^itajte ne i na internet i tamu sme besplatni skopskoeho.mk
br. 93 15.11.2018
BRZOTO KUMSTVO, POPULARNO I NA LOKALNO NIVO Zarem na ulici po tri imiwa }e im Na porane{noto smenat, a dupkite „Vardari{te“ |ubreto i natamu se trupa, a neli isti }e ostanat? treba{e park da bide?
Skopje treba da ima nekolku centri, osmisleni na eden sofisticiran na~in
Dodeka Naumovski i Smilevski zboruvaat za trotoari gra|anite baraat seriozni proekti 2 VO FOKUSOT Partizanite ne oslobodija od fa{izmot, a nie kako da gi zaboravame Gorda istorija e toa! No, se se}ava li dene{no Skopje dovolno na ovie istoriski migovi? Se oddava li dovolno priznanie na toga{nite borci i ja neguvaat li skopjani taa tradicija i svetla istorija? Na ova treba site da dademe odgovor, i instituciite, i u~ili{tata, i roditelite kopje go odbele`a svoeto oslo- na parada na koja u~estvuvale oslo - Sboduvawe od fa{izmot i oku- bo ditelite. pacijata. Za mnogumina skopjani toa Gorda istorija e toa! No, se se}a va ne ma{e nitu da bide poznato, da ne li dene{no Skopje dovolno na ovie ima{e po nekoe zname na bande ri- istoriski migovi? Se oddava li do- te. Za `al od godina vo godina slav- volno priznanie na toga{nite borci niot den i negovata proslava se i ja ~uvaat li skopjani taa tradicija i pove}e blednee. svetla istorija? Na ova treba site da Inaku, na 13 noemvri 1944-tata si dademe odgovor, i instituciite i go dina, makedonskite partizani po- u~ili{tata i rodi te lite. bedile vo odlu~uva~kata bitka za - Otkako po~naa so bri{ewe na is- os loboduvawe na Skopje od fa{is - torijata, naskoro i ovoj datum }e go ti~kiot okupator vo Vtorata svetska zaboravime. Za da im ugodime na so- vojna. Oru`enite dejstvija po~nale se dite i Evropa, po~navme da gi za- den porano i vo niv u~estvuvale postavuvame na{ite svetli momen ti, borcite od 42-ta i 50-ta narodno- momenti koi toga{ ni ja zacvr s ti ja osloboditelna divizija na makedon- dr`avnosta, ni pi{uva za nastanot skata vojska kako i 16-ta makedonska skopjankata Sowa. brigada. Inaku, delegacija na Sobranieto Imalo nekolku `estoki borbi, vo na R. Makedonija i na Grad Skopje koi na primer Po{tata po nekolku- polo`i cve}e pred Spomenikot na pati preminuvala od racete na fa- osloboditelite na Skopje na Parti- {istite vo racete na partizanite i zanskite grobi{ta i pred spome ni kot obratno. Imalo i pove}e `rt vi. na general Mihajlo Apostolski na Pobedata i osloboduvaweto na Gradskite grobi{ta „Butel”. Nagradi }e se delat, krajot od denot bile do~ekani so ]e ima i nekolku drugi nastani niz ama nekoi lu|e se sol zi, pesni i cve}e! Imalo i sve~e - gradot, kako i krvodaritelska akcija. zapostaveni ]e se dodelat i nagradi „13 no emvri” koi se davaat na fizi~ - ki i na pravni lica kako znak za priznanie od Gradot za ostvaru- vawa vo stopanstvoto, na u kata, publicistikata, umetnosta, ku- lturata, vospitanieto i obrazo- vanieto. - Ne sakam da komentiram za toa deka so godini me|u nagraden- ite sekoga{ ima i po eden do dvaj ca koi nagradata i ne ja zas- lu`uvaat celosno. No }e proko- mentiram za toa deka odamna ne e pobaran nekoj naslednik na padnat borec, na zaslu`en skop- janec... za da mu se vra~i blago- darnica ili ne{to sli~no, ni pi{a Sowa. GRA\ANSKA DIOPTRIJA 3
KAKO IM ODI NA BUTEL I \OR^E PETROV SO NOVITE GRADONA^ALNICI Dodeka Naumovski i Smilevski zboruvaat za trotoari i ulici, gra|anite baraat kapitalni proekti Kade se bazenite, sportskite sali, poliklinikata, uredenite kejovi, plo{tadi, u~ili{ta.., komentiraat gra|anite od \or~e Petrov i Butel za ednogodi{nata rabota na gradona~alnicite olku za edna godina od mandatot Kna novite gradona~alnici e sme- net likot na dvete skopski op{tini \or~e Petrov i Butel? Odgovorot na ova pra{awe vo forma na ot~et mi- natata nedela se obidoa da dadat gradona~alnicite Aleksandar Nau- movski i Velimir Smilevski nave- duvaj}i {to se srabotile. No, kako i sekoga{, vistinskiot odgovor e vo sporeduvaweto so ona {to tie go ve - ~e{mi, korpi, semafor na ulicata ot~etot gradona~alnikot Smilevski tile vo nivnata izborna programa, a „Boris Sarafov”, rekonstruiran pat se pofali so novi uli~ni osvetlu- za koja gra|anite o~ekuvaat da bide do krstot vo Ku~kovo, besplatna vawa, dve novi ulici dolgi 400 celosno realizirana kako {to toa i u`inka za prva~iwa, 15 asistenti za metri i rekonstrukcii na nekolku im go garantirale. Toa go mislat i lica so hendikep, 4 milioni denari drugi, nekolku pe{a~ki pateki, akcii gra|anite koi predupreduvaat deka za FK „\or~e Petrov”.... za ~istewe kapitalnite proekti za koi - Za 2019 godina planirame - Podelivme i 1.000 novogodi{ni im be{e garantirano deka gra dinkata vo Volkovo, izgrad- paket~iwa za decata, napravivme }e se napravat treba ve - bata na Korzoto i fini{i - dve novi detski igrali{ta, anga `i- }e sega da po~nat da se ra we na zna~itelen del od ra vme 14 asistenti za u~enici so pravat za da bidat za- fe kalna ta i atmosferska posebni potrebi pa se do esenski kanaliza ci ja, re~e Nau- bazar na rakotvorbi, oratorska JANKO KOVA^EVSKI: movski. ve~er i posebna linija za prijavu- Kolku {to se se}avam No, gra|anite sepak o~e- vawe na po`ari, re~e toj. toj ni veti deka }e ni kuvaat pogolemi proek ti. Za Evgenija Lazarevska od ovaa napravi i otvoren i - Kolku {to se se}avam toj op{tina, me|utoa, toa e nedovolno. zatvoren bazen, deka }e se ni veti deka }e ni napra vi i - A zo{to ne ka`e gradona~al- uredi kejot na rekata Lepenec... otvoren i zatvoren bazen, deka nikot do kade e izgradbata na }e se uredi kejot na rekata poliklinikata koja im e po- Lepenec, deka }e se formi - t rebna na gra|anite. Me - vr {e ni do krajot na mandatot. A vo ra Javno-komunalno pr e t - ne, no i na site drugi pod nesenite ot~eti sepak gi nema - prijatie, deka }e ima gra |ani, ni e naporno da {e vestite deka e zapo~nat nekoj ka- moderni domovi za stari pitalen proekt... lica, nova ambulanta vo EVGENIJA LAZAREVSKA: Taka, na primer, |or~epetrovskiot De ksion, katna gara`a, ga- A zo{to ne ka`e gradona~alnik Naumovski, se pofali sifikacija... Za seto toa gradona~alnikot do so vra}aweto na dolgot {to go imala tre ba pove}e vreme da se na- kade e izgradbata na op{tinata od 248.000 evra, rekon- pravi i vreme mu e da gi udira poliklinikata koja im e strukcija na pove}e od 30 ulici, temelite za da stasa da bidat go- potrebna na gra|anite fekalna kanalizacija od 11 kilo - tovi, veli Janko Kova~evski od metri, nov vodovod vo selo Ni- \or~e Petrov. ki{tani, 2.000 novi sijalici, nov Sli~na, re~isi identi~na, e i odime do centarot na gradot na le- parking kaj pazar~eto, 100 novi klupi, situacijata vo op{tina Butel. Na kar. Toj ni veti poliklinika, i ne sa- mo nea, pa neka po~ne da se pravi, re agira Lazarevska. Mo`e li za tri godini da se napravi Zna~i, gra|anite si go barat ona {to im e veteno i zaradi {to mno- poliklinika, sportski centar, u~ili{te, kej? zinstvoto od niv im ja dale dover- Smilevski vo preostanatite tri godini treba da vovede i parno greewe, bata da ja vodat op{tinata. Tie da izgradi sportski centar, gasifikacija, da go uredi koritoto na Serava, da o~ekuvaa ve}e po prvata godina od napravi novo osnovno u~ili{te vo Vizbegovo, plo{tad vo Butel 1, vodovod mandatot da slu{nat deka najgole - vo Qubanci... Site ovie proekti baraat pove}e vreme za obezbeduvawe pari, mite proekti ve}e se zapo~nati. Va- za izrabotka na proekt, za gradewe. Zaradi toa golemo pra{awe e dali site ka, stravuvaat deka i vo narednite tie }e mo`e da se napravat vo preostanatite tri godini od mandatot. godini nema da dobijat gas, podobri zdravstveni uslugi, sali...
