Blueprint Gorana Jovanovića koja je pri- godine, u Beogradu se lagodila font Times našem jeziku. Između pojavio dizajner Mirko ostalog, Vreme je jedan od retkih časopisa Ilić i počeo da kritikuje u kojem nije bilo problema sa deljenjem dizajn domaćih reči na kraju reda na slovima lj, nj i dž. magazina. Podstaknuti time, urednici počinju da se oslobađaju i slike nedeljnik postaju veće nedeljnik ve je poåelo onog TEFERIÅ U ÅELEBIÑU nekima na Zapadu. tamo vikenda, ka- Prava pitaça u vezi s da su se u ranu zo- ovom operacijom, meðu- ru razvile jedinice tim, sasvim su druge priro- S SFOR-a i zatvorile de. Bilo bi zanimýivo sa- onaj ñoãak istoåne Bosne znati ãta su o celoj toj priåi Prvi font za osnovni (body) tekst: “Times” koji zalazi u Crnu Goru ju- HAJDUCI mislili o†ciri angaæovani u æno od Foåe, kraj dozlaboga çoj, za ãta su ãanse male: a zabit, ãumovit i brdovit. Je- ne smatra se bez neke da je dino vaænije naseýeno me- moral trupa najveña vojna sto tamo jeste Åelebiñ, istoå- tajna... Nije, naime, treba- nobosanska kasaba iz najgo- lo da misteriozni francuski rih snova Ive Andriña. SFOR JATACI I o†ciri u ranu zoru bude se ponaãao kao na veæbi, ãto svoje foåanske jarane i ta- je verovatno cela stvar i bila: ko spasavaju Radovana. Ta odsekli su struju i telefone, koliåina ýudstva, vozila, ometali radio-veze i koordi- helikoptera i ostale tehnike nirano krenuli da pretresaju ne pokreñe se ni lako ni br- Åelebiñ i okolinu, traæeñi Ra- USKOCI zo, åak ni u najsavremeni- dovana Karadæiña. Iãlo se jim armijama. Neki izvori spektakularno, uz mnogo “Vremena” kaæu da se tri buke, otvaraça vrata no- dana ranije znalo da se ne- gom i povremeno eksplozi- Najnovija galama dignuta oko aktivnosti ãto sprema – zbog pokreta vom; kao u †lmu. Pred zabe- SFOR-a po Bosni samo je obnovila osnovnu trupa i tehnike. Teãko da zeknutim stanovniãtvom ãe- su uåesnici operacije kre- purila se reprezentacija NA- dilemu: da li je velikim silama zaista stalo da nuli sa iskrenom verom da TO-a: oklopna vozila, nato- Radovana Karadæiña uhvate? Sve ovo ñe Karadæiña tako uhvatiti; varena peãadija s puãkama bio je to viãe lov hajka- na gotovs, najsavremenija prometaçe, patroliraçe, opkoýavaçe, çem, pa ãta natråi. A voj- tehnika, helikopteri nad gla- ska svakako mora da ve- nedeljnik uskakaçe i pretraæivaçe ne deluje ozbiýno; vama i ostale budalaãtine. æba, pa zaãto ne i ovako; Spektakl je trajao celo pre- viãe je nalik na ritualno vojniåko zabuãavaçe moæda neãto i ispadne iz podne, da bi se SFOR povu- – evo, radimo, zar ne vidite da radimo toga... Osim toga, izgleda kao oko 13 sati, taman na da su se SFOR-u veñ na vreme da stigne na ruåak. Jedini rezultat zeru.” Nije falio ni Zapad: u “Hamburger glavu popeli politiåari i mediji koji insisti- bio je zaplena izvesne koliåine oruæja i Abendblattu” (nisu baã neke poznate no- raju na hvataçu Karadæiña i Mladiña, pa je minsko-eksplozivnih sredstava iz tri skri- vine) izaãla je par dana kasnije priåa o to- trebalo neãto uåiniti. vena skladiãta u tom kraju; niãta spektaku- me kako je, eto, Francuz opet izdao, a to iz Sa odreðenom izvesnoãñu dade se larno jer je takvih zaplena (a i veñih) bilo i navodno britanskog izvora, kome je, mora pretpostaviti da je SFOR imao izvesne in- ranije, svako malo. Radovana Karadæiña biti prekipelo pa nije viãe mogao da ñuti. dikacije da je teren oko Åelebiña intere- nedeljnik niti su naãli niti mu trag namirisali. Mora K’o biva baã u to subotçe jutro neki je santan. Takve indikacije rezultat su obave- biti da nije ni bio u blizini. Sutradan su po- francuski o†cir iz NATO-a telefonirao ãtajnog rada, vazduãnog i elektronskog iz- novili ceo cirkus u maçem obimu i opet svom jaranu, o†ciru policije RS u Foåi da viðaça. Neke pojaåane aktivnosti oko tog stigli na ruåak – bez ikakvih rezultata. ga pita kako je i je li primetio da ãta se radi; Åelebiña mora da je bilo: veña uåestalost Čitljiva u lošoj štampi: “Utopia” Naravno da se – u nedostatku boýeg i ovaj je rekao da je primetio i pitao – a za- radio i telefonskog saobrañaja, na primer; zbog suðeça Miloãeviñu koje je tek poåelo ãto? Francuz mu je onda, kao, rekao da sumçiva kretaça na terenu. Okolnost da – kompletna medijska scena raskokodaka- zna on zaãto, sve onako, znaåajno, kao su tajna skladiãta oruæja pronaðena tako la onoliko; rekao bi åovek da im je Rado- onaj “Kum” sa RTS-a kad telefonira onom brzo (za jedno prepodne) upuñuje u tom van “iz ruka pobjega”... I lokalno stanovni- pijanom Milanu Brezaku u MUP-u Hrvat- pravcu. Neãto se, dakle, deãavalo ãto je ãtvo setilo se onda Radovana: “Sve do smr- ske, ako se señate, sa sve namigivaçem. moglo upuñivati da je Karadæiñ tu, ali nije ti i sudçega dana/Mi ne damo naãeg Ra- SFOR i NATO su onda najavili istragu, a a nuæno moralo; vredelo je provere. Uosta- dovana!” kaæu leci deýeni i lepýeni po Fo- Francuzi su sa indignacijom demantovali. lom, kad veñ tolika vojska sedi u Bosni, za- åi i drugim mestima. Guslari su opet dobi- Celu priåu dosolili su uvek spremni teore- ãto ne bi povremeno neãto radila? Osim li temu, posle antologijskih stihova iz 1993: tiåari zavere: Francuzima – vele oni – toga, taj kraj zanimýiv je iz viãe razloga: “Radovane, åovjeåe od gvoæða/ Srpski vo- hvataçe Radovana Karadæiña nikako ne bi nenaseýen je i blizu je Æabýaåke visoravni, ædu poslije Karaðorða/ Odbrani nam slo- prijalo jer da bi on onda ispriåao kako je za koju se veruje da je Karadæiñu blizak i bodu i vjeru/ Na studenom Æenevskom je- zapravo uradio Srebrenicu uz pomoñ ge- pouzdan teren. Isto je i sa severnom Cr- nerala Æanvijea i Jasuãija Akaãija, a na bazi nom Gorom (Vasojeviñi), koja je nakloçe- Naslovna strana: Radovan Karadæiñ, tajnog sporazuma; a moæda i neke druge, na i Karadæiñu i SNP-u. Nikãiñ, gde æivi Jo- oktobar 1995. joã gore, stvari o kojima se samo nagaðati vanka, Radovanova majka, takoðe je blizu. Autor fotografije: Emil Vaã moæe. Uvereçe da su Francuzi potajno Sva ova razmatraça, meðutim, imaju EMIL VAÃ nastrojeni prosrpski i daýe je jako meðu ▼ 12 7. mart 2002. 