Страхиња Курдулија је рођен 1936. године у Коритима код Билеће. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Јаша Томићу, а Геолошку средњу техничку школу у Београду. Као први у класи завршио је 1961. године Школу резервних официра ЈНЛ у Карловцу. Стипсндиста је француске владе 1968. и 1969. године у Ин- тернационалној школи за истраживање нуклеарних сировина (CIPRA) у Лиможу, коју завршава са највишим оценама као нај- бољи у класи. Од 1970. године па до пензионисања 1990. године, ради као летач на аерогеофизичким испитивањима. Прикупљаљем и обрадом података о страдању српског народа на територији Независне државе Хрватске у току Другог светског рата бави се од 1985. године. Резултате својих истраживања исказује специфичним картографским језиком. 06- јавио је већи број исгоријс-ких и етничких карата, од којих су неке ушле у уџбенике. Један је од аутора књиге СРБИ У ХРВ АТ- С К О Ј (Београд, 1993.). Сада прикупља грађу за израду карата о страдању Срба у XX вијеку. Strahinja Kurdulija was bom in 1936 in Korita near Bileca. He finished the elemen­ tary school and the grammar school in Jasa Tomic and the Secondary Geological Tehni- cial School in Belgrade. In 1961, he completed the course of studies in the School of Reserve Officers of the Yugoslav National Army in Kaiiovac, as the best student in his class. A s a scholar of the French government he attended the International School of Research in Nuc­ lear Raw Materials (CIPRA) in Limoges in 1968 and 1969, where he obtained the highest grades and gratuated as the best student in his class. From 1970 to 1990, the year of his retire­ ment, he worked as a pilot in aerogeophysical surveys. The gathering and processing of the data about the suffering of the Serbian people in the territory of the Independent State of Croa­ tia during World War II has been his preoccu­ pation since 1985. He has presented the results of his research in a specific cartographic lan­ guage. A large number of the historical and ethnical maps he has made have been publish­ ed and some of them have been included in school books. He is one of the authors of the book SRBI U IIRVATSKOJ (The Serbs in Croatia) Belgrade, 1993. A t present, he has been engaged in collecting the necessary data for making the maps of the suffering of the Serbs in the 20th century. Страхин»а Курдулаја АТЛАС УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА

1941 -1945

ATLAS OF THE USTASHA GENOCIDE OF THE SERBS

Strahinja Kurdulija Штампање ове књиге омогућио је ФОНД ИСТИНЕ О СРБИМА из Београда коме се издавачи и овом приликом захваљују

The publication of this book was made possible by the FOUNDATION FOR TRUTH OF THE SERBS from Belgrade and the publishers wish to express their gratitude on this occasion БИБЛИОТЕКА "СРБИ HA HA СВОМ ТЛУ EDITION "SERBS ON THEIR OWN LAND”

Уредник библиошеке: Огободан РИБАР

Edition Editor: Slobodan RIBAR Страхиња КУРДУЈ1ИЈА ATJIAC УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА 11ЛД СРБИМА 1941 - 1945.

Strahinja KURDULIJA ATLAS OF THE USTASHA GENOCIDE OF THE SERBS 1941 - 1945.

Београд,1993.

ПРИВРЕДНЕ ВЕСТИ "EUROPUBLIC", ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ СРПСКЕ Д.О.О. АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ Страхиња КУРДУЈ1ИЈА ATJIAC УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА Н АД СРБИМА 1941 -1945.

Уредници: Предраг Р. ДРАГИЋ КИЈУК Др Славенко ТЕРЗИЋ

Рецензенши: Академик Славко ГАВРИЛОВИЋ Академик Василије КРЕСТИЋ

Strahinja KURDULIJA ATLAS OF THE USTASHA GENOCIDE OF THE SERBS 1941 - 1945.

Editors: Predrag R. DRAGIt? KIJUK Dr. Slavenko TERZIC?

Reviewers: Academician Slavko GAVRILOVld Academician Vasilije KRESTI(j Сјеме мржње према свему што је српско и The seed of hatred towards all that is Serbian and Orthodox, православно, брижљиво /иеговано у крилу ри- diligently cherished under the wing of the Roman Catholic мокатоличке цркве у ХрватскоЈ, нашло је по- Church in Croatia, found a fertile soil for its flourishing just in Годно тло за процват баш у црној усташкој the black Ustasha uniform. The black seed brought forth a униформи. Црно сјеме породило је злочин какав crime unprecedented in the history of mankind. A part of that није забиљежен у историји човјечанства. Дио crime is presented in this book. тог злочина приказан је у овој књизи. Since the karst pits - mass Serbian graves - have been Људска је обавеза да се, бетонирањем sealed with conrete, it is a human obligation not to allow also крашких јама - масовних српских Гробница, не the sealing of the historical memory and the concealing of the дозволи бетонирање историјског памћења horrendous crimes committed by the Croatian and Moslem Us­ и прикривање стравичних злочина које су над недужним српскам народом починиле tasha against the innocent Serbian people, in the fascist Inde­ хрватске и муслиманске усташе у фашис- pendent State of Croatia in the period 1941-1945. тичкој Независној Држави Хрватској у пери- The total number of Serbs killed in the territory of the Inde­ оду 1941-1945. године. pendent State of Croatia is considerably larger than the number Укупан број Срба страдалих на територији shown on the maps. The investigation and the data presented on НДХ знатно је већи него што је приказано на the maps do not include the victims from the cencentration картама. Истраживањем и приказом на кар- тама нису обухваћене жртве tu логора Јасено- camps of Jasenovac and Stara Gradiska, in which, according to вац и Стара Градишка, у којима је, по посли- the post war findings of the State Commission of Croatia, there јератном налазу Земаљске комисије Хрватске, were between 600 and 700 thousand camp inmates killed, with убијено између 600 и 700 хиљада лоГораша, ма- Serbs being a majority of them. What went on in those concen­ хом Срба. Збивања, патње и страдања ло- tration camps, the suffering and agony of the inmates there are гораша у там логорима теме су које захти- subjects requiring special investigations. јевају посебна истраживанм. Напор аутора био је усмјерен на The author's efforts have been directed towards establishing утврђивање локалитета и броја жртава ди- the localities and the number of victims of the direct and imme­ ректног, непосредног усташког Геноцида, при diate Ustasha genocide, without including in that procedure the чему нису обухваћене жртве које су страдале victims killed in bombardments, those who died of hunger, cold, од бомбардованм, глади, мраза, тифуса и typhoid and other diseases or those killed in some other way. других болести или су усмрћене на неки други The atlas of the genocide is the results of a fruitful coopera­ начин. Атлас Геноцида је настао као плод успјешне tion with the Historical Institute of the Serbian Academy of Sci­ сарадње са Историјским институтом Српске ences and Arts. For this reason the author felt it his duty to академије наука и уметности, што је аутора apply himself to gathering and processing the data and making обавезивало на максималну одговорност и the maps with utmost responsibility and seriousness. озбиљност при прикупљању и обради по- The suggestions given by Prof., Dr. Budimir Kosutic, acade­ датака и изради карата. mician Radovan Samardzic, Slavko Gavrilovic, and Vasilije Савјети проф. др Будимира Кошутића, те академика Радована Самарџића, Славка Krestic, as well as the hearty assistance lent by Dr. Slavenko Гавриловића и Василија Крестића, затим Terzic, Predrag R. Dragic Kijuk, Dr. Sava Skoko, Dr. Zdravko свесрдна помоћ др Славенка Терзића, Предрага Antonie, Dr. Petar Opacic and Branko Bokan, were a constant Р. Драгића Кијука, др Сава Скока, др Здравка impetus and encouragement for the author to bring his work to Антонића, др Петра Опачића и Бранка Бокана an end. били су аутору стални подстицај и охрабрење da pad приведе крају. The maps would have certainly been poorer if an abundance Карте би сигурно биле сиромашније да of data had not been provided also by Milos Gacesa, Dane Las- обиље података нису пружили и Милош tavica, Jovo Bajic, Bogdan Bosiocic, Archpriest Bozidar Гаћеиш, Дане Ластавица, Јово Бајић, Богдан Bosanac, Anton Duhacek, Jefto Sasic, Nikola Zivkovic, Ljubo Босиочић, прота Божидар Босанац, Антон Novakovic, Djuro Roksandic, Milan Batnoga, Djordje Orlovic, Духачек, Јефто Шашић, Никола Живковић, Branko Bosanac, Priest Pero Kosoric and many others. The Љубо Иоваковић, Ђуро Роксандић, Милан author is availing himself of this opportunity to expresses his Батнога, Ђорђе Орловић, Бранко Босанац, парох Перо Косорић и многи други. Аутор им since rest gratitude to them. овим путем најискреније захваљује.

Београд, маја 1993. године Аушор Belgrade, May 1993 THE AUTHOR

Проф. др Смиља Аврамов ПРЕДГОВОР Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима извршен у Хрватској у току се враћали у Хрватску као осгаци поражене војске. Придружио им се и другог светског рата по броју жртава и методама уморстава улази у ред бивши бирократски апарат као и велик број католичког свештенства. Свима најмонструознијих догађаја у новијој историји. Све донедавна била је то табу њима, како је то забележио хрватски књижевник Крлежа, слобода коју је тема у Југославији; стратегија „заборава” и „превазилажења прошлости” донела српска војска јављала се као пораз. У њима су горели „сви они путем проглашавања табу тема показала се вишеструко погрешном. Ћут- примарни и каотични нагони, који живе у деморалисаним гомилама, које су ање науке тумачено је често као постхумна победа једног криминалног елеменат опасан по сваки цивилизовани облик. Оне су елеменат опасан код нас тим више јер је наша цивилизација једна незнатна мрена над каотичним система. Са друге стране, у мрачним скровиштима наше поробљене црнинама балканским.”2 прошлосги родило се интелектуално потомство усташтва и нацизма. Ту Марта 1919. хрватска Странка права објавила је Програм, у коме је лежи рсновни узрок што је 50 година после трагичних збивања на тлу захтевала „слободну хрватску државу”, и то републику. Ексгремна опоз- Хрватске настављен процес геноцида. Развој ситуације у земљи, међутим, иција у Хрватској подржана је одмах од земаља које су имале територијалне указује да је сценарио једног новог геноцида по узору на прошлосг тешко претензије у односу на Југославију, а посебно од Ватикана. Вештом манипу- осгварљив. Уместотога, наделујеграђански рату чијојјепозадини геноцид. лацијом националног и верског фантизма у Хрватској, србофобија је Центри масовних погрома Срба на приказаним картама подударају се са хватала све дубље корене, да би код једног дела хрватског народа постала центрима савременог грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини. саставни део националног осећања које је губило сваку везу са стварношћу. Г еноцид у Хрватској 1941. отпочео је одмах након формирања, на окупи- Усташка идеологија представљала је продужетак велико-хрватске раном подручју Краљевине Југославије, квислиншке творевине „Независне идеологије Странке права, уз извесне модификације и промену сгратегије. Државе Хрватске”. Временски, геноцид се уклапа у ратна збивања, алн Старчевићева расистичка схватања пала су једно време у позадину, да би његови корени сежу дубље у исгорију; па и само спровођење геноцидне поново оживела непосредно пред други светски рат. У међуратном периоду политике било је на известан начин независно од ратних операција. акценат је стављен на културну „супериорносг” Хрвата и „инфериорност” Идејне темеље геноцидне политике поставио је др Анте Старчевић Срба, уз потенцирање верских разлика, српског хегемонизма и „балкани- (1823-1896) у другој половини XIX века. Прихватајући доктрину „научног” расизма, разрађену у то време у Великој Брнтанији и Француској, Старчевић зације” европске политике. Колективна свест, обликована на негативним је глобалну расистичку поделу на црну, белу и жуту расу пренео у провинци- стереотипима и шемама, била је најпресуднији фактор у извршењу геноцида јске оквире и уградио у односе двају сродних словенских народа, Срба и над Србима. Хрвата, покушавајући да докаже њихово различито порекло. Своју предс- Било би, међутим, погрешно приписати узроке србофобвје искључиво таву о свету, у чији је центар поотвио хрватски народ, Старчевић није Странци права и усташама. Она је имала снажно извориште и у балканској компоновао на основу историјских чињеница, него на основу једне пројекцији Коминтерне и њеној подели на угњетене и угњетачке нације, при замишљене пројекције, у сгвари антрополошке фантазије. Основну нит која чему је фпска нација стављена у ову другу категорију. Званична политика повезује све сегменте Старчевићевог учења чине етноцентризам и ксенофо- Коминтерне, након што су покопане и последње наде у светску револуцију, бија. Иако је хрватска држава нестала са светске позорнице пре више од осам укључује у своју стратегију „решавање” националног питања у појединим векова, а хрватски народ нашао се под туђинском влашћу, млетачком, тур- земљама, односно искоришћавање националних сукоба са циљем разбијања ском, аусгроугарском, Старчевић је Хрвате приказивао као „господујући „буржоаских” држава и стварања услова за бољшевичку револуцију. Ју- народ”, који заузима централно место у збивањима на Балкану. Насупрот гославија, као многонационална држава, нова, економски неразвијена, на томе, српском народу, који је у то време већ извојевао ослобођење од турског значајном географском пункту, ушла је у први план. Ha V конгресу Комин- ропства, формирао своју државу и био примљен у европску заједницу народа, терне 1924. донета је одлука о разбијању Југославије и о стварању независне Старчевић је негирао прошлост, културу, па и само право на постојање. државе Хрватске, Словеније и Македоније. Ha IV конгресу Комунистичке Старчевићеве идеје, и поред аргументоване критике од стране његових партије Југославије, одржаном 1928. у Дрездену, комунисти су преузели савременика па и касније1, постале су саставни део програма хрватске обавезу да he се без резерве борити за независност Хрватске. Два ривала, Странке права, коју је основали сам Старчевић и Еуген Кватерник. Де- две интернационале: Коминтерна и Ватикан, који се идеолошки искључују, ловањем у масама „праваша”, како су популарно називани чланови те нашли су се као природни савезници на задатку разбијања Југославије. Идеје странке, рађао се постепено један антисрпски покрет који је имао снажно водиље у оба случаја биле су увезене из иностранства. Мржња мотивисана упориште у политици Аустро-Угарске. У пробуђеној и обновљеној Србији национално, религиозно и класно сливала се у јединствен ток. Фузија екст- Аустро-Угарска је видела опасност по своје ннтересе на Балкану. После ремног десног и левог радикализма дала је србофобији нову димензију и победоносних ратова против Отоманске империје, Србија је посгала проузроковала шокантну ерупцију гнева и безумља, која he се сручити на звачајан фактор у балканској политици. Додатни елеменат био је српски голоруки и неорганизовани српски народ у Хрватској. Промене става народ у Аустро-Угарској, цењен од бечког двора као здрав војнички еле- Коминтерне у односу на Југославију уследиле су сувнше касно да би могле менат када је била реч о борби против Турске, али у промењеним окол- имати дејства на политичку кжму која је годинама сгварана. Вредна је ностима, окренутприродно према својој матици Србији,он посгаје опасност. помена примедба коју је немачки генерал Фон Хорстенау забележио у својим Стратегија конфронтације етничких заједница била је константни инсгру- мемоарима, да је Павелић дошао у земљу окружен комунисгима који су се ментдипломатије Аустро-Угарске како би се отупио отпор против цевтра преко ноћи преобразили у радикалне националисте.3 те исте државе. Постоји јошједан угао виђења овог проблема. Хрватски национализам Пораз Аустро-Угарске и проглашење Краљевине Срба, Хрвата и нашао је уточиште у два тоталитарна сисгема: бољшевичком и националсо- Словенаца био је изазов колико за Странку права, толико и за Ватикан, који цијалистичком. Оба су се одликовала свирепим методама у политичком је тим поразом изгубио свој најјачи ослонац у Европи. За Римску курију животу. Истовремени наступ двеју екстремних идеологија, иза којих су Југославија је била само једна православна јединка и препрека остварењу стајали брутални сисгеми, могао је да испуни само простор земље без демок- католичке политике према истоку. Праваши су окупили развлашћени ратских традиција и средине на ниском политичком нивоу. Србофобија је полуфеудалви слој, деморалисане аустроугарске официре и војнике, који су потхрашивана с једне стране религијским, а с друге стране идеолошким

7 манихејством, црно-белом сликом исгорије и света. Кључна тачка у оба истакаода ће „жидовскопитање радикално ријешити према расним и према случаја била је „опасносг од Срба” . господарским гледиштима”.6 Одмах по формирању НДХ сгигла је у Загреб Формирањем Независне Државе Хрватске посгојале су већ одређене специјална мисија Гестапоа како би се убрзало решавање јеврејског колективистичке претпосгавке за извршење геноцида. Растући национални проблема. егоизам, индоктринација и верски фанатизам, без јасно артикулисаних У НДХ геноцид је био саставни део државне политике, регулисан „за- моралних норми, представљали су основу на којој је било могуће олако конским” прописима, у чију су реализацију биле укључене разновргае гране поставити погубну фикцију о геноциду као отасу за будућност Хрватске. И државне машинерије, са хиљадама професионалаца различитог профила. у последњем тренутку било је могуће спречити катасгрофу да су се два На попису будућих жртава, одвођењу у сабирне центре, одузимању имовине најпресуднија фактора у Хрватској, црква и Хрватска сељачка странка, два и низу других „техничких” послова био је ангажован огроман бирократски најутицајнија човека - Влатко Мачек, вођа најмасовније хрватске органи- апарат. Хрватска железница и остала саобраћајна средства имали су велику зације, и др Алојзије Сгепинац, поглавар католичке цркве, издигли изнад улогу у депортацији жртава на одредиште егзекуције. Завршни чин, одузи- дате ситуације. Они су, међутим, отворили пут геноциду. Уместо дистанци- мање живота, био је привилегија људи најоданијих усташкој ствари. Стоји рања од усташа као терорисгичке организације, од њихове добро знане чињеница да је НД Хрватска била тоталитарна држава, да је почивала на идеологије, у чијем су програму били расизам, геноцид и терор, они су у „фирер” принципу. Међутимдај принцип могаојефункционисати самоако најкритичнијем моменту историје свог народа стали на страну усташа, је иза себе имао масовну подршку, која је у овом случају била несумњива. обезглавивши сељаштво, најбројнији слој у Хрватској, поколебавши ин- Друго је питање да ли је та подршка била резултат обмане, недостатка телектуалце. Остварење усташког програма не би било могуће без те прет- културе, страха или принуде. План геноцида оствариван је по утврђеном посгавке. Усташе су стекле моћ унутрашњим духовним јединсгвом ка- редоследу, уз запрепашћујућу спремност бирократског апарата да, без пого- толика, оличеним у надбискупу Степинцу, а акциону способност помоћу вора, приђе извршешу једног задатка, готово непојмљивог: хладном убијању Хрватске сељачке странке и добро организоване и наоружане Хрватске својих суграђава, без обзира на старосг и пол. Све се дешавало наочиглед сељачке страже, коју је Мачек ставио на располагање усташама. Павелићу домаће и светске јавности. Тајни није било ни за кога. је, с обзиром на напред изнету ситуацију, преостало само да институцион- Први корак у спровођењу геноцидне политике био је дехуманизација ализује геноцид и тријумфално га подигне на „законски” ниво. Машинерија жртава, њихово приказивање у најгорем светлу и свођење на подљудска терора стављена је у погон и политика геноцида дала је прве резултате. По бића. Срби су од усташког покрета означени као узрок свих зала, свих немачким и италијанским изворима, усгаше су у првих шесг месеци своје исгоријских недаћа хрватског народа, као основна препрека у њиховој „сто- владавине убиле 300 хиљада Срба и око20 хиљада Јевреја. љетњој борби за ослобођење”.7 Командант концентрационог л огора Ј асено- Геноцид у Хрватској није могуће објаснити у оквиру цивилизацијских вац, фратар Мирослав Филиповић - Мајсторовић, изјавио је да је свим стандарда. Генерал Фон. Хорстенау један од несумњиво најбољих часницима и војницима издат валог да „под сваку цијену треба да васгоје познавалаца прилика у НДХ, окарактерисао је хрватску политику као „на- уништити Србе у НД Хрватској, без милости, јер је то програм који се мора јокрутнији, најстрашнији догађај у новијој историји, вођен без нкаквих прин- извршити ”. Жндови су, по речима Андрије Артуковића, министра уву- ципа, а служио је искључиво за задовољење нељудских инстинката. „0 трашњих послова НДХ, „ једна од најопаснијих међународних устројби, која Х рватимакаж е Фон Хорстенау „ми Аустријанци имали смо криву пре- сгољећима припрема свјетску ревалуцију, да би преко н>е Жидови имали доџбу, са којом сам, на жалост, и ја дошао у Загреб 1941... Хрвати су један потпуно господсгво над свим добрима свијета, и сву власту свијету, а којима несрећан народ који никада није знао urra xohe.”4 Аустријски историчар други народи имају служити као средсгво њихових прљавих пробитака и Фридрнх Хер сматра да је оно што се догодило у Хрватској последица њиховог грамзивог материјалисгичког и прождрљивог назора на свијет.”8 „архаичног фанатизма из преисторијског времена”. Павелић је за њега Средсгва масовних комуникација, дневна штампа и радио, понављали су „јединствена фигура убице XX века”. из дана у дан: „У Хрватској не може бити Срба ни православаца” и позивали Да би се објаснио геноцид у НД Хрватској, мора се продрети до дубљих народ на обрачун без милосги. Чланови хрватске владе и усташко руковод- слојева кризе одређеног времена и културног нивоа земље у којој се одиграо. ство успостављали су непосредан контакт са народом организовањем ма- Фашизам и нацизам нису били модели на чијим се основама рађало усташтво. совнихскупова. Министардр МилованЖанић изјавио је 2. јуна 1941. наскупу Павелић је у свој политички оквир укључивао понешто из једног и из другог у Новој Градишки: „Ово има бити земл>а Хрвата и никог другог, и нема те фонда, да би се приближио час Риму, час Берлину, ве би ли обезбедио на тај методе коју ми нећемо као усташе употребити да учинимо ову земљу збиља начип њихову подршку. Уз то је сарађивао са свим илегалним организаци- хрватском и да је очистимо од Срба. Ми то не тајимо, то је политика ове јама, левим и десним, без обзира на њихов профил. Усташе су прихваћене, државе и то кад извршимо извршићемо оно што пише у усташким финансиране и стављене под старатељство Италије; коришћене су као групе начелима.”9 Генерални секретар владе НДХ професор Александар Зајц за притисак на владу у Београду, или пак за послове који су били испод посгавио је проблем на шири план изјавивши: „Жидовско-српска, капитал- достојанства нације са историјом какву поседује Италија. Према томе, по- исгичко-демократска фронта мора заувијекнестати из цијелог свијета, па и лазна тачка и основа подршке коју је Италија пружила усташама почивала из наше Хрватске.” 10 је у сфери свакодневне палитике, a не идеологије. Отуда се усташтво не Пропаганда је представљала основни чинилац психолошке мобили- може објаснити на основу општих критеријума фашизма па ни тоталита- зације маса. Створена је илузија да се ради о „великом историјском ризма. Оно је резултат кумулативних исгоријских збивања. догађају”, о делу које треба извршити у нме врховног националног интереса. За разлику од геноцида над Србима, чији су корени локалног карактера, По узору на Нирнбершке расистичке законе донете 1935, на основу којих је геноцид над Јеврејима и Ромима у НДХ био је саставни део глобалне у Трећем рајху антисемитизам подигнут на ниво законске обавезе, усвојени нацисгичке политике, али треба нагласити да је антисемитизам био и сас- су у НД Хрватској аналогни прописи о расној припадности, о заштити тавни део усташке идеологије. На основу Усташких принципа усвојених аријевске крви итд. Законском одредбом о заштити народне и аријевске 1933, антисемитизам усташтва имао је изразито црквено-теолошки карак- културехрватскогнародазабрањенојеЈеврејима„свакосудјеловањеураду, тер; након конституисања НДХ, у званичној политици те земље прихваћена организацији и установама друштвеног, омладинског, спортског и културног је немачка варијанта антисемитизма, у коме централно место заузима раси- живота хрватског народа уопће, а напосе у књижевности, новинарству, зам. У изјави берлинском лисгу "Borsenzeitung" Павелић је 6. маја 1941. ликовној и глазбеној умјетносги, урбанизму, казалишту и филму.” На истоветан начин третирани су и Срби, с тим што је ту верско-национални плена била је чесго узрок обрачуна унутар усташких редова. Оружничка фактор био одлучујући. И Србима, као и Јеврејима, одузета је целокупна постаја из Брчког у извештају описује један такав случај: „Поједини котар- имовина, срушене су православне цркве и сииагоге, а неке православне цркве ски часници и службеници располажући жидовским и српским капиталом, претворене су у католичке. Правна техника представљала је део админис- који се у Брчком цијенио на милијарде, а не иа милионе, исти су између себе тративне принуде, чиме је употпуњен бирократски инструментариј за раздијелили, било да су га својој родбини или пријатељима поклонили, било извршење геноцида. продали за јефтиие своте. До овог капитала није се долазило у рукавицама У многим питањима НДХ је опонашала нацистичку Немачку, али на већ преко мртвих љешева. Само једне ноћи полиција, дотично опћинско плану извршења геноцида ју је надмашила. За разлику од нациста, који су редарство, је с наведеним усташким дужносницима потукла око 200 Жидова оформили један сисгем безличног исгребљења људи у крематоријумима и и побацала у Саву... ПојеДини богатији грчко-источњаци позвани су такођер гасним коморама, геноцид на тлу Хрватске и Босне и Херцеговине праћен по котарској области и притварани и у затвору претресани. Ако су имали је ритуалним убиствима на јавним месгима и садистичким иживљавањима. новаца увечер су вуштани да иду својим кућама као невини, али су на путу По бестијалности геноцид у НДХ надмашује сваку моћ имагинације. Био је дочекани, поубијани и опљачкани... Затачностјамчи Заповједник, стожерни то сублимирани израз свих историјски познатих облика физичког н духовног наредник Мирко Гјуран.”20 терора. Треба напоменути да је геноцид над Србима био много сложенија Година 1944. била је за НДХ година најтежих искушења и оптерећења; операција него геноцид над Јеврејима, који је, у највећем броју случајева, у земљи је завладала општа несигурност, хаос у саобраћају и недостатак спровођен у концентрацноним логорима. Рајх је настојао да на свим окупи- основних животних нашрница. Невероватно је али истинито да су погроми раним подручјима примени јединствен систем уништења Јевреја. Насупрот и тад настављени. У логорима су масовно ликвидирани затвореници и спаљи- томе, геноцид над Србима спровођен је по неколико паралелних линија: 1. вањем брисани трагови злочнна. Организовано су сачекиване групе Срба синхронизованим масовним убисгвима у кућама и на отвореним просторима, које су сарађивале са окупатором, као што су били Недићева стража или 2. сисгемом концентрационих логора, 3. превођењем православаца у ка- Љотићеви одреди, који су се повлачилн на запад пред наступом партизанских толичансгво и 4. исељавањем из Хрватске. Разрађеном стратегијом кроз јединица. Сви су убијени без мнлости и поред споразума који је постигнут са четири напред наведена облика НДХ је планирала интегрални геноцид над немачким окупационим снагама и Павелићевог обећања да ће им бити српским народом. Приложене мапе обележавају месга у којима је геноцид омогућен слободан пролаз. Овн последњи члочиначки трзаји изазвали су спровођен кроз прве две методе. буру протесга и огорчења у самом Берлину. Рибентроп је лично наложио Командант4/Х1 корпуса италијанских окупационих снага извештавао је посланику у Загребу да одмах преда Павелићу протестну ноту. Многобројни своју команду већ првих дана постојања НДХ о прогону Срба у Славонији, су немачки извештаји о злочинима којима су исписиване последње сгранице образлажући да Хрвати желе „да тотално прогнају из државе православну историје НДХ. Србофобија је имала апсолутну превласт над свим религију”. По његовом мишљењу, овај проблем није лако решив, јер у том идеолошким опредељењима. У Сиску је 4. маја 1945., само неколико часова најплоднијем делу територије који је припојен Хрватској живи око 500 пре но што је град ослобођен, поубијано и бачено у реку Саву око 500Срба. хиљада православаца.2 Један италијански официр извештава своје прет- Техника погрома била је проста, људи су позивани на зборна места, у постављене да „ Драва носи многа тела Срба, обележена натписима Путује школе, цркве или на пољане, уз напомену да ће бити упућени на рад, или да бесплатно за Београд'”.13 Команда дивизије „Ломбардија” извештавала је о им се пренесе „важно” саопштење. Дисциплиновани одзив српског жнвља страдању Срба у Плашком, Огулину, Дрежници и другим месгима, о паници био је последица околности да су позиве упућивали мештани Хрвати, са која је завладала међу српским сгановништвом које тражи заштиту од којима су Срби до тада живели у добросуседским и пријатељским односима. Италијана.14 У ноћи 30. маја италијански војници наишли су у Медаку на Након што би им одузели новац и драгоцености, убијани су на лицу месга, лешеве 80 масакрираних Срба. Командант VI армијског корпуса генерал или су живи спаљивани у својим кућама или у црквама, као, на пример, у Ренцо Далмацо у извепггају од 3. јуна бележи масовна убисгва српског Глини или веким селима Славоније. Позиване би биле затим следеће групе, становништва и нечувен терор. Уједном другом извештају реч је о учешћу уз обавештење да је претходна транспортована у Немачку на рад. Т а обмана фратара у насиљу над Србима. „Фратар фрањевац отац Симић Вјекослав из брзо је откривена. „Заповједнипггво друге пјешачке дивизије” известило је самостана Врпоље не устручава се да п р е р ор усгаше у ноћним експедици- о томе своје претпостављене, тражеКи помоћ и савет. У извештају се конс- јама хапшења домаћих Срба православаца. Ухапшени су затим подвргнути татује: „Раније се могло овом народу тумачити да су њихови људи отјерани мучењ унаг лашава се у извештају „а станови су им опљачкани. На стогине на присилан рад, али сада народ види да то није истина. Највише на све ово је умореиих у Огулину, Госпићу и Оточцу ... Наши војници са њиховим народ подсјећају гробови јер су неки љешеви сасвим плнтко закопани, па су природно истанчаним осећањем држе се досгојанствено у односу на ову исте чак и пси ископали... Ови гробови би се требало са ових њива склонити, деликатну ситуацију.”16 Команда VI корпуса извештавала је 18. јуна о огром- те би народ с времена на вријеме ово заборавио, а док народ ово стално гледа ним пропорцијама у прогону Срба, о убиствима деце. „Много напора смо подсјећа га на мржњу према Хрватима. Пуковник - заповједник уложили”, додаје се у извештају ,,али нисмо успели да власти приведемо на ТомашевиН.”21 једну линију разума и логике”. Легија карабињера обавестила је 25. јуна Beh од краја 1941. па до завршетка рата примењивана је друга техника, префектуру у Задру да су усташе подметнуле мине под гомиле мртаих Срба техника опкољавања села и убијања становништва уз помоћ редовне војске. како би „склонили лешеве Срба убијених протеклих дана. У Кисгању убили Немцима и Италијанима то је приказивано као „чишћење терена од кому- су20српскедеце.”18 нисгачко-четничких банди”. У Лици, Далматинској загори и Херцеговини Драматичне извештаје, пропраћене фотографијама и филмовима о ма- лешеви па и живи људи бацани су у крашке јаме, дубоке више десетина совним злочинима над српским народом, достављале су и поједине немачке метара, а понегде и преко стотине. Крашке јаме као масовне гробнице представљају особеносг по којој се геноцид у НДХ издваја од досад познатих јернице које су оперисале на територији НДХ, као и немачки конзулати у случајева. У извепггају карабињера из Задра упућеном гувернеру Далмације тој земљи. Немачко посланство из Загреба извештавало је Министарсгво 28. јула 1941. сгоји: „Двесга метара од куће неког Марчетић Ђорђа, трговца, иностраних послова у Берлину да се „српско питање последњих дана постоји рупа у коју су бачени лешевн мушке и женске деце, а неколико суштаствено заоштрава ... Прогони се настављају у свим деловима земље. десетина метара даље извирују ноге и руке закопаних лешева.”22 Генерал Фон Хорстенау”, додаје се у извеиггају „разговарао је са Павелићем Још пре почетка рата илегална усгашка организација у земљи извршила и Кватерником и изразио негодовање.”19 је попис и утврдила прецизан капацитет појединих крашких јама на терито- Пљачка српске и јеврејске имовине била је сасгавни део насиља. „За- рији Хрватске и Херцеговине, те је посгавила ознаке на електричним ковском одредбом” решена је даља судбина те имовине. Међутим, подела стубовима и обележила пут ка њима знацима само њима препознатљивим.

9 Систем логора у НДХ грађен је у принципу по узору на нацистичке ног и етачког фнлтра у хрватским масама. Два традиционална стуба морала логоре. Планове за изградњу логора, према немачким изворима, сачинио је једног народа: правни систем и религија, сгављени су у службу геноцидне Макс Лубурић, још у емиграцији. Након формирања НДХ Лубурић је упућен политике 1941.И 1991.Натимошовамаизвршенајемобилизацијамаса. Број у Немачку како би се боље упознао са организацијом логора. Бивши одузетих живота по основу геноцида, број попаљених и уништених села и заточеник једног од највећих концентрационох логора „Јасеновац” навео је сакралних објеката Срба православаца говори сам за себе. Игнорисати те у својој књизи педесет начина убијања затвореника, од ватреног оружја, које чињенице значи затворити очи пред стварношћу. је било резервисано за „важније” личности, преко вешања, па до убијања дрвеним маљем, гвозденом шипком и клања ножевима специјално произ- веденим за ту сврху. Нису изостала ни уморства батинањем и лишавашем затвореника воде и хране.23 Термичка средства убијања уследила су нешто касније, када се због масовног довођења других заточеника није могао обавити „радни” задатак. Спаљивани су лешеви, али и живи људи у специ- јалним тунелима. 0 томе говори запис доктора Самуела Пинта, који је игром случаја остао жив: „Убијали су их на тај начин да су жртвама ножем распарали трбух и ударали их маљевима у главу, а понекад још живе бацали у пећи циглане... Дешавало се да су усташе хтјеле установити капацитет тих пећи ако их ложе људима умјесто обичним горивом, па су стога спаљивали само маљем омамљене заточенике” 24 Пећи је пројектовао и њиховим радом руководио инж. Хинко Пичили. Формирање посебних концентрационих логора за децу предсгавља јединсгвен пример у историји, а тај бестијални чин припада НД Хрватској. У Јастребарском и у Горшој Ријеци у близини Крижеваца посгојали су такви логори под називом „Сабиралишта за дјецу”. Дечји логор у Јастребарском, један од највећих, био је под надзором чагаих сестара конгрегације Светог Винка. Спровођење терора и садистичко иживљавање у логорима у Хрватској било је рутински програмирана операција, при чему су функционери у ло- горима имали широку дискрециону власт. Ликвидација жртава билаје за њих редовав „државни посао”, за који су добијали благослов и „опроштај од греха” од католичке цркве. Тешко је, међутим, схватити монструме из перс-пективе индивидуалног посматрања страхота које су починили. Да би се направио портрет усташког криминалца, ствар мора бити подигнута на друштвени ниво. Ово утолико пре што је у спровођењу терора учествовало на хиљаде грађана Хрватске, што су логори били разасути по целој Хрват- ској н, коначно, ш то су усташе биле регрутоване из свих слојева друпггва. Г еноцид у Хрватској осгавио је разоран траг у колективној свести Срба 1. Ljudevit Gaj: Izjavljenje radi Starcevicevih clanova o Srbima i srpskom jeziku. Narodne novine od и Хрвата. H e може се народ као целина оквалификовати као геиоцидан, али 4 studenog 1852.; Dr. F. Ivekovic: Dr. A nte Starcevic - znacajne crte o njemu, Zagreb, 1905.; Dr. осгаје болна чињеница да је геноцид извршен у име хрватског народа и за Mile Starcevic: Dr. Ante Starcevic i Srbi, Zagreb, 1936. 2. Miroslav Krleza: Crno-zati skandal, „Sloboda', Zagreb, 21.11.1918. његов „спас”, а да је изостзла морална сатисфакција народу над којим је 3. Edmund Glaisesvon Horstenau: Ein G eneral in Zwielicht, Wien, 1988, Band 3, s. 413. извршен. За четири послератне деценије хрватском руком, или новцем, није 4. Op. cit. S 430. подигнута или обновљена ниједна од 500 православних цркава разорених у 5. Fridrich Heer: Der Glaube des Adolf Hitler, Muncben, 1968, & 457,593. времену од 1941. до 1945. А септембра 1991. и наредних месеци, пришло се 6. Hrvatski narod, 6 svibnja 1941, разарању преосгалих православних цркава у тој републици. Политичка 7. Wo Bogdan: Dr. Ante Pavelie je rieso hrvatsko pitanje, Zagreb, 1942, str. 33. 8. Narodne novine 25 veljace 1942, str. 7 Govor Andrije Artukovica u Hrvatskom sabora. патологија усташтва континуирано је потхрањивана религиозном патологи- 9. Hrvatski narod, 3.6.1941. јом. Католичка црква у Хрватској остала је и данас на истим позицијама 10. Hrvatski narod, 30. 1941. једног преживелог клерикалног нациотализма као и 1941, што није био 11. Narodne novine, 4 lipanj, 1941. случај ни у једној земљи света. У Хрватској су 1991. оживеле истоветне 12 Vojno istorijski institat JNA, Beograd - Arhiva neprijateljskih jedinica, K.332. Commando del 3 XI методе насиља над српским народом као и 1941. Да би се дошло до одговора Corpo D ’Armata N. 3010,9 maggio 1941. зашто је геноцид у Хрватској био могућ, зашто је попримио тако непојмљиве 13. O p.cit K.55. Commando VI Corpo d’A nnata Stato M aggiore Ufficio Informazioni N, 1375/1 di prot. Li 24 giugno 1941. димензије и зашто је обновљен после 50 година, мора се успосгавити веза 14. Op. cit. K. 332 Commando Dei CC. R R Della Div. di Fant "Lom bardia’, (57) N. 3038 RM N. 485 di између популарносги идеје о држави Хрвата, културног нивоа дате средине prot. seg. 30 maggio 1941. и религије. 15. Op. cit. K. 54. A1 Comando della 2 Armata, N. 539/5 di Prot. A/C. Југославија је сгворена 1918. на бази идеја аналогних онима на којима је 16. Op. cit. K. 332, Commando C C R R Della 2 Armata, Nr. 3039 R I, Nr. 40/180 di prot. Seg. 7 gingno настала Италија 1871. или Немачка под Бизмарком. За Хрватску, у 1941. 17. Op. cit. Comando dei Carabinieri Della 2 A rm ata Nr. 3052 R I Nr. 40274 di prot. 24. giugno 1941. одређеном исгоријском тренутку, то је био мост који јој је 1918. и 1945. 18. Op. c il K. 542. Legione territoriale dei Carabmieri Reali di A ncona - Compagnia di Z a ra N; 1/45 di омогућио да безболно пређе из пораженог табора на страну победника. prot. Seg. Међутим, и поред свих позитивних резултата које је Хрватска осгварила у 19. PA/AA - R 29666, B 4 2D eutsche Inf. Stelle III, Nr. 489 gRs. (arhiva min. inostranih poslova u Bonu). Југославији и преко Југославије, највећи део хрватског народа никад није 20. Arhiva Nez. drzave Hrvatske: K. 75, reg. br. 34/5-4. Okruznicka postaja Brcko br. 264,23 travanj 1942 прихватио Југославију као своју домовину. Идеал је био независна држава 21. ZN O R, T. V, knj. 32, str. 123. 22 Op. cit, knj. 1, Dok. 230. Хрватска. Зашто је велики део Хрвата изабрао да на крајње нецивилизован 23. Nikolic dr. Nikola: Jasenovacki logor, Zagreb 1948. начин оствари тај свој идеал, одговор треба тражити у непосгојању култур- 24. Архша Јеврејског всгорвјског музеја у Београду. К. 22-2а, per. бр. 2960,2/6, стр. 512

10 Prof., Dr. Smilja Avramov FOREWORD

The genocide of the Serbs, Jews, and Gypsies committed in Croatia during the semi-feudal layer stripped of power, demoralized Austrio-Hungarian officers and course of World War II, is among the most monstrous events in more recent history, soldiers, who returned to Croatia as the remainder of the defeated army. Tliey were considering the number of its victims and methods of murder. Until recently it was a also joined by the former bureaucratic apparatus, as well as by a large number of taboo topic in Yugoslavia; the strategy of "oblivion' and "overcoming' the past by Catholic clergy. For all of them, the freedom that the Serbian army had brought to proclaiming taboo topics has proved to be wrong in many aspects. The fact that them, as the Croatian writer Krleza put it, was a defeat. Burning inside them were "history" has been silent has often been interpreted as the posthumous victory of a "all those primary and chaotic impulses, living in demoralized mobs, which are an criminal system. On the other hand, the dark corners of our subdued past have brought element dangerous to any civilized form. They are a dangerous element here to us, forth the intellectual progeny of the Ustasha ideology and Nazism. That is the basic all the more so considering the fact that our civilization is a minor pellicle above the reason why 50 years after the tragic events in the territory of Croatia the process of chaotic Balkan blackness". genocide has been resumed. Nevertheless, the development of the situation in the In March 1919, the Croatian Rights Party published its Programme in which it country, indicates that the scenario of a new genocide according to the model from demanded "a free Croatian state", namely, a republic. The extreme opposition in the past is difficult to achieve. Instead of that, there is a civil war in progress, in the Croatia was immediately supported by the countries that had territorial claims on background of which lies genocide. The centres of massive pogroms of the Serbs shown Yugoslavia, and particularly by the Vatican. By a skilful manipulation of national and on geographical maps coincide with the centres of the current civil war in Croatia and religious fanaticism in Croatia, Serbophobia took increasingly deep roots, and speak­ Bosnia and Herzegovina. ing about a part of the Croatian people, it became an integral part of their national The genocide in Croatia in 1941 started immediately after the creation of the feelings which had started losing every touch with reality. quisling "Independent State of Croatia" on the occupied territories of the Kingdom The Ustasha ideology represented an extension of the Croatian nationalist of Yugoslavia. In terms of time, the genocide coincided with the war events, but, its ideology of the Rights Party, with certain modifications and a change in the strategy. roots reached deeper into history; even the very enforcement of the policy of genocide Starcevic’s racist views were pushed to the background for a certain time, only to be was independent of the war operations, in a certain way. revamped immediately before World War II. In the period between the wars, the The ideological foundations of the politics of genocide were laid by Dr. Ante emphasis was placed on the cultural "superiority" of the Croats and the "inferiority" Starcevic (1811-1896) in the second half of the 19th century. Accepting the doctrine of the Serbs, along with emphasizing religious differences, Serbian hegemony, and of "scientific" racism developed at the time in Great Britain and France, Starcevic "Balkanization" of the European politics. The collective consciousness formed on the applied the global racist division of the world into black, white, and yellow races, to basis of negative stereotypes and schemes was the most decisive factor in effecting the the provincial framework, building it into the relations between the two related Slav genocide of the Serbs. peoples, the Serbs and the Croats, and trying to prove that their origins were different. However, it would be wrong to attribute the causes of Serbophobia solely to the Rights Party and the Ustasha. It had deep roots, also, in the Comintern’s view of the Starcevic did not invent his concept of the world (in the centre of which he had placed Balkaas and its division into the oppressed nations and the oppressing ones, in which the Croatian people) on the basis of historical facts, but on the basis of an imaginary case the Serbian nation was put in the latter category. The official political strategy of projection, in fact, an anthropological fantasy. The basic thread linkingall the segments the Comintern, after the last hopes for an international revolution had been buried, of Starccvic’s doctrine is ethnocentrism and xenophobia. Although the Croatian state took up the idea of "settling" national issues in certain countries, i.e. using national disappeared from the international scene more than eight centuries ago, and the conflicts with the purpose of breaking up "bourgeois" countries and creating condi­ Croatian people found themselves under foreign rule -that of Venice, Turkey, and tions for a Bolshevik revolution. Yugoslavia, being a multinational state, new, and Austria-Hungary - Starcevic depicted the Croats as the "ruling people", who occupied economically undeveloped, at a significant geographical location, was given priority. a central place in the course of events in the Balkans. In contrast, the Serbian people, At the 5th Congress of the Comintern in 1924, a decision was taken on the breaking who had already liberated themselves from Turkish oppression at the time, and who up of Yugoslavia and the creation of independent states of Croatia, Slovenia and had established a state of their own and had been accepted among the community of Macedonia. At the Congress of the Communist Party of Yugoslavia, held in 1928 in European nations, had their history and culture negated by Starcevic, and even their Dresden, the communists took upon themselves the obligation of fighting unsparingly very right to existence. Despite substantiated criticism by his contemporaries and even for the independence of Croatia. The two rivals, the two Internationals: the Comin­ later, Starcevic’s ideas became an integral part of the programme of the Croatian tern and the Vatican, whose ideologies were mutually exclusive, became natural allies Rights Party formed by Starcevic and Eugen Kvaternik. By acting among the masses, in the task of breaking up Yugoslavia. The guiding ideas in both cases were imported the "rights seekers", as the members of that party were popularly called, gradually from abroad. Hatred motivated by national, religious, and social class reasons, merged gave rise to an anti-Serbian movement which had its powerful stronghold in the politics into an integrated course. The fusion of extreme right and left radical ideas brought a of Austria-Hungary. For Austria-Hungary, an awakened and revived Serbia consti­ new dimension to Serbophobia, touching off a disgraceful eruption of wrath and tuted a threat to their interests in the Balkans. Following her victorious wars against madness, that fell upon the unarmed and unorganized Serbian people in Croatia. the Ottoman Empire, Serbia became a significant factor in the politics of the Balkans. Changes in the attitude of the Comintern in relation to Yugoslavia ensued too late to An additional element was the Serbian people in Austria-Hungary, respected by the be able to affect the political climate that had been built up for years. The remark Vienna court as a healthy military element where struggle against the Turks was noted down by the German General Von Horstenau in his memoirs, in which he says concerned, but constituting a danger when they naturally turned towards Serbia, the that Pavelie came to the country encircled by communists who were, overnight, motherland, in altered circumstances. The strategy of confrontation of ethnic commu­ converted to radical nationalists, is worthy of notice.3 nities was a constant instrument of diplomacy in the hands of Austria-Hungary with There is another angle to this problem. Croatian nationalism found its refuge in the purpose of blunting the resistance of that same community towards the centre of two totalitarian systems: the Bolshevik and the national socialist system. Both were the state. characterized by atrocious methods in political life. The simultaneous appearance of The defeat of Austria-Hungary and the proclamation of the Kingdom of Serbs, two extremist ideologies, behind which lay brutal systems, could fill up only the space Croats, and Slovenes, was a challenge to the Rights Party as much as to the Vatican, of a country that had no democratic tradition and an environment with a low political which had lost its strongest fulcrum in Europe by suffering that defeat. For Curia awareness. Serbophobia was incited, on one hand, by religious Manichaeanism and Romana, Yugoslavia was only an Orthodox unit and a hindrance to the fulfillment of on the other, by an ideological one, a black and white image of history and the world. the Catholic politics towards the East. The rights seekers gathered around them the The key point in both cases was "danger from the Serbs". The formation of the Independent State of Croatia implied the existence of mission of the Gestapo arrived in Zagreb to speed up the settling of the Jewish certain collective presuppositions for committing the genocide. Growing national problem. egoism, indoctrination and religious fanaticism, without clearly articulated moral Genocide in the Independent State of Croatia was an integral part of the state norms, represented the basis on which it was easy to found the fatal fiction about policy regulated by "legal" provisions, the execution of which involved diverse state genocide being the salvation of the future of Croatia. Even at the very last minute, it machinery, with thousands of professionals of different backgrounds. A huge bureau­ was possible to prevent the catastrophe, had the two most crucial factors in Croatia - cratic apparatus was engaged in the task of drawing up lists of would-be victims, their the Church and the Croat Peasants’ Party, the two most influential people Vlatko dispersal to collection centres, confiscation of their property and a series of other Macek, leader of the most numerous Croatian organization, and Dr. Alojzije Stepinac, "technical" measures. The Croatian railway and other means of communication had Head of the Catholic Church - risen above the situation. They, however, opened the an important role in the deportation of the victims to the point of their execution. The way to genocide. Instead of dissociating themselves from the Ustasha as a terrorist final act, their murder was a privilege of the people most devoted to the Ustasha organization, from their well-known ideology whose programme included racism, cause. It is a fact that the Independent State of Croatia was a totalitarian state and genocide and terror, they sided with the Ustasha in the most critical moment of their that it rested on the principle of having a "Fuehrer" figure. However, that principle people’s history, confusing the peasantry, the most numerous social group in Croatia, could function only with massive support propping it up, which was doubtless true in and makingthe intellectuals hesitate. The accomplishment of the Ustasha programme this case. It is another question whether that support was a result of delusion, a lack of culture, fear or coercion. The plan of genocide was carried out on the basis of a would not have been possible without that presupposition. The Ustasha acquired defined sequence of actions, with an astounding readiness on the part of the bureau­ power through the internal spiritual unity of the Catholics, embodied in Archbishop cratic apparatus to undertake the execution of such a task, an almost unbelievable Stepinac, and their ability to act through the Croatian Peasants’ Party and the one: the cold-blooded murder of their fellow-dtizens regardless of their age and sex. well-organized and well-armed Croatian Peasants’ Guard that Macek had placed at All that took place before the public, the local and the international alike. There were the disposal of the Ustasha. Considering the situation described above, the only thing no secrets for anyone. left for Pavelic to do was to institutionalize genocide and to raise it up triumphantly The first step in implementing the genocide politics was the dehumanization of to the "legal' level. The terror machinery was put into operation and the politics of the victims, presenting them in the worst possible light and reducing them to genocide yielded its first results. According to German and Italian sources, in the first semi-human beings. The Serbs were branded by the Ustasha movement as the cause six months of their reign the Ustasha killed about 300 thousand Serbs and about 20 of all evil, all the historical misfortunes of the Croatian people, as the basic impediment thousand Jews. in their "centuries-long struggle for freedom".7 The commander of the concentra­ The genocide in Croatia cannot be explained within the parameters of civilized tion camp of Jasenovac, Friar Miroslav Filipovic-Majstorovic, stated that all the behaviour. Certainly one of the best commentators on what was happening in the officers and soldiers were given orders "to endeavour to exterminate the Serbs in the Independent State of Croatia, General von Horstenau, characterized Croatian poli­ Independent State of Croatia at all costs, because that is the programme which must tics as "the mast brutal, the most dreadful event in more recent history, conducted be carried out". In the words of Andrija Artukovic, Minister of the Interior in the without any principles, and serving exclusively the satisfaction of inhuman instincts". Independent State of Croatia, the Jews are "one of the most dangerous international Referring to the Croats, von Horstenau says, "we, Austrians, have had a wrong institutions which has been preparing a global revolution for centuries with the aim impression, with which, unfortunately, I also came to Zagreb in 1941... The Croats of enabling the Jews to have full control over all the goods in the world, and total are a wretched people who have never known what they really want ".4 The Austrian power in the world, and for which other peoples are supposed to serve as middlemen historian Friedrich Heer considers that the things that happened in Croatia were a in their dirty deals and their greedy materialistic and gluttonous attitude towards the consequence of "an archaic fanaticism from prehistoric times". To him, Pavelic is "a world".8 unique figure of a 20th century murderer".5 The mass media, daily press and radio repeated day after day: "There can be no In order to explain the genocide in the Independent State of Croatia, one must Serbs and no members of the Orthodox Church in Croatia", ailing on the people to penetrate down to the deeper layers of crisis at that particular time and of the cultural confront them without mercy. Members of the Croatian government and the Ustasha level of the country in which it took place. Fascism and Nazism were not the models leadership established direct contacts with the people by organizing mass rallies. from which the Ustasha ideology sprang. Pavelic included within his political frame­ Minister Dr. Milovan Zanic stated on June 2,1941, at a meeting in Nova Gradiska: work some things from both the former and the latter, drawing closer to Rome at one "This is going to be a land of the Croats and nobody else, and there is no method, that moment, and Berlin at the other, thus trying to secure their support. At the same time we, as Ustasha, shall not use to make this land really Croatian and to cleanse it of he also cooperated with all illegal organizations of the right and of the left, regardless of their profile. The Ustasha were recognized, financed and placed under the trustee­ Serbs. We do not hide this, that is the policy of this state and when we have done that ship of Italy; they were used as groups designed for exerting pressure on the govern­ we shall have fulfilled that which is written in the Ustasha principles."9 Secretary ment in Belgrade, or for tasks which were beneath the dignity of a nation with a history General of the government of the Independent State of Croatia, Professor Aleksandar such as Italy’s. Therefore, the starting point and the basis of the support Italy offered Zajc put the problem within a broader context, stating: "The Jewish-Serbian, capital­ to the Ustasha rested in the field of everyday policy, and not ideology. As a result, the istic-democratic front must disappear from the whole world as well as from our Ustasha ideology cannot be explained on the basis of general criteria of Fascism or Croatia, for ever."10 even totalitarianism. It is a result of cumulative historical events. Propaganda represented the basic method of psychological mobilization of the In contrast to the genocide of the Serbs, the roots of which were of a local masses. An illusion was created that what was concerned was "a great historical character, the genocide of the Jews and Gypsies in the Independent State of Croatia event", a deed that had to be carried out in furtherance of supreme national interests. was an integral part of global Nazi politics, but it must be underlined that anti-semi- Following the model of the Nurnberg racist laws enacted in 1935, on the basis of which tism was an integral part of the Ustasha ideology as well. On the basis of the Ustasha anti-semitism was raised to the level of a legal responsibility, the Independent State principles adopted in 1933, anti-semitism of the Ustasha had a conspicuously ecdesi- of Croatia adopted analogous regulations on racial affiliation, on the protection of the astical-theological character; following the establishment of the Independent State of Aryan blood, etc. As a legal provision for the protection of the national and Aryan Croatia, the official policy of that country adopted the German variant of anti-semi- culture of the Croatian people it was forbidden for the Jews "to take part, in any way tism in which the central place is occupied by racism. In his interview to the Berlin whatsoever, in the work, organization and institutions of the social, youth, sporting, newspaper "Borsenzeitung" on May 6,1941, Pavelic emphasized that he would and cultural life of the Croatian people in general, and finally in literature, journalism, "radically settle the Jewish issue in accordance with racist and economic views".6 painting and music arts, architecture, theater, and film".11 The Serbs were treated in Immediately after the establishment of the Independent State of Croatia, a special the same manner, but in their case, the decisive factors were religion and nationality.

12 Both the Serbs and the Jews were dispossessed of their whole property, their district officials and clerks who disposed of Jewish and Serbian possessions which Orthodox churches and synagogues were destroyed, with certain Orthodox churches were estimated in Brcko at billions, not millions, distributed them among themselves, being turned into Catholic ones. The legal technique was part of the administrative by either presenting them to their kin or friends, or selling them at low cost. These coercion, completing the bureaucratic machinery for the execution of the genocide. possessions were not obtained by treating the people with kid gloves but rather by The Independent State of Croatia imitated Nazi Germany in many aspects. treading over their dead bodies. In only one night, collaborating with the above- However, where genocide was concerned, it surpassed it. Unlike the Nazis, who mentioned Ustasha officers, that municipal police murdered about 200 Jews and threw established a system of impersonal extermination of people in crematoriums and gas them into the Sava... Certain wealthier Greek-Easterners in the district area were also chambers, genocide in the territory of Croatia, Bosnia and Herzegovina involved summoned and detained and searched in prison. If they had money they were released ritual murders in public places and giving sadistic reign to one’s desires. The bestiality to go home at night, as innocent, but on their way home they were ambushed, killed of the genocide in the Independent State of Croatia surpasses one’s imagination. It and robbed... The truth of this is vouched for by Commander, Headquarters Master was a sublime expression of all historically known forms of physical and spiritual Sergeant Mirko Gjuran."20 terror. It must be pointed out that the genocide of the Serbs was a much more complex For the Independent State of Croatia 1944 was the year of the greatest tempta­ operation than the genocide of the Jews, which was carried out in the greatest number tions and burdens; general insecurity took hold of the country, as well as a state of of cases in concentration camps. The Reich endeavored to implement a uniform chaos in communications and a lack of basic foodstuffs. It is unbelievable but true system of extermination of the Jews in all occupied regions. In contrast to that, the that pogroms proceeded even then. Masses of prisoners were liquidated in death genocide of the Serbs was conducted in several parallel ways: 1. by synchronized mass camps and traces of the crimes were removed by cremating them. Groups of Serbs murders at victims’ homes and outdoors, 2. by a system of concentration am ps, 3. by who collaborated with the occupation forces, as did Nedic’s guard or Ljotic’s detach­ converting members of the Orthodox Church to Catholicism and 4. by moving them ments, who were retreating towards the west before the approaching Partisan units, out of Croatia. It was by the elaborated strategy of the four above-mentioned methods were ambushed on an organized basis. All of them were killed without mercy despite that the Independent State of Croatia planned a complete genocide of the Serbian the agreement they had readied with the German occupation forces and Pavelic’s people. The maps appended show the places where genocide was conducted using the promise that they would be given a free passage. These last criminal knee-jerk first two methods. reactions touched off a storm of protests and bitterness from Berlin itself. Ribbentrop As early as the first days of the existence of the Independent State of Croatia, personally ordered his emissary in Zagreb to immediately hand in a protest note to the commander of the 4/XI Corps of the Italian occupation forces sent reports to his Pavelic. There are numerous German reports about the atrodties which filled up the headquarters about the persecution of the Serbs in Slavonia explaining that the Croats last pages of the history of the Independent State of Croatia. Serbophobia had an wanted "to totally banish the Orthodox religion from their state". In his opinion, that absolute supremacy over all ideological positions. On May 4,1945, in Sisak, about 500 problem was not easy to resolve, since in that most fertile part of the territory annexed Serbs were murdered and thrown into the River Sava, only several hours before the to Croatia there were about 500 thousand members of the Orthodox Church.12 In a town was liberated. report sent by an Italian officer to his superiors it says that "the Drava carries along The technique of the pogrom was simple. The people were summoned to come with it many Serb bodies, mark?d with captions Travelling free to Belgrade’".13 The to their meeting places, at schools, churches or in the fields, with a note that they would headquarters of the "Lombardia" division reported the suffering of the Serbs in be sent off to work, or that there was an "important" announcement for them to hear. Plasko, Ogulin, Dreznid, and other places, and the panic that seized the Serbian The disciplined response of the Serbian population was a result of the drcumstance population that sought protection from the Italians.14 On the night of May 30, Italian that the summons were sent to them by local Croat inhabitants, with whom until that soldiers in Medak came across the corpses of 80 massacred Serbs. In his report of June time the Serbs had been living on good neighbourly and friendly terms. After their 3, the commander of the 6th Army Corps, General Renzo Dalmaco noted down mass money and valuables were taken away from them, they would be killed on the spot murders of the Serbian population and unheard-of terror.15 Another report or burnt alive in their homes or churches as, for example, in Glina or in certain villages informs of the participation of friars in the violence committed against the Serbs. of Slavonia. Following that, new groups would be invited with a note that the previous "Franciscan friar Father Vjekoslav Simic from the monastery of Vrpolje does not group had been transported to Germany to work. That falsehood was soon revealed. hesitate in leading the Ustasha in night expeditions to arrest local Orthodox Serbs. "The command of the Second Infantry Division" informed their superiors of that, The arrested are then subjected to torture", the report points out, "and their homes asking for help and advice. The report states: "Before, it was possible to tell these are plundered. There are hundreds of murdered people in Ogulin, Gospic, and people that their folk had been driven off to forced labour, but now, the people realize Otocac... Our soldiers with their naturally subtle feelings keep their dignity in regard that that is not true. What reminds the people of this most of all are the graves, since to this delicate situation."16 The headquarters of the 6th Corps reported on June 18 there are corpses that were buried quite shallow in the ground, and some of them have of the wide extent of the persecution of the Serbs, of the murder of children. "We have even been dug out by dogs... These graves should be removed from these fields, and invested a great effort", the report adds, "but we did not succeed in making the so the people will forget about that from time to time. However, looking at that all authorities act in a reasonable and logical way. 7 The legion of carabineers informed the time the people are constantly reminded of their hatred towards the Croats. the prefecture in Zadar on June 25, that the Ustasha had planted mines underneath Colonel-Commander Tomasevic." 1 heaps of dead Serbs so as "to remove the bodies of the Serbs killed during the previous Starting as early as late 1941 till the end of the war, a different technique was days. InKistanje, they murdered 20 Serbian children".18 used, a technique of encircling the villages and killing the inhabitants with the help of Dramatic reports supported by photographs and films on mass crimes against the the regular army. This was presented to the Germans and Italians as "cleansing the Serbian people were submitted also by certain German units operating in the territory area of communist Chetnik gangs’. In Lika, Dalmatinska zagora and Herzegovina, of the Independent State of Croatia, as well as by the German consulate in that corpses and even living people were thrown into karst pits several dozen metres deep, country. The German legation in Zagreb informed the Ministry of Foreign Affairs in and in some places even more than a hundred. The karst pits as mass graveyards Berlin that "the Serbian issue has been growing significantly strained lately.... Perse­ represent a peculiarity which makes the genocide in the Independent State of Croatia cutions are going on in all parts of the country. General von Horstenau", the report stand out from among the cases known so far. The report of a carabineer from Zadar adds, "has talked to Pavelic and Kvatemik and has expressed his disapproval".1 addressed to the Governor of Dalmatia on July 28,1941 reads: "At two hundred The plundering of Serbian and Jewish property was an integral part of the terror. metres from the house of a certain Djordje Marcetic, a merchant, there is a hole where The later destiny of that property was settled by a "legal provision". However, the corpses of male and female children have been thrown, and at a distance of several distribution of the booty frequently used to be the cause of conflict within the Ustasha dozen metres from there, one can see protruding legs and arms of corpses buried ranks. The police station in Brcko described one of such cases in its report: "Certain there."22 Even before the war, the illegal Ustasha organization in the country had con­ For Croatia, that was a bridge at a certain point in history, that made it possible for ducted a census and had determined the exact capacity of certain karst pits in the it to cross painlessly from the defeated camp to the side of the victor, in 1918 and in territory of Croatia and Herzegovina, and had put signs on power transmission posts 1945. However, despite all the positive results that Croatia achieved in Yugoslavia to mark the way to them, using symbols that only they could understand. and by means of Yugoslavia, the majority of the Croatian people never recognized The system of concentration camps in the Independent State of Croatia was Yugoslavia as their homeland. Their ideal was the Independent State of Croatia. The basically constructed according to the model of Nazi concentration camps. Plans for answer to the question as to why a great number of Croats chose to carry out their the construction of the camps, according to German sources, were made by Maks ideal in a most uncivilized way, must be sought in the non-existence of a cultural and Luburic, while he was still living abroad as an emigrant. After the formation of the ethical filter among the Croatian masses. The two traditional pivots of morality of a Independent State of Croatia, Luburic was sent off to Germany to acquaint himself nation:thelegal system and religion, wereplaced in theserviceof the genocidal politics better with the organization of concentration camps. A former detainee in "Jaseno- in 1941 and 1991. The mobilization of the masses was carried out on that basis. The vac", one of the biggest concentration camps, listed in his book fifty ways in which number of lives lost through the genocide, the number of the villages and sacred prisoners were killed, starting with firearms which were reserved for "more signifi­ buildings of the Orthodox Serbs burnt down and destroyed, speaks for itself. To ignore cant " figures, goingon to hanging and finally murderingwith a wooden mallet, an iron these facts would mean closing one’s eyes to reality. bar and killing with knives specially produced for that purpose. Killing by beating and deprivingthe prisoners of water and food were also included.23 Usingfire to kill people followed a little bit later when massive collection of other prisoners rendered it impossible to do the "job". Dead bodies were cremated in special tunnels, but so were living people. A note taken by Doctor Samuel Pint, who survived by a stroke of fate gives a description of that: "They murdered them by cutting the victims’ stomachs and by dealing them a blow on the head with mallets, and sometimes they threw them into brick kilns while they were still alive... It also happened that the Ustasha wanted to establish what the capacity of those bricks-kilns was when fed with people instead of ordinary fuel, and so they cremated only those prisoners who were dazed by a blow of the mallet." The kilns were designed by Hinko Piccili who also acted as their operation manager. The establishment of particular concentration camps for children is a unique example in history, and that bestial deed belongs to the Independent State of Croatia. In Jastrebarsko and in Gornja Rijeka, near Krizevci, there were camps of that kind called "Collection Stations for Children". The children’s camp in Jastrebarsko which was one of the largest, was under the supervision of nuns belonging to the congregation of Saint Vinko. The campaign of terror and giving free reign to one’s sadistic desires in the concentration camps in Croatia was an operation programmed in a routine way, with the functionaries in the camps enjoying a broad discretionary authority. The liquida­ tion of victims was a regular "public service" job for them, for which the Catholic Church gave them blessing and "pardoned their sins". It is, however, difficult to understand these monsters from the perspective of an individual’s observation of the 1. Ljndevit Gaj: Izjavljenje radi Starcevicevih clanova o Srbima i srpskom jeziku. Narodne novine od horrors they inflicted. To be able to make a portrait of an Ustasha criminal, the matter 4 stndenog 1852.; Dr. F. Ivekovic: Dr. A nte Starcevic - znacajne crte o njemu, Zagreb, 1905.; Dr. has to be raised to the social level. All the more so considering the fact that thousands Mile Starcevic: Dr. Ante Starcevic i Srbi, Zagreb, 1936. of citizens of Croatia took part in the terror campaign, and that the concentration 2. Miroslav Krleza: Crno-zuti skandal, „Sloboda', Zagreb, 21.11.1918. 3. Edmund Glaises von Horst enau: Em General im Zwielicht, Wien, 1988, Band 3, s. 413. camps were spread all over Croatia, and finally, the fact that the Ustasha were 4. Op. cit. S. 430. recruited from all social levels. 5. Fridrich Heer: Der Glaube des Adolf Hitler, Munchen, 1968, S. 457,593. The genocide in Croatia has left a destructive mark on the collective conscious­ 6. Hrvatski narod, 6 svibnja 1941. ness of the Serbs and the Croats. A people as a whole cannot be qualified as genocidal, 7. Ivo Bogdan: Dr. A nte Pavelie je riesio brvatsko pitanje, Zagreb, 1942, str. 33. but the painful fact that the genocide was committed in the name of the Croatian 8. Narodne novine 25 veljace 1942, str. 7 Govor A ndrije Artukovica u Hrvalskom saboru. 9. Hrvatski narod, 3.6.1941. people and for their "salvation" remains, along with the absence of any moral 10. Hrvatski narod, 30.7.1941. recompense for the people against whom the genocide was committed. During the 11. N arodne novine, 4 lipanj, 1941. four post-war decades, Croatian hands or money did not build or renovate a single 12 Vojno istorijski institut JNA, Beograd - Arhiva oeprijateljskih jedinica, K.332. Commando del 3 XI one of the 500 Orthodox churches destroyed in the period 1941-1945. And in Corpo D 'A rm ata N. 3010,9 maggio 1941. September 1991 and in the months that followed, they proceeded with the destruction 13. O p.cit K.55. Commando VI Corpo (ГA rmata Stato M aggiore Ufficio Informazioni N, 1375/1 di prot. Li24gmgnol941. of the Orthodox churches that had remained in that republic. The political pathology 14. Op. cit. K. 332 Commando Dei CC. R R Della Div. di Fant 'L o m b ard ia', (57) N. 3038 RM N. 485 di of the Ustasha ideology is permanently stirred up by religious pathology. The Catholic prot. seg. 30 maggio 1941. Church in Croatia holds, even at the present time, the same position of outmoded 15. Op. cit. K. 54. A1 Comando della 2 Armata, N. 539/5 di Prot. A/C. clerical nationalism as in 1941, which has not been the case in any other country in 16. Op. cit. K. 332, Commando C C RR. Della 2 Armata, Nr. 3039 R. I, Nr. 40Л80 di prot. Seg. 7 giugno 1941. the world. The year 1991 in Croatia witnessed a revival of the same methods of 17. Op. cit. Comando dei Carabinieri Della 2 Armata. Nr. 3052 R I Nr. 40274 di proL 24. giugno 194 J. violence as those used against the Serbian people in 1941. In order to come to an IS. Op. cil K. 542. Legione territorial dei Carabinieri Reali di Ancona - Compagnia di Zara N. 1/45 di answer as to why the genocide in Croatia was possible, why it has become so incredibly prot. Seg. widespread, and why it was resumed after 50 years, one must establish a link between 19. PA/AA -R 29666, Bd 2Deutsche Inf. Stelle III, Nr. 489 gRs. (arhiva min. inostranili poslova u Bonu). the popularity of the idea of a state for the Croats, the cultural level of the given 20. Arhiva Nez. drzave Hrvatske: K. 75, reg. br. 34/3-4. O k n iM ik a postaja Brcko br. 264,23 travanj 1942 environment and religion. 21. ZN O R, T. V, knj. 32, str. 123. 22. Op. cit. knj. 1, Dok. 230. Yugoslavia was created in 1918 on the basis of the ideas that were analogous to 23. Nikolic dr. Nikola: Jasenovacki logor, Zagreb 1948. those on the basis of which Italy was created in 1871 or Germany under Bismarck. 24. Архива Јеврејсхог всгорајског музеја y Београду. K. 22-2a, per. бр. 2960,216, crp. 512.

14 ХЕРЦЕГОВИНА HERZEGOVINA

рагична драма српског народа Херцеговине, he tragic drama of the Serbian people in Herze­ започета сгварањем Независне Државе govina, touched off by the establishment of the In­ Хрватске (априла 1941. године), учинила је dependent State of Croatia (in April 1941) turned ову кршевиту покрајину ареном најгнуснијих T this rocky province into an arena where the most Т abominable crimes that history has ever recorded were commit­ злочина које је запамтила свјетска исгорија, али и коли- јевком првог масовног усганка против фашистичке тира- ted, but also into the cradle of the first massive insurrection against the fascist tyranny in oppressed Europe. није у поробљеној Европи. The things that the wild Ustasha and Moslem hordes did in Оно што су дивље усгашке хорде Хрвата и муслимана the spring and summer slaughters of the Serbs from Herzegovina починиле у прољећним и љетим покољима херцеговачких in 1941, surpasses the imagination and bestiality of the most atro­ Срба 1941. године превазилази машту и бестијалносг cious crimes that history has recorded. Men, women, children and најсвирепијих злочина које је историја запамтила. the elderly were killed in the most horrifying way: by being Мушкарци, жене, дјеца и сгарци убијани су на најгрознији burned in their homes, being given blows with mallets and rods, начин: спаљивањем на кућном огњишту, ударањем strangled with wires and ropes, thrown down into dark abysses маљевима и полугама, дављењем жицом и конопима, ба- and fast Herzegovian rivers. The bullet of a gun was god’s mercy. цањем у мрачне поноре и брзе херцеговачке ријеке. During the 1941-1945 war, more than 12,000 Serbs in Herze­ Пушчани метак био је божја благодет. govina were killed and thrown into pits, rivers, and chasms, by Током рата 1941-1945. у Херцеговини је од усташа, the Ustasha, Germans, and Italians. A hundred and eight places Нијемаца и Италијана убијено и бачено у јаме, ријеке и of mass execution have been registered up to date with about поноре преко 12.000 Срба. До сада је евидентирано 108 ма- 7,000 victims. совних стратишта са око 7.000 жртава. THE FIRST wave of the Ustasha genocide against the Her­ ПРВИ талас усташког геноцида над херцеговачким zegovian Serbs, started in the night between May 31 and June 1, Србима почео је ноћу између 31. маја и 1. јуна 1941. у Мо- 1941 in Mostar. A group of Ustasha 'hunters', arrested five citi­ zens of Mostar, and took them to the banks of the Neretva near стару. Група усгашких „ловаца” ухапсила је петорицу Мо- the village of Ortijes, where they bestially murdered four of стараца, одвела их на обалу Неретве код села Ортијеш и them, while the fifth managed to escape. тамо четворицу звјерски убила, док је пети успио да поб- The next day, June 1, a group of the Ustasha arrested 60 јегне. Serbs in Trebinje, immediately killing nine of them in a brutal Сутрадан, 1. јуна, група усташа ухапсила је у Требињу way in the presence of their families. The following day, the Us­ 60 Срба, од којих су одмах на бруталан начин убили деве- tasha posted notices all over Trebinje announcing that from that торицу, и то у присусгву њихових породица. Сљедећег ју- moment on, the Ustasha authorities would shoot 100 Serbs for тра по Требињу су освануле плакате којима се обзнањује each Croatian killed. да he убудуће усташке власти за једног убијеног Хрвата June 1 was the day when massive arrests and killing of the стријељати по 100 Срба. Serbs from Nevesinje and the surrounding areas started. On June Првог јуна почела су масовна хапшења и убијања 2, a group of about 80 Ustasha burst into the village of Udreznje, Срба из Невесиша и околине. Група од око 80 усгаша killing 27 Serbs on that occasion. упала је другог јуна у село Удрежње, побивши при том 27 Six days later the chief Ustasha commissar for Bosnia and Срба. Herzegovina, Jure Francetic arrived in Nevesinje issuing an order that 20 very distinguished hostages be assassinated in both Neves­ Шест дан4 иза тога у Невесиње је стигао главни inje and Gacko. In the night between June 9 and 10, twenty Serbs усташки повјереник за Босну и Херцеговину Јуре were massacred with mallets, iron rods and knives in the sheds of Францетић и издао наређење да се у Невесињу и Гацку по- the military camp in Nevesinje. They were buried in the pit that бије по 20 најугледнијих талаца. У ноћи између 9. и 10. јуна the hostages had to dig themselves. у шупама војног логора у Невесињу, маљевнма, гвозденим This first wave of the Ustasha genocide afflicted the hardest шипкама и ножевима масакрирано је 20 Срба. Затрпани су blow on the then Administrative District of Gacko. Under the у јаму коју су таоци претходно сами морали ископати. leadership of the Ustasha commissar Herman Togonal and Khoja Овај, први талас усгашког геноцида најжешће се Muharem Glavinic, almost all the men from the village of Korita сручио на ондашњи срез Гацко. Под вођством усташког aged 16 to 60 were arrested. In the night between June 4 and 5, a повјереника Хермана Тогонала и хоџе Мухарема Глави- hundred and twenty-one prisoners were thrown into the 30 me­ нића, похапшени су скоро сви мушкарци из села Корита tres deep Golubinka pit. While standing above the pit before be­ између 16 и 60 година. У ноћи између 4. и 5. јуна 121 ing thrown down their heads were smashed with mallets. Those ухапшеник бачен је у 30 метара дубоку јаму Голубинка. who were arrested and detained in the elementary school in Прије него што су бачени, над јамом су им маљевима Korita, served the Ustasha as moving targets to shoot at. With their arms bound, they let them move away to a distance of 30-50 разбијане главе. Они који су били ухваћени и затворени у metres only to shoot them in the back of their heads, competing основну школу у Коритима служили су усташама као пок- among themselves who would be the more accurate. Seven ретне мете за гађање. Њих су, са завезаним рукама, Milovices were killed on that same day in the vicinity of the pit, пуштали да се удаље 30-50 метара, да би их затим гађали у and were thrown together with this group into the Golubinka pit. потиљак, такмичећи се ко he то прецизније учинити. Ис- It has been established with certainty that 167 Serbs from that тог дана у близинн јаме убијено је 7 Миловића, па су за- area were plunged into that pit. It is also well-known, that on једно са том групом сурвани у јаму Г олубинка. Поуздано је June 5, the Ustasha threw another 50 people into that same pit, утврђено да је у ту јаму, из тог краја, бачено 167 Срба. their names not having been discovered since they were driven to Такође ce зна да cy усташе 5. јуна y нсгу јаму бациле још the place from other administrative districts. * In the neighbour­ 50 људи, чија имена нису утврђена јер су дотјерани из hood of the village of Stepen, the Ustasha killed 19 very distin­ других срезова. Код села Степен усгаше су убиле 19 на- guished Serbs from Gacko. Their bodies also ended up in the југледнијих гатачких Срба. И њихови лешеви завршили су Golubinka pit. The exact number of the Serbs who were de­ у јами Голубинка. Тачан број Срба које је у јунским поко- voured by that pit in the June slaughters, will never be estab­ љима прогутала та јама никада се неће утврдити. Послије lished. After the slaughter, about 15,000 head of cattle and покоља из богатог села Корита опљачкано је око 15.000 sheep and goats were stolen from the rich village of Korita, only to be distributed to the perpetrators of that crime, the Ustasha грла крупне и ситне сгоке, која је већином подијељена and the Moslems from the neighbouring village of Fazlagic извршиоцима злочина, уотшама муслиманима из суфд- Kula. ног села Фазлагић Кула. Првн талас усташког геноцида жестоко је погодио и The first wave of the Ustasha genocide grievously afflicted ондашњн љубињски срез. У прва три дана јуна дивљн the then Administrative District of Ljubinje as well. During the усташки одред од око 500 љ ур опљачкао је у Љубињу и first three days of June, a wild Ustasha detachment about 500 околини све што је било српско. При пљачкању убили су 8 men strong plundered all that was Serbian in Ljubinje and the Срба, a 170 су ухапсили. Сви су страдали у јами Капавица. neighbourhood. During the plunder they killed 8 Serbs, arrest­ у љубињском крају. Њих cy по 10 везивали у ред једним ing 170. All of them were murdered in the Kapavica pit in the конопом. Пред довођење над јаму завезали би им очи да region of Ljubinje. Ten of them were tied together in a line by a не би могли видјети куд их усташе воде. Над јамом би rope. Before being brought to the pit, they were blind-folded so првој тројир из ланца маљевима разбијали главе. Та тро- they would not see where the Ustasha were taking them. On the јица би, суновраћујући се у бездан, повлачили и остале за brink of the pit, they would smash the heads of the first three, собом. using mallets. These three would plunge into the abyss dragging У ноћи између 13. и 14. јуна љубињске усгаше су из the others along. котарског затвора изабрале 36 најугледнијих талаца, In the night between June 13 and 14, the Ustasha from Lju­ буквално их масакрирале и бациле у јаму Пандурица. binje picked 36 most prominent hostages from the district Међу убијенима налазио се и свештеник Божидар prison, and literally massacred them, throwing them down into Шаренац, чији се отац прота Шћепан Шаренац 1918. the Pandurica pit. Among the murdered was also Priest Bozidar године енергично супротставио свима онима који су хтјели Sarenac, son of Priest Scepan Sarenac, the man who vigorously да се свете Хрватима и муслиманима због злочина што су opposed all those who wanted to take revenge on the Croats and их током првог свјетског рата починили над Србима. Moslems in 1918 because of the crimes they had committed У столачком, чапљинском и коњичком срезу први against the Serbs in World War I. талас усташких злочина није имао разорне посљедице. У In the Administrative Districts of Stolac, Capljina, and тим крајевима није било много ухапшених и побијених Konjic, the first wave of the Ustasha atrocities did not produce devastating consequences. In these regions there were not many Срба. To им је уотавало будност, што he скупо платити у Serbs arrested or assassinated. That, however, lulled their сљедећем „видовданском” покољу. awareness, a fact they paid for dearly in the slaughter on the ДРУГИ талас усташког геноцида, испланиран као next St. Vitus’ Day. „вндовданска акција”, започео је 22. јуна масовним хапгаењем Срба и Јевреја у Мостару, Стоцу, Чапљини, THE SECOND wave of the Ustasha genocide, planned by Љубињу, Невесишу, Гацку, Коњицу и другим херце- the Ustasha as "The St. Vitus’ Day Action", started on June 22, говачким мјестима. Командант Павелићеветјелесне бојне by massive arrests of the Serbs and Jews in Mostar, Stolac, Мијо Бабић издао је наредбу да се гранични појас према Capljina, Ljubinje, Nevesinje, Gacko, Konjic, and other places Црној Гори очисти од Срба и тако омогући спровођење of Herzegovina. The commander of Pavelic’s Guard Battalion, „видовданске акције”. У налету хрватских и муслимаиских Mijo Babic, gave orders that the area bordering Montenegro be усташа у селима око Гацка убијено је 140 мушкараца, cleansed of Serbs, thus enabling the execution of "The St. Vitus’ жеиа и дјеце. Са колико су свирепосги зликовци Day Action". The onslaught of the Croat and Moslem Ustasha извршавали задатак, види се и по томе што су сатирали и left 140 murdered men, women, and children in the villages цијеле породице. Тодору Николићу из Куле бацили су у around Gacko. How monstrously cruel the miscreants were in Чавчију јаму 9 чланова породице, а Пиљу и Шпиру Бо- љановићу 13 чланова су сурвали у понор ријеке Мушнице. performing their tasks is evidenced by the fact that they exter­ minated even entire families. They threw into the pit called * Н езаввсна Д рж ава Проти Видаку Вишњевцу полили су зејтином и шпиритом Хрватска била је ор- косу и браду, па онда запалилн, да би га на крају полумрт- Cavcija jama 9 members of the family of Todor Nikolic from гаввзовава ва 22 вог затрпали у септичку јаму. У селу Врбица, код Гацка, Kula, while 13 members of the families of Piljo and Spiro Велке Жупе. На челу запалили су у кући Вула Бјелогрлића 19 жена, стараца и Boljanovic were thrown into the abyss of the River Musnica. Велисе Жупе бво је дјеце. У невесињском војном логору масакрирали су 28 They spilt oil and alcohol over the hair and beard of priest Vi- Жупан. Жупа је вмала 5 Гачана. dak Visnjevac and set fire to it, burying him half alive in a septic до 9 котара. Котар се сасгојао од нмншко Вихор овог, другог таласа сручио се 23. јуна и на По- tank. In the village of Vrbica near Gacko, they burnt 19 women, опћива. пово поље. Од око 200 људи који су се тог дана нашли на old people and children in the house of Vule Bjelogrlic. In the њивама Поповог поља, њих 165 нашло је грозну смрт у Nevesinje military camp they massacred 28 citizens of Gacko. • The Independent State of јами Јагодњача, у Ржаном долу. Сутрадан усгаше су у селу The tempest of the second wave, fell on Popovo polje on Croatia was divided into Завала ухватиле 34 Србина, па су и њих по систему June 23. Of about 200 people who were out in the fields of Po­ 22 parts called Velike „ланца”, везане по 10, суновратиле у ту јаму. zupe. The head of a Velika povo Polje, the lives of 165 of them were ended in a dreadful Према подацима Комисије за утврђивање злочина death in the Jagodinjaca pit, in Rzani Dol. The next day, the Us­ znpa was called Veliki zu- окупатора и њихових помагача, у јаму Јагодњача, у pan. One Veiika znpa tasha in the village of Zavala caught 34 Serbs, and having tied comprised 5 - 9 administra­ Ржаном долу, бачено је у току рата око 1.200 мушкараца, them up in a "chain" of 10, plunged them down into that pit. tive districts. One adminis­ женаи дјеце. On the basis of the data gathered by the Commission for trative district consisted of Под вођством усташког натпоручника Фрање Судара the Establishment of Crimes Committed by the Occupying Pow­ several municipalities. посебно свирепо је масакрирано 137 невесињских талаца. ers and Their Collaborators, 1,200 men, women, and children

16 Међу њима био је и свештеник Богдан Ђоговић, коме су were thrown into the Jagodnjaca pit in Rzaiii Dol, during the очи извађене, нос и уши одсјечени, златни зуби повађени, course of the war. брада почупана и натрпана у уста, на грудном кошу при- Under the leadership of the Ustasha First Lieutenant Franjo кована коњска потковица, да би био убијен укуцавањем Sudar, a particularly atrocious massacre was carried out among ексера у главу. 137 hostages from Nevesinje. One of them was Priest Bogdan Djogovic whose eyes were picked out, his nose and ears cut off, У столачком срезу масовна хапшења су почела 22. gold teeth pulled out, beard plucked out and stuffed into his јуна. Од 22. до 26. јуна похапшени су скоро сви мушкарци mouth, horse shoes nailed into his chest, only to be killed by a српске националности од 16 до 60 година. У том крају nail hammered into his head. усташко гесло је било: „Не треба осгавити ни српску мачку, а камоли дијете.” Управо су у то вријеме у љубињ- Massive arrests in the Administrative District of Stolac started on June 22. From June 22 till June 26, almost all the men ском затвору неким Сточанима копане очи. Италијански of Serbian nationality between the ages of 16 and 60 were ar­ војници су ту пронашли плехану кутију пуну људских rested. The Ustasha slogan in that region was: "Do not spare a очију, потопљених у млијеко. У пропратном писму Анти Serbian cat, let alone a child." It was just at that time that certain Павелићу је писало: „Увјеравамоте, драги Поглавниче, да inhabitants of Stolac had their eyes picked out in the Ljubinje ово није дар од мртвих, већ од живих људи.” Ове догађаје prison. Italian soldiers there found a metal box full of human потврђује и запис италијанског новинара Курција Мала- eyes soaked in milk. In the accompanying letter addressed to партеа да је Павелић за рођендан (14. јули) од својих Ante Pavelie it said: "We assure you, dear Leader, that this is not вјерних усташа на поклон добио 20 кг људских очију. a gift from dead but from living people." These events are con­ У ноћи између 27. и 28. јуна сви похапшени Срби из firmed in the notes of the Italian journalist Curzio Malaparte Стоца и околине одвезени су на Видово поље и тамо по stating that Pavelie got a present for his birthday (July 14) from убијани. На Берковићима је гупим предметима убијено his "faithful Ustasha", consisting of 20 kgs. of human eyes. 170 стараца, жена и дјеце. Двадесет седмог јуна на Пилети In the night between June 27 and 28, all the arrested Serbs је убијено 39 људи, чији су лешеви бачени у Неретву. from Stolac and the neighbourhood, were driven off to Vidovo Двадесет деветог јуна 70 мушкараца ич села Тријебањ polje and murdered there. In Berkovici, 170 old men, women and свирепо је убијено и бачено у јаму на Бивољем брду. Стот- children were killed with blunt instruments. On June 27, thirty- nine people were killed on Pileta, and their bodies thrown down ину четрдесет ухапшених Срба из села Опличићи, Прењ, into the Neretva. On June 29, seventy people from the village of Речице и Локве одвезено је на обалу Неретве и поубијано. Trijebanj were viciously murdered and thrown down into the pit Од 105 Срба из Горњег Храсна које еу усгаше 27. јуна пов- on Bivolje brdo. A hundred and forty Serbs from the villages of еле да их баце у јаму Гавраница, усљед лоше усташке ор- Oplicici, Prenj, Recice and Lokve who had been arrested, were ганизације њих 39 спасило се бјежањем. taken to the banks of the Neretva and murdered there. Of the У Чапљини и околини само у јунском покољу убијено 105 Serbs from Gomji Hrasan who were driven off by the Us­ је 526 мушкараца, жена и дјеце. У но(ш између 25. и 26. tasha on June 27 to be thrown into the Gavranica pit, 39 saved јуна код Опузена су убијена 294 лица. Из села око themselves by running away owing to bad Ustasha organization. Чапљине у злогласни „Силос” код села ТасовчиНи In the June slaughter alone in Capljina and the surrounding затворено је око 300 Срба, који су одведени на разна areas there were 526 men, women, and children killed. Two стратишта и ликвидирани. Од 22. до 26. јуна у сусједној Га- hundred and ninety-four people were murdered in the night be­ бели похапшено је 170 Срба, који су на ријетко свиреп tween June 25 and 26, near Opuzen. About 300 Serbs from the начин ликвидирани на стратиштима код Крижа и Опузена. villages around Capljina were imprisoned in the notorious "Silos" Видовдански талас усташког геноцида захватио је и near the village of Tasovcici, who were then taken to different српско становништво љубушког среза. Од свих јама places of execution and liquidated. From June 22 till June 26, a љубушког краја посебно се издваја она на Хумцу, која се hundred and seventy Serbs were arrested in neighbouring Ga- валази у огради тамошњег фрањевачког самостана. При bela, and were liquidated at places of execution near Kriza and масакрирању и бацању Срба у ту јаму, у ноћи између 30. Opuzen, in an outrageously cruel manner. јуна и 1. јула, и поред јаукања и запомагања невиних The wave of the Ustasha genocide organized for St. Vitus’ жртава, нико од „Кристових слугу” из тог самостана није Day swept through the Serbian population living in the Ljubuski изашао да погледа шта се то дешава. Administrative District. Of all the pits in the Ljubuski District, Масовна хапшења и покољи Срба из града и среза the one that must be particularly singled out is the pit at Humac Мостара почели су 24. јуна. Само у граду ухапшено је 480 situated within the walls of the Franciscan monastery there. људи. Они ухапшеници који наредне ноћи нису побијени When the Serbs were massacred and thrown into that pit, in the на мостовима на Неретви, на Буни. код Ортијешког night between June 30 and July 1, although the innocent victims гробља и на другим стратиштима, одведени су н сурвани у shrieked and screamed for help, not a single of the "Servants of неку од знаних и незнаних херцеговачких јама. Талас Christ" in that monastery came out to see what was happening. усташког геноцида захватио је и српска села око Мостара. Massive arrests and slaughter of the Serbs living in the city У том усташком походу убијени су и сви свештеници and the Administrative District of Mostar started on June 24. In манасгира ЖитомислиНи. Бачени су у јаму Видоње, у that city alone there were four hundred and eighty people ar­ близини села Близанци. rested. The arrested who were not killed the following night on ТРЕЋИ талас усташког геноцида инициран је упутст- the bridges on the Neretva, on the Buna, at the Ortijesko grave­ вом Главног усгашког стана од 20. јула 1941. године. yard and other places of execution, were driven off and plunged Усташе су се посебно потрудиле да од Срба очисте down into the known and unknown pits of Herzegovina. The Љубушки, завичај свог министра унутрашњих послова Ан- wave of the Ustasha genocide swept also through the Serbian vil­ дрије Артуковића. Тада су на стратиштима Хумац, lages around Mostar. In that Ustasha campaign all the priests of Храшћани, Црнопод, ЦерАо, Љубушки, Грабово врело, the monastery of Zitomislic were also killed. They were plunged Црљевићи, Звечелева дрнн и другим убијена 754 лица. У into the Vidonje pit in the vicinity of the village of Blizanci. Љубушком рат је преживјело само 9 лица српске нацио- THE THIRD wave of the Ustasha genocide was initiated налносги: 2 мушкарца, 4 жене и 3 дјеце. by order of the Ustasha Main Office issued on July 20,1941. Једна од најстрамшијих трагедија погодила је Пре- The Ustasha took particular pains to purge Ljubuski, the place of birth of their Minister of the Interior, Andrija Artukovic. On биловце, најхомогеније српско село у околини Чапљине, у that occasion, 754 people were killed at places of execution in којем су од 1.008 житеља 994 били Срби. Само 6. августа Humac, Hrascani, Cmopod, Cerno, Ljubuski, Grabovo vrelo, од 7.30 до 13.30 часова у 120 м дубоку јаму Голубинка Crljevici, Zveceleva drin and others. In Ljubuski, only 9 people хрватске усгаше су сурвале 470 лица (237 дјеце и 233 of Serbian nationality survived the war: 2 men, 4 women and 3 жене). Дан прије трагедије, у дворииггу школе, јавно су, children. пред свијетом и родитељима, силовали све ухваћене пре- One of the most horrifying tragedies befell Prebilovci, the биловачке дјевој-ке. Група тих бестијалних усгаша, при most homogeneous Serbian village in the neighbourhood of хватању жртава и претресању кућа, затекла је Милеву Capljina, in which 994 of the 1,008 citizens were of Serbian na­ Медан на порођају. Да би јој „олакшали” и убрзали tionality. On August 6 alone, from 7:30 a.m. to 1:30 p.m. the порођај, бајонетом су јој распорили сгомак, извадили ди- Croatian Ustasha plunged 470 people (237 children and 233 јете, заклали га, па га, увијено у припремљене пелене, вра- women) into the 120 m deep Golubinka pit. The day before the тили у утробу мајке. У том по-ксљу 54 пребиловачке tragedy, they raped almost all the girls from Prebilovac - in pub­ породице заувијек су затрте. У групи Срба која је поклана lic, before the people and their parents. A group of these bestial код села Витина налазио се и 95-годишњи Василије Ustasha while hunting for their victims and ransacking the Витковић. Док су му усташе ножем драле браду и кожу houses came upon Mileva Medan who was in labour. To make лица, наређивале су му да виче: „Живио Поглавник”, на her labour "easier" and shorter, they cut open her stomach with a bayonet and took the child out, then slew it and wrapping it in ш та је он мирно одговорио: „Радите ви, ђецо, свој noc'o.” the diapers that had been prepared there, put it back in its У материјалима Земаљске комисије за утврђивање mother’s womb. This slaughter made 54 families from Prebilovci злочина окупатора и њихових помагача стоји да је у јаму extinct. Ninety-five-year-old Vasilije Vitkovic was among the Голубинка, код Шурманаца, у току рата бачено око 2.000 group of Serbs who were slaughtered near the village of Vitina. жртава. While the Ustasha tore the beard and skin off his face with a На преосгале Пребиловчане, који нису страдали у knife, they ordered him to shout out: "Long live the Leader". покољима 6. августа, усташе су организовале лов као на But, he told them calmly: "Children, just do your job." рвљ ач. Колико су у томе били успјешни, најрјечитије го- Written in the documents of the State Commission for the вори податак да од 994 житеља српске националносги из Establishment of Crimes Committed by the Occupying Powers Пребиловаца крај рата није дочекало њих 826. Половина and Their Collaborators, it says that about 2,000 victims were српских домаћинсгава заувијек је угашена. Послије Пре- thrown into the Golubinka pit near Surmanac, during the course биловаца на ред су дошла села: Тасовчићи, Клепци, of the war. Лозница, Вишњићи и др. Из тнх села ухапшено је око 1.000 The Ustasha organized a hunt for the remaining inhabitants житеља. Већина од њих нашла је смрт у јами на Бивољем of Prebilovci who were not killed in the August 6 slaughter, as if брду. the people were game. How successful they were in their enter­ Од 1.760 д о сада евидентираних жртава међу српским prise is best evidenced by the fact that of the 994 citizens of Pre­ сгановништвом у Чапљини и околини, од хрватских bilovci who were of Serbian nationality, 826 did not live to see the end of the war. Half of Serbian families were made extinct. усташа сградало је 1.649 лица, а то је 15 пута више него After Prebilovci it was the turn of the villages of Tasovcid, што су их укупно убнлн Италијани, Нијемци н четници. Klepci, Loznica, Visnjici, and others. About 1,000 inhabitants of Авгусговски покољн, око Илиндана 1941. године, нису these villages were arrested. A majority of them found death in мимоишли ни столачки срез. Ту су посебно страдала села the pit on Bivolje brdo. Опличићи и Поплат. У селу Љубљеница усгаше су у јед- ној, сламом покривеној, штали запалиле24 особе. Од Срба Of a total of 1,760 victims among the Serbian population in Capljina and the surrounding areas documented up to now, из града Стоца рат је преживјело само 7 одраслих 1,649 were killed by the Croatian Ustasha, which is 15 times мушкараца (махом старнх и болесних). Од до сада евиден- more than the the Italians, Germans, and Chetniks did alto­ тираних 1.250 жртава из Стоца и околине, усташе су убиле gether. 854, а само 1941. године на стравично свиреп начин убијена су 662 лица српске националности. The August slaughter which took place around St. Elias’ Day 1941, did not spare the Administrative District of Stolac, У требињском крају усгаше су, претресајући села either. The villages of Oplicid and Poplat endured particular Грбеше, ГлавиниНе, Беговић Кулу, Бањевце и Пољице, suffering. In the village of Ljubljenica, the Ustasha set on fire 24 ухапсиле 28 мушкараца и једну жену. У Требињу су их people in a shed covered with straw. Of the Serbs who were затворили у један теретни вагон, који су 4. августа from the town of Stolac, only 7 adult men (mostly old and sick) превезли до Чапљине, да би их исгог дана у том вагону све survived the war. Of the 1,250 victims from Stolac and the поклали. Од укупно 882 жртве међу српским neighbourhood that have been documented so far, the Ustasha сгановништвом у срезу Требиње 572 лица страдала су од murdered 854, while in 1941 alone, they killed 662 people of хрватских усташа. Serbian nationality in a dreadfully cruel way. Покољи око Илиндана најстрашније су погодили Ransacking the villages of Grbesi, Glavinici, Begovic Kula, Србе и Јевреје града и среза Мосгара. Од 19. јула до 4. Banjevd and Poljice in the region of Trebinje, the Ustasha ar­ августа ухапшено је 750 лица; разаслати су, у групама, по rested 28 men and 1 woman. They shut them in a freight car in разним логорима и губилиштима НДХ. Примјера ради, из Trebinje and transported them to Capljina on August 4, slaying прве групе од 174 лица, само су петорица преживјела. Мо- them all in the car the very same day. Of a total of 882 victims сгарци су у злогласне логоре интензивно транспортовани among the Serbian population in the Administrative Distrid of све до 17. августа. Према подацима усгашке полиције, од Trebinje, 572 were assassinated by the Croatian Ustasha. 8.000 Срба, колико их је било у Мосгару у прољеће 1941. The slaughter around St. Elias’ Day afflicted most griev­ године, када су усташе дошле на власг, крајем авгусга су ously the Serbs and the Jews in the city and the Administrative остала само 852 лица. Остали су побијени или отпремљени District of Mostar. Seven hundred and fifty people were arrested у усташке концентрацноне логоре. Тешко су сградала и between July 19 and August 4. They were then driven off in српска села у околини Мостара, а посебно БаНевиН (је- groups to various concentration camps and places of execution in дано компактно српско село на десној обали Неретве). the Independent State of Croatia. Just to illustrate this, of the 174 У исто вријеме кад и у Мостару, почела су масовна people in the first group, survived only five. The intensive depor­ tation of the citizens of Mostar to the notorious concentration хапшења и убијања Срба у Коњицу. У околним селима am ps lasted until August 17. According to the data of the Us­ Борцима, Бијелој, Врдољу, Блацу и Загорцнма за 3-4 дана tasha police, after the Ustasha a m e to power, of the 8,000 Serbs ухапшено их је 108. Већином су одведени на Иван-планииу who lived in Mostar in the spring of 1941, only 852 remained in и убијени. late August. The others were assassinated or deported to the Us­ Међу усташким бесгијалијама послије 1941. године tasha concentration am ps. Serbian villages in the neighbourhood посебно се издваја погром Срба у Борчу изнад Гацка, који of Mostar also endured grievous suffering, and the village of недвосмислено показује вјерску агресивносг. На правос- Bacevic, in particular (a compact Serbian village on the right лавни Божић, 7. јануара 1942. године, усташе су у селу bank of the Neretva). Придворица на превару похватале 163 становника. Зли- Massive arrests and assassination of Serbs in Konjic started ковци нису без разлога изабрали православни Божић. To at the same time as in Mostar. One hundred and eight people је дан када Срби сваког радо примају у свој дом. Свих 163- were arrested in 3 to 4 days in the neighbouring villages of Bord, је несрећника усташе су затвориле у неколике штале и за- Bijela, Vrdolj, Blac, and Zagord. Most of them were driven off to палиле. Пуким случајем, од свих мјештана жива је осгала mountain Ivan planina and murdered there. само четворогодишња Гаја Скоко. Сва огњишта тог села Among the Ustasha bestialities after 1941, the one to be sin­ заувијек су угашена. gled out, in particular, is the pogrom of the Serbs in B o ra above Gacko which unambiguously shows its religious aggressiveness. Послије Придворице, усташе су се усгремиле на Доњи On the day of the Orthodox Christmas on January 7,1942, the Борач (невесињски срез), гдје cy, по сопственим извјешта- Ustasha caught 163 inhabitants of the village of Pridvorica by јима, убиле 149 лица. tricking them. The criminals had a good reason for choosing the Посљедице усташког геноцида биле су стравичне. На Orthodox Christmas. That is a day when the Serbs are glad to подручју Херцеговине ниједна српска породица није welcome anyone to their homes. All of the 163 poor people were осгала поштеђена а да неко њен није страдао. Многа села shut in several sheds and set on fire. It was by chance that 4- потпуно су биолошки уништена. Многе породице заувијек year-old Gaja Skoko survived. All the families from this village су затрте. Остало је на десетине хиљада сирочади. И док је were made extinct. посна херцеговачка земља кључала од вреле српске крви, After Pridvorice, the Ustasha lunged at Donji Borac (the лелек у црно завнјених несрећних жена и дјеце одјекивао Administrative District of Nevesinje) where they killed 149 peo­ је по голом херцеговачком кршу. ple, as recorded in their own reports. The consequences of the Ustasha genocide were dreadful. There was not a single Serbian family in the area of Herzegovina that was spared or that had no members killed. Many of the vil­ lages were completely annihilated. Many families were made ex­ tinct for ever. Dozens of thousands of children have remained orphans. And while the lean Herzegovian soil boiled from hot Herzegovian blood, the wailing of the despairing women and children echoed in the barren Herzegovian mountains. ИСТОЧНА БОСНА EASTERN BOSNIA

апшења и одвођења у логоре српских rrests of the Serbian clergy from a rather large свештених лица са подручја источне Босне area of Eastern Bosnia and their deportation to у априлу и мају 1941. године била су само concentration camps in April and May 1941, Х увод у стравични усташки погром који ће were only an introduction to a dreadful Ustasha погодити српски народ на тим просгорима. pogromA that was about to befall the Serbian people living in that Прва шира акција хапшења и убијања Срба изведена area. је у власеничком срезу послије упућивања v тај крај The first rather extensive action of arrests and killing of the усташког логорника Мушана Мутевелића. Упоредо са на- Serbs took placc in the Administrative District of Vlascnica fol­ падом Њемачке на Совјетски Савсз, 22. јуна 1941. годинс, lowing the sending to this region of Musan Mutavelic, an Us­ почело је и планско чишћење Срба овог краја. Прво су у tasha commissar for the administrative district. An organized Рашића гају усташе убиле 40 Срба, а непосредно иза тога purge of the Serbs in that region started concurrently with the German attack on the Soviet Union on June 22,1941. The Us­ још једну групу од 45. Тада почињу и масовна хапшења tasha first killed 40 Serbs in Rasica gaj, and immediately after Срба и одвођења у непознатом правцу. Двадесет еедмог that another group of 45. That was followed by massive arrests јуна, уочи Видовдана (под изговором да би спријечили of the Serbs and their deportation in an unknown direction. On српски устанак) усгаше су у Олову ухапсиле 25 Срба, у the eve of St. Vitus’ Day, on June 27, (under the pretex of pre­ Сребреници 7, Калесији 6, Бијељини 25, Братунцу 9, Тузли venting a Serbian insurrection) the Ustasha arrested 25 Serbs in 35, Лопарама 2, Козлуку 6, Кнежини 18, Власеници 54, Olovo, 7 in Srebrenica, 6 in Kalesija, 25 in Bijeljina, 9 in Bratu- Кладшу 27, Брчком 14, ПапраНи 7, Милићима 2, Брези 54, nac, 35 in Tuzla, 2 in Lopare, 6 in Kozluk, 18 in Knczina, 54 in Варешу 25, Лашви 3, Жепчу 6, Зеннци 10, Високом 19, Ка- Vlasenica, 27 in Kladanj, 14 in Brcko, 7 in Papraca, 2 in Milici, линовику 9, Семизовцу 36, на Алипаишном Мосту (код 54 in Breza, 25 in Vares, 3 in Lasva, 6 in Zcpce, 10 in Zenica, 19 Сарајева) 9 и на Палама 11. Сви похапшени били су in Visoko, 9 in Kalinovik, 36 in Semizovac, 9 in Alipasin Most виђенији Срби. (near Sarajevo), and 11 in Pale. All of the arrested were quite Одмах иза овог долази нови талас хапшења у Дер- prominent Serbs. венти, Подгори, Новој Касаби, Горњем Залуковику, This was immediately followed by a wave of arrests in Dcr- Милићима итд. venta, Podgora, Nova Kasaba, Gornji Zalukovik, Milici, ctc. The letter of the Board of Moslems of the town of Rogatica У писму Одбора муслимаиа града Рогатице од 6.12. addressed to Dr. Dzafer Kulenovic, Vice-President of the Gov­ 1941. године упућеном др Џаферу Куленовићу, потп- ernment of the Independent State of Croatia, on December 6, редсједнику владе НДХ, евидентна је жалба на поглавни- 1941, contains an evident complaint about the Ustasha Leader’s ковог повјереника Хакију Хаџића, службено послатог у commissar Hakija Hadzic, officially assigned to that region, be­ тај крај, јер је он у свом прогласу, између осгалог, навео да cause he had said in his proclamation, among other things, that he „на овом подручју истријебити све Србе”, те да he he would "exterminate all the Serbs from this region, and so „остати само Хрвати - муслимани и католици”. Да је only Croat-Moslems and Catholics will remain'. The fact that Хаџић озбиљно мислио, убрзо су осјетили Срби у Hadzic really meant what he had said could soon be felt by the власеничком и рогатичком срезу. За почетак, из Рогатице Serbs in the administrative districts of Vlasenica and Rogatica. су одведена 34 Србина, који се никада нису вратили. Кра- To begin with, 34 Serbs from Rogatica were taken away never to јем јула 1941. усгаше су са Пала одвеле 74 српска сељака и return again. In late July 1941, the Ustasha deported 74 Serbian све их побиле у логору Крушчица код Витеза. Заробљене peasants from Pale, killing them all in the Krusnica concentra­ Србе отпремали су у сарајевски затвор Хасан кула, у којем tion camp near Vitez. The captured Serbs were deported to the Sarajevo prison "Hasan Kula" in which there were about 2,000 је перманентно било око 2.000 затвореника. Када је он prisoners at any time. When that prison became too cramped, постао претијесан, усташе су у помоћни затвор the Ustasha turned the Orthodox seminary in Sarajevo into an претвориле православну богословију у Сарајеву. Највећи ancillary prison. The greatest number of those prisoners ended број тих заробљеника завршио је на стратишту Враце, their lives at the Vrace place of execution above Sarajevo. изнад Сарајева. The Serbian resistance towards the Ustasha pogroms, Српски отпор усгашким погромима, који је почео 3. which started on June 3,1941, in Eastern Herzegovina, caused јуна 1941. у источној Херцеговини, изазвао је праву хис- real hysteria among the Ustasha authorities. They immediately терију усташких власти. На Сарајевском пољу одмах је killed 100 Serbs in the field ailed Sarajevsko polje. The Ustasha убијено 100 Срба. Посебно свиреп и тежак злочин усташе committed a particularly atrocious and grievous crime in Drin- су починиле у Дрињачи код Зворника 12. августа 1941. jaca near Zvornik, on August 12,1941. In the yet unpublished године. У још необјављеном Дневнику Пера ЂукановиИа diary of Pcro Djukanovic it says: "... When we entered the сгоји: „...Када смо уииш у просторије магацина, указао се premises of the warehouse, we saw a dreadful sight. The whole страшан призор. Цијела просторија, па и плафон, била је room and even the ceiling were stained with human blood. On испрскана људском крвљу. Украј магацина налазило се the side of the warehouse there was a rather large open oak bar­ rel in which there were 150 litres of human blood... The victims једно овеће отворено храстово буре, у коме се затекло 150 were stripped naked. They would then be driven down the литара људске крви.... Жртве су скидане догола. Свођене stairway and slaughtered above the barrel containing the blood. низа степенице те клане над буретом крви. Усташе су го- The Ustasha used to say that they were preparing a gift for Ante вориле да ово спремају поклон Анти Павелићу, Пог- Pavelic, their leader in Zagreb. Next to the warehouse there was лавнику, у Загреб. Поред магацина била је ископана рупа a hole that had been dug and filled with about 100 slaughtered са око 100 закланих жртава. Пошто су ове жртве биле victims. Since the victims were not properly covered up with сиабо затрпане, то су их пси луталице почели развлачити.” earth, stray dogs started dragging them around." Усташко-њемачка солдатеска са посебном остраш- The joint Ustasha-German band of soldiers targeted with ћеношћу се усгремила на устаничку територију на Тре- particular zest the rebels’ territory along the River Trebava and бави и лијевој страни ријеке Босне. Оно што нису the left side of the River Bosna. All the people they could not стријељали на лицу мјеста одвели су у логоре у Добоју, shoot on the spot were taken away by them to the concentration Дервенти, Модричи. Маглају и другим мјестима. Само у camps in Doboj, Derventa, Modrica, Maglaj, and other places. добојском логору нашло се крајем августа преко 2.000 In the concentration camp of Doboj alone there were more then лица. Тачан број стријељаних из тих логора никада ce nehe 2,000 people in late August. The exact number of people shot in these concentration camps will never be established. In that ac­ дознати. У тој акцији на подручју Мајевице, Семберије и tion in the area of Majcvica, Semberija and the Bosnian part of босанском дијелу Посавине усташе су похватале преко400 Posavina, the Ustasha captured more than 400 Serbian peasants сел>ака Срба и отјерале их у Јасеновац, одакле се ниједан and drove them off to Jasenovac, with not a single one of them није вратио. ever to return from there. У бијељинском срезу била је уведена пракса да се из A practice was introduced in the Administrative District of сваке општине на чијој територији дође до устапичких Bijeljina according to which 50 peasants were killed in each mu­ немира побије по 50ссљака. nicipality in the territory of which rebel unrest occurred. У усташко-њемачкој офанзиви на источну Босну у јануару 1942. године нобијено је 726 лица српске национал- The Ustasha-German offensive against Eastern Bosnia in пости, a 1.470 је заробљено. У својим извјештајима усгаше January 1942, left 726 people of Serbian nationality dead, while исгичу да су те жртве, наводно, били устаници. Баш у то 1.470 were arrested. In their reports the Ustasha point out that доба на подручје Романије стиже ФранцетиНева,, црна ле- the victims were, allegedly, rebels. It was just at that time that Francetic’s "black legion" arrived in the area of Romanija. The гија”. Свирепост, по којој је била позната та легија, је atrocities by which that legion was well-known were soon dem­ убрзо показала масовним убијањем српског живља и onstrated by their extensive killing of the Serbian population паљењем њихових кућа. Прво су се устремили на села Бо- and the burning of their houses. They first lunged at the villages говође и Росуље. Села су запалили а нејач, која није могла of Bogovodje and Rosulje. The villages were burnt down and избјећи, поклали. Из Хоточине и ближе околине заклали the children who could not escape were slaughtered. In Hoto- су 150 Срба. Са Пала и из ближе околине сградало је 30 cina and the surrounding areas they slew 150 Serbs. In Pale and Срба. Ниигга мање нису страдала ни насеља Соколац, the surrounding areas they killed 30 Serbs. The suffering of the Под-романија и Газиводе. settlements of Sokolac, Podromanija and Gazivode was no less Усташе су у свом садизму биле толико окрутнс да су у grievous. запаљене куће бацале и сгарце са више од 80 година, као осамдесетпетогодишње Илију Вуксаиовића и Милицу The Ustasha were so brutal in their sadism that they threw even old men who were more than 80 years old into the houses Ђурђевић. Гдје су стигли, сатирали су и цијеле породице. they had set on fire, as they did with Ilija Vuksanovic aged 85 У Балтићима су убили жеиу Милоша ЈовановиИа са 6-оро and Milica Djurdjevic also 85. Whenever they could, they exter­ дјеце од 2 до 14 година. У Бјелосавићнма само из породице minated even whole families. In Ballici they killed the wife of Цуревић убили су 17 дјеце од 1 до 16 година. Страшан Milos Jovanovic with her 6 children between the ages of 2 and покаљ извршили су и у селима: Рашетница, Бандин Оџак, 14. In Bjelosavici, they killed 17 children in the Curevic family Чаварине и Читлук. У шуми Деветак-селиште усташе су alone, who were aged between 1 and 16. They also committed a опколиле српски збјег из више села. Највише људи су по- terrible slaughter in the villages of Rastenica, Bandin Odzak, бнли на лицу мјеста, док су мањи дио одвели у село Оса, Cavarine, and Citluk. In the Devetak-seliste forest, the Ustasha затворили у једну шталу и запалили. Међу запаљенима surrounded a Serbian refuge comprising people from several vil­ било је и 11 мале дјеце. Исту судбину доживио је и збјег у lages. Most of the people were killed on the spot, while a part of шуми Клисура код Калиманића. У збјегу је било више them were driven off to the village of Osa, shut in a stable and дјеце, па и близанаца од два мјесеца. Нико није преживио. set on fire. Among the people burnt there were also 11 little Сви су поклани. children. The same destiny also befell another refuge in the Послије Романије, Францетић се са својом легијом Klisura woods near Kalimanic. There were quite a few children устремио на Рогатицу и њену околину. Чим је стигао, in the refuge and even twins, two months old. Not a single one наредио је да се похапсе сви Срби. Прво је убио њих 68. У of them survived. They were all slain. Горњем Осову зликовци су у гри куће заклали 33 лица, па After Romanija, Francetic and his legion lunged at Roga- их онда запалили. Међу та 33 лица било је 17 дјеце млађе tica and its neighbourhood. As soon as he got there, he ordered од 14 година. У селима Варошиште (заселак Месићи), that all the Serbs should be arrested. To start with, he killed 68 Старчићи, Клисура, Борике и Шљедовићи ухватили су 70 of them. In Gornje Osovo, the miscreants slaughtered 33 peo­ житеља, затворили их у неколико кућа и све их запалили. ple, burning them afterwards in three houses. Among the 33 Породице Божић и Косарић потпуно су затрте. people, there were 17 children who were under 14. In the vil­ lages of Varosiste (the hamlet of Mesici), Starcid, Klisura, Приликом упада у ошитину Борике усташе те легије Borike, and Sljedovici, they caught 70 inhabitants, after which убиле су преко 600 лица. У Миљковићима су спалили 30 they shut them in several houses and burnt them. The Bozic and лица, у Осоју 80, у Гајеву 9, у Дубу 80... Kosaric families were made extinct on that occasion. По уласку у Хан-Пијесак побили су сав српски живаљ који није успио побјећи. У селима Јаруге, Кусаче, Мироње After their incursion into the municipality of Borike, the Ustasha of that legion killed more than 600 people. In Miljk- и Краљево Поље убили су 40 стараца, жена и дјеце и за- ovici they burnt 30 people, in Osoj 80, in Gajevo 9, and in Dub палили 150 кућа. 80... Дио те легије продро је 1. марта 1942. године у Власеницу. Одмах су из болнице извукли 30 болесника After their entry into Han Pijesak, they killed all the Ser­ Срба и побили их на мјесту званом Плоче. Пошто су од bian inhabitants who had not managed to escape. In the villages Власенице направили јако упориште, одатле су чешће of Jaruge, Kusace, Mironje, and Kraljevo Polje, they killed 40 упадали у околна српска села. Почетком априла у селима old men, women, and children and burned 150 houses. Горњи Залуковик, Долови и ОџаК страдало је 130 житеља (највише жена и дјеце), запаљено је 220 кућа и 700 A part of that legion broke into Vlasenica on March 1, помоћних објеката. 1942. They immediately dragged 30 Serbian patients out of the У крвавом усташком походу ва села Заграђе, hospital, killing them all in a place called Ploce. As they had Игрнште, Мало Поље, Козја Глава, Тишањ, Српски Џе- turned Vlasenica into a powerful stronghold, they made more мат и Сировине убијева су 42 одрасла лица и 11 дјеце. Од frequent incursions from that place into Serbian villages. In тих несрећника, 25-оро је живо спаљено у Игришту у кући early April, they killed 130 inhabitants (mostly women and children) of the villages of Gornji Zalukovik, Dolovi and Трифуна Пара. Запаљено је 190 кућа и 260 помоћних об- Odzak, where they also burnt down 220 houses and 700 ancillary јеката. buildings. На подручју општиве Милићи усгаше су направиле In the bloody Ustasha attack on the villages of Zagradje, праву пустош. Запалили су преко 1.000 кућа и неколико Igriste, Malo Polje, Kozja Glava, Tisanj, Srpski Dzemat and Si- хиљада помоћних објеката. Све српско сгановнииггво које rovine they killed 42 adult people and 11 children. In the village није успјело побјећи стављено је под нож или бачено у of Igriste, 25 of the poor people were burnt alive in the house of ват-ру. У засеоку Врточе спаљено је 25 лица, а у Trifun Paro. One hundred and ninety houses and 260 ancillary Ратковићима 20. Што клањем, што бацањем у ватру, у buildings were burnt down. селима Доњи Залуковик, Недељиште, Буљевићи и Зак- In the area of the municipality of Milici, the Ustasha rav­ лопача усташе су убиле 150 мушкараца, жена и дјеце. Уз aged everything. They burnt more than 1,000 houses and several то, спалили су 150 кућа и 400 помоћних објеката. Кадрија thousand ancillary buildings. All the Serbian inhabitants who Хатић из Нове Ка-сабе клао је невини српски живаљ за could not flee, were killed with knives or thrown into the fire. награду од 50 куна по глави. Twenty five people were burnt in the hamlet of Vrtoce and 20 in С циљем да истријебе српски народ на простору Ratkovici. In the villages of Donji Zalukovik, Nedeljiste, Власеница-Зворвик-Сребреница, усгаше су 4. априла Buljevici, and Zaklopaca, the Ustasha killed 150 men, women, and children. They also burnt 150 houses and 400 ancillary 1942. године започеле разорну офанзиву, која је због сво- buildings. Kadrija Hatic from Nova Kasaba slaughtered the in­ јих посљедица у вароду остала упамћева као „офанзива nocent Serbian people for a reward of 50 kunas a head. огња и мача”. Као вихор усташе су се сручиле на села Поточари, Вијагора, Липовац, Палеж, Слатина, Загари, A devastating Ustasha offensive started on April 4,1942 Сасе, Осатица, Ратковић, Врањешевићи и др., из којих је, with the purpose of exterminating the Serbian people living in the region of Vlasenica - Zvornik - Srebrenica, which has re­ што у пламену, што од ножа, сградало 270 мушкараца, mained in the memories of the people as the "offensive of fire жена и дјеце. На подручју Топлице заклали су 85 лица. У and sword". The Ustasha came down like a tempest, attacking селима Карина, БајевиНи, Јакетићи и Жљебац нису the villages of Potocari, Vijagora, Lipovac, Palez, Slatina, Za- поштедјели ни дјецу у колијевкама. Из села Косовци 86 gari, Sase, Osatica, Ratkovic, Vranjesevici, and others in which- Срба су одвели у Факовиђе и побили. they killed 270 men, women, and children either by throwing На подручју Скелава и Факовића убијено је много them into the fire or slaughtering them with knives. In the re­ српских избјеглица из других крајева Босне, који су били gion of Toplice, they slew 85 people. In the villages of Karina, пошли да се на тим мјестима пребаце преко Дриве и спас Bajevici, Jaketid, and Zljebac they did not spare even the chil­ нађу у Србији. Практично, на десетак импровизованих dren who were in their cradles. In the village of Kosovci they прелаза преко Дрине, које су усташе чесго пресијецале, од took 86 Serbs and drove them off to Fakovici where they mur­ кама и ножева страдало је ва хиљаде избјеглица. Многи dered them. несрећници, да би избјегли нож, радије су смрт тражили Many Serbian refugees from other parts of Bosnia were скачући у набујалу Дрину. Многе дјевојке, да не би бнле killed in the area of Skelani and Fakovici where they had come in order to cross the Drina and find shelter in Serbia. Thousands силоване, групно су у очају изабрале Дрину за своју гроб- of refugees were killed with daggers and knives at practically ten ницу. Само у другој половини априла и почетком маја на makeshift crossing points on the Drina, which the Ustasha used тим прелазима сградало је око 4.000 оних који вису имали to cut off frequently. Many of the poor people wishing to es­ ту срећу да пребјегну у Србију. Стравичан покаљ над изб- cape the knife chose their death by jumping into the rising јеглицама извршен је код мјеста Бјелошевац. Међу Drina. Many desperate groups of girls chose to be devoured by сградалницима била је и фамилија Пушоње из Џимрија са the Drina as their graveyard, in order to escape rape. During the 43 члана. Неколико дана након покоља туда је прошла second half of April and in early May alone, about 4,000 people Стана Шарац из Ђедовића са Романије, тражећи своју who had not been fortunate enough to cross over to Serbia, кћер која је била удата у фамилију Пушоња. Нашла ју је were killed at these crossing-points. A dreadful slaughter of the refugees was committed at a place called Bjelosevac. The међу закланнма. Очи су јој биле извађене, груди исјечене, Pusonja family from Dzimrije numbering 43 members was also а ва грудима њева петомјесечна беба одсјечене главе. among the victims. Several days after the slaughter, Stana Sarac Од половине априла до половине маја 1942. године from Djedoviri on mountain Romanija passed that way looking усташе су предузеле још једну офанзнву на шире подручје for her daughter who was married to a man from the Pusonja Романије да би ликвидирале преостале Србе. Само у ро- family. She found her daughter among the slaughtered. Her eyes гатичком срезу тада је убијено 450 лица: у Борикама 96, у were picked out, her breasts cut off, and lying on her breast was Козићима 135, Сељанима 64, Осову 69, Месићима 47 итд. У her five-month-old baby with its head cut off. том подручју ликвидиране су и бројне групе избјеглица, и From mid-April till mid-May 1942, the Ustasha undertook то код Борика, Баљака, Сјеверског, Мркоњића, Бран- another offensive in the broader area of Romanija in order to ковића, Осова, Милковића и др. Само у мјесту Суровићи liquidate the Serbs who had remained. In the Rogatica Adminis­ убијене су 144 избјеглице. Тада су поклана 23 члана фа- trative District alone, they killed 450 people, namely: 96 in милије Вукашиновић, 17 Фуртула, по 13 из фамилија Рац- Borike, 135 in Kozici, 64 in Seljani, 69 in Osovo, 47 in Mesici, ковић и Рађеновић. etc. Numerous groups of refugees were also liquidated in that Усгашки план је био да цјелокупно подручје источне area, namely near Borik, Baljak, Sjeversko, Mrkonjic, Brank- Босне, од Фоче до Зворника, у потпуносги очисге од ovic, Osovo, Milkovici, and other places. In the village of српског живља и тако му прекину сваку везу а Србијом. Surovici alone, there were 144 refugees killed. Twenty-three Сјеверно од Зворника, на подручју Велике жупе members of the Vukasinovic family were slaughtered on that Усора и Соли, формирана је на прелазу између 1941. и occasion, as well as 17 of the Furtulas’, and 13 of the Rackovic 1942. године усташка легија под називом „Добровољачка and Radjenovic families. легија народног устанка”. Бројала је 5.000-6.000 људи, The plan of the Ustasha was to completely purge the .Serbs размјештених по муслиманским селима да, наводно, бране from the area of Eastern Bosnia, from Foca to Zvornik, and муслимане од четника. У зони свог дјеловања та легија је thus cut off all their links with Serbia. опљачкала сва српска села и побила на хиљаде људи. North of Zvornik, in the area of Velika zupa Usora i Soli, Нарочито су страдала села Пожарница, Колимер, the Ustasha formed a legion at the turn of 1941/42, called "The Цвиљевине, Потраш а у долини Спрече: Дубница, Српска National Insurrection Volunteers’ Legion". It numbered Калесија, Рајинци и Јегинов Луг. У селима у долини 5,000-6,000 people, located in various Moslem villages, allegedly Спрече побијено је све српско становништво које није to defend the Moslems from the Chetniks. In the region where it успјело избјеНи. Према извјештају усташког поручника operated, that legion plundered all the Serbian villages and Сузака, само у Дубници убијено је 150 лица. killed thousands of people. The following villages endured par­ Ни сјевероисгочна Босна није остала поштеђена. ticular suffering: Pozamica, Kolimer, Cviljevine, Potras, and Примјера ради, само на мосту код Брчког убијено је 1.200 others and in the valley of the River Spreca: Dubnica, Srpska људи. Kalesija, Rajinci and Jeginov Lug. The whole Serbian popula­ Судбина српског народа источне Босне свакако би tion from the villages in the Spreca valley that could not escape, била мање трагична и мање сурова да се усташама was killed. According to the report of the Ustasha Lieutenant кољачима са стране нису придружили и муслимани-уста- Suzak, 150 people were killed in Dubnica alone. ше са тог подручја. North-western Bosnia was not spared, either. To cite just До данас је на територији источне Босне, коју је до one example, 1,200 people were killed on the bridge near Brcko рата чинило 17 срезова, евидентирано 731 веће и мање alone. стратиште, на којима је у периоду 1941-1945, по првим The destiny of the Serbian people in Eastern Bosnia would послијератним истраживањима, страдало најмање 50.000 certainly have been less tragic and less harsh, if the Ustasha cut­ лица српске националности. throats who had come from other regions had not also been Само на подручју 5 срезова: Бијељина, Зворник, joined by the Moslem-Ustasha from that region. Власеница, Сребреница и Рогатица, по првим извјешта- јима са терена из 1947. године, убнјено је 22.000 Срба. In the territory of Eastern Bosnia, which consisted of 17 ad­ ministrative districts before the war, there were 731 major and minor places of execution, which have been documented up to date. According to the first post-war investigations, the number of people of Serbian nationality killed there in the period 1941- 1945 was at least 50,000. According to the first field reports from 1947, in the area of the following 5 administrative districts alone, namely: Bi­ jeljina, Zvornik, Vlasenica, Srebrenica, and Rogatica, there were 22,000 Serbs killed. СРЕДЊА БОСНА CENTRAL BOSNIA

