:asopis Fakulteta primeyenih umetnosti u Beogradu Septembar 2009. Broj 4 60 GODINA FAKULTETA PRIMEYENIH UMETNOSTI U BEOGRADU SIGNUM4KOR.indd 1 9/5/09 12:29:53 PM Fotografija> Marija Zindovi' SIGNUM4KOR.indd 2 9/5/09 12:30:09 PM SIGNUM 4 / SADR|AJ {EZDESET GODINA FPU Pro[logodi[ya velika izlo\ba 60 GODINA FPU 2−3 u paviqonu Cvijeta Zuzori', u kojoj su bili pred­ Profesori FPU stavqeni radovi profesora FPU bila je, kao i svaka ULICA BRANKA {OTRE godi[yica, povod za jo[ jednu rekapitulaciju rada prof. Rastko "iri' na Fakultetu. Tokom deset godina proteklih od zadye proslave i monografije, mnogo toga se dogo­ 4−11 dilo, uradilo, nau;ilo, izlo\ilo, predstavilo i Se'aya na profesore promenilo. Prelaskom na novi evropski sistem MATIJA ZLAMALIK i novu strukturu nastave, Fakultet primey­­e nih Vesna Zlamalik umetnosti zaokru\uje dosada[yi na;in funkcio­ Bosiqka Ki'evac nisaya i organizacije nastavu na nov na;in. Zato je, uz izlo\bu profesorskih radova, bila predstavqe­ 12−15 na i prate'a izlo\ba na 22 panoa na kojoj je pred­ Ogledi stavqena kratka istorija Fakulteta. Kori['eni su STUDIJA ANATOMIJE PEGAZA tekstovi dr Pavla Vasi'a i dr Branka Vujovi'a iz prof. Miodrag Mi'a Baji' ranijih monografija FPU. U toku rada na ovoj iz­ 16−17 lo\bi uo;ena je alarmantna nebriga za sistematsko Pismo prikupqaye i rad na stvarayu novih arhivskih FONTOVI 2008 ­­ma­­terijala Fakulteta, tako da je ve'ina fotografija prof. Olivera Stojadinovi' ponovo preuzeta iz starih monografija, od kojih su mnoge bile lo[e od[tampane, a originalne foto 18−20 grafije sa kojih su bile reprodukovane – odavno Grafi;ki dizajn izgubqene. Mnogi su zaboravili jednostavnu istinu PLAKATSKO SLIKAYE da 'e svaka fotografija ili video koji se snimi prof. Zdravko Mi'anovi' danas, sutra postati dragocen arhivski materijal. Prate'a izlo\ba sa kratkim istorijatom 21−44 FPU u ovom broju Signuma prenesena je u celosti. Istorija Fakulteta Osim stalnih rubrika (Se'aya na profesore, pri­ 60 GODINA FPU lozi iz struke, konkursi…) u ovom broju predstavqen priredio prof. Rastko "iri' je zanimqiv ogled iz fantasti;ne anatomije, koji 45 je redakcija ;asopisa naru;ila od profesora Mi'e Baji'a, koji ove godine odlazi u penziju. Kao Konkursi DHL KALENDAR protivte\ u delu jednog vete rana, donosimo i veoma prof. Jugoslav Vlahovi' anali ti;no napisan tekst o arheolo[koj ilustraci­ ji Natalije Stojanovi', diplomiranog ­­stu den­­ta 46−49 Grafi;kog odseka, sada studenta Interdiscipli­ Animacija narnih doktorskih studija Univerziteta umetnosti. KOLEKTIVNI FILMOVI Nadamo se da 'e ubudu'e studenti vi[e u;estvovati prof. Rastko "iri' sa svojim tekstovima u ovom i drugim ;asopisima. Studenti Grafike ove [kolske godine 50−53 u;estvovali su na mnogim konkursima i bili na­ Projektovaye oblika gra]ivani, da pomenemo konkurse za kalendare DHL POLIEDRI i JAT/Univerzijade, konkurs za ekslibris RTS, prof. dr Ivana Marciki' me]unarodni konkurs Tolerancija na kome je ani­ 54−59 macija na[eg studenta osvojila prvu nagradu… Ilustracija Rastko "iri' ARHEOLO{KA ILUSTRACIJA Natalija Stojanovi' 60−61 Konkursi TOLERANCIJA