DOCSLIB.ORG

Jednaka Dostupnost Kvalitetnog Obrazovanja Za Rome U Srbiji

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Jednaka Dostupnost Kvalitetnog Obrazovanja Za Rome U Srbiji OPEN SOCIETY INSTITUTE EU MONITORING AND ADVOCACY PROGRAM EDUCATION SUPPORT PROGRAM ROMA PARTICIPATION PROGRAM Jednaka dostupnost kvalitetnog obrazovanja za Rome u Srbiji Monitoring Reports (Izveštaji o monitoringu) SRBIJA 2007 Izdavači Fond za otvoreno društvo Kneginje Ljubice 14, Beograd Institut za otvoreno društvo (Open Society Institute) Október 6. u. 12, H-1051 Budapest (Budimpešta), Mađarska 400 West 59th Street New York, NY 10019, USA (SAD) Naslov izvornika Open Society Institute, EU Monitoring and Advocacy Program, Education Support Program, Roma Participation Program, Equal Access to Quality Education for Roma, Volume I (Bulgaria, Hungary, Romania, Serbia), Monitoring Reports 2007. (U sadašnjem izdanju su prevedene str. 5–10 i 479–618.) Copyright © OSI/EU Monitoring and Advocacy Program, 2007 Sva prava zadržana. Copyright © 2007 Open Society Institute EU Monitoring and Advocacy Program Október 6. u. 12. H-1051 Budapest (Budimpešta) Mađarska Veb-sajt www.eumap.org ISBN 978-86-82303-09-1 Primerci knjige se mogu naručiti od: EU Monitoring and Advocacy Program [email protected] Izvorno izdanje štampano u Budimpešti, Mađarska, 2007. Grafički dizajn: Q.E.D. Publishing SADRŽAJ Sadržaj Izjave zahvalnosti . 5 Predgovor . 7 Serbian country report. 11 OPEN SOCIETY INSTITUTE 2007 IZJAVE ZAHVALNOSTI Izjave zahvalnosti Program praćenja i zastupništva EU Instituta za otvoreno društvo želeo bi da oda priznanje glavnoj ulozi sledećih pojedinaca u istraživanju i sastavljanju ovih izveštaja o praćenju stanja. Konačnu odgovornost za sadržaj izveštajâ preuzima Program. Izveštaj EUMAP-a o „Jednakoj dostupnosti kvalitetnom obrazovanju za Rome“ – tom I (Bugar- ska, Mađarska, Rumunija, Srbija) Nacionalni timovi za izveštavanje Bugarska Krasimir Kanev [Krassimir Kanev], Bugarski helsinški komitet izvestilac Josif Nunev [Iossif Nounev], konsultant Državni savetnik u Ministarstvu prosvete i nauke Evgenij Evgenijev [Evgeni Evgeniev], istraživač Teodora Krumova Centar „Amalipe“ za međuetnički [Teodora Krumova], istraživač dijalog i toleranciju Mađarska Lila Farkaš [Lilla Farkas], izvestilac Fondacija „Prilika za decu“ Silvija Nemet [Szilvia Németh], Mađarski institut za istraživanje stručnjak za obrazovanje i razvoj obrazovanja Atila Pap [Attila Papp], istraživač Mađarska akademija nauka/ Istraživački institut za etničke i nacionalne manjine Julijana Boroš [Julianna Boros], politički sociolog istraživač Žofija Kardoš [Zsófia Kardos], istraživač Kopint-Datorg Zrt. Rumunija Florin Mojsa [Florin Moisă], izvestilac Centar za resurse romskih zajednica Katalina Ulrih [Catalina Ulrich], Univerzitet u Bukureštu, Fakultet za stručnjak za obrazovanje psihologiju i nauke o obrazovanju Mihaela George romski aktivist/nezavisni konsultant [Michaela Gheorghe], istraživač Romski CRISS Madalin Morteanu [Madalin Morteanu], istraživač Srbija Jadranka Stojanović, izvestilac Fond za otvoreno društvo, Srbija Aleksandar Baucal, razvojni psiholog Univerzitet u Beogradu, Filozofski i stručnjak za obrazovanje fakultet, Odeljenje za psihologiju EU MONITORING AND ADVOCACY PROGRAM (EUMAP) 5 JEDNAKA DOSTUPNOST KVALITETNOG OBRAZOVANJA ZA ROME Ljiljana Ilić, istraživač Društvo za unapređenje lokalnih romskih zajednica / Centar za prava manjina Slavica Vasić, istraživač Dečji centar „Mali princ“ Nataša Kočić-Rakočević, romska aktivistkinja, koordinatorka istraživač REF-a za Srbiju i Crnu Goru EUMAP Tim Keti Negrin [Katy Negrin] projektni menadžer projekta Mihaj Surdu [Mihai Surdu] konsultant za obrazovanje Kristina MekDonald