:asopis Fakulteta primeyenih umetnosti u Beogradu Septembar 2009. Broj 4

60 GODINA FAKULTETA PRIMEYENIH UMETNOSTI U BEOGRADU

SIGNUM4KOR.indd 1 9/5/09 12:29:53 PM Fotografija> Marija Zindovi'

SIGNUM4KOR.indd 2 9/5/09 12:30:09 PM SIGNUM 4 / SADR|AJ {EZDESET GODINA FPU Pro[logodi[ya velika izlo\ba 60 GODINA FPU 2−3 u paviqonu Cvijeta Zuzori', u kojoj su bili pred­ Profesori FPU stavqeni radovi profesora FPU bila je, kao i svaka ULICA BRANKA {OTRE godi[yica, povod za jo[ jednu rekapitulaciju rada prof. Rastko "iri' na Fakultetu. Tokom deset godina proteklih od zadye proslave i monografije, mnogo toga se dogo­ 4−11 dilo, uradilo, nau;ilo, izlo\ilo, predstavilo i Se'aya na profesore promenilo. Prelaskom na novi evropski sistem MATIJA ZLAMALIK i novu strukturu nastave, Fakultet primey­­e­nih Vesna Zlamalik umetnosti zaokru\uje dosada[yi na;in funkcio­ Bosiqka Ki'evac nisaya i organizacije nastavu na nov na;in. Zato je, uz izlo\bu profesorskih radova, bila predstavqe­ 12−15 na i prate'a izlo\ba na 22 panoa na kojoj je pred­ Ogledi stavqena kratka istorija Fakulteta. Kori['eni su STUDIJA ANATOMIJE PEGAZA tekstovi dr Pavla Vasi'a i dr Branka Vujovi'a iz prof. Miodrag Mi'a Baji' ranijih monografija FPU. U toku rada na ovoj iz­ 16−17 lo\bi uo;ena je alarmantna nebriga za sistematsko Pismo prikupqaye i rad na stvarayu novih arhivskih FONTOVI 2008 ­­ma­­terijala Fakulteta, tako da je ve'ina fotografija prof. Olivera Stojadinovi' ponovo preuzeta iz starih monografija, od kojih su mnoge bile lo[e od[tampane, a originalne foto­ 18−20 grafije sa kojih su bile reprodukovane – odavno Grafi;ki dizajn izgubqene. Mnogi su zaboravili jednostavnu istinu PLAKATSKO SLIKAYE da 'e svaka fotografija ili video koji se snimi prof. Zdravko Mi'anovi' danas, sutra postati dragocen arhivski materijal. Prate'a izlo\ba sa kratkim istorijatom 21−44 FPU u ovom broju Signuma prenesena je u celosti. Istorija Fakulteta Osim stalnih rubrika (Se'aya na profesore, pri­ 60 GODINA FPU lozi iz struke, konkursi…) u ovom broju predstavqen priredio prof. Rastko "iri' je zanimqiv ogled iz fantasti;ne anatomije, koji 45 je redakcija ;asopisa naru;ila od profesora Mi'e Baji'a, koji ove godine odlazi u penziju. Kao Konkursi DHL KALENDAR protivte\­u delu jednog vete­rana, donosimo i veoma prof. Jugoslav Vlahovi' anali­ti;no napisan tekst o arheolo[koj ilustraci­ ji Natalije Stojanovi', diplomiranog stu­­ ­den­­ta 46−49 Grafi;kog odseka, sada studenta Interdiscipli­ Animacija narnih doktorskih studija Univerziteta umetnosti. KOLEKTIVNI FILMOVI Nadamo se da 'e ubudu'e studenti vi[e u;estvovati prof. Rastko "iri' sa svojim tekstovima u ovom i drugim ;asopisima. Studenti Grafike ove [kolske godine 50−53 u;estvovali su na mnogim konkursima i bili na­ Projektovaye oblika gra]ivani, da pomenemo konkurse za kalendare DHL POLIEDRI i JAT/Univerzijade, konkurs za ekslibris RTS, prof. dr Ivana Marciki' me]unarodni konkurs Tolerancija na kome je ani­ 54−59 macija na[eg studenta osvojila prvu nagradu… Ilustracija Rastko "iri' ARHEOLO{KA ILUSTRACIJA Natalija Stojanovi' 60−61 Konkursi TOLERANCIJA Izdava; Fakultet primeyenih umetnosti u Beogradu, Primeyena grafika, Kosan;i'ev venac 29, Beograd. Tel. 2625 399 Za izdava;a prof. Vladimir Kosti' Divac, dekan FPU 62−63 Urednik prof. Rastko "iri' Konkursi Redakcija profesori Jugoslav Vlahovi', Olivera Stojadinovi', KALENDAR JAT/UNIVERZIJADA Ilija Kne\evi', Zdravko Mi'anovi', Mirjana |ivkovi' Grafi;ki oblikovali prof. Rastko "iri', 64 Marijana Kalabi' (50–53) i Natalija Stojanovi' (54–59) Doga]aji Zaglavqe ;asopisa Iva "iri' (2006) Crte\ na koricama prof. Miodrag Mi'a Baji' IZLO|BA MILO{A "IRI"A U »KOLEKTIVU« Fotografije na unutra[yim stranama korica Marija Zindovi' PALFI U BEOGRADU {tampa Beopres, Beograd PREMIJERA »EDIT I JA« ALEKSE GAJI"A ISSN 1452-9475 Tira\ 500. Septembar 2009. Ulica prof. BRANKA {OTRE (1906–1960), osniva;a na[eg fakulteta i prvog rekto­ ra APU (predavao je predmete Ornamen­ tika, Crtaye i slikaye i Akt), nalazi se na op[tini :ukarica, na obronku Julinog Brda prema |arkovu (fotografija dole).

ULICE PROFESORA FPU

Pretra\uju'i mapu grada, a mnogo je lak[e kada se grad »prepe[a;i« internetom, ra­ doznali [eta; mo\e prona'i i odre]en broj imena vezanih za Fakultet primeye­ nih umetnosti. Prona[li smo ;ak OSAM ulica (sedam u Beogradu i jednu u Novom Sadu) koje su nazvane po imenima profeso­ Ulica prof. MIHAILA PETROVA (1902– ra koji su predavali na na[em fakultetu, 1983), osniva;a katedre Grafike (predavao [to pokazuje va\nost i format li;nosti Primeyenu grafiku i Crtaye i slikaye) koje su uticale na generacije studenata nalazi se u nasequ Medakovi' 3, iza naseqa na[e [kole. Bra'e Jerkovi'.

2 Ulica prof. RADENKA MI{EVI"A (1920 –1995) koji je predavao Teoriju forme, na­ lazi se u Zemunu (biv[a Altina 5) Ulica prof. DRAGOSLAVA STOJANOVI"A SIPA (1920–1976) nalazi se u Novom Sadu u Avijati;arskom nasequ, upravno na Avijati­ ;arsku ulicu.

Ulica prof. dr PAVLA VASI"A (1907– 1993) koji je predavao Istoriju kostima, na­­lazi se ispod Bulevara Kraqa Aleksan­ dra (deo posle presecaya sa Ustani;kom ulicom, prema Smederevskom putu, s desne strane).

U nasequ Bor;a jedna ulica nazvana je po slikaru-grafi;aru RADOMIRU STEVI"U RASU (1931–1982), koji je pripadao jednoj od prvih generacija diplomiranih studenata Akademije primeyenih umetnosti (1954). Kao kuriozitet, na kraju mo\emo pomenu­ti da je jedna od ulica u beogradskom Zoolo[­ kom vrtu dobila ime po VEQKU BIKI"U (1951–1998), grafi;kom dizajneru i anima­ toru (generacija FPU 1975), koji je dizaj­ni­ rao znak Beozoovrta.

Rastko "iri'

Ulica prof. VINKA GRDANA (1900–1980), dekana APU od 1959. do 1965. (predavao Crta­ ye i slikaye i Primeyeno slikarstvo) na­­la­zi se u nasequ Bra'e Mari' (Krya;a, biv[a Ulica 4). Ulica prof. VASE POMORI{CA (1893– 1961) koji je predavao Tehnike monumental­ nog slikarstva, nalazi se u nasequ Bor;a (biv[a Guvna Nova 9). Ulica prof. ALEKSANDRA TOMA{EVI"A (1921–1968) koji je predavao Monumentalno slikarstvo, nalazi se na Zvezdari i uprav­ na je na ulicu Dragoslava Srejovi'a.

3 Se'aya na profesore MATIJA ZLAMALIK Sredinom 19. veka, Vinko Zlamalik se uputio iz bi ka\yen. Boja peska sa La[ve, ;esto 'e se na'i u [umovite Moravske, iz Bor[itza kod Olomvca, ka pozadini yegovih slika. Slavoniji, prepunoj isto takvih [uma. Bio je [umar Zbog prerane smrti oca, 1920. godine, stupa i \iveo je ispuyenih 96 godina. na zanat kod kyi\ara–[tampara Fraye Lipskog, u Zaustavio se u Vrbayi i sa svojom \enom Vil­ Travniku. Posle ;etiri godine postaje slovoslagar­ helminom dobio tri sina. Jedan od yih Ivan, sreo je ski pomo'nik, tipograf, schweizerdegen. u Novskoj Luciju Braher i plod toga uspe[nog braka Nakratko, od februara do maja 1925. godine je i moj otac Matija. radio je za Lipskog. Sve vreme u [tampariji, u pau­ Rodio se 12. 02. 1905. godine, kao peto od [es­ zama izme]u faza u poslu, crta svoje kolege u pokre­ toro dece. U to vreme porodica je \ivela u Sarajevu, tu, pravi karikature. Samokriti;no priznaje da su u Kavrinoj ulici. U gradu kao [to je bilo Sarajevo,­ to amaterski poku[aji i sve crte\e uni[tava. sa razli;itim veroispovestima, kulturnim na­sle­ Kao jedini hraniteq porodice, 1925. godine ]em i socijalnim razlikama, moja porodica je imala dolazi u Beograd. U tom momentu na snazi je gene­­­­­r­ unutaryi \ivot, ne me[aju'i se mnogo sa drugima. alni [trajk [tamparskih radnika. Pridru\uje se Leti se putovalo u Vrbayu i Travnik, u krug [ire [trajka;ima, pos­taje ;lan Saveza grafi;kih radni­ porodice. ka. Zapo[qava se 1926. godine kao tipograf u [tam­ Moj otac se se'ao kako im je stara nona, mus­ pari­ji Ministarstva vojske i mornarice u Beogra­ limanka iz kom[iluka, bajala i trqala o;ni kapak du. Doseqava porodicu u Beograd. velikom ka[ikom kada bi neko od dece dobilo ;mi­ Godinu 1927. provodi na odslu\eyu vojnog ;ak – i ;mi;ak bi stvarno nestao. Ali se se'ao i roka u Trebiyu. Pri kraju vojnog roka, 1928. godi­ ­grud­­ve snega sa kamenom u sredini (da bi se nekome ne, jo[ u uniformi, \uri da se javi na konkurs za razbila glava) kojima su nonini unuci zasipali de­ prijem u Umetni;ku [kolu. Grubo ga odbiv[i, zbog cu. U toj sredini nije imao drugova. „drskosti da se pojavi u uniformi”, teraju ga na Prvu suvislost, ose'aye da je \iv, imao je sa prestup da obu;e civilno odelo. ­tri godine, crtaju'i gran;icom po pesku, na oba­ Uspe[no pola\e prijemni ispit i te 1928. li La[ve u Travniku. Majka i ro]aci kod kojih su godine upisuje Pripremni te;aj Odeqeya za ;istu odsedali, bili su u brizi zbog te posve'enosti. Znao umetnost. {kolsku 1928/1929. godinu zavr[ava s us­ je satima da se ne odaziva na pozive, crtaju'i. Bio pehom – Crtaye s gipsa (5) odli;an< Vajaye s gipsa (5) odli;an. U slede'e ;etiri godine poha]a Ni\i te;aj Odeqeya ;iste umetnosti. Prvu [kolsku 1929/1930. godinu zavr[ava sa slede'im ocenama> Crtaye glave s prirode – (4) vrlo dobar< Ornamentalno crtaye i stilizovaye – (4) vrlo dobar< Nacrtna geometri­ ja sa sen;eyem i perspektivom – (4) vrlo dobar< Plasti;na anatomija – (4) vrlo dobar< Ve;eryi akt – (4) vrlo dobar. {kolska 1930/1931> Crtaye glave s prirode – (5) odli;an< Ornamentalno crtaye i stilizovaye – (5) odli;an< Istorija umetnosti – (4) vrlo dobar< Arhitektonski oblici i stilovi – (5) odli;an< Ve;eryi akt – (4) vrlo dobar. Tre'u godinu 1931/1932. zavr[ava sa oce­ nama> Crtaye glave s pri­­rode – (4) vrlo dobar< Or­ namentalno crtaye i stilizovaye – (5) odli;an< Ve;eryi akt – (5) odli;an. U 1932/1933. zavr[ava ;etvrtu godinu> Sli­ kaye tela s prirode – (5) odli;an< Kaligrafija – (4) vrlo dobar< Ve;eryi akt – (5) odli;an. Iz lista „Politika” od 14. juna 1933. godine, u tekstu „Izlo\ba u;enika Umetni;ke [kole” stoji napisano> ”…me]u izlaga;ima akademskog te;aja koji rade pod nadzorom g. Ivana Radovi'a i slikaju samo uqem, isti;u se naro;ito Matija Zlamalik, Toma Vla­ dimirovi', {andor Na] i Vladimir Dubrov”.

4

Vi[i akademski te;aj upisuje 1933-1934. go­­­­­­­di­­ne i Profesori su mu bili afirmisani umetni­ zavr[ava prvu godinu sa slede'im uspehom> Kom­ ci> Milan Milovanovi' i Ivan Radovi', Slikaye, ponovaye – (5) odli;an< Ve;eryi akt – (5) odli;an. Beta Vukanovi' je predavala Akvarel, Qubomir „Narodne novine” br. 8 iz 1933. godine u teks­ ­­­­­­­­Iva­­­­­­­­­novi' Crte\, Grafiku i Dnevni akt, a Nikola tu Stanimira Radivojevi'a, pod naslovom „Izlo\ba Be[evi' Ve;eryi akt. Umetni;ke [kole” bele\e> „…na akademskom te;aju Najvi[e se divio Qubomiru Ivanovi'u g. Ivana Radovi'a ozbiqno studira i stalno slika – ;i­ka Qubi, ne samo kao umetniku. Sa yim su stu­ – teolo[ki ose'a boje Mate Zlamalik. Dobar mu je denti obi[li staru Srbiju, manastire, gde su ko­ portret mu[karca i \enski akt…”. Isti autor u is­ pirali freske, slikali u pejza\u i u;ili se \i­­­votu, tim listu br. 9 iz 1934. godine pod naslovom „Izlo\ kroz prizmu umetnika. Yihov vodi; i profesor ba Umetni;ke [kole” pi[e> ”…na akademskom te;aju ih je podr\avao i u;io qudskosti i dobroti. Bio je profesora Radovi'a vredi pomenuti Matu Zlama­ to ;ovek s talentom i pedago[kim sta\om. U Umet­ lika koji je vrlo ose'ajan i koloristi;ki prili;no ni;koj [koli je bio od 1909. godine, a od 1912. godine izra]en…”. je nastavnik u :etvrtoj mu[koj gimnaziji. Yegova Mihajlo S. Petrov u listu „Pravda” od 16. pri;a „O velikoj metli” bila je slikovita> ”Velika juna 1934. godine, izme]u ostalog ka\e> „Me]u­ izlo­ metla 'e jednoga dana sigurno do'i i o;istiti sve \­­e­­nim radovima na ovogodi[yoj izlo\­­bi u;enika [to ne vaqa u umetnosti, a skinuti pra[inu sa zabo­ ­ Umetni;ke [kole, koja je nesumyivo i znatno vi[a ravqenih vrednosti”. nivoom od dosada[yih, naro;ito se isti;u i zaslu\­­­­­­ U atmosferi takvog zajedni[tva nastala uju da budu pohvaqena uqa Zlamalika, Soki'eve, su neraskidiva prijateqstva. Sa Ivankom {anom Luki'eve i Debeyaka u odeqeyu kojim upravqa Ivan Lu­ki', Mate Zlamalik je imao dubok i blizak od­ Radovi'”. nos pove­reya. Yihova gledaya na umetnost su se {kolske 1934/1935. godine zavr[ava drugu pro­\­i­­­­­­­mala. Sabahudin Howi', Sreten Doki', Lale godinu Vi[eg akademskog te;aja> Komponovaye – (5) Stan­kovi', svi su imali va\nu ulogu u yegovom \ odli;an< Ve;eryi akt – (5) odli;an. Time je, kao re­ ivotu. dovan u;enik, zavr[io Odeqeye ;iste umetnosti. Status slobodnog umetnika ostvaruje 1. jula Kao vanredan u;enik u isto vreme je zavr[io 1933. godine, a prime'en je na Osmoj jeseyoj izlo\bi i gimnaziju u Beogradu. prijateqa lepih umetnosti. U [kolovayu (a [kolarina je bila 400 dina­ Putuje u Pariz na kratko o sopstvenom tro[­ ra godi[ye) su mu pomogle kolege grafi;ari mate­ ku. Obilazi muzeje, prati aktuelnosti. I taj bla­- rijalnom pomo'i nezaposlenima, [to je trajalo ­­­­­­­\­e­ni period od nekoliko godina pred rat, dru­­­\ ­­oko godinu i po dana. Ostalih godina se izdr\avao, eye, „\urevi”, ;ajanke, koncerti… na neki na;in sviraju'i benwo u u studentskom wez bendu pod na­ deli yegov \ivot na prvu i drugu polovinu. Tih go­ zivom „Wos” sa kojim je nastupao no'u po kabareima. di­na redovno izla\e na svim ve'im likovnim mani­­ Po potrebi je svirao i klavir. festacijama.

5 Zbog sve ote\anijeg u;e['a izme]u ostalog i visokih cena koje su morale da pla'aju i izlaga;i i publika Paviqonu „Cvijeta Zuzori'” stvara se jez­ gro pobuyenika, koji su sebe nazvali „Nezavisni”. Politika, od 4. novembra 1977. godine pi­ [e> „:uvena bojkota[ka izlo\ba prire]ena je u de­­­­cembru 1938. godine na Tehni;kom fakultetu u Beogradu. Ovoj izlo\bi prethodila je „Rezolucija tridesetorice beogradskih umetnika” upu'ena Ud­ ru\eyu prijateqa umetnosti „Cvijeta Zuzori'”, sa zahtevima da se obezbede povoqniji uslovi u likov­ nom stvarala[tvu. Po[to su uslovi ispuyeni samo delimi;no, ve'ina potpisnika je bojkotovala redovnu Jeseyu iz­­lo\bu udru\eya „Cvijeta Zuzori'” prire]uju'i svoju samostalnu. Na toj „Bojkota[koj izlo\bi” u;estvovalo­­ je 37 umetnika, a me]u yima su bili Mate Zlamalik, Vinko Grdan, {ana Luki', Mihajlo Petrov, Mirko Kuja;i', }or]e Teodorovi' i Niko­ la Martinoski. Ovi umetnici su bili jezgro nove stvarala;ke grupe koja 'e pod imenom „Nezavisni umetnici”, skupiti napredne slikare i vajare i de­ lovati do posledyih godina pred rat”. Ta vrsta slobode i vaninstitucionalnog bivstvova­ya podrazumevala je odricaye od mnogo ;ega da bi se opstalo. To je vreme bez sna, kratkih rokova za reali­zaciju projekata. Zlamalik sara]uje u „O[i[anom je\u”, za „Ediciju” radi ilustracije uwbenika, daje nacrte za ambala\u, plakate, u;estvuje u opremi sajmova, radi kao slikar u slikarnici narodnog pozori[ta, ali i kao profesor crtaya u [egrtskoj [koli na Crvenom krstu, u Jagi'evoj uli­ ci. Okolnosti mu nisu dozvoqavale da \ivi samo od svog slikarstva. Za takav luksuz su bili potrebni Pred sam rat intenzivno se dru\i sa Vidom, Cicom uslovi – bogatstvo ili podr[ka mecena ili neke i Qubi[om Joci'. Iz tog doba su tri portreta Cice partije. Prvo nije imao, ostalo nije hteo. Li;na Joci' (jedan je u sarajevskom muzeju), „Portret stare sloboda pre svega, govorio je. gospo]e Joci'” i „Portret mlade Vere Feodorove”.