сташе cy оганизовано приступиле рјеша- he Ustasha got down to "settling the Serbian is­ вању српског питања и на просгорима sue" in an organized way also in the area of Cen­ средње Босне, цгго потврђује наредба tral Bosnia. Testifying to this is the order issued Уусгашког стожерника за Врбаску бановину Tby Viktor Gutic, the Ustasha Chief of Staff for Виктора Гутића о економском уништењу и истребљењу Vrbaska banovina, that the Serbs be destroyed economically Срба. Мјере усташких власги о којима се говори у тој and exterminated. The measures of the Ustasha authorities cited наредби највише су погодиле српски народ у срезовима in that order afflicted most grievously the Serbian people in the Дервента, Добој и Прњавор. Administrative Districts of Derventa, Doboj and Prnjavor. Само на подручју среза Дервента у директном In the area of the Administrative District of Derventa усташком геноциду убијено је, по досадашњој евиденцији, alone 2,011 people of Serbian nationality were killed in a direct genocide by the Ustasha, according to Ihe evidence provided up 2.011 лица српске националносги. Највише су страдала to now. The villages that suffered most of all were: Bosansld села: Босански и Нови Лужани, Горња и Доња Барица, Luzani and Novi Luzani, Gornja Barica and Donja Barica, Kos- Костреш, Вишњак, Грк, Церани, Детлак, Мишковци, tres, Visnjak, Grk, Cerani, Detlak, Miskovci, Rapcani, Kulina, Рапћани, Кулина, Буковица, Лупљаница, Мала и Велика Bukovica, Lup-ljanica, Mala Socanica and Velika Socanica, Сочаница, Осојци и Календеровци. Osojd, and Kalenderovd. Према усташком извјештају, из Босанских и Нових According to an Ustasha report, in the night between Au­ Лужана, Горње и Доње Барице и Костреша у ноћи између gust 25 and 26,1941, seven hundred and twenty Serbs - men in 25. и 26. августа 1941. отпремљено је за Славонску Пожегу their prime - were deported from Bosanski Luzani and Novi 720 Срба, мушкараца најбоље животне доби. Нико се од Luzani, Gornje Barice and Donjc Barice, and Kostres, to Sla- њих није вратио, сви су побијени. Из села Горња и Доња vonska Pozega. None of them returned; they were all murdered. Барица остала су жива само три одрасла мушкарца. In the villages of Gornja Barica and Donja Barica the only ones to survive were three adult men. 0 страдањима тих села свједочи извјештај Котарског How great the suffering of these villages was can be seen поглаварства Дервента упућен 22. новембра 1941. године from the report of the supreme authority of the Derventa Ad­ Великој жупи Посавје, гдје се у вези са хапшењем Срба ministrative District, sent on November 22,1941 to Velika zupa талаца напомиње да су из Лужана ухапсили само тројицу, Posavje, informing of the arrest of the Serbs as hostages, and јер тамо више нема мушкараца. mentioning that in Luzane they had arrested only three men, as На подручју Прњавора и Српца страдали су Срби у no other men had been left there. селима: Штрпци, Кремна-заселак Петровићи, Хрваћани, In the area of Prnjavor and Srbac, Serbs were killed in the Лужани, Чорле, Грабик, Илова, Доња Лепеница, Ситнеши, following villages: Strpd, Kremna - the hamlet of Petrovid, Брезовљани и др., као и виђенији Срби из града Прња- Hrvacani, Luzani, Corle, Grabik, Ilova, Donja Lepenica, Sitnesi, вора. Brezovljani and others as well as prominent Serbs from the city На овом подручју забиљежено је неколико of Prnjavor. Several unbelievable dramas have been noted down in this невјероватних драма. Највиђеније Србе - њих 15 из Сит- region. The most prominent Serbs -15 of them from Sitnes, Bre­ неша, Брезовљана, Лепенице и Зукала, усгаше су јула мје- zovljani, Lepenice and Zukalo, were driven off by the Ustasha сеца 1941. године одвеле у шуму Радња на лијевој обали to the Radnja woods, on the left bank of the River Sava, in July Саве и побиле ва најзвјерскији начин. Живом Бошку 1941, where they were murdered in the most bestial manner. Ђајићу су распорили стомак, извукли цријева те их омо- They took Bosko Djajic alive and cut open his stomach, taking тали око паса његовом оцу Ђорђу. out his intestines and binding them around the waist of his fa­ Двадесет петог авгусга 1941. године усташе су у ther Djordje. Дубочким Барама опљачкале и убиле 19 одраслих Срба из On August 25,1941, in Dubocke Bare, the Ustasha robbed Босанског Кобаша. Са тог стратишта спасио се само Тхжо and then killed 19 adult Serbs from Bosanski Kobas. Only Бошњак, који је био везан заједно са оцем Васом. Док су Djoko Bosnjak, who was tied up with his father Vasa managed to save himself. While they shot at them, a bullet cut the wire пуцали у њих, метак је пресјекао жицу којом су били with which they were bound. After they were plunged into the везани. Пошто су их бацали у Саву, 'Боко је, са двије ране, Sava, Djoko managed to dive under and swim across the river to успиода прерони и преплива на славонску страну. Регвовалве једмице the Slavonian side, although he had been wounded twice. под вазввом бавоввве Шеснаестог децембра 1941. године у селу Кремна, On December 16,1941, in the village of Kremna, the ham­ егзистврале cy а у заселак ПетровиНи, код Прњавора, усгаше су убиле 22 let of Petrovici near Prnjavor, the Ustasha burnt 22 inhabitants, Незаввсвој Држави житеља, махом жена, дјеце и стараца. Све жртве сатјерали mostly women, children and elders. All the victims were driven Хрватској. Предратва су у једну зграду, да би затим по њима отворили паљбу. По into a building where the Ustasha opened fire on them. The Us­ Југославија бвла је сас- тављева од 9 бавоввва мртвим и рањеним усгаше су набацале кукурузовину, tasha covered the dead and the wounded, who had dropped to вачвјем челујебвобав. полиле гасом (шпиритом) и запалиле. Међу жртвама је the floor, with cornstalks, and after spilling gas over them set била и Стака Петровић (рођена РадоњиН) са своје четворо them ablaze. Among the victims was Staka Petrovic (maiden Regional units called дјеце: најстарији, Новак, имао је 9 година, Љепосава 8, name Radonjic) with her four children: the eldest Novak was 9, banovine existed until the Ljeposava 8, Milisava 2 and the little Tomislav 3 months old. establishment of the Inde­ Милисава 2 године и мали Томислав 3 мјесеца. Ту је био и Staka’s father-in-law Antonije, 80 years old, was also among pendent State of Croatia. Стакин свекар, осамдесетогодишњи Антоније. Са раном them. With an injury to her head 14 cm long that was caused by The pre-war Yugoslavia на глави, дужине 14 цм, од усташког ударца сјекиром, и из consisted of 9 banovinas a blow one of the Ustasha had dealt her with an axe, with her each governed by a baa рамена смрсканом лијевом руком, од митраљеског ра- left arm smashed by a machine-gun burst, from the shoulder фала, и са нагорјелим ногама, Стака је успјела да down and with her legs singed, Staka managed to take two chil- натчовјечанс-ком снагом из пакла изнесе двоје дјеце. У ва- dren out of that hell making a superhuman effort. By groping трн и диму напипала је малог Томислава и ухватила га зу- through the fire and smoke she found the little Tomislav and бима, а двогодишњу кћеркицу у десну руку и, ни сама не got hold of him with her teeth while taking 2-year-old Ljeposava знајући како, нашла се у дворишту зграде, гдје се онесви- in her right arm and managed - not even she could say how - to јестила. get out into the yard of the building, where she fainted. Кад су стигли партизани, наишли су на стравичан при- When the Partisans arrived, they could see a horrible sight зор у кући Тодора Петровића. Његова седамнаесго- in the home of Todor Petrovic. His 17-year-old daughter was годишња кћи била је разапета на кућном зиду. Руке су јој crucified on the wall of the house. Her hands were nailed down биле приковане ексерима, а ноге и прса угљенисани. and her legs and breast charred. У Оџаку и околним селима: Новиград, Зорице, From November 1944 till April 1945, eleven hundred and Свилај, Дубица од новембра 1944. до априла 1945. године thirty people of Serbian nationality were assassinated in Odzak убијено је 1.130 лица српске националносга. Мало ко од and the neighbouring villages: Novigrad, Zorice, Svilaj, Dubica. њнх има гроб. Махом су послије убијања бацани у Саву. Few of them have graves. After being killed they were mostly У дијелу добојске општине западно од ријеке Босне thrown into the Sava. усташе су убиле 1.008 лица српске националности. У In the part of the municipality of Doboj, to the west of the Ритешићу их је убијено 20, Подновљу 55, Мајевцу 48, River Bosna, the Ustasha murdered 1,008 people of Serbian na­ Кладарима 32, Глоговици 17, Липцу 17, Костајници 23, tionality. Twenty were killed in Ritesic, 55 in Podnovlje, 48 in Чивчијама 14, Опсинама 13, Приједолу 43 итд. Највише Majevac, 32 in Kladari, 17 in Glogovica, 17 in Lipac, 23 in Срба убијено је у Барама, предграђу Добоја. Kostajnica, 14 in Civcije, i3 in Opsine, 43 in Prijedol, etc. Most Познати усташки злочинац Виктор Гутић, у говору од of the Serbs were killed in Bare in the suburbs of Doboj. 25. маја 1941. године а поводом рушења православне In his speech delivered on the occasion of the tearing down Саборне цркве у Бањалуци, запријетио је: „Српски народ of the Orthodox Cathedral in Banja Luka on May 25,1941, Vik­ биће тако почишћен да му ниједно добро неће остати tor Gutic, a notorious Ustasha criminal threatened: "The Ser­ читаво.” Нагласио је да је он „гвоздена метла” која ће то bian people are going to be cleansed so thoroughly that they спровесги у дјело. У дијелу бањалучког среза источно од won’t have a single estate left intact." He emphasized that he ријеке Врбас усташка геноцидна метла однијела је 403 was "an iron broom" which would carry that out. In the part of српска живота. the Administrative District of Banjaluka, to the east of the Са колико свирепости и бескрупулозности су усташе River Vrbas, the Ustasha broom of genocide took away 403 поступале са Србима, показује случај мале Јованке Serbian lives. Баничевић. На Никољдан, 19. децембра 1941. године, из How atrocious and unscrupulous the Ustasha were in ar­ Горњих Коричана, у непосредној близини Травника, resting the Serbs can be proved by the case of the little Jovanka ухапшено је 180 Срба, који су затворени у соколски дом Banicevic. On St.Nicholas’ Day, December 19,1941, a hundred насеља Турбе. Између осталих, тада је ухапшен и Бошко and eighty Serbs from Gomji Koricani in the vicinity of Travnik Баничевић. Док су га усгаше тукле, у кући је насгао плач were arrested and imprisoned in the gymnasium in the village of жена и дјеце. Његова Јованка, дјевојчица од 11 година, Turbe. Among the people arrested then was also Bosko гледајући како јој оца туку и везују, као леденица је пала и Banicevic. While the Ustasha were beating him, the women and на мјесту осгала мртва. children in the house started crying. His daughter Jovanka, 11 У јужном и југозападном дијелу средње Босне на- years old, seeing her father being beaten and tied up, dropped јвише су страдали Срби из Ливна, Дувна, Бугојна и са ку- down as though frozen and died on the spot. In the southern and south-western part of Central Bosnia, прешке висоравни. the Serbs who suffered most were those from Livno, Duvno, Bu- Но попису становништва из 1931. године, на подручју gojno and those living on the Kupres plateau. среза Дувно (Томиславград) живјела су 1.222 лица српске According to the census of 1931, there were 1,222 persons националности. У усташком геноциду страдало их је 478, of Serbian nationality living in the area of the Administrative од чега је 241 жртва бачена у јаме. District of Duvno (Tomislavgrad). Four hundred and seventy- Главни организатор усгашких злочина на том под- eight of them were killed as victims of the Ustasha genocide ручју био је фра Мијо Чујић из Дувна, без чијих се while 241 of that number were plunged into pits. наређења или сагласносги ништа није смјело урадити. По The master mind behind the Ustasha crimes in this region његовом налогу српска села су сисгематски уништавана. was Friar Mijo Cujic from Duvno. No one dared do anything О томе свједочи податак да у селима Цебара, Присоје и without his orders or clearance. It was by his order that Serbian Врила нико није преживио усташки покољ. Из Цебаре је villages were systematically destroyed. Testifying about this is убијено 129 житеља. Од тога 126 је бачено у јаму Двост- the fact that not a single person survived the Ustasha slaughter ручицу у Зеленом гају. Седамдесет пет жртава било је in the villages of Cebara, Prisoje, and Vrila. In Cebare there млађе од 20 година: двоје новорођенчади, четворо дјеце до were 129 inhabitants killed. Of that number 126 were plunged једне године и 39-оро од једне до десет година. into the Dvostrucica pit in Zeleni gaj. Seventy-five victims were under the age of 20: two of them were newly born, 4 children У покољу житеља села Цебара страдала је цијела were less than a year old, while 39 were between the ages of 1 породица Зелен - Раде и Стана, њихових 5 кћери, од 9 до and 10. 17 година, и два сина: Стево је имао 6, а Перо 4 године. In the slaughter of the inhabitants of the village of Cebare, Значајно је истаћи да се и након 40 година католички the whole family of the Zelens - Rade and Stana, their 5 и хрватски шовинизам није измијенио. Зато је и било daughters aged between 9 and 17 and two sons Stevo (6) and могуће да у ноћи између 31. јула и 1. авгусга 1984. године, Pero (4), were killed. на слављу у дувањском селу Доњи Бришник, група младих It is significant to point out that Catholic and Croatian Хрвата усхићено пјева: chauvinism displayed no change even 40 years later. That is the Ој црквице ш бришњичком бријегу reason why in the night between July 31 and August 1,1984, a у Шеби се Павелићи м/у... group of Croat youths at a party in the village of Donji Brisnik in the area of Duvno, started singing with delight: По попису сгановништва из 1931. године, на подручју L ittle church on Brisnjickihill среза Ливно живјело је 6.296 лица српске националности. You breed Pave/ices m't/i skill... У директном усташком геноциду 1941-1945. године уби- јено их је 1.714. Временско раздобље јун-децембар 1941. According to the census of 1931, there were 6,296 people of године било је посебно трагично за Србе на тим просго- Serbian nationality living in the territory of the Administrative рима. З а непуних седам мјесеци убијена су 1.504 лица, или District of Livno. Seventeen hundred and fourteen men, women 88% свих жртава. and children were killed in the direct Ustasha genocide commit­ ted in the period 1941-1945. The period June - December 1941 Геноцид над Србима добио је маха доласком у те кра- was particularly tragic for the Serbs in that area. Fifteen hun­ јеве „стручне” помоћи из Загреба, коју су сачињавали dred and four people were killed in less then seven months, ac­ усташки побочник Мијо Бзик и часник Никола Блажевић counting for 88% of all the victims. са групом од 25 усташких оружника. Подстицај им је дао и The genocide of the Serbs gained ground with the arrival in фра Срећко Перић из Ливна, са позивом: „Браћо Хрвати, that region of "professional" assistance from Zagreb which con­ идите покољите све Србе, најприје моју сестру, која се sisted of the Ustasha Adjutant Mijo Bzik and Priest Nikola удала за Србина. Послије дођите код мене, ја ћу све ваше Blazevic with a group of 25 Ustasha policemen. They were en­ гријехе примити на моју душу.” couraged also by Friar Srecko Peric words: "Croats, my broth­ ers, go and slaughter all the Serbs, and first of all my sister who Усташки изасланици су у Ливну 10. јуна 1941. одржали has married a Serb. After that, come to me and I will take all савјетовање како убрзати „чишћење” тих крајева од your sins upon my soul." српског живља, јер су били незадовољни брзином акције The Ustasha envoys held a meeting in Livno on June 10, која је почела у селима Доњег поља, гдје је углавном 1941, to see how they could speed up the actions of "cleansing" живјело српско становништво. those regions of the Serbian population as they were dissatisfied Већ у јуну највиђенији Срби завршавају у јами изнад with the speed of the action that had started in the villages of села Сухача, а у јулу почињу масовни злочини. Из Ливна, и Donje Polje, where the Serbian population was predominant. ближе околине, усташе хапсе 167 Срба, одводе их испод The most prominent Serbs ended in the pit above the vil­ села Пролог и све убијају. Затрпавају их у рупе из којих се lage of Suhac as early as June while massive crimes began in July. The Ustasha arrested 167 Serbs from Livno and the imme­ вадио пијесак за градњу куКа. Цијела операција одвожења diate neighbourhood taking them to a place below the village of и убијања изведена је тајно, ноћу. Народу је речено да су Prolog and killing all of them. They buried them in the holes ухапшени Срби отишли на рад. from which sand used to be dug out for house construction. The Тридесет првог јула усташе су проти Косги whole operation of deportation and assassination was carried СтанишиНу, из Ливна, у јаму код Пролога бациле живе out secretly during the night. The rest of the people were told жену и кћерку. Проту су довели да „надгледа” бацање, да that the arrested Serbs had gone off to work. би га затим заклали и бацили за њима. On July 31, the Ustasha threw down alive, into the pit near Крајем јула 1941. године усгаше су из села: Оџак, Prolog, the wife and daughter of Priest Kosta Stanisic from Livno. They brought the priest to "supervise" the event, only to Лиштани, Горњи и Доњи Рујанн бациле у јаму Равни долац slay him after that and throw him after the two. 218 Срба - мушкараца, жена и дјеце. Пошто им се журило, In late July 1941, the Ustasha plunged 218 Serbs - men, нису имали времена да сваку жртву понаособ ликвидирају. women, and children into the Ravni Dolac pit. The victims were Тако се у јами нашло и око 20 живих лица. Махом су то from the villages of Odzak, Listani, Gornji Rujani and Donji биле жене. Послије 39 дана из јаме је, под заштитом Rujani. Since the Ustasha were in a hurry, they did not have италијанске војске, спасено 14 жртава. Били су то живи enough time to liquidate each of the victims individually. That is костури. Хранили су се претурајући торбе мртваца, јер су the reason why 20 living people found themselves in the pit. многи од тих несрећника понијели нешто хране - за пут, They were mostly women. Thirty nine days later, 14 of them надајући се да их воде у Србију. Лизали су влажне зидове were taken out from the pit under the protection of the Italian јаме и пили сопствену мокраћу. Међу спасенима била је и army. They were living skeletons. They fed on what they found, searching the bags of the dead, since many of these unhappy Сгана Црногорац, која је у јами родила мртво женско ди- people had taken some food - for their journey, hoping they јете. were going to be taken to Serbia. They licked the moist walls of Врховни штаб НОВ Југославије 20. октобра 1942. the pit and drank their own urine. Stana Crnogorac was among године саопштио је да је, према подацима из заплијењене the ones saved. She had delivered a still-born baby girl in the pit. усташке архиве, у селима Оџак, Горши и Доњи Рујани и On October 20, 1942, the Supreme Headquarters of the Лиштани, укупно убијено 401 лице православне вјере, од National Liberation Army of Yugoslavia issued a statement in­ тога 181 дијете до 14 година. forming that the number of people killed in the villages of Под вођством усташа, домаћи Хрватн и муслимани су Odzak, Gornji Rujani and Donji Rujani and Listani as estab­ 27. јула опколили српско село Голињево и похватали све lished on the basis of the Ustasha archives that had been seized, становништво. Мушкарце су одвели на брдо Тушница и was in total 401 people of the Orthodox creed, of which number побацали их у јаму Камешница. Три недјеље послије овог 181 were children younger than 14. ужаса, два дјечака, Божо и Васо Црногорац, некако су се Local Croats and Moslems spearheaded by the Ustasha be­ испузала из јаме. Срески начелник их је смјесгио у ли- sieged the Serbian village of Golinjevo on July 27, capturing all вањску болницу. Дознавши за то, усгаше су упале у бол- of the inhabitants. Men were driven off to mountain Tusnica ницу и заклале дјечаке и све затечене Србе. Усташе су по- and thrown down into the Kamesnica pit. Three weeks after that биле и дјецу и жене из Голињева, тако да нико није изб- horror, two boys, Bozo and Vaso Crnogorac somehow managed јегао покољ. to climb out of that pit. The district chief placed them in the hos- До сада је из тог села евидентирана 231 жртва, од чега pital in Livno. Having found out about that, the Ustasha broke 35 дјеце до 14 година. into the hospital and slaughtered the two boys as well as all the Оно ш то се 30. јула 1941. године одиграло у школи у Serbs they found in it. The Ustasha also killed the children and селу Челебић тешко да може допријети до људског мозга. the women of Golinjevo so that no one escaped the slaughter. The number of the victims in that village recorded so far is 231 Такву монструозност могле су смислити и урадити само of which 35 children were younger than 14. хрватске усгаше. Мара Козомара, која се успјела спасити, The event that occurred in the school of the village of Cele- прича: „Када су нас усташ еутјсрале у школско двориште, bic on July 30,1941 is hard to believe. Such monstrosity could угледали смо језив призор, који је тешко описати или исп- have been conceived and done only by the Croat Ustasha. Mara ричати. Видјели ш о крваве пањеве и на њима крваве Kozomora who managed to save herself says: "When the Us­ брадвнне, сјекире и сатаре. Поред пањева леже одсјечене tasha drove us into the school playground we beheld a horrify­ женске плетенице, које су зликовци одсијецали заједно са ing sight which is difficult to describe. We saw bloody blocks of главама. На више мјеста бијелио се просут људски мозак wood and blood-stained hatchets, axes and butcher’s knives. по локвама крви на које су наваљивали ројеви мува. Lying around the stumps were women’s braids the criminals had Страва је била таква да нико од нас није могао изустити cut off together with the heads. In several places one could see ријеч или плакати...” Tor дана је у најплеменитијој циви- the white of spilt human brains lying in pools of blood with лизацијској усганови, на најгрознији начин, своју животну swarms of flies around them. The horror was such that none of школу завришло 416 Срба - свих узрасга. Четрдесет осам us could utter a word or cry..." In that most noble institution of година касније, 30. јула 1989, на православни празник Ог- our civilization 416 Serbs of all ages finished their school of њену Марију, освећена је католичка црква у селу Ковачић, life that day - in the most barbaric way. Forty-eight years later, удаљеном само километар од мјеста злочина над Србима. on July 30,1989, the day of the Orthodox feast, St. Marina, the Great Martyr, a Catholic church was dedicated in the village of У ливањском срезу највише су страдали Срби из села: Kovacic, situated at only a kilometre’s distance from the site of Челебић, Голињево, Доњи и Горњи Рујани, Губер Велики, the crime committed against the Serbs. Лииггани, Чапразлије, Поток, Смрчани, Застиње, In the Administrative District of Livno, the Serbs to suffer Жабљак, Главице, Бојмунте, Прово, Сајковић, Радановци, most were those in the following villages: Celebic, Golinjevo, Богдаше, Врбица, Губин, као и из самог града Ливна. Donji Rujani and Gomji Rujani, Guber Veliki, Listani, Послије ових погрома села: Подгреда, Поточани, Caprazlije, Potok, Smrcani, Zastinje, Zabljak, Glavice, Bo- Смрчани, Главице, Голињево, Срђевићи, Грборези, Била, jmunti, Provo, Sajkovic, Radanovci, Bogdase, Vrbica, Gubin as Оџак, Лиштани, Горњи и Доњи Рујани и Прилука остала well as those in the town of Livno, itself. су без иједног Србина. After these pogroms, not a single Serb was left in the fol­ Почетком јула 1941. године усташе су наредиле при- lowing villages: Podgreda, Potocani, Smrcani, Glavice, Golin- силно исељавање Срба из Бугојна, Купреса, Чипуљића и jevo, Srdjevici, Grborezi, Bila, Odzak, Listani, Gomji Rujani Веселе. Усташе су за сабиралиигге одредиле зграду and Donji Rujani and Priluka. Грађанске школе. Из Бугојна је до краја августа 1941. In early July 1941, the Ustasha ordered a forced emigration исељено скоро све српско становништво. Прије него је of the Serbs from Bugojno, Kupres, Cipuljici and Vesele. The почело исељавање, из Бугојна и околине похапшени су сви Ustasha picked the building of the Civilian School for a collec­ мушкарци старији од 16 година. Затвори, прави и им- tion centre. Almost the entire Serbian population from Bugojno провизовани, били су дупке пуни људи најбоље животне was moved out by the end of August, 1941. Before the eviction доби. Задње јулске ноћи у Бугојну биле су ноћи страве и started, all male inhabitants of Bugojno and its neighbourhood ужаса за све, а за преко 1.500 ухапшених Срба била је то и of the age of 16 up, were arrested. The prisons, both the real and makeshift ones, were packed with people in their prime. The задња мјесечина коју су видјели. Усташе су све до једног last nights of July in Bugojno were nights of horror for every­ побиле и сурвале у јаму код села Занесовићи. Котарски one, and for more than 1,500 arrested Serbs that was also the предстојник Бранко Куштро хвалио ce по Бугојну како је last moonlight they ever saw. The Ustasha killed them down to он сам на онај свијет, својим пиштољем, послао преко 400 the last and plunged them into the pit near the village of Срба. У току рата та јама је допуњавана српским живљем, Zanesovici. The Head of the Administrative District Branko тако да се коначни број убијених и бачених попео на 1.700. Kustro bragged through Bugojno about how he alone had sent Кожварице, преро на десној сграни пута Бугој- more than 400 Serbs to heaven with his gun. During the course но-Купрес, бнло је друго мјесто по масовноста извршених of the war, that pit was filled with more Serbian people so the злочина. У јулу мјесецу ту је убијено око 500, а у току ци- final number of the murdered and those plunged into it rose up јеле 1941. године око 700 Срба - мушкараца, жена и дјеце. to 1,700 victims. Локалитет Громиле код Шупљег гаја био је гу- According to the number of the crimes committed, Koz- билиште за 40 Срба из Зијамета и Доњег Вакуфа. Усташе varice, a region on the right side of the Bugojno - Kupres road, су се биле посебно острвиле на Зијамет - одакле су у јулу is in second place. Five hundred people were killed there in the мјесецу у јаму Калин бациле још 26 људи. month of July, and during the course of the whole of 1941, about 700 men, women, and children. Када су од Емануела Рајића, фратра из Бугојна, злог- ласни усгашки кољачи Божица Крижанић, Иво Јерец и The locality of Gromile near Suplji gaj was the place of Перица Кутлеша затражили да их исповиједи, он им јс execution of 40 Serbs from Zijamet and Donji Vakuf. The Us­ одговорио: „За вас је још рано да се исповиједате. Када tasha were particularly bloodthirsty where Zijamet was con­ све урадите, онда дођите па ћу вас исповиједити.” cerned. In July, they plunged into the Kalin pit another 26 Са купрешке висоравни у усташком геноциду убијено people from that place. је 1.036 Срба. Од 300 убијене дјеце, 255 је било млађе од 10 When notorious Ustasha cut-throats Bozica Krizanic, Ivo година. Српско насеље Вуковско, на купрешкој висоравни, Jerec, and Perica Kutlesa asked Friar Emanuel Rajic from Bu- усгаше су у току рата походиле тринаесг пута. У тим по- gojno to confess them, he replied: "It is too early for you to ходима убијено је 405 Срба. Из тог села усташе су, у ноћи confess. Come after you have done everything, and 1 will confess између 24. и 25. јуна 1941. године, одвеле протојереја you." Марка Поповића. У селу Грачаница, на Врбасу, заклао га Ten hundred and thirty-six Serbs from the Kupres plateau је Бранко Куштро, двадесетпетогодишњи учитељ из Бу- were killed in the Ustasha genocide. Of the 300 children killed, гојна. Њему је недужни Марко, коју годину раније, по- 255 were younger than 10. During the course of the war, the Us­ могао да се запосли. Непосредно иза Марковог страдања, tasha raided the Serbian settlement of Vukovsko, on the Kupres из Вуковског је одведен и православни свештеник Добро plateau, thirteen times. They killed 405 Serbs in the raids. Dur­ Добросављевић. Усташе су га у Купресу живог потковале, ing the night between June 24 and 25, the Ustasha took away затим одвеле у шуму Копривница и тамо га убиле. Archpriest Marko Popovic. He was slain in the village of Gra- Тридесет првог јула 1941. усташе су разаслале глас- canica at the River Vrbas, by Branko Kustro, a 25-yeai-old нике по свим српским селима са поруком да на Илиндан, 2. teacher from Bugojno. The innocent Marko had helped him to find a job a couple of years before that. Immediately after авгусга, дођу у Купрес ради пријављивања. He чекајући 2. Marko’s assassination, Dobro Dobrosavljevic, an Orthodox август, усташе cy по благајском пољу похватале 45 Срба priest was also deported from Vukovsko. The Ustasha nailed који су косили своје ливаде. Сви су на звјерски начин по- horseshoes onto his feet and drove him off to the Koprivnica бијени и бачени у јаму Рајићева коса. woods where they killed him. На Илиндан, у Купресу се из околних села скупило On July 31, the Ustasha sent their messengers to all the око 3.000 људи. Усташе су изабрале њих 186 из Вуковског Serbian villages summoning them to come to Kupres on August и затвориле у Павића шталу. Шестог августа камионима 2, St.Elias’ Day, for the purpose of registration. Without waiting су одвезени према Боровом пољу. Те ноћи убијено је 185 for August 2, the Ustasha crept out into the Blagaj field and Ву-ковљана и затрпано у велике рупе настале копањем seized 45 Serbs who were reaping their fields. All of them were пијеска. Са губилишта је успио побјећи само Тодор Никић. bestially killed and thrown into the pit called Rajiceva Kosa. Усташе су рачунале да he послије ликвидације Вуковљана On St.Elias’ Day, 3,000 people came to Kupres from the слободније оперисати по купрешкој висоравни. Након тог surrounding villages. The Ustasha picked 186 people from Vuk­ покоља као да је настало мало затишје. ovsko and shut them up in the shed of the Pavices. On August 6, Двадесет првог авгусга путем према Бугојну прошла they were deported by trucks in the direction of Borovo polje. је колона од једног аутобуса и више камиона. Били су That night 185 inhabitants of Vukovo were killed and covered дупке пуни Срба из Ливва и околине. Речено им је да их up with earth in large holes left after excavating sand. Todor возе за Србију. „Србију” су нашли у шуми Копривница, Nikic was the only one who managed to flee from the place of иза Куп-решких врата. 0 страдању ових Срба свједочан- execution. The Ustasha believed that after the liquidation of the inhabitants of Vukovo they would be able to operate more ство је осгавио возач аутобуса муслиман Исмет Дуран. Он freely on the plateau of Kupres. After the slaughter a certain каже: „Кад се возило заусгавило у шуми, све жртве су calm seemed to prevail. опљачкане. Свучене су догола и повезане. Пошто су поставиле мајке да гледају, усташе су силовале недораслу On August 21, a line of vehicles consisting of a bus and a number of trucks passed down the road to Bugojno. They were дјецу и дјевојке. Затим су почели да сијевају ножеви. packed with Serbs from Livno and its neighbourhood. They had Женама и дјевојкама сјекли су дојке. Малој дјеци одсије- been told that they would be taken to Serbia. They found "Ser­ цали су главе па их бацали мајкама у крило. Добрили Ба- bia" in the Koprivnica woods, beyond the Kupres gate. Ismet јило распорили су стомак и извадили бебу.” Duran, a Moslem, the driver of the bus, left testimony about the На том стратишту, 21. августа 1941, међу 400 убијевих suffering of these Serbs. He says: "After the vehicle had pulled Срба, заувијек су вестале породице Кујунџића, up in the forest, all the victims were robbed. They were stripped Митровића, Бајила, Радета, Стевића, Ивица и Лалића. of all their clothes and tied up. The mothers were placed in a po­ Током 1941. године на купрешкој висоравни убијено је sition to watch the Ustasha rape their underage children and 320 Срба - највише из Горњег и Доњег Вуковског, затим young girls. Then, knives started flashing. They cut the breasts Благаја, Доњег и Горњег Малована итд. Када су дошли of the women and the girls. Little children’s heads were cut off and thrown into their mothers’ laps. They cut open the stomach Италијани, настаје релативна слобода. У прољеће 1942. of Dobrila Bajilo and took out her baby." године, послије одласка Италијана, купрешка висораван опет постаје усташки резерват за одстрел Срба. Двадесет Among the 400 Serbs murdered in that place of execution и осмог јула 1942. усгаше су упале у село Горњи Малован on August 21,1941, exterminated for ever were the Kujundzic, и убиле 86 мушкараца, жена и дјеце. У Благају су, при том, Mitrovic, Bajilo, Radeta, Stevie, Ivica, and Lalic families. убили 7 Срба. During the course of 1941, three hundred and twenty Serbs Tpeher авгусга исте године усгаше су опколиле Бе- were killed on the Kupres plateau. The greatest number of them were from Gomje Vukovsko and Donje Vukovsko, followed by гово Село. Покупили су све сгавовнике, од некрштеног those from the villages of Blagaj, Donji Malovan and Gomji дјетета до изнемоглог старца. Одвели су их у једну појату Malovan, etc. The arrival of the Italians restored a relative free­ и све заклали, а затим су појату запалили. Иза крвавог dom. Following the departure of the Italians in the spring of усташког пира остала су 82 угљенисана леша. 1942, the Kupres plateau became an Ustasha reserve for the На извору рјечице Тремошнице, на Црном врху, execution of the Serbs, once again. On July 28,1942, the Us­ усгаше су на православни празник Велику Госпојину, 28. tasha broke into the village of Gomji Malovan killing 86 men, авгусга, пронашле и побиле цио збјег од 72 лица из села women, and children. In Blagaj they killed 7 Serbs on that occa­ Катанићи. Над њиховим мртвим тијелима запалили су sion. велику ломачу. Село Катанићи заувијек је угашено. Ни- On August 3, the Ustasha surrounded the village called Be- једна кућа се никада није обвовила. govo Selo. They took away with them all the inhabitants indud- Tor истог дана усташе су у Вуковском убиле 23 лица, a ing the yet unbaptized children and the old. exhausted people. село Благај потпуно спалиле. They drove them into a stable and slaughtered all of them, after Другог новембра 1942. године усташе из Горњег which they burnt down the stable. That bloody Ustasha feast left Вакуфа, Ивице, Планинице, Скрта и Кордића упале су у 82 charred bodies. вуковски заселак Бућевача и убиле 62 житеља. On August 28, at the spring of the Tremosnica rivulet on mountain Crni Vrh, the Ustasha found the refuge of the people Какве су посљедице усташког геноцида у овим кра- from the village of Katanici killing all of the 72 people they јевнма, довољно говори и податак да су по попису found in it. They made a big fire on top of their dead bodies. становништва из 1991. године највећи број српских The Katanici village was made extinct forever. Not a single домаћинстава на купрешкој висоравни чинила 2-3 члана household was ever restored. старије доби. On that same day, the Ustasha killed 23 people in Vuk- ovsko, burning the village of Blagaj down to the ground. On November 2,1942, the Ustasha from Gornji Vakuf, Ivice, Planinice, Skrta and Kordici, broke into the hamlet of Bucevaca belonging to the village of Vukovsko, killing 62 peo­ ple there. Ample evidence of the consequences of the Ustasha geno­ cide in the above mentioned regions is provided also by the data based on the 1991 census, showing that the greatest num­ ber of Serbian households on the Kupres plateau consisted of 2 - 3 members of rather old age. БОСАНСКА КРАЈИНА BOSNIAN KRAJINA

а подручју Босанске крајине до сада је еви- n the region of the Bosnian Krajina the number of дентирано 77.200 жртава усташког гено- victims of the Ustasha genocide established so far цида. Како због оних који су убијени на amounts to 77,200. Considering the people who were незнаним мјестима, тако и због потпуно Ikilled in unknown places, and the families which were Нзатртих породица, о којима нико није могао датиcompletely податке, exterminated with no one left to give any informa­ са сигурношћу се може усгврдити да поменути број tion about them, one can claim with certainly that the above жртава није тачан. До коначног броја, највјероватније, ни- number of victims is not accurate. The final number will prob­ ably never be established. кадасенећедоћи. THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF BIHAC СРЕЗ БИХАЋ Massive killing of the Serbs in the Administrative District У бихаћком срезу рано су почела масовна убијања of Bihac started early. Contributing to such circumstances was Срба, чему је допринијела и чињеница да су се на том по- the fact that certain notorious Ustasha found themselves in that дручју нашле окорјеле усташе: велики жупан Љубомир area, namely: Ljubomir Kvatemik in the office of Veliki zupan, Кватерник, злогласни Макс Лубурић, бојник Сгјепан Вин- the notorious Maks Luburic, Major Stjepan Vindakijevic, En­ дакијевић, Енвер Капетановић и многи други. Прво су ver Kapetanovic, and many others. First of all, they liquidated ликвидирали све виђеније Србе: предсједника суда, дирек- all the more prominent Serbs: the president of the court, the sec- тора гимиазије, професоре, адвокате, љекаре, угледније ondary-school headmaster, teachers, lawyers, physicians, promi­ трговце итд. nent merchants, etc. Од 19. јула 1941. у Капетанову кулу допремају на сгот- From July 19, 1941 they started delivering hundreds of ине Срба и убијају их на сгратиштима Гаревица и Serbs to Kapetanova kula and killing them at the places of exe­ cution of Garvica and Ugljevite bare (2 km. from Kula). Many Угљевите баре (2 км од Куле). Многе од њих бацили су у of them were plunged into the abyss called Delica jama. An al­ бездан зван Делића јама. 0 звјерству усташа на том саби- most unbelievable story about the atrocities committed by the ралишту једну скоро митску причу записао је Мирко Ustasha, was noted down by Mirko Turic, who was tried sum­ Турић, који је био изведен пред пријеки суд, а чудом је marily on that occasion but miraculously survived. "They остао жив. „Попу Илији Тинтору неком течношћу rubbed some sort of a liquid onto the beard and moustache of намазали су браду и бркове. Један усгаша кресну шибицу Priest Ilija Tintor. One of the Ustasha lit a match and set his и запали му браду. Кад се пламен угасио, појавило се beard on fire. When the flame went out, the priest’s face was re­ грозно, црно, печено попово лице. Поп је ћутао. Ни јаука, vealed looking dreadful, black, roasted... The priest was silent. ни покрета. Скамењен као сфинга, као чудо природе. He neither moaned, nor moved. He was petrified like the Усташа трже бајонет и попу ископа око говорећи: 'Друго sphinx, like a wonder of nature. One of the Ustasha grabbed his bayonet and poked out the priest’s eye saying: ’I’ll leave you the ти осгављам да видиш гдје he ти бити гроб.' Поп је и даље other one so you a n see where your grave will be.’ The priest стајао непомичан, као да он није у питању, већ неко continued to stand motionless, as if it concerned someone else други.” and not himself." На 46 стратишта бихаћког среза до сада је евиденти- The number of victims of the Ustasha genocide committed рано 14.450 жртава усташког геноцида. in 46 places of execution in the Administrative District of Bihac, СРЕЗ КРУПА who have been documented up to date is 14,450. Масовна хапшења и убијања Срба на подручју Крупе THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF KRUPA почела су 28. јула 1941. године. Највише Срба било је Massive arrests and assassinations of the Serbs in the area затворено у среском затвору, соколском дому и пра- of Krupa started on July 28,1941. The majority of the Serbs вославној црквн. Муслиманка Ајша Суљић свједочи: were imprisoned in the district prison, the gymnasium, and the „Кла-ња Срба су вршили на тај начин што би један од Orthodox church. Ajsa Suljic, a Moslem, witnessed: "They slaughtered the Serbs by having one of the Ustasha hit the vic­ усташа ударао жртву бајонетом у леђа, а кад би жртва tim from the back with a bayonet and when the victim fell пала, други усташа би му сатаром одсијецао главу.” Један down, the other Ustasha would cut off his head with a butcher’s дио Срба усташе су пребациле до Црног језера и тамо их knife." A number of Serbs were transported by the Ustasha to поклале. Данима су лешеви тих жртава пловили Уном, a the lake ailed Cmo Jezero and slain there. For days the bodies да их нико није смио вадити. of the victims floated down the River Una but no one dared to Почев од 30. јула, па за свега неколико сљедећих дана, take them out. усташе су у бужимским селима: Збаришту, Стабанџи и Starting on July 30, in just a few more days, the Ustasha Добром Селу направиле такав покољ да се та села никада committed a slaughter in the villages of the Buzim area: више нису опоравила. Тада је поклано 1.200 мушкараца, Zbariste, Stabandza and Dobro Selo, which was so wanton that жена и дјеце. Од 8. до 11. августа у селу Дренова Глава these villages never managed to recover from that. Twelve hun­ усташе су заклале 180 Срба. Српска села Зојлук и dred men, women, and children were slain on that occasion. Be­ tween August 8 and August 11, the Ustasha slaughtered 180 Пишталина у јулу и августу 1941. године изгубила су у Serbs in the village of Drenova Glava. The Serbian villages of усташком геноциду 800 жена и дјеце, док је 268 одраслих Zojluk and Pistalina lost 800 women and children in July and мушкараца отјерано на Мацин до код Цазина и тамо уби- August, 1941, with 268 adult men driven off to Macin do near јено. Cazin and killed there. Тадашњи котарски предсгојник у Двору на Уни др Dr. Marin B u an , the then Head of the Administrative Dis­ Марин Бучан послије рата је изјавио: „Ја лично видио сам, trict in Dvor na Uni, stated after the war: "I have personally на путу између опћине Жировац и сусједног котара у seen about 60 children aged several months to 2-3 years, all Босанс-кој Крупи, око 60 дјеце старих од неколико мје- slain with a knife or killed by being clubbed on the head, lying сеци па до 2-3 године, који су сви били поклани ножем или on the way between the municipality of Zirovac and the neigh­ били убијени батином по глави.” bouring Administrative District of Bosanska Krupa." На подручју Крупе регистрована су 34 стратишта, са, Thirty four places of execution have been documented in до сада, евидентираних 5.198 жртава усташког геноцида. the region of Krupa with evidence of about 5,198 victims of the Ustasha genocide. СРЕЗ ЦАЗИН THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF CAZIN Геноцид над Србима цазннског краја започеле су The genocide of the Serbs from the Cazin region started on муслиманске усгаше 2. августа 1941. године. Садизам који August 2,1941. It is difficult to describe the sadism that Himzo су Химзо Хаџић и Але Омановић, са својим сатнијама, Hadzic and Ale Omanovic displayed together with their com­ показали тог дана у непрекидном деветочасовном убијању pany in an uninterrupted nine-hour-long killing of the Serbs in Срба ва Мацином долу тешко је описати. Жртве су Macin do. The victims were tortured with knives, mallets, rods, мрцвареве вожевима, маљевима, шипкама, лопатама, shovels, pitchforks, and all sorts of other things, to be finally вилама и чиме још не, па сурваване низ литицу у амбис. plunged from a cliff into an abyss. Хоџа Бећир Барић упао је са својим крвницима у село Khoja Becir Baric broke into the village of Majostra to­ Мајостра и заклао 41 одраслог Србина. Неколико дана gether with his fellow-murderers, slaying 41 adult Serbs. Several касније, опет је упао у то село, покупио 60 жена и 99-оро days later, he broke into that village again, driving off 60 дјеце и заклао их у оближњој шуми. Исти тај хоџа је, са women and 99 children to the neighbouring woods where he slaughtered them. In the village of Zoralici, the same khoja ac­ својим крввицима, у селу ЗоралиНи у кућу Илије Трбо- companied by his murderers shut 10 women and children in the јевића затворио Шжена и дјеце и све их запалио. house of Ilija Trbojevic and burnt them all together. Погром над Србима Велике Кладуше нарочито се ин- The pogrom of the Serbs from Velika Kladusa, escalated тевзивирао пошто су у тај крај дошли усташки челници particularly after the arrival in that region of the Ustasha chiefs Видаковић и Виторио Баљак, звани Вентура. Одмах по до- Vidakovic and Vitorio Baljak, called Ventura. Immediately af­ ласку ови су, са својим кољачима, убили око 300 Срба из ter their arrival, acting together with their cut-throats they Врвограча и околине. У усташким извјештајима за август killed about 300 Serbs from Vmograca and the surroundings. и септембар 1941. године сгоји да су у једном дану убијали The Ustasha reports for August and September 1941 cite that вајмање 40, а вајвише 460 Срба. the least number of Serbs they killed per day was 40, with the У току ова два мјесеца само на подручју Велике highest being 460. Кладуше убијеноје 4.600 Срба. In those two months, there were 4,600 Serbs killed in the Партизанима, који су децембра 1942. године дошли у region of Velika Kladusa alone. The Partisans who came to that region in December 1942, те крајеве, муслимани су причали да су усташе крајем were told by the Moslems that in late 1941, the Ustasha had 1941. године однекуд довеле 8.300 покатоличених Срба и brought there 8300 Serbs from another place who had been све их побиле. converted to Catholicism, and had killed them all. На 33 сгратиигга на подручју цазинског среза усташе At 33 places of execution in the area of the Administrative су убиле 12.000 Срба, колико је до сада евидентираво. District of Cazin, the Ustasha killed 12,000 Serbs, the number СРЕЗСАНСКИМОСГ that has been documented up to date. Масовнија убиства Срба у овом срезу почела су 27. THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF SANSKI MOST јула 1941. године. Усташама се у томе придружило и A larger number of murders of the Serbs in this administra­ „ваоружано грађанство”. У убијањима је предњачила та- tive district started on July 27,1941. The Ustasha were joined in козвана „Загребачка XIII сатнија”, позната као „џелатска that action by "armed citizens". Surpassing the others in the сатнија”. Да би у том дијелу НДХ увеле „ред”, усташе су murder was the so called "13th Zagreb Company", known as the 4. авгусга на Алагића пољу окупиле становништво Сан- "executioner company". In order to establish "order" in that part of the Independent State of Croatia, on August 4, they еког Моста и околине, и наредиле телалу Мили Крунићу gathered the inhabitants of Sanski Most and the surrounding ar­ да обзиани сљедеђе: „Чујте и почујте! Од данас вема више eas in a field called Alagica polje and ordered the town crier право свак да убија Србе. Од данас Србе могу убијати Milo Krunic to announce the following: "Hear ye! From today само припадници моћног њемачког Рајха и оружаних on, the Serbs cannot be killed by just anyone. From today on, снага Независне Државе Хрватске.” the Serbs a n be killed only by the members of the mighty Ger­ Котарски предсгојник за Сански Мост правник man Reich and the armed forces of the Independent State of Ивица Симеон 16. августа 1941. године извјештава: „У Croatia." ноНи између 2. и 3. ксшовоза усташе су поубијале таоце Head of the Administrative District of Sanski Most, lawyer које сам ја дао затворити приликом почетка побуве. Држи Ivica Simeon, reported on August 16,1941: "In the night be­ се да је поубијано око 800 таоца. Укупни број убијених tween August 2 and 3, the Ustasha killed the hostages that I had није познат, али се ипак држи да је страдало око 3.000 ordered to be imprisoned at the beginning of the rebellion. људи.” Eight hundred hostages are thought to be killed. The total num­ ber of the killed has not been established, but it is, nevertheless, На подручју санског среза до сада је евидентирано thought that 3,000 people have been killed." 4.326 жртава усташког геноцида, које су страдале ва 36 In the Administrative District of Sana, the number of vic­ стратишта. tims of the Ustasha genocide documented up to date is 4326. СРЕЗКЉУЧ Tbey were killed at 36 different places of execution.

Усташко убијање Срба овог краја у пуном је замаху THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF KU U C крајем јула и почетком авгусга 1941. године. Тих дана, у The Ustasha killing of the Serbs from this region was in full магацин жељезиичке станице, усташе су затвориле 350 swing in late July and early August 1941. At that time, the Us­ Срба из Горње Санице и са околних шумских радилишта. tasha shut 350 Serbs from Gornja Sania and the surrounding Дио их је побијен у Санском Мосту, а р о транспортован у logging sites, in the warehouse of the railway station. A part of Јасеновац. При сахрани Душана Сабљића усгаше су them were killed in Sanski Most and another part transported to опколиле село и гробље, ухапсиле 85 житеља из Бравског Jasenovac. During the funeral of Dusan Sabljic, the Ustasha sur­ и околине, затвориле их у једну појату и живе спалиле. На rounded the village and the graveyard, and arrested 85 inhabi­ жељезничком мосту у Врхпољу, 2. авгусга, побијено је 50 tants from Bravsko and the neighbourhood, shutting them in a Срба из села Пиштаница. stable where they burnt them alive. Fifty Serbs from the village of Pistanica were killed on the railway bridge in Vrhpolje, on Двадесет осмог јула из Рибника и околине ухапшено August 2. је 66 Срба, који су одведени у Кључ и 30. јула побијени. У Sixty-six Serbs from Ribnik and the surrounding areas were ноћи између 31. јула и 1. августа у основној школи у arrested on July 28. They were deported to Kljuc where they Кључу и у потоку код шумске управе усгаше су убиле 542 were all killed on July 30. The Ustasha killed 542 people in the лица. Највише их је било из Копјенице. На православни night between July 31 and August 1 in the elementary school in празник Илиндан, 2. августа, у Склопу поред Сане усташе Kljuc and in the brook near the forestry administration. Most of су убиле 50 Срба. Средином септембра 1941. године the victims were from Kopjenica. On the day of the Orthodox полусатнија 5. усташке јуришне бојне упала је у село feast, St.Elias’ Day, August 2, the Ustasha killed 50 Serbs in Бравско, заробила 105 мушкараца, жена и дјеце и све их Sklop by the River Sana. In mid-September 1941, a platoon of запалила у кући Глише Раце. Несрећни Глиша је тада у the 5th Ustasha Assault Battalion broke into the village of пламену изгубио 12 чланова породице. Bravsko capturing 105 men, women, and children and burning them all in the house of Glisa Raca. That day, the flames de­ У извјештају стожера Врбаског дивизијског подручја voured 12 members of the family of unhappy Glisa. за септембар 1941. године каже се да су села Јасеновац, The September 1941 report of the headquarters of the Бунари, Бравско, Доње Поље и Главице спаљена, a 190 Vrbas Division area states that the villages of Jasenovac, Bu- лица убијено и спаљено. Од 30. јула до 2. августа на по- nari, Bravsko, Donje Polje and Glavica had been burnt with 190 дручју среза Кључ усташе су убиле 902 лица српске на- people killed and burnt. From July 30 till August 2, the Ustasha ционалности. killed 902 people of Serbian nationality in the area of the Ad­ По досадашњој евиденцији у току рата на 27 ministrative District of Kljuc. стратишта у кључком срезу усташе су, спроводећи гено- According to the data gathered up to date, in the genocide цид, убиле укупно 1.660 лица. the Ustasha committed in the Administrative District of Kljuc during the war, they killed a total of 1,660 people at 27 different СРЕЗ БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ places of execution. Покољи Срба у овом срезу почели су 26. јула THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF BOSANSKI убисгвом 10 мјештана села Колунић. Од 29. до 31. јула PETROVAC усташе су живљем из околних села напуниле основну The slaughter of the Serbs in that administrative district школу у Петровцу. Сви су побијени рафалима из started on July 26 with the murder of 10 local residents of the митраљеза. Послије масакра усташе су школу запалиле. village of Kolunic. Between July 29 and 31, the Ustasha packed На подручју Кулен-Вакуфа тешко су счрадала многа the elementary school in Petrovac with people from the sur­ села. Усташе су нз Штрпца, Кестеновца, Рушевића и rounding villages. They were all killed by machine-gun bursts. Сеоца убиле 66 људи, из Калате 159, из Гечета и Палучака After the massacre, the Ustasha set the school on fire. In the area of Kulen Vakuf many villages endured great 39, из Рајиноваца 84, из Острвице 37, из Орашца 35, из suffering. The Ustasha killed 66 people from Strbac, Kesteno- Ку-лен-Вакуфа 42. У том усташком покољу на подручју vac, Rusevic, and Seoce, 159 from Kalata, 39 from Gece and испоставе Кулен-Вакуф укупно је убнјено 597 мушкараца, Palucak, 84 from Rajinovci, 37 from Ostrvica, 35 from Orasac, жена и дјеце, док их је 37 одведено у Бихаћ и тамо убијено.. and 42 from Kulen Vakuf. In that slaughter in the Kulen Vakuf По подацима које је група муслимана из Бањалуке office area the Ustasha killed a total of 597 men, women, and прикупила и упутила министрима муслиманима у Паве- children, while 37 were driven off to Bihac and killed there. лићевој влади, до половине септембра 1941. године на под- According to the data that a group of Moslems from Banja ручју Кулен-Вакуфа и у околини усташе су убиле 950 Luka gathered and sent to the Moslem ministers in Pavelic’s Срба (мушкараца, жена и дјеце). government, by mid-September 1941, the Ustasha had killed 950 Усташе су у периоду 1941-1945. на подручју среза Serbs in the area of Kulen Vakuf and the surrounding areas Босански Петровац досљедно геноцидним радњама на 22 (men, women, and children). стратишта убиле 3.790 лица српске националности. Овим By committing genocide in the area of the Administrative District of Bosanski Petrovac in the period 1941-1945, the Us­ бројем нису обухваћене жртве из јама Рисовац и tasha killed a total of 3,790 people of Serbian nationality at 22 Боричевац. places of execution. This number does not include the victim СРЕЗ БОСАНСКИ НОВИ from the Risovaca and Boricevac pits. Покољ Срба у овом срезу почео је 22. јула 1941. THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF BOSANSKI NOVI године, када су дошле усташе које је предводио Церовски, The slaughter of the Serbs in that district started on July 22, усташки шеф полиције у Загребу. Када је 2. авгусга у 1941, after the arrival of the Ustasha headed by Cerovski, the Босански Нови стигао воз пун домобрана, као испомоћ Ustasha Head of the Police in Zagreb. It was on August 2, after the arrival in Bosanski Novi of a train full of Home Guardsmen, усгашама Церовског, почео је лов на Србе. Прва су as support for Cerovski’s Ustasha, that the real hunt for the страдала села Сухача, Благај и Видорије. Ухапшено је око Serbs began. The first villages to suffer were Suhaca, Blagaj, 70 Срба. Одведени су у село Рудице и стријељани. Усли- and Vidorije. About 70 Serbs were arrested. They were driven једио је нови талас хапшења. Ухапшене Србе из Новог и off to the village of Rudice and shot there. A new wave of ar­ околине довели су на фудбалско игралиште, одакле су их rests followed. The arrested Serbs from Novi were taken to the одводили у групама. Прву групу су одмах одвели у football ground from which place they were driven off in groups. каменслом Црквине и побили. Сљедећу већу групу, њих The first group was taken to the Crkvine quarry right away and 250, побили су на велики православни празник Илиндан, 2. killed there. The next bigger group, 250 of them., were killed on августа. Наредног дана 380 Срба покланоје у непосредној the day of the big Orthodox feast, St.Elias’ Day, August 2. The близини игралишта. Четврта група, од око 300 Срба, пок- following day, August 3, a group of 380 Serbs were slaughtered лана је на мосту и бачена у ријеку. in the vicinity of the football ground. The fourth group, some У писму бањалучких муслимана, упућеном минист- 300 Serbs, were slaughtered on the bridge and plunged into the рима муслиманима у ПавелиКевој влади, наводи се да су river. усгаше у Босанској и Хрватској Косгајници само у једном The letter of the Moslems from Banjaluka addressed to the дану поклале и убнле 862 хришћанина-Србина. У Moslem ministers in Pavelic’s government cites that the Us­ Добрљаку усташе су поклале и свирепо убиле 200 Срба. tasha had slaughtered and killed 862 Christians - Serbs - in Након масакра силовали су малољетне дјевојчице, дјево- Bosanska and Hrvatska Kostajnica, in just one day. In Dobrljak, јке и жене, да би послије оргијања и њих поклали. У селу the Ustasha slaughtered and killed 200 Serbs in an atrocious Благај побијени су сви мушкарци Срби - њих 146. У селу way. After the massacres, they raped underage girls, young girls Равнице побијено је 159 мушкараца. and women, only to slay them after their orgy. In the village of Доктор Марин Бучан-Хрват, који је 1941. био ко- Blagaj, all Ihe male Serbs -146 of them, were slain. In the village тарски предстојник у Двору на Уни, послије рата је of Ravnice, they killed 159 men. изјавио: „Мој чиновник ми је причао да је својим очима Doctor Marin Bucan - a Croat, who was the head of the видио, када су у Босанском Новом клали неке Србе, којом Administrative District of Dvor na Uni in 1941, stated after the приликом је један стари Србин извадио из џепа златан сат war: 'M y clerk told me that he had seen with his own eyes that, и дао га усташи, који је вршио клање, са молбом да га што when they were slaughtering certain Serbs in Bosanski Novi, an прије закоље. Те исте пригоде дошао ми је (Бучану) један elderly Serb took out a watch from his pocket and gave it to the Ustasha who did the slaying, asking him to slay him as soon as младић, који је тражио котарског предстојника у Босан- possible. On that same occasion a young man came to me (to ском Новом, да му исплати 1.800 динара, јер је заклао око Bucan) asking to see the head of the Administrative District of 900 људи, па је као награду тражио 2 динара по закланом Bosanski Novi, to get a payment of 1,800 dinars, because he had човјеку.” killed about 900 people, and the reward he asked was 2 dinars По забиљешкама Војислава Кецмановића Ђеде, 21. for each slaughtered man." августа 1941. године у селу Читлук, осим неколико According to the notes taken by Vojislav Kecmanovic - одраслих мушкараца, заклано је 6 жена и дјевојака и 7 Djedo, in addition to several adult males slaughtered in the vil­ дјеце до 14 година. Највише су их поклали Хрват др lage of Citluk on August 21, there were also six women and Бранко Стипанчић и његов четрнаестогодишњи син. young girls and 7 children up to 14 years of age slain there. A majority of them were slaughtered by Dr. Branko Stipancic, a На 17 већих стратишта на подручју среза Босански Croat, and his 14-year-old son. Нови у директном усташком геноциду убијено је 3.495 In the region of the Administrative District of Bosanski Срба, који су до данас евидентирани. Novi, at 17 major places of execution there were 3,495 Serbs killed in the direct Ustasha genocide, who have been docu­ СРЕЗЈАЈЦЕ mented up to date. Први масовни покољ Срба у јајачком срезу био је 27. јула 1941. године. Тог дана многи сељаци сишли су у THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF JAJCE Шипово и Језеро да продају нешто сгоке. Усташе су иско- The first massive slaughter of the Serbs in the Administra­ ристиле ту прилику и у Шипову ухапсиле 413 сељака. Од- tive District of Jajce took place on July 27,1941. On that day many peasants went down to Sipovo and Jezero to sell their cat­ вели си вх у Шиповачке баре и све их поклали. Касније је tle. The Ustasha used that opportunity to arrest 413 peasants in доведена још једна група, да би коначни број жртава на Sipovo. They drove them off to Sipovacke bare and slaughtered том стратишту био 530. all of them. Later, another group was brought there, raising the У Јајцу је први покољ Срба извршен 7. септембра final number of victims at that place of execution to 530. 1941. године. Неколико дана раније усгаше су по околним The first slaughter of the Serbs in Jajce was committed on селима похапснле око 200 Срба и размјестиле их по имп- September 7,1941. Several days before that, the Ustasha ar­ ровизованим затворима у граду. Прву групу, од 165 Срба, rested about 200 Serbs living in the surrounding village, assign­ убили су испод жељезничког моста на обали Врбаса. ing them to makeshift prisons in Jajce. The first group Остали су поклани и бачени низ 25 м високи слап Пливе. numbering 165 Serbs was assassinated under the railway bridge on the banks of the Vrbas. The others were slaughtered and Усгаше и домобрани, заједно са Нијемцима, у plunged down the 25 metres high Pliva waterfall. офавзиви на слободне Јан> и Пљеву, од 3. до 10. септембра From September 3 till 10,1941, having launched an offen­ 1941. године, звјерски су убили 1.681 лице: 806 одраслих sive against Janj and Pljev which were free, the Ustasha and the мушкараца, 286 жена и 589-оро дјеце. Спалили су 1.709 Home Guardsmen acting together with the Germans cruelly кућа и 3.849 помоћних зграда. У многим кућама запаљен је killed 1,681 people in that area, namely: 806 adult men, 286 и велики број мјештана. У селу Греда, у појати Луке women, and 589 children. They burnt 1,709 houses and 3,849 an­ Илића, запалили су 83 лица, у засеоку Кичелевско Брдо у cillary buildings. A large number of local residents were burnt in старом турском чардаку 76, у кошарн Николе МиличиНа у their houses. In the village of Greda, in the shed belonging to Подосојцима 60, у Затиној кошари у Просјеку 44, у Доњим Luka llic, they burnt 83 people, in the hamlet of Kicevsko Brdo Мујџићима 40, у Бабићима у појати Марка Плавшића 7. in an old enclosed porch of a Turkish style house, 76 people, in Nikola Milicic’s shed in Podosojci 60, in Zato’s shed in Prosjek Међу 44 лица спаљена у Просјеку, 21 је било из породице 44, in Donji Mujdzici 40, in Babici in the stable of Marko Plavsic Михајла Ћате. Двоје незапаљене дјеце усташе су му 7. Among the 44 people burnt in Prosjek, 21 of them belonged бациле у бунар. Из породице Миле Ступара из Крчевина to the family of Mihajlo Cata. Two of his children who had not убијено је 17 чланова, из породица Шпире и Илије Јан- been burnt were plunged by the Ustasha into a well. In the fam­ дрнћа 29, а из породнца Душана, Томе и Петра Митрића ily of Milo Stupar from Krcevo there were 17 members killed, 29 члавова. and in the families of Spiro and Ilija Jandric 29, while the num- У срезу Јајце регистровано је 31 веће сгратиште, са ber of persons killed in the families of Dusan, Toma, and Petar 5.400 до данас евидентираних жртава усгашког геноцида. Mitric was 29. Thirty-one major places of execution have been docu­ СРЕЗ ПРИЈЕДОР mented in the Jajce Administrative District with 5,400 victims of Првих дана августа 1941. године Кватерниковл the Ustasha genocide recorded up to date. усгашка гарда и летећа оружничка чета убиле су у Прије- дору и околини око 700 лица српске националности. Не- THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF PRIJEDOR посредно иза тог покоља, у селима Омарска и Пискавица In the first days of August 1941, Kvatemik’s Ustasha спрадало је још око 300 лица. Guard and the Mobile Police Company killed 700 people of Срби из Пискавице који су тада сградали утоварени Serbian nationality in Prijedor and its neighbourhood. Immedi­ су, послије хапшења, у вагоне да би, наводно, били транс- ately after that slaughter, 300 people were killed in the villages портовани за Србију. Наивни Срби повјеровали су у ту of Omarska and Piskavica. усташку прнчу. Усгаше су вагоне ископчале из компози- The Serbs from Piskavica who were killed on that occasion, ције, одвезле их ван станице и ту побиле све ухапшене had been boarded onto railway wagons after their arrest, alleg­ Србе. edly to be transported to Serbia. The naive Serbs believed that На Уријама, код Приједора, усташе су 1. августа Ustasha story. The Ustasha disconnected the railway wagons убиле 400 Срба. У засеоку Томаши, који је у саставу села from the rest of the train and drove them away from the station Миска Глава код Љубије, 2. августа поклани су сви where they killed all the arrested Serbs. сгановници. На мјесту званом Заједница усташе су убиле In Urije, near Prijedor, the Ustasha killed 400 Serbs on Au­ 487 људи из Поткозарја. gust 1. All the inhabitants of the hamlet of Tomasi which is part На 15 већих стратишта на просгору среза Приједор of the village of Miska Glava near Ljubija, were slaughtered on усгаше су убиле 2.682 лица, колико је до сада регист- August 2. In the place called Zajednica the Ustasha killed 487 ровано. people from Potkozarje. In the area of the Administrative District of Prijedor, the СРЕЗ ГЛАМОЧ Ustasha killed 2,682 people at 15 major places of execution, ac­ У усгашком продору према Гламочу преко Корићне и cording to the data gathered up to date. Тисовца, 31. јула 1941, на најзвјерскији начин побијено је 350 мушкараца, жена и дјеце. У селима Хан Врба и Рудине THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF GLAMOC усгаше су се задржале само један сат, али су зато иза себе On July 31,1941, in the Ustasha breakthrough towards оставиле 73 леша са по 10 до 15 убода ножем. У селу Glamoc, via Koricna and Tisovac, 350 men, women, and chil­ Подградина поклали су све Србе које су ухватили, јер је dren were killed in the most atrocious way. In the villages of постојала наредба да се муниција мора штедјети. У том Han Vrbina and Rudine, the Ustasha stayed only for an hour, масакру страдала су 54 лица. По доласку у Гламоч усташе but they left 73 dead bodies behind, each with 10-15 stabs of a су одмах убиле 12 Срба, a 65 су сурвале у јаму Корићна. knife. In the village of Podgradina, they slew all the Serbs they Када је јача усташка група, у надирашу од Мрко- had caught, because they had received orders to spare their am­ њић-Града ка Гламочу, ушла у село Пријани, ухапсила је munition. Fifty-four people were killed in that massacre. Imme­ 50 сгараца, жена и дјеце. Затворили су их у кућу Николе diately after arriving in Glamoc, the Ustasha killed 12 Serbs Никића и са прозора и врата осули митраљеску паљбу по while 65 of them were plunged down into the Koricna pit. њима. Прије одласка на ту беживотну масу бацили су и After entering the village of Prijani in their advance from неколико бомби. Mrkonjic Grad towards Glamoc, a rather strong Ustasha group Тринаестог септембра све затечене становнике села arrested 50 elders, women and children. They shut them in the Подебељак, без обзира на пол и узрасг, усташе су побнле house of Nikola Nikic and opened fire on them through the win­ dows and the door. Before leaving, they also threw several наједној ливади. bombs on that lifeless mass. Највећи број усташа кољача који су харали овим кра- On September 13, the Ustasha killed all the inhabitants of јем потицао је из западне Херцеговине. the village of Debeljak they found in a meadow, regardless of У Гламочу и околини забиљежено је 27 стратишта са their sex and age. 1.383 жртве. The greatest number of the Ustasha cut-throats who raged СРЕЗ БОСАНСКО ГРАХОВО through that region were from Western Herzegovina. Послије слома crape Југославије, па до краја 1941. Twenty-seven places of execution with 1,383 victims have годнне, Срби из среза Босанско Грахово, који су чинили been recorded up to date in Glamoc and the surrounding areas. 94,35% укупног броја становника, сами су се организовали THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF BOSANSKO и заштитили од усташког геноцида. Разлог лежи у томе GRAHOVO што су пад Југославије искористили да се добро After the breakdown of the old Yugoslavia until the end of наоружају, па су чак крајем јула читаво подручје среза ос- 1941, the Serbs living in the Administrative District of Bosansko лободили од усташа. У току 1941. године страдало је само Grahovo, accounting for 94.35% of the total number of the 250 Срба. Остали до броја 1.111 сградали су током рата population, had organized themselves and had thus provided for када су усташе успијевале да овладају тим крајевима. their protection from the Ustasha genocide. The reason for that lies in the fact that they had used the breakdown of Yugoslavia СРЕЗ БОСАНСКА ГРАДИШКА to become well armed, and, by the end of July, they had even Крајем новембра 1941. године, у усташко-њемачком cleansed the whole area of that administrative district of the Us­ нападу на Козару, у селу Јабланица усташе су убиле 170 tasha. During the course of 1941, only 250 Serbs were killed. људи, a 200 дјечака и дјевојчица су одвеле у Дубицу. По The others, up to a number of 1,111, were killed during the war извјештају команданта 2. домобранског збора, у тој опера- in the periods when the Ustasha managed to assume control of цији убијена су 862 лица, a 107 их је ухапшено. Тада су по- that region. себно страдала села: Горњи Јеловац, Међувође, Котурови, THE ADMINISTRATIVE DISTRICT Маглајци, Бјелајци, Војскова, Кадин Јеловац, Гуњевац, OF BOSANSKA GRADISKA Совјак, Гашиица, Бијаковац и Јаблавица. In late November 1941, the Ustasha killed 170 people in На подручју среза Босанска Градишка у периоду the Ustasha-German attack on Kozara, in the area of the village 1941-1945. убијево је 7.248 лица српске националности, of Jablanice, and took 200 boys and girls away to Dubica. Ac­ cording to the report of the commander of the 2nd Home колико је до сада евидентирано. Guardsmen Corps, 862 people were killed and 107 arrested. The СРЕЗ БОСАНСКА ДУБИЦА villages which endured particular suffering then were: Gomjii У овом крају посебно ће остати упамћен масакр вад Jelovac, Medjuvodje, Koturovi, Maglajci, Bjelajci, Vojskova, Србима извршен у православној цркви у Хрватској Ду- Kadin Jelovac, Gunjevac, Sovjak, Gasnica, Bijakovac, and Jab- бици јуна 1941. Србе из Босанске Дубице (неутврђен број) ianica. усташе су уводиле у цркву и све поубијале сјекирама. У According to the data gathered up to date, 7,248 people of Новоселцима су ухапсили 25 Срба и побили их на путу Serbian nationality were killed in the area of the Administra­ tive District of Bosanska Gradiska in the period 1941-1945. према граду. Тих дана у околини Дубице ухапсили су 200 Срба сељака. Ноћу су их одвели на мост иа Уви, све пок- THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF BOSANSKA DUBICA лали и бацили у ријеку. The June 1941 massacre of the Serbs committed in the Or­ На подручју тог среза до сада је регистровано 9.920 thodox church in Hrvatska Dubica will be particularly remem­ bered in the area of that administrative district. Serbs from жртава усгашког геноцида. Bosanska Dubica (an unidentified number of them) were taken СРЕЗМРКОЊИЋ-ГРАД into the church by the Ustasha and killed with axes. They ar­ Стравичан покољ Срба у овом крају добио је пун rested 25 Serbs in Novoseld, killing them on the way to town. замах послије доласка херцеговачке усташке бојне под During those days they arrested 200 Serbian peasants in the командом усташког пуковника Нарциса Јесенског и бојне surrounding areas of Dubica. At night they took them to the усташког сатника Ивана Херенчића. У болвици у bridge on the Una, slaughtered them and threw them down into Мркоњић-Граду, коју су усгаше претвориле у затвор, ови the river. The number of victims of the Ustasha genocide in the area злотвори су у једном замаху поклали 250 Срба. Очевици of that administrative district recorded up to date is 9,920 peo­ причају да су неким жртвама сатарама одсијецали главе и ple. потом их набијали на коље. THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF MRKONJIC-GRAD Од априла до септембра 1941. године на подручју овог The horrifying slaughter of the Serbs in that region was in среза усгаше су убиле 553 лица. Међу тим жртвама била full swing after the arrival of the Herzegovian Ustasha battalion су и 153 дјетста, од којих 15 није имало ни пуну годину. under the command of the Ustasha Colonel Narcis Jesenski, as СРЕЗ БАЊАЛУКА well as the battalion of the Ustasha Commander Ivan Herencic. Почетком маја 1941. године усгаше су у Бањалуци In the hospital of Mrkonjic Grad which the Ustasha had turned убиле владику Платова и још 59 виђенијих Срба. У јулу су into a prison, these miscreants killed 250 Serbs in one go. Wit­ из града иселили скоро све Србе. По извјештају заповјед- nesses say that certain victims had their heads cut off with butcher’s knives and then impaled on poles. ника Санског здруга усгашког генерала Румлера од 17. In the period from April to September 1941, the Ustasha авгусга 1941. године, на том подручју убијено је око 500 killed 553 people in the area of that administrative district. Срба. Among the victims were also 153 children, 15 of whom were not Према до сада прикупљеним подацима, на подручју even a year old. среза Бањалука (у рјелу који обухвата територију за- THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF BANJALUKA падно од ријеке Врбас) у усгашком геноциду убијено је A t the beginning of May, 1941, the Ustasha killed Bishop 2.635 лица српске националносги. Platon in Banja Luka and another 59 prominent Serbs. In July they moved almost all the Serbs out of the town. According to the report made by the commander of the Sana Brigade, the Us­ tasha General Rumler on August 17,1941, there were approxi­ mately 500 Serbs killed in that region. According to the data gathered up to date, 2,635 people of Serbian nationality were killed in the Ustasha genocide in the area of the Administrative District of Banja Luka (the part in­ cluding the territory west of the River Vrbas).

ВЕЛИКИ ЗЛОЧИНИ ПОСПИЈЕ MAJOR CRIMES AFTER 1941. године 1941

Петнаестог јануара 1942. године усташе су упале у On January 15, 1942, the Ustasha broke into the Serbian српско село Драксенић код Босавске Дубице и у њему по- village of Draksenic near Bosanska Dubica killing almost all of биле скоро све становнике. У кући Раде Грбавца убили су its inhabitants. In the house of Rade Grbavac, they killed 21 21 члана породице, у кући Николе Грбавца 18, а у members of the family, in the house of Nikola Grbavac 18, and трговини Марјана Торачана 8. Преостале становнике, њих in the shop of Marjan Toroman 8. The remaining inhabitants, 160, убили су у сеоској цркви. Овај стравични покољ, који 160 of them were killed in the village church. That horrifying су преживјеле само три жене и једна дјевојчица, извршев slaughter that only three women and a girl survived, was carried је под заповједништвом злогласног Макса Лубурића. out under the command of the notorious Max Luburic. After Послије покоља село је опљачкано и запаљево. the slaughter the village was plundered and burnt down. Људи који су након масакра дошли да покупс и сах- The people who came after the massacre to collect their ране жртве наишли су на језив призор. По поду и зидовима dead and bury them found a dreadful scene. The floor and the цркве било је просуто толико много људског мозга да су walls of the church had so many human brains spilt over them га ти људи сахранили у посебну гробницу. that these people buried them in a separate grave. Почетком фебруара 1942. године усгаше су упале у In early February 1942, the Ustasha broke into the village село Пиекавица, на прузи Бањалука-Приједор, и побиле of Piskavica, situated next to the Banjaluka-Prijedor railway, српско становништво које су ухватиле. Само од оних са killing all the Serbian inhabitants they captured. The Milosevic презименом Милошевић убијено је 46 мушкараца, жена и families alone suffered a toll of 46 men, women, and children. дјеце. У усташком походу на српска села Дракулић, Мотике Eleven hundred and eighty men, women, and children и Шарговац 7. фебруара 1942. године који је предводио were killed in the most monstrous way in the Ustasha campaign монструм фратар Мирослав Филиповић Мајсторовић, на against the villages of Drakulic, Motike and Sarganovac carried најсвирепији начин уморено је 1.180 мушкараца, жена и out on February 7,1942, and spearheaded by the monster, Friar дјеце. Учитељица Милка Хаџистевић записала је да је Miroslav Filipovic - Majstorovic. Teacher Milka Hadzistevic прва жртва била дјевојчица Василија Гламочанин, рођена noted down that the first victim was a girl called Vasilija Glamo- 1940. године. У запису стоји: „... Док јој је фра Ма- canin, born in 1940. The note reads:"... While Friar Majstorovic јсторовић држао нож испод грла, заврћући другом руком held a knife under her throat, twisting her head backward with главу, да јој се врат боље затегне, и притискајући ко- his other hand so her throat would be stretched better, and љенима трбушчић, да се не копрца, тај сатана у фратар- pressing her little belly with his knees so she would not wiggle, ском обличју, овако се обратио својој братији: 'Усташе, that satan in a friar’s disguise addressed his brotherhood, saying: ово ја у име Бога покрштавам ове изроде и ви слиједите ’Ustasha, I am doing this in the name of God in order to baptize мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу these degenerates and you follow suit. I shall be the first to ac­ исповиједити и рнјешити свих гријеха.'” У овом масакру није испаљен скоро ни један метак, а стотину педесет cept all the sins upon my soul, and 1 shall confess you and ab­ домаћинсгава заувијек је затрто. solve you from all your sins’." In this massacre not a single shot У љетној офанзиви на слободну територију у подручју was fired. A hundred and fifty families were exterminated for­ Козаре хрватске усгаше и Нијемци су заробили (по сопст- ever. веним извјештајима) 68.600 лица. Распоредили су их у 12 In the summer offensive against the free territory in the area of Kozara, the Croatian Ustasha and the Germans cap­ оближњих сабирних логора. Одмах су почела масовна tured (according to their own reports) 68,600 people. They ass­ сгријељања тих затвореника. На гробљу Босанске Дубице igned them to 12 nearby concentration camps. Massive сгријељано је 1.600 лица, код пилане 800, на жељезничкој executions of these prisoners started immediately. Sixteen hun­ станици Церовљани 700 итд. dred people were executed at the Bosanske Dubice graveyard, Према извјештају усташког изасланика од 9. августа 800 near the sawmill and 700 at the Cerovljani railway station. 1942. године, у тим сабирним логорима било је 23.858 According to the report of the Ustasha envoy made on Au­ дјеце, од чега 12.000 са Козаре. Због изузетно тешких ус- gust 9,1942, there were 23,858 children in those concentration лова у логорима, дјеца су масовно умирала. Само у два camps, 12.000 of whom were from Kozara. Because of the ex­ љетна мјесеца 1942. године у Јастребарском их је умрло tremely difficult conditions in these concentration camps, 468, а у дјечјем логору Цапраг код Сиска 1.124. masses of the children died. In the last two months of 1942 Од 1941. до 1945. у усташким звјерствима уморено је alone, 468 children died in Jastrebarsko and 1,124 in the Caprag 11.202 козарачке дјеце - 6.348 дјечака и 4.854 дјевојчице, children’s concentration camp near Sisak. просјечне сгарости 6,7 година: још некрштених 17, од From 1941 till 1945, eleven thousand two hundred and two неко-лико мјесеци 1.129; од 1 године 957; од 2 године 1.000; children from Kozara were killed in the Ustasha atrocities - од 3 године 960; од 4 године 807; од 5 година 723; од 6 6,348 boys and 4,854 girls, their average age being 6.7 years: 17 година 685; од 7 година 558; од 8 година 444; од 9 година of them had not yet been baptized; 1,129 were up to twelve months old; 957 were 1 year old; 1.000 were 2 years old; 960 587; од 10 година 384; од 11 година 806; од 12 година 570; од were 3 years old; 807 were 4 years old; 723 were 5 years old; 685 13 година 821; од 14 година 754. were aged 6; 558 were aged 7; 444 were aged 8; 587 were aged 9; У налету усташа и Нијемаца на Босанску крајину од 384 were aged 10; 806 were aged 11; 570 were aged 12; 821 were јануара до априла 1943. године у санском срезу усташе су aged 13; 754 were aged 14. убиле 1.699 мушкараца, жена и дјеце, а на подручју пла- In the onslaught of the Ustasha and the Germans on the нине Грмеч 6.348. Махом су то биле избјеглице, које су Bosnian Krajina in the period January - April 1943, in the Sana потражиле спас у тој планини. Administrative District, the Ustasha killed 1,699 men, women Стравичне злочине над Србима у овим крајевима and children, and in the area of Mountain Grmec, 6348 people. потврђују и извјештаји окупатора. They were mostly refugees who had fled to that mountain seek­ У њемачком извјештају („Почетак буне у Хрватс- ing shelter. кој” ) наводи се да је у перноду април-август 1941. на под- Dreadful crimes committed against the Serbs are substanti­ ручју Босанске крајине убијено 55.000 Срба. Приближан ated by the reports of the occupation forces. број даје и извјеиггај Друге италијанске армије од 3. сеп- A German report ("The Beginning of the Rebellion in тембра 1941. године. Croatia") cites that 55,000 Serbs were killed in the period April - August 1941 in the area of the Bosnian Krajina. A similar fig­ ure is cited in the report issued by The Second Italian Army, dated September 3,1941. Ј1ИКА, КОРДУН И БАНИЈА LIKA, KORDUN AND BANIJA

ЛИКА LIKA

сташки злочини геноцида на подручју Лике he Ustasha genocide crimes in the area of Lika били су смишљено планирани и дириговани were premeditated and directed from the Head из бихаћке усташке жупаније. Период од 10. Office of the Bihac Ustasha District. The period Уаприла до 10. јуна 1941. године усташе су Tfrom April 10 till June 10,1941, was used by the искористиле за окупљање, наоружаваше и разраду плана о Ustasha to rally, arm themselves and to work out a plan of de­ уништењу Срба са тог подручја. Паралелно са том акци- struction of the Serbs from that region. Arrests and killings јом почињу хапшења и убијања. Прво се то ради ноћу и started concurrently with that action. In the beginning they did прикривево. Затим долазе групнији погроми од по десетак it at night and stealthily. That was followed by pogroms of људи, да би се у мјесецу јуну прешло на масовна хапшења groups of approximately fifty people, after which - in the month и убијања, која по ширини захвата и безобзирности попри- of June - the Ustasha shifted to large-scale arrests and killing, which, judged by the extent of the action and its unscrupulous­ мају карактер отвореног геноцида. ness, took on the characteristics of unconcealed genocide. Највећи број жртава из Лике завршио је у 32 крашке The greatest number of victims from Lika ended up in the јаме које су до сада откривене на том подручју. 32 pits uncovered in that area so far. СРЕЗ ДОН>И Ј1АПАЦ THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF DONJILAPAC На територији среза Доњи Лапац живјела су до пред Up to the beginning of World War II, there were 16,554 други свјетски рат 16.554 лица српске националности. Serbs living in the territory of the Administrative District of Хрвата је било 1.325, од тога их је 72% живјело у селу Donji Lapac. The number of the Croats was 1,325 with 72% of Боричевац, које је постало центар усташке геноцидне them living in the village of Boricevac which became the centre политике на територији лапачког среза. У селу су живјеле of the Ustasha policy of genocide in the territory of the Admin­ само три српске породице иуправо су ове биле прве жртве istrative District of Lapac. The village had only three Serbian усташких кољача на тим просторима. families and these were to be the first victims of the Ustasha Са територије среза Доњи Лапац од 10. јуна до 27. јула cut-throats in that region. 1941. године усгаше су ухапсиле 932 лица, од којих су у In the period from June 10 till July 27,1941, the Ustasha ar­ животу остала само 24. Тада су највишу цијену припад- rested 932 people from the territory of the Administrative Dis­ trict of Donji Lapac, with only 24 of them surviving. The villages ности ерпском роду платила села: Осредци, Суваја и which were to pay most dearly for belonging to the Serbian peo­ Бубало са 508 жртава, Небљуси 124, Мељнновац 166, ple were the following ones: Osredci, Suvaja and Bubalo with Мишљеновац 24, Лапац 51 итд. Страдање Срба из села 508 victims, Nebljusi with 124, Meljinovac with 166, Misljenovac Небљуси прича је за себе. Њих су усташе позвале да узму with 24, Lapac with 51, etc. The suffering of the Serbs from the документа како би се несметано преселили у Србију. Међу village of Nebljusi is a story that should be singled out. They 56 оних који су се одазвали 20 су била дјеца. Усгаше су им were summoned by the Ustasha to get documents which were рекле да храну понесу само за један дан, јер тамо гдје иду supposed to enable them to move to Serbia without any hin­ имаће свега у изобиљу. To „изобиље”, сви до једнога, drance. Among the 56 people who came to the summons there нашли су у јами Безданка. were 20 children. The Ustasha told them to take food for only Трагичву судбину доживјело је и српско село Суваја. one day as they would get plenty of everything in the place У њему су усташе 1. јула 1941. године на ријетко свиреп where they were going to. The "plenty of everything" was in the начин убиле и поклале 161 житеља: 70 дјеце до 15 година, pit called Bezdanka where they were plunged down to the last 39 жена, 7 дјевојака, 6 младића и 39 мушкараца старијих од one of them. The Serbian village of Suvaja also had a tragic fate. On July 20 година. Да није боље прошло ни српско село Осредци, 1,1941, the Ustasha killed and slaughtered 161 of its inhabitants види се из извјештаја заповједника 3. усташке сатније 1. in an outrageously brutal way. The victims were 70 children up погонског батаљона, који каже: „Данас сам био у селу Ос- to the age of 15, thirty-nine women, 7 girls, 6 young men, and 39 редци Лички које је спаљено. На све сгране леже лешеви men over 20. The fact that the Serbian village of Osredci did not варода. Од убијених 2. и 3. српња ширио се страшан задах. have a better fate, either, can be illustrated by the report issued Пси и свиње вагризају лешеве, а усташе не дозвољавају by the commander of the 3rd Ustasha Company of the 1st Batal- сахрану. Они што су побјегли од кућа, тамо умиру од lion, saying: "Today, I visited the village of Osredci Licki which глади.” was burnt down. Bodies of dead people were lying all around. Непосредно иза ових, страдају и српска села: Доб- A terrible smell spread from those killed on July 2 and 3. Dogs росељски Бубањ, Шарци и Раденковићи. У њима су and swine nibbled the corpses, and the Ustasha do not permit усташе побиле и поклале 83 лица, од чега 37 дјеце. their burial. Those who have fled from their homes are dying of У том крају постоји више по злу познатих јама, у које hunger there." It was immediately after these villages that suffering befell су бацани Срби из Лапца и других мјесга. Међу њима су: the following Serbian villages: Dobroseljski Bubanj, Sarci and Безданка - Боричевац са око 750 жртава, Бездан под Radenkovid. The Ustasha killed and slaughtered 83 people Куком са 124, Делић јама код Заваљ а са 864 жртве и друге. among whom were 37 children. На територији среза Доњи Лапац, као жртве рата, In that region there are several notorious pits into which укупно је страдало 1.388 лица, од чега 20 Хрвата. Од 1.368 the Serbs from Lapac and other places were plunged. Among насградалих Срба, 1.206 је убијено у директном хрватском them are Bezdanka - Boricevac with about 750 victims, Bezdan усташком геноциду. Међу њима је било 399 дјеце и 368 under Kuk with 124 victims, Delic jama near Zavalja with 864 жена. victims and others. The number of people killed as victims of the war in the СРЕЗ ГРАЧАЦ territory of the Administrative District of Donji Lapac, was alto­ На подручју среза Грачац непосредно пред други gether 1,388, of which 20 were Croats. Of the 1,368 Serbs killed, свјетски рат живјело је 27.859 становника. Срби су чинили 1,206 were killed in the direct Ustasha genocide. Among them око70%, Хрвати око29%, докје 1% отпадао на Цигаие и were 399 children and 368 women. остале. У току рата укупно је, страдало 3.227 лнца, од тога THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF GRACAC 2.994 српске националности, или 92,77%, и 221 Хрват, или In the area of the Administrative District of Gracac there 6,84%. Од 2.994 укупно страдала лица српске национал- were 27,859 inhabitants, immediately before the outbreak of the ности, у директном усташком геноциду убијено је 1.869, war. The Serbs accounted for about 70%, the Croats for about илн 62,42%. 29%, while Gypsies and others accounted for 1%. The total Први Срби страдају тако што се одазивају усташком number of the people who were killed during the course of the позиву за одлазак на рад у Њемачку. Међу њима је било 48 war was 3,227 with Serbs accounting for 2,994 or 92.77% of that мушкараца из села Томин Гај. Сви су поубијани у близини number and Croats for 221 or 6.84%. Of the total of 2,994 peo­ ple of Serbian nationality killed, 1,869 of them or 62.42% were куће Томе Марчетића, гдје су и затрпани. Послије рата из victims of the direct Ustasha genocide. те рупе ексхумирано је 130 лешева, што показује да то The first Serbs to be killed were those who responded to није једина група која је ту стигла на „рад”. the Ustasha summons to go to work in Germany. Among them У организацији монструозног злочина у Штикади were 48 men from the village of Tomin Gaj. They were all assas­ велику помоћ усташама пружио је тадашњи жупник Ми- sinated in the vicinity of the home of Toma Marcetic, where ховил Марбер. Он је позвао сав околни српски народ да they were covered over with earth. After the war 130 corpses дође на Штикадске баре, гдје he их он покрстити и тако им were exhumed from that hole, prompting one to believe that пружити сваку сигурност. Сакупљене Србе опколиле су they were not the only group that had been brought there to усташе из Гудуре и све их побиле. "work". Сву озбиљност најаве Миле Будака, првог Павелиће- The organization of the monstrous Ustasha crime in Sti- kada was greatly assisted by the then Parish Priest Mihovil Mar- вог доглавника и министра просвјете, изречене у Светом ber. He invited all the Serbian people from the surrounding Року 31. маја 1941. године, да he истријебити све Србе са areas to come to Stikadske Bare where he would convert them подручја НДХ први су на својој кожи осјетили житељи to Catholicism and thus provide them with complete safety. The села Рончевић. Усгаше упадају у то село 8. јуна и убијају Serbs who had gathered there were surrounded by the Ustasha све мјештане - њих 21. Међу жртвама је било 7 дјеце и 6 from Gudure and killed to the last man. стараца. За Рончевићима на ред долазе села Плоче, Кик и The first to pay with their lives after the announcement Гњатовићи. Са недужним становницима села Плоче made by Pavelic’s first deputy and Minister of Education in the усгаше су се крваво обрачунале 31. јула. За непуна два Government of the Independent State of Croatia, Mile Budak послијеподневна сата убили су 80 стараца, жена и дјеце, a in St. Roko on May 31,1941, that he would exterminate all 13 одраслих мушкараца одвели су и бацили у јаму. the Serbs from the territory of the Independent State of Croatia, Српско село Расоја, у кратком раздобљу, три пута је were the inhabitants of the village of Roncevic. The Ustasha било поприште усташког погрома. Ту су усташе 11. јуна broke into that village on June 8 and killed all of its inhabitants - опколиле братство Гњатовића. Ухапсили су 18 одраслих 21 of them. Among the victims were also 7 children and 6 old people. After the village of Roncevic it was the turn of the vil­ мушкараца, које су сутрадан стријељали. Усташе упадају у lages of Ploce, Kik, and Gnjatovici. The Ustasha settled their село 29. јула и убијају 10 лица, махом стараца и дјеце. На score with the inhabitants of the village of Ploce on July 31. In Илиндан, 2. августа, трећи пут се острвљују на то село и less than two hours in the afternoon, they killed 80 old people, убијају 54 лица: 19 жена, 4 сгарца, 7 дјевојака, 2 младића и women, and children, taking away with them 13 adult males 22 дјеце млађе од 15 годииа. only to plunge them down into a pit. СРЕЗОВИ ГОСПИЋ И ПЕРУШИЋ The Serbian village of Rasoja was three times the scene of Ustasha pogroms all within a short period. On June 11, the Us­ За вријеме рата, према до сада прикупљеним по- tasha surrounded the monastery of Gnjatovici. They arrested 18 дацима, на подручју ова два среза умрло је, погинуло, уби- adult males and executed them the next day. On July 29, the Us­ јено или на други начин изгубило живот 6.217 лица, или tasha broke into the village killing 10 people, mostly the elderly 11,53% становништва. Срба је укупно страдало 5.538, што and children. On St.Elias’ Day, August 2, they gave free reign чини 90,63% свих жртава. У директном усташком гено- to their thirst for blood by making their third incursion into that циду убијено је 3.753 лица. 0 монсгруозносги усташких village and killing 54 people: 19 women, 4 elders, 7 young girls, 2 покоља говоре подаци да је на територнји госпићког среза young men and 22 children under the age of 15. убијено 1.407 дјеце. Највнше дјеце, 521, убијено је у THE ADMINISTRATIVE DISTRICTS OF GOSPIC AND општини Госпић, затим у општинама Косин>279, Смиљан PERUSIC 180, М едак 176, Лички Осик 159, Перушић 83, Пазариште According to the data gathered up to date, the number of 9 итд. Међу 279 дјеце са подручја општине Косињ било је the people from the territory of the above two administrative 27 новорођенчади -17 дјечака и 10 дјевојчица. Усташе су у districts who either died or were killed, assassinated or who lost ват-ру бациле дијете Милета Репца са Косе, које је имало their lives in another way during the course of the war was 6,217 самоједандан. or 11.53% of the population. The total number of the Serbs На територији општине Косињ највише је страдало killed was 5,538 or 90.63% of all the victims. The Ustasha geno­ село Млаква. Из њега је у току рата побијено н поклано cide wiped out 3,753 people. How monstrous the Ustasha 341 лице. Најсграшнијије био 6. август 1941.године кадасу slaughters were can be seen from the records showing that 1,407 усташе побиле, поклале и спалиле 240 лица. children were killed in the territory of the Administrative Dis- Један од најужаснијих покоља српског становништва trict of Gospic. The greatest number of them were killed in the био је у ноћи између 4. и 5. августа 1941. године, када је municipality of Gospic, followed by the municipalities of Kosinj једна усташка бојна Личког здруга пошла да ликвидира 279, Smiljan 180, Medak 176, Licki Osik 159, Perusic 83, Paz- српски збјег у Крушковачама. У само праскозорје на још ariste 9, etc. Of the 279 children from the area of Kosinj 27 were уснули збјег са свих страна је почела сграховита пушчана newly-born -17 boys and 10 girls. The child of Mile Repac from Kosa, only a day old, was thrown into the fire by the Ustasha. и митраљеска паљба, а потом се чула команда: „Н е пуцај! In the territory of the municipality of Kosinj, the village Кољи!” Када је све утихнуло, на попришту је остало 295 that suffered most was Mlakva. Three hundred and forty-one of лешева мушкараца, жена и дјеце. Heurro мало народа из its inhabitants were killed or slaughtered during the war. The збјега успјело је да побјегне према Височици и Велебиту. most dreadful day was August 6,1941, when the Ustasha killed, Усгаше су кренуле у потјеру и ухватиле њих 53. Одвели су slew, or burnt 240 people. их на Аланак, гдје су сви, на грозан начин, завршили у One of the most horrifying slaughters of the Serbian popu­ Јзрчијој јами. Да би прославиле успјех, усташе су свратиле lation took place in the night between August 4 and 5,1941, у Дивосело, гдје су запалиле већи број кућа и у њима 17 when an Ustasha battalion of the Lika Brigade came to liquida­ лица. Иначе, из тог села, које је пред рат имало 2.218 te a Serbian refuge in Kruskovace. At daybreak, after they had становника, од усташке руке убијено их је 1.007, a 59 opened up fierce rifle and machine-gun fire on the still sleeping домаћинстава заувијек је угашено. people in the refuge, one could hear the command: "Don’t Половином августа 1941. године усташе су убиле 14 shoot! Slaughter!" When everything was quiet again, the scene revealed 295 lifeless bodies of men, women and children. A few Срба из села Почуча. Мало иза тога поново су се устре- of the people from the refuge managed to escape towards Viso- мили на то село, а успут и на Велику Цесту, и тада су cica and Velebit. The Ustasha gave chase to them managing to убили 107 мушкараца, жена и дјеце. catch 53 people. They took them to Alanak where they all Спроводећи видовдански проглас о другом таласу ис- cnde'1 their lives in a dreadful way, in the pit called Jardja jama. требљења Срба, усташе су у селу Дубока побиле и заклале Celebrating their success, the Ustasha stopped by at Divoselo 74 члана породице Борчић. Упоредо са тим селом and burnt a large number of houses together with 17 people in страдало је и село Узелци у Јањачкој коси. Сви them. Of the 2,218 inhabitants who lived in that village before становници тог села бачени су у јаму Павкуша. Нико од the war, 1,007 were killed by the Ustasha while 59 families were Узелаца није преживио. Из села Пејновићи, Старо и Ново made extinct. Јањче усташе су ухватиле 40 житеља, махом стараца, жена In mid-August 1941, the Ustasha killed 14 Serbs in the vil­ и дјеце, и све их колцима побиле у једној јарузи. lage of Pocuca. Soon after that they made another incursion into that village but, on the way to it, they also made an incursion На подручју Г оспиИа и Перуишћа до сада је откривено into the village of Velika Cesta killing 107 men, women, and 14 јама у које су бацани Срби. Најпознатија је Шаранова children there. јама код Јадовна, у којој су спелеолози, на дубини од 43 м, Implementing the St. Vitus’ Day proclamation about the са површином дна око 25 м2, открили слој људских костију second wave of extermination of the Serbs, the Ustasha killed дебљине 1,5 м. Ништа мање није позната ни јама Код Ма- and slaughtered 74 members of the Borcic family in the village цоле, која је назив добила по злогласном усташком of Duboka. It was at the same time that suffering befell the vil­ каљачу Стипи Марковићу Мацоли. Послије Шаранове lage of Uzelci in Janjacka Kosa. All the inhabitants of that vil­ јаме она је прогутала највећи број Срба. ШевиН јама lage were thrown into the Pavkusa pit. No one from Uzelci остала је упамћена по томе што је, поред осталих, у њу managed to survive. Forty inhabitants of the villages of Pe- само у једном дану (17. јули 1941. године) бачено 400 Срба. jnovici, Staro Janjce and Novo Janjce - mostly the elderly, women, and children, were caught by the Ustasha and killed СРЕЗОВИ КОРЕНИЦА И УДБИНА with poles in a gorge. Према до сада прикупљеним подацима, на подручју Fourteen pits into which the Serbs were thrown have been ова два среза у току рата живот је на различите начине uncovered in the area of Gospic and Perusic up to date. The изгубило 7.530 лица. Срба је страдало 7.402, или 98,3%, a most notorious was Saranova jama near Jadovno, in which spe­ Хрвата 128, или 1,7%. У директном усташком геноциду leologists have discovered a layer of human bones 1.5 m deep ly­ убијена су 4.324 лица, док их је 1.750 умрло од тифуса. ing at a depth of 43 m and covering the bottom of about 25 m . Са 7.402 жртве, Срби су на том подручју у току рата The pit called Kod Macole which was named after the well- known Ustasha cut-throat Stipe Markovic - Macola, is no less изгубили сваког четвртог становника. notorious. After Saranova jama this was the pit which devoured Највећи број жртава завршио је у јамама, нарочито the greatest number of Serbs. The pit called Sevic jama is re­ око Јадовна. Од масовних покоља могао би се издвојити membered, besides other pits that were used, for the fact that онај на Пријебоју, извршен посљедњих дана јула 1941. 400 Serbs were plunged into it in just one day (July 17,1941). године. На том локалитету, у неколико дана, поклано је 150 Срба из кореничких села. У исто то вријеме из Личког THE ADMINISTRATIVE DISTRICTS OF KORENICA AND UDBINA Петровог Села и околине убијено је 313 мушкараца нај- According to the data gathered up to date, 7,530 people продуктивније доби. До почетка народног устанка (27. јула lost their lives in different ways during the war in the territory of 1941. године) са подручја ова два среза убијено је око 1.000 the above two administrative districts. Seventy-four hundred Срба, махом мушкараца. Послије тог датума слиједе ма- and two or 98.3% of the people killed were Serbs, and 128 or совна убијања и клања, под изговором одмазде за акције 1.7% were Croats. The direct Ustasha genocide wiped away усганика. Већ 3. августа на Бунићу је „у знак одмазде” 4,324 lives while 1,750 people died of typhoid. убијено 100 мушкараца, жена и дјеце. With 7,402 victims among them, the Serbs in that area lost Посљедњег дана јула поклани су житељи села every fourth inhabitant during the war. Комнић. Они су већ раније били избјегли из села. Комшије The greatest number of the victims ended up in pits and Хрвати су их позвали да се врате ради измирења. Срби су particularly in those around Jadovno. Of the massive slaughters, им повјеровали и сви су завршили под усташким ножем. one should single out the slaughter committed in the last days of Највишу цијену припадности српској националносги на July 1941, on Prijeboj. A hundred and fifty Serbs from the vil­ подручју среза Удбина платило је село Јошан - са 335 lages of Korenica were slaughtered at that locality in only a few жртава, међу којима је било 151 дијете. days. At the same time, 313 men from Petrovo Selo and the За ова два среза посебно је карактерисгично да је neighbourhood in Lika were killed in their prime. One thou­ међу жртвама био велики број оних који су живи спаљени. sand Serbs - mostly men - from the area of the two administra­ tive districts had been killed by the beginning of the people’s У Комољцу усгаше су спалиле 41 жртву, у Калебавцу 40, insurrection (July 27,1941). After that date, massive killings and Сврачковом Селу 28, Бунићу 26, Мекињару 24, Јошаву 16, slaughter ensued under the pretence of a reprisal for the actions Врелу 10, док је по осталим селима спаљено још 89 of the insurgents. Acting 'in reprisal" they killed 100 men, мушкараца, жена и дјеце. women, and children in Bunic, as early as August 3. СРЕЗОВИ ОТОЧАЦ И БРИЊЕ In the last days of July, they slew the inhabitants of the vil­ Управо у току 1944. годиве, док се назнрао крај рата, lage of Komnic. The people had fled from their village before усгаше из злогласне МесиНеве бојне почињу крвави that. Their neighbours, Croats, invited them to come back to be обрачун са српским устаничким селима. У Дивјацима, reconciled with them. The Serbs believed them and ended up under the Ustasha knives. The village which was to pay most засеоку села Шкаре, поклали су 17 жева, дјеце и ш раца. daerly for being of Serbian nationality was Josan - with 335 vic­ Почетком априла 1944. у селу Доњи Бабин Поток усташе tims among whom 151 were children. су заклале 128 лица, док их је 30 рањено у бјежању. Девет- A particular feature of these two administrative districts ваестог јуна опколили су село Бракусова Драга и сав was the great number of victims burnt alive: in Komoljac the ухваћеви живаљ сатјерали у кућу Драгава Бракуса. На- Ustasha burnt 41 people, in Kalebavac 40, in Svrackovo Selo 28, вукли су досга сламе око tyhe добро је затворили и за- in Bunic 26, in Mekinjar 24, in Josan 16, in Vrelo 10, while an­ палили. Страшну смрт у пламену нашле су 52 особе. other 89 men, women, and children were burnt in other villages. Један од највећих покоља усташе су извршиле 12. THE ADMINISTRATIVE DISTRICTS OF OTOCAC AND новембра 1944. године у засеоцима Водотеча (Орлићи, BRINJE Буквићи и Косовци). У ОрлиНима, од свих становника, It was just in 1944, when the end of the war was in sight, жива је остала само Мика Орлић са двије кћерке. Послије that the Ustasha of the notorious Mesic’s Battalion forced a Орлића, усгаше Месићеве бојне дивљачки су васрвуле на bloody showdown with Serbian rebel villages. In Divjaci, in the Буквиће и Косовце. Шездесетчетворогодишњи Триве hamlet of the village of Skare, they slaughtered 17 women, chil­ Косовац, син Јованов, из Водотеча, који је убијен у том dren and elders. In early April 1944, in the village of Donji покољу, пред сам наилазак усташа сакрио је у neh двоје Babin Potok, the Ustasha slaughtered 128 people while wound­ ing 30 as they tried to escape. On June 19, they surrounded the мале унучади, па је тако од цијелог села у животу остало village of Brakusova Draga and drove all the people they had само то двоје дјеце. Тога дана у Водотечу је убијено и зак- caught into the house of Dragan Brakus. After piling up enough лано 145 мушкараца, жева и дјеце. straw around the house, they shut it up tightly and set it on fire. Н а Богојављење, 19. јавуара 1945. године, у Fifty two people found a dreadful death in the burning flames. Тужевићима (заселак Божанићи) усташе су убиле 20 The Ustasha committed one of the greatest slaughters in лица, а све куће су запалиле. Двадесетог фебруара исте the hamlets of Vodoteca (Orlici, Bukvici, and Kosovci) on No­ године у селу Драшковица поубијали су све што су ухва- vember 12,1944. In Orlici, the only person to survive of all the тили. Већина од 27 убијевих били су жене и дјеца. У inhabitants there was Mika Orlic with her two daughters. After селима Горњи Крај, Турјански и Бабин Поток убијено је Orlic, the Ustasha from Mesic’s battalion attacked Bukvici and 475 лица. Није било породице из које вије убијен најмање Kosovci. Sixty-four-year-old Trive Kosovac, the son of Jovan један члан. from Vodoteca, who was killed in that carnage, had shut his two little grandchildren in the stove just before the Ustasha arrived, Са подручја ова два среза у директном усташком and so the only ones who survived of all the inhabitants of the геноциду убијено је 2.076 лица, или 10% укупве српске village were those two little children. That day, 145 men, популације. women, and children in Vodoteca were killed and slaughtered. On Epiphany Day, January 19,1945, in Tuzevici (the ham­ let of Bozanici), the Ustasha killed 20 people and burnt all the houses. On February 20 the same year, they killed all the people in Draskovica that they could catch. Most of the 27 people killed were women and children. In the villages of Gomji Kraj, Tur- janski and Babin Potok, they killed 475 people. Not a single family was left without at least one member killed. In the area of the above two administrative districts the number of the people killed in the direct Ustasha genocide was 2,076 people or 10% of the total Serbian population.

КОРДУН KORDUN Гласило хрватског усташког покрета „Хрватски ва- "Hrvatski narod"- a newspaper of the Croatian Ustasha род” извијестило је 3. јануара 1942. годиве ва првој страви movement-reported on the front page, on January 3,1942 (with (са сликом Поглавника и пратње) да је Анте Павелић оби- the picture of their Leader and his escort) that Ante Pavelic had visited the units of the Independent State of Croatia that had шао јернице НДХ које су учествовале у „чишћењу” participated in the "cleansing" of the Serbian people from Kor- српског народа на Кордуну. dun. Како су усташе чистиле територију од Срба, и колико How the Ustasha cleansed the territory from the Serbs and су се приљежно држале Поглавникових упута, види ce по how diligently they adhered to their Leader’s instructions can be томе што је у периоду 1941-1945. године, према до сада seen from the fact that in the period 1941-1945,32% of the en­ прикупљеним подацима, убијено, заклано, погинуло, tire Serbian population in Kordun were murdered, slaughtered, спаљено, умрло од глади, студени или на други начин killed, burnt, or died of hunger and cold, or were killed in other усмрћено 32% цјелокупне српске популације на Кордуну. ways.

СРЕЗСЛУЊ THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF SLUNJ Ha подручју среза Слуњ y директном усгашком гено- The number of people of Serbian nationality killed in the циду убијено је 7.758 лица српске националности. direct Ustasha genocide in the area of the Administrative Dis­ trict of Slunj was 7,758. Од тога је у општини Цетинград убијено 1.640 лица, Of that number 1,640 people or 19.4% of the total Serbian или 19,4% укупне српске популације. По броју жртава изд- population were killed in the municipality of Cetingrad. The fol­ вајају се насеља: lowing settlements are prominent because of the number of their victims: Маљевац 292 или 80% Maljevac 292 80% Бухача 172 47% Buhaca 172 47% Рушевица 145 43% Rusevica 145 43% Бегово Брдо 137 68% Begovo Brdo 137 68% Делић Пољана 111 45% Delic Poljana 111 45%

У општини Примишље убијено је 1.447 лица, или 26% The number of people killed in the municipality of цјелокупне српске полулације. По броју жртава издвајају Primislje was 1,447 or 26% of the whole Serbian population. се насеља: The following settlements are prominent because of the number of their victims: Горње Примишље 447 30% Gornje Primislje 447 30% Тржић Поуњски 261 30% Trzic Pounjski 261 30% Тоболић 256 30% Tobolic 256 30% Збјег 219 27% Zbeg 219 27% Доње Примишље 104 15% Donje Primislje 104 15%

The number of people killed in the municipality of У општини Дрежник убијена су 962 лица, или 22% Dreznik was 962 or 22% of the whole Serbian population. The цјелокупне српске популације. По броју жртава издвајају following settlements are prominent because of the number of се насеља: their victims: Sadilovac 408 71% Садиловац 408 71% Grabovac 261 49% Грабовац 261 49% Irinovac 108 52% Ириновац 108 52% Lipovaca 75 17% Липовача 75 17% The number of people killed in the municipality of Rak- У општини Раковица убијено је 2.166 лица, или 28,5% ovica was 2,166 or 28.5% of the whole Serbian population. The цјелокупне српске популације. По броју жртава издвајају following settlements are prominent because of the number of се насеља: their victims: Kordunski Ljeskovac 575 64.5% 575 64,5% Кордунски Љесковац Nova Krslja 304 44% 304 44% Нова Кршља Masvina 194 48% Машвина 194 48% Brocanac 134 26% Броћанац 134 26% Brezovac 103 26% Брезовац 103 26% Jamarje 93 62% Јамарје 93 62% The number of people killed in the municipality of Slunj У општини Слуњ убијено је 617 лица, или 7,5% was 617 or 7.5% of the whole Serbian population. The following цјелокупне српске популације. По броју жртава издвајају settlements are prominent because of the number of their vic­ се насеља: tims: Furjan 226 20% Фурјан 226 20% Slusnica 135 38.6% Слушница 135 38,6% Miljevac 99 . 58% Миљевац 99 58% Slunj 59 6.7% Слуњ 59 6,7% The number of people killed in the municipality of Veljun У општини Вељун убијено је 926 лица, или 19% was 926 or 19% of the whole Serbian population. The following цјелокупне српске популације. По броју жртава издвајају settlements are prominent because of the number of their vic­ се насеља: tims: Вељун 188 30,5% Veljun 188 30.5% Choc 110 35% Snos 110 35% Лаповац 87 30,5% Lapovac 87 30.5% Стојмерић 62 16% Stojmeric 62 16%

Од 926 жртава са територије овог среза 530 их је од- Of the 926 victims in the territory of this administrative dis­ ведено у село Хрватски Благај и тамо убијено. trict, 530 were driven off to the village of Hrvatsld Blagaj and killed there. СРЕЗ ВРГИНМОСТ THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF VRGINMOST На подручју среза Вргинмосг у директном усташком геноциду убијено је 8.778 лица српске националносги. The number of people of Serbian nationality killed in the direct Ustasha genocide in the area of the Administrative Dis­ Од тога је у општини Бовић убијено 877 лица, или trict of Vrginmost was 8,778. 22,6% укупне српске популације. Насеља са највећим бро- Of that number 877 people or 22.6% of the whole Serbian јем жртава су: population were killed in the municipality of Bovic. The settle­ ments with the greatest number of victims were the following: Кирин 177 22% Kirin 177 22% Толиња 166 27% Tolinja 166 27% Цремушница 147 20% Cremusnica 147 20% Бовић 130 24% Bovic 130 24%

У општини Чемерница убијено је 1.450 лица, или 39% The number of people killed in the municipality of Ce- укупне српске популације. Насеља са највећим бројем mernica was 1,450 or 39% of the whole Serbian population. The жртава су: settlements with the greatest number of victims were the follow­ ing: Блатуша 428 35% Blatusa 428 35% Горња Чемерница 286 42% Gornja Cemernica 286 42% Доња Чемерница 246 22% Donja Cemernica 246 22% Батинова Коса 208 64% Batinova Kosa 208 64% Чемерничка Буковица 194 53% Cemernicka Bukovica 194 53% The number of people killed in the municipality of Lasinja У општини Ласиња убијено је 1.741 лице, или 22% was 1,741 or 22% of the whole Serbian population. The settle­ укупне српске популације. Насеља са највећим бројем ments with the greatest number of victims were the following: жртава су: Lasinjsko Dugo Selo 516 49.5% Ласињско Дуго Село 516 49,5% Prkos 431 80.5% Пркос 431 80,5% Lasinjacki Sjenicak 245 18% Ласињачки Сјеничак 245 18% Trepca 157 76% Трепча 157 76% Stipan 125 21% Стипан 125 21% Lasinja 82 9% Ласиња 82 9% The number of people killed in the municipality of У општини Топуско убијена су 2.962 лица, или 27,43% Topusko was 2,962 or 27.43% of the whole Serbian population. укупне српске популације. Насеља са највећим бројем The settlements with the greatest number of victims were the жртава су: following: Старо Село 582 55% Staro Selo 582 55% Перна 492 46% Pema 492 46% Катиновац 487 56% Katinovac 487 56% Црни Поток 305 32,5% Cmi Potok 305 32.5% Пецка 254 43,5% Pecka 254 43.5% Пониквари 133 15% Ponikvari 133 15%

У општини Вргинмост убијено је 1.748 лица, или 23% The number of people killed in the municipality of Vrgin­ укупне српске популације. Насеља са највећим бројем most was 1,748 or 23% of the whole Serbian population. The vil­ жртава су: lages with the greatest number of victims were the following: Славско Поље 341 24% Slavsko Polje 341 24% Горњи Сјеничак 324 24% Gornji Sjenicak 324 24% Пјешчаница 293 24% Pjescanica 293 24% Доњи Сјеничак 224 27% Donji Sjenicak 224 27% Подгорје 162 25,5% Podgorje 162 25.5% Острожин 120 13% Ostrozin 120 13% СРЕЗ ВОЈНИЋ THE ADMINISTRATIVE DISTRICT OF VOJNIC На подручју среза Војнић у директном усташком The number of people killed in the area of the Administra­ геноциду убијено је 5.527 лица српске националносги. tive District ofVojnic was 5,527 people of Serbian nationality. Од тога је у општини Бариловић убијено 200 лица, или Of that number 200 people or 3.3% of the whole Serbian 3,3% укупне српске потулације. Насеља са највећим бро- population were killed in the municipality of Barilovic. The set­ tlements with the greatest number of victims were the following: јем жртава су: Koranski Breg 26 14% Корански Брег 26 14% Kosijersko 23 15% Косијерско 23 15% Veliki Kozinac 20 16% Велики Козинац 20 16% У општини Крстиња убијено је 1.930 лица, или 35,3% The number of people killed in the municipality of Krstinja укупне српске популације. Насеља са највећим бројем was 1,930 or 353% of the whole Serbian population. The settle­ жртава су: ments with the greatest number of victims were the following: Свињица 265 62% Svinjica 265 62% Гојковац 223 67,5% Gojkovac 223 67.5% Доња Брусовача 161 43,3% Donja Brusovaca 161 43.3% Широка Ријека 141 40,5% Siroka Rijeka 141 40.5% Клокоч 133 24% Klokoc 133 24% Јагровац 111 60% Jagrovac 111 60%

У општини Крњак убијена су 583 лица, или 15% The number of people killed in the municipality of Krnjak укупне српске популације. Насеља са највећим бројем was 583 or 15% of the whole Serbian population. The settle­ жртава су: ments with the greatest number of victims were the following: Budacka Rijeka 98 17% Будачка Ријека 98 17% Donji Budacki 75 27.5% Доњи Будачки 75 27,5% Donji Skrad 39 14.7% Доњи Скрад 39 14,7% Dugi Dol 34 17.5% ДугиДол 34 17,5% Mlakovac 33 21.5% Млаковац 33 21,5% Brebarica 30 16.5% Бребарица 30 16,5% The number of people killed in the municipality of Per- У општини Перјасица убијено је 296 лица, или 12% jasica was 296 or 12% of the whole Serbian population. The set­ укупне српске популације. Насеља са највећим бројем tlements with the greatest number of victims were the following: жртава су: Perjasica 54 23.6% Перјасица 54 23,6% Ponorac 48 33.5% Понорац 48 33,5% Perjasicki Tocak 25 16% Перјасички Точак 25 16% Mreznica Selo 21 32% Мрежница Село 21 32% The number of people killed in the municipality of У општини Тушиловић убијено је 241 лице, или 16,8% Tusilovic was 241 or 16.8% of the whole Serbian population. укупне српске популације. Насеља са највећим бројем The settlements with the greatest number of victims were the жртава су: following: Тушиловићки Церовац 85 15% Tusilovicki Cerovac 85 15% Брезова Глава 72 19% BrezovaGlava 72 19% Tusilovic 61 15% Тушиловић 61 15% The number of people killed in the municipality of Vojnic У општини Војнић убијено је 1.631 лице, или 30,7% was 1,631 or 30.7% of the whole Serbian population. The villaes укупне српске популације. Насеља са највећим бројем with the greatest number of victims were the following: жртава су: Купљенско 359 38% Kupljensko 359 38% Војишница 288 46,6% Vojisnica 288 46.6% Кључар 95 51% Kljucar 95 51% Радмановац 79 69% Radmanovac 79 69%

У општини Вукманић убијено је 646 лица, или 14,18% The number of people killed in the municipality of Vuk- укупне фпске популације. Насеља са највећим бројем manic was 646 or 14.18% of the whole Serbian population. The жртава су: settlements with the greatest number of victims were:

Војнићка Буковица 84 28% Vojnicka Bukovica 84 28% Поповић Брдо 67 17% Popovic Brdo 67 17% ГорњаТребиња 61 19% Gornja Trebinja 61 19% Скакавац 50 10% Skakavac 50 10% И поред тога што самн подаци много говоре о обиму Despite the fact that the data themselves say a lot about усташких злочина на Кордуну, неки од њих, због своје бес- the extent of the Ustasha crimes in Kordun, some of the crimes тијалности, морали би се издвојити. should be singled out because of their bestiality. Посљедњег дана јула 1942. године усташе су, на ријеч On the last day of July, 1942, the Ustasha brought back и уз обећања да им се ништа неће десити, из збјегова вра- from their refuge the inhabitants of the village of Sadilovac to­ gether with some people from the neighbouring villages, by giv­ тиле становнике села Садиловац и са њима неке из окол- ing them their word that nothing would happen to them. The них села. Србе који су се вратили у село усташе су скупиле Ustasha then gathered the Serbs who had returned to the village и све потјерале према раније спаљеној православној and drove them inside the walls of the Orthodox church that цркви. Мајке су носиле новорођену дјецу, а млађи су пома- had been burnt down earlier. Mothers carried their children гали сгарим и изнемоглим. Пошто су их све сатјерале у and the younger ones helped the elderly and the exhausted. Af­ цркву, усташе су почеле да изводе два по два мушкарца. ter they had driven them all into the church, the Ustasha started Сви изведени поклани су недалеко од зидина цркве, у taking out two men at a time. All the people taken out were оближњем потоку. Жене, старци и дјеца који су остали у slaughtered in the vicinity of the church, in a nearby brook. The зидинама цркве изрешетани су митраљезима. Усгаше су women, the elderly, and children who remained inside the затим по измасакрираним мртвим и рањеним набацале church were riddled with machine-gun bullets. The Ustasha spread straw over the dead and wounded, spilt gasoline over it сламу, полиле бензином и запалиле. Једини, чудом and set it on fire. The only one who survived by a miracle was преживјели, Милош Драгића Шаша прича да се од вапаја и Milos Dragica Sasa who recounts that the wails and shrieks of крикова запаљених жртава у том врелом јулском дану the burning victims made one’s blood freeze in one’s veins on срце ледило. Тога дана убијено је 310 мушкараца, жена и that hot July day. Three hundred and ten men, women, and chil­ дјеце из Садиловца, 132 из Бугара, Черкезовца и Рујнице, dren from Sadilovci were killed that day together with 132 from 10 из Кордунског Љесковца, 16 из Нове Кршље и по једно Bugari, Cerkezovci and Rujnica, 10 from Kordunski Ljeskovac, лице из још четири села - укупно 473. Међу тим жртвама 16 from Nova Krslja, and one person from each of four other било је 185 дјеце, и то: 16 још у колијевци, 81 предшкол- villages - in total 473. There were 185 children among the vic­ ског узрасга и 88 од 7 до 14 година. tims, namely: 16 still in the cradle, 81 under the age of 7, and 88 between the ages of 7 and 14. Оно што је записао Петар ЗинаиН до сада је неза- The event noted down by Petar Zinaic is unprecedented in биљежено у људској цивилизацији. Он наводи: „Јула мје- human civilization. He says: "Approaching the Masvina forest in сеца 1942. године, прилазећи шуми Машвина, са једне косе July 1942, standing on the crest of a mountain we could see all видјели смо сва села од Цазина до Раковице. Куће изгор- the villages from Cazin to Rakovica. The houses were burnt - јеле, пустош. Улазећи у шуму, дуж читавог пута, од око 2 everything was devastated. Entering the forest, we could see километра, са обје стране разбацани лешеви дјеце, жена и dead bodies of children, women and the elderly lying scattered старијих особа. Због врелине љета лешеви су у along both sides of the path for a length of 2 kilometres. The распадајућем стању. Због велике расутости и смрада, summer was hot and the corpses were putrefying. We could not нисмо могли да их избројимо. Идући даље, у шуми смо count them as they were scattered all around and the smell was so strong. Going deeper into the forest we came to a clearing of наишли на пропланак од око 50 квадратних метара. Терен about 50 square metres. The ground on that clearing was cov­ на овом пропланку прекривен је зеленом травом, на којој ered with green grass. Lying on it there were twenty babies up to је лежало двадесеторо дјеце до једне године. Од ових 20 a year old. Of the twenty children 10 were girls and 10 were (двадесеторо) дјеце 10 је женских a 10 мушкараца. На boys. Not a single piece of clothing or diapers could be found on њима н око н,их ни једног комада њихове одјеће или пе- them or around them. They were arranged in a circle with their лена. Дјеца су поређана у коло - ножице према унутра, a legs towards the centre and their heads in the opposite direction главнце према ван - на размјерном расгојању. Дјевојчице - equidistant from each other. The girls were on the grass with су на трави раишрених ножица и ручица, а дјечаци на their legs and arms spread apart, and the boys were lying on top дјевојчицама - трбух на трбух. Свако дијете је заклано, тј. of the girls - belly on top of belly. Each child had been slaugh­ пререзано ножем испод врата, али се не види да су ту (на tered, i.e. their throats had been cut with a knife, but there were no traces showing that they had been slain in that place (on the лицу мјеста) клана...” spot)...’

БАНИЈА BANIJA Бивши котарски предстојник у НДХ у Двору на Унн The former head of the Administrative District of Dvor na др Марин Бучан, у свједочењу пред судом у Шибенику, Uni in the Independent State of Croatia, Dr. Marin Bucan поред осгалог је нзјавио: „Прије него су се ови злочини stated among other things in his testimony before the court in почели извршавати (мисли се на подручје Баније) позвани Sibenik: 'Before all those crimes were committed (he referred су на једну конференцију сви котарски предстојници to the region of Banija) all the heads of the administrative dis­ Велике жупе Гора. На тој конференцији је велики жупан tricts comprising Velika zupa Gora were invited to a confer­ Мирко Јерец изложио план ликвидације Срба. Он је рекао ence. At the conference, Mirko Jerec, Veliki zupan, presented да је то наређење Андрије Артуковића и да је строго them with the plan for the liquidation of the Serbs. He said that повјерљиве природе, те да се само усмено издаје.” that was an order issued by Andrija Artukovic and that it was top secret, so it was only communicated verbally." Колико су усташе ревносно извршавале налог свог министра, види се из до сада прикупљених података по ко- How thorough the Ustasha were in carrying out the order јима је на релативно малом простору Баније, према given by their minister can be seen from the data gathered up to државотворном плану хрватског усташког геноцида, уби- date showing that the number of people killed in a relatively јено 20.256 лица српске националности. small area of Bania according to the Croatian Ustasha state- Двадесет четвртог јула 1941. године Божидар founding genocide plan, was 20,256 people of Serbian national­ Церовски, усгашки изасланик Андрије Артуковића, повео ity. је из Загреба за Глину казнену експсдицију, у коју је On July 24,1941, Bozidar Cerovski, an Ustasha envoy of укључио једну сатнију и вод жандарма. За девет дана та Andrija Artukovic, spearheaded a punitive expedition from Za­ усташка експедиција убила је на подручју Вргинмоста 897 greb to Glina in which he included a company and a gen­ Срба, од тога 657 са територије општине Топуско. darmerie squad. Within a period of 9 days, that Ustasha Ноћу између 11. и 12. маја усташе су у Глини ухапсиле expedition killed 897 Serbs in the area of Vrgin Most, 657 of све мушкарце (520) српске националности сгарије од 16 them being from the territory of the municipality of Topusko. година. Сљедеће ноћи њих 433 завршили су свој животни In the night between May 11 and 12, the Ustasha arrested путу заједничкој гробници на ушћу потока Маја у рјечицу all the men from Glina (520) of Serbian nationality, who were Глину - испод села Xahep. Преосталима се траг заувијек older than 16. The next night, 433 of them ended their lives in a изгубио. Цио тај покољ изрежиран је на тајном састанку common grave at the point where the Maja brook joins the River Glina - below the village of Hacer. Any trace of the others глинске усташке елите, у глинској болници, под равнањем has been lost forever. That whole slaughter was arranged at a se­ равнатеља те болнице доктора Ребока. cret meeting of the Glina Ustasha elite, in the Glina hospital, Почетком авгусга 1941. године усташе су позвале under the chairmanship of the director of that hospital, Doctor Србе из западног дијела среза Глина, као и са подручја сус- Rebok. једног среза Вргинмост, да их покатоличе, чиме би стекли In early August 1941, the Ustasha called on all the Serbs in сигурност и сва грађанска права на територији НДХ. Они the region of the western part of the Administrative District of који су на то присгали, као и они који су успут ухваћени, Glina as well as those in the region of the neighbouring Admin­ довезени су у глинску цркву, гдје је, наводно, требало да се istrative District of Vrginmost, to convert to Catholicism изврши покрштавање. „Покрштавање” је почело 3. whereby they would provide for their safety and be given all августа у 8 сати навече. Обављено је у неколико смјена, и citizens’ rights in the territory of the Independent State of Croa­ tia. Those who had accepted that offer as well as those who had то ножевима, камама. бајонетима и сатарама. Крв been caught on the way were brought to the church in Glina „покрштених” текла је из цркве на улицу. Те ноћи усташе were the conversion was, allegedly, to take place. The "conver­ су, у „вишу и племенитију вјеру” „превеле” 1.030 српских sion" started on August 3 at 8 o’clock in the evening. It was car­ живота. Скоро сви Срби који су ту поклани били су у на- ried out in several shifts and that with knives, daggers, bayonets, јбољој животној доби. Послије покоља камионима су од- and butcher’s knives. The blood of the "converted" ran from везени у раније ископане јаме у шуми Латиново и тамо the church down to the street. That night, the Ustasha "con­ затрпани. Невјеровагним стицајем разних околносги, verted" to a more sublime and noble faith, 1,030 Serbian lives. покољ је преживио једино Љубан Једнак из Селишта код Almost all the Serbs slaughtered there were in their prime. Af­ Глине. ter the slaughter, they were transported by trucks to the pits that had been dug up earlier in the Latinovo forest, and covered up Током јула 1941. године на хиљаде људских лешева, with earth. It is by a miraculous concurrence of events that појединачних или групно везаних, пливало је Уном, Ljuban Jednak from Seliste near Glina managed to survive that Саном, Купом и Савом. Тек када их је Сава донијела до slaughter. ушћа у Дунав, интервенисале су њемачке окупационе During the month of July 1941, human corpses floated власти, тражећи да се убијени не бацају у ријеке. Од тада down the Una, the Sana, the Kupa, and the Sava - in their thou­ широм Баније настају масовне гробнице. sands, either individually or tied in groups. It was only when На Банији је у директном усташком геноциду убнјено they had floated down the Sava and had readied the point of its 20.256 лица српске националности. confluence with the Danube that the German occupation На подручју глинског среза тај број износи 6.571. Ако authorities reacted, demanding that the murdered not be plunged into rivers. From then on, mass graves started springing се томе дода 2.438 жртава рата и 2.333 погинула борца, up throughout Banija. укупан број жртава у глинском срезу износио би 11.342. A Sixty-five hundred and seventy-one people were killed in to је 37,5% од 30.606 становника српске националносги, the direct Ustasha genodde in the area of the Administrative колико их је, по попису из 1931. године, живјело на под- District of Glina. If this number is added to the victims of the ручју среза Глина. war, numbering 2,438 people and 2333 combatants killed, the total number of victims in the Administrative District of Glina amounts to 11342 people. That is 37.5% of the 30,606 inhabi­ tants of Serbian nationality who lived in the territory of the Ad­ ministrative District of Glina according to the census of 1931. СЛАВОНИЈА SLAVONIA

акон ш то је 10. априла 1941. године прог- he killing of the Serbs in Slavonia started in the лашена НДХ, убијања Срба у Славонији territory of the Administrative District of Slavon- започела су на територији среза Славонска ska Pozega, following the proclamation of the In­ Пожега. Прве жртве били су људи који су Tdependent State of Croatia on April 10,1941. The се истицалиН као политичари, учитељи, трговци, а које су first victims were people who were distinguished as politicians, усташе означиле као четнике. Њихови лешеви могли су се teachers, merchants but who were marked down by the Ustasha наћи по шумама, водотоцима па и поред путева. У то ври- as Chetniks. Their bodies could be found scattered in the for­ јеме котарски предстојник Славонске Пожеге, у свом ests, in streams and even along the roads. At that same time, the „Посебном наређешу” бр. 98 од 12. јула 1941. године, head of the Administrative District of Slavonska Pozega, wrote пише: „Почевши с 10. травња ове године нестало је више in his "Special Order" number 98 of July 12,1941: "A number становника, нарочито Срба из нашег котара. Странке под- of citizens, and particularly Serbs from our administrative dis­ носе пријаве да су убијени или се сумња да су убити. trict, have been reported as missing, starting from April 10, this Државно тужитељство издаје наређење да се проведу year. The public have been reporting their deaths or voicing исљеди. Наређујем да се овакве истраге имаду водити тако their suspicion that they have been killed. The Public Prosecu­ да се никако не саслушава странка нити приватна лица. tor’s Office hereby issues an order that an investigation be car­ Извиди се имаду водити тако да се саслушају само ried out. I order that such investigations be performed in such a manner that no members of the public or private bodies are in­ усташки дужносници. Ако се саслушава странка онда се terrogated. All the investigations are to be conducted so that нарочито мора пазити. да се нити најмањим знаком не only Ustasha officers are summoned for hearings. If a member даде окуражење странки или приватном лицу.” Послије of the public is interrogated, then utmost a re must be taken оваквог наређења разумљиво је што су Срби на све при- that such a person or member of the public is not encouraged in јаве добијали увијек исти одговор: „Вођеном потрагом the slightest way." Following this order, it is understandable why није се могло установити тко је наведене поубијао.” the Serbs used to get the same reply to their reports each time: Подстакнуте оваквим упутсгвима и законским одред- "On the basis of the investigation conducted it could not be es­ бама НДХ, усгаше крећу на физичко и административно tablished who murdered the persons named." истребљење Срба. To нарочито интензивно раде у пери- оду април-август 1941. године. Терор у виду принудног Encouraged by such instructions and legal provisions of the исељавања највеће размјере поприма од средине априла до Independent State of Croatia, the Ustasha started a physical ex­ краја јуна 1941. године. Прво су се на удару нашли српски termination and administrative uprooting of the Serbs. They in­ добровољци из првог свјетског рата и они који су се у Сла- dulged in that with particular intensity in the period April - вонију доселили послије 1. јануара 1900. године. Тако је August 1941. Terror in the form of forced emigration became исељено око 105.000 Срба, највише нз срезова: Вирови- most acute in the period from mid-April to the end of June тица, Подравска Слатина, Доњи Михољац, Осијек, Вук- 1941. The first to bear the brunt were Serbian volunteers from овар, Винковци и Славонска Пожега. Из пожешких села World War I and those who had moved into Slavonia after January 1,1900. One hundred and five thousand Serbs were Трештеновац и Алексаидровац тада су исељени сви Срби. moved out on that occasion, with the greatest number of them Истовремено усгаше су кренуле и на физичко истреб- coming from the Administrative Districts of Virovitica, Po- љење Срба. Један од драстичних примјера је Грубишно dravska Slatina, Donji Miholjac, Osijek, Vukovar, Vinkovci and Поље. Ту су усташе 26. априла 1941. године поклале и Slavonska Pozega. That was the time when all the Serbs were послале у логоре, из којих се нико ннје вратио, 510 moved out from the villages of Trestenovac and Aleksandrovac мушкараца, жена и дјеце. Ово је једно од ријетких мјеста in the area of Pozega. гдје није подигнуто споменобиљежје са именима пос- традалих Срба. Разлог треба тражити у сиромаштву It was very soon after that, that the Ustasha went over to општине која није имала новца да купи тако велику the actual extermination of the Serbs, as well. One extreme ex­ мермерну плочу на коју би се могла урезати имена свих ample is Grubisino Polje. On April 26,1941, the Ustasha slew жртава. in that place or dispatched to concentration camps, 510 men, На подручју Грубишног Поља нема ни једног села у women, and children with no one ever to return from there. This којем је било српског живља а да није погођено усташким is one of the few places where no monument bearing the names покољима. По броју жртава издвајају се: Велика Барна of the Serbs killed has been erected. The reason for that is the 342, Горња Рашеница 115, Дапчевачки Брђани 86, fact that this poor municipality could not afford to buy a marble Лончарица 93, М ала Ператовица 82, Горња Ковачица 106, block big enough for all the names of the victims to be inscribed Мали Грђевац 184, Велики Грђевац 135, Зринска 118, on it. Велика Дапчевица 81 итд. На подручју овог малог среза, There is not a single village in Grubisino Polje that has not гдје је по попису становнштва из 1931. године живјело suffered from the Ustasha slaughter. The following villages 11.211 Срба, у директаом усгашком геноциду убијено их је stand out by the number of the victims: Velika Bama 342, 2.698. Gomja Rasenica 115, Dapcevacki Brdjani 86, Loncarica 93, Ништа бољу судбину нису доживјели ни Срби на тери- Mala Peratovica 82, Gomja Kovacica 106, Mali Grdjevac 184, торији среза Славонска Пожега, гдје је по попису Veliki Grdjevac 135, Zrinska 118, Velika Dapcevica 81 etc. Of становништва из 1931. године живјело 13.028 лица српске the 11,211 Serbs who lived in the territory of that small adminis­ иационалности. trative district according to the census of 1931, twenty-six hun- По записима Земаљске комисије за утврђивање dred and ninety-eight were killed in the direct Ustasha geno­ злочина окупатора и њихових помагача, који се чувају у cide. Архиву Хрватске у Загребу, на подручју среза Славонска No better was the destiny of the Serbs living in the territory Пожега укупно је страдало 3.858 лица, и то: 2.035 of the Administrative District of Slavonska Pozega in which мушкараца зреле животне доби, 904 жене, 389 стараца и there were 13,028 people of Serbian nationality, according to the 530 дјеце до 14 година. Од тога је у директном усгашком census of 1931. геноциду страдало 2.647 лица. Насиље са повредом тијела On the basis of the documents of the State Commission for (сакаћење, рањавање, мучење, силовање и др.) извршено the Establishment of Crimes Committed by the Occupying Pow­ је над 1.036 лица: 713 мушкараца, 240 жена, 58 сгараца и 25 ers and Their Collaborators kept in the Archives of Croatia in> дјеце. Насиље са повредом личне слободе (хапшење, ин- Zagreb, the total number of the people killed in the Adminis­ тернирање, пресељење, одвођење у логоре и др.) trative District of Pozega was 3,858 namely, 2,035 adult men, 904 women, 389 elders, and 530 children up to the age of 14. Of извршено је над 6.135 лица: 3.448 мушкараца најбољедоби, that number 2,647 people were killed in the direct Ustasha 1.531 женом, 413 сгараца и 743 дјеце. Спаљено је и ра- genocide. Violence involving bodily injury (mutilation, wound­ зорено 3.450 кућа и економских зграда. Опљачкано је ing, torture, rape, etc.) was done to 1,036 people: 713 men, 240 7.647 грла крупне и 26.053 грла ситне стоке. women, 58 elders, and 25 children. Violence involving the viola­ Од 210 насељених мјеста у срезу Славонска Пожега, tion of personal freedom (arrest, internment, removal to other 72 су била чисто српска. Међу њима највише је страдало places, deportation to concentration camps etc.) was committed село Боломача, које је, са 70 жртава, изгубило 94,6% укуп- against 6,135 people, namely: 3,448 men in their prime, 1,531 women, 413 elders, and 743 children. Thirty-four hundred and ног живља. Из тог села у животу је остала само једна fifty houses and other buildings were burnt and destroyed. Sev­ четворочлана породица. Иза Боломаче долазе Џигеровци enty-six hundred and forty-seven head of cattle and 26,053 head са 76 жртава, или 72,38% укупног живља; Гучане Горње of sheep and goats were stolen. 123, или 64,74%; Кантровци 101, или 45,90%; Of the 210 populated places in the Administrative District Офијежевица 83, или 42,77%; Дежевци 96, или 38,4%; of Pozega, 72 were purely Serbian. Among them, the village of Шеовци Каменски 47, или 37,6%; Сапна 133, или 37,57%; Bolomaca with its 70 victims or 94.6% of the total population Доброгошће 72, или 32% итд. was the one to be afflicted most grievously. In that village, there was only one family with four members that survived. Follow­ Почетком јула 1941. године усгаше су у Славонској ing Bolomaca is the village of Dzigerovci with its 76 victims or Пожеги основале логор за прикупљање Срба. Из њега је 72.38% of the total population, Gucane Gomje with 123 victims свакодневно, на градско гробље, одвсфено по двадесетак or 64.74%, Kantrovci with 101 or 45,9%, Strijezevica with 83 or логораша. Тамо су себи копали заједничку гробннцу и 42.77%, Dezevd with 96 or 38,4%, Seovci Kamenski with 47 or морали лећи у њу, да би били побијени. Ту је 26. августа 37.6%, Sapna with 133 or 37.57%, Dobrogosce with 72 or 32%, 1941. године над затвореним Србима из Дервенте и око- etc. лине извршен сгравичан масакр. Због непрекидног и не- In early July 1941, the Ustasha set up a concentration camp подношљивог усташког малтретирања један од логораша in Slavonska Pozega for the collection of the Serbs. Every day, покушао је да стражару отме пушку. Када је командант approximately twenty detainees were driven off from there to the town graveyard. They had to dig their own graves and lie логора Кљајић о томе обавијештен, он је, једноставно, down in them to be killed. A terrible massacre of detained наредио да се сви логораши побију. Кроз врата и прозоре Serbs from Derventa and the surroundings areas was carried out бараке по затвореницима је осута митраљеска и пушчана there on August 26,1941. One of the detainees who had been паљба. Према исказу Јове Јовановића из Мирковаца, suffering incessant and unbearable maltreatment by the Us­ послије усгашког дивљања зидови бараке били су tasha, tried to take a rifle from one of the guards. Having попрскани комадићима меса, мозгом и крвљу. Под је био learnt of the event, Kljajic, the concentration camp commander покривен лешевима, од којих се многи нису могли ни ordered that all the prisoners simply be killed. Gun and ma­ разазнати. Барака је у таквом сгању остала два дана, до chine-gun fire was then opened from the doors and windows of доласка новог транспорта затвореника. Прије него су је the barracks onto the detainees. According to the testimony of очистили, из бараке су изнијели 486 лешева. Највећи број Jova Jovanovic from Mirkovci, after the Ustasha had given vent убијених имао је између 20 и 40 година. to their rage, the walls of the barracks were stained with pieces У саставу логора била је и радионица у којој су усташе of flesh, brains, and blood. The floor was covered with bodies изнуђивале признања од затвореника. Изнуђиваша су many of whom were hard to recognize. The barracks was left in such a state for another two days until a new consignment of вршена стегама, менгелама, чекрцима и другим средс- prisoners arrived. Before they cleaned it up, they carried out 486 твима, а била су толико свирепа да је од посљедица за 14 corpses. The greatest number of those killed were between the дана умрло 50 затвореника. ages of 20 and 40. Послије козарачке офанзиве (јуни-јули 1942. године) Within the concentration camp compound, there was a усташки бојник Вјекослав Макс Лубурић лично је наредио workshop in which the Ustasha used to extort confessions from да се у подручје западне Славоније депортује сав српски the prisoners. The extortions were carried out by means of живаљ из сјеверног дијела Босанске крајине. Од 53.500 clamps, vices, winches, and other instruments, and were so bru­ тада депортованих њих 16.500 никад се није вратило. По tal that 50 detainees were dead from the consequences within 14 извјештају котарског предсгојника Катића, тада је у days. 4 пожешку котлину допремљено укупно 155 вагона са 10.000 Following the Kozara offensive (June-July 1942) the Us­ жена, дјеце и стараца. (Аутор је дошао до документа бр. tasha Commander Vjekoslav Maks Luburic personally ordered 7319/42 од 31. јула 1942. године по којем Усташка Обрана, that the whole Serbian population from the northern part of the заповједништво сабирних логора у Јасеновцу, шаље Ко- Bosnian Krajina be deported to the region of Western Slavonia. тарској обласги Пожеге 40 вагона партизана - читај жена Of the 53,500 people deported then, 16,500 never returned. Ac- и дјеце - и моли наслов да овом заповједништву изда про- cording to Katie, Head of the Administrative District, 155 rail­ писну потврду о примитку 40 вагона заробљеника, овјере- way wagons carrying 10,000 women, children, and the elderly ну тамошњим печатом.) were brought then to the Pozega valley. (The author has found Средином авгусга 1942. године усташка казнена екс- document No. 7319/42 of July 31,1942, according to which the педиција, јачине једне бојне, под командом злогласног Ustasha Defence, Headquarters of the Concentration Camps in кољача Макса Лубурића, извршила је прави погром над Jasenovac, had sent 40 railway wagons carrying Partisans - for српским живљем у долини ријеке Орљаве. Најприје су у that read "women and children" - to the Pozega Administrative District, asking the authorities to whom the document was ad­ основној школи у Павловцима направнли импровизовани dressed to issue an appropriate certificate to the above head­ сабирнн логор у који су 14. августа довели неколико сго- quarters, confirming the receipt of the 40 railway wagons with тина жена и дјеце. Исгог дана предвече, у шуми Горјански detainees and stamping it with their seal. долови, масакрирали су 105 људи из околних села. Наред- In mid-August 1942, the 1,000 strong Ustasha punitive ex­ ног дана у једној кући у Пасиковцима спалили су 95 жена и pedition under the command of the notorious cut-throat Maks дјеце. Tpeher дана, у селу Слабоштина, усташе су Luburic carried out a real pogrom of the Serbian population in извршиле тако свиреп и масован злочин какав се не памти the valley of the Orljava. th ey first made a makeshift concen­ на подручју Славоније. 'Гога дана усташе су покупиле сву tration camp at the elementary school in Pavlovci where they нејач из села: Завршје, Брестовац, Облаковац, Чечавац, brought several hundred women and children. That same day Симлије, Вучјак, Шњегавић, Копривна, Расна, Скен- before evening, they massacred 105 people from the surround­ ing villages in Gorjanski Dolovi. The following day, they burnt деровци, Вилић Село, Џигеровци, Дежевци, Пасиковци, 95 women and children in a house in Pasikovci. The third day, in Кујник, Црљенци, Подсреће, Вранић, Клиса, Њежић, the village of Slabostina the Ustasha committed a crime so hor­ Ољаси, Братуљи, Лучинци, Перенци и још неких. Њима су rendous that no one in the region of Slavonia remembers any­ придодали раније прикупљене затворенике из школе у thing like it. That day, the Ustasha drove off with them all the селу Павловци. Била је то колона од 1.368 жена, дјеце и children from the villages of Zavrsje, Brestovac, Oblakovac, Ce- десетак стараца. Распоређени су у 5 група и доведени код 5 cavac, Simlije, Vucjak, Snjegavic, Koprivna, Rasna, Sken- бунара: 2 парохијска и 3 сеоска. Прије него би их суновра- derovci, Vilic Selo, Dzigerovci, Dezevci, Pasikovci, Kujnik, Crljenci, Podsrece, Vranic, Klisa, Njezic, Oljasi, Bratulji, Lu- тиле у бунар, усгаше су сваку жртву понаособ ударале по cinci, Perenci, and several others. They were joined by the pris­ глави тешким жељезним предметом. Они који нису умрли oners the Ustasha had detained before that, at the school in the од ударца умирали су у мукама од живог креча што су га village of Pavlovci. They constituted a column of 1.368 women, усташе сипале пожртвама. children, and a dozen elderly people. They were arranged in 5 Од 7. фебруара до 22. марта 1947. године извршена је groups and taken to 5 wells: 2 parish wells and 3 village ones. ексхумација жртава из тих бунара и околних заједничких Before plunging them down into the wells, the Ustasha dealt each victim a blow on the head with a heavy iron tool. The ones гробница. Из једног парохијског бунара, дубнне 44 м, who did not die from the blow died in pain and agony from the извађено је 559 лешева; из другог, дубине 25 м, 118 quicklime that the Ustasha spilt over them. лешева; из бунара П. Станковића, дубине 20 м, 257 Exhumation of the victims from these wells was carried out лешева; из бунара Н. Купрешанина, дубине 25 м, 160 from February 7 till March 22,1947. Five hundred and fifty-nine лешева и из бунара Ђ. Милановића, дубине 30 м, 2 леша. bodies were taken out from the parish well which was 44 m Укупно је ексхумирано 1.096 лешева. У неколико за- deep, and 118 bodies from the other parish well which was 25 m једничких гробница, насталих средином авгусга 1942. deep. Two hundred and fifty-seven bodies were taken out of the године, откривено је од 16 до 114 жртава, што допуњује 20 m deep well belonging to P. Stankovic, 160 bodies from the бројку од 1.368 сградалих Срба. 25 m deep well of N. Kupresanin, and 2 bodies from the 30 m deep well of Dj. Milanovic. The total number of exhumed bod­ Колико су сурова и драстична била страдања Срба у ies was 1,096. The number of victims discovered in several com­ пакрачком срезу, види се по томе што је из долине ријеке mon graves that were made in mid-August, 1942, was between Пакре први послијератни регрут стасао тек 1960. године. 16 and 114, making a total of 1,368 Serbs killed. Од укупне српске популације на територији среза How brutal and extreme the suffering of the Serbs was in Пакрац 18% је убијено у директном усташком геноциду. the Administrative District of Pakrac can be seen from the fact that after the war, it was as late as 1960 that the first recruit На православно Бадње вече, 6. јануара 1942. године from the valley of the River Pakra reached the age required for усташе су до посљедње куће спалиле српско село Сажије. being drafted into the army. Међу 66 тада убијених житеља биле су и 34 жене и 5 дјеце. Of the whole Serbian population living in the territory of Јула мјесеца 1942. усташе су до темеља спалиле село the Administrative District of Pakrac, 18% were killed in the di­ Пакрани и при том убиле 86 његових житеља. Поред Пак- rect Ustasha genocide. рана тада су страдали и Срби из села: Марковац, Бијела, On the Orthodox Christmas Eve, January 6,1942, the Us­ Горњи и Доњи Борки и Заиле. Село Шуметлица осгало је tasha burnt every single house in the village of Sazije. Among без 130 житеља, а у селу Ускоци побијена су 53 Зорића, the 66 people killed then were 34 women and 5 children. Шућура и Борчића. Нико није преостао да понесе ова The Ustasha punitive expedition spearheaded by Maks презимена. Luburic on August 13,1942, left deep traces of its crimes on the Усгашка казнена експедиција, под вођством Макса Serbian population in the villages of Sumetlica, Dragovic, and Лубурића, оставила је 13. августа 1942. године дубоке Kusonje and the surrounding areas. Two hundred and twenty- seven people were killed in Dragovic, and 90 in Sumetlice. On трагове злодјела над српским живљем у селима that day the village of Kusonje became the scene of an unprece­ Шуметлица, Драговић и Кусоше са околином. Из dented drama. The Ustasha singled out from among the inhabi­ Драговића је убијено 227, а из Шуметлице 90 лица. Село tants of Kusonje and the surrounding hamlets the men who were Кусоње бнло је тога дана поприште невиђене драме. Од healthy and in good shape, to be sent off to work in Germany. житеља Кусоња и околних заселака издвојени су здрави и The other group was driven off to the concentration camps of способни мушкарци за рад у Њемачкој. Другу групу упу- Gradiska and Jasenovac. The third group made up of women, тили су у логоре Градишка и Јасеновац. Трећој групи, коју children, and the elderly, was ordered by the Ustasha to move су чиниле жене, дјеца и сгарци, усташе су наредиле да towards the Orthodox church with everyone requested to take пође према православној цркви, али да свако са собом an armful of straw along, as they would need it to spend the night in the church. The Ustasha took 300 people from that повесе по нарамак сламе, јер ће им, наводно, зребати за group and plunged them into two deep village wells. The re­ преноћиште у цркви. Из те групе усташе су 300 лица од- maining 160 were killed and slaughtered in the church. The веле и бациле у два дубока сеоска бунара. Преосгалих 160 straw the victims had brought with them for their beds served су побили и поклали у цркви. Сламом коју су жртве дони- the Ustasha as material to set the church on fire with, together јеле за преноћиште усташе су запалиле цркву и у њој пок- with the women, children, and the old people they had slain лане жене, дјецу и старце. there. Војнички пораз чувеног усташког упоришта Revenge for the military defeat of the well-known Ustasha Шпановица, почетком октобра 1942. године, бојник-кољач stronghold of Spanovica, in early October 1942, was taken sev­ Макс Лубурић наплатио је неколико дана касније од eral days later on the people of the Serbian village of Kukun- jevac, by the Ustasha commander and cut-throat Maks Luburic. српског села Кукуњевац. У ноћи између 10. и 11. октобра He surrounded the village with three companies in the night be­ са три сатније опколио је село, да би пред зору код пра- tween October 10 and 11, driving all the Serbian inhabitants to вославне цркве сатјерао сав српски живаљ. Тога дана село the Orthodox church just before dawn. That day the village was је заувијек остало без својих 660 житеља, међу којима је left forever without 660 of its inhabitants, among whom were било 194 дјеце. Заједно са мјештанима у смрт је отишло и 194 children. Driven to the grave together with the natives of 210 жена и дјеце депортованих из Босанске крајнне. the village were also 210 women and children deported from the Bosnian Krajina. Из мале пакрачке општине Чаглић, претежно насељене српским живл.ем, усташе су на вјечни починак In the small Pakrac municipality of Caglic populated pre­ послале 440 мушкараца, жена и дјеце. dominantly by the Serbs, the Ustasha sent to their eternal rest 440 men, women, and children. Из села Дереза поклано је 4. августа 1942. године 421 Four hundred and twenty-one people from the village of лице. Њихови измасакрирани лешеви бачени су у два Derez were slaughtered on August 4,1942. Their mutilated bod­ дубока сеоска бунара. ies were plunged into two deep village wells. На православну Нову годину, 13. јануара 1942. усгаше On the day of the Orthodox New Year, January 13,1942, из Подравске Слатине опколиле су српско село Кометник the Ustasha from Podravska Slatina surrounded the Serbian vil­ код Воћина и на ријетко свиреп начин измасакрирале 275 lage of Kometnik near Vodn killing and massacring 275 people житеља. in an outrageously bestial way. Јануара 1942. године, по наређењу жупника Биргера In the month of July 1942, the Ustasha burnt the village of из Подравске Слатине, почела је брутална акција Pakrani to the ground, killing 86 of its inhabitants. Apart from покрштавања преосталих Срба са подручја његове жупе. Pakran, suffering befell the Serbs in the following villages, as Ко није хтио да прими католичанство, био је опљачкан и well: Markovac, Bijela, Gomji Borki and Donji Borki and Zaile. послат у неки од логора из којих се, бар што се Срба тиче, The village of Sumetlica was left without 130 of its inhabitants, while the number of people killed in the Zoric, Sueur, and Bor- нико није враћао. Оданосг прадједовској вјери платили су cic families in the village of Uskoci was 53 of their members. No Срби из села: Ћералије - 71 жртвом, Мединци са 26 one was left to bear the names of these families. жртава, Воћин 180, Доње Базије 93, Добрићи 46, Лисичине 96, Подравска Слатина 144, Потовац Воћивски 65, The brutal action of converting the remaining Serbs in the Чађавица 117, Хум 74, Кузма 55 итд. Срби из села Ћер- territory of the parish of Podravska Slatina was inaugurated on the orders of the Parish Priest Birger, in January 1942. Anyone алије, прије него су побијени, приморавани су да вичу: who refused to be converted to Catholicism was robbed and sent „Живио Анте Павелић! Живјела Хрватска!” off to one of the concentration camps from where no one ever Од приближно 8.500 Срба, колико их је до пред рат returned, at least as far as the Serbs were concerned. The Serbs живјело на територији среза Новска, усгаше су убиле from the villages listed down below paid for their devotion to 3.650, међу којима је било 1.018 дјеце до 14 година. У the creed of their forefathers: Ceralije with 71 victims, Medinci српском селу Млака, од 1.126 житеља, рат је преживјело with 26, Vocin with 180, Donje Bazije with 93, Dobrici with 46, само њих 15. Ништа боље нису прошла ни села Јабланац, Lisicine with 96, Podravska Slatina with 144, Popovac Vodnski Врбовљани, Човац, Гређани. Из Јабланца је побијено 60% with 65, Cadjavica with 117, Hum with 74, Kuzma with 55, etc. српског живља. На територији среза Новска ниједно Before they were killed, the Serbs from the village of Ceralije насеље са српским живљем није било поштеђено убијања, were forced to shout: "Long live Ante Pavelie! Long live Croa­ клања или слања у логоре. tia!" Српска села Велико Набрђе, Паучје, Ченково и Of the approximately 8,500 Serbs who lived in the territory Боровик, на сјевероисточним падинама Диљ-планине, of the Administrative District of Novska before the war, the Us­ усташе су походиле више пута. Посебно he no злу бити tasha killed 3,650 among whom there were 1,018 children up to упамћен поход од 11. августа 1942. године. Тога дана из the age of 14. Of the 1,126 inhabitants in the Serbian village of ова четири села побијена су или упућена у логоре 833 Mlaka, only 15 survived the war. No better was the fate of the villages of Jablanac, Vrbovljani, Covac, Gredjani... In Jablanac, лица. Село Велико Набрђе никада внше није обновљено, a 60% of the Serbian population were killed. In the territory of шеснаесг српских презимена нз тог села заувијек се the Administrative District of Novska, not a single village with угасило. Serbian population was spared the killing, slaughter, or removal У ноћи између 19. и 20. јуна 1941. усгаше су из вуко- to concentration camps. варских села: Липовача, Клиса, Лудвинци, Силаш, Палача, The Serbian villages of Veliko Nabrdje, Paucje, Cenkovo, Ада, Даљ, Дивош и Паулин Двор, уз слоган: „Преко Дрине and Borovik on the north-eastern slopes of mountain Dilj-plan- српске псине”, протјерале 3.654 лица српске национал- ina, were raided by the Ustasha several times. Their incursion of н о с ш . August 11,1942 will be remembered for its unspeakable evil., Послије протјериваља почиње ликвидација виђенијих Eigjht hundred and thirty-three people from the four villages were killed that day or driven off to concentration camps. The Срба. Тако је 31. августа 1941. године у знак одмазде због village of Veliko Nabrdje has never been repopulated, and six­ рашавања једног усгаше убијено 15 Срба, a 25 отпремљено teen Serbian families from there have been made extinct. за Јасеновац. Под оптужбом да су симпатизери НОР-а, Shouting the slogan: "Go across the Drina you Serbian усташе су 19. октобра ликвидирале групу од 26, а непос- dogs" the Ustasha exiled 3,654 people of Serbian nationality редно иза тога још једну, од 18 Срба. from the Vukovar villages of Lipovaca, Klisa, Ludvinci, Silas, Да би пред Нијемцима имале било какво оправдање за Palaca, Ada, Dalj, Divos, and Paulin Dvor. The expulsion was followed by the liquidations of promi­ убијање Срба, усташе су основале Пријеки покретни суд, nent Serbs. Thus, on August 31, they killed 15 Serbs and de­ који је засједао наизмјенично у Осијеку и Вуковару. Рад ported 25 to Jasenovac in reprisal for the wounding of one of the тог суда био је фарса, јер коме је он судио, могао је Ustasha. Accusing them of being sympathizers of the National рачунати само на једну пресуду - смртну. „Објективност” Liberation War, the Ustasha liquidated a group of 26 Serbs on тих суђења показује случај Тимотија Станковића, којем је October 19, and very soon after that another group of 18. суђено 18. октобра 1941. године. 0 томе је послије рата To provide some sort of an excuse to the Germans for kill­ ing the Serbs, the Ustasha set up a Mobile Court Martial which адвокат Адам Шверер изјавио: „Тимотије је приликом was in session in Osijek and Vukovar, alternatively. The pro­ хапшења тешко рањен у главу. Суђење овом рањенику ceedings of that court were a farce, since anyone tried by that било је у болници у присуству његовог бранитеља др court could expect no other verdict but - death. How "objective" Штенгла Богољуба и, према казивању истог, овај these trials were can be seen from the case of Timotije Stank- оптуженик је био цијело вријеме у несвијести, и уопште ovic who was tried on October 18,1941. Referring to that after није могао говорити, нити је могао дати било какву од- the war, lawyer Adam Sverer stated: "At his arrest Timotije was severely wounded in the head. The trial of the wounded man брану.” Тада је на смрт осуђен и Тимотијев отац Јован, was conducted at the hospital in the presence of his defence law­ зато што је сину донио храну. Када је Тимотије на yer Dr. Bogoljub Stengl, and according to the statement of the носилима допремљен на стријељање, отац је морао да га latter, the accused was unconscious all the time and could nei­ држи да не би пао, јер нити је имао снаге да сгоји, нити је ther utter a word nor state anything in his defence." Then, they знао гдје се налази и шта се око њега збива. pronounced the death penalty on Timotije’s father, Jovan, be­ cause he had brought food to his son. After Timotije was Судије тог суда били су Иван Вигњевић и Виктор Ми- brought on a stretcher to the place where he was to be executed, хелчић. Земаљска комисија за утврђивање злочина окупа- his father had to hold him so he would not fall down, as he could тора и њихових помагача установила је да су они изрекли not stand and was not conscious of where he was or what was по 4.000 смртних пресуда, од којих највећи број отпада на going on around him. источну Славонију и Срем. The judges of that court were Ivan Vignjevic and Viktor Јануара мјесеца 1942. године један високи њемачки Mihelcic. The State Commission for the Establishment of Crimes Committed by the Occupying Powers and Their Col­ функционер из Загреба пише у Берлин: „Упркос вишек- laborators established that they had pronounced 4,000 death ратног засједања Изванредног покретног суда у Великој penalties, the greatest number of them having been pronounced жупи Вука и упркос многим спроведеним стријељањима, in Eastern Slavonia and Srem. затворн у Митровици, Вуковару и други су препуни.” In January 1942, a high-ranking German official wrote Прави погром над Србима почео је доласком у те кра- from Zagreb to Berlin: "Despite the several hours-long meeting of the Extraordinary Mobile Court in Velika zupa Vuka and јеве познатог усташког злочинца Виктора Томића (10. despite the numerous executions, the jails in Mitrovica, Vuk­ авгусга 1942. године) и његовим постављењем за шефа но- ovar, and others keep being crammed with people." вооснованог „Вишег редарственог повјереништва”. Тада The real pogrom of the Serbs began with the arrival in that почињу масовна стријељања и ничу нова сгратишта. region of the Ustasha criminal Viktor Tomic (August 10,1942) Једно од најзлогласнијих је Дудик, удаљено километар и and his nomination as chief of the newly-established "Senior Po­ по од задњих вуковарских кућа у правцу села Чаковци. lice Commissariat". That is when massive executions started and when new places of execution were set up. One of the most no­ Крајем априла и почетком маја 1945. године из девет torious was Dudik situated at a distance of a kilometre and a масовних дудичких гробница ешумирано је 455 лешева. half from the last Vukovar houses in the direction of the village Тада је стручна комисија описала на које су све начине ofCakovci. усмрћене жртве, наводећи да су у највећем броју случајева In late April and early May 1945, four hundred and fifty- убиства извршена разбијањем главе тупим предметима five bodies were exhumed from nine mass Dudik graves. An ex­ pert panel took evidence of the manner in which the victims had или прострелом главе позади. been killed, and it was established that the majority of the vic­ На подручју вуковарског среза у директном усташком tims had been killed by having their heads broken with a blunt геноциду убијено је 2.450 Срба. Међу овим жртвама било instrument or by a shot to the back of the head. је 507 дјеце до 14 година. Из Маркупшце је убијено 440 Twenty-four hundred and fifty Serbs were killed in the Ad­ одраслих и 134 дјеце, из Боботе 408 и 31 дијете, из Тење ministrative District of Vukovar in the direct Ustasha genocide. 152 и 27 дјеце, из Трпиње 88 и 131 дијете. Among the victims were 507 children up to the age of 14. In Усташким геноцидом на простору вуковарског среза Markusica there were 440 adults and 134 children killed, in Bobota 408 adults and 31 children, in Tenja 152 adults and 27 погођено је 25 села, без обзира на то да ли су Срби у њима children, in Trpinje 88 adults and 131 children. били већинско или мањинско сгановништво. The Ustasha genocide inflicted suffering on twenty-five vil­ lages from the region of the Administrative District of Vukovar irrespective of whether the Serbs were a majority or a minority there. CPEM SREM