stručnjak za obrazovanje [Christina McDonald] Alfija Abdikejeva urednik [Alphia Abdikeeva] Menadžment Penelopi Farar [Penelope Farrar] direktor programa projekta Mirijam Anati [Miriam Anati] zamenik direktora programa Andrea Gjurubi Veterson koordinator programa [Andrea Gurubi Watterson] Jost Van Bek [Joost Van Beek] organizator veb-sajta Čila Tot [Csilla Toth] asistent na programu Met Saf [Matt Suff] lektor Takođe bismo želeli da zahvalimo „Organizaciji Drom [Put]“ (Vidin, Bugarska), koja je svojim partnerstvom dala neprocenjiv doprinos izveštajima putem saradnje kroz celokupan proces izrade izveštajâ. 6 OPEN SOCIETY INSTITUTE 2007 PREDGOVOR Predgovor Program monitoringa i zastupanja Evropske unije (EU Monitoring and Advocacy Program – EUMAP) Instituta za otvoreno društvo (Open Society Institute – OSI) prati stanje u oblasti ljudskih prava i vladavine prava širom Evrope, u saradnji sa organizacijama civilnog društva. Izveštaji EUMAP-a naglašavaju značaj monitoringa koji sprovodi civilno društvo i podstiču direktan dijalog između vladinih i nevladinih aktera o pitanjima koja su vezana za ljudska prava i vladavinu prava. Izveštaje prave nezavisni eksperti iz zemalja u kojima se vrši monitoring. Serija izveštaja EUMAP-a o „Jednakom pristupu kvalitetnom obrazovanju za Rome“ na- dovezuje se na prethodne izveštaje EUMAP-a o zaštiti manjina, koji su se, između ostalog, bavili i položajem Roma u Evropi. Izveštaj je pripremljen u saradnji sa Programom podr- ške obrazovanju (Education Support Program – ESP) i Programom za participaciju Roma (Roma Participation Program – RPP) Instituta za otvoreno društvo (OSI). U svakoj zemlji su se timovi koji su radili na izveštaju oslanjali na podršku i iskustva romskih NVO koje su bile angažovane na prikupljanju i obradi podataka u okviru istraživanja na terenu. Romi, za koje se procenjuje da ih širom kontinenta ima između 8 i 12 miliona, pred- stavljaju jednu od najvećih i najugroženijih manjina u Evropi. Širom Evrope Romi ostaju isključeni iz mnogih oblasti društva, uskraćenih prava i ukorenjeni u siromaštvu. Opšte je prihvaćena činjenica da se Romi susreću sa posebnim problemima u pogledu mogućnosti pristupa kvalitetnom obrazovanju. „Dekada inkluzije Roma 2005–2010“ međunarodna je inicijativa bez presedana, pokrenu- ta u nameri da se suzbije diskriminacija i da se premosti jaz u pogledu socijalnog statusa i životnih uslova između Roma i neroma kako bi se prekinuo začarani krug siromaštva i društvene isključenosti Roma. Inicijativu podržavaju Institut za otvoreno društvo (OSI) i Svetska banka, a u njenom sprovođenju učestvuje devet zemalja centralne i istočne Evrope. Proklamovani cilj Dekade jeste da se ubrza napredak u poboljšanju društvene inkluzije i ekonomskog statusa Roma. Dekada se fokusira na četiri glavne oblasti: obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje i zdrav- stvenu zaštitu. Izveštaji EUMAP-a o „Jednakom pristupu kvalitetnom obrazovanju za Rome“ imaju cilj da podrže ciljeve Dekade u ključnoj oblasti obrazovanja i da ustanove okvir za redovno praćenje u svim oblastima Dekade. Izveštaji takođe imaju cilj da daju ocenu postignutog nivoa implementacije sistemskih obrazovnih politika koje se tiču Roma, da promovišu dijalog sa romskom zajednicom u vezi sa problemima obrazovanja, da pruže podatke o ključnim obrazovnim indikatorima i na kraju, da položaj Roma u obrazovanju ilustruju kroz reprezentativne primere predstavljene u studijama slučaja iz lokalnih sredina. Studije slučajeva su urađene sa namerom da dopune i potkrepe podatke prikupljene iz dru- gih izvora. One ukazuju na relevantne primere na lokalnom nivou, što je posebno važno s obzirom na to da informacije o obrazovnom statusu Roma često mogu biti