Dru\i se sa Sekom i Veselinom Masle[om. Anga\uje se oko preure]eya „Cvijete Zuzo­ ri'”. A onda rat, mobilizacija, be\aye iz zarob­ qe­­­­ni;kog voza sa Laletom Stankovi'em. Svesrdna po­­mo' srpskih seqaka iz Ma;ve, da bi se vratili do Beograda. Tokom bombardovaya 1941. godine i „savez­ ni;­­kom” 1944. godine, stradale su mu mnoge slike i dokumenta, ali za;udo, ostao je sa;uvan dokument od 11. marta 1942. godine, kojim mu se obra'a „Zavod za izdavaye nov;anica” pismom slede'e sadr\ine> „Gospodinu Matiji Zlamaliku, Primorska 1/I, :ast nam je izvestiti vas da su vam odlukom g. Guvernera, donesenoj u sporazumu sa g. Komesarom Srpske Narodne Banke, dodeqene slede'e nagrade, za izradu primqenih skica na konkursu i to – din. 10.000 za rad sa motom „Zem”, za nov;anicu od din. 100 i din. 10.000 za rad sa motom „Zem” (II nagrada), za nov;anicu od din. 10. Radi naplate ove sume izvo­ lite se obratiti blagajni Srpske Narodne Banke u Beogradu, Kraqa Petra br. 12.” U Zavodu za izradu nov;anica, dobija stalno

6 zaposleye, 31. maja 1942. godine. Iz jedne potvrde na svom mestu, samo su vagoni bili izgoreli od za­ izdate od Narodne banke 16. novembra 1965. godine, paqene municije. Ceo krug „Zavoda” je bio zasejan potpisani Mile Petrovi' ka\e> ”Pokojni Matija ;aurama, protivavionskih topova. To su bile ;aure Zlamalik izradio je seriju nov;anica Narodne vrlo velikog kalibra i nije nikakvo ;udo [to sam ­ban­ke, koje su izvedene u drvorezu, za [to je trebalo onoliko odskakao u krevetu. Za;udo stanica je naiz­ duboko poznavaye tehni;kih mogu'nosti ma[ina, gled ostala neo[te'ena. Kada sam pri[ao kasnije, kao i potrebno prilago]avaye crte\a tehnici dr­ bio sam mamuran od nespavaya i sve mi je bilo mut­ voreza. no. Na drvenom mosti'u preko Top;iderskog potoka Izvo]a; svih yegovih projekata bio je Tana­ stajala je jedna partizanka pored par volova koji sije Kryaji', pouzdan, radan, ;ije je prijateqstvo su vukli top (ne;itko, pod znakom navoda je mar­ Mate visoko cenio. ka topa). Nisam ga jo[ od vojske video. Taj topi' je U Zavodu 1943. godine pravi prvu porto ne[to izazvao u meni, nije nikakvo ;udo [to sam ga marku za Oslobo]enu teritoriju. zapamtio. Kada sam video partizanku, meni protiv Ovakav iskorak ka komunistima je posledica voqe, krenu[e suze. Sa grudi mi se odvali jedan te\ duboke zagledanosti u realnost. Godine 1942. hapse ak kamen. Nema vi[e {vaba, prosto neverovatno! ga na ulici i dr\e okrenutog zidu u hodniku zatvo­ Nije to bilo nikakvo veseqe, tiha radost. Tu je blizu ra celog dana. Tra\en je Marko Nikezi'. Be'arevi' kraj tog te[kog rata…” li;no mu pretresa ateqe. Na jednom zidu u ateqeu, Pred kraj 1944. godine odlazi u „Propagan­ visila je ikona Svetog Matije, koju je sam naslikao. dno odeqeye Vrhovnog [taba NOB-a”. Aktivni je Amnestiraju ga kao veruju'eg. (Sabahudinu Howi'u saradnik u osnivayu „Doma armije vojske Jugoslavi­ je naslikao sveca za[titinika, ne bez humora, Sv. je”. Tu u timskom radu dan-no' od izrade velikih Terentija). Duboko potresen onim [to je video u zat­ panoa sa likovima ideologa socijalizma, karto­ voru, izradom ove porto marke on daje svoj doprinos grafije, projekata maskirnih unifomi, plakata, do Pokretu otpora. Postoji, koliko znam, sa;uvan je­ izrade priru;nika, nacrta za ordeye, druguje sa An­ dan od[tampan primerak ove marke, ;ije autorstvo tonom Huterom, Solar\ikom (koji od iscrpqenosti osporavaju, jer je nepotpisan! umire u vozu), Sretenom Doki'em itd. Oslobo]eye Beograda do;ekuje u Kovnici. Sa Doki'em je kasnije, [ezdesetih, u;estvovao Mesec dana pred smrt, koja je do[la nekako oko na anonimnom konkursu za idejno re[eye odliko­ datuma oslobo]eya Beograda 1965. godine, te[ko vaya sa zlatnim i srebrnim vencem Doki' je dobio bolestan pi[e svoja se'aya u svesci koja slu\i da prvu, a Mate Zlamalik drugu nagradu usavr[i rad desne ruke posle mo\danog udara – „17. Godine 1944. pravi prvi „Plakat o slomu oktobra oko „Zavoda” Nemci su dogurali tri vagona fa[izma” sa interesantnim re[eyem iscepkanog puna municije. Uglavnom bilo je dosta avionskih kukastog krsta, koji se pojavio svuda po Beogradu, a bombi. Te no'i spavao sam, ako mogu tako da ka\em osvanuo je i na Sremskom frontu. u kancelariji Kovnice, na krevetu, koji je ne znam Godine 1945. ponovo radi kao slikar u Za­ ;emu slu\io, mada to nije ni va\no. Spavaya nije vodu za izradu nov;anica. Tu nastaje nacrt marke u bilo cele no'i. Svaka eksplozija bacala me je u vis. spomen oslobo]eya Beograda. Marka je poznata pod Ujutro, ;im je svanulo, na[ao sam se na kapiji sa koje imenom „20 oktobar” i od te marke, pa nadaqe, do se, kao na dlanu, videla stanica. Stanica je jo[ bila 1963. godine napravio je vi[e od 120 realizovanih

7 skica. Godine 1946. nastaju nacrti za pet maraka pov­ odom odr\avaya Slovenskog kongresa u Beogradu (sa S. Doki'em). Iste godine pravi nacrte slu\benih maraka u prometu. Radi na idejnim skicama prvih nov;anica za Jugoslaviju, Rumuniju i Albaniju. U periodu od 1942-1960. godine projektovao je vi[e od 25 idejnih re[eya za nov;anice u opticaju. Mo\da je od svih yih ipak najpoznatija „Hiqadarka”. Oni koji pamte komentari[u je „po lepoti i po ogromnoj kupovnoj mo'i”. Kako je sam formulisao razlog napu[taya Zavoda za izradu nov;anica, „zbog nedovoqne ­­­anga­­ ­­­­- \o­­vanosti” izradiv[i pri tom sve potrebne har­ tije od vrednosti i obveznice zajma, vra'a se u status slobodnog umetnika. Slika. Predaje Ve;eryi akt. Godine 1947. otac u svom privatnom \ivotu pravi veliki korak. |eni se mojom majkom Mir­ janom. Voleli su se neobi;no postojano. Istino­ qubiv, gospodstven i eti;an, bio je talentovan za sticaye neprijateqa. Na jednom sastanku Udru\eya umetni­ka, po[to su dobili uputstva o stvarala[tvu, koja su se kosila sa umetni;kom slobodom, postavio je pitaye Mitri Mitrovi', ministarki kulture> ”Do­kle 'e trajati taj diktat odozgo?”. Odgovor je stigao u vidu represalija. Bio je izbrisan sa spiska 10 slikara koji su bili izabrani da izrade sve;ani portret Josipa Broza Tita, (a tim povodom i[lo se u Be;, po Paju Jovanovi'a). I ne samo sa tog spiska. Fas­ cikla sa yegovim umetni;kim podacima nestala je spe­­kata i drugog reklamnog materijala iz ob­­­­las­­­­ iz Arhiva Udru\eya. Nije oformqena nova. Kada su ti grafike”. Nije Zlamalikova \eqa bila ta ori­ pravili enciklopediju umetnosti, na[ao je mesto jentaci­ja! Kao mlad vojnik pogre[no je dr\ao ruku samo u jednoj – maloj „Prosvetinoj” enciklopediji. pri poz­dravqayu nadre]enog. Zavr[io je u zatvoru, u Nikada vi[e nije dobio ni jednu nagradu. Kalemegdanskoj tvr]avi, i tu je situaciju ;esto sayao. Na[a sredina nije bila upoznata da su yego­ Kao sliku principa. Sayao je san svoga \i­­vota. va likovna re[eya za po[tanske marke „Flora i Pe­desetih godina pro[log veka, u svom fa­­una Jugoslavije”, u[le u fond najlep[ih maraka ­­zre­­­­­lom dobu, \­eleo je samo da slika i da \ivi od sveta. Ameri;ki ;asopis LIFE, 30. novembra 1959. go­ slikarstva. Imao je sopstvenu porodicu i hteo je dine na naslovnoj strani (duploj naslovnoj strani da se yoj u potpunosti posveti. Neki beogradski „Rainbow of Stamps – 288 of World Pretties”) donosi slikari su tako \iveli. Branko {otra, yegov dobar i realizovane marke serije – „Flora i fauna Jugo­ prijateq i suprug {ane Luki', upozoravao ga je da je slavije” za 1958. godinu Matije Zlamalika. Na stra­ to rulet posle doga]aja sa Mitrom Mitrovi'. Dugo ni 76/77. reprodukovan je deo prvog po[tanskog iz­ ga je ube]­­ ­i­­vao da se prihvati profesure na novoos­ daya „Fauna” iz 1954. godine i celo izdaye iz 1958. novanoj Akademiji za primeyene umetnosti. Van­ godine. Na strani 78. reprodukovane su marke prvog redni profesor postaje 21. januara 1950. godine. U izdaya „Flora” iz 1955. godine. tom svojstvu i ostaje do kraja svog aktivnog bavqeya Grb Srbije je bio u upotrebi 57 godina, kao profesurom. Jedna od najblistavijih studentkiya javno obele\je, a ko je jo[ znao ime yegovog autora? u yegovoj pedago[koj karijeri, gospo]a Bosiqka Postojao je nepostoje'i. Ki­'e­­vac, iza[la mi je u susret svojim se'ayem – Lazar Trifunovi', 18. decembra 1965. godi­ sme[tayem yegovog lika u ono vreme. ne, daje ovako svoje mi[qeye –”U tendencijama i Godine 1950. umire mu majka. Bila je \ena sta­ stru­­jama na[e umetnosti izme]u dva svetska rata, rinskog kova i o[trog karaktera, koja je svoju decu Matiji Zlamaliku pripada zna;ajno mesto. Zajedno vaspitavala uliv[i im ose'aj odgovornosti, disci­ sa generacijom svojih savremenika i drugova, on je pline i radne navike, a svako od yene dece je sa;uvalo doprineo da na[e slikarstvo ovoga doba osvoji jedan autenti;nost. Rastu'i uz ;etiri sestre rano je shva­ visoki kvalitet, da iza]e iz okvira provincijaliz­ tio su[tinu \enskog bi'a. Duboko po[tovaye \ene ma i da se pribli\i najvi[im ostvareyima evrop­ i yenog prava na slobodno mi[qeye, obele\ilo je ske umetnosti. yegov \ivot. Izvanredan crta; koji je, u svakom trenutku, Slede'e 1951. godine nesre'nim slu;ajem mogao da shvati i likovnu i emotivnu ulogu linije, gu­bi \ivot yegov jedini brat. Ovaj gubitak se na­ Zlamalik je svoj interes i svoje visoke sposobno­ dovezao na doga]aje iz 1917. i 1918. godine kada mu s­­ti orijentisao na poqu reklamno-propagandnog umiru najdra\a sestra, a potom i otac. Tuguje. I slikarstva, izra]uju'i veliki broj plakata, pro­­­ slika.

8 9 pomo' u Splitu, Be;u. Gospodin Esig, jedan od tri stuba firme Kurvoazije, preuzima brigu oko pro­ nala\eya pravog stru;yaka u Lozani. :ovek izvanredno utemeqenog obrazovaya, [iroke kulture i neotporan na umetnost (govorio je> ”Jedino lepo [to imamo u \ivotu, sem prirode, delo je umetnika”). Temeq prijateqstva koje ih je po­­vezivao, bilo je po[teye. Otac je imao prilike da vidi kako se u {vajcarskoj vodi ra;una o sva­ kom ;oveku [tamparije ponaosob. Uzvratno, gospo­ din Esig je upoznao predele i seqake u Srbiji, ma­ nastire. U okolini Vaqeva po­stao je kum na jednoj svadbi. Mate Zlamalik putuje u Lozanu zbog opera­ cije o;iju u oktobru 1956. godine. U toku priprema g. Slikao je u momentu kada je ose'ao da slika tre­ Esig neo;ekivano umire, ali firma Kurvoazije nas­ ba da nastane. Kao vid intimne ispovesti, kao potreba tavqa zapo;eti kontakt< na prefiyen na;in, i posle da se ka\e istina. Znao je da nosi neku ideju mesecima, o;eve smrti su nam pru\i­ ­­­­­­­­­­­­­li moralnu i materijal­ da pro­u;ava karakter osobe koju \eli da portreti[e. nu podr[ku. U yihovom posedu su dva Zlamalikova Izvo­­­]eye je bilo relativno brzo – 45 minuta do jedan uqa na platnu. sat. Onda bi slika mesecima bila okrenuta ka zidu, da {ezdesete godine 20. veka su donele enfor­ „sve\im o;ima” mo\e da je prosudi. mel. Zlamalik je bio hladan prema „tra\eyima”. Portreti su izvo]eni u dve seanse, po pola On apstrakciju nije posmatrao kao revoluciju, sata. Ustru;avao se da sliku „prehrani”. Radije je nego kao fazu. Istra\ivaya je stavqao u kategori­ re[avao moment za koji je mislio da je najva\niji. ju li;nog putovaya kroz medij. „Za sliku se tra\­i Tako]e nije \eleo da mu slike li;e jedna na utemeqenost, kao misao”, govorio je, „razbijaye, drugu. Ni koloristi;ki, ni po „[timungu”, ni po razgra]ivaye nije ciq. To je momenat. Put je tretmanu. Nikada nije slikao dve slike uporedo. produhovqeye.” I to je bio yegov put. Nemireye sa Obi;no bi naslikao jednu, za yom drugu i eventual­ datostima. Li;ni stav u svakoj prilici. Nepokole­ no tre'u. Pa se opet zatvarao u sebe, na neko vreme. bqivost. Platno je sam preparirao, kao i belu boju A to ima svoju cenu. koju je pripremao pred samo slikaye, na mermernoj plo;i. Slikao je samo „Rembrant” i „{minke” boja­ Juna 1962. godine masivna mo\dana embolija. ma. Nalazio je da se one najmaye meyaju kroz vreme. Oduzimaye desne strane tela. Posle tri nedeqe pra­ U nedequ 31. avgusta 1951. godine otvara svoju vi crte\e sapatnika i posetiteqa u bolnici. Reha­ prvu samostalnu izlo\bu. I to je slika principa bilitacija. I zabrana da slika jer slikaye­ iziskuje po kojima je \iveo. Nedeqa, kao dan odmora nije veliki napor. Nemireye sa situacijom. Grozni;avo postojala. slika, dr\e'i levom oduzetu desnu ruku. Oktobra Na pozivnici za Paviqon „Cvijeta Zuzori'” 1964. godine usledio je novi mo\da­­ ­­­ni udar. Gubi je jednobojna, plava reprodukcija portreta supruge, ravnote\u. O;uvane svesti pi[e dnevnik. Slika i iz profila. Bilo je izlo\eno 66 uqanih slika, 22 daqe u invalidskim kolicima. tempere, 20 crte\a tu[em, 9 crte\a olovkom i 25 Aprila 1965. godine otvorena mu je druga sa­ ilustracija. To je zaista bio skroman prikaz do ta­ mostalna izlo\ba u Galeriji ULUS na Terazijama. da nastalih 400 ilustracija, vi[e od 220 crte\a Izlo\ene su slike nastale pre i posle bolesti. Od olovkom i vi[e od 200 crte\a tu[em. oko 200 slika, izabrano je 35. Otvarayu nije prisus­ Godine 1954. po;iye ciklus izrade maraka tvovao. Sa;uvan je tekst Ivana Tabakovi'a, kojim je serije „Flora i fauna Jugoslavije”. Izbor biqaka propratio ovu sve;anost. karakteristi;nih za na[e podnebqe, koje je treba­ Posledyu sliku naslikao je nedequ dana lo predstaviti, sugerisao je prof. Jovan Tucakov. pred smrt, 23. oktobra 1965. godine. Slika pred­ Izbor \ivotiya vr[io je prof. }elineo. Bio je to stavqa is­­povest – „Beli vr; na crnoj pozadini” istra\iva;ki rad. Sa do\ivqajem. Za svaku biqku – jednostavna i simboli;na. ili \ivotiyu putovalo se, da bi na autenti;nom Vesna Zlamalik sta­ni[tu vido raspon boja, oblika, pokreta. Pri­ prema za marku se sastojala iz mnogo skica, proba, NAPOMENE klasi;­nih crte\a sa mnogo detaqa. Bio je to proces 1. Sve navedene kritike preuzete su iz kyige Stanislava |ivko­ iza koga se u pozadini, jo[ ;uje utkan svetao glas vi'a, Umetni;ka [kola u Beogradu, 1919-1939. 2. Gvido Esig (Guido Essig) je 1940. godine dobio polo\aj predsed­ profesora Tucakova, koji je voleo da peva duhovne nika Administrativnog saveta u profesionalnoj organizaciji­ pesme u crkvi u Topoli. [vajcarske firme Kurvoazije (Courvoisier). U domenu gra­fi;­­ke Kratki rokovi. Plakati, nov;anice, marke, umetnosti Gvido Esig je stvorio li;nu zadu\binu stva­raju'i HE­ ilustracije… Jedan neodle\an, jedan nedole\an LIO odeqeye, ponos [tamparije, u kome je filatelisti;ka rea­ li­zacija stekla renome, kao {vajcarska heliogravura. U to vreme grip. Jedino za slikaye mu nisu potrebna dva para tamo su se [tampale marke za 52 zemqe sveta. nao;ara. Situacija sa o;ima se pogor[ava. Tra\i­

10 sle podne bilo slobodno, dok smo poslepodne rad­ Se'aya na profesora nim danima imali ;asove teorije i ve;eryeg akta. Profesor Zlamalik je bodro ulazio u klasu Matu Zlamalika (sa svojom malom bele\nicom) i postavqao likovni zadatak koji se od nas o;ekuje da re[imo, ili je to bio ;as kada smo pokazivali re[eya u skicama ili Na Akademiji Primeyenih Umetnosti­ stu­­­dirala ;as za pokazivaye na[ih ve' izvedenih dela. sam od 1951/52. do 1955/56. (ma­gis­trirala 1958). U to Tako je jedne subote tema bila postavqaye­ za­ vreme, Akademija pri­­­­meyenih umetnosti bila je dataka, idu'e subote pokazivaye mogu'ih re[eya u umetni;ka visoka [kola u razvoju koja je imala pa­ skicama, tre'e subote bi gotovo delo ;ekalo profe­ ra­lelan put sa Likovnom akademijom i naravno, sora i yegov sud (naravno, i sud svih nas). razlike koje su se ogledale u posledyim godinama Kakav je profesor Zlamalik bio kao ;ovek? studija, naro;ito na odseku dekorativnog slikar­ Bio je ta;an i odre]en i tako se i ophodio sa nama. stva, kome sam pripadala. Drugi odseci kao Kerami­ Sve je bilo jasno – [ta se tra\i od nas, koja je bila ka, Tekstil, Scenografija, Unutra[ya arhitektura, tema idu'eg rada i kada se o;ekuje da bude zavr[en. ve' su sami po sebi odre]ivali svoju posebnost. Na Bez lutaya, bez suvi[nih re;i, ali sa puno re;i slikarskom odseku koji se, od po;etka, zvao Dekora­ saveta, ako je to neko tra\io. Ta jasno'a je meni, tivno slikarstvo, od 3. godine su uvedeni ;asovi kao li;nosti, veoma odgovarala i zato sam cenila iz monumentalnog slikarstva (freska, mozaik, in­ yegove postupke i odnos prema studentima. Bio je tarzija...), kao i ;asovi slikarstva primeyenog­ na na[ omiqeni profesor. Yegovi zahtevi su bili [tampu i reprodukciju. Onda jo[ nismo imali odre]eni i strogi, upu'eni od strane jednog iskus­ katedru ilustracije kyiga, ali smo intenzivno ra­ nog u;iteqa neiskusnim, ali talentovanim ]acima dili projekte za plakate, po[tanske marke, pros­ koje, ako \ele nesto da postignu, ;eka veliki rad u pekte, ;estitke, uop[te sve ono [to danas nosi na­ budu'nosti. ziv »dizajn«. Ta re; onda jo[ nije­ bila u upotrebi. Tra\io je od nas ne samo likovno ume'e, nego Tokom 4. i 5. godine studija, na na[oj slikar­ i ose'aye odgovornosti prema svojim delima. To se skoj klasi (klasa profesora Grdana, mada se onda to svakako ocekivalo od nas jer smo se, kao budu'i umet­ tako nije nazivalo), te predmete primeyenog sli­ nici, bili opredelili za primeyenu umetnost, karstva vodio je profesor Mate Zlamalik. zna;i za slikarstvo koje se primeyuje za [tampu Pamtim ga kao vitkog, vitalnog, \ivah­­ ­­­nog ili neke druge discipline reprodukcije, a sve to ;oveka, prijatnog, intelektualnog izgleda. Delovao zahteva odgovornost prema qudima sa kojima 'emo je, od po;etka, kao ;ovek koji zna [ta ho'e. Bio je sara]ivati. vrlo disciplinovan i ta;an. U 8 sati ujutru ve' je Nas profesor nam je pokazivao [ta radi kao bio u klasama, u svom prvom obilasku. Nikada nije umetnik – sjajna re[eya za po[tanske marke. To nam stavio primedbu na ne;ije ka[yeye (a bilo je onih je u;vrstilo sud o yemu kao o vrsnom umetniku i zato koji ne vole da se rano bude), ali nam je svojim prim­ smo ga po[tovali i trudili se da ga ne razo;aramo. erom dobro davao na znaye [ta se od odgovornog stu­ Ponosna sam na desetku koju sam imala kod yega. denta o;ekuje. Samo svojim li;nim primerom, bez :asovi kod profesora Mate Zlamalika su prekora, i to je bilo sasvim dovoqno. mi mnogo pomogli u docnijoj praksi – nau;ila sam Ja nisam bila od onih [to kasne, ali sam da odgovorno re[avam zadatke koji se od mene tra\e jo[ revnosnija bila subotom, jer smo subotom ima­ i da isto tako odgovorno re[avam zadatke koje sam li ;asove kod profesora Zlamalika. Subota je bila sama sebi postavqala. radni dan kao i svi drugi, s tom razlikom [to je po­ Bosiqka Ki'evac

11 ogledi

STUDIJA ANATOMIJE PEGAZA Na molbu uredni{tva, profesor predmeta Anatomsko crtaye Miodrag Mi"a Baji" u ovom poeti:nom kyi|evnom tekstu pra"enom nadahnu­­ tim crte|ima, analizira anatomiju mitolo{kog bi"a koga su u stayu da vide samo povla{"ene i izuzetno osetqive osobe pesni:kog duha.