7. mart 2002. 13 nedeljnik U težnji da se što pre dočepa izgleda kakav savremen njuzmagazin zaslužuje, marta 2002. godine Vreme počinje da se štampa u Politikinoj štampariji. Zastarela tehnologija štampe dovodi do čudnog, nedeljnik frankenštajnovskog izgleda: korice su štampane u vrhunskoj ofsetnoj (pre)moderan: “Eidetic” štampariji Publikum, dok je prvih i poslednjih 10 strana štampano u a dubokoj štampi, a ostatak novina na crno-beloj novinskoj rotaciji. nedeljnik nedeljnik a Stroga čitljivost: “Swift” 614 Na jesen 2002. godine počinje Od sledeñeg bro ja “Vre me” ñe se pred åi ta o ci ma po ja vi ti u no vom ru hu. Bi ñe ãtam pa no u pu nom ko lo ru, ali na ta ko zva- da radi prva kolor ofsetna nom pre ma znom pa pi ru ve ñe gra ma tu re. od sledeñeg broja mastan papir Ti me ñe mo, ko naå no, uñi u po ro di cu ma- ga zi na ko ji se ãtam pa ju na vr hun skom tehno lo ãkom nivou. Gleda ñe mo i mi da rotacija u Srbiji. “Vreme” je se po pra vimo. Je di no cena osta je ista. D. Æ. #613 u “Rotografi ci” od početka POLI TI KA KULTU RA 59 Odboj ka: 8 Te ma broja: 38 Mu zi ka: Pe sma ko ja laje Svetsko pr venstvo u Ar genti ni nedeljnik Ho ñe li ñe uspe ti dru gi krug 41 Fran cuska kultu ra u Be ogra du: 16 Sud bina so cija lista: Reåi ti gest pa ænje 4 NEDE LJA njenog rada, od svog 614. 43 Po zori ãte: 36 Bi tef Ãeãelj na re vers 21 STA NJE STVARI 18 Javno mnje nje: SVET 31 NUSPO JA VE Istra æiva nje i(li) pro pagan da 46 Bu ãova voj na doktri na: 34 LJU DI I VREME 22 Afere: Æi vot i smrt Sredo ja Ãljuki ña Skri vene i jav ne poru ke 37 ZONA SU MRAKA broja. Prelazak je najavljen 25 Medi ji: Ru æiåa ste doja ve 49 Grå ka: “Pro fesi onal ci” u tranzi ciji 26 In ter vju: Ra tomir Ta niñ 50 Slo veni ja i Hr vatska: 35 LIK I DELO 30 Taj ne afere: Balkan ske pti ce dva Virtu el no po ta panje la dji ca 42 TV MANI JAK nedeljnik 32 In ter vju: Vo jin Ðorðe viñ MO ZAIK 45 SCE NA 54 Mu zej vazdu ho plov stva: Raskoã fotografi jom bureka i natpisom i tu ga 53 MERI DIJA NI Naslov na stra na: Voji slav Ãe ãelj 58 For mula 1: Veli ka nagra da 60 REA GOVA NJA Za nov“milenijum”: “Meta Serif” Foto grafja: Reu ters Sjedi nje nih Ame riåkih Dr æava 66 VRE ME UÆIVANJA “od sledećeg broja Vreme na a masnom papiru”

4 5 >>međuvreme> međuvreme međuvreme >>međuvreme> 03/10/06 >> 10/10/06 #659 21. VIII 2003. meðuvreme BEOGRAD ŽIVOT 16/02/2006 09/02/2006 NAUKA Prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta Đurđija Cvetić KVALITET KOSOVO PRESUDILO Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Vazduh Seksualni život biljaka Beograd, Miãarska 12–14 Dva autobusa Gradskog sa- ovogodišnja je dobitnica nagrade „Žanka Stokić“, koju dodeljuju Čedomir Jovanović, ZATVORI Član Krunskog UPRAVNI ODBOR Narodno pozorište i kompanija Novosti. Rođena je 25. avgusta lider Liberalno U prostorijama Britanskog saveta u Beogradu počela saveta, knji- Stojan Ceroviñ (predsednik), Boris Popoviñ, KRAGUJEVAC Agencija za privatizaciju obavezala da dostavi izveštaj o ovom obraćajnog preduzeća “Be- Dragoljub Æarkoviñ slučaju tek nakon analize dokumentacije Srbijaturista, odbor ograd”, na linijama 55 i 501, 1942. godine, studirala je glumu i orijentalnu fi lologiju. Najveći demokratske partije, je nova serija predavanja u okviru projekta Kafe sajen- ževnik Matija V. D. DIREKTORA: Kraj protesta Dragoljub Æarkoviñ Ušteda i strategija u naredna dva meseca kori- u emisiji “Otvoreno tifi k (naučni kafe). U opuštenoj atmosferi, uz sokove Bećković ocenio FINANSIJSKI DIREKTOR: za privatizaciju odlučio je da se izjasni po dobijanju kompletnog deo karijere provela je u pozorištu. Igrala je u predstavama: Go- Daniela Vesiñ Gradske vlasti u Kragujevcu neće prihvatiti instrukcije Vlade Sr- stiće biodizel kao pogonsko KOMERCIJALNA SLUÆBA: izveštaja Agencije. Administrativni odbor Narodne skupštine vornica, Višnjik, Elektra, Knez Mihajlo, Bordel ratnika, Mala trilo- o Kosovu”, koja se Osuđenici niškog zatvora koji od 5. oktobra protestu- na svojim ćelijama i time onemogućili pristup straža- i tortu, učesnici prvog ovogodišnjeg predavanja mo- je da novi ustav Vojislav Miloãeviñ bije, koje, shodno novom zakonu o obrazovanju, nalažu da veći koor di na ci ja izme ðu repu bliå- odgovorio je na zahtev Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu ekološki čisto gorivo. Deset emituje na televiziji ju tražeći hitno usvajanje zakona o amnestiji, 9. okto- rima, reč je o pobuni, što predstavlja krivično delo koje gli su da čuju nešto više o “seksualnom životu” biljaka. nije sa dnevnog reda skinuo pitanje NEDELJNIK “VREME” ke i lo kal ne vla sti u slu åa je vi- broj seoskih škola bude ugašen. Vladina naredba odnosi se na gija smrti, Skup... Dobitnica je Zlatne kolajne “Maja Dimitrijević” kojim se traže obaveštenja u vezi sa sednicom ovog odbora na tona biodizela je poklon kom- Studio B, govoreći o aktuelnim bra po podne uklonili su ormariće i kasete sa rešetaka, za sobom povlači i odgovarajuće sankcije.” Tema je bila “Šaputanje na jastuku kod biljaka: mogu povratka krune: “Kruna razume da Beograd, Miãarska 12–14 ma veli kih nesre ña nije siste- sve škole koje imaju manje od petnaest učenika, a rok u kom na Festivalu monodrame i pantomime za monodramu Deca kojoj su konstatovane ostavke poslanika Vesne Lalić i Sovrani- panije Viktorija grupa, koja će političkim problemima rekao je: koji su im prethodnih pet dana služili kao barikade, a OBEĆANJA I PREGOVORI: Načelnik odeljenja za nad- li biljke da biraju seksualne partnere”. Mlada saradnica je sada vreme u kome je Kosovo