nepotpune na nacionalnom nivou. Studije slučajeva takođe predstavljaju pregled koji može da posluži kao kriterijum ocene za dalji monitoring kako bi se dokumentovale promene u obrazovnim ishodima na lokalnom nivou u toku trajanja Dekade. EU MONITORING AND ADVOCACY PROGRAM (EUMAP) 7 JEDNAKA DOSTUPNOST KVALITETNOG OBRAZOVANJA ZA ROME Ovaj izveštaj je jedan od četiri uvršćena u prvi tom, koji sadrži četiri izveštaja iz Bugarske, Mađarske, Rumunije i Srbije. Naredni tomovi u ovoj seriji biće objavljeni tokom 2007; oni će obuhvatiti izveštaje o situaciji u drugim zemljama koje učestvuju u Dekadi – Hrvatskoj, Češkoj Republici, Republici Makedoniji, Crnoj Gori i Slovačkoj – i, dodatno, izveštaj koji rezimira glavne nalaze iz svih zemalja. Monitoring „Jednakog pristupa kvalitetnom obrazovanju za Rome“ zasnovan je na sve- obuhvatnoj metodologiji, čiji je cilj da obezbedi komparativni pristup u svim zemljama gde je vršeno praćenje, dok su studije slučajeva takođe sprovedene u skladu sa zajedničkom strukturom (i jedno i drugo se može naći na: www.eumap.org). Izveštaj o svakoj od zemalja koje su uključene u prvi tom bio je predmet diskusije na nacionalnom okruglom stolu. Ti sastanci su organizovani kako bi se dobili komentari predstavnika institucija sistema, orga- nizacija civilnog društva, roditelja i međunarodnih organizacija na nacrt izveštaja. Konačni izveštaji koji su štampani u prvom tomu pretrpeli su značajnu reviziju na osnovu komentara i sugestija koji su upućeni tokom ovog procesa. EUMAP preuzima punu odgovornost za njihov konačni sadržaj. Ovaj izveštaj, kao i svi izvešaji iz drugih zemalja, sadrži detaljne preporuke koje imaju za cilj poboljšanje pristupa kvalitetnom obrazovanju za Rome. Te preporuke su usmerene na nacionalni nivo (nacionalnu vladu, ministarstva i nacionalne prosvetne institucije) i pred- stavljaće osnovu za aktivnosti zastupanja Instituta za otvoreno društvo (OSI). Preporuke na međunarodnom nivou, uključujući one za Evropsku uniju (EU) i međunarodne organizaci- je za sve države koje su obuhvaćene ovim programom monitoringa, biće deo izveštaja koji rezimira ukupne nalaze. Postoji nekoliko glavnih delova svakog izveštaja o pojedinačnoj zemlji. Deo 1 obuhvata kra- tak rezime i preporuke. Deo 2 se bavi raspoloživim informacijama o upisu u škole i dužini školovanja učenika romske nacionalnosti u poređenju
Load more

Recommended publications
  • Josip Broz Tito — Sabrana Djela Odbor Za Izdavanje Sabranih Djela Josipa Broza Tita
    JOSIP BROZ TITO — SABRANA DJELA ODBOR ZA IZDAVANJE SABRANIH DJELA JOSIPA BROZA TITA Ljupčo Arsov, predsjednik, dr Vladimir Bakarić, Anka Berus, Rodoljub Čolaković, Aslan Fazlija, Miladin Gvozdenov, Slavko Janevski, Edvard Kardelj , Lazar Koliševski, Miha Marinko, dr Josip Mirnić , dr Miroslav Pečujlić, dr Ivan Perić, dr Pavle Savić, Petar Stambolić, Lidija Šentjurc, dr Mijat Šuković, dr Marko Šunjić, dr Arif Tanović, Fabijan Trgo, Jovan Veselinov, Veljko Vlahović Boris Ziherl Mihajlo Zvicer, Drago Vukša, sekretar Odbora REDAKCIJA ZA IZDAVANJE SABRANIH DJELA JOSIPA BROZA TITA David Atlagić, dr Nikola Babić , Ismail Bajra, dr Dušan Bilandžić, mr Milovan Bosić, Slobodan Bosiljčić, dr Velimir Brezovski, dr Pero Damjanović, dr Tone Ferenc, dr Milan Matić, dr Josip Mirnić , Pero Morača, dr Ivan Perić, Miladin Perović , dr Branko Petranović, Milan Rakas, dr Stanislav Stojanović, Fabijan Trgo GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK dr Pero Damjanović SEKRETAR REDAKCIJE mr Milan B. Matić NAUČNA PRIPREMA INSTITUT ZA SA VREMENU ISTORIJU TOM 7 Naučna istraživanja, napomene, hronologija, registri i celokupna priprema za štampu RADOMIR VUJOŠEVIĆ JOSIP BROZ TITO SABRANA DJELA TOM SEDMI KRAJ APRILA — 28. NOVEMBAR 1941. IZDAVAČKI CENTAR »KOMUNIST«, BEOGRAD BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKI ZAVOD, BEOGRAD IZDAVAČKO'KNJIŽARSKO PODUZEĆE »NAPRIJED«, ZAGREB BEOGRAD 1982. PREDGOVOR U ovom tomu objavljuje se Titova pisana riječ nastala u periodu maj — novembar 1941, odnosno u periodu kad KPJ stupa na istorijsku scenu s revolucionarnom odlučnošću da sudbinu naroda Jugoslavije