12 POREKLO nute tetive. Isto tako i za­ dye, sa prozirnim malim Za;et je od mu\jaka belog »'ilibarskim« kopitama. la­buda (7 godi[yih doba) Vi­­­­sok greben (zavr[etak i \­enke koya, omice crne vrata i po;etak trupa) je dlake (3 godi[ya doba) u iz­­­ra­­­\en, bo;no od yega su periodu zavr[etka Ledenog sna\ni zglobovi. Krila doba uz sna\ne turbulencije velikog raspona i mogu'eg izazvane udarom meteorita zamaha. mayih dimenzija nepoznatog sastava i svojstava. Tokom zad­­yeg veoma sna\nog udara KOSTUR meteorita izrazito zelene boje i svetlosti koje se re­ Skeletni sistem je tipi;an flektovalo svud u vaseqeni za pti;ju vrstu velikih be[e za trenutak zaustavqe­ po­­­­­uzdanih leta;a. Kosti no vreme. Na tren je nastalo su pneumatske (ispuyene »me]uvreme«, vreme zabune… vazduhom). Po svojim svojst­ Ko sa kim treba da se pari… vima istovremeno podse'aju Niti hemije, one pozitivne, na kosture i sisara i pti­ koja nepogre[ivo upu’uje ca. Na sisare je raspored i vrste jednu ka drugoj, behu broj kostiju glave i vrat­ nestale. I za;e[e se nespo­ nih pr[qenova (7). Le]ni jivosti i izrodi[e hibridi pr[qenovi su horizontal­ nesposobni da se ponovo re­ ni do repnih< trup, rebra produkuju… kentauri, gri­ i grudna kost redukovani foni, minotauri, kerberi, su i pripremqeni za raz­ satiri… u vodi – sirene, vijaye mo'ne mase grud­ scile i haridbe. U trenu to nih mi[i'a. Grudna kost je bi i nikada vi[e, na navek. tipi;no pti;ja – duga;ka i duboka – tako da je i sistem za disaye kao kod ptica, a SPOQA{YE ne kao kod sisara. KARAKTERISTIKE

Glava pegaza izrazito je MI{I"NI ko[;ata, ;elo visoko, o;i SISTEM krupne i ispup;ene< u[i su male i pokretqive, nozdrve Pegaz je hoda;, veoma ret­ crvene, mekane i [irom ko kasa; (samo ako zatre­ ot­­vorene. Biqojed je, gubi­ ba), sekundarno skaka; i ce lako pokretqive, obra­ odli;an leta;. Sa ovim i za okruglih, pqosnatih, ovakvim karakteristika­ ;vrstih i mi[i'avih. Vrat ma i yegova muskulatura »labudov« – visok, povijen. je specijalizovana, preva­ Grudi [iroke i duboke, shodno za sna\an odraz, stomak usukan i mr[av ali skok (;esto pra'en propi­ ;vrst. Sapi (burovi) sna\ne yayem i [ireyem krila) i i spremne za veliki skok. let. Poletaye pegaza uvek je Predye noge suve, ko[;ate, praznik za o;i onih malo­ tanane< istaknute duge zateg­ brojnih (izuzetno vidoviti,

13 poete, slikari…) koji su to videli> par skokova, odskoka i on ve' leti. Sletaye pega­ za je karakteristi;no, kao kod ptica plovu[a> sle'e do;ekuju'i se na zadye noge, sklapaju'i krila uz trup, prelazi u brzi hod, staje, [iri krila par puta, stresa se i visoko podignute glave razgleda okolinu…

KOMUNIKACIJA

Sluh pegaza – za[titnika poezije – je odli;an, a vid o[tar (»dalekovidan«). Pam­ 'eye mu je neverovatno. Vi­ sok stepen ;ujnosti dao mu je izuzetnu sposobnost da upamti ispri;ano i otpe­ vano. Od majke je nasledio poznavaye nemu[tog jezika i sve mu je bilo prihvat­qivo da ;uje i saslu[a, bilo da je to pevaye biqa ili \ivoti­ ya. Kad su pegazi zajedno i dan danas govore i ponekad pevaju.

VIDQIVOST

Pegaz je ro]en beo, bele dla­ ke i perja, a od starosti je toliko izbledeo da je danas jednostavno postao proziran kao suza pesnika koji \eli da ga ugleda. Ponekad se ;uje [um izazvan mahayem ye­ govih krila i nenadano po­ vijaye trave ili li['a na drve'u iako ne duva vetar.

juna 2009. prof. Miodrag Mi'a Baji'

14 15 Te[ka mrqa, font Du[ana Stojanovi'a, dobijen je digitalizacijom skica ura]enih ;etkom. Sibilica Mi­lo­ [a Sibinovi'a interpretira slova crtana rukom, kao i Fr'ko Simona Kuzmanovi'a. Font Jovana Jovane Bogdanovi'

pismo FONTOVI tako]e se zasniva na ru;no iscrtanim slovima kod kojih se tanki i debeli potezi smeyuju na neo;ekivan na;in. Drugo pismo Radomana Durkovi'a, Tui-Tui, zapo­ ;eto je prethodne godine. Duhovito kombinovane ta;ke i trouglovi oblikuju masivna slova koja asociraju na lik­ ovnost primitivnih naroda ne gube'i ni[ta od ;itqi­ vosti koja je za pismo od najve'e va\nosti. Kao sanserif Deep Sleep, i ovo pismo je u potpunosti realizovano na ra­ 2008Kraj [kolske godine je trenutak kada se prikazuju rezul­ ;unaru od geometrijskih elemenata nacrtanih i ukompo­ tati celokupnog rada tokom godine. Na predmetu Pi­smo novanih u slovne oblike u programu za vektorsko crtaye. 2008. godine nastalo je nekoliko novih i originalnih­ Na isti na;in Radoman Durkovi' je prethodne go­­dine tipografskih pisama koja svojim kvalitetima zaslu\uju­ sklo­­pio svoj robusni sanserif Duri[a koji upotpuyuje pa\yu. sliku o ovom talentovanom mladom autoru. Skoro da i ne treba napomiyati da ve'ina pisa­ Svi fontovi sadr\e 'irilicu i latinicu u ma spada u [iroku kategoriju »displej« pisama, slobod­ unikod rasporedu i predstavqaju zna;ajan doprinos fon­ nih i ma[tovitih oblika. Na sre'u, svake godine se na]­e toteci – zbirci fontova ;iji su autori studenti grafike bar jedan strpqivi zaqubqenik u pro;i['ene forme koji Fakulteta primeyenih umetnosti. Ma[tovitost i tale­ se upusti u, na prvi pogled maye atraktivan, rad na pis­ nat mladih umetnika ujediyeni sa tehni;kim znayem mima za slagaye teksta. To su ;e['e studenti sa ateqea Gra­ ;i­ne neke od ovih fontova interesantnim za primenu i u fika i kyiga, kojima su ovakva pisma nasu[na potreba. komercijalnom okru\eyu. Predrag Sanader je napravio dva pisma za slagaye teksta, serifno i sanserifno. Sanader Antique je ­kyi\­­­no pis­ mo ;ije formalne elemente ukra[avaju loptasti za­vr[eci Olivera Stojadinovi' i pojedini mekano zakrivqeni potezi, kao [to je pre;ka na slovu „e”, a op[ti utisak je pomalo starinski.­ Suprot­ no, Sanader Sans je moderno beserifno line­arno pismo humanisti;kih oblika sa diskretnim pro[ireyima na krajevima poteza. Oba ova uspravna pisma su tokom na­ redne, 2009. godine, dobila i svoje kurzivne paryake. Jo[ dva sanserifna pisma ;itqiva i u tekstu su Kalendula Nevene }oki' i La]­a Dragane Kupre[anin. Dok je La]a uzano geometrizovano linearno pismo, kod Kalen­ dule blago klinasti potezi dodaju interesantnu notu pra­ vilnim oblicima slova. Sli;ne poteze, ovoga puta sa ­­zaob­­ ­qenim krajevima, koristio je i Radoman Durkovi' za svoje pismo Deep Sleep, ali na sasvim druga;iji na;in. Slova imaju osnovni oblik pravougaonika sa zaobqenim uglovima, a na;in na koji se klinasti ele­menti re]aju ;ini da slo\en tekst isijava i pulsira. Jo[ jedna vari­ jacija ove ideje> Cinema Ma[e }okovi' koristi pravilne kru\ne oblike u kombinaciji sa izdignutim sredi[yim delovima slova, asimetri;nu smenu tankih i debqih poteza i, tako]e, klinaste elemente. Pismo Zeamays Marka Vuksanovi'a predstavqa in­ terpretaciju li;nog rukopisa sa mnogo kaligrafskih el­ emenata. Spajaye poteza, koje je kod ovakvih fontova gotovo obavezno, izvedeno je tako da se rukopis te;no odvija u tekstu, pravilnim ritmom, kako u 'irilici, tako i u latinici. Rekonstrukciju rukom pisanih slova Borivoja Dovnikovi'a uradila je Iva "iri' za potrebe slagaya kyige „{kola crtanog filma” ovog autora. Kyiga je u originalu ispisana autorovom rukom, a ovaj font je omogu'io izdaya na drugim jezicima koja 'e imati isti grafi;ki izgled. Font Bordo sadr\i samo verzale, jer je kyiga tako ispisana, a ura]en je u dve te\ine. Zanimqivo je da i 'irilica poti;e iz rukopisa istog autora. Berliner Mauer Ost je tako]e rekonstrukcija, a ori­ ginali su grafiti sa Berlinskog zida. Bratislav Milen­ kovi' je imao ne[to te\i zadatak da iz vi[e srodnih nat­ pisa izvu;e ceo slovni komplet u istom maniru. Yegov ciq je bio da sa;uva teksturu i naivni stil zidnih ispi­ sa, a da ipak napravi skladan komplet slova. Naravno, 'irilicu je morao sam da osmisli koriste'i postoje'e elemente. Ovaj font, kao i prethodni, sadr\i samo ver­ zale.

16 17 PLAKATSKO SLIKAYE ili IZLIZANA METAFORA

Mrtve ili ugasle metafore su likim delom i odre]en, ili boqe [tampe, forma plakata se me­ one kod kojih se vi[e ne ose'a re;eno uslovqen. Od[tampan yala u odnosu na specifi;nosti grafi;ki dizajn metafori;ko svojstvo< neke od ovih pla­­kat zadr\ava karakteristi­ pojedinih tehnika. Danas, [ta sadr\e okame­yene zaostatke davno prevazi]enih nau;nih hipoteza ke tehnika kojima se izvodi. Uz vi[e, zahvaquju'i digitalnoj teh­ (mi jo[ uvek govorimo o izlasku to, mayim ili ve'im delom je nologiji, kao i fotografiji kao i zalasku sunca, iako ne verujemo instrumentalizovan unutar po­ zasebnom mediju, kako u obliko­ da zemqa ima oblik plo;e). tro[a;kog dru[tva koje ga je i vayu tako i u reprodukovayu, Ranko Bugarski iznedrilo u drugoj polovini de­ plakat u potpunosti iskqu;uje vetnaestog veka. Na kraju, faktor klasi;an likovni rad time i Nedavno, u jednim dnevnim novi­ autorstva tako]e je nezaobilazan slikarski postupak kao ;in. U nama pojavila se pozori[na­ kri­ u sagledavayu osnovnih karak­ ranoj fazi nastanka plakata, tika slede'eg naslova> Uglav­­ teristika plakata, pre svega ye­ kao tehnike dominiraju slika nom plakatsko slikaye. govog jezika. Pojedina;no, autor i crte\. Plakat je tada negde na :­itayem tog teksta saznajemo da je u kreativnom, time i autonom­ periferiji zvani;nih akadem­ naslov izvu;en iz zavr[nog dela nom pristupu, svoj odnos u radu skih disciplina. Profesional­ re;enice, odnosno rezimea, koji na plakatu proverava i odre] ni slikari naj;e['e ili ne \ele 'e­mo i citirati> …Ako se izuzmu uje dvostruko< na jednom nivou da rade motive, odnosno slike za ironi;ni tonovi koji jesu pohvalni odgovaraju'i na konkretne i di­ plakate ili ako i prihvate takav ali ne i dovoqni da opravdaju razlog rektne zahteve vezane za plakat rad on ne dolazi kao kreativni, yenog postojaya, predstava uglavnom kao prenosioca odre]ene poruke, stvarala;ki ve' vi[e tr\i[ni, ostaje na nivou inertnog, plakatskog a na drugom sa\imaju'i svoj au­ odnosno materijalni izazov. slikaya pojmova i tekstova iz… torski pogled predstavom u koju ­Teh­­nike drvoreza i litografi­ Pozori[ni kriti;ar koriste'i upija, izme]u ostalog, i bitne je su svojim karakteristikama sintagmu plakatsko slikaye kao ka­­rakteristike vremena u kojem omogu'avale razli;ite vizuelne metaforu, zaokru\uje sud o pred­ stvara, ;ime plakat nije samo rezultate. Kod drvoreza imamo stavi. Tako intoniran zakqu;ak in­strumentalizovan nego i nad­ ;istu i ravnomerno zasi'enu otvara nekoliko pitaya bitnih rasta zadate okvire prelaze'i u plohu a kod litografije i efekte pre svega za plakat i yegov jezik, govor po sebi. Stoga, uzimaju'i gradacije obra]enih povr[ina. te 'emo usmeriti na[u pa\yu u obzir ove ;iyenice, najmaye Pored na;e['e zastupqenih od­ na navedenu sintagmu i plakat [to mo­­\e­mo tvrditi je da je jezik nosa slika-tekst, istorija plaka­ kao sastavni deo te lingvisti;ke plakata strukturom nepromen­ konstrukcije. U analizi 'emo se qiv, oko­­­[tao, odnosno u nekoj zadr\ati na karakteristikama vrsti hibernacije. :ak, zadr\­­a­ plakata kao jezika i na;inima vayem samo na prvim decenijama kojima se plakat formira u svom razvoja plakata mo\emo na'i niz materijalnom vidu. Stoga, za po­ pri­mera u kojima se vitalnost ;e­tak i po;iyemo sa pitayem us­ plakata mo\e ne samo evidenti­ merenim u tom pravcu. rati nego i sagledavati kao po­qe izuzetno zanimqivih i osobenih {ta je plakatsko slikaye ili [ta autorskih rukopisa, jasnih i zna;i plakatski slikati? kon­­sekventnih likovnih opser­ Problem mo\emo posmatra­ vacija i svakako ose'aja za vi­ ti dvozna;no. S jedne­­­­­ strane zuelno izra\avaye u yegovim plakatsko slikaye mo\e biti dinami;nim i raznovrsnim stil­ karakteristi;an postupak u pri­ skim menama. meni neke likovne tehnike kojom Generalno posmatraju'i, plakat se plakat izvodi. S druge strane je, kao [to smo ve' naveli, us­ mo\e biti re; o jednoj op[tijoj lovqen reproduktivnim tehnika­ odrednici kojom se karakteris­ ma. Od drvoreza i litografije, tike plakata predstavqaju i [ire svakako najvi[e zastupqenih teh­ – mimo same tehnike rada. nika u vreme nastanka plakata, Plakat je nezaobilazno vezan za preko tipo, ofset i sito pa sve do reproduktivni proces i time ve­ danas sve prisutnije digitalne Vilijem Voker

18 {ereom plakatom se bavi i Tuluz egzistirala autonomno. :­ak su, Lotrek, dodu[e maye intenzivno mada razli;itih vizuelnih ukusa, pa i nevoqno, koriste'i plakat istovremeno u Parizu i Londonu pre svega kao sredstvo samoizra­­- ogla[iva;i ustanovili pravilo \­avaya. I mada obojica svaku temu po kome se slika kao zasebno li­ obra]uju svojim prepoznatqivim kovno delo mogla slobodno koris­ ali i nepromenqivim likovnim titi za plakat bez obzira na vrstu rukopisom, bez obzira na zadatu i temu, [to je bio najo;igledniji temu, yihovi plakati su likovno primer da je logika tr\i[ta na­ dvladala logiku novonastalog me­dija i yegove osobenosti. Au­ tori poput Muhe i {tajnlena ;ak na plakatima razvijaju svoje teme> Muha sa nezaobilaznim likom Sare Bernar a {tajnlen sa yego­ vom omiqenom temom ma;ke. U daqem razvoju plakata sve vi[e je zastupqeno objediyavaye tek­ sta i slike u funkciji stvaraya celovite, integrisane plakatske forme. Bra'a Begarstaf, odnos­ no bliski ro]aci Wejms Prajd i Vilijem Nikolson, po;etkom dva­desetog veka uvode potpuno no­vi postupak u radu na plakatu iskqu;uju'i klasi;no slikaye. Oni koriste monta\ni postupak kola\irayem ise;aka hartije u Tuluz Lotrek i sadr\ajno pro;i['eni i postaju­ karakteristi;ni znakovi vreme­ na u kojem su nastali. Naglim po­rastom potrebe za plakatima, ali verovatno ne i kao jedinim razlogom, ustanovqena je i podela posla u radu na plakatu. Slikari su zadu\eni za realizaciju zadate teme a drugi specijalisti preu­ |il Sere zimaju rad sa tekstom. Slika je, ta poznaje i veliki broj ;isto kao elemenat jezika plakata, dugo slovnih plakata koji ne oskude­ vaju u jasnim strukturalnim od­ Bra'a Begarstaf no­sima i grafi;koj celovitosti. Vokerov plakat |ena u belom, nas­ boji. Maksimalno redukuju ele­ tao 1871. za pozori[nu predstavu mente sadr\aja ostvaruju'i tak­ u Londonu, koji je u drvorezu iz­ vim likovnim postupkom br\e i veo Viqem Huper, smelo['u i efikasnije dejstvo na posmatra;a. jednostavno['u, sa izrazitim Ludvig Holvajn na tragu iskusta­ ose­­'ajem za dramsku radyu, iznad va Bra'e Begarstaf zadr\ava vi­ svega vizuelnom ekonomi;no['u zuelnu ekonomi;nost ali u taj postavqa temeqe savremenom svedeni prikaz unosi tre'u di­ pla­­katu. |il {ere postaje prvi menziju daju'i predstavqenim profesio­nalni autor plakata fi­gurama notu stvarnog. Yegov na svetu, naravno u Parizu kao pristup uveliko se razlikovao centru plakatske produkcije. od autora iz perioda Lepe epohe Usavr[ava tehniku litografije koji su rad na plakatu prihvata­ i iza sebe ostavqa preko hiqadu li kao neku vrstu zabave. Za Holva­ reali­zovanih plakata. Istovre­ jna je bila bitna poruka i plakat meno plakat postaje nezaobilazan je za yega predstavqao instrument u svakodnevnom \ivotu i biva pot­ a ne ukras. I dok je Holvajn plakat puno prihva'en kao instrument oslobodio dekoracije i jasnije javnog kontakta. Paralelno sa Alfons Muha odredio yegovu funkciju, Kasandr

19 ose'ayem datog medija, Orlov u potpunosti integri[e ele­ mente jezika plakata tekst-slika sa yegovom funkcijom ;ine'i plakat istinski celovitim i op[teprihva'enim medijem Naravno, gore navedenim prime­ rima samo smo dotakli­ neke ka­ rakteristi;ne tokove u razvoju plakata, pre svega u pristupu ye­govoj formi i funkciji za­ dr\­­­av­[i se iskqu;ivo na prvim decenijama yegove istorije. I ka­­ko vidimo, od Vokera koji pos­ tavqa temeqe savremenom (mo\e­ ­ mo slobodno re'i velikim de­ lom i dana[yem plakatu), preko {erea i yegovog plakata kao in­ Ludcig Holvajn

Dimitrij Stahijevi; Orlov strumenta javnog govora, Lotreka ga je uzdigao do statusa sredstva i pristupa plakatu kao sredstvu auto­nomnosti autora plakata. komunikacije. Istovremeno, dok samoizra\avaya, da ne mimoi]e­ Svoditi ova odre]eya na zatvoren je Kasandr stvarao u Parizu, u mo Bra'u Begarstaf i yihov me­ i fiksiran broj ishodi[ta, koji­ Londonu se Kaufer, pored toga tod monta\nog postupka, svakako ma mo\e­­mo da obja[yavamo ne[to [to sledi sli;ne principe rada, i Holvajna, Kasandra, Kaufera, i izvan plakata, svakako je neiz­ istovremeno interesuje i za pri­ Orlova imaju'i u vidu i mnoge vodqivo. I zato, kod kori['eya menu fotografije na plakatu. druge autore iz tog perioda, vi­ ve' vi[e puta spomenute meta­ Ve' tada se u potpisu plakata dimo da plakat ;itavim tokom fore u vezi pozori[nog ;ina svog razvoja i trajaya uspostavqa sa po;etka teksta mi nemamo i profili[e vlastiti jezik jasnu relaciju ve' sugestijom po­ ukqu;uju'i vi[e elemenata. Na­ zori[nog kriti;ara serviran za­ rav­no, plakat je koristio, ko­ kqu;ak. I onda, navedena sintag­ risti i sigurno 'e i u budu'e ma te[ko mo\e biti opravdana koristiti elemente drugih jezi­ kao metafora. Kao takva nema ka i medija ali svakako ne radi supstancu da tu ulogu obavi. Sin­ svrhe koja odre]uje te medije ve' tagma plakatsko slikaye najvi[e integri[u'i ih u jedan novi, od svega jeste izlizana metafora, to jest, plakatski odnos u ostva­ odnosno potro[eni kli[e koji, rivayu komunikacije, odnosno pogotovo danas, ne ostavqa dovo­ razmene, odnosno dodira u najple­ qno jasan i ;itqiv trag. menitijiem vidu. Vrativ[i se na po;etak teksta Zdravko Mi'anovi' mo\emo konstato­vati slede'e> pla­kat svoju vezu sa slikayem us­ postavqa na nivou tehnike rada veoma zastupqene u jednom peri­ odu istorije plakata. Slika kao Herbert Bajer rezultat te tehnike postaje kon­ nalaze imena autora fotografi­ stitutivni element jezika pla­ je i autora umetni;kog re[eya. kata. Sva­kako dominantan u ye­ Gropius definitivno stavqa govoj prvoj razvojnoj fazi, ali ne ta;ku na dekorativni aspekt trajan i nezamenqiv, ve' naj;e['e preispituju'i prirodu plakata ravnopravan sa drugim elemen­ i yegovog jezika. Paralelno sa tima tog jezika [to je danas i te dinami;nim zbivayima pre svega kako evidentno. Vezati sintagmu u Parizu i Londonu, u Sovjetskoj plakat­sko slikaye za slikaye kao Rusiji Dimitrij Stahijevi; Or­ tehniku svakako je neprimereno lov (D. S. Mur) stvara plakate koji a pogotovo za neki [iri smisao zra;e ube]eyem, a kojima je anga­ produkovan datom metaforom. ­­\ovan u svakodnevnici tada[yeg Plakat svoje konstante potvr]uje Sovjetskog Saveza. Bez doticaja (barem do sada) u reproduktivnom sa zapadnim svetom, s dubokim procesu, odre]enoj vrsti instru­ mentalizacije i nasuprot tome A. Muron Kasandr

20 60 godina FPU

21 Monografija APU-FPU iz 1974. Tekst Monografije 30 GODINA FPU (1) i (3) iz 1978. Tekst prof. Pavle Vasi'. Monografija FPU 50 iz 1998. Tekst Momo Kapor. Likovno grafi;ka oprema Likovno-grafi;ka oprema student postdiplomac Qubomir Ivankovi' prof. dr Branko Vujovi'. Likovno- student diplomac Bojana Komadina grafi;ka oprema prof. Rastko "iri'

Prva izlo\ba radova studenata APU, Druga izlo\ba radova studenata APU, Tre'a izlo\ba radova studenata :etvrta izlo\ba radova studenata Izlo\ba radova studenata 1951. Graf. oprema stud. Ivanka Vu;ko­ 1953. Graf. oprema studenti Ivanka APU, 1955. Graf. oprema studenti R. APU, 1959. Graf. oprema studenti B. APU u Sremskoj vi', D. Dimitrijevi', Radomir Stevi' Vu;kovi', Milo[ "iri' Belicki, }. Krkqu[ Taminwi', N. Pisayuk Mitrovici,1962.

