IZVEŠTAJ O OSTVARIVANJU STRATEGIJE SOCIJALNOG UKLJUĈIVANJA ROMA I ROMKINJA U REPUBLICI SRBIJI 2016 – 2025. GODINE

Pilot program na osnovu podataka prikupljenih do 1. marta 2017. godine

Goran Bašić Osman Balić Milena Mihajlović Nataša Miljković Branislava Ţarković Dragan Dobrašinović

Beograd, 2017. godina.

1

UVOD

Vlada Republike Srbije je 3. marta 2016. godine usvojila Strategiju socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja 2015 – 2025. godine (Strategija)1 ĉiji ciljevi su usmereni ka unapreĊenju poloţaja i punom ostvarivanju prava Roma i Romkinja u vezi sa obrazovanjem, zapošljavanjem, stanovanjem, zdravljem i socijalnom zaštitom.

SprovoĊenje Strategije bi treba da se obezbedi kroz plansko, kontinuirano i vremenski odreĊeno i sinhronizovano sprovoĊenje 5 posebnih i 29 operativnih ciljeva sa ukupno 210 mera. Da bi se to ostvarilo potrebno je da Vlada RS usvoji Akcioni plan (AP) za implementaciju Strategije i da formira telo zaduţeno za njeno upravljanje.

SprovoĊenje Strategije treba posmatrati i u vezi sa ostvarivanjem Akcionog plana za sprovoĊenje Poglavlja 23 (pravosuĊe i osnovna prava) pregovora o pridruţivanju Evropskoj uniji (AP23). Poseban deo AP23 je posvećen obavezama u vezi sa ostvarivanjem prava Roma, naroĉito unapreĊenju poloţaja osetljivih grupa u romskoj populaciji (deca, Romkinje, „readmisanti“, „pravno nevidljivi“). U vezi sa ostvarivanjem prava Roma i Romkinja vaţno je ukazati i na to da je Vlada Republike Srbije 3. marta 2016. godina usvojila Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u kojem je jedno poglavlje posvećeno obavezama koje je potrebno ispuniti u vezi sa ostvarivanjem socijalne inkluzije Roma i Romkinja.

Do sredine aprila 2017. godine Vlada Republike Srbije nije usvojila AP za sprovoĊenje Strategije socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja, a prema Strategiji njena primena se obezbeĊuje usvajanjem i sprovoĊenjem dvogodišnjih akcionih planova od kojih je prvi, za period 2016 – 2017. godine, trebalo da usvoji u roku od 90 dana po objavljivanju Strategije u Sluţbenom glasniku RS.

Za ostavrivanje Strategije je vaţno da je Vlada RS u martu 2017. godine ustanovila Koordinaciono telo za praćenje realizacije Strategije za socijalno ukljuĉivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016. do 2025. godine. Prema Odluci Vlade zadatak Koordinacionog tela je da “koordinira poslove organa drţavne uprave u oblasti socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja. Koordinaciono telo razmatra sva pitanja i koordinira rad organa drţavne uprave, organa jedinica lokalne samouprave, javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja od strane Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave u vezi sa poslovima iz njihovog delokruga rada u vezi sa socijalnim ukljuĉivanjem Roma i Romkinja u Republici Srbiji. Pored toga, u delokrugu rada Koordinacionog tela je i: unapreĊenje meĊuresorne saradnje u oblasti socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja; razmatranje i davanje preporuka za rešavanje urgentnih situacija ĉija posledica moţe biti dodatna ranjivost Roma i

1 “Sluţbeni glasnik RS”, br. 26/2016. od 14. marta 2016. godine.

2

Romkinja; predlaganje naĉina za ostvarivanje propisanih, ali i dodatnih, mera/aktivnosti koji doprinose većoj socijalnoj ukljuĉenosti ove nacionalne manjine, kao i procesu evropskih integracija.”2 Koordionacionim telom predsedava podpredsednica Vlade, a ĉlanovi su ministri resorno zaduţeni za strateške oblasti, a pomenutom Odlukom je utvrĊeno da će struĉne poslove u vezi sa tekućim pitanjima u vezi socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja vršiti Struĉna grupa ĉiji ĉlanove je imenovala Vlada. Ustanovljavanje Koordinacionog tela znaĉi to da se Vlada RS opredelila da ovom telu poveri upravnu odgovornost za sprovoĊenje, koordiniranje i praćenje, odnosno upravljanje Strategijom. Pored Koordinacionog tela u drţavnoj upravi o socijalnom ukljuĉivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji odreĊene nadleţnosti imaju i Savet za unapreĊenje poloţaja Roma, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Tim za socijalno ukljuĉivanje i smanjenje siromaštva.

Praćenje rezultata Strategije je posebno vaţno jer je reĉ o procesu koji se sprovodi kroz više javnih politika i organizuje se na drţavnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Projektom “Razvijanje metodologije za monitoring sprovoĊenja romskih politika” Liga Roma je pokrenula proces praćenja ostvarivanja strateških mera. Model praćenja koji razvija Liga Roma je ostvariv, odrţiv i sveobuhvatan naĉin utvrĊivanja ostvarivanja strateških mera i prava Roma i Romkinja pred organima i organizacijama drţavne, pokrajinske i lokalne vlasti.

Praćenje ostvarivanja starteških mera Liga Roma razvija uz pomoć grupe struĉnjaka i kroz saradnju sa organizacijama civilnog društva i pojedinaca koji u lokalnim zajednicama posvećeno rade na poslovima socijalne inkluzije Roma. Metodologijom praćenja osmišljeno je da se ona sprovodi na dva nivoa. Prvi nivo podrazumeva to da se podaci u vezi sa ostvarivanjem strateških mera prikupljaju po oblastima od organa pred kojima graĊani i graĊanke romske nacionalnosti ostvaruju prava, na osnovu posebno konstruisanih podataka. Drugi nivo praćenja podrazumeva kontinuiranu proveru podataka i prikupljanje dodatnih podataka u jedinici lokalne samouprave od strane obuĉenih saradnika Lige Roma. Na ovom nivou praćenje ostvaruje se direktna komunikacija od korisnika mera socijalne inkluzije. Svi podaci se unose u elektronsku bazu podataka. Projektovano je da Liga Roma priprema odgovarajuće izveštaje o sprovoĊenju strateških mera, ali i sprovoĊenju drugih javnih politika kojima se podrţava socijalna inkluzija Roma i Romkinja.

Metodologija je osmišljava i razvija se od jula 2016. godine. U ovoj fazi pripremljeni su inicijalni upitnici za praćenje strateških mera i utvrĊena je organizacija istraţivanja i najzad sprovedeno je inicijalno (pilot) istraţivanje o ostvarivanju mera u dvanaest jedinica lokalne samouprave. Ovo istraţivanje ima za cilj da formira pribliţne stavoive o socijalnoj inkluziji na poĉetku njene primene Strategije.

Rezultati govore da je reĉ o procesu koji nije dobro pripremljen u većini lokalnih samouprava i da graĊani i graĊanke romske nacionalnosti nemaju dovoljno

2 “Sluţbeni glasnik RS“, br. 17/17

3

informacija ni o suštini i znaĉenju socijalnog ukljuĉivanja, nito o organima pred kojima ostvaruju priznata prava ili koji su zaduţeni za sprovoĊenje strateških (inkluzivnih) mera. Bitni indikatori ukazuju na to da na poĉetku primene Strategije Romi i Romkinje nisu ukljuĉeni u društveni ţivot – u davnest lokalnih samouprava samo nekoliko njih, ne više od 10, je zaposleno u organima javne vlasti, nisu zastupljeni u radu upravljaĉkih tela (primera radu u 12 JLS samo je troje roditelja u jednoj opštini ukljuĉeno u upravljaĉke organe predškolskih ustanova i škola), ni jedan uĉenik i uĉenica romske nacionalnosti nisu ukljuĉeni u rad Uĉeniĉkih (Ċaĉkih) parlamenta. Podaci ukazuju na to da je zaposlenost Roma i Romkinja višestruko niţa od opšte zaposlenosti stanovništva RS, a da ne postoje podaci koji ukazuju na suštinske probleme u vezi sa preprekama u zapošljavanju. Pilot istraţivanje je ukazalo i na to da mere aktivne politike zapošljkavanja nisu doprinele kontinuiranom i znaĉajnijem zapošljavanju Roma, anaroĉito ne zapošljavanju Romkinja.

Poseban problem je uoĉen na nivou prikupljanja i iskazivanja podataka. Iz prikupljenih podataka potvrĊeno je još jednom da se strateške mere projektuju na nekoliko puta manjem broju pripadnika romske nacionalnosti od njihovog faktiĉkog broja u jedinici lokalne samouprave. Izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti jeste subjektivno, ali ukoliko u duţem periodu postoje objektivni pokazatelji da Romi pribegavaju etniĉkoj mimikriji, potrebno je da se mere suzbijanja strukturnog siromaštva i eliminisanja diskrimibacije projektuju na drugim kriteriumima. Drugi problem se odnosi na to da se u većini lokalnih samouprava ne prikupljaju podaci na nacionalnoj osnovi. Zanimljiva je argumentacija drţavnih organa i jedinica lokalne samouprave koji iste pravne izvore primenjuju potpuno razliĉito.

Uĉešće romske zajednice je jedan od prioriteta Strategije i njen cilj u lokalnim zajednicama nema uĉešća Roma i Romkinja u vezi sa suštinskim planiranjem i sprovoĊenjem strateških mera. Iz izjava sa Fokus grupe organizovane sa predstavnicima OCD koje zastupaju prava Roma i Romkinja jasno je da je njihova uloga mala i da se u proces planiranja ukljuĉuju povremeno i sporadiĉno.

4

I STRATEGIJA SOCIJALNOG UKLJUĈIVANJA ROMA I ROMKINJA (2016-2025) – šta i koga pratiti?

Strategija socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja podrazumeva da se kroz kontinuirane, planirane i odrţive mere i aktivnosti u javnim politikama stvare uslovi za socijalnu ukljuĉenost Roma i Romkinja, što u stvarnosti znaĉi smanjenje siromaštva, suzbijanje diskriminacije, pun pristup ostvarivanju ljudskih prava graĊanima i graĊankama romske nacionalnosti.

Da bi se to postiglo potrebno je da se: a) uspostave mehanizmi za sprovoĊenje, planiranje, praćenje i unapreĊenje usvojenih strateških mera i aktivnosti; b) razviju kapaciteti i odgovornosti organa drţavne uprave i lokalne samouprave da se efikasno staraju o ostvarivanju i zaštiti prava lica romske nacionalnosti; c) obezbede sredstva u budţetu Republike Srbije, budţetima jedinica lokalne samouprave, kao i kod meĊunarodnih razvojnih partnera koji deluju u Republici Srbiji za finansiranje strateških mera; d) delotvorno ukljuĉe predstavnici romske zajednice u postupke osmišljavanja i sprovoĊenja strateških mera i ostvarivanja garantovanih ljudskih prava na rad, stanovanje, obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

Strategija je zasnovana na naĉelima i ciljevima ĉije poštovanje i ispunjavanje garantuje Vlada Republike Srbije, a u ĉijem ostvarivanju uĉestvuju resorna ministarstva, drugi organi drţavne uprave, jedinice lokalne samouprave, organizacije civilnog društva i drugi akteri.

Naĉela na kojima je Strategija zasnovana su na: a) Odgovornosti organa javne vlasti za ostvarivanje strateških ciljeva, solidarnosti i svesti o tome da je socijalna iskljuĉenost faktiĉki gubitak u socijalnom kapitalu drţave, a da proces socijalnog osnaţivanja pripadnika iskljuĉene društvene grupe znaĉi jaĉanje ljudske bezbednosti, doprinosi ekonomskom rastu i unapreĊenju ljudskih prava. b) Trajnom eliminisanju društvene nejednakosti i siromaštva. c) Zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava. d) Uĉešću Roma i Romkinja u ostvarivanju Strategije. e) Uvaţavanju dostojanstva liĉnosti. f) Antidiskriminatornim politikama i usvajanju politike integrativne multikulturalnosti i interkulturalnog dijaloga. g) Afirmativanim merama. h) Oĉuvanju nacionalnog (etniĉkog) identiteta. i) Rodnoj ravnopravnosti.

5

j) Ulozi lokalne zajednice, posebno jedinice lokalne samouprave.

Naĉela Strategije upućuju na njenje ciljeve. Strategijom je utvrĊen njen opšti cilj: Poboljšanje socijalno-ekonomskog poloţaja romske nacionalne manjine, puno uvaţavanje manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i postizanje socijalne ukljuĉenosti u sve segmente društva): Pored toga utvrĊeno je i pet posebnih ciljeva:

 Obezbediti punu ukljuĉenost dece i mladih iz romske zajednice u kvalitetno predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, veći obuhvat Roma i Romkinja u studentskoj populaciji i pruţanje podrške školovanju mladih i odraslih koji se nisu školovali ili koji su napustili školovanje, uz uvoĊenje delotvornih i efikasnih mehanizama za borbu protiv diskriminacije i ostvarivanje uslova za uţivanje svih manjinskih prava za Rome i Romkinje u obrazovnom sistemu;  Unaprediti uslove stanovanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji kroz obezbeĊivanje pravne sigurnosti stambenog statusa, dostupnosti usluga, materijala, objekata, infrastrukture, finansijske priuštivosti, odgovarajuće nastanjivosti i pristupaĉnosti, odgovarajuće lokacije i kulturne adekvatnosti, kako je definisano meĊunarodnim standardima o pravu na adekvatno stanovanje, a koje je Republika Srbija ratifikovala;  Podsticati ukljuĉivanje radno sposobnih pripadnika romske nacionalne manjine na formalno trţište rada, podizanje zapošljivosti, zapošljavanje i ekonomsko osnaţivanje, posebno Roma i Romkinja koji pripadaju kategorijama višestruko teţe zapošljivih nezaposlenih lica;  Unaprediti zdravlje Roma i Romkinja, unaprediti pristup zdravstvenim uslugama i omogućiti puno ostvarivanje prava na zdravlje u zdravstvenom sistemu Republike Srbije;  Unaprediti pristup uslugama socijalne zaštite i dostupnost novĉanih davanja radi smanjenja siromaštva i povećanja socijalne ukljuĉenosti Roma i Romkinja u lokalnoj zajednici) iz kojih proizilaze 210 mera koje su predmet praćenja ostvarivanja tih ciljeva. Ovim je utvrĊeno šta se prati u procesu ostvarivanja prava Romi i Romkinja. MeĊutim, da bi se uspostavilo delotvorno praćenje rezulta Strategije i ostvarivanja prava Roma i Romkinja potrebno je da se uspostavi efikasan naĉin na koja se ta prava, mere i aktivnosti sprovode, odnosno da se odredi ko upravlja Strategijom u celini i koja tela su zaduţena za ostvarivanje mera u vezi sa obrazovanjem, stanovanjem, zapošljavanjem, zdravstvenom i socijalnom zaštitom. Ustanovljavanjem Koordinacionog tela za praćenje Strategije socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja nisu otklonjene dileme u vezi sa upravljanjem strateškim ciljevima. Naime Koordinaciono telo je prema odluci tela ovlašćeno da koordinira poslove i rad organa koji na drţavnom i na lokalnom nivou sprovode strategiju, odnosno pred kojima graĊani graĊanke romske nacionalnosti ostvaruju prava. Time se predpostavlja da su predmet praćenja drţavni organi i organizacije pred kojima se ostvaruju priznata prava. Koji su to organi utvrduće se tek nakod usvajanja Akcionog

6

plana za sprovoĊenje Strategije. Tek tada će biti moguće da se utvrdi koje organe, odnosno ĉije aktivnosti treba pratiti i o njima izveštavati. Od Koordinacionog tela se oĉekuje da će preduzeti sve što je u njegovoj nadleţnosti da se pripremi i usvoji Akcioni plan za sprovoĊenej Strategije socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja, odnosno da se stvore uslovi za ostvarivanje njenih ciljeva. MeĊutim, od ovog tela se oĉekuje i da organizuje rad na Studiji izvodljivosti za osnivanje posebnog organa drţavne uprave koji bi bio nadleţan za poslove upravljanja Strategijom3 i da u cilju konsolidacije utroška i boljeg upravljanja sredstvima, tokom prve dve godine od poĉetka primene Strategije pripremi podatke Vladi na osnovu kojih će sproveti analizu utroška ukupnih sredstava na svim nivoima vlasti i sredstava meĊunarodne razvojne pomoći namenjenih socijalnom ukljuĉivanju Roma i Romkinja kako bi unapredila model finansiranja mera predviĊenih Strategijom4. Kada je reĉ o praćenju rezultata strateških mera na lokalnom nivou situacija je nešto komplikovanija jer Strategijom nije usvojen model njenim upravljanjem u lokalnoj zajednici. To znaĉi da nisu definisana tela za sprovoĊenje Strategije, utvrĊene njihove obaveze i odgovornosti. Naime, Strategijom je jasno utvrĊeno da se „većina strateških mera se ostvaruje u lokalnoj samoupravi“, a da prema „Popisu stanovništva, Romi i Romkinje nastanjuju 92 jedinice lokalne samouprave“, te da „njihov broj varira od opštine do opštine“, a da se zbog toga strateško planiranje inkluzivnih mera procenjuje u odnosu na apsolutni i relativni udeo u ukupnom stanovništvu jedinice lokalne samouprave. Pored toga Strategijom je ukazano na to da je u prethodnom periodu „uspeh u vezi sa unapreĊenjem poloţaja Roma i Romkinja postignut u lokalnim samoupravama u kojima je postojalo telo koje se bavilo romskom populacijom na lokalnom nivou, dok većina lokalnih samouprava nije preduzimala aktivnosti u vezi sa integracijom Roma i Romkinja i ostvarivanjem ciljeva prethodnog strateškog dokumenta i akcionih planova“5. Uprkos tim nalazima nije utvrĊena obaveza jedinice lokalne samouprave da ustanovi telo za ostavrivanje strateških ciljeva i mera. Zbog toga se ne moţe sa sigurnošću odrediti koja sve tela u jedinici lokalne samouprave su nosioci mera u javnim politikama koje su azduţene za ostvarivanje pomenutih mera socijalnog ukljuĉivanja. Moţe se predpostaviti da su to ona tela i organi koja osniva JLS (Dom zdravlja, stambena agencija...) ili organi i tela u lokalnoj samoupravi ĉije nadleţnosti su odreĊene zakonom, ali i aktima JLS (Centar za socijalni rad).

Pored toga predmet praćenja ostvarivanja strateških mera u jedinici lokalne samouprave bi mogli da budu i Strategijom izdvojena tela koja u sistemu lokalne samouprave nemaju jasno definisane nadleţnosti i funkcije: Koordinator za romska

3 Strategija socijalnog uključivanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016-2025. godine, deo 6.1. (Upravljanje Strategijom na nacionalnom nivou) prvi pasus. 4 Strategija socijalnog uključivanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016-2025. godine, deo 7 (Srtedstva za sprovoĊenje strateških mera) prvi pasus. 5 Strategija socijalnog uključivanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016-2025. godine, deo 6.2. (Upravljanje strateškim merama u jedinici lokalne samouprave) prvi pasus.

7

pitanja i Mobila jedinica za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na lokalnom nivou6. Na osnovu iskustava dvadeset lokalnih samouprava u kojima su zahvaljujući projektnom fianansiranju ustanovljene mobilne jedinice, ĉiji rad i uticaj na lokalne javne politike socijalne inkluzije Roma i Romkinja nije valjano ispitan i ocenjen, predloţeno je da bi Mobilna jedinica za socijalno ukljuĉivanje Roma i Romkinja na lokalnom nivou mogla da: podstiĉe direktno primenjivanje strateških mera u organima i ustanovama; obilazi romska naselja na osnovu utvrĊenog plana; saraĊuje sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine i organizacijama civilnog društva; obaveštava organe javne uprave o problemima u vezi sa primenom strateških mera; priprema inicijative i projekte kojima se osigurava saradnja lokalnih organizacija i partnera u procesu unapreĊenja poloţaja Roma i Romkinja; prikuplja podatke o ostvarivanju strateških mera. Uloga koordinatora za romska pitanja je, Strategijom socijalnog ukljuĉivanja, dobila na znaĉaju jer je njima povereno da: pruţa tehniĉku podršku lokalnoj samoupravi u razvoju i sprovoĊenju postojećih i novih politika i programa inkluzije Roma i Romkinja u skladu sa nacionalnim i lokalnim strateškim okvirom; prikuplja i analizira podatke o socioekonomskim potrebama kao osnovu za izradu i praćenje lokalnih strateških dokumenata u vezi sa inkluzijom Roma i Romkinja; komunicira i posreduje izmeĊu romske zajednice i lokalne administracije; pruţa podršku organizacijama civilnog društva koje se bave ukljuĉivanjem i unapreĊivanjem romske zajednice na lokalnom nivou; pospešuje sektorsku i meĊusektorsku saradnju pedagoških asistenata i zdravstvenih medijatorki sa predstavnicima centra za socijalni rad, Nacionalnom sluţbom za zapošljavanje (filijale u lokalnim samoupravama) i organizacijama civilnog društva; prati ostvarivanje usvojenih mera i o tome izveštavaju Skupštinu jedinice lokalne samouprave i organ koji prati sprovoĊenje Strategije; u ime jedinice lokalne samouprave vodi pripremu godišnjeg izveštaja o primeni strateških mera i poloţaju Roma i Romkinja u jedinicama lokalne samouprave, koordinira pripremu akcionog plana za socijalno ukljuĉivanje Roma i Romkinja svake dve godine, prati ostvarivanje akcionog plana i odobrenih projekata za socijalno ukljuĉivanje Roma i Romkinja; obilazi podstandardna naselja i utvrĊuje aktuelne potrebe i probleme Roma i Romkinja. MeĊutim poloţaj koordinatora nije institucionalizovan i JLS niĉim nije obavezana da sistematizuje radno mesto predviĊeno za obavljanje pomenutih poslova, niti da ustanovi Mobilnu jedinicu. Nedoreĉenosti strateških mera i nedostatak institucionalnih mehanizama otvaraju mnoga pitanja kako u vezi sa praćenjem Strategije tako i u vezi sa njenim sprovoĊenjem.