    [Show full text]
  • 169-21/2019-03 У Нишу, 21.02.2019. Године
    РЕПУБЛИКА СРБИЈА ГРАД НИШ ГРАДСКО ВЕЋЕ На основу члана 48. Одлуке о буџету Града Ниша („Службени лист Града Ниша“, број 118/18), члана 2. и 72. Пословника о раду Градског већа Града Ниша („ Службени лист Града Ниша”, број 1/13, 95/16, 98/16, 124/16 и 144/16), Решења Градског већа Града Ниша број 77-37/2018-03 од 22.01.2018. године и Закључка Градског већа Града Ниша број 1485-21/2018-03 од 11.12.2018. године, Градско веће Града Ниша на седници одржаној 21.02.2019. године, доноси Р Е Ш Е Њ Е I Усваја се Оперативни план Мобилног тима за социјалну инклузију Рома као стручног тела Градског већа Града Ниша за 2019. годину. II Текст Оперативног плана је саставни део овог решења. III Налаже се Мобилном тиму да реализује активности из Оперативног плана. О б р а з л о ж е њ е На основу Решења Градског већа Града Ниша број 77-37/2018-03 од 22.01.2018. године и Писма о намери Града Ниша o сарадњи са Министарством финансија – Сектором за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније (ЦФЦУ) на имплементацији пројекта „Техничка помоћ за унапређење животних и стамбених услова ромске популације у неформалним насељима“ број 267/2018-01 од 26.01.2018. године, Решењем Градоначелника број 4353/2018-01 од 14.11.2018. године, формиран је Мобилни тим за социјалну инклузију Рома. Писмом о намери Град Ниш је прихватио реализацију компоненте 2 – Подршка социјалној инклузији Рома и Ромкиња у локалним заједницама као јачање институционалних капацитета од значаја за подршку социјалној инклузији.
    [Show full text]
  • ODLUKA O UTVRĐIVANJU DOPRINOSA ZA UREĐIVANJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA ("Sl
    ODLUKA O UTVRĐIVANJU DOPRINOSA ZA UREĐIVANJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA ("Sl. list grada Niša", br. 92/2016) I OSNOVNE ODREDBE Član 1 Ovom odlukom propisuje se postupak obračuna i naplate doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta (u daljem tekstu: doprinos), zone i vrste namena objekata, iznosi koeficijenata zone i namene, kriterijumi, iznos i postupak umanjivanja doprinosa, posebna umanjenja za nedostajuću infrastrukturu i uslovi i način obračuna umanjenja za troškove infrastrukturnog opremanja sredstvima investitora kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa na teritoriji Grada Niša. Član 2 Uređivanje građevinskog zemljišta obuhvata njegovo pripremanje i opremanje. Pripremanje zemljišta obuhvata istražne radove, izradu geodetskih, geoloških i drugih podloga, izradu planske i tehničke dokumentacije, programa za uređivanje građevinskog zemljišta, raseljavanje, uklanjanje objekata, saniranje terena i druge radove. Opremanje zemljišta obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i izgradnju i uređenje površina javne namene. Uređivanje građevinskog zemljišta vrši se prema srednjoročnim i godišnjim programima uređivanja. Radi obezbeđivanja uslova za uređivanje, upotrebu, unapređivanje i zaštitu građevinskog zemljišta, Skupština Grada Niša je osnovala JP Direkciju za izgradnju Grada Niša. Član 3 Doprinos plaća investitor. Sredstva dobijena od doprinosa koriste se za uređivanje i pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu, kao i za izgradnju i održavanje objekata komunalne infrastrukture (pristupni put,
    [Show full text]