априлским данима 1941. године, док је вој- n April 1941, while the army of the Kingdom of Yu­ ска Краљевине Југославије још пружала от- goslavia was still offering resistance to the Axis Pow­ пор силама осовине, у Срему су усгаше ers, the Ustasha set out on their hunt for Serbs. The Узапочеле хајку на Србе. first to bear the brunt of such Ustasha politics were Први на удару овакве усташке псшитике били су Срби the SerbianI volunteers from World War I. Their eviction, on the добровољци из првог свјетског рата. Њихово исељавање, occasion of which they were allowed to take only the most in­ при чему су могли понијети само најнужније ствари, dispensable things with them, started immediately after the es­ почело је одмах по успостављашу НДХ. tablishment of the Independent State of Croatia. Објашњење за овакво усташко поступање према An explanation for this kind of treatment of the Serbian српском живљу налазимо и у ријечима високог усташког people by the Ustasha can be found in the statement of the senior Ustasha functionary Milovan Zanic, Minister of Educa­ функционера Милована Жанића, министра за наставу и tion and Divinity, who said, among other things, at a rally in богоштовље, који је на збору у Новој Градишки 2. јуна Nova Gradiska, on June 2,1941: "...We Ustasha know that as 1941. године, између осталог, рекао: Ми усташе long as the issue of the Serbs remains unresolved, our country знадемо, да док се то питање Срба не ријеши, да ће наша will be disturbed. We know we are right in demanding: ’Away држава бити узнемиравана. Знадемо да имамо право када with you across the Drina’. In doing so we are referring to our тражимо: Т1реко Дрине' Ми се код тога позивамо на vital interests and our vital force, our vital needs and that is why наше животне интересе и нашу животну снагу, на наше we are sending them the message: ’Away with you across the животне потребе и зато им поручујемо: ТТреко Дрине.'” Drina’." The first victims were taken to the notorious jails of Прве жртве одвођене су у злогласне затворе у Mitrovica, Vukovar, Vinkovci, and Osijek. In late July and early Митровици, Вуковару, Винковцима и Осијеку. Крајем јула August, the Ustasha began their large-scale arrests with a large и почетком августа усгаше почињу са масовнијим number of the arrested dying from being beaten during interro­ хапшењима Срба, од којих већи број умире од батина при gation. исљеђивању. The order No: R 398/941 issued by the Vukovar Office for Окружница Равнатељства за јавни ред н сигурност из Security and Order dated August 6,1941, reads: "It is in the in­ Вуковара упућује 6. августа 1941. године. Наређење број terest of public security that all the Jews and Serbs, whether Р 398/941, у којем се каже: „У интересу јавне сигурности they have been converted to Catholicism or not, should be de­ tained under the suspicion of being communists, even though имаду се сви Жидови и Срби, прешли на католицизам или there is no evidence against them, so that they might be brought не, затворити под сумњом комунизма, а против којих нема before a court-martial and deported to a concentration camp." никакав доказни материјал, да би се могли ставити пред Already in the late spring and early summer of 1941, bodies пријеки суд, допремити у сабирни логор.” of Serbs had started floating down the Sava from Srem, joining Већ крајем прољеИа и почетком љета 1941. године those coming from Bosanska Krajina, Kordun, Banija, Bosnia, лешеви Срба из Срема почињу пловити ријеком Савом, and Slavonia. придружујући се онима који су долазили из Босанске кра- One of the most atrocious and large-scale Ustasha crimes јине, са Кордуна, Баније, из Босне и Славоније. in the area of Srem took place in the spring of 1941 when the Ustasha of the 16th Ustasha Battalion under the command of Један од најсвирепијих и најмасовнијих усгашких Antun Ilik, killed 300 Serbs from Semberija on a dike by the злочина на подручју Срема збио се у npcwbehe 1941. Sava, near Bosut, on the charge that they had cut off the tele­ године, када су усташе из XVI усташке бојне, под phone line to Bijeljina. заповјед-ништвом Антуна Илика, на савском насипу близу On June 12,1941, they arrested six Serbs from Sid, whose Босута, убиле 300 Срба из Семберије под оптужбом да су fate has remained unknown. прекинули телефонску везу са Бијељином. In late June the Ustasha arrested five Serbs from Beocin Дванаестог јуна 1941. године у Шиду хапсе шесг Срба, and nine from Cerevic. They killed them all in a forest near о чијој се судбини никад ништа није дознало. Tovamik. Крајем јуна усгаше хапсе пет Срба из Беочина и девет In liok, at an improvised trial on July 30,1941, they pro­ из Черевића. Сви су побијени у шуми у близини nounced the death penalty on 43 Serbs, justifying that action by stating that they had not prevented the murder of two gen­ Товарника. darmes from Susek. The trial took 15 minutes, which was also У Илоку су на импровизованом суђењу 30. јула 1941. the time it took the court to decide on their acquittal. All of године на смрт осуђена 43 Србина, са образложењем да them were executed at a place called Lovka situated 3 km. from нису спријечили убиство два жандарма из Сусека. Суђење Ilok towards Sarengrad. је трајало 15 минута, да би у наредних 15 минута исги суд The bodies of the nine Serbs from Sid who were executed одлучивао о помиловању осуђених. Сви су стријељани на near Lovka on August 9, were thrown into the Danube and sent мјесту званом Ловка, удаљеном 3 км од Илока према to Serbia with appropriate notice boards accompanying them. Шаренграду. In September 1941, on the Sava bridge near Sremska Лешеви девет Срба из Шида, који су 9. августа сгри- Mitrovica, the Ustasha killed 27 male Serbs and one Serbian woman with them. јељани код Ловке, бачени су у Дунав и са пропратним таб- Forty-two Serbs from Krcedin who were volunteers in лама послани за Србију. World War I were arrested on the charge of having killed a Усташе су септембра мјесеца 1941. године на Савском woman who had been a supporter of the Ustasha. They were de­ мосгу код Митровице убиле 28 Срба, међу којима и једну ported to Jasenovac, after which no trace of them was ever жену. found. Под оптужбом да су убили једну проусташки настро- In November, the Ustasha arrested 5 Serbs from Susek, un­ јену жену, у Крчедину су ухапшена 42 Србина - добровољ- der the pretence that they had been hiding revolvers. After a ца из првог свјетског рата. Отпремљени су за Јасеновац, "detailed" investigation they were all killed. гдје им се заувијек губи траг. On November 26 and 27,1941, the Ustasha arrested 16 Serbs in Stari Banovci on the charge that they were communists. Новембра мјесеца усташе су у Сусеку ухапсиле 5 They detained them in the the Serbian Sisters’ Organization Срба, под изговором да су крили револвере. Послије „де- centre where they were interrogated by the notorious criminal таљ не” истраге сви су побијени. Stjepan Blazekovic. The Mobile Court-Martial condemned Усгаше су 26. и 27. новембра 1941. године у Старим them to death, with the verdict based on the testimony of their Бановцима ухапсиле 16 Срба под оптужбом да су кому- inquisition interrogator. нисти. Затворили су их у дом Кола српских сестара, гдје их That court which was the arbiter of Serbian lives, was in је саслушавао познати зликовац Стјепан Блажековић. session mostly in Vukovar and Mitrovica but, when necessary, it Пријеки покретни суд осудио их је на смрт, а пресуда се also moved to Ruma, Stara Pazova, and Irig. It started its work заснивала на исказу њиховог инквизиторског исљедника. in the early summer of 1941, trying mostly groups of people. In the first group it condemned 30 Serbs, in the second 35, in the Овај суд, који је био господар српских живота, на- third 25, in the fourth 25, etc. How efficient the court was in per­ јвише је засједао у Вуковару и Митровици, али ce по потреби селио и у Руму, Стару Пазову и Ириг. Почео је да forming its duties and in how big a hurry it was can be seen ради почетком љ ета 1941. године и по правилу је судио from its reply to a complaint filed in connection with a certain групама ухапшеннх. Из прве групе на смрт је осудио 30 verdict. The reply was brief: "Renewal of the proceedings has Срба, из друге 35, из треНе 25, из четврте 25, итд. Колико not been approved as the convicts have been administered capi­ је суд ефикасно радио, и колико му се журило, види ce по tal punishment by shooting." одговору на једну жалбу уложену на пресуду. Тај одговор In order to hinder communications between the Serbian био је кратак „Обнова посгупка није дозвољена, јер је над population and the Partisans and to provide an opportunity for осуђеним извршена казна смрти стријељањем.” themselves to reap and gather in the harvest, the Ustasha de­ Да би спријечиле везу српског живља са партизанима, cided to arrest the whole "dangerous" Serbian population in и да би осигурале убирање и отпремање љетине у своја mid-1942. Ruma was designated as the centre of that action. In складишта, усташе су одлучиле да средином 1942. године mid-July, they arrested 154 men and 11 young girls from the vil­ похапсе сав „опасни” српски живаљ. Рума је одређена за lage of Jazak. After that, they drove away 70 young people from центар те акције. Средином јула у селу Јазак ухапсили су the village of Stejanovci. In Dobrinci they arrested 12 Serbs. On 154 мушкарца и 11 дјевојака. Затим је из села Оејановци August 6, it was the turn of Pavlovd. A hundred and forty men одведено 70 млађих људи. У Добринцима је ухапшено 12 and one woman were arrested on that occasion. All of them Срба, a 6. августа на ред су дошли Павловци. Тада је were deported to Ruma. At the same time, they arrested 40 peo­ ple in Ruma. The trials were held on August 3,7,8, and 10. At ухапшено 140 мушкараца и једна жена. Сви су спроведени the first trial which lasted from 8:30 to 10:30, death penalty was у Руму. У исто вријеме у Руми је ухапшено 40 лица. pronounced on 30 Serbs from the village of Stejanovci. At the Суђења ухапшенима одржана су 3,7, 8. и 10. августа. На second trial the number of Serbs who were awarded the death првом суђењу, које је трајало од 8.30 до 10.30 сати, на смрт penalty was 40. A majority of them were from the village of је осуђено 30 Срба из села Стејановци. На другом, такође Jazak and a smaller number came from Ruma and Stejanovd. на смрт, осуђено је 40 Срба. Највише их је било из села The shortest trial to be held was the one in Ruma on Au­ Јазак, а нешто мање из Руме и Сгејановаца. gust 10. A group of 25 Serbs was brought before the Ustasha Најкраће суђење било је у Руми 10. авгусга. Тада је court. They came from the villages of: Jazak, Stejanovd, and пред усташки суд изведена група од 25 Срба из села: Јазак, Budjanovci. The defendants had only 2 minutes to speak in their Сгејановци и Буђановци. Оптужени су у одбраиу могли го- own defence. All of them were condemned to death. Three ворити само по два минута. Сви су осуђени на смрт. Три hours after the sentence was pronounced, they were all exe­ сата по изрицању пресуде били су стријељани. cuted. На суђењу у Старој Пазови 8. авгусга на смрт је At the trial in Stara Pazova on August 8, eighteen people осуђено 18 лица. Исто поподне сви су сгријељаии. were condemned to death. They were all executed in the after­ Почетком августа 1942. године у Загребу је доиијета noon that very day. одлука да се у Срем упути специјални изаслаиик Виктор In early August 1942, a decision was taken in Zagreb that Томић, лице од највећег Павелићевог повјерења. Viktor Tomic, a person enjoying full Pavelic’s confidence, be Отвореном заповиједи Поглавниковог главног стана од 9. sent to Srem as a spedal envoy. On the basis of an open order авгусга 1942. године број 1481/42, основано је Више редар- issued by the Leader’s Main Office, dated August 9,1942 сгвено повјереништво за Велику жупу Вука, са фдиштем No:1481/42, a Senior Police Commissariat for the District of Velika zupa Vuka was established with headquarters in Vuk­ у Вуковару, са вишим редарственим повјереником Вик- ovar and Viktor Tomic, a senior police officer, as its head. тором Томићем на челу. After arriving in Vukovar on August 10, he stated that he По пристизању у Вуковар, 10. августа, он изјављује да was dissatisfied with the activities and efficiency of the Ustasha је незадовољан радом и ефикасношћу усташке службе у service in preventing violence in Srem. In accordance with that спречавању нереда у Срему. У том смислу, свим приват- he prohibited the use of telephones for all private purposes in ним лицима на територији жупе Вука забрањује употребу the territory of the District of Vuka, thus placing the entire телефона, те тако све становништво ставља у један вид population in a kind of isolation. изолације. The action of Viktor Tomic which lasted from August 8 un­ Акција Виктора Томића, која је трајала од 8. августа til September 16,1942, the largest of its kind, comprised within до 16. септембра 1942. године, највећа је ове врсге, и у себи itself all the forms of criminal Ustasha action in Srem. обједињује све облике злочиначког усташког дјеловања у It was by his order that 146 people from Mitrovica (106 Срему. men and 40 women) were arrested and dispatched to the Vuk- По његовом налогу, од 11. до 17. августа у Митровици ovar jail, from August 11 till 17. In Lacarak the number of the је ухапшено 146 лица (106 мушкараца и 40 жена) и от- arrested Serbs was 29. After passing through the Mitroviea премљено у вуковарски затвор. Двадесет девет Срба из "Kustodija" jail they ended up in the Vukovar concentration Лаћарка који по проласку кроз мнтровачки затвор „Кус- camp. The same path was traversed also by 17 Serbs from Kuzmine. тодија” завршавају у вуковарском логору, а исги пут про- On Tomic’s order, the Ustasha Major Turkovic arrested лази и 17 Срба из Кузмина. 115 Serbs from the village of Divos. As soon as he finished that По налогу Томића, усташки мајор Турковић хапси 115 job, he lunged at the village of Calma and collaborating with the Срба из села Дивош. Чим је завршио тај посао, устремио local Ustasha arrested 50 Serbs and 175 Orthodox Gypsies. The се на Чалму, гдје је, уз помоћ домаћих усташа, ухапсио 50 Serbs were deported to Vukovar and the Gypsies to Jasenovac. Срба и 175 Цигана православаца. Србе је отпремио у The Ustasha also plundered all the Serbian homes. Вуко-вар, а Цигане у Јасеновац. Све српске куће успут су On August 19 and 20, two hundred youths and young girls опљачкане. from Zemun were arrested by men under the command of Ivan Под вођсгвом Ивана Врљана, 19. и 20. августа из Зе- Vrljan. муна је ухапшено 200 младиНа и дјевојака. In the first 10 days after Viktor Tomic took office, arrests У првих 10 дана дјеловања Виктора Томића хапшења were carried out in 38 towns and villages in Srem. су извршена у 38 сремских градова и села. Since there was no room in the Vukovar jail for all the Пошто вуковарски затвор није могао да прими све prisoners, a makeshift jail was quickly set up in the granary of ухапшенике, импровизован је на брзу руку затвор у жит- Count Elc. That was a building 60 by 20 m consisting of a ном магацину грофа Елца. Била је то зграда 60 х 20 м која ground floor, a first floor and an attic, with concrete floors. The се еасгојала од бетонираног приземља, првог спрата и concentration camp was intended primarily for those who were поткровља. Логор је био намијењен првенствено онима to meet their deaths there and so not even basic living condi­ који су одлазили у смрт, па у њему нису били обезбијеђени tions were provided. The prisoners slept on bare concrete, and ни најосновнији услови за живот. Затвореници су спавали since they were so crammed together they even slept one on top на голом бетону, а често, због пренатрпаности, и један of the other. There was no water for washing, no toilet, no преко другог. Није било воде за умивање, клозета, при- dishes or other requisites. The reply that the Ustasha used to бора за јело као ни других потрепштина. На ријетке give in response to the rare complaints of the arrested Serbs was приговоре затворених Срба усташе су говориле да им that they did not need anything as they would get everything in ништа и не треба, да he све добити на оном свијету, јер су heaven, since, anyhow, they were nothing but "oxen marked for они и тако „волови за кланицу”. slaughter". Eugen-Dido Kvatemik, Head of the Main Office for Public Једном је овај логор посјетио Еуген Дидо Кватерник, Order and Security in the Independent State of Croatia came to шеф равнатељсгва за јавни ред и сигурност у НДХ, па је visit that concentration camp once. He ordered the Ustasha who усташама које су са шим дошле наредио да ухапшенике had come with him to kill the prisoners by muchine-gun fire. побију митраљеском ватром. Усташе су у митраљезе The Ustasha inserted empty magazines into their machine-guns увукле празне шаржере и почеле нишанити. Избезумљени and started aiming. The prisoners, in hysteria, started looking затвореници панично су падали по поду, заклањајући се for shelter one on top of the other, falling down to the floor, један иза другог, док су им усташе, церекајући се, while the giggling Ustasha kept calling to them: "Be patient, to­ поручивале: „Стрпите се, сутра ће бити пуни.” morrow they will be charged." Сви затвореници прије ликвидације били су All the prisoners were interrogated before they were liqui­ саслушани. При томе су мучени стезањем сљепоочница dated. On such occasion they were tortured by having their нарочитим справама, забадањем клинова под нокте, temples clamped with special contrivances, wedges stubbed un­ чупањем ноктију, сјечењем тијела жилетима, вјешањем der their nails, their nails torn off, their bodies cut with razors, weights hung on their scrotums, their moustaches torn out, etc. тегова о мошнице, чупањем бркова итд. Нарочита врсга A particular kind of torture was the frequent taking-out of the мучења било је често извођење на симулирана стри- prisoners for simulated executions. јељања. The prisoners were taken in groups to watch real execu­ Затвореници су одвођени у групама да присуствују tions so they could see on that very spot what would befall them стварним стријељањима, па су тако на лицу мјесга могли if they should refuse to cooperate at the interrogation. After видјети игга их чека ако не буду сарађивали на such torturing the unhappy people even told things they had no саслушањима. Несрећници би послије овакве тортуре го- idea about, without even dreaming that next day they were go­ ворили и оно што нису знали, не сањајући да he и они сут- ing to be executed before the eyes of the next group who were радан бити стријељани пред очима сљедеће групе, која тек to be interrogated. треба да буде саслушана. Tomic’s main fighters were the asker Ustasha borrowed Главни Томићеви бојовници били су аскери усгаше from the Leader’s Guard Brigade, whose commander in Zagreb was Viktor Tomic, himself. They were an evil company of 60 позајмљене из Поглавниковог тјелесног здруга, чији је trained murderers and cut-throats, spearheaded by the notori­ командант у Загребу био управо Виктор Томић. Била је то ous Lino Skalamera with his assistant, cut-throat Jozo Rukav- зла дружина од 60 извјежбаних убица и кољача које је ina. предводио злогласни Лино Скаламера са помоћником- ко- On that occasion, Vemer, the Mayor of Zagreb placed at • Назив cy добили no љачем Јозом Рукавином. Tomic’s disposal 9 large city buses, which were used by the Us­ крвожедним Турским Загребачки градоначелник Вернер ставио је тада tasha, day in and day out, to collect the Serbs and drive them војницима - аскерема. Томићу на располагање 9 великих градских аутобуса, ко- off to concentration camps or places of execution. , Named after the ferocious јима су усташе из дана у дан сабирале Србе и одвозиле нх Of the numerous trials held by the Mobile Court-Martial, Turkish soldiers -askers. у логоре или на губилишта. the one that took place on August 22 ought to be singled out.