pre- GLAVNI UREDNIK: Dragoljub Æarkoviñ matski reãe na. Tako ðe, ne opštine moraju da predaju svoje predloge za novu mrežu škola pakla, a 2003. postala je prva žena laureat Glumačkih sveča- ja Čonjagića iz G17 plus. Tužilaštvo je uputilo ovaj zahtev zbog po isteku dva meseca, ukoli- “Srbi u Hrvatskoj žive bolje od Srba iste večeri odlučili su da prekinu štrajk glađu. Protest zor pri republičkom ministarstvu pravde Borislav beogradskog Instituta za molekularnu genetiku i ge- sudilo. Pitanje društvenog i držav- ODGOVORNI UREDNIK: Filip Ãvarm posto je ni plano vi za vanred- ističe ovog meseca. Prema rečima zamenika gradonačelnika POMOÑNIK GLAVNOG UREDNIKA: krivične prijave koju su Lalićeva i Čonjagić podneli smatrajući ko testiranje bude uspešno, nosti. Kao odlična pevačica ostvarila je i dva muzička projekta: u Srbiji.” su prekinuli i osuđenici u Sremskoj Mitrovici, dok u po- Marić posetio je 10. oktobra niški, a direktor Uprave netski inženjering Nada Šurbanovski otkrila je prisut- nog uređenja ostaje otvoreno. Prema ne si tu a ci je ni ti za us po sta- Kragujevca Saše Milenića, u- Aleksandar Ñiriñ výa çe ode ýe ça za oba ve ãta- da su im nezakonito oduzeti poslanički mandati. U nastavku dobiti mogućnost da proširi saradnju sa gradom. Sentimentalno putovanje i Beograde, beli moj labude. Trenut- žarevačkom zatvoru pojedini i dalje odbijaju hranu. U za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu prav- nima da je odgovor na ovo pitanje – pozitivan. Naime, tome, ovaj ustav monarhiju nije ski- SEKRETAR REDAKCIJE: Elena Krstanoviñ me sto da škole budu ugaše- va çe o ær tva ma ko je bi ob ra- ove sednice Administrativni odbor je konstatovao da je posla- Biodizel se dobija iz uljane repice, suncokreta i soje, ne zaga- no igra u predstavama Mala trilogija smrti, Krila od olova (Beo- KRIVA ADRESA trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne), po- de Dragoljub Lončarević zatvor u Sremskoj Mitrovici. iako su biljke većinom hermafroditi, odnosno ima- nuo sa dnevnog reda, već je korak bli- REDAKCIJA ne, više matičnih škola biće đuje životnu sredinu i spada u obnovljive izvore energije. Kako ([email protected]) ðiva lo podat ke i komu ni ci ra- nik Đorđe Čukvas iz DSS-a dao ostavku, a izveštaj o tome biće gradsko dramsko), Skup i Govornica (JDP). U prvih deset dana rada beogradskog slednji dogovor u Nišu glasi da osuđenici prihvataju da Borislav Marić je tom prilikom potvrdio da je štrajk ju tučak i prašnike, one ne oplođuju same sebe. Kada že ka rešenju.” Dejan Anastasijeviñ, Duãka Anastasijeviñ, lo sa roða ci ma. U pome nu tom spajane u jednu. Ako Mini- je objasnio direktor GSP-a “Beograd” Slaven Tica, postoje tri ra- Aleksandar Anðiñ, Slobodanka Ast, podnet Narodnoj skupštini. ombudsmana, ova kancelarija vrati- ministru pravde Zoranu Stojkoviću ukažu poverenje i zatvorenika u niškom Kazneno-popravnom zavo- bi se to dešavalo, bila bi ukinuta genetska različitost BETA Dimitrije Boarov, Miomir Brkiñ, Stojan Ceroviñ, doku men tu navo di se da je starstvo prosvete ne prihvati Jovana Gligorijević zloga za prihvatanje ponude Viktorija grupe: “istraživački duh i Aleksandru Đorđeviću la je 130 predmeta jer se ne odnose da, za sada, okončaju miran protest. du prekinut, dok je stanje u zatvorima u Požarevcu i što dovodi do ukidanja vrste. S druge strane, ukršta- A.ANÐIĆ 457 DANA Sonja Ñiriñ, Vera Didanoviñ, Jovan Duloviñ, ciý da se uspo sta vi orga ni za- to rešenje, grad će iz vlasti- želja da se proba nešto novo” u GSP-u, obaveza prema međuna- Košarkašu uručena je nagrada za fer Jelena Grujiñ ([email protected]), ja ATAS Srðan Dæivdæa no viñ na oblast rada ombudsmana koji šti- Sremskoj Mitrovici u fazi stabilizacije. Tokom pose- njem genetski različitog materijala vrsta se produžava. vide jednog naučnika kog nikada u svakodnevnom ži- Fond za humanitarno pravo podneo Nebojãa Grujiåiñ ([email protected]), De po zit cija zaãti te u vanred nim situ- tog budžeta fi nansirati plate SLUŽBENI GLASNIK rodnim transportnim organizacijama i ispunjavanje standarda plej za 2005. godinu koju Udruženje državnih reprezentati- Tatjana Jovanoviñ, Predrag Koraksiñ, Novi Predlog zako na o turi- tvr di da ñe ova oba ve za po go- aci ja ma po ugledu na dræa ve ti interese i prava Beograđana, i prima te zatvoru u Sremskoj Mitrovici, Lončarević (čija je po- Biljke imaju čudesnu sposobnost da sopstveni polen, votu ne bi mogli da vide i mogu da postavljaju pitanja, je Opštinskom sudu u Prizrenu tužbu Slobodan Kostiñ, Zoran Majdin, Saãa Markoviñ, učitelja u seoskim školama. EU. On je najavio da će za 60 dana javnost biti upoznata sa re- vaca naše zemlje dodeljuje sportistima zaslužnim za nego- zmu ko jim je pla ni ra no da diti male agenci je koje imaju EU-a. Pred log je da se u okvi ru Nadoknada samo pritužbe koje se odnose na rad seta niškom zatvoru 6. oktobra izazvala bučne reak- koji posredstvom vetra ili insekata dospe u tučak, uni- kao što je bio slučaj sa dr KitomKembelom, “tatom” za naknadu štete protiv Ministarstva Goranka Matiñ ([email protected]), Milan Miloãeviñ, dva do tri stal no za po sle na i Prema proceni kragujevačke zultatima testiranja. Istog dana kada je dogovorena saradnja sa vanje viteštva i plemenitosti na terenu i van njega. Đorđević Teofi l Panåiñ, Saãa Rakeziñ ([email protected]), orga ni za to ri puto va ça u MUP-a formi ra poseb na orga- Ministar pravde Zoran Stojković je na osnovu Zakona o gradske uprave, gradskog javnog pra- cije zatvorenika, ali se situacija ubrzo smirila) obećao štavaju, dok polen druge biljke primaju bez problema. ovce Doli. U Beogradu smo prvo radili samo video-kon- pravde Kosova, u ime Saše Grkovića, Duãan Reljiñ, Tamara Skrozza, Vladimir Stankoviñ, koje rade legal no ali daju jefti- lokalne samouprave, takvih