6 U radu Mobilne jedice uĉestvuju: predstavnici lokalne samouprave, predstavnici centra za socijalni rad, doma zdravlja, filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, lokalne stambene agencije, predškolskih ustanova, škola i drugih organa, organizacija i ustanova od znaĉaja za sprovoĊenje inkluzije Roma i Romkinja u lokalnoj zajednici. Ĉlanovi mobilnih jedinica su zaposleni u pomenutim ustanovama i rade na poslovima koji su u vezi sa ostvarivanjem prava Roma i Romkinja.

8

Njazad u vezi sa odreĊivanjem organa koje bi trebalo pratiti u vezi sa ostvarivanjem strateških mera je pitanje naĉina njihovog finansiranja. Kako Akcioni plan za sprovoĊenje Strategije, kojim bi trebalo da se pored nosioca mera utvrde i sredstva za njeno ostvarivanje, nije donet moţe se predpostaviti da će se sredstva namenjena za obavezno obrazovanje, uĉeniĉki standard, zdravstveno osiguranje, materijalno obezbeĊenje porodice, finansijsku podršku porodici sa decom, prekvalifikaciju u vezi sa ostvarivanjem prava na rad, zdravstveno osiguranje i ostvarivanje drugih prava obezbediti u budţetima Vlada Republike Srbije, Vlade Autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. U tu svrhu Strategijom je predviĊemo da će “Vlada RS, u skladu sa Fiskalnom strategijom za 2016. godinu sa projekcijama za 2017. i 2018. godinu nastaviti finansiranje mera i mehanizama za socijalno ukljuĉivanje Roma i Romkinja u okviru postojećih sektorskih budţetskih programa”, te da će ukupna sredstva neophodna za sprovoĊenje Strategije biti utvrĊena akcionim planovima.

U Strategiji je predviĊeno da se za drugu grupu mera, koje nisu definisane, sredstva obezbeĊuju od strane Evropske unije kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), i to kroz programske cikluse 2012−2013. i IPA II kroz ciklus za 2014. godinu, dok je u narednom periodu neophodno osigurati finansiranje za mere Strategije kroz proces programiranja u narednim IPA ciklusima7. Najzad, u Strategiji se u vezi sa finasiranjem pominje i treća grupa mera koje nisu jasno definisane, a za koje sredstva bi trebalo da obezbede meĊunarodni donatori.

Na osnovu opisanog stanja u vezi sa finansiranjem Strategije jasno je da je osnov za praćenje sredstava u Buţetu RS i budţetima JLS je Strategijom utvrĊena obaveza da se za finansiranje strateških mera obezbede sredstva u Budţetu Republike Srbije, budţetima jedinica lokalne samouprave, kao i kod meĊunarodnih organizacija, kao i ĉinjenica da se sredstva odobrena iz IPA fondova realizuju preko drţavnog budţeta. Okolnosti da AP za primenu Strategije nije usvojen i da u Nacrtu AP nema dovoljno ĉinjenica u vezi sa finansijskim aspektima primene onemogućavaju uspostavljanje preciznih mehanizama praćenja. Zbog toga se praćenje utroška sredstava zasniva na otvorenom modelu koji je primenljiv kako na strateške oblasti tako i na razliĉite nivoe realizacije obaveza predviĊenih Strategijom.

7 U skladu sa Operativnim zakljuĉcima seminara o socijalnom ukljuĉivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji (jun 2015), Evropska komisija se obavezala da sufinansira sprovoĊenje Strategije, a Republika Srbija da će na svake dve godine izveštavati Komisiju o sprovoĊenju tekućih IPA projekata i njihovoj vezi sa realizacijom prioriteta Strategije i pratećeg akcionog plana, korišćenjem postojećih mehanizama koordinacije radi obezbeĊivanja efikasnosti i spreĉavanja preklapanja.

9

II PRAĆENJE REZULTATA STRATEGIJE

Strategijom je predviĊeno da se rezultati ocenjuju na osnovu ĉetiri nivoa praćenja.8 Prvi nivo praćenja se odnosi na organe pred kojima Romi i Romkinje ostvaruju prava (Filijala NSZ, Dom zdravlja, Školska uprava, Centar za socijalni rad...) Drugi nivo praćenja sprovodi organ koji upravlja Strategijom, predpostavlja se da je to Koordinaciono telo, koje priprema Godišnji izveštaj koji se dostavlja Vladi RS i resorima u Vladi koji se odnose na javne politike kojima se sprovodi Strategija. Treći nivo provere rezultata sprovode nezavisni drţavni organi Zaštitnik graĊana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koji bi trebalo da pripremaju posebne izveštaje i da o nalazima obaveštavaju Narodnu skupštinu. Najzad, ĉetvrti nivo praćenja sprovode organizacije civilnog društva koje pripremaju izveštaje kojima ukazuju na ostvarivanje Strategije u celini, ostvarivanje pojedinih strateških mera na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, kao i problema koje smatraju znaĉajnim za unapreĊenje poloţaja Roma i Romkinja. Prema Strategiji organizacijama civilnog društva trebalo bi da se omogući kontinuirana podrška za praćenja strateških mera na osnovu ĉega bi bile duţne da dostavljaju izveštaje nadleţnim organima, nezavisnim telima, telu koje rukovodi sprovoĊenjem strategije i meĊunarodnim organizacijama

Na osnovu strateškog opredeljenja da se organizacije civilnog društva ukljuĉe u proces praćenja njenih rezultata Liga Roma je pokrenula aktivnosti ĉiji cilj su da: a) uspostavi metodologiju odrţivog, jasnog praćenja strateških mera na nacionalnom i loklanom nivou zasnovanu na podacima i merljivim indikatorima b) prikupi podatke o ostvarivanju Strategije na nacionalnom, a naroĉito na lokalnom nivou i da o tome obavesti javnost c) podstakne aktivnosti nadleţnih organa javne vlasti i drugih organizacija i tela u vezi sa upravljanjem Strategijom.

II.1. NAĈIN PRAĆENJA Praćenje starteških osmišljeno metodologijom koja se razvija u projektu Lige Roma se ostvaruje nа nacionalnom i na lokalnom nivou. Na nacionalnom nivou se prati rad drţavnih organa u vezi sa sprovoĊenjem strateških mera. U jedinici lokalne samouprave se prati rad organa javne vlasti pred kojima graĊani i graĊanke romske nacionalnosti ostvaruju priznata prava, odnosno koji su zaduţeni za sprovoĊenje strateških mera.

8 8 Strategija socijalnog uključivanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016-2025. godine, deo 8.2. (Praćenje rezultata).

10

Praćenje ostvarivanja strateških mera od strane drţavnih organa i organa u JLS sprovodi Struĉni tim i Struĉna sluţba Lige Roma. Proveru podataka, identifikaciju problema i uoĉeni napredak obavljaju saradnici Lige u JLS. II.1.1. Praćenje državnih organa

 Praćenje se ostvaruje na osnovu posebno pripremljenih upitnika.  Za svaku javnu politiku (oblast) konstruiše se poseban upitnik.  Upitnik se konstruiše na osnovu mera predviĊenih Strategijom, odnosno Akcionim planom za njeno ostvarivanje.  Upitnici se šalju drţavnim organima koji se staraju za ostvarivanje Strategije:  Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja  Ministarstvo graĊevine, saobraćaja i infrastrukture  Ministarstvo zdravlja  Ministarstvo za rad zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja  Nacionalna sluţba za zapošljavanje  Ministarstvo drţavne uprave i lokalne samouprave  Drugim drţavnim organima utvrĊenim Akcionim planom.  Ukoliko drţavni organ ili telo zaduţeno za sprovoĊenje strateških mera ne dostavi SKRUGU Ligi Roma popunjen upitnik u roku od 30 dana podaci će se pribaviti u skladu sa ĉlanom 2. i ĉlanom 15. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaĉaja.9  Prikupljeni podaci se obraĊuju i unose u elektronsku bazu podataka. II.1.2. Praćenje u jedinici lokalne samouprave

 Praćenje se ostvaruje u svim jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji u kojima prema Popisu stanovništva ţivi više od 50 Roma i Romkinja.  Praćenje se ostvaruje na osnovu jedinstvenog integrisanog upitnika.  Upitnik sadrţi pitanja koja se odnose na:  Rad organa JLS u vezi sa sprovoĊenjem mera socijalne inkluzije Roma (LAP, odluke, ustanovljena tela, pokrenute inicijative, odbreni projekti...)  Budţetska sredstva utrošena za konkretne aktivnosti u vezi sa socijalnom inkluzijom Roma  Rad organa i tela ĉiji je osnivaĉ JLS a koja imaju nadleţnosti u vezi sa socijalnom inkuzijom Roma (Centar za socijalni rad, Dom zdravlja, Savet za zdravlje, Savetnik prava pacijenata, Savetnik prava osiguranika...)  Jedinstveni integrisani upitnik se dostavlja naĉelniku opštinske uprave, a o postupku prikupljanja podataka obaveštava se gradonaĉelnik, odnosno predsednik opštine.  Ukoliko se upitnik ne dostavi Ligi Roma u roku od 30 dana podaci se pribavljaju u skladu sa ĉlanom 2. i ĉlanom 15. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaĉaja

9 “Sluţbeni glasnik RS”, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010.

11

 Prikupljeni podaci se obraĊuju i unose u elektronsku bazu podataka

II.1.3. Provera podataka u jedinici lokalne samouprave

Liga Roma će obuĉiti 50 saradnika/sradnica u jedinicama lokalne samouprave koji će na osnovu jedinstve metodologije kontinuirano pratiti ostvarivanje strateških mera u JLS. U prvoj fazi istraţivanja, za potrebe Pilot projekta obuĉeno je 25 sradanika. Saradnik pratiti ostvarivanje strateških mera u najmanje jednoj, a najviše pet JLS. Raspored praćenja se odreĊuje u odnosu na veliĉinu JLS i broj Roma u JLS. Saradnik dobija od Lige Roma potpisano i peĉatom overeno Pismo o namerama koje sadrţi razloge i svrhu rada saradnika, objašnjenje znaĉaja njihovog rada i molbu, ali i podsećanje na obavezu lica i tela koji se staraju o sprovoĊenju mera utvrĊenih Strategijom, da dostave podatke koji su od društvenog znaĉaja. Pismo se koristi iskljuĉivo u svrhu prikupljanja podataka o ostvarivanju Strategije. Izbor saradnika se vrši prema kriterijumima:

– Obrazovanje saradnika (najmanje V stepen struĉne spreme) – Geografska rasprostranjenost – Vezanost za romsku zajednicu Zadatak saradnika je da stalno prate poloţaj Roma i Romkinja u JLS za koju su zaduţeni. Saradnici ostvaruju i odrţavaju kontakt sa licima koja su zaduţena za rad sa Romima/Romkinjama (koordinator, zdravstvena medijatorka, pedagoški asistent) i romskom zajednicom. Saradnici ostvaruju i odrţavaju konatkt sa lokalnim organizacijama civilnog društva koji zastupaju i zagovaraju prava Roma i Romkinja. Kontakt ostvaruju i sa Savetom za meĊunacionalne odnose u JLS i Zaštitnikom graĊana u JLS gde su ova tela osnovana. Saradnici prate stanje u JLS na osnovi sledećeg postupka:

 Opis stanja u JLS Na poĉetku rada saradnik priprema opis stanja u JLS na osnovu podataka koje prikupi od organa pred kojima Romi i Romkinje ostvaruju prava u JLS ili koji su nosioci strateških mera (Organi JLS, DZ, CSR, FNSZ...) ili od lica koja su u JLS zaduţena za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja (koordinator, zdravstvena medijatorka, pedagoški asistent...), Zaštitnika graĊana u JLS, Saveta za meĊunacionalne odnose, Savetnika prava pacijenata, Savetnika osiguranika zdravstvenog osiguranja. Podaci se prikupljaju na osnovu Osnove za razgovor koju priprema i standardizuje Struĉni tim Lige Roma.

12

 Uspostvljanje Mreţe kontakata Saradnik u JLS uspostavlja Mreţu konatakata koju ĉine lica iz organa i tela pomenutih u prethodnom stavu, OCD i graĊani i graĊanke romske nacionalnosti koje saradnik selektira. Mreţa je neformalna i njena svrha je da saradnik od razliĉitih izvora prikuplja podatke o poloţaju Roma i Romkinja u JLS i o ostvarivanju stateških mera socijalne inkluzije.

 Prikupljanje podataka Saradnik prikuplja podatke od ĉlanova Mreţe kontakata ili uĉešćem na sastancima koji se u vezi sa poloţajem Roma organizuju u JLS ili na osnovu neposrednog uvida u stanje (posete naseljima, razgovori sa graĊanima).

Saradnik proverava podatke o sprovedenim merama socijalne inkluzije. Na zahtev SKRUGA ili na osnovu sopstvenih saznanja saradnik vrši uvid u stanje ostvarivanja strateških mera koje se sprovode u JLS i koja se saopštavaju javno ili su sadrţana u izveštajima drţavnih organa i organa JLS.

Podaci se selektuju i sistematizuju prema oblastima praćenja: obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, zdravlje, socijalna zaštita i ostalo. Pod pojmom ostalo se podrazumeva praćenje socijalne inkluzije posebnih grupa untar romske populacije: lica vraćena po osnovu ugovora o readmisiji, “pravno nevidljivi”...

U sadrţaju podataka potrebno je da se izdvoje dve vrste informacija. Prva vrsta se odnosi na probleme u vezi sa ostvarivanjem strateških mera, a druga na ostvareni napredak u odnosu na polaznu analizu (opis stanja).

 Izveštavanje i rana intervencija Podaci se Ligi Roma dostavljaju redovno svaka tri meseca, a u sluĉaju izrazitih problema odmah po saznanju da neka pojava moţe izazvati probleme u vezi sa ostvarivanjem prava Roma i Romkinja (Primer: raseljavanje naselja, segregacija, nasilje, neadekvatan tretman...). Podaci se dostavljaju u elektronskom formatu po strateškim oblastima.

Saradnik u saradnji sa Ligom procenjuje podatke koji ukazuju na grube povrede prava ili na diskriminaciju. Na osnovu procene Liga moţe aktivirati meru rane intervencije koja podrazumeva obaveštavanje javnosti, obaveštavanje nadleţnih organa, preduzimanje drugih aktivnosti.

II.2. ORGANIZACIJA PRAĆENJA Praćenjem upravlja, a aktivnosti organizuje i sprovodi Struĉni tim Lige Roma, saradnici u JLS i Struĉna sluţba Lige Roma.. Stručni tim Lige Roma ĉine šef struĉnog tima, po jedan struĉnjak za svaku stratešku oblast, struĉnjak za praćenje i planiranje sredstava i sociolog. Zadatak Struĉnog tima je da razvije i proverava metodologiju praćenja, priprema izveštaje, koriguje i koordinira struĉni rad sa aktivnostima saradnika u jLS, pokreće mehanizam rane intervencije.

13

Saradnici u JLS su lica izabrana u skladu sa kriterijumima koji su odreĊeni metodologijom istraţivanja i koji su obuĉeni da prate ostvarivanje strateških mera. Stručna služba Lige Roma ĉini struĉno i administrativno osoblje koje se stara o korespodenciji, pravnoj i finasijskoj sigurnosti, projektnoj odrţivosti, manipulaciji podataka, objavljivanju rezultata praćenja i organizaciji prezentacija i sastanaka, priprema tromeseĉni Bilten i stara se o odrţivosti e-baze i platforme na kojoj su podaci stalno dostupni javnosti. Dostavlja saradnicima u JLS obaveštenja, propise, informacije od znaĉaja za praćenje.

14

III PILOT ISTRAŢIVANJE U DVANAEST LOKALNIH ZAJEDNICA

Krajem 2017. godine Liga Roma bi trebalo da uputi upitnike drţavnim organima i organima jedica lokalne samouprave ĉime će poĉeti kontinuirano praćenje ostvarivanja strateških mera. Do tada provera Metodologije u utvrĊivanje inicijalnog stanja o merama socijalnog ukljuĉivanja izvršena je na osnovu Pilot istraţivanja organizovanog u dvanaest lokalnih zajednica: gradovima Niš, Kruševac, Kraljevo, Smederevo, Subotica, Pirot, Šabac i Vranje opštini Smederevska Palanka i u gradskim opštinama Kostolac u Poţarevcu i Obrenovac i Lazarevac u Beogradu. Istraţivanjem je obuhvaćeno 29.254 Roma i Romkinja ili 9,8% od ukupne romske populacije u Republici Srbiji, nastanjeni u deset jedinica lokalne samouprave i dve gradske opštine. Trebalo bi pomenuti da prema Popisu stanovništva u Repulici Srbiji u 152 lokalne samouprave (bez Kosovsko-metohijskog okruga) ţivi 147.604 Roma i Romkinja.

SPROVOĐENJE ISTRAŢIVANJA

Kost. Kralj. Kruš. Lazar. Niš Obren. Pirot Smed. Sm. Sub. Vranje Šabac Poţ. Pal.

U skladu sa metodologijom Improvizovano

Istraţivanje su sproveli obuĉeni saradnici Lige Roma ali u ĉetiri jedinice lokalne samouprave je došlo do znaĉajnijih odstupanja od predviĊene metodologije. U pojedinim sluĉajevima reĉ je o propustima saradnika, ali preteţno ovi problemi su nastali zbog nerazumevanja organa u lokalnim samoupravama znaĉaja socijalne inkluzije i zanemarivanja opšteg interesa. U izjašnjenjima saradnika, ali i njihove korespodencije sa predstavnicima lokalnih samouprava, uoĉljivo je da su razlozi zbog kojih podaci nisu dostavljeni ili su površni i oĉigledno selektivni i neupotrebljivi, to što su predstavnici lokalne samouprave svesni da u proteklom periodu nisu preduzete mere socijalne inkluzije Roma i Romkinja ili da su postignuti rezultati loši.

Iz tabela koje slede moţe se zakljuĉiti da je u većini lokalnih samouprava sprovedeno niz mera predviĊenih vaţećom, ali i prethodnom strategijom integracije Roma. MeĊutim, dovoĊenjem u vezu podataka grupisanih u tabelama sa izjašnjenjima predstavnika organa pred kojima se ostvaruju ili se štite prava, a naroĉito sa izjašnjenjima graĊana i graĊanki romske nacionalnosti i OCD koje zagovaraju i zastupaju njihova prava uoĉljivo je da većina ostvarenih mera nema suštinski smisao i da nije doprinela ostvarivanju njihovoj socijalnoj inkluziji i ciljevima Strategije.

15

Primera radi, od dvanaest lokalnih samouprava, samo u pet škola u pet lokalnih samouprava su roditelji uĉenika romske nacionalnosti zastupljeni, odnos izabrani, u organe upravljanja predškolske ustanove, osnovne ili srednje škole. Uĉenika i uĉenica romske nacionalnosti nema u uĉeniĉkim (Ċaĉkim) parlamentima. Drugi primer: u dvanaest lokalnih zajednica je osnovano pet lokalnih zaštitnika graĊana, u deset saveti za zdravlje, u devet su imenovani savetnici pacijenata, interresorne komisije i timovi za zaštitu od nasilja, a ni jedan od ovih organa i tela ne postupa u odnosu na zaštitu prava Roma i Romkinja. Njihov rad je usmeren na graĊane, odnosno na korisnike usluga, a ne na ciljnu grupu koja je izdvojena posebnim strateškim dokumentom Vlade RS kao posebno ugroţena i zbog koje su preduzete brojne afirmativne mere radi postizanja socijalne inkluzije. Treći primer: predmet “Romski jezik sa elementima romske kulture” se predaje samo u osnovni školama u poţarevaĉkoj gradskoj opštini Kostolac. U svim ostalim lokalnim samoupravama nastava tog predmeta se ne organizuje jer nema interesovanja roditelja. Ukoliko je to taĉno, odnosno ako takav stav nije uslovljen strahom roditelja od diskriminacije dece, otvara se pitanje smisla sadrţaja kulturne autonomije i manjinske samouprave romske nacionalne manjine.

Još je upeĉatljivija ĉinjenica da je u izjašnjenjima graĊana i graĊanki romske nacionalnosti jasno uoĉljivo da nemaju informacijama o strateškim merma, da ne znaju ko se u lokalnoj samoupravi stara o njihovom socijalnom ukljuĉivanju i najvaţnije da u poslednje dve godine nisu ostvarili boljitak.

Iz tabela je uoĉljivo da su u praksi primenjene mere koje su propisane zakonom, a da su mere koje se primenjuju na osnovu odluka JLS ili na osnovu uĉešća romske zajednice slabe, odnosno da su retko osmišljene i primenjene.

