УМЕТНОСТ KAO ART AS RESISTANCE ОТПОР ФАШИЗМУ TO FASCISM 2 1

Art as Resistance to Fascism.

Уметност као отпор фашизму. Published on the occasion of the 70th anniversary of the victory over fascism. May 9th, 1945-2015.

Публикација поводом седамдесетогодишњице победе над фашизмом. 9. мај 1945-2015.

Београд, 2015. Belgrade, 2015. 2 Садржај Table of Contents

Драгољуб Купрешанин Dragoljub Kuprešanin Наш допринос Our Contribution 07 07

Miklavž Komelj Miklavž Komelj Partisan Art Obliquely Partizanska umetnost iskosa 19 19

Marija Vasiljević Марија Васиљевић A Commemorative Medal that Hurts Споменица која боли 43 43

Nenad Lajbenšperger Ненад Лајбеншпергер Victories, Uprisings, Struggle and Victims - Победe, устанци, борба и жртве - Which Memories Did Yugoslavia Cherish? чега се Југославија сећала? 65 65

OPINIONS ON МAY 9TH МИШЉЕЊА О 9. МАЈУ 81 81

List of Exhibits Каталошке одреднице 07 07

Comments on the information included in the Коментари уз каталошке одреднице catalogue cards to belonging to the exhibits 07 07

Импресум Imprint 07 07 Драгољуб Купрешанин Dragoljub Kuprešanin Наш допринос Our Contribution

Слободарске тежње народа Југославије, манифестоване The desire for freedom that the people of Yugoslavia voiced на демонстрацијама, 27. марта 1941. године, против при- at the demonstrations held on March 27th, 1941 against the ступања Југославије Тројном пакту, послужиле су као country’s joining the Tripartite Pact, provided apretext for повод за отпочињање немачког напада на Југославију, the launch of the German attack on Yugoslavia on April 6th, 6. априла 1941. године. Рат је завршен 17. априла1941. го- 1941. The war ended on April 17th, 1941 with the capitulation, дине, капитулацијом, окупацијом и поделом територије occupation and division of the territory of the Kingdom of Kраљевине Југославије између чланица Тројног пакта. Yugoslavia between the Tripartite Pact member countries. Под вођством Комунистичке партије Југославије, Бео- Under the leadership of the Communist Party of Yugoslavia, град, главни град Југославије и Србије, постаје центар Belgrade, the capital of Yugoslavia and Serbia, became the припреме и покретања оружаног устанка 1941. године. centre of the preparation and staging of the 1941 armed uprising. Устанак и четворогодишња континуирана борба народа Југославије, вођена на јединственом ратишту у окупи- The uprising and the four-year long continuous combat that раној Европи у периоду 1941-1945. године, не само да су the people of Yugoslavia engaged in on a unique battlefield in били пресудни за развој и исход ратне ситуације на Бал- the occupied Europe, in the period from 1941 to 1945 were кану, већ су значајно утицали и на бoјишта широм Eвропе. not only of decisive importance for the development and the На југословенском простору, било је оперативно ангажо- outcome of the war in the Balkans, but also significantly вано 30-35 окупаторских дивизија (око 600.000 војни- influenced the situation on the battlefields throughout ка) и од двеста до двестапедесет хиљада припадника Europe. Thirty to thirty-five enemy divisions (around 600,000 soldiers) and from two hundred to two hundred fifty thousand members of collaborationist troops took part in the operations Борци Треће личке пролетерске бригаде, у рејону Оточца, Лика, in the Yugoslav territory. These were considerable military август 1942. године. Кат. бр. 7; forces that could not have been used in the operations against Third Lika Proletarian Brigade soldiers in the Otočac the Allies on the Eastern Front or indeed any other front. area, Lika region, August 1942. Inv. No. 7 6 7

Бранко Шотра, Партизанка, дрворез, квислиншких формација, што је представљало значајне The operations carried out by the forces of the National 1944. Кат. бр. 60; војне снаге, које се нису могле ангажовати у операција- Liberation Army of Yugoslavia (NOVJ), in the course of the Branko Šotra, Woman Partisan, ма против савезника на Источном или било којем дру- national liberation struggle, in the country, resulted in the wood carving, 1944. Inv. No. 60 гом фронту. occupying and collaborationist forces sustaining significant losses in troops, military equipment and material resources, На простору Југославије, у току антифашистичкe на- despite their superiority in military manpower and equipment родноослободилачке борбе, јединице Народноослобо- employed in combat against the National Liberation Army of дилачке војске Југославије (НОВЈ), изводећи оперативна Yugoslavia troops and in conducting mass terror campaigns дејства, нанеле су знатне губитке окупaторским и квис- and violence against the civilian population.We remember линшким снагама у људству, ратној техници и материјал- mass executions in Jajinci, Šabac, Kraljevo, Kragujevac, ним средствима, упркос њиховој бројчаној и техничкој Pohorje, on Mount Kozara, in the Ustaša concentration camps надмоћи у борби са јединицама НОВЈ и спровођењу ма- ofJadovno and Jasenovac in the so-called Independent State of совног терора и насиља над цивилним становништвом. Croatia… the children’s camp of Jastrebarsko, where hundreds Памтимо масовна стрељања у Јајинцима, Шапцу, Краље- of thousands of Serbs and tens of thousands of antifascists ву, Крагујевцу, Похорју, на Козари, усташке конц-лого- were killed, as part of pursuing the agenda consisting of “the ре тзв. Независне Државе Хрватске, Јадовно, Јасеновац..., cleansing of the Croatian territory” and “maintaining the purity дечији логор Јастребарско, у којима је убијено више сто- of the Croatian nation”. тина хиљада Срба, и на десетине хиљада антифашиста, у остваривању програма „чишћења хрватског простора“ и In the period from 1941 to 1945, around 300,000 prisoners „чистоће хрватске нације“. of war, 277,000 civilian labourers and171,000 people who were jailed were sent as forced labour to Germany, from the На присилан рад у Немачку, у периоду 1941-1945. годи- war-torn Yugoslavia. They were deported to occupation не, са простора југословенског ратишта, одведено је око prisoner and concentration camps of Dachau, Osnabrück, 300.000 ратних заробљеника, 277.000 цивилних радни- Mauthausen, Buchenwald, Auschwitz… used for labour and ка, 171.000 ухапшених je депортовано у окупационе за- mass extermination of political opponents and members of робљеничке и концентрационе логоре Дахау, Оснабрик, ethnic groups, Slavs, Jews and Romany. Маутхаузен, Бухенвалд, Аушвиц..., коришћенe за рад и масовно уништавање политичких противника и етнич- A significant number of artists of different ages participated in ких група, Словенa, Јеврејa и Ромa. the antifascist struggle in Yugoslavia from 1941 to 1945. They 8 9

Маријан Детони, Спавање на Чуки, цртеж тушем на картону, 1944. Кат. бр. 58; Marijan Detoni, Sleeping on Čuka, Indian ink drawing on cardboard, 1944. Inv. No. 58

У антифашистичкој борби на простору Југославије, у пе- created their works of art while manning the lines, taking a риоду 1941-1945. године, учествовао је знатан број умет- break, whilethe National Liberation Army of Yugoslavia troops ника различитих генерација, који су стварали на самом were on the move in the liberated areas, in jails, concentration положају, у предаху покрета јединица НОВЈ, на осло- and prison camps… бођеној територији, у затворима, концентрационим и за- робљеничким логорима... The art they created is a testimony to the horrors of war. In terms of style, it exhibits the traits typical of expressionism Својим ликовним делима, оставили су сведочење о рат- and symbolism, as well as realism coupled with descriptive ним страхотама, кроз експресионистичко-симболичке tendencies, conveying an artistic vision of war and highlighting и реалистичко-дескриптивне стилске склоности, изра- inner states - the experience of what is seen, namely, recording жавајући своју визију рата, наглашавајући унутрашње the scenes and events in a realistic manner, by means of the стање - доживљај виђеног, односно, бележећи реално simplest forms of artistic expression: drawings and prints. Many сцене и догађаје, кроз најједноставније форме ликовног works of art are sketches and croquis, small format, so that израза, цртеж и графику. Многа ликовна дела имају ка- they could be carried in small soldier’s bags and backpacks. The рактер скица и крокија, мали формат, да би се могла пре- artists used them later, to reconstruct the moments in history носити у војничким торбицама и ранчевима. На основу and develop the sketched ideas. Many of these ideas were lost њих су уметници касније реконструисали историјске during long marches, in small soldier’s bags and backpacks, тренутке или разрађивалискициране идеје. Многе ове exposed to the wind, rain and snow. идеје изгубиће се у дуготрајним маршевима, у војнич- ким торбицама и ранчевима, изложеним ветру, киши и The rebellion and the fighting spirit proved to be a source of снегу. strength for artists, making it possible for them to document their impressions and experiences, as witnesses of and participants Револт и борбени дух, давао је снагу уметницима да забе- in the historical events, incorporating them into their body of леже своје импресије и доживљаје, као сведоци и учесни- work. Depending on their preferences, they depicted the drama ци историјских догађаја, у свом ликовном опусу. У завис- and devastation caused by the war crimes committed by the ности од склоности, приказивали су мотиве драматике occupying forces, the National Liberation Army of Yugoslavia и пустоши ратних злочина окупатора, јединице НОВЈ у troops on the move and in combat, portraits of the participants покрету и борби, портрете учесника рата, страхоте у кон- in the war, the horrors of concentration camps, children центрационим логорима, ликове деце – ратне сирочади, orphaned by war, a makeshift partisan hospital, the faces of 10 11

импровизовану партизанску болницу, лица тифусара, typhoid fever sufferers, the wounded, the suffering of people рањенике, страдање народа у збеговима и затворима, in refugee shelters and prisons, panoramas of liberated towns, панораму ослобођених градова, срушене мостове, пар- demolished bridges, partisan acts of sabotage, execution sites, тизанске диверзије, стратишта, смрт на бојишту.., при- death on the battlefield…revealing the turmoil of war in the казујући драму рата, кристално јасним гласом победе. crystal clear voice of victory.

Уметност настала у затворима, концентрационим и за- The art created in jails, concentration camps and prison camps робљеничким логорима, представља посебно поглавље constitutes a remarkable chapter in wartime creative efforts. ратног стваралаштва. Мотиви већине сликара су изне- The topics of the majority of painters include exhausted or могли или мртви логораши, логор или делови логора са dead camp inmates, camps or their parts, with terrifying застрашујућим стражарским кулама, окружени бодљи- watchtowers, surrounded by barbed wire, the terminal despair кавом жицом, последњи очај затвореника који се одлу- of an inmate who deliberately went to his death by throwing чио на добровољну смрт, бацивши се на електричну himself on the live barbed wire encompassing the camp, the бодљикаву жицу којом је ограђен логор, суморне бара- bleak shacks and their even bleaker interior, with a tragic ке, и њихова још суморнија унутрашњост с трагичном atmosphere for the imprisoned. That is the category to which атмосфером за заробљеног човека. Овде спадају дела belong the works of the artists who were taken prisoners and уметника који су после априлског слома 1941. године transferred to the occupying countries as combatants, patriots заробљени и одведени у окупаторске земље као борци, or hostages-internees, after the country’s collapse in April 1941, родољуби или таоци интернирци, сатерани у жице кон- driven into the wire-fenced concentration camps and prisons, центрационих логора и затвора, борећи се за голи жи- fighting for dear life, defending the indestructible spirit and вот, бранећи неуништиви дух и достојанство човека, по- dignity of man, in spite of all kinds of bodily destruction in the ред свих физичких уништења у тзв. „фабрикама смрти“. so called “death factories”. The drawings made by prisoners, Цртежи заробљеника, који су због тешких услова живо- which because of the harsh living conditions, were the only та били једина изражајна средства и технике, носе неиз- available means of expression and techniques are marked by бежну трагику животне ситуације, заробљеничке атмос- the inescapable, tragedy of life circumstances, the atmosphere фере, сужањства, које се свуда осећа. inprisoner-of-war campsand pervasive captivity. Милош Бајић, Одлазак на рад, Маутхаузен, цртеж оловком, 1944. Кат. бр. 112; Miloš Bajić, Leaving Ликовни рад многих уметника прекинут је у антифа- The work of many artists in the domain of visual arts was cut for Labour, Mauthausen, pencil шистичко-народноослободилачкој борби, на фронту, у short in the course of the antifascistnational liberation struggle, drawing, 1944. Inv. No. 112 12 13

Бора Барух, Бежанија (Збег), 1941. Кат. бр. 75; Bora Baruh, Running Away (Refugee Camp), 1941. Inv. No. 75 логору, на стратишту. Богдан Шупут је стрељан у Новом on the front, in the camps or execution sites. Bogdan Šuput was Саду, јануара 1942; док је Бора Барух, као заробљени пар- executed by a firing squad in Novi Sad in January 1942, while тизан, стрељан у Јајинцима, јула 1942. У крематорију- Bora Baruh, as a captured partisan met the same fate in Jajinci, му усташког логора Јасеновац, угасио се живот Данијела in July 1942. The life of Danijel Ozmo ended in the crematorium Озме, 1942; Сава Шумановић је стрељан као талац 1942. of the Jasenovac Ustaša camp in 1942; Sava Šumanović was у Сремској Митровици; Јурица Рибар, је погинуо код Ко- executed in Sremaska Mitrovica, having been taken hostage in лашина, септембра 1943, а песник Иван Горан Ковачић је 1942; Jurica Ribar lost his life near Kolašin and the poet, Ivan убијен код Фоче, 1943. године... Goran Kovačić was killed in the vicinity of Foča in 1943…

Сећање и спомен на жртве и учеснике историјских до- Visual artists paid tribute to the memory of the victims of гађаја из периода антифашистичке народноослободи- and participants in the historical events that took place in лачке борбе 1941–1945. године, изразили су ликовни the period of the antifascistnational liberation struggle, from радници својим делима, намењеним будућим генера- 1941 to 1945, in their works intended for future generations, цијама, као ликовниполиптих победе над фашизмом. as a poliptych depicting the victory over fascism. When they Када је у њима остварен склад форме и садржаја и по- achieve the harmony between form and content, exhibiting стигнута жељена убедљивост и експресија, ликовна дела the desired credibility and expressiveness, the works created настала у току Народноослободилачког рата, створена у during the War of National Liberation or in the post-war period, послератном периоду, на основу изворног архивског ма- based on the original archive material or inspired by the saga теријала или инспирисана епопејом НОР-а уз учешће са- of courage in War of National Liberation, where the authors мих аутора у историјским догађајима, у музејима новије themselves took part in the historical events, such works of art историје имају велики значајза визуелни приказ исто- are of considerable importance for the visual representation of ријских догађаја и личности, у оквиру сталне поставке historical events and figures, either as part of the permanent или на тематским изложбама, што је особито важно за exhibitions or theme-oriented ones in the museums focusing on догађаје за које не постоји музејска грађа. recent history. This is especially important when it comes to the events about which there is no material in museums. Данас када обележавамо седамдесет година од победе над фашизмом, нe само са осећајем дуга, истичемо зна- Today as we commemorate the 70th anniversary of the victory чај ликовних дела насталих у годинама народноосло- over fascism, not just with a sense of debt, we highlight the бодилачке борбе, која поред документарно-историјске importance of the works of art created in the years of the 14 Прослава Дана победе 15 у Београду, 9. мај 1945. године. Кат. бр. 41; Marking Victory Day in Belgrade, May 9th, 1945. Inv. No. 41

имају и ликовну вредност. Ликовни опус нам остаје као national liberation struggle, which in addition to documentary трајна вредност, као историјски извор о величини народ- and historical have artistic value, as well. Visual art has lasting ноослободилачке борбе, у свим њеним сегментима, о хе- value as a historical resource, affirming the significance of ројском отпору једног народа. the national liberation struggle in all its segments and people’s heroic resistance. Масовним учешћем у Народноослободилачком рату, српски и црногорски народ, организован у јединицама By participating in large numbers in the War of National Народноослободилачке војске Југославије, антифаши- Liberation, the people of Serbia and Montenegro, organized стичким организацијамa (АФЖЈ, УСАОЈ) и органима на- in the units of the National Liberation Army of Yugoslavia, родне власти, дао је највећи допринос и највеће жртве antifascist organizations (AFŽJ – Antifascist Women’s Front у борби са бројчано и технички надмоћнијим неприја- of Yugoslavia, USAOJ – United Alliance of Antifascist Youth тељем на тлу Југославије, дајући тиме, заједноса оста- of Yugoslavia) and people’s authorities, made the greatest лим југословенским народима, велики допринос ан- contribution and suffered the highest number of casualties in Обележавајући Дан победе, 9. мај, морамо се са пуно Marking Victory Day, we must remember, with profound тифашистичкој борби у свету за време Другог светског Yugoslavia, in the fight against an enemy superior in terms пијетета и захвалности, сетити свих оних који се из бор- reverence and gratitude, all those who while fighting for freedom, рата, of manpower and equipment. Together with other Yugoslav бе за слободу нису вратили, са свог последњег ратног за- did not return from their last war assignment. Victory Day, May peoples, they made a major contribution to the antifascist датка. Дан победе, 9 мај, треба да буде подстрек за снаге 9th, should provide an inspiration for the forces of peace and Ослобођењем Београда, Скопља, Подгорице, 1944, Са- struggle worldwide, during World War II. мира и прогреса у свету, да не дозволе да снаге импе- progress worldwide to prevent the forces of imperialism from рајева, Загреба, Љубљане, 1945. године, и заробљавањем ријализма поново насрћу на слободу и независност поје- attacking freedom and independence of some countries and немачких јединица, усташко-домобранских и четнич- The liberation of Belgrade, Skopje and Podgorica in 1944, диних земаља, да се не заборави да је за улазак у нову rescue from oblivion the fact that fifty million people gave their ких снага на ширем простору Дравограда, 15.маја 1945. Sarajevo, Zagreb and Ljubljana in 1945 and capturing German историјску епоху, после Другог светског рата, где неће lives, so that after World War II a new era in history, where there године је престао организовани отпор непријатеља у troops and members of Ustaša-Domobran and Chetnik forces, бити развијених и неразвијених, богатих и сиромашних, would be no developed and underdeveloped countries or rich Југославији. in the wider area of Dravograd, on May 15th, 1945, marked the животе далo педесет милиона људи. and poor, could begin. end of organized resistance of the enemy in Yugoslavia. У Другом светском рату, Југославија је имала укупне гу- Драгољуб Купрешанин (1952), дипломирао на Фило- Dragoljub Kuprešanin (1952), graduated from the битке од 1.706.000 људских жртава што је чинило 10,8% The total number of casualties in World War II in Yugoslavia was зофском факултету у Београду, на Катедри за исто- University of Belgrade Faculty of Philosophy, Department од укупног броја становника. После Совјетског савеза и 1,706,000, amounting to 10.8 percent of the entire population. рију, од 2005. године музејски саветник. of History. Museum adviser since 2005. Пољске, спада међу земље које су у односу на број станов- After the Soviet Union and Poland, it is among the countries ника, имале највећи број људских жртава у Другом свет- that suffered the greatest loss of human life in World War II and ском рату, уз огромну материјалну штету и разарања. extensive material damage and destruction. Miklavž Komelj 17 Partisan Art

Miklavž Komelj Obliquely Partizanska umetnost iskosa

For Vladimir Đurišić

Regarding the celebration of 70th anniversary of victory over fascism and Nazism, I cannot help but think of the words of Pier Paolo Pasolini: “Did Nazism ever die? Were we mad to think that it was just an episode? Wasn’t Nazism precisely what de- Za Vladimira Đurišića fined ‘normal’ petty bourgeois and doesn’t it continue to de- fine it?”1 This statement may have sounded like a lonely Cas- Povodom proslavljanja sedamdesetogodišnjice pobede nad sandra’s prophesy at the time Pasolini was writing; but in the fašizmom i nacizmom, ne mogu da ne pomislim na reči Piera present-day world situation, it reverberates with ominous sig- Paola Pazolinija (Pasolini): „Da li je nacizam ikad umro? Da li nificance. In such a context, a memory of May 1945, which Par- smo bili ludaci, kada smo verovali, kako je on bio samo epizoda? tisan fighters themselves experienced not as a peace, but as “a Zar nije upravo nacizam definirao 'normalnu' sitnu buržoaziju, mixture of war and peace,”2 cannot primarily be a feeling of tri- definirajući je i dalje?“1 Ova izjava mogla je u Pazolinijevo umph, which always involves something quite problematic.3 vreme zvučati kao usamljeni Kasandrin krik; ali s obzirom This anniversary challenges us to think what it really means na današnju svetsku situaciju, dobila je upravo zastrašujuće značenje. U ovoj situaciji, sećanje na maj 1945, koji su sami 1 Pier Paolo Pasolini, Empirismo eretico, Garzanti, Milano, 1991, p. 141. Translation of the quote: M. K. partizanski borci i borkinje doživljavali ne kao mir, već kao 2 I cite the words of Partisan fighter Bogo Gorjan from the text “Our „mešavinu i rata i mira“, 2 ne može da bude prvenstveno difficult struggle for living in peace“ published in Ljubljana gazette in osećaj slavljenja jedne pobede, koji kao takav uvek uključuje March 2015. 3 I am very fond of a poem by Emily Dickinson, which tells us that the true meaning of victory is understood only by the defeated and the dying, as triumphant shriek reaches his ears. I cannot but recall how the historical 1 Pier Paolo Pasolini, Empirismo eretico, Garzanti, Milano, 1991, str. 141. episode we celebrate as the victory over fascism and Nazism was at the Prevod citata: M. K. same time one of the most brutal episodes of the entire World War II, full 2 Navodim reči partizanskog borca Boga Gorjana iz teksta „Naš težak boj of bloody demonstration of the most basic avengeful instincts – and not za življenje v miru“, objavljenog u glasilu Ljubljana marta 2015. g. only in Yugoslavia. 18 19

nešto stravično problematično.3 Ovaj jubilej stavlja pred nas to change symbolic coordinates of social reality –social reali- problematičnim, jer je praktičan i racionalan: „Ali – zar Yugoslav Partisan revolution was not my fascination with a rev- zadatak da razmišljamo o tome šta znači stvarno izmeniti ty that, through a seeming “normality,” has produced and con- nisu Praktičnost i Razum upravo ona božanstva, koja su naše olutionary rhetoric or in general with an adaption of art to serve simboličke koordinate jedne društvene realnosti – one tinues to produce fascism and Nazism? No simplifications, no buržoaske očeve pretvorile u LUDAKE i IDIOTE?“ Partizansku a higher goal, be it revolution or national liberation, but a struc- društvene realnosti koja je kroz svoju prividnu „normalnost“ declarations, no unreflective reference to victory and freedom umetnost Jugoslavije mogli bismo shvatiti kao paradigmatski tural change, a break, a discontinuation, caused by revolution proizvela i proizvodi fašizam i nacizam? Ovde ne pomažu are of avail. All the depth of what André Bretonwrote in 1943 primer umetnosti Otpora. Ali, s druge strane, ona je mnogo in the field of art. This break, this discontinuation, is reducible nikakva pojednostavljivanja, nikakva deklarativnost, nikakva in his text “Lumière noire”(“The Black Light”) assumes increas- više od toga, pošto je otpor u Jugoslaviji prerastao u istinsku neither to positive contents that Partisan art managed to artic- nereflektirana pozivanja na pobedu i na slobodu. Danas ing importance today: the deed of those who fight for freedom revoluciju, koja je i reči „partizan“ proširila značenje, u ulate nor to the manner of their articulation, although it is con- postaje sve više primetljiva sva dubina onoga što je napisao will only have worth “if one continues, without absurd illusions, svetskom kontekstu. Ono što me je nateralo na istraživanje stantly inscribed into them. Andre Breton 1943. g. u tekstu „Lumière noire“ („Crno to seek what it is that this freedom can be made of. All the rest is umetnosti jugoslovenske partizanske revolucije, nije bila svetlo“): akcija onih, koji se bore za slobodu, imaće vrednost obscurantism or, whether we like it or not, pro-fascism.”4 moja fascinacija jednom revolucionarnom retorikom ili uopće Before this art could be propaganda,6 it was articulation of a samo, „ako će se i dalje, bez apsurdnih iluzija, tražiti, od čega adaptacijom umetnosti da služi nekom višem cilju, pa bila basic need of people whose orientation was “on the break of the može biti stvorena ova sloboda. Sve je ostalo opskurantizam ili, In this context, what can Partisan art, which was created dur- to revolucija ili narodno oslobođenje, već jedna strukturna two worlds,” to use the words from a poem by a female Parti- ako hoćemo ili ne, profašizam.“4 ing World War II in Yugoslavia, mean to us today? In the letter promena, jedan prelom, jedan prekid, koji je u polju umetnosti san fighter. Partisan art can be understood as an epitome of to Allen Ginsberg in 1968,5 Pasolini poses the question of rev- izazvala revolucija. Taj prelom, taj prekid nije svodljiv ni the famous stance of Lautréamont: “Poetry should be created by Šta nam može u tom kontekstu danas značiti partizanska olutionary language, criticizing the “official” language of pro- na pozitivne sadržaje, koje je partizanska umetnost uspela all. Not one,” which was so important to Yugoslav Surrealists as umetnost koja je nastajala u Drugom svetskom ratu u test, “the only poetic inspiration of which is memory of the Resist- da artikuliše, kao ni na način njihove artikulacije, mada se well. Among the Partisans, there was an eruption of creativity Jugoslaviji? U pismu Alenu Ginzbergu (Allen Ginsberg) iz ance”; to Pasolini this language seemed problematic, because it neprekidno upisuje u nju. by the so-called “popular masses”– but at this juncture it is very 1968. g., 5 Pazolini postavlja pitanje revolucionarnog jezika, was practical and rational: “But – aren’t Practicality and Reason important not to simplify anything. For example, when estab- kritikujući „zvanični“ jezik protesta, „kojem je jedino pesničko precisely those divinities that had turned our bourgeois fathers lished artists who joined the national liberation struggle in the nadahnuće sećanje na Otpor“; Pazoliniju se ovaj jezik čini into MADMEN AND IDIOTS?” Partisan art in Yugoslavia could

be understood as a paradigmatic example of Resistance art. But 6 Some of the most elevated “propaganda“ works could actually be interpreted 3 Veoma mi je draga pesma Emili Dikinson (Emily Dickinson), koja govori on the other hand, it is much more than this, given that resist- as “anti-propaganda“: an excellent example is the first book of Partisan da pravi smisao pobede stvarno shvaća samo poraženi, koji umire, dok do ance in Yugoslavia has been transformed into a full-scale au- poetry in Yugoslavia, Previharimo viharje (Previhorimo vihore) (Let’s njegovih ušiju dopire pobednički vapaj. I ne mogu da se ne prisetim, kako Outstorm the Storms) by Matej Bor, which was illegally printed in 1942 je upravo ova istorijska epizoda, koju slavimo kao pobedu nad fašizmom i thentic revolution, investing the very word “Partisan” with a in a suburb of Ljubljana in an unusually large print run. This book is nacizmom, bila jedna od najbrutalnijih epizoda čitavog Drugog svetskog new meaning, globally. What inspired my research of art of the written in wild ecstasy, completely beyond the practical and the rational. rata, puna krvavih manifestacija najnižih osvetničkih instikata – ne Its lines mention a dynamite, placed at the very foundations of the world samo u Jugoslaviji. and revolutionary “red engineers,“ while it turned out – quite in an 4 André Breton, Arcane 17, Jean-Jacques Pauvert, 1971, str. 152. Prevod 4 André Breton, Arcane 17, Jean-Jacques Pauvert, 1971, p. 152. The internationalist spirit – that even Arabs are to be found among Slovenian citata: M. K. translation of the quote: M. K. Partisans. Such a content would come as a complete shock to traditionally 5 Slovenački prevod tog pisma sam objavio u knjizi: Pier Paolo Pasolini, 5 I have published Slovenian translation of this letter in the book Pier Paolo minded Slovenian readership – the point is that such poetry self-consciously Realnost. Izbrana poezija, izbor i prevod Miklavž Komelj i Tomislav Pasolini, Reality. Selected Poetry, selected and translated by Miklavž and utterly uncompromisingly addressed a completely new subjectivity, Vrečar, LUD Šerpa, Ljubljana, 2007, str. 186–187. Komelj and Tomislav Vrečar, LUD Šerpa, Ljubljana, 2007, p. 186–187. namely, subjectivity-in-the-process-of-revolutionary-transformation. 20 21

Првослав Пиво Караматијевић, Илустрација за прославу Дана устанка у Црној Гори. линорез, ауторски отисак, 1943. Кат. бр. 122; Prvoslav Pivo Karamatijević, Illustration commemorating Uprising Day in Montenegro, linocut, author print, 1943. Inv. No. 112 22 23

Иван Горан Ковачић (други здесна) поред Вјекослава Афрића са осталим члановима Казалишта народног ослобођења код Гацког. Фотографија је поклон Жоржа Скригина. Из фонда Музеја историје Југославије; Ivan Goran Kovačić (second from the right) next to Vjekoslav Afrić, with other members of Kazalište narodnog oslobođenja (National Liberation Theatre), near Gacko. The photograph is a gift from Žorž Skrigin.From the collections of the Museum of Yugoslav History

Pre no što je ta umetnost mogla da bude propaganda,6 bila liberated territory of Slovenia in 1944 engaged in a discussion je artikulacija elementarne potrebe ljudi po orijentaciji about this creativity by the masses, they spoke with huge en- „na prelomu dva sveta“, da se izrazim rečima iz pesme thusiasm about ground-breaking structural change in the field jedne partizanske borkinje. Partizansku umetnost mogli of art – but it by no means meant that everything that these bismo shvatiti kao ovaploćenje čuvenog Lotreamonovog “masses” produced could now be considered art; on the contra- (Lautréamont) stava: „Poeziju treba da stvaraju svi. Ne ry, everything that had previously been considered art ought jedan,“ koji je bio toliko važan i za jugoslovenske nadrealiste. to be subjected to (self)-criticism in the light of the new situa- U partizanima došlo je do erupcije stvaralaštva takozvanih tion. In this context, the question self-critically posed by paint- „narodnih masa“ – ali upravo ovde je bitno da ništa ne er Nikolaj Pirnat in the Slovenian Art Club seems exemplary: pojednostavljujemo. Kada su, na primer, na slovenačkoj “Who confers on us the authoritythat we should be art?”7 oslobođenoj teritoriji 1944. g. etablirani umetnici, koji su se pridružili NOB-u, vodili diskusije u vezi sa tim stvaralaštvom, In this view, even some contemporary established art practic- s oduševljenjem su govorili o epohalnoj strukturnoj promeni es could be re-assessed, including presently fashionable concep- u polju umetnosti – ali to nipošto nije značilo da se sada sve tion of “engaged art” and “political art,” which often makes a šta stvaraju ove „mase“ prima kao umetnost, već se, upravo reference precisely to Partisanship. Ten years ago, in an impor- suprotno, u svetlu promenjene situacije i sve što je do tada tant essay on Partisan art, Rastko Močnik said that contempo- važilo kao umetnost, podvrglo (auto)kritici. Tu mi se čini rary art is either political or merely an aestheticizing kitsch.8 amblematskim pitanje, koje je u Slovenačkom umetničkom In the meantime, “political art” has become a new form of art- for-art’s-sake, so that I am forced to pose an additional ques- klubu autokritički postavio slikar Nikolaj Pirnat: „Ko nam made in a discussion with artists gathered around the Sloveni- tion: “What should we then say about political kitsch?” Alejan- daje legitimaciju da smo mi umetnost?“7 an Art Club. In this discussion, poet Božo Vodušek tried to en-

6 Upravo neke njene najzanosnije „propagandne“ artikulacije mogle bi biti dra Pizarnik said in an interview that “a political poem” is not gage Kidrič in the conversation saying that a play that would same po sebi shvaćene čak i kao „antipropaganda“: odličan je primer prva only bad poetry, but also bad politics.9 She was pretty indiffer- S tog vidika, mogle bi se problematizovati čak i neke današnje show “our” people as good and “enemy” as bad for propaganda knjiga partizanske poezije u Jugoslaviji, Previharimo viharje (Previhorimo vihore) Mateja Bora, koja je bila 1942. g. ilegalno štampana u predgrađu ent towards daily politics. It might be astounding that we can etablirane umetničke prakse, uključujući danas toliko purposes, would be a bad play. Kidrič immediately replied that Ljubljane u neobično velikom tiražu. Ta knjiga je pisana u divljem zanosu, find practically identical thought in a statement by Boris Kidrič, popularnu koncepciju „angažovane umetnosti“ i „političke it would “not only be artistically bad, it would also be political- sasvim s one strane praktičnog i racionalnog. Njeni stihovi govore o one of the leaders of Partisan revolution and a great intellectual, umetnosti“, koja se često poziva i na partizanstvo. Pre deset ly bad.”10 dinamitu, stavljenom u temelje starog sveta, i o revolucionarnim „crvenim inženirima“, pri čemu se u internacionalističkom duhu, ispostavilo da godina, Rastko Močnik je u jednom značajnom eseju o se među slovenačkim partizanima nalaze čak i Arapi. Takav sadržaj 7 Published in: Miklavž Komelj, How to Think Partisan Art? Založba /* cf, partizanskoj umetnosti, izjavio da je savremena umetnost bi mogao biti potpuni šok za tradicionalistički nastrojeno slovenačko Ljubljana, 2009, p. 561. stanovništvo – radi se, dakle, o tome, da ta se poezija već svesno i potpuno 8 Re-printed in the book: Rastko Močnik, Veselje v gledanju (Joy in beskompromisno obraća jednoj sasvim promenjenoj subjektivnosti, Watching), Založba /*cf, Ljubljana, 2007, p. 98. 7 Objavljeno u: Miklavž Komelj, Kako misliti partizansku umetnost?, odnosno subjektivnosti-u-procesu-revolucionarne-transformacije. 9 Alejandra Pizarnik, Prosa completa, Lumen, Barcelona, 2002, p. 308. Založba /* cf, Ljubljana, 2009, str. 561. 10 Published in: Miklavž Komelj, How to Think Partisan Art?, p. 570. 24

politička ili da je samo estetizirajući kič.8 U međuvremenu, The aforementioned discussions in the Slovenian liberated „politička umetnost“ je postala nova forma larpurlartizma, territory maintained that the Partisan movement, which has tako da sam bio prinuđen dodati pitanje: „A šta da onda kažemo awoken the creativity of the “popular masses,”11has created an o političkom kiču?“ Alehandra Pisarnik (Alejandra Pizarnik) epochal break in the history of art, auguring a great art of the je izjavila u jednom intervjuu, da „politička pesma“ nije samo future, similar to great epic works of ancient and medieval lit- loša poezija, već takođe loša politika.9 Ona je bila prilično erature which are supposed to have emerged from creativity of indiferentna prema aktuelnoj politici. Tako bi moglo nekoga the popular masses. Moreover, Partisans stated several times zapanjiti što možemo pronaći maltene identičan obrt u jednoj that this future is already contained in the present. However, at izjavi Borisa Kidriča, jednog od rukovodilaca partizanske the same time, statements were also put forward that Partisan revolucije i odličnog intelektualca, u diskusiji s umetnicima art does not yet existat all, that no work of art, originating in the Slovenačkog umetničkog kluba. U toj diskusiji, pesnik Božo national liberation struggle, does justice to its historical magni- Vodušek pokušao je oponirati Kidriču s hipotezom, da bi neka tude. Therefore, Partisan art literally happens between “noth- drama, koja bi u propagandističke svrhe „naše“ ljudi prikazala ing” and “everything,” as high tension between “nothing” and kao dobre, ali „neprijateljske“ kao loše, bila loša. Kidrič je “everything” – and precisely this tension can be understood as odmah odgovorio, da bi bila „ne samo umetnički loša, već i revolutionary par excellence, if we remember the lyrics of The politički loša.“10 Internationale.