Peta izlo\ba radova studenata APU, {esta izlo\ba radova studenata APU, Sedma izlo\ba radova studenata APU, 1961. Graf. oprema asistent Stjepan 1963. Graf. oprema docent Bogdan 1965. Graf. oprema stud. M. |arkovi' Fileki Kr[i' Monografije i katalozi izlo\bi APU/ FPU 1951–2008

Izlo\ba Izlo\be radova profesora FPU. studenata pete Likovno- godine FPU 1994– grafi;ka 2008. Graf. oprema oprema doc. korica prof. Rastko Ilija "iri' i prof. Jugo­ Kne\evi'. slav Vlahovi' (1998, 1999 i 2009)

22 60 godina FPU Kratak istorijat i struktura Fakulteta primeyenih umetnosti u Beogradu

:etiri zgrade FPU> 1. Kraqa Petra 4 (dekanat, sekretarijat, Zidno slikarstvo, Scenografija, Keramika) 2. Kara]or]eva 15 (Crtaye i slikaye, predmet Grafika) 3. Slobodanke–Danke Savi' 21 (Vajarstvo, Tekstil, Kostim, Unutra[ya arhitektura, Industrijski dizajn) 4. Kosan;i'ev venac 29 (Grafika)

23 Kratak istorijat FPU 1895 Prva organizovana [kolska nastava primeyenih umetnosti u Srbiji otpo;ela je 1895. godine, samo koji mesec posle osnivaya Srpske crta;ke i slikarske [kole Kirila Kutlika kada je u istoj [koli otvoren ve;eryi kurs za zanatlije, sa ciqem »da zanatli­ jama da prilike, da se ve\baju i usavr[e u stru;nom crtayu koji je za samostalan zanatski rad i za gajeye dobrog ukusa od neophodne potrebe«.Kao umetnik i pedagog Kutlik je dobro znao [ta zna;i likovno obrazovaye mladih zanatlija za unapre]eye i uzdizaye na evropski nivo umetni;kih zanata u Srbiji.

Vlasnici, upraviteqi i profesori Umetni;ko–zanatske [kole u Beogradu (1905–1918)> Rista Vukanovi', Beta Vukanovi', Marko Murat i }or]e Jovanovi'.

Kirilo Kutlik i yegovi u;enici, 1895. Po;etkom aprila 1905. godine Ministarstvo prosvete donosi od­ luku da se izvr[e sve pripreme za ustanovqeye nove [kole, pa je formiralo odbor u sastavu Bogdan Popovi", Josif Kova: evi", Rista Vukanovi", Marko Murat i }or}e Jovanovi", ;iji je zadatak bio da izradi i podnese zakonski ili statutski projekat [kole. Sredinom novembra iste godine odbor je izradio nacrt statuta [kole, a yegova prva dva ;lana su 1900 glasila> Posle Kutlikove smrti, upraviteq yegove [kole, po odluci »§1. {kola 'e nositi ime> Umetni;ko–zanatska [kola. ministra­ narodne privrede od 28. marta 1900. godine, postao je §2. {kola 'e spremati radnike za sva poqa primeyene umet­ Rista Vukanovi", akademski slikar, uz obavezu istog mini­ nosti, naime> za dekorativni \ivopis, dekorativno vajarstvo, starstva da [kolu i daqe finansijski poma\e. Prema jednom gra]evinarstvo, grafi;ke ve[tine (ilustracija), ornamentiku izve[taju [kole sa po;etka juna 1900. godine, na zanatskom kursu (naro;ito narodnu), drvorez. Yen je ciq da svojim ]acima da bilo je upisano 65 u;enika razli;itih zanimaya. Otkupiv[i od prilike da se umetni;ki–zanatski toliko izobraze, koliko im Kutlikove udovice Crta;ko–slikarsku [kolu, Rista Vukanovi' je potrebno da uspe[no rade na raznim granama primeyene umet­ je nastavio delo svog prethodnika u pogledu unapre]eya nastave nosti, u smislu umetni;kostilskoga stvaraya. Zadatak [kole primeyenih umetnosti, odnosno zanatskih ve[tina u Beogradu. bi'e daqe da sprema kandidate za nastavnike ve[tina po ni\im i sredyim [kolama i docnije ]ake na umetni;kim akademijama«. Ministarstvo prosvete je usvojilo predlo\eni statut Umetni;ko –zanatske [kole i, sva je prilika, krajem 1905. godine imenovalo yenog prvog upraviteqa — vajara }or]a Jovanovi'a, kao najstari­ jeg nastavnika u yoj. Osim toga, po;etkom 1906. godine isto mini­ starstvo je odobrilo pomo' [koli u visini od 3.000 dinara, s tim da se ta suma u prvom redu upotrebi za isplatu honorara 1905 nastavnicima, a od u[teda da se nabave u;ila. Pa ipak, vreme i izmeyene kulturne prilike na po;etku na[eg veka radili su u prilog osnivayu prve specijalizovane pedago[ke ustanove ove vrste kod nas, koja je otvorena u Beogradu 1905. godine kao Umetni;ko–zanatska [kola, sa ciqem da umetni;ki oplemeni i razvije pojedine zanatske grane. Na ;elu ove [kole nalazio se isti Rista Vukanovi', tada poznati slikar, veoma zaslu\an za una­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­​­­­­­pre­­­­­]e­­­­­­­­ye likovne kulture Srbije. Me]utim, u prakti;nom radu u ovoj novoosnovanoj [koli nastava se uglavnom ograni;avala na nego­vaye likovne umetnosti, posebno slikaya i vajaya. {kola nije uspela da formira ;ak ni grafi;ku radion­ icu, a u [ireyu okvira yene delatnosti na oblast primeyenih umetnosti nije pomogla ni ;iyenica [to je u yoj, kao honorarni nastavnik, godinama radio i ;uveni Dragutin Inkiostri Medeyak. Ovaj izuzetan pregalac na poqu primeyene umet­ nosti godinama je uporno radio na [ireyu novih shvataya u ovoj oblasti likovnog stvarala[tva. U mnogim svojim zamislima i[ao je ispred svog vremena, te\e'i da svoju patrijarhalnu sred­ Kraqevska umetni;ka [kola, generacija 1920, snimqeno u dvori[tu inu uzdigne na evropski stepen poimaya likovne kulture. [kole.

24 1919 1938 Umetni;ko–zanatska [kola je postojala do 1918. godine, a po Ideja o osnivayu sredye {kole za primeyenu umetnost javqa se oslobo]eyu je produ\ila rad pod nazivom Kraqevska umetni;ka nekako uporedo sa osnivayem Akademije likovnih umetnosti u [kola u Beogradu, koja je osim prostorija ukinute [kole koris­ Beogradu (1937), tako da je nova [kola otvorena ve' idu'e, 1938. tila i yen celokupan inventar, biblioteku i brojne modele od godine. Za yeno osnivaye najve'e zasluge imali su yeni budu'i gipsa. Od 1919. do 1937. ova {kola je formirala kadrove slikara nastavnici> vajar Milan Nedeqkovi", arhitekta }or}­e i vajara kao i nastavni;ki kadar za sredye [kole u Srbiji, a i Kreki", slikar Ivan Tabakovi" i vajar Mihailo za Vojvodinu, Makedoniju, Crnu Goru i delimi;no za Bosnu i Tomi". Yima se ne[to kasnije pridru\uju i drugi nastavnici, Hercegovinu. uglavnom iz Beograda i Zagreba. Zapo;ev[i svoj rad skoro nepo­ sredno uo;i Drugog svetskog rata, ova [kola nije imala uslova za du\e postojaye i kontinuirani rad< ;etiri ratne godine bilo je vreme kada je jedva \ivotarila.

U dvori[tu Kraqevske umetni;ke [kole, ulica Kraqa Petra 4, 1922.

Prvi profesori {kole za primeyenu umetnost, 1939. Sleva> |ivojin Piperski, Milan Nedeqkovi', M. Jevti', Ivan Tabakovi', }or]e Kreki', Mihailo Tomi', u foteqi Toma Rosandi'.

Grupa u;enika sredye [kole 1941. godine

Luka Mladenovi'> izgled Kraqevske umetni;ke [kole, 1929.

U;enici sredye [kole 1947. godine. S leva> Milo[ "iri', Qubodrag Jankovi', Jovan Gruji', Veqa Cvetkovi', Ozren Ba;i', Milo[ }ur]evi', Kraqevska umetni;ka [kola, generacija u;enika 1934–38. sede> Radomir Stevi', Ivanka Vu;kovi' (kasnije "iri'), Nevenka sa prof. Betom Vukanovi'. Budisavqevi', Maja Spiler, Vojislav Nedeqkovi'

25 1948 Samo tri godine po zavr[etku rata {kola za primeyenu umet­ nost je ukinuta, odnosno podignuta na stepen Akademije. Yeni biv[i polaznici sukcesivno su zavr[avali [kolu i prelazili na novoosnovanu Akademiju primeyenih umetnosti koja je po;ela s radom u jesen 1948. godine. Pored biv[ih u;enika stare [kole, pravo upisa na Akademiju, posle polo\enog prijemnog ispita, imali su i u;enici drugih sredyih umetni;kih [kola, pa i gimnazija, kao i izrazito daroviti pojedinci bez [kole. Tako su, od 1948. do 1951. u zgradi Akademije ;asove istovremeno, po istom programu, po­­­ha­]a­li u;enici biv[e sredye [kole i novi polaznici Akademije. Neki od yih kasnije su postali U;enici sredye [kole 1948. godine. S leva> Ru\ica Nenadovi', Nevenka va\ni profesori Akademije primeyenih umetnosti. Budisavqevi', Milo[ "iri', Qubodrag Jankovi', Velizar Vasa Mihi', Ivanka Vu;kovi', Jovan Gruji', Pavle Liberovski, Vojislav Nedeqkovi'

U zemqi koja je tek bila iza[la iz ratnih strahota i svakodnevno se suo;avala s ogromnim te[ko'ama razli;ite prirode, Aka­ demija je tra\ila svoje pravo mesto u tokovima kulturnog, privrednog i industrijskog preobra\aja dru[tva. Yen prvenst­ veni zadatak bio je da vaspitava savremeno obrazovane stru;yake, sposobne da unaprede op[tu likovnu kulturu svoje sredine kao i da uti;u na izgled industrijskih proizvoda, osavremeyavaye trgovine i likovno–prostorno ure]eye neposredne ;ovekove radne i \ivotne okoline.

O uslovima delovaya Akademije u tim prvim decenijama posto­ jaya jedan od yenih istaknutih profesora, dr Pavle Vasi' je pisao> »Bio je to veoma te\ak i naporan put — povezivaye umet­ nosti i industrije, ali nije sve zavisilo od Akademije, od yene orijentacije i ciqeva. Tu su nastale druge te[ko'e, osobito u trenutku kada je trebalo zameniti priu;ene i nedou;ene kadrove u privredi. Mo\e se re'i da je svako mesto stru;yaka u indus­ Branko {otra, rektor Akademije. triji bilo osvajano sa otporom, ;ak i tamo gde je bila o;igledna korist od prihvataya novih, profesionalno obu;enih kadrova. Ve' na po;etku postojaya, Akademija se suo;ila s nizom prob­ Ali, tu su se javqali subjektivni otpori sa kojima nije bilo lema i te[ko'a, koji se nisu mogli uvek predvideti, niti lako iza'i na kraj. Osim toga, trebalo je uticati na razvijaye brzo savladati. Sme[taj u oronuloj zgradi biv[e Umetni;ko– odre]ene svesti ne samo u industriji, u yenom rukovodstvu, nego zanatske [kole, koja je gra]ena jo[ u prvoj polovini pro[log i u [irokoj javnosti. Razumqivo je [to se s vremenom orijent­ veka, nije mogao da zadovoqi potrebe savremene nastave jedne acija Akademije meyala, evoluirala ka novim, izmeyenim ci­ visoko[kolske ustanove. Nastavni;ki kadar bio je nedovoqan, qevima, koji su se postavqali sa brzim razvitkom na[eg dru[tva regrutovan uglavnom iz redova beogradskih umetnika, koji su se i yegovih potreba. istakli svojim delom u pojedinim umetni;kim granama ili kao pedagozi u [kolama. U prvim decenijama rada Akademije veoma Za ;etvrt veka svog plodnog delovaya Akademija se razvila va\nu ulogu je odigrao i yen tada[yi rektor Branko {otra u priznatu jugoslovensku visoko[kolsku ustanovu, ;iji su — istaknuti srpski grafi;ar koji je do kraja \ivota ostao yena svr[eni studenti ostvarivali u svojim sredinama zna;ajne re­ vode'a li;nost, daju'i najve'i doprinos razvoju i afirmaciji zultate, rade'i u svim tada[yim republikama i pokrajinama. Akademije. Na taj na;in ona je uticala na razvoj i unapre]eye primeyenih umetnosti i dizajna na prostoru cele tada[ye Jugoslavije.

Na ;asu Ve;eryeg akta kod prof. Ilije {obaji'a, crte\ Branka {otre. Profesor Branko {otra sa studentima na brodu Jadran, 1950.

26 U pogledu unutra[ye organizacije, Akademija se od po;etka dr\ala nekih osnovnih na;ela, koja su va\ila u sli;nim [kol­ ama u svetu, uzimaju'i jedino u obzir neke doma'e specifi;ne prilike i potrebe. Na po;etku rada imala je osam odseka — za unutra[yu arhitekturu, dekorativnu plastiku, dekorativno slikarstvo, primeyenu grafiku, keramiku, tekstil, scenogra­ fiju i kostim. Glavne stru;ne predmete vodila je grupa nas­ tavnika koja je i ina;e postavila temeqe ove [kole i usmerila yenu stru;nu orijentaciju ka odre]enim ciqevima. Bili su to ne samo izvrsni pedagozi nego i izuzetne stvarala;ke li;nosti sa izgra]enom umetni;kom reputacijom, koja je garantovala oz­ biqnost i temeqitost u ostvarivayu postavqenih ciqeva> arhi­ Predsednik Republike tekti }or]­e Kreki', Mom;ilo Belobrk i Aleksandar Sekuli' (Odsek Josip Broz Tito i rektor unutra[ye arhitekture), Radeta Stankovi', akademski vajar Akademije Branko {otra (Odsek dekorativnog vajarstva), Ivan Tabakovi', akademski slikar obilaze Drugu izlo\bu i dr Sergije Lebedev (Odsek keramike), Vasa Pomori[ac, Vinko Grdan radova studenata APU i Anton Huter, akademski slikari (Odsek dekorativnog slikarst­ 1953. godine. va), Mihailo S. Petrov i Matija Zlamalik, akademski slikari (Odsek grafike), Milenko {erban, akademski slikar (Odsek scenografi­ je), Milica Babi', kostimograf (Odsek kostima), Ivan Tabakovi' i Iva Vriyanin (Odsek tekstila). Osim navedenih, u istu grupu prvih nastavnika dolaze jo[ i nastavnici teorijskih i prakti;nih predmeta> dr Stanislava Kolari' (Istorija umetnosti), dr Pavle Vasi' (Istorija kostima), Ivan Lu;ev (Anatomsko crtaye), Branko {otra (Grafika), Jefto Peri' (Ve;eryi akt), i Dragutin Mitrinovi' (Projektovaye tekstila). Predmet Li­­k­ovni elementi godinama je predavao profesor dr Pavle Vasi', a Osnove likovnog obliko­ vaya profesor Dragoslav Stojanovi' Sip, istaknuti akademski slikar koji je ostavio dubok trag u radu ove ustanove.

Tito se potpisuje na katalog izlo\be APU 1953. godine

Studenti i profesori APU na ekskurziji, Zagreb, 1952. :u;e> nepoznati, Boba Teofanovi', Marija Teofanovi', nepoznati, Olgica Mihajlovi' Stoje u prvom redu> Zora |ivadinovi', nepoznata, Jovanka Ko;oba, Ru\ica Nenadovi', prof. Iva Vriyanin, prof. Pavle Vasi', prof. Radeta Stankovi', Marija Kobi, nepoznati. Stoje u drugom redu> nepoznati, Evgenija Petrovi', An]elka Slijep;evi', Nevenka Petrovi', Milica Tufegwi' Stoje u tre'em redu> Jagoda Panteli', nepoznati, nepoznati.

Treba naglasiti da je sa svakom godinom kontakt sa inostranst­ vom bivao sve izrazitiji, tako da je umnogome mogao da uti;e na prilike kod nas, pogotovo u pogledu razvoja primeyene umet­ nosti i yenog ukqu;ivaya u tokove savremenog razvoja na Zapadu. Put koji je Akademija pre[la od svog osnivaya mo\e da se prati po yenim godi[yim izlo\bama 1951, 1953, 1955, 1959, 1961, 1963. i 1965. godine, zatim po izlo\bama diplomskih radova 1970. i 1972. godine. Mo\e se re'i da je te\ya Akademije da [to boqe odgovori svojoj ulozi u epohi industrijalizacije bila sve izra­ zitija. Katalozi izlo\bi, kriti;ki prikazi, imali su izvesnog udela u obja[yavayu [ta je primeyena umetnost, ;emu slu\i, U slikarskoj klasi 1956. godine> Quba Popovi', Du[an Mojsilovi', kakva je korist od ye. Tako je primeyena umetnost po;ela da pro­ Nikola Rudi', Milan Martinovi'. dire u [iroke slojeve radni;ke klase, da oplemeyuje yen ukus.

27 Radovi odseka za Kostim na izlo\bi studentskih radova 1955. godine.

Plakat za izlo\bu radova Plakat Bogdana Kr[i'a za studenata umetni;ke akademije izlo\bu APU juna 1955 iz 1948. godine, rad Dragoslava u Paviqonu na Kalemegdanu. Izlo\ba studentskih radova 1959. godine, Stojanovi'a Sipa Beograd, paviqon u Masarikovoj ulici.

Studenti de\uraju na izlo\bi 1953. godine. Radovi studenata Katedre grafike na Me]unarodnom Sajmu kyiga u (s leva) Oto Logo, N. Bori', Qubodrag Jankovi', Ida Vu;kovi' ("iri'), Beogradu 1971. Projekt [tanda> I. Timko i D. Te[i', studenti …, M. Mandi', Z. Ru\i'. katedre za unutra[yu arhitekturu FPU.

28 1973 Nova faza u razvoju ove [kole nastaje 1973. godine, kada se Akademija reorganizuje i meya svoj naziv u Fakultet primeyenih umetnosti. Tada je do[lo i do nekih organizacionih promena> dotada[yi odseci su zameyeni katedrama> I – ARHITEKTURA I DIZAJN, II – KERAMIKA I STAKLO, III – SCENOGRAFIJA, IV – VAJARSTVO, V – GRAFIKA, VI – KOSTIM, VII – SLIKARSTVO i VIII – TEKSTIL. Tom prilikom je usvojen slo\eniji i bogatiji program nastave (sa 30 ;asova nedeqno), a nastava je organizovana u specijalizovanim ateqeima sa savremenijim pristupom poje­ dinim granama primeyenih umetnosti.

Ve' sredinom [ezdesetih godina otpo;eo je proces postepe­ nog podmla]ivaya nastavni;kog kadra, jer se tada javqa nova Otvaraye galerije FPU u ul. Kraqa Petra 6, 1976. godine. generacija nastavnika koji su se uglavnom i sami [kolovali u Sleva> prof. Miodrag Mi'a Baji', prof. Miodrag |ivkovi' i prof. Akademiji. To su akademski slikari Rajko Nikoli' i |ivojin Danka Doki' Nikoli'. Kova;evi' (Slikarstvo), Krsta Andrejevi' (Slikarske tehnike), Aleksandar Toma[evi' (Monumentalno slikarstvo), Nevenka Petrovi' i Branislav Suboti' (Tekstil), Du[an Risti' (Scens­ ki kostim), An]elka Slijep;evi' (Savremeno odevaye), Zora Dav­ idovi' (Istorija kostima), Mila Rajkovi' i Aleksa :elebonovi' (Istorija umetnosti), Bo\idar Wmerkovi' (Grafika), Bogdan Kr[i' (Grafika kyige), Miodrag Vuja;i' Mirski (Slikarstvo), Stjepan Fileki (Osnove pisma), arh. Dragutin Tavri' (Stilovi u unutra[yoj arhitekturi), Dragoqub Ka\i' (Fotografija) i Bogoqub Teofanovi' (Industrijski dizajn). Yima se ubrzo pridru\uju Gradimir Petrovi' (Slikarstvo), }or]e Rosi' (Keramika), Vojislav Vujisi', Miodrag |ivkovi', Neboj[a Mitri' i Nandor Glid (Vajarstvo), Milo[ "iri' (Grafi;ke komunikacije), Borivoj Liki' (Plakat), Qubodrag Marinkovi' Penkin (Slikarstvo), Qubodrag Jankovi' Jale (Ve;eryi akt), Borivoje Raki' (Crtaye i slikaye), |ivorad Kuki' (Sceno­ grafija), Sini[a Vukovi' (Unutra[ya arhitektura), Vladimir Todorovi' (Slikarstvo), Branislav Make[ (Grafika), Aleksan­ Uru;eye indeksa bruco[ima. Oktobra 1998. u atrijumu Fakulteta, dar Ajzinberg (Stilovi u arhitekturi) i drugi. Kraqa Petra 4.

U godinama koje su sledile javqaju se nova imena istaknutih­ umetnika, nau;nika i stru;yaka za pojedine oblasti stvarala[tva, sa kojima je Fakultet zakora;io u doba svoje pune zrelosti> arhitekt Nikola Kuzmanovi' (Nacrtna geometrija), Mirjana Isakovi' i Branislav Stajevi' (Keramika), Aleksan­ dar Pajvan;i' Aleks (Grafi;ke komunikacije i Prostorna grafika), Slobodan }u­­ri;kovi' (Crtaye i slikaye), Aleksan­ dar Dodig (Pismo), dr Vladimir Rozi', dr Branko Vujovi' i dr Milanka Todi' (Istorija umetnosti), Qiqana |egarac (Savre­ meno odevaye), Danka Doki' (Crtaye i slikaye), Miodrag Baji' (Anatomsko crtaye), Ratko Lali' (Crtaye i slikaye) i drugi.

Grupa studenata sa referentom za studentske poslove Sofijom­­­­ }ur­­­­­­]­evi', 1975. godine> V. Andri', S. }ur]evi', M. Bogdanfi, N. {u'ur, J. Duyi', A. Zlatovi', G. Zari', R. |iki', N. Hamer, M. Vukoti', D. Boji', I. Jevtovi', –, V. Brankovi', V. Virijevi', Karakteristi;an detaq iz enterijera fakulteta od yegovog Z. Joci', V. Milunovi', J. Dragovi'. osnivaya, u zgradi u ulici Kraqa Petra 4 (1948–2004)

29 Dekani FPU (1948–2008)

BRANKO {OTRA }OR}E KREKI" ALEKSANDAR SEKULI" VINKO GRDAN rektor 1948–1955 rektor 1955–1957 dekan 1957–1959 dekan 1959–1965

MILENKO {ERBAN RAJKO NIKOLI" MIODRAG |IVKOVI" }OR}E ROSI" dekan 1965–1967 dekan 1967–1973 dekan 1973–1977 dekan 1977–1979 i 1987–1991 i 1991–1994

SINI{A VUKOVI" STJEPAN FILEKI GRADIMIR PETROVI" KOSTA KRSMANOVI" dekan 1979–1981 dekan 1981–1985 dekan 1985–1987 dekan 1994–1996

dr BRANKO VUJOVI" MILANKA BERBEROVI" VLADIMIR KOSTI" dekan 1996–2001 dekan 2001–2004 DIVAC dekan od 2004.

30 Danas na Fakultetu radi ukupno 115 nastavnika, 1978. do 2003), Milorad Medi' (Konzervacija i restauracija, koji su raspore]eni u deset odseka> od 1978. do 1986), Gordana |uyi' Kusovac (Konzervacija dela [tafelajskog slikarstva, od 1992. do 2003), Zvonimir Zekovi' (Konzervacija zidnog slikarstva, od 1992. do 2000).

U Ateqeu zidnog slikarstva obrazuju se slikari za profesio­ Odsek Zidno nalni rad u oblasti zidnog slikarstva. Izu;avaju se problemi slikarske kompozicije odre]ene temom, tehnikom i namenom i slikarstvo sve tehnike zidnog slikarstva.

Prof. Vasa Pomori[ac

Prof. Gradimir Prof. Vinko Grdan, Autoportret, 1960. Petrovi'

Prof. Aleksandar Toma[evi' tokom rada na zidnom mozaiku za Dom kulture u Zaje;aru, 1961.

Odsek dekorativnog slikarstva — danas Odsek zidnog slikarst­ va, jedan je od osam odseka formiranih jo[ 1948. godine na no­ vootvorenoj Akademiji primeyenih umetnosti. Nastavni program Odseka predvi]a izu;avaye fresko slikar­ stva, mozaika i slikanog stakla ñ— vitra\a, ali i drugih zidno–slikarskih tehnika (kazein, tempera, zgrafito), koje je uvek u zajednici sa unutra[yim ure]eyem nekog arhitektonskog objekta sa kojim treba da ;ini skladnu celinu. Pionirski posao formiraya Odseka obavili su istaknuti akademski slikari profesori Vinko Grdan (Crtaye, slikaye i komponovaye, kasnije Primeyenog slikarstva), Vasa Pomori[ac (Tehnike monumentalnog slikarstva), Mate Zlamalik (Plakat), Studenti |ivojin Kova;evi' i Rajko Nikoli', na kopirayu fresaka Jefta Peri' (Ve;eryi akt), Ivan Lu;ev (Anatomija), uz stru;nu u manastiru |i;a,1954. pomo' velikih poznavalaca slikarske tehnologije i raznih slikarskih tehnika — Vladimira Predojevi'a i Branislava Kri[;inskog. Iz prvih generacija kod yih [kolovanih mladih slikara biraju se za prve asistente Rajko Nikoli' i |ivojin Kova;evi'. Vremenom, nastavni plan Odseka dopuyuje se novim predmetima, kojima se pro[iruju saznaya studenata i doprinosi sve potpuni­ jem obrazovayu studenata slikarstva> Pismo, Teorija forme, Nacrtna geometrija, Grafika, Fotografija, Arhitektura, Soci­ ologija kulture itd, dolaze'i tako postepeno, praksom i iskus­ tvom, do danas va\e'eg plana nastave. Isto tako meya se i naziv Stru;ni saradnik Odseka, prvo u Odsek primeyenog slikarstva, kasnije u Odsek Stojadin Petkovi' zidnog slikarstva. Prof. Vladimir Posle generacije osniva;a i utemeqiva;a Odseka yihov posao Todorovi' u radioni­ nastavqaju sa uspehom nove generacije profesora> Rajko Nikoli' ci sa studentima. (Crtaye i slikaye, Primeyeno slikarstvo, od 1952. do 1991), Krsta Andrejevi' (Slikarske tehnike, od 1956. do 1988), Aleksan­ Nastavu i ve\be na ovom odseku danas realizuju> red. prof. dar Toma[evi' (Tehnike monumentalnog zidnog slikarstva, od Slobodan }uri;kovi' (Zidno slikarstvo), red. prof. Miodrag 1962. do 1968), Vladimir Todorovi' (Crtaye i slikaye, Tehnike Baji' (Anatomsko crtaye), red. prof. Slobodan Kajtez (Slikar­ monumentalnog slikarstva, Primeyeno — zidno slikarstvo, ske tehnike), red. prof. Ratko Lali' (Crtaye i slikaye), vanr. od 1963. do1999), Borivoj Liki' (Plakat, od 1965. do 1975), Gradi­ prof. Sini[a |iki' (Zidno slikarstvo), vanr. prof. Daniela mir Petrovi' (Crtaye i slikaye, Primeyeno slikarstvo, Fulgosi (Akt), vanr. prof. Marko La]u[i' (Akt), doc. Miroslav Zidno slikarstvo, od 1963. do 2004), Bogi' Risimovi' (Crtaye i Lazovi' (Zidno slikarstvo), doc. Desimir Deni' (Anatomsko slikaye, od 1975. do 1986), Miodrag Vuja;i' Mirski (Primeyeno­ ­crtaye), doc. Milka Vujovi' (Grafi;ke tehnike), doc. Mina slikarstvo, Zidno slikarstvo, od 1961. do 1997), Branislav Make[ ­Glogovac (Tehnike zidnog slikarstva), asist. pripr. Nikola (Grafi;ke tehnike, od 1963. do 1998), Stojadin Petkovi', vi[i Bo\ovi' (Zidno slikarstvo), umet. sar. Dragan Popovi' (Zidno umetni;ki saradnik (Primeyeno i zidno slikarstvo (od slikarstvo).

31 Mo­delovaye i crtaye, u zvayu docenta izabran je 1964. Du[an Nikoli', 1968. u istom zvayu je izabran Miodrag |ivkovi', a Odsek 1975. Nandor Glid. Posle penzionisaya ovih profesora, krajem osamdesetih i po;etkom devedesetih godina, dolazi do potpune smene nastavni;kog sastava predstavnicima mla]eg nara[taja Primeyeno vajara, tako da na Odsek dolaze> Milun Vidi', redovni profe­ sor, za predmet Modelovaye, dok predmet Primeyeno vajarstvo predaju tri nastavnika — vanredni profesori Dragan Dimitri­ jevi', Zorica Jankovi' i Miroqub Stamenkovi'. Radionice vode vajarstvo samostalni umetni;ki saradnici> Ajdin Pute[ (od 1963) za ka­ men, Radivoje Andri' (od 1975) za drvo, |ivorad Radenkovi' (od Obimna i specifi;na likovna materija grupisana je u posebne 1979) za gips i Svetozar Mirkov (od 1994) za metal. oblasti> Skulptura u prostoru i arhitekturi — skulp­ tura koja koncepcijski i oblikovno ;ini integralni deo Danas na Odseku nastavu realizuju red. prof. Zorica Jankovi', arhitekture, urbanih i slobodnih prostora< Memorijalna (Primeyeno vajarstvo), red, prof. Dragoqub Dimitrijevi' skulptura — skulptura memorijalnog obele\avaya isto­ (Primeyeno vajarstvo), red. prof. Miroqub Stamenkovi' (Pri­ rijskih zbivaya i istaknutih li;nosti, od najjednostavnijih meyeno vajarstvo), red. prof. Miroslav An]elkovi' (Crtaye i skulptorskih oblika do slo\enih spomeni;kih i prostornih slikaye), vanr. prof. Du[an Rusali' (Modelovaye), doc. Zoran celina< Sitna plastika i medaqerstvo — oblikovaye Ivanovi' (Modelovaye), sam. umet. sar. Svetozar Mirkov, sam. medaqa, plaketa, novca, nakita, suvenira i drugih upotrebnih umet. sar. |ivorad Radenkovi', umetn. sar. Nenad Vaci', umet. predmeta. sar. Goran :pajak i donedavno doc. dr Dragan Radenovi' (Mode­ lovaye).

Josip-Pino Grasi, [ef radionice za obradu Prof. Miodrag |ivkovi' kamena

Prof. Du[an Nikoli' na ;asu Modelovaya. Prof. Vojislav Vujisi' Prof. Lidija Mi[i'

Profesor Radeta Stankovi' u svom ateqeu, 1988.

Prof. Nandor Glid Po;eci Odseka primeyenog vajarstva vezani su za osnivaye Prof. Milun Vidi' {kole za primeyenu umetnost 1938. godine i yeno prerastaye 1948. godine u Akademiju za primeyenu umetnost. I {kola i Akademija su od samog osnivaya imale Odsek za dekorativnu plastiku, ;ija su programska na;ela i ciqevi u po;etku bili usmereni prvenstveno na negovaye i razvoj tradicija srpske sredyovekovne umetnosti u oblasti dekorativne i ornamentalne plastike. Ova po;etna intencija je uskoro prerasla svoje uske ok­ vire i Odsek je programski postavqen na [ire, savremene osnove. Prvi profesor modelovaya na Odseku vajarstva novoformirane Akademije 1948. godine postao je akademski vajar Radeta Stanko­ vi'. Uz yega su prvi stru;ni saradnici bili Josip Pino Grasi, u radionici za kamen i Fraya Kitak, u radionici za drvo. Uskoro Odsek dobija i prve asistente> Miodraga Mi[u Popovi'a (1950), Viqema Matlasa (1954) i ne[to kasnije Neboj[u Mitri'a (1955–1961). Godine 1962. za asistenta je izabran Vojislav­ Vujisi' koji je na Odseku pre[ao put do redovnog profesora i u tom zvayu je penzionisan. Pored posebne pa\ye posve'ene obradi kamena i drveta, tokom vremena ukazuje se potreba da se formiraju i radionice za metal i gips. Yih vode vrsni stru;ni saradnici> Vladimir Ruti' (radionicu za metal, 1955–1974), Konstantin Kvanduk (radionicu za obradu gipsa, od 1963), Ajdin Pute[ (radionicu za kamen, od 1963), Radivoje Andri' (radio­ nicu za drvo, od 1975), Miodrag Gojkovi' (radionicu za metal, od 1976), |ivorad Radenkovi' (radionicu za gips, od 1979). Profe­ Profesor Dragoqub Dimitrijevi' i yegovi studenti sorski kadar se popuyava istaknutim vajarima> za predmet u dvori[tu zgrade u ulici Danke Savi' 21.

32 profesori Stjepan Fileki (Pismo), Bo\idar Wmerkovi' (Gra­ fika), Dragoqub Ka\i' (Fotografija), Bogdan Kr[i' (Grafika Odsek kyige), Milo[ "iri' (Grafi;ke komunikacije) i Borivoj Li­ ki' (Plakat) i yihovi naslednici Aleksandar Dodig (Pismo), Aleksandar Pajvan;i' (Prostorna grafika), Branislav Niko­ Primeyena li' (Fotografija), Miodrag Bata Kne\evi' (Plakat). U jednom periodu u nastavi su u;estvovali i Soya Lamut (Grafika), Jo­­vi­ca Veqovi' (Tipografija), Du[an Petri;i' (Ilustracija), Miodrag Vuja;i' Mirski (Crtaye i slikaye), Dobri Stojanovi' grafika (Crtaye i slikaye), Milica |ar­kovi' (Grafika) i Mihal Kiraq (Tipografija). Sta­tutom iz 1973. godine na Odseku primeyena grafika formi­ rana su dana[ya tri ateqea> GRAFIKA I KYIGA, GRAFI:KI DIZAJN I FOTOGRAFIJA. Ateqe GRAFIKA I KYIGA osposobqava studente za bavqeye onim oblicima primeyene grafike koji se odnose na izdava[­ tvo> ilustrovaye, tipografija,­ dizajn kyige, ;asopisa i novina, kao i filma i televizije, a­­­­­ predmeti su> Ilustracija, Grafika, Grafika kyige, Tipografija, Pismo, Akt i odnedavno Anima­ cija. Po zavr[etku studija studenti sti;u diplomu stru;nog profila> diplomirani grafi;ar — primeyena grafika. Prof. Bo\idar Prof. Borivoj Liki' Prof. Aleksandar Dodig U ateqeu GRAFI:KI DIZAJN studenti u;e predmete Grafi;ke Wmerkovi' komuni­kacije, Plakat i Prostorna grafika, sa zajedni;kim predmetima Tipografija, Pismo i Akt. Po zavr[etku studija sti;e se stru;ni profil> diplomirani grafi;ki dizajner. I u ateqeu FOTOGRAFIJA nastava po;iye sa tre'om godinom i traje do kraja studija. Zavr[ni rezultati studijskih zadataka treba da budu deo grafi;kog dizajna u kyizi, ;asopisu, plakatu ili propagandnoj grafici. Nastava se obavqa u fotografskom studiju Fakulteta. Po zavr[etku studija sti;e se diploma stru;nog profila> diplomirani fotograf.

Odsek je bio sme[ten u zgradi u Kara]or]evoj 15 do 1994. Prof. Branislav Prof. Aleksandar Prof. Branislav Make[ godine, kada se ve'i deo Odseka preselio u novu zgradu na Nikoli' Pajvan;i' Aleks Kosan;i'evom vencu 29. Odsek primeyena grafika jedan je od najstarijih odseka na Fakultetu. Osniva; i prvi [ef Odseka bio je prof. Mihajlo Petrov (Primeyena grafika, Crtaye i slikaye), a glavni predmetni nastavnici profesori Matija Zlamalik (Plakat), Branko {otra (Ornamentika, Crtaye i slikaye i Ve;eryi akt), Anton Huter (Oprema kyige, Crtaye i Ve;eryi akt), Dragoslav Stoja­no­vi' -Sip (Pismo, Teorija forme), ;iji rad su nastavili

Stru;ni saradnik Sovra Bara;­ko­vi', prof. Prof. Milo[ "iri', osniva; Bogdan Kr[i' i student Bojana Komadina u ateqea Grafi;ki dizajn, sa toku izrade monografije iz 1974. godine. studentom Zvonkom Grmekom, 1974.

Prof. Dragoqub Ka\i', osniva; ateqea Fotogra­ fija, i laborant Mali[a |ujevi' sa studentima Profesor Mihailo S. Petrov i yegov autoportret iz 1921. prve godine Grafike 1974. godine.

Na Odseku danas predaju red. prof. Branimir Karanovi' (Fo­ tografija), red. prof. Milica Vu;­kovi' (Grafika), red. prof. Rastko "iri' (Ilustracija i Animacija), red prof. Jugoslav Vlahovi' (Grafika kyige), red. prof. dr Ivana Marciki' (Projektovaye oblika), red. prof. Ivica Raki' (Prostorna grafika), vanr. prof. Zoran Bla\ina (Grafi;ke komunikaci­ Prof. Branko {otra Prof. Du[an Jankovi' Prof. Matija Zlamalik je), vanr. prof. Gordana Petrovi' (Grafika), vanr. prof. Ilija Kne\e­­vi' (Tipo­grafija), vanr. prof. Olivera Stojadinovi' (Pismo), vanr. prof. Mitar Trnini' (Fotografija), doc. Vladi­ mir Tatarevi' (Fotografija), doc Zdravko Mi'anovi' (Plakat), doc. Mirjana Toma[evi' (Grafika), doc. Mirjana |ivkovi' (Grafika kyige), doc. }or]­e |ivkovi' (Pismo). Ve\be dr\e stru;ni saradnik Dragan Mir­kovi' (Fotografija), asist. pripr. Jana Or[oli' (Pismo) , asist, pripr. Gabrijela Bulato­ vi' (Grafika) i sar. u nastavi Marijana Kalabi' (Projektovaye oblika). Predmet Crtaye i slikaye na ovom odseku predaju Prof. Dragoslav Prof. Anton Huter Prof. Stjepan Fileki vanr. prof. Mirko Ogyanovi' i doc. Selma }ulizarevi'. Stojanovi' Sip 33 Odsek Unutra{ya arhitektura

Prof. Sini[a Vukovi' Prof. Aleksandar Prof. Mihajlo Odsek unutra[ye arhitekture postoji od 1948. godine, od samog Ajzinberg Mitrovi' osnivaya Akademije primeyenih umetnosti. Na po;etku obuh­ vatao je i oblast industrijskog dizajna, sve do 1987. godine kada se industrijski dizajn izdvojio kao poseban odsek. Tako]e od po;etka rada Odseka na yemu su formirana dva ateqea> Ateqe za unutra{yu arhitekturu i Ateqe za name{taj. Nas­ tava je jedinstvena za oba ateqea, s tim [to se u zavr[noj, petoj godini studija, a prema iskazanim afinitetima, studenti opre­ dequju za izu;avaye jedne od ovih dveju oblasti.

Me]u prvim i vode'im nastavnicima koji su odlu;uju'e uti­ Prof. Ranko Radovi' cali na koncepciju razvoja Odseka i dali veliki doprinos u obrazovayu vi[e generacija studenata, treba spomenuti imena kao [to su> arhitekti }or]e Kreki', Mom;ilo Belobrk, Aleksan­ dar Sekuli', Zvonimir Veber i Dragutin Tavri', zatim imena profesora koji su nastavili yihovo delo — arhitekti Sini[a Vukovi',­­ Milan Pali[a[ki, Mihajlo Mitrovi', Aleksandar Ajzin­berg i Vladimir Kosti' Divac.

Radi potpunog ispuyavaya nastavnog plana i programa, Fakultet, odnosno Odsek, anga\uje jedan mayi broj spoqnih saradnika. U prethodnom periodu to su bili arhitekti Zoran Petrovi', |ivojin Kara Pe[i', Gradimir Bosni' i Ranko Ra­ dovi', istori;ar umetnosti Anka Stojakovi', a danas su anga\ ovani> Zvonko Petkovi' i Slavka Stankovi'.

Svoj doprinos dali su i red, prof. arh. Slavko Stupar i asist. pripr. arh. Saya Drvenica (Name[taj).

{iroko je poqe aktivnosti diplomiranih arhitekata sa ovog odseka. Oni su kvalifikovani da se bave> unutra[yim ure­­­]e­ yem prostorija svih sadr\aja i namena, projektovayem enteri­ jera stanova, stambenih zgrada, ugostiteqskih i turisti;kih objekata, zdravstvenih objekata, zgrada prosvete i kulture, [kola, pozori[ta, bioskopa itd., kao i niza drugih objekata naj­raznovrsnije namene, zatim, ure]eyem izlo\bi i sajmova i, najzad, projektovayem individualnih stambenih zgrada i vikend ku'a, bilo u saradyi, ili samostalno. Isto tako, oni su potpuno kvalifikovani da projektuju komadni i serijski name[taj i op­ remu za prostore svih ovih namena, ;ime zauzimaju kqu;no mesto i zna;ajnu ulogu u oblikovayu ;ovekove \ivotne i radne sred­ ine. Zavr[etkom studija sti;e se diploma stru;nog profila> diplomirani arhitekta — unutra[ya arhitektura.

Danas se organizacijom i sprovo]eyem nastavnog procesa na Prof. }or]e Kreki' Prof. Mom;ilo Belobrk Prof. Zvonimir Veber Odseku bave red. prof. arh. Vladimir Kosti' Divac (Unutra[ya arhitektura), red, prof. arh. Danilo Stojanovi' (Unutra[ya arhitektura), , red, prof. arh. Ranko Bo;ina (Name[taj), vanr. prof. Zoran Bulaji' (Name[taj), vanr. prof. arh. Zvonko Pet­ kovi' (Stilska unutra[ya arhitektura), vanr. prof. arh. Milan Novakovi', (Unutra[ya arhitektura) doc. arh. Taya Manojlovi', (Unutra[ya arhitektura), doc. arh. Aleksandar Mijatovi' (Unutra[ya arhitektura), doc. Dragan Manojlovi' (Arhitekton­ ske konstrukcije i detaqi), doc. Vladislav {'epanovi' (Crtaye i slikaye), asist. Tijana Sekuli' (Crtaye i slikaye), asist. Prof. Aleksandar Borislav Nanovi' (Crtaye i slikaye) i asist. pripr. Danijela Sekuli' Dimkovi'.

34 Odsek Industrijski dizajn

Studije industrijskog dizajna uvedene su 1967. godine, prvo kao predmet a zatim kao smer koji je reformom univerziteta 1987. godine prerastao u Odsek za dizajn industrijskih proizvoda. Najzaslu\niji za osnivaye ovog odseka, yegovo formiraye i postavku rada je redovni profesor Bogoqub Teofanovi', koji je na Fakultet do[ao 1962. godine. Uvode'i industrijski dizajn na Fakultet iskoristio je na najboqi na;in iskustva koja je stekao tokom specijalizacije u londonskom Dizajn centru i u ateqeima za dizajn najpoznatijih dizajnera Italije i Francuske. Odsek je po;eo kadrovski da se [iri dolaskom profesora }or­­­]­a Telarevi'a 1977. godine, u zvayu docenta, za predmet Produkt dizajn, i dolaskom profesora Koste Krsmanovi'a, kao asistenta za isti predmet, 1981. godine.

Svoj doprinos na Odseku dali su i dr Ivan Petrovi' (Meto­ dologija dizajna), dr Slobodanka Nikoli' (Tehnologija), dr Mirjana Teofanovi' (Istorija dizajna) i str. sar. Stevo Kova; (Industrijski dizajn).

Jedan od ciqeva Odseka jeste da sa;uva i podr\i daqe razvijaye prirodnih sklonosti i sposobnosti studenata za kreiraye ob­ lika industrijskih proizvoda. Preostali ciqevi usmereni su na prezentovaye potrebnih ve[tina i znaya studentima kako bi se oni osposobili da ovladaju kompleksnim zadacima vezanim za industrijsku realizaciju u kreirayu savremenog artificijelnog sveta. Studenti Industrijskog dizajna na nastavi, 1974. godine. Nastava na predmetu Industrijski dizajn (projektovaye) sastoji se od kontinuirane serije projekata koji su razli;iti po slo\­­­­­­ ­­e­­­­­­­­­­­­­ no­­­­sti i obimu, prilago]eni uzrastu i u korelaciji sa ostalim­­ predmetima na studijama. Nastava je izrazito individualnog karaktera [to podrazumeva mali broj studenata. Rad na ovim projektima predstavqa centralni deo nastave koja se svakodnev­ no obavqa u projektantskoj sali i radionici. Razgovori i dis­ kusije sa studentima u toku rada na razvoju projekta predstavqaju najdirektniji i veoma efikasan deo nastave. U ovim diskusijama pored predmetnog nastavnika u;estvuju i nastavnici sa drugih predmeta (Metodologija dizajna, Tehnike prezentacije, Grafika proizvoda i Tehnologija), kao i odgovaraju'i eksperti izvan Fakulteta.

Na odseku Industrijskog dizajna sti;e se diploma stru;nog profila> diplomirani industrijski dizajner. Prof. Du[an Vuksan na nastavi sa studentima, 1998. godine. Na Odseku danas predaju> red. prof. Kosta Krsmanovi' (Industrijski­ dizajn), red. prof. Du[an Vuksan (Osnove dizajna i Industrijski dizajn), red. prof. Miroqub Kosti' (Industri­ jski dizajn), vanr. prof. Du[an Ne[i' (Tehnike prezentacije), vanr. prof. Slobodan Manojlovi' (Grafika proizvoda), asist. pripr. mr. Marko Lukovi', asist. pripr. Nikola Kne\evi', doc. Vladislav {'epanovi' (Crtaye i slikaye) i asist. Borislav Nanovi' (Crtaye i slikaye).

Sve;ano pu[taye u rad digitalne instalacije HELIX DESIGN, na Prof. Bogoqub Prof. }or]e Telarevi' odseku Industrijski dizajn, 3. septembra 1998. godine. Teofanovi' 35 Odsek Keramika Program Odseka keramike u svojoj koncepciji pru\a studentima mogu'nost obrazovaya za sva tri segmenta kerami;ke umetnosti> unikatnu (skulpturalnu) keramiku, posudnu keramiku (keramiku na kolu) i kerami:ki dizajn, [to su i nazivi tri osnovna stru;no–umetni;ka predmeta. Kroz sva tri predmeta ula\e se napor da se kod studenata razvija ne samo kreativnost ve' i sposobnost za individualan i timski rad. Po zavr[etku studija sti;e se diploma stru;nog profila> diplomirani kerami;ar.

Odsek keramike osnovan je 1950. godine, dve godine po osnivayu same Akademije za primeyenu umetnost. Osniva; Odseka bio je prof. Ivan Tabakovi', akademski slikar, osvedo;eni znalac i qubiteq kerami;ke umetnosti. Osnivayem Odseka keramike na Akademiji za primeyenu umetnost po prvi put u na[oj sredini po;iye keramika da se izu;ava na visoko[kolskom nivou. :as keramike na sredyoj {koli za primeyenu umetnost Od samog osnivaya prof. Ivan Tabakovi' se nalazio na ;elu Odseka, sve do odlaska u penziju 1971. godine

Prof. }or]e Rosi' Prof. Mirjana Prof. Branislav Isakovi' Stajevi'

Profesor Ivan Tabakovi' i yegov autoportret iz 1922. .

Na Odseku nastavu su vodili profesori> akademik Ivan Taba­ kovi' (svi umetni;ki predmeti), }or]e Rosi' (Industrijska keramika), Sergej Lebedev (Tehnologija), Qubodrag Marinkovi' Penkin (Crtaye i slikaye), Mirjana Isakovi' (Unikatna keramika), Branislav Stajevi' (Posudna keramika), Borivoje Dedi' (Kerami;ki dizajn), {andor Ki[ (Tehnologija), i Veli­ mir Vuki'evi' (Unikatna keramika). Osim navedenih, nastavni­ Prof. Zagorka Pejovi' Prof. Qubodrag Prof. Borivoj Dedi' ci su bili i Milutin Jovanovi' (Tehnologija), Milo[ }erma­ Marinkovi' Penkin novi' (Tehnologija) i Zagorka Pejovi' (Tehnologija), asistenti> Olgica Jeli' (Unikatna keramika), Branislav Spasoj;evi' (Posudna keramika), Predrag Radakovi' (Posudna keramika) i Miroqub Drami'anin (Kerami;ki dizajn), i stru;ni saradnici> Qubi[a Ran;i' (grn;ar), :edomir Jovanovi' (grn;ar), Dragan Konakov (modelar), Jovan Vaci' (grn;ar), Milo[ Stani' (mod­ elar), kao i demonstrator Neboj[a Mitri' (Modelovaye).

Po;etak je bio vi[e nego skroman, keramika se radila u vidu modelovaya mayih skulptura, delimi;no u terakoti, a delimi;no su radovi bili glazirani grn;arskim glazurama. Po­ sude su u to vreme modelovane ru;no ili izvedene na kolu rukom majstora grn;ara, ;esto dekorisane bareqefom ili grn;arskim bojama. Majstor grn;ar je u to vreme opslu\ivao Odsek u celosti. Oko 1950. godine po;iye da se radi fajansa i majolika u veoma oskudnim uslovima i jednom drvnom pe'i. Kamenina i moderna tehnologija se u nastavu uvode 1975, a prvi porcelan se realizuje tek 1977. godine.

U svom dosada[yem razvoju Odsek nije mnogo meyao svoju po;etnu koncepciju, nastoje'i da usvoji moderan duh evropske keramike, naro;ito dolaskom visokokvalifikovanih profesora kakvi su bili }or]e Rosi' i yegove mla]e kolege — Mirjana Isakovi', Branislav Stajevi' i Borivoje Dedi'.

Danas na Odseku predaju red. prof. Velimir Vuki'evi' (Unikat­ na keramika), vanr. prof. Antonija Dragutinovi' (Posudna ke­ ra­mika), vanr. prof. dr Du[an Izvonar (Tehnologija keramike), doc. Taya Jankovi' Nedelkov (Crtaye i slikaye), doc. Lana Tikve[a, doc. Miroqub Drami'anin (Kerami;ki dizajn), doc. Igor Mili'evi' (Posudna keramika) i str. sar. Milo[ Stani'.

36 Odsek Scenografija Osniva; i prvi profesor na Odseku scenografije bio je slikar i scenograf Milenko {erban (od 1948. do1970) koji je u po;etku vodio nastavu slikaya i scenografije. Kasnije, razvojem filma i televizije, dolazi scenograf |ivorad Kuki' (od 1965. do 2000). Odlaskom Milenka {erbana u penziju, nastavu slikaya preu­zima slikar Miodrag Vuja;i' Mirski (od 1973. do 1983) sve do yegovog prelaska na Odsek zidnog slikarstva. Na yegovo mesto dolazi slikarka Danka Doki' Nikoli' (od 1973. do 1997). Yenim odlaskom, na predmetu Slikaye, smeyuju se profesori Ratko Lali', Slobodan }­­­ ­uri;kovi', Sini[a |iki' i Miodrag Dragutinovi'. Pozori[nu scenografiju preuzima scenograf Dragomir Petrovi' (od 1972. do 2009). Na drugu godinu studija uvodi se predmet Osnovi scenografije koji vodi scenograf Jasna Dragovi' (od 1988). Isti predmet preuze'e docent Ninoslava Vi'enti' (od 2007). Odlaskom |ivorada Kuki'a u penziju, pred­ met Filmska i TV scenografija preuzima Jasna Dragovi' (od 2000) a na predmet Pozori[na scenografija dolazi scenograf Geroslav Zari' (od 2000). Godine 2001. osniva se maketarska radi­ onica koju vodi scenograf Todor ­Lalicki.

Glavni nastavni ciq ovog odseka jeste da obezbedi najvi[i nivo stru;no–umetni;kog obrazovaya u oblasti scenografije. Budu'i diplomirani scenograf je u stayu da stru;no i kompetentno »Kolektivna kritika« na odseku Scenografija, 1965. obavqa svoj kreativni posao koji se sastoji iz> projektovaya (s leva)> profesori }or]e Kreki', Mihajlo Petrov i Vinko Grdan. scenografije za pozori[ta (scena kutija), kao i za alternativne scenske prostore< scenografije za film (izbor, adaptacija i ­gradya objekata) i sve vrste televizijskih projekata.

Prof. |ivorad |ak Kuki' sa studentima

Prof. Milenko {erban sa 'erkom, Nedeqko Gvozdenovi' i Aleksandar Toma[evi' u Gra;anici.

Likovno obrazovaye studenti sti;u kroz ;asove crtaya i sli­ kaya od prve do tre'e godine studija. Scenografiju savla]uju od prve do pete godine studija kroz ;asove projektovaya i prakse van Fakulteta. Stalnom saradyom sa Fakultetom dramskih umet­ nosti i yihovim studentima re\ije, na zajedni;kim projektima, potpuno se formira li;nost budu'eg scenografa. Zavr[etkom studija student dobija zvaye diplomirani ­scenograf. Prof. Miodrag Vuja;i' U grupu predmeta, koja neposredno obrazuje stru;no–umetni;ki Mirski profil scenografa, spadaju> Istorija pozori[ta, Stilska i unutra[ya arhitektura, Kostimografija, Slikarske tehnike, Crtaye i slikaye, Pozori[na scenografija i Filmska i TV ­scenografija.

Sada[yi profesori na odseku scenografije i yihovi predmeti su> red. prof. Dragomir Petrovi' (Pozori[na scenografija), red. prof. Geroslav Zari' (Pozori[na scenografija), red. prof. Jasna Dragovi' (Filmska i TV scenografija), vanr. prof. Prof. Dragomir Petrovi' u vreme studija Miodrag Dragutinovi' (Crtaye i slikaye), doc. Ninoslava Vi'enti' (Osnovi scenografije), str. sar. Todor Lalicki i sar. u Prof. Danka Doki' nastavi Vesna {trbac. Nikoli'

37 Odsek Kostim Odsek kostim sastoji se od dva ateqea —ñ Savremeno ode­ vaye i Scenski kostim

Prvi [kolovani kostimograf, Milica Babi', nastavnik kos­ tima u {koli primeyenih umetnosti, postala je 1948. godine profesor kostima na novoosnovanoj Akademiji primeyenih umetnosti u Beogradu. Odmah zatim, 1949. godine na Odsek dol­ azi Pavle Vasi' (Istorija kostima), koji odlaskom Milice Babi' 1951. godine predaje jo[ i Crtaye i slikaye i Projekto­ vaye kostima. Tek [ezdesetih godina dolaze novi saradnici> Zora Davidovi' postaje asistent Pavla Vasi'a (1960) a An]elka Slijep;evi' predaje Savremeno odevaye (1961). Odlaskom Pavla Prof. Pavle Vasi' sa studentima Kostima 1953. godine. Vasi'a u penziju (1968) predmet Crtaye i slikaye preuzima |ivojin Kova;evi', Istoriju kostima (kasnije Kostimografiju) Zora Davidovi', a Projektovaye scenskog kostima Du[an Risti' (1968). Devedesetih godina Katedra kostima se deli na dva smera> Savremeni kostim i Scenski kostim. Prvi osposobqava studente za savremeno projektovaye i oblikovaye uni­katne i serijske ode'e, obu'e i odevnih detaqa, a drugi za projektovaye scen­ skog kostima svih medija (pozori[te, film i TV). Na predmet Savremeno odevaye dolazi Qiqana |egarac Deqa (1979), Gordana Komad je asistent An­­]el­ke Slijep;evi', Milanka Berberovi' (1982) nasle]uje Du[ana Risti'a, a Marina Naki'enovi' (1980) ­|ivojina Kova;evi'a.

Kostimograf sti;e [iroko likovno obrazovaye u toku svog [ko­ lovaya (Crtaye, Slikaye, Akt, Anatomija, Teorija forme, Isto­ rija umetnosti, kostima i pozori[ta) izu;avaju'i struku kroz procese projektovaya i oblikovaya odevnih predmeta od ideje do realizacije (Savremeno odevaye, Scenski kostim, Konstruk­ Prof. Du[an Risti' sa studentima Kostima, 1974. godine cija kroja). Fenomen oblikovaya ode'e suo;en je i sa procenama ekonomskog i dru[tvenog polo\aja odre]ene sredine, kulturnog nasle]a, stepena industrijske razvijenosti. Tim znayima treba dodati i ona posebna koja se odnose na pozori[te, film, tele­ viziju ili modne trendove. Da bi istovremeno odevao Hamleta, |izelu, pisara, lekarku ili kakvu pomodarku, kostimograf mora biti spreman da u svakom ;asu ostvari ono [to od yega zahteva redi­teq, koreograf ili modna industrija. Po zavr[etku studija sti;e se diploma stru;nog profila> diplomirani kostimograf — scenski kostim. U ciqu afirmacije struke Odsek kostima je organizovao brojne izlo\be, modne revije, u;e['a na sajmovima mode< ostvario je traj­­ne kontakte sa pozori[tem, FDU…

Na Odseku danas predaju> red. prof Milanka Berberovi' (Scen­ ski kostim), red, prof. Gordana Komad Arsenijevi' (Savremeno odevaye), red. prof. Marina Naki'enovi' (Crtaye i slikaye), vanr. prof. Qiqana Petrovi' (Scenski kostim), doc. Ingrid Studenti Kostima u zoo-vrtu sa prof. Pavlom Vasi'em i asisten­ Huqev (Savremeno odevaye), doc. Zora Popovi' (Osnove ode­ tom Branom Pavlovi'em (levo) vaya), doc. Maja Petrovi' (Kostimografija) i doc. Ninoslava Vi'enti' (Osnovi scenografije) a u nastavi u;estvuju modelar Veroslava Mar;eti' i kroja; Gordana Abramovi'.

Prof. Zora Davidovi' Prof. |ivojin Prof. An]elka Kova;evi' Slijep;evi'

Profesor Pavle Vasi' sa studentima Kostima, maj 1953. Sleva> Zora |ivadinovi', Du[ko Stojanovski, prof. Pavle Vasi', Sa[a Pavli;, |ivana Go]evac, Ru\ica Nenadovi', Jovanka Ko;oba, Prof. Milica Rado­ Prof. Qiqana |egarac Vladanka }or]evi', Evgenija Petrovi'. vanovi' Deqa

38 Odsek DIZAJN

TekstilA Odsek tekstila nastaje istovremeno sa osnivayem Akademije za primeyene umetnosti 1948. godine. U formirayu brojnih gene­racija studenata koji su zavr[ili studije na ovom odseku u;estvovali su eminentni profesori i stvaraoci na poqu tek­ stila Iva Vriyanin, Dragutin Mitrinovi', Nevenka Petrovi', Branislav Suboti', Ninela Pejovi', Vesna Mujiwi' i stru;yaci tehnologije tekstila ing. Q. Crvqanin, dr. D. }oki', ing. S. Vukosavqevi', ing. P. Popovi', ing. R. Ro[;i', ing. D. Bi'evac, ing. |. Andri' i prof. dr. Milanka Nikoli', kao i profesori Crtaya i slikaya |ivojin Kova;evi', Borislav Raki' i Selena Vickovi'. U stru;nom osposobqavayu studenata zna;ajno su do­ U radionici za [tampu tekstila. prineli svojim dragocenim iskustvom i stru;ni saradnici Doj­ na Stan;u, Lutvija Mari' i Ru\a Zlatanovi', u;iteq prakti;ne eksperata iz oblasti, organizovaye radionica i konkursa. ­­­ nastave Stanislav Milo[evi' i tkaqa Zorka Todorovi'. Tako]e se neguje saradya sa industrijom, drugim preduze'ima i institucijama, u vidu prakse, realizacije studenskih zadataka i Osnovni koncept Odseka, koji je postavila visokokvali­ projekata. fikovani stru;ni saradnik za prepletaje Iva Vriyanin (od Diplomirani studenti Odseka dizajn tekstila os­tvarili su 1948. do 1968), bio je zasnovan prvenstveno na tkayu i posebnom zna;ajne rezultate u zemqi i inostranstvu. nego­vayu na[eg tradicionalnog tekstilnog nasle]a. Dolaskom na Odsek prof. Dragutina Mitrinovi'a, akademskog slikara Danas na Odseku nastavu realizuju> red. prof. mr. Jadranka (od 1955. do 1971), koji je svoja iskustva stekao na Visokoj [koli za Simonovi' (Tapiserija), red. prof. mr. Ivana Veqovi' (Obliko­ primeyene umetnosti u Krakovu, oboga'uju se programski sadr­­­\ vaye [tampanog tekstila), vanr. prof. mr. Olivera Nin;i' (Os­ aji. Tokom ovog perioda u nastavu Unikatnog tekstila uvodi se nove oblikovaye tekstila i Stare tekstilne tehnike), doc. mr. izu;avaye tapiserije. Vidno zna;ajan pomak u razvoju nastave Gordana "iri' Krsti' (Oblikovaye tkanog tekstila), doc. mr. iz oblasti [tampanog i naro;ito tkanog tekstila, ozna;io je Branka Kuzmanovi' (Crtaye i slikaye), asist. Leonora Veki' dolazak profesorke Nevenke Petrovi' (od 1956. do 1988). Od 1956. (Tapiserija), umetn. saradnik mr. Zlatko Cvetkovi', vi[i str. godine, kada kao asistent po;iye akademsku karijeru, ona uvodi saradnik Vesna Vasi' i [tamparski radnik Ameti Eq[an. nove sadr\aje, radi na uspostavqayu kontinuirane saradye sa tekstilnom industrijom i doprinosi afirmaciji dizajna tekstila u na[oj sredini. Prof. Branislav Suboti', akademski slikar (od 1971. do 1992), kao stvarala;ka li;nost sa velikim pedago[kim i stru;nim iskustvom, predvodi rad na unapre]eyu, organizaciji i razvoju nastavnog programa Odseka. Godine 1973. Akademija prerasta u Fakultet primeyenih umetnosti, meya se naziv odseka u Odsek dizajn tekstila, defini[e se i uobli;ava novi koncept nastave, koji unapre]uje sadr\aje i ciqeve studij­ skog programa. Ovakvom razvoju nastave na Odseku doprinosi i dolazak profesorke Ninele Pejovi' (od 1974. do 1988), tada ve' afirmisane umetnice i pedagoga u oblasti tekstila i Vesne Mu­ Prof. Iva Vriyanin jiwi' (od 1981. do 1993) kao predstavnice nove generacije. portret sa diplome nagradnog Prof. Dragutin studentskog fonda FPU Mitrinovi' Danas program studija na Odseku dizajn tekstila predstavqa kompleksan i sistemati;an sadr\aj koji ima za ciq da stu­ denti ovladaju svim potrebnim likovno–estetskim, tehni;kim i tehnolo[kim elementima za samostalan rad u poqu dizajna i umetnosti tekstila. Nastavni proces se realizuje u ateqeima, projektantnim salama i radionicama odseka – radionici za [tampaye tekstila, laboratoriji za bojeye, radionici za tkaye, radionici za tapiseriju i kabinetu za stare tehnike. Redovnu nastavu prate predavaya gostuju'ih dizajnera, umetnika i

Prof. Ninela Pejovi' Prof. Branislav Sub­ Prof. Borislav Raki' oti'

Prof. Nevenka Petrovi' u radionici za tkaye tekstila.

39 Fakultet primeyenih umetnosti, sagledavaju'i realne potrebe za kadrovima u oblasti za[tite kulturnih dobara 2003. godine odsek donosi odluku o formirayu Odseka za konzervaciju i restau­ raciju. Uspe[nu saradyu sa institucijama za[tite Fakultet pro[iruje sporazumima sa Narodnom bibliotekom Republike Konzervacija Srbije i Muzejom grada Beograda.

Novi studijski program Konzervacija i restauracija jedan je od tri programa Fakulteta primeyenih umetnosti i ;ine ga dva i restauracija usmereya> u Konzervacija i restauracija slika i umetni;kih dela Mali broj [kolovanih stru;yaka, iz oblasti za[tite kultur­ na papiru nog nasle]a, podstakao je Fakultet primeyenih umetnosti da u Konzervacija i restauracija skulptura i arheolo[kih zapo;ne sa organizovanom nastavom iz oblasti konzervacije predmeta i restauracije na Katedri za slikarstvo. Statutom Akademije 1967. godine dogovoren je i utvr]en program [kolovaya slikara Novo zvaye Diplomirani konzervator i restaurator – master restauratora koji je, sproveden u delo tek [kolske 1977/78. ste'i 'e, posle zavr[enih Akademskih diplomskih studija, ge­ ­godine, sporazumom i saradyom sa Narodnim muzejom, kada su se neracija studenata upisana [kolske 2008/2009. u Ateqeu za konzervaciju i restauraciju stekli svi neophodni uslovi za obuku studenata. Po;etni uspesi u realizaciji studij­ Nastava se ve'im delom odvija na Fakultetu, gde Odsek raspola\ skog programa podstakli su nove inicijative za pro[ireye e s nekoliko savremeno opremqenih ateqea i radionica u kojima sa­radye sa drugim institucijama, te je tako 1982. potpisan nastavu iz predmeta u\e umetni;ke oblasti izvode vanredni ­istovetan sporazum sa Republi;kim zavodom za za[titu spo­ profesor mr Radomir Samarwi', docent mr Saya Draguti­ menika kulture, o izvo]eyu nastave za [kolovaye slikara res­ novi' i docent mr Svetislav Nikoli'. Deo programa uspe[no tauratora u ciqu br\eg povezivaya studenata kroz ­praksu na se realizuje zahvaquju'i saradyi sa institucijama za[tite, uz ­terenskom konzervatorskom radu. anga\ovaye stru;yaka razli;itih profila. Odsekom rukovodi

redovni profesor Stanko Ze;evi', anga\ovan na predmetima Posle nekoliko godina sprovo]eya studijskog programa za stu­ Crtaye i Slikaye. dente konzervacije na Katedri slikarstva, uo;ena je potreba za yegovim razvojem i unapre]eyem. Novim programom, za studente upisane posle reforme Fakulteta na Odsek zidnog slikarstva – Ateqe za konzervaciju, problematika konzervacije slika podeqena je na konzervaciju zidnog slikarstva i konzervaciju [tafelajnog slikarstva. Profesor Milorad Medi' jo[ 1985. godine jasno ukazuje na pravce razvoja preporu;uju'i osnivaye posebne katedre za restaura­ciju umetni;kih dela, nazivaju'i je tada budu'no['u. Posebne zasluge za afirmaciju Ateqea za konzervaciju na Odseku zidnog slikarsta Fakulteta primeyenih umetnosti pripadaju afirmisanim slikarima konzervatorima> profesorima Miloradu Medi'u, Zvonimiru Zekovi'u i Gordani |uyi'-Kusovac. Prof. Milorad Medi' Prof. Gordana |uyi' Prof. Zvonimir Kusovac Zekovi'

40 Zajedni;ki predmeti Pored stru;no-umetni;kih predmeta na pojedinim odsecima, u formirayu stru;nog profila studenta zna;ajno u;estvuju i predmeti koji su zajedni;ki za vi[e odseka ili sve odseke.