15 noemvri 2018 4 VO FOKUSOT
BRZOTO KUMSTVO, POPULARNO I NA LOKALNO NIVO Zarem na ulici po tri imiwa }e im Ova {to se slu~uva so novite imiwa na gara`ite i na ulicite, mnogu me nervira. Kako deca da se raspravaat. Ova sega }e se vikalo vaka, a potoa vaka. So takvi raboti ne mo`e se nadmudruvaat me|u sebe, smeta Daliborka Titizova laven trend vo Skopje e da se Gzboruva za promena na ime. Na- jmnogu za nametnatoto menuvawe na imeto na dr`avata, no eve sega i za promena na imiwa na javni objekti i ulici vo gradot. Zarem toa e prior- itetot? Toa li }e ja nosi napred Ma- kedonija i Skopje? Odgovori nema, ama zatoa na slednata sednica na Gradskiot sovet }e bide donesena odluka katnite gara`i „Makedonska na ta vlast vo gra dot, taa pak }e gi ve godini im gi smenija imiwata se falanga” i „Todor Aleksandrov” vo vra ti imiwata koi sega im gi meri so iljadnici. Do sega naj~esto idnina da se vikaat „26 juli” i „Be- stavila na gara`ite. I taka vo se menuvani tablite na naj- ko”. A do koga }e se vikaat taka? Mo- krug... Gra|anite }e se nervi- golemite soobra}ajnici ~ii `e bi samo do slednite lokalni raat, administracijata }e imiwa bea zapi{ani vo izbori na koi, ako pobedi, sega{ na - {tanca novi dokumenti so li~nite dokumenti na ta opozicija mo`e pak da gi novi imiwa za ne{to gra |anite ~ii adresi se vra ti prethodnite imiwa za koe lesno bi tre- ili pak da stavi novi. Pa balo da se najde MARICA koga na nekoi dru gi iz- zaedni~ ki jazik, MIJALKOVSKA: bori }e pobedi sega{- se so cel da ne Zarem e tolku golem dojde do ~esti pro- problem zaedni~ki da se DALIBORKA TITIZOVA: meni na imiwata na dogovorat koi nastani i ob jektite i ulicite. Ne mo`e site li~nosti od na{ata istorija se - Seto ova {to se slu ~u - zna~ajni za nas dokumenti da mi se na va so novite imiwa na gara - ime na starata ulica, `ite i na ulicite, mnogu me a taa sega da se vika po novo ner vira. Kako deca da se raspra - vodat na niv. Onie ~ii adresi os- vaat. Ova sega }e se vikalo vaka, a tanaa po staro, pominaa bez toj stres. potoa vaka. So takvi raboti ne mo`e No, nemaat garancija deka i natamu }e da si igraat i nadmudruvaat. Ni pra- `iveat na istite. Treba nezavisno telo vat problemi kako gra|ani. Ne mo`e site dokumenti da mi se na ime na SEKOJA PARTIJA SO SVOI IMIWA za imenuvawa starata ulica, a taa sega da se vika Za istori~arot Todor Чepreganov po novo. Vakvite raboti ne se pravat Skopjani ve}e imaat zavidno is- ne ma dilemi deka treba da se smeni se- vaka. Kako ne se pogri`at prvo uli- kustvo so preimenuvaweto na jav ni te ga{niot na~in na menuvaweto na imi- cite da nemaat dupki i da imaat tro- objekti. Vo nekolku navrati do sega, wata na javnite objekti. toari za da bidat sigurni. Toa e po~nuvaj}i od pred dvaesetina go- - Ovoj proces e celosno partiziran. mnogu pova`no za gra|anite, veli dini, gradskite vlasti si vr{ea Partijata na vlast re{ava so mnozin- skopjankata Daliborka Titi- preimenuvawa. Prvoto be{e mo- stvo glasovi kako {to si saka, opozici- zova. tivi rano najmnogu so `elbata jata se protivi na toa. Taka li }e se Brojot na zasegnatite vo glavniot grad na os- vrtime vo krug? Menuvaweto na imi- skopjani koi `iveat na amostoena Makedonija, obe - wata na javnite objekti treba da bide uli cite na koi minati- le`ja, da dobijat li~nosti vo race na edno neutralno i nezavisno i nastani od makedonskata telo sostaveno od eksperti koi }e MILIVOJ istorija koi bile zapos - davaat op{to prifatlivi predlozi. ALEKSIEVSKI: taveni so na {e to `iveewe Ako ne mo`eme da se dogovorime za ne- vo zaedni~ kata jugosloven- koe konkretno ime sekoga{ ima mo`nost Ako edna{ e smeneto ska dr`ava. Pa taka, ulicata ulicite da se imenuvaat spored brojki ne{to okolu imenuvawe i glavniot plo{tad „Mar{al ili so nekoi neutralni i univer zalni toga{ neka taka i ostane, Tito” stana „Makedonija”, „Veqko imiwa, potencira Чepre ga nov. a ne pak da se menuva Vlahovi}” stana „Dimitrie Чupov s - ki”, bul „Edvard Kardeq” – „Aleksan-
15 noemvri 2018 VO FOKUSOT 5 smenat, a dupkite isti }e ostanat? Kaj nas se odi taka: smeni ime-pa potoa pak smeni go, postavi spomenik-pa trgni go spomenikot. Eve dojde na red i ime na dr`avata da ni go menuvaat, veli Milivoj Aleksievski dar Makedonski”, bul „JNA” – „Sveti pravat i toa baralo anga`man od gra- Kliment Ohridski”, bul. „Oktomv ris - dskata administracija koja, namesto ka revolucija” – „Aleksandar Make- da vpi{uva novi adresi, mo`ela da donski”, ulica „Leninova” – „Aminta raboti ne{to mnogu pokorisno. treti”... I toga{ nastanaa partiskite kavgi vo gradskiot Sovet okolu toa NOVI GARA@I I ULICI SE POPOTREBNI koi imiwa da se dadat. Partijata na vlast si gi izglasuva{e svoite pred- - Takvi promeni treba da ima {to lozi, a opozicijata najavuva{e deka pomalku oti se zbunuva~ki i ni soz- }e gi smeni. Primerot so dvete davaat problemi. Prvo treba da se gara`i poka`a deka pak sme na is- dogovorat dali da se menuvaat imi- toto. wata na ulicite, plo{tadite, mos- - Jas mojot bulevar u{te si go to vite, gara`ite a potoa kako da vikam „Oktomvriska revolucija” oti glasat novite imiwa. Koga se pravi taka sum naviknat iako nemam promena edna{ da se napra - ni{to protiv novoto ime „8 vi. Zarem e tolku golem septemvri”. Pomladite gen- problem zaedni~ki da se eracii sigurno }e se navik - dogovorat koi nastani i nat na novoto ime. Ako li~nosti od na{ata is- edna{ e smeneto ne{to to - `a la nitu edna od partiite. Nim, ga{ neka taka i ostane, a TODOR ^EPREGANOV: o~igledno, ne im se ispu{ta od ra- ne pak da se menuva. Kaj Ako ne mo`eme da se cete pravoto da gi imenuvaat javni - nas, se odi taka - smeni ime, dogovorime za nekoe te objekti kako {to si sakaat i pa pak smeni go, postavi konkretno ime sekoga{ spored sopstvenite kriteriumi za spomenik - pa trgni go spome ni - ima mo`nost ulicite da se ne ~ija „podobnost”. No da vidime, kot. Eve dojde na red i ime na dr- imenuvaat spored brojki mo`e }e poslu{aat i }e po~nat i da `a vata da ni go menuvaat, veli gradat. Milivoj Aleksievski od Karpo{. Do sega ne e napraveno is tra `u va - torija se zna~ajni za nas i koi zaslu - we, kakvi se problemi imale skopja - `uvaat po niv da se imenuvaat Naru{eno orientirawe ni i kolku se dokumenti morale da ulicite. Ako ne mo`e da se dogovo- smenat bidej}i im se smenile adre- rat, toga{ treba da se menuva na prostorot site. Vo li~nite karti novite imiwa na~inot na imenuvaweto, smeta Mar- Skopjanecot Aleksandar Savevski na ulicite se vpi{uvale pri prome- ica Mijalkovska. smeta: nata na kartite zaradi istekot na Skopjani baraat noviot Sovet na - Promeni se dobri, no od ovoj as- va`nosta, a za drugite doku- gradot da ne prodol`i so prome - pekt imame promeni koi {to go menti (katastar, smetki, da- nite na imiwata na ulicite i naru{uvaat orientiraweto vo pros- no ci...) se zaviselo do objektite. Tuku da se foku - torot. Imenuvaweto na ulicite se instituciite. Sepak, pro- sira na drugi raboti. pravi so cel podobro da se snajdeme i menite morale da se na- - Neka napravat novi zatoa {to so brojki pote{ko se gara`i, ulici i neka im snao|ame. Najbitna e konzistentnosta. ALEKSANDAR stavat imiwa kakvi {to Ako se imenuva taka i taka ulicata, SAVEVSKI: sakaat, a ne vaka da sedat taka da si ostane, zatoa {to toa vo toplite kancelarii da stanuva mikro geolokacija, koja so gen- Ako nekako se imenuva mudruvaat {to kako }e se eracii }e se definira kako takva, po- ulicata, taka i da si nare~elo. Toa ne treba da bide tencira toj. ostane, zatoa {to toa stanuva rabota na partiite, veli Ognen mikro geo-lokacija pred se Stojkov. Takva zalo`ba dosega ne poddr -
AGRONOVA DOO - SKLADI[TA MAXARI JAVNI I CARINSKI SKLADI[TA I [PEDICIJA Ul. Blagoja Stefkovski bb Maxari, 1000 Skopje Makedonija Tel: +389 2 2535 510 Mob: +389 71 382 062 email: [email protected]
15 noemvri 2018
VIZIJA 7
„SKOPSKO EHO“ PRA[UVA: KOI TRI RABOTI PRVO BI GI NAPRAVILE AKO STE GRADONA^ALNIK? ANDRIJANA ACESKA DOBRE MITREVSKI DA SUM GRADONA^ALNIK NA GRAD SKOPJE Bi vovela mobilni ekipi za kaznuvawe na sekoj koj frla otpadoci Protiv zagaduvaweto bi vovela i zabrana za sekakov vid na gradewe vo periodot na zagadenost i subvencii od nad 50 procenti za ekolo{ki grejni tela za doma}instvata orane{nata mis na Makedonija Andrijana Aceska za Psvoj prioritet bi ja stavila ~istota vo gradot, kako na vozduhot taka i na ulicite. DA SUM GRADONA^ALNIK NA KISELA VODA 1. Namaluvawe na zagadenosta ]e go osiguram preminot - Ve}e vleguvame vo period kade {to zagadenosta e pregolema vo na{iot grad pa ne mo`am, a da ne ja spom- preku prugata vo naselbata nam zagadenosta na vozduhot koja e realen problem koj {to mora da ni e prioritet. Bi po~nala so zadol`i tel - 11 Oktomvri ni filtri kako na fabrikite taka i so zadol`itelni do- polnitelni filtri za izduvnite gasovi od vozilata, Edinstven izlez sega e da se napravi katna zabrana za sekakov vid na gradewe vo periodot na zaga- gara`a vo „Rasadnik“ i jas toa bi go napravil, denost, subvencii od nad 50 procenti za ekolo{ki grej- a tamu parkiraweto ne bi bilo skapo ni tela za doma}instvata (A+++). 2. ^isti ulici – ~ist grad! obre Mitrevski, `itel na Kisela Voda, smeta deka Dvo op{tinata ima pove}e raboti koi ve}e ne trpat da - Nesporno i ta`no e kolku ni e ne~isto Skopje i da bidat odlo`uvani za re{avawe. toa ne e od nikoj drug tuku od nas samite. Za re{avawe na ovoj problem bi prezela merki na kazna i toa za sekoj 1. Obezbeduvawe na premin preku pruga bez isklu~ok. Bi vrabotila mobilni ekipi koj {to }e go - Ve}e e tradicija na `itelite od ovaa i od drugi kaznat sekoj onoj koj {to }e frli smet nadvor od mestoto naselbi preminuvaat preku prugata na mestoto koe e vo opredeleno za toa, ako treba i kameri }e se postavat. blizina na op{tina Kisela Voda. Preminuvaat na sop- Kaznite nema da bidat stven rizik, so cel pobrzo da stasaat do op{tina Aero- simboli~ni tuku naprotiv drom. Da ne zboruvam za opasnosta so koja decata si da vlijaat na semejniot bu- igraat na vagonite koi se pod struen napon i deka vo edna xet. Mo`ebi ovaa merka ne - takva igra nastrada dete. Ovie opasnosti treba da se ma da me napravi omilen nadminat. Jas toj del od prugata bi go ogradil so `i~ana gradona~alnik, no seka ko ograda i bi napravil ne{to kako nadvoznik za da min- dolgoro~no }e pridonese uva~ite bidat sigurni. Razbiram deka lu|eto sakaat da da `iveeme vo ~ista metro- odat po najkus pat, no bezbednosta mora da e nad toa. pola. 2. Katna gara`a vo „Rasadnik“ 3. @icite od banderi - Ova nova naselba vo op{tinata ima golemi problemi da odat pod zemja bidej}i na mal prostor se napravija mnogu zgradi. Ne mi e jasno kako proektantite ne mislele deka mnogu stanari - Ovoj problem vo gra- }e imaat avtomobili koi }e treba da se parkiraat nekade. dot me zasega i li~no, a za Blagodarenie na nesposobnite arhitekti nie sega imame da se re{i bi napravila postojani gu`vi po glavnata ulica bidej }i vozilata koi se se da nema pove}e `ici po parkirani na trotoarite ne dozvoluva at lesno razminu- banderi. Site kabli, seed- vawe na vozilata. Edinstven izlez sega e da se napravi no dali se za telefoni, katna gara`a i jas toa bi go napra vil. struja, interet... bi gi sta- vi la pod zemja, iskreno, 3. Trim pateka do Vodno ve }e na ulicata kade {to - Za relaksacija na gra|anite ubavo bi bilo da se na- `iveam sma~eno mi e da gi pravi posebna pe{a~ka, trim i velosipedska pateka koja gledam spleteni kako Spaj- bi vodela do Vodno. Na toj na~in bi se dobilo u{te edno dermen mre`i. Zna~i, se- mesto za u`ivawe na gra|anite koi ne odat do Vodno oti kade, ba{ sekade, vo sekoja gi premisluva oddale~enosta na planinata. Mislam de- op{tina }e bidat pod zem- ka otkako }e se napravi edna takva pateka }e imame ja, a na banderite }e ima mnogu pove}e lu|eto vo prirodata, a ne pred doma{nite sa mo uli~ni svetilki. televizori po dnevnite sobi.