U pomenutim diskusijama, na slovenačkoj oslobođenoj My research of Partisan art is rooted in this tension. In 1941, teritoriji, bilo je konstatovano, da je partizanski pokret, Oton Župančič composed poems about “an empty cup”that now koji je probudio stvaralaštvo „narodnih masa“,11 stvorio stood in front of us.12 Rather than in the positive contents that epohalni prelom u istoriji umetnosti, koji nagoveštava jednu veliku umetnost budućnosti, nalik na velike epske 11 For example, in Slovenia alone, no less than thousands of poems written during the national liberation struggle were preserved, many of which were written by people who have never before tried their hand at poetry. 8 Preštampano u knjizi: Rastko Močnik, Veselje v gledanju, Založba /*cf, 12 Cf. Oton Župančič, Zbrano delo (Collected Works), III, Državna založba Златко Прица, Рањеник Ljubljana, 2007, str. 98. Slovenije, Ljubljana, 1959, p. 291. Oton Župančič, a great literary authority 9 Alejandra Pizarnik, Prosa completa, Lumen, Barcelona, 2002, str. 308. of his time, respected even by occupiers, published in 1941 under the на коњу (за потребе листа 10 Objavljeno u: Miklavž Komelj. Kako misliti partizansko umetnost?., str. pseudonym the Unknown One, a poem which Boris Kidrič called ““the „Ударник“), 1943. Кат. бр. 570. first Partisan poem.“ The poem speaks of a poet who finds it impossible to 63; Zlatko Prica, Wounded 11 Na primer, samo u Sloveniji, očuvale su se doslovno hiljade pesama continue writing poetry, identifying instead with a howl of a wolf’s pack, but Soldieron the Horse (for the nastalih u kontekstu narodnooslobodilačkog pokreta, od kojih su mnoge absurdly, it is precisely in this identification with creatures devoid of human paper “Udarnik“ (“Shock napisali ljudi, koji nikada pre nisu pokušali da pišu poeziju. properties that possibility of a new poem is born “for the use in the present.“ Worker”)), 1943. Inv. No. 63 26 27

tvorevine antičke i srednjevekovne književnosti, koje Partisan art placed at the disposal of the liberation struggle and prazninu –kako je partizanski pokret u polju umetnosti uspeo in a work of art.14 Partisans were aware that revolution is asso- su navodno ponikle iz narodnog stvaralaštva. Još više, rather than in its formal qualities, I am interested – remember- stvoriti jednu prazninu.13 ciated with art at the level at which the revolution - just like art partizani su više puta konstatovali, da je ta budućnost već ing the words of Paul Klee that the highest act of creativity is to - signifies specification of new coordinates of what is possible as ovaploćena u sadašnjici. Ali u istom mahu, pojavljivale su se create a void– in how Partisan art has managed to create a void Takvo shvatanje partizanske umetnosti bilo je i razlog što opposed to impossible. If we adopt a translation of the conclusion i konstatacije da partizanska umetnost uopšte još ne postoji, in the field of art.13 je u novoj stalnoj postavci umetnosti dvadesetog veka u of famous Lenin’s text “Marxism and Insurrection,” written on da ne postoji nijedno umetničko delo, poniklo iz borbe, koje ljubljanskoj Modernoj galeriji (od 2011. g.) partizanska the eve of the October revolution, as saying that we must have bi bilo adekvatno njenoj istorijski veličini. Dakle, partizanska Such an understanding of Partisan art was the reason why the umetnost postavljena u konceptualni niz avangarde – naravno, the same relationship towards insurrection as towards art,15we umetnost se doslovno dešava između „ništa“ i „sve“, kao new permanent exhibition of 20th century art in Ljubljana’s sa svešću da je s tom linijom u isto vreme i u protivrečju. Radi can understand it precisely in that sense. Karel Destovnik Kajuh visoka napetost između „ništa“ i „sve“ – i upravo ta napetost Modern Gallery (since 2011)has displayed Partisan art conceptu- se o umetnosti koja, u jednoj nemogućoj situaciji, preispituje could thus speak of participants of the revolutionary movement može biti shvaćena kao revolucionarna par excellence, ako se ally placing it within the Avant guard– of course, in full aware- vlastite granice – i koja sama sebe ponekad pronalazi s one in a poem written in 1942 as of “the modern Raphaelites.”16 prisetimo teksta Internacionale. ness that it at the same time conflicts with it. It is an art which, strane tih granica. Ako čitamo tekstove nekih umetnika in an impossible situation, challenges its own limits– and which koji su se pridružili partizanskoj revoluciji, možemo naći Talking about the impossible, one should also mention the mate- Moje se istraživanje partizanske umetnosti bazira na toj sometimes finds itself outside these limits. If we read texts by čak i artikulaciju spoznaje da se umetnost, u samom rial conditions in which Partisan art was created; we might un- napetosti. 1941. g., Oton Župančič je pevao o „praznoj kupi“, artists who joined the Partisan revolution, we can find articu- revolucionarnom prelomu, ovaplotila istinitije nego što bi derstand Partisan art as an art which, by breaking through its koja je sada pred nama.12 Više od pozitivnih sadržaja, koje lated this knowledge that art is embodied more truthfully in this to oni mogli da artikulišu u svojim umetničkim delima.14 own impossibility, has created its own conditions. For me,two je partizanska umetnost stavila u funkciju borbe, i više od revolutionary break than it anything they could have articulated Partizani su bili svesni, da se revolucija povezuje s umetnošću njenih formalnih kvaliteta, zanima me – imajući u vidu reči 14 For example, the words of Ivan Goran Kovačić at the Partisan academy held Paula Klea (Klee), da je najviši čin stvaralaštva, stvoriti jednu 13 Najlepša metafora logike takvog stvaranja mogle bi biti takozvane „tihe in honour of Vladimir Nazor in Bihać in 1943. “With your struggle (...) poetry akcije“ Oslobodilačkog fronta u okupiranoj Ljubljani: u dogovoreno came to life, making poetry has become a reality, embodied every single moment vreme sve ulice grada odjednom bi se ispraznile i ostale jedan sat puste – in its most sophisticated nuances, words and deeds. The dreamt brotherhood, što je stvorilo silovit efekt, kao pretnja okupatoru, koja se nagoveštavala the dreamt equality, justice, goodness, the highest meaning of human life has „tišinom, šutnjom, odsustvom“ da navedem reči aktivistinje, Zime Vrščaj. been transformed into here and now, right before us, transformed into reality... (Zima Vrščaj, „Tihe akcije“; u: Marica Čepe, Vladimir Krivic, Niko I stand in trepidation with the desire to artistically encompass this reality in all Lukež (ur.), Junaška Ljubljana 1941 - 1945, prva knjiga, DZS, Cankarjeva its beauty, trepidation similar to what I would have felt had someone told me to založba, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1985, str. 292.) grab the shining sunny beams and wave with them like golden swords of justice 14 Npr. reči Ivana Gorana Kovačića na partizanskoj akademiji u čast and freedom.“ Cited according to Zdenko Lešić, Ivan Goran Kovačić, Zagreb: 13 The most beautiful metaphor of inherent logic of this kind of creation would Vladimiru Nazoru u Bihaću 1943. g. „S vašom borbom (…) oživotvorila se Centre for Literary Theory, 1984, p. 77. 12 Cf. Oton Župančič, Zbrano delo, III, Državna založba Slovenije, Ljubljana, be the so-called “silent actions“ of the Liberation Front in occupied Ljubljana: poezija, pjesništvo je postalo stvarnošću, koja se u svim svojim najfinijim 15 “(...) at the present moment it is impossible to remain loyal to Marxism, to 1959, str. 291. Oton Župančič, veliki književni autoritet svog vremena, at an agreed time, all city streets would be vacated and remain empty for nijansama, rječju i dijelom, manifestira svakog časa. To sanjano bratstvo, remain loyal to the revolution unless insurrection is treated as an art.“ kojem su se poklonili čak i okupatori, objavio je 1941. g. pod imenom one hour – which produced a tremendous effect asa threat to the occupying ta sanjana jednakost, pravda, dobrota, taj najviši smisao ljudskog života V. I. Lenin, Marxism and Insurrection, available from https://www. Nepoznati. pesmu koju je Boris Kidrič označio kao „prvu partizansku forces, as a premonition that became visible with “the silence, the quiet and postao je ovde, pred nama, javom … Mene osobno hvata gotovo strah u želji marxists.org/archive/lenin/works/1917/sep/13.htm (accessed April 13, pesmu“. U njoj se pesnik konfrontira s nemogućnošću vlastitog pevanja, the absence,“ to cite the words of activist Zima Vrščaj (Zima Vrščaj, “Quiet da umjetnički obuhvatim ovu stvarnost i sve njene ljepote, hvata me strah, 2015). identifikujući se s urlikom vučjeg čopora, da bi upravo u toj identifikaciji Actions“; in: Marica Čepe, Vladimir Krivic, Niko Lukež (eds.), Junaška kao kad bi mi tko kazao: skupi sve svijetle, sunčane zrake i mahni njima 16 The translation of this poem (by Tatjana Popov) was published in the s one strane čovečjih atributa, otkrio mogućnost jedne nove pesme „za Ljubljana 1941 – 1945 (Heroical Ljubljana 1941-1945), volume one, DZS, kao zlatnim mačevima pravde i slobode.“ Citat prema: Zdenko Lešić, Ivan catalogue: Political Practices of (Post) Yugoslav Art, Museum of Yugoslav upotrebu u sadašnjici“ Cankarjeva založba, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1985, p. 292.) Goran Kovačić, Zagreb: Centar za znanost o književnosti, 1984, str. 77. History– Museum May 25th, Belgrade, 2009, p. 43. 28 3.4 Константин Коча Поповић, 29 командант Прве пролетерске дивизије, у Бугојну, септембра 1943. године. Из фонда Музеја историје Југославије; Konstantin Koča Popović, commander of the First Proletarian Division in Bugojno, September, 1943. From the collections of the Museum of Yugoslav History.

na jednom planu koji prethodi umetnosti kao instituciji; of the most touching Partisan artefacts, are the only two pre- revolucija se povezuje s umetnošću na planu na kojem served copies of the 1943 brochure of Kajuh’s poems, which revolucija kao i umetnost znači postavljanje novih koordinata was manufactured in a snow storm. The print is in many plac- mogućeg u konfrontaciji s nemogućim. Ako prevedemo es completely unreadable, since the paper was wet with snow- zaključak poznatog Lenjinovog teksta „Marksizam i ustanak“, flakes during the printing. This deletion of the text inscribes napisanog uoči oktobarske revolucije, u smislu da se moramo something into the pages of this brochure which we have to read prema ustanku odnositi kao prema umetnosti,15 mogli bismo to equally carefully as the text itself. When we research Partisan razumeti upravo u tom smislu. Karel Destovnik Kajuh mogao art, we sometimes have to dedicate equal attention to human je 1942. u jednoj pesmi govoriti o učesnicima revolucionarnog words and to snowflakes. pokreta kao o „modernim Rafaelima“.16 In his speech at the second session of the Anti-Fascist Coun- Kad govorimo o nemogućem, to se vezuje i za materijalne cil of the National Liberation of Yugoslavia (AVNOJ), Marko uslove u kojim je nastajala partizanska umetnost; partizansku Vujačić referred to the impossible citing Njegoš: “Let there be umetnost mogli bismo shvatiti kao umetnost koja je, probojem what cannot be.” But the notion of the impossible refers to yet kroz vlastitu nemogućnost, stvarala svoje vlastite uslove. another context, which is associated with Partisanship most in- Za mene je jedan od najdirljivijih partizanskih artefakata, tensely: namely Yugoslav (that is, Belgrade) Surrealists. Their brošura Kajuhovih pesama iz 1943. g., koja je bila ciklostirana famous almanac, published in 1930, was entitled The Impossi- u snežnom vihoru. Otisak je na mnogim mestima potpuno ble. The same year, French Surrealists have placed their new- nečitljiv, pošto je papir bio mokar od snežnih pahulja. Tim ly titled official gazette “in the service of the revolution.” But it brisanjem teksta, na stranice ove brošure upisuje se nešto, što group, author of (together with Marko Ristić) Outline for a Phe- was only in Yugoslavia that some Surrealists have subsequent- moramo čitati jednako pažljivo kao i sâm tekst. Istražujući nomenology of the Irrational has even become one of the official

15 Standardni srpskohrvatski prevod glasi: „(…) niko u momentu koji sada ly become participants of a social revolution. It does not mean partizansku umetnost, ponekad moramo posvetiti jednaku military leaders of the movement: Koča Popović, who already in proživljavamo ne može ostati veran marksizmu, veran revoluciji, ako se that in the works of Partisan art we can look for Surrealist el- pažnju ljudskim rečima i pahuljama snega. 1941 became the commander of the First Proletarian Brigade prema ustanku ne odnosi kao prema veštini.“ (V. I. Lenjin, Izabrana dela, tom XI, Kultura, Beograd, 1960, str. 285.) Ali reč искусство, koju koristi ements. The connection has been forged in completely another and went on to become Chief of the General Staff of the Yugo- Lenjin, može se prevesti i kao umetnost; to značenje se javlja je npr. u dimension: Surrealists have joined the revolution, not as writ- U svom pozdravnom govoru, Marko Vujačić se, na Drugom slav National Army after the liberation. Never before or after standardnom slovenačkom prevodu. Pre nekoliko godina, na jednom ers, but as fighters;17 the most renowned thinker of Surrealist zasedanju AVNOJ-a, pozivao na nemoguće, navodeći has a Surrealist poet had such an influential post in a Socialist panelu u sklopu zagrebačkog Subverzivnog filmskog festivala, na kojem smo učestvovali Boris Buden, Ozren Pupovac, Branimir Stojanović Trša Njegoša: „Neka bude što biti ne može“. Ali pojam nemogućeg revolution. i ja, u našim tezama o umetnosti i politici polazili smo upravo od takvog 17 When Oskar Davičo was sent by Partisans to engage in cultural work, he upućuje nas i na jedan drugi kontekst, koji se povezuje čitanja pomenutog Lenjinovog teksta. said he would have preferred to “shoot a little“ Cf. Koča Popović, Beleške 16 Prevod te pesme (rad Tatjane Popov) objavljen je u katalogu: Političke uz ratovanje (dnevnik, beleške, dokumenti), (Writings of the War: journal, s partizanstvom na jedan krajnje intenzivan način: na The connection was established through a break. In the 1930s, prakse (post) jugoslovenske umetnosti, Muzej istorije Jugoslavije – Muzej notes, documents),Beogradski izdavačko-grafički zavod, Belgrade, 1988, jugoslovenske (odnosno beogradske) nadrealiste. Njihov je Popović decided: “It makes no sense to write some obscure poems, 25. maj, Beograd, 2009, str. 43. p. 178. 30 31

čuveni almanah, objavljen 1930. g., naslovljen Nemoguće. I have to become active,”18 joining the Communist movement and vi to shvatate?“19 Đorđe Jovanović, koji je poginuo kao pondering such a conception of collectivity, it is precisely some Iste godine, francuski su nadrealisti svoje zvanično glasilo, s the revolutionary struggle – but in 1971, when he renounced partizanski komandant, pridružio se radničkom pokretu formulations by Surrealists that can be of great avail.20 njegovim novim naslovom, postavili „u službu revolucije“. Ali all leadership positions, he shouted to an astounded journalist: kroz eksplicitnu negaciju nadrealizma, odričući se ga kao samo su u Jugoslaviji, neki nadrealisti kasnije zaista postali “I am a Surrealist, don’t you understand?”19 Đorđe Jovanović, mladalačke „buržoaske“ zablude. Verovao je da je jedna One of the grand themes of Yugoslav Surrealists was the ques- protagonisti jedne socijalne revolucije. To ne znači da možemo who died as a Partisan commander, joined the workers’ move- pojednostavljena doktrina, sovjetskog tipa, efikasnija u borbi. tion of “living of the unliveable.” The revolutionary situation u formulacijama partizanske umetnost tražiti nadrealističke ment explicitly rejecting Surrealism, renouncing it as a youth- Ali kada je uistinu došlo do revolucije, ipak se nametnula jedna required action in this regard. There is a well-known survey elemente. Veza se uspostavila na sasvim drugom planu: ful “bourgeois” delusion. He believed that a simplified doctrine, sasvim druga logika, koja ne može biti shvaćena u granicama among Yugoslav Surrealists about humour, published in their nadrealisti su se uputili u revoluciju, ne kao književnici, već of the Soviet type, was more efficient in the struggle. But when bilo kakve dokse. Ako želimo razumeti stvarnu dijalektiku review Surrealism Here and Now, in which Popović puts for- kao borci;17 najistaknutiji mislilac nadrealističke grupe, autor revolution actually occurred, a completely different logic began revolucionarnog procesa, sa svim njegovim protivrečjima, ward an argument that humour, in the area of death, has the (zajedno sa Markom Ristićem) Uvoda u jednu fenomenologiju to prevail that cannot be understood within the boundaries of mnogo više od pojednostavljenih formula sovjetskog tipa, koje same value as morality in the area of life; he has thus distin- iracionalnog, postao je čak i jedan od vojničkih rukovodilaca any kind of doxa. If we want to understand the true dialectic su partizanima često služile kao njihova doksa, može nam guished between action and humour, seemingly abandoning pokreta: radi se o Koči Popoviću, koji je već 1941. postao of the revolutionary process, with all its contradictions, we are pomoći upravo ona suptilna, nimalo pojednostavljujuća misao humour in the name of action. But in the revolutionary situ- komandant Prve proleterske brigade, da bi nakon oslobođenja better advised to resort to a subtle, in no way simplified thought, koju su razvijali nadrealisti. Samo tako možemo, na primer, ation, it was precisely “in the area of death” that one needed postao načelnik generalštaba JNA. Nikad pre ili posle, nije developed by the Surrealists, than to a simplified formula of the shvatiti sva protivrečja nove kolektivne subjektivnosti, to live most intensely.21 Partisan art is constantly articulat- jedan drugi nadrealista imao takvu presudnu funkciju u Soviet type, which Partisans often used as their doxa. It is the koja se stvarala u partizanima, i koja je upisana u mnoge ed on the verge of death. In his war writings, Popović criti- jednoj socijalnoj revoluciji. only way in which we can, for example, understand all the con- artikulacije partizanske umetnosti. Već od samog početka, cally glances at Dali’s painting, which suddenly seems to him tradictions of the new collective subjectivity, which was creat- mnoštvena subjektivnost, na koju se pozivaju partizani, ne “haberdashery-like” and worthless, adding: “I repeat, war as Veza se uspostavila kroz prelom. Popović je u tridesetim ed among the Partisans and which was inscribed into numerous može biti shvaćena kao skup jedinki, podređenih kolektivu, the benchmark, not because it is a natural state of affairs, but godinama odlučio: „Nema više smisla da piskaram neke articulations of Partisan art. Already from the very outset, the već se nova kolektivnost bazira na tome da svako postane because things and deeds directly compare with death.”22 Never- polurazumljive pesme, moram da se pokrenem“,18 uključujući multitudinal subjectivity which was adduced by the Partisans, više-nego-jedan, kroz unutrašnji rascep – a u mišljenju takve

se u komunistički pokret i revolucionarnu borbu – da bi cannot be understood as a collection of units subjected to the koncepcije kolektivnosti, upravo neke formulacije nadrealista 20 I addressed this issue in my book Jugoslovanski nadrealisti danes in tukaj 1971. g., kada se odrekao svih rukovodećih funkcija, jednom collective; instead, the new collectivity was based on everyone mogu nam biti od velike pomoći.20 (Yugoslav Surrealists Here and Now), Modern Gallery, Ljubljana, 2015. 21 In his private Partisan humour, Popović used the same example he cited zapanjenom novinaru ponovo uzviknuo: „Ja sam nadrealista, becoming more-than-one through an internal break – and in in the discussion about humour as an evidence of its connection with Jedna od velikih téma jugoslovenskih nadrealista bila je pitanje death (about Japanese who sign themselves as “the dead“ before they „življenja neživljivog“. Revolucionarna situacija zahtevala go to war; Popović referred to himself in the Partisan jargon as “the deceased Koča“). Cf. Aleksandar Nenadović, op. cit., p. 80–81. The above 17 Kada su Oskara Daviča u partizanima poslali na kulturni rad, on je više anecdote about Popović’s talk with his dying Spanish and Partisan fellow voleo da je mogao da „pucka“ Cf. Koča Popović, Beleške uz ratovanje 19 Koča Popović, Nadrealizam i postnadrealizam, Prosveta, Beograd, 1985, fighter, Danilo Lekić, we must read together with his response to the (dnevnik, beleške, dokumenti), Beogradski izdavačko-grafički zavod, 18 Aleksandar Nenadović, Razgovori s Kočom (Conversations withKoča), str. 183. survey “Is Humour a Moral Attitude“, Surrealism Here and Now, no. 1, Beograd, 1988, str. 178. second revised edition, Globus, Zagreb, p. 13. 20 O toj sam problematici pisao u knjizi Jugoslovanski nadrealisti danes year 1, Belgrade, June 1931, p. 18. 18 Aleksandar Nenadović, Razgovori s Kočom, drugo dopunjeno izdanje, 19 Koča Popović, Nadrealizam i postnadrealizam(Surrealism and Post- in tukaj (Jugoslovenski nadrealisti danas i ovde), Moderna galerija, 22 Koča Popović, Beleške uz ratovanje ((Writings of the War: journal, notes, Globus, Zagreb, str. 13. Surrealism), Prosveta, Belgrade, 1985, p. 185. Ljubljana, 2015. documents), p. 96. 32 33

je delovanje na tom planu. Poznata je anketa jugoslovenskih theless, it is precisely in this constant proximity of death that strane smrti ide i partizanski očaj; Popović piše o očajanjima, – and it is precisely in this defiance that it is connected with nadrealista o humoru, u reviji Nadrealizam danas i ovde, u Partisans went even further. One of the most famous Kajuh’s koja „se ne mogu prekinuti samoubistvom, suviše objektivna da its internal revolutionary tension. “Nevertheless” echoes kojoj je Popović postavio tezu, da humor, na planu smrti, ima poems was written in the name of a dead Partisan fighter, who bi sve prestalo smrću“.24 Ali s one strane smrti ide i partizanski through Partisan poetry as a chorus.26 Partisan art was cre- vrednost jednaku onoj koju ima moral na planu života; time je speaks to his mother through the whisper of the wind, saying zanos. U svojim graničnim manifestacijama, aspiracije ated in the war, as art by members of revolutionary armed razgraničio akciju i humor, prividno napuštajući humor u ime that for that, for which he died, he would want to die again partizanskog pokreta prevazilaze granice ljudskog društva, forces, which was legitimated as“the army invincible” (Mirko akcije. Ali u revolucionarnoj situaciji, trebalo je najintenzivnije (and Kajuh indeed did die as a Partisan); but at the time of zadobijajući metafizičku dimenziju; tako je pesnik Edvard Banjević). But at the same time, at the founding meeting of živeti upravo na tom „planu smrti“.21 Partizanska umetnost se writing the book How to Think Partisan Art? I discovered the Kocbek, na sahrani Ive Lole Ribara, u prisustvu maršala Tita, the Slovenian Art Club, painter France Mihelič emphasized stalno artikuliše na granici smrti. U svojim ratnim zapiscima, other version according to which the same Partisan says that govorio o „nama“ kao o sili, koji hoće da nadvlada smrt sâmu, that art as such was essentially anti-militaristic. Some dis- Popović se kritički osvrnuo na Dalijevo slikarstvo, koje mu for that, for which he died, it was too little only to die.23 Nei- sili, koje navaljuje na večnost sâmu.25 puted this, but the word “anti-militarism” was nevertheless se odjednom čini „galanterijskim“ i bezvrednim, i dodaje: „I ther death itself can be the measure. Partisan despair reach- uttered out aloud and underlined.27 Shortly before he died, opet velim, rat kao kriterijum, ne zato što je prirodno stanje, es beyond death as well; Popović writes about despairs which Čak i u kontekstu revolucionarne situacije, partizansku Vlatko Velebit, who obtained the rank of a general in the Par- nego što se stvari i dela neposredno mere sa smrću.“22 Pa ipak, “cannot be terminated only with suicide, they are too objective umetnost ne možemo misliti kao umetnost koja se tisan army,28 said (I believe that Velebit was the only general upravo u toj stalnoj blizini smrti, partizani su išli još dalje. for everything to stop with death.”24 But Partisan rapture also prilagodila situaciji, već kao nešto, što nastaje uprkos toj in the world who has ever said something like that): “I have Jedna od najpoznatijih Kajuhovih pesama napisana je u ime reaches beyond death. In their borderline expressions, aspi- situaciji – i upravo se u tom prkosu povezuje s njenom to emphasize that I am one-hundred percent anti-militarist. poginulog borca, koji kroz šapat vetra govori svojoj majci, da rations of the Partisan movement exceeded the boundaries unutrašnjom revolucionarnom napetošću. „Pa ipak“ And as to whether one should opt for a professional army or a bi za ono, za šta je umro, hteo još jednom umreti (i Kajuh je of human society, acquiring a metaphysical dimension; thus prolazi kroz partizansku poeziju kao refren.26 Partizanska universal military conscription, I cannot make up my mind, zaista poginuo kao partizan); ali u vreme pisanja knjige Kako poet Edvard Kocbek, at the funeral of Iva Lola Ribar, in the umetnost je nastajala u ratu, kao umetnost pripadnika jedne because I reject army as such.”29 Truly unusual words for a misliti partizansku umetnost? otkrio sam i drugu verziju, u presence of Marshal Tito, spoke about “us” as a force which revolucionarne naoružane snage, koja se legitimirala kao general! But he was a Partisan general. Velebit’s stance was kojoj taj isti partizan govori, da je bilo za ono, za šta je umro, strives to overcome death itself, the force which assails eter- „vojska nepobjedna“ (Mirko Banjević). Ali u isto je vreme, na by no means at odds with the Partisan movement, given that premalo umreti.23 Ni smrt ne može da bude merilo. S one nity itself.25 osnivačkom sastanku Slovenačkog umetničkog kluba slikar, it is true to its essence precisely in this paradoxicality, since France Mihelič naglasio da je umetnost kao takva, u svojoj Even in the context of a revolutionary situation, Partisan art suštini, antimilitaristična. Neki su mu oponirali, ali je reč 26 “Still I could not, in my heart / annihilate this poem,“ writes Kajuh to 21 Popović je čak u svom privatnom partizanskom humoru koristio isti onaj his mistress. (Cf. Karel Destovnik Kajuh, Zbrano delo(Collected Works), primer, koji je naveo u diskusiji o humoru, kao dokaz njegove veze sa cannot be fathomed as an art that has adapted to the situa- Zavod “Borec“, Ljubljana, 1971, p. 212). In another Partisan poem by an smrću (kako se Japanci, pre nego što idu u rat, potpisuju kao „pokojnici“; tion, but as something which emerges despite this situation unknown Slovenian author, fighters of the liberation struggle refer to Popović je o sebi u partizanskom žargonu govorio kao o „pokojnom Galileo’s “Eppur si muove.“ Koči“).Cf. Aleksandar Nenadović, op. cit., str. 80–81. Navedenu anegdotu 24 Koča Popović, Beleške uz ratovanje, str. 289. 27 I dealt with the problem of the relationship between liberation struggle o Popovićevom razgovoru sa umirućim španjolskim i partizanskim 23 Cf. Miklavž Komelj, Kako misliti partizansko umetnost? (How to Think 25 Cf. Edvard Kocbek, Osvobodilni spisi, II, Društvo 2000, Ljubljana, 1993, and anti-militarism in Partisan art in an appendix to my book How to saborcem, Danilom Lekićem, moramo čitati zajedno s Popovićevim Partisan Art?), p. 376. str. 10. Think Partisan Art? (p. 529-536). formulacijom iz odgovora na anketu „Da li je humor moralan stav“, 24 Koča Popović, Beleške uz ratovanje ((Writings of the War: journal, notes, 26 „Pa ipak nisam mogao, da u srcu / satrem ovu pesmu,“ peva Kajuh 28 Actually, this rank was primarily symbolic, as a post enabling him a more Nadrealizam danas i ovde, broj 1, godina 1, Beograd, jun 1931, str. 18. documents), p. 289. svojoj dragani. (Cf. Karel Destovnik Kajuh, Zbrano delo, Zavod „Borec“, authoritative position in diplomatic negotiations with the Allies. 22 Koča Popović, Beleške uz ratovanje, str. 96. 25 Cf. Edvard Kocbek, Osvobodilni spisi (Liberation Writings), II, Društvo Ljubljana, 1971, str. 212.) U jednoj drugoj partizanskoj pesmi nepoznatog 29 Vlatko Velebit (and Mira Šuvar), Svjedok historije(The Witness of History), 23 Cf. Miklavž Komelj, Kako misliti partizansko umetnost?, str. 376. 2000, Ljubljana, 1993, p. 10. slovenačkog autora, borci se pozivaju na Galilejevo „Eppur si muove“. Razlog, Zagreb, 2001, p. 501. 34 35