Tabela 1

OSTVARIVANJE STRATEŠKIH MERA

Kost. Kralj. Kruš. Lazar. Niš Obren. Pirot Smed. Sm. Sub. Vranje Šabac Poţ. Pal. LOKALNI AKCIONI PLAN

+ + + + +

PLANIRANA SREDSTVA U BUDŢETU

+ + + + +

MOBILNI TIM

+ +

KONTAKTI SA KOORDINACIONIM TELOM

+ +

ROMSKI KOORDINATOR

16

+ + + + +

PEDAGOŠKI ASISTENT

+ + + + + + + +

ZDRAVSTVENA MEDIJATORKA

+ + + +

PRIKUPLJANJE PODATAKA O SOCIJALNOM UKLJUĈIVANJU

+

SREDSTVA ZA PODRŠKU PORODICI KOJA ŠKOLUJE DECU

+ + +

PREVOZ UĈENIKA

+ + + + + +

SREDSTVA ZA RAD INTERRESORNE KOMISIJE

+ + + + + + + + + + +

LOKALNA STAMBENA STRATEGIJA

+

TELO KOJE SE STARA O RASELJAVANJU ILI UREĐENJU KOMUNALNE INFRASTRUKTURE U NASELJIMA

+ +

STAMBENA PODRŠKA

+ + -

EVIDENCIJA O BROJU ROMA I ROMKINJA NA EVIDENCIJI FILIJALE NSZ

+ + + + +

AFIRMATIVNE MERE U VEZI SA PODSTICANJEM ZAPOŠLJAVANJA

JAVNI RADOVI

+ + + + + +

SUBVENCIJE ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE

+ + + + + + +

SUBVENCIJE POSLODAVCIMA KOJI ZAPOŠLJAVAJU ROME I ROMKINJE

+ +

ROMI I ROMKINJE ZAPOSLENI U JAVNIM SLUŢBAMA

+ + +

17

OBUKE U VEZI SA UNAPREĐENJEM ZDRAVLJA

+ +

UNAPREĐENJE HIGIJENSKIH USLOVA U „ROMSKIM“ NASELJIMA

+ + + +

ISPRAVNA VODA ZA PIĆE U „ROMSKIM“ NASELJIMA

+ +

EVIDENCIJA O KORISNICIMA USLUGA CSR

+ +

PRIJAVLJENO PREBIVALIŠTE NA ADRESI CSR

+ + +

Problemi u vezi sa obrazovanjem ukazuju na to da se deca i uĉenici romske nacionalnosti bolje i efikasnije ukljuĉuju u vaspitnoobrazovni sistem, da redovnije pohaĊaju nastavu i da reĊe napuštaju školovanje. TakoĊe, u srednjim školama je veći broj romskih uĉenika i uĉenica i mere afirmativne akcije su dale odreĊene pozitivne rezultate. MeĊutim, uoĉljivo je i to da postoji ogroman prostor za unapreĊenje organizacije i sadrţaja rada u PPP i obrazovanju u osnovnim školama za uĉenike romske nacionalnosti, da ne psotoje podaci o obuhvatu i ishodima u nastavi uĉenika i uĉenica romske nacionalnosti, da status i rad pedagoških asistenata nije još uvek ureĊen i pored toga što je jasno utvrĊena potreba za njihovim angaţovanjem, da osipanje uĉenika u starijim razredima osnovne škole i pri prelasku iz osnovne u srednju školu postoji i da nije beznaĉajno, te da ne postoji uspešno karijerno voĊenje i povezanost obrazovanja u srednjim školama i zapošljavanja. Razlika izmeĊu primene mera propisanih zakonom i njihovog suštinskog uticaja na socijalnu inkluziju su uoĉljive u vezi sa radom interesornih komisja koje su formirane u svim lokalnim samoupravama ali ni u jednoj ne postupaji i ne vode evidenciju u o mišljenjima koje daju u vezi sa romskim uĉenicima i uĉenicima. To zavodi na zakljuĉak da deca iz ove socijalne grupe nemaju problema u vezi sa kulturnom, socijalnom i ekonomskom uskraćenosti zbog kojih su mere socijalne inkluzije propisane.

ţ

18

Tabela 2

OBRAZOVANJE

Kost. Kralj. Kruš. Lazar. Niš Obren. Pirot Smed. Sm. Sub. Vranje Šabac Poţ. Pal. PREDŠKOLSKO VASPITANJE

+

+ + + + + + +

VAN PREDŠKOLSKE USTANOVE

+ + + + +

UĈEŠĆE RODITELJA U ORGANIMA UPRAVLJANJA PU

+

PPP SE OSTVARUJE NA ROMSKOM

+

OSNOVNO OBRAZOVANJE

EVIDENCIJA O JEZIKU NASTAVE, IZBORNOM PREDMETU, STANJU PORODICE, SOCIJALNOM POLOŢAJU

+ + + + + + + +

UĈEŠĆE RODITELJA U ORGANIMA UPRAVLJANJA OŠ

+ + + + +

UCESCE UCENIKA I UĈENICA U UCENICKOM PARLAMENTU

ROMSKI JE JEZIK NASTAVE

ORGANIZUJE SE NASTAVA PREDMETA ROMSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

+

STRUĈNO OPOSOBLJAVANJE NASTAVNIKA

+ + +

PRIPREMNA NASTAVA ZA UPIS U SREDNJU ŠKOLU

+ + + + + + + + + + +

OBAVEŠTAVANJE RODITELJA I UĈENIKA O MERAMA AFIRMATIVNE AKCIJE PRILIKOM UPISA U SREDNJU ŠKOLU

+ + + + + + + +

19

PODRŠKA TOKOM ŠKOLOVANJA

+ +

SREDNJOŠKOLSKO OBRAZOVANJE

ROMSKI JE JEZIK NASTAVE

ORGANIZUJE SE NASTAVA PREDMETA ROMSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

POSEBNI PROGRAMI TIMA ZA KARIJERNO VOĐENJE

PODRŠKA TOKOM ŠKOLOVANJA

+

OBRAZOVANJE ODRASLIH

+ + + + + + + + + + +

Tabela 3

ZAŠTITA I UNAPREĐENJE PRAVA

Kost. Kralj. Kruš. Lazar. Niš Obren. Pirot Smed. Sm. Sub. Vranje Šabac Poţ. Pal. ZAŠTITNIK GRAĐANA U JLS

+ + + + +

SAVET ZA ZDRAVLJE

+ + + + + +

SAVETNIK PACIJENTA

+ + + + + + +

INTERRESORNA KOMISIJA

+ + + + + + + +

TIM ZA ZAŠTITU OD NASILJA

+ + + + + + + + +

BESPLATNA PRAVNA POMOĆ

+ + + +

20

KOSTOLAC (Gradska opština Grada Požarevac) Skupština Grada Poţarevca je donela LAP za unapreĊenje poloţaja Roma 2016- 2020. godina (“Sluţbeni glasnik” Grada Poţarevca broj 13/15) koji je objavljen na sajtu Grada Poţarevca. U meĊuvremenu formiran je i tim za reviziju LAP od kojeg se oĉekuje da ovaj dokument uskladi sa Strategijom socijalnog ukljuĉivanju Roma i Romkinja do 2025. godine. U Budţetu Grada za 2017. godinu opredeljena su sredstva u iznosu od 1.400.000 dinara za finansiranje projekata NVO u delu koji se odnosi na nacionalne manjine. Što se tiĉe LAP-a za unapreĊenje poloţaja Roma predviĊena su sredstva u iznosu od 3.000.000 dinara, a 21. marta 2017. godine objavljen je Konkurs za projekte OCD za realizaciju LAP-a. Isti iznos sredstava bio je opredeljen i u 2016. godini. Lokalna uprava nije ostvarila konatkt sa nacionalnim Koordinacionim telom za praćenje Strategije za socijalno ukljuĉivanje Roma i Romkinja. Mobilni tim nije ustanovljen. Nakon zakljuĉenja Ugovora o dodeli finansijskih sredstava za projekte za realizaciju LAP-a, finansijsko pravdanje realizovanih aktivnosti, prati se u odeljenju za budţet i finansije. Kontrolu namenskog trošenja sredstava vrši budţetski inspektor. S obzirom da je Zakon o stanovanju usvojen u decembru 2017. godine JLS nije mogla da predvidi sredstva u Budţetu. MeĊutim, gradska uprava priprema za usvajanje Lokalnu stambenu strategiju i Akcioni plan za njeno kako bi po tom osnovu mogao da planira i izdvoji sredstva za ovu namenu. Stambena podrška se ne finansira selektivno na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini. U gradskoj opštini Kostolac su 2016. godine izgraĊen o je 13 montaţnih kuća za interno raseljena lica i dve za domicilno, socijalno ugroţeno stanovnike. Projekat je realizovan sredstvima Evropske Unije, a Grad Poţarevac i GO Kostolac su uĉestvovali ustupanjem zemljišta za izgradnju, i ureĊenjem celokupne infrastrukture (prikljuĉci za vodovodnu mreţu, elektriĉnu mreţu, toplifikacionu mreţu…). U toku je realizacija projekta izgradnje dvadeset stambenih jedinica u naselju “Rasadnik” na teritoriji Grada Poţarevca. O pravima graĊana staraju se savetnik pacijenata i zaštitnici prava osiguranika, a podatke o socijalnom ukljuĉivanju Roma i Romkinja niko ne prikuplja. Centar za socijalni rad ne iskazuje podatke o nacionalnosti korisnika usluga. MeĊutim vaţan je iskaz predstavnika CSR na Fokus grupi: „ Po Zakonu o socijalnoj zaštiti svi graĊani imaju jednaka prava i u tom smislu se smatra da je to jedan od naĉina diskriminacije (voĊenje evidencije o nacionalnosti). Sa druge strane, naša interna baza podataka prepoznaje mogućnost da se navede da je neko romske nacionalnosti, ali smo mišljenja da niti ţelimo niti bi trebalo da nekoga na taj naĉin stigmatizujemo. TakoĊe, opet sa druge strane, mislimo da je to jako vaţno, imati nekakve pouzdane podatke o nacionalnoj pripadnosti, baš iz razloga i ostvarivanja prava, i svih politika koje iz toga mogu da slede. Mi sada, obzirom da imamo takvo parcijalno evidentiranje, dolazimo u situaciju da imamo 24 pripadnika romske nacionalnosti koji su korisnici novĉanih davanja koje pruţa CSR, jer u obrascu koji se popunjava izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezujuće. Imamo neke procene i projekcije o broju korisnika usluga iz oblasti socijalne zaštite koji su romske nacionalnosti, ali to nisu pouzdani podaci.”

21

Školska uprava usaglašavaa naše programe u skladu sa Strategijom socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja RS. Zaposleni u obrazovnim ustanovama pohaĊaju seminare sa tematikom socijalne inkluzije Roma, a škole planiraju svoj rad na osnovu potreba uĉenika romske nacionalnosti. Redovan godišnji struĉno pedagoški nadzor se ostvaruje i njim se ostvaruje provera indikatora koji se odnose na socijalnu inkluziju. Osnovna i srednja škola u Kostolcu odgovorno pristupaju ovoj problematici i imaju formirane timove za podršku uĉenicima. Školska uprava je obezbedila pedagoškog asistenta u osnovnoj školi u Kostolcu. Podaci o nacionalnoj pripadnosti uĉenika se ne iskazuju, ali se u bazu podataka unose podaci o broju uĉenika koji su se opredelili za uĉenje predmeta romski jezik sa elementima nacionalne kulture, o zaposlenostu roditelja (prihodima koje ostvaruju), o korisnicima socijalne pomoći, o broju uĉenika koji dobijaju besplatne udţbenike. U vezi sa organizovanjem nastave predmeta „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ postoji napredak jer su sve škole anketirale roditelje u vezi sa iskazivanjem opredeljenja da deca pohaĊaju ovoj predmeta. U Kostolcu u sedam odeljenja, odnosno 106 uĉenika, i u dva odeljenja u Saraorcima organizuje se nastava ovog premeta. Što se tiĉe kvaliteta nastave, uĉiteljica je stekla sertifikat na filološkom fakultetu. Što se tiĉe obaveštavanja predškolske ustanove i osnovne škole trebalo bi naglasiti da se podaci iz matiĉne sluţbe o broju dece koja su stasala za PPP i prvi razred, sa imenima i prezimenima, kao i adresama, dostavlja svim osnovnim školama i PU. Baza podataka sadrţi podatke sve dece stasale za polazak u PPP ili prvi razred, a ne posebno za decu romske nacionalnosti. Na Fokus frupi na kojoj su uĉestvoivali predstavnici OCD saznajemo da lokalna OCD „Društvo Rom Kostolac“ na osnovu podataka dobijenih iz matiĉne sluţbe, te na osnovu sopstvene baze podataka i baze podataka zdravstvene medijatorke identifikuje decu romske nacionalnosti koja treba da pohaĊaju PPP ili prvi razred, i sprovodi terenske kampanje informisanja roditelja o rokovima, proceduri i potrebnoj dokumentaciji za upis. Ove godine se u saradnji sa Domom zdravlja u Kostolcu, organizuju grupni sistematski pregledi za romsku decu koja se upisuju u obavezni PPP. Što se tiĉe pokretanja prekršajnog postupka, zakonska je obaveza JLS da ih pokrene. Inicijatori su škole, koje dostavljaju podatke, nakon ĉega se pokreće postupak protiv roditelja. Prema podacima prikupljenih istraţivanjima oni se nerado pokreću jer je reĉ o roditeljima koji su socijalno ugroţeni. I na ovom mestu je istaknuto da se mere preduzimaju prema svima, odnosno da Romi nisu posebno izdvojeni kao roditelji koji ne vode brigu o redovnom školovanju dece. U 2016. godini podneto je 33, a ove godine 4 prijave. Predškolske ustanove ne vode evidenciju o broju dece romske nacionalnosti koja su upisana i pohaĊaju PPP, ali procene vaspitaĉa ukazuju na oko šezdeset romske dece, otprilike 30 u Poţarevcu i 30 u Kostolcu. Prema iskazu na fokus grupi predškolskoj ustanovi je problem da doĊe do podatka koliko uopšte ima dece predškolskog uzrasta, a posebno koliko je dece od 3-5,5 godina. Celodnevni PPP pohaĊa jedna grupa dece, program se odvija u prostorijama vrtića „Majski Cvet“ u Kostolcu, i tu nisu ukljuĉena deca romske nacionalnosti. Dve grupe dece, PPP pohaĊaju u osnovnoj školi u selu Petka, i u obe grupe je odnos romske i

22

ostale dece je deset dece romske nacionalnosti naspram sedmoro dece drugih nacionalnosti. Još jedna grupa dece, meĊu kojima je veliki broj dece PPP pohaĊa u prostorijama OŠ u selu Ostrovo. Roditelji dece romske nacionalnosti ne uĉestvuju u organima upravljanja u PU. U školskoj 2016/2017. godini, u osnovnoj školi „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, ukupno je upisano 1.200 uĉenika, od kojih je 480 uĉenika romske nacionalnosti. U niţim razredima od prvog do ĉetvrtog razreda je 300 romskih uĉenika, a u višim, od petog do osmog razreda je 180 uĉenika romske nacionalnosti. Škola vodi evidebciju u smislu ĉlana 10.b ZOSOV (jezik nastave, izborni predmet, socijalni status uĉenika, uslovi stanovanja, stanje porodice). Savet roditelja ĉini ukupno 52 roditelja. Ĉetiri roditelja su romske nacionalnosti, i stalno su ukljuĉeni u rad Saveta, odnosno aktivno ukljuĉeni. Po IOP-u radi ukupno 17 uĉenika: po IOP 1 radi 9 uĉenika, a po IOP 2 8 uĉenika. Od ovog broja, 10 uĉenika je romske nacionalnosti, i individualni obrazovni plan se primenjuje uglavnom zbog nepoznavanja jezika na kojem se izvodi nastava. U OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu je 100 socijalno ugroţenih uĉenika od kojih je veliki broj uĉenika romske nacionalnosti. Za njih su obezbeĊena sredstva za uţinu, a još 50 roditelja uĉenika plaća polovinu cene uţine. Škola ĉesto organizuje prikupljanje stare odeće od strane uĉenika, i jednom godišnje se obezbeĊuju higijenski paketi. Udruţenje „Društvo Rom Kostolac“ nekoliko godina unazad sprovodi projekte finansiranja dela troškova socijalno ugroţenih uĉenika, u vidu plaćanja ishrane u Ċaĉkoj kuhinji, i podeli školskog pribora. Od 40% uĉenika romske nacionalnosti, 20% nemaju udţbenike, dok školski pribor imaju svi. Vrpšjaĉko nasilje postoji, ali ne i diskriminacija prema romskim uĉenicima. Tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja je formiran. Škola vodi evidenciju o kretanju upisanih i ispisanih uĉenika u toku školske godine. Najĉešći razlog napuštanja škole je odlazak u inostranstvo sa porodicama kako bi našli bolju egzistenciju u zemljama Evropske unije. Škola formirala Tim podrške uĉenicima koji dolaze iz inostranstva i kojima je potrebna podrška za prilagoĊavanje. Uĉenici romske nacionalnosti pohaĊaju pripremu za upis u srednju školu, ostvaruju podršku prilikom izbora ţeljene škole i imaju sve informacije o afirmativnim merama za upis u srednju pškolu. Nema uĉenika i uĉenica romske nacionalnosti koji uĉestvuju u radu Đaĉkog parlamenta. Srednja tehniĉka škola „Nikola Tesla“ u Kostolcu ne vodi evidenciju o uĉenicima na osnovu nacionalne pripadnosti. Neke procene o broju romskih uĉenika koji pohaĊaju ovu školu ukazuju na to da ih je oko 40 kako u trogodišnjim, tako i u ĉetvorogodišnjim smerovima. Do školske 2015/2016. godine, kada su afirmativne mere upisa u srednje škole sprovodile romske NVO u TŠ „Nikola Tesla“, u ţeljene smerove upisivano je u proseku 4-5 uĉenika primenom afirmativne mere.

23

Napuštanja školovanja ima, ali ne u nekoj ozbiljnijoj meri, i ne više nego što ga ima i kod većinske populacije. Najĉešći razlozi su odlazak u inostranstvo (migracije), i u dva sluĉaja zbog udaja. Sedmoro uĉenika su ostvarila prava na stipendiju u okviru TARI konkursa. Uĉenici su imali i dodeljene mentore. U školi postoji Tim za inkluzivno obrazovanje koji ima za cilј unapreĊivanje kvaliteta ţivota uĉenikakoji imaju teškoće u uĉenju, smetnje u razvoju i dece iz socijalno nestimulativnih sredina. Postoje uĉenici koji pohaĊaju nastavu prema individualizovanom programu, ali nema informacije o tome da li su IOP-om obuhvaćeni i romski uĉenici. Škola nema formiran tim za karijerno voĊenje i savetovanje, već uglavnom savetovanje, rešavanje konflikata, profesionalnu orijentaciju i druge sliĉne poslove, radi struĉna sluţba škole

Roditelji romske nacionalnosti uĉestvuju u radu Saveta roditelјa. Lokalna samouprava izdvaja sredstva za podršku porodici koja školuje decu, a ĉiji ĉlanovi su korisnici novĉane socijalne pomoći. Reĉ je o jednokratnoj pomoći, a od 2016. godine besplatne udţbenike obezbeĊuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. za plaćanje udţbenika. CSR izdaje potvrdu za ĉlanu porodice, korisnika prava na materijalno obezbeĊenje, potvrda se predaje školi koja obezbeĊuju besplatne udţbenike. Za srednjoškolsko obrazovanje CSR je internom odlukom nalazio mogućnost za podršku uĉeniku za kupovinu udţbenika, a ĉesto se sredstva za podršku obezbeĊuju i studentima. Iz Budţeta Grada opredeljena su sredstva za prevoz dece u osnovnim školama sprovodi se postupak javne nabavke, i obezbeĊen je prevoz za sve uĉenike osnovnih škola. Što se tiĉe prevoza uĉenika srednjih škola, to je prošireno pravo koje je Grad Poţarevac uveo svojom odlukom, i subvencioniše 30% prevoza srednjoškolaca. Interresorna komisija, koju ĉine lekar, socijalni radnik, psiholog i prestavnik JLS, je formirana 2010. godine. Opredeljena su sredstva za rad IRK. U 2016. godini bilo je 57 nalaza i mišljenja IRK , a u 2015. godini 59 nalaza i mišljenja IRK. Nemaju evidenciju o datim mišljenjima za decu romske nacionalnosti, niti vode evidenciju prema vrsti podrške koja je potrebna. Što se tiĉe sprovoĊenja mišljenja IRK, povratnu informaciju da li se mišljenja sprovode, nemaju. Što se tiĉe odgovora na pitanje ko obavlja poslove u vezi sa raseljavanjem ili uređenjem komunalne infrastrukture naselja u koja pretežno nastanjuju Romi i Romkinje njime se ukazuje na to da gradska uprava sredstva za tu namenu obezbeĊuje preko Javnog komunalnog preduzeća, koje obavlja poslove komunalne infrastrukture za sve graĊane. Ne postoje posebna odeljenja koja se bave Romima ili posebno romskim naseljima. Lokalna stambena strategija nije doneta, ali postoji evidencija o stambenim potrebama Roma i stanju infrastrukture u anaseljima koje preteţno nastanjuju Romi i Romkinje. Svake godine se planiraju i izvode radovi na izgradnji infrastrukture. Sva