15 noemvri 2018 8 FOTO DOKAZ GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE
Dve nedeli nitu ezerce ima, nitu buldo`erot ne{to raboti vo Gradskiot Park. Andrej
Romanti~no e pri sonce da svetat i kandelabrite. Zatoa i gi ostavaat vklu~eni. Zorica
Dvaeset dena ne e zavr{eno ne{to {to treba{e da Kejot pokraj stadionot mnogu slabo se odr`uva. se zavr{i za dva dena. Ova e po~etokot na ulica A treba da bide {etali{te za odmor. Nade Jordan Mijalkov vo Centar. Orce
15 noemvri 2018 FOTO DOKAZ 9 GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE
Za kogo te~e non-stop ovaa ~e{ma? Slobodanka
Na ovaa tabla trebalo ne{to da pi{uva. B. G.
Plasti~niot otpad vo Vardar gi potisna {atkite od nivnata prirodna sredina. Brane
Po~ituvani ~itateli, Preku rubrikata „FOTO DOKAZ“ mo`ete da ispratite poraki do skopskite gradona~alnici za se ona {to mislite deka treba da go popravat, dopravat, napravat, is~istat... ili pak da gi Svetsko ~udo pod `iveali{teto na g. g. Stefan, }esi pofalite za ne{to dobro sraboteno. Site va{i rastat na vrbite. Jovanka fotografii i kratok komentar mo`e da ni gi ispratite na email: [email protected] Vo zavisnost od prostorot i soodvetnosta na sledete ne na porakite Redakcijata na „SKOPSKO EHO“ Skopsko Eho pogolemiot del od niv }e gi objavi vo vesnikot.
15 noemvri 2018 10 ZA NAS 30.000 VESNIKOT GO IMA I VO VA[ETO MAALO... tira` Zemete go „Skopsko Eho“ na 155 lokacii niz gradot Eve kade }e mo`e da go podignete vesnikot „Skopsko eho“ koj ve ~eka sekoj ~etvrtok: Автокоманда: Драгстор ЕЛДЕ; ДАНИ САН; Маркет КАЛИНКА Тафталиџе 1 Продавница АГРОВИТА МАК; ГОРДСАН КОМЕРЦ Аеродром: Маркет МАЛОНИ 1; Маркет МАЛОНИ 2; Тафталиџе 2 ТОБАКО ВЕНЕРА Пиљара БОНБОНИЕРА; Тобако ТАБАК ИВ; Пекара ЈОВЧЕ ТЦ Бисер; Трнодол МОМО МАРКЕТ Маркет НИКО 4; ДИСКОНТ М; ТОТРЕ ЛТД; ПеБо трејд; Фреш Хиподром Трафика БАПКА НОЌЕ Маркетбојди; Пиљара Греен Фруит; Винстон ДОО; Аптека ГОЛДМУН5 Хром ТП ТАЈЧИ Битпазар: Маркет ПУЛС; Тобако ГАБЕРЦИ ТРЕЈД Центар ДЕНЕСАТобако; Тобако ЕПРОМ; Tобако МТАС; Бутел 1: Тобако ГОЛД ШОУ; Тобако ГЛОБУСИМПЕКС; Тобако СадеС; Тобако Реида; Тобако ЛАЦДИ; Киоск БОЕМЕЛ ГРУП Продавница ЦАЦИ МАРКЕТ; Киоск Вита прес; Маркет Коки Бутел 2: ТП КИКИ; Продавница МАТАК Црниче ПОЛО МАРКЕТ Влае: Тобако КОМПАНИЈА АНАН; ТИК ТАК ТОБАКО Чаир ТП ДЕПИ; Продавница ГИЛЕ СУПЕР ТРЕЈД Водно: ВОДНО МАРКЕТ Ченто Тобако АНГО; МАРКЕТ АНГО КОМЕРЦ Драчево: Киоск ГОКИ Ѓ. Петров: Маркет Степ; Маркет Степ 2; Маркет КАСТРОНГ; Vesnikot mo`e da go Маркет Славна Дебарца. pobarate i vo objektite na Жданец Маркет МакРеформ. Железара Тобако КАМИ Ж; ПАПАК ТРЕЈД; ПАПАК ТРЕЈД 2. Капиштец Тобако МАРТОН Т.П. OBLO@UVALNICI Карпош 1 Продавница УН АМИГО ГРАНДЕ. Карпош 2 Тобако ЕСТЕРА ЛУКА. Карпош 3 Тобако ГАБЕРЦИ ТРЕЈД; ТАК ТОБАКО; Пиљара ДЕЈЗИ PEKARI Карпош 4 ТП КАЈО; Маркет Ралекс 4; Тобако Ивал; Тобако КОРАБ К. Вода Тобако МОРНАР; Тобако ТО МИ АС; АНДАР КОМПАНИ; Тобако ЗОЧО; Тобако Гоги; Маркет Питу; Маркет ТоМи лимитед; МАРКЕТИ ГРАНАП Кис Илија; Мима код Козле Маркет ЉУБОКО; Маркет Трио Тас Д.М.М; ЗОКИ ГОЛД Маџари Тобако ДАРЈАН; Тобако КРИС С ТРЕЈД; Форма Нова Нерези Маркет ЈАГОДА MARKETI Населба Лисиче ДИСКОНТ М Населба Илинден Книжарница ВИКИББ. Ново Лисиче МАРКЕТ ГОКИ ДООЕЛ; МАРКЕТ АГРОВАРДАР ПРОМЕТ; Продавница ТЕДИПРОМДТ Posetete go proda`niot salon na vo GTC i Петровец ВАДРАпродукт zemete si „Skopsko Eho“ Радишани Продавница ИВАПРОМ; Маркет ТИВТ; Маркет ТИВТ 2 @IVOT 11
ZDRU@ENIE „SOLEM“ Doka`uvame deka licata so intelektualna popre~enost mo`at da bidat dobri rabotnici Od pred tri godini se Da pojdat transformirale vo socijalno pretprijatie. Vo nego rabotno gradona~alnicite se anga`irani lica so vo skopskite intelektualna popre~enost koi proizveduvaat odredeni periferii proizvodi, kako na primer Denovive nekolku skopjani ni pi- molivi od stara hartija, ra~no {aa ili se javija vo na{ata redakcija izraboteni notesi, podmeta~i kako reakcija na minatonedelniot za ~a{i, igri za deca... udaren tekst vo nedelnikot „Gi kitat centralnite delovi, a skopskata per- olku e te{ko lica so intelektu- odredena zarabotuva~ka. iferija ve~no li }e izgleda kako Kalna popre~enost koi se postari - Vrabotuvaweto e seriozen prob- selo?” Tie bea i sre}ni deka nekoj se od 18 godini vo Skopje da pronajdat lem za licata so intelektualna po- se til na podale~nite naselbi, no bea rabota za koja {to se osposobile da pre~enost. Problem e i {to del od i revoltirani, oti kako {to velea ja rabotat? Mnogu. Ova go poka`uva profesiite za koi se obu~uvaat li- znaat deka ni{to nema da se promeni. iskustvoto na golem broj vakvi lica cata so intelektualna popre~enost Pi{uvajte pak, ni velea. koi sepak sakaat da pridonesuvaat za ne se baraat na pazarot na trudot. Ne Eve, nie u{te edna{ gi povikuva- op{testvoto vo celina, no i za sebe se posvetuva dovolno vnimanie na me skopskite gradona~alnici da gi li~no. A tokmu edna takva mo`nost za razvojot na li~ni ve{tini i rabotni pose tat periferiite na svoite op- odredeno re{avawe na ovoj problem naviki, pa ~esto i da uspeat da najdat {tini. Da gi voo~at tamo{nite pro b- go nudi Zdru`enieto „SOLEM” od rabota ne mo`at da ja zadr`at, objas- lemi i potrebi na lu|eto i da po~nat Skopje. Toa vo 2011 godina po~na da nuva Iskra Roso od ova Zdru`enie da gi re{avaat. I tie se skopja ni i fun kcionira kako Kreativen centar Otkako „SOLEM” po~na da raboti tie pla}aat danoci i ja polnat gra- za potrebite na stanbeni zaed- kako socijalno pretprijatie vo dskata i op{tinskite kasi. nici vo koi po~naa da `iveat nego rabotno se anga`irani Vo razgovorite so ~itatelite gi vozrasnite lica so in- pove}e lica so intelektu- pra{avme, a se javuvate li i vo op{- telektualna popre~enost alna popre ~enost. ti nite da barate reakcii... i uvidov- koi go napu{tija Speci- - Eden od na{ite ko- me deka skoro nikoj toa ne go napravi. jalniot zavod vo Demir Zatoa eve i niv gi povikuvame da bi- Kapija. Od pred tri go- ISKRA ROSO: dat poaktivni vo barawe na svoite dini se transformira vo Problem e i {to del od prava koi gi imaat zaslu`eno. socijalno pret prijatie. profesiite za koi se Odnosno, vo nego rabotno se obu~uvaat licata so anga`irani lica so intelektu- intelektualna popre~enost alna popre~e nost koi proizvedu- ne se baraat na pazarot na trudot EHO MEDIA GRUP vaat od re deni proizvodi kako na Izvr{en direktor: primer molivi od stara hartija, Aleksandar Drakulevski ra~no izraboteni notesi, podmeta~i ris nici od ovaa godina uspeavme da email: [email protected] za ~a{i, igri za deca, to~ko, mo- go vrabotime kaj nas vo or ganiza ci ja - bilko.... Tie potoa se prodavaat na ta. So zgolemuvawe na proda`bata se SKOPSKO EHO pazarot, a ovie lica si ostvaruvaat nadevame deka vo idnina }e mo`eme Redakcija da vrabotime pove}e lica. No, naj- Glaven urednik: Antonio Spasev Zgolemena svest golem uspeh e koga nekoj od na{ite ko- email: [email protected] ris nici }e se vraboti vo druga ul. Kej 13 noemvri GTC lokal 24, Skopje za zna~eweto na kom panija. Do sega dvajca go naprav- tel: 078/418-692 ija toa, potencira taa. socijalnite firmi So sredstvata koi dosega gi so- Izdava~: MARMAKS STEP - Potrebna ni e poddr{ka od brale tie si sozdavaat i novi uslugi DOOEL Skopje op{testvoto vo smisla da se zgo- za svoite korisnici. Od septemvri ul. Kosta Novakovi} br.14/16 Skopje lemuva svesta za zna~eweto na ovaa godina zapo~nale so obezbedu- `iro smetka: 210067012800147 kupu vawe na uslugi i proizvo di vawe na psiho terapija za nivnite Upravitel: od vakvi socijalni pretprijati ja. posetiteli so psiholog. Marko Trajkovski So toa nivnite proizveduva~i }e Ovie lica imaat problem i so za- email: [email protected] dobivaat i soodveten finansis- konskoto re{enie koe dozvoluva ako ki nadomest, a }e se ovozmo`i i imaat odzemeno rabotna sposobnost Tira`: 30.000 primeroci Ispe~ateno na: 14.11.2018 g. da se sozdadat novi uslugi za li- da ja nasledat penzijata od rodi te li- cata so intelektualna popre~e - te po nivnata smrt. No dokolku Pe~ati: „Evropa 92“ Ko~ani ul. Kri`evska br. 52 nost, veli Iskra Roso. liceto ima i najmal raboten sta`, nema pravo da ja nasledi penzijata.