GSP-om, Viktorija grupa je sa nemačkim proizvođačem opreme zemýi i inostran stvu mora ju niza ci o na jedi ni ca za zaãti tu advokaturi doneo Pravilnik o visini nadoknade za rad ad- je rođen 26. avgusta 1967. godine u Beogradu. Odigrao je 108 Zoran Stanojeviñ ([email protected]), nije aranæma ne i stoga nema- učitelja ima desetak. Milenić Lurgi potpisala ugovor o izgradnji rafi nerije u Šidu u kojoj će biti vobranilaštva, javnih preduzeća, orga- je osuđenicima da će zakon o amnestiji biti donet do Takođe, ako na tučak dospe polen biljke koja je “rođa- ferencije, a sada uključujemo i lokalne naučnike”, kaže Srbina iz Orahovca, koji je nezakonito Seãka Stanojlov iñ ([email protected]), jednom meseå no da depo nu ju u van red nim si tu a ci ja ma ko ja vokata odbrane po službenoj dužnosti. Pravilnikom je utakmica u dresu reprezentacije. Među mnogim nagradama Nenad Stefanoviñ, Dragan Todoroviñ, ističe da je novi zakon o obra- nizacija i institucija čiji je osnivač Grad. 15. novembra, dok su oni Ministarstvu uputili predlog ka” one koja treba da bude oplođena, dakle ako su na- Lišićeva. držan u pritvoru 457 dana zbog sum- 10.000, od no sno 30.000 evra ju ve li ki obrt nov ca. Ciý po me- bi bila nepo sred no odgo vor na smeštena proizvodnja biodizela. Ona će biti puštena u rad 2007, Tanja Topiñ, Biljana Vasiñ, Miloã Vasiñ, nu tog re ãe ça, po Dæiv dæa no- zovanju dobar kad se gleda iz promenjena visina nagrade advokatu koji je postavljen za osvojio je i srebro na Olimpijadi 1996. godine, zlato na Svet- Ombudsman Dušanka Gaćeša objaš- da amnestija bude primenjena i na one koji izdržava- stale iz istog polena ili istog tučka, šanse da do oplod- Idejni tvorac Kafe sajentifi ka jeste Dankan Dalas. nje da je učestvovao u masakru i likvi- Svetlana Vasoviñ-Mekina, Ljubomir Æivkov na po se ban ra åun, iza zvao je mini stru. Pored toga, ovaj pro- a planirano je da u početku proizvodi oko 100.000 tona biodi- viñu, jeste uniãta va çe upra- branioca po službenoj dužnosti u krivičnom postupku. Na- skom prvenstvu 1998, evropskim šampionatima 1991, 1995. njava da nema nadležnost na opštin- ju kaznu zbog izvršenja dela iz oblasti organizovanog nje dođe su upola manje nego kada biljke nisu u “srod- Nakon što je diplomirao hemiju na Oksfordu, Dalas dacijama više od 100 albanskih civila. DOKUMENTACIJA burne reak ci je u turi stiå kim jekat predvi ða uspo sta výa çe fi nansijskog ugla, jer će sma- zela godišnje. Đorđe Mihajlović, zamenik ministra za rudarstvo vo ta kvih agen ci ja i stva ra çe ime, smanjena je sa 40 na 30 odsto nagrade predviđene Dragoslav Grujiñ (tekstualna arhiva, agenci ja ma. Vlasnici strahu- “baznih” vatro ga snih i spasi- njenjem broja škola biti ušte- i energetiku, koji je prisustvovao potpisivanju ugovora, izjavio i 1997, i bronzane medalje 1987. i 1999. godine. Bio je igrač skom nivou, u sudskim sporovima ili kriminala i dela ubistva, uz maksimalnu izrečenu ka- stvu”. Prema rečima Brane Lišić iz Britanskog saveta, se zaposlio na BBC-ju, gde je radio programe sa na- Grković je oslobođen po svim tačka- [email protected]), Jelena Mrða mono po la veli kih. Neãko viñ laåkih jedi ni ca u Beo gra du i u tarifom Advokatske komore koja se primenjuje u sedištu (foto-dokumentacija, [email protected]) ju od za tva ra ça ma lih agen- đen novac koji će moći da se je da se u našoj zemlji potroši 30 miliona naftnih derivata go- Pratizana (‘83–‘92), Filipsa (‘92–‘94), Fortituda (‘94–‘96), povredi prava u odnosima sa penzij- znu od 40 godina. Osuđenici tvrde da su obmanuti jer cilj Kafe sajnetifi ka jeste popularizacija nauke i njeno učnom tematikom. Koncept Kafe sajentifi ka kreirao ma optužnice u septembru 2002. sma tra da, upra vo zbog agen- suda koji je odredio odbranu po ci ja zbog åe ga bi ne ko li ko joã de set ve ñih gra do va Sr bi je. upotrebi za učila i opremu. Međutim, gradska vlast smatra da sko-invalidskim fondovima, što su se sa njima mesecima pregovaralo o opštoj amnestiji, približavanje običnim ljudima: “Namera nam je da pre- je 1998. godine, a prva sesija održana je iste godine u GRAFIÅKI CENTAR ([email protected]) ci ja sa dva do tri za po sle na dišnje, od čega je 40 odsto dizel. “Ako se zna da je cena nafte u Portlanda (‘96), Barselone (‘96–‘99), Reala (1999–2002), Boãko Blaæiñ, Ivan Hraãovec (urednik), Tanja hiýa da ýudi ostalo bez pos- U osta lim gra do vi ma bi, ta ko- službenoj dužnosti. Prethodni ODNOS ko je u Egi pat ili Tur sku vo de ukidanje škola po selima povlači za sobom raseljavanje stanov- poslednjih godinu dana poskupela sa 25 na 60 dolara za barel, najčešći problemi građana. U ovu kan- dok sadašnji predlog zakona kaže da će na amnesti- stanemo da zamišljamo naučnike kao vrlo stare lju- Lidsu. Danas se ovaj projekat realizuje u svih 110 ze- Popoviñ, Vesna Srbinoviñ, Vladimir Stankov ski, la. Pre ma do sa da ãçem za ko- ðe, bi le us po sta výe ne va tro ga- ministar pravde Vladan Batić je u Skavolina (2003–2004). Igračku karijeru završio je 3. jula Slobodan Tasiñ; KOREKTORI: Jovanka Kljajiñ, i po hiýa du turi sta, putni ci i ništva iz tih sredina. Pošto je grad u poslednjih godinu i po dana jasno je da postoje opravdani razlozi za proizvodnju biodizela. celariju stizale su čak i žalbe ljudi iz lo- ju imati pravo samo oni koji kaznu ne izdržavaju zbog de koji usamljeni negde u svojim laboratorijama nešto malja u kojima Britanski savet ima svoje kancelarije. Vlada Srbije usvojila je Deklaraciju nu, agen ci je su bi le u oba vesne i spa si laå ke je di ni ce ko je januaru 2004. godine doneo Pra- 2005. Jedan je od ambasadora dobre volje UNICEF-a i osnivač Ivana Milanoviñ, Stanica Miloãeviñ; profe si ja mora ju da se zaãti- krenuo u akciju kreditiranja poljoprivrednika i, po Milenićevim Evropska unija je već pozvala svoje države članice da ga