24

naselja u velikoj meri imaju izgraĊenu infrastrukturu, ali je ona nepotpuna. S obzirom da su za potpuno ureĊenje infrastrukture potrebna velika finansijska ulaganja, radovi se izvode parcijalno, u delovima naselja. Najintenzivnije se radi na izgradnji toplifikacione mreţe. GO Kostolac je ove godine konkurisala projektom u okviru IPA 2013. poziva, za ureĊenje kompletne infrastrukture u romskim naseljima (izgradanja kanalizacione mreţe, rekonstrukcija vodovodne mreţe, i asfaltiranje svih ulica u romskim naseljima). Ukupna vrednost projekta je 1.380.000 evra, a grad će sufinansirati projekat sa 380.000. 00 Fijalna NSZ sluţba vodi evidenciju nezaposlenih lica prema nacionalnoj pripadnosti, odnosno na osnovu izjave o etniĉkoj i nacionalnoj pripadnosti (izjašnjavanje nije obavezno). Na osnovu tih izjava, na nivou Braniĉevkog okruga je evidentirano 715 nezaposlenih lica romske nacionalnosti, od toga 368 ţena. Što se tiĉe Poţarevca evidentirana su 94 lica romske nacionalnosti, od tog broja 38 su Romkinje. U GO Kostolac je evidentirano 502 lica, od toga 272 lica su Romkinje. Na osnovu prijavljenih potreba poslodavaca Filjala upućuje svako prijavljeno lice koje ispunjavaju uslove na razgovore, bez obzira da na nacionalnost. NSZ raspisuje nekoliko javnih poziva aktivnih mera zapošljavanja svake godine. Najveći broj zaposlenih Roma je upravo na javnim radovima koje organizuju opštine ili OCD. Kada su u pitanju subvencije za samozapošljavanje i opremanje radnih mesta, u ovim programima obuhvat je po dva lica na godišnjem nivou (2 u samozapošljavanju i 2 u opremanju radnih mesta). Ovaj broj se utvrĊuje na osnovu procenta od broja evidentiranih nezaposlenih lica. Odziv nije veliki - prošle godine su dva lica romske nacionalnosti konkurisala za subvencije za samozapošljavanje i dobila sredstva. Sredstva subvencija za samozapošljavanje su 180.000,00 dinara. Filijala NSZ organizuje funkcionalno obrazovanje odraslih. U 2016. godini bilo je ukupno 51 lica koja su kroz ovaj program završila osnovnu školu, a procena je da je je meĊu njima 70-80% polaznika bilo romske nacionalnosti. Nakon završenog funkcionalnog obrazovanja postoji mogućnost pohaĊanja odreĊenih obuka koje se realizuju u okviru NSZ. Nema podataka o tome da li u organima javne vlasti ima zaposlenih Roma i Romkinja. Dom Zdravlja u Poţarevcu ima angaţovanu zdravstvenu medijatorku koja je angaţovana Ugovorom o delu preko Ministarstva zdravlja, i od obrazovanja ima završenu osnovnu školu. Savet za zdravlje je formiran. Savetnik prava pacijenata je imenovan, on je radnik Fonda za zdravstveno osiguranje, ali je smešten u Domu Zdravlja. Što se tiĉe primedbi i obraćanja graĊana, one nisu klasifikovane po tome da li je neko romske nacionalnosti ili nije, i to je zaista neki mali broj obraćanja i primedbi graĊana. Izabrani lekari u Domu zdravlja svakodnevno obavljaju preventivne i ciljane preglede za sve pacijente. “Romske” OCD u saradnji sa Domom zdravlja u Kostolcu realizovali projekte koje su usmereni na poboljšanje zdravlja Roma i Romkinja - savetovanja o

25

reproduktivnom zdravlju, planiranju porodice, bolesti koje uzrokuje loša higijena, imunizacija, skrining… Ppatronaţna sluţba konstantno izlazi na teren, a u najvećem broju sluĉajeva zdravstvena medijatorka ide sa njima. Ne organizuje se posebno obilazak za romska naselja, već se obilaze sve porodilje i meĊu njima je veliki broj Romkinja. Godišnje na teritoriji GO Kostolac je oko 80 porodilja romske nacionalnosti. Kampanje u vezi sa boljim informisanjem R&R o zaštiti zdravlja, pristupu zdravstvenim ustanovama, ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu se organizuju, organizuju se i pregledi u cilju prevencije raka dojke i grlića materice; organizovano je mnoštvo ginekoloških pregleda, a ĉesto u saradnji sa romskim udruţenjima sprovode se akcije merenja pritiska i nivoa šećera u krvi. Organizuju se i grupni sistematski pregledi za decu romske nacionalnosti koji upisuju PPP, u saradnji sa romskim NVO. Što se tiĉe pristupu zdravstvenim ustanovama, i ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu, najveći deo tog posla obavlja zdravstvena medijatorka. Aktivnosti u vezi sa unapreĊenjem higijenskih uslova, ne samo u romskim naseljima, već uopšte, sprovodi Zavod za javno zdravlje, a kada je reĉ o deponijama, trebalo bi reći da su one generalni problem Braniĉevskog okruga jer Odluka o komunalnom ureĊenju ne predviĊa odnošenje smeća u seoskim naseljima. Postoje akcije JLS jednom do dva puta godišnje gde se ĉiste divlje deponije. U svim romskim naseljima u Kostolcu postoji gradska vodovodna mreţa, i u celom Kostolcu je voda za piće. U Centru za socijani rad ne postoje struĉnjaci zaduţeni za socijalno ukljuĉivanje Roma i Romkinja, a istaknuto je da od 6 voditelja sluĉajeva vode raĉuna o 6.000 zahteva graĊana. Procena je da nedostaje 5 struĉnjaka, od ĉega su njih ĉetvoro predviĊeni za rad u Kostolcu. Grad Poţarevac je omogućio formitranje Kancelarije CSR u Kostolcu. Ne organizuje se terenski rad posebno u romskim naseljima, već se obilaze svi korisnici. Na adresi CSR ima prijavljenih lica ali njihov broj nije poznat. Na Fokus grupi na kojoj su uĉestvovali predstavnici loklanih OCD i tela koja se u Gradu staraju o zaštiti prava graĊana ukazano je na to da se Romi i Romkinje suoĉavaju sa redrasudama i diskriminacijom ali da sistemske diskriminacije nema. Rezultate u vezi sa socijalnom inkluzijom ostvaruju Kancelarija za migrante, odnosno sada Sluţba besplatne pravne pomoći u okviru Gradske Uprave, Kancelarija za romska pitanja GO Kostolac, Zaštitnici prava pacijenata i osiguranika, donekle i CSR. U vezi sa pitanjem koje institucije ne ostvaruju rezultate u oblasti socijalne inkluzije Roma trebalo bi citirati karakteristiĉno mišljenje: “Obzirom da se meĊusobno poznajemo, i da znamo ko u kojim institucijama radi, sigurno je da pojedine institucije ne bi imale toliko pozitivnih rezultata u sluĉaju da na mestima onih koji su zaduţeni za odreĊenu oblast, radi neko drugi. Govorim o osobama koje „kroje sudbinu“ i odluĉuju da li neko zasluţuje socijalnu pomoć, ili ne. Mnogo je bolje pogrešiti, i dati je nekom ko moţda ne zasluţuje, nego „sumnjati u istinitost

26

informacija“ pa ne dodeliti porodici socijalnu, ili drugu vrstu pomoći. Mislim da imaju dosta restriktivan pristup, i da umesto mogućnosti da pomognu licima koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, oni traţe sumnju, ili moguću zloupotrebu, pa gledaju da to spreĉe.”

Ne ostvaruje se efikasna besplatna pravna pomoć, aprema mišljenu OCD Romi i Romkinje nisu dovoljno ukljuĉeni ni u kulturni, ni privredni, ni društveni razvoj opštine, a to ne bi trebalo da je tako jer ih je u GO Kostolac na osnovu podataka Popisa stanovništva iz 2011. godine, zvaniĉno 19,5%, a procenjuje se da je realan broj 25-30%. Romi nisu ukljuĉeni u rad javnih institucija, nisu zastupljeni ni u organima gde se donose odluke, niti u kreiranje lokalnih politika.

GraĊani romske nacionalnosti imaju svest i osećaju da se u gradskoj opštini, odnosno Gradu Poţarevac neko stara o njihovom poloţaju, ali ne znaju ko je za to i zaduţen. Nisu osetili bitno poboljšanje poloţaja u poslednje dve godine. Svi uĉesnici u Fokus grupi su imali bar jednom ostvarenu saradnju sa zdravstvenom medijatorkom, pedagoškim asistentom i koordinatoroim za romska pitanja i uglavnom ne istiĉu primedbe na njihov rad. MeĊuti, primedbe se istiĉu u vezi sa ostvarivanjem prava, naroĉito pred CSR i u vezi sa zapošljavanjem. Romi su upoznati sa priznatim pravima i naĉinom ostvarivanja, ali ne i sa naĉinima zaštite. TakoĊe, istiĉe se da deca imaju problema u obrazovnom sistemu zbog toga što su romske nacionalnosti, ali se to ne smatra diskriminacijom po mišljenju graĊana romske nacionalnosti obuhvaćenih Fokus grupom.

KRALJEVO Lokalni akcioni plan socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja je u pripremi i biće usklaĊen sa Strategijom socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji. U LAP su pored strateških oblasti predviĊenih nacionalnom Strategijom predviĊene i mere u oblastima specifiĉnim za ţivot i prilike Roma u Kraljevu. U Budţetu lokalne samouprave nisu predviĊena sredstva za sprovoĊenje strateških mera. U Gradu nije formiran Mobilni tim. Zaštitnik graĊana Kraljeva nije primao prituţbe koje ukazuju na specifiĉne povrede prava Roma i Romkinja, u gradskim sluţbama se ne vode evidencije o broju Roma i Romkinja već se operiše sa podacima Republiĉkog zavoda za statistiku i sa procenama lokalnih OCD. Matiĉna sluţba obaveštava predškolsku ustanovu o deci stasaloj za PPP. Za upis u prvi razred osnovne škole potrebno je da roditelji sami izvrše prijavu kod gradske sluţbe odeljenja društvenih delatnosti koja na taj naĉin formirane spiskove dece prosleĊuju školama kojima deca pripadaju teritorijalno. Nema posebno evidencije upisa uĉenika romske nacionalnosti u PPP ili prvi razred OŠ. Prekršajne prijave se pišu prema roditeljima ĉija su deca neredovna u školama i ima onih koji su i kaţnjeni.

27

Najveći broj romkih uĉenika je u osnovnim školama “Dimitrije Tucović” (142) i “Braća Vilotijević” (23). Evidenciju o broju uĉenika vodi pedagoški asistent. Nastava se organizuje na srpskom, nema interesovanja roditelja i uĉenika za predmet “Romski jezik sa elementia nacionalne kulture”. Škole vode podatke koje sadrţi uĉeniĉki karton (izborni predmet, jezik nastave, status porodice, podaci o uĉeniku, stambeni uslovi...). Uĉenicima s eobezbeĊuju besplatni udţbenici i školski pribor. Roditelji nisu zastupljeni i organima upravljanja škole, a dece nema u uĉeniĉkom parlamentu. U školi se prati uspeh i postizanje ishoda uĉenika romske nacionalnosti, teško ostvaruju dobre rezultate, upućuju se na razredni ispit, napuštaju školovanje. Roditelji i uĉenici su obaveštenoi o afirmativnim merama za upis u srednju školu, a organizuje se pripremna nastava za upis i podrška za izbor ţeljene škole. Vršnjaĉko nasilje postoji i formirani su timovi za zaštitu od nasilja. Sredstva za prevoz uĉenika odobravaju se samo deci koja su udaljena više od 2 km od najbliţe osnovne škole. MeĊutim, uĉenici romske nacionalnosti nisu u mogućnosti da koriste gradski prevoz jer u blizini njihovih naselja nema ustaljene gradske linije. Romska naselja su uglavnom udaljena više od 2 km od škola, ali se za njih ne organizuje prevoz. Centar za socijalni radn dodeljuje jednokratnu novĉanu pomoć u iznosu od 2.000 dinara porodicama ĉija deca pohaĊaju PPP ili školuju decu u osnovnim ili srednjim školama. Formirana je Inter resorna komisija i opredeljena su sredstva za njen rad. Škole i roditelji poštuju odluke IRK-a. U trenutku kada se istraţivanje sprovodilo dva 2 uĉenika romske nacionalnosti su pohaĊaju nastavu po IOP 2 na osnovu mišljenja IRK-a. Gradska preduzeća brinu o ureĊenju infrastrukture u romskim naseljima kada se obezbede sredstva od donatora - na taj naĉin sprovedene su vodovodna i kanaliziona mreţa i asfaltirane su pojedine ulice u anseljima. Dva najveća romska naselja nisu u sistemu gradskog JKP „Ĉistoća“ i iz njih se smeće ne odnosi redovno. Naselja se ĉiste i deratizuju sporadiĉno. Gradska uprava je usvojila lokalnu stambenu strategiju, formirana je gradska agencija za stanovanje koja vodi evidenciju o stambenim potrebama Roma i Romkinja. Stambena podrška se ostvaruje kroz dodeljivanje na korišćenje “socijalnih stanova”. Mali je broj stanova koji se dodeljuje za socijalno stanovanje. Informacije o konkursu za socijalno stanovanje su dostupne na oglasnoj tabli gradske uprave, na web sajtu grada i na Oglasnoj tabli Opštinske stambene agencije. Te informacije su teško dostupne romskoj populaciji, a još teţe im je da prikupe dokumentaciju na osnovu koje dokazuju da su ispunili uslove Konkursa. Za deset godina samo su ĉetiri samohrane majke romske nacionalnosti ostvarile pravo na socijalni stan. Za sada nije bilo raseljavanja Roma iz romskih naselja, a u planu je da se raseli dvadeset porodica iz naselja “Vojvode Putnika” iz centra grada ali kako nema dovoljno sredstava da im se obezbedi odgovarajući smeštaj i na

28

prihvatljivoj lokaciji raseljavanje je odloţeno. Na adresi CSR je prijavljeno sedam lica romske nacionalnosti. Zdravstvena medijatorka nije angaţovana već dve godine, a postoji potreba za zdravstvenim prosvećivanjem i boljim kontaktom sa lokalnim Domom zdravlja. Savet za zdravstvo je formiran i imenovan je Savetnik prava pacijenata. U Savetu nema predstavnika Roma, a nema ni podataka o tome da li su mu se obraćali Romi. Poslednjih godina nije bilo projekata u vezi sa zaštitom zdravlja Roma i Romkinja. Povremeno se organizuju kampanje i info sesije o zaštiti zdravlja, pristupu zdravstvenim ustanovama i ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu. Rad patronaţnih sluţbi se organizuje u naseljima u kojima preteţno ţive Romi. Filijala NSZ vodi evidenciju o broju Roma i Romkinja, njih 209 je na evidenciji, a ĉak njih 163 je bez osnovne škole. Za njih se organizuje dodatno obrazovanje. Nakon funkcionalnog obrazovanja odraslih pohaĊa se obuka za zanimanja: šivaĉ, zavarivaĉ, baštovan, pekar i tekstilni proizvoĊaĉ. Za sada je obuĉeno 16 lica plus 3 pripadnika romske populacije za zanimanje – pekar. Raspisuje se javni poziv za samozapošljavanje prikom koga Romi imaju prednost kao teţe zapošljiva grupa. Od 2008. do 2015. godine ovu subvenciju je koristilo 12 pripadnika romske nacionalnosti. Javni poziv se raspisuje jednom godišnje a problem malog prijavljivanja Roma ogleda se u nemogućnosti obezbeĊivanja ţiranata. Iznos subvencije po osobi je 180.000,00 dinara. Javni radovi traju u proseku 4 meseca a naknada je 18.000 dinara. Subvencije poslodavcima koji upošljavaju lica koja su teţe zapošljiva kategorija je 200.000,00 dinara po kandidatu. LAP za upravljanjem otpadom je usvojen, a NSZ organizuje obuku za rad na mašinama za reciklaţu . Romska zajenica ukazuje da su poboljšanja minimalna, a da u gradskoj upravi nema tela zaduţenih za socijalnu inkluziju. Koordinator za romska pitanja radi, ali to nije dovoljna podrška. Zdravstvena medijatorka, uprkos tome što je neophodna, nije angaţovana. Ĉesto se suoĉavaju sa poredama prava i imaju teškoće u vezi sa njihovim ostvarivanjem pred organima lokalne vlasti. Besplatnu pravnu pomoć pruţaju OCD, a diskriminacija nije ĉesta.

KRUŠEVAC Lokalni akcioni stan je usvojen, usklaĊen je sa Stratategijom i osmišljene su mere socijalnog ukljuĉivanja. U Budţetu za 2017. Godinu planirana su sredstva za: obrazovanje 1.500.000 dinara (550.000 za uĉenike srednjoškolce romske nacionalnosti, 150.000 za podršku porodicama i 800.000 za uţine). Ostvarivanje aktivnosti i utrošak sredstava prati savet za unapreĊivanje poloţaja Roma i Komisija za iplementaciju Strategije za period 2015-2020. Rezultate prati i odeljenje za društvene delatnosti. Lokalna samouprava nije ostvarula kontakt sa Koordinacionim telom za praćenje Strategije. Osnovan je Mobilni tim za inkluziju Roma u Kruševcu

29

odlukom gradskog veća 24. marta 2014. godine. Mobilni tim priprema meseĉne izveštaje u kojima su podaci o iz evidencije o broju Roma i Romkinja obuhvaćenih merama socijalne unkluzije. Gradska uprava nije predvidela sredstva za stambenu podršku, niti u njenom sastavu postoji sluţba koja se stara o stambanim problemima Roma i raseljavanju naselja, ali je pripremila projekat ureĊenja naselja Panjevac u vrednosti od 1,076.500 EUR, sufinansiranje grada je 15%. Projekat se odnosi na izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreţe, izgradnju atmosferske kanalizacije, ali i i izgradnju saobraćajnica u ulicama kod romskih naselja. U lokalnoj samoupravi izabran je Zaštitnik graĊana i imenovanje Zaštitnik pacijenata. Koordinator za romska pitanja radi preko ugovora o delu. Matiĉna sluţba JLS obaveštava predškolsku ustanovu i školu o deci statsaloj za ulljuĉivanje u obrazovanje. Pokreću se prekršajne prijave protiv roditelja koji ne upisuju decu u školu. Filijala Nacionalne sluţbe za zapošljavanje vodi evidenciju o broju Roma i Romkinja – prema izveštaju iz februara 2017, godine bilo ih je 584, od kojih su 298 bile Romkinje. -Javni pozivi za samozapošljavanje Roma i Romkinja se raspisuje, a iznos koji se odobrava je 180.000 dinara. U prethodnoj godini podneto je 9 zahteva, a odobrena su 3. Poziv za javne radove se ne raspisuje, ali se oni organizuju i Romi su ukljuĉeni u njih, u prošloj godini ih je bilo 12. FilijalaNZS organizuje obrazovanje odraslih. U 2016 godini kroz program obrazovanja odraslih 28 Roma je zavrsilo osnovnu školu, troje ih je bilo ukljuĉeno u druge vrste obuka. Zdravstvena medijatorka je angaţovana u Domu zdravlja, formiran je Savet za zdravlje i imenovan je Savetnik pacijenata. Patronaţna sluţba radi u romskim anseljima, a OCD je u saradnji sa Domomom zdravlja preduzimaju obuke, kampanje u vezi sa unapreĊenjem zdravlja Roma (reproduktivno zdravlje, imunizacija, prevencija hroniĉnih i zaraznih bolesti...), a komunalne sluţbe povremeno ĉiste naselja. CSR vodi evidenciju korisnika usluga romske nacionalnosti ali ne insistira na izjašnjavanju. Terenski rad se organizuje u zavisnosti od potreba i nema posebno odreĊenog lica ili tima koji se stara o socijalnom ukljuĉivanju Roma. Nekoliko lica je prijavljeno na adresi CSR.

Školska uprava preduzima redovno aktivnosti predviĊene propisima, ali ne i posebne aktivnosti koje se odnose na ukljuĉivanje dece i uĉenika romske nacionalnosti u vaspitno-obrazovni proces. Ne postoji potpuna evidencija o broju dece obuhvaćenih predškolskim obrazovanjem. Broj dece uzrasta od 3 do 6 godina je 21, a onih koji su ukljuĉeni u PPP je 43. Dvanaestoro ih je ukljuĉeno u predškolsku ustanovu i ostvaruju odreĊene subvencije jer pripadaju porodicama koje su korisnici materijalne novĉane pomoći. Sedmoro ih je ukljuĉeno u predškolsku ustanovu uskladu sa specijalizovanim programom negovanja romskog jezika i kulture. U predškolskoj ustanovi nije angaţovan

30

pedagoški asistent. PPP se organizuje u predškoslkoj ustanovi, au ruralnim delovima u osnovnoj školi. Roditelji ne uĉestvuju u organima upravljanja PU. Osnovnim obrazovanjem je obuhvaćeno 82 uĉenika i uĉenica romske nacionalnosti. Škole formiraju uĉeniĉki karton u kojm se prikupljaju podaci o statusu porodice i drugim ranije pomenutim podacima. Za decu iz porodica korisnika MOP obezbeĊuju se besplatni udţbenici. U školama je angaţovan jedan pedagoški asistent. Poĉetkom 2017. godine pripremljen je 17 IOP1 i 3 IOP2. Roditelji ne uĉestvuju u radu upravljanja škola. Nema ispoljavanja diskriminacije u obrazovanju i, prema podacima iz upitnika, nije formiran Tim za zaštitu od nasilja. MeĊutim, uĉenici i uĉenice napuštaju školovanje u starijim razredima. Nema uĉenika romske nacionalnosti u uĉeniĉkom parlamentu. Pripremna nastava i izbor ţeljene škole u srednjem obrazovanju se organizuju, a roditelji i uĉenici se informišu o merama afirmativne akcije. Nema diskriminacije u srednjem obrazovanju. U školskoj 2016/2017. godini upisano je 22 uĉenika romske nacionalnosti koji nastavu pohaĊaju redovno. Tri uĉenika su ostvarili pravo na stipendiju, a za njih 11 se izdvajaju sredstva za prevoz. Postoji podrška uĉenicima u školi, ali nije razvijena podrška sa JLS. Uĉenici se obaveštavaju o merama afirmativne akcije za upis na fakultet. Na Fokus grupi sa predstavnicima OCD i tela koja se bave zaštitom ljudskih prava ukazano je na to da su najbolje rezultate ostvarili u sektoru gradske uprave u odseku za društvene delatnosti, a da se i ostali organi u svojim nadleţnostima bave socijalnom inkluzijom Roma. OCD realizuju projekte ekonosmkog osnaţivanja i obrazovanja. GraĊani i graĊanke romske nacionalnosti nemaju informacije o tome koji organi ili tela se u JLS staraju o unapredjenju njihovog polozaja i nisu osetili iole znaĉajnije poboljšanje ţivotnih prilika. Ostavruju kontakte sa zdravstvenom medijatorkom, pedagoškim asistentom i koordinatorom za romska pitanja i smatraju njihov rad korisnim za romsku zajednicu. Istiĉu da je rad pedagoškog aistenta doprineo boljoj socijalizaciji dece, većem broju uĉenika koji redovno pohaĊa nastavu, smanjenju vršnjaĉkog nasilja i ispoljavanja diskriminacije prema romskim uĉenicima i uĉenicama. Suoĉavaju se sa ostavrivanjem prava, ali ne u obimu koji bi ukazivao na sistemsku nebrigu ili diskriminaciju.