15 noemvri 2018
INTERVJU 13
@ANETA VANGELI Skopje treba da ima nekolku centri, osmisleni na eden sofisticiran na~in Nedostasuva, pred s*, kultura na `iveewe, koja mnogu te{ko se steknuva, zatoa {to podrazbira evoluciski procesi. Toa e ne{to, {to ne mo`e da se realizira ad hok, potencira Vangeli oznatata makedonska ogromni zeleni povr{ini Plikovna umetni~ka @a- i mnogu malku vozi la, koi ne ta Vangeli smeta deka vo i objektivno ne nudea go- gradot nedostasuvaat po - lemi performansi. Sega- ve }e raboti koi, dokolku { noto Sko pje e dina mi~no, bidat napra ve ni, }e pri- komprimirano, zbogate no donesat toj da bide podo b - so sosema novi i neo~eku- ro mesto za `iveewe na vani sodr`ini, maksi- site. A za takvi promeni malno eklekti~no – post- ve}e treba da se pravat modernisti~ko vo sekoj „akciski planovi”. smisol na zborot i na mak- simata na postmoderniz- l Koga }e ka`ete Sko- mot anything goes. Toa mu pje, koi misli i sliki Vi dava poseben {arm. se pojavuvaat? - Sliki na ubavina i l [to mu dadovte Vie harmonija, sliki od detst- na Skopje? vo to, pred s*. - Vnimanie, voshit.
l Koe Skopje go sakate l So {to najmnogu se pove}e: Ova sega ili toa gordeete vo Skopje? od porano? - So negovata ekstraor- - Za mene vremeto vo dinarna energija, so nego- odnos na fe nomenite e vata istorija, so negovite irelevantno. Prome na ta e `iteli. konstanta vo ovaa dimenz- ija, taka {to apriori ja l Pregolemo li e Sko- prifa}am i o~eku vam. In- p je za Vas, treba li da teresni se promenite, po ras te ili da se namali? se be, tie sekoga{ nudat - Nikako! Skopje bi tre- vaat mnogu so dr`ini od dislocirala site indus- dlabok uvid vo ne{tata. balo da raste, da se {iri, oblasta na umetnosta i triski pogoni i deponii za I, na krajot, ni gi poka `u - da se razviva, da ima kulturata, voop{to; nedo - otpad, legalni i ilegalni, vaat apsolutnite, nepro- nekolku centri koi }e s tasuvaat fo kalni to~ki kako i site ostanati za- men livi vre dnosti za da bidat osmi sleni na eden za deca i mladi. Ne do sta - gaduva~i na vozduhot i vo- mo`eme da vospos ta vime sofisticiran na~in. suva, pred s*, kultura na data; neverojatno e {to tie edna mno gu va`na hierar - `ive ewe, koja mnogu te{ko se locirani vo samoto grad- hija. Skop je od minatoto, l [to Vi nedostasuva se steknuva, zatoa {to po- sko podra~je, prosto e ner- mislam deka skoro za se- vo gradot, a {to bi odze - drazbira evoluciski pro- azbirlivo i nikoga{ nema kogo e edno nostalgi~no le? cesi. Toa e ne{to, {to ne da bide prifatlivo za Sko pje, mirno, spokojno, so - Vo Skopje nedostasu- mo`e da se realizira ad `itelite na ovoj grad. Isto hok, no sekako bi mo`elo taka, bi gi zamenila site da se zapo~ne so eden kon- vremeni objekti so novi Gradot e opredelen od lu|eto i kreten „akciski plan”. Ne- arhitektonski re{eni ja. dostasuva itno inkor pori- nivnite relacii rawe na prigradskite na- l Vo kakvo Skopje sa- l [to pozitivno, a {to negativno vlijae{e vrz Vas selbi vo proekti na gra- ka te da `iveete? `iveeweto vo Skopje? dot, koi de jure se del od - Bi sakala da `iveam - Skoro site moi iskustva vo Skopje bea i se pozitivni; Skopje, a imaat nagla seno vo Skopje, koe ja ceni es- iako Vas mo`ebi po ve}e Ve interesira gradot kako arhi - ruralna infrastruktura i te tikata, kulturnoto nas- tektura ili infrastruktura, za mene gradot e sekoga{ de- apsolutno nikakva kul- ledstvo i sovremenata terminiran od lu|e to i nivnite relacii; od toj aspekt gi turna dejnost. Ne dosta su va ume t nost, koe e ekolo{ko, raspoznavam i negativnite iskustva vo gradot, koj proizle- eden inter disciplinaren decentralizi rano, koe gle od eden naglaseno provincijalen i malogra |an s ki, priod pri re{avaweto na te melno i osmisleno se trendovski orientiran mentalitet, skoro sekoga{ karak- problemite i realizaci- na d gra duva, koe gi va lo- teristi~en za kompleksot na inferiornost. jata na pro ektite. rizi ra svoi te vrednosti, Od Skopje najitno bi gi prirodni i artificel ni.
15 noemvri 2018
GRA\ANSKA DIOPTRIJA 15
GO „UREDUVAAT“ MESTOTO VE]E 23 GODINI
Na porane{noto „Vardari{te“ |ubreto i natamu se trupa, a neli treba{e park da bide? Celiot ovoj prostor izgleda u`asno i ne{to treba da se napravi. Sekoja godina da pravea makar i ne{to, do sega se }e se urede{e, ni re~e Stojan Petrovski, od Gazi Baba lutnica ku~iwa vo nedelata oko- grami otpadoci od skopskite doma- za nikade e sostojbata. Sekoja godina Glu pladne go pre~ekaa kamionot }instva, izvesno e deka tamu i na- da pravea makar i malku ne{to koj go istovara{e |ub reto na pros- tamu }e se trupa smetot. Dosega dosega se }e se urede{e, ni re ~e Sto- torot na porane{nata deponija „Var- pominaa celi 23 godini otkako taa e jan Petrovski, `itel na Gazi Baba. dari{te”. Baraa hrana, a tuka se zatvorena so izgradbata na deponi- Smrdeata najmnogu ja ~uvstvu- postojano i opasno be{e da im se jata „Drisla”. vaat `itelite od naselbata Novo dobli`ime. Zatoa, pak, kamionot Faktot deka malku {to se pravi e Lisi~e koja se nao|a sproti deponi- pomina bez problem. Se ~ini deka o~igledeno vedna{ koga }e se vleze jata, od drugata strana na rekata ku~iwata se naviknati na vo krugot na deponijata. A deka Vardar. Bregot na rekata e celosno vakvi doa|awa i istovaru- ne{to se plani ra mo`e da se ne u reden, no i toj sigurno isto taka vawa na smetot. A, tuka zaklu~i po golemiot i dla- ~eka prvo da se sredi deponijata. Za odamna treba{e da ima bok kanal koj e isko pan. sre}a vo ne jzinata neposredna oko- golf tereni, parkovi... Okolu nego bul do`e rite lina nema ku}i za `iveewe. No, nej - napravile celi ridovi od zinoto {tetno vli janie po oko linata STOJAN PETROVSKI: otpado ci koi se vo faza i natamu prodol `uva – so smrdeata, Se {iri smrdea, se na gniewe i raspa |a we – pra{inata, so cedewe na otrovni trupa nov otpad, plasti~ ni kesi, konzervi, vodi koi odat vo Vardar... Dodeka ku~iwata mo`e da napad- {i{iwa... se ona {to so go- bevme tamu ne zabele`avme deka nat nekogo, sobira~ite na dini be{e natrupano tuka. No, nekoj gori plastika za da dobie metal tuka ja gorat plastikata osven dlabokiot kanal ne vidovme metal. Mo`ebi posled nite kontroli deka tuka ima nekoi grade`ni ma{i - i kazni gi is pla{ija onie koi toa ni koi }e prodol `at so drugi inter- dosega go pravea. Sepak, „Vardari { - No, namesto toa, pak se odlaga |ubre, vencii. Pri~ina za toa sigurno e te” be{e i ostana ekolo{ ki ~ir vo {to se gleda od kupi{tata smet koi {to i godinava sred stvata koi vo gra dot koj {to mora {to pobrzo da se se pogolemi i celiot prostor od gradskata kasa bile prvi~no name ne - se izle~i. desnata strana na porane{nata de- ti za revitalizacija na deponijata ponija ve}e deluva kako tamu da e se prenameneti za ne{to drugo. otvorena nova deponija. - Celiot ovoj prostor izgleda Vo fioka stoi plan za A do koga }e bide taka te{ko e da u`asno i ne{to treba da se napravi. se pretpostavi. Kako {to so godini Se {iri smrdea, se trupa nov otpad, park, golf tereni, se odlo`uva revitalizacijata na po- ku~iwata mo`e da napadnat nekogo, centrala na gas... rane{nata deponija „Vardari{te” sobira~ite na metal tuka ja gorat na koja se natrupani milioni kilo- plastikata i go zagaduvaat vozduhot... Studijata na Grad Skopje za po- rane{nata gradska deponija od 2015 godina poka`ala deka cenata na obno- vata na ovoj prostor bi iznesuvala okolu 11,2 milioni evra. Za taa suma bi trebalo da se izgradat postojka za proizvodstva na toplinska ili elek- tri~na energija od vnatre{nite gaso vi, golf-tereni, park, tereni za pei ntbol, kako i rasadnik za rozi za potrebite na gradot Skopje. No tie sred stva nikako da se obezbedat.