Od osnivaya Fakulteta 1948. godine, predmet CRTAYE I SLIKAYE, jedan od najzna;ajnijih osnovnih predmeta na Fakultetu, bio je u sastavu­ svake katedre. U Ve"u skupa zajedni:kih predmeta, formiranom statutom iz 1973. godine, nalazili su se teorijski predmeti> Isto­ rija umetnosti, Strani jezik, Sociologija kulture, Pedagogija, Metodika likovnog vaspitaya, Osnovi marksizma, i Osnovi op[tenarodne odbrane, kao i teorijsko-prakti;ni predmeti Teorija forme, Pismo, Fotografija, Nacrtna geometrija, ­Anatomsko crtaye i Ve;eryi akt. Godine 1998. formirana je posebna KATEDRA Crtaye i slikaye, sa predmetima Crtaye, Slikaye, Ve;eryi akt i Anatomsko crtaye, kao i Ve"e zajedni:kih predmeta u kome su Istorija umetnosti, Sociologija kulture, Metodika, Psihologija, Pedagogija, Nacrtna geometrija sa perspektivom, Engleski jezik, Estetika i Umetnost 20. veka (posledya dva na ­magistarskim studijama). Prof. Jefta Peri' Prof. Qubodrag Prof. Moma Markovi' Od 2003. nastavnici predmeta Crtaye i Slikaye postaju (Ve;eryi akt, Crtaye Jankovi' (Ve;eryi akt) ­;lanovi ve'a odseka na kojem izvode nastavu, sa jedinstvenim i slikaye) (Ve;eryi akt) programom zavisno od broja ;asova na pojedina;nom odseku, dok se nastavnici predmeta Akt i Anatomsko crtaye pridru\uju ve'u odseka Zidno slikarstvo.

Prof. Dragoslav Stojanovi Sip na ;asu Teorije forme, 1974.

Prof. Aleksa Prof. Mila Rajkovi' Prof. dr Branko Vujovi' :elebonovi' (Istorija umetnosti) (Istorija umetnosti) Studenti na ;asu predmeta Akt, u amfiteatru u zgradi u ulici (Istorija umetnosti) Kraqa Petra 4. U prvom planu student Veqko Biki' (1951–1998)

Prof. Nikola Kuzmanovi' Prof. Zorica Despi' (Nacrtna geometrija sa (Engleski jezik) perspektivom)

41 Biblioteka FPU

Biblioteka Fakulteta primeyenih umetnosti u Beogradu pri­ U biblioteci FPU radili su> Vojislav Pecarski, Smiqka Bra­ kupqa, ;uva i daje na kori['eye stru;nu literaturu iz oblasti kus, Spasenija Hawipavlovi', Margita Nikoli', }ur]inka koje su predmet izu;avaya na Fakultetu. Yeni fondovi pokriva­ Bog­danovi', Gordana Popovi'-Vasi', a povremeno su bili anga\ ju sva podru;ja zastupqena u nastavi, a uz stru;nu periodiku ;uva o-­vani i Jelena :aki', Vesna Perovi', Sla­vica |uni', Irena Ra­ i referentne publikacije op[teg civilicacijskog i kulturnog dun, Gordana Koci' Krsmanovi', Jovan Despotovi' i Maja Kiki'. karaktera. Na taj na;in Biblioteka je informaciona baza za obrazovaye i istra\ivaye primeyenih umetnosti uop[te. Ona Danas u Biblioteci rade istori;ari umetnosti Aleksandra je depozitna biblioteka za publikacije na svim medijima koje "iri', Viktorija Kelec i Sla]ana Garapi'. izdaje Fakultet, a od uvo]eya magistarskih studija 1974. godine, ;uva i sve prate'e tekstove i kataloge magistarskih izlo\bi.

Od osnivaya Akademije za primeyenu umetnost 1948. godine kad je zate;eno 420 naslova iz biblioteke {kole za primeyenu um­ etnost, kyi\ni fond se sistematski pove'avao i dostigao broj od preko 20.000 bibliote;kih jedinica (monografija, ;asopisa i kataloga). Biblioteka ;uva i drugi vizuelni i audio-vizuelni materijal> slajdove, CD, DVD i dr, koji predstavqaju jezgro budu'e medijateke. Biblioteka dopuyuje svoje fondove nabavkom, razmenom i poklonima i tako obezbe]uje referentnu literaturu za svaki odsek posebno, vode'i ra;una o specifi;nostima nas­ tavnih programa.

Tokom godina Biblioteka je dobila zna;ajne poklone od nekada[yih profesora> }or]a Kreki'a, Pavla Vasi'a, Alekse :elebonovi'a, Sini[e Vukovi'a, Branislava Stajevi'a i Milo[a "iri'a, umetnika Aleksandra Daskalovi'a i Mirka Lovri'a, diplomata Mi[e Pavi'evi'a i Benoa |inoa a nasle­ dila je i legate prof. Mihajla Petrova, prof. Ninele Pejovi' i ilustratora }or]a Milanovi'a.

Bibliote;ki materijal se klasifikuje prema UDK sistemu, formirayem digitalnog kataloga, Biblioteka je ukqu;ena u projekat Virtuelna biblioteka Srbije putem bibliote;kog pro­ grama COBISS, pa je tako i integralni deo bibliote;ko-infor­ macionog sistema univerziteta i biblioteka u Srbiji. Visoko obrazovani bibliotekari, pored stru;nih, zakonom odre]enih bibliote;kih poslova, pru\aju korisnicima bib­ liografske, tematske i katalo[ke informacije, a u saradyi sa profesorima aktivno poma\u u nastavi.

42 Godine 2006. po;ela je nastava na novom predmetu Animacija, kod prof. Rastka "iri'a. Novoosnovani Studio za animaciju FPU 16. aprila 2006. sve;ano je otvorio italijanski teoreti;ar animacije }analberto Bendaci. U novoj strukturi Animacija 'e prerasti u poseban modul na studijskom programu Primeyena 2008 umetnost. Fakultet primeyenih umetnosti danas je izrastao u slo\enu Na Fakultetu se o;ekuje pokretaye nastave na novim predmetima visoko[kolsku ustanovu sa jasnom fizionomijom i orijentaci­ kao [to su Multimedija, Marketing, Istorija filma, Istorija jom. Yegova svrha postojaya i rada nije samo [kolsko izu;avaye fotografije, Hri['anska ikonografija i drugi. pojedinih umetni;kih grana likovnog stvarala[tva, ve' i produbqeno poniraye u su[tinu likovnih zakona i estetskih elemenata dela, sa ciqem preno[eya i negovaya umetni;kog reda, harmonije i lepote u realne okolnosti svakodnevnog \­ivota qudi. Sam naziv Fakulteta obavezuje na neposredno po­ vezivaye nauke i umetnosti, programa nastave sa interesima i potrebama na[eg dru[tva, na saradyi budu'ih stvaralaca u po­ jedinim umetni;kim granama sa organizacijama koje proizvode materijalna dobra, na aktivan odnos prema \ivotu i yegovoj stvarnosti. U tom smislu, posledyih godina posti\u se sve boqi rezultati, zahvaquju'i, s jedne strane, spremnosti Fakulteta na takvu saradyu, a s druge, sve izrazitijim potrebama privrede za lepim i funkcionalnim oblikovayem proizvoda, koji na taj na;in postaju znatno konkurentniji, kako na doma'em tako i na stranom tr\i[tu. Uspesi koje je u proteklom vremenu postigao Fakultet nisu ostali i bez dru[tvenih priznaya. A o [irem dru[tvenom doprinosu Fakulteta najre;itije govori podatak da je od 1948. godine do danas na yemu ukupno diplomiralo 3.460 i zavr[ilo poslediplomske i specijalisti;ke studije 430 studenata, koji su se ukqu;ili u rad [irom na[e zemqe, unose'i u svoje sredine novi umetni;ki i profesionalni duh, koji se odra\ava na mnogim podru;jima na[eg privrednog, dru[tvenog i kulturnog \ivota.

Na FPU je o\ivqena i izdava;ka delatnost. U novopokrenutoj fakultetskoj ediciji uwbenika i prate'e li­terature pod nazivom SIGNUM ve' je izdato [est naslova.

Prof. Jugoslav Vlahovi' sa tre­'im brojem ;asopisa SIGNUM­ u izdayu FPU, ;iji se tekstovi bave pita­ yima struke, a koji dizajniraju studenti u okviru zadatka. Dekan FPU prof. Vladimir Kosti' Divac na otvarayu izlo\be ­Diploma ’08 u Muzeju primeyene umetosti u Beogradu, jula 2008.

NOVA ORGANIZACIJA NASTAVE U novoj organizaciji nastave Fakulteta primeyenih umetnosti, uskla]enoj sa Boloyskom deklaracijom, nekada[yi odseci i ate­ qei raspodelili su se u tri studijska programa. Nastava se odr\ava na tri stepena studija> I – Osnovne akademske studije (4 godine) II –DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE – MASTER (1 godina) III – DOKTORSKE STUDIJE (3 godine)

Studijski program Studijski program Studijski program PRIMEYENA UMETNOST DIZAJN KONZERVACIJA I RESTAURACIJA STUDIJSKO PODRU:JE – MODUL STUDIJSKO PODRU:JE – MODUL u STUDIJSKO PODRU:JE – MODUL u Primeyeno slikarstvo Grafi;ki dizajn u u Primeyeno vajarstvo Industrijski dizajn u Konzervacija i restauracija slika u u Keramika Dizajn enterijera i name[taja i umetni;kih dela na papiru u u Scenografija Tekstil u Konzervacija i restauracija u Scenski kostim skulptura i arheolo[kih predmeta u Savremeno odevaye u Grafika i kyiga u Fotografija u Animacija

Komesar izlo\be prof. Sini[a |iki', prodekan / Urednik i dizajn prof. Rastko "iri' Kori['eni su tekstovi prof. Pavla Vasi'a i prof. Branka Vujovi'a, iz monografija FPU iz 1978. i 1998. / Decembar 2008.

43 Izlo\ba 60 godina FPU Rektor Univerziteta umetnosti u Beograd prof. :edomir Vasi' otvara izlo\bu profesora FPU u paviqonu Cvijeta Zuzori'. Sledili su govori prof. Zorana Gavri'a i dekana FPU Vladimira Kosti'a Divca.

Foto majsto­ rije – profesor "ako (levo)

(desno gore) profesori Dra­ gomir Petro­ vi', Miodrag Baji' i Dragan Mirkovi'

Dekan FPU Vla­ dimir Kos­­­ti' Divac (desno)

44 konkursi DHL kalendar 09 Umetni;ko vi]enje saobra'aja i transporta DHL je svetski lider u me]unarodnom ekspres- nom, drumskom i vazdu[nom transportu i logis- tici. DHL-ova transportna mreža povezuje preko 220 zemalja i teritorija, sa preko 285.000 zaposle­ nih, 72.000 vozila, 420 aviona i 4700 poslovnih j­e­­di­nica u svetu. Od 38 godina, koliko posluje u svetu, DHL na na[im prostorima postoji ve' 24 go­­dine. Od 2003. u vlasni[tvu je nema;ke po[te. Izložba novog kalendara i novogodi[nje ;estitke kompanije DHL International Beograd, koji su ob­likovali studenti ateljea Fotografija FPU sa ­­Od­­­se­­­­ka primenjene grafike, bila je otvorena de- cembra 2008. u beogradskoj galeriji Haos. Posle pozdrava direktorke Borke Božovi' i govora ko- mercijalnog direktora DHL Ivana Belji'a, izlo\bu je otvorio prof. Jugoslav Vlahovi', ;iji su studenti reali­zo­vali ovaj projekat. Autori radova na kalen­ daru su Marina Stankovi', Ivona Leti', Sonja Ko­ va;evi', Željka Džogaz, Jelena Stevanovi', Sonja Kova;evi', Nikola Jerkovi', Marija Radovanovi', Marija Dimi', Tijana Bogosavljevi', Sanja Grbi', Dobrosav Obradovi' i Mladen Panteli'.

45 kolektivni

Animacija animirani filmovi

Postoji posebna vrsta filmova koju kreira vi[e AUTORA i ;ija je odlika koncepcijsko stilsko nejedinstvo. Naravno, i ovakvu vrstu filmova obi;no inicira i vodi jedan re\iser koji mo\e, ali ne mora da u;estvuje u izradi nekog od segmenata. :esto kori['en termin »kolaboracioni« animirani filmovi nije najsre'niji, jer se SVI (ne samo animirani) filmovi zasnivaju na autorskoj saradnji, a u ovom slu;aju autori rade nezavisno na svom segmentu, pa smatram da je termin »kolektivni« filmovi bolji. To su specifi;no struktuirani animirani filmovi definisani zajedni;kim koncep- tom koji odre]enom broju autora – animatora-re\isera­­­ – zadaje na;in na koji 'e se njihovi segmenti, obi;no slobodno autorski ra]ene minijature, uklopiti u predvi]enu celinu. Dakle, to nisu omnibus filmovi, kod kojih svaki film ima svoj integritet, a povezani su naj;e['e tematski ili ­sa­­dr­­­­­\ajno. Filmovi koje smo nazvali »kolektivnim« povezani su struk- Radionica u MOME, Budimpe[ta turalno, dakle ni jedan od njih posebno ne ;ini celinu, odnosno ako i ;ini, suvi[e je kratka da bi opstala samostalno. Ako se jedan od autorskih seg- menata i prika\e odvojeno, gubi se ;itav jedan zna;enjski nad-sloj koji je i inicirao njegovu izradu, tako da bi tada uvek bilo potrebno objasniti kontekst iz koga je izva]en.

Jedan od najzanimljivijih projekata ove vrste, koji veoma dobro ilustruje koncept »kolektivnog filma«, izveden je 1986. godine, a inicirali su ga holandski bra;ni par Silija i Gerit van Dijk (Cilia & Gerrit van Dijk) pod naslovom ANIMATION HAS NO BORDERS, za koji je re\iju potpisao Piter Svinen (Peter Sweenen). Muzi;ki snimak himne »Internaci­ ­onale« bio je podeljen na segmente od 5-6 sekundi i svaki deo dat po jednom od 36 animatora iz 36 razli;ite zemlje [irom sveta. Autori su bili slobodni da, inspirisani tim muzi;kim fragmentom, na;ine [ta god \ele u svom li;­ nom stilu. Pred­nost ovog koncepta bio je u tome da bilo kojim redosle- dom da se ti segmenti sastave i ma kako da su razli;iti i stilski nespojivi u pogledu svoje vizuelno-zvu;no-kineti;ke strukture, u ovom kontekstu, paradoksalno, ba[ njihova razli;itost postaje vezni element.

Segmenti iz filma ANIMATION HAS NO profesionalna produkcija BORDERS

Te[ko je re'i ko je i kada na;inio prvi (profesionalni) »kolektivni« film. »Demokratska« forma, poput ove, nije bila uobi;ajena sve do [ezdesetih kad je osnovana ASIFA (1960), udru\enje animatora sveta i kada su po­­ krenuti prvi festivali animiranog filma (Anesi, Otava, Varna, Zagreb) koji su omogu'ili direktne kontakte me]u animatorima iz raznih zemalja­­ i kultura. {ezdesete su bile godine velikih mirnodopskih pokreta i udru\­i­ ­­vanja protiv nukle­­arnog naoru\avanja, a animacija je po svojoj prirodi bila medij izuzetno pogodan za kreativnu saradnju, brzu komunika­ ­ciju i efektno preno[enje humanih poruka. Pretpostavljam da su »kolektivni filmovi« socijalni fenomen vezan za drugu polovinu dvadesetog veka.

Marv Njulend (Marv Newland) je kanadski animator koji je u okviru svoje produkcione ku'e Rocketship Ltd. pokrenuo vi[e eksperimentalnih animiranih projekata, od kojih je ANID|EM (ANIJAM, 1984, 10>07) mo\- da najpoznatiji. Naslov filma mo\e se prevesti kao »animirana gu\­­va« ili Iz filma ANIJAM

46 »frka«, u kojoj je u;estvovalo 22 animatora iz raznih zemalja. Njulend je nacrtao, u raznim polo\ajima, karakteristi;nog ;ove;uljka nazvanog Fos­ ka, i podelio te crte\e animatorima< na taj na;in im zadao prvu i posled- nju sliku njihovog segmenta. Svaki je svoju minijaturu radio nezavisno, ne znaju'i [ta rade oni drugi, sli;no de;joj igri sa docrtavanjem crte\a kojima se gradi nekakva fantasti;na \ivotinja. U ovom filmu u;estvovala su imena kao [to su Zdenko Ga[parovi' (Satimanija) i Zlatko Grgi' iz Za­­greb filma, Pol Drisen, Kaj Pindal, Keti Rouz (Paul Driessen, Kay Pin­ dal, Kathy Rose) i drugi. Njihove stilove 'ete verovatno prepoznati, a ako ne, u odjavnoj [pici 'e se otkriti ko je kreirao koji segment.

Muzi;ki spot Sledgehammer (SLEDGE HAMMER, 1986, 5>09, Do­nald/McKean/Winton), ra]en na hit numeru Pitera Gejbriela (Peter Piter Gejbrijel u spotu SLEDGE HAMMER Gabriel), re\irao je Amerikanac Stiven R. D\onson (Stephen R. Johnson), a smatra se jednim od najpo­pularnijih i najuticajnijih spotova svih vre- mena. Dobio je 9 MTV video muzi;kih nagrada i kasnije bio progla[en za najemitovaniji spot u istoriji MTV-a. Ku'a Aardman Animation izvela je animirane delove koriste'i razne tehnike kao [to su animacija plastelina, piksilacija, animacija predmeta i lutki, koje su izvodili razni animatori u okviru ku'e. Sam Gejbrijel morao je da provede 16 sati le\e'i ispod stak­la na kome je ra]ena animacija plastelina koja je uklju;ivala i njegov (ani- mirani) portret. U zavr[noj sceni pojavljuje se mnogo statista koji u trza- vim pokretima rotiraju oko peva;a, me]u kojima su i dve devetogodi[nje Gejbrijelove 'erke bliznakinje,­ animatori, re\iser i njegova devojka, kao i [est prate'ih peva;ica. U sceni tokom solo deonice sinteti;ke flaute, pre­ ko video snimka, dva pe;ena pileta animirao je Nik Park (Nick Park), tvorac budu'ih animiranih zvezda Valasa i Gromita. Slede'e godine na sli;an na;in animiran je i Gejbrijelov spot za pesmu BIG TIME (1987).

Na svetskom festivalu animiranog filma u Zagrebu 1988, gde je bio pri- kazan i moj film »Lalilonska kula«, Stiven D\onson je oka;io na oglasnu tablu poziv animatorima iz celog sveta da u;estvuju u njego­vom novom kolektivnom filmu, u kome bi razni animatori izradili pojedine stavove iz Deklaracije o ljudskim pravima (DECLARA­TION OF ­HU­- MAN RIGHTS). Bili su izlo\eni i tekstovi po brojevima, sa du\inama trajanja, tako da je svako mogao da napravi storibord i da ga ponudi D\­on­­sonu. Muzika i [umovi su se radili naknadno, tako da je zahtev bio da se samo izradi nema verzija na 35-milimetarskoj traci. Za sekund ani- macije pla'alo se 250 dolara. Otr;ao sam u knji\aru, kupio olovku, gumi­ cu, papir i flomastere u boji, u svojoj hotelskoj sobi na kolenima napravio knjigu snimanja i zakucao na vrata hotelske sobe ;iji je broj bio na ras­ pisu. Stiven D\onson je bio ;ovek u ranim ;etrdesetim, nosio je jaha'e ;iz­me, dugu belu ko[ulju i crni cilinder na glavi. Bila je to mala predstava za animatore koji su dolazili da predaju svoje radove. Ukratko, moj pred- log za »:lan 7« Deklaracije koji je trajao 12 sekundi bio je prihva'en i ja sam potpisao jednostavan ugovor na jednoj strani papir­a. 3000 dolara koje sam dobio kad sam predao filmsku traku, bila je mnogo ve'a suma od one koju bih dobio za neki vi[eminutni autorski film. Tri scene iz DEKLARACIJE O QUDSKIM Slede'e godine, ovaj film se prikazivao u okviru serije humani- PRAVIMA (R. "iri', N. Majdak, Worw Grifin) tarnih koncerata »Human Rights – Amnesty International« na kojima su, iz­­me]u ostalih, pevali Piter Gejbrijel i Sting, a najbli\i nama bio je odr\an u Budimpe[ti. Od preko 50 animatora u filmu su u;estvovala i imena kao bra'a Kvej, D\ord\ Grifin, Fejt Habli, Bil Plimpton (Quay brothers, George Griffin, Faith Hubley, Bill Plympton),­ a od na[ih Nikola Majdak.

Predvo]eni ameri;kim animatorom Dejvidom Erlihom, poznatom po svojim apstraktnim animiranim filmovima i eksperimentima sa ani- miranom holografijom, 20 svetskih animatora iz ;etiri zemlje (SAD, {vaj- carske, Poljske i Kine), me]u kojima su i ;uvena imena kao {vajcarac­ |or\ {vizgebel, D\ejn Aaron i D\ord\ Grifin iz SAD, Poljaci Jir\i Ku'a i Pjotr Dumala i Kinez A-Da (Georges Schwizgebel, Jane Aaron, George Griffin, Jirzy Kucia, Piotr Dumala, A-Da), napravili su 1987. godine film ACADEMY LEADER VARIATIONS

47 START-BLANK VARIJACIJE (ACADEMY LEADER VARI­ATIONS, 5>30) u kome su pokazali kako jedan sporedan tehni;ki deo filma kao to su brojevi (obi;no 8, 7, 6, 5 i 4) koji pre po;etka filma upozoravaju kad 'e film po;eti) mo\e postati poligon za ma[tovito autorsko izra\avanje.­ Prisustvo slikara-animatora |or\a {vizgebela nije bilo slu;ajno,­­ jer on sve svoje filmove (od prvog, 1974) uvek zapo;injao posebno dizajnira­ nim, stilski usagla[enim, animiranim odbrojavanjem.

