DOCSLIB.ORG

60 Godina Fakulteta Primeyenih Umetnosti U Beogradu

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
60 Godina Fakulteta Primeyenih Umetnosti U Beogradu :asopis Fakulteta primeyenih umetnosti u Beogradu Septembar 2009. Broj 4 60 GODINA FAKULTETA PRIMEYENIH UMETNOSTI U BEOGRADU SIGNUM4KOR.indd 1 9/5/09 12:29:53 PM Fotografija> Marija Zindovi' SIGNUM4KOR.indd 2 9/5/09 12:30:09 PM SIGNUM 4 / SADR|AJ {EZDESET GODINA FPU Pro[logodi[ya velika izlo\ba 60 GODINA FPU 2−3 u paviqonu Cvijeta Zuzori', u kojoj su bili pred­ Profesori FPU stavqeni radovi profesora FPU bila je, kao i svaka ULICA BRANKA {OTRE godi[yica, povod za jo[ jednu rekapitulaciju rada prof. Rastko "iri' na Fakultetu. Tokom deset godina proteklih od zadye proslave i monografije, mnogo toga se dogo­ 4−11 dilo, uradilo, nau;ilo, izlo\ilo, predstavilo i Se'aya na profesore promenilo. Prelaskom na novi evropski sistem MATIJA ZLAMALIK i novu strukturu nastave, Fakultet primey­­e nih Vesna Zlamalik umetnosti zaokru\uje dosada[yi na;in funkcio­ Bosiqka Ki'evac nisaya i organizacije nastavu na nov na;in. Zato je, uz izlo\bu profesorskih radova, bila predstavqe­ 12−15 na i prate'a izlo\ba na 22 panoa na kojoj je pred­ Ogledi stavqena kratka istorija Fakulteta. Kori['eni su STUDIJA ANATOMIJE PEGAZA tekstovi dr Pavla Vasi'a i dr Branka Vujovi'a iz prof. Miodrag Mi'a Baji' ranijih monografija FPU. U toku rada na ovoj iz­ 16−17 lo\bi uo;ena je alarmantna nebriga za sistematsko Pismo prikupqaye i rad na stvarayu novih arhivskih FONTOVI 2008 ­­ma­­terijala Fakulteta, tako da je ve'ina fotografija prof. Olivera Stojadinovi' ponovo preuzeta iz starih monografija, od kojih su mnoge bile lo[e od[tampane, a originalne foto 18−20 grafije sa kojih su bile reprodukovane – odavno Grafi;ki dizajn izgubqene. Mnogi su zaboravili jednostavnu istinu PLAKATSKO SLIKAYE da 'e svaka fotografija ili video koji se snimi prof. Zdravko Mi'anovi' danas, sutra postati dragocen arhivski materijal. Prate'a izlo\ba sa kratkim istorijatom 21−44 FPU u ovom broju Signuma prenesena je u celosti. Istorija Fakulteta Osim stalnih rubrika (Se'aya na profesore, pri­ 60 GODINA FPU lozi iz struke, konkursi…) u ovom broju predstavqen priredio prof. Rastko "iri' je zanimqiv ogled iz fantasti;ne anatomije, koji 45 je redakcija ;asopisa naru;ila od profesora Mi'e Baji'a, koji ove godine odlazi u penziju. Kao Konkursi DHL KALENDAR protivte\ u delu jednog vete rana, donosimo i veoma prof. Jugoslav Vlahovi' anali ti;no napisan tekst o arheolo[koj ilustraci­ ji Natalije Stojanovi', diplomiranog ­­stu den­­ta 46−49 Grafi;kog odseka, sada studenta Interdiscipli­ Animacija narnih doktorskih studija Univerziteta umetnosti. KOLEKTIVNI FILMOVI Nadamo se da 'e ubudu'e studenti vi[e u;estvovati prof. Rastko "iri' sa svojim tekstovima u ovom i drugim ;asopisima. Studenti Grafike ove [kolske godine 50−53 u;estvovali su na mnogim konkursima i bili na­ Projektovaye oblika gra]ivani, da pomenemo konkurse za kalendare DHL POLIEDRI i JAT/Univerzijade, konkurs za ekslibris RTS, prof. dr Ivana Marciki' me]unarodni konkurs Tolerancija na kome je ani­ 54−59 macija na[eg studenta osvojila