„antimilitarizam“ ipak bila izgovorena i naglašena.27 Malo Partisan movement managed in itself to epitomize the utter sadašnjici kao realno prisustvo još-ne-postojećeg; u nekom is constituted as a breakthrough through the impossible; and pre svoje smrti, Vlatko Velebit, koji je u partizanima dobio čin contradiction: war against war itself. British military envoy smislu, upravo pozivanje na budućnost zahteva život-bez- the sequence 1943-1945, in which the Partisan movement generala,28 je izjavio (verujem, da je Velebit bio jedini general F. W. D. Deakin wrote about Koča Popović: “He had a touch budućnosti, život, koji ne čeka na budućnost, već jedinu places itself in the service of building a new state implying es- na svetu, koji je ikad izjavio nešto slično): „I moram naglasiti of military genius and a hatred of war.”30 budućnost ovaploćuje u „živom prezentu“31) do toga da se tablishment of new institutions.33 The self-reflection of Par- da sam stopostotni antimilitarist. A što se tiče rasprava o tome partizani u isti mah bore za granice jedne nove države i za tisan art in that period increasingly focuses on the issue of da li se treba opredjeliti za profesionalnu vojsku ili služenje opće If we perceive the Yugoslav Partisan movement as an embod- svet bez granica, protiv granica kao takvih – onih državnih building a system that will be true to the break which is itself vojne obaveze, ne bih se mogao opredijeliti, jer vojsku kao takvu iment of utter contradiction, we can see that Partisan art has i onih unutrašnjih. Na početku, partizanska umetnost se anti-systemic. odbacujem.“29 Uistinu neobične reči za jednog generala! Ali provided to the people symbolical coordinates enabling them često pozicionira u eksplicitnoj suprotnosti sa buržoaskim radi se o partizanskom generalu. Velebitov stav nipošto nije to live that contradiction. Researching Partisan art, we will umetničkim institucijama, a s druge strane partizanski But Partisans engaged in self-reflection from the very outset. u protivrečju s partizanskim pokretom, već je upravo u svom constantly come across extreme internal tensions: from struc- pokret nanovo osniva institucije.32 Ovo poslednje protivrečje, In the first Partisan reportage in Slovenia in 1941, command- paradoksu veran njegovoj suštini, jer je sâm partizanski pokret turation of time (Partisans constantly refer to the future, but povezano je takođe sa protivrečjem između dve vremenske er Dolf Jakhel told Matej Bor his own definition of “contem- integrisao u sebe jedno krajnje protivrečje: ratovanje protiv this future should have already been present in contempora- sekvence NOB-a: sekvence 1941–1943, u kojoj se partizanstvo porary art,” emphasizing that topicality is not sufficient for rata. Britanski vojni izaslanik, F. V. D. Dikin (F. W. D. Deakin) neity as a real presence of that which has not-yet-come-into- konstituiše kao proboj kroz nemoguće, i sekvence 1943–1945, contemporaneity; art is truly contemporary only when it syn- napisao je o Koči Popoviću: „Nosio je u sebi odlike vojnog genija existence; in a way, precisely referring to the future requires u kojoj partizanski pokret stupa u službu stvaranja jedne thetizes the topical with the cosmic.34 i mržnju prema ratu.“30 life-without-future, life that does not wait for the future, but nove države, koju prate nove institucije.33 Autorefleksija incorporates the only possible future in the “living present”31) partizanske umetnosti se, u tom periodu, sve više koncentriše Partisan art harbours many surprises. As an example, I cite Ako možemo jugoslovenski partizanski pokret posmatrati to the fact that Partisans at the same time fought for bor- na pitanje kako graditi jedan sistem, koji će biti veran jednom a poem by Vladimir Nazor, dedicated to Renaissance poet Ar- kao ovaploćenje krajnjeg protivrečja, partizanska umetnost je ders of a new state and for a world without borders, against prelomu, koji je kao takav antisistemski. iosto,35 which is utterly unknown since it was excluded from pružala ljudima simboličke koordinate, da bi uopšte mogli borders as such – either state borders or internal human bor- živeti ovo protivrečje. Istražujući partizansku umetnost, ders. In the beginning, Partisan art has often positioned itself Ali partizani su se bavili autorefleksijom od samog početka. U

stalno možemo otkrivati krajne unutrašnje napetosti: od in an explicit opposition to bourgeois art institutions; on the prvoj partizanskoj reportaži u Sloveniji, komandir Dolf Jakhel 33 In Slovenia in 1944, “Art Department“ was established within the strukturacije vremena (partizani se stalno pozivaju na other hand, the Partisan movement has re-established insti- 1941. g. daje Mateju Boru vlastitu definiciju „savremene Slovenian National Liberation Struggle Council (SNOS), under the budućnost, ali ta budućnost treba da bude već prisutna u tutions.32 The latter contradiction is also associated with con- leadership of poet Mile Klopčič, who declared that beauty as such was revolutionary. At the same time in this liberated territory, a phenomenon tradiction between two time sequences of the national libera- 31 Da upotrebim naslovnu sintagmu predavanja, koje je Alen Badju /Alain of the so-called “Partisan bohemia“ began to appear among cultural 27 Problemu odnosa između borbe i antimilitarizma u partizanskoj tion struggle: the sequence 1941-1943 in which Partisanship Badiou/ nedavno održao u Beogradu workers. umetnosti posvetio sam poseban dodatak u knjizi Kako misliti partizansku 32 U Sloveniji su posleratne akademije za pozorište i za likovnu umetnost 34 Cf. Vladimir Pavšić - Matej Bor, “In aPartisan Camp,“ translated by umetnost? (str. 529 – 536.) direktna tekovina partizanskog pokreta. Tatjana Popov, in the catalogue: Political Practices of (Post)-Yugoslav Art, 28 U stvari, taj čin je bio pre svega simbolički, kao funkcija koja bi mu davala 30 Cf. Aleksandar Nenadović, op. cit., p. 100. 33 U 1944. g., u Sloveniji je u okviru Slovenačkog narodnooslobodilačkog Museum of Yugoslav History– Museum May 25th, Belgrade, 2009, p. 45. autoritativniju poziciju u diplomatskim pregovorima sa saveznicima. 31 To use the titular phrase of the lecture which Alain Badiou has recently saveta (SNOS) bilo osnovano čak i jedno „Odeljenje za umetnost“ kojim 35 Since I write this text for an exhibition in Belgrade, I would like to take 29 Vlatko Velebit (i Mira Šuvar), Svjedok historije, Razlog, Zagreb, 2001, str. given in Belgrade. je rukovodio pesnik Mile Klopčič, koji je objavio da je već lepota, kao the opportunity to emphasize the little-known fact that Belgrade plays str. 501. 32 In Slovenia, post-war theatre and visual art academies are the direct takva, revolucionarna. Istovremeno, na toj se oslobođenoj teritoriji među an important role in Ariosto’s Orlando Furioso – as the site of the battle 30 Cf. Aleksandar Nenadović, op. cit., str. 100. legacy of the Partisan movement. kulturnim radnicima javlja čak i fenomen tzv. „partizanske boemije“ between Bulgarians and Greeks. 36 37

umetnosti“, naglašavajući da za savremenost nije dovoljna post-war editions of his Partisan poetry,36 but which could be U taj tren zanosa, kroz jutarnji čar! / Tko na Sanji tvojoj svoju Nazor states: “It’s not Tito...,39 it’s not the Idea...” Neverthe- aktuelnost; umetnost je zaista savremena tek kada sintetizuje freely printed during the Partisan struggle. The poem entitled Zbilju sazda, / Pjevače Rolandov, slavi te za dar.“37 less, it is a revolutionary poem; revolutionary precisely in in- aktuelno s kosmičkim.34 “Avantira”37 is found in his book Pjesme partizanke (The Par- sisting to establish a (new) Reality based on a Dream. In that tisan Poems): “I think of you now, Messer Ludovico, / The poet Nazor kaže: „Nije Tito…,38 nije Ideja …“ Pa ipak, ovo jeste sense, the decision by the Slovenian national theatre in the Partizanska umetnost skriva u sebi mnoga iznenađenja. Kao of Orlando. – From the bottom of the heavy days, / Mischievous revolucionarna pesma; revolucionarna upravo u insistiranju, liberated territory in 1944 to stage Molière’s comedy in “ba- ilustraciju navodim samo jednu pesmu Vladimira Nazora, and grand, a new phantom has arisen. / Above this desert of da se uspostavi jedna (nova) Stvarnost na jednom Snu. U roque” costumes from parachute silk was more revolutionary posvećenu renesansnom pesniku Ariostu,35 koja je potpuno mine, Fatamorgana shines. // It’s not Tito, it’s goddess Avanti- istom smislu, odluka Slovenačkog narodnog pozorišta na as an act than any staging of an “agitprop.”40 In their under- nepoznata, pošto je ispala iz posleratnih izdanja njegovih ra / Guiding me through the green forest this morning. / How oslobođenoj teritoriji 1944. g. da na svoju pozornicu postavi standing of new art which sprouted from their movement as partizanskih pesama,36 ali u partizanima je mogla biti slobodno many, after this peace, / Adventures and misadventures await Molijerovu (Molière) komediju u „baroknim“ kostimima the art of the “popular masses,” the Partisans by no means štampana. Pesma pod naslovom „Avantira“ nalazi se u knjizi me, as I go along the road? // It’s not the Idea, it’s an Angelica, / od padobranske svile, bila je revolucionaran čin više nego wanted to lower art to the level of “the masses,” but have Pjesme partizanke: „Na tebe sad mislim, Messer Lodoviko, / A beautiful woman of flesh and blood, whom / I seek going from izvođenje bilo kakve „agitke“.39 Kada su partizani novu (sometimes naively) expected “the masses” to rise to the level Pjevače Rolandov. – Iz dna teških dana, / Obiestan i sjajan, nov one pine tree to another, / From one forest to another, in peace umetnost, koja je iznikla iz njihovog pokreta, shvaćali kao of art. Precisely in this elevation, which manifested itself in je fantom niko. / Nad pustinjom mojom sja Fatamorgana. // Nije and in war. // Messer Ludovico with an ambiguous expression / umetnost „narodnih masa“, oni nipošto nisu želeli, da spuste explosion of creativity among ordinary people, who have de- Tito, no je boginja Avantira / Što me jutros vodi ovom zelen On your lips, I’m not afraid of your smile: / I know what lives in umetnost na nivo „masa“, već su (ponekad čak i pomalo naivno) veloped their political awareness for the first time during the šumom. / Koliko me čeka, nakon toga mira, / Zgoda i nezgoda, the souls of noble knights, / And clasping reality in the saddle I očekivali, da se „mase“ uzdignu na nivo umetnosti. Upravo u struggle, they have seen the proof of the depth of the revo- kada prođem drumom?// I nije Ideja, no je Anđelika, / Divna firmly stand now. // Onwards, as yesterday, as tomorrow, as al- tom uzdizanju, koje se manifestiralo u eksploziji stvaralaštva lutionary process. In contemporary revisionist debates about žena od mesa i od krvi, koju / Tražim od jednoga do drugog ways / To this moment of rapture, through the morning charm! / među ljudima, koji su se u borbi po prvi put politički osvestili, the relationship between Partisan movement and the revo- jelika, / Od gore do gore, u miru i boju. // Messer Lodoviko s The one who builds his Reality on the basis of your Dreams / The videli su dokaz dubine revolucionarnog procesa. U današnjim lution, a fundamental mistake is frequently made: there is a izrazom dvoličnim / Na usnama, ja se smieška tvog ne bojim: poet of Orlando, celebrates you for the gift.”38 desire to juxtapose the mass national liberation movement,

/ Znam što žive u duši vitezima dičnim, / A stvarnosti u sedlu 37 Vladimir Nazor, Pjesme partizanke (1943), Zemaljski odbor U. S. A. which allegedly had nothing to do with the revolution, to the i sad čvrsto stojim. // Napried, kao jučer, ko sutra, ko vazda / O. J-a, str. 42–43. Kada sam tu pesmu pokazao pokojnom Tomažu thin class of “professional revolutionaries,” who had brought Šalamunu, on je odmah uzviknuo: „Pa da, ovo je potvrda one teze da je Nazor zapravo išao u partizane zbog ljubavi prema Goranu Kovačiću!“ 38 Mada se Nazor upravo deklarativnim distanciranjem od Tita, u pozivanju 39 However, precisely with his declarative distancing from Tito and his 36 At least as far as I could ascertain. na renesansnu kulturu, u stvari približava jednom vidu Titove ličnosti. reference to Renaissance culture, Nazor actually provides an access to 34 Cf. Vladimir Pavšić - Matej Bor, „U partizanskom logoru“, prev. Tatjana 37 Avantira is Croatian expression for Italian ’l’avventura,’ bearing Koča Popović, koji je Tita odlično poznavao, kasnije je označio Tita kao one aspect of Tito’s personality. Koča Popović, who knew Tito quite well, Popov, u katalogu: Političke prakse (post) jugoslovenske umetnosti, Muzej the double meaning of “an adventure” and “a love affair.” (renesansnog) kondotijera: „Bio je, da tako kažem, pravi vuk, ili ako described him later as a (Renaissance) condotierre: “He was, so to say, a istorije Jugoslavije – Muzej 25. maj, Beograd, 2009, str. 45. 38 Vladimir Nazor, Pjesme partizanke (1943), (Partisan Poems (1943)), hoćete kondotijer, što je, inače, mislim, njegova karakteristična osobina.“ true wolf, or if you like a condotierre, which is, I think, his typical quality.“ 35 Budući da pišem ovaj tekst povodom izložbe u Beogradu, iskoristio bih Zemaljski odbor U. S. A. O. J (Local Committee of United Alliance of To uopće nije bilo mišljeno kao pogrda, pošto Popović odmah dodaje: This was not meant as a criticism, since Popović hastened to add: “By the tu priliku, da istaknem premalo poznatu činjenicu, da Beograd ima Anti-Fascist Youth of Yugoslavia), p. 42-43. When I showed this poem „Uzgred, kad smo već kod toga, mogao bih i za sebe reći da sam bio jedna way, now that I mention it, I can also say about myself that I was also some značajnu ulogu u Ariostovom Besnom Orlandu – kao prizorište jedne to the late Tomaž Šalamun, he immediately shouted: “Well yes, this vrsta kondotijera.“ Aleksandar Nenadović, op. cit., str. 131–132. sort of a condotierre.“ Aleksandar Nenadović, op. cit., p. 131-132. bitke između Bugara i Grka. confirms the thesis that Nazor actually joined the Partisans out of his 39 Uostalom, bila je to i predivna manifestacija „proleterskog aristokratizma“, 40 Actually, it was a beautiful expression of “proletarian aristocraticness,“ 36 Barem koliko sam uspeo da proverim. love for Goran Kovačić!“ da se ponovo pozovem na jednu Badjuevu sintagmu. to use another phraseby Badiou. 38 39

revizionističkim raspravama o odnosu između partizanskog into the movement the revolutionary ideas modelled upon the Miklavž Komelj (rođen 1973. godine u Kranju, Slovenija) – pesnik, Miklavž Komelj (born in 1973 in Kranj, Slovenia) – poet, historian, art pokreta i revolucije, često se pravi jedna fundamentalna Soviet Union.41 The research of Partisan art however enables istoričar i teoretičar umetnosti, esejista i prevodilac. Objavio je osam theoretician, essayist and translator. Published eight books of poetry greška: masovnom narodnooslobodilačkom pokretu, koji us to discover deep revolutionary nature of the entire move- knjiga poezije (najnovija jeNoč je abstraktnejša kot n/Noć je apstraktnija (the most recent one is entitled Noč je abstraktnejša kot n (The Night no n, 2014.) i nekoliko drugih knjiga. Posebnu pažnju je privukla Is More Abstract than N), 2014 and several other books. Especially navodno nije imao veze sa revolucijom, se želi suprotstaviti ment precisely in its contradictions, in the joint appearance of rasprava Kako misliti partizansko umetnost? (Kako misliti partizansku prominent was his 2009 book Kako misliti partizansko umetnost? jedan tanak sloj „profesionalnih revolucionara“, koji su u things that could not have been expected to appear together, umetnost?) 2009. Upravo je izašla njegova knjiga o beogradskim (How to Think Partisan Art?). His book on Belgrade Surrealists entitled pokret unosili revolucionarne ideje po ugledu na Sovjetski when Lautréamont’s imperative that poetry should be created nadrealistima Jugoslovanski nadrealisti danes in tukaj (Jugoslavenski Jugoslovanski nadrealisti danes in tukaj (Yugoslav Surrealists Here and nadrealisti danas i ovde) savez.40 Istraživanje partizanske umetnosti omogućuje nam, by everyone has truly become the basic need, since it was the , 2015. Dobitnik je mnogih književnih nagrada. Now), 2015 has just been published. He has been awarded several Na slovenački je, između ostalog, preveo dela Fernanda Pesoe (Pessoa), literary prizes. He has translated into Slovenian the works by Fernando naprotiv, da otkrivamo duboku revolucionarnost čitavog only way that “pure contradiction,” to use Rilke’s words, could Pjera Paola Pazolinija (Pier Paolo Pasolini), Sesara Valjeha (César Pessoa, Pier Paolo Pasolini, César Vallejo and Djuna Barnes, among pokreta upravo u njegovim krajnjim protivrečjima, u tome, beendured. Vallejo) i Djune Barns (Djuna Barnes). others. kako su se zajedno pojavile stvari za koje niko ne bi očekivao 42 Uveren je – kako kaže Oskar Davičo – da čovek ne He is convinced – as Oskar Davičo said – that a man ought da se mogu pojaviti zajedno, kada je Lotreamonov imperativ da “Eppure, questo è un giorno di vittoria!” (Pasolini) sme da pristaje da se svodina svoj život samo. not to acquiesce to be reduced merely to his own life. poeziju moraju stvarati svi, zaista postao elementarna potreba, budući da se samo tako moglo izdržati „čisto protivrečje“, da se izrazim Rilkeovim rečima.

„Eppure, questo è un giorno di vittoria!“ 41 (Pazolini.)

40 Takve interpretacije često zaboravljaju, da je upravo Sovjetski savez 41 These interpretations often forget that the Soviet Union constantly od jugoslovenskih partizana stalno tražio da za vreme rata ne izvode demanded from Yugoslav Partisans not to carry out the revolution revoluciju; tako da je upravo revolucionarni moment gibanja, mada je during the war; it was precisely the moment of revolutionary motion that ponekad poprimao „sovjetsku“ retoriku i mada su mnogi jugoslovenski already marked the disobedience to the Soviet Union, although this very partizani umrli Staljinovim imenom na usnama, u biti, već značio revolutionary moment occasionally took on “Soviet“ rhetoric and many nepokornost Sovjetskom savezu. Yugoslav Partisans died with Stalin’s name on their lips. 41 Pier Paolo Pasolini, Bestemmia. Tutte le poesie, vol. II, Garzanti, Milano, 42 Pier Paolo Pasolini, Bestemmia. Tutte le poesie, vol. II, Garzanti, Milano, 1999, str. 843. U prevodu: „Pa ipak, ovo jeste jedan dan pobede!“ 1999, p. 843. The translation is: “Nevertheless, this is a day of victory!“ Marija Vasiljević 41 A commemorative medal that hurts1 Марија Васиљевић Споменица која боли1

Can marking an anniversary be more than a forced, commemorative event, or a celebration serving the needs of daily politics, namely, stem from the need for remembrance of the suffering in World War II, the partisan movement, the fact of existence of historical antifascism of the National Liberation Army of Yugoslavia, as well as from safeguarding, the ways of Да ли обележавање годишњице може бити више од при- using and revising the past, through to today’s actualizations нудног, пригодног или дневнополитичког прослављања, of that heritage? Although new disciplines – the culture of односно проистицати из потребе подсећања на страдања remembrance and research into social memory have become the у Другом светском рату, партизански покрет, чињеницу current fad, sometimes sliding down the slippery slope that ends историјског антифашизма НОВЈ-а, као и чувања, начи- in relativization of the past, their contribution is significant, на употребе и ревизије наведене прошлости, све до дана- as they remind historians and art historians that history and шњих актуелизација тог наслеђа? Иако нове дисципли- the past are not synonymous. The research into the past and its не култура сећања и истраживања друштвених памћења interpretation cannot be reduced exclusively to establishing the постају помодне, налазећи се понекад на склиском те- lines of development and rejecting the phenomena that do not fit рену релативизације прошлости, њихов допринос је зна- into the categories that we ourselves set up. In such a case, that чајан јер подсећају историчаре и историчаре уметности which is rejected becomes an anachronism. That is the case with да историја и прошлост нису синоними. Истраживање the topics in painting related to the national liberation struggle, и тумачење прошлости се не може свести искључиво на since the early 1950s, whose interpretation became a challenge, успостављање развојних линија и одбацивање појава since they could not be explained via an exclusive relationship које се не уклапају у категорије које смо скројили. У том between art and ideology, the relationship that highlights the случају, одбачено постаје анахронизам. Такав је случај и

1 Наслов чланка о раду Исмета Мујезиновића: Споменица која боли, 1 A Commemorative Medal That Hurts is the title of an article on the work НИН, 9.5.1976, 30, 31. of Ismet Mujezinović, NIN, 9.5.1976, 30, 31. 42 4.1 Ризах Штетић, Усташе у селу, уље на картону, 1946. Кат. бр. 142; Rizah Štetić, The Ustaša in a Village, oil on cardboard, 1946. Inv. No. 142

са темама народноослободилачке борбе у сликарству, од instrumentalization of art either in order to legitimize the почетка педесетих година, које постају изазов за тума- position of the authorities or to oppose it artistically. чење, с обзиром да се не могу објаснити искључивим од- носом уметности и идеологије, односом који истиче или To commemorate the anniversary, the Museum of Yugoslav употребу уметности ради легитимизације власти или History holds an exhibition of visual art from its collections уметничко опонирање истој. and those of the Historical Museum of Serbia. The Museum of Yugoslav History collections are a result of the 1996 merger Музеј историје Југославије за годишњицу иступа излож- of the holdings the Memorial Centre Josip Broz Tito and the бом дела ликовних уметника из свог фонда, као и збир- Museum of the Revolution of Yugoslav Nations and Ethnic ки Историјског музеја Србије. Збирке Музеја историје Minorities. In addition to drawings, prints and sculptures, the Југославије, настале су спајањем фондова Меморијал- exhibition features twenty-one paintings by Yugoslav artists, ног центра „Јосип Броз Тито“ и Музеја револуције наро- spanning several decades, from the 1946 painting by Rizah да и народности Југославије, 1996. године. Поред црте- Štetić Ustaše u selu (The Ustaša in a Village) to the 1981 painting, жа, графика и скулптура, на изложби је представљена 21 Čovek čoveku (Man to Man) by the Macedonian artist, Vasko слика југословенских уметника настала у раздобљу од Taškovski. The criterion for their selection was neither their неколико деценија, од слике Ризаха Штетића Усташе у estimated artistic value, nor an attempt to group the works of селу из 1946., до слике Човек човеку, македонског умет- art by “style“, but rather the wartime events that provided the ника, Васка Ташковског из 1981. године. Критеријум њи- framework for the exhibition. Thus, the author of the exhibition ховог одабира није била процењена уметничка вредност chose to include both monumental compositions U svitanje (At нити, покушај да се дела „стилски“ групишу, већ догађаји Dawn), Sutjeska and Igmanski marš (Igman March), by the из ратних година, које су основна структуре изложбе. award winning painter, Đurđe Teodorović and the works of Тако је аутор изложбе одабрао и монументалне компо- artists for whom the topic of the national liberation struggle зиције У свитање, Сутјеска и Игмански марш, награђи- was of casual interest only (Slobodan Gavrilović). The diversity ваног Ђурђа Теодоровића, као и радове уметника којима of the selected works can also be explained by the manner in је тема НОБ-а била само успутна (Слободан Гавриловић). which the holdings of the two former institutions were built. Разноликост одабраних дела се може објаснити и начи- The Memorial Centre Josip Broz Tito was established in 1982 ном на који су настајали ликовни фондови две некадашње and its fine arts collections consisted of the gifts given to Josip институције. Меморијални центар „Јосип Броз Тито“, Broz Tito by state and local authorities, community and political формиран је 1982. и ликовна дела у збиркама су чинили organizations, workers, citizens, artists and amateur artists, 44 45

4.2. Васко Ташковски, Човек човеку, уље на платну, 1981. Кат. бр. 145; Vasko Taškovski, Man to Man, oil on canvas, 1981. Inv. No. 145 последњег конгреса СКЈ. Тако је процењено да је откуп a comprehensive overview of the Yugoslav revolution3 – from слике Крсте Хегедушића Транспорт логораша, 1963. го- the establishment of the first workers’ organizations to the дине оправдан, јер се тематски уклапа у поставку, као и last congress of the Communist Party of Yugoslavia. Thus, it наведена слика Васка Ташковског која је откупљена са was estimated that the 1963 acquisition of Krsto Hegedušić’s изложбе НОБ у делима ликовних уметника Југославије painting Transport logoraša (The Transport of Camp Inmates) 1981. године. Међутим, и поред планског откупа, селек- was justified, because its topic fit into the exhibition, as did the ција и преузимања фондова и делова фондова од других above-mentioned painting by Vasko Taškovski, bought after институција, многа дела су ушла у збирке као поклони, having been shown at the 1981 exhibition The War of National односно, непланирана грађа. Liberation in Visual Art by Yugoslav Artists. However, despite planned acquisitions, selections and the takeover of the holdings Услед великог временског распона и различитих умет- or parts of holdings of other institutions, many works of art ничких и политичких околности настанка, изложена entered the collections as gifts, namely, unplanned material. дела омогућавају случајни пресек кроз интерпретације и заступљеност теме народноослободилачке борбе у ли- Given the long time span and different artistic and political ковним уметностима. Само неколико сликарских дела circumstances of their creation, the exhibited works of art поклони Јосипу Брозу Титу од органа државне и локал- as well as presidents and representatives of other countries .2 на изложби, настају до почетка педесетих година, вре- allow making a random cross-section of the interpretations не управе, друштвених и политичких организација, рад- Ever since the first steps leading to setting up the framework мена такозваног „социјалистичког реализма“4 у Југосла- and the representation of the topic of the national liberation них колектива, грађана, уметника и уметника-аматера, of the institution itself had been taken in 1958, the Museum вији, у сфери културе и културне политике. Зачеци апа- struggle in visual arts. Just a few of the paintings shown at као и председника и званичника других држава.2 Му- of the Revolution of Yugoslav Nations and Ethnic Minorities рата за агитацију и пропаганду5 појављују се у годинама the exhibition were made before the early 1950s, the so-called зеј револуције народа и народности Југославије је од пр- had a clear collection policy: the aim was to preserve the legacy пре рата, да би он, после рата, био оформљен као апа- вих постављања оквира институције 1958. године, имао of the revolution! Every acquisition was made having the рат (1945-1952). Оформљени агитпроп апарат, при Ми- јасну сакупљачку политику: циљ је баштинити револу- future permanent exhibition in mind, which was to provide нистарству просвете, имао је задатак да осмишљава, цију! Сваки откуп је био у функцији будуће сталне по- ставке, која би обухватала општу југословенску револу- 4 Dragoslav Đorđević, „Socijalistički realizam 1945-1950“, u: 1929-1950: цију3 – од оснивања првих радничких организација, до nadrealizam, postnadrealizam, socijalna umetnost, umetnost NOR-a, socijalistički realizam, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1969, 68- 81; О критици „социјалистичког реализма“: Lidija Merenik, Umetnost 3 Arhiv Jugoslavije, Muzej revolucije naroda i narodnosti, arhivska građa, 2 Ана Панић, Уметност и власт: пејзажи из збирке Јосипа Броза Тита, i vlast. Srpsko slikarstvo 1945-1968, Vujčić kolekcija, Univerzitet u fond 477, F-1, Letopis rada na stvaranju Muzeja Revolucije naroda Галерија Матице Српске, Музеј историје Југославије 2014, 47. 2 Ana Panić, Umetnost i vlast: pejzaži iz zbirke Josipa Broza Tita, Galerija Beogradu, Filozofski fakultet, Beograd 2010, 46-57. Jugoslavije, 8.10.1958. (Archive of Yugoslavia, Museum of the Revolution 3 Архив Југославије, Музеј револуције народа и народности, Matice Srpske, Muzej istorije Jugoslavije 2014, 47. (Art and Authority: 5 О културној политици у време агитпропа видети: Ljubodrag Dimić, of Yugoslav Nations and Ethnic Minorities, archive material, collection архивска грађа, фонд 477, Ф-1, Летопис рада на стварању Музеја Landscapes from the Collection of Josip Broz Tito, Gallery of Matica Srpska, Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945-1952, 477, F-1. The chronicle of the Activities on Establishing the Museum of the револуције народа Југославије, 8.10.1958. Museum of Yugoslav History, 2014, 47) Rad, Beograd 1988. Revolution of Yugoslav Nations and Ethnic Minorities) 46 47

4.3. Исмет Мујезиновић, Прелаз преко Неретве, уље на платну, 1947. Кат. бр. 133; Ismet Mujezinović, Crossing the Neretva, oil on canvas, 1947. Inv. No. 133 организује, спроводи и контролише спровођење култур- “socialist realism”4 period in the field of culture and cultural не политике. Преко културних институција и органи- policy in Yugoslavia. The inception of the agitation and зација, односно, институционализовањем свих облика propaganda apparatus5 took place in the years before the war културног, образовног и уметничког деловања, планира- and it was established as an apparatus after the war (1945- но је реализовање културне политике из једног центра.6 1952). The agitprop apparatus that formed part of the Ministry of Education was tasked with developing, organizing, carrying Једна од основних тема нове уметности после осло- out and controlling the implementation of cultural policy. бођења је била народноослободилачка борба, која ће за- The implementation of cultural policy from a single centre узимати високо место на листи пожељних тема тадашње was planned through cultural institutions and organizations. критике. Антифашистичка борба је била основа легити- i.e. institutionalizing all forms of activities in the domains of митета комунистичке власти и постаје један од главних culture, education and art.6 садржаја социјалистичког реализма у ликовним умет- ностима. Према критичарима, није довољна ни одго- варајућа тема, нити перфектан mimesis. Потребно је да уметник разуме да уједно ствара „за народ“, али и да 4 Dragoslav Đorđević, „Socijalistički realizam 1945-1950“, u: 1929- лично прихвати ове теме, да се надовеже на уметничко 1950: nadrealizam, postnadrealizam, socijalna umetnost, umetnost NOR-a, socijalistički realizam, Muzej savremene umetnosti, Beograd наслеђе пре појаве „декадентне буржоаске уметности“ 1969, 68-81 (Socialist Realism 1945-1950 in 1929-1950: Surrealism, модернизма, али и да се клони „академске равнодушно- Postsurrealism, Social Art, Art of the War of National Liberation, Socialist Realism), Museum of Contemporary Art Belgrade,1969, 68-81: On the 7 сти“ у обликовању. Другим речима, уметност се преоб- criticism of socialist realism see: Lidija Merenik, Umetnost i vlast. Srpsko ражава са стварношћу, која мора да „прожима садржај slikarstvo 1945-1968, Vujčić kolekcija, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Beograd 2010, 46-57 (Art and Authority. Serbian Painting 1945- и форму дела“. Читајући те критике, утисак је да то ве- 1968. Vujčić Collection. University of Belgrade, Faculty of Philosophy, лико, савршено дело није још створено – оно се не може Belgrade 2010, 46-57.) 5 For an account of the cultural policy at the time of agitprop cf.: Ljubodrag описати, већ се може само усмерити пут ка њему. Умет- Dimić, Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji ник и критичар, Бранко Шотра је за Прелазак преко Не- 1945-1952, Rad, Beograd 1988. (Agitprop Culture, the Agitprop Stage of ретве, Исмета Мујезиновића, и поред недостатака слике Cultural Policy in Serbia 1945-1952, Rad, Belgrade 1988). 6 For an account of the organization of the agitprop apparatus cf. Direktiva CK KPJ o reorganizaciji agitacije i propagande, mart 1945 (Directive of 6 Организација агитпроп апарата, видети: „Direktiva CK KPJ o the Central Committee of the Communist Party of Yugoslavia on the reorganizaciji agitacije i propagande, mart 1945“ u: Branko Petranović, Reorganization of Agitation and Propaganda, March, 1945 ) in: Branko Momčilo Zečević (prir.), Jugoslavija 1918-1988. Tematska zbirka Petranović, Momčilo Zečević (eds.), Jugoslavija 1918-1988. Tematska dokumenata, Rad, Beograd 1988, 769. zbirka dokumenata (A collection of documents on the topic of Yugoslavia 7 Jovan Popović, „Idejnost daje krila talentima“, Umetnost 1, 1949, 3-9. 1918-1988) , Rad, Belgrade 1988, 769. 48 49