kori- zničke opštine, Lozovika, i Vojvodine. izvršenja teških zločina, zločina protiv čovečnosti, rat- rade. Britanski savet želi da približi nauku mladim, in- Sledeći Kafe sajentifi k u Beogradu biće održan 30. ok- o dijaspori kojom je odnos između DAKTILOGRAF: Zorica Nikoliñ; LEKTORI: zi da na ra åun me seå no de po- bi pripa da le orga ni ma lokal- vilnik kojim branioci po službenoj Grupe sedam. Katarina Pantiñ, Æivana Raãkoviñ, Ivana Smoloviñ te na ovakav na åin. S ob zi- rečima, ima jasnu strategiju za očuvanje sela, zatvaranje škola ste što više, pa je očigledno da je biodizel gorivo budućnosti”, Primljeno je 106 predmeta, ali rešava- nih zločina, ubistva, pedofi lije i seksualnog zlostavlja- teligentnim i obrazovanim ljudima, jer smatramo da u tobra, kada će posetioci moći da nauče nešto novo iz otadžbine i rasejanja označen kao je- nuju 5000 dola ra u dinar skoj ne sa mo u pra ve, a funk ci o nal- dužnosti imaju pravo na 90 odsto INTERNET IZDANJE protiv vred no sti, a taj novac rom na ve li ki broj agen ci ja, no bi bi le ve za ne za or ga ne ne ide tome u prilog. Pored sredstava koja će, ako ne bude bilo rekao je Đorđe Mihajlović. Veroslav Janković, direktor Viktorija nje nije počelo jer ne postoji rok za do- nja. Predlog zakona o amnestiji, koji je pre dvadese- nauci postoji mnogo stvari koje se tiču svih nas.” U izja- oblasti astronomije. Tema je “Traženje života u svemi- dan od najvećih i najznačajnijih dr-

http://www.vreme.com loãih isku sta va turi sta i viso- nagrade predviđene tarifom Ad- A.ANÐIĆ mo gao je bi ti is ko ri ãñen u unutra ãçih poslo va. Nedavni drugog rešenja, biti izdvojena za učiteljske plate, lokalna vlast u grupe, najavio je da će biodizel na domaćim pumpama koštati nošenje rešenja. tak dana ušao u skupštinsku proceduru, predviđa da vi za “Vreme” Lišićeva je objasnila da se Kafe sajentifi k ru”, a prezenter je dr Kerolin Kroford, koja će se putem žavnih interesa. U Deklaraciji se na- Marjana Hraãovec, Ivan Ristiñ (CMS) kih ce na aran æma na, åi ni se Pi sme nost bi la joã ne po voý ni ja – cen tral na joã uvek iskýu åi vo kraj ãpore ta i da je iz kra ýe vaå ke Elek tro di stri bu- vokatske komore. U martu iste nji pokušaj Mesne industrije Karneks, značajnog igrača na tr- (kontakt: [email protected]) teku ñem poslo va çu. Prema in ci den ti, kao ãto su pre vr ta- Kragujevcu planirala je da ove godine iz budžeta izdvoji još oko bar deset odsto manje od dizela. PROTEST ILI POBUNA: da ova ci fra, ko ja bi put ni ku Pr vi put od ka ko Re pu bliå ki za vod Srbi ja i Vojvo di na imale su samo u çi vi. ci je na log za is kýu åe çe re pe ti to- godine ministar Stojković sma- žištu, da za svoje potrebe obezbedi izvor sirovina po stabilnim Potpuno sinhronizovano, 5. se zatvorske kazne smanje za 25 odsto upravo osu- seanse u Beogradu održavaju od 2004. godine i da su video-linka obratiti učesnicima sa svog radnog mesta vodi da Vlada treba da razmatra zah- PRODAJA I PRETPLATA reåi ma Momåi la Neãko vi ña, 4,5 miliona evra za obrazovne ustanove. Najviše novca otići će Marija Vidić na neki naåin osigu ra la sigur- za stati sti ku obja výu je podat ke 31 odsto sta nov ni ka istog obra zo- ra u Strm noj Go ri sti gao u Elektro cenama, neslavno je prošao: ugovor o isporuci svinja po fi ksnoj DONACIJE NISU IGLA oktobra u zatvorima u Nišu, Požarevcu i Sremskoj đenicima koji su osuđeni za lakša krivična dela. Kako odlično posećene. Prvobitno, projekat je realizovan kao u Izraelu, dok će voditelj programa biti stacioniran u teve pripadnika srpskog naroda koji ([email protected]) naåel ni ka odeýe ça za træi ãte predškolskim ustanovama – oko 226 miliona dinara, osnov- njio je visinu nagrade sa 90 na 50 Nikola Ñulafi ñ, Milan Radoviñ (dobi je ne na proãlo go di ãçem popi- va ça. Od 480.000 li ca ko ja su di stri bu ci ju Va ýe va. Re pe ti tor i Na pitanje kako se sprečava zloupo- Mitrovici počeli su mirni protesti pritvorenika koji za- je izjavio ministar pravde Zoran Stojković, informaci- video-konferencija u kojoj su učestvovali naučnik-pre- Londonu. Predavanje dr Kroford istovremeno će pratiti žele da dođu da žive u Srbiji, kao i mo- u repu bliå kom mini star stvu nost i ni je pre ve li ka. Marã odsto, a u januaru 2005. taj iznos otkupnoj ceni tokom cele godine, o kojoj uzga- RAÅUNOVODSTVO: su stanov ni ãtva) o ãkolskoj spre- iz ja vi la da su bez ãkol ske spre me link te le vi zi je bi li su na zgra di tra- ne škole dobiće 142 miliona, srednje 83 miliona, a fakulteti JG Mirjana Jankoviñ trgo vi ne, turi zma i usluga i U åe tvr tak 14. av gu sta va ýev skoj je smanjio na 40 odsto. jivači trenutno mogu samo da sanjaju, jedno- treba donacija u školama, Slobodan htevaju da Skupština usvoji vladin Predlog zakona o je da će na oprost jednog dela kazne zatvorenici čekati davač i publika iz dve ili tri zemlje: “Tako ljudi mogu da dve publike – u Srbiji i Izraelu. gućnosti da se za to stvore materi- mi i pisme no sti stanov ni ka cen- 71 odsto çih æi vi na se lu. Op ãti te le vi zi ji Marã one mo gu ñe no je fo-sta ni ce uz sa gla snost Elektrodi- 12,2 miliona dinara. POLJOPRIVREDA MARKETING jednog od tvora ca Predlo ga strano je raskinut pri prvom sezonskom skoku Vuksanović, ministar prosvete, za list amnestiji odmah, a ne posle referenduma za dono- pet do šest meseci su netačne, jer će im se “posle do- jalni uslovi. Onima koji žele da dođu Predlog tralne Srbi je i Vojvo di ne, u ovom porast pisme no sti obja ãça va se stri bu ci je. Ne vo ýe TV Marã po åe le Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ivana ŽIVOT ([email protected]) za ko na, ovaj no vac biñe ko ri- emi to va çe pro gra ma sa pre daj ni- Svinjarije cena, što je za rezultat imalo znatno povećanje “Danas” odgovara: “Poštovanjem za- šenje novog ustava. U KPZ Zabela