  • An Overview of Telecom Market in the Republic of Serbia in 2013
    www.ratel.rs REPUBLIC OF SERBIA REPUBLIC AGENCY FOR ELECTRONIC COMMUNICATIONS AN OVERVIEW OF TELECOM MARKET IN THE REPUBLIC OF SERBIA IN 2013 AN OVERVIEW OF TELECOM MARKET IN THE REPUBLIC OF SERBIA IN 2013 Belgrade, 2014 3 CONTENTS An Overview of Telecom Market A WORD OF INTRODUCTION 5 in the Republic of Serbia 1. RATEL’S ACTIVITIES IN 2013 8 in 2013 2. ELECTRONIC COMMUNICATIONS MARKET ANALYSIS 28 3. PUBLIC FIXED TELECOMMUNICATIONS NETWORKS AND SERVICES 51 4. PUBLIC MOBILE TELECOMMUNICATIONS NETWORKS AND SERVICES 62 5. INTERNET SERVICES 75 6. ICT USAGE IN SERBIA 82 7. MEDIA CONTENT DISTRIBUTION 93 8. BROADCASTING 98 9. RF SPECTRUM MONITORING AND QUALITY CONTROL 101 10. TELECOMMUNICATIONS NETWORKS OF PUBLIC ENTERPRISES 115 11. LIST OF BYLAWS 138 Title: Design and prepress: An Overview of Telecom Market MaxNova d.o.o. in the Republic of Serbia in 2013 Takovska 45/6, 11000 Beograd Authors: Printed by: dr Milan Janković, Nenad Mitić, Sanja Vukčević- PARAGON Vajs, Aleksandar Utješinović, Zorana Vujović, Zlatiborska 32b, 11080 Zemun Dragan Lukić, Duško Kostić, Aleksandar Mitrović, Dejan Vakanjac, Snežana Jovičić, ISSN: Milosav Grubović, Vesna Krzman, Aleksandra 1820-8738 Stefanović, Zorana Nedić, Duško Kodžić, mr Vesna Tintor, Aleksandra Malinić Copyright © 2014 RATEL All rights reserved. 9th year Print run: 500 copies Published by: Republic Agency for Electronic Communications (RATEL) Višnjićeva 8, 11000 Belgrade Telephone: 011/3242-673 Fax: 011/3232-537 www.ratel.rs A WORD OF INTRODUCTION A WORD OF INTRODUCTION 5 An Overview of Telecom Market
    [Show full text]
  • Izveštaj O Ostvarivanju Strategije Socijalnog Ukljuĉivanja Roma I Romkinja U Republici Srbiji 2016 – 2025
    IZVEŠTAJ O OSTVARIVANJU STRATEGIJE SOCIJALNOG UKLJUĈIVANJA ROMA I ROMKINJA U REPUBLICI SRBIJI 2016 – 2025. GODINE Pilot program na osnovu podataka prikupljenih do 1. marta 2017. godine Goran Bašić Osman Balić Milena Mihajlović Nataša Miljković Branislava Ţarković Dragan Dobrašinović Beograd, 2017. godina. 1 UVOD Vlada Republike Srbije je 3. marta 2016. godine usvojila Strategiju socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja 2015 – 2025. godine (Strategija)1 ĉiji ciljevi su usmereni ka unapreĊenju poloţaja i punom ostvarivanju prava Roma i Romkinja u vezi sa obrazovanjem, zapošljavanjem, stanovanjem, zdravljem i socijalnom zaštitom. SprovoĊenje Strategije bi treba da se obezbedi kroz plansko, kontinuirano i vremenski odreĊeno i sinhronizovano sprovoĊenje 5 posebnih i 29 operativnih ciljeva sa ukupno 210 mera. Da bi se to ostvarilo potrebno je da Vlada RS usvoji Akcioni plan (AP) za implementaciju Strategije i da formira telo zaduţeno za njeno upravljanje. SprovoĊenje Strategije treba posmatrati i u vezi sa ostvarivanjem Akcionog plana za sprovoĊenje Poglavlja 23 (pravosuĊe i osnovna prava) pregovora o pridruţivanju Evropskoj uniji (AP23). Poseban deo AP23 je posvećen obavezama u vezi sa ostvarivanjem prava Roma, naroĉito unapreĊenju poloţaja osetljivih grupa u romskoj populaciji (deca, Romkinje, „readmisanti“, „pravno nevidljivi“). U vezi sa ostvarivanjem prava Roma i Romkinja vaţno je ukazati i na to da je Vlada Republike Srbije 3. marta 2016. godina usvojila Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u kojem je jedno poglavlje posvećeno obavezama koje je potrebno ispuniti u vezi sa ostvarivanjem socijalne inkluzije Roma i Romkinja. Do sredine aprila 2017. godine Vlada Republike Srbije nije usvojila AP za sprovoĊenje Strategije socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja, a prema Strategiji njena primena se obezbeĊuje usvajanjem i sprovoĊenjem dvogodišnjih akcionih planova od kojih je prvi, za period 2016 – 2017.