који се тичу колорита и театралности, навео да слика „у The national liberation struggle was one of the fundamental Музеја револуције, који је поседовао и збирку посвећену of the partisan art that came before it, as the art of “social најмању руку значи степен више преко кога иде успон themes of the new art after the liberation, placed high on the Југославији после Другог светског рата. transformation”, as defined by Miklavž Komelj9, which could наше умјетности ка постављеном идеалу“8. Може се рећи list of the topics deemed desirable by the then critics. The not be reduced to art as an “assignment” or even art itself. да тај захтев имитира особеност претходне партизанске antifascist struggle provided the basis of the legitimacy of the Према досадашњим сазнањима ауторке, истраживачи Instead, it becomes part of that changed social reality, the reality уметности, као уметности „друштвене преобразбе“, како communist rule, becoming one of the main components of у Србији су ликовно стваралаштво са темама НОБ-а ин- undergoing a change leading to the unknown. Thus, the other је дефинише Миклавж Комељ9, која се није могла свести socialist realism in visual arts. According to the critics, neither терпретирали, углавном, преко социјалистичког реа- theme, which is also present is the theme of the reconstruction на уметност „по задатку“, па чак ни на уметност, већ она a suitable topic, nor a perfect mimesis are enough. It is necessary лизма или кроз анализу односа социјализам-модерни- and rebuilding of the country. These two themes even become постаје део те измењене друштвене стварности, стварно- that the artist understand that he creates “for the people” at зам, пре свега када су скулптура и споменичка пракса inseparable. The 1950 issue of the Umetnost (Art) magazine сти у промени ка непознатом. Стога, друга тема, такође the same time, and not only embrace these topic himself and у питању. Дела посвећења НОБ-у која су настајала по- quoted a speech by Rodoljub Čolaković, the then president заступљена, јесте тема обнове и изградње земље. Ове две follow the artistic heritage, dating back to the time before the сле 1950. и 1951. године, нису добила већу пажњу у ту- of the Science and Culture Council of the Government of the теме чак постају нераздвојне. На првим страницама ча- appearance of the “decadent bourgeois art” that is modernism, мачењима. После југословенског политичког сукоба са Federal People’s Republic of Yugoslavia10, on its opening pages. сописа Уметност из 1950. године, пренет је говор Родољу- but also steer clear from “academic indifference”7 as his Информбироом долази до, да употребимо толико пута Čolaković stated that the tenets of socialism about movement ба Чолаковића, тадашњег председника Савета за науку creations take shape. In other words, art gets transformed by навођену синтагму, „почетка либерализације“ у сфери and the human society were not dogmas, but guidelines for и културу Владе ФНРЈ10.Чолаковић наводи да поставке reality, which must “permeate the content and the form of the уметности и културе са већим утицајем западне култу- action, a living practical activity. The transcript of the speech социјализма о кретању и људском друштву нису догме, work itself”. Reading these reviews, one gets the impression that ре и децентрализације и у културној политици. Уместо is illustrated with reproductions of works of art on the topic of већ руководство за акцију, за живу практичну делатност. this grand, perfect work has not been created yet – it cannot be централизованог апарата, подстиче се веће ангажовање the national liberation struggle and the reconstruction of the Са транскриптом говора се смењују репродукције умет- described, rather, all that can be done is to set off in quest of it. и одлучивање на нижим нивоима, као и другачији начин country. The national liberation struggle is precisely part of ничких дела из народноослободилачке борбе и изградње Referring to Prelazak preko Neretve (Crossing the Neretva) by финансирања.11 that living movement and the reproductions of paintings on the земље. НОБ је управо део тог живог кретања и репродук- Ismet Mujezinović, artist and critic, Branko Šotra, despite its topic of reconstruction refer to the legacy of the revolution that ције слика са темом изградње упућују на то револуцио- shortcomings regarding its colours and theatricality, remarked Критичари су се веома брзо одрицали захтева претход- requires commitment and whose positive values are upheld. нарно наслеђе које обавезује и чије се позитивне вредно- that the painting “represents, at the very least, one step further ног времена, осуђујући тај „нови конформизам, скривен The activities of the Museum of the Revolution too, which also сти остварују. На том моделу обједињеног баштињења и in the ascent of our art towards the espoused ideal”8. This у теорији и пракси ‹социјалистичког реализма›“12, сто- had a collection dedicated to Yugoslavia after World War II, учествовања у револуцији која траје, заснивао се и рад requirement could be said to imitate the distinguishing feature га ни теме НОБ-а нису биле наметане као искључиве. were based on that model of simultaneous preservation of the То се одражава, како у промени критике, тако и у прак- revolutionary legacy and participation in the ongoing revolution. си: делима која се излажу, откупљују и добијају награ- 7 Jovan Popović, “Idejnost daje krila talentima“ (Ideas Give Wings to the 8 Branko Šotra, „Sedma izložba Udruženja likovnih umjetnika Bosne i Talented), Umetnost 1, 1949, 3-9. де. Критика не прокламује поклапање уметничког рада 9 Miklavž Komelj, “Dva predavanja o partizanskoj umjetnosti“, Jat, časopis Hercegovine“, Književne novine, 27. 12. 1949, 3. 8 Branko Šotra, “Sedma izložba Udruženja likovnih studenata kroatistike, god.1 br. 1, Zagreb, lipanj 2013, 100. (Two Lectures 9 Miklavž Komelj, „Dva predavanja o partizanskoj umjetnosti“, Jat, časopis umjetnika Bosne i Hercegovine“ (The Seventh Exhibition on Partisan Art, Jat, journal of the students of Croatian Studies, Zagreb, studenata kroatistike, god. 1 br. 1, Zagreb, lipanj 2013, 100. 11 Ljubodrag Dimić, нав. дело, 244, 245. June 2013, 100) 10 Говор Родољуба Чолаковића, 14. 1. 1950. на пријему код Јосипа of the Association of Visual Artists of Bosnia and 12 Miodrag B. Protić, „Petar Lubarda“, Književnost, 12.12.1954, Beograd, 10 The speech delivered by Rodoljub Čolaković on January14th 1950, during Броза Тита, Umetnost, 1950, 5. Herzegovina), Književne novine, 27. 12. 1949, 3. 433. a reception hosted by Josip Broz Tito, Umetnost, 1950, 5. 50 51 4.4. С тавана на изложбу, „Новости“, 20.10.1978, 8; From the Attic to an Exhibition, “Novosti“ (“News”), October 20th, 1978, 8

са decorum-ом извесне социјалистичке уметности, као The previous findings of this author indicate that the researchers зацртаним односом према теми и изведби, већ се наво- in Serbia mainly interpreted the national liberation struggle ди захтев да „социјализам не буде само економска и по- themed art through the prism of socialist realism or through an литичка категорија, већ и категорија хуманизма и кул- analysis of the relationship between socialism and modernism, туре.“13 Историчар уметности, Павле Васић у критици primarily as far as sculptures and monuments are concerned. изложбе Уметност НОБ-а и социјалистички реализам The works focusing on the national liberation struggle, created (1941-1945) наводи да су ове теме, после 1950. године, по- after 1950 and 1951, did not receive any considerable attention тиснуте „као неки сиромашни рођак који не заслужује in terms of interpretation. To use the hackneyed phrase, “the посебну пажњу“14 те да су после те године сагледаване beginning of liberalization” in the sphere of art and culture and као део догматичне прошлости и конзервативизма са- increased influence of the western culture and decentralization дашњице .Илустративан пример је и оснивање Фонда за in cultural policy took place following the Yugoslav dispute откуп уметничких дела о НОР-у, који формира Централ- with the Cominform. Instead of a centralized apparatus, ни одбор Савеза бораца у Београду 1960. године, како би increased involvement and decision making at lower levels were се подржало стварање радова са темама НОР-а. Фонд је encouraged, as well as a different funding model.11 укинут после две године. Хајке Карге преноси речи От- мара Креачића15 из 1959. године: „Изложба слика Пеђе The critics were very quick to renounce the requirements of the Милосављевића у Београду, распродата је. Немам ништа past, condemning the “new conformism hidden in the theory против њега, али чињеница да је све продато, док за Ра- and practice of ‘socialist realism’”12. Thus, the themes related даушова уметничка стварања из НОБ није било инте- to the national liberation struggle were not imposed as sole слике на тему НОБ и сада не зна да ли да иде даље. Он се and cultural category as well”.“13 In his review of the exhibition ресовања (…). Ја сам са једним нашим угледним слика- topics either. This was reflected both in a change in criticism боји како ће то критика примити.’’16 Umetnost NOB-a i socijalistički realizam (1941-1945) (The Art рем разговарао пре десетак дана и он је радио две велике and in practice: in the works that were exhibited, acquired and of the National Liberation Struggle and Socialist Realism (1941- awarded prizes. The criticism did not proclaim that a work of Азра Бегић, једна од аутора прве монографије о раду 1945)), art historian, Pavle Vasić claimed that after 1950, these art should conform to the decorum of a certain socialist art, Исмета Мујезиновића из 1985. године, изложила је своје themes had been pushed back “like some poor relation who does as a predefined attitude towards a theme and its execution. мишљење о „естетици новог по сваку цену“, мислећи not deserve particular attention”14 and subsequently viewed as 13 Miodrag B. Protić, Umetnost, 1, 1965, 10. Instead it stated the requirement that “socialism must not be на уметничко ствараластво и њену критику после го- part of the dogmatic past and present-day conservativism. The 14 Павле Васић, „Кад је тема била Борба!“, Политика 18. јул 1969, 12. 15 Отмар Креачић је после рата био помоћник начелника и начелник an economic and political category only, but rather a humanist дина соцреализма, поводом сликареве ретроспективне establishment of the Acquisition Fund for National Liberation Главне политичке управе ЈНА, од 1955. године и подсекретар у Државном секретаријату народне одбране. Налазио се на различитим функцијама, био је,између осталог, и секретара 11 Ljubodrag Dimić, op. cit, 244, 245. 16 Седница ИО-а ЦО-а СУБНОР-а, 11.6.1959, ASCG-297-17-B.B. 13 Miodrag B. Protić, Umetnost, 1, 1965, 10. Националног Централног одбора Савеза бораца Југославије, 12 Miodrag B. Protić, Petar Lubarda, Književnost, 12. 12. 1954, Beograd,. Преузето из: Hajke Karge, Sećanja u kamenu – okamenjeno sećanje?, 14 Pavle Vasić, “Kad je tema bila Borba!”, (When Borba was the Topic), Narodni heroji Jugoslavije, Beograd/Titograd, 1982, 425-426. 433. Biblioteka XX vek, Beograd 2014, 81. Politika July 18th, 1969, 12. 52 53

4.5. Ђурђе Теодоровић, Сутјеска, уље на платну, 1953. (фотографисано у току радова на конзервацији слике) Кат. бр. 136; Đurđe Teodorović, Sutjeska, oil on canvas, 1953 (photographed in the course of conservation work) Inv. No. 136 54 55

изложбе 1974. године. „За њу [критику] је дјело Исмета War Inspired Art, set up by the Veterans Association Central “For it [criticism], the body of work of Ismet Mujezinović has Мујезиновића отписано скупа са периодом соцреализ- Council in Belgrade in 1960, with the aim of providing support been written off together with the period of socialist realism, ма, који је, као по правилу, искључен из сталних постава for the creation of works of art inspired by the War of National which is, as a rule, excluded from permanent exhibitions at наших умјетничких галерија и музеја. Чак и када га при- Liberation is an also an example that illustrates the point. The local art galleries and museums. Even when we show it, as part казујемо у оквиру студијских изложби, чинимо то више fund was dissolved two years later. Heike Karge quotes the of study exhibitions, we do it wishing rather to demonstrate the да демонстрирамо погубност ондашњих естетичких за- following observation made by Otmar Kreačić15 in 1959: “The detrimental effect of the then aesthetic delusions….“17. These блуда...“17 Овим ознакама су теме НОБ-а обележене и да- paintings shown at Peđa Milosavljević’s exhibition in Belgrade labels are used when referring to the national liberation struggle нас. Само изједначавање тема НОБ-а са „догматичним“ sold out. I have nothing against him, but the fact that everything Исмет Мујезиновић, 1953/4. Из фонда Међународне related topics even today. The very equalling of the national соцреализмом, онемогућава наше шире разумевање was sold, while no one was interested in Radauš’s works of art галерије портрета, Тузла; liberation struggle related topics to “dogmatic” socialist realism, Ismet Mujezinović, 1953/4. From the collections of ових тема у времену у којем су настале и баштиниле се. about the national liberation struggle (…) I spoke to one of our the International Portrait Gallery in Tuzla. prevents our broader understanding of these topics at the time Сматрам да то утиче не само на нецеловиту слику о ју- prominent painters, some ten days ago and he was working on when they emerged and gradually became part of the heritage. гословенској уметности, која се своди на неки логични two large paintings focusing on a national liberation struggle I believe that this not only results in an incomplete perception развојни ток, већ повратно може утицати и на само разу- related topic; now he does not know whether to proceed. He is of Yugoslav art, which becomes reduced to some logical course мевање историјског партизанског антифашизма, као ис- afraid how that will be received by the critics”. 16 of development, but that it can also, in turn, affect the very конструисане прошлости. understanding of the historical phenomenon of partisan Azra Begić, one of the authors of the first monograph on Ismet antifascism as ”custom-made” past. И поред наведених промена у ликовној критици и умет- Mujezinović, published in 1985, stated her opinion on the ности у Југославији, у јавној сфери, образовању и попу- “aesthetics of the new at all costs”, referring to works of art Despite these changes in art criticism and art in Yugoslavia, ларној култури, теме НОБ-а и даље су актуелне, преко and its criticism in the period following the years marked by the themes related to the national liberation struggle remained обележавања годишњица, подизања споменика и спомен socialist realism, in relation to the painter’s 1974 retrospective. topical through marking anniversaries, erecting monuments and комплекса и меморијалних пракси, везани за њих, преко memorial complexes, as well as via memorial practices related нових медија као што је телевизија и популарних фил- to them, new media, such as television and popular films on the 15 After the war, Otmar Kreačić was assistant head and head of the Yugoslav мова те тематике. То је посебно истакнуто од шездесетих People’s Amy Main Policy Department from 1955 and undersecretary subject. This was an especially prominent trend since the 1960s, година, када ратни садржаји добијају нове форме, при- at the State People’s Defence Secretariat. He also held different offices, when war material took on new forms, more suited to younger лагођеније млађим генерацијама које нису имале ратно including that of the secretary of the Veterans Association National generations, whose members had no wartime experience (for Central Council. Narodni heroji Jugoslavije (National Heroes of искуство (на пример, три најгледанија филма у домаћој example, the three films that had the largest number of viewers Yugoslavia), Belgrade/Titograd, 1982, 425-426 Исмет Мујезиновић, 1970. Из фонда Међународне 16 Sednica IO-a CO-a SUBNOR-a, 11.6.1959, (Meeting of the Executive и иностраној продукцији у биоскопима на територији галерије портрета, Тузла; Ismet Mujezinović, 1970. From the in 1974 were Užička republika (Užice Republic), Mirko i Slavko Board of the Central Committee of the League of World War II Veterans’ Associations) ASCG-297-17-B.B., Quoted from: Heike Karge, Sećanja u collections of the International Portrait Gallery in Tuzla. kamenu – okamenjeno sećanje? ( Memory in Stone – Petrified Memory?), 17 Azra Begić, „Potreba revalorizacije“ (The Need for a Reassessment), 17 Azra Begić, „Potreba revalorizacije“, Odjek, 13-14, Sarajevo 1976, 19. Biblioteka XX vek, Belgrade, 2014, 81. Odjek, 13-14, Sarajevo 1976, 19. 56 57

Србије 1974. године су Ужичка република, Мирко и Славко (Mirko and Slavko) and Sutjeska18). However, as far as painting сликарство 1958. године. Хронолошки пета верзија сли- (At Dawn) won the first Federal Painting Award in 1958. Тhe и Сутјеска18). Али у контексту сликарства, дела која на- is concerned, the works of art created after the period of socialist ке Сутјеске из 1953, монументалних димензија, данас fifth version of the painting Sutjeska, chronologically speaking, стају после периода социјалистичког реализма, а која се realism had ended, that are not associated with Mujezinović’s припада фонду Музеја историје Југославије и налази се made in 1953, monumental in its size, today belongs to the не везују за монументално сликарство Мујезиновића, на monumental paintings, for example, remain invisible today, like у просторијама Министарства културе на Тргу Николе collections of the Museum of Yugoslav History. It is housed пример, данас остају невидљива, као скромни или екс- humble or eccentric gifts given to Josip Broz Tito or museum Пашића у Београду. Исту слику, сликар је склонио на at the Ministry of Culture in Nikola Pašić Square in Belgrade. центрични поклони Јосипу Брозу Титу или музејски от- acquisitions and gifts to the Museum of the Revolution of таван своје куће, где је стајала и пропадала 25 година, The artist put away that very painting in the attic of his house, купи и поклони Музеју револуције народа и народности Yugoslav Nations and Ethnic Minorities, which is regarded as јер је желео „да остави простора млађим уметницима и where it was left deteriorating for 25 years, because he wanted Југославије, који се поима као de facto политичка инсти- a de facto political institution or an unsuccessful project (the њиховим идејама“‹20: „Тада су се појавиле нове тенден- “to leave some space to young artists and their ideas”20: “That туција или неуспели пројекат (заправо, пројекат зграде, design project of its building, in fact, since the museum itself ције у сликарству, и ја сам, убеђен да је то мој прома- was when new tendencies in painting appeared and, convinced јер је музеј постојао као институција!) који носталгично existed as an institution!) mirroring the “fate of Yugoslavia” in шај, чак помало оставио сликарство и интензивно се по- that this proved me a failure, I even abandoned painting a bit рефлектује „судбину Југославије“. a nostalgic manner. светио педагошком раду“21. 1950. године постаје редовни and became thoroughly dedicated to teaching”21. In 1950, he професор на Академији ликовних уметности у Београду. became a full professor at the Academy of Arts in Belgrade and Парадигматичан пример промене културне полити- Слику поклања Музеју револуције народа и народности gave the painting to the Museum of the Revolution of Yugoslav ке, уметничке критике и вредновања „садржаја и фор- The artistic careers of the painters, Đurđe Teodorović and Југославије, 1978. Слика данас у просторном контексту Nations and Ethnic Minorities in 1978. Today, the painting is ме“ је уметнички живот сликара Ђурђа Теодоровића и Ismet Mujezinović are a paradigmatic example of the change in пријемног „Жутог салона“ има значај по монументал- considered important in terms of the monumental nature of Исмета Мујезиновића. Теодоровић (1907-1986) је при- cultural policy, art criticism and the ways of evaluating “content ности не теме већ формата, односно, вредност која се не its format rather than its theme, in the context of the Yellow падао предратној групи уметника Живот, који су пре- and form”. Teodorović (1907-1986) belonged to the pre-war art мери величином платна се не препознаје.22 Reception Room, namely, the value which is not measured by тендовали да стварају социјално ангажовану уметност. group Život (Life), whose members aspired to create socially the size of the canvass is not recognized.22 Крајем рата, постаје члан ликовне секције Пропагандног engaged art. Towards the end of the war, he became a member После учешћа у рату од 1941. године и ослобођења, Исмет одељења Треће армије. По завршетку рата, био је анга- of the arts club of the Third Army Propaganda Department. Мујезиновић (1907-1984) живи у Сарајеву и учествује ак- After the war, in which he participated since 1941 and the жован у Агитпропу, радио је као карикатуриста и илу- After the war, he worked at the Agitprop Department as a тивно у културном животу града, као уметник и култур- liberation, Ismet Mujezinović (1907-1984) lived in Sarajevo, стратор. По његовим речима, таква врста ангажова- cartoonist and illustrator. In his own words, such commitment ни радник. Један је од оснивача Државне школе за високу actively participating in the cultural life of the city, as an artist ног рада „штети ликовном изразу“ и „ставља уметника is “bad for artistic expression” and “imposes narrow limits on умјетност и умјетне занате и Удружења ликовних умјет- and cultural worker. He was one of the founders of Državna у уске оквире“19. У периоду социјалистичког реализма, the artist”19. Throughout the period of socialist realism, his ника Босне и Херцеговине. Исте године, 1945, додеље- škola za visoku umjetnost i umjetne zanate (State School of High његове слике су биле позитивно оцењене од стране кри- paintings met with critical acclaim and the painting U svitanje на му је Споменица 1941. и Орден за храброст. Наредних тике и слика У свитање добија прву Савезну награду за 20 From an audio interview with Đurđe Teodorović, held on October 24th, 20 Из аудио интервјуа са Ђурђем Теодоровићем 24.10.1978, 1978, records of the Museum of Yugoslav History. 18 Kinematografija u SR Srbiji 1974, Institut za film, Beograd, 1976, 74-174. документација Музеја историје Југославије 21 “S tavana na izložbu“(From the Attic to an Exhibition), Novosti, 18 Kinematografija u SR Srbiji 1974, Institut za film, Beograd 1976, 74-174. (Film Industry in Serbia), Film Institute, Belgrade, 1976, 74-174) 21 „С тавана на изложбу“, Новости, 20.10.1978, 8. 20.10.1978, 8. 19 Према: Sreto Bošnjak, Đurđe Teodorović, katalog, Umetnički paviljon 19 Op. cit. Sreto Bošnjak, Đurđe Teodorović, catalogue, Umetnički paviljon 22 Изложба у Музеју историје Југославије је управо повод њене 22 This exhibition at the Museum of Yugoslav History provided the occasion „Cvijeta Zuzorić“, 1-15. oktobar, Beograd 1986, b. p. “Cvijeta Zuzorić”, 1-15. October, Belgrade 1986, no pagination. конзервације. for the conservation of this painting. 58 59

година је био ангажован као педагог и учествовао у раду Art and Crafts) and the Association of Artists of Bosnia and на промјене и збивања која су се бурно одвијала у нашој believing that engaged art must serve people, here and now. различитих комисија и жирија. Ускоро добија велике на- Herzegovina in 1945. That same year, he was presented with ликовној уметности и свијести наших умјетника. Борио The periodicals provided only sporadic information about these руџбине: 1946. наруџбину за рад на слици Прелаз преко the 1941Commemorative Medal and the Order of Gallantry. сам се на два фронта: против властите немоћи и против debates and lack of understanding of his insistence on the themes Неретве за Президијум ФНРЈ, а 1947. почиње са радом на In the years that followed, he worked as a teacher and was a опасности да подлегнем ономе чему никада не бих ис- related to the national liberation struggle – this information was композицијама за Дом ЈНА у Сарајеву којима ће се по- member of several boards and panels. He soon began receiving крено поклонио своје срце…“24 Поред тога што је наве- eclipsed by our knowledge of big commissions: “All this time, no светити наредне деценије, разрађујући посебно, среди- large commissions. In 1946, he was commissioned to work on дени „Аутопортрет“ значајан као реакција уметника, не- matter whether this is apparent in my paintings or not, I was ном педесетих, циклус У славу бораца Сутјеске; потом за the painting Prelaz preko Neretve (Crossing the Neretva) for кадашњег партизана, који се професионално, читавог not insensitive to the tumultuous changes and the events that вилу Загорје у Загребу, ради на композицији Ослобођење the Presidium of the Federal People’s Republic of Yugoslavia. живота, бавио темама НОБ-а, константно истражујући и occurred in our art and the awareness of our artists. I fought Јајца 1943. (3 x 7 м). У Мујезиновићевим изјавама, као и In 1947, he began working on the compositions for Dom JNA питања форме и израза, такође илустративно обједињује on two fronts: against my own powerlessness and the danger of мишљењима о његовом делу, постоји покушај да се ука- (Yugoslav People’s Army Officers’ Club) in Sarajevo, the task и статус наведених тема у сликарству, после година со- succumbing to that which I would frankly never be able to pour же и на друге стране његовог рада и личности, али увек to which he remained dedicated in the following decade, цијалистичког реализма. my heart into…”24 Autoportret (Self-Portrait), which is important је у првом плану „сликар револуције“ и „монументални developing a series of paintings U slavu boraca Sutjeske (In as a reaction of the artist, a former partisan who dedicated стил, класика уметности НОР-а“. У Тузли започиње рад Memory of Sutjeska Soldiers). Subsequently, he worked on a 3 Интерпретације његовог рада се настављају, не само кроз his entire professional life to the topics related to the national на Аутопортрету (1966 -1970) приказавши себе у целој x 7 m composition Oslobođenje Jajca 1943 (Liberation of Jajce in текстове, већ и радове других уметника. Радови Балин- liberation struggle, continually exploring the issues of form and фигури, са палетом „онакав какав сам, само у панталона- 1943). In Mujezinović’s statements and opinions about his body та Сомбатија (1950), посебно они настали од деведесетих expression, thus, also poignantly incorporates the status of said ма, да покажем свим оним завидљивцима, што ми ноћу of work, there is an attempt to point to other sides of his work година, представљају одговор на политичку и друштве- topics in painting after the period of socialist realism. лупају прозоре на новом атељеу, каквој јади завиде“23, на and personality, but his being a “painter of the revolution” and ну стварност, и у њима уметник неретко користи своје којем је досликао „Партизанску споменицу 1941.“ зака- his “monumental style, classic National Liberation War art” are тело и крв25. Интервенције на репродукцијама слика ју- The interpretations of his work continue, not only through чену за своју кожу на грудима, испод које се слива крв. always foregrounded. He began working on Autoportret (Self- гословенских уметника, често са темама НОБ-а, постају essays, but also through the works of other artists. The works of Споменицу је, како наводи у истом чланку, додао после Portrait) (1966 -1970) in Tuzla, the painting showing his whole хуманистичка реакција на рат и распад Југославије. Уз Bálint Szombathy (1950), especially those created in the 1990s полемика о односу уметности и политике крајем те деце- figure, palette in hand, “such as I am, wearing only trousers, so исечке репродукција ликовних дела са темама народ- are an answer to the political and social reality, and in them, the није, сматрајући да ангажована уметност мора служити as to show all these envious people breaking the windows of my ноослободилачке борбе, које се све до једне могу про- artist uses his body and blood rather often 25. The interventions човеку, сада и овде. О тим полемикама и неразумевању new studio at night, the poor wretch that is the subject of their наћи у књизи „Револуционарно сликарство“ (1977), Сом- on the reproductions of paintings by Yugoslav artists, frequently за његову истрајност на темама НОБ-а, само спорадично envy”23. To this painting, he added the 1941 Commemorative бати додаје вишезначне натписе: OLD TIMES-BAD TIMES focusing on the topics related to the national liberation struggle, сазнајемо из периодике – њих засењује наше знање о ве- Medal attached to the skin on his bleeding chest. In the same szombathy‘93, док 2014. године, репродукције дела исте ликим наруџбинама: „За цијело вријеме, без обзира да article, he said that he added it after the debates about the 24 “Umjetnost koja će služiti čovjeku” (Art that Will Serve Man), ли се то на мојим сликама види, нисам био неосетљив relation between art and politics, towards the end of that decade, Oslobođenje, 3.12.1982, 7. 24 „Umjetnost koja će služiti čovjeku“, Oslobođenje, 3.12.1982, 7. 25 For a more in-depth account see: Nebojša Milenković, Balint Sombati: Bili 25 Више: Nebojša Milenković, Balint Sombati: Bili smo heroji, katalog, smo heroji, katalog, Subotica: Moderna galerija “Likovni susret”, Galerija 23 „Тужно је то кад се сукобе уметност и политика“, Борба, 15.5.1976, 23 “Tužno je to kad se sukobe umetnost i politika” (The Clash between Art Subotica : Moderna galerija „Likovni susret“, Galerija „Dr Vinko “Dr Vinko Perčić”, (Bálint Szombathy: We Were Heroes, catalogue, Modern 11 and Politics is a Sad Thing to See), Borba, 15.5.1976, 11. Perčić«,Subotica 2014. Gallery “Art Meeting”, Gallery “Dr Vinko Perčić”) Subotica 2014. 60 61

тематике пробада значкама са Титовим ликом, петокра- become a humanist reaction to the war and disintegration of којег су се југословенска уметност и култура ослободи- the national liberation struggle, appearing after the period of ком и штафетама. Једна од употребљених репродукција Yugoslavia. To the clippings of the reproductions of national ли, почетком шездесетих година. Ове теме су наставиле socialist realism, and to the betrayal of ideals. јесте и Јуриш, Исмета Мујезиновића. Пробадање или liberation struggle themed art, each and every one of which can да живе, од радова некадашњих партизана на нарученим пробадања, могу се разумети и као продор идеологије be found in the book Revolucionarno slikarstvo (Revolutionary монументалним делима, преко никада излаганих ра- If the understanding of the themes related to the national и политике у тумачење прошлости, у контексту неких Painting) (1977), Szombathy added ambiguous text OLD дова аматера, поклоњених Јосипу Брозу Титу, па до по- liberation struggle represented in art is reduced to the works радова, као преплитање историје и интимног26. Мотив TIMES-BAD TIMES szombathy ‘93, while in 2014, he pierced the следњих радова Сомбатија. На крају, за баштињење исто- created during the period of socialist realism and then накнадног пробадања, али у другом контексту и са дру- reproductions of works on the same topics, using pins with the ријског антифашизма и његове вредности, потребно је generalized, these themes will become reduced to the banality гим смислом, појавио се и на поменутом Мујезиновиће- likeness of Tito, five-pointed stars and youth batons. Among the разумети његове накнадне интерпретације, баштињења, of a literal, politicized, abused topic, viewed as an ideological вом аутопортрету, као симбол партизанске и уметничке reproductions he used is Juriš (Charge) by Ismet Mujezinović. слављења, употребе, митологизације и релативизације, liability that hindered the “development” of art that Yugoslav (крваве) борбе која обележава преуморног уметника. Piercing or piercings can also be understood as penetration of чак и ако да се ради о слици непознатог аутора у Музеју art and culture got rid of in the early 1960s. These themes ideology and politics into the interpretation of the past and, in историје Југославије, из некадашњег фонда Музеја рево- live on, in the works of the former partisans, namely, in the Од Мујезиновића до Сомбатија друштвени, политички и the context of some works, as the overlapping of history and луције народа и народности Југославије. monumental works commissioned from them, the never културни контексти су се мењали као и појам „ангажова- the intimate sphere26. The motif of subsequent piercing, but in exhibited works by amateur artists, given as gifts to Josip Broz ног“ у уметности, тако да је ова паралела овде само отво- a different context and with a different meaning, appeared in Tito, through to Szombathy’s latest works. Finally, in order to рена. Оно што је блиско јесу и њихове искрене реакције the above-mentioned self-portrait of Mujezinović, as well, as preserve the legacy of historical antifascism and its values, it на друштвену стварност кроз уметност, односно, уметно- a symbol of both partisan and artistic (bloody) struggle which is necessary to understand its subsequent interpretations, the шћу. „Споменица која боли“ из наслова, преузета из јед- leaves its mark on the overly tired artist. ways of continuing its legacy, celebrating and using it, as well as ног новинског чланка о Мујезиновићу, односи се како на its mythologization and relativization, even if it is represented теме НОБ-а после социјалистичког реализма, тако и на From Mujezinović to Szombathy, the social, political and by a painting by an unknown artist in the Museum of Yugoslav изневеравање идеала. cultural contexts changed and so did the meaning of the notion History, formerly belonging to the collections of the Museum of of “engaged” in the domain of art. Therefore, the drawing of this the Revolution of Yugoslav Nations and Ethnic Minorities. Ако се разумевање тема народноослободилачке борбе у parallel has merely begun here. Another thing that is similar ликовном стваралаштву сведе искључиво на године ли- are their sincere reactions to the social reality through art, Марија Васиљевић (1985), историчар уметности и музеолог. Marija Vasiljević (1985), art historian and museologist. PhD ковног стваралаштва, такозваног социјалистичког реа- namely, by means of art. The phrase A Commemorative Medal Докторант на Семинару за музеологију и херитологију на Ка- student at the Seminar for Museum and Heritage Studies at the лизма и потом уопшти, оне ће постати сведене на ба- That Hurts which serves as the title, taken from a newspaper тедри за Историју уметности Филозофског Факултета у Бе- University of Belgrade, Faculty of Philosophy Department of Art налност дословне и политизоване, злоупотребљене теме, article on Mujezinović, refers both to the topics related to ограду. Сарадник Центра за музеологију и херитологију на History. She is a collaborator at the Faculty of Philosophy Centre идеолошки баласт који је кочио „развој“ уметности и истом факултету и суоснивачица удружења „Мрежа за ис- for Museum and Heritage Studies and co-founder of the Views траживање виђења“. Области интересовања: теорија башти- Research Network association. Research interests: heritage theory, не, музеализације београдског илегалног покрета отпора. musealizations of the illegal resistance movement in Belgrade.

26 Исто, 23. 26 Ibid., 23. 63

Ненад Лајбеншпергер Победe, устанци, борба и жртве - чега се Југославија сећала? Nenad Lajbenšperger Victories, Uprisings, Struggle and Victims - Which Memories Did Yugoslavia Cherish?