u Požarevcu od 7. nošenja ustava izaći u susret”, a kako je ministar obe- u Srbiju biće omogućeno da done- Goran Kosanoviñ (direktor) Eks per ti OEBS-a, ko ji su ana li- delu repu bli ke ima viãe stanov ni- posto ja çem pravne regu la ti ve o ka na Ce ru. Sa svim slu åaj no ili ne, su joã 7. avgu sta, ka da je va ýev ska SKUPŠTINA Dulić-Marković, donela je Pravilnik o uslovima u pogledu ãñen za ispla tu nakna de put- Iako je za manje od mesec dana cena tovljeni- maloprodajnih cena. Drugi način za ublažavanje konske procedure prema kojoj u sva- oktobra nisu radili kuhinja i pekara (što znači potpu- ćao, lično će predložiti “da abolicija ne bude za jednu Sudija Vrhovnog suda Srbije Miodrag Đorđević, dosadašnji su svoja “materijalna i duhovna do- Telefon: 011/3234-774 zi ra li rad MUP-a Sr bi je, na pra- ka sta ri jih od 15 go di na sa za vr ãe- obave znom poha ða çu osnovne pre daj nik je pre stao da ra di sa mo po li ci ja “za u ze la i pre tre sla pro- obradivih površina, tehničke mogućnosti i prostora za Telefaks: 011/3238-662 ni cima zbog nerealizovanog Dragiša Slijepčević, kandidat je direktor Agencije za privatiza- vi li su iz ve ãtaj o ra du na ãih nom sred çom, vi ãom i vi so kom ãkole. Beo gra ða ni su se poka za li sto ri je”, ka ko tvr di vla snik Zo ran Mleko i mandati proizvodnju duvana. Njime se propisuju uslovi koje mora ka na stočnim pijacama pala za više od trećine, tržišnih potresa je izvoz, ali u ovoj zemlji niti ima koj školi vrhovnu vlast ima školski od- nu obustavu spremanja hrane za osuđenike, ali i za četvrtinu kazne, već za čitavu trećinu”. U Ministarstvu bra, kojima će pored svog prisustva i progra ma puto va ça i troãko- 12 sa ti poãto je ova te le vi zi ja pod ne- predsednika Srbije Borisa Tadića ciju, podneo je ostavku na ovu e-mail za kontakt sa redakcijom: sluæbi u sluåa ju vanred nih ãko lom, ne go onih sa osnov nim i kao nat pro seå no obra zo va ni: sva- la kri viå nu pri ja vu pro tiv mi ni stra Do ve åer, “pod iz go vo rom po slov ne Odbor za privatizaciju Narodne skupštine preporučio je Agenciji da ispuni privredno društvo, preduzeće, zemljoradnička maloprodajne cene mesa su uglavnom iste kao i klanica, niti uzgajivača koji ispunjavaju stroge bor i savet roditelja. Škola nije tako osuđenice). U znak protesta, pritvorenici Zabele odbi- pravde, inače, navode da se zakon o amnestiji dono- svog potomstva, dopuniti i obogati- [email protected] va povrat ka putni ka u sluåa ju za predsednika ovog suda. funkciju. Premda je bilo medij- situ a ci ja. Osnovni proble mi niæim obrazo va çem. Od ukupno ki peti stan ovnik glavnog grada kul tu re i me di ja u Vla di Sr bi je Bra- kon tro le”. Do ve åer je za pri ti sak za privatizaciju da raskine kupoprodajne ugovore sa Goranom zadruga i preduzetnik koji se bave proizvodnjom duvana. poslednjih meseci – visoke. Oscilacija cena tov- higijenske uslove Evropske unuje, niti je iko od velika, a donacije nisu igla u plastu li su da 8. oktobra primaju posete, dok su porodicama si zbog nastanka nove države i prenaseljenosti zatvo- ti Srbiju”. e-mail za slanje zvaniånih saopãtenja steåa ja ili privre me ne neli kvid- Sr bi je u ovoj obla sti, po mi ãýe- sta ri ji od 15 go di na ima diplomu na Marã op tu æio naj vi ãe funk ci o- Slijepčević je rođen 1955. godi- skih spekulacija da je ova ostav- i opãtih informacija: [email protected] 52 odsto stanov ni ãtva sa obrazo va- ni sla va Le åi ña zbog “ne sa ve snog Ljubičićem, vlasnikom mlekara u Nišu, Kragujevcu, Pirotu, Pan- ljenika je uobičajena pojava, kao što je uobičaje- njih zainteresovan da se u tom pravcu potrudi, nosti orga ni za to ra puto va- Proizvođač, prema Pravilniku, u vlasništvu, pod zakupom sena. Ne može ništa da se unese u osuđenika iz niškog kazneno-popravnog zavoda po- ra (u srpskim zatvorima ima prostora za smeštaj 5800 ne u Sečnju, Pravni fakultet u ka rezultat pritisaka iz Vlade e-mail za slanje pisama åitalaca çu tih eks pe ra ta, su: ne po sto- çem vi ãim od osnov nog, 41 odsto vi ãe ãkole ili fakulteta dok je sva ki ne re va ýev ske i re pu bliå ke po li ci- no da cene tokom leta rastu, a padaju u ovo doba ça. Za po tre be te ku ñeg po slo- ra da”. Kon kret no, zbog do no ãe ça čevu i Senti. Odbor je dao ovu preporuku posle duže rasprave i ili u kooperaciji sa fi zičkim licem, mora da ima najmanje pre svega jer to košta, ali i zato što mogućnost školu, a da to ne vide profesori, đaci ili sete porodica, kao i primanje paketa – bili zabranjeni. osuđenika, ali se u njima trenutno nalazi 8500 ljudi). BROJ NEDELJE za rubriku Poãta: [email protected] jaçe speci ja li zo va nih spasi- çe cister ni vinil hlo ri da, izli va- stanov ni ka zavr ãi lo je sredçu drugi sa zavr ãe nom sredçom ãko- re ãe ça od 17. mar ta za za bra nu je, De mo krat sku stran ku i Li be ra- godine. Prema ceni kukuruza, koji je za tov svinja Beogradu završio je 1978. godine zbog nekih spornih slučajeva vaça, agenci je mogu da kori- razmatranja informacija Agencije za privatizaciju o privatizova- pet hektara obradivih površina. U pogledu tehničkih mo- izvoza znači da bi, po reciprocitetu, bili izloženi roditelji. Nemoguće je na tako malom Sledećeg dana, oko 200 štićenika KPZ-a u Valjevu, koji Pobuna u zatvorima bila je i prva stvar sa kojom se su- U užičkom kraju ima oko 4,2 PRIPREMA: Grafi åki Centar Vreme laåkih jedi ni ca, åiji posao za çe za sa da ne po zna te opa sne ãko lu, a 11 odsto vi ãu ili fa kul tet. lom. Sa mo 9800 sta nov ni ka ima ra da nakon emi to va ça pri lo ga o le Sr bi je, po ve zu ju ñi åe sto go sto va- kao student generacije, a magistrirao je ove godine privatizacije, ministar privrede Predrag Bubalo oba- ÃTAMPA: ste do 80 odsto ovog de po zi- nju mlekara. Ovakakav predlog posledica je štrajkova radnika gućnosti, proizvođač