PETA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG Zasedanja Četvrti Dan Rada 8
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
PETA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA Četvrti dan rada 8. decembar 2016. godine (Sednica je počela u 10.05 časova. Predsedava Veroljub Arsić, potpredsednik Narodne skupštine.) * * * PREDSEDAVAJUĆI: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini. Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 93 narodna poslanika. Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine. Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić. NATAŠA MIĆIĆ: Prvo pitanje postavljam Regulatornom telu za elektronske medije i Ministarstvu za kulturu i informisanje. Pitanje glasi – zašto REM nije izradio izveštaj o predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore koji su održani 24. aprila ove godine? Naime, ovo pitanje je više puta postavljeno, kako na Odboru za kulturu i informisanje, tako i ovde u raspravi kada smo diskutovali o izboru novih članova REM-a. Takođe, i NUNS je zatražio uvid u izveštaj i dobio je vrlo kratak odgovor, i to nakon naloga Poverenika za javne informacije – da, jednostavno, tog izveštaja nema. Ovo je jedan opasan presedan kada uzmemo u obzir činjenicu da smo, otkako je ustanovljena obaveza izrade ovog izveštaja i otkako je ustanovljeno kontrolno telo koje vrši nadzor nad radom emitera u predizbornim kampanjama Zakonom iz 2003. godine – svaki put smo imali izveštaj, o svim izborima koji su dosada održani, i lokalnim, i predsedničkim i parlamentarnim. Dakle, pitanje glasi – zašto nema izveštaja? Evo, sada se već približavaju i predsednički izbori, a možda će biti i parlamentarnih. Da li to znači da će se i sledeća kampanja odvijati bez nadzora, bez kontrole rada emitera? Da li je to zapravo fer kampanja? Da ne govorim o tome da je to kršenje zakona. Drugo pitanje postavljam ministru finansija, ministarki za lokalnu samoupravu i Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Naime, zbog problema sa vodosnabdevanjem grada Užica, koje je prouzrokovano cijanobakterijama, u decembru 2013. godine – početkom januara 2014. godine u gradu Užicu je uvedena vanredna situacija. Nakon toga, zbog dodatnih problema, pojave nematoda i algi u pijaćoj vodi, ponovo je uvedena vanredna situacija u julu 2014. godine, i ona traje do dan-danas. Vanredna situacija se koristi kao izgovor kako bi se suspendovao Zakon o javnim nabavkama. Sadašnji i bivši gradonačelnik to opravdava, tj. uvođenje vanredne situacije uzima kao izgovor da ne bi primenjivao Zakon o javnim nabavkama, i tako se već tri godine, zapravo, javne nabavke obavljaju mimo zakona. Na više puta postavljeno pitanje odbornika LDP-a u Skupštini grada Užica gradonačelnik je davao različita obrazloženja i objašnjenja zašto se ta vanredna situacija još uvek ne ukida. U početku je pravdao time da je potrebno izabrati neposredno projektanta i izvođača radova. U međuvremenu, odavno je već izabran i projektant i izvođači radova, čak se i otpočelo sa izgradnjom fabrike vode, a vanredna situacija je i dalje na snazi. Gradonačelnik je čak poslednji put, na upućeno pitanje do kada će vanredna situacija trajati i zašto je ne ukida, koji je razlog zašto je ne ukida, verovali ili ne, rekao da više razloga nema, ali da vanrednu situaciju ne može da ukine da ne bi urekao. Verovali ili ne, to je objašnjenje gradonačelnika. Dakle, molim pomenute državne organe, Ministarstvo finansija, Ministarstvo lokalne samouprave kao i Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki da preispitaju i pozovu na odgovornost gradonačelnika koji sprovodi javne nabavke ne poštujući Zakon o javnim nabavkama. PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Ana Ćirić. ANA ĆIRIĆ: Poštovani predsedavajući, ovim putem bih prvo pitanje postavila Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Molim vas da mi odgovorite da li ste i šta planirali kao meru poboljšanja inspekcijskog nadzora kada govorimo o objektima socijalne zaštite? Informisana sam da je za prethodnih 11 godina postojanja Inspekcije socijalne zaštite izdata ukupno 91 zabrana rada domovima za starije, a sada, tokom 2014, 2015. i 2016. godine zabranjeno je 49 domova za starije. Tek kada uporedimo statistiku broja inspekcijskih nadzora, možemo reći da se broj inspekcijskih nadzora znatno povećao, skoro duplirao u prethodne dve i po godine. No međutim, ovaj podatak, pored toga što nam govori da je Inspekcija rada efikasna, govori nam i to da je veoma veliki broj pronađenih nelegalnih objekata domova za stare. Zbog toga je potrebno da uvedemo dodatne mere kako bi se poboljšao kvalitet usluga u domovima za stare, kako bi se povećala bezbednost korisnika tih domova i, najvažnije, kako bi se stalo na put nelegalnim objektima, odnosno nelegalnim domovima za stare. Molim vas da mi odgovorite – da li je planirano povećanje broja inspektora socijalne zaštite? Takođe, činjenica je, kada govorimo o Inspektoratu za rad, da on ima ograničene kapacitete i da samo 242 inspektora vrše nadzor na preko 330.000 privrednih subjekata. Kada se osvrnemo na određene brojke u prethodnom periodu, ako uzmemo npr. 2016. godinu, izvršeni su inspekcijski nadzori nad ovim objektima i 16.370 lica zatečeno je na radu na crno, od čega je 14.088 lica zasnovalo radni odnos, to je negde oko 86%. To govori da je Inspekcija rada veoma efikasna, ali ne možemo zaboraviti činjenicu da je samo jedan inspektor zadužen za 1.400 privrednih subjekata, što je veoma ograničen kapacitet i što će u narednom periodu možda dodatno usporiti povećanje efikasnosti. Takođe me zanima – da li je planirano i povećanje broja inspektora kada govorimo o Inspektoratu za rad? Drugo pitanje upućujem Ministarstvu za upravu i lokalnu samoupravu. Molim vas da mi odgovorite koji su očekivani efekti i uštede kada govorimo o sprovođenju Zakona o opštem upravnom postupku, odnosno projekta „Dobra uprava“, kojim je predviđena razmena podataka službene evidencije. Predviđena razmena podataka obavezuje službenike da međusobno razmenjuju podatke, kao što su uverenja o državljanstvu, kao što su izvodi iz matičnih knjiga itd. Time je ovaj projekat „Dobra uprava“ zaista pravi servis za građane, jer štedi i vreme i novac, a i dodatno povećava efikasnost uprave zbog umanjenja birokratije. Ovo je bilo predviđeno još Zakonom o opštem upravnom postupku iz 1976. godine, međutim, nisu bile predviđene novčane kazne za službenike koji to ne izvršavaju, zbog čega ova procedura nije ni sprovođena. Novim zakonom predviđene su novčane kazne, a građani su oslobođeni plaćanja taksi. Iz tog razloga me zanima koje su to projektovane uštede i koji su očekivani efekti kada govorimo o ovom projektu. Hvala. PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. OLENA PAPUGA: Hvala, predsedavajući. Svoje pitanje postavljam Ministarstvu energetike, odnosno ministru Antiću i premijeru Vučiću. Osvetljenje Beograda za Novu godinu, za 90 dana, koštaće oko 30 miliona dinara, uz dodatnih 120 miliona opredeljenih iz rebalansa, kako je naglasio gradonačelnik Mali. Već je ukrašena 51 lokacija. Novi Sad će takođe potrošiti 30 miliona dinara za kupovinu osvetljenja za Novu godinu. Na salašu između Sivca i Crvenke, salašu Dragice i Danila Kaluđerski, nema struje. Oni su na tom salašu rođeni i žive tu, ko zna koja su već generacija. Salaš nije zabačen, jer se nalazi svega 40 metara od regionalnog puta Kula–Sombor, a na 200 metara im je prva bandera, odnosno najbliži električni stub, koji je stvarno malo udaljen i može da im se uvede struja. Na dva-tri kilometra nalaze se Fabrika „Jafa“ u Crvenki i Šećerana. U delu gde je njihov salaš, znači, to je salaš broj jedan, nije usamljen, oko njega se nalaze i vikendice i još mnogo salaša do tog regionalnog puta, stanari tih salaša i vikendica pisali su peticiju. Njih 86 uredno su potpisali peticiju i poslali još pre nekoliko godina tada Elektrodistribuciji, sada Elektromreži, i opštini Kula. Elektrodistribucija, sadašnja Elektromreža, rekla je da nije rentabilno uvesti struju tim salašarima – jednostavno, oni su mali potrošači, tako da neće puno plaćati struju i Elektromreži to ništa ne znači, to im je mali novac. Uvođenje struje i tok te trafostanice za nisku struju bi koštalo oko 1.500.000 dinara, pa pitam – šta je to prema 30 miliona dinara za 90 dana koje će se u našim gradovima potrošiti za Novu godinu? Znači, država samo zna da naplati troškove, a kada treba da u 21. veku obezbedi ljudima struju, to gleda samo kroz novac. Ne znam da li su to ljudi zaslužili. Pitam ministra privrede – da li će da pomogne tim ljudima da im Elektromreža Srbije uvede struju? Da li u budžetu za 2017. godinu ima sredstava da se tim ljudima omogući normalan život na salašima? Da li će hoteli na Kopaoniku ostati bez struje? Da li će tamo Elektromreža uvesti struju ili će ih ostaviti bez struje jer su možda mali potrošači? Da li ljudi sa tih salaša treba da se isele, da odu u gradove, da žive u malim garsonjerama i rade za 200 evra, koliko im strani investitori nude za plate? Znamo da svim investitorima naša država obezbeđuje ne samo struju, nego im obezbeđuje sve što im je potrebno da bi došli u našu državu da rade. Nemam ništa protiv njih, ali jednostavno pitam – da li naši građani zaslužuju u 21. veku da im država uvede struju? Pitam premijera Aleksandra Vučića šta će da preduzme da građani Republike Srbije budu isto tretirani po Ustavu. Ustav predviđa da svi imamo jednaka prava na život, a život u 21. veku je i pravo da imamo svi struju. Drugo pitanje postavljam ministru obrazovanja i ministru finansija. Zaposleni u studenskim i učeničkim domovima nisu dobili plate za drugu polovinu oktobra, koja je trebalo da bude isplaćena do 30.