Izdava; Fakultet primeyenih umetnosti u Beogradu, Primeyena grafika, Kosan;i'ev venac 29, Beograd. Tel. 2625 399 Za izdava;a prof. Vladimir Kosti' Divac, dekan FPU 62−63 Urednik prof. Rastko "iri' Konkursi Redakcija profesori Jugoslav Vlahovi', Olivera Stojadinovi', KALENDAR JAT/UNIVERZIJADA Ilija Kne\evi', Zdravko Mi'anovi', Mirjana |ivkovi' Grafi;ki oblikovali prof. Rastko "iri', 64 Marijana Kalabi' (50–53) i Natalija Stojanovi' (54–59) Doga]aji Zaglavqe ;asopisa Iva "iri' (2006) Crte\ na koricama prof. Miodrag Mi'a Baji' IZLO|BA MILO{A "IRI"A U »KOLEKTIVU« Fotografije na unutra[yim stranama korica Marija Zindovi' PALFI U BEOGRADU {tampa Beopres, Beograd PREMIJERA »EDIT I JA« ALEKSE GAJI"A ISSN 1452-9475 Tira\ 500. Septembar 2009. Ulica prof. BRANKA {OTRE (1906–1960), osniva;a na[eg fakulteta i prvog rekto­ ra APU (predavao je predmete Ornamen­ tika, Crtaye i slikaye i Akt), nalazi se na op[tini :ukarica, na obronku Julinog Brda prema |arkovu (fotografija dole). ULICE PROFESORA FPU Pretra\uju'i mapu grada, a mnogo je lak[e kada se grad »prepe[a;i« internetom, ra­ doznali [eta; mo\e prona'i i odre]en broj imena vezanih za Fakultet primeye­ nih umetnosti. Prona[li smo ;ak OSAM ulica (sedam u Beogradu i jednu u Novom Sadu) koje su nazvane po imenima profeso­ Ulica prof. MIHAILA PETROVA (1902– ra koji su predavali na na[em fakultetu, 1983), osniva;a katedre Grafike (predavao [to pokazuje va\nost i format li;nosti Primeyenu grafiku i Crtaye i slikaye) koje su uticale na generacije studenata nalazi se u nasequ Medakovi' 3, iza naseqa na[e [kole. Bra'e Jerkovi'. 2 Ulica prof. RADENKA MI{EVI"A (1920 –1995) koji je predavao Teoriju forme, na­ lazi se u Zemunu (biv[a Altina 5) Ulica prof. DRAGOSLAVA STOJANOVI"A SIPA (1920–1976) nalazi se u Novom Sadu u Avijati;arskom nasequ, upravno na Avijati­ ;arsku ulicu. Ulica prof. dr PAVLA VASI"A (1907– 1993) koji je predavao Istoriju kostima, na­­lazi se ispod Bulevara Kraqa Aleksan­ dra (deo posle presecaya sa Ustani;kom ulicom, prema Smederevskom putu, s desne strane). U nasequ Bor;a jedna ulica nazvana je po slikaru­grafi;aru RADOMIRU STEVI"U RASU (1931–1982), koji je pripadao jednoj od prvih generacija diplomiranih studenata Akademije primeyenih umetnosti (1954). Kao kuriozitet, na kraju mo\emo pomenu ti da je jedna od ulica u beogradskom Zoolo[­ kom vrtu dobila ime po VEQKU BIKI"U (1951–1998), grafi;kom dizajneru i anima­ toru (generacija FPU 1975), koji je dizaj ni­ rao znak Beozoovrta. Rastko "iri' Ulica prof. VINKA GRDANA (1900–1980), dekana APU od 1959. do 1965. (predavao Crta­ ye i slikaye i Primeyeno slikarstvo) na­­la zi se u nasequ Bra'e Mari' (Krya;a, biv[a Ulica 4). Ulica prof. VASE POMORI{CA (1893– 1961) koji je predavao Tehnike monumental­ nog slikarstva, nalazi se u nasequ Bor;a (biv[a Guvna Nova 9). Ulica prof. ALEKSANDRA TOMA{EVI"A (1921–1968) koji je predavao Monumentalno slikarstvo, nalazi se na Zvezdari i uprav­ na je na ulicu Dragoslava Srejovi'a. 3 Se'aya na profesore MATIJA ZLAMALIK Sredinom 19. veka, Vinko Zlamalik se uputio iz bi ka\yen. Boja peska sa La[ve, ;esto 'e se