mora da ima mašine za osnovnu osnovna sirovina, cena svinja bi mogla još kliziiti “nadole”, što konkurenciji robe iz uvoza. Istina, u Ministarstvu trgovine vele Rotografi ka, Subotica sada po potre bi rade vatro ga- mate ri je u Leãta ni ma, i veli- Ute ãno je ãto se od po pi sa do po pi- jedan do tri razre da osnovne ãkole. raz lo zi ma uvo ðe ça van red nog sta- çe opo zi ci o nih li de ra na pro gra- mestu, kao što je škola, praviti zlou- su krivično delo počinili kao maloletnici, odbijaju da iz- očila nova vlast u Srbiji posle 5. oktobra 2000, a pre na Privrednoj akademiji u Novom Sadu. Za sudiju vestio je medije da je Đorđević podneo ostavku iz miliona stabala šljiva zahvaljujući OBRADA TIRAÆA: Data Press ta. S ob zi rom na to da je tih 20 kragujevačke i pančevačke mlekare zbog Ljubičićevog neispu- se i očekuje, sve do 65 dinara za kilogram “žive vage”. da će sprečiti svaki pokušaj trgovaca da iskoriste trenutnu po- sci ili ålano vi sportskih spele o- ki po æa ri, mo ra li bi da bu du sa, broj sta nov ni ka sa osnov nim Poda tak koji je vero vat no izne na- ça. U sa op ãte çu TV Marã tvr di se mu, upad u Marã i tu æbu pro tiv obradu zemljišta, sadilice, prskalice, prostoriju za sušenje potrebe, osim ukoliko roditelji, kolek- vršavaju radne obaveze, ali ne stupaju u štrajk glađu. mesec dana slična pobuna bila je organizovana u po- Opštinskog suda u Sečnju izabran je 1981. godine, a ličnih razloga. Miodrag Đorđević rođen je 1955. go- kojima je 2005. proizvedeno više YU ISSN 0353-8028 odsto depo zi ta, prema Neãko- njavanja ugovornih obaveza, neisplaćivanja zarada radnicima Jedan od načina da se tržište stabilizuje jeste dugoročno ugo- ziciju na tržištu i da držeći “i nož i pogaču” obezbede sebi veći loãkih, alpi ni stiå kih i roni laå- dovoý na opome na vlasti ma obrazo va çem znatno smaçi vao. dio, pre ma svim æen skim åa so pi simi ni stra. Teh niå ki di rek tor va ýev- duvana (koja mora da bude natkrivena da bi bilo omoguće- tiv i predstavnici lo- Kako za “Vreme” kaže Zlatko Nikolić, naučni saradnik jedinim zatvorima u Srbiji, takođe zbog dugog čekanja 1989. postaje sudija Okružnog suda u Zrenjaninu. U dine u Prištini gde je završio Pravni fakultet. Od od 62000 tona rakije ili 11 VREME INTERNATIONAL viñevim reåi ma, simbo liå na kih klu bo va. Ko or di na ci o no ma uvek obra zo va ni je i elo kvent- varanje proizvodnje, otkupa i plasmana. Međutim, prošlogodiš- prihod, prete nesavesnim trgovcima nedavno konstituisanim da je ubrza no reãa va çe ovog Prema poda ci ma iz 1991. godi ne, i neizmirenih obaveza prema proizvođačima mleka. Odbor za no sušenje na “prirodnom” vazduhu) i zidanu ili montažnu kalne samouprave ne Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, sina zakon o amnestiji. Poslednja vest iz KPZ Sremska ovom gradu radio je i kao sudija Privrednog i Višeg 1983. do 2002. godine radio je u MUP-u Srbije na odsto ukupne srpske proizvodnje. Zeitschriftenverlags G.m.b.H. su ma, to ne bi tre ba lo da bu de telo za hemij ske udese formi- ni je æe ne, je ste da one za u zi ma ju Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien, Austria, pita ça neop hod no. Najve ñi onih sa sred çim, vi ãim i vi so kim 70 privatizaciju peporučio je Ministarstvu fi nansija da vrati mleka- prostoriju za sušenje na određenoj temperaturi. Proizvo- trgovinskog suda. Sudija je Vrhovnog suda Srbije od mestima šefa Uprave za borbu protiv organizo- veli ka prepre ka ýudi ma koji rano je joã tokom dvade se tih åak 76 odsto u gru pi ne pi sme nih i broj nedelje >>broj nedelje> rade svoj posao. Ako tuacija u pomenutim zatvorima ne može se okarakte- Mitrovica je da, nakon što se smirio protest zatvore- U 23 ugostiteljska objekta u Direktor: Vesna Vaviñ; Telefon: (+431) 408-9652 pro blem ñe, kao i obiå no, bi ti obrazo va çem na istom podruå ju rama deo novca dobijenog njihovom prodajom Ljubičiću, kako đač koji se bavi otkupom duvana mora da ima i posebnu [7/52@2006] 1999. godine. U obrazloženju, predsednik Tadić je vanog kriminala i glavnog inspektora fi nansijske, Telefaks: (+431) 407-5947, e-mail: [email protected] se ozbiý no ba ve ovim po slom godi na proãlo ga veka, ali ono polu pi sme nih. To je posledica tra- oni nisu zainteresova- risati kao protest, već kao pobuna. “Da je u pitanju bio nika, nezadovoljstvo iskazuju stražari koji kako tvrde užičkom regionu, prošle godine novac, s obzi rom na to da je na bi lo je ukup no 41 odsto, zna åi za bi se, bar delom, nadoknadila šteta nastala privatizacijom. Na Godišnje sa puteva u Srbiji biva ukradeno ili uništeno 15.000 saobraćajnih znakova i naveo da Slijepčević poseduje stručne i lične kvali- a zatim i poreske policije. Na predlog partije G17 Distribucija: Axel Springer Verlag, Hamburg i od çega æi ve. S dru ge strane, Srp ske æe le zni ce ima ju 70 lo ko mo ti va ko je vo zi 1500 ma ãi no vo ða, prostoriju za skladištenje izgrađenu od čvrstog nezapa- ni onda sve loše može samo štrajk glađu”, objašnjava Nikolić, “to bi se i mo- strahuju jer im je, zbog manjka ljudi, ugrožena bez- popijeno je 10.096 litara rakije i USSIN ATU 37757904 ni je ra di lo åak ni to kom bom- primer, proseå na starost vatro- 11 procenata ma çe ne go pro ãle dici o nal nih normi, prema koji ma 200 kilometara ograde, što Republiku košta više od Znaci se često koriste gene ral ni sekre tar Poslov nog a çi ho ve kom po zi ci je u pro se ku raz vi ju 43 ki lo me tra na sat. dnevnom redu našao se i slučaj niškog preduzeća Srbijaturist. ljivog materijala koji ne utiče štetno na kvalitet sirovine, 1.000.000 evra. tete na osnovu kojih smatra da će dostojno obavlja- plus, u julu 2004. godine imenovan je za direktora bardo va ça 1999. godi ne, a gasnih vozi la 20 godi na. godi ne; 1981. godi ne situ a ci ja je je na se lu, oåevid no, me sto æe ne u svinjcima i kokošinjcima, a aluminijumski stubovi za torove i vinograde. I jedno i drugo često da se desi, a ne samo glo nazvati mirnim protestom. Međutim, pošto su za- bednost. Oni traže da im se obrati ministar pravde. 