53 Од многобројних суђења Покретног пријеког суда On that occasion, 47 people were condemned to death on the издваја се оно од 22. августа, када је на смрт осуђено 47 charge of having read communist leaflets, although there were лица под оптужбом да су читали комунистичке летке, people among them who were even illiterate. The verdict was иако је међу нлма било и неписмених. Пресуда је carried out within the 'legal" requirement of 3 hours of its being извршена у „законском” року од 3 сата по изрицашу пре- pronounced - in fact, the time needed for the graves to be dug. суде, колико је, у ствари, било потребно за копање рака. One of the "defense attorneys" said that a trial of a group of 3040 people took two hours at the most, and that he sat there Један од „бранилаца" каже да је суђење једној групи for a whole week without a break, defending one group after an­ од 30-40 људи трајало најдуже два сата.. и да је он непре- other. Their acquittal depended on the decision of the Ustasha кидно сједио недјељу дана и бранио групу за групом. 0 miscreants Tomic, Kvaternik, and Judge Vignjevic. помиловању су одлучивали усташки зликовци: ТомиН, The village that was particularly to suffer in those raids was Кватерник и судија Вигњевић. the tame townlet of Irig on mountain Fruska Gora. On August У овим усташким рацијама посебно је страдала 21, the Ustasha horde drove away from there 136 prominent питома фрушкогорска варошица Ириг. Одатле је усташка Serbian men and women. First of all, they were all interrogated хорда 21. августа одвела 136 угледних Срба и Српкиња. in accordance with Tomic’s methods. During the night between Прво су сви саслушани по опробаним Томићевим мето- August 23 and 24, the Mobile Court-Martial arrived and con­ дама. У ноћи између 23. и 24. августа стигао је Покретни demned 50 of them to death by shooting. Before they were shot пријеки суд и њих 50 осудио на смрт сгријељањем. Прије at a place called Kasarna, the men were stripped and left only in него су стријељани, на мјеегу званом „Касарна”, their drawers while the women were stripped down to their un­ мушкарци и жене су поскидани до доњег рубља. Свједок derwear. Vasilije Jakovljevic, a witness of that, says that he saw Василије Јаковљевић каже да је својим очима гледао како with his own eyes the thin layer of earth with which the executed се слој земље којим су стријељани били покривени миче were covered, move from the stirring of the victims. The re­ maining 86 inhabitants of Irig were boarded onto buses and од покрета жртава. Преосталих 86 Ирижана укрцано је у taken to Vukovar as hostages. аутобусе и одвезено у Вуковар за таоце. Незадовољни интензитетом ликвидације Срба од Dissatisfied with the s a le of liquidation of the Serbs by the Mobile Court-Martial, Tomic and Kvaternik decided to conduct стране Покретног пријеког суда, Томић и Кватерник mass executions of hostages. одлучују да масовно стријељају таоце. Усташким огласом број 1117—42 од З.септембра 1942. The Ustasha notice number 1117-42 of September 3, an­ године објављено је стријељање групе од 50 талаца. Огла- nounced the shooting of a group of 50 hostages. Notice number сом од 5. септембра број 111M 2 објављено је сгрнјељање 1119-42 of September 5, announced the shooting of another group of 50 hostages. That execution was carried out in retali­ друге групе од 50 талаца. To стријељање је извршено као ation for the murder of Slunjski, a Home Guardsman, who was одмазда због убиства домобрана Слуњског, који је убијен killed in the first half of October 1941. Notice number 1125-42 још у првој половини октобра 1941. годнне. У огласу број of September 6,1942 announced the shooting of a group of 40 1125-42 од 6. септембра објављено је стријељање групе од hostages. The wounding of Hilda Krasnik was the reason for the 40 талаца. Због рањамња Хилде Красник усташе су огла- Ustasha to publish their notice number 118142 of September 7, сом број 118142 од 7. септембра објавиле сгријељање 50 announcing the shooting of 50 hostages. 'ITie attack on the rail­ талаца. Због напада на пругу код Мартинаца усташе су way near Martinci prompted the Ustasha to publish their notice огласом број 1182-42 од 8. септембра објавиле сгријељање number 1182-42 of September 8, announcing the shooting of 50 50талаца. hostages. Љекар који је присусгвовао тим сгријељањима The physician who attended the executions stated after the изјавио је, послије рата, да је међу стријељаиима била и war that there was an old woman among the people executed. једна старица. Када се заинтересовао ко је била та Inquiring about her, he found out that she was Vera Tomic, a старица, установио је да се ради о Вери Томић, старој 29 година, која је од четвородневних мучења потпуио оси- 29-year-old woman, whose hair had turned completely white једила. from the four-day-long torture. Због убиства једног Нијемца Томић н Кватерник In retaliation for the murder of one German, Tomic and сгријељали су 20. авгусга 1942. године 10 Срба талаца на Kvaternik shot 10 Serbian hostages at Govedje brdo near Ze- Говеђем брду код Земуна, mun on August 20,1942. У другој половини августа 1942. године Томнћ и In the second half of August, Tomic and Kvaternik de­ Кватерник одлучују да сједиште Покретног пријеког суда cided to move the Headquarters of the Mobile Court-Martial из Вуковара пренесу у Митровицу. Пошто се жупан from Vukovar to Mitrovia. Since Doctor Jakov Eliker, Head of Велике жупе Вука доктор Јаков Еликер није сложио да се Velika zupa Vuka disapproved of having large-scale executions у центру његове жупе врше масовна стријељања, усташе carried out in the centre of his district, the Ustasha deported су већи број талаца послале у логор Јасеновац. Прва the majority of the hostages to the concentration camp of група, од пет препуних вагона жена и дјеце и са једним Jasenovac. A first group of five railway wagons crammed with вагоном мушкараца, отишла је 26. августа. Сутрадан, фор- мирана је нарочита композиција од 20 препуних вагона women and children and one railway wagon with men was dis­ мушкараца, жена и дјеце. За те таоце се зна да су послије patched on August 26. The following day, a special consignment два дана и двије ноћи путовања, без воде и хране, стигли was prepared, consisting of 20 railway wagons crammed with до јасеновачког стратишта Градина, гдје им се заувијек men, women, and children. These hostages are known to have губн сваки траг. reached Jasenovac after two days and two nights of travelling without water or food and after that, no trace of them has ever Крајем августа усташе су код села Гргетег ухватиле 17 Срба, од којих су 5 убиле на лицу мјесга. Преостала been found. двана-есторица послужила су им као товарне животиње за In late August, the Ustasha caught 17 Serbs near the vil­ пренос муниције до Лединаца, гдје су и они побијени. lage of Grgeteg, killing 5 of them on the spot. They used the Домобрански пуковник Бегић ухапсио је у Баноштору other twelve as pack animals to carry ammunition for them to 88 мушкараца и 3 дјевојке и све их предао Томићу у Ledinci, where they were killed. Митровицу. Приспјевши у Черевић, пуковник Бегић хапси The Home Guardsmen Colonel Begic, arrested 88 men and нову групу, од 60 Срба, од којих 30 одабраних шаље у 3 young girls in Banostor handing them over to Tomic in Митровицу. Тек што је Бегић напустио село, стижу Mitrovica. After his arrival in Cerevic, Colonel Begic arrested a new group of 60 Serbs, and having singled out 30 of them sent усташе из Илока и хапсе 15 ратара избјеглих из сусједних them to Mitrovica. No sooner had Begic departed from the vil­ села. Одведени су до Дунава и тамо поклани. lage, than the Ustasha from Ilok arrived, arresting 15 farmers Из села Буковац усташе 23. августа отпремају 40 Срба who had fled from the surrounding villages. They were taken у логоре Вуковар и Јасеновац, а на кућном прагу убијају 9 down to the Danube and slain there. мушкараца и 3 жене, да би три дана касније убили још пе- On August 23, the Ustasha deported 40 Serbs from the vil­ торицу. Схвативши да he сви бити побијени, становништво lage of Bukovac to the concentration camps of Vukovar and Буковца је пошло у збјег. Усташе су их пресреле, издво Jasenovac. They killed 9 men and 3 women on the threshold of јиле из групе 26 мушкараца и побиле их наочиглед жена и their homes, slaying another five three days later. Realizing that дјеце. they were all going to be killed, the population of Bukovac fled all together seeking shelter. The Ustasha intercepted them, sin­ У Карловцима су ухапсили 240 мушкараца и отпре- gling out 26 men and killing them before the eyes of the women мили их за Митровицу, а њихове жене распоредили по and the children. њемачким и усташким кућама као помоИну радну снагу. In Karlovci, they arrested 240 men deporting them to Пролазећи кроз Лежимир, усташе успут убијају 5 Mitrovica, while they assigned their wives to the homes of the Срба и пале 32 српске куће. Велику несрећу то село Germans and the Ustasha as auxiliary labour. доживјело је крајем августа, када је у н>ега дошао усташки On their way through Lezimir, the Ustasha killed 5 Serbs and burnt 32 Serbian houses just in passing. A great tragedy be­ потауковник Људевит Едер са својом јединицом. Тада је fell that village in late August when the Ustasha Lieutenant- ухапшено 160 мушкараца, од 16 до 60 година, и одведено у Colonel Ljudevit Eder came to the place with his unit. One митровачки логор. hundred and sixty men between the ages of 16 and 60 were ar­ Мјештани још нису ни дошли себи, а домобрански сат- rested on that occasion and taken to the Mitrovica concentra­ ник Ковачевић наређује да из села пође 40 кулучарских tion camp. кола до дворца Равне. Кад је тамо стигла прва група од 10 The local people there did not have time even to catch their кола, сачекале су их усгаше натпоручника Владе Коцијана breath when the Home Guardsmen Captain Kovacevic, ordered и заклале свих десет кочијаша. Исте те усгаше су у око- 40 labour carts to be driven off to Ravne castle. When the first лини Лежимира заклале још 42 лица, међу којима и неко- group of 10 carts arrived there, the Ustasha of Senior Lieuten­ лико одојчади. ant Vlado Kocijan, seized them, slaying all of the ten coach­ За Митровицу је из села Јазак отпремљено 76 Срба, men. These same Ustasha surrounded Lezimir slaying another из Јамене у првој групи 240, а у другој 40, из Руме 59 42 people, among which were several babies. Deported to Mitrovica were 76 Serbs from the village of мушкараца и 8 жена, а из Крчедина 53 мјештанина. У селу Jazak, a group of 240 people from Jamena followed by another Буђановци усташки сатник Велебит хапси 200 мушкараца, group of 40 from the same village, 59 men and 8 women from од којих одабира 62 и шаље за Митровицу. Из села Грк Ruma, and 53 inhabitants of Krcedin. In the village of Bud- одведено је око 400 људи. У Шиду, 28. авгусга, усташе janovci, the Ustasha Commander Velebit, arrested 200 men, хапсе 140 мушкараца, од којих шесторица умиру на првом singling out 62 of them only to send them to Mitrovica. Ap­ Томићевом саслушању, док преостале, испребијане и proximately 400 people were deported from the village of Grk. измрцварене, шаљу за Митровицу. У тој групи био је и On August 28, the Ustasha arrested 140 men in Sid. Six of them чувени српски сликар Сава Шумановић. У Илоку је 3. и 4. died during Tomic’s first interrogation while the others, beaten септембра ухапшено 70 Срба и отпремљено за Митровицу. up and massacred, were sent to Mitrovica. One of that group Разуларене усташе, под вођством Стјепана Шкрлине, was the famous Serbian painter Sava Sumanovic. In Ilok, they arrested 7 0 Serbs on September 3 and 4, and dispatched them протутњале су 24. августа кроз село Сусек, заклале 25 to Mitrovica. жена, стараца н дјеце и запалиле скоро све српске куће. The unbridled Ustasha, spearheaded by Stjepan Skrlina, Гладне и напуштене свиње лутајући улицама јеле су passed like a tempest through the village of Susek on August 24, лешеве покланих. Око 200 тада избјеглих Сусечана slaying 25 women, elders and children, and burning almost all усташе су ва превару похватале и отпремиле у the Serbian houses. Hungry pigs without anyone to take care of Митровицу. them roamed the streets eating the bodies of the slaughtered. Усташки таборник Лазар Рот ухапсио је у два наврата The 200 inhabitants of Susek who had escaped on that occasion 128 Срба из Каменице, а таборник Ђуро Лацковић 600 из were caught by the Ustasha by a trick and either killed or de­ Карловаца. Сви су упућени у Митровицу. ported to Mitrovica. У овој фази хапшења, тј. у периоду од 10. августа до The Ustasha Municipal Commissar Lazar Rot, arrested 128 16. септембра 1942. године, страдали су Срби из 67 сремс- Serbs in Kamenica on two occasions, while Municipal Commis­ ких градова и села, док су скоро сви сремачки Цигани sar Djuro Lackovic arrested 600 from Karlovac. All of them were dispatched to Mitrovica. били побијени или отпремљени у логоре. That stage of the arrests, i.e. the period August 10-Septem- Двадесет седмог авгусга Томић се са својом свитом и ber 16,1942, brought suffering to the Serbs from 67 towns and Покретним пријеким судом преселио у Митровицу. У воћи villages of Srem, while almost all the Gypsies from Srem were између суботе и недјеље, 29. и 30. августа, када су обично killed or dispatched to concentration camps. породице на окупу, на Митровицу се сручио прави оркан. On August 27, Tomic with his escort and the Mobile Court- Под вођством таборника Мате Ципријановића скупило се Martial moved over to Mitrovica. Between Saturday night and око 100 усташа и Томићевих „извидника”. По унапријед Sunday morning of August 29 and 30, when families were usu- припремљеним списковима, они су те ноћи похапсили ally all together, Mitrovica suddenly found itself in dreadful de­ скоро све Србе од 15 до 55 година. Бујица ухапшених spair. Headed by Municipal Commissar Mate Ciprijanovic, a Срба, не само из Митровице него и из околних села, пре- hundred Ustasha and Tomic’s "scouts" gathered together. Using плавила је митровачки затвор. Одјељење за идентифи- lists that had been prepared in advance, that night they arrested кацију, којим је руководио полицијски чиновник Креча и у almost all the Serbs between the ages of 15 and 55. A torrent of којем је било око 15 службеника, радило је пуне двије нед- arrested Serbs, not only from Mitrovica but also from the sur­ rounding villages, overflowed the Mitrovica jail. The identifica­ јеље од јутра до 11 сати навече и једва су успјели да tion office, headed by Kreca, a police clerk, numbering 15 прикупе основне податке од ухапшених. employees, worked for two whole weeks from morning till 11 in Сваког јутра у логор је морало бити донијето по 5 the evening, barely managing to record the basic data about the великих снопова свјежих чворноватих штапова, помоћу arrested. којих је Томић са помоћницима вршио исљеђивање. Свје- Each morning, 5 large bunches of freshly-cut gnarled sticks доци из села Бешка изјавили су да су усташе у ходник had to be brought to the concentration camp for Tomic and his младићке зграде у казненом заводу доводиле у партијама assistants to do the interrogation with. Witnesses from the vil­ по 10 људи и ту их убијале ударцима дебелих тољага по lage of Beska stated that the Ustasha used to bring groups of 10 глави. people into the corridor of the youth building of the peniten­ И поред свакодневних стријељања, ухапшеници, којих tiary, killing them on the spot by clubbing them on the head је повремено било и преко 1.500, нису могли стати у with heavy cudgels. казнени завод, те их је већи дио морао спавати на голој Despite the fact that executions were carried out every day, земљи у ограђеном дијелу поред затвора. На све интервен- the prisoners who sometimes numbered more than 1,500 could ције да пусги неке Србе, Томић је одговарао: „Ишчупати not fit into the building of the penitentiary and so a large num­ одавде једног Србина, исто је као да сге ми ишчупали ber of them had to sleep on bare ground in the part that was здрав зуб.” fenced off next to the prison. Tomic’s reply to all the interven­ Покретни пријеки суд судио је само мањем броју tions on behalf of freeing certain of the Serbs was: "Pulling ухапшеника, док је огромна већина стријељана без суда. even a single Serb out of here would be just like pulling a Н а суђењима 2,7. и 8. септембра осуђено је 176 Срба, и сви healthy tooth out of my gums." су стријељани у „законском” року од три сата. Only a small number of the arrested were tried by the Mo­ Из казненог завода усгаше су ухапшенике, са рукама bile Court-Martial, while a huge majority were shot without any везаним на леђима, аутобусима ноћу одводиле на гробље и trial. One hundred and seventy-six Serbs were tried on Septem­ ту их у групама од по 10 стријељале. Само у ноћи 30. ber 2,7, and 8, and were all executed within the "legal" term of августа доведеио је и стријељано 200 Срба. three hours. Скоро свим стријељањима присуствовали су Томић, Tying the hands of the arrested behind their backs, the Us­ Кватерник и логорник КрзмановиН, таборник Мато tasha used to drive them off by buses from the penitentiary to Ципријановић те Мато Ковачић и Мато Амброзић. the graveyard, at night, killing them there in groups of 10. Dur­ Ископавањима која је на митровачком гробљу, ing the night of August 30 alone, they brought and killed there послије рата, спровела Анкетна комисија за Срем 200 Serbs. утврђено је да је 2.800 људи лишено живота ватреним, Almost all the executions were attended by Tomic, тупим и оштрим оружјем, док је у многим случајевима Kvaternik, and the Ustasha Administrative District Commissar смрт наегупила као посљедица угушења у заједничким Krzmanovic, Municipal Commissar Mato Ciprijanovic, as well гробницама. as by Mato Kovacic and Mato Ambrozic. On the basis of exhumations carried out at the Mitrovica Ако се овоме придодају и жртве које су убијене у graveyard by the Investigating Commission for Srem, after the самом казненом заводу, тада број убијених Срба прелази war, it has been established that 2,800 people were killed by fire­ 5.000. У прилог томе иде чињеница да су усташе одводиле arms, and weapons, both blunt and pointed, while many were групе од 200 до 300 ухапшеника које су стријељале по found to have died as a result of suffocation in common graves. лединама, док их је велики број бачен у Саву. Рудолф If the number of the victims killed in the penitentiary itself Ретл, надзорник казненог завода у Митровици, изјавио је is added to the figure above, the number of the Serbs killed послије рата да овај број мора бити већи од 5.000. goes up to over 5,000. Backing this up is also the fact that the Ухапшеници који нису стријељани послани су у логор Ustasha used to take groups of between 200 and 300 prisoners and shoot them on various moorlands, while throwing a large Јасеновац. Из првог транспорта, од 319 лица, у животу их number into the Sava. Rudolf Retl, the Mitrovica penitentiary је остало само 11. Друга група отпремљена је за Градину supervisor, said in his statement after the war, that the number код Јасеновца и из ње се нико није вратио. Tpeha група, од must have been larger than 5,000. око 1.500 људи из Карловаца, Петроварадина, Каменице, The prisoners who were not shot, were sent to the Jaseno- Бешке, Чортановаца и још неких мјеста, отпремљена је vac concentration camp. Of the 319 people in the first consign­ 17. септембра. ment, only 11 survived. The second group was deported to Послије Томићеве акције, која се завршава у другој Gradina near Jasenovac with no one ever to return from there. половини септембра 1942. године, Покретни пријеки суд и The third group of about 1,500 people from Karlovac, даље ради, али у смањеном обиму. Тако 7,8. и 9. фебруара Petrovaradin, Kamenica, Beska, Cortanovci, and some other places was deported on September 17. 1943. године на смрт осуђује 36 Срба из Добринаца, Попи- The Mobile Court-Martial continued workingafterTomic’s наца, Лединаца, Бешенова, Прњавора и још неких села. action which ended in the second half of September 1942, but, При повлачењу окупатора, усгаше су половином ок- its scope of work was reduced. 'Illus, on February 7,8, and 9, тобра 1944. године ликвидирале посљедњу групу од 150 1943, it condemned to death 36 Serbs from Dobrinci, Popind, Срба из митровачке казнионице. Успут су у селу Лаћарак Ledind, Besenovo, Prnjavor, and some other villages. убклн још 6 Срба. У Јакову су 28. септембра у импрови- During the retreat of the occupation forces, the Ustasha зованом затвору заклали 9 преосталих Срба. liquidated the last group of 150 Serbs from the Mitrovica prison Језив покољ извршен у селу Нештин 13. октобра 1944. in mid-October 1944. In passing through the village of Lacarak годнне, непосредно пред његово ослобођење, довољво го- they killed another 6 Serbs. On September 28, they slaughtered вори о звјерсгвима усташа, тј. регуларне војске НДХ. Тога the last 9 Serbs in the makeshift prison in Jakovo. дана у село је упао један усгашки одред из Илока и иза The dreadful slaughter committed in the village of Nestin себе по улицама оставио 18 закланих и унакажених on October 13,1944, just before it was liberated, gives ample лешева. Међу њима је било 6 дјеце размрсканих глава, од evidence of the atrocious crimes committed by the Ustasha, i.e. којих је једно имало неш то више од годину дана. the regular army of the Independent State of Croatia. That day, Усташки зликовац Иван Тољ, управник злогласног an Ustasha detachment from Ilok broke into the village, leaving логора у Винковцнма, 14. октобра 1944. године са својим behind 18 slaughtered and mutilated bodies among which were усгашама убио је у селу Сремске Лазе 53 Србина старос- 6 children with smashed heads. One of them was just over a year једаоца. У новембру 1944. године заповједник VI усташке old. бојне из Ердевика убио је са својим одредом 15 Срба на обали Босута. On October 14,1944, an Ustasha criminal, Ivan Tolj, head По првим послијератним истраживањима, обављеним of the notorious concentration camp in Vinkovci, assisted by his 1945. године, на подручју Срема у периоду 1941-1944. Ustasha, killed 53 Serbs, natives of the village of Sremske Laze. године живот је изгубило 21.597 лица. Од бомбардовања In November 1944, the Commander of the 6th Ustasha Battal­ ion from Erdevik and his detachment, killed 15 Serbs on the их је страдало 1.185, стријељано је 6.546, објешено 338, banks of the Bosut. заклано 307, умрло од мучења 318, спаљено 291, умрло од The first post-war investigations conducted in 1945 showed глади 190, угушено гасом 130. that 21,597 people lost their lives in the area of Srem, in the pe­ У логорима у земљи и ван земље живот су изгубила riod 1941-1944. Eleven hundred and eighty-five of them were 9.683 лица: 6.103 су убијена, 685 је умрло, док их је 2.895 killed in bombings, 6,546 were executed, 338 hanged, 307 весгало. slaughtered, 318 died of torture, 291 were burnt, 190 died of На принудном раду у земљи и ван земље убијено је hunger, 130 were asphyxiated with gas. 130 лица, умрло их је 112, док је 249 нестало. Ninety-six hundred and eighty-three people lost their lives Од 1.618 мобилисаних од окупатора или квислинга 371 in concentration camps at home and abroad, i.e.: 6,103 were лице је убијено, погинуло их је 438, умрло 68, a 741 лице је killed, 685 died, while 2,895 have been recorded as missing. нестало. One hundred and thirty people were killed while doing По најновијим истраживанлма, која су још у току, forced labour at home or abroad, with 112 who died there and број страдалих Срба у Срему прелази 24.000. Према до 249 recorded as missing. сада прикупљеним подацима, у директном усташком гено- Of the 1,618 people mobilized by the occupation forces and циду на подручју Срема убијено је 11.899 Срба. the quislings, 371 were murdered, 438 were killed, 68 of them По налазу Државне комисије за утврђивање злочина died, and 741 have been registered as missing. According to the most recent investigations which are still окупатора и њихових помагача за Војводину, на подручју in process, the number of Serbs from Srem who were killed ex­ Срема у првој фази стварања НДХ и дјеловања њеног ceeds the figure of 24,000. According to the data gathered up to државво-правног режима регисгрован је 151 истакнути date, 11,899 Serbs were killed in the direct Ustasha genocide in ратни злочинац. the territory of Srem. По истом основу, регисгровано је 68 исгакнутих рат- According to the findings of the State Commission for the них злочинаца који су учествовали у акцији Виктора Establishment of Crimes Committed by the Occupying Powers Томића и раду Покретног пријеког суда у Срему, док је за and Their Collaborators, in the territory of Vojvodina there злочине учињене при повлачењу окупатора из Срема ре- were 151 notorious war criminals in the area of Srem in the first гистровано 50 ратних злочинаца. stage of the creation of the Independent State of Croatia and У усгашким злодјелима на подручју Срема, чија кул- the operation of its state-legal system. минација пада у љето 1942. године, поред ва хиљаде уби- On the same criteria, 68 notorious war criminals have been јевих, измасакрираних и у логоре посланих Срба, ва десе- documented as having participated in the action conducted by тпне хиљада је пребијено магкама, штаповима, плетеним Viktor Tomic and in the proceedings of the Mobile Court-Mar­ жнцама, жилама, пендрецима, кундацима ... Многима су tial in Srem, while 50 war criminals have been documented as кости поломљене, повријеђени унутрашњи органи, чупани having committed crimes during the retreat of the occupation нокти, бркови, резани натекли табани, одсијецани носеви, forces from Srem. In addition to the thousands of Serbs killed and massacred уши, женама дојке. Хиљаде жена и дјевојака служиле су and those deported to concentration camps, the Ustasha crimes усташама за рад на најпрљавијим пословима и за сексу- committed in the area of Srem - the culmination of which was in ална иживљавања. the summer of 1942 - involved also tens of thousands of people beaten with poles, sticks, twisted wires, ropes, clubs, rifle butts... Many of the people ended up with their bones broken, internal organs injured, nails and moustaches torn out, swollen soles cut up, noses, ears, and women’s breasts cut off. Thousands of women and young girls were used by the Ustasha to do the dirti­ est jobs and sexually abused. Б р о ј Реднн Локалитета Сабирних и Убијених Срба Територија Јама у које су Бунарау које број Локалитета масовиог концентрациони удиректном бацани Срби су бацани Срби геноцида х логора геноциду 1. ХЕРЦЕГОВИНА 81 6 27 4 - 6.916 2. ИСТОЧНА БОСНА 731 неиспнтан 1 16 - око 50.000 3. СРЕДЊА БОСНА 202 9 18 1 3 11.374 4. БОСАНСКА КРАЈИНА 483 28 5 1 . 77.200 5. Ј1ИКА, КОРДУН И БАНИЈА 545 18 33 (Лика) 7 - 55.547 6. СЛАВОНИЈА 485 18 . 15 21 33.089 7. СРЕМ 116 5 3 - 11.899 Укупно: 2.643 84 84 47 24 246.025

Number Collection Pits into which Wells into which Num Teritory Localities of centres and Serbs killed in Locality Serbs were Serbs were mass genocide concentration direct genocide thrown thrown camps 1. HERZEGOVINA 81 6 27 4 . 6,916 no investigation 2. EASTERN BOSNIA 731 1 16 - approx. 50,000 made 3. CENTRAL BOSNIA 202 9 18 1 3 11,374 4. BOSNIAN KRAJINA 483 28 5 1 . 77,200 5. LIKA, KORDUN AND BANIJA 545 18 33 (Lika) 7 - 55,547 6. SLAVONIA 485 18 . 15 21 33,089 7. SREM 116 5 - 3 . 11,899 Total: 2,643 84 84 47 24 246,025

58

ИЗВОРИ И Ј1ИТЕРАТУРА * SOURCES AND LITERATURE

Антонић Здравко, 0 злочинима над Србима и Јеврејима у источној Босни 1941/1942 године, Београд, 1991. (Необјављен рукопис у Исторнјском инстатуту САНУ) Атанацковић Жарко, Срем у народноослободилачком рату и социјалистнчкој ревалуцији, Београд 1968. Архив Југославије, Саопштења Државне комисије за утврђивање злочииа окупатора и њихових помагача (саопштења 193) Београд 1945-1946., и Фонд Државне комисије за утврђивање ратне штете причињене од сгране окупатора и њихових помагача Banovic Branimir, Izvor radne snage i dcportacija stanovnistva sa teritorije NDH u toku drugog svetskog rata, Sarajevo 1963. Basic' Rade, Ustanak i borba na Kozari 1941-1942, Beograd 1957. Bilanz das zweilen Weltkriges, Hamburg 1953. Билећа y HOP-y и револуцији, Билећа 1983. BjelicMilorad, Poieski narodnooslobodilacki odred, Slavonski Brod 1983. Бјелица Јевто, Немирна граннца, Београд 1984. Бокан Бранко, Геноцид над Србима Босанске крајине 1941-1945. Београд 1991. (Необјављен рукопису Историјском ииституту САН У) Босанско Грахово у HOP 1941-1945, Кикинда 1971. Brloiic Stjepan, DakovStina u NOB i socijalistickoj revoluciji 1941-1945, Dakovo 1986. Буквић Милан, Оточац и Брнње у Н О Б 1941-1945. године. Оточац 1971. Bulajic Milan, Ustaski zlocini genotida, 1-IV, Beograd 1988; 1989. Vasiljevic Zoran, Sabirni logor Dakovo, Slavonski Brod 1988. Војводина y HOP-y и социјалистичкој револуцији 1941-1945, група аутора, Нови Сад 1984. Војновић Новица, Српске јаме у Пребиловцима - геноцид хрватских клериусгаша над Србима у Херцеговиии, Титоград 1991. Вукомановић Младен, Устанак у горњој Херцеговини, Сарајево 1965. Glina i glinski kraj kroz stoljeca, Zagreb 1988. Dedijer Vladimir, Vatikan i Jasenovac, Beograd 1987. Дедијер Владимир, Диевник, Београд 1951. Дедијер Владимир - Милетић Антун, Протеривање Срба са огњиигга, Београд 1989. Dedijer Vladimir, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, II knjiga. Дефинитивни резултати пописа сгаиовништва од 31. марта 1931., Београд 1938. Dnevnik grofa CIANA, Zagreb 1948. Dokumenli o protivnarodnom radu i zlocinima jednog dijela katolickog klera, Zagreb 1946. ДрагиН Миле, Трагедија села Млаке и Јабланица у току II свјетског рата 1941-1945. Новска 1989. (Необјављен рукопис у личном посједу аутора С.К.) Драгић Кијук Предраг, CATENA MUNDI, I - II, Београд - Краљево 1992. Ђурић Љуба, Банијски партизански одред 4145., Београд 1988. Живковић Никола, Усгашки злочини над српским живљем у Кукуњевцу Славонија, (Необјављен рукопис у личном посједу аутора С. К.) Живојиновић Р. Драгољуб и Дејан В. Лучић, Варварсгвоу име Христово, CATENA MUNDI k. II, Београд - Краљево 1992. Жугић Владимир, Ратни злочинци и издајници пред народним судом, Београд 1964. Zbornik narodnih hcroja Jugoslavije, Knjige I i II, Beograd 1976. Злочини окупатора 1941-1944 y Срему, Нови Сад 1916. Zoric Milan, Drvar u ustanku 1941., Beograd 1963. Зорић Никола, Највећи покољ Срба на тлу НДХ, CATENA MUNDI k. II, Београд - Краљево 1992. Јевтић Атанасије јеромонах, Од Косова до Јадовна, Београд 1987. Jelic - Butic Fikreta, U stak i Nezavisna Drzava Hrvatska 1941-1945., Zagreb 1977. Јукић Илија, Поглед на прошлосг, садашњост и будућност хрватеког народа, Лондон 1965. Karasijevic Drago, Sarajevo otpor u ficama, sjecanja zatocenika, Beograd 1969. Karasijevic Drago, Banjaludci zatvor Cma kuca, Sjecanja zatocenika, Beograd 1969. Kiszling Rudolf, Die Kroaten, Graz - Koln 1956. Kladar Milan, Narod sebi, Nova Gradiska 1977. Ковачевић Бранко и Скоко Саво, Јулски устанак у Херцеговини 1941, Историја за изучавање радничког покрета књ.1., Београд 1965. Kokot Jovan, Dvanaesta slavonska proleterska brigada, Beograd 1987. Korda Josip, Puskar Slavko, Vinkovacki kraj na putu u slobodu i sodjalizam, Vinkovci 1976. Kotar Gospic i kotar Perusic u NOR 1941-1945., Istorijski arhiv Karlovac 1988. Kotar Gracac u NOR 1941-1945., Istorijski arhiv Karlovac 1989. Kotar Donji Lapac u NOR 1941-1945. godine, Istorijski arhiv Karlovac 1989. Kotar Korenica i kotar Udbina u NOR 1941-1945, Istorijski arhiv Karlovac 1988. Konjhodzic Mahmud, Kronika oLjubuskom kraju, Ljubuski 1974. Косгић M. Лазо, Хрватска зверства y другом светском рату, CATENA MUNDI k. II, Београд - Краљево 1992. Krizman Bogdan, Ante Pavelic i ustak, Zagreb 1978. Krizman Bogdan, Nezavisna Drzava Hrvatska izmedu Hitlera i Musdinija, Zagreb 1980. Krizman Bogdan, U stak i Treci rajh, Zagreb 1983. Крсмановић Јово, Путдо звијезда страдање народа на Романији, Београд 1988.

61 Крш ановић Јово, Н а сред горе Романије, Београд 1988. Лазић Душаи Гојко и Мајски Бранко, Дудик, Шид 1977. Lasac A. Quborair, Deportacija Srba iz Hrvatske 1941., Zagreb 1956. Ластавица Дане, Страдање Срба у Срезу Перушић 1941-1945. распоред јама и стратишта (Необјављен рукопис у личном посједу аутора С.К.). Le operazioni della italiane in Jugoslavia 1941-1943., Roma 1978. Лукић Драгоје, Рати дјеца Козаре, Београд 1979. Malaparte Curzio, Kotarica ostriga (iz knjige KAPUTT) objavljeno u CATENA MUNDI k. II, Beograd - Kraljevo 1992. Milic Milenko, Piansko i naeionalno raseljavanje Jugoslovena tokom drugog svetskog rata, Jugoslovenska revija za medunarodno pravobr. 3/1964. Милосављевић Крста, Тамо где је било слободиште, Нови Сад 1969. Милошевић Слободан, Избеглице и пресељеници на територији окупиране Југославије 1941-1945., Београд 1981. Миљанић Гојко, Сарадња народа Црне Горе и Херцеговине у првој години ослободилачког рата, Београд 1966. Никић Сава, Кудиљи, Нови Сад 1985. Novak Viktor, MAGNUM CRIMEN, Zagreb 1948; Beograd 1986. Новаковић Љубомир, Геноцид над Србима у средњој Босни, (Необјављен рукопис у личном посједу аутора С.К.). Olbina Dane, Ratni dani, Sarajevo 1972. Oslobodilacki rat naroda Jugoslavije 1941-1945, knjige I i II, Beograd 1957. Paris Edmond, "GENOCIDE IN SATELLITE CROATIA 1941-1945’, London 1961. Persen Mirko, Ustaski logon, Zagreb 1990. ПеровиН Тунгуз Данило, Страдање Срба у Херцеговини за време Независне Државе Хрватске, Београд 1959. Petovar Rudi i Zekic MiloS, Sesta istoenobosanska i Petnaesta majevieka brigade, Beograd 1982. Петрановић Бранко, 0 сисгему окупације Југославије 1941-1945. и његовој научној обради, Титоград 1969. Пиљевић Ђорђе, Херцеговина 1941, Сарајево 1973. Pinta Samuel, Zloeini okupatora i njihovih pomagaca izvrseni nad Jevrejima u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1952. Плећаш Никола Нитоша, Хрватска војека 1941. године, CATENA MUNDI k. II, Београд - Краљево 1992. "PofeSki list" - dnevne novine od 21.10.1982. godine. „Политика”, дневни листод 18.8.1948. год. Поповић Сгево, Љубиње и Попово поље 1941-1945, Требиње 1969. Радованлија Милан, Жртве фашизма на територији опћине Славонска Пожега. (Необјављен рукопис у личном посједу аутора С.К.). RedZic Enver, Muslimansko autonomastvo i 13. SS divizija, Sarajevo 1987. Симоновић Будо, Огњена Марија Ливањска, Ливно 1991. Симић Сима, Прекрштавање Срба за време другог светског рата, Титоград 1958. Skoko Savo, Pokolji hercegovackih Srba ’41., Beograd 1991. Скоко Саво, Геноцид Незавиене Државе Хрватске над херцеговачким Србима 1941-1945., Београд 1991. (Необјављен рукопис у Историјском инсппуту САНУ). Славић Божо, Попово Поље у народноослободилачкој борби, Требиње 1986. Спомен књига палих бораца и жртава фашистичког терора општине Г ацко, Гацко 1986. Spomenici Mostara 1941-1945., Mostar 1987. Spomen knjiga Capljina - Neum 1941-1945., Capljina 1984. Споменица православних свештеника жртава фашистичког терора и палих у народноослободилачкој борби, Београд 1980. Споменик Велико Набрђе 1941-1945. године, Ђаково 1983. Sredwa Bosna u NOR, Beograd 1976. Stanojevic' Branimir, Alojzije Stepinac zlocinae ili svetac - dokumenti o izdaji i zlocinu, Beograd 1985. СфањаковнН Драгослав, Највећи злочини садашњице, Горњи Милановац 1991. Tkalee Zvonko, Koncentracioni logori, Zagreb 1945. Требињци пали y борби за слободу, Требиње 1974. Tomasevie' Jozo, The Chetniks, War and Revolutio in Yugoslaia 1941-1945, Stanford 1975. Топаловић Живко, Покрети народног отпора у Југославији 1941-1945., Париз 1958. Тркља Миливоје, Корићка јама - прва масовна гробница Срба у НДХ, Београд 1992. Херцеговина у Н О Б књиге II, III и IV, Београд 1986. Hory Ladislav, Martin Broszat, Dcr Kroatische Ustasha Staat 1941-1945, Stuttgart 1964. "Hrvatski narod" br. 109 od 3.6.1941. Hreskovie Slaviea, Slavonski Brod u NOB i socijalistiekoj revoluciji, Slavonski Brod 1982. Цолић Младен, Оружане снаге НДХ у Босни и Херцеговини 1942-1943., Сарајево 1974. DZakie Lazar, Slavonija se budi, Vukovar 1970. Џелетовић Павле, 21 CC дивизија „Скендер бег”, Београд 1987.

62 Са међународног научног скупа одржаном у Српској академији The author used the following papers presented at the наука и уметности од 23. до 25. октобра 1991. год. на тему: International Sdent ificGathering held ГЕНОЦИД НАД СРБИМА УIIСВЕТСКОМ РАТУ, October 23 - 25,1991 under the name коришћени су следећи материјали: GENOCIDE OF THE SERBS IN WORLD WAR II:

Аврамов Смиља: Геноцид над Србима и савремена теорија о геноциду Аралица Ђуро: Усгашки злочини геноцида у српској православној цркви у Глини Бокан Бранко: Кулминација усгашког геноцида над Србима у Босанској крајини у љето 1941. Булатовић Радомир: Утврђиваше стратишта и број жртава на подручју Босне и Херцеговине Војновић Новица: Утврђивање сгратишта и број жртава на подручју Чапљинске општине Вукмановнћ Милан: Геноцид над Србима у Босанској крајини у току љета 1941. Дожић Владислав: Отварање јама и стратиигга уеташког геноцида у Босни и Херцеговини Ђорђевић Животије: Број жртава у II светском рату Екмечић Милорад: Починиоци злочина геноцида Затезало Ђуро: Геноцид над Србима у Хрватској ЗатезалоЂуро: Усташки логори Госпић, Јадовнои Паг Јаковљевић Сретен: Геноцид над Србима у Херцеговини Ласгавица Дане: Геноцид над српским народом бившег среза Перушић у другом светском рату 1941-1945. Мацура Милош: Питање квантификације геноцида над Србима Мнлошевнћ Слободан: Депортација и протеривање Срба у другом Светском рату Мићевић Аћим: Историјат отварања јама у Херцеговини Надеждин Милан: Геноцид на д Србима у сголачко-чапљинском крају јун-авгусг 1941. Недимовић Урош: 0 геноциду над Србима у Босанској крајини у другој половини 1941. Новаковић Љубомир: Злочин геноцида на подручју Средње Босне Павлица Дане: Стратишта на подручју Папука и Псуња Пиљак Никола: Геноцид над српским живљем у II светском рату на територнјама среза Гламоч Пиљевић Ђорђе: Геноцид над Србима у Херцеговини у току II свјетског рата Рајчевић Дане: Усгашки геноцид у Дивоселу (Лвка) Скоко Саво: Три узасгопна таласа усгашког геноцида у Херцеговини 1941. Смрека Јелка: Покољ у Јекоднма 6 .1 .1942. Стијачић Славко: Усгашки покољ српског живља у Херцеговини Ћосић Станко: Стратишта на подручју Босанске Дубице (осим Градине) Чучковић Божидар: Стратишта у Херцеговини Џаџић Петар: Расизам у Хрватској од половине XIX века до данас

СВЕДОЧЕЊА ИЗБЕГЛИЦА TESTIMONIES GIVEN BY REFUGEES Архив Србије - Фонд Комесаријат за The Archives of Serbia, G-2 Records the Commissariat избеглице и пресељење, G - 2; Архив Патријаршије for Refugees and Migration; The Archives of the Patriarchate Српске православие цркве у Београду of the Serbian Orthodox Churche, Belgrade

Адам Бијелић из Горњег Сјеничака, срез Вргин Мост, у Београду 15.9.1941., у Комесаријату за избеглице Арсен ТадиН из Олова, Срез Кладањ, у Београду 31.3.1941., у Комесаријату за избеглице Божица Букић из Бихаћа, у Београду 28.7.1941., у Комесаријату за избеглице Божидар Кулин из Вардишта, срез Вишеград, у Београду 4.7.1942., у Комесаријату за избеглице Босиљка Рада из Огоца, у Београду 16.4.1942., у Комесаријату за избеглице Бранимир Давидовић, свештеник из Пискавице код Приједора, у Београду 23.3.1947., у Патријаршији СП Ц Бранко Јакшић, судија среског суда из Бјеловара, у Београду у Комесаријату за избеглице Бранко Јакшић, свештеник и Будимир Поповић из Јабуковца код Петриње, у Београду у Комесаријату за избеглице БранкоТомовић, еаобраћајни чиновник из Огулина, у Нишу 15.1.1942., у Комесаријату за избеглице Васиљ Тунгуз, свештеник из Пазарића, у Београду 20.11.1947., у Патријаршији СПЦ Вера Максимовић нз Брчког, у Београду 8.6.1942., у Комесаријату за избеглице Владимир Гаковић из Бањана, срез Босанска Крупа, у Београду 28.10.1941., у Комесаријату за избеглице ГојкоЕлезовић, учитељ из Крчедина, срез Сремски Карловци, у Београду 3.10.1942., у Комесаријату за избеглице Даринка Микић из Сарајева, у Београду 17.9.1942., у Комесаријату за избеглице Даривка Радмановић, ученица учитељске школе у Госпићу, у Београду 13.10.1942., у Комееаријату за избеглице Димитрије Странић из Ведрог Поља, срез Госпић, у Београду 26.6.1942, у Комесаријату за избеглице

63 Драгаи Бакић из Чемернице, срез Вргин Мост и Душан Дејановић, свештеник нч Вргин Мосга, у Београду 3.6.1942, у Комесаријату за избеглице Златко Манојловић из Отока, срез Огулин, у Беофаду 1.8.1942, у Комесаријату за избсглице Зорка Шурлан из Босанског Новог, у Београду 6.10.1941, у Комесаријату за избеглице Јанко Сузић из Батињана, срез Пакрац и Цвета Јовановић из Кукуњевца, срез Пакрац, у Београду 8.11.1942., у Комесаријату за избеглице Јездимир ДангиН, патуковник, писмо из горског штаба са Романије од 2.9.1941. упућено пуковнику Дражи Михајловићу, команданту четничких одреда, Патријаршија СПЦ Јован Кукић, свеиггеник из села Ољаси, срез Славонска Пожега, у Жагубици 20.7.1941., ПатријаршијаСПЦ Јован Рајачић, свештеник из Босанске Косгајнице, у Београду 14.9.1941., у Патријаршији СП Ц Јован Шарнћ, свештеник из Кусоња, ф е з Пакрац, у Београду 30.7.1941., у Патријаршији СПЦ Јосиф Богдановић, свештеник из Праче, срез Рогатица, 1.9.1941., у Ужицу, Патријаришја СПЦ Крсто Бумбић из села Добрељи, срез Гацко, 9.5.1942., у Патријаршији СПЦ Мара Матијашевић, учитељица из Костајнице, 16.6.1942., у Младеновцу у Комесаријату за избеглице Миле Милошевић, парох из Великије Радића, срез Босанска Крупа, 30.8.1941., у Патријаршији СПЦ Мила Војновић из села Бајна, срез Цазин, у Београду 23.7.1942., у Комесаријату за избеглице Миленко Славујевић нз Адашеваца, срез Шид, у Београду 23.9.1942., у Комесаријату за избеглице Милица Меднћ из Доњег Лапца, у Београду у Комесаријату за избеглице Милан Богдановић, професор из Госпића, у Београду у Комесаријату за избеглице Милан Миљуш, свештеник из Љубовије, срез Приједор, дата 20.8.1947., у Патријаршији СПЦ Милан Поповић, свештеник из Градачца, 10.8.1947., у Патријаршији СПЦ Миле Грдановић из Глинске Пољане, срез Петриња, 12.5.1942., у Патријаршији СПЦ Миле Ивановић из Чакловца, срез Пакрац, у Београду 11.9.1942., у Комесаријату за избеглице Милорад Ајвазовић, свеиггеник из Травника, 14.7.1947., у Патријаршији СПЦ Мухарем СадиковиН, судија из Приједора, у Београду 10.1.1942., у Комесаријату за избеглице Никола Богуновић, прота из Сиска, 15.12.1947., у Патријаршији СПЦ Никола Грмеша из Стабанџе, срез Цазин, у Јошаници 22.2.1942., у Комесаријату за ибеглице Никола Мудрић, учитељ из Старих Бановаца, срез Стара Пазова, у Београду 11.3.1942., у Комесаријату за избеглице Петар Затезало, село Перјасица, срез Војнић, у Београду 16.5.1942., у Комесаријату за избеглице Раде Ђурђевић из Горњих Кејеваца, срез Босаиска Градишка, у Београду 27.11.1942., у Комссаријату за избеглице Радојка ТатомировиН из Нове Градишке, у Београду 12.9.1942., у Комесаријату за избеглице Радослав Боровић, ученик нз Огаре Пазове, у Београду 17.8.1942., у Комесаријату за избеглице Рајко Софронић, прага из Брчког, 12.8.1974., у Патријаришји СПЦ Саво ЂукиН из Босанксе Крупе, у Београду 16.8.1941., у Комесаријату за избеглице Светозар Љубинковић, судија Окружног суда из Сремске Митровице, у Београду 14.10.1942., у Комесаријату за избеглице Светозар Љубоје из Бања Луке, у Лапову 5.5.1942, Патријаршија СПЦ Сретен Глигоријевнћ из села ТиљевиНи, срез Власеница, у Београду 6.8.1942., у Комесаријату за избеглице Оганиша Грујић, судија из Босанског Новог, у Младеновцу 12.5.1942., у Комесаријату за избеглице Огеван и Душан Косаиовић из Плашког, срез Огулин, у Комесаријату за избеглице Огојан Станковић, свештеник из Теслића, 22.8.1947., Патријаршија СПЦ Тома АлексиН, свештеник из Дољана, срез Оточац, у Београду 30.12.1941., у Патријаршији СПЦ Урош Јовановић, свештенк из Зенице, 1.12.1947., у Патријаршнји СПЦ Фанија Тохољ, домаћица из Љубиња, у Комесаријату за избеглице Цвијетин Стевић, протојереј из Козлука, срез Зворник, 11.8.1947., у Патријаршији СПЦ Шпиро Врањеш из села Камен, срез Гламоч, у Београду 29.4.1943., у Комесаријату за избеглице

64 САДРЖАЈ

CONTENS

страна page

Предговор проф. др Смиља Аврамов 7 Foreword, Prof. Dr. Smilja Avramov 11 Херцеговина 15 Herzegovina 15 Источна Босна 20 Eastern Bosnia 20 Средња Босна 24 Central Bosnia 24 Босанска Крајина 30 Bosnian Krajina 30 Ј1ика, Кордун и Банија 37 Lika, Kordun and Banija 37 Славонија 46 Slavonia 46 Срем 51 Srem 51 Извори и литература 59 Sources and literature 59

Да ATJIAC УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА ATLAS OF THE USTASHA GENOCIDE OF THE 1941-1945. нађе свој пут до читаоца финансијски и SERBS 1941-1945 has reached the readers owing to услугама cy помогли: the financial aid and services provided by:

ВЈ1АДА РЕПУБЈ1ИКЕ СРБИ JE, израду карата и превод на енглески језик THE GOVERNMENT OF THE REPUBLIC OF SERBIA making of the maps and translation into English

ФОНД ИСТИНЕ O СРБИМА, Београд FOUNDATION FOR TRUTH OF THE SERBS, Belgrade

KOCOBKA, Приштина

БЕОГРАДСКА БАНКА - ПРИШТИНСКА БАНКА, ДЦ Приштина

TEHNICOM, Београд

Д Д ШИК МАГЛИЋ, Фоча

ВОЈНОГЕОГРАФСКИ ИНСТИТУТ Београд, у припремању карата за штампу MILITARY GEOGRAPHICAL INSTITUTE Belgrade, in prepaire maps for printing

ДП АЈ1УМИНКА, Шипово

ХОЛДИНГ „БИРАЧ”, Зворник

ГП ’’БЕГРАД”, Београд

РУДО, Београд

Несебичну помоћ су дали српски добротвори A generous aid has been provided by the following приложници из Холандије: benefactors Serbian contributors from Holland:

Драгиша ИЈ1ИЋ

Новак Ј1УКИЋ

Душан ПЕРОВИЋ

Петар ПЛАВЉАНИН

Радомир РАДОВАНОВИЋ

Брана РАДУНОВИЋ БИБЛИОТЕКА EDITION 'СРБИ HA СВОМ ТЛУ' -SERBS ON THEIR OWN LAND’

Уредник библиотеке: Edition editor: Слободан РИБАР Slobodan RIBAR

Страхиња КУРДУЛИЈА Strahinja KURDULIJA АТЛАС УСТАШКОГГЕНОЦИДА ATLAS OF THE USTASHA GENOCIDE Н АДСРБИ М А 1941 - 1945. OF THE SERBS 1941-1945.

Уредници: Editors: ПредраГ Р. ДРАГИЂ КИЈУК Predrag R. DRAGlC KIJUK Др Славенко ТЕРЗИЋ Dr. Slavenko TERZld

Рецензенти: Reviewers: Академик Славко ГАВРИЛОВИЋ Academician Slavko GAVRILOVIC Академик Василије КРЕСТИЋ Akademician Vasilije KRESTIC

ПредГовор: Foreword: Проф. др Смиља АВРАМОВ Prof., Dr. Smilja AVRAMOV

Превод на енглески: English translation: Љиљана ШОБАЈИЋ Ljiljana SOBAJIC

Ликовна и Графичка опрема: Artistic and graphic arrangement: Здравко ТОДОРОВИЋ Zdravko TODOROVIC

Израда мапа: Maps made by: Страхиња КУРДУЛИЈА Strahinja KURDULIJA

Лектура u коректура: Proof-redar: Боја ТАЛИЈАН BojaTALIJAN

Компјутсрски с л о г и прелом: Computer layout: Никола РИБАР Nikola RIBAR

Издавачи: Published by: ПРИВ РЕДНЕ ВЕСТИ "EUROPUBLIC." Д.О.О., PRIVREDNE VESTI "EUROPUBLIC" LTD, Com­ предузеће за међународну сарадњу, издаваштво, pany for маркетинГ и прометну делатност, International Cooperation, Publishing and Business Београд, Лењинов булевар /7//ХIV Activity, Belgrade, Lenjinov bulevar 171/XIV ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ THE HISTORICAL INSTITUTE OF THE СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ, SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS, Бео?рад, Кнез Махаилова 35 Belgrade, Knez Mihailova 35

За издаваче: For publishers: Слободан РИБАР,ВД директор Slobodan RIBAR, Acting Director, ra"EUR0PUBLIC\#.0.0., PV "EUROPUBLIC", Ltd Др Славенко ТЕРЗИЋ, директор Dr. Slavenko TERZIC, Director ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ САНУ THE HISTORICAL INSTITUTE OF THE SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS

Штампа: Printed by: Штампарија Српске патријаршије, Serbian Patriarchate Publishing House, БеоГрад, Ул. Крала Петра 5 Belgrade, Kralja Petra 5

Тираж: Printed: 1.000 примерака in 1,000 copies CIP - Каталогизација y публикацији Народна библиотека Србије, Београд

940.540.5:341.322.5 (497.13)

КУРДУЈШЈА, Страхиња Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945. = Atlas o f the Ustasha Genocide of the Serbs 1941—1945 / Страхиња Курдулија = StrahinjaKurdulija; (предговор Смиља Аврамов; превод на енглески Љиљана Шобајић). - Београд: Привредне вести Europublic; Историјски институт Српске академије наука и уметносги, 1993 (Београд: Штампарија Српске патријаршије). - 64 стр.; 29цм. — (Библиотека ,, Срби на свом тлу" = Edition "Serbs on Their Own Land")

Тираж 1 000. - Предговор; Foreword: стр. 7-14. - Библиографија: сгр. 61-64. ISBN 86-7941-002-0

323.1 (=861)(497.1) 341.322.5(497.13) а) Срби - Геноцид - Независна Држава Хрватска б) У сташе - Злочини -Незавиша Држава Хрватска ИД=21279500______

ФОНД ИСШ НЕ О СРБИМА, Београд FOUNDATION FOR TRUTH OF SERBS, Beograd ФОНД ИСТИНЕ покровитељ издања у 1993. и 1994. години

И з а ш л о : Хуго Рот СЕРБЛИИ HA СВОМ ТЈГУ Veselin Duretic: DEMOLATION OF SERBS IN THE 20TH CENTURY Страхиња Курдулија: ATJIAC УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА Н АД СРБИ М А 1941 -1945.

У прпирсми: Слободан Милеуснић: ДУХОВНИ ГЕНОЦИД Радомир Смиљанић: КО ЈЕ КРИВ ЗА РАТ Јовап Радојчић: ЛЕКСИКОН СРБА Стјепан Главач: КАРТА ХРВАТСКЕ Ђорђе Јанковић: СРПСКЕ ГРОМИЛЕ ОД V ДО IX ВЕКА ХуГо Рот КОСОВО ИСКОН СРБИЈЕ Јован Пејин: СРБИ И МАЂАРИ Јулије Кемф: О К О П С У Њ А Божица Младеновић: ЖЕНЕ У ТОПЛИЧКОМ УСТАНКУ 1917. Бранко Бокан: СТРАДАЊА СРБА У БОСАНСКОЈ КРА ЈИ Н И 1941 -1945. Радослав Грујић: ДУХОВНИ ЖИВОТ Хуго Рот: БИСТРИЦА Ladislaus Hori - Martin Brosat: HRVATSKA USTASKA DRZAVA Јован Пејин: БУЊ ЕВЦИ СУ СРБИ Предраг Р. Драшћ Кијук О ПАПОКРАТИЈИ Влатко БоГићевић: БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Књиге се објављују у оквиру библиотеке СРБИ НА СБОМ ТЛУ, или као посебна издања, увек на српском и једном светском је з и к у . Страхшм Курдулжја АТЛАС УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА

1941 -1945

ATLAS OF THE USTASHA GENOCIDE OF THE SERBS

Strahinja Kurdulija