prvu nagradu… Ilustracija Rastko "iri' ARHEOLO{KA ILUSTRACIJA Natalija Stojanovi' 60−61 Konkursi TOLERANCIJA Izdava; Fakultet primeyenih umetnosti u Beogradu, Primeyena grafika, Kosan;i'ev venac 29, Beograd. Tel. 2625 399 Za izdava;a prof. Vladimir Kosti' Divac, dekan FPU 62−63 Urednik prof. Rastko "iri' Konkursi Redakcija profesori Jugoslav Vlahovi', Olivera Stojadinovi', KALENDAR JAT/UNIVERZIJADA Ilija Kne\evi', Zdravko Mi'anovi', Mirjana |ivkovi' Grafi;ki oblikovali prof. Rastko "iri', 64 Marijana Kalabi' (50–53) i Natalija Stojanovi' (54–59) Doga]aji Zaglavqe ;asopisa Iva "iri' (2006) Crte\ na koricama prof. Miodrag Mi'a Baji' IZLO|BA MILO{A "IRI"A U »KOLEKTIVU« Fotografije na unutra[yim stranama korica Marija Zindovi' PALFI U BEOGRADU {tampa Beopres, Beograd PREMIJERA »EDIT I JA« ALEKSE GAJI"A ISSN 1452-9475 Tira\ 500. Septembar 2009. Ulica prof. BRANKA {OTRE (1906–1960), osniva;a na[eg fakulteta i prvog rekto­ ra APU (predavao je predmete Ornamen­ tika, Crtaye i slikaye i Akt), nalazi se na op[tini :ukarica, na obronku Julinog Brda prema |arkovu (fotografija dole). ULICE PROFESORA FPU Pretra\uju'i mapu grada, a mnogo je lak[e kada se grad »prepe[a;i« internetom, ra­ doznali [eta; mo\e prona'i i odre]en broj imena vezanih za Fakultet primeye­ nih umetnosti. Prona[li smo ;ak OSAM ulica (sedam u Beogradu i jednu u Novom Sadu) koje su nazvane po imenima profeso­ Ulica prof. MIHAILA PETROVA (1902– ra koji su predavali na na[em fakultetu, 1983), osniva;a katedre Grafike (predavao [to pokazuje va\nost i format li;nosti Primeyenu grafiku i Crtaye i slikaye) koje su uticale na generacije studenata nalazi se u nasequ Medakovi' 3, iza naseqa na[e [kole. Bra'e Jerkovi'. 2 Ulica prof. RADENKA MI{EVI"A (1920 –1995) koji je predavao Teoriju forme, na­ lazi se u Zemunu (biv[a Altina 5) Ulica prof. DRAGOSLAVA STOJANOVI"A SIPA (1920–1976) nalazi se u Novom Sadu u Avijati;arskom nasequ, upravno na Avijati­ ;arsku ulicu. Ulica prof. dr PAVLA VASI"A (1907– 1993) koji je predavao Istoriju kostima, na­­lazi se ispod Bulevara Kraqa Aleksan­ dra (deo posle presecaya sa Ustani;kom ulicom, prema Smederevskom putu, s desne strane). U nasequ Bor;a jedna ulica nazvana je po slikaru­grafi;aru RADOMIRU STEVI"U RASU (1931–1982), koji je pripadao jednoj od prvih generacija diplomiranih studenata Akademije primeyenih umetnosti (1954). Kao kuriozitet, na kraju mo\emo pomenu ti da je jedna od ulica u beogradskom Zoolo[­ kom vrtu dobila ime po VEQKU BIKI"U (1951–1998), grafi;kom dizajneru i anima­ toru (generacija FPU 1975), koji je dizaj ni­ rao znak Beozoovrta. Rastko "iri' Ulica prof. VINKA GRDANA (1900–1980), dekana APU od 1959. do 1965. (predavao Crta­ ye i slikaye i Primeyeno slikarstvo) na­­la zi se u nasequ Bra'e Mari' (Krya;a, biv[a Ulica 4). Ulica prof. VASE POMORI{CA (1893– 1961) koji je predavao Tehnike monumental­ nog slikarstva, nalazi se u nasequ Bor;a (biv[a Guvna Nova 9). Ulica prof. ALEKSANDRA TOMA{EVI"A (1921–1968) koji je predavao Monumentalno slikarstvo, nalazi se na Zvezdari i uprav­ na je na ulicu Dragoslava Srejovi'a. 3 Se'aya na profesore MATIJA ZLAMALIK Sredinom 19. veka, Vinko Zlamalik se uputio iz bi ka\yen. Boja peska sa La[ve, ;esto 'e se na'i u [umovite Moravske, iz Bor[itza kod Olomvca, ka pozadini yegovih slika. Slavoniji, prepunoj isto takvih [uma. Bio je [umar Zbog prerane smrti oca, 1920. godine, stupa i \iveo je ispuyenih 96 godina. na zanat kod kyi\ara–[tampara Fraye Lipskog, u Zaustavio se u Vrbayi i sa svojom \enom Vil­ Travniku. Posle ;etiri godine postaje slovoslagar­ helminom dobio tri sina. Jedan od yih Ivan, sreo je ski pomo'nik, tipograf, schweizerdegen. u Novskoj Luciju Braher i plod toga uspe[nog braka Nakratko, od februara do maja 1925. godine je i moj otac Matija. radio je za Lipskog. Sve vreme u [tampariji, u pau­ Rodio se 12. 02. 1905. godine, kao peto od [es­ zama izme]u faza u poslu, crta svoje kolege u pokre­ toro dece. U to vreme porodica je \ivela u Sarajevu, tu, pravi karikature. Samokriti;no priznaje da su u Kavrinoj ulici. U gradu kao [to je bilo Sarajevo, to amaterski poku[aji i sve crte\e uni[tava. sa razli;itim veroispovestima, kulturnim na sle ­ Kao jedini hraniteq porodice, 1925. godine ]em i socijalnim razlikama, moja porodica je imala dolazi u Beograd. U tom momentu na snazi je gene­­­­­r ­ unutaryi \ivot, ne me[aju'i se mnogo sa drugima. alni [trajk [tamparskih radnika. Pridru\uje se Leti se putovalo u Vrbayu i Travnik, u krug [ire [trajka;ima, pos taje ;lan Saveza grafi;kih radni­ porodice. ka. Zapo[qava se 1926. godine kao tipograf u [tam­ Moj otac se se'ao kako im je stara nona, mus­ pari ji Ministarstva vojske i mornarice u Beogra­ limanka iz kom[iluka, bajala i trqala o;ni kapak du. Doseqava porodicu u Beograd. velikom ka[ikom kada bi neko od dece dobilo ;mi ­ Godinu 1927. provodi na odslu\eyu vojnog ;ak – i ;mi;ak bi stvarno nestao. Ali se se'ao i roka u Trebiyu. Pri kraju vojnog roka, 1928. godi­ grud­­ve snega sa kamenom u sredini (da bi se nekome ne, jo[ u uniformi, \uri da se javi na konkurs za razbila glava) kojima su nonini unuci zasipali de­ prijem u Umetni;ku [kolu. Grubo ga odbiv[i, zbog cu. U toj sredini nije imao drugova. „drskosti da se pojavi u uniformi”, teraju ga na Prvu suvislost, ose'aye da je \iv, imao je sa prestup da obu;e civilno odelo. tri godine, crtaju'i gran;icom po pesku, na oba­ Uspe[no pola\e prijemni ispit i te 1928. li La[ve u Travniku. Majka i ro]aci kod kojih su godine upisuje Pripremni te;aj Odeqeya za ;istu odsedali, bili su u brizi zbog te posve'enosti. Znao umetnost. {kolsku 1928/1929. godinu zavr[ava s us­ je satima da se ne odaziva na pozive, crtaju'i. Bio pehom – Crtaye s gipsa (5) odli;an< Vajaye s gipsa (5) odli;an. U slede'e ;etiri godine poha]a Ni\i te;aj Odeqeya ;iste umetnosti. Prvu [kolsku 1929/1930. godinu zavr[ava sa slede'im ocenama> Crtaye glave s prirode – (4) vrlo dobar< Ornamentalno crtaye i stilizovaye – (4) vrlo dobar< Nacrtna geometri­ ja sa sen;eyem i perspektivom – (4) vrlo dobar< Plasti;na anatomija – (4) vrlo dobar< Ve;eryi akt – (4) vrlo dobar. {kolska 1930/1931> Crtaye glave s prirode – (5) odli;an< Ornamentalno crtaye i stilizovaye – (5) odli;an< Istorija umetnosti – (4) vrlo dobar< Arhitektonski oblici i stilovi – (5) odli;an< Ve;eryi akt – (4) vrlo dobar.
Load more

Recommended publications
  • A N in Qu Iry in to D Ig Ita L H Is to Ry O F a Rt a N D a Rc H Ite C Tu Re E D Ito Rs
    An Inquiry into Digital History of Art and Architecture Editors Ljiljana Kolešnik Sanja Horvatinčić Institute of Art History Online Editions, book 11 1 MODERN AND CONTEMPORARY ARTISTS’ Contents NETWORKS. An Inquiry into Digital History of Art and Architecture 6 Ljiljana Kolešnik On Digital Art History: The Objectives and the Results of the Project ARTNET Editors Ljiljana Kolešnik and Sanja Horvatinčić 14 CASE STUDIES Zagreb, 2018 16 Irena Kraševac, Petra Šlosel Networking of Central European Artists’ Associations via Exhibitions. The Slovenian Art Association, Czech Mánes and Polish Sztuka in Zagreb in the Early 20th Century 38 Dalibor Prančević Between Art Nouveau and the Avant-Garde: The Personal (Ego) Network of Ivan Meštrović and the Map of Critical Reception of His Work during the 1910s 64 Tamara Bjažić Klarin, Nikola Bojić CIAM Network Visualisation – Detecting Ideological Ruptures in the CIAM Discourse 84 Ljiljana Kolešnik The Transition of New Tendencies from Neo-Avant-Garde Subculture to Institutional Mainstream Culture. An Example of Network Analysis 124 Sanja Horvatinčić Between Creativity and Pragmatism: Structural Network Analysis and Quan- titative Survey of Federal Competitions for Yugoslav Monuments and Me- morial Complexes (1955–1980) 166 Željka Tonković, Sanja Sekelj Duality of Structure and Culture: A Network Perspective on the Independent Cultural Scene in Zagreb and the Formation of the WHW Curatorial Collective 196 Contributors 202 Literature, archival and online sources This book is the result of the research conducted
    [Show full text]
  • Klasteri I Mreže Muzeja U Srbiji: Vojvodina
    KLASTERI I MREŽE MUZEJA U SRBIJI: VOJVODINA DR MILA NIKOLIĆ i ii KLASTERI I MREŽE MUZEJA U SRBIJI: VOJVODINA DR MILA NIKOLIĆ i Postdoktorsko istraživanje sprovedeno u Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za naučni i tehnološki razvoj Ministarstva za obrazovanje i kulturu Autonomne pokrajine Vojvodine - Republika Srbija Novi Sad, 2013 Mentor: Prof. dr Radivoje Dinulović Autor: dr Mila Nikolić ii SADRŽAJ Zahvalnost v 0. UVOD 1 Uvod/abstrakt : Klasteri i mreže muzeja u Srbiji 3 Definicije: Muzej, klaster, mreža, kulturna infrastruktura, grad 4 Opis projekta 8 Predmet i cilj istraživanja 9 Stanje dosadašnjih istraživanja 11 Klaster muzeja: urbanistički aspekti 13 Prednosti i kritike 15 Prednosti klastera 15 Kritika 18 Klaster muzeja u gradu znanja 22 1. GRADOVI MUZEJI VOJVODINE 23 Legenda 27 NOVI SAD: Srpska Atina 28 Istorija i struktura grada 29 Slika grada u umetnosti i medijima - umetnost i mediji u gradu 33 Muzeji: klasteri i mreze 36 Trg galerija: Nevidljivo blago 37 Dunavska ulica / Dunavski park: Priroda i kultura 46 Čvorište 1: Dunavski park ili ruta domova 47 Linija 2: Dunavska ulica / Nikole Pašića 57 Petrovaradinska tvrđava 64 Najuži gradski centar 73 Radnička ulica: Potencijalni klaster 78 Univerzitetski kampus: Integracija 79 Liman 3: Od kineske do kulturne četvrti 82 Mreže muzeja Novog Sada i urbana muzeografija 84 Muzeji, javni prostori i rute 87 Muzeji grada i arhitekture 89 SUBOTICA 91 Istorija i struktura grada 93 Muzeji: klasteri i mreze 94 Trotržje: Trg Republike - Trg slobode - Trg cara Jovana Nenada 95 Trg Sinagoge 99 Park Ferenca Rajhla (Lenjinov park) 102 Trg žrtava fašizma 106 Parkovi i bulevari Subotice 108 Parkovi Palića 110 iii Ludoško jezero 113 Urbana prezentacija/muzeografija 114 Rute i javni prostori 114 Klasteri muzeja i urbana muzeografija 115 Muzeji grada i arhitekture 116 SOMBOR 118 Istorija i struktura grada 120 Muzeji: klasteri i mreze 122 Kulturne institucije i javni prostori 124 Ulica Kralja Petra I („Glavnjak“) i Trg sv.
    [Show full text]
  • Svetomir Arsi] Basara Basaraa
    SVETOMIR ARSI] BASARA BASARAA Reprodukcija na korici (detaqi): Egzodus ruralni, 2017 (kat. br. 80) Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti 147 ISBN 978-86-7025-810-5 SVETOMIR ARSI] Publikaciju izdaje SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI Urednik DU[AN OTA[EVI] Recenzenti DU[AN OTA[EVI] MILICA STEVANOVI] Lektura i korektura SVETLANA STOJKOVI] NEVENA \UR\EVI] Prevod DRAGANA BOGOJEVI] MARK BROGAN Fotografije UGQE[A DAP^EVI] IVANA TOMANOVI] STANKO KOSTI] Grafi~ki dizajn i tehni~ko ure|ewe DANIJELA PARACKI [tampa SLU@BENI GLASNIK, Beograd Tira` 1000 [RADOVI 1998–2018] Beograd 2019 Izlo`bu prire|uje GALERIJA SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI Autor izlo`be NIKOLA KUSOVAC Dizajn postavke IGOR STEPAN^I] Stru~ni saradnici @AKLINA MARKOVI] na organizaciji izlo`be RADA MAQKOVI] JELENA ME@INSKI MILOVANOVI] Tehni~ka realizacija MILAN JAZI] GORAN VITOROVI] SA[A RENDI] STOJAN PREDOVI] Srpska akademija nauka i umetnosti zahvaquje na finansijskoj podršci Ministarstvu kulture i informisawa Republike Srbije i Sekretarijatu za kulturu grada Beograda Sadr`aj Du{an Ota{evi} 7 UVODNA RE^ Nikola Kusovac 8 RODOQUBIV, MARQIV, UPORAN, ANGA@OVAN – SVETOMIR ARSI] BASARA Olga Jevri} 30 SVETOMIR ARSI] BASARA Nikola Mirkov 48 BASARA… Svetomir Arsi} Basara 64 POTRAGA ZA SOPSTVENOM LI^NO[]U Kristina Igwatovi} Jovovi} 82 BIOGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA 98 KATALOG 127 Foreword by Du{an Ota{evi} 128 Patriotic, Diligent, Persistent, Engaged – Svetomir Arsi} Basara by Nikola Kusovac 137 Svetomir Arsi} Basara by Olga Jevri} 143 Basara… by Nikola Mirkov 146 The Quest for My Own Personality by Svetomir Arsi} Basara 149 Biography and Bibliography by Kristina Ignjatovi} Jovovi} 160 Catalogue UVODNA RE^ Koriste}i drvo i gvo`|e kao naj~e{}i materijal za realizaciju svojih skulptura, delo Svetomira Arsi}a Basare je duboko ukore- weno u vlastito tle, u Kosovo i Metohiju i wihovu istoriju.
    [Show full text]
  • Prilozi Za Istoriju Muzeja Savremene Umetnosti
    muzej savremene umetnosti · beograd edicija OKO UMETNOSTI / #2 {2} Prilozi za istoriju Muzeja savremene umetnosti priredio: dejan sretenović muzej savremene umetnosti oko umetnosti #2 2016 Sadržaj 9 Dejan Sretenović Uvod: Muzej savremene umetnosti u socijalističkoj Jugoslaviji i posle 57 Miodrag B. Protić o Muzeju savremene umetnosti razgovarala Radmila Matić-Panić 81 Milan Popadić Kako je Moderna galerija postala Muzej savremene umetnosti 113 Ljiljana Blagojević Kultura savremenosti i Muzej savremene umetnosti u Beogradu 135 Ješa Denegri „Decenijske izložbe” jugoslovenske umetnosti XX veka 173 Irina Subotić Salon Muzeja savremene umetnosti: prve decenije 217 Jasna Tijardović-Popović Program obrazovanja u Muzeju savremene umetnosti: Centar za vizuelnu kulturu i informacije 241 Katarina Krstić i Aleksandra Mirčić Odeljenje za umetničku dokumentaciju Muzeja savremene umetnosti 259 Jelena Stojanović Hladnoratovsko OKO. Jednog proleća, jedna izložba u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu… 283 Jelena Vesić Od alternativnih prostora do Muzeja i natrag. O simultanosti promocije i istorizacije Novih umetničkih praksi u Jugoslaviji: beogradski kulturni prostor 315 Branislav Dimitrijević Koraci i raskoraci: kratak pregled institucionalne koncepcije i izlagačke politike Muzeja savremene umetnosti 2001–2007 Prilozi za istoriju Muzeja savremene umetnosti Dan mladosti, 25. maj 1971. dejan sretenović (Muzej savremene umetnosti · [email protected]) Uvod: Muzej savremene umetnosti u socijalističkoj Jugoslaviji i posle 9 Apstrakt: Tekst postavlja nacrt
    [Show full text]
  • Najczęściej Stosowane Skróty
    UNIWERSYTET ŁÓDZKI WYDZIAŁ NAUK GEOGRAFICZNYCH ARMINA KAPUSTA MIEJSKA PRZESTRZEŃ WIELOKULTUROWA SUBOTICY – ANALIZA GEOGRAFICZNO-SEMIOTYCZNA MULTICULTURAL URBAN SPACE OF SUBOTICA: GEOGRAPHICAL-SEMIOTIC ANALYSIS ROZPRAWA DOKTORSKA PRZYGOTOWANA W INSTYTUCIE GEOGRAFII MIAST I TURYZMU POD KIERUNKIEM DR HAB. SYLWII KACZMAREK, PROF. UŁ ŁÓDŹ 2015 Spis treści Zarys treści ............................................................................................................................ 3 Najczęściej stosowane skróty i skrótowce .......................................................................... 5 Wybrana terminologia serbska ........................................................................................... 5 Uwagi językowe .................................................................................................................... 6 I WPROWADZENIE ......................................................................................................... 8 II PODSTAWY TEORETYCZNE I METODOLOGICZNE ........................................ 31 1. Semiotyka a studia miejskie .......................................................................................... 31 1.1. Semiotyka – od pojęcia znaku do semiosfery ........................................................ 31 1.2. Semiotyka miasta ................................................................................................... 40 2. Semiotyka miasta wielokulturowego w ujęciu geograficznym – koncepcja metody badawczej ............................................................................................................................
    [Show full text]
  • Download PDF File
    Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti 147 ISBN 978-86-7025-810-5 SVETOMIR ARSI] Publikaciju izdaje SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI Urednik DU[AN OTA[EVI] Recenzenti DU[AN OTA[EVI] MILICA STEVANOVI] Lektura i korektura SVETLANA STOJKOVI] NEVENA \UR\EVI] Prevod DRAGANA BOGOJEVI] MARK BROGAN Fotografije UGQE[A DAP^EVI] IVANA TOMANOVI] STANKO KOSTI] Grafi~ki dizajn i tehni~ko ure|ewe DANIJELA PARACKI [tampa SLU@BENI GLASNIK, Beograd Tira` 1000 [RADOVI 1998–2018] Beograd 2019 Izlo`bu prire|uje GALERIJA SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI Autor izlo`be NIKOLA KUSOVAC Dizajn postavke IGOR STEPAN^I] Stru~ni saradnici @AKLINA MARKOVI] na organizaciji izlo`be RADA MAQKOVI] JELENA ME@INSKI MILOVANOVI] Tehni~ka realizacija MILAN JAZI] GORAN VITOROVI] SA[A RENDI] STOJAN PREDOVI] Srpska akademija nauka i umetnosti zahvaquje na finansijskoj podršci Ministarstvu kulture i informisawa Republike Srbije i Sekretarijatu za kulturu grada Beograda Sadr`aj Du{an Ota{evi} 7 UVODNA RE^ Nikola Kusovac 8 RODOQUBIV, MARQIV, UPORAN, ANGA@OVAN – SVETOMIR ARSI] BASARA Olga Jevri} 30 SVETOMIR ARSI] BASARA Nikola Mirkov 48 BASARA… Svetomir Arsi} Basara 64 POTRAGA ZA SOPSTVENOM LI^NO[]U Kristina Igwatovi} Jovovi} 82 BIOGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA 98 KATALOG 127 Foreword by Du{an Ota{evi} 128 Patriotic, Diligent, Persistent, Engaged – Svetomir Arsi} Basara by Nikola Kusovac 137 Svetomir Arsi} Basara by Olga Jevri} 143 Basara… by Nikola Mirkov 146 The Quest for My Own Personality by Svetomir Arsi} Basara 149 Biography and Bibliography by Kristina Ignjatovi} Jovovi} 160 Catalogue UVODNA RE^ Koriste}i drvo i gvo`|e kao naj~e{}i materijal za realizaciju svojih skulptura, delo Svetomira Arsi}a Basare je duboko ukore- weno u vlastito tle, u Kosovo i Metohiju i wihovu istoriju.
    [Show full text]
  • Petar Gošev, 1948 Ekonomista, Političar, Predsednik Saveza Komunista Makedonije Od 1989
    Petar Gošev, 1948 Ekonomista, političar, predsednik Saveza komunista Makedonije od 1989. do 1991. godine Predmet: Marks, Frano Kršinić, 1947 (bronza), poklon Jedinstvenog sindikata Snimljeno u Skoplju, 30. septembra 2016. godine Trajanje: 10’ 32” Većina nas starijih smo imali priliku da živimo u dva sistema - prethodnom, takozvanom socijalističkom, i u ovom drugom, kapitalističkom. Iz ove perspektive, s jednim i drugim iskustvom, mogu da izrazim razočarenje i jednim i drugim, i to ne mojim ličnim, već većine građana u mojoj republici. U socijalizmu smo izgubili trku sa savremenim svetom, sa razvijenim zemljama, zbog neproduktivnosti sistema koji je, kao što znamo, mogao da se održava nekoliko decenija ali smo videli da su sokovi razvoja presušili i sistem je jednostavno morao da kolabira. Nažalost, to ni dan danas mnogi građani ne mogu da razumeju, uključujući i većinu iz takozvanog intelektualnog staleža. U tom sistemu dominirala je ideja jednakosti ostvarivana na način koji nam je poznat - preko malih razlika u platama koje su zaposleni građani dobijali. Upravo to je i bio razlog za neproduktivnost sistema. Kako je taj sistem svuda kolabirao počeli smo da gajimo nadu da će njegova promena doneti rezultate, da ćemo uskladiti naše organizacione oblike života sa sistemima koji su u svetu najproduktivniji. Iako se kapitalistički sistemi u svetu mnogo razlikuju ipak većina živi u takozvanom kapitalizmu. Međutim, samo oko dvadeset procenata svetske civilizacije funkcioniše uspešno. Razočarenje u taj drugi sistem takođe je veliko jer očekivanja ogromne većine ljudi nisu ispunjena. Socijalna sigurnost, odnosno nesigurnost, popela se na najviši nivo, a zajedno sa njom i nejednakost. Mogu da kažem da je nejednakost u republici Makedoniji koja je izašla iz jednog egalitarnog sistema najviša u Evropi.
    [Show full text]
  • European Contexts of the 20Th
    EUROPEAN CONTEXTS OF THE 20TH CENTURY ART IN VOJVODINA The Museum of Contemporary Art Vojvodina, Novi Sad, 2008 Book Concept: Miško Šuvaković i Dragomir Ugren Editors: Miško Šuvaković i Dragomir Ugren Editorial Staff: Živko Grozdanić, Ješa Denegri, Vladimir Mitrović, Miško Šuvaković i Dragomir Ugren Authors: Marija Cindori, Ješa Denegri, Nevena Daković, Nikola Dedić, Milica Doroški, Sanja Kojić Mladenov, Slo- bodan Ivkov, Olga Kovačev Ninkov, Kristian Lukić, Jelena Matić, Nebojša Milenković, Vladimir Mitrović, Miroslav Mušić, Ferenc Nemet, Gordana Nikolić, Tijana Palkovljević, Lidija Prišing, Milica Radulović, Miško Šuvaković, Slađana Varagić, Ana Vilenica, Suzana Vuksanović Original text selection: Miško Šuvaković Review: dr Aleksandar Ignjatović i dr Nikola Šuica TABLE OF CONTENTS: Vojvodinian Art Space 7 Ješa Denegri The 20th Century Art in Vojvodina: Contradictions and Hybrid Characteristics of the 20th Century Art in Vojvodina 13 Miško Šuvaković Ješa Denegri Vojvodinian artistic space It should be said at the very beginning that the use and the sults, in a �ord – their o�n opuses, artists as unique personali� advocation of terms such as “Vojvodinian art”, “art in Vojvo� ties – every�here, and in Vojvodina as �ell – represent the ey dina”, “Vojvodinian art scene”, “Vojvodinian artistic space”, indicator of artistic processes and artistic values. Only from an “Vojvodinian visual arts space” and ������������������������of ���������������������similar ones does not a posteriori understanding of these processes and values, and have any
    [Show full text]
  • Gajdos Tibor Szabadka Kepzomuveszete
    GAJDOS TIBOR V: ' f f > zz zz z SZABADKA KEPZOMUVESZETE ÉLETJEL KÖNYVEK 58. Recenzens Baranyi Anna művészettörténész Bela Duránci művészettörténész Szekeres László régész Építészeti tanácsadó Dr. Gellér József oki. építészmérnök Fotók és reprodukciók Fejes György, Augustin Juriga, Megyeri Pál, Németh Nimród, Palkó Sándor, Sztojkó István Megjelent a Magyar Köztársaság Művelődési és Közoktatási Minisztériumának támogatásával GAJDOS TIBOR SZABADKA KÉPZŐMŰVÉSZETE TÖRTÉNETI ÁTTEKINTÉS A KEZDETEKTŐL 1973-IG 1995 © Gajdos Tibor ELŐSZÓ „Ebben a korszakban, amikor az ember előkészületeket tesz, hogy elhagyja planétánkat és kilépjen a világűr végtelenségébe, jó lenne, ha a történelem rábírná, hogy elgondolkozzon az elmúlt évszázadokon megtett saját pályájáról.” Ezeket a sorokat René Maken, az UNESCO vezérigazgatója írta le Párizsban 1962-ben, a History ofMankmd című kötet bevezetőjében. Hiszem, hogy ez a gondolat lényegében egy szűkebb közösség jelenére és múltjára - egy város képzőművészeti múltjának kutatására - is vonatkoztatható. Egy viszonylag elmaradt környezet önbecsülése és távlatának víziója sem képzelhető el a múlt objektív föltárása nélkül. Az ilyen munka elvégzésének természetesen vannak konkrétabb, kézzelfoghatóbb indítékai is. Elhatározásom, hogy tovább folytatom az évekkel előbb megkezdett kutatást és megírom Szabadka képzőművészeti jelenségeinek teljes, átfogó történetét a legrégibb időktől egészen az utóbbi évekig, nehezen és hosszú töprengés után született meg. Mert ha annak idején - a történetek közepébe vágva - a két háború
    [Show full text]
  • CLAUDE ROGER-MARX (1888-1977) - (Archives 94)
    Bibliothèque de l’INHA – collections Jacques Doucet Inventaire des archives - CLAUDE ROGER-MARX (1888-1977) - (Archives 94) Classé et inventorié par Catherine MÉNEUX pré-classé par Claire TISSOT Avec la collaboration de Georges Fréchet Volume I Partie I : Dossiers à caractère biographique Partie II : Correspondance générale Partie III : L’écrivain 2005 SOMMAIRE Préface par Claude-Marie Missenard, Jean-Charles Asselain et Bernard Asselain, petits- enfants de Claude Roger-Marx .................................................................................................. 8 Claude Roger-Marx en quelques pages, par Catherine Méneux ........................................... 10 I. Dossiers à caractère biographique .................................................................................. 20 A. Papiers personnels ...................................................................................................................... 20 Boîte n°1 ................................................................................................................................................. 20 Boîte n°1bis ............................................................................................................................................ 21 B. Documents sur l’œuvre et la collection de Claude Roger-Marx ............................................ 21 Boîte n°1bis (suite) ................................................................................................................................. 21 C. Agendas ......................................................................................................................................
    [Show full text]
  • Poslovna Zgrada Zepter International Donji Sprat Bulevar Lenjina (Danas Mihaila Pupina) Broj 117, Novi Beograd
    Poslovna zgrada Zepter International donji sprat Bulevar Lenjina (danas Mihaila Pupina) broj 117, Novi Beograd SUDBINA SKULPTURE (Nandor Glid, Nikola Janković, Oto Logo, Vojin Stojić, Aleksandar Zarin), od 28. aprila do 20. maja 1994. ‐ po knjizi Stojana Ćelića, SUDBINA SKULPTURE, Clio, Ars figura, Beograd, 1994. Pod pokroviteljstvom Fonda Madlena Janković MIODRAG (DRAGAN) ROGIĆ, Akrilici i pasteli, od 26. maja do 20. juna 1994. (predgovor Ivana Simeonović Ćelić) BORA ILJOVSKI, Emanacija idealne slike, od 23. juna do 20. jula 1994. (predgovor Mileta Prodanović) TERRA '82‐'94, Jedan mogući izbor (Mrđan Bajić, Kosta Bogdanović, Chung Bo Won, Saša Bukvić, Amalija Dipre, Momčilo Krković, Slavoljub Caja Radojčić, Branko Ružić), od 29. septembra do 22. oktobra 1994. (predgovor Ljiljana Ćinkul) VERA BOŽIČKOVIĆ POPOVIĆ, Postenformelni pejzaž, od 27. oktobra do 21. novembra 1994. (predgovor Jovan Despotović) DRAGAN STANKOVIĆ, (Prva samostalna) Slika predmet, od 24. novembra do 19. decembra 1994. (predgovor Bojana Burić) SLAVOLJUB CAJA RADOJČIĆ, Melanholija misaonih senki, od 26. januara do 20. februara 1995. (katalog – monografija štampana delimično pod pokroviteljstvom Fonda Madlena Janković) ALEKSANDAR TOMAŠEVIĆ (Decembarska grupa: Miloš Bajić, Dragutin Cigarčić, Stojan Ćelić, Aleksandar Luković, Zoran Petrović, Miodrag B. Protić, Mladen Srbinović, Aleksandar Tomašević, Lazar Vozarević, Lazar Vujaklija), od 2. marta do 27. marta 1995. (predgovor Ivana Simeonović Ćelić) BOGATSTVA VIZUELNE STVARNOSTI (Vojin Bakić, Stojan Ćelić, Krsto Hegedušić, Olga Jančić, Momčilo Krković, Predrag Nešković, Dušan Otašević, Zoran Pavlović, Miodrag B. Protić, Radomir Reljić, Miljenko Stančić, Gabrijel Stupica, Ivan Tabaković) od 30. marta do 24. aprila 1995. ‐ po knjizi Marije Pušić, BOGATSTVA VIZUELNE STVARNOSTI, Clio, Ars figura, Beograd, 1995. Pod pokroviteljstvom Fonda Madlena Janković LJUBICA CUCA SOKIĆ, Dubina senki, od 27.
    [Show full text]
  • Petar Gošev, 1948 Economist, Politican, President of the League of Communists of Macedonia from 1989 Till 1991
    Petar Gošev, 1948 Economist, politican, President of the League of Communists of Macedonia from 1989 till 1991 Object: Marx, Frano Kršinić, 1947 (bronze), gift from the United Syndicate Recorded in Skopje, September 30, 2016 Duration: 10’ 32” People of my age had the opportunity to live in two systems: in the previous, so- called socialist system and then in the capitalist system. From this perspective, and having experienced both, I can only express disappointment, which I share with most citizens in my republic. In socialism we lost the race with the modern world, with the developed countries, due to poor productivity of the system. It managed to survive, as we know, for a few decades but then we realized that development juices had dried up and the system simply had to collapse. Sadly, many citizens still don’t understand that, including many who belong to the intellectual class. The idea of equality dominated in that system and it was exercised in a well-known way - through small difference in workers’ salaries. Precisely that was the reason of unproductivity. As this system everywhere collapsed we had hopes that a change would yield results, hoped to harmonize the organizational forms with the most productive systems in the world. Though capitalist systems differ around the world, capitalism still is the most dominant system today. However, barely 20% of the world functions successfully. Thus, disappointment in this system is equally strong, and expectations of a vast majority of people have been betrayed. Social certainty i.e. uncertainty has peaked. Inequality has risen to the highest level.
    [Show full text]