Војна парада у Београду, 9. маја 1947. године. Кат. бр. 42; Military parade in Belgrade, May 9th, 1947. Inv. No. 42 64 65

Југославија је из Другог светског рата изашла као побед- Yugoslavia celebrated the end of World War II as a winner, but the ван бојишта (у логорима или затворима, на стратиштима The three most important (and strongest) pillars of memory ник, али победник није била она предратна држава. По- winner was not the pre-war state. New Yugoslavia, the one created или на кућном прагу). about World War II in socialist Yugoslavia were precisely the бедила је нова Југославија, створена током рата на те- during the war on the foundations and ashes of the old one, was national liberation struggle, the victory and the victims. The мељима и пепелу старе. Шестог априла 1941. године, the one that won. On April 6th, 1941, the Kingdom of Yugoslavia Три најважнија (и најснажнија) стуба сећања на Други victory which was won in the national liberation struggle could Краљевина Југославија је увучена у Други светски рат, was dragged into World War II, but during the war the new, светски рат у социјалистичкој Југославији су били упра- not have been achieved without victims and the victims would док током рата настаје и након њега се и званично фор- Democratic Federative Yugoslavia was created and when the war во народноослободилачка борба, победа и жртве. Побе- have fallen in vain without securing the victory. This mutual мира, Демократска Федеративна Југославија. На два ended, it was officially constituted. The two eponymous states of да је извојевана у народноослободилачкој борби и није interdependence originated already during the war and continued краја тог сукоба су се тако нашле две државе истог на- completely different political orders, existed at the beginning and могла бити остварена без жртве, а жртве би без победе to subsist long after it. Its intensity was very strong during the зива, али потпуно другачијег уређења. На почетку рата at the end of the war. At the beginning of the war the Kingdom, биле узалудне. Ова међусобна условљеност, настала је existence of Socialist Yugoslavia, but considerably weakened краљевина, уређена као парламентарна монархија, а на politically ordered as a parliamentary monarchy, and at the end још током рата, а наставила је да живи и дуго после њега. after its disintegration. However, even though they were tightly крају рата република, уређена као парламентарна демо- of the war the Republic, politically ordered as a parliamentary Њен интензитет је био изузетно јак током постојања со- connected, one memory took precedence over others in the кратија, али у суштини претворена у једнопартијску др- democracy, but essentially transformed into a single-party state цијалистичке Југославије, да би осетно ослабио њеним state narrative – namely the memory of the national liberation жаву са прокламованим социјалистичким програмом. У with the proclaimed Socialist program. It is inhabited by the распадом. Међутим, иако уско повезани, једно сећање је struggle. њој живе исти народи, али нових схватања. Идеју о тро- same nations, but with new self-understandings. The idea of the имало предност у државном наративу – сећање на вођење именом народу заменила је нова (и јаче прокламована) triple-named nation was replaced by a new (and more strongly народноослободилачке борбе. Победа је била резултат The victory was the result of this struggle and has always been идеја о братству и јединству народа и народности. Но- proclaimed) idea of brotherhood and unity of nations and те борбе и у тај контекст је увек и постављана. Победа placed in that context. The victory in war and the victory in востворена држава, и поред почетних ограничења, до- minorities. The newly established state, despite initial limitations, у рату и победа у револуцији, извојеване током те бор- revolution, both achieved in this struggle, were parallel. To носи извесне нове слободе и напредак (нпр: еманципа- brought certain new freedoms and progress (e.g. emancipation of бе, стајале су раме уз раме. Владајућим структурама и the governing elite and the Communist Party of Yugoslavia, цију жена, масовна описмењавања, индустријализацију women, mass literacy, industrialization of the country…) which Комунистичкој партији Југославије била је битна победа the victory in the revolution was important, but it was земље...) који су се повећавали како је време протица- increased as time went by. These transformations were very револуције, али је она спроведена у рату и самим тим не- achieved during the war and was thus inseparable from it. By ло. Извршене трансформације су веома битне за сагле- important for assessing the significance of the victory secured одвојива од њега. Обележавајући револуцију, обележа- commemorating the revolution, they commemorated the war as давање значаја остварене победе у Другом светском рату. in World War II. Namely, the new society, the new ruling elite, вала је и рат. Са друге стране, значајнији део индивиду- well. On the other hand, the more important part of individual Наиме, то ново друштво, нове владајуће снаге, постигле have achieved multiple victories - liberation of the country, алног и приватног сећања су биле жртве страдале у рату. and private memory was about the victims who lost their lives су више победа – ослобођење земље, уништавање фа- destruction of fascism and Nazism, conducted a Socialist Ова разлика је лако схватљива - држава се легитимисала in the war. This difference is easy to understand – the state was шизма и нацизма, спровођење социјалистичке револу- revolution, established brotherhood and unity and created new кроз остварену победу, док је појединцу индивидуални legitimated through the achieved victory, while to an individual, ције, утемељење братства и јединства и стварање нових living conditions. For achieving these victories, many human губитак у рату био значајнија тачка сећања од колектив- private loss in the war was more significant, as a focus of memory животних услова. За остварење тих победа дате су мно- victims have fallen - some in direct combat and some outside the не победе. На некој средини су се налазила индивиду- than the collective victory. Half-way in-between were individual гобројне људске жртве - неке у директној борби, а неке и battlefield (in camps or prisons, execution sites or even on their ална сећања преживелих бораца. Њима је важна била и memories of the fighters who survived the war. For them, the own doorsteps). победа у којој су и сами учествовали, али нису могли да victory to in which they participated was also important, but 66 67

запоставе ни родбину, пријатеље и саборце коју су стра- they could not neglect their family, friends and comrades who Социјалистичкој Југославији је било важније да обележи of the uprisings in individual Republics, the sessions of AVNOJ, дали током рата. Њихово колективно сећање, са друге died during the war either. Their collective memory, on the other пут до победе, него сам завршни чин победе. Подизање liberated territories, the final liberation of cities and the like were стране, више је нагињало државном сећању и обележа- hand, leaned more towards state memory and commemorating устанака у републикама, бојеви, заседања АВНОЈ-а, сло- the stages which led to the final victory, but in order to preserve вању победоносних битака. Међутим, не треба схватити heroic victorious battles. However, celebration of victory and бодне територије, коначно ослобођење градова и слич- the awareness of their significance and the conducted revolution да су прославе победе и обележавање (и слављење) жрта- commemorating (and honouring) victims were far from being но биле су етапе које су водиле ка коначној победи, али and inscribe them into the memory of the new generations, it was ва биле специфичност само социјалистичке Југославије. specific to socialist Yugoslavia. As wars happen, they claim да би се очувала свест о њеном значају и спроведеној ре- important to commemorate them. The victory was omnipresent, Како ратови постоје, тако односе и своје жртве, и тако је victims and that has always been the case. This is why the волуцији и оне новим генерацијама усадиле у памћење, but greater attention was paid to the aforementioned stages. This одувек. Из тог разлога, и међусобно условљена повеза- interdependence between memories of war and memories of било их је битно обележавати. Победа је била свеприсут- is corroborated by the fact that some years, marking the dates ност сећања на рат и жртву, постоји и у другим друштви- victims also exists in other societies and states in the world, not на, али се више пажње посвећивало наведеним етапа- of liberation of individual cities – Zagreb (May 8th) or Ljubljana ма и државама света, и не само међу учесницима Другог just among participants in World War II, but in other wars, before ма. О томе говори и податак да је у појединим година- (May 9th) was given greater importance and publicity than the светског рата, већ и других ратова, како пре, тако и по- and after it. ма прослављање Дана ослобођења Загреба (8. маја) или celebration of the Day of Victory over Fascism (May 9th). сле њега. Дана ослобођења Љубљане (9. маја) имало већи значај и The victory was celebrated in various ways. The main celebrations публицитет од обележавања Дана победе над фашизмом The dates of the outbreak of the armed resurrection in individual Победа је прослављана на више различитих начина. of victory can be classified into, provisionally speaking, civil (9. маја). republics were celebrated as the most important dates of the Централне манифестације прославе победе можемо по- celebrations and military celebrations. The civil celebrations national liberation struggle and since 1956 the Veterans Day was делити на једну, условно речено, цивилну прославу и вој- denoted the victory of the revolution and the creation of the new Као најзначајнији датуми народноослободилачке борбе celebrated, marking the day when the decision had been made не прославе. Цивилна је означавала победу револуције state. They included the celebration of November 29th as Republic су прослављани дани подизања устанака по република- to stage an armed rebellion against the occupying forces.1 The и стварање нове државе. Прослављана је 29. новембра Day, commemorating the 1943 Second Session of the Anti-fascist ма, а од 1956. године и Дан борца, као сећање на дан када celebration more or less consisted of mass rallies with political као Дан Републике, обележавајући Друго заседање АВ- Council of the National Liberation of Yugoslavia (AVNOJ), when је донесена одлука да се у Југославији започне устанак speeches (on a few occasions delivered Josip Broz Tito himself) НОЈ-а (Антифашистичког већа народног ослобођења Ју- the decision about the new political order in Yugoslavia was против окупатора1. Обележавани су мање или више ма- and various other events (the unveiling of various monuments, гославије) из 1943. године на коме су донете одлуке о но- made. The war events were also mentioned during the celebration совним митинзима са говорима политичара (у неколико opening of museum and gallery exhibitions on war-related вом друштвеном уређењу Југославије. Дешавања током of Republic Day, but there were several other dates that marked наврата и Јосипа Броза Тита) и разним другим манифе- topics, the launch of infrastructure works or the opening of рата су се помињала и приликом обележавања Дана Ре- the events during the war. There were celebrations of the days of стацијама (откривањем разних спомен-обележја, отва- factories). Special attention was paid to jubilees (tenth, twentieth публике, али је прослава датума везаних за саме ратне uprising in individual republics, the dates of major battles and рањем музејских и изложбених поставки са темама из or thirtieth anniversary of an uprising). The uprisings in Serbia, активности било више. Прослављани су дани подизања of liberation of individual cities, the Day of Victory over Fascism рата, започињањем инфраструктурних радова или отва- устанака по републикама, великих битака, ослобођења and the like. појединих градова, Дан победе над фашизмом и слично. 1 4. јул – Дан борца; 7. јул – Дан устанка у Србији; 13. јул – Дан 1 July 4th – Veterans Day; July 7th – Uprising Day in Serbia; July 13th – For socialist Yugoslavia, it was more important to commemorate устанка у Црној Гори; 22. јул – Дан устанка у Словенији; 27. јул – Uprising Day in Montenegro; July 22nd – Uprising Day in Slovenia; the path to victory, than the final act of victory. The beginning Дан устанка у Хрватској и Дан устанка у Босни и Херцеговини и 11. July 27th – Uprising Day in Croatia and in Bosnia and Herzegovina and октобар – Дан устанка у Македонији. October 11th – Uprising Day in Macedonia. 68 69

рањем фабрика). Посебна пажња је посвећивана јубилар- Bosnia and Herzegovina and Croatia have always had a more и једнакости свих народа и народности�2. На централној twentieth anniversary of the uprising of Yugoslav nations, held ним прославама (10, 20 и 30 година устанка). Значајније prominent place than others in the celebrations of anniversaries. прослави двадесетогодишњице устанка народа Југосла- on July 4th 1961 in Krčagovo, a suburb of Užice, Tito talked about место у обележавању су увек имали устанци у Србији, вије, која је, 4. јула 1961. године, одржана у Крчагову, pre-war Yugoslavia, occupation, the staging of the uprising, Босни и Херцеговини и Хрватској. The speeches, delivered by Josip Broz Tito and other Yugoslav предграђу Ужица, Тито је говорио о предратној Југосла- waging the war and conducting the revolution, about lost officials, during the celebrations of uprising days, in addition to вији, окупацији, подизању устанка, вођењу рата и спро- casualties, post-war rebuilding of the country and topical issues Говори Јосипа Броза и других југословенских функ- referring to the past and war times, strove to highlight the results вођењу револуције, палим жртвама, изградњи земље по such as the development of the new five-year plan, armament ционера на прославама обележавања Дана устанка су, achieved by the state and the outcome of the policies pursued ослобођењу, а од актуелних тема, о развоју новог петого- of Western Germany, peaceful co-existence in the world and the поред осврта на прошлост и ратне дане, за сврху има- by the Party. They incorporated the unavoidable highlighting дишњег плана, наоружавању западне Немачке, мирољу- forthcoming meeting of leaders of the Non-Aligned countries, as ли и да прикажу резултате државне и партијске поли- of the significance of the uprising and the national liberation бивој коегзистенцији у свету и наступајућем састанку well as about the incessant verbal attacks on Yugoslavia coming тике. Састојали су се од незаобилазног истицања значаја struggle, showcasing the results of post-war reconstruction and шефова несврстаних земаља, али и о сталним нападима from abroad, the damage they inflicted and the necessity of устанка и борбе, приказа обнове и изградње земље по- the rebuilding of the country, the current political and economic из иностранства на Југославију, штети коју јој они нано- defending and preserving Yugoslavia.3 сле рата, а затим и тренутних политичко-економских events in the country and abroad, as well as the plans for future се и потреби да се Југославија одбрани и сачува.3 прилика у земљи и свету, као и планова за будући развој development of Yugoslavia. Thus, on Mount Kozara in 1951, The remembrance the struggle itself was defined primarily Југославије. Тако је Тито на Козари 1951. године, после having referred to war times and the post-war reconstruction of Сећање на саме борбе је било дефинисано, пре свега, кроз through the seven enemy offensives and the heroic resistance излагања о ратним данима и послератној обнови и из- the country, Tito spoke about the latest verbal assault by Soviet седам непријатељских офанзива и херојски отпор који with which they were met by the Partisan army. They were all градњи земље, говорио о последњем нападу потпредсед- Deputy Prime Minister Molotov on Yugoslavia, disparaging је партизанска војска тада пружила. Све су започете са launched in order to destroy the partisan movement; therefore, ника владе Совјетског савеза, Молотова, на Југославију, the Soviet Union as a country which abuses smaller nations. идејом непријатеља да уништи партизански покрет, а из- breaking out of the enemy encirclement and continuing the истовремено нападајући Совјетски Савез као земљу која On the subject of internal affairs, Tito spoke about further влачење из обруча и наставак ратовања су представљали struggle represented victory and were celebrated as such, тлачи мале народе. У оквиру унутрашњег живота земље, reconstruction and the accompanying problems, explaining the победу и као такви су и прослављани, без обзира на жрт- regardless of the number of victims. These battles were glorified говорио је о даљој изградњи и проблемима који је пра- benefits that Yugoslavia would derive from constructing the steel ве. Те борбе су слављене као примери јунаштва и пожрт- as examples of personal heroism and self-sacrifice. The most те, објашњавајући шта би Југославији донела изградња plant in Zenica and the coke plant in Tuzla, mentioning other вовања. Најзначајнија је била пета непријатељска офан- important was the Fifth Enemy Offensive, known also as the железаре у Зеници и коксаре у Тузли, а затим и о дру- current affairs, both good and bad, the problems of post-war зива, позната и као Битка на Сутјесци (мај-јун 1943), а Battle of Sutjeska (May - June 1943), then the Fourth Offensive, гим ситуацијама, и добрим и лошим, које постоје у из- reconstruction, production and other aspects of economic life of затим четврта, запамћена под два назива: Битка на Не- bearing two names: the Battle of Neretva and the Battle for the градњи, производњи и свим другим аспектима економ- the country, as well as the development of an internal political ретви и Битка за рањенике (јануар - фебруар 1943). На ло- Wounded (January - February 1943). At the local level, battles ског живота земље, као и о развоју унутрашњег уређења order through democratization and decentralization, particularly калном нивоу су истицане борбе и акције које су вођене and actions conducted on local battlegrounds were emphasized. земље кроз демократизацију и децентрализацију, а по- by developing and establishing brotherhood, unity and equality на локалном терену. Као и прославе дана устанка и про- Similar to celebrations of uprising days, the dates of battles were себно кроз развијање и утемељење братства, јединства of all nations and minorities.2 At the central celebration of the славе дана битака су често обележаване митинзима са often marked by holding mass rallies with political speeches

2 Borba, 29. jul 1951, 1-2. 2 Borba newspaper, July 29th, 1951, pp. 1-2. 3 Borba, 5. jul 1951, 1-5 3 Borba newspaper, July 5th, 1951, pp. 1-5. 70 71

говорима политичара и разним другим манифестација- and other events, also providing opportunities for underlining спремности армије да брани земљу од евентуалних но- military capability to defend the country from possible new ма и исто су служиле као полигони за истицање политич- political merits of the socialist authorities and commenting on вих агресора. Ове прославе су углавном биле мањих раз- aggressors. These celebrations were mostly less grandiose than ких заслуга социјалистичких власти и приказ тренут- the existing political and economic circumstances in the country мера од прослава устанка, бојева и ослобођења, али су the celebrations of uprising days, dates marking the battles or них политичко-економских околности у земљи и свету. and abroad. On the 30th anniversary of the Battle of Sutjeska on редовно биле присутне у медијима. Victory Day, but they maintained a regular media presence. На прослави тридесетогодишњице битке на Сутјесци, 5. September 5th 1971, Tito paid tribute to all fallen soldiers and септембра 1971. године, Тито је одао почаст свим поги- fighters and spoke once again about the significance which the Прослава Дана победе над фашизмом је у Југославији The celebration of the Day of Victory over Fascism has underwent нулим борцима и поново говорио о значају који је битка Battle of Sutjeska for the outcome of the national liberation прошла кроз неколико фаза и две промене датума про- several stages and two changes of the date of celebration in на Сутјесци имала за ток народноослободилачке борбе struggle and the final liberation two years later. Continuing, слављања. Капитулација Немачке је свечано прославље- Yugoslavia. The German surrender on May 9th 1945 was marked и коначно ослобођење, две године касније. У наставку је he warned about the current situation in which brotherhood на 9. маја 1945. године, док су борбе у Југославији још by holding formal celebrations, even though armed clashes had упозорио на тренутну ситуацију, у којој је братство и је- and unity were jeopardized, speaking against those trying to увек трајале. Током 1946. и 1947. године, Дан победе је still been occurring in Yugoslavia at the time. In 1946 and 1947, динство угрожено и иступио против оних који покуша- undermine them. At the end of his speech, he mentioned the прослављен 9. маја, одржавањем војне параде у Београ- Victory Day was celebrated on May 9th by staging a military parade вају да га наруше. На крају говора се осврнуо на светску global monetary and economic crisis, saying that it would not ду. Следећих неколико година је обележаван полагањем in Belgrade. The following couple of years it was celebrated by монетарну и привредну кризу и рекао да она неће пого- hit Yugoslavia, pointing out that Yugoslavs must work harder in венаца на Гробу незнаног јунака на Авали и на читавом laying wreaths on the Monument to the Unknown Hero on Avala дити Југославију, али да сами Југословени морају више order to stabilize the economy.4 низу других гробница (у Београду на Гробљу ослободи- Mountain and a number of other tombs (the Monument to the да раде на стабилизацији привреде.4 лаца Београда, Гробници народних хероја, Јајинцима...). Liberators of Belgrade, the Tomb of National Heroes in Jajinci…). Similarly to celebrations of the days of uprising and battles, Услед сукоба са Информбироом и потребе да одбрани Due to the conflict with the Comintern and the need to defend its Сличне прославама устанка и бојева су биле и прославе the dates of liberation of individual cities were also celebrated. своју улогу у рату Југославија је, од 1952. године, почела role in the war, in 1952 Yugoslavia began marking Victory Day on ослобођења градова. Заједничко за све њих су већ описа- What they all had in common were the aforementioned political да га обележава 15. маја, подсећајући се на дан када су у May 15th commemorating the day when the fighting in Yugoslavia ни говори политичких функционера, митинзи и хвало- speeches, mass rallies and praising the government. Depending самој Југославији прекинуте борбе. Следећих деценију had stopped. The following decade or so, this celebration boiled спеви у оквиру њих. Зависно од годишњице и важности on the anniversary and the significance of the marked event, и нешто, то обележавање се сводило углавном на пола- down to laying wreaths on monuments.5 The foreign policy once догађаја и актуелног друштвено-политичког тренутка, as well as on the current social and political moment, speeches гање венаца.5 Спољна политика је поново утицала да се again played a role in the decision to change the date of celebration говор je држала личност која је била вишег ранга на др- would be made by public figures of lesser or higher rank on the датум прославе Дана победе промени и врати на 9. мај. of the Victory Day and move it once again to May 9th. Namely, жавној лествици. state ladder. Наиме, у оквиру своје агитације за мир у свету, разору- as part of promoting world peace, disarmament and peaceful жање и мирну коегзистенцију, Југославија је, 1965. годи- coexistence, Yugoslavia decided in 1965 to celebrate Victory Прославе Дана Југословенске народне армије, дана The celebrations of Yugoslav Army Day, the days of individual не, одлучила да поново обележава Дан победе истог дана појединих видова и родова војске и дана ратних једи- corps and divisions of war units, were oriented towards the 5 Dragomir Bondžić, “Obeležavanje Dana pobede u Srbiji 1945-1955“ u: ница, биле су окренуте дешавањима у рату и тренутној events that had happened during the war and present-day Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. Ideologije, pokreti, praksa” (The Marking 5 Dragomir Bondžić, „Obeležavanje Dana pobede u Srbiji 1945-1955“ u: of the Victory Day in Serbia 1945-1955 in: Serbia (Yugoslavia) 1945 – Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. Ideologije, pokreti, praksa. Zbornik radova 2005. Ideologies, Movements, Practice). The collected volume of papers sa međunarodnog naučnog skupa održanog 4-6. maja 2005. u Somboru, presented at the international academic conference held on May 4-6, 2005 4 Borba, 06. septembar 1971, 1,4. 4 Borba newspaper, September 6th, 1971, p. 1, 4. Institut za savremenu istoriju, Beograd 2006, 203-219 in Sombor, Institute of Contemporary History, Belgrade, 2006, pp. 203-219. Војна парада у Београду, поводом 72 тридесетогодишњице Дана победе, 73 1975. године. Из фонда Музеја историје Југославије; Military parade in Belgrade, marking the 30thanniversary of Victory Day, 1975. From the collections of the Museum of Yugoslav History.

кад и остале земље победнице над фашизмом. Те исте Day on the same day as other countries which prevailed against године, унутрашња ситуација је условила и другу про- fascism. The same year, the internal affairs made it necessary мену у вези обележавања Дана победе. Због потребе за to introduce another change in relation to celebrating Victory штедњом, одустало се од одржавања годишње војне па- Day. Namely, due to the need to introduce austerity measures, раде за 1. мај, Дан рада, и одлучило да се она одржава на it was decided that the annual May Day military parade on May сваких пет година, али у оквиру прославе Дана победе. 1st, Labour Day, should be held every five years, but as part of Међутим, приликом обележавања, и даље се помињало the celebration of Victory Day. During the celebration, however, да је рат у Југославији трајао и после тог датума. Војне it was still emphasized that the war in Yugoslavia had continued параде у Београду биле су организоване и 1970, 1975 и even after May 9th. The military parade in Belgrade was organized 1985 (1980. године није одржана због Титове смрти). У го- in 1970, 1975 and 1985 (it was not held in 1980, due to Tito’s динама између парада, Дан победе је, као и раније, обе- death). In the years between the parades, Victory Day was, as лежаван полагањем венаца. earlier, marked by laying wreaths on war monuments.

Параде за Дан победе су биле и показивање резултата The parades on the occasion of Victory Day were also used to остварених након те победе. Приказивана је војска која showcase the results achieved after the victory. They showcased је изникла у рату, али која је након рата прерасла у савре- the army created in the war, but which after the war became a мену војну силу. Током параде 1975. године, први пут је modern military force. During the 1975parade the Eagle fighter приказан борбени млазни авион „Орао“, поносно дело ју- jet was shown for the first time – proudly constructed by гословенских стручњака.6 На парадама су, поред војске, Yugoslav experts.6 In addition to the army, the participants in учешће узимали и други делови друштва тадашње Ју- the parade, were the representatives other parts of society of the гославије: пионири, омладинци, представници разних then Yugoslavia: pioneers, youth, as well as the representatives У свом сећању на победу и рат, власти су се понекад In their commemoration of the victory and the war, the друштвених организација итд. На тај начин, држава је of various social organizations etc. In this way, the state sent освртале и на раније победе (у ратовима и устанцима из authorities sometimes mentioned earlier victories (in past wars слала поруку да има снаге, не само у техници, него и у the message that it had the power, not only technical, but also претходних епоха), а све у жељи да прикажу континуи- and uprisings), in their desire to demonstrate the continuity људству, мислећи при том на будуће генерације, које би manpower, thus referring to future generations that could resist тет борбе за слободу свих народа који чине Југославију. of liberation struggles of all nations that made up Yugoslavia. могле да се одупру новом агресору и понове победоносну any new aggressor and repeat the glorious victory of World War Тесно повезана са овим је и одбрана победе од сталних Narrowly associated with it was the protection of the victory борбу из Другог светског рата. II. напада и са истока и са запада, који су тежили да умање from constant attacks from both East and West, seeking to значај народноослободилачке борбе. Дискурс победе је diminish the importance of the national liberation struggle. The био толико јак да је пренет и на свакодневницу поли- discourse of victory was so strong that it was even projected тичког и економског живота и развоја социјалистичке on the everyday political and economic life and development of 6 Borba, 10. maj 1975, 6 6 Borba newspaper, May 10, 1975, p. 6. 74 75

Југославије. Резултати остварени у обнови и изградњи socialist Yugoslavia. The results achieved in the reconstruction противничких снага у грађанском рату, иако се у укуп- forces in the civil war, even though they also were counted in the земље, али и у развијању социјализма и самоуправљања and rebuilding of the country, as well as the development of ном броју жртава (1,7 милиона) налазили и они. Међу total number of victims (1.7 million). Among the fighters, special приказивани су као победе. Није било довољно рећи да socialism and self-management, were presented as victories. It борцима, посебно место су добијали народни хероји, али status was enjoyed by National Heroes, but memory of them су то успеси. Коришћење речи „победа“ као да је те ре- was not sufficient to say that these were achievements. The use је сећање на већину њих остајало у оквирима републике mostly remained confined to the republic, often only within the зултате подизало на исти пиједестал на ком се налазио of the word “victory” seemed to put them on the same pedestal из које су потекли, неретко и само у оквиру ширег под- wider region in which they were born. Until the conflict with the и остварени резултат народноослободилачке борбе. Из- as the achieved outcome of the national liberation struggle. It ручја у ком су рођени. До сукоба са Информбироом, по- Comintern, special status had also been granted to the members гледало је као да ништа друго осим победе није довољно seemed that nothing else except victory was good enough or себно место су имали припадници Црвене армије, да би of the Red Army, but they were subsequently replaced by добро и прихватљиво. acceptable. их касније заменио лик партизана. Покушано је са из- partisans figures. An attempt was made to build a pan-Yugoslav грађивањем југословенског сећања, али осим неколико remembrance, but with the exception of several examples, Након Титове смрти, сва обележавања важних датума из After Tito’s death, all celebrations of important dates of the изузетака, сећање ипак више остаје на републичком (по- remembrance was mostly confined to the republic (province) and народноослободилачке борбе су садржала и подсећање national liberation struggle also incorporated the remembrance крајинском) и локалном нивоу. Као југословенски мар- local level. The milestones of pan-Yugoslav remembrance were на њега и његово дело, али и полагање венаца на његов of him and his work and included wreath laying on his grave. кери сећања се издвајају страдање у Крагујевцу у октобру the tragedy in Kragujevac in October 1941 or the figure of Ivo гроб. 1941. године или лик Иве Лоле Рибара, народног хероја, Lola Ribar, National Hero, Secretary of the Central Committee of The memory of war victims was one of the central elements of секретара Централног комитета СКОЈ-а и члана Врхов- the Youth Communist League of Yugoslavia (SKOJ) and member Сећање на жртве рата је било један од средишњих еле- legitimation, not only of the state,7 but also of the Communist ног штаба Народноослободилачке војске Југославије. of the Supreme Command of the National Liberation Army of мената легитимације државе7, али и партије, пошто је Party, given that it was the Party that led the struggle for Већина масовних страдања постоји у општем југосло- Yugoslavia. Most mass atrocities are retained in the collective она била та која је предводила борбу за ослобођење од liberation from the foreign occupying forces and that many венском сећању, али су далеко присутнија на локалном Yugoslav memory, but they are far more present at the local level. окупатора и у тој борби дала значајне жртве. Држав- of its members were among the casualties. The state memory нивоу. Државно сећање замагљује сећање на жртве зло- The state memory blurred the memory of the victims of atrocities но сећање је као жртве признавало особе страдале у ди- recognized as victims people killed in direct combat against the чина које су учиниле усташке, четничке и друге квис- the committed by Ustaša, Chetnik or other collaborationist units ректној борби против непријатеља, односно, борце, за- enemy – the fighters, the members of various illegal groups and линшке формације према припадницима других наро- against the members of other nations and minorities, without тим припаднике разних илегалних група и симпатизерe sympathizers of the partisan struggle and resistance, and finally да и народности, али их не запоставља потпуно, док са neglecting them completely; on the other hand, they lived in партизанске борбе и отпора, а на крају и оне страдале those killed in enemy retaliations or during war actions, in which друге стране, оне живе у приватном и локалном сећању. private and local memories. At the expense of civilian victims, приликом непријатељских одмазди или током ратних people were killed as civilians (in bombings or the like). The На уштрб цивилних жртава помињу се партизани и пар- partisans and partisan victims killed by collaborationist units дејстава у којима су страдали као неборци (бомбардо- status of victims was not conferred on the members of the rival тизанске жртве страдале од квислинга. Иако је у приват- were emphasized. Even though they were constantly present вања и слично). Међу жртве нису убрајани припадници ном сећању стално била присутна, цивилна жртва ће тек in private memory, civilian victims became an imperative 7 Holm Sundhaussen, “Jugoslavija i njene države sljednice. Konstrukcija, од шездесетих година постати и незаобилазна у држав- element of state remembrance only in the 1960s. The prevailing dekonstrukcija i nova konstrukcija ‘sjećanja’ i mitova“ (Yugoslavia and Its ном сећању. Преовлађујуће сећање на борце полако је по- memory of the fighters was slowly repressed by the memory of 7 Holm Sundhaussen, „Jugoslavija i njene države sljednice. Konstrukcija, Successor States. Construction, Deconstruction and New Construction dekonstrukcija i nova konstrukcija ‘sjećanja’ i mitova“ u: Kultura of ’Memories’ and ’Myths’) in: Kultura pamćenja i historija (Culture of тиснуто сећањем на жртве, а оно је изазивало полеми- the victims, which caused debates about the number of victims pamćenja i historija, Golden marketing - Тehnička knjiga Zagreb, 2006, Memory and History), Golden Marketing - Тehnička knjiga, Zagreb, 2006, ке око броја жртава и одговарајућих образаца сећања на 247 p. 247. 76 77

Ненад Лајбеншпергер (1979), мастер историчар. Nenad Lajbenšperger (1979), MA in history, obtained his BA and MA жртве међунационалних сукоба током Другог светског and appropriate patterns of remembrance of the victims of inter- Завршио је дипломске и мастер студије историје на Филозофском degrees in history from the University of Belgrade, Faculty of Philosophy, рата на тлу Југославије. ethnic conflicts during World War II on Yugoslav soil. факултету у Београду, где тренутно похађа и докторске студије. where he is currently a PhD student. Since 2006, he has worked at the Од 2006. године, запослен је у Републичком заводу за заштиту Institute for the Preservation of Cultural Heritage of Serbia – Belgrade. Југославија се сећала народноослободилачке борбе и Besides, Yugoslavia commemorated the national liberation споменика културе – Београд. Бави се истраживањем и зашти- His research focuses on the preservation of war monuments and he том меморијала из ратних времена и до сада је објавио неколико has so far published several papers in this field. He has collaborated жртава и путем подизања разних спомен-обележја, от- struggle by erecting various monuments, opening museums and радова из те области. Био је сарадник у више активности повеза- on several projects related to the remembrance of the Holocaust and варањем музеја и историјских изложби, подстицањем historical exhibitions, stimulating the creation of visual, literary, них са сећањем на Холокауст и жртве ратова на овим просторима. the victims of wars in the region. His research interests include history стварања ликовних, књижевних, филмских, позориш- film, theatre and other works of art. As part of the agenda of Области интересовања и истраживања су му и историја Југосла- of Yugoslavia; Spanish Civil War and its connection with Yugoslavia них и других уметничких дела. Кроз формулу „неговања ‘cherishing revolutionary traditions,’ the whole society (factories, вије; Шпански грађански рат и његова повезаност са Југославијом and its residents; as well as local histories of Zemun and Srem. и њеним становницима, као и локална историја Земуна и Срема. револуционарних традиција“, цело друштво (фабрике, enterprises, schools, various organizations, sports clubs…) was предузећа, школе, разне организације, спортска удру- involved in the preservation of memory of the war and the жења...) је било укључено у одржавање сећања на рат и revolution. револуцију. Whether it was the remembrance of the victory, the uprisings, the Било да се сећала победе, устанка, борбе, жртве, униште- struggle, the victims, the destroyed villages or something else, ног села или нечег другог, званична Југославија се тру- the official Yugoslavia tried to make use of this remembrance, so дила да то сећање и инструментализује у своју корист и that it could serve its purposes and it largely succeeded in doing у томе је донекле успевала. Ипак, опште познати крајњи that. However, the well-known final destiny of that state proves исход те државе је доказ да није успела довољно добро that it was not successful enough in hiding the unwanted past, да сакрије непожељну прошлост, а да је прокламовано as well as that the proclaimed brotherhood and unity was built братство и јединство почивало на стакленим ногама и on sand and that the need to insist on it indeed existed the whole да је заиста постојала потреба да се стално инсистира на time. њему. Мишљења Opinions о 9. мају on мay 9TH

Зашто и како се сећамо Why and how do we 9. маја? Зашто и како се remember May 9th? Why Ви сећате 9. маја? and how do you remember May 9th? 80 Ако би се питање Како се сећамо 9. маја? ставило у исто- If the question: How do we remember May 9th? were to be put into Тај 9. мај 1945. године, нећу никада заборавити, не због May 9th, 1945 is the day I will never forget, not because of the 81 ријску перспективу, одговор би знатно варирао. У ју- a historical perspective, the answer would vary considerably. општег расположења, него због личног доживљаја. general mood, but rather because of a personal experience. гословенском социјалистичком систему, где је антифа- In the Yugoslav socialist system, where antifascism was the шизам био званична доктрина, обележавање овог датума official doctrine, marking this day was part of the official Био сам млад партизан у саставу Пете козарачке народ- I was a young partisan, member of the Fifth Kozara National је било део службеног поретка сећања, уз напомену да је pattern of remembrance. It should be noted, however that ноослободилачке бригаде. Пробили смо немачке и оста- Liberation Brigade. We forced our way through the lines of свака република имала свој посебан 9. мај. Након слома each republic had its own, particular, May 9th. After the ле окупаторске снаге на Сремском фронту и гонили их the German and other occupying forces on the Srem Front социјализма, антифашистичка оријентација је изгубила collapse of socialism, the antifascist orientation lost one of the према граници. Повремено смо се сукобљавали са њима and were chasing them to the border. We clashed with them један од важнијих ослонаца, а на овим просторима је ње- more important pillars, and the tendency towards pronounced и, наравно, имали губитке, у данима када се Други свет- occasionally and, naturally suffered losses in the days when ном слабљењу додатно погодовала тежња ка израженој historical revisionism additionally fostered its decline in the ски рат окончавао. World War II was drawing to a close. ревизији историје. Самим тим је и обележавање 9. маја region. These very circumstances pushed commemorating било у сасвим другом плану. Ипак, ЕУ интеграције на- May 9th completely into the background. Nevertheless, EU Око 9. маја, налазили смо се у Словенији и тамо водили Around May 9th, we were in Slovenia and fought battles мећу потребу неговања антифашизма, али је утисак да то integrations impose the need of upholding antifascism, but it битке са остацима непријатеља који је гледао да се до- there against the remnants of enemy forces, striving to get није резултат промишљеног и срачунатог напора, већ ис- seems not to be the result of a well-thought-out, deliberate копа границе и напусти Југославију. Када сам преко ра- to the border and leave Yugoslavia. When on May 9th I heard кључиво покушај задовољавања празне форме. Због тога effort. Rather, it is only an attempt at satisfying an empty дија, 9. маја, чуо да је завршен рат и да су окупатори ко- on the radio that the war was over and that the occupying је сећање на антифашизам, са једне стране, очишћено од formal requirement. The remembrance of antifascism is thus, начно поражени, одјурио сам да то саопштим комесару troops were finally defeated, I raced to the brigade officer, „комунистичких“ садржаја везаних за Други светски рат on the one hand, purged of the “communist” content, related бригаде с којим сам свакодневно сарађивао. Утрчао сам with whom I collaborated on a daily basis, to tell him the и партизански отпор, социјалистичку Југославију, брат- to World War II and partisan resistance, socialist Yugoslavia у комесарову собу и с прага повикао: „Комесаре, чуо сам news. I ran into the officer’s room and shouted from the ство и јединство, док са друге, у званичном, државном and brotherhood and unity, while on the other hand, it has на радију, рат је завршен, ми смо победили!“ Комесар ме doorstep: “Officer, I heard it on the radio, the war is over, поретку сећања има блед симболички значај. slight symbolic significance in the official state pattern of погледао и дрекнуо, изнервиран и са скоро сузним очи- we have won!” The officer looked at me; he was upset, tears remembrance. ма: „Иди у мајчину, и ти и твој крај рата!“. almost welling in his eyes and bellowed: “Go to hell, you Важност 9. маја је, ипак, неспорна, не само у смислу про- and your end of the war!” мовисања вредности слободе и хуманизма, толеранције Still, the importance of May 9th is undeniable, not only as far Тог тренутка ми је синуло да смо ми још увек водили међу људима, па и интернационализма, већ и због ду- as promoting the values of freedom and humanism, tolerance рат са остацима непријатељске војске и да су нам баш At that moment, it dawned on me that we were still waging бинске кризе капитализма, као и са тим повезаног из- among people and even internationalism is concerned, but тога дана погинула два првоборца, ратника од 1941. го- war on the remnants of the enemy army and that we lost two раженог јачања екстремне деснице. Недовољан труд да also because of the deep crisis of capitalism and the related дине. Значи, за нас рат још није престао. У трену сам све partisans who fought from the beginning of the war in 1941. се негују антифашистичке тековине на званичном ни- rise of the extreme right. Insufficient efforts, at the official то схватио и полако, посрамљено, напустио комесарову So, for us the war had not ended yet. I realized that in an воу, условио је и да индивидуална, односно, појединач- level, aimed at preserving the antifascist legacy have led to собу. instant and slowly left the officer’s room ashamed. на сећања бледе и нестају. А то сећање се чини нужним, gradual fading of individual, namely, particular memories. посебно у светлу нормализације и латентне ревитализа- That kind of remembrance appears to be necessary, especially Радослав Ђерић, пуковник у пензији, фило- Radoslav Đerić, retired colonel, philologist ције самог фашизма. in the light of the normalization and latent revitalization of лог, учесник у партизанском рату and participant in the partisan war fascism itself.