    [Show full text]
  • Red-Voznje-2017.Pdf
    Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“, Beograd I N D I C A T E U R K U R S B U C H Važi od 11.12.2016. do 9.12.2017. godine B E O G R A D 2016. “Srbija Voz” a.d. zadržava pravo na izmenu podataka. Informacije o izmenama dostupne su na informativnim punktovima “Srbija Voz” a.d. Grafička obrada: Boban Suljić Dizajn korica: Borko Milojević Tiraž 2.460 primeraka SADRŽAJ A. INFORMATIVNI DEO .................................. 4 (štampan plavom bojom) B. RED VOŽNJE VOZOVA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU .... 29 (štampan zelenom bojom) PREGLED SASTAVA I PERIODI SAOBRAĆAJA VOZOVA I DIREKTNIH KOLA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU ................. 30 C. RED VOŽNJE VOZOVA U UNUTRAŠNJEM SAOBRAĆAJU ......... 53 (štampan plavom bojom) 4 A. INFORMATIVNI DEO UPUTSTVO ZA KORIŠĆENJE REDA VOŽNJE Putnički red vožnje podeljen je na tri dela. A. INFORMATIVNI DEO, štampan u plavoj boji, sadrži sva osnovna obaveštenja o organizaciji i uslovima prevoza putnika, prtljaga i praćenih automobila, o rezervaciji sedišta, ležaja i postelja u direktnim kolima, u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju. U spisku stanica, na železničkoj mreži RS pored naziva stanica, dat je broj odnosnog polja u kom se ona nalazi. U okviru poglavlja o sastavima vozova, koje se takođe nalazi u ovom delu, prikazan je i period saobraćaja vozova i kola u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju. B. RED VOŽNJE VOZOVA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU, štampan u zelenoj boji, sadrži najosnovnije podatke o redu vožnje vozova u međunarodnom saobraćaju i predviđene veze s ostalim vozovima. Na šematskoj karti Evrope, koja se nalazi na unutrašnjoj strani prednjih korica, identifikuje se slovna oznaka za traženu relaciju, odnosno zemlju.
    [Show full text]
  • Nacionalni Izveštaj Srbija
    Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu Nacionalni izveštaj Srbija Ana Popović, Jelena Stanković 14. septembar 2013. godine The project FINALLY is co-funded by the Lifelong Learning Programme of the European Union. This text reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein. Sadržaj Karakteristike i socijalna situacija romske populacije u Srbiji ........................................................................... 2 Demografske karakteristike romske populacije ............................................................................................ 2 Stepen zaposlenosti Roma u Srbiji i izvori prihoda ....................................................................................... 3 Obrazovni nivo romske populacije u Srbiji .................................................................................................... 4 Uslovi stanovanja romskih porodica u Srbiji ................................................................................................. 6 Zdravstveno stanje romske populacije .......................................................................................................... 7 Nacionalni i lokalni zakoni i druga regulatorna akta o nacionalnim manjinama, sa specijalnim fokusom na Rome .................................................................................................................................................................. 9 Vladine i nevladine inicijative za unapređenje
    [Show full text]
  • Equal Access to Quality Education for Roma Serbia
    Equal access to quality education for Roma Serbia EQUAL ACCESS TO QUALITY EDUCATION FOR ROMA Table of Contents 1. Executive Summary and Recommendations 486 1.1 Executive Summary .............. 486 1.2 Recommendations ................ 492 1.2.1 Recommendations on monitoring and evaluation ................ 492 1.2.2 Recommendations for improving access to education ................. 493 1.2.3 Recommendations on improving quality of education .............. 497 2. Basic Education Indicators .......... 502 2.1 Data collection ................ 502 2.2 Enrolment data and trends ...... 503 2.2.1 Roma children in pre-school education ........................... 506 2.2.2 Roma children in primary education ........................... 509 2.3 Retention and completion ....... 512 2.4 Types and extent of segregation 515 2.4.1 Segregation in pre-school institutions ........................... 515 2.4.2 Segregation in primary education 516 2.4.3 Segregation in special schools 521 2.4.4 Segregation in adult education 523 3. Government Educational Policies and Programmes 526 3.1 Government policy documents .... 527 3.2 Government education programmes 531 3.2.1 Minority language education 534 3.3 Desegregation .................. 536 3.4 Roma teaching assistants / school mediators ................................ 538 3.5 Romanes teachers ............... 542 3.6 Educational materials and curriculum policy ................................ 543 3.7 Teacher training and support ... 545 480 OPEN SOCIETY INSTITUTE 2007 SERBIA 3.8 Discrimination monitoring mechanisms 549 4. Constraints on Access to Education .. 555 4.1 Structural constraints ......... 556 4.2 Legal and administrative requirements 560 4.2.1 Pre-school education enrolment 560 4.2.2 Primary school enrolment .. 562 4.3 Costs .......................... 566 4.3.1 Pre-school education ...... 566 4.3.2 Primary and secondary education 567 4.3.3 Financial support in education 569 4.4 Residential segregation/Geographical isolation .....................
