RECIKLAŽA ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA Autor Istraživanja: Dipl
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
CENTAR ZA EKOLOGIJU I ODRŽIVI RAZVOJ Korzo 15/13, 24000 Subotica, Serbia Tel/Fax: +381 24 523 191 , E-mail: [email protected] http://www.cekor.org/ dipl. ing. Duško Medić Analiza tržišta Republike Srbije RECIKLAŽA ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA Autor istraživanja: dipl. ing. Duško Medić, Centar za održive zajednice Izdavač: CEKOR dipl. ing. Duško Medić Za izdavača: Nataša Đereg Subotica, 2017. Analiza tržišta Republike Srbije RECIKLAŽA ISKORIŠĆENIH MOTORNIH Istraživanje je rađeno kao deo aktivnosti koje CEKOR sprovodi u okviru institucionalnog granta koji se finansira sredstvima CSOnnect programa koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). VOZILA Objavljivanje ove publikacije omogućeno je sredstvima CSOnnect programa. Stavovi izrečeniu publikaciji pripadaju isključivo autoru i njegovim saradnicima i ne predstavlja nužno zvaničan stav donatora. dipl. ing. Duško Medić Analiza tržišta Republike Srbije RECIKLAŽA ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA UVOD Analiza ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih troškove životnog ciklusa (Life Cycle Costing) sis- automobila u Srbiji zahtevan je zadatak u kojem tema reciklaže ELV, a oni će nam pomoći u sagle- je neophodno istražiti međuzavisnost delovanja davanju optimalnog tehnološkog tretmana u Srbiji. tržišnih činilaca na oblikovanje potražnje i ponude Istražićemo količine nastalog čvrstog otpada, delova sistema reciklaže iskorišćenih motornih vozila za ponovnu upotrebu, ostataka nakon šrederovanja, (End-of-Life Vehicle, u daljem tekstu ELV) u Re- emisiju štetnih materija u vazduh, zagađenja voda i publici Srbiji. Ali, pored neophodne analize tržišta po životnu sredinu drugih značajnih emisija. ponude i tržišta nabavke reciklaže ELV u Srbiji, moramo ispitati i isplativost poslovanja i optimalno Sagledaćemo tržište ponude i tražnje za sirovinama funkcionisanje reciklaže, zatim proceniti ekonom- nastalim u sistemu reciklaže ELV u Srbiji, istražiti ski potencijal sistema reciklaže ELV i proceniti njegove potencijale i pokušati proceniti neophodne neophodne investicije u ovaj sektor. Kako bismo investicije u cilju optimalizacije tržišta i njihovu odgovorili na ovako obiman zadatak, neophodna isplativost. Izračunaćemo energetsku uštedu u su uprošćavanja i aproksimacije, kao i oslanjanje proizvodnji metala u Srbiji iz recikližnih sirovina na velik broj domaćih istraživačih radova, ali ve- oslanjajući se na velik broj svetskih radova publiko- likog broja radova zemalja Evropske Unije i drugih vanim u ovoj oblasti. ekonomski razvijenih država. Samo funkcionisanje sistema analiziraćemo na U radu sagledaćemo faktore upravljanja sekunda- procenjenoj funkcionalnoj jedinici automobila rnim sirovinama, procesa sistema reciklaže i trgo- prosečne mase od 1.000 kg, što će nam pomoći u vine ELV. Dakle, analiziraće se faktori upravljanja proceni troškova životnog ciklusa ELV, sagleda- tržištem ELV u Republici Srbiji; ali i oni koji uprav- vanju ekonomskih potencijala tržišta, kao i proceni ljaju svetskom i evropskom reciklažom iskorišćenih potrebnih investicija. motornih vozila, pa i dostizanjem optimalnog tehnološkog tretmana u sistemu za reciklažu Pažnja u ovom radu posvećena je i analizi neophod- iskorišćenih motornih vozila. nih standarda koje takva industrijska delatnost zahteva, kao i svim neophodnim merama opreza u U cilju sagledavanja sistema reciklaže ELV cilju zaštite radnika i životne sredine. Ali, i na pro- koristićemo alat za analizu životnog veka motornih ceni troškova neophodnog deponovanja nastalog vozila. Pre svega, analizu životnog ciklusa kraja čvrstog otpada i neupotrebljivih fluida, koristeći se životnog veka vozila kako bismo sagledali sve ener- procenom troškova odlaganja otpada u zemljama getske i sirovinske ulazne i izlazne veličine ovog sis- sličnog stepena razvoja i veličine Republici Srbiji. tema, granice i samo funkcionisanje. Procenićemo RECIKLAŽA Recikliranje (recycle) uključuje obradu korišćenih Na pitanje da li je recikliranje ekonomski opravda- materijala (otpada) u nove proizvode kako bi se no, postoje različiti odgovori. Lokalne zajednice sprečilo rasipanje potencijalno korisnih materija- u razvijenijim državama vide budžetsku korist od la, smanjila potrošnja sirovina, smanjila potrošnja sprovođenja programa reciklaže, uglavnom zbog energije, smanjilo zagađenje vazduha (iz procesa smanjenja troškova deponovanja. Međutim, pos- spaljivanja) i zagađenje voda (od deponovanja). toje i procene poput one kada je danski Institut za procenu uticaju na životnu sredinu, 2004. godine, Recikliranje je vrlo bitna, treća komponenta moder- zaključio da je spaljivanje, ipak, najekonomičnija nog upravljanja otpadima. Ona, nakon