Мр Немања Звијер, социолог Nemanja Zvijer, MA, sociologist 82 Важан допринос борби против фашизма у Другом свет- The broad antifascist front, bringing together women, significantly Рођен сам и одрастао у окружењу у којем су, не само отац I was born and grew up in an environment marked by the 83 ском рату дала је и широка антифашистичка фронта contributed to the fight against fascism in World War II. The и мајка, већ и бројни рођаци и пријатељи породице били fact that not only my mother and father, but also numerous жена. Отпор је донео нова политичка искуства и споз- resistance brought new political experiences and the awareness активни учесници антифашистичке борбе. „Споменица“, relatives had been active participants in the antifascist нају могућности изградње праведнијег друштва, чија је of the possibilities of building a more just society, an important повеља о учешћу мога оца, Гојка, као првоборца у Народ- struggle. Spomenica, the certificate proving that my father важна основа била промена односа моћи, кроз укидање foundation of which was a change in the balance of power, through ноослободилачком рату, имала је почасно место у днев- Gojko fought in the National Liberation War, as a partisan, класних односа, али и потчињеног положаја жене. „Жен- abolishing not only class relations, but also the subordinate position ној соби. Посебно ми је мајка, још док сам био мали, при- from the beginning had pride of place in the living room. Even ско питање“, решавано је системски, кроз покушај оства- of women. The “women’s issue” was addressed systematically, by чала о недаћама кроз које су пролазили, о искушењима when I was little, it was my mother in particular who was рења идеала пуне запослености, као и кроз подруштвља- attempting to achieve the ideal of full employment and making the на која су наилазили и сновима које су сањали, борећи се always telling me about the hardships they had to endure, the вање репродуктивног рада који је традиционално падао society share the burden of reproductive work, traditionally borne на фронту, или збрињавајући рањенике у позадини. Ис- temptations they encountered and the dreams they dreamed, на плећа жена. Иако овај идеал, због економских пробле- by women. Although this ideal had never been fully attained, due пуњавало ме је поносом што је борба против фашизма fighting on the front or taking care of the wounded in the rear. ма и недостатка политичке воље, никада није у потпуно- to the economic problems and lack of political will, it brought our била и део историје моје породице. I was filled with pride because the fight against fascism was сти остварен, донео је нашим бакама и мамама већи сте- grannies and mums a higher degree of economic independence and part of my family history too. пен економске независности и аутономије. autonomy. И овде у Аустрији, где сам већ преко 35 година, до распа- да Југославије, смо редовно, у нашим клубовима и удру- Here in Austria as well, where I have been living for over 35 Демолирање делимично успостављеног социјалистичког The destruction of the partly established socialist self- жењима (на пример у клубу „Јединство“) и на свечаним years now, up until the disintegration of Yugoslavia, we used самоуправљања, кроз дужничку кризу, рат, првобитну аку- management system, due to the debt crisis, war, the primitive академијама (рецимо, у дворани „Kongressahus“) обеле- to mark May 9th regularly, as a day symbolizing the victory of мулацију капитала, ревизију историје и етаблирање ет- accumulation of capital, historical revisionism and establishment жавали 9. мај, као дан који симболизује победу слобод- the free world over the totalitarian darkness of Nazism that нокапиталистичког поретка, имало је и изражену родну of an ethnocentric capitalist system had a pronounced gender ног света над тоталитарним мраком нацизма који је пре- threatened to destroy it. We used to do it at our clubs and димензију. Прогресивно класно раслојавање, пратила је dimension. The progressive division into classes went hand in тио да га уништи. Нико нам то у Аустрији није бранио. Не associations (the Jedinstvo (Unity) club, for example) and ретрадиционализација родних улога, заједно са захтевом hand with a retraditionalization of gender roles, combined with би нам ни данас бранили. Напротив. by holding observances (at the Kongctivistressahus hall, for за рађањем у име националних интереса. Данас, са мерама the requirement of giving birth in the name of national interests. instance). Nobody in Austria prevented us from doing that. штедње, долази до новог интензивирања двоструке опте- Today, with austerity measures in place, the presence of the Очеву „Споменицу“ и даље чувам као успомену на неко They would not do that today either. On the contrary. рећености жена, нове, родне сегрегације рада, све веће не- double burden carried by women intensifies and so does the прошло време и идеале, али и као опомену да треба ра- запослености жена и повећања јаза у платама. new gender-based segregation of labour markets, the increasing дити са младима, како 9. мај за њих не би био само један I still keep my father’s Spomenica, as a memento of a past unemployment of women and the widening of the pay gap. од дана у календару. time and ideals and also as a reminder that we should work Такво интензивирање кризе, донело је и своје „нежеље- with young people, so that, for them, May 9th does not become не“ нуспроизводе, настале размагљивањем погледа који This intensifying crisis brought about its “unwanted” side effects merely another day in the calendar. Мр Борко Иванковић, до пензионисања запослен у одељењу је био искривљен обећањем демократије. Постало је кри- too, resulting from the lifting of the fog that blurred our vision управе Града Беча за питања интеграције миграната стално јасно да наша класна припадност и наша родна distorted by the promise of democracy. It has become crystal Borko Ivanković, MA, retired employee at the припадност нису случајне или природне, већ да су у пи- clear that our class membership and our gender membership are Department of Integration of the City of Vienna тању спољашњи друштвени, политички, економски и not random or natural phenomena, but external social, political, културни конструкти, и да их се стога можемо ослобо- economic and cultural constructs and that therefore we can free дити. На том путу, критичка преиспитивања прошлости ourselves from them. On that journey, critical reassessments of и сећања на заборављене борбе, убеђења, солидарност и the past and remembrance of the forgotten struggles, convictions, победе имају потенцијал да отворе простор нове наде у solidarity and victories have the potential to raise new hopes of a могућу бољу будућност, за коју се вреди борити. possible better future that is worth fighting for.

Ана Виленица ‒ истраживачица, теоретичарка и активисткиња Ana Vilenica – researcher, theoretician and activist 84 Autentični smisao Dana pobede je isticanje jednakosti svega The authentic meaning of Victory Day implies an emphasis on Ми који смо одрастали у СФРЈ, мај мјесец чешће везује- We who were growing up in the Socialist Federal Republic of 85 što nosi ljudski lik, one prosvetiteljske vrednosti koju je the fact that everything with a human face is equal, namely, мо за Дан младости, који се славио 25. маја, као и за пр- Yugoslavia associate the month of May more often with Youth poraženi fašizam ubilački negirao. Kod antifašizma treba the enlightening value that the defeated fascism so lethally вомајске празнике, него за 9. мај, Дан побједе над фа- Day, celebrated on May 25th and May 1st holidays than with razlikovati spoljnu stranu (oružanu borbu) i unutrašnju (otpor denied. When it comes to antifascism, its external aspect шизмом. Некако смо те тековине побједе над фашизмом May 9th, Day of Victory over Fascism. Somehow, we viewed svakom nacionalizmu i međunacionalnoj mržnji) Dosledni, (armed combat) should be distinguished from the internal више сагледавали кроз искуства наших дједова и бака, this legacy of the victory over fascism through the prism of univerzalni antifašizam je brana svakom nacionalizmu, one (resistance to any form of nationalism and inter-ethnic као да и нисмо били дио Европе и свијета. experience of our grandfathers and grandmothers, as if we šovinizmu i rasizmu. Antifašizam je univerzalan ili ga nema. hatred). Consistent, universal antifascism is the defence had not even been part of Europe and the world. Etnocentrični antifašizam je nemoguć. Zato nacionaliste koji against any form of nationalism, chauvinism and racism. Могу и разумјети такав однос. Савезници су били више svojataju antifašizam treba opomenuti „Ko neće da govori o Antifascism is either universal or non-existent. Ethnocentric нека митска бића, а већина учесника НОБ-а је терет по- I can even understand such an attitude. The allies were more nacionalizmu, treba da ćuti o antifašizmu“. antifascism is impossible. That is why nationalists, who lay бједе сама изнијела на својим плећима. Или нам се бар like some mythical creatures and the majority of participants claim on antifascism, should be warned that “they who do тако чинило. in the National Liberation War bore the brunt of victory 9. maja 1945. je vojno poražen najekstremniji nacionalizam, not want to talk about nationalism should keep silent about themselves. Or so it appeared to us. pa ovaj praznik treba koristiti za trajnu prevenciju antifascism”. А онда нам се загледаност у властити пупак осветила. međunacionalne mržnje, a ne kao performans kojim se Европа је у своје темеље уградила баш 9. мај, а ми смо And then, navel gazing rebounded on us. Europe built May obeležava Dan Evropske unije. Simbolična strana ovog On May 9th, 1945, the most extreme form of nationalism was наше уништили и сад покушавамо да пронађемо праз- 9th into its foundations, while we destroyed ours and now we datuma je, u našem regionu, danas neiskorišćena. Svuda defeated by force of arms, thus, this red-letter day should be нине у темељима који су попуцали на све стране. are trying to find gaps in the foundations that are cracked gde je nacionalizam normalizovan, antifašizam je sezonski i used as a lasting safeguard against inter-ethnic hatred, rather through and through. epizoda, a dublja struktura jeste anti-antifašizam. than as a performance marking Europe Day. The symbolic И да парафразирам носећу реченицу из филма „The Men side of this day in the region nowadays remains untapped. Who Stare at Goats”: „Данас, више него икад, потребан Let me paraphrase the catch-phrase from the film The Men Wherever normalization of nationalism occurs, antifascism is нам је јак и јединствен антифашистички покрет”. Да- Who Stare at Goats: “Now more than ever, we need a strong Todor Kuljić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu seasonal and episodic, while anti-antifascism is built deeper туме који би нам могли бити окосница за окупљање смо and united antifascist movement”. We have forgotten the dates inside its fabric. позаборављали, а и да нисмо ред би био да се окупимо which could provide a common ground to bring us together, око једног. Овога пута, нека то буде универзални датум, and even if we had not, it would be better to mobilize around јер овога пута, борба је друкчија, исто тако универзал- a single one. This time, let it be a universal date, because this Todor Kuljić, professor of sociology at the University of Belgrade, Faculty of Philosophy нија, глобалнија. Мислимо овога пута глобално, а дјелуј- time, the struggle is different, equally more universal and мо локално. global. Let’s think globally and act locally this time.

Дејан Кожул, новинар Dejan Kožul, journalist 86 Прва асоцијација поводом 9. маја је 15. мај. Наиме, нека- The first association in connection with May 9th is May 15th. да се са поносом истицало да је у Југославији рат трајао Namely, there was a time when it was proudly emphasized that На шта мислим кад What do I mean when шест дана дуже, тј. да су се завршне борбе још водиле in Yugoslavia the war lasted six days longer, i.e. that the final када је у Европи већ био проглашен мир. Много годи- battles were still being waged, when peace had already been мислим на појам „сећање I refer to the notion of на касније, Европска унија узима за свој празник 9. мај, declared in Europe. Many years later, the European Union дан завршетка Другог светског рата, односно, победе над recognized May 9th, the day World War II ended, namely, the на антифашизам“? “remembering antifascism”? фашизмом. Одређивањем 9. маја за свој празник, Евро- day fascism was defeated, as its holiday. By choosing May па јасно ставља свима до знања на којим је вредностима 9th, Europe has made it clear for everyone what values it was утемељена. За неке грађане новонасталих држава, ство- founded on. For some citizens of the newly formed countries, У првој линији, наравно, на Други светски рат. Затим, на First and foremost, naturally, World War II. Then, I mean past рених после распада Југославије, ова чињеница постаје established after the disintegration of Yugoslavia, this fact прошле и садашње банализоване и ритуализоване проце- and present trivialized and ritualized remembrance processes повод за покушај ревизије историје. provided a pretext for an attempt at historical revisionism. се сећања у Југославији и Аустрији. И на крају, на то шта би in Yugoslavia and Austria. Finally, I also refer to what could у данашње време могла да буде делотворна – не само исто- nowadays be an effective – not just historical – antifascist stance. Одрастање у новој Југославији било је прожето духом Growing up in the new Yugoslavia was permeated by the spirit ријска – антифашистичка позиција. Последње питање има за The precondition for the last question is that remembrance припадања оном делу човечанства који је победио зло of belonging to the part of humanity that defeated evil and предуслов да сећање није само recordatio и repraesentatio про- should not simply be recordatio and repraesentatio of the past, и неправду. Изградња нове државе била је део изградње injustice. The building of the new country was part of the шлога, већ представља својеврсну актуелизацију могуће бу- but a particular kind of actualization of a possible future нове, послератне Европе и тако гледајући, грађани та- building of the new post-war Europe, and viewed from that дућности. Тако гледајући, није случајно што је поље сећања instead.. Seen in this light, it is no coincidence that the realm дашње Југославије су, барем великом већином, били по- perspective, the citizens of the then Yugoslavia, or at least истовремено и процес борбе за „право“ сећање. Државни апа- of remembrance incorporates the process of fighting for “true” носни грађани Европе и света. Сваки 9. и 15. мај били су the overwhelming majority of them, were proud citizens of рати, говорим о онима који су настали након распада Ју- remembrance. State apparatuses, and I mean those established прилика да се поново нагласи, и то са великим поносом, Europe and the world. Each May 9th and May 15th provided гославије, заменили су југословенску интернационалистич- after the disintegration of Yugoslavia, replaced the Yugoslav уз колике жртве се до победе дошло и колико је младих an opportunity to emphasize again, and with great pride, the ку визију антифашизма партикуларним, националистичким internationalist vision by particularized nationalist versions живота за њу пало. extent of the sacrifice that led to victory and the number of верзијама (или још свим силама покушавају то да ураде). (or are still trying, with all their might, to do that). young lives lost in its pursuit. И на крају, а не мање важно, добро би било упутити мла- Најважнија карактеристика фашизма је, пак, та да је то иде- The most important feature of fascism, however, is that it is дим нараштајима позив да дубље сагледају херојски от- And last but not least, it would be advisable to call on young олошки и политички правац против којег се може борити, а an ideological and political world view that can be opposed and пор који је на овим просторима организован. Било би people to develop a deeper understanding of the heroic не нека врста метафизичког ирационалног зла које је уграђе- not some kind of metaphysical, irrational evil that is innate to врло важно да се млади људи данас запитају како је то resistance organized in the region. It would be very important но у човечанство. humankind. било могуће, ко је и на који начин то организовао, као и for young people today to ask themselves how it was possible, да се упознају са ликовима својих вршњака, тадашњих who organized that and how it was organized, as well as to Фашизам је настао и ширио се у одређеним условима, на од- Fascism emerged and spread in the specific circumstances хероја. discover the life stories of their peers, the then heroes. ређеним просторима који се могу историјски истраживати. and in specific areas that can be subject to historical research. Фашизам је побеђен антифашистичком борбом. То су чиње- Fascism was defeated through antifascist struggle. These are То су само неке, од многих асоцијација, када се данас по- These are just some of the many associations that come to нице. Антифашизам данас значи, не само сећање на велику the facts. Antifascism today means not just remembering the мене 9. мај. mind when May 9th is mentioned today. антифашистичку победу и победоносно окончавање Другог great antifascist victory and the victorious end of World War светског рата, већ и перманентну актуелизацију антифаши- II, but also a continuous actualization of antifascist values, стичких вредности, у сукобу са актуелним формама фашиз- when confronting the current forms of fascism. The question Александар Краус, дипл. инг, председник удру- Aleksandar Kraus, engineer, president of the Alliance жења Савез антифашиста Србије of Antifascists of Serbia association ма. Није, дакле, само питање да или не фашизам, већ колико is, therefore, not just whether we are for or against fascism, фашизма и како се против таквог борити. but rather how present it is and how to fight it.

Љубомир Братић, Беч Ljubomir Bratić, Vienna 88 9 мај је за народе са ових географско-историјских про- For the peoples in this geographic and historical region, May На помен 9. маја, као Дана побједе над фашизмом, нај- When May 9th is mentioned, as Day of Victory over Fascism, 89 стора био: 9th was: прије ми пада на памет – 15. мај. Иако је Хитлерова Ње- the first thing that comes to my mind is May 15th. Although мачка капитулирала 9. маја 1945. године, борбе Титових Hitler’s Germany had capitulated on May 9th, 1945, Tito’s Трансценденција могућег. Победа. И правда. И слобода. Transcendence of the possible. Victory. And justice. Freedom партизана против нациста и домаћих издајника потраја- partisans continued fighting the Nazis and collaborationist За милионе људи. Утопија. too. For millions of people. Utopia. ле су још шест дана. Памтим то, не као сухопарну основ- forces for another six days. I remember that, not as a dull ношколску историјску лекцију, него као информацију о primary school history lesson, but as a piece of information А после је дошла Историја. Без слободе. Гмижући емпи- And then came History. Without freedom. Creeping којој сам ономад, као дијете, интензивно размишљао. И that got me thinking hard, back then when I was a child. That ризам. Пад. empiricism. The fall. мада је то размишљање било дјечије, памтим га и данас. was a child’s thinking but I remember it today, all the same. Памтим, хоћу рећи, ту идеју да борбу против зла морамо I mean, I remember that idea that we must fight evil on our 9. мај остаје трајна историјска светлост у баштини сло- May 9th remains a lasting historical light in the heritage of the водити сами, чак и кад се истовремено и цијели свијет own, even when the whole world too is fighting it, at the same бодоумног света. free-thinking world. бори против зла (да не смијемо, дакле, чекати да нас time (therefore, we must not wait for someone else to bring us неко други ослободи), те да та борба код нас траје дуже freedom). I also remember that, in our country, that fight lasts 9. мај остаје спомен да смо били део те славне историје. May 9th remains a reminder that we were part of that glorious него у остатку свијета, траје, хоћу рећи, и док сви остали longer than in the rest of the world, namely, while everyone history. већ славе побједу. else is already celebrating victory.

Др Бранка Докнић, Архив Југославије Можда и због тога ће ми, годинама касније, крај Камије- Maybe that is the reason why, years later, the ending of The Branka Doknić, PhD, Archive of Yugoslavia ве „Куге“ да зазвони тако познато. Док је Европа славила, Plague by Camus would ring so familiar to me. While Europe наши су партизани знали „оно што весела руља није зна- celebrated, our partisans knew “what those jubilant crowds ла, а што се у књигама може наћи: да бацил куге никад не did not know but could have learned from books: that the умире и никад не нестаје, да може десетинама година да plague bacillus never dies or disappears for good: that it спава у намјештају и рубљу, да стрпљиво чека у собама, can lie dormant for years and years in furniture and linen- подрумима, сандуцима, марамицама и старим хартија- chests: that it bides its time in bedrooms, cellars, trunks, and ма и да ће, може бити, доћи дан када ће, на несрећу људи bookshelves: and that perhaps the day would come when, for и њима за поуку, куга пробудити своје пацове и послати the bane and the enlightening of men, it would rouse up its их да угину у каквом срећном граду.” rats again and send them forth to die in a happy city.”

Па се онда, десетинама година касније, бацил куге и And then, decades later, the plague bacillus indeed roused пробудио... у нашој срећној земљи. itself… in our happy country.

Мухарем Баздуљ, књижевник Muharem Bazdulj, writer 90 Уметност као отпор фашизму • kataлошке одреднице Art as resistance to fascism • list of exhibits 91

Фотографије Photographs

1. Карта - Подела и окупација 4. Улазак трупа, немачке Четрнаесте 11. Јосип Броз Тито, са члановима 1. Map – Division of Yugoslavia after the 4. German Fourteenth Armoured Division 11. Josip Broz Tito, with the members of Југославије после априлског оклопне дивизије, у Загреб, Врховног штаба у покрету према country’s collapse in April 1941 troops enter Zagreb, April 10th, 1941. the Supreme Command, on the move слома 1941. године 10. априла 1941. године. Купрешком пољу, непосредно после III -7751 towards Kupreško polje, immediately III -7751 Дрварске операције, 25. маја 1944. 2. Photo– Partisan 1941 after the Drvar operation, May 25th, 2. Фотографија - Партизанска године. Commemorative Medal 5. Units of the German Seventh SS 1944. споменица 1941. 5. Јединице немачке Седме СС III -16872 Division “Prince Eugen” in the III -16872 дивизије „Принц Еуген“ у рејону 3. Map – War in Europe, March 1945 Grahovo area, in early March 1943. 3. Карта - Европско ратиште Грахова, почетком марта 1943. 12. Избеглице из Јањe (Брчко) у III -16868 12. Refugees from Janja (Brčko) who марта 1945. године године. шуми, побегле од усташког терора, escaped from the Ustaša terror III -16868 септембра 1942. 6. Captured partisan, Gospe Talić, during campaign, in the woods, September  th III -814 the Drvar operation, May 25 1944. 1942. 6. Заробљена партизанка, Госпе III -2 III -814 Талић, за време дрварске 13. Милица Тепић, из села Комленца, операције, 25. маја 1944. године. код Босанске Дубице, са 7. Third Lika Proletarian Brigade soldiers 13. Milica Tepić from the village of III -2 четворогодишњом ћерком, in the Otočac area, Lika region, August Komlenac, near Bosanska Dubicawith Драгицом и двогодишњим сином, 1942. her four-year-old daughter, Dragica 7. Борци Треће личке пролетерске Бранком, којег носи на леђима се III -3470 and two-year-old son, Branko, whom бригаде, у реjону Оточца, Лика, повлачи испред немачке казнене she carries on her back, withdrawing 8. Seventh Banija Division solders in август 1942. године. експедиције, преко Кнешпоља, across Knešpolje, in front of the Rama River valley in March 1943, III -3470 септембра 1944. German punitive expedition, during the Fourth Enemy Offensive – III -807 September, 1944.

8. Борци Седме банијске дивизије, the battle of Neretva. III -807 у долини реке Раме, марта 1943 14. Жене преносе оружје борцима на III -2450 за време Четврте непријатељске положај на острву Мљету, 1943. 14. Women carrying weapons to the 9. Ninth Dalmatia Division soldiers офанзиве- борбе на Неретви. године. soldiers in position on the island of carrying the wounded across the III -2450 III -824 Mljet, 1943. in March Neretva, near Jablanica, III -824 9. Борци, Девете далматинске 15. Жене Кордуна носе храну борцима 1943. дивизије преносе рањенике преко НОВЈ на положају, 1945. III -8134 15. Kordun women carrying food to the Неретве, код Јабланице, марта III -7183 National Liberation Army soldiers in 10. Breaking through the enemy lines near 1943. године. position, 1945. III -8134 16. Млада Козарчанка, Миља Марин, Ratkovac, during the Fifth Enemy III -7183 која је била заробљена и одведена Offensive – the battle of Sutjeska. 10. Пробој код Ратковца у Петој у Немачку, успела је да побегне Wounded members of the Second 16. Milja Marin, a young woman from непријатељској офанзиви- борбе из логора и поново се врати у Proletarian Brigade on the move, July, Kozara, who was taken prisoner and th на Сутјесци, рањеници Друге партизане. 11 1943. transferred to Germany,managed пролетерске бригаде у покрету, III -1220 III -2452 to escape from the camp and join 11. јула 1943. године. partisans again. III -2452 III -1220 92 93

17. Рањеници Треће банијске дивизије 24. Италијанска војска пали села у 31. Народ са Козаре, у усташком логору 17. Wounded members of the Third Banija 24. Italian soldiers burning villages in 31. The people of Kozarain the Ustaša за време битке на Неретви, чабарском крају код Ријеке, 1941. Стара Градишка. Division during the battle of Neretva, theČabar area in the vicinity of Rijeka, camp of Stara Gradiška. 1943. године. године. III -4758 1943. 1941. III -4758 III -9035 III -13138 III -9035 III -13138 32. Интернирци из Бачке, у логору 32. Interned people from the Bačka region, 18. Мештани преносе рањенике после 25. Немачки окупатор пали село у Шарвар у Мађарској. 18. Locals carrying the wounded after the 25. German occupying forces burning a in the Sárvár camp in Hungary. битке на Сутјесци, јуна 1943. Босни. III -566 battle of Sutjeska, June 1943. village in Bosnia. III -566 III – 3255 III -12666 III – 3255 III -12666 33. Жене и деца из Кнешпоља, код 33. Women and children from Knešpolje, 19. Пренос рањеника Шесте личке 26. Славољуб – Слава Ковић, Босанске Дубице, непосредно пред 19. Transferring wounded members of the 26. Slavoljub - Slava Ković, a 16-year-old near Bosanska Dubica, just before the дивизије „Никола Тесла“ у рејону шеснаестогодишњак, из Богатића, транспорт у усташки конц-логор SixthLika Nikola Tesla Division, in the boy, from Bogatić with the five-pointed transport to the Ustaša concentration Купрешког поља, децембра1943. са петокраком на челу коју су му Јасеновац, јуна 1942. године. e area of Kupreško polje, in December star that the Nazis cut a on his forehead camp ofJasenovac, June, 1942. III -7173 урезали Немци, непосредно пред III -7562 1943. just before executing him, in Šabac, on III -7562 стрељање у Шапцу, 10. јануара 1942. III -7173 January 10th, 1942. 20. Колона Прве македонско-косовске године. 34. Немци одводе људе из Кнешпоља III -15021 34. Germans taking the people of ударне бригаде преноси рањенике III -15021 код Босанске Дубице, у усташки 20. A column of soldiers of the First Knešpolje, near Bosanska Dubica to преко завејаног Кајмакчалана, конц-логор Јасеновац, јуна 1942. Macedonian-Kosovar Assault 27. Germans taking National Hero, Lepa the Ustaša concentration camp of крајем јануара 1944. године. 27. Народног хероја, Лепу Радић, године. Brigade,carrying soldiers over the Radić to the gallows. She was hanged Jasenovac, June,1942. III-3895 Немци воде на вешала. Обешена је III -7563 snow-covered Kajmakčalan, in late in Bosanska Krupa in February 1943. III -7563 у Босанској Крупи, фебруара 1943, January 1944. She was 17.| 21. Омладинке поткозарја преносе када је имала 17 година. 35. У концентрационом логору на III-3895 III-5751 35. The inmates of the Banjica рањенике Седме српске бригаде, III-5751 Бањици у Београду, над логорашима concentration camp in Belgrade were 1944. године. Слева, 1. Сава Грубор, су примењиване разне методе 21. Young women from the Mount Kozara 28. German soldiers killing wounded tortured in a variety of ways. A 1942 2. Милка Кукавица, 3. Љубица 28. Немачки војници убијају рањене мучења. Призор из 1942. године. area,carrying wounded soldiers of partisans on Zelengora, during the sight. Кукавица, 4. Зорка Кукавица. партизане на Зеленгори, за време III -15022 the Seventh Serbian Brigade, 1944. battle Sutjeska, in June 1943. III -15022 III -7281 битке на Сутјесци, јуна 1943. године. Left to right: 1. Sava Grubor, 2. Milka III -15802 III -15802 36. Југословенски ратни заробљеници у Kukavica, 3. Ljubica Kukavica, 4. Zorka 36. Yugoslav prisoners of war in the camp 22. Преношење рањеника Шесте логору Оснабрик, Немачка. Kukavica. 29. Jasenovac, concentration camp in Osnabrück, Germany. крајишке бригаде НОУ, Гучија Гора, 29. Конц-логор Јасеновац, III -7893 III -7281 (August 1941 – April 1945) in the so- III -7893 јануар 1945. Савка Бурсаћ четна (август 1941 – април 1945.) у тзв. called Independent State of Croatia, болничарка. НДХ, снимак изјануара 1944. године. 37. Унутрашњост југословенске 22. Carrying wounded soldiers of the Sixth photographed in January 1944. 37. The interior of the shack where III -15990 4357 заробљеничке бараке у логору Krajina Assault Brigade of the National 4357 Yugoslav prisoners were kept in the Оснабрик, Немачка. Liberation Army, Gučija Gora, January camp in Osnabrück, Germany. 23. Вешање учесника у НОР-у, 30. Конц-логор Јасеновац, III -7894 1945. Savka Bursać company nurse. 30. Jasenovac, concentration camp III -7894 16. августа1941. године, на (август 1941- април 1945.) у тзв. III -15990 (August 1941 – April 1945) in the so- Теразијама, у Београду. НДХ, снимак из јануара 38. Конц-логор Равенсбрик, Немачка. called Independent State of Croatia, 38. Ravensbrück concentration camp, III -1917 1944. године. Пећи за спаљивање лешева 23. The hanging of the participants in photographed in January 1944. Germany. The crematorium where the 4356 логораша. the National Liberation War, in Terazije 4356 bodies of inmates were incinerated. III -3907 Square, in Belgrade, on August 16th, III -3907 1941. III -1917 94 95

Графике, цртежи, акварели Prints, drawings, watercolours

39. Конц-логор Дахау, Немачка. Пећи за 43. Бранко Ковачевић 47. Ђорђе Андрејевић Кун 39. Dachau, concentration camp, Germany. 43. Branko Kovačević (1911-1988) 48. Dušan Kokotović (1888-1953) спаљивање лешева логораша. (1911-1988) (1904-1964) The crematorium where the bodies of We Were Occupied, But... Conquering Prozor 183 Били смо окупирани, али... На положају inmates were incinerated. linocut copper etching линорез репродукције фотоцинкографским 183 23.5 x 17.5 cm 36.9 x 42.3 cm 40. Првих дана по ослобођењу Београда 23,5 x 17,5 цм путем no signature no signature на Теразијама, 20. октобра 1944. без сигн. 21,8x27,8цм 40. Terazije Square, several days after the 5943 1249 L th III -6210 5943 без сигн. liberation of Belgrade on October 20 , 1562 Л 1944. 44. Ismet Mujezinović (1907-1984) 49. Vojo Dimitrijević(1910-1981) 41. Прослава Дана победе, у Београду, 44. Исмет Мујезиновић III -6210 The Communist Party of Yugoslavia Call From Combat to Combat 9. маја 1945. године (1907-1984) 48. Душан Кокотовић (1888-1953) to Uprising linocut III -10931 Позив КПЈ на устанак Освајање Прозора 41. Commemorating Victory Day in print 39.3x29.8 cm th принт бакропис Belgrade, May 9 , 1945. 46 x 65 cm no signature поводом 42. Војна парада у Београду, 46 x 65 цм 36,9x42,3 цм III -10931 signed in the lower right corner: Ismet 5580 R Дана победе, 9. маја 1947. године. сигн. д.д.: Исмет без сигн. 4311 III 5/175 III -13180 42. Military parade in Belgrade, marking 4311 III 5/175 1249 Л th Victory Day, May 9 , 19 47. 45. Ismet Mujezinović (1907-1984) 50. Dušan Kokotović (1888-1953) 45. Исмет Мујезиновић 49. Војо Димитријевић (1910-1981) III -13180 Fist Combats Crossing the Neretva in Jablanica ‘47 (1907-1984) Из борбе у борбу print copper etching Прве борбе линорез 46 x 65 cm 37x 42.8 cm принт 39,3x29,8 цм signed in the lower right corner: Ismet no signature 46 x 65 цм сигн. нема 4311 III5/175 1249 L сигн.д.д.: Исмет 5580 Р 4311 III5/175 46. Đorđe Andrejević Kun (1904-1964) 51. Vojo Dimitrijević (1910-1981) 50. Душан Кокотовић (1888-1953) Marshal Tito in position, sketch for a Neretva Fourth Offensive 46. Ђорђе Андрејевић Кун Прелаз преко Неретве у Јабланици composition, 1949 linocut (1904-1964) бакропис pastel 39.3x 29.8 cm Маршал Тито на положају, 37x42,8 цм 27.9 x 42.2 cm no signature скица за композицију, 1949. безсигн. signed in the lower right corner: Kun 49 5580 R пастел 1249 Л 5385 III 5/226 27,9 x42,2 ц м сигн. д.д.: Кун 49 51. Војо Димитријевић (1910-1981) 5385 III 5/226 Неретва 4. офанзива 47. Đorđe Andrejević Kun (1904-1964) линорез In Position 39,3x29,8 цм photozincographyic copies без сигн. 21.8 x 27.8cm 5580 Р no signature 1562 L 96 97

