Podrška Upravljanju Vodnim Resursima U Slivu Reke Drine Projekat Br

Home , Drina

Konsultantske usluge za PODRŠKA UPRAVLJANJU VODNIM RESURSIMA U SLIVU REKE DRINE PROJEKAT BR. 1099991

(FINALNI) POČETNI IZVEŠTAJ

Februar 2015

Konsultantske usluge za PODRŠKA UPRAVLJANJU VODNIM RESURSIMA U SLIVU REKE DRINE

PROJEKAT BR. 1099991

(FINALNI) POČETNI IZVEŠTAJ

Februar 2015

PROJEKAT BR. A038803

DOKUMENT BR. 02

VERZIJA B

DATUM IZDAVANJA 27.02.2015

PRIPREMA DAH I ostali

PROVERA RSS

ODOBRIO RSS

Konsultantske usluge za SUPPORT TO WATER RESOURCES MANAGEMENT IN THE DRINA RIVER BASIN (PODRŠKA UPRAVLJANJU VODNIM RESURSIMA U SLIVU REKE DRINE) PROJECT ID NO. 1099991

Ovaj dokument je kreiran uz finansijsku podršku European Western Balkans Joint Fund‐a u okviru Western Balkans Investment Framework‐a. Ovde izneti stavovi su stavovi autora i stoga se ni na koji način ne može smatrati da odražavaju zvanično mišljenje donatora European Western Balkans Joint Fund‐a ili EBRD‐a i EIB‐a, koji zajedno upravljaju European Western Balkans Joint Fund‐om.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine i

Pregled sadržaja Strana br.

1 Uvod 1 1.1 Raspored Početnog izveštaja 1 1.2 Ključna pitanja i ciljevi projekta 1 1.3 Objašnjenje 2 1.4 Kratak opis sliva reke Drine 2 1.5 Ugovorne aktivnosti 4 1.6 Angažovanje kadra 4 1.7 Procedure osiguranja kontrole kvaliteta 5

2 Početna faza 6 2.1 Sastanci sa konsultantina i zainteresovanim stranama 6 2.2 Vodeći eksperti, ne-ključni ekspetri i pul eksperata 7 2.3 Izvori podataka i informacija 8 2.4 Informacije Svetske Banke van Projektnog zadatka 8 2.5 Početni radni seminar 9 2.6 Odnosi i koordinacija sa drugim projektima 9 2.7 Koordinacioni odbor 14 2.8 Obilasci terena 15 2.9 Ostale sfere izviđanja 18 2.10 Opcije i vremenski rokovi za Studiju 18

3 Objašnjenje projekta 20 3.1 Opšte pojedinosti sliva reke Drine 20 3.2 Upravljanje vodnim resursima 20 3.3 Hidrologija 21 3.4 Hidroenergija – postojeći planovi 22 3.5 Snabdevanje vodom 30 3.6 Kontrola kvaliteta vode i zagađenja 31 3.7 Čvrst otpad 32 3.8 Zaštita od poplava 33 3.9 Suša i nanos 38 3.10 Postojeće stanje životne sredine 39 3.11 Društveno-ekonomski faktori 66 3.12 Preliminarna pravna i institucionalna pitanja 103 3.13 Upravljanje podacima sliva 108

4 Komunikacija i konsultantske strategije 110 4.1 Komunikacija sa Klijentom 110 4.2 Komunikacija sa javnošću 111 4.3 Prekogranična pitanja 111 4.4 Plan komunikacije: 111

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine ii

5 Revidirani Plan rada i metodologija 114 5.1 Opšti pristup 114 5.2 Modelovanje basena / sliva 115 5.3 Klimatsko modeliranje 118 5.4 Metodologija za sušu i nanos 122 5.5 Predlog za višekriterijumsku analizu 123 5.6 Nacrt tabele sadržaja osnovnog izveštaja (zemlje i sliv) 123 5.7 Revidirani plan rada, izveštaji i radionice 123

6 Ograničenja i kritični faktori uspeha 128

7 Reference 129

8 Prilozi 132 8.1 Prilog 1 – Komentari i odgovori na nacrt Početnog izveštaja 133 8.2 Prilog 2- Identifikovani projekti za izgradnju HE 153 8.3 Prilog 3 Detaljnji opis biodiverziteta u zaštićenoj oblasti 162 8.4 Prilog 4 – Važne biljne vrste u zaštićenim oblastima sliva reke Drine 167 8.5 Prilog 5 – Metodologija višekriterijumske analize (optimizacije) 169 8.6 Prilog 6–Predloženi sadržaj glavnih izveštaja 175 8.7 Prilog 7 – Predložene karte za predaju 181

