Nasledje12.Pdf
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
12 Nasle|e Nasle|e ^ASOPIS ZA KWI@EVNOST, JEZIK, UMETNOST I KULTURU Journal of Language, Literature, Art and Culture12 GODINA VI / BROJ / 12 / 2009 Year VI / Volume / 12 / 2009 Темат Наслеђа / Thematic issue ХАРОЛД ПИНТЕР / HAROLD PINTER Приредила / Editor проф. др Радмила Настић / prof. Dr Radmila Nastić Filolo{ko-umetni~ki fakultet Kragujevac Faculty of Philology and Arts Kragujevac САДРЖАЈ Харолд Пинтер (1930-2008) Смрт лепог сневача 7 Harold Pinter (1930-2008) The Death of a Beautiful Dreamer 13 Додела почасног доктората Харолду Пинтеру на Универзитету у Крагујевцу 6. јун 2008. 19 Honorary Degree Award to Harold Pinter at the University of Kragujevac june 6, 2008. 25 НАУЧНИ РАДОВИ Ljiljana Bogoeva Sedlar THe 21ST cenTUry: THe Age of consenT, or concern? THe rise of DemocrATic imPeriAlism AnD ‘fAll’ of WilliAm sHAKesPeAre 31 Александар Петровић ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ РАЗБИО ОГЛЕДАЛО (ИСТИНА И КУЛТУРА) 53 Ann C. Hall “i’ll HAve To Hoover THAT in THe morning”: moving lenny AroUnD in THE HOMECOMING 67 Radmila Nastic symBolism of celeBrATion in PinTer’s BIRTHDAY PARTY, PARTY TIME, COUNTERBLAST AnD CELEBRATION 73 Rush Rehm PinTer AnD PoliTics 81 Томислав Павловић ПИНТЕРОВ ПОЕТСКИ ТЕАТАР 85 Ifeta Čirić PinTerov „TeATAr jeziKA“ 107 Naoko Yagi collecTions, PRESS CONFERENCE, AnD PinTer 121 Владимир Перић ПИНТЕРОВСКЕ СТРАТЕГИЈЕ МАРГИНЕ У ПОЕТСКОМ И ПОЛИТИЧКОМ ПОЉУ 133 Јована Павићевић СУЂЕЊЕ ХАРОЛДУ ПИНТЕРУ 143 Susan Hollis Merritt PUrsUing PinTer 151 КРИТИКЕ Часлав Николић НОВО ЧИТАЊЕ ДОМАНОВИћА 173 Аутори Наслеђа 183 5 Харолд Пинтер УДК 821.111:929 Пинтер Х. ХАРОЛД ПИНТЕР (1930-2008) СМРТ ЛЕПОГ СНЕВАЧА Харолд Пинтер преминуо је 24. децембра 2008. године, после ду- гогодишње битке с болешћу. Недељу дана раније, уз новогодишњу честитку, коначно сам му послала ЦД са исечком снимка свечане церемоније доделе доктората Универзитета у Крагујевцу. Као део церемоније студенти енглеског језика Филолошко-уметничког фа- култета у Крагујевцу одиграли су завршну сцену из његове драме Пепео пепелу (Ashes to Ashes); затим је студент музике Бојан Бу- латовић још једном у Пинтерову част отпевао песму Лепи сневач (Beautiful Dreamer), а на крају су се сви учесници уметничког про- грама придружили у песми и послали поздрав Харолду Пинтеру. Верујем да није ни добио овај поклон који сам му обећала приликом нашег сусрета у Лондону на ручку у ресторану Есенца (Essenza), 11. септембра 2008, близу његове куће у Холанд Парку. Повод за наш сусрет био је поменути почасни докторат Ха- ролду Пинтеру Универзитета у Крагујевцу, и текстови које смо профе сорка Љиљана Богоева-Седлар и ја написали о њему, а који су објав љени у овом тематском броју. Пошто је прочитао Љиља- нин есеј Пинтер је написао: „Било би ми драго ако јој пренесете колико ме је импресионирао. Сматрам да је изузетно оштроуман и без сумње тачан.“ А када је прочитао мој текст прокоментарисао је: „Веома ме је потресло ваше излагање.“ Моје занимање за Пинтера почело је пре више од двадесет го- дина када сам одлучила да пишем докторску дисертацију о Пин- теру и Олбију под менторством професорке Богоеве. Дисертација је завршена 1996, а затим прерађена у монографију Драма у доба ироније, објављену 1998. Тако је идеја да се Пинтеру додели поча- сни докторат била првенствено мотивисана мојим разумевањем и поштовањем његовог драмског дела. Тек касније су ми пажњу при- вукли Пинтеров политички активизам, грађанска храброст и лич- ни интегритет. Прилика да отпутујем у Лондон у септембру 2008, указала ми се поводом дводневне конференције у Британској библиотеци Злат на генерација: ново светло на послератно британско позориште 19451968, на којој је Пинтер био један од сведока тог времена. Сви смо зауставили дах када је Пинтер ушао у салу са штапом, полако 7 ^ASOPIS ZA KWI@EVNOST, JEZIK, UMETNOST I KULTURU се попео на подијум и сео наспрам Харија Бартона који га је интер- вјуисао сат времена. Пинтер је причао о првим извођењима својих драма 1957. године, присећајући се својих колега драмских писаца и глумаца. Посебно га је ражалостила смрт пријатеља – омиљеног глумца Алана Бејтса, и омиљеног драмског писца Сајмона Греја. Издвојио је Мајкла Гембона, који је управо играо у његовој драми Ничија земља, која је баш требало да се пребаци из даблинског по- зоришта Гејт (Gate) у Лондонски Дјук ов Јорк (Duke of York), као јединог великог савременог глумца који може да се мери са Аланом Бејтсом и његовом генерацијом. У разговору са Бартоном Пинтер је између осталог рекао како је одувек био усамљена фигура у књи- жевним круговима, никада члан неке групе или покрета. Али, до- дао је, он се ипак с времена на време састаје и размењује мишљења са колегама писцима. Једна таква прилика недавно му се пружила у позоришту Ројал Корт (Royal Court) које традиционално орга- низује сусрете писаца из Кине, Индије, Кубе и других земаља. И док је водитељ желео да чује да ли су ти писци говорили о репре- сији у својим земљама, Пинтер је плануо и нагласио да је потреб- но да разговарају о њиховој земљи, Британији, и лицемерју њених вођа који су са наводних моралних позиција протестовали против руске окупације Грузије. „Смрад (тог лицемерја) до неба се диже“, узвикнуо је, и подсетио вођство своје земље да су они окупирали Ирак 2003. године, и да је последица тога била смрт око милион људи, укључујући стотине хиљада деце. Он ће и дање наставити да инсистира на истини, знајући да није сам, и да хиљаде људи широм света деле његово мишљење, закључио је Пинтер. Када је завршио, повукао се на кратко у собу иза сале, а затим изашао у хол и сео на једну клупу. Његова супруга Антонија Фреј- зер, која је седела до мене за време интервјуа, заложила се да се упознамо. Мада смо се раније били договорили да га следећег дана позовем телефоном, када је повратио дах Пинтер ме је без окле- вања упитао: „Јесте ли слободни сутра да одемо на ручак?“ Помало збуњена одговорила сам: „Да, ако је то једино време које вам одго- вара.“ Мало изненађен Харолд Пинтер ме упита да ли сам планира- ла нешто друго. „Конференција траје и сутра цео дан“, било је моје објашњење! Каква срећна околност да није умро то исто вече и да ми се могућност да га упознам ипак остварила. Ја сам у ствари привукла Пинтерову пажњу док сам разгова- рала са глумицом Ориол Смит која је играла у историјској првој представи Пинтерове Собе 1957, а сада је са мужем припремала ко- мад Вацлава Хавела у позоришту у Ричмонду. Упоредила је Вацла- 8 Nasle|e 12 ва Хавела са Пинтером, али ја сам протестовала да је Хавел изгубио доста од свог интегритета, од времена свог дисидентства до данас: сада подржава све америчке ратове, укључујући и бомбардовање Србије. У том тренутку видела сам како ми Пинтер са одобравањем клима главом. Наш разговор у Есенци два дана касније кретао се сличним током. „Чуо сам шта сте рекли о Хавелу, и то је истина. Ми се и даље понекад сретнемо, али не причамо о политици. Ја га познајем тридесет година, а када неког знаш тридесет година те- шко је престати да га волиш. Осим тога он је био у затвору, и био је болестан. И ја сам био болестан“, рече изненада са посебним на- гласком, и ја са захвалношћу помислих како Пинтер стварно више није болестан. Пре тога ми је исто рекла његова супруга, а касније телефоном његова секретарица Џоана. Заиста нисам веровала да ће умрети тако брзо, као да ме је некако изневерио. Имали смо много тема за разговор: пре свега недавну доделу почасног доктората Универзитета у Крагујевцу. Пинтер је поновио колика је то част за њега, а његова супруга ми је раније рекла да је веома поносан. Послали смо му диплому и снимак церемоније али он ми је рекао да није у стању да прегледа и запамти сав материјал који добија свакодневно, очи га понекад издају као и ноге, али не и глава на срећу. „Не“, помислих у себи, очигледно је веома луци- дан и мудар, свега се сећа и све зна. Рече ми да би волео да види завршни део церемоније у коме студенти играју последњу сцену из његове драме Пепео пепелу, и певају му у знак поздрава. Али нисам то имала код себе, па сам обећала да ћу послати. Говорили смо о граду Крагујевцу, првој престоници Србије ослобођене од турске власти у 19. веку, и о првом српском позоришту отвореном у Кра- гујевцу 1835. године, које још увек успешно ради. Нисмо могли да избегнемо помињање судбине Крагујевца у Другом светском рату, и током ваздушних напада НАТО пакта 1999. године. Нацистичка немачка команда је 21. октобра 1941. стрељала најмање 2.000 људи, укључујући и ђаке крагујевачке гимназије, као чин одмазде због акција партизанског покрета отпора. Овај масакр био је у складу са Хитлеровом наредбом издатом врховној команди Вермахта да се за сваког убијеног Немца стреља 100 грађана из локалне заједнице, а за сваког рањеног Немца 50 Срба морало је да умре. Крагујевац је претрпео тешко разарање приликом бомбардовања НАТО па- кта 1999. године када му је индустрија скоро комплетно уништена. Пинтер је још једном изразио своје гнушање због ових злочина. Још једном сам му захвалила за подршку током НАТО бомбар- довања 1999, а он поновио како је то била велика срамота. Подсетила 9 ^ASOPIS ZA KWI@EVNOST, JEZIK, UMETNOST I KULTURU сам га на наш први сусрет у Лидзу у априлу 2007. године, који и није био прави сусрет јер нас нису упознали. Пинтер је могао да дође само на кратку доделу почасног доктората, и представу свог Мо нолога коју је извео његов пријатељ Хенри Вулф. Непосредно пред почетак представе, тек што су се светла мало затамнила, Пинтер је нечујно ушао у салу у пратњи своје супруге и сео одмах иза нас. Скуп околности око конференције у Лидзу код мене је изазвао неуобичајено стање духа о чему сам причала Пинтеру за време на- шег ручка. Све нас је погодило његово лоше здравље и туга и страх који су му се видели у очима, као и удаљавање од неких од нас за које су били заслужни организатори, a чији су разлози можда били политички.