LAZAREVAC

Jedinica lokalne samouprave se nije odazvala pozivu saradniku Lige Roma za razgovor na fokus grupe. Ovi podaci nisu dostupni.

Posredno iz Fokus grupe odrţane sa predstavnicima OCD zakljuĉujemo da je Akcioni plan donet 2012. godine istekao 2016. i da za njegovo sprovoĊenje nisu izdvajana sredstva ni u budţetu Grada niti u budţetu gradske opštine. Lokalne OCD su realizovale programe obrazovanja, unapreĊenja javnog zdravlja, kulture stanovanja, ekonosmkog osnaţivanja, a u više sluĉajeva diskriminacije su pokretale sudske

31

postupke. Diskriminaciju su ispoljavali i zaposleni u organima javnih institucija – MUP, CSR, škole.

U opštini postoji Savet za meĊunacionalne odnose i Koordinator za nacionalne manjine koji nisu ostvarili znaĉajne rezultate. Dom zdravlja nije angaţovao zdravstvenu medijatorku.

Fokus grupa sa i graĊanima i graĊankama romske nacionalnosti potvrĊuje nalaze OCD. GraĊani se suoĉavaju sa diskriminacijom od organa pred kojima ostvaruju prava, nisu osetili poboljšanje socijalnog poloţaja i nisu upoznati da se u lokalnoj samoupravi neko telo bavi socijalnim ukljuĉivanjem Roma i Romkinja. Besplatna pravna pomoć ne postoji, a jedini osnonac u vezi sa ostvarivanjem prava su OCD, Ta podrška nije dovoljna.

NIŠ

Na Sednici Skupštine Grada odrţanoj 17. marta .2017. godine, usvojen je LAP za unapreĊenje poloţaja Roma na teritoriji Grada Niša za period 2017. - 2019. godine. Ovaj dokument predstavlja rezultat grupnog rada u kome su uĉešće uzeli svi relevantni ĉinioci Lokalnih samouprava, organizacije civilnog društva i organi organizacija koje su zaduţene za pojedine oblasti. Polazna osnova za izradu ovog dokumenta jeste strategija za ukljuĉivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016-2025. Godine.Strategija Grada Niša i LAP za period od 2016-2025. godine je predvideo pravce, prioritete, aktivnosti i dinamiku, resurse koji su neophodni za unapreĊenje poloţaja Roma i Romkinja na teritoriji Grada. Ciljevi LAP-a su pre svega, obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje, stanovnje, socijalna zaštita, a osnovni principi i vrednosti su: poštovnje i zaštita ispunjavanja zakonskih prava Roma; puno i efikasno ukljuĉivanje Roma u sve aspekte društvenog ţivota; poštovanje i promocija razliĉitosti; rodna ravnopravnost; spreĉavanje i borba protiv svih oblika diskriminacije.

Budţet Grada Niša za 2017. godinu je restriktivan i usvojen je decembra 2016. godine na sednici Skupštine Grada. Obzirom na to da je LAP za Rome usvojen u martu 2017. godine sredstva nisu predviĊena. Za sve aktivnosti koje će u 2017. godini biti realizovane prema LAP-u koristiće se sredstva Gradske Uprave, odnosno nadleţnih sekretarijata. Grad Niš je opredelio sredstva za izgradnju stanova u ul. Majakovskog, za socijalne stanove porodica iz ugroţenih kategorija, a gradska uprava je aplicirala za IPA projekat 2013. - trajno stambeno rešavanje Romske populacije i izgradnja 52 stambene jedinice u ulici Ivana Milutinovića. Vrednost projekta iznosi 1.300.000 eura, a uĉešće Grada Niša u ovom projektu je 300.000 eura.

U Nišu nije formiran Mobilni tim, ali jeste Radna grupa koja je radila na izradi LAP-a tokom 2016. godine i poĉetkom 2017.godine. Lokalna Samouprava je formirala i Savet za ljudska i manjinska prava kao savetodavno telo Gradonaĉelnika a sve u cilju rešavanja problema sa kojima se susreću nacionalne manjine i preduzimanju niza aktivnosti i mera za njihovo socijalno ukljuĉivanje. Jedna od bitnih i kljuĉnih mera aktivne politike je i Program zapošljavanja za 2017. godinu kojim je predviĊen Javni

32

poziv za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teţe zapošljivih lica na novootvorenim radnim mestima, gde spadaju i Romi. TakoĊe, postoje i subvencije za samozapošljavanje, javni radovi koji se mogu sprovesti u oblastima socijalnih i humanitarnih delatnosti, odrţavanja i obnavljanja javne infrastrukture, odrţavanja i zaštite ţivotne sredine i privrede. Sekretarijat za obrazovanje nije u mogućnosti da dostavlja obaveštenja roditeljima koji imaju decu stasalu za pohaĊanje pripremnog predškolskog programa ili upis u osnovnu školu, jer ne postoji baza podataka sa poslednjim adresama roditelja, a podaci iz matiĉne knjige roĊenih se odnose na svu decu roĊenu u Nišu bez obzira na prebivalište majke. Osim toga, roditelji ĉesto menjaju prebivaište, tako da nema podataka o poslednjem prebivalištu deteta. Iz tih razloga, roditelji se obaveštavaju preko sredstava javnog informisanja o upisu dece u pripremni predškolski program ili prvi razred OŠ. Sekretarijat za deĉiju zaštitu izdvaja sredstva za deĉije dodatke, a Rešenjem o uvrĊivanju cena usluga prevoza u javnom gradskom i prigradskom prevoza putnika na teritoriji Grada (Sl. list Grada Niša br. 38/16) propisano je da uĉenici OŠ na teritoriji grada Niša imaju pravo na besplatan prevoz, a uĉenici srednjih škola na regresiranu cene meseĉne karte. Školska uprava Niš rad organizuje u skladu sa prioritetima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Školska uprava, u okviru svojih nadleţnosti, sprovodi planiranje i organizaciju obrazovno-vaspitnog rada u ustanovama u skladu sa zakonskom i podzakonskom regulativom i Strategijom. U procesu eksternog vrednovanja vaspitno-obrazovnih ustanova, Školska uprava utvrdjuje ostvarenost standarda kvaliteta rada ustanova koji se odnose na tretman uĉenika iz osetljivih grupa kao i uĉenka romske nacionalnosti. Tom prilikom se proverava planiranje, realizacija i efekat svih mera koje predškolske ustanove, osnovne i srednje škole preduzimaju u cilju poveĉanja obuhvata uĉenika romske nacionalnosti kao i kvaliteta obrazovno vaspitnog rada u celini. U praksi, Školska uprava podrţava blagovremeno ukljuĉivanje dece i uĉenika romske nacionalnosti u sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja, ukljuĉivanje u pripremni predškolski program, osnovnu i srednju školu kroz podršku ušenicima, porodicama, ustanovama, pedagoškim asistentima, saradnju sa lokalnom samoupravom i drugim relevantnim ustanovama (Centar za socijalni rad, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Regionalni centar za struĉno usavrsavanje, NVO...). Školska uprava dala je svoj doprinos u izradi LAP-a i Akcionog plana za unapredjivanje poloţaja Roma na nivou grada Niša. U bazu podataka unose i podaci koji se odnose na mere predviĊene “Strategijom”. U skladu sa aktuelnim merama podrške, MPNTR obezbedjuje besplatne udţbenike za korisnike materijalne pomoći, treće i svako naredno dete u porodici koje je na školovanju, stipendije za srednjoškolce. Prema merama afirmativne akcije ove školske godine prijavljeno je 252 uĉenika za upis u srednju školu na teritoriji sva tri okruga (Pirotski, Topliĉki, Nišavski) koje pokriva Školska uprava Niš. Na nivou

33

Školske uprave organizovana je procedura izjašnjavanja za izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, podrška ustanovama u pojašnjavanju znaĉaja predmeta za korisnike, podrţan proces izjašnjavanja. Školska uprava podrţava struĉno usavršavanje nastavnika u cilju unapredjivanja kvaliteta obrazovanja kao i kvaliteta rada sa svim osetljivim grupama što ukljuĉuje i rad sa uĉenicima romske nacionalnosti (nepoznavanje jezika nastave, diskontinuitet u školovanju, deca iz readmisije, podrška u procesu nostrifikacije, uĉenici sa potrebom za dodatnom obrazovnom podrskom itd).

Prema podacima Sekretarijata za socijalnu zaštitu najznaĉajnija institucija u oblasti socijalne inkluzije Roma u Nišu je Centar za socijalni rad, koji funkcioniše kao jedinstvena institucija na nivou Grada, sa funkcionalnim jedinicama za podruĉija gradskih opština. Romi ĉine znaĉajan broj korisnika usluga CSR, naroĉito usluga novĉane socijalne pomoći, javnih radova i jednokratne novĉane pomoći, koja se u delu podnošanja zahteva realizuje preko sluţbi gradskih opština. Politika rada ove institucije, pored institucionalizovanih usluga i prava podrţava i projektni pristup uslugama za Rome, tako da se u saradnji sa Udruţenjem Romkinja „Osvit“, kao nosiocem projekta, realizuje SOS telefon za Romkinje - ţrtve nasilja u porodici, a ranije su realizovni projekti za Romkinje i Rome „Škola porodiĉnog ţivota“ (2004. godine) i „Romski servis“ (2004. godine) – oba uz podršku FSI. Korisnika novĉane socijalne pomoći romske nacionalnosti je prema podacima od 26. septembra 2016. godine bilo 402. Procedure za ostvarivanje prava i dobijanje odreĊenih usluga su iste za sve graĊane, bez obzira na nacionalnu pripadnost. CSR nema posebne mehanizme podrške Romima u ostvarivanju prava, jer rade prema jedinstvenoj klasifikaciji prava i usluga, te nema posebno izdvojenih usluga koje se odnose na Rome. Generalno, njihovi korisnici su predstavnici vrlo osetljivih društvenih grupa i u tom smislu su zaposleni svesni svoje odgovornosti u profesionalnoj komunikaciji. Eksplicitne, agresivne diskrimainacije Roma nema, ali se ne moţe iskljuĉiti implicitna koja moţe da ima razliĉite forme. Iako CSR nema instituciju zaštitnika prava korisnika, svi korisnici imaju mogućnost ţalbe ili prigovroa u skladu sa Zakonom. Centar za socijalni rad ukazuje na nedovoljno prepoznavanje društvene marginalizovanosti Roma od strane ostalog stanovništva zbog preterane generalizacije o neobrazovanosti Roma, njihovog ekonomskog siromaštva i jeziĉke barijere (ukoliko ne vladaju srpskim jezikom). CSR prepoznaje budući problem sa kojim će se Niš suoĉiti, a za koji se ne razvijaju unapred odgovorajuće politike pristupa – problem prihvata povratnika na osnovu sporazuma o readmisiji, meĊu kojima će biti veliki broj Roma. Politika prihvata povratnika trebalo bi da obuhvati usluge: prihvatilište, besplatna pravna pomoć (naroĉito oko dokumentacije) i psihosocijalne podrške. Stambena strategija Grada Niša, usvojena je 2006. godine, u okviru problema stanovanja ranjivih grupa bavi se Romima i interno raseljenim licima. U poglavljima Neformalna i podstandardna naselja i Stambena situacija ranjivih grupa, navode se

34

problemi romskih naselja Stoĉni trg, Crvena Zvezda i Beograd Mala. U okviru prioritetnih strateških ciljeva, formulisan je cilj rešavanja problema nehigijenskih romskih naselja Stoĉni trg i Crvena zvezda u sadejstvu sa Romima koji u njima ţive.

Na evidenciji Nacionalne sluţbe za zapošljavanje Filijale Niš (Grad Niš, Aleksinac, Raţanj, Gadţin Han, Doljevac, Merošina I Svrljig) trenutno se nalazi 2.228 lica koji su se prilikom evidencije izjasnili kao Romi. Kada je reĉ programima i merama Aktivne politike zapošljavanja treba istaći da su 2017. godine raspisani javni pozivi za 11 programa i mera Aktivne politike zapošljavanja. Romi su svrstani u kategoriju teţe zapošljivih lica na koje se većina programa i mera Aktivne politike zapošljavanja odnose. Pored toga raspisan je i poseban javni poziv za samozapošljavanje za osobe romske nacionalnosti.

U vezi sa zaštitom zdravlja Roma i Romkinja trebalo bi ukazati na to da je Dom zdravlja, preko Ugovora o delu, angaţovao dve zdravstvene medijatorke koje imaju završenu osnovnu školu. Njihov rad je organizovan u Polivalentnoj patronaţnoj sluţbi DZ. U Nišu je ustanovljen Savet za zdravlje i imenovan je Savetnik pacijenata. U vezi sa preduzimanjem aktivnosti i mera koje se odnose na unapreĊenje javnog zdravlja Roma i Romkinja uoĉljivo je da su one intenzivno preduzimane pre pet i više godina, a da u poslednje vreme izostaju. Ranije preduzete mere su uslovile ukljuĉivanje Roma i Romkinja u sistem zdravstvene zaštite, bolju zaštitu reproduktivnog zdravlja i zdravlja Romkinja, masovniju vakcinaciju dece. Rad patronaţne sluţbe se organizuje u saradnji sa zdravstvenim mediajtorkama, a osnovna zdravstvena zaštita i pomoć se pruţa bez obzira na status osiguranika. Higijensko epidemiološke sluţbe doma zdrvalja se staraju o kontroli uslova u naseljima koje nastanjuju Romi.

Podaci prikupljeni na Fokus grupa u ĉijem radu su uĉestvovali predstavnici OCD i predstavnici tela koja su zaduţena za zaštitu prava graĊana ukazuju da u Nišu postoji prikrivena diskriminacija, a da su njene posledice uoĉljive u ĉinjenici da u prkkos tome što u Nišu ţivi veći broj visokoobrazovanih Roma i Romkinja ni jedan od njih nije zaposlen u gradskoj upravi. Generalni zaključak je to da je uprkos usvojenim politikama i merama, kreiranim mehanizmima kao i unapreĊenjem pravnog okvira na drţavnom nivou, romska zajednica na lokalnom nivou i dalje izloţena i direktnoj i indirektnoj diskriminaciji. Direktna diskriminacija se dešava kako na pojedinaĉnom nivou, tako i na nivou celokupne ili dela romske zajednice, a indirektna se pre svega pre svega ogleda izmeĊu ostalog i u neĉinjenju i neaktivnom pristupu konceptu socijalne inkluzije romske zajednice. Jedan od poslednjih primera direktne i sistmske diskriminacije romske zajednice jeste diskriminacija od strane Elektrodiistribucije stanovnika naselja Crvena Zvezda. na diskriminaciju ukazuju i prituţbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti od kojih se neke su direktno uĉinjene od strane JLS. Kao jedan od primera je i odluka u javnom komunalnom preduzeću “Medijana” da ţene koje ne rade u kancelariji već ĉiste ulice dobijaju manje vredne poklone ili manje iznose kao osmomartovsku ĉestitku (većina ţena su romske nacionalnosti).

35

Rezulati u vezi sa socijalnom inkluzijom su postignuti kroz postupanja i rad Doma zdravlja, Filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i delimiĉno i Centra za socijalni rad. Sa druge strane, iako postoje jasni pomaci kada je obrazovanje u pitanju, ĉinjenica da program pedagoških asistenata nije na odrţivim osnovama i nije deo sistemskog pristupa JLS već se oslanja iskljuĉivo na projektno finanisranje ĉime se potvrĊuje da se koncept socijalne inkluzije kada je romska zajednica u pitanju uglavnom svodi i na socijalni konteksti u najuţem smislu te reĉi. Rezultati nisu zadovoljavajući u vezi sa radom predškolskih ustanova, gradskih opština, sekretarijata koje se bave urbanizmom i komunalnim ureĊenjem. Besplatnu pravnu pomoć pruţaju OCD koje jedine zagovaraju i zastupaju prava Roma i Romkinja. Gradske sluţbe e reaguju naprituţbe graĊana/ki romske nacionalnosti.

Romska zajednica je delimiĉno obaveštena o merama socijalne inkluzije u Nišu, a graĊani romske nacionalnosti ukazuju na blago poboljšanje poloţaja u poslednje dve godine, ĉime su doprineli nešto bolji uslovi u obrazovanju i u vezi sa zapošljavanjem. GraĊani sradanju sa pedagoškim asistentom, medijatorkama i koordinatorom za romska pitanja ostvaruju sporadiĉno, a ukazuju na probleme u vezi sa ostvarivanjem prava pred organika lokalne samouprave. Saznanja o stvarivanju prava u širem kontekstu su mala i fokusirana su an neposredno okruţenje u kojem je najviše problema u vezi sa dostupnosti predškolskog obrazovanja, diskriminacijom, vršnjaĉkim nasiljem i lošim uslovima stanovanja.

OBRENOVAC

Podaci prikupljeni u gradskoj opštini Obrenovac su šturi, nepotpuni i kontradiktorni. Iz napomene anketara zakljuĉuje se da oni nisu prikupljani po utvrĊenoj metodologiji već da su prikupljani direktno od nadleţnih organa.

LAP socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja u gradskoj opštini Obrenovac nije donet i nisu predviĊena sredstva za ostvarivanje inkluzije i nije ustanovljen Mobilni tim. Opštinska uprava planira donošenje LAP i formiranje Mobilnog tima. Ostvareni su kontakti sa Koordinacionim telom za praćenje Startegije. U opštinskoj upravi se ne prikupljaju podaci koji ukazuju na socijalno ukljuĉivanje Roma i Romkinja. U vezi sa obrazovanjem uĉenika/ca romske nacionalnosti nisu prikupljeni podaci. Iz dostavljenih šturih podatka zakljuĉuje se da pedagoški asistent u predškolskoj ustanovi nije angaţovan, da se vaspitni rad ostvaruje na srpskom i to neposredno pred polazak dece u školu. O upisu dece u PPP i uĉenika/ca u prvi razred osnovne škole, prema prikupljenim podacima, roditelje obaveštava lokalna OCD. Roditelji dece romske nacionalnosti ne uĉestvuju u organima upravljanja predškolske ustanove.

36

U osnovnim školama su zaposlena dva pedagoška asistenta, jedan “Prvoj obrenovaĉkoj osnovnoj školi”, a drugi u osnovnoj školi u Draţevcu. Oni prikupljaju podatke o statusu porodica, stambenim uslovima i dostavljaju ih školama. Indivdualni obrazovni programi se rade za većinu romske dece zbog kulturne uskraćenosti, odnosno teškoća da nastavu pohaĊaju na srpskom. S druge strane podaci ukazuju i na to da se prilikom anketi o jeziku nastave i pohaĊanju predmeta “Romski jezik sa elementima nacionalne kulture” roditelji opredeljuju da deca nastavu pohaĊaju na srpskom. Opremljenost uĉenika/ca za rad je vrlo oskudna. Najviše ima fale radne sveske i udţbenici iz stranih jezika, sveske i školski pribor.

Romski uĉenici se slabije druţe sa ostalim uĉenicima, pogotovo ako su siromašniji i lošije odeveni, izvrgnuti su ruglu i ispoljava se otvorena diskriminacija. Neromska deca vrše nasilje nad romskim uĉenicima, a ciljna grupa su tek upisana deca u osnovnu školu. Diskriminacija je uoĉena i kod pojedinih nastavnika, koji romsku decu za vreme nastave stavljaju u poslednje klupe. Postoji Tim za zaštitu od nasilja. Uĉenici/ce romske nacionalnosti ne uĉestvuju u radu uĉeniĉkog parlamenta. Uĉenice, ali i uĉenici napuštaju školu u starijim razredima. U školama se organizuju pripremne nastave za završni ispit. U školama u kojima su angaţovani pedagoški asistenti deca i roditelji su obavešteni, odnosno dobro informisani o afirmativnim merama koje se sprovode prilikom upisa u srednju školu.U ostalim školama je slaba informisanost. U vezi sa srednjoškolskim obrazovanje podaci ukazuju na to da uĉenici/ce srednju školu napuštaju rano, već u prvoj godini, te da srednje škole, osim tehniĉka škola, nisu još uvek dobro upoznate sa IOP. Ne postoji organizovan prevoz uĉenika. Stipendije postoje, ali su neredovne i mali broj romskih uĉenika ih dobija. To je kjedini vid podrške lokalne samouprave.

U vezi sa zaštitom zdravlja iskazan je podatak da Dom zdravlja nije angaţovao zdravstvenu medijatorku i saradnik Lige je ukazao da direktor Doma zdravlja nije ţeleo da dostavi podatke. Filijala NSZ prikuplja podatke o nacionalnoj pripadnosti lica na svojoj evidenciji koji ukazuju na 216 evidentiranih Roma i Romkinja. Sva nezaposlena lica se upućuju na razgovore za zapošljavanje na zahtev poslodavca. U protekle dve godine nije bilo Prijave potrebe za zapošljavanjem (PPZ) od strane poslodavaca. Svake godine NSZ raspisuje javne pozive za subvenciju za samozapošljavanje i Konkurs za javni rad. U protekle dve godine na osnovu konkursa za javne radove angaţovana su i lica romske nacionalnosti najćešće u Gerontološkom centru, KJP “Vodovod i kanalizacija”. Subvencije za samozapošljavanje se odobrava u jednokratnom iznosu od 180.000 dinara, odnosno u iznosu od 200.000 dinara prilikom samozapošljavanja viškova zaposlenih romske nacionalnosti ili 220.000 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom romske nacionalnosti, radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog društva , ukoliko osnivaĉ u njemu zasniva radni odnos.