15 noemvri 2018 16 STRANCITE ZA SKOPJE
NARINE SAHAKJAN, ZAMENIK-POSTOJANA PRETSTAVNI^KA NA UNDP VO SKOPJE Vqubena sum vo Matka, no te{ko mi e koga gledam plasti~ni {i{iwa vo Vardar Ne se gradskite vlasti ili Vladata edinstvenite koi mora da se gri`at za ~istotata na Skopje, toa e obvrska i na gra|anite, veli Sahakjan d prviot den, vo Skopje bev izne - strancite. Toa go napravi mojot `ivot O na dena od prijatelstvoto i qube - vo Skopje lesen, prijaten i zabaven. z nosta na narodot, go po~na ra z govorot na{ata sogovorni~ka od Er menija, koja l Koi se razlikite me|u makedo- e zamenik-postojana pretstavni~ka na nskata metropola i gradot od koj Programata za razvoj na Obedinetite doa|ate? nacii (UNDP) vo Skopje. - Jas sum Ermenka koja doa|a od re- ~isi monoetni~kiot grad Erevan, kade l Te{ko li be{e naviknuvaweto {to 96% od gra|anite se hristijanski na `ivotot vo Skopje? Ermenci i site zboruvaat ermenski. - Gradot ne go pravat zgradi ili Otkako ve}e nekolku meseci `iveam vo spomenici, duri ne nitu hranata ili Skopje, stanav svesna za celata ubav- muzikata. Gradot go pravat lu|eto koi ina, kako i za kompleksnosta na `ivee- `iveat vo nego i go sozdavaat negovi - weto vo multietni~ko-multikulturno ot vistinski unikaten duh. Od prviot op{testvo, so tolku razli~ ni aspekti den, vo Skopje bev iznenadena od pri- {to sekojdnevno go ot krivam. jatelstvoto i qubeznosta na narodot, so celata nivna volja i podgotvenost l [to Vi nedostasuva vo glav- da pomognat, so otvorenosta kon niot grad, a {to bi odzele? - Poradi mojata rabota se selam vo nova zemja na sekoi 4 do 5 godini. @i~nicata i no}nite Toa e navistina razli~no iskustvo, otkolku koga rabotite i `iveete vo odr`liv razvoj, so poseben fokus na planinski pro{etki va{ata zemja, zboruvate na svojot ja - za{titata na `ivotnata sredina. se mojot mir zik na rabota, imate semejstvo i pri- Prirodata bila isklu~itelno veli- ja teli okolu sebe. Toa najmnogu mi kodu{na za va{ata zemja - bogati {u- l Navedete tri mesta koi najmno - ne dostiga vo Skopje. No, postoi druga, mi, prekrasni ezera i reki, ne ve- gu gi posetuvate vo gradot i kade go mnogu vozbudliva i poinaku bogata rojatni planini. Mnogu mi e te{ko nao|ate svojot mir... strana na prikaznata. Rabotata mi da ne reagiram koga gledam plasti~- - @iveam vo oblasta na Vodno, pa dava mnogu mo`nosti da zapoznavam ni {i{iwa vo vodite na rekata Var- ne e iznenaduvawe {to mi se dopa|a novi, fascinantni lu|e koi doa|aat dar ili p~enka nasekade vo Matka, toj del od gradot. Ka~uvaweto na vrvot od razli~en kulturen i socijalen za da gi vidam lu|eto {to frlaat za da imam neverojaten pogled na bekgraund. Jas sum isklu~itelno lu{pi od son~ogled dodeka sedat vo klisurata i dolinata, gledaweto na sre}na li~nost. Najdov golemi pri- parkot ili {etaat na plo{tadot. gradot od kabinata na `i~arnicata, da jateli tuka vo Skopje koi stanaa del Treba da razbereme deka ne e rab- {etam vo prijatnite letni ve~eri niz od mojot `ivot. ota samo na Vladata ili gradona - planinata. Drugo mesto {to navistina ~alnikot da se obezbedi Skopje ~ist mi se dopa|a e Gradskiot park koj ne e l [to Vie napravivte za Skopje, i ubav. Obvrska na site e da se odne- daleku od na{ata kancelarija. Sled- ili bi napravile, ako imate mo`- suvame kon gradot so gri`a i qubov. noto mesto, vo koe sum apsolutno vqu- nost? Bi bila sre}na ako so mojata rabota bena e kawonot Matka - vistinski - Mnogu godini rabotam za Progra- i so rabotata na mojata organiza - dijamant koj bara malku pove}e vni- mata za razvoj na Obedinetite nacii, cija, mo`eme da go promenime odne- manie i gri`a od vlastite i lu|eto. agencija na ON, koja ima mandat da gi suvaweto na lu|eto i da pomogneme poddr`i zemjite vo nivnite napori za da se za~uva ubavinata na gradot.
15 noemvri 2018
18 TALENTI
MARTIN, OLIVERA, VAWA Preku filmot sakame da im pora~ame na mladite da veruvaat vo sebe Sekoj ako raboti mo`e da postigne mnogu vo `ivotot nasproti site isku{enija koi se pojavuvaat, potenciraat trojcata filmski talenti ma e 17-godi{nata tinejxerka, Ede vojka koja saka da gi proba site novi raboti koi se pojavuvaat vo nej - zinoto opkru`uvawe, no i koja gi ~uv- st vu va site stravovi i dilemi na mladite vo dene{noto op{testvo, so site negovi poroci. Ova e temat- s ka ramka na nesekojdnevnoto dolgo- metra`no filmsko ostvaruvawe „Ema” zad koe stojat trojca skopski sredno {kolci koe svoja premiera ima{e neodamna vo Skopje. Tie, 16- go di{ni ot Martin Чi~ovski, kako re `iser, 15-godi{nata Olivera Ka- menaro v s ka koja e akterka vo filmot kako i 16-godi{niot Vawa Orov ~a - nec ni velat deka im se ostvaril sonot: da go prika`at realniot `i- vot na tinejxerite i da pora~at deka se koj ako raboti mo`e da postigne mnogu vo `ivotot nasproti site is- `ivot na mladite vo Makedonija, bez menaro v s ka koja igra vo filmot. ku{enija koi se pojavuvaat. nikakvi uslovi za napredok vo bilo Vo filmot u~estvuvaat 15-tina Se trgnalo od prikaznata koja {to. Edinstvenoto ne{to {to os- mladi akteri no i dve povozrasni Mar tin vo avgust po~nal da ja pi{u - tanuva za mladite da mo`at da osobi koi glumat majki, koi se klu~ni va so drugarkata Lina Bojaxieva i pobegnat od ovaa surova realnost se za prenesuvawe na ~uvstvata i bez koja ja zavr{ile za samo dve nedeli, porocite na 21 vek. Filmot prika - koi ovie mladi lu|e realno bi se a bila inspirirana od li~nosti koi `uva i deka e potrebno za nekoi ra- izgubile vo borbata so porocite koi postojat vo vistinskiot `ivot. boti da se otvorime pove}e, otkolku giopkru`uvaat”. - “EMA” go prika`uva realniot da se zatvorame i da se krieme, ni - Niz prika`anoto vo filmot na ob jasnuva Martin. mladite, postarite, na op{testvoto Potoa sledelo snimaweto so pora~uvame da bidat popametni vo Filmskata umetnost kamerata koja ja nabavile od malata smisla na nivnoto mentalno zdravje, zarabotka koja Martin ja ostvaril so da bidat pootvoreni za novi idei, im e predizvik negoviot prethoden film „Bez raz- da znaat deka sekoga{ }e ima nekoj Martin, Olivera i Vawa se ve}e lika na se” koj se emituva{e vo MKC, tamu za niv. Mojot lik dava poraka za sega re{itelni deka filmskata umet- a za ostanatite sredstva im pomog- toa kako lu|eto ne mo`at da prifa- nost }e bide nivna idna profesion- nale nivnite roditeli. tat razliki i kako duri koga }e se alna opredelba. - Ne be{e lesno da se snima sekoj slu~i najtragi~noto ne{to se svrtu- - Jas definitivno }e prodol`am vo den po 7-8 ~asa, bez sretstva i skapa vaat na toa pra{awe. Jas mislam ovaa oblast i }e prodol`am da snimam oprema, no na krajot se isplate{e. deka ne treba duri toga{ da se pra- filmovi, veli Martin. Porakata koja sakame da ja prenese me {u vaat tuku treba otsekoga{ da go Olivera, pak, veli deka defini- e site da veruvaat vo sebe. Da zna at imale odgovorot ili barem da raz- tivno e sigurna deka }e prodol`i na deka i najstra{nite problemi, i na- mislat, naveduva Vawa Orov~anec. fakultet povrzan so filmskata indus- jtemnite denovi ima at kraj i svoe re - Ovie trojca filmski talenti ni trija, no se u{te ne e sigurna dali toa {e nie. Da na u ~at da ja gleda at velat deka bi sakale vo zemjava da }e e gluma ili re`ija. Vawa, pak, veli sve t linata na krajot od tunelot i da ima podobra klima za talenti no i deka e vo dilema me|u psihologija, znaat deka so bliskite okolu niv se- verba vo mladite za da ne se gluma, a vo kombinacija e i re`ija. koga{ na krajot }e izle zat pobednici slu~uva tie da si zaminuvaat od od sekoja bitka, ni veli Olivera Ka- dr`avata.
15 noemvri 2018
20 GRADSKI INFORMATOR
MAKEDONSKI NARODEN TEATAR DRAMSKI TEATAR SINEPLEKS 15. nomevri 20.00 ~. 16. noemvri 20.00 ~. 15. noemvri „Govorna mana” Premiera: „Festen” „Born the stage: The movie”, doku- 16. nomevri 20.00 ~. 17. nomevri 20.00 ~. mentaren „Eden mesec na selo” „Festen”, repriza 15. noemvri 17. nomevri 20.00 ~. 20. noemvri „Pod drvoto”, komedija „Kako da se ograbi bankata” Ulogi: Stepbor Hrer, Eda Bjorgvin- dstop TEATAR ZA DECA I MLADINCI 15. nomevri „Fantasti~ni yverki. Zlo~inite 15. noemvri 19.00 ~. na Grindervald”, avantura „Pepela{ka” Ulogi: Edi Redmajn, Ketrin Vat- 16. noemvro vo 19.00 ~. estejn „Sonot na Vilijam” 11. noemvri 17. noemvri vo 19.00 ~. Opera „Silfida” prenos vo `ivo „Tobi” od Boq{oj 18. noemvri 12.30 ~. MLADINSKI KULTUREN CENTAR 16. noemvri vo 23.00 ~. Sala „25 Maj” – Idris Ackamor & Pyramids 17. noemvri vo 23.00 ~. Sala „25 maj”: Shabazz palaces” na Cinedays 18. noemvri vo 22.00 ~.