revitalizacije metoda za odlaganje ambalaže pića, pa čak i one (reduce) i ponovnog korišćenja (reuse) čini treću, napravljene od aluminijuma [28]. osnovnu, komponentu hijerahije upravljanja otpa- dom tzv. 3R - hijerarhija smanjanja količine otpada Svakako, određeni uslovi moraju postojati kako bi po redosledu važnosti. Iako je – u Evropskoj Uniji reciklaža bila ekonomski isplativa i ekološki efikasnija. od 2008. godine, Okvirnom direktivom o otpadu To uključuje odgovarajući “izvor” reciklata, sistem za (Directive 2008/98/EC on waste), sama hijerarhija izdvajanje reciklata iz otpada u blizini mesta sposob- otpada proširena na pet komponenata: revitalizaci- nog za preradu tog reciklata, te potencijal potražnje za ju, ponovno korišćenje, reciklažu, ali i na oporavak materijale nastale reciklažom. Ova poslednja dva uslo- (recovery) i zbrinjavanje (disposal) – važno je na- va se često previde, bez tehničko-tehnološkog sistema pomenuti da je sam cilj hijerarhije otpada izvlačenje reciklaže i potražnje na tržištu za sekundarnih sirovi- najvišeg stepena praktične koristi od proizvoda na nama dobijenim reciklažom, reciklaža je nepotpuna, i kraju životnog veka i ostvariti minimalizaciju otpada. postaje zapravo samo “kolekcija”. Recikližni materijali uključuju mnoge vrste stakla, Sama trgovina materijalima nastalim reciklažom papira, metala, plastike, tekstila i elektronike. U raznovrsna je. Pojedine zemlje trguju sa strogom smislu, recikliranje materijala preduzima neprerađenim reciklatima, i pored brige većine se kako bi se proizvela sirovina za proizvodnju. drugih zemalja da je krajnja sudbina tih reciklata Međutim, to je često teško ili previše skupo, pa re- nepoznata i da oni završavaju ne deponijama umes- cikliranje mnogih proizvoda ili materijala uključuje to da se prerađuju. Tako se tvrdi da se u Sjedinjim njihovu ponovnu upotrebu u proizvodnji različitih Američkim Državama, od 50 do 80% računara na- drugih materijala ili proizvoda. Recikliranje se pre- menjenih za reciklažu, zapravo ne reciklira. Dok je duzima i zbog spasavanja određenih materijala iz poznato da je Kina do sada ilegalno uvozila elek- složenih proizvoda, bilo zbog njihove vrednosti tronski otpad, i kasnije ga rastavljala i reciklirala (npr. olovo iz akumulatora), ili zbog svoje opasne kako bi obezbedila monetarnu korist, ne vodeći prirode (npr., uklanjanje žive). računa o zdravlju radnika ili nastale štete po životnu sredinu. Iako je kineska vlada zabranila ove prakse, činjenica je da je njih teško iskoreniti. ZAŠTO JE RECIKLIRANJE VAŽNO? Recikliranje donosi kako ekonomske dobiti, tako i dobit u smanjenju zagađenja. Upotrebom reciklata štede se prirodni resursi i štedi energija. Reciklaža stvara manje zagađenja vazduha i vode nego prima- rna proizvodnja sirovina. Recikliranjem se štedi prostor za deponovanje, stvaraju se nova radna mesta u preduzećima koja se bave prikupljanjem, proizvodnjom i distribucijom sekundarnih sirovina, štede se novci i čuvaju biljna i životinjska staništa. Nedavno je potvrđeno da je potrošnja energije za proizvodnju materijala iz sekundarnih sirovina nastalih procesom recikliranja znatno manja od one koja se koristi za dobijanje materijala iz ruda u primarnoj proizvodnji, tako se 95% potroši manje energije za proizvodnju aluminijuma, 80% za magnezijem i olovo, 75% za cink, a 70% za bakar [22]. Metali se mogu više puta reciklirati, a da pritom zadrže sva svoja svojstva stoga se, s obzirom na čuvanje ruda, ono smatra najvažnijom aktivnošću za održivu budućnost metalnih proizvoda. Recikliranje smanjuje otpad na deponijama i tako smanjuje cenu odlaganja, kao i potrebu krčenja novih zemljišta za nove deponije. Raspad otpada propraćen je proizvodnjom štetnih gasova i procednih voda na deponijama koje uzrokuju zagađenje vazduha i vode. Recikliranje doprinosi smanjenju emisije gasova staklene bašte povezane sa eksploatacijom ruda i proiz- vodnjom materijala. Osim toga, recikliranje i kompostiranje smanjuje emisiju gasova staklene bašte koja bi nastala na deponijama prilikom ispuštanja metana CH4 i ostalih gasova staklene bašte. Na primer, u SAD sa povećanjem recikliranja i kompostiranja – sa približno 8 miliona metričkih tona (8%) u 1974. godini na više od 53 miliona metričkih tona (27%) u 1997. godini – izbegnuto je ispuštanje više od 3,2 miliona metričkih tona godišnje ekvivaletnog ugljenika MMTCE (jedinica za merenje gasova staklene bašte). I pored uvećane emisije gasova staklene bašte povećanim sakupljanjem, separacijom, tretmanom (u slučaju kompostiranja) i prevoza otpada do objekata prerade [27]. ZAŠTO RECIKLIRATI, REVITALIZOVATI ILI PONOVO KORISTITI ISKORIŠĆENA MOTORNA VOZILA Reciklaža iskorišćenih motornih vozila (ELV) u visoko razvijenim državama izvanredno je uspešna, naročito nakon sedamdesetih godina XX veka – nakon uvođenja šredera u proces reciklaže iskorišćenih automobila. Sistemi za