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine iii

Lista slika Strana br Slika 1-1: Prostiranje sliva reke Drine ...... 2 Slika 2-1: Hidrološke stanice“Prijepolje” i “Radalj” ...... 16 Slika 2-2: Hidroelektrana“Zvornik”sa branom i HE “Bajina Basta” sa branom i jezerom “Perucac” ...... 16 Slika 2-3: Brana“Uvac”, “Sjenica” rezervoar i brana “Radoinja” ...... 16 Slika 2-4: Most u Višegradu i Tara – Zaovine ...... 17 Slika 2-5: Meteorološka stanica na brani “Zvornik” i komandni centar HE “Bajina Basta” ...... 17 Slika 2-6: Jedinica hidroelektrane “Zvornik” i brane “Potpec” ...... 17 Slika 3-1: Brana i hidroelektrana “Zvornik” ...... 23 Slika 3-2:” Brana i hidroelektrana”Bajina Basta” ...... 23 Slika 3-3: Brana”Lazici” i reverzibilno postrojenje hidroelektrane“Bajina Basta” ...... 24 Slika 3-4: Brana i hidroelektrana “Visegrad” ...... 25 Slika 3-5: Brana”Radoinja” i hidroelektrana “Bistrica” ...... 25 Slika 3-6: Brana i hidroelektrana”Kokin Brod” ...... 26 Slika 3-7: Brana i hidroelektrana”Uvac” ...... 26 Slika 3-8: Brana i hidroelektrana “Potpec” ...... 27 Slika 3-9: Brana i hidroelektrana”Otilovici” ...... 28 Slika 3-10: Brana i rezervoar”Piva" ...... 28 Slika 3-11: Plutajući otpad na reci Lim bli u ušća u Drinu (rezervoar "Visegrad")2012 ...... 33 Slika 3-12: Područje pogođeno poplavama u maju 2014 ...... 35 Slika 3-13: Lokacije automatskih monitoring staniva (crvene tačke) u Crnoj Gori ...... 43 Slika 3-14: Lokacija stanica za merenje čestica u 2012, Srbija ...... 44 Slika 3-15: Geološka karta sliva reke Drine ...... 45 Slika 3-16: Mezozojski osfolitski pojasevi, ostaci okeanskog domena u centralnom delu Balkanskog poluostrva ...... 46 Slika 3-17: Seizmičke zone u slivu reke Drine (Merkalijeva skala) ...... 47 Slika 3-18: Hidrogeološka karta sliva reke Drine ...... 48 Slika3-19: Nalazišta mangana (levo) i nalazišta žive (desno) u BiH (Kurtanovic 2000) ...... 51 Slika 3-20: Karta zemljišta sliva reke Drine ...... 53 Slika 3-21: Zastupljenost Aquilegia nikolicii u slivu reke Drine ...... 54 Slika 3-22: Karta postojećih i planiranih zaštićenih područja u slivu reke Drine ...... 61 Slika 3-23: Karta postojećih i planiranih zaštićenih područja u slivu reke Drine BPK Goražde, 2013, ...... 63 Slika 3-24: Raspodela stanovništva u okviru sliva reke Drine ...... 68 Slika3-25: Stepen urbanizacije u regiji sliva reke Drine ...... 69 Slika 3-26: Demografija u regiji sliva reke Drine ...... 70 Slika 3-27: Prosečna zarada u opštinama u slivu reke Drine ...... 73 Slika 3-28: Zaposlenost po sektorima u slivu reke Drine ...... 74 Slika 3-29: RS - BiH - Prosečna zarada u opštinama u slivu reke Drine ...... 75 Slika 3-30: RS - BiH – Zaposlenost po sektorima u slivu reke Drine ...... 75 Slika 3-31: FBiH - Prosečna zarada u opštinama u slivu reke Drine ...... 76 Slika 3-32: FBiH – Zaposlenost po sektorima u slivu reke Drine ...... 77 Slika 3-33: Srbija- Prosečna zarada u opštinama u u slivu reke Drine ...... 78 Slika 3-34: Srbija - Zaposlenost po sektorima u slivu reke Drine ...... 78 Slika 3-35: Eksploatacija zemljišta za sliv reke Drine ...... 83 Slika 3-36: Crna Gora – Finalna potrošnja energije, 2011 i 2012 (Coal/Ugalj, Oil production/proizvodnja u- lja, Fuel wood/drvno gorivo, Electricity/električna energija) ...... 86 Slika 3-37: BiH – Proizvodnja konzumne ribe, 2012 i 2013 ...... 87 Slika 3-38: RS BiH - Broj turista i noćenja po godini ...... 92

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine iv

Slika 3-39: Slika 3-53: Auto-karta BiH ...... 97 Slika 3-40: Auto-karta Crne Gore ...... 98 Slika 3-41: Auto-karta Srbje ...... 100 Slika 3-42: Železnička karta BiH ...... 101 Slika 4-1: Grafikon organizacije projekta ...... 111 Slika 4-2: Karta regiona Euro Drina ...... 112 Slika5-1: Postavljeni Plan rada ...... 127

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine v

Lista tabela Strana br. Tabela 1-1: Potpodela sliva reke Drine ...... 2 Tabela 1-2: Obaveze osiguranja kvaliteta ...... 5 Tabela 2-1: Spisaka odrćanih sastanaka i sastanaka putem Skype-a ...... 6 Tabela 2-2: Predlog agende za početak rada initial workshop ...... 9 Tabela 2-3: Pregled relevantnih planiranih i tekućih projekata u regionu ...... 10 Tabela 2-4: Uporedni pregled između IPA Projekta izgradnje kapaciteta i WBIF Drina projekta ...... 13 Tabela 3-1: Postojeće brane i hidroelektrane ...... 29 Tabela 3-2: Godišnja proizvodnja komunalnog otpada u reci Drini (2008) ...... 32 Tabela 3-3: Mineralni resursi u BiH ...... 50 Tabela 3-4: Mineralni resursi Crne Gore ...... 51 Tabela 3-5: Status Međunarodne unije za očuvanje prirode i trend populacije značajnih vrsta u Drinskom slivu ...... 59 Tabela 3-6 : Zaštićena područja u BiH, Crnoj Gori i Srbiji u slivu reke Drine ...... 62 Tabela 3-7: Pregled crnogorskog kulturnog nasleđa u okviru opština Drinskog sliva ...... 64 Tabela 3-8: Statistika stanovništva u slivu reke Drine ...... 66 Tabela 3-9: Crna Gora – Zaposlenost i nezaposlenost u opštinama Drinskog sliva ...... 73 Tabela 3-10: RS-BiH - Zaposlenost i nezaposlenost u opštinama Drinskog sliva ...... 74 Tabela 3-11: FