Izveštaj O Ostvarivanju Strategije Socijalnog Ukljuĉivanja Roma I Romkinja U Republici Srbiji 2016 – 2025
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
IZVEŠTAJ O OSTVARIVANJU STRATEGIJE SOCIJALNOG UKLJUĈIVANJA ROMA I ROMKINJA U REPUBLICI SRBIJI 2016 – 2025. GODINE Pilot program na osnovu podataka prikupljenih do 1. marta 2017. godine Goran Bašić Osman Balić Milena Mihajlović Nataša Miljković Branislava Ţarković Dragan Dobrašinović Beograd, 2017. godina. 1 UVOD Vlada Republike Srbije je 3. marta 2016. godine usvojila Strategiju socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja 2015 – 2025. godine (Strategija)1 ĉiji ciljevi su usmereni ka unapreĊenju poloţaja i punom ostvarivanju prava Roma i Romkinja u vezi sa obrazovanjem, zapošljavanjem, stanovanjem, zdravljem i socijalnom zaštitom. SprovoĊenje Strategije bi treba da se obezbedi kroz plansko, kontinuirano i vremenski odreĊeno i sinhronizovano sprovoĊenje 5 posebnih i 29 operativnih ciljeva sa ukupno 210 mera. Da bi se to ostvarilo potrebno je da Vlada RS usvoji Akcioni plan (AP) za implementaciju Strategije i da formira telo zaduţeno za njeno upravljanje. SprovoĊenje Strategije treba posmatrati i u vezi sa ostvarivanjem Akcionog plana za sprovoĊenje Poglavlja 23 (pravosuĊe i osnovna prava) pregovora o pridruţivanju Evropskoj uniji (AP23). Poseban deo AP23 je posvećen obavezama u vezi sa ostvarivanjem prava Roma, naroĉito unapreĊenju poloţaja osetljivih grupa u romskoj populaciji (deca, Romkinje, „readmisanti“, „pravno nevidljivi“). U vezi sa ostvarivanjem prava Roma i Romkinja vaţno je ukazati i na to da je Vlada Republike Srbije 3. marta 2016. godina usvojila Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u kojem je jedno poglavlje posvećeno obavezama koje je potrebno ispuniti u vezi sa ostvarivanjem socijalne inkluzije Roma i Romkinja. Do sredine aprila 2017. godine Vlada Republike Srbije nije usvojila AP za sprovoĊenje Strategije socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja, a prema Strategiji njena primena se obezbeĊuje usvajanjem i sprovoĊenjem dvogodišnjih akcionih planova od kojih je prvi, za period 2016 – 2017. godine, trebalo da usvoji u roku od 90 dana po objavljivanju Strategije u Sluţbenom glasniku RS. Za ostavrivanje Strategije je vaţno da je Vlada RS u martu 2017. godine ustanovila Koordinaciono telo za praćenje realizacije Strategije za socijalno ukljuĉivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016. do 2025. godine. Prema Odluci Vlade zadatak Koordinacionog tela je da “koordinira poslove organa drţavne uprave u oblasti socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja. Koordinaciono telo razmatra sva pitanja i koordinira rad organa drţavne uprave, organa jedinica lokalne samouprave, javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja od strane Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave u vezi sa poslovima iz njihovog delokruga rada u vezi sa socijalnim ukljuĉivanjem Roma i Romkinja u Republici Srbiji. Pored toga, u delokrugu rada Koordinacionog tela je i: unapreĊenje meĊuresorne saradnje u oblasti socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja; razmatranje i davanje preporuka za rešavanje urgentnih situacija ĉija posledica moţe biti dodatna ranjivost Roma i 1 “Sluţbeni glasnik RS”, br. 26/2016. od 14. marta 2016. godine. 2 Romkinja; predlaganje naĉina za ostvarivanje propisanih, ali i dodatnih, mera/aktivnosti koji doprinose većoj socijalnoj ukljuĉenosti ove nacionalne manjine, kao i procesu evropskih integracija.”2 Koordionacionim telom predsedava podpredsednica Vlade, a ĉlanovi su ministri resorno zaduţeni za strateške oblasti, a pomenutom Odlukom je utvrĊeno da će struĉne poslove u vezi sa tekućim pitanjima u vezi socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja vršiti Struĉna grupa ĉiji ĉlanove je imenovala Vlada. Ustanovljavanje Koordinacionog tela znaĉi to da se Vlada RS opredelila da ovom telu poveri upravnu odgovornost za sprovoĊenje, koordiniranje i praćenje, odnosno upravljanje Strategijom. Pored Koordinacionog tela u drţavnoj upravi o socijalnom ukljuĉivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji odreĊene nadleţnosti imaju i Savet za unapreĊenje poloţaja Roma, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Tim za socijalno ukljuĉivanje i smanjenje siromaštva. Praćenje rezultata Strategije je posebno vaţno jer je reĉ o procesu koji se sprovodi kroz više javnih politika i organizuje se na drţavnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Projektom “Razvijanje metodologije za monitoring sprovoĊenja romskih politika” Liga Roma je pokrenula proces praćenja ostvarivanja strateških mera. Model praćenja koji razvija Liga Roma je ostvariv, odrţiv i sveobuhvatan naĉin utvrĊivanja ostvarivanja strateških mera i prava Roma i Romkinja pred organima i organizacijama drţavne, pokrajinske i lokalne vlasti. Praćenje ostvarivanja starteških mera Liga Roma razvija uz pomoć grupe struĉnjaka i kroz saradnju sa organizacijama civilnog društva i pojedinaca koji u lokalnim zajednicama posvećeno rade na poslovima socijalne inkluzije Roma. Metodologijom praćenja osmišljeno je da se ona sprovodi na dva nivoa. Prvi nivo podrazumeva to da se podaci u vezi sa ostvarivanjem strateških mera prikupljaju po oblastima od organa pred kojima graĊani i graĊanke romske nacionalnosti ostvaruju prava, na osnovu posebno konstruisanih podataka. Drugi nivo praćenja podrazumeva kontinuiranu proveru podataka i prikupljanje dodatnih podataka u jedinici lokalne samouprave od strane obuĉenih saradnika Lige Roma. Na ovom nivou praćenje ostvaruje se direktna komunikacija od korisnika mera socijalne inkluzije. Svi podaci se unose u elektronsku bazu podataka. Projektovano je da Liga Roma priprema odgovarajuće izveštaje o sprovoĊenju strateških mera, ali i sprovoĊenju drugih javnih politika kojima se podrţava socijalna inkluzija Roma i Romkinja. Metodologija je osmišljava i razvija se od jula 2016. godine. U ovoj fazi pripremljeni su inicijalni upitnici za praćenje strateških mera i utvrĊena je organizacija istraţivanja i najzad sprovedeno je inicijalno (pilot) istraţivanje o ostvarivanju mera u dvanaest jedinica lokalne samouprave. Ovo istraţivanje ima za cilj da formira pribliţne stavoive o socijalnoj inkluziji na poĉetku njene primene Strategije. Rezultati govore da je reĉ o procesu koji nije dobro pripremljen u većini lokalnih samouprava i da graĊani i graĊanke romske nacionalnosti nemaju dovoljno 2 “Sluţbeni glasnik RS“, br. 17/17 3 informacija ni o suštini i znaĉenju socijalnog ukljuĉivanja, nito o organima pred kojima ostvaruju priznata prava ili koji su zaduţeni za sprovoĊenje strateških (inkluzivnih) mera. Bitni indikatori ukazuju na to da na poĉetku primene Strategije Romi i Romkinje nisu ukljuĉeni u društveni ţivot – u davnest lokalnih samouprava samo nekoliko njih, ne više od 10, je zaposleno u organima javne vlasti, nisu zastupljeni u radu upravljaĉkih tela (primera radu u 12 JLS samo je troje roditelja u jednoj opštini ukljuĉeno u upravljaĉke organe predškolskih ustanova i škola), ni jedan uĉenik i uĉenica romske nacionalnosti nisu ukljuĉeni u rad Uĉeniĉkih (Ċaĉkih) parlamenta. Podaci ukazuju na to da je zaposlenost Roma i Romkinja višestruko niţa od opšte zaposlenosti stanovništva RS, a da ne postoje podaci koji ukazuju na suštinske probleme u vezi sa preprekama u zapošljavanju. Pilot istraţivanje je ukazalo i na to da mere aktivne politike zapošljkavanja nisu doprinele kontinuiranom i znaĉajnijem zapošljavanju Roma, anaroĉito ne zapošljavanju Romkinja. Poseban problem je uoĉen na nivou prikupljanja i iskazivanja podataka. Iz prikupljenih podataka potvrĊeno je još jednom da se strateške mere projektuju na nekoliko puta manjem broju pripadnika romske nacionalnosti od njihovog faktiĉkog broja u jedinici lokalne samouprave. Izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti jeste subjektivno, ali ukoliko u duţem periodu postoje objektivni pokazatelji da Romi pribegavaju etniĉkoj mimikriji, potrebno je da se mere suzbijanja strukturnog siromaštva i eliminisanja diskrimibacije projektuju na drugim kriteriumima. Drugi problem se odnosi na to da se u većini lokalnih samouprava ne prikupljaju podaci na nacionalnoj osnovi. Zanimljiva je argumentacija drţavnih organa i jedinica lokalne samouprave koji iste pravne izvore primenjuju potpuno razliĉito. Uĉešće romske zajednice je jedan od prioriteta Strategije i njen cilj u lokalnim zajednicama nema uĉešća Roma i Romkinja u vezi sa suštinskim planiranjem i sprovoĊenjem strateških mera. Iz izjava sa Fokus grupe organizovane sa predstavnicima OCD koje zastupaju prava Roma i Romkinja jasno je da je njihova uloga mala i da se u proces planiranja ukljuĉuju povremeno i sporadiĉno. 4 I STRATEGIJA SOCIJALNOG UKLJUĈIVANJA ROMA I ROMKINJA (2016-2025) – šta i koga pratiti? Strategija socijalnog ukljuĉivanja Roma i Romkinja podrazumeva da se kroz kontinuirane, planirane i odrţive mere i aktivnosti u javnim politikama stvare uslovi za socijalnu ukljuĉenost Roma i Romkinja, što u stvarnosti znaĉi smanjenje siromaštva, suzbijanje diskriminacije, pun pristup ostvarivanju ljudskih prava graĊanima i graĊankama romske nacionalnosti. Da bi se to postiglo potrebno je da se: a) uspostave mehanizmi za sprovoĊenje, planiranje, praćenje i unapreĊenje usvojenih strateških mera i aktivnosti; b) razviju kapaciteti i odgovornosti organa drţavne uprave i lokalne samouprave da se efikasno staraju o ostvarivanju i zaštiti prava lica romske nacionalnosti; c) obezbede sredstva u budţetu Republike Srbije, budţetima jedinica lokalne samouprave, kao i kod meĊunarodnih razvojnih partnera koji deluju u Republici Srbiji za finansiranje strateških mera; d) delotvorno ukljuĉe predstavnici romske zajednice u postupke osmišljavanja i sprovoĊenja strateških mera i ostvarivanja garantovanih ljudskih prava na rad, stanovanje, obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Strategija je zasnovana