    [Show full text]
  • Pregled Tržišta Telekomunikacija U Republici Srbiji U 2008
    PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA U REPUBLICI SRBIJI U 2008. GODINI Beograd, 2009. 3 SADRŽAJ PREGLED TRŽIŠTA TELEKMUNIKACIJA U UVODNA REČ 5 REPUBLICI SRBIJI U 2008. 1. AKTIVNOSTI RATEL-a U 2008. GODINI 8 GODINI 2. ANALIZA TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA 26 3. JAVNE FIKSNE TELEKOMUNIKACIONE MREŽE I USLUGE 49 4. JAVNE MOBILNE TELEKOMUNIKACIONE MREŽE I USLUGE 59 5. INTERNET USLUGE 72 6. UPOTREBA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U REPUBLICI SRBIJI 79 7. DISTRIBUCIJA RADIJSKIH I TELEVIZIJSKIH PROGRAMA 89 8. RADIO-DIFUZIJA 93 9. TELEKOMUNIKACIONE MREŽE JAVNIH PREDUZEĆA 110 10. SPISAK PODZAKONSKIH AKATA 122 Naslov: Dizajn i priprema za štampu: Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji MaxNova d.o.o., u 2008. godini Tihomira Višnjevca 7/6, 11000 Beograd Autori: Štamparija: dr Milan Janković, mr Vladica Tintor, Aleksandra PARAGON Stefanović, Zorana Nedić, Sanja Vukčević-Vajs, Zlatiborska 32b, 11080 Zemun Aleksandar Utješinović, Zorana Vujović, Dragan Lukić, Duško Kostić, Tamara Muškatirović, ISSN broj: Smiljana Barjaktarović, Aleksandar Mitrović, 1820-8738 Dejan Vakanjac. Copyright © 2009 RATEL Sva prava zadržana. 4. godina Tiraž: Izdavač: 500 primeraka Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) Višnjićeva 8, 11000 Beograd tel. 011/3242-673 fax. 011/3232-537 www.ratel.rs UVODNA REČ UVODNA REČ 5 PREGLED TRŽIŠTA TELEKMUNIKACIJA U Republičkoj agenciji za telekomunikacije (RATEL), u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama, REPUBLICI SRBIJI U 2008. poveren je zadatak regulisanja telekomunikacionog tržišta u Republici Srbiji, sa ciljem GODINI obezbeđenja uslova za stvaranje slobodnog i otvorenog tržišta i dalji razvoj telekomunikacionog sektora uz zadovoljenje javnih interesa iskazanih u sledećim dokumentima: 1 Zakonu o telekomunikacijama („Službeni glasnik RS“, br. 44/03 i 36/06), 2 Strategiji razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji 2006-2010.