37

O obrazovanju odraslih brine “Škola za obrazovanje odraslih” ali je odziv za obrazovanjem nastave mali. NSZ upućuje lica bez osnovne škole u Školu za obrazovanje odraslih na upis u nedostajući razred. Lokalna stambena strategija nije doneta, još se ne obezbeĊuje stambena podrška, a nisu prikupljeni podaci o uslovim stanovanja i stambenim potrebama Roma i Romkinja. Kompletna evidencija stanja infrastrukture nalazi se u javnim preduzecima. Raseljavanjem se uglavnom bavi opštinska uprava, a ureĊenje infrastrukture je povereno javnim preduzecima. Centar za socijalni rad, odnosno ovo Odeljenje Gradskog centra ne vodi evidenciju korisnika usluga po nacionalnosti. U Odeljenju ne postoje posebno zaduţeni struĉnjaci za socijalno ukljuĉivanje Roma i Romkinja. Na adresi ovog Odeljenja nijedno lice romske nacionalnosti nije prijavljen. Terenski rad se organizuje po konkretnim problemima, a nipošto ciljano i izdvojeno u ,,romskim” naseljima. Prema podacima prikupljenim u Fokus grupi u kojoj su uĉestvovali predstavnici OCD i organa i tela koja se staraju o zaštiti prava Roma i Romkinja u opštini Obrenovac postoji diskriminacija. Romi i Romkinje nisu dovoljno informisani o svojim pravima, “što JLS odgovara, jer tako idalje mogu da manipulišu njima”. Nije poznato ko se u JLS brine o pravima i potrebama i socijalnom ukljuĉivanju Roma. Romska zajednica je razoĉarana, jer nema romskog koordinatora u GO Obrenovac. Ovi iskazi su ponovljeni i na Fokus grupi u ĉijem radu su uĉestvovali graĊani i graĊanke romske nacionalnosti koji ne primećuju poboljšanje poloţaja u poslednjih dve godine. Oni su zadovoljni saradnjom sa pedagoškim asistentima, ali ukazuju na problem nedostupnosti, odnosno udaljenosti predškolskih ustanova. Suoĉavaju se sa diskriminacijom ĉijim suzbijanjem se niko ne bavi, a smtraju da bi uvoĊenje romskog jezika u nastavu ili uvoĊenje izbornog predmeta „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ pojaĉalo segregaciju Roma. Diskriminacija je najĉešća prilikom traţenja posla. GraĊani romske nacionalnosti ukazuju na to da imaju propblema prilikom ostvarivanja prava u CSR i Domu zdravlja, a da u Filijali NSZ to nije sluĉaj. U lokalnoj samoupravi nema tela kojima se mogu obratiti u vezi sa zaštitom prava.

PIROT

Lokalni akcioni plan socijalne inkluzije Roma i Romkinja nije usvojen, a u Budţetu lokalne samouprave nisu predviĊena sredstva za tu namenu, niti gradske sluţbe vode evidenciju o merama socijalne inkluzije Roma i Romkinja. Kontakt sa Koordinacionim telom nije ostvaren, nije osnovan Mobilni tim i nije imenovan koordinator za romska pitanja. U Domu zdravlja je angaţovana zdravstvena medijatorka, a u obrazovnom sistemu su tri pedagoška asistenta. Gradska uprava planira da unapredi ovo stanje, odnosno da donese LAP i da ga implementira. U gradu Pirotu nema tela niti zaduţenih za zaštitu prava graĊana i graĊanki. Izuzetak su savetnik pacijenata i sluţba pravne pomoći.

38

Sedište školske uprave je u Nišu i veza izmeĊu vaspitno-obrazovnih ustanova i Školske uprave je Prosvetni inspektor koji ne raspolaţe sa informacijama o usklaĊenosti programa sa Strategijom socijalnog ukljuĉivanja i drugim informacijama od znaĉaja za organizovanje nastave. Matiĉna sluţba obaveštava predškolsku ustanovu i školu o deci stasaloj za PPP i upis u prvi razred osnovne škole. Roditelji se obaveštavaju pismenim putem.Nije podneta ni jedna prekršajna prijava protiv roditelja i sva romska deca su obuhvaćena ovim procesom. Za svakog prvaka, što ukljuĉuje i romsku decu, JLS izdvaja 10.000 dinara. Deca ĉiji su roditelji korisnici MOP kao i treće dete ostvaruju pravo na besplatne udţbenike i besplatnu uţinu. Deca porodice koje su korisnice MOP imaju pravo na besplatan boravak u vrtiću. Gradska uprava obezbeĊuje sredstva za prevoz uĉenika koji su udaljeni 3 km od škole i to za osnovce 100%, a za srenjoškolce 50% od punog iznosa. Formirana je interresorna komisija koja daje mišljenja i njim su obuhvaćena i romska deca. U većini sluĉajeva mišljenja IK se sprovode, a sredstva su uglavnom namenjena za potrebe leĉenja i podrške kod teške ekonomske situacije porodice deteta.

Ukupan broj dece romske nacionalnosti u 2016/2017. godini u predškolskim ustanovama je 90. U uzrastu od 6 meseci do 3 godine obuhvaćeno je jedno dete; od 3 godine do PPP obuhvaćeno je 29 dece a PPP pohaĊa 60 dece. Troje dece romske nacionalnosti upisano je u predškolsku ustanovu u skladu sa ĉl. 13 Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Po obrazovni programima u predškolskoj ustanovi jedan deĉek uzrasta do 3 godine je obuhvaćen celodnevim programom, u uzrastu od 3 godine do PPP je na „skraćenom“ programu 5 devojĉica i 13 deĉaka, a celodnevnim programom je obuhvaćeno 6 devojĉica i 5 deĉaka. Najzad u poludnevnom PPP je po 30 deĉaka i devojĉica. Nema dece koje su obuhvaćena specijalizovanim programima posvećenim negovanju jezika i kulture Roma. Vaspitni programi se ostvaruju u predškolskoj ustanovi i vaspitnim grupama van nje u seoskim sredinama. Pedagoški asistent pruţa podršku romskim porodicama u skladu sa njihovim potrebama i obezbeĊuje pomoć vaspitaĉima i struĉnim saradnicima u cilju unapreĊenja njihovog rada sa decom, prilikom ostvaruje saradnju sa roditeljima odnosno starateljima dece. Pored ostalog pedagoški asistent nakon što evidentira decu koja nisu upisana u PPP redovnom upisnom roku obavlja kućne posete porodicama neupisane dece i izveštava ih o znaĉaju pripremnog programa za njihovo dete. Ukoliko ne stupi u kontakt sa tim porodicama iz nekog razloga (uglavnom migracije) izveštava pravnu sluţbu Ustanove koja u daljem postupku šalje pisma sa Obaveštenjem porodici o drugom upisnom krugu. U upravnom odboru PU nema roditelja dece romske nacionalnosti.

U vezi sa osnovnoškolskim obrazovanjem istraţivanjem je utvrĊeno da uĉenici/ce romske nacionalnosti, njih 369 nastavu pohaĊa u ĉetiri škole: „8. septembar“ 80 uĉenika/ca, „Sveti Sava“ 100 uĉenika/ca, „Vuk Karadţić njih 146 i „Mladost“ -43.

39

Škole vode evidenciju o jeziku nastave za koji se roditelji opredeljuju, statusu porodice, prihodima, uslovima stanovanja. U svim školama u radu sa uĉenicima pomaţu pedagoški asistenti. U svim školama se osmišljavaju IOP 1 i 2 za pojedine uĉenike romske nacionalnosti, a za sve uĉenike, ĉiji roditelji su korisnici MOP, obezbeĊeni su besplatni udţbenici, oprema i uţina.U školama se ne organizuje nastava predmeta „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ jer prilikom redovnog anketiranja roditelji nisu iskazali potrebno interesovanje. Uĉenici, naroĉito devojĉice u starijim razredima napuštaju obrazovanje. Organizuju se pripremne nastave u kojima su ukljuĉeni uĉesnici romske nacionalnosti, pruţa se podrška prilikom izbora ţeljene škole, a pedagoški asistenti i razredne starešine obaveštavaju roditelje o afirmativnim merama za upis u srednje škole Većina škola je formirala Tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Roditelji uĉenika/ca romske nacionalnosti su ukljuĉeni u školske odbore i savete roditelja, ali ne i uĉenici/se u uĉeniĉke parlamente. Iako su sluĉajevi vršnjaĉkog nasilja povremeni većina škola je formirao Tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja U srednjim školama je 123 uĉenika/ca romske nacionalnosti. Ova vrsta evidencije je dobrovoljna tako da se predpostavlja da je broj srednjoškolaca veći. U Ekonomskoj školi je 24, u Tehiĉkoj 26, u Mlekarskoj 20, u Srednjoj struĉnoj školi 23 i u srednjoj školi „Mladost“ ih je 30. U zadnjih pet godina nastavu su napustile tri devojĉice zbog rane udaje. Deca ostvaruju pravo na stipendije iz razliĉitih fondova. Za srednjoškolce koji su udaljeni 3km od škole iz budzeta grada se finansira 50% od autobuske karte. Ni u jednoj srednjoj školi se ne organizuje nastava predmeta “Rоmski jezik sa elemntima nacionalne kulture” jer uĉenici ne iskazuju interesovanje. Usvim školama se organizuje karijerno voĊenje, a uĉenici se obaveštavaju o mogućnostima upisa na fakultet po osnovu afirmativnih mera.

Naselja koje nastanjuju Romi u Pirotu su legalizovana i u njima je ureĊena komunalna infrakstruktura. Pojedinaĉni sluĉajevi raseljavanja se rešavaju u saradnji sa porodicama koje se raseljavaju. Lokalna stambena strategija nije doneta ali se evidencija o stanju komunalne i druge infrastrukture vodi o svim naseljima pa i o romskim. Postoji stambena podrška porodicama, meĊu kojima ima i romskih, za renoviranje objekata. Sredstva odobrava Komisija na osnovu dostavljanja dokaza o ispunjenju propisanih kriterijuma. Oko 50% te podrške je usmereno ka romskoj zajdnici. Prilikom prijavljivanja na evidenciju Nacionalne sluţbe za zapošljavanje postoji mogućnost za izjašavanje o nacionalnoj pripadnosti. Broj nezaposlenih Roma i Romkinja je 5.00 i to: u I i II stepenu struĉne spreme-350; u III njih 30; u IV 90; VI 25; a u VII 3.

40

Filijala NSZ raspisuje javni pozive za zapošljavanja Roma i Romkinja: a) javne radove; b) subvencije za samozapošljavanje u iznosu od 160.000 dinara i c) poseban program obuka za Rome koji imaju završenu samo osnovnu školu. NSZ je u nekoliko navrata pokušala da organizuje grupu koja nema završenu osnovnu školu i da im obezbedi obrazovanje kroz projekat “Druga šansa”. Zbog malog broja prijavljenih program nije realizovan, a u 2017. godini se organizuju razliĉirte vrste obuka (cvećari, fiziĉko tehniĉko obezbeĊenje). U gradskoj uparavi su dva lica romske nacionalnosti zaposlene na radnim mestima kurira. U javnom preduzećima jedna romkinja je zaposlena na sluţbeniĉkom mestu, a izvestan broj lica (ne postoji evidencija) na poslovima odrţavanja higijene. Regionalna deponija i Javno komunalno preduzeće u dogovoru sa gradskim sluţbama planiraju upravljanjem otpadom u okviru kojeg su evidentirani individualni sakupljalĉi meĊu kojima je najviše Roma. U saradnji sa meĊunarodnom organizacijom “HELP” dodeljeno je 25 trocikla, registrovana je zadruga “Amala”, gradska uprava je dodelila parcele za skladištenje ambalaţe, obezbeĊene su prese za kompresovanje otpada. Savet za zdravlje je formiran 2014. godine, a imenovan je i savetnik pacijenata. U naseljima, patronaţna sluţba, zdravstvena medijatorka u saradnji sa gradskim sluţbama i lokalnim NVO, organizuju aktivnosti i kampanje u vezi sa unapreĊenjem zdravlja, dostupnosti zdravstvenoj zaštiti i odrţavanjem higijene u naseljima. Sva naselja imaju vodovodnu mreţu. CSR vodi evidenciju o ukupnom broju korisnika usluga (1.850), nema posebno zaduţenih struĉnjaka za podršku socijalnom ukljuĉivanju Roma i Romkinja. Na adresi CSR nije prijavljeno ni jedno lice romske nacionalnosti. Terenski rad se ostvaruje u vezi sa utvrĊivanjem materijalnog stanja porodice (na osnovu zahteva za ostvarivanje MOP), posetama romskim hraniteljskim porodicama, kod sluĉajeva nasilja u porodici i u vezi postupaka odluĉivanja o starateljstvu nad decom. Prema mišljenju graĊana romske nacionalnosti u Pirotu ne postoji diskriminacija prema Romima. U radu svih organa gradske uprave se vodi raĉuna o socijalnoj inkluziji Roma i Romkinja, a najbolje rezultate ostvaruje Odeljenje za vanprivredne delatnosi u ĉijoj nadleţnosti je odsek za deĉiju zaštitu, obrazovne i zdravstvene institucije, nevladin sektor, socijalna zaštita, kultura i informisanje. U okviru deĉije zaštite ostvaruje se pravo na deĉiji dodatak i kako navode Romi nema problema u vezi sa ostvarivanjem ovog prava. U Budţetui su planirana sredstva za leĉenja teških oboljenja. Korisnici ovih sredstava su preteţno Romi. Na konkursu za NVO i konkursu za kulturu se svake godine podrţavaju romska udruţenja. Što se tiĉe socijalne zaštite grad pruţa dodatnu podršku korisnicima DOP-a kroz izdvajanja sredstava za jednokratnu pomoć kao i sredstva za radna angaţovanja. Kada se govori o obrazovanju, grad izdvaja sredstva za uĉenike prvog razreda, besplatne udzbenike i uţinu za korisnike MOP-a, besplatan boravak u vrtiću, obezbeĊen prevoz za osnovce i srednjoškolce, grad obezbeĊuje stipendije za studente koji ne ostvaruju pravo na

41

drugu stipendiju i dodatna sredstva za plaćanje studentskog i uĉeniĉkog doma ili školarine. Ovu poslednju meru kooriste dva uĉenika u školi za talente u Ćupriji i jedna studentkinja na višoj školi u Leskovcu.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj nekoliko godina vodi program javnih radova. Svake godine se podrţi po bar jedna romska organizacija i tom prilikom bude zapošljeno do desetak Roma i Romkinja.

Kancelarija za mlade Pirot od samog svog postojanja ukljuĉuje mlade Rome u svoje aktivnosti, podrţava projekte za mlade na lokalnom konkursku i na konkursu volonterizma Ministarstva omladine i sporta.

SMEDEREVO

Grad Smederevo ima usvojen LAP za poboljšanje poloţaja Roma za period od 201.4 do 2017.godine iz oblasti obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja, stanovanja, kulture i informisanja. LAP je donet pre usvajanja Strategije socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja 2016-2025. godine i zbog toga mere nisu usglašene. Lokalna samouprava planira reviziju LAP socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja i njegovo postepeno ostvarivanje. Budţetom su planirana sredstva u iznosu od 2.000.000 dinara za imlementaciju LAP-a. Najveći deo sredstava usmeren je na stipendije sa uĉenike srednjih škola romske nacionalnosti. Tim za monitoring i evaluaciju kojeg pored predstavnika JLS ĉine predstavnici “romskih” OCD je zaduţen je da preti realizacuju mera iz LAP-a. Sredstva za stambenu podršku nisu planirana, ali se oĉekuje da će se to ispraviti rebalansom Budţeta. Još uvek nije ostvaren kontakt sa Koordinacionim telom, ali je Gradsko Veće donelo je Rešenje o obrazovanju Mobilnog tima za inkluziju Roma i imenovanju ĉlanova tima (Sluţbeni list grada Smedereva“ broj 2/2014). Ovim Rešenjem utvrĊen je sastav, nadleţnost, vezama sa organima, organizacijama i telima u JLS. Iskustva u radu MT su veoma pozitivna. MT je nosilac mnogih aktivnosti predviĊenih LAP-om. U gradskoj upravi se za korisnike mera iz LAP-a za Rome vodi evidencija o broju korisnika i o ostvarivanju prava koja se odnose na njihovo socijalno ukljuĉivanje? Prema reĉima predstavnika Školske uprave programi se usaglašavaju sa Strategijom socijalnog ukljuĉivanja. Zaposleni u obrazovnim ustanovama pohaĊaju seminare sa tematikom socijalne inkluzije Roma, a škole planiraju rad na osnovu potreba uĉenika romske nacionalnosti, kao i za uĉenike iz socijalno ugroţenih kategorija. Redovan godišnji struĉno pedagoški nadzor se ostvaruje i Školska uprava je prilikom evaluacije škola proverili sve indikatore koji se odnose na socijalnu inkluziju. U Bazu podataka se ne unose podaci o nacionalnosti uĉenika, ali unose podaci o broju uĉenika koji su se opredelili za uĉenje predmeta Romski jezik sa elementima

42

nacionalne kulture, o zaposlenosti roditelja (prihodima koje ostvaruju), o korisnicima socijalne pomoći, o broju uĉenika koji dobijaju besplatne udţbenike i drugi.

Kada je reĉ o organizaciji nastave predmeta „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ sve škole su blĉagovremeno anketirale roditelje za pohaĊanje ovog predmeta i formirana su dva odeljenja u mestu Saraorci. Nastavu drţi uĉiteljica koja je stekla odgovarajući sertifikat na Filološkom fakultetu.

Struĉno usavršavanja nastavnika i drugih struĉnjaka u nastavi koji se bave inkluzijom u obrazovanju je u 2016. godine ostvareno kroz 4.469 radnih sati (800 sati u predškolskim ustanovama, 3.318 sati osnovnim školama i 351 sat srednjim školama)

Prilikom upisa dece u PPP i prvi razred osnovne škole Matiĉna sluţba JLS blagovremeno obaveštava predškolske ustanove i škole o deci stasaloj upis. Prekršajne prijave se podnose protiv svakog roditelja koji nije upisao dete u PPP ili prvi razred. TakoĊe se podnose i prekršajne prijave i protiv roditelja ĉija deca napuštaju OŠ. U predškolske ustanove je po osnovu ĉl. 13 Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju upisano 56 dece: 19 deĉaka i 12 devojĉica uzrasta od 3-5,5 godina i 14 deĉaka i 11 devojĉica u PPP. U predškolskoj ustanovi nije organizovan rad na romskom, a vaspitno obrazovni rad se organizuje i van predškolske ustanove. U saradnji sa Crvenim Krstom Smederevo i podrškom lokalne samouprave organizovan je rad u Domu Crvenog Krsta Mala Krsna u dve vaspitne grupe mešovitog uzrasta. Od ove godine nije angaţovan pedagoški asistent u predškolskoj ustanovi. Roditelĉji romske dece ne uĉestvuju u radu organa upravljanja predškolske ustanove, ali su dobro obavešteni o naĉinu upisa dece i obavezi pohaĊanja PPP. U vezi sa osnovnoškolskim obrazovanje u tri osnovne škole u kojima je znaĉajniji broj uĉenika/ca romske nacionalnosti utvrĊeno je sledeće:

 broj uĉenika romske nacionalnosti je 384 (171 + 92 + 121);  za svakog uĉenika/cu obrazovan uĉeniĉki karton u skladu sa ĉlanom 10 ZOSOV (jezik nastave, izborni predmet, socijalni status uĉenika, uslovi stanovanja, stanje porodice);  roditelji romske nacionalnosti su zastupljeni u organima upravljanja škole;  pedagoški asistent nije angaţovan;  u smislu ĉlana 69. (nepoznavanje jezika na kojem se nastava predaje) ĉlana 77. (socijalna uskraćenost) i ĉlana 98. ZOSOV (odreĊivanje dodatne podrške po upisu u prvi razred) izraĊeno je 45 IOP1 i 21 IOP2;

43

 opremljenost uĉenika/ca za rad (udţbenici, radni listovi, sveske...) je dobra u dve škole dok u jednom to nije sluĉaj;  korisnici novĉane socijalne pomoći su korisnici besplatne Ċaĉke kuhinje, a unutar odeljenjskih zajednica se solidarno organizuje prikupljanje i raspodela odeće i obuće;  obezbeĊena je izvesna podrška porodici koja školuje decu, a ĉiji ĉlanovi su korisnici novĉane socijalne pomoći, se obezbeĊuje – deca dobijaju besplatnu uţinu u Ċaĉkoj kuhinji, sufinasira se prevoz uĉenika do 50%,  uĉenici/ce poslednjih godinan ne napuštaju i ne prekidaju školovanje;  pripremna nastava za upis u srednju školu se organizuje za sve uĉenike/ce, a Tim za profesionalnu orijentaciju pomaţe uĉenicima prilikom izbora škole;  roditelji i uĉenici su obavešteni o merama afirmativne akcije prilikom upisa u srednju školu;  roditelji ne iskazuju interesovanje da deca pohaĊaju nastavu predmeta “Romski jezik sa elementima nacionalne kulture”.

Što se tiĉe vršnjaĉkog nasilja i meĊunacionalnih odnosa formiran je Tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u skladu sa Pravilnikom, a nije zabeleţen sluĉaj konflikta na nacionalnoj osnovi ni u jednoj od tri škole. Ipak, uĉenici/ce romske nacionalnosti retko uĉestvuju u radu Uĉeniĉkog parlamenta.