na'i u [umovite Moravske, iz Bor[itza kod Olomvca, ka pozadini yegovih slika. Slavoniji, prepunoj isto takvih [uma. Bio je [umar Zbog prerane smrti oca, 1920. godine, stupa i \iveo je ispuyenih 96 godina. na zanat kod kyi\ara–[tampara Fraye Lipskog, u Zaustavio se u Vrbayi i sa svojom \enom Vil­ Travniku. Posle ;etiri godine postaje slovoslagar­ helminom dobio tri sina. Jedan od yih Ivan, sreo je ski pomo'nik, tipograf, schweizerdegen. u Novskoj Luciju Braher i plod toga uspe[nog braka Nakratko, od februara do maja 1925. godine je i moj otac Matija. radio je za Lipskog. Sve vreme u [tampariji, u pau­ Rodio se 12. 02. 1905. godine, kao peto od [es­ zama izme]u faza u poslu, crta svoje kolege u pokre­ toro dece. U to vreme porodica je \ivela u Sarajevu, tu, pravi karikature. Samokriti;no priznaje da su u Kavrinoj ulici. U gradu kao [to je bilo Sarajevo, to amaterski poku[aji i sve crte\e uni[tava. sa razli;itim veroispovestima, kulturnim na sle ­ Kao jedini hraniteq porodice, 1925. godine ]em i socijalnim razlikama, moja porodica je imala dolazi u Beograd. U tom momentu na snazi je gene­­­­­r ­ unutaryi \ivot, ne me[aju'i se mnogo sa drugima. alni [trajk [tamparskih radnika. Pridru\uje se Leti se putovalo u Vrbayu i Travnik, u krug [ire [trajka;ima, pos taje ;lan Saveza grafi;kih radni­ porodice. ka. Zapo[qava se 1926. godine kao tipograf u [tam­ Moj otac se se'ao kako im je stara nona, mus­ pari ji Ministarstva vojske i mornarice u Beogra­ limanka iz kom[iluka, bajala i trqala o;ni kapak du. Doseqava porodicu u Beograd. velikom ka[ikom kada bi neko od dece dobilo ;mi ­ Godinu 1927. provodi na odslu\eyu vojnog ;ak – i ;mi;ak bi stvarno nestao. Ali se se'ao i roka u Trebiyu. Pri kraju vojnog roka, 1928. godi­ grud­­ve snega sa kamenom u sredini (da bi se nekome ne, jo[ u uniformi, \uri da se javi na konkurs za razbila glava) kojima su nonini unuci zasipali de­ prijem u Umetni;ku [kolu. Grubo ga odbiv[i, zbog cu. U toj sredini nije imao drugova. „drskosti da se pojavi u uniformi”, teraju ga na Prvu suvislost, ose'aye da je \iv, imao je sa prestup da obu;e civilno odelo. tri godine, crtaju'i gran;icom po pesku, na oba­ Uspe[no pola\e prijemni ispit i te 1928. li La[ve u Travniku. Majka i ro]aci kod kojih su godine upisuje Pripremni te;aj Odeqeya za ;istu odsedali, bili su u brizi zbog te posve'enosti. Znao umetnost. {kolsku 1928/1929. godinu zavr[ava s us­ je satima da se ne odaziva na pozive, crtaju'i. Bio pehom – Crtaye s gipsa (5) odli;an< Vajaye s gipsa (5) odli;an. U slede'e ;etiri godine poha]a Ni\i te;aj Odeqeya ;iste umetnosti. Prvu [kolsku 1929/1930. godinu zavr[ava sa slede'im ocenama> Crtaye glave s prirode – (4) vrlo dobar< Ornamentalno crtaye i stilizovaye – (4) vrlo dobar< Nacrtna geometri­ ja sa sen;eyem i perspektivom – (4) vrlo dobar< Plasti;na anatomija – (4) vrlo dobar< Ve;eryi akt – (4) vrlo dobar. {kolska 1930/1931> Crtaye glave s prirode – (5) odli;an< Ornamentalno crtaye i stilizovaye – (5) odli;an< Istorija umetnosti – (4) vrlo dobar< Arhitektonski oblici i stilovi – (5) odli;an< Ve;eryi akt – (4) vrlo dobar.