Dve godine kasnije, Dejvid Elrih je pozvao 27 animatora da naprave svoje animirane autoportrete (ANIMATED SELFPORTRAITS, 1989). ­Me]u njima bili su i ;uveni autori Japanac Osamu Tezuka, :esi Jan {vankmajer i Pavel Koutski, a od Jugoslovena Du[an Vukoti' i Ni­­ kola Majdak. Kao prethodna,­ i ova veoma dobra Erlihova ideja inicirala ANIMATED SELFPORTRAITS je seriju nezaboravnih minijatura kojima velika imena animiranog filma na duhovit na;in predstavljaju sami sebe. [kole i radionice

Veliki broj kolektivnih filmova izra]en je u de;jim [kolama – radioni- cama specijalizovanim za animaciju. Najstarija [kola ove vrste u »staroj« Jugoslaviji osnovana je u :akovecu kod Zagreba 1975, a vodio ju je Edo Lukman. U Srbiji, najdu\u tradiciju ima {AF Vranje, osnovana 1987, a koju ve' vi[e od 20 godina vodi Miroslav Simonovi'. U Beogradu je Vera Vlaji' je tokom devedesetih vodila [kolu za animirani film »A2«, koja danas postoji u okrilju De;jeg kulturnog centra. Kolektivni film MALI PRINC NA JEZERU (1996, 18>15) bio je izra­­­]­en u okviru me]­una­ ­rodnog konkursa u ;ast italijanskog re\isera Lu;ina Viskontija, a inspiri- Iz filma MALI PRINC NA JEZERU san njegovim detinjstvom.

Godine 1988. profesor Nikola Majdak bio je pozvan da odr\i radionicu sa decom u koled\u u ameri;kom gradu Vermontu, na poziv animatora i profesora Dejvida Erliha. Zadao­­ je svakom detetu da animira po jedno slovo egzoti;ne srpske azbuke i tako je nastao trominutni film nazvan AMERI:KI KLINCI PI{U "IRILICU.

U Filmskoj [koli Dunav filma (1996–2006), na ateljeu Animacija, profe- sori Nikola Majdak i Rastko "iri' redovno su davali studentima kao zadatak da izrade kolektivni film, uvek na drugu temu. U filmu nazva- nom AUDICIJA (1997) svaki student je, kao na audiciji za glumce ili peva;e, trebalo da predstavi sebe animacijom, u filmu ONA SE BUDI zadati lik devoj;ice svaki student je izvodio u drugoj animacijskoj teh- nici, u filmu BEZ (WITHOUT) studenti su grebali ili crtali direktno na traku, pa su kasnije u monta\i ti segmenti spojeni u celinu. Kolektivni film nazvan TREJLER (2002, 3>06) bio je zami[ljen kao trejler za nepostoje­'i dugometra\ni horor film ;ija se radnja odigrava u samom Student Bane u filmu TREJLER Dunav filmu. Studenti su sa odu[evljenjem prihvatili ironi;nu zamisao o »horor« uslovima i potencijalnim stra[nim doga]ajima u svojoj [koli i iskoristili mnoge detalje iz svog okru\enja koji su se \anrov­ski mogli iskoristiti (lobanja za ;asove anatomskog crtanja, okolnost da se {kola na­lazi prekoputa groblja, donje osvetljenje table za kopiranje animiranih crte\a, prikazivanje horor filma u sali za projekcije i drugo). Struktura trejlera, kao forme koja je sastavljena od namerno nepovezanih frag- menta nekog­­ filma, omogu'ila je studentima veliku slobodu u kreiranju pojedina;nih­­ segmenata kako u pogledu tehnike tako i stilskog pristu- pa.

Godine 2007. bio sam pozvan da u okviru studentskog festivala ani- miranog filma FIRST odr\im radionicu u portugalskom gradu Kalda[ da Rainja (Caldas da Raigna) gde je sme[ten univerzitetski centar ESAD. Radionica je trajala samo jedan dan, a prijavilo se 14 studenata< PORTUGUESE CERAMICS

48 neki su imali iskustva u animiranju, a neki ne. Za temu sam izabrao ;uvenu portugalsku keramiku – svako je dobio zadatak da napravi 10-15 sekundi animacije (za [ta je trebalo napraviti izme]u 30 i 100 crte\a) koja bi se zavr[ila odabranom fotografijom kerami;kog pred- meta, preuzetoj iz knjiga koje smo uzeli iz [kolske biblioteke. U;esnici su uspeli da zavr[e crtanje i snime sve crte\e kamerom do kraja dana< dok su studenti crtali, ja sam snimio fotografije izabranih predmeta i tekst [pice. Sutradan je taj materijal montiran i podvu;ena je izabrana muzika, a odlu;io sam da dodam i zavr[ni segment, malu animaciju zeca–maskote festivala koja je bila izvedena u keramici kao nagradni trofej festivala. Time je naziv kolektivnog filma PORTUGALSKA KE­­ RAMIKA (PORTUGUISE CERAMICS) dobio i drugo zna;enje kao metafora za sam festival. Bio sam iznena]en du\inom filma> 3 minuta PORTUGUESE CERAMICS i 30 sekundi – neverovatna du\ina za samo jedan dan crtanja.

Slede'e godine sli;nu radionicu odr\ao sam na poziv MOME – Instituta Moholi-Na] u Budimpe[ti, na kome se animacija u;i pet godina. Po[to je radionica trajala ;etiri dana, zadao sam studentima da svakog dana animiraju po jedno slovo iz imena njihove [kole. Kolektivni tipografski animirani film u kome je u;estvovalo 12 studenata traje skoro 7 minuta (6>45), a mo\e se videti na internet adresi http>//w2.mome.hu/content/view/83/151/

sme[a ili jedinjenje

Kolektivni filmovi imaju jednu veliku prednost nad Iz filma MOME, Budimpe[ta »obi;nim«, je­din­stveno struktuiranim delom, a to je brzina izrade, koja je kod animiranog­ filma uvek bolna ta;ka. Po[to je film podeljen na segmente, svi delovi­­ se kreiraju i realizuju ISTOVREMENO, tako da du\ina filma i brzina njego­ve izrade najvi[e zavisi od broja u;esnika. Ako je, na primer,­ za izra­du jednog filma od minut potrebno deset dana rada, to zna;i da bi isto to vreme mogao da nastane kolektivni film od deset minu- treta« i »Audicije« animatori predstavljaju­ sebe, tako ta ([to u animira­nom filmu predstavlja prili;an poduh- da redosled nije unapred odre­]en, ve' je promenljiv, vat) uz u;e['e deset vrednih u;esnika,­ odnosno ekipa. a dik­tira'e ga monta\ni ritam koji name'u segmenti Ova vrsta filmova nezamenljiva je u [kolama i radio­­ ­ u odnosu na celinu. Dela kao [to je »Bez« nemaju nicama animacije koje se ;esto organizuju u sklopu festi- unapred artikulisanu ce­­linu, ve' kroz demonstriranje vala animira­nog filma. Naravno, brzina izrade filma, odre]ene animacijske teh­nike mehani;ki sabiraju od­­nosno pojedinog segmenta, bitno zavisi od toga da li nezavisno izra]ene segmente. Hemija nas u;i da pos- se u;esnici radionice prvi put susre'u s animacijom ili su toje dve vrste kompozitnih materija – sme[e i jedi­ u pitanju iskusni studenti ili profesionalci. U prvom njenja. Kod prvih sastojci se ne menjaju i zadr\avaju slu;aju neophodno je odr\ati malo uvodno predavanje o svoje prvobitne osobine, a kod drugih celina dobija osnovama animiranja koje bi sadr\alo najop[tija uputs­ nove osobine i postaje kvalitativno unapre]ena. Sva­ tva neophodna za po;etak prakti;nog rada. Po[to 'e kako bi trebalo te\iti da film­­­­ska celina bude sinteza voditelj radionice sa sva­­kim u;esnikom raditi individu- ove druge vrste. alno, dovoljno je da svakom objasni samo ono [to je potrebno za re[avanje animacijskih problema u njego­ vom segmentu. Osim toga [to su veoma dinami;ni, raznovrsni i puni Vidimo da koncepti koji te\e na na;ine »pa;vork« celinu iz­­nena]enja, kolektivni animirani filmovi, kao [to od raznorodnih delova, mogu biti veoma razli;iti. Uop­ smo ve' pomenuli, predstavljaju­ izuzetno ekonomi­ ­ [teno gledaju'i, muzika je najjednostavnija strukturalna ;an koncept (dok jedan animator napravi minutni »ki;ma« koja mo\e da pove\e stilski izrazito neujedna­ film, deset animatora naprave desetominutni). Osim ;ene segmente. Kod povezivanja kao kod »Anid\ema«, toga, ako se an­­­ga­­­­­­\­­­­­­­­­­­­­u­ju ;uvena imena iz sveta ani- zajedni;ki unapred dizajnirani karakter vr[i kohezionu macije, finalni produkt 'e samim tim biti atraktivan. ulogu. Kod »Deklaracije ljudskih prava« i »Animirane Treba osmisliti i realizovati­ za­­nimljiv koncept, koji 'e az­­buke« za osnovu je uzet strogi pravni tekst, odnosno sve u;esnike zainteresovati i pokrenuti i tako od sva- abeceda, a animirane minijature jednostavno su »nabro- kog autora izvu'i kreativni mak­simum. jane« po zadatom redosledu. Kod »Animiranih autopor- Rastko "iri' ­­ 49 Projektovanje oblika POLIEDRI

50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 konkursi Tolerancija Me]unarodni konkurs na temu Tolerancija raspisao je MOME – Moholji Na] institut iz Budimpe[te, u dve kategorije> plakat i animacija (minimum 1 minut). Osim ma]arskih, u;estvovali su i studenti sa univerziteta iz Zagreba, Ljubljane, Bukure[ta i Novog Sada. |iri je bio sastavljen od tri profesionalca me]u kojima je bio i Dan Rajzinger. Koordinator konkursa za na[ fakultet bio je prof. Rastko "iri', a osim njegovih, u;estvovali su i studenti predmeta Plakat koji vodi prof. Zdravko Mi'anovi' sa ateljea Grafi;ki dizajn. FPU je u Budimpe[tu poslao ukupno 46 plakata (23 sa ateljea Grafika i knjiga i 23 sa Grafi;kog dizajna), a predmet Animacija poslao je 5 animiranih filmova. U;estvovali su studenti 3. i 4. (i je­ dan iz 2.) godine studija. U jakoj konkurenciji, me]u najboljih 9 plakatera i 5 animatora na[la su se ;etiri­­ na[a studenta i jedan iz Novog Sada, od kojih je na[ animator os- vojio prvu nagradu za animaciju. Evo imena nagra]enih i pohvaljenih studenata> PLAKAT 1. Nagy Dániel, Budimpe[ta (1. nagrada – MacBook laptop)< 2. Martin Mr\ljak, Za- greb (2. nagrada – iMac kompjuter)< 3. Gülbahar Coskun, Ljubljana (3. na- grada – iPod touch)< 4. Mina {arenac, FPU< 5. Mos Catalina, Osijek< 6. Tomis- Plakat Mine {arenac lava Sekuli', Novi Sad< 7. Szocs Tamás, Osijek< 8. Josip Horvat, Zagreb< 9. Manja Leki', FPU. ANIMACIJA 1. Nenad Krsti', FPU (1. nagrada – MacBook lap- top)< 2. Wonhaz Anna, Tóth Balázs, Budimpe[ta (2. nagrada – iMac kompju­ ter)< 3. Stje­pan Milas, Zagreb (3. nagrada – iPod touch)< 4. Turai Balázs, Kádár Róbert, Hermán Árpád, Budimpe[ta< 5. |eljka D\ogaz, FPU. :estitamo! Posteri se mogu videti na web adresi http>//www.flickr.com/pho- tos /38415918@N03/ a animacije na http>//www.youtube.com/profile?user =toleranceCompetition&view=videos Svi plakati iz Beograda izlo\eni su u hodnicima Mome instituta. Osim nagra]enih, plakate su poslali> Aleksandar Zoloti', Olgica Ter­­ zi', Marica Kicu[i', Tijana }in]i', Stevan Kosti', Hana Tegeltija, Viktor Kalu­­ ­­­ ]­erovi', Sanja Slep;evi', Milan Risti', Stevan Kosti', Filip Caki', Tamara Br;i', Dimitar Vuksanov, Milica Aleksi', Vid Rajin, Zorana Lali', Katarina Pav­lovi', Jelena­ Stevanovi', Milica Mrvi', Tanja Lo[i', Zorana Lali', Miladin Mileti', Vuk Palibrk, Tijana Bogosavljevi', Nemanja Stankovi', OlgicaTerzi', Neda Maan Sait, Marijana Or[oli', Ivana Aleksov, Lazar Ka;arevi', David Vesovi', Dragica Mladenovi', Zorana }or]evi', Marija Ni[i' i Marija Bukorovi'. Svoje animirane filmove poslali su i Vladimir Mati' Kuriljov, Sanja Savi' Straka i Krunoslav Jovi' (2. godina studija)

Plakat Manje Leki'

Iz prvonagra]enog tipografskog filma Nenada Krsti'a Iz filma “Be More Tolerant Than a Tree” |eljke D\ogaz

60 Marica Kicu[i' Zorana Lali' Olgica Terzi' Milan Risti'

Milica Aleksi' Milica Mrvi' Tanja Lo[i'

Tijana Bogosavljevi' Miladin Mileti' Tamara Br;i' Filip Caki'

Hana Tegeltija Katarina Pavlovi' Zorana }or]evi' Vuk Palibrk

61 ✈ TradicionalniJAT JAT-ov UNIVERZIJADA kalendar za 2009. posve'en je Univerzijadi, najmasovnijoj sportskoj ogranizaciji­ do sada odr\anoj u Beogradu, sa 15 sportskih disciplina i deset hiljada sportista iz 150 zemalja.

Zorana Vukoti' |eljka D\ogaz

Ivana "irovi' Ivan Jovi' Nikola Jerkovi'

Zorana Lali' Boris Nenezi' Nada Serafimovi'

62 Na internom konkursu JAT-a za kalendar, projekat ;iji je autor bio gospodin Miodrag Boti', studenti predmeta Ilustracija (sa ateljea Grafika i knjiga i Fotografija) ponudili su 40-tak predloga od kojih je komisija, sastavljena od predstavnika JAT-a i Univerziteta umetnos- ti, za kalendar izabrala 13 najboljih. Iako su ve'ina autora bili stu- denti tre'e godine, prve godine na kojoj se u;i predmet Ilustracija, radove je karakterisala iznena]uju'a zrelost i razli;itost u pogledu pristupa, ideja, tehnika i li;nih rukopisa. Gledano sa stanovi[ta au- tora grafi;ara, nije bilo lako sintetizovati dve, na prvi pogled te[ko spojive teme kao [to su sport i avio-transport, a da celina bude jasna, duhovita, »plakatski« upe;atljiva, profesionalno tehni;ki realizova­ na i data na jedinstven i li;an na;in. Sjajno organizovana sve;ana promocija kalendara, koji je Jat Medija centar grafi;ki opremio u nekoliko veli;ina, odr\ana je 23. decembra 2008. u paviljonu Cvijeta Zuzori'. U katalogu sa CD-om nazvanom »Na krilima Univerzijade« predstavljeni su svi studenti autori. Tijana Bogosavljevi'

Nikola Stojanovi' Marija Dimi'

Jelena Stevanovi' Marina Stankovi'

63 doga]aji PALFI U BEOGRADU }er] Palfi, profesor ilustracije na budim­pe[­ GRAFI:KI LISTOVI tanskom Institutu Moholi Na] (MOME) posetio je na[ fakultet po;etkom novembra 2008. i odr\­­ao MILO{A "IRI"A U predavaye o ilustraciji na svom fakultetu, uz pri­­­ kazivaye velikog broja radova ma]arskih studenata. »KOLEKTIVU« Krajem septembra on je u SKC-u, u okviru Salona Povodom 60-ogodi[yice od osnivaya Gale­rije stripa, priredio predavaye o ma]arskoj ilustraci­ ­­Gra­­­fi;ki kolektiv, na[e najstarije­ galerije za ji. Profesor Palfi je, davne 1978. proveo ­­go­­dinu grafiku, od 9 – 21. februara 2009. odr\ana je izlo\­ dana u Beogradu studiraju'i na grafi;kom odseku ba grafi;kih listova prof. Milo[a "iri'a. Deo FPU, tako da srpski jezik jo[ uvek dobro govo­ri. ove izlo\be bio je izlo\en oktobra 2008. na FPU u Sa­­radya sa MOME institutom nastavila se preko okviru ;etvrtih »"irinih dana«. Milo[ "iri' je konkursa na temu Tolerancija, a grupa studenata sa bio vezan za Grafi;ki Kolektiv od samog po;etka predmeta Ilustracija u;estvovala je na radionici – autor je grafi;ke identifikacije, znaka i tipo­ »Camera Obscura« na Balatonu tokom avgusta. grafskog pisma Galerije, kao i pokreta; mnogih akcija tokom dugog i plodnog delovaya ove zna;ajne kulturne ustanove. Izlo\bu je otvorio prof. Brani­ slav Make[.

Nova kapa> profesor Palfi u Balkanskoj ulici EDIT OTVARA EXIT Dugometra\ni animirani film »EDIT I JA« Ale­ k­se Gaji'a uz ovacije je otvorio ovogodi[yi festi­ val EXIT u Novom Sadu. Detaqno u slede'em broju.

64 Fotografija> Marija Zindovi'

SIGNUM4KOR.indd 3 9/5/09 12:30:21 PM Fakulteta Edicija primeyenih umetnosti u Beogradu

Izdava;i> FILMSKI CENTAR SRBIJE i 1. Ranko Muniti'> FPU (2007). 392 strane. Cena 1000,00 dinara DEVETA UMETNOST, (RASPRODATO, drugo izdaye u [tampi) STRIP (drugo izdaye) kyiga je o teoriji ­stripa> 4. Milo[ "iri'> ­odlikama i zna;eyu medija, majstorima i remek-delima, karakte­rima, ukratko> stri- GRAFI:KI ZNAK povskoj »alhemiji«. Autor obja[yava su[tinu gradivne tajne ovog medija. I SIMBOL (drugo izdaye) Pomo'ni uwbenik za predmet Ilustracija. Posthumno izdate bele[ke sa predavaya Izdava;i> TK MONT IMAGE i FPU (2006) prof. Milo[a "iri'a, osniva;a odseka 224 strane. Cena 400,00 dinara Grafi;ki dizajn FPU u Beogradu. Ova kyiga (RASPRODATO, tre'e izdaye u [tampi) pru\a osnovne podatke o vizu­el­nim znakovi- ma i simbolima, po;ev­[i od terminologije, preko kratkog istorijata znakova do savre- 2. Borivoj Dovnikovi' menog doba i likov­no–pro­fe­sio­nalnih kriti;kih komentara ko­ji ;itaoca upu'uju Bordo> na na;in simboli;kog razmi[qaya i gleda- {KOLA CRTANOG ya na znakove i simbole koji nas okru\uju. Uwbenik za predmet Grafi;ke ­komunikacije. FILMA Izdava;i> TK MONT IMAGE i FPU. (juni (;etvrto integralno izdaye, prvo u Srbiji) 2007) 112 strana. Cena 200,00 dinara. Danas ve' klasi;an profesionalni priru;­ nik »klasi;ne« animacije, ova kyiga ;ini tandem sa ­slede'om kyi­gom iz ove edicije i 5. ZBORNIK one zatvaraju teorijski i ­prakti;ni aspekt ani­ma­cije. »U ovoj kyizi sabijeno je O EKSLIBRISU trideseto­godi[ye iskustvo jednog od najkom- priredio Rastko "iri' pletnijih stvaralaca modernog crtanog U ovoj kyizi sabrani su svi va\niji ­tekstovi filma.« (iz predgovora Ranka Muniti'a) izdati kod nas o ovoj disciplini male Uwbenik za predmet Animacija. Izdava;i> grafike kojom se obele­\a­va vlasni[tvo nad FILMSKI CENTAR SRBIJE i FPU (mart kyigama. To su ;lan­ci iz Ekslibris letopisa, 2007). 208 strana. Cena 800,00 dinara. ;asopisa Ekslibris dru[tva Beograd, isto- rijski tekstovi, kao i ­oni iz kyiga i [tampe. Ova kyiga zao­kru­\uje ;itavu ovu 3. Ranko Muniti'> oblast kod nas. Izdava;i> FPU, Ekslibris ESTETIKA dru[tvo Beograd i »Kotur i ostali« (okto- bar 2007). 368 strana. Cena 500,00 dinara. ANIMACIJE (drugo, dopuyeno izdaye) s predgo­vorom kla- sika animiranog filma Aleksandra 6. Milo[ "iri'> Aleksejeva (1901–1982). {ta je animacija? Koji su yeni gradivni elementi? Koje sve HERALDIKA vrste kinematografske ­animacije postoje? GRB> ILUSTROVANI OSNOVNI POJMOVI Kakvo je yeno strukturalno bi'e? Kako se (tre'e izdaye) Kyiga predstavqa ilustro- animacija razvijala? {ta je moderna ani- vani heraldi;ki »re;nik«, kao uvod u osnov­­ macija? Koje su odlike digitalne animacije? ne pojmove ove specifi;ne oblasti grafike. Ranko Muniti' nam otkriva su[tinu ove Izdava;i> TK MONT IMAGE i FPU. (juni umetnosti. Uwbenik za predmet Animacija. 2008) 150 strana. Cena 250,00 dinara.

:ASOPIS Odseka primeyena grafika FPU SIGNUM br. 1 juni 2006. Format A4, 64 strane, digitalna [tampa, cena 450 din SIGNUM br. 2 juni 2007. Format A4, 64 strane, ofset [tampa, cena 100 din SIGNUM br. 3 juni 2008. Format A4, 64 strane, ofset [tampa, cena 100 din

Ranko Muniti'> Ranko Muniti'> ZBORNIK O FILMSKA SLIKA ANIMACIJI I STVARNOST NOVO!{ta je sve objavqeno o kinemato- Koja je su[tinska razlika izme]u grafskoj animaciji u Srbiji, u takozvane filmske slike stvarnos- izboru Ranaka Muniti'a – od teks- ti i stvarnosti koja nas okru\uje – ta Milo[a Cryanskog o Mikiju jeste osnovna tema studije Ranka Mausu iz 1930. preko va\nih eseja o Muniti'a, koju u drugom delu Zagraba;koj [koli crtanog filma kyi­ge pro[iruje jo[ deset eseja i istoriji beogradske i svetske va\nih autora na istu temu, od animacije do novih tekstova o 1896. do 2006. godine. kompjuterskoj animaciji. Izdava;> Izdava;> FILMSKI CENTAR SRBIJE, FILMSKI CENTAR SRBIJE, Zagreba;ka 9 (2009). Zagraba;ka 9 (2009). 242 strane. Cena 550,00 dinara 132 strane. Cena 450,00 dinara (napomena> studenti Univerziteta (napomena> studenti Univerziteta umetnosti imaju popust 20%) umetnosti imaju popust 20%)

SIGNUM4KOR.indd 4 9/5/09 12:30:29 PM