„Kec na desetka” 19. noemvri 20.00 ~. „Bela bolest”, premiera 20. noemvri 20.00 ~. „Terorizam” „Bajka za carot Naj” 21. noemvri 20.00 ~. 22. noemvri 19.00 ~. „Ni~ija zemja” „Pipi dolgiot ~orap” 22. noemvri 20.00 ~. 23. noemvri 19.00 ~. Sala „25 maj”: „[krtice” na Cine „Ni~ija zemja” „Ma~orot vo ~izmi” days 26. noemvri 12.00 ~. 24. nomevri vo 19.00 ~. 27. noemvri vo 20.00 ~. „Siljan {trkot {anca” „Sne`nata kralica” Kino „Frosina”: Crnila Remiks POVA@NI TELEFONI VO SKOPJE
Protivpo`arna brigada 193 JSP-Skopje 3174 264 Aerodrom TAV 3148 333 Brza Pomo{ 194 Nacionalna besplatna SOS linija Me|ugradska avtobuska stanica Policija 192 za `eni `rtvi na semejno nasilstvo - - Skopje 2466 313 Klini~ki centar 3147 147 070 141 700; 141 700 Mati~na slu`ba 3223 787 Gradska op{ta bolnica 3087 400 AMSM-Telefon za sostojba na Hram „Sv. Kliment” 3237 218 pati{ta i informacii 15555 Vodovod i kanalizacija Pazaren inspektorat 3220 547 - Prijavi defekt-Skopje 0800 22555 AMSM-Telefon za pomo{ na pat i Celosen telefonski EVN Makedonija-prijava na {lepuvawe 196 imenik na Republika Makedonija 1188 defekti 0890 88888 @elezni~ka stanica-Skopje 3164 255 MNT biletarnica 02 3230 304
15 noemvri 2018 OBJEKTIV 21 Samo }e gi brojat decata – pita~i vo Skopje, ili i }e im pomagaat? „Чi~ko daj nekoj denar”, „Daj mi 10 Romite po zavr{uvaweto na romska- denari”… deca, sekojdnevno molat ta dekada treba sekogo da zagri`at. po skopskite krstosnici i ulici. De- Najmnogu nadle`nite institucii – ka gi ima mnogu, dovolen dokaz e sa- Centri za socijalni raboti, u~ili{ - mo da pominete po glavniot plo{tad ta, policija, Gradot Skopje, op{ti- ili da sednete vo nekoe od kafuli- nite, koi se dol`ni da se gri`at za wata. Vedna{ }e bidete poseten od da se re{i problem so pita~ewe.. detence koe bara pari i na toj na~in Toj mo`e da se re{i samo sistemski srabotuva i za svoite roditeli koi so vrabotuvawata, razni vidovi po- neretko gi koristat za droga i alko- mo{, vklu~uvawe vo obrazovanieto, preduvaat deka nadle`nite treba hol, pa duri i za lica koi na sila gi opfatot so zdravstvena za{ tita, re - da go smenat svojot odnos kon ovoj prinuduvaat da pita~at. {e no domuvawe… problem. Da ne zaboravime, na{ata Drug dokaz deka ovaa pojava e ma- Me|utoa, postojanoto zgolemuva- zemja se obvrza deka }e ja po~ituva so vna vo Skopje e poslednoto istra - we na brojot na deca – pita~i jasno kon vencijata so koja se spre~uvaat `u vawe na Narodniot pra vo branitel poka`uva deka nadle`nite zaka`u - najlo{i formi na zloupotreba na koe poka`alo deka vo Makedonija ima va at vo ovoj pogled. Odnosno, deka detskiot trud, a ova pojava e spro- 337 deca-pita~i, a najgolemiot del se pove}e deca stanuvaat `rtvi koi tivna i na Zakonot za za{tita na de- od niv se vo glavniot grad. Vo se se prinuduvaat da odat na ulici, iz- cata. Zna~i, se ima osnov i obvrska pogolem broj na slu~ai na pita~ewe lo `uvaj}i se na rizikot da zaginat da napravi se ovie i drugi deca da bile evidentirani duri i majka so od udari na avtomobili, i da molat se ottrgnat od pita~eweto i da se ~etirimese~no bebe kako i 18 – go- za pari. So toa tie ne mo`at da odat vratat vo semejstvata i u~ili{nite di{nici. Re~isi site tie bile od vo {ko lo a bez roditelska gri`a tie klupi. romska etni~ka pripadnost… sta nuvaat i `rtvi na porocite kakvi Vsu{nost, }e gi brojat li insti- Podatocite izneseni na v~era{- {to se pu{eweto, alkohol, drogi… tuciite nad 150-te deca – pita~i vo na ta konferencija za inkluzijata na Broj kite povtorno dovolno predu - Skopje ili i }e im pomagaat?
TV MANIJA 23
TEOMAN MAKSUT Izbegnuvajte go ona {to ima cel da ve natera bescelno da bleete vo televizorot S* ona {to go zbogatuva duhot, go hrani intelektot, pottiknuva razmisluvaweto e dobredojdeno na TV ekranite, potencira Maksut a{ot poznat akter od pomladata {to niv gi interesira i pottiknuva Ngeneracija Teoman Maksut smeta na mislewe, koga ve}e moraat da gle- deka glavata cel na televiziskite daat televizija. Se ostanato e samo programi treba da bide pottiknuvawe bes celno tro{ewe na vreme. na gleda~ite da razmisluvaat za naj- @iveeme vo uslovi na {iroko razli~ni temi. Za `al, takvata fun- rasprostraneta malogra|an{tina i kcija e celosno vo senka na {un dot koj malodu{nost. Ottamu, s* ona {to go se pove}e go ima na malite ekrani. zbogatuva duhot, go hrani intelektot, pottiknuva razmisluvawe, e dobre- l [to im prepora~uvate na dojdeno, bez razlika dali se raboti skopjani da gledaat na televizija za dobar igran film, dokumentaren i zo{to? film, kvalitetni edukativni sodr- - Edukativni sodr`ini. Dokumen- `ini, direktno naso~eni kon evolu- tarni programi. Od bilo kakov tip, cija na svesta. {to i da gi interesira. Nema potre - ba toa da e kvantna fizika, moleku- l [to smetate deka gra|anite lar na biologija, neka bide ne{to bi trebalo da go izbegnuvaat na TV ekranite? - [und. TV-{und so koj se pre- Sekoja tema mo`e plaveni, ne samo, doma{nite tv da pottiknuva na kanali. Zadol`itelno izbegnuvawe programi nameneti za masovno zatu - - Verojatno ne. Skopje e polno so sopstveno razmisluvawe puvawe i oglupavuvawe! A tie se urbani prikazni, so tragedii, pri- l [to bi napravile kako emisija lesni za prepoznavawe. S* ona {to kazni so sre}ni kraevi... Kolku od za da bide zadovolitelna i vredna ne nudi estetski kvalitet, emotivna niv znaeme? Kolku takvite prikazni za gleda~ite? te `ina i ne bara racionalna vklu- mo`eme da gi najdeme vo mediu- - Sodr`ina koja pottiknuva na samo - ~e nost, tuku samo celi da vi go zadr- mite? Skopje ne e samo “Skopje 2014”, sto jno razmisluvawe. Sekoja tema mo`e `i vnimanieto preku aktivirawe na urbicidot koj sistemski nad 30 go- da se postavi na takov na~in. Emisija najosnovnite i naprimitivnite nag- dini mu se sproveduva ili samo zbi- koja nudi sodr`inski kvalitet, visoka i oni, dodeka bescelno bleete vo te- r {tina na malodu{nici. Skopje e objektivna informiranost i koja dava levizorot - e za izbegnuvawe! mnogu pove}e od toa, Skopje ima eden prostor i pottik za sopstveno razmis - kup svoi ubavi prikazni. Ednos- luvawe i nosewe zaklu~oci. Ete, toa e l Dali Skopje e dovolno zasta- tavni, “mali”, ~ove~ki prikazni. Sko- edukativna programa. pe no kako tema na makedonskite pje ima svoja du{a, koja e vreme da ja te levizii? za poznaeme. TELE – SKOP Parlamentot e odli~en u~itel, u~enicite ni se najdobri vo pravnite nauki nerviraat uredni~iwa koi javno na vat nivnite vrsnici niz svetov. Od ekran se dodvoruvaat na ministri {to da nau~at na{ite deca, hemija, i baraat reklami od niv... sednav fizika, biologija? A gledam niz nedelava i si gledav nau~no popu- svetov deca izumi seriozni imaat. ma li pogolemo u`ivawe, da si larni emisii. Stranski, normalno. E, dobro, sega na{ite deca pak Ilegnat pokraj televizor i da ne Ne oti sakam stranski, tuku na{i mo`e da bidat najdobri vo svet vo gleda{ vesti na nitu edna televiz- nema. pravnite nauki. Samo kaj nas mo`e ija? Relaksiran, {to od toa {to ne Ama dve – tri }e poglednev i pak da vidat kako se pravi eksperiment gi gleda{ se edni te isti faci od janya me zajade. [to obrazoven sis- vrz Ustav, vrz zakoni, pa duri i vrz Vladata kako ni ka`uvaat deka nie tem imame nie, koga na{ite deca celoto pravo. Ne e toa malku! A toa treba da sme najsre}ni oti do{ol nemaat nitu tretina mo`nosti da sekoj den mo`e da go vidat vo parla- `ivotot, {to od faktot deka ne te pravat eksperimenti kakvi {to pra- mentot i Vladata.
15 noemvri 2018 24 OBJEKTIV
Namesto praznewe, divata Pro{etki niz zoolo{kata deponija kaj salata vo Karpo{ so elektri~en mini-bus Pri poseta na Zoolo{ka gradina vo se nadopolnuva so |ubre Skopje }e mo`e da se provozite so elek- tri~no vozilo. Se raboti za nov eko Novi i novi kupi{ta smet i novi sportski tereni, koi gi mini-bus so kapacitet za 20 posetiteli. {ut i natamu se trupaat na di- davaa i prethodniot i aktuel- So edno elektri~no polnewe }e pomin- vata deponija me|u sportskata niot gradona~alnik na Karpo{ i uva do 80 kilometri. Ova e dobro bidej}i sala „Boris Trajkovski” i kejot natamu ne se realiziraat. koga }e padnat temperaturite, poseti te - na rekata Vardar vo skopskata Grdata slika i sega ja zatek- lite }e mo`e da pro{etaat niz Zoolo{ - op{tina Karpo{. Postavenata naa reporterite na „Skopsko eho” kata gradina dvi`ej}i se so elektri~noto rampa i tabla na koja pi{uva de- koga ja posetija deponijata koja vozilo. ka se zabranuva frlawe |ubre i pretstavuva i mesto od koe mo`e - Voziloto go dobivme blagodarenie natamu ne e nikakva pre~ka tamu da se pro{iri nekoja zaraza na firmata „Bregal Doo” – Del~evo, in- da se ostava se {to nesovesnite bidej}i tuka se zabele`uvaat i formiraa od Zoolo{ka gradina. gra|ani i firmi }e posakaat. sobira~i na otpad i bezdomnici. Taka e ve}e so meseci, i ova So nabli`uvaweto na postuden- mesto stana vistinska deponija ite denovi ova mesto }e stane i 200 novi korpi gi zamenija vo edna od najurbaniziranite izvor na zagaduvaweto na voz- skopski op{tini. Vetuvawata duhot bidej}i tamu se palat i og- iskr{enite niz gradot deka ova diva deponija }e se novi vo koi se gori i plastika, Vraboteni vo pretprijatija na Grad Skop- ras~isti, deka tuka }e se gradat gumi i drugi mo{ne zagaduva~ki je nedelava postavile 200 novi korpi za ot- materijali. padoci niz metropolata. Korpite pred se Od op{tina Karpo{ nema na- bile stavani na gradskite soobra}ajnici i javi koga }e po~ne da se real- pe{a~kite pateki niz celiot grad. izira izbornoto veruvawe deka Seto ova e akcija koja e iznudena poradi tamu }e nikne zelenilo i sport- faktot {to niz gradot pove}e pati se o{te - ski tereni. Ako ne po~ne naskoro tu vaat ve}e postavenite korpi. Kon nesoves- }e zna~i li toa deka i vetu- nite gra|ani, Gradot Skopje upati apel da ja vaweto }e stane del od frlen- ~u vaat urbanata oprema i da go po~ituvaat ite otpadoci koi u{te pove}e }e komunalniot red. ja zatrupat ionaka prepolneta Pred izvesno vreme korpi za otpadoci deponija. bea postaveni i vo parkovite niz Skopje. ПХД Екстракт од Комбуха Тајната на древните императори... Почувствувајте енергија за 15 мин...