52. Бранко Шотра (1906-1960) 56. Душан Кокотовић (1888-1953) 60. Бранко Шотра (1906-1960) 52. Branko Šotra (1906-1960) 56. Dušan Kokotović (1888-1953) 60. Branko Šotra (1906-1960) Сутјеска, 1948. Покрет партизана Партизанка, 1944. Sutjeska, 1948 Partisans on the Move ‘50 Partisan Woman, 1944 дрворез бакропис дрворез wood carving copper etching wood carving 35,2x25,2 цм 37x43,5 цм 29,6 x 21,3 цм 35.2x 25.2 cm 37x43.5 cm 29.6 x 21.3 cm сигн. испод отиска лево: Сутјеска безсигн. сигн. д.д.: 1944. signed below the print on the left-hand no signature signed in the lower right corner: 1944 Испод отиска средина: 5/10 1249 Л Испод приказа, две стрелице и side: Sutjeska 1249 L below the picture, two arrows and Испод отиска десно: Бранко Шотра, између њих 12циц. below the print in the middle: 5/10 between them12cic. 1948 57. Ђуро Тиљак (1895-1965) На полеђини д.л.: 1944 год, г.л.: вл. below the print on the right-hand side: 57. Đuro Tiljak (1895-1965) on the back, in the lower left corner: 4878 III 5/199 Партизани код ватре, 1943. Шана Лукић Branko Šotra, 1948 Partisans by the Fire, 1943 year 1944, in the upper left corner.: цртеж оловком на картону 6575 III 5/258 4878 III 5/199 pencil drawing on cardboard prop. ofŠana Lukić 53. Душан Кокотовић (1888-1953) 20,6x29 цм 20.6x29 cm 6575 III 5/258 Кањон Сутјеске код Сухе ‹50 сигн. д.л.: Тиљак 1943. 61. Исмет Мујезиновић 53. Dušan Kokotović (1888-1953) signed in the lower left corner: Tiljak бакропис Доњи леви угао: 5. (1907-1984) SutjeskaCanyon Near Suha ‘50 1943 61. Ismet Mujezinović (1907-1984) 42,5x36,8 цм Испод приказа на средини: Мапа цртежа „Најмлађи за слободу“ copper etching lower left corner: 5 Youngsters for Freedom drawings без сигн. Партизани код ватре 1943 децембар штампани цртежи 42.5x36.8 cm below the picture in the middle: portfolio 1249 Л Комижа. 19x23,5 цм no signature Partisans by the Fire1943 December printed drawings 794 III 5/21 сигн. дл: Исмет 1249 L Komiža. 19 x 23.5 cm 54. Бранко Шотра (1906-1960) 1174 Л 794 III 5/21 signed in the lower left corner: Ismet Колона зими, 1956. 58. Маријан Детони (1905-1981) 54. Branko Šotra (1906-1960) 1174 L дрворез Спавање на Чуки, 1944. 62. Ђуро Тиљак (1895-1965) A Line in the Winter, 1956 58. Marijan Detoni (1905-1981) 56,5x45,2 цм цртеж тушем на картону Тифус пегавац wood carving Sleeping on Čuka, 1944 62. Đuro Tiljak (1895-1965) сигн. испод отиска лево: 49,8x66,7 цм цртеж оловком 56.5x 45.2 cm Indian Ink drawing on cardboard Louse-Borne Typhus Колона зими. сигн.д.д: Детони 1944. 29,5x39,9 цм signed below the print on the left-hand 49.8x 66.7 cm pencil drawing Испод отиска средина: 7/10. 809 III 5/36 сигн. дд: Тиљак side:A Line in the Winter signed in the lower right corner: Detoni 29.5x39.9 cm Испод отиска десно: 793 III 5/20 below the print in the middle: 7/10 1944. signed in the lower right corner: Tiljak Бран Шотра 1956. 59. Првослав Пиво Караматијевић below the print on the right-hand side: 809 III 5/36 793 III 5/20 4881 III5/202 (1912-1963) 63. Златко Прица (1916-2003) Bran Šotra 1956 Партизанка, 1944. Рањеник на коњу, 1943, За потребе 4881 III5/202 59. Prvoslav Pivo Karamatijević 63. Zlatko Prica (1916-2003) 55. 5рвослав Пиво Караматијевић линорез листа „Ударник“ 1943. (1912-1963) Wounded Soldier on the Horse, 1943 (1912-1963) 17,8x13,8 цм дрворез 55. Prvoslav Pivo Karamatijević Partisan Woman, 1944 (for the paper “Udarnik“ (“Shock Кроз Босну/3 1946. сигн. дд: Пиво 44 36x30 цм (1912-1963) linocut Worker”)), 1943 штампа на пунијој хартији 3152 III 5/141 сигн. испод отиска лево: Through Bosnia/3 1946 17.8 x13.8 cm wood carving 24,8 x 32,6 цм Прица 43 high-density paper print signed in the lower right corner: Pivo 44 36x30 cm сигн.дс:Пиво, 46 808 III 5/35 24.8 x 32.6cm 3152 III 5/141 signed below the print on the left-hand 3336 III 5/148 signed below the print in the middle: side: Prica 43 Pivo, 46 808 III 5/35 3336 III 5/148 98 99

64. Првослав Пиво Караматијевић 68. Исмет Мујезиновић (1907-1984) 73. Едо Муртић (1921-2005) 64. Prvoslav Pivo Karamatijević (1912- 68. Ismet Mujezinović (1907-1984) 73. Edo Murtić (1921-2005) (1912-1963) У попаљеном селу, 1943. Из збега, Топуско, 1944. 1963) In a Burned Village 1943 From the Refugee Camp, Topusko, Другови цртеж тушем на блок хартији литографија Comrades Indian ink drawing on sketchbook paper 1944 цртеж мастилом на блок хартији 26,8 x 36,3 цм 49,8x34,7 цм ink drawing on sketchbook paper 26.8 x 36.3 cm lithograph 25,3x38,5 цм сигн.д.д.: Исмет сигн. д.д.: Е. Муртић, Топуско, 1944. 25.3 x 38.5 cm signed in the lower right corner: Ismet 49.8 x 34.7 cm без сигн. Испод приказа: У попаљеном селу, 805 III 5/32 no signature below the picture: In a Burned Village, signed in the lower right corner: E. 788 III 5/15 1943, д.л. угао 788 III 5/15 1943, in the lower right corner Murtić, Topusko, 1944 1001 III 5/38 а 74. Бора Барух (1911-1942) 1001 III 5/38 a 805 III 5/32 65. Бранко Шотра (1906-1960) Зб ег, 1941. 65. Branko Šotra (1906-1960) Превоз рањеника 69. Бранко Ковачевић (1911-1988) цртеж тушем на хартији The Transport of the Wounded 69. Branko Kovačević (1911-1988) 74. Bora Baruh (1911-1942) дрворез А народ је помагао партизане 12,5x16,2 цм wood carving And People Helped Partisans Refugee Camp, 1941 28,2x34,7 цм линорез без сигн. 28.2 x 34.7 cm linocut Indian ink drawing on paper сигн. испод приказа лево: Превоз 17,3 x 28,8 цм 1591 III 5/44 signed below the picture on the left- 17.3 x 28.8 cm 12.5 x 16.2 cm рањеника у Јабланици без сигн. hand side: The Transport of the no signature no signature Дс.:5/10 5943 75. Бора Барух (1911-1942) Wounded in Jablanica 5943 1591 III 5/44 Дд: Бран.Шотра Бежанија, (Збег) 1941. below in the middle: 5/10 6572 III 5/255 70. Крсто Хегедушић (1901-1975) цртеж тушем на хартији below on the right-hand side: Bran. 70. Krsto Hegedušić (1901-1975) 75. Bora Baruh (1911-1942) За права човека и слободу народа 15x13,5 цм Šotra For Human Rights and Freedom of Running Away, (Refugee Camp) 1941 66. Ђорђе Андрејевић Кун бакропис без сигн. 6572 III 5/255 People Indian ink drawing on paper (1904-1964) 32,8 х 26,9 цм 1593 III 5/46 copper etching 15 x 13.5 cm Брига о партизанима сигн. 1/6 К.Хег 1951. 66. Đorđe Andrejević Kun (1904-1964) 32.8 x 26.9 cm no signature репродукције фотоцинкографским 2114 76. Војо Димитријевић (1910-1981) Taking Care of Partisans signed: 1/6 K.Heg 1951. 1593 III 5/46 путем На Петровачком путу - јануар 1943. photozincographyic copies 2114 21,8x27,8 цм 71. Исмет Мујезиновић (1907-1984) линорез 21.8 x 27.8 cm 76. Vojo Dimitrijević (1910-1981) безсигн. Мапа цртежа „Најмлађи за слободу“ 39,3x29,8 цм no signature 71. Ismet Mujezinović (1907-1984) On Petrovac Road - January 1943 1562 Л штампани цртежи без сигн. 1562 L Youngsters for Freedom drawings linocut 24,5x19 цм 5580 Р portfolio 39.3 x 29.8 cm 67. Иве Шубиц (1922-1989) сигн. дл: Исмет 67. Ive Šubic (1922-1989) printed drawings no signature За фронто, 1945. 1174 Л 77. Ђуро Тиљак (1895-1965) For the Front, 1945 24.5 x 19 cm 5580 R линорез Збег linocut signed in the lower left corner: Ismet 23,5x31цм 72. Исмет Мујезиновић (1907-1984) цртеж оловком на картону 23.5 x 31cm 1174 L 77. Đuro Tiljak (1895-1965) сигн - испод приказа лево: фебруар Мапа цртежа „Најмлађи за слободу“ 23,5x29,7 цм signed below the picture on the left- Refugee Camp 1945 /роч.одт./ штампани цртежи сигн. д.л.: Тиљак. hand side: February 1945 /handmade 72. Ismet Mujezinović (1907-1984) pencil drawing on cardboard Испод приказа средина: За фронто 18,5x26,5 цм На полеђини: Ђуро Тиљак, бр.6, print/ Youngsters for Freedom drawings 23.5 x 29.7 cm Испод приказа десно: Шубиц Иве сигн. испод приказа десно: Исмет З бијег. below the picture in the middle: For the portfolio signed in the lower left corner: Tiljak. 2112 III 5/117 1174 Л 795 III 5/22 Front printed drawings On the back: Đuro Tiljak, no. 6, below the picture on the right-hand 18.5 x 26.5 cm Refugee Camp side: Šubic Ive signed below the picture on the right- 795 III 5/22 2112 III 5/117 hand side: Ismet 1174 L 100 101

78. Војо Димитријевић (1910-1981) 83. Александар Дероко (1894-1988) 88. Јанез Лајевић 78. Vojo Dimitrijević (1910-1981) 83. Aleksandar Deroko (1894-1988) 88. Janez Lajević Попаљено село - Бизач 1944. Вешање на Теразијама Раб, 1943. Burned Village- Bizač 1944 Hanging in Terazije Square Rab, 1943 линорез цртеж тушем линорез linocut Indian ink drawing linocut 39,3x29,8 цм 45,4x61 цм 28,5x23 цм 39.3 x 29.8 cm 45.4 x 61 cm 28,5 x 23 cm без сигн. сигн. дл: А.Д. 17/VIII/941 сигн. испод отиска лево: нов. 1943. no signature signed in the lower left corner: A.D. 17/ signed below the print on the left-hand 5580 Р Дд: Скицирано на самоме месту Испод отиска средина: Раб 5580 R VIII/941 side: Nov. 1943 1793 III 5/86 а Испод отиска десно: Лајевић Јанез in the lower right corner: Sketched on the signed below the print in the middle: Rab 2111 III 5/116 79. Ismet Mujezinović (1907-1984) spot signed below the print on the right-hand 79. Исмет Мујезиновић (1907-1984) 84. Александар Дероко (1894-1988) Youngsters for Freedom drawings 1793 III 5/86 a side: Lajević Janez Мапа цртежа „Најмлађи за слободу“ Вешање на Теразијама 89. Крсто Хегедушић (1901-1975) portfolio 2111 III 5/116 штампани цртежи цртеж тушем, испод се виде трагови Након акције усташа printed drawings 84. Aleksandar Deroko (1894-1988) 26x14 цм оловке бакропис 26 x 14 cm Hanging in Terazije Square 89. Krsto Hegedušić (1901-1975) сигн. дл: Исмет 49,4x65,1 цм 40,6 x 34, 4 цм signed in the lower left corner: Ismet Indian ink drawing, below which the After an Operation Carried outby the 1174 Л сигн. дл: А.Д. 20.VII 1941. сигн. 1/6 К.Хег 1951. 1174 L traces of a pencil drawing are visible Ustaša Запис гд: Све јако грубо извући 2114 49.4 x 65.1 cm copper etching 80. Исмет Мујезиновић (1907-1984) 1793 III 5/86 б 80. Ismet Mujezinović (1907-1984) signed in the lower left corner: A.D. 20.VII 40.6 x 34. 4 cm Кољач на делу 90. Ђуро Тиљак (1895-1965) Butcher at Work 1941. signed 1/6 K.Heg 1951. принт 85. Франо Шимуновић (1908-1995) Пожар, 1943. print note in the upper right corner: Use rough 2114 46 x 65 цм Мајке цртеж оловком 46 x 65 cm lines everywhere сигн. д.д.: Исмет (графитном штампани цртеж 42x42,2 цм signed in the lower right corner: Ismet (in 1793 III 5/86 b 90. Đuro Tiljak (1895-1965) оловком) 24,7 x 21 цм сигн.дл: Тиљак lead pencil) Fire, 1943 4311 III 5/175 сигн. доле лево:Ф. Шим. 944 Испод запис: „Пожар“ 1943 Источна 4311 III 5/175 85. Frano Šimunović (1908-1995) pencil drawing 1222 Босна Mothers 42 x 42.2 cm 81. Крсто Хегедушић (1901-1975) 799 III 5/26 81. Krsto Hegedušić (1901-1975) printed drawing signed in the lower left corner: Tiljak Вешање 86. Златко Прица (1916-2003) Hanging 24.7 x 21 cm note below : “Fire“ 1943 EasternBosnia бакропис Стрељање 91. Емир Драгуљ (1939-2002) copper etching signed in the lower left corner: F. Šim. 944 799 III 5/26 33,7x28,4 цм воштани пастел на хартији Судбине II,1981. 33.7 x 28.4 cm 1222 сигн. испод приказа лево: 6/6 42x39,4 цм спреј, темпера signed below the picture on the left-hand 91. Emir Dragulj (1939-2002) Испод приказа десно: К. Хег без сигн. 69,6x88,2 цм side: 6/6 86. Zlatko Prica (1916-2003) The Fates II,1981 2037 III 5/93 103 М сигн. доле средина: Емир 1981. below the picture on the right-hand side: Execution spray, tempera 5675 III 5/234 K. Heg wax pastel on paper 69,6 x 88,2 cm 82. Крсто Хегедушић (1901-1975) 87. Александар Дероко (1894-1988) 2037 III 5/93 42 x 39.4 cm signed below in the middle: Emir 1981. Трагом СС дивизије - Принц Еуген Стрељање у Јајинцима, 1941. 92. Крсто Хегедушић (1901-1975) no signature 5675 III 5/234 бакропис цртеж тушем на танком картону Двориште госпићког Стокхауса, јула 82. Krsto Hegedušić (1901-1975) 103 M 38,2 х 28,2 цм 30,5 x 38,9 цм 1941. Following SS Division - Prince Eugen 92. Krsto Hegedušić (1901-1975) сигн. 1/6 К.Хег 1951. сигн.д.д.: А.Д. 1941 бакропис copper etching 87. Aleksandar Deroko (1894-1988) Gospić Prison Yard, July 1941 2114 1785 III 5/78 52,3 х 37,7 цм 38.2 x 28.2 cm Execution in Jajinci, 1941 copper etching сигн. 1/6 К.Хег 1951. signed 1/6 K.Heg 1951. Indian ink drawing on thin cardboard 52.3 x 37.7 cm 2114 2114 30.5 x 38.9 cm signed 1/6 K.Heg 1951 signed in the lower right corner: A.D. 1941 2114 1785 III 5/78 102 103

93. Франо Шимуновић (1908-1995) 97. Милош Бајић (1915-1995) 101. Предраг Стевановић 93. Frano Šimunović (1908-1995) 97. Miloš Bajić (1915-1995) 101. Predrag Stevanović Јасеновац Којке – кревети на три спрата, 1944. Робијашница и логор у Млинијеву, Jasenovac “Kojke” – Triple Bunk Beds, 1944. Prison and Camp in Mlinijevo, 1942 штампани цртеж (логор А.К.З. Ебензе, филијала 1942. printed drawing (A.K.Z. Ebensee, Mauthausen branch) Indian ink and watercolours drawing on 15,2 x 19,7 цм Маутхаузена) цртеж тушем и воденим бојама на 15.2 x 19.7 cm pencil drawing sketchbook paper сигн. доле десно: Ф. Шим. цртеж оловком блок хартији signed in the lower right corner: F. Šim. 29.6 x 21.2 cm 35.7 x 2.6 cm 1222 29,6x 21,2 цм 35,7x26,6 цм 1222 no signature signed on the back in the upper right- безсигн. сигн. на полеђини г.д.: робијашница 94. Miloš Bajić (1915-1995) 4256 III 5/170 hand corner: prison and camp /barn/ in 94. Милош Бајић (1915-1995) 4256 III 5/170 и логор /амбар/ у Млинијеву Women Prisoners Arrested by Special 98. Nebojša Jelača (1911-1954) Mlinijevo Затворенице специјалне полиције Печат:Gepruft Oflag VI C Police Shelling Beans in the Yard of the Comrades. Osnabrück stamp: Gepruft Oflag VI C требе пасуљ у дворишту логора (1911-1954) 98. Небојша Јелача 6317 III 5/250 б Banjica Camp, 1943/44 Indian ink drawing 6317 III 5/250 b Бањица, 1943/44. Другови, Оснабрик pencil drawing (on toilet paper, as stated 22 x 30 cm 102. Božidar Monašević цртеж оловком (у картону пише на цртеж тушем 102. Божидар Монашевић in the catalogue card) no signature Shacks in the Italian Camp G, Durrës, тоалетном папиру) 22x30 цм Бараке италијанског логора Камп Г, 15 x 19,8 cm IMS L 2123/5347 Albania, 10.V. 1941 15x19,8 цм без сигн. Драч, Албанија, 10.V. 1941. no signature pencil drawingon sketchbook paper безсигн. ИМС Л 2123/5347 цртеж оловком на блок хартији 99. Dušan Vlajić (1911-1945) 4254 III 5/168 11.8 x 15.4 cm 4254 III 5/168 11,8 x 15,4 цм Lying Figure, Osnabrück signed in the upper right-hand corner: 99. Душан Влајић (1911-1945) сигн. г.д.: Campo G 10-V -1941. 95. Miloš Bajić (1915-1995) pencil drawing Campo G 10-V -1941 95. Милош Бајић (1915-1995) Лежећа фигура, Оснабрик д.л.:Durrazzo Camp room, 1943 20.5 x 16 cm in the lower left corner:Durrazzo Логорска соба, 1943. цртеж оловком д.д.: Прерадио Б.Монашевић pencil drawing (on toilet paper, as stated signed in the lower right corner: Vl. in the lower right corner: redrawn by цртеж оловком (у картону пишена 20,5x16 цм 2981 III 5/131 in the catalogue card) 1763III 5/56 b B.Monašević тоалет папиру) сигн. дд: Вл. 14.7 x 19.2 cm (1911-1945) 100. Dušan Vlajić 2981 III 5/131 14,7x19,2 цм 1763III 5/56 б 103. Бранко Петричић no signature Shack, Osnabrück, September 1941 безсигн. Логорске бараке, у Офлагу XIII Б, 4251III 5/165 a tempera on paper 103. Branko Petričić 100. Душан Влајић (1911-1945) 4251III 5/165 а 1941. 96. Zlatko Prica (1916-2003) 20.9 x 27.7 cm Camp Shacks in Oflag XIII B, 1941 Барака, Оснабрик, септембар 1941. цртеж кредом на хартији People from the Danica Camp drawings signed in the lower right corner: Vlajić Chalk drawing on paper (1916-2003) темпера на хартији 96. Златко Прица 30 x 37,5 цм portfolio, Danica Osnabrück 41 g. September 30 x 37.5 cm Мапа цртежа Људи из логора 20,9 x 27,7 цм сигн.д.д.: Б Петричић printed drawings in the lower right corner: stamp: Oflag signed in the lower right corner: B „Даница“, Даница сигн.дл:Влајић Оснабрик 41 г. 3113 III 5/138 23,5 x 38,3 cm VI C Gepruft Petričić штампани цртежи Септембар signed in the lower right corner: 1766 III 5/59 3113 III 5/138 23,5x38,3 цм Дд:Печат: Oflag VI C Gepruft 104. Урош Тодоровић “Danica“ Z.Prica 1945. 104. Uroš Todorović сигн. дд: „Даница“ З. Прица 1945. 1766 III 5/59 Поглед кроз прозор бараке бр. 5 1151 L A View through the Window of Shack 1151 Л заробљеничког логора у Аверси No. 5 in the Prisoner Camp in Aversa, Италија, 15.IX1941 Italy, 15. IX 1941 цртеж оловком на блок хартији pencil drawingon sketchbook paper 31,7x23,5 цм 31.7 x 23.5 cm сигн.д.д.: У.Тодоровић signed in the lower right corner: U. д.л.: 15. IX.1941. Аверса Todorović 2985 III 5/135 in the lower left corner: 15. IX.1941. Aversa 2985 III 5/135 104 105

105. Цветко Радовић (1908-1995) 109. Станислав Беложански 114. Крсто Хегедушић (1901-1975) Бараке у пламену Нирнберг, (1926-1976) „Преостали из ћелије бр. 16’’ 9.8.1943. Логор у Стразбуру – моја соба, бакропис акварел Стразбур,7.01.1944. 46,1 х 30,5 цм 39,5 x 27,5 цм цртеж оловком сигн. 1/6 К.Хег 1951. сигн. д.д.: Цвет Радовић, Nürnberg 42 х 29,5 цм 2114 9-VIII-1943 сигн. д.л.: 27. I 944 фор ерантрину ИМС Л 818/5365 Штрасбург Моја соба 115. Александар Дероко (1894-1988) д.д. Ст. Беложански Ислеђивање, 1941. 106. Бранко Салаћанин ИМСЛ 804/5342 цртеж тушем Стражара на улазу, заробљенички 43,4x37,4 цм логор,септембар 1944. 110. Бранко Салаћанин сигн. д.д.: А.Д. 941 цртеж оловком Логор Стриј – кухиња, Стриј, 1943. д.л.: Ислеђивање (по причању) 30,5 х 22,5 цм цртеж мастилом 1787 III 5/80 сигн. д.л.: Септ. 1944 30 x 21 цм д.д.: Б. Салаћанин сигн. д.д.: Стриј септ. 1943. Б. 116. Александар Дероко (1894-1988) ИМС Л2069/2069 Салаћанин Ћелија у Ђушиној улици, 1941. ИМСЛ 2126/5351 цртеж тушем 107. Предраг Стевановић 34x26 цм Логор у жицама, Оснабрик 111. Цватко Радовић(1908-1995) сигн. запис на папиру уз цртеж: цртеж оловком Провера тежине, Нирнберг, 1942. Ћелија у Ђушиној улици Ал. Дероко 38 x 27 цм цртеж оловком 1941 без сигн. 25 x 18,5 цм 1782 III 5/75 ИМСЛ 2117/5338 сигн. д.д.: Nürnberg 1942 ЦвРад ИМСЛ 2128/5354 117. Душан Влајић (1911-1945) 108. Бранко Салаћанин Затвор, Оснабрик 1944. Логор у Стрију, Стриј, 1943. 112. Милош Бајић (1915-1995) пастел на хартији цртеж мастилом Одлазак на рад, Маутхаузен, 1944. 36,5x29 цм 27,7 x 18,3 цм цртеж оловком сигн. горе лево: Влајић ‹44 Оснабрик сигн. д.д.: Стриј 943 Б. Салаћанин 20 x 30 цм 1774 III 5/67 ИМСЛ 2139/5419 без сигн. ИМСЛ 2135/5414

113. Милош Бајић (1915-1995) Затвореници, Маутхаузен, 1944. Станислав Беложански, цртеж оловком Логор у Стразбуру – моја 20 x 30 цм соба, 1944. Кат. бр 109; сигн. доле у средини Бајић М Stanislav Beložanski, Camp ИМС Л2136/5416 in Strasbourg – My Room, 1944. Inv. No. 109 106 107

105. Cvetko Radović (1908-1995) 109. Stanislav Beložanski (1926-1976) 114. Krsto Hegedušić (1901-1975) Shacks are Ablaze Nürnberg, 9.8.1943 Camp in Strasbourg – My Room, “Survivors from Cell No. 16’’ watercolour 1944.,7.01.1944. copper etching 39.5 x 27.5 cm pencil drawing 46.1 x 30.5 cm signed in the lower right corner: Cvet 42 h 29,5 cm signed 1/6 K.Heg 1951 Radović, Nürnberg 9-VIII-1943 signed in the lower left corner: 27. I 2114 IMS L 818/5365 944 for erantrinuStraßburg My Room in the lower right corner: St. Beložanski 115. Aleksandar Deroko (1894-1988) 106. Branko Salaćanin IMSL 804/5342 Questioning, 1941 Watchtower at the Entrance, Prisoner Indian ink drawing Camp, September 1944 110. Branko Salaćanin 43.4 x 3.,4 cm pencil drawing CampStrij – kitchen, Strij, 1943 signed in the lower right corner: A.D. 30.5 x 22.5 cm ink drawing 941 signed in the lower left corner: Sept. 30 x 21 cm in the lower left corner.: 1944 signed in the lower right corner: Strij Questioning(according to reports) in the lower right corner: B. Salaćanin Sept. 1943. B. Salaćanin 1787 III 5/80 IMS L2069/2069 IMSL 2126/5351 116. Aleksandar Deroko (1894-1988) 107. Predrag Stevanović 111. Cvatko Radović (1908-1995) The Cell in Đušina Street, 1941 Wire Fenced Camp, Osnabrück Weight Check, Nirnberg, 1942 Indian ink drawing pencil drawing pencil drawing 34 x 26 cm 38 x 27 cm 25 x 18,5 cm signed: note on paper accompanying no signature signed in the lower right corner: the drawing : The cell in Đušina Street IMSL 2117/5338 Nürnberg 1942 CvRad Al. Deroko 1941 IMSL 2128/5354 1782 III 5/75 108. Branko Salaćanin Camp in Strij, Strij, 1943 112. Miloš Bajić (1915-1995) 117. Dušan Vlajić (1911-1945) ink drawing Leaving for Labour, Mauthausen, 1944 Prison, Osnabrück 1944. 27.7 x 18.3 cm pencil drawing pastel on paper signed in the lower right corner: Strij 20 x 30 cm 36.5 x 29 cm 943 B. Salaćanin no signature signed in the upper left corner: Vlajić IMSL 2139/5419 IMSL 2135/5414 ‘44 Osnabrück 1774 III 5/67 113. Miloš Bajić (1915-1995) Inmates, Mauthausen, 1944 Душан Влајић, Затвор, pencil drawing Оснабрик, 1944. Кат. 20 x 30 cm бр. 117; Dušan Vlajić, Signed in the lower part of the picture, Prison, Osnabrück, in the middle: Bajić M 1944. Inv. No. 117 IMS L2136/5416 108 Бранко Ковачевић, И побеђен 109 (из мапе Кроз нашу борбу) 1945. Кат. бр. 125; Branko Kovačević, And Defeated (from the portfolio The Course of Оur Struggle) 1945. Inv. No. 125

118. Александар Дероко (1894-1988) 122. Првослав Пиво Караматијевић 118. Aleksandar Deroko (1894-1988) 122. Prvoslav Pivo Karamatijević Борбе за ослобођење Београда 20.Х (1912-1963) Fighting for Liberation of Belgrade 20. (1912-1963) 1944. Илустрација за прославу Дана X 1944 Illustration commemorating Uprising цртеж тушем на хартији устанка у Црној Гори. Ауторски Indian ink drawing on paper Day in Montenegro. Author print, 1943 60,3 х 49,3 цм отисак, 1943. 60.3 x 49.3 cm linocut сигн. на приказу д.с.: 20. октоб. линорез signed below the picture in the middle.: 11.9 x 18.1 cm 1944е 11,9x18,1 цм Octob. 20th, 1944 signed in the upper left corner: P.K испод приказа д.д. запис: Скицирано сигн. г.л.: П.К note below the picture in the lower right below the print in the lower left corner: на самоме месту Испод отиска, д.л.: Линорез 2/4 corner: Sketched on the spot Linocut 2/4 1788 III 5/81 Испод отиска д.д: Пиво 1788 III 5/81 below the print in the lower right 782 III 5/9 corner:Pivo 119. Александар Дероко (1894-1988) 119. Aleksandar Deroko (1894-1988) 782 III 5/9 Прва патрола ослободилаца у мојој 123. Емир Драгуљ (1939-2002) The First Patrol of the Liberators in My улици 20.X 1944. Повратак ратника,1971. Отисак 4/9 Street 20. X 1944 123. Emir Dragulj (1939-2002) акварел и темпера дубока штампа у боји watercolour and tempera Soldiers’ Return, 1971. Print 4/9 50,7 x 36,3 цм 75,9 x 56,5 цм 50.7 x 36.3 cm colour relief print сигн. г.л.: 20.X.944 сигн. испод приказа лево:4/9 signed in the upper left corner: 75.9 x 56.5 cm д.д.: 20.X944 АД Испод средина:Ратник 20.X.944 signed below the picture in the lower ПЗ 608 III 5/23 Испод приказа десно:Емир 1971 in the lower right corner: 20.X944 AD left corner: 4/9 4608 III 5/191 PZ 608 III 5/23 below the picture in the middle: Soldier 120. Исмет Мујезиновић (1907-1984) below the picture in the lower right Радост победе 124. Војо Димитријевић (1910-1981) 120. Ismet Mujezinović (1907-1984) corner: Emir 1971 принт Сусрет Joy of Victory 4608 III 5/191 65 x 46 цм линорез print сигн.д.д.: Исмет 39,3x29,8 цм 65 x 46 cm 124. Vojo Dimitrijević (1910-1981) 4311 III 5/175 безсигн. signed in the lower right corner: Ismet Meeting 5580 Р 4311 III 5/175 linocut 121. Исмет Мујезиновић (1907-1984) 39.3 x 29.8 cm Победа 125. Бранко Ковачевић (1911-1988) 121. Ismet Mujezinović (1907-1984) no signature принт И побеђен Victory 5580 R 46 x 65 цм линорез print сигн. д.д.: Исмет 23,4 x 17,6 цм 46 x 65 cm 125. Branko Kovačević (1911-1988) 4311 III 5/175 безсигн. signed in the lower right corner: Ismet And Defeated 5943 4311 III 5/175 linocut 23.4 x 17.6 cm no signature 5943 110 111

Младен Јосић, Рањеници, Сликарска дела 1950. Кат. бр. 140; Mladen Paintings Josić, The Wounded, 1950. Inv. No. 140 126. Илија Вујковић 131. Никола Мартиноски (1903-1973) 126. Ilija Vujković 131. Nikola Martinoski (1903-1973) Устанак партизани,1973. Партизанска колона, 1968. Uprising Partisans,1973 Partisan Column, 1968 уље на платну уље на платну oil on canvas oil on canvas 85 х 64,5 цм 126 x 84 цм 85 x 64,5 cm 126 x 84 cm сигн. д.д.: ИВујковић 73 без сигн. signed in the lower right corner: no signature ИМС Л 526/6683 46 Л IVujković 73 46 L IMS L 526/6683 127. Исмет Мујезиновић (1907-1984) 132. Коста Кривокапић (1912-1990) 132. Kosta Krivokapić (1912-1990) Партизани у јуришу,1964. Народ храни партизане, Београд, 127. Ismet Mujezinović (1907-1984) National Hero Defends Partisans, уље на платну 1976. Partisan Assault, 1964 Belgrade, 1976. 188x 132 цм уље на платну oil on canvas oil on canvas сигн. д.д.: Исмет 71 х 85 цм 188 x 132 cm 71 x 85 cm 48 Л сигн. д.д.: Кривокапић Коста signed in the lower right corner: Ismet signed in the lower right corner: ИМС Л 1483/4856 48 L Krivokapić Kosta 128. Божа Илић (1919-1993) IMS L 1483/4856 Партизани 133. Исмет Мујезиновић (1907-1984) 128. Boža Ilić (1919-1993) уље на платну Прелаз преко Неретве, 1947. Partisans 133. Ismet Mujezinović (1907-1984) 65 x 60 цм уље на платну oil on canvas Crossing the Neretva, 1947 сигн. д.д.И. Божа 270 x 200 цм 65 x 60 cm oil on canvas 80 Л сигн. д.д.: Исмет signed in the lower right corner. I. Boža 270 x 200 cm власништво Скупштине 80 L signed in the lower right corner: Ismet 129. Славко Марић (1921-1995) града Београда owned by the Belgrade City Assembly Колона бораца у зимској ноћи, 1968. 129. Slavko Marić (1921-1995) уље на платну 134. Слободан Гавриловић Column of Soldiers in a Winter’s Night, 79,5 x 134 цм (1914-1993) 1968 134. Slobodan Gavrilović (1914-1993) сигн. д.л.: С. Марић 68 Из четврте офанзиве oil on canvas From the Fourth Offensive 295 Л уље на платну 79.5 x 134 cm oil on canvas 88 x 116 цм signed in the lower left corner: S. Marić 88 x 116 cm 130. Ђурђе Теодоровић(1907-1986) сигн. д.л.: С. Гавриловић 68 signed in the lower left corner: S. Игмански марш, 1979. 119 М 295 L Gavrilović уље на платну 119 M 204 x 264 цм 135. Маријан Детони (1905-1981) 130. Đurđe Teodorović (1907-1986) сигн. д.д.: 1979. Ђ.Т. Нoћ на Зеленгори, 1951. IgmanMarch, 1979 135. Marijan Detoni (1905-1981) 5857 III 5/240 уље на платну oil on canvas Night on Zelengora, 1951 90 x 116 цм 204 x 264 cm oil on canvas сигн. д.д.: М. Детони, 1950-51 signed in the lower right corner: 1979. 90 x 116 cm 90 М Đ.T. signed in the lower right corner: M. 5857 III 5/240 Detoni, 1950-51 90 M 112 113