    [Show full text]
  • Roma Srbije, 2016 2 Impressum
    1 OBRAZOVANJEM DO POLITIZACIJE ROMSKE ZAJEDNICE ZBORNIK TEKSTOVA UČESNICA I UČESNIKA RADIONICA POLITIČKE EDUKACIJE Forum Roma Srbije, 2016 2 Impressum Publikacija: Obrazovanjem do politizacije romske zajednice Izdavač Forum Roma Srbije, Beograd Urednik KourednicaIvan Radenković Maja Solar Lektura, korektura i prevod Maja Solar Grafička rešenja i dizajn publikacije Miloš Anđelović Publikacija „Obrazovanjem do politizacije romske zajednice” nastala je u sklopu u Beogradu 31. oktobra i 1. novembra 2016, u organizaciji Foruma Roma Srbije godišnjeg projekta političke edukacije, koji se završio konferencijom održanom i uz podršku fondacije Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe. This publication is Supported by Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe with funds of the German Federal Foreign Office. This publication or parts of it can be used by others for free as long as they provide a proper reference to the original publication. The content of the publication is the sole responsibility of Forum Roma of Serbia and does not necessarily reflect a position of RLS. 3 SADRŽAJ • UVODNA REČ 38 • ANA ŠTRITHORST 5 Zašto programi romske inklu- • SLAĐANA MILADINOVIĆ uslove Romkinja i Roma? zije ne poboljšavaju životne 9 Stanovanje Roma i Romkin- Solar) (Prevod sa engleskog: Maja prava i urbane segregacije ja između osnovnog ljudskog 44 • BRANISLAV MARKUŠ 16 • JELENA KASUMOVIĆ Nevidljivi Organizovanje radnika: radnički otpor u Srbiji 19 • JASMINA DRMAKU 49• TAMARA BAKOVIĆ JADŽIĆ i poneki radnik Uticaj SDI na domaće tržište: EI NIŠ, svadbe, krštenja
    [Show full text]
  • Žene I Deca 4
    Br. 23 Biblioteka Helsinške SVESKE Žene i deca 4. Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka Beograd 2006. 0 1 Biblioteka Helsinške SVESKE Br. 23 Žene i deca 4. Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka IZDAVAČ: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAČA: Sonja Biserko * * * AUTORI: Ova edicija objavljena je dr Latinka Perović, urednik zahvaljujući finansijskoj pomoći Evropske unije. dr Vera Gudac Dodić Helsinški odbor za ljudska dr Momčilo Isić prava u Srbiji snosi dr Dubravka Stojanović isključivu odgovornost za njen sadržaj za koji se ni Sanja Petrović Todosijević pod kojim okolnostima ne dr Olivera Milosavljević može smatrati da odražava stav Evropske unije. dr Andrej Šemjakin Žene i deca dr Radmila Radić 4. Srbija u modernizacijskim procesima mr Aleksandra Vuletić XIX i XX veka PRELOM: Nebojša Tasić This document has been KORICE: Ivan Hrašovec produced with the financial assistance of the European FOTOGRAFIJA NA KORICI: Žorž Skrigin Union. The contents of this document are the sole responsibility of the ŠTAMPA: Helsinki Committee for "Zagorac", Beograd 2006. Human Rights in Serbia and can under no circumstances be regarded TIRAŽ: 600 as reflecting the position of the European Union. ISBN - 86-7208-120-X 2 3 Sadržaj: ● Dr Latinka Perović Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka ............................... 7 ● Dr Vera Gudac – Dodić Položaj žene u Srbiji (1945–2000) ................................................................. 33 ● Dr Momčilo Isić Dete i žena na selu u Srbiji između dva svetska rata ............................... 131 ● Dr Dubravka Stojanović U senci "velikog narativa": Stanje zdravlja žena i dece u Srbiji početkom XX veka ......................................................................................... 160 ● Sanja Petrović Todosijević Analiza rada ustanova za brigu o majkama i deci na primeru rada jaslica u FNRJ .................................................................................................
    [Show full text]
  • SPATIAL PATTERNS of CRIME in the CITY of NIŠ * (SERBIA) UDC 343.9(497.11 Niš)
    FACTA UNIVERSITATIS Series: Law and Politics Vol. 18, No 1, 2020, pp. 37-52 https://doi.org/10.22190/FULP2001037S Review Paper ECOLOGY OF CRIME IN URBAN AND SUBURBAN AREA: SPATIAL PATTERNS OF CRIME IN THE CITY OF NIŠ * (SERBIA) UDC 343.9(497.11 Niš) Dušan Stanković The Police Station Crveni krst, Police Directorate in Niš, Serbia Abstract. The ecological theory of crime was first introduced into criminology by the Cartographic School of Criminology in the 19th century. Ecological theories of crime were further developed by the Chicago School of Criminology in the early 20th century. Contemporary ecological theories include routine activity theory, crime pattern theory, and rational choice theory. The impact of the ecological perspective in scientific research of crime is noticeable in today's studies too. Modern scientists, researchers, and practitioners study crime by using the geographic information system, statistical and geostatistical methods, and crime mapping. The empirical research on the spatial patterns and concentration of crime in the City of Nis, Republic of Serbia, was conducted on the research sample of property crimes and violent crimes committed in the years 2008, 2013 and 2018. All the cases were geocoded into spatial units which represent urban and suburban areas in the territory of the City of Niš. Descriptive statistics was used to identify the urban areas with the highest crime rate. Andersen’s Spatial Point Pattern Test (SPPT) was used to check the research hypothesis that the spatial patterns of crime are stable over time. This hypothesis has not been confirmed as the findings show that criminal activity demonstrates a trend of moving away from the central city zones towards the urban (residential) areas and suburban settlements.
    [Show full text]