Иskustvata na lu|eto sami po sebe govorat za ro`nicata, konjuktivitisot i fotofobijata (nesre}a pri~ineta od mo}ta i vol{ebstvoto na ovoj proizvod: svetlina)?
JANE A. = Dali znaete deka nesoodveten vnes na Magnezium doveduva do ST. GALEN, [VAJCARIJA muskulni gr~evi i se povrzuva so kardiovaskularnite bolesti, dija- betesot, visokiot krven pritisok, anksioznosta i osteoporozata? Imav netolerantnost kon laktoza i za toa piev ap~iwa. Otkako ja dobiv prvata tegla od = Dali znaete deka Kalciumot osven {to sozdava koskena masa i Kombuha Ekstrakt, po~nav da ja koristam i spre~uva osteoporoza, ja normalizira rabotata na nervite i ~ekor po ~ekor, sfativ deka imam podobru- muskulite, ja regulira rabotata na srceto, onevozmo`uva zgrut~uvawe vawa vo mojot stomak, pomalku kiselinski na krvta i pottiknuva dobar son, a i dobar e za rabotata na problem, pa zatoa ne mi treba{e da upotre- imunolo{kite kletki kako i za zdrava ko`a i kosa ? buvam ap~iwa za ogromnite stoma~ni kiselini, koi gi imav prethodno. So koris- = Dali znaete deka Bakarot e biten za kolagenot i svrznite tkiva, a tewe na Kombuha Ekstraktot, izgubiv i Manganot ja potpomaga mozo~nata funkcija, pomaga vo nesozdavawe na nekolku kilogrami, a isto taka, go zajaknav imuniot sistem. Se ~uvstvu- ugru{oci vo krvta ? vam 10 godini pomlado i vo celosna sostojba i fitnes = Dali znaete deka Nikelot kako mikroelement pomaga vo apsorpcijata Dali znaete deka PHD Ekstraktot sodr`i: na `elezoto, a @elezoto e va`no za odli~nata vrednost na hemoglo- B1, B2, B3, B5, B6, C Vitamin, Magnezium, Kalcium, Kalium, kako i binot vo krvta? pove}e od potrebnite mikroelementi Bakar, Nikel, Mangan, @elezo, Cink, Kobalt..., L-Mle~na kiselina...? = Dali znaete deka Cinkot e va`en za Imunitetot na organizmot, a Kobaltot go pomaga procesot na apsorpcija na vitamin B12 i go pomaga = Dali znaete deka Glukuronskata kiselina pomaga vo regulacijata na nervniot sistem? holesterolot i triglicerite i go pro~istuva organizmot od {tetnite I {to u{te ne... otrovi, a L - Mle~nata kiselina ima silno antikancerogeno dejstvo ?
= Dali znaete deka Vitaminot B6 e potreben za rabotata na mozokot i Denes, Utre, Zadutre.... 15, 16, 17.11.2018 г. centralniot nerven sistem, a C Vitaminot go podignuva imunitetot ? Nabavi 2 Tegli od 212 ml., Dobij 1 GRATIS = Dali znaete deka B1 ja zabrzuva funkcijata na {titnata `lezda i go Kontakt: 075/217 397 zagreva organizmot, ja zgolemuva koncentracijata, pomaga za varewe https://kombuchaextract.blogspot.com na hranata i ja podobruva psihi~kata stabilnost, a B2 ima zna~ewe vo rasteweto, za{titata na ko`ata, sluzoko`ata, o~ite i nervniot sis- VKUPNO 3 TEGLI PLATI NAMESTO 3750 den., tem i spre~uva pojava na rak. Se koristi za le~ewe na: ~ir na SAMO 2500 den so Besplatna дostava do vrata
26 PISMA
vozilata koi }e poka`uvaat koe kolku zagaduva. Ova za mene e diskutabilno od nekolku apketi. Najmnogu ne mi se dopa|a samata mo`nost da bideme otstranuvani od soobra}aj nie {to imame Izmenite na postari vozila od 10 godini. Nepravedno e toa. Nie sme so mali primawa, za da kupime poskapi vozila. I plus e nepravedno toa {to slu{am deka Ustavot se opasni za pak im izleguvaat vo presret na bogatite, na koi }e im davaat subvencii za elektri~ni vozila. Makedonija Drugata rabota koja ne mi se dopa|a vo ovaa merka so nalepnicite e vremeto koga taa e zapo~nata. Otkako gi poka`aa na videlo ustavnite iz- Zo{to ne se najavi vakvo ne{to u{te letovo, pa meni, jasno gledam zo{to Vladata do sega gi kri- da si znam dali mo`e treba da zemam ponovo e{e. Saka postepeno da ni dozira agonija i taka vozilo ili da se podgotvuvam deka zimovo }e ko- bez da primetime makedonskiot narod da bide ristam gradski soobra}aj? pregazen. Pratenicite ova go goltnaa kako golem Napraveno e se nabrzina i bez da se misli na uspeh i napredok. `itelite na skopje koi mora da koristat avto- Gi povikuvam dobro da razmislat {to i pra- mobil. Zatoa baram i odlo`uvawe na merkite za vat na sopstvenata dr`ava. Se nadevam tie pla- do idnata godina. niraat da ostanat vo nea da `iveat, ane da mu Stefan P. ja letnat so nagradata vo nepoznat pravec. Vak- vite izmeni na ustavot se opasni za Makedoni ja. Po~ituvani ~itateli, Mora da se spre~at. Dragan Josifovski rubrikata „Pisma“ e nameneta za va{i reakcii i mislewa po razni temi {to ve zasegaat. Obra}awata mo`e da gi ispra}ate na na{ite Nabrzina gi donesoa adresi: ul. Kej 13 noemvri GTC lokal 24, Skopje; i na [email protected] nalepnicite, gre{at Dopisite }e se objavuvaat vo izdanijata na ves- Me zainteresira vesta koja se pojavi po mediu- nikot vo zavisnost od prostorot. mite deka vo Makedonija }e se vovede nalepnici za
28 ZABAVA
SUDOKU HUMOR so mene? Ne li gledate deka ve zapira policaec Policaec zapira za proverka i za avtomobil za proverka. alkoholen test? – Dobro ve~er! – veli – A vie ne li gledate policaecot. deka kolata mi e od – Doooobrro ve~er – Anglija i `ena mi e zad odgovara voza~ot. volanot!? – Vie kako da ste piele alkohol mi se ~ini? *** – Piev, piev… daaa… Trpe mu vika na Cvetko: – [to pievte i kolku? – Gord sum na mojata – Pa denes ja ma`ev devojka. }erkata i pred cere- – Zo{to? monijata so prijatelite – Zatoa {to v~era be{e ispivme po nekolku tolku pijana {to ne rakii za hrabrost, potoa be{e vo mo`nost da me vo crkvata pievme vino, prepoznae. vo restoranot {ampaw i – Pa zo{to si gord posle tolku gi poradi toa? izme{avme {to ve}e ne – Zatoa {to koga se se}avam. Ama namisliv da ja baknam, ispivme i po nekolku me otturna i mi ka`a: litri pivo i pak rakija. – Ne, stoj, jas imam – Vie se zafrkavate li mom~e!