9841 litar svih ostalih žestokih Detalji o pretplati na strani 61 udruæe ça turi stiå kih agenci- I tu radnici štrajkuju jer novi vlasnik Srba Ilić nije ispunio nijed- a koja je suva, prozračna, sa ventilacijom, prirodnim i ve- ti funkciju na koju ga je predložio. Agencije za privatizaciju. završi na otpadima gde im je cena oko 20 evra. Prosečna nabavna cena saobraćajnog znaka je zloupotreba donacija.” tvorenici ormarićima i kasetama zabarikadirali rešetke Jasmina Lazić alkoholnih pića. 4 21. avgust 2003. VREME VREME 21. avgust 2003. 5 nu od obaveza preuzetih kupovinom ovog preduzeća. Pošto se štačkim osvetljenjem. 5000 dinara, a putokazi na portalima auto-puteva koštaju oko 3000 evra. 6 VREME : 12/10/2006 VREME : 12/10/2006 7 10:32

Foto: M.Milenković

Kako smo pravili Ajnštajna od papira

Svi vole Alberta Ajnštajna, ponavljao sam uveravajući kourednicu ispred Muzeja i prešli u čudovišni, tri puta veći linkoln Nikole “Vremena nauke” Mariju Vidić da je to sasvim jednostavan podu- Ubavića, rasvetljivača, koji je pristao da nam iznajmi svoje fensi re- hvat. Na početku je, kao i obično, sve i delovalo tako – za decem- fl ektore po vanredno niskoj ceni – zbog Ajnštajna, naravno. bar smo pripremali nulti, promotivni broj novog specijalizovanog Kad je Ajnštajn bio gotov Neša i Aca su ga ugurali u redakcijski izdanja “Vremena za nauku i tehnologiju”, dok su nas Ana i Mla- pikap tako da ostane u sedećem položaju. “Neko mora sa njim”, den iz organizacije prvog Festivala nauke u međuvremenu ljuba- rekao je mrzovoljno Neša, pa je Aci pripalo da sedi pored Ajnštaj- zno pozvali da u njemu učestvujemo kao praktično jedini medij na od Pančeva do Beograda. Jasmina Lazić i ja smo ih pratili u for- kome je ukazano to poverenje. du. No, kad smo stigli do Takovske, primetili smo da nam Aca Imali smo tuce ideja, ali mada se to nije otvoreno govorilo, ne- nekako neartikulisano maše, a potom i Neša, vozač, kad smo se 10:34 dostajalo je Nešto, odnosno Neko ko će na najbolji način pred- na semaforu zaustavili pored njih. Nešto kasnije, Jasmina je doda- stavljati “Vreme”, ili pak vreme, u svetu nauke. Jednog ledenog la: “Nema ih.” Odgovorio sam da će nas svakako stići do Muzeja oktobarskog prepodneva, dok smo pili čaj u praznoj redakcijskoj “25 maj”, ali se to nije desilo. Čekali smo ih neko vreme, pa sam kafani, zamenik urednika Aleksandar Ćirić se naprasno počeo pri- pozvao Nešu: “Gde ste vi?” “A gde ste vi, mi smo kod ‘25. maja’?”, sećati maše tehnike vajanja fi gura od mokrih novina. “A što, reci- odgovorio je pitanjem. Ispostavilo se da su umesto u muzej, Ajn- mo, ne biste napravili Ajnštajna od novina?”, predložio je gotovo štajna odvezli do Sportskog centra “25. maj”, na Dorćol. ovlaš, na onaj svoj mrzovoljni način na koji je do sada odškolovao A onda, došlo je i to jutro, okupila se cela ekipa, uključujući i bar deset generacija mladih srpskih novinara. Jelenu Jorgačević i Jovanu Gligorijević, svi sa majicama “Vremena Kao retko koju uredničku preporuku, odmah smo kupili ide- nauke” koje je Stevan doneo. No, na mestu gde je trebalo da bude ju. Trebalo je, pre svega, pronaći vajara koji bi pristao da u tako plazma televizor zjapila je crna rupa, a Aca i Neša su javljali da kre- kratkom roku, u ne tako popularnoj tehnici, od novina, i za neve- ću s njom sa Banovog brda. Cupkali smo pored Ajnštajna i merili lik honorar napravi fi guru u prirodnoj veličini koja bi verodostoj- vreme, svako na svoj način. “Kasniće”, rekla je Marija, ali nije bilo no predstavljala Alberta kako sedi i čita “Vreme”. Na kraju su nam jasno ko – početak festivala ili plazma. preporučili akademsku vajarku iz Pančeva Ivanu Rakidžić-Krumes, Najzad, Neša i Aca su utrčali sa velikom kutijom kad je u dvora- koja je, uprkos svim nevoljama pristala i to samo jer joj Ajnštajnov ni već utihnula atmosfera pred dolazak nadležnog ministra, koji je lik dovoljno plastičan. Svi ga vole, ponavljao sam. trebalo da otvori festival (kao novinar, naučite da prepoznajete tu Poslao sam joj tuce fotografi ja slavnog švajcarskog fi zičara, a tišinu koja naraste pre nego što na neko mesto dođe Država). Kad onda, nakon što su Voja, Steva i Ćulafi ć blokirali Mišarsku i nato- su uneli plazmu, smestili smo je pored Ajnštajna i u trci i jurnjavi varili mog forda remitendom “Vremena”, odvezao sam i materijal povezali kablove. “Imamo vremena za samo jedan pokušaj”, rekao u njen atelje. ‘Vreme’ je suviše kruto za maše”, rekla mi je skruše- mi je Radoslav, nakon čega sam uključio glavni prekidač. Na to su se no Ivana, pa se blokiranje Mišarske ponovilo i sutradan, ovaj put Nikolini fensi refl ektori samo mudrijaški okrenuli i zauzeli progra- zbog starih dnevnih novina koje je iz ko zna kojih budžaka redak- mirane pozicije, osvetlili plakate i samog Ajnštajna, fi lm se takođe cije prikupio Dragoslav Grujić. Kako sam išao na teren zbog ne- pokrenuo i startovala je muzika. Sve je radilo. Nakon toga je počela kog teksta, dva dana sam vozio dvesta kila starih novina u fordu velika žurka, prava nagrada za trud. Na hiljade dece je pipkalo, skakalo, (mogu misliti kako je to izgledalo prolaznicima na parkingu). pričalo i slikalo se sa Albertom tokom naredna tri dana. No, Ajnštajn je U međuvremenu smo krenuli u potragu za osvetljenjem, bu- sve izdržao – Ivana ga je čvrsto sastavila. Danas jednako stameno sedi u dući da se skulptura morala osvetliti. To nas je, kroz čarobni svet hodniku na četvrtom spratu redakcije “Vremena”. ¶ rasvetljivača, odvelo čak u Jajince – ostavili smo forda na parkingu SLOBODAN BUBNJEVIĆ