Njaĉešće uĉenici romske nacionalnosti obrazovanje nastavljaju u Tehniĉkoj školi ,,Despot ĐuraĊ”. U tekućoj školskoj godini ih je devetoro: 6 uĉenica i 3 uĉenika. Prvi razred pohaĊa 2, drugi 4, a treći 3 uĉenika/ce. Kod ovih uĉenika postoji kontinuitet školovanja, retko napuštaju školovanje. Dve uĉenice druge godine i jedna uĉenica treće godine primaju opštinsku stipendiju. Nema uĉenika koji ostvaruju pravo na IOP. U školi ne postoji evidencija o ostvarivanju beneficija uĉenika za prevoz. U školi se ne realizuje predmet “ Romski jezik sa elementima nacionalne kulture”. Tim za karijerno voĊenje i savetovanje daje bliţa uputstva kojima se odreĊuje upis pripadnika romske nacionalnosti na visokoškolske ustanove. Gradsko veće je Rešenjem obrazovalo je Komisiju za procenu potreba za pruţanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu i uĉeniku i imenovalo je ĉlanova i koordinatora Komisije ("Sluţbeni list grada Smedereva" broj 1/2011,11/2012, 6/2014, 7/2014 i 3/2016). Ovim Rešenjem predviĊeno je da se stalnim ĉlanovima Komisije za rad utvrĊuje meseĉna naknada. Komisija daje mišljenja u vezi sa podrškom deci uĉenicima romske nacionalnosti. Mišljenja se ostvaruju, a kada je potrebno sredstva obezbeĊuju u Budţetu grada na osnovu zakona. Lokalna stambena strategija nije doneta, nisu utvrĊene stambene potrebe Roma i još uvek nije obezbeĊena stambena podrška. U Gradu nema naselja koja su predviĊena za raseljavanja, a o ureĊenju komunalne infrastrukture naselja koja preteţno nastanjuju Romi i Romkinje staraju se komunalna javna preduzeća (direkcija, javno komunalno, vodovod). Deratizacija i dezinfekcija naselja se vrši po epidemiološkim indikacijama, a u romskim naseljima je obezbeĊena ispravna voda za piće.

44

Filijala NSZ vodi evidenciju o broju Roma/Romkinja koji su korisnici njenih usluga, ali ne postoje podaci ni o broju upućenih lica romske nacionalnosti na razgovor kod poslodavca niti o tome koliko ih je zakuljuĉilo ugovor o radu. Nije poznato da postoje precizni podaci o ukupnom broju nezaposlenih lica romske nacionalnosti. Treba pomenuti da LAP za upravljanje otpadom nije donet i da nije ureĊen status individualnih sakupljaĉa otpada. U javnim preduzećima su angaţovana lica romske nacionalnosti na poslovima sprovoĊenju javnih radova, a svake godine NSZ raspisuje posebni Javni poziv za samozapošljavanje za nezaposlena lica romske nacionalnosti. Pri tome se odreĊuju kvote za navedena lica i ona je oko 5% od ukupne kvote za filijale. TakoĊe su u 2016.godini organizovane obuka za nezaposlena lica romske nacionalnosti. U svim ostalim javnim pozivima i konkursima pripadnici Romske nacionalnosti se nalaze u grupi teţe zapošljivih. Subvencije za samozapošljavanje su 180.000 dinara po nezaposlenom i za ovu kategoriju nezaposlenih je dozvoljeno osnivanje trgovinske delatnosti.

Najzad Filijala NSZ organizuje funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih (nezaposleni koji nemaju završenu osnovnu školu) i mahom su obuhvaćena lica romske nacionalnosti.

Poslovi zdravstvene medijatorke (poste porodicama pod rizikom, povezivanje sa Centrom za socijalni rad, povezivanje sa obrazovnim ustanovama, obezbeĊivanje potrebne dokumentacije,zdravstvene zaštite) su organizovani do 2015. godine, a od tada Dom zdravlja ne angaţuje medijatorku. Odustvo medijatorke nadonešćuje efikasno organizovan rad patronaţne sluţbe . Patronaţne sestre imaju mikroreone u naseljima sa romskom populacijom i redovno obavljaju aktivnosti. Osnovan je Savet za zdravlje i imenovan je Savetnik pacijenata. Povremeno se sprovode projekti u vezi sa unapreĊenjem prevencije hroniĉnih i zaraznih bolesti. Redovni skrining za karcinom dojke sprovodi se od 2015. godine. Sprovode se povremeno i kampanje posvećene zaštiti zdravlja i ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu. Centar za socijalni rad ne vodi posebnu evidenciju o korisnicima usluga romske nacionalnosti, taj podatak se evidentira samo u sluĉajevima kada se korisnik o njoj svojevoljno izjasni.U tom smislu Centar za socijalni rad nema precizne podatke o broju korisnika romske nacionalnosti, a prava i usluge su dostupne svim korisnicima bez obzira na nacionalnost. U Centru za socijalni rad postoji struĉni radnik koji je zaduţen za podršku socijalnom ukljuĉivanju Roma i koji je angaţovan u Mobilnom timu za inkluziju Roma. Prema podacima Centra za socijalni rad u prošloj i poĉetkom tekuće godine na adresu Centra za socijalni rad prijavljeno je ukupno 8 lica romske nacionalnosti (1 odraslo i 7 maloletnih lica). Prijavu prebivališta za 3 maloletna lica izvršio je Centar za socijalni rad po sluţbenoj duţnosti. Reĉ je deci koja koriste uslugu porodiĉnog smeštaja i nalaze se pod starateljstvom Centra. Pijavu prebivališta za porodicu od 5 ĉlanova (1 odraslo i 4 maloletna lica) izršio je sam korisnik na osnovu dobijene saglasnosti od Centra za socijalni rad. Struĉni radnici Centra za socijalni rad organizuju terenski rad kada procene da je neophodna opservacija

45

socio-ekonomskih prilika za odreĊeni struĉni postupak. U tom smislu terenski rad kao deo struĉnog postupka se organizuje i u “romskim naseljima”. Na Fokus grupi na kojoj su uĉestvovali predstavnici OCD koji zastupaju prava Roma i graĊani i graĊanke romske nacionalnosti iskazan je stav zajednice da obaveštenja o socijalnoj inkluziji dobijaju samo preko koordinatora za romska pitanja, a da im seu polsednje 2 godine ţivot nije poboljšao, odnbosno da su poboiljšanje ostili samo ona lica koja su zloupotrebila pravo na azil, ali koja su tokom boravka u zapadnoevropskim zemljama uštedela od pomoći koju su primala, kao i uĉenici/ce koje su dobile stipendije preko TARI programa. Komunalni problemi im nisu rešavani. GraĊani su zadovoljni radom romskog kordinatora, ali ne i ĉinjenicom da je ukinut rad zdravstvene medijatorke i da nema dovoljno pedagoških asistenata.

GraĊani i graĊanke romske nacionalnosti nemaju posebnih problema prilikom ostvarivanja prava pred organima javne vlasti u lokalnoj samoupravi, retko se suoĉavaju sa diskriminacijom, ali ne osećaju podršku kada se dogode sporadiĉni sluĉajevi deiskriminacije ili nipodištavanja zbog nacionalne pripadnosti. Ipak iz odgovora se moţe zakljuĉiti da ne postoji kvalitetna usluga u CSR i Filijali NSZ.

SMEDEREVSKA PALANKA

Lokalni akcioni plan unapreĊenja poloţaja Roma u oblastima obrazovanja, zapošpljavanja, stanovanja i zdravstvene zaštite za period 2015-2018. godine je donet, ali nije usklaĊen sa Strategijom socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja u RS. Opštinska uprava planira da sprovede ovaj akcioni plan, ali u Budţetu nisu planirana sredstva za socijalnu inkluziju Roma i Romakinja. Jednogodišnje lokana samouprava raspisuje konkurs za podršku OCD koja zastupaju prava Roma. U JLS nije ustanovljen Mobilni tim, ali se u CSR vode razliĉite evidencije koje ukazuju i na socijalno ukljuĉivanje Roma i Romkinja.

Prilikom upisa u PPP i prvi razred osnovne škole lokalna samouprava, odnosno Matiĉna sluţba, obaveštava o tome predškolsku ustanovu, odnosno školu, ali se nevodi evidencija koja bi ukazala na nacionalnost dece. U Smederevskoj Palanci ne postoji prosvetni inspektor i ne podnose se prekršajne prijave protiv roditelja koji izbegavaju da upišu dete u prvi razred osnovne škole.

Evidencija o broju i uzrastu dece romske nacionalnosti upisanih u PU se ne vodi jer se ona ne izdvajaju od dece drugih nacionalnosti. Na osnovu izjave pedagoškog asistenta i romske nevladine organizacije prikupljeni su podaci o broju romske dece koja su ukljuĉena u PPP. Preko projekta „Inicijativa za rani razvoj dece u Srbiji - program Snaţni od poĉetka“, koji finansira Centar za interaktivnu pedagogiju, Fond za otvoreno društvo i Romanipen u 2016/17. godine u PPP je bilo ukljuĉeno 12 dece, a u 2017/18 20 dece. Od toga ĉetiri deteta su ukljuĉena u program u ranog razvoja po

46

statusu trećeg deteta.10 Porodice koji imaju više od dvoje dece mlaĊeg uzrasta , ĉesto ne dobijaju informaciju da mogu po osnovu te ĉinjenice ostvariti prioritetan upis dece u predškolsku ustanovu. da upišu dete, ili nerazumevanje opštine jer ne mogu da isfinansiraju pohaĊanje dece u PU. Vaspitno obrazovni rad u predškolskom programu se ne organizuje na romskom i ne osmišljava se program uĉenja tog jezika sa elementima nacionalne kulture.

Predškolsko vaspitanje se ostvaruje u preškolskoj ustanovi, ali i van nje kroz radionice koje organizuje lokalna OCD. U predškolskim ustanovama kojih je ĉetiri na teriotoriji opštine nije angaţovan pedagoški asistent, ali ispomoć pruţa pedagoški asistent koji je angaţovan u osnovnoškolskom obrazovanju. Roditelji deve romske nacionalnosti nisu ukljuĉeni u organe upravljanja predškolskih ustanova.

Prema podacima koje je dostavila Školska uprava u Smederevskoj Palanci ne vode se podaci o nacionalnoj pripadnosti uĉenika, ali se u bazu podataka unose podaci koji ukazuju na broj dece koja pohaĊaju nastavu na premetu “Romski jezik sa elementima nacionalne kulture”. Na teritoriji Smederevska Palanka nije formirana grupa u kojoj se uĉi romski i kultura Roma. Isti izvor ukazuje na to da se vaspitno-obrazovni proces ostvaruje u skladu sa Strategijom, da se organizuju seminari i redovno usavršvanje vaspitaĉa i nastavnika o socijalnoj inkluziji Roma. U obrazovnom procesu su angaţovana tri pedagoška asistenta koji pokrivaju i škole na teritoriji Smedereva i Kostolca.

Uĉenici romske nacionalnosti pohaĊaju nastavu u tri osnovne škole “Olga Milošević “ , ,,Heroj Radmila Šišković” i „Vuk Karadţić”, a u osnovnoj školi „Heroj Ivan Muker“ ustanovljeno je “specijalno” odeljenje u kojem su uĉenici preteţno romske nacionalnosti. Ova škola nije dostavila traţene podatke.

U Osnovnoj školi “Olga Milošević“ zaposlenje, po osnovu Ugovoru o radu na 10 meseci, jedan pedagoški. Vaţno je pomenuti da pedagoški asistent ne prekida radni odnos, da mu se redovno obavlja Ugovor, te da se njegov status ne razlikuje u odnos na status ostalog nastavnog osoblja. Pedagoški asistent je deo Timu za inkluziju, Tima za prevenciji osipanja dece iz sistema obrazovanja, Tima za izradu i pisanje projekata. U drugim Osnovnim školama nema zaposlenih pedagoških asistenata tako da se PA u ovoj školi obraćaju i roditelji uĉenika romske nacionalnosti koje pohaĊaju druge škole.

Podaci o broju dece romske nacionalnosti koji pohaĊaju nastavu se prikupljaju i vodi ih pegdagoški asistent. U Osnovnu školu ,,Olga Milošević“ upisano je 61 uĉenik/ca romske nacionalĉnosti. Njih 57 nastavu pohaĊa u matiĉnoj školi, a u ĉetvoro u dve

10 Fokus grupa sa Fokus grupa sa predstavnicima lokalnih OCD koje zastupaju prava Roma u Smederevskoj Palanci.

47

podruĉne škole. U Osnovnoj školi “Vuk Karadţić” je upisano 13 uĉenika romske nacionalnosti, a u Osnovnoj školi “Heroj Radmila Šišković” ih je 51. Veliko broj dece napušta školovanje ili se privremeno iskljuĉuje iz njega. Informacije o tome prikuplja pedagoški asistent. Za decu koja se vraćaju u obrazovanje organizuje se program Druga šansa koji omogućava starijim uĉenicima da okonĉaju osnovno obrazovanje. Takvih uĉenika je u 2017/18 školskoj godini deset. Deca retko napuštaju nastavu i prekidaju školovanje.

Škole prikupljaju podatke kako je predviĊeno ĉlanom 10.ZOSOV (jezik nastave,izborni predmet,socijalni status uĉenika,uslovi stanovanja,stanje porodice) i ĉuvaju se u uĉeniĉkom kartonu. Ni u jednoj od osnovnih škola se ne organizuje nastava predmeta “Romski jezik sa elementima nacionalne kulture” jer uprkos tome što romska zajednica ţeli da promoviše svoj jezik i kulturu, roditelji strepe da će deca biti ismejavana od strane drugih uĉenika. Znaĉajan je podatak i da izvestan broj roditelja nije upoznat sa tim da imaju pravo da se izjasne da ţele im deca uĉe romski jezik11. Škole redovno sprovode ankete u vezi sa organizovanjem nastave ovog predmeta. Prikupljaju se i podaci o poloţaju porodice i na osnovu njih se organizuje prikupljanje pomoći u naturi (hrana, odeća, uţina).

Uĉenicima se, prema upustvima ministarsva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, na osnovu potvrde da primaju socijalnu pomoć obezbeĊuju besplatni udţbenici i na drugi naĉin se opremaju za pohaĊanje nastave. U saradnji sa OCD i kroz donacije obezbeĊuju se sveske i školski pribor za uĉenike. Porodice su informisane o postupku na osnovu kojih ostvaruju pravo na besplatne udţbenike.

Roditelji romskih uĉenika nisu ukljuĉeni i Savete roditelja ili u Školske odbore. Pripadnici romske zajednice smtaraju da je za uĉešće u ovim telima neophodno da poseduju visoko obrazovanje. Jedan uĉenik romske nacionalnosti je ukljuĉen u rad Uĉeniĉkog parlamenta.

Nastavnici i struĉni kadar u školama redovno pohaĊa obuke koje doprinose njihovim znanjima i veštinama u radu sa uĉenicima romske nacionalnosti. Pedagoški asistent je izuzetno dobro obuĉen za rad kako sa uĉenicima, tako i sa roditeljima i nastavnicima. Pored toga u školama su formirani Timovi za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanje u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgvoru na nasilje zlostavljanje i zanemarivanje.

Pripremna nastava za upis u srednje škole je dostupna i uĉenicima romske nacionalnosti, a o merama afirmativne akcije prilikom upisa u srednju školu u skladu sa Pravilnikom o merilima i postupku za upis pripadnika romske nacionalne manjine

11 Fokus grupa sa Fokus grupa sa predstavnicima lokalnih OCD koje zastupaju prava Roma u Smederevskoj Palanci i graĊanima i graĊanksama romske nacionalnosti.

48

u srednju školu roditelje i uĉenike obaveštavaju pedagog, pedagoški asistent i razredni starešina. Za upis u srednje škole u školskoj 2018/19. godini po osnovu mera afirmativne akcije priprema se ĉetrnaest uĉenika. MeĊutim, prema reĉima uĉesnika Fokus grupe većina roditelja, uprkos tome što dobija informacije od škola i od pedagoškog asistenta kao i od romske nevaldine organizacije putem o afirmativnim merama prilikom upisa u srednju školu, ne shvata naĉin prijave i šta mere afirmativne akcije faktiĉki omogućavaju.

Srenje škole ne prikupljaju podatke o nacionalnoj pripadnosti uĉenika/ca, a prema informacijama prikupljenim u Srednjoj školi “Ţikiva Damnjanović” šetoro uĉenika je donelo “potvrde o romskoj nacionalnosti” prilikom prijave za stipendiju koje su projektno dodeljivane. Ni u srednoj školi se ne organizuje nastava na predmetu “Romski jezik sa elementima nacionalne kulture”.

Sredstva za podršku porodicama koje školuju decu, a korisnici su socijalne novĉane pomoći, se dodeljuju prema evidenciji CSR. Lokalna samouprava obezbeĊuje sredstva za prevoz dece koja pohaĊaju osnovnu školu, takva sredstva se ne izdvajaju za srednjoškolce.

Formirana je IRK koja mišljenje daje za sve uĉenike i ne izdvaja postupanja u odnosu na nacionalnost uĉenika. Mišljenja IRK se sprovode, ali kako nisu obavezujuća ne u svim sluĉajevima. Na osnovu mišljenja IRK osmišljavaju se individualni obrazovni planovi kojih je za uĉenike romske nacionalnosti u trenutku prikupljanja podataka bilo petnaest.

O obrazovanju odraslih stara se Filijala NSZ kroz programe obuka i prekfalikacija, a ne postoji saradnja izmeĊu opštinske uprave i Filijale NSZ u vezi sa obrazovanjem.

Nisu obezbeĊena sredstva za stambenu podršku i nepostoji telo ili lica koja se posebno bave poslovima u vezi sa ureĊenjem komunalne infrastrukture u “romskim” naseljima. Zbog toga nema podataka o stambenim potrebama Roma i Romkinja i stanju infrastrukture u naseljima. Komunalne sluţbe u opštini povremeno odnose smeće iz romskih naselja.

Filijala nacionalne sluţbe zapošljavanja vodi evidenciju o broju Roma i Romkinja koji preko njih traţe zaposlenje, a vode raĉuna i o evidentiranju lica romske nacionalnosti koja upućuju poslodavcima na razgovor. Interesantno je da prema odgovoru u Upitniku koji je popunjavan na osnovu podataka prikupljenim na fokus grupi sa nosiocima javnih politika socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja Filijala NSZ ima podatke i o ukupnom broju nezaposlenih graĊana romske nacionalnosti na teritoriji opštine. Podaci o sprovoĊenju mera aktivne politike zapošljavanja ne postoje. U opštinskoj upravi su po osnovu ugovora o radu zaposlena dva lica romske nacionalnosti na radnim mestima portira i sluţbenika.

49

U LAP za upravljanjem otpadom nije posebni ureĊen poloţaj individualnih sakupljaĉa otpada.

Formiran je Savet za zdravlje, imenovan je savetnik pacijenata, a lokalna samouprava nema podataka o tome da li je Dom zdravlja angaţovao zdravstvenu medijatorku (Dom zdravlja nije dostavio podatke). Savet i savetnik pacijenata ne izdvajaju svoje nadleţnosti i postupanja u odnosu na nacionalnost pacijenata, odnosno graĊana. Podaci koji se odnose na javno zdravlje Roma i Romkinja nisu prikupljeni jer ih Dom zdravlja nije dostavio. Voda u naseljima koje preteţno nastanjuju lica romske nacionalnosti je ispravna za piće.

Podaci o materijalnoj podršci licima romske nacionalnosti i uslugama koje ostvaruju u CSR te o broju lica koja su prijavljena na adresi CSR nisu prikupljeni. Stavovi pripadnika romske zajednice nastanjenih u naseljima KaraĊorĊevo, Kolonija i Kajmakĉalansko su interesantni jer ukazuju na to da nisu informisani o svojim pravima i mogućnostima socijalne inkluzije u opštini, ali i to da nisu osetili bitnije poboljšanje poloţaja u poslednje dve godine. Pripadnici romske zajednice ukazuju na to da je uspeh lokalne samouprave bila efikasna sanacija naselja pogoĊena poplavama i obezbeĊivanja dokumenta graĊanima koja su ih izgubila prilikom stihije. Sardanja sa zdravstvenom medijatorkom i pedagoškim asistentom je dobra, a pomoć u vezi sa ostvarivanjem prava dobijaju od OCD koje zastupaju njihova prava. Diskriminacija postoji i ona je najĉešće posredna, a najviše je osećaju prilikom zapošljavanja. Problemi se uoĉavaju prilikom ostvarivanja prava pred Filijalom NSZ, CSR, Filijalom PIO fonda. Prema njihovim reĉima: “CSR ne sluša naše molbe zahteve, pravo na Narodnu kuhinju nemaju svi korisnici socijalne pomoći, nemamo prava ni na socijalne pakete, ne pomaţu nam da prikljuĉimo struju, i ne povećavaju socijalnu pomoć nego još smanjuju davanja. U Domu zdravlja nas odbiju na šalteru ako nismo zakazali. Za preglked u drugim orgdinacijama i laboratorijama nemamo novca. Ne leĉimo se u Domu zdravlja jer nemamo knjiţice, osima ko nije hitno, a knjiţice nemamo jer nemamo liĉnu kartu, a liĉnu kartu nemamo jer nemamo drţavĉljanstvo ili upisan JMBG.Filijala NSZ nas ne obaveštava da istiĉe voĊenje evidencije, oni koji ne zanju da ĉitaju ne znaju kada treba da se jave na overu kartona u NZS, nikada nije bilo poziva za samozapošlajvanje ili zapošljavanju po osnovu za romske nacionalne manjine, a ako poslodavac dobija sredstva od NSZ nikada ne zapošljava Rome i Romkinje i nikada nisu organizovane obuke i prekvalifikacije.“12 Ukazuju i na to da za overe dokumenata i potvrda pred notarima nemaju sredstava, a i na to da nisu upoznati sa mogućnostima oslobaĊanja plaćanja ovih usluga po odreĊenim osnovama.

12 Fokus grupa sa Fokus grupa sa predstavnicima lokalnih OCD koje zastupaju prava Roma u Smederevskoj Palanci i graĊanima i graĊanksama romske nacionalnosti.