136. Ђурђе Теодоровић (1907-1986) 141. Оља Ивањицки (1931-2009) 146. Крсто Хегедушић (1901-1975) 136. Đurđe Teodorović (1907-1986) 141. Olja Ivanjicki (1931-2009) 146. Krsto Hegedušić (1901-1975) Сутјеска Жртва бомбардовања Београда Транспорт логораша II Sutjeska A Victim of the Bombing of Belgrade The Transport of Camp Inmates II уље на платну 1941, Београд уље на платну oil on canvas 1941, Belgrade oil on canvas 250 x 400 цм уље на платну 163 x 130 цм 250 x 400 cm oil on canvas 163 x 130 cm сигн. д.д.:1953 Ђ. Теодоровић 138 х 199 цм сигн. д.л.: К. Хег. 1963. signed in the lower right corner:1953 Đ. 138 x 199 cm signed in the lower left corner: K. Heg. 5505 III 5/228 сигн. десно на средини: Оља 3166 III 5/146 Teodorović signed on the right-hand side in the 1963. сигн.д.д.: Ђ. Теодоровић, 1947, Нови Ивањицки 5505 III 5/228 middle: Olja Ivanjicki 3166 III 5/146 Сад ИМС Л 1455/4274 IMS L 1455/4274 88 М 137. Zora Popović 142. Ризах Штетић (1908-1974) Sutjeska, 1967. 142. Rizah Štetić (1908-1974) 137. Зора Поповић Усташе у селу, 1946. oil on canvas The Ustaša in a Village, 1946 Сутјеска, 1967. уље на картону 124x148 cm oil on cardboard уље на платну 85 x 69 цм no signature 85 x 69 cm 124x148 цм сигн. д.л.: Р. Штетић 46 4250 IV 5/164 signed in the lower left corner: R. Štetić без сигн. 2041 III 5/96 46 4250 IV 5/164 2041 III 5/96 138. Mario Mikulić (1924-1991) 138. Марио Микулић (1924-1991) 143. Ђурђе Теодоровић (1907-1986) Typhoid Fever Sufferer, 1960 Тифусар, 1960. У свитање, 1947. oil on canvas 143. Đurđe Teodorović (1907-1986) уље на платну уље на платну 103 x 72 cm At Dawn, 1947 103 x 72 цм 130 x 160,5 цм signed in the lower left corner: Mikulić oil on canvas сигн. д.л.: Микулић сигн.д.д.: Ђ. Теодоровић, 1947, Нови 63 M 130 x 160.5 cm 63 М Сад signed in the lower right corner: Đ. 88 М 139. Ismet Mujezinović (1907-1984) Teodorović, 1947, Novi Sad 139. Исмет Мујезиновић (1907-1984) Carrying the Wounded, 1961. 88 M Пренос рањеника, 1961. 144. Ђорђе Илић (1920-2010) oil on canvas уље на платну Пролеће 1941. 208 x 155 cm 144. Đorđe Ilić (1920-2010) 208 x 155 цм уље на платну no signature Spring 1941 без сигн. 131 х 82,5 цм 2042 III 5/97 oil on canvas 2042 III 5/97 без сигн. 131 x 82.5 cm ИМС Л288/3943 140. Mladen Josić (1897-1972) no signature 140. Младен Јосић(1897-1972) The Wounded, 1950. IMS L288/3943 Рањеници, 1950. 145. Васко Ташковски (1937) oil on plywood уље на шперплочи Човек човеку, 1981. 145 x 120 cm 145. Vasko Taškovski (1937) 145 x 120 цм уље на платну signed in the lower right corner: M. Man to Man, 1981 сигн. д.д: М. Јосић 200 x 150 цм Josić oil on canvas 2039 III 5/95 без сигн. 2039 III 5/95 200 x 150 cm 5677 III 5/236 no signature 5677 III 5/236 114 115

Скулптуре

147. Сава Сандић (1915) 152. Алојз Лојзе Долинар (1893-1970) 6. април, 1968. Растанак, 1961. бронза бронза 84,5 x 32 x 20 цм вис. 72 цм сигн. на постаменту: С. Сандић сигн. д.л.: Долинар Б-343 2067 III 5/107

148. Мира Јуришић (1928-1998) 153. Грга Антунац (1906-1970) Отпор I, 1961. Борац у јуришу, 1955. бронза бронза вис. 113 цм вис. 62,5 цм сигн. д.л.: Јуришић сигн. на постољу при дну: Антунац 2066 III 5/106 Б – 384

149. Франо Кршинић (1897-1981) 154. Ото Лого (1931) Фигурална група – Устанак, 1949. Колона, 1960. бронза бронза 41 x 27 x 17 цм, пост: 27,5 x 15,5 x 59x30x18 цм 5 цм сигн. на бази: Ото Лого сигн. д.д.: Кршинић 3167 III 5/147 5455 Р 155. Франо Кршинић (1897-1981) 150. Владислав Петровић(1935) Борац на стражи Јуришник, 1971. бронза гвожђе вис. 62 цм вис. 45 цм сигн. на бази: Кршинић сигн. В.П. 2070 III 5/110 4609 III 5/192 156. Валентин Кос Тине (1894-1979) 151. Александар Зарин (1923-1998) Партизан, 1950. Устанак (скица за споменик отпору у бронза Ади), 1967. 35 x 33 x 16 цм метал сигн. на пост. позади д: Кос вис. 175 цм 1560 П безсигн. 4314 III 5/178

Сава Сандић, 6. април, 1968. Кат. бр. 147; Sava Sandić, April 6th, 1968. Inv. No. 147 116 117

Sculptures

147. Sava Sandić (1915) 152. Alojz Lojze Dolinar (1893-1970) April 6th, 1968 Parting, 1961 bronze bronze 84.5 x 32 x 20 cm height: 72 cm signed on the base: S. Sandić signed in the lower left corner: Dolinar B-343 2067 III 5/107

148. Mira Jurišić (1928-1998) 153. Grga Antunac (1906-1970) Resistance I, 1961 Soldier During Assault, 1955 bronze bronze height: 113 cm height: 62.5 cm signed in the lower left corner: Jurišić signed on the base, near the bottom: 2066 III 5/106 Antunac B – 384 149. Frano Kršinić (1897-1981) A Group of Figures – Uprising, 1949 154. Oto Logo (1931) bronze Column, 1960. 41 x 27 x 17 cm, base: 27.5 x 15.5 x bronze 5 cm 59 x 30 x 18 cm signed in the lower right corner: Kršinić signed on the base: Oto Logo 5455 R 3167 III 5/147

150. Vladislav Petrović (1935) Assault Trooper, 1971. 155. Frano Kršinić (1897-1981) iron Soldier Standing Guard height:45 cm bronze signed: V.P. height: 62 cm 4609 III 5/192 signed on the base: Kršinić 2070 III 5/110 151. Aleksandar Zarin (1923-1998) Uprising (draft of a monument 156. Valentin Kos Tine (1894-1979) commemorating resistance in Ada), Partisan, 1950 1967 bronze metal 35 x 33 x 16 cm height: 175 cm signed on the base, on the back, on the no signature right-hand side: Kos Франо Кршинић, Устанак, 4314 III 5/178 1560 P 1949. Кат. бр. 149; Frano Kršinić, Uprising, 1949. Inv. No. 149 118 119

157. Božidar Obradović (1910-1979) 162. Sreten Stojanović (1898-1960) Kadinjača – Resistance (The Last from Combat(Partisans - Man and Woman), Kadinjača), 1966 1948. bronze60 x 90 x 45 cm bronze no signature height: 62 cm IMS L 291/3946 signed on the base: SS Љубинка Савић – Граси, Бомбаш, 3770 III 5/152 1973. Кат. бр.159; Ljubinka Savić – 158. Drinka Radovanović (1943) Grasi, Bomb-Thrower, 1973. Inv. No. 159 Boško Buha, 1984 163. Drago Tršar (1927) solid cast bronze Partisan Column 21 x 51 x 20 cm bronze no signature 19 x 33 x 6 cm; base: 35 x 10.3 x 3.6 IMSL 543/6700 cm signed at the bottom on the left-hand 157. Божидар Обрадовић (1910-1979) 160. Борис Калин (1905-1975) 163. Драго Тршар (1927) 159. Ljubinka Savić – Grasi (1922-1999) side: D (mon) Tršar 53(?) Кадињача – отпор (Последње са Гру па б о р ац а Партизанска колона Bomb-Thrower, Belgrade, 1973 5583 R Кадињаче), 1966. посребрена бронза бронза solid plaster бронза60x90x45 цм 44 x 41 x 33,5 цм 19 x 33 x 6 цм; пост: 35 x 10,3 x 3,6 23 x 24 x 7 cm 164. Milan Vergović (1928-) без сигн. сигн. на постољу д: Б. Калин цм no signature Soldier, 1960 ИМС Л 291/3946 3742 Р сигн.д.л.: Д (мон) Тршар 53(?) IMS L 285/3939 bronze 5583 Р 62 x 14 x 9 cm; base: 16 x 9 x 5 158. Дринка Радовановић (1943) 161. Павле Паја Радовановић 160. Boris Kalin (1905-1975) no signature Бошко Буха, 1984. (1923-1981) 164. Милан Верговић (1928-) A Group of Soldiers B – 370 пуна пластика, бронза, ливење Чувари партизанских база, 1975. Борац, 1960. silver-platedbronze 21x51x20 цм бронза бронза 44 x 41 x 33,5 cm 165. Milan Vergović без сигн. 29 x 30,5 x 17 цм 62 x 14 x 9 цм; пост: 16 x 9 x 5 signed on the lower part of the base: B. Soldiers in Formation - Composition I, ИМСЛ 543/6700 сигн. на пост.позади: Паја 69 безсигн. Kalin 1968 133 П Б – 370 3742 R Silver-platedbronze 159. Љубинка Савић – Граси 35 x 35 x 6 cm; post: 32 x 9.5 x 4 cm (1922-1999) 162. Сретен Стојановић (1898-1960) 165. Милан Верговић 161. Pavle Paja Radovanović (1923-1981) no signature Бомбаш, Београд, 1973. Борба (Партизан и партизанка), Борци у строју - Композиција I, Soldiers Guarding Partisan Bases, 1975 2293 R пуна пластика, гипс 1948. 1968. bronze 23x24x7 цм бронза посребрена бронза 29 x 30,5 x 17 cm без сигн. вис. 62 цм 35 x 35 x 6 цм; пост: 32 x 9,5 x 4 цм signed on the back of the base: Paja 69 ИМС Л 285/3939 сигн. на бази: СС безсигн. 133 P 3770 III 5/152 2293 Р

Милан Верговић, Борац, 1960. Кат. бр.164; Milan Vergović, Fighter, 1960. Inv. No. 159 120 121

Нандор Глид, Дахау, 1967. Кат. бр. 178; Nandor Glid, Dachau, 1967. Inv. No. 178

166. Вјекослав Рукљач (1916-1997) 169. Драго Ђуровић (1923-1986) 166. Vjekoslav Rukljač (1916-1997) 168. Vanja Radauš (1906-1975) 170. Milan Basarabić (1908-2010) Ношење рањеника, 1950. Омладинка на стрелишту, 1964. Carrying the Wounded 1950 Typhoid Fever Sufferer, 1959. Execution of a Mother, Belgrade 1974. бронза бронза bronze bronze (before) 63 x 67 x 21 цм; 49 x 29 x 19 цм 63 x 67 x 21 cm; base: 60 x 29 x 30 height: 64 cm solid cast bronze пост: 60 x 29 x 30 цм сигн. д.д.: Д.Ђ. cm no signature 11 x 35 x 9 cm сигн. д.д.: В. Рукљач Б – 375 signed at the bottom on the right-hand 2058 III 5/101 no signature 140 М side: V. Rukljač IMS L 1425/4261 170. Милан Басарабић (1908-2010) 140 M 169. Drago Đurović (1923-1986) 167. Стеван Боднаров (1905-1993) Стрељање мајке, Београд,1974. (пре) Young Woman at an Execution Site 171. Stevan Dukić (1929-1991) Извлачење рањеника из борбе, пуна пластика, бронза, ливење 1964 Bloody Fairy Tale –Execution of the Београд, 1974. 11x35x9 цм 167. Stevan Bodnarov (1905-1993) bronze Students in Kragujevac бронза, ливење без сигн. Getting the Wounded out of Combat, 49 x 29 x 19 cm solid wood 32x20x22 цм ИМС Л 1425/4261 Beograd, 1974. signed at the bottom on the right-hand 30 x 90 x 17 cm Безсигн. cast bronze side: D.Đ. no signature ИМС Л294/3949 171. Стеван Дукић (1929-1991) 32 x 20 x 22 cm B – 375 IMSL 287/3942 Крвава бајка – стрељање ђака у No signature 168. Вања Радауш (1906-1975) Крагујевцу IMS L294/3949 Тифусар, 1959. пуна пластика, дрво бронза 30x90x17 цм вис. 64 цм без сигн. Вања Радауш, Тифусар, 1959. Кат. безсигн. ИМСЛ 287/3942 бр. 168; Vanja Radauš, Typhoid 2058 III 5/101 Fever Sufferer, 1959. Inv. No. 168 122 123

172. Љубинка Савић – Граси 177. Лујо Безереди (1898-1979) 182. Цветко Радовић (1908-1995) 172. Ljubinka Savić – Grasi (1922-1999) 177. Lujo Bezeredi (1898-1979) 182. Cvetko Radović (1908-1995) (1922-1999) Човек везаних руку – сужањ Писмо од куће (Читање писма), The Hanged, Belgrade Man with Tied Hands – Prisoner Letter from Home (Reading the Letter), Обешени, Београд сребрено енгобирана теракота Нирнберг solid cast bronze silver engobed terracotta Nirnberg пуна пластика, бронза, ливење 85 x 23 x 24 цм пуна пластика, бронза, ливење 12,5 x 40 x 11,5 cm 85 x 23 x 24 cm solid castbronze 12,5x40x11,5 цм сигн. д.д.: Лујо Безереди 14x36x13 цм no signature signed at the bottom on the right-hand 14 x 36 x 13 cm без сигн. Б – 387 без сигн. IMSL 302/3957 side: Lujo Bezeredi no signature ИМСЛ 302/3957 ИМС Л 821/5371 B – 387 IMS L 821/5371 178. Нандор Глид (1924-1997) 173. Jovan Soldatović (1920-2005) 173. Јован Солдатовић (1920-2005) Д а х а у, 19 67. 183. Непознати аутор Dead Family 178. Nandor Glid (1924-1997) 183. UnknownArtist Мртва породица калај и бакар Победа bronze Dachau, 1967 Victory бронза 50 x 130 цм бронза height: 156 cm tin and copper bronze вис. 156 цм сигн. на постољу: Г.Н. 67 вис.83 цм no signature 50 x 130 cm height: 83 cm безсигн. 4317 III 5/181 безсигн. 2068 III 5/108 signed on the base: G.N. 67 no signature 2068 III 5/108 2410 Р 4317 III 5/181 2410 R 179. Вида Јоцић (1921-2002) 174. Nandor Glid (1924-1997) 174. Нандор Глид (1924-1997) На жици 184. Франо Кршинић (1897-1981) A Ballad of the Hanged, 1967 184. Frano Kršinić (1897-1981) Балада о вешанима, 1967. бронза, на паноу од дрвета Маршал Тито, 1949. steel and iron 179. Vida Jocić (1921-2002) Marshal Tito, 1949 челик и гвожђе 121 x 45 x 91 цм бронза height: 121 cm On the Wire bronze вис. 121 цм безсигн. вис. 64 цм signed on the base: G. N. 67 bronzeon wooden board height: 64 cm сигн. на постољу: Г. Н. 67 2064 III 5/104 сигн. д.л.:Ф. Кршинић 4316 III 5/180 121 x 45 x 91 cm signed in the lower left corner:F. Kršinić 4316 III 5/180 143 М no signature 143 M 180. Вида Јоцић (1921-2002) 175. Drinka Radovanović (1943) 2064 III 5/104 175. Дринка Радовановић (1943) Апел 185. Антун Аугустинчић (1900-1979) Slava Ković – Participant in the War of 185. Antun Augustinčić (1900-1979) Слава Ковић – учесник у НОР-у, 1984. бронза Мир, 1952. National Liberation, 1984 180. Vida Jocić (1921-2002) Peace, 1952 пуна пластика, бронза, ливење вис. 114 цм бронза solid cast bronze Appeal bronze 19x60x15 цм безсигн. вис. 69 цм 19x60x15 cm bronze height: 69 cm сигн. на средини позади: ДР 82 2063 III 5/103 сигн. Аугустинчић 52 signed on the back in the middle:DR 82 height: 114 cm signed Augustinčić 52 ИМС 546/6703 3727 Р IMS 546/6703 no signature 3727 R 181. Матија Вуковић (1925-1985) 2063 III 5/103 176. Јован Солдатовић (1920-2005) Глава логораша 186. Александар Зарин (1923-1998) 176. Jovan Soldatović (1920-2005) 186. Aleksandar Zarin (1923-1998) Породица, 1975. бронза Поздрав сунцу, 1967. Family, 1975 181. Matija Vuković (1925-1985) Salute to the Sun, 1967 скица, бронза вис. 35 цм метал draft, bronze Head of a Camp Inmate metal 50 x 21 x 10,5 цм; безсигн. вис. 108 цм 50 x 21 x 10.5 cm; draft: 27 x 22 x 11 bronze height: 108 cm пост: 27 x 22 x 11 цм 3815 III 5/158 сигн. с.д.: А. Зарин `67 cm height: 35 cm signed on the right-hand side, in the безсигн. 4313 III 5/177 no signature no signature middle.: A. Zarin `67 202 П 202 P 3815 III 5/158 4313 III 5/17 124 Коментари уз каталошке одреднице Comments on Exhibits 125

Кат. бр. 92 (Крсто Хегедушић, гравура) Кат. бр. 140 (Младен Јосић, Рањеници) Кат. бр. 171 (Стеван Дукић, Крвава бајка) Inv. No. 92 (Krsto Hegedušić, engraving) As Inv. No. 140 (Mladen Josić,The Wounded) The Усташе су већ 11. априла 1941. године Санитетска служба у народноослободилачком Немци су од 21. до 23. октобра 1941, у early as April 11th, 1941, the Ustaša began medical corps, in the War of National Liberation, хапсиле и затварале српско становништво рату, развијала се упоредо са стварањем Крагујевцу, као одмазду за погинуле немачке arresting and imprisoning members of the Serbian developed simultaneously with the establishment Inv. No. 171 (Stevan Dukić, Bloody Fairy Tale) у казнионицу Окружног суда у Госпићу (тзв. и организацијом НОВЈ и стално војнике, стрељали око 7.000 грађана, међу population, sending them to the District Court and organization of the National Liberation Army From October 21st-23rd, 1941 in Kragujevac, Герихт-затвор) где је могло бити смештено прилагођавала специфичним условима које којима су били и ђаци крагујевачких средњих prison in Gospić (the so-called Gericht prison) of Yugoslavia, continually adapting to the particular the Germans executed around 7,000 residents of до 3.000 затвореника. Пошто капацитети је наметнуо рат. Збрињавање рањеника школа. where up to 3,000 people could be held. Since circumstances imposed by the war. Taking care the town, among whom the students attending логора нису могли примити све већи број је имало великог утицаја на оперативна the camps were filled to capacity and could not of the wounded had a considerable impact on secondary schools, in retaliation for the killed ухапшених, у мају 1941. основани су логори дејства јединица Народноослободилачке Скулптура је добила назив по песми hold the ever-increasing number of prisoners, the the operations of the National Liberation Army of German soldiers. смрти Јадовно на Велебиту и Слано на Пагу. војске Југославије. Иако је организација Десанке Максимовић „Крвава бајка“. death camps of Jadovno on Mount Velebit and Yugoslavia units. Although the organization of the The sculpture was named after Desanka У периоду од 11. априла до 21. августа 1941, санитета била подређена, пре свега, Slano on the island of Pag were set up in May medical corps was oriented primarily to serving the Maksimović’s poem, Bloody Fairy Tale. на најокрутније начине побијено је 40.123 војним потребама, пружала је медицинску Кат. бр. 175 (Дринка Радовановић, 1941. In the period from April 11th to August needs of the military, these units provided medical затвореника, деце, жена и мушкараца. помоћ и цивилном становништву. скулптура) Славољуб Ковић је као 21st, 1941, 40,123 inmates, children, women assistance to the civilian population, as well. Inv. No. 175 (Drinka Radovanović, sculpture) шеснаестогодишњи дечак приступио and men were killed in the cruellest of ways. Slavoljub Ković joined the partisans as a 16-year- Кат. бр. 130 (Ђурђе Теодоровић, Кат. бр. 141 (Оља Ивањицки, Жртва партизанима, у родном Богатићу, у Мачви. Inv. No. 141 (Olja Ivanjicki, A Victim of the old boy in his native town of Bogatić, in the Mačva Игмански марш) Покрет Прве пролетерске бомбардовања Београда) Демонстрацијe 27. Заробили су га Немци, крајем 1941, у Inv. No. 130 (Đurđe Teodorović, The Igman Bombing of Belgrade) The demonstrations region. He was captured by the Germans in late Народноослободилачке ударне бригаде, марта 1941, против приступања Југославије Милни на Церу и спровели у логор Забран March) The movement of the First Proletarian held on March 27th, 1941 against the country’s 1941, in Milna on Cer Mountain and transferred са рањеним и болесним борцима, преко Тројном пакту, послужиле су као повод за код Шапца. Није одао имена партизана National Liberation Assault Brigade with wounded joining the Tripartite Pact, provided a pretext for to the Zabran camp near Šabac. He did not reveal планине Игман, 27-28. јанура 1942. године отпочињање немачког напада на Југославију, и њихових сарадника и фашисти су му and sick soldiers crossing Igman Mountain on the launch of the German attack on Yugoslavia the names of partisans and their collaborators. Just према Фочи, у суровим зимским условима, бомбардовањем Београда, 6. априла 1941. непосредно пред стрељање, 10. јануара January 27th and 28th, 1942, in the direction of on April 6th, 1941, which began with the before he was executed, on January 10th, 1942, на температури од -32°C. Токoм покрета 1942, на челу урезали звезду петокраку. Foča, in brutal winter conditions of -32°C. During bombing of Belgrade, on April 6th, 1941. the Nazis cut a five-pointed star on his forehead. је промрзло око 200 бораца бригаде, Кат. бр. 158 (Божидар Обрадовић, the movement, around 200 brigade fighters got којима су фочанској болници, без наркозе, Кадињача) Операција немачкихснага 29. Тројни пакт - војни савез који су потписале frost bites and their limbs had to be amputated Inv. No. 157 (Božidar Obradović, Kadinjača) Tripartite Pact –The military agreement signed ампутирани промрзли делови тела. новембра 1941. против једине слободне тадашње фашистичке државе, Италија, without anaesthesia in the hospital in Foča. – The operation of the German forces, launched by the then fascist states: Italy, Germany and територије у поробљеној Европи, . У борби Немачка и Јапан, 27. септембра, у Берлину. on November 29th, 1941 against Užice Japan, on September 27th in Berlin. Hungary Кат.бр.133 (Исмет Мујезиновић, Прелаз са бројно и технички надмоћнијим немачким Октобра 1940. године, пакту су приступиле Inv. No. 133 (Ismet Mujezinović, Crossing Republic, the only liberated area in the occupied and Romania joined the Pact in October 1940, преко Неретве) Операција „Вајс III“ (Бело јединицама, на превоју Кадињача,код Мађарска и Румунија, а Бугарска и Краљевина the Neretva) Operation Weiss III (White III) – Europe. Outnumbered by the better equipped while Bulgaria and the Kingdom of Yugoslavia III)битка на Неретви се одиграла у периоду Ужица, изгинуо је Раднички батаљонкоји Југославија, марта 1941. Демонстрације the battle of Neretva – took place in the period enemy, which they fought at the Kadinjača followed suit, in March 1941. The demonstrations март-април 1943. године, уз ангажовање је имао 270 бораца. Немци су убили око 27. марта 1941, против приступања March - April, 1943 with the participation of mountain pass near Užice, the 270-strong held on March 27th, 1941 against the country’s 90.000 окупаторско-квислиншких снага, 120 заробљених партизанских рањеника. Југославије Тројном пакту, послужиле 90,000 occupying and collaborationist forces, Workers’ Battalionperished. The Germans joining the Tripartite Pact, provided a pretext for против 20.000 бораца Народноослободилачке су као повод за отпочињање немачког fighting against 20,000 soldiers of the National killed around 120 wounded partisan troops. the launch of the German attack on Yugoslavia војске Југославије, са којима је било и 4.500 Кат. бр. 158 (Дринка Радовановић, напада на Југославију, 6. априла 1941. Liberation Army of Yugoslavia, joined by on April 6th, 1941, which began with the рањеника и болесника, који су збринути у скулптура) Бошко Буха, народни херој 4,500 wounded and sick fellow fighters, who Inv. No. 158 (Drinka Radovanović, sculpture) bombing of Belgrade, on April 6th, 1941. централној болници Врховног штаба, као и Југославије , легендарни бомбаш АФЖЈ - Антифашистички фронт жена were taken care of both at the General Staff Boško Buha, National Hero of Yugoslavia, у дивизијским и бригадним болницама. Друге пролетерске бригаде. Погинуо Југославије, формиран је у Босанском hospital and division and brigade hospitals. famed bomb-thrower, member of the Second AFŽJ –Antifascist Women’s Front of Yugoslavia у седамнаестој години, 27. септембра Петровцу, 6. децембра 1942.године. У Proletarian Brigade. He was killed at the was formed in Bosanski Petrovac, on December Кат. бр. 136 (Ђурђе Теодоровић, Сутјеска) 1943, у селу Јабука код Пријепоља. јединицама Народноослободилачке војске Inv. No. 136 (Đurđe Teodorović, Sutjeska) age of 17, on September 17th, 1943 in 6th, 1942. In the units of the National Liberation Операција „Шварц“ (Црно)- битка на Југославије је било ангажовано око 100.000 Operation Schwartz (Black)–the battle of the village of Jabuka near Prijepolje. Army of Yugoslavia, there were around 100,000 Сутјесци, почела је 15. маја 1943.године, Кат. бр. 168 (Вања Радауш, Тифусар) Тифус жена бораца, у оружаној борби животе Sutjeska – began on May 15th, 1943, with women fighters, taking part in the armed ангажовањем 127.000 окупаторско- пегавац је инфективна болест, чији узрочник је дало њих 25.000, а за народне хероје the participation of 127,000 occupying and Inv. No. 168 (Vanja Radauš, Typhoid Fever conflict, during which 25,000 of them lost квислиншких снага, уз подршку авијације, је бактерија рикеција, коју преноси бела Југославије, проглашена је 91 жена. collaborationist forces aided by the air force, Sufferer) Typhoid fever is a contagious their lives. The honour of the National Hero против 16.000 бораца Народноослободилачке ваш, која живи у шавовима рубља и одеће. fighting against 16,000 soldiers of the National diseasecaused by the bacteria Rickettsia- of Yugoslavia was conferred on 91 women. војске Југославије, са којима је било и 3.500 У ратним условима, када војници и цивилно УСАОЈ – Уједињени савез антифашистичке Liberation Army of Yugoslavia, joined by prowazekii, transmitted by white lice,living in рањеника и болесника који су збринути у становништво нисуу могућности да редовно омладине Југославије, формиран јеу 3,500 wounded and sick fellow fighters, who the seams of laundry and clothes. In wartime USAOJ – United Alliance of Antifascist Youth централној болници Врховног штаба, као и мењају одећу, ваши се брзо размножавају и Бихаћу, 27.децембра 1942.године као were taken care of both at the General Staff conditions, when soldiers and members of the of Yugoslaviawas formed in Bihać, on December у дивизијским и бригадним болницама. шире епидемију. Оболели имају дуготрајну „савез све родољубиве и антифашистичке hospital and division and brigade hospitals. civilian population are not in the position to change 27th, 1942 as an “alliance of all patriotic and температуру и поремећај стања свести. омладине, радничке, сељачке и their clothes on a regular basis, lice breed quickly, antifascist youth, workers, peasants or the интелектуалне, без обзира на народност, spreading the epidemic. The sufferers have a intelligentsia, regardless of their nationality, веру и политичко опредељење“. long-lasting fever, affecting their state of mind. religious beliefs or political positions”.

Цртежи, графике, акварели, уља на платну и скулптуре, које су приказане на изложби, су из The drawings, prints, watercolours, oils on canvas and sculptures featured in this exhibition, belong to the фонда– ликовне збирке Музеја историје Југославије и Историјског музеја Србије. collections of the Museum of Yugoslav History and the Historical Museum of Serbia. 127

ART AS RESISTANCE TO FASCISM УМЕТНОСТ КАО ОТПОР ФАШИЗМУ Museum of Yugoslav History 6 Botićeva Street, 11000 Belgrade Музеј историје Југославије www.mij.rs Ботићева 6, 11000 Београд www.mij.rs

Издавач: Музеј историје Југославије Аутор изложбе: Драгољуб Купрешанин Ова публикација је објављена Published by the Museum of Yugoslav History Author of the exhibition: Dragoljub Kuprešanin Published on the occasion of the 70th поводом седамдесетогодишњице anniversary of the victory over fascism. Editor-in-chief: Neda Knežević, MA Collaborating experts: Ana Panić, Slađana Одговорна уредница: Стручни сарадници на изложби: победе над фашизмом. мр Неда Кнежевић Ана Панић, Слађана Бојковић, Зорана Bojković, Zorana Vukadinović, Katarina May 9th, 1945-2015 Catalogue editor: Marija Vasiljević, МА Вукадиновић, др Катарина Живановић, 9. мај 1945-2015. Živanović, PhD, Sara Sopić, Denis Savatić Уредница публикације: The exhibition and catalogue have been Сара Сопић, Денис Саватић Reviewer: Olga Manojlović Pintar, PhD Марија Васиљевић, МА Реализацију изложбе и штампање Public relations: Ana Radić made possible by the Ministry of Culture, and Information of the Republic of Serbia. Односи са јавношћу: публикације омогућило је Министарство Essay authors: Рецензент: Exhibition design: Igor Stepančić Ана Радић културе и информисања Републике Србије. Dragoljub Kuprešanin, др Олга Манојловић Пинтар Miklavž Komelj, PhD, Graphic design: Irena Stepančić Дизајн изложбене поставке: Аутори текстова: Nenad Lajbenšpreger, MA Игор Степанчић Conservation: Ivanka Živadinović, Danijela Драгољуб Купрешанин, and Marija Vasiljević, MA Korolija Crkvenjakov, PhD, Darko Despotović, MA, др Миклавж Комељ, Графички дизајн: Museum of Yugoslav History editorial board: Milan Darko Đorđević, Nevena Đorović, Jelena Ненад Лајбеншпрегер МА, Ирена Степанчић Ristović, PhD, Jovetić, MA, Danilo Vuksanović, MA Марија Васиљевић МА Конзервација: Иванка Живадиновић, Milan Terzić, PhD, Photographer: Rastko Šurdić Редакција Музеја историје Југославије: др Данијела Королија Црквењаков, Ljiljana Gavrilović, PhD and Slađana Bojković др Милан Ристовић, Дарко Деспотовић МА, Дарко Language editing and proofreading: др Милан Терзић, Ђорђевић, Невена Ђоровић, мр Јелена Editorial board secretary: Jelena Bajić, MA др Љиљана Гавриловић, Јоветић, мр Данило Вуксановић Aleksandra Momčilović Jovanović Слађана Бојковић Translation into English: Jelena Bajić, МА, Фотограф: Растко Шурдић Vanja Savić, МА and Milan Petrović - Tica Секретар редакције: Александра Момчиловић Јовановић Лектура и коректура: мр Јелена Бајић Printed by: DMD štamparija

Превод на енглески: мр Јелена Бајић, Print run: 300 мр Вања Савић и Милан Петровић - Тица Belgrade 2015 Штампа: ДМД штампарија

Тираж: 300

Београд 2015. CIP ISBN 978-86-84811-26-6 ISBN 978-86-84811-27-3