15 noemvri 2018 BEROVO
Kralska masa`a so dve devojki 1.000 denari 500 denari Relaks masa`a 1.000 denari 500 denari
Paket od 10 anticelulitni
tretmani 3.500 denari 2.500 denari
ZAGARANTIRAN EFEKT
Основен / периодиечен систематски преглед Лекарски уверенија Лиценци за прва помош Процнка на ризик на работно место Биохемиска лабораторија Тел. 078 882 223, 078 447 088, 078 848 860 [email protected] 30 ZDRAVJE
MAKEDONSKI SUPER PRODUKT Najdobar zelen~uk vo zima e zelkata, i hrani i lekuva Go nama lu va rizi kot od rak, go zabr zu va zazdra vu va we to na ~iro vi te, go podob ru va vare we to na hrana ta, a dobar sojuznik e i na dietata ako dojde esenta, taka od trpezite slabe ewe. Oblo gi te od zelka se prva Kgo snema domatot, krastavicite i pomo{ za izgo re nici, egze ma i akni, piperkite. No zelen~uk treba da se mozol ~i wa i osip, otoci i sm r zna ti- prodol`i da se jade, pa ni pre- ci, hemo ro idi, revma, i{ijas... ostanuva kako dobar izbor - zelkata. Mno gubroj ni studii poka `a le de- Taa e najsoodvetna oso beno vo zim- ka zelka ta ima za{tit na ulo ga kako i skite mese ci. Ja ima i sve`a i drugi te ras te nija od nej zino to se mej- stavena vo buriwa po dobriot babin stvo bidej }i e dobar izvor na vita mi- recept. Polna e so razni potrebni ni, mine ra li, vlakna, an ti oksi dan si hranlivi materii i prepolna e so i drugi koris ni mate rii. Sto grama vita minot C. siro va zelka sodr `at sa mo 26 kalo - Zelka ta se smeta za super pro dukt rii, gole ma koli ~i na vi ta min E, be- koj poma ga pri gube we na te`i na ta i ta-karo tin 380 mikrog ra mi, kalci um ots tra nu va we na toksi ni te od telo - 52 mg, folna kise lina 75 mikrog ra - to. Efektite vrz zdravje to se brojni. mi, kali um 270 mg, vita min C 50 mg i Go nama lu va ri zikot od rak, go zabr - vi ta min E 0,2 mg. Pokraj toa, zelka ta zuva zazdra vu va weto na ~iro vite i go e bo gata so vred ni sulfur ni so e di- podob ru va va re weto na hra na ta. So ne ni ja i isto ta ka e boga ta so an ti- jadewe zelka go nama lu vate ri zikot kan cer-vrs kata sinig rin, koja ima od srce vi zabo luva wa i mozo ~en uni katni svoj stva pro tiv ra kot na udar. Do bar so juznik e na die tite za prosta ta ta, debe loto cre vo i mo~ni - ot meur. Vita minot C i sodr `i na ta na sul- bor bata protiv skorbu tot. Isto taka Sokot i e le ko vit fur vo zelka ta gi otstra nu va at ot ro - poma ga pri anemi ja, ne so nica, dep- Glavi ca zelka ise~e te ja i vo so kov- vite (slobod ni te ra dika li i mo~na ta re sija i an ksioz nost, a got ve na ta nik isce dete go so kot. Pijte go tri pa- kise lina), koi se glavni te pri~i ni za zelka e odli ~en na ~in za prolet na ti dnevno po polo vi na ~a {a tri - ko`ni boles ti i revma ti zam. Zelka - detok si ka ci ja i eden od najdob ri te ~e tiri ne deli. Sokot tre ba seko ga{ da ta ja spre~u va i apsor pcija ta na mas- leko vi za napna tost, an ksioz nost, se podgot vi sve` bidej }i gi gubi leko - tite po jade we i so toa go nama lu va slabost i lo{a koncen tra cija. Чa- vi tite svoj stva. Ovoj sok pome {an so ni vo to na ho leste rol. Vo tekot na {a sve `o isce dena zelka dnevno gi med e delot vo ren za belod rob ni zabo - xva kawe to i se~e weto zelka se oslo - podob ru va op{to to zdravje i vital - luva wa, a voed no gi ~isti di{ni te pa- bo duva at isoti o cija nati i indo li, nos ta, gi nama lu va i elimi ni ra pro - ti{ta i poma ga kaj astma i bronhi tis. mate rii za koi isto ta ka e doka `a no ble mi te so cre va ta, no i prob le- Kaj vos pale nie na gr loto se prepo ra - deka dejstvu va at preven tiv no pro tiv mite so res pira tor niot i urinar ni - ~u va gar ga ra so sok od zelka. ra kot. Zatoa e va` no da se znae deka ot trakt. zelka ta ne tre ba dolgo da se gotvi. Mno gu stu dii poka `u va at deka lu- |eto {to ~es to ja dat zelka ret ko raz- Redok vitamin viva at rak na `e ludni kot, debe loto cre vo, be lite drobo vi i ko`a ta. Lu - vo ki se la ta zel ka |eto {to imaat viso ko nivo an tiok - Sa mo vo kise lata zelka prisu ten e sidan si dobi e ni od ishra na ta ret ko i vita min U, blagot vo ren kaj ~irot na stra daat od srce vi boles ti, mozo - `e ludni kot. Boga ta ta so dr`i na na ~en udar i kata rakt. Zelka ta isto ta- vlakna, koja ja ima pove }e vo kise lata ka e prija tel na sto makot. Sve` sok ot kolku vo sve `a ta, poma ga vo ots tra - od zelka e tradi ci o nalen lek za ~ir, nu va we na otro vite od telo to. Za toa, a koris na e i sve `a ta zelka. Kise - pokraj kise lata zelka, koja e dobra da lata zelka sodr `i mikro or ga nizmi se ja de kako sala ta, se prepo ra ~uva da koris ni za crevna ta flora i taa e se pie i voda ta (ras o lot), koja na rod- star na ro den lek za creva ta i za va- na ta medi ci na ot se koga{ ja ce ne la. re weto na hra na ta, a poma ga i vo skopskoeho.mk ~itajte ne i na internet i tamu sme besplatni
15 noemvri 2018 MALI OGLASI 31
НЕДВИЖНОСТИ Продавам плац во Припор 1160 м2 гра Душек 80*195 дебелина 15 см. скоро не дежен реон. Тел. 075 277 136. користен 2000ден. И машина за садови Продавам деловен простор на мезанин Во Кисела Вода после ШАМПИОНЧЕ, БОШ 50*55 од малите самостоечка кори до нова Железничка станица 50м2, издавам двособен празенненаместен стена 5000 ден.Тел. 071 305 608. тел. 070 244 767 стан 54 м2 втори кат новоградба, со соп Најдобра, гарантирано целосно ефи Прилеп се продава нива во населба ствен паркинг. Тел. 02/3125445, 078/381 касна природна крема за хемороиди. Варош.Тел за контакт 071221283 617. Операција не помогнала, природната Плац во Хром. Тел. 070 213 828. крема излечила. Праќаме и по брза Издавам трособен стан во Скопје Цен пошта. 070 283 475. Куќа во нас. Д.Груев. Тел. 070 213 828. тар спроти Триумфалната капија. Тел. 078 878 503. Електро и водоводни услуги и инстала Се продава стан во близина на Нова Же ции. Чистење бојлер 700д. Тел. 078 878 лезничка 63 м2, со подрум. Цена по до Продавам кука во Кисела Вода кај 503. говор. Тел. 075 519 379. чешма од 50м2 со двор од 50м2 со мар Електричар за: шпорети,бојлери,инди Издавам соби од ноќ во Населба кица П+3+Поткровје може и замена за катори,машини перење ,термо печки, Црниче. Тел. 076 557 164. понов автомобил со васа доплата тел. ел.инсталации, осветление,др. Тел. 070 Издавам соби за работници во Населба 071 381 912. 683 513, 02 2461 326. Црниче. Тел. .076 557 164. Продавам стан во Карпош 4, 70 м2, тел. Свириме на свадби и разни други ве Продавам куќа со дворно место во на 070 276 877. селби на:сајзер,хармоника,саксофон,ги селба Козле. Тел за контакт 075 619 047. Се издава од 01.12. двособен стан во тара,зурла,тапан,гајда,кавал.Тел. 072 Продавам трособен стан на приземје во Карпош 2 во близина на машински фак. 212 264. Карпош 4 спроти Сити Мол, 67 м2 стан основно учил .дет.градинка, Господин 54г од СК не пие не пуши сака бено, 6 м2 подрум и тераси 6 м2 со мож тинекс,автоб. станица. Тел. 070 511 410, да се јави дама од 43 до 53г за сериозна ност за продолжување. Тел. 071 809 915. 3082295. врска тел 075 713 360. Продавам куќа нова во Драчево 80м2 со Продавам зимзелени дрвца туја 180 ден. 2 спални, 2 купатила и голем дневен РАЗНО висина од 60 до 170 см и мал расад од дел,а поткровјето е карабина. Тел. 078 туја 20 ден.парче.(на 10 купени добивате 384 756. едно гратис) Тел. 070 577 001 / 02 2794 Продавам кауч, сочуван со кликклак ме 306. Продавам лозје во УСЈЕ 3150м2,кое се ханизам и 2 детски кревети должина 190 работи,се наоѓа на 200м од последната цм ефтино. Тел 077/727899. 078/200 Одржувам станови и деловен простор, куќа.Тел. 078 384 756. 296. кафичи канцеларии, еднаш неделно или Прилеп се продава нива во населба месечно. Тел. 078 425 165. и 078 373 Продавам електричен шпорет малку ко 930. Варош.Тел за контакт 071 221 283. ристен, тросед симпо скоро нов, Чувам постара, подвижна жена три часа Тетово с.Волковија се продава компјутерско биро, мини комода, радио ливада.Тел. за контакт 071 221 283. дневно од 9 до 12 часот. Тафталиџе касетофон. Тел. 070 929 032. ,Карпош, Центар, Аеродром. Тел. 078 Се продава дуќан во Козле, карши б. Продавам рерна и радијатор улјен на 425 165. пумпа со поглед кон водно ( мезанин) 18 струја по 800 денари. Тел. 071 461 542. м2 .Тел. 078206333. и 078 409 – 677. Електричар изведува комлетна инстала Проектирање на сите видови на објекти ција на објекти,сервис на Ајваровци Скопје се продава плац и изработка на геодетски елаборати. шпорети,бојлери,термо п,табли со осигу 4.000м2 со имотен лист. Може да се Тел. 071 221 283. рачи и др. Тел. 070 280 132 и 02 2055 гради станбени објекти. Цена по дого 461. вор. Тел. 070 400 727. Сервисирам ,поправам ел.уреди, инста лации, чистам бојлери.Тел. 078 571 210. Продавам монтирам алармни системи Издавам соба во населба Аеродром до безжични сензори, далечинска команда Тренд за студентки или вработени.Тел. Продавам термо печка 3,5 кв 3500 ден, сирена, камери за видео надзор,сле 070 815 378. мермер парчиња за венецијан 100 ден дење и снимање,видеофони и др. Тел Продавам деловен простор во Ново Ли м2, количка со 4 тркала за магацин и 070 280 132 Кире. зелен пазар 2000 ден. тел. 077 507 832. сиче од 12м2 со имотен лист и санита Пушка ЦЗ М75К12 и сет лустери 3 пар рен јазол. Може и замена за стан со Продавам исправни:фрижидер за дла чиња со 5, 4 и 3 фасонки ефтино. Кон доплата Тел. За контакт 078 401 318 и боко со фиоки 20еу и ТВ Панасоник такт 075 276 108. 077 769 340. 81цм. 20еу Тел.075 547 423. Евтино фотографираме крстевки во Нива прва класа со наводнување во ата Многу поволно продавам две големи и црква. Тел. 071 902 628. рот на с.Другово Кичево. Тел.071 951 две помали јамболии.Телефон за кон 819. Продавам гуми половни 145 Х 60.Тел. такт 075 661 055. 070 358 521. Плац Кучевачка бара 1400м2 може градба со маркица.Тел. 071 951 819. Продавам две (2) плински боци од 10 Поправка на микро печки, правосму литри (килограми). Тел. 02/3125445, калки, тостер и друго. Тел. 070 358 521. Купувам лимена гаража сочувана. Тел. моб. 078/381617. 076 524 866. Пензионер од Скопје бара госпоѓа од 65 ВОЗИЛА Продавам стан 45м2 со тераса 17м2 на 70 г за заеднички живот. Тел. 077 989 високо приземје во н.Козле. Тел .076 555 531. 037. Продавам Опел вектра б 1997 дизел.Тел. 076 464 899. Продавам стан од 30 м2 во Карпош 4 со Се грижам и негувам стари лица со одр проширена тераса од 16м2 подрум на жување домаќинство. Тел. 071 314 927. Менувам југо45 за трактор имт 4ти спрат Тел 072 243 804 и 071 632 606. Телевизори,други апарати и уреди во до 533/539.Тел. 076 524 866. Се продава куќа на два спрата во К. маќинство,поправки и Продавам Славута 1.2л Даевоо 2002 ре ВодаСкопје 88м2 со дворно место сервис,поволно.Реон:Лисиче,Н.Лисиче,А гистрирана бензин гас атестиран плин 190м2. Тел.070 901 846. еродром,К.Вода.ТЕЛ:077 803 613. ски уред.Цена поволна.Тел.077 529 410.
MALI OGLASI vo SKOPSKO EHO Dovolno e da ispratite SMS poraka na tel. broj: 141 730 OGLASUVAJTE cena po sms 25 den. + ddv. Instrukcii za ispra}awe, napi{ete latini~no: EHO (prazno mesto) pa tekstot na kirilica so mali bukvi PREKU SMS PORAKI Porakata treba da stigne najdocna do ponedelnik vo 10 ~asot Za eventualni nejasnotii i problemi, javete se vo Videx tel: 02 2700 033