50

Zaštitnik graĊana u Smederevskoj Palanci ukazuje na to da se podaci o diskriminaciji ne prikupljaju i da nema znaĉajnijih akcija u vezi sa prepoznavanjem i suzbijanje diskriminacije. Ni u postupcima koje vodi ovaj opštinski organ niti u postupcima Savetnika pacijenta ne vodi se raĉuna o nacionalnoj pripadnosti prituţioca već samo o povredi prava.

Prilikom školovanja dece, osim deĉijeg dodatka, porodica dobija malu podršku u zajednici (prevoz je obezbeĊen samo za uĉenike osnovne škole, nije obezbeĊena uţina, mali je broj besplatnih udţbenika i opreme, loši uslovi za školovanje). Za razliku od podataka prikupljeni u školama i od školske uprave roditelji ukazuju da deca napuštaju školu, naroĉito devojĉice u VI i VII razredu. Razlozi tome jeste rana udaja,a ĉesti su i maloletniĉki brakovi. MeĊu razlozima za napuštanje školovanja, prema reĉima roditelja su i nedostatak odgovarajuće podrške, obavljanje sezonskih poslova, nerazumevanje gradiva ali i izrugivanje vršnjaka, a kadkad i vreĊanje zbog nacionalne pripadnosti. Deca školu napuštaju ukoliko nemaju podršku roditelja i nastavnika.

SUBOTICA

U Gradu Subotica Lokalni akcioni plan socijalne inkluzije Roma i Romkinja je u pripremi. Lokalna samouprava planira da usvoji LAP i da posvećeno radi na njegovoj implementaciji. Buţetska sredstva su planirana u Budţetu grada i iznose 3.600. 000 dinara, a njihova namena se odnosi na ekonomsko osnaţivanje (48.000), unapreĊenje uslova stanovanja (2.850.000) i na prevenciju napuštanja školovanja (162.000).

Nije formiran Mobilni tim za socijalnu inluziju, ali je uspostavljen sistem komunikacije izmeĊu tela i organa (romski koordinatori, pedagoški asistenti, Centar za sociјalni rad, Filijala Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, Dom zdravlja) koji u drugim JLS uĉestvuju u njegovom radu. U Gradu Subotica je ustanovljen Zaštitnik graĊana koji efikasno postupa po prituţbama Roma i Romkinja, uglavnom licima raseljenim sa Kosova i „readmisantima“, u vezi sa problemima sa kojima se suoĉavaju prilikom podnošenja zahteva i odluĉivanja o zahtevima za rešavanje statusa drţavljana i izdavanje liĉnih dokumenata. Prema reĉima Zaštitnika graĊana prilikom prijema prituţbe ne vodi se evidencija o nacionalnoj pripadnosti, a “sugradjani romske nacionalnosti se najĉešće obraćaju i podnose prituţbe protiv Centra za socijalni rad i to zbog ''ćutanja administracije'', kada ne dobiju odluku u zakonskom roku od 60 dana. Samo u toku januara 2016.g. otkrili smo da u imaju preko 200 nerešenih zahteva za socijalnu pomoć. Na našu inicijativu ovi predmeti su rešeni. “Takodje, ih upućujemo na prava iz oblasti socijalne zaštite, kako po republiĉkim propisima, tako i prema normativi grada. Ĉesto pomaţemo i kod popunjavanja raznih formulara, jer se najĉešće radi o nepismenim osobama. Tokom zadnjih godina puno

51

smo radili na pribavljanju liĉnih dokumenata, isto tako i na ispravkama istih. Ovi predmeti se mere na stotine. Samo u 2015. godine smo imali oko 250 ovih predmeta a u 2016. godine, bez obzira na izmene Zakona o opštem upravnom postupku, obraćali su se našoj kancelariji, jer smo brţi i efikasniji od nadleţnih organa, i tih predmeta je bilo 209. Sve navedene usluge su besplatne.”13

U nadleţnim organima se vodi raĉuna o blagovremenom upisu dece u pripremni predškolski program, a nikada nije podneta prekršajna prijava protiv roditelja u vezi sa neupisivanjem dece u predškolski program ili u osnovnu školu. Znaĉajna uloga je romskog koordinatora i OCD u vezi sa pravovremenim ukljuĉivanjem dece u obrazovanje. Predškolskim pripremnim programom je obuhvaćeno 87 dece uzrasta od 3 godine, od kojih je njih 55 upisano po osnovu ostvarivanja prednosti prilikom upisa zbog socijalne i ekonomske uskraćenosti. Predškolsko vaspitanje se ne organizuje na romskom, a nema ni dece koje PPP pohaĊaju po specijalizovanim programima negovanja romskog jezika i kulture. Ovaj vid vaspitanja se ostvaruje iskljuĉivo u predškolskim ustanovama. Lokalna samouprava ne podrţava „romske“ porodice koje školuju decu, ali izdvajaju se sredstva za razliĉite vrste pomoći koja se ostvaruje preko Centra za socijalni rad. PohaĊanje PPP romske dece finansira lokalna samouprava. Deca u vrtićima i uĉenici iz porodica koje ostvaruju neku vrstu ovakve pomoći imaju pravo na besplatnu uţinu. Roditelji romske nacionalnosti ne uĉestvuju u organima upravljanja predškolske ustanove. Dva pedagoška asistenta u predškolskom vaspitanju imaju dobar kontakt sa roditeljima i decom. Osnovnim obrazovanjem je u 2016. godini obuhvaćen 707 uĉenika romske nacionalnosti. U srednjim školama ih je 61. Podatatke o jeziku nastave, izbornom predmetu, socijalnom statusu uĉenika, uslovima stanovanja, stanju porodice prikuplja pre poĉetka školske godinerazredni starešina i vodi ih u kartonu uĉenika. Podatke prikupljaju razredni starešina putem razgovora sa roditeljem ili na roditeljskom sastanku ili prijemu roditelja i pedagoški asistent prilikom posete porodicama ili preko CSR. U osnovnim školama su, po osnovu ugovora o delu, angaţovana tri pedagoška asistenta. Prema reĉima predstavnika OCD postoji potreba za još 6 pedagoških asistenata. Roditelji romskih uĉenika su zastupljeniu organima upravljanja (Savet roditelja) pojedinih škola. Postoji potreba za dodatnom matrijalnom podrškom, posebno uĉenicima povratnicima (školski pribor, udţbenici, radni listovi, sveske, torbe). 80% uĉenika romske nacionalnosti se prijavljuje za besplatne udţbenike, a oko 70% za uţinu. Veliki je procenat siromašnih tako da deca izostaju sa dodatnih vannastavne aktivnosti i ne pohaĊaju ekskurzije, rekreativnu nastavu. Škole ostvaruju saradnju sa OCD i drugim institucijama (verskim) radi prikupljanja garderobe, udţbenika.14

Uspeh uĉenika romske nacionalĉnosti izuzev pedagoških asistenata se ne prati posebno, ali je uoĉljivo osipanje uĉenika/ca iz nastave u petom razredu. Romski nije

13 Fokus grupi sa predstavnicima lokalnih OCD koje zastupaju prava Roma, Zaštitnik graĊana Grada Subotice i graĊani. 14 Fokus grupi sa predstavnicima lokalnih OCD koje zastupaju prava Roma, Zaštitnik graĊana Grada Subotice i graĊani.

52

jezik školovanja, a ni jedan roditelj se nije izjasnio da ţeli da dete pophaĊa nastavu predmeta Romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u osnovnim školama se osniva u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. U odnosu na prethodni period smanjen je broj sluĉajeva vršnjaĉkog nasilja prema romskim uĉenicima, izrugavanja zapostavljanja na osnovu nacionalne pripadnosti. Nije poznat sluĉaj da je nacionalna osnova bila povod za jedan od navedenih oblika ponašanjaŠkole koje su višekonfesionalna i multinacionalne sprovode aktivnosti koje su usmerene na interkulturalnost , verska nastava se organizuje za tri konfesije katoliĉku, pravoslavnu i islamsku. Pripremna nastava za upis u srednju školu se organizuje ali uoĉljivo je da romski uĉenici nisu zainteresovani za nju.15 Roditelji na roditeljskim satancima i uĉenici se baveštavanju o merama afirmativne akcije i naĉinu kako se one ostvaruju prema Pravilniku o merilima i postupku za upis pripadnika romske nacionalne manjine u srednju školu. Spiskovi zainteresovanih se, uz saglasnost roditelja, dostavljaju školskoj upravi. Nastavu u srednjim školama pohaĊa u proseku 80% uĉenika koji završi osnovnu školu, u školskoj godini 2016/17 srednju školu je pogaĊao 61 uĉenik i uĉenica. Uĉenici romske nacionalnosti nastavu u srednjim školama ne pohaĊaju redovno, prekidaju školovanje jer su demotivisani i nastavu ne mogu da prate zbog velikog broja izostanaka. Uĉenici ukljuĉeni u porodiĉni posao (trgovina) ĉešće napuštaju škole, a uoĉeno je i to da uĉenici koji upišu srednju školu putem afirmativne mere ćešće napuštaju školu od uĉenika koji ove mere nisu koristili.16 Podaci o podrške tokom školovanja (IOP, stipendija, prevoz) ne postoje, a nastavu predmeta “Romski jezik sa elemntima nacionalne kulture”. Saradnju škole i organa JLS radi obezbeĊivanja podrške uĉeniku/ci u smislu ĉlana 12. (direktna podrška uĉeniku/ci) i ĉlana 19. (stanje u JLS) ZSOV nije uspostavljena, kao ni u vezi sa obezbeĊivanjem podrške uĉeniku us skladu sa ĉlanovima 19. i 20. ZSOV. Tim za karijerno voĊenje i savetovanje nema aktivnosti koje su direktno usmerene ka romskim uĉenicima, a uĉenici se obaveštavaju o afirmativnim merama za upis na fakultet. Interresorna komisija za procenu potreba za pruţanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu i uĉeniku je osnovana 2010. godine, a za njen rad se obezbeĊuju sredstva u gradskom Budţetu. Interresorna komisija daje mišljenja na osnovu koje dete ili uĉenik romske nacionalnosti dobija odreĊeni vid podrške. Individualni obrazovni planovi se najĉašće donose zbog nepoznavanja jezika na kojem se izvodi nastava. IOP 1 i IOP 2 se realizuje uz saglasnost roditelja u sluĉajevima gde je to neophodno. Pojedine škole uĉenicima do ĉetvrtog razreda pruţaju podršku u produţenim boravcima, a u drugom obrazovnom ciklusu podršku

15 Fokus grupi sa predstavnicima lokalnih OCD koje zastupaju prava Roma, Zaštitnik graĊana Grada Subotice i graĊani. 16 Fokus grupa sa nosiocima mera u oblasti obrazovanja.

53

dobijaju u skladu sa mogućnostima škole, što prema iskazima prikupljenim na Fokus grupe nije dovoljno.

U obrazovanje odraslih je ukljuĉeno 59 polaznika romske nacionalnosti, a srednje škole organizuuju doškolovavanje i prekfalifikaciju. Najviše zainteresovanih je za obrazovanje u hemijsko-tehnološkoj struci, naroĉito za zanimanje prehambenog tehniĉara.

U Subotici nema naselja koja su predviĊena za raseljavanje i dislociranje, ali nije ni utvrĊen organ koji se stara o ureĊenju komunalne infrastrukture u naseljima koje preteţno nastanjuju Romi. U vezi sa tim je i podatak da se u gradskim sluţbama ne prikupljaju podaci o stanju komunalne infrastrukture u tim naseljima.

Lokalna samouprava ne raspolaţe sa podacima o broju nezaposlenih lica romske nacionalnosti, a na evidenciji Filijali Nacionalne sluţbe za zapošljavanje se ne prikupljaju je u 2016. godini bilo 127 Roma i 117 Romkinja. U Gradskoj upravi nema zaposlenih lica romske nacionalnosti, ali troje njih –koordinator za inkluziju Roma i Romkinja i dvoje sluţbenika su angaţovani preko ugovora o povremenom i privremenom obavljanju poslova. Gradska uprava raspisuje javne pozivi posvećeni aktivnim merama zapošljavanja Roma i Romkinja - javni radovi; subvencije za samozapošljavanje; subvencije poslodavcima koji zapošljavaju Rome i Romkinje, ali je odziv na te pozive mali. Nisu dostavljeni podaci o broju korisnika svake od pomenutih afirmativnih mera.

Zdravstvenoj medijatorki, koja je godina obavljala ovaj posao, Dom zdravlja 2016. godine nije produţio ugovor o radu što je izazvalo nezadovoljstvo graĊana romske nacionalnosti.17 U Subotici je formiran Savet za zdravlje i imenovan je Savetnik pacijenata, ali ne postoje podaci o tome da li su mu se obraćali lica romske nacionalnosti. Patronaţna sluţba Doma zdravlja romska naselja i pacijente obilazi u skladu sa opštim planom rada. Edukacije u vezi sa unapreĊenjem zdravlja sprovodile su samo OCD. U “romskim” naseljima je obezbeĊana ispravna voda za piće i povremeno komunalne sluţnbe organizuju ĉišćenje “romskih” naselja.

Centar za socijalni rad ne vodi evidenciju o broju korisnika prema nacionalnosti i ne postoji posebno zaduţeni struĉnjaci koji se staraju o socijalnom ukljuĉivanju Roma i Romkinja. Na adresi CSR su prijavljena lica romske nacionalnosti, ali ne vodi se evidencija o tome da li je bilo lica kojima je zahtev za prijavu prebivališta na adresi CSR odbijen. Besplatna pravna pomoć odnosno besplatno pravno zastupanje je organizovano na osnovu Sporazuma sa advokatskom komorom Subotice i vrši se na osnovu Pravilnika kojeg je donela Advokatska komora Vojvodine. Svaki gradjanin Subotice ima pravo da podnese zahtev za besplatnog advokata. Prema reĉima Zaštitnika graĊana Grada

17 Fokus grupa sa predstavnicima lokalnih OCD koje zastupaju prava Roma, Zaštitnik graĊana Grada Subotice i graĊani.

54

Subotice ova usluga se ne vodi po nacionalnoj osnovi: “Ima naših sugradjana romske nacionalnosti koji su traţili besplatnog advokata i pošto je usluga namenjena sugraĊanima slabijeg imovnog stanja, najĉešće je i dobiju. Naroĉito oni koji primaju socijalnu pomoć, oni nesporno i odmah dobijaju besplatnog advokata.”18

GraĊani i graĊanke romske nacionalnosti su, uprkos tome što osećaju posrednu diskriminaciju, zadovoljni kako radom gradskih vlasti, naroĉito gradonaĉelnika i delom gradske uprave koja se stara o obrazzovanju i socijalnoj zaštiti, tako i aktivnostima lokalnih OCD.

ŠABAC

LAP za socijalno ukljuĉivanje Roma i Romkinja nije usvojen ali u okviru Budţeta lokane samouprave planirana su odreĊena sredstva za tu namenu. Ostvareni su kontakti sa Nacionalnim koordinacionim telom za socijalno ukljuĉivanje. Mobilni tim nije formiran, a planovi lokalne samouprave u vezi sa socijalnimukljuĉivanjem Roma i Romkinja su da “ostvaruje dobre kontakte i saradnju”. Podatke o korisnicima usluga, ali ne I o socijalnoj inkluziji void CSR.

Matiĉna sluţba u JLS blagovremeno obaveštava predškolsku ustanovu i školu o deci statsaloj za ukljuĉivanje u vaspitno-obraziovni proces. O naknadnom upisu dece roditeljise obaveštavaju preko lokalnih medija. U tekućoj godini predškolskim vaspitanjem je obuhvaćeno 16 dece romske nacionalnosti (10 deĉaka i 6 devojĉica), sva deca pripadaju porodicama sa lošim uslovima i ukljuĉena su PPP. Rad se organizuje van predškolske ustanove, u mešovitim grupama, a pedagoški asistent pomaţe deci i porodici. Rad je na srpskom i nije predviĊena podrška deci da uĉe romski. Roditelji su ukljuĉeni u Savet roditelja.

U obrazovanje u osnovnim školama je 83 uĉenika i uĉenica. Postoje problemi u vezi sa kontinuitetom nastave jer 32 dece ne pohaĊa nastavu redovno. U starijim razredima uĉenici napuštaju školovanje, ali škola preduzima aktivnosti kako bi ih vratila u nastavu. U školi se prikupljaju podaci o socijalnom statusu porodice, jeziku nastave, izbornim predmetima... Nastava se organizuje na srpskom i ne organizuje se nastava predmeta „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“. Porodice koje školuju decu, na osnovu potvrde CSR o nepovoljnom materijalnom poloţaju, ostvaruju podršku lokalne samouprave što znaĉi i to da su za decu obezbeĊeni besplatni udţbenici i školski pribor. Pored ostalog lokalna samouprava obezbeĊuje prevoz uĉenika. U Savetu roditelja je jedan roditelj romske nacionalnosti. Pripremna nastava za upis u srednju školu i pomoć u vezi sa

18 Fokus grupa sa predstavnicima lokalnih OCD koje zastupaju prava Roma, Zaštitnik graĊana Grada Subotice i graĊani.

55

izborom ţeljene škole se organizuje za sve uĉenike, a romski uĉenici se obaveštavaju o merama afirmativne akcije.

Diskriminacija u obrazovanju postoji, prikrivena je i niko na nju ne reaguje. Uĉenici i uĉenice romske nacionalnosti ne uĉestvuju u radu uĉeniĉkog parlamenta. Vršnjaĉko nasilje postoji, a u školi je formiran Tim za zaštitu od nasilja.

U Srednjoj maĉvanskoj školi u Bogatiću je upisano osmoru uĉenika uĉenica romske nacionalnosti od kojih sedmoro redovno pohaĊa nastavu. Školovanje ostvaruju na srpskom i nisu se izjasnili da ţele da uĉe romski i nacionalnu kulturu. Škola i lokalna samouprava saraĊuju u vezi sa podrškom uĉenicima romske nacionalnosti i posvećena je paţnja profesionalnoj orijentaciji. Uĉenici se obaveštavaju o merama afirmativne akcije za upis na fakultete.

Interresorna komisija je formirana, za njen rad su obezbeĊena sredstva i donoslila je mišljenja posvećena deci romske nacionalnosti.

Organizuje se obrazovanje odraslih i omogućeno je naknadno osnovnoškolsko obrazovanje.

Lokalna stambena strategija nije formirana, a kako u Gradu nema naselja predviĊenih za raseljavanje za te poslove nema zaduţenih organa u JLS. MeĊutim, niko nije zaduţen ni za procenu stanja stambenih potreba Roma i Romkinja i procenu infrastrukture u naseljima. Stambena podrška se odobrava po pojedinaĉnim zahtevima graĊana.

Savet za zdravlje nije formiran. Savetnik pacijenata je ustanovljen, ali ne vodi evidenciju o korisnicima prema nacionalnoj pripadnosti. U Domu zdravlja nije angaţovana zdravstvena medijstorka. Patronaţna sluţba pruţa usluge i pacijentima romske nacionalnosti i pored toga pouĉava ih o boljoj zaštiti zdravlja i preventivi. Projekti u vezi sa unapreĊenjem javnog zdravlja se realizuju ad hoc. Komunalne gradske sluţbe i lokalne OCD povremeno obavljaju proveru stanja higijene u naseljima i preduzimaju odgovarajuće aktivnosti. Voda za piće je dostupna u svim naseljima.

U CSR nema struĉnjaka koji se stara o socijalnom ukljuĉivanju Roma i Romkinja, na adresi CSR nema prijavljenih lica romske nacionalnosti, a terenski rad se organizuje u skladu sa potupanjima po predmetima.

Romska zajednica nema saznanja o tome ko se u JLS stara o merama socijalnog ukljuĉivanja. U poslednje dve godine nisu osetili poboljšanje poloţaja. GraĊani i graĊanke romske nacionalnosti se suoĉavaju sa problemima i diskriminacijom prilikom ostvarivanja prava (CSR, Filijala NSZ,DZ, JLS) ali u Gradu nema institucijama kojima bi se obratili u vezi sa zaštitom i poukom. Nisu sva deca

56

obuhvaćena obrazovanjem i podrška u obrazovanju je obezbeĊena samo za one koji su korisnici usluga CSR. Roditelji smatraju da uĉenje romskog i nacionalne kulture nije prioritet, a o merama afirmativne akcije prilikom upisa u srednje škole i na fakultete su obavešteni. Zadovoljni su radom pedagoškog asistenta, ali smtraju da je potrebno još aisistenata u predškolskom i ovnovnoškolskom obrazovanju, ali i da bi rešavanju problema doprinelo i ustanovljavanje zdravstvene medijatorke, formiranje Mobilnog tima.

57

IV ZAKLJUĈAK

Prikupljeni podaci ukazuju na to da većina strateških mera od kojih su neke bile projektovane i u Strategiji koja se sprovodila od 2009. do 2015. godine nisu dale oĉekivane rezultate, o ĉemu je bilo reĉi, ali i na to da se sama metodologija prikupljanja podataka mora unaprediti i zasnovati na u u nauci verifikovanim pravilima što do sada nije pomenuto.

Pilot program Lige Roma i metodološki postavljeno prikupljanje podataka u vezi sa jednom od inkluzivnih politika u Republici Srbiji osnova su za ustanovljavanje sistematizovane metodologije istraţivanja ostvarivanja inkluzivnih mera u javnim politikama. S jedne strane potrebno je obezbediti taĉne podatke za kreiranje javnih politika, sa druge strane neophodno je da se podaci aţururaju, ĉuvaju i prezentuju javnosti, a da se mere u javnim politikama i njihovo upravljanje proveravaju i u zavisnosti od utvrĊenih rezultata stimulišu i razvijaju, odbacuju i zamenjuju efikasnijim merama ili da se konstatuje da su postigle svoj cilj i da ih zbog toga nije potrebno više primenjivati. Taj posao se moţe ostvariti u odrţivoj i kontinuiranoj saradnji nauĉnih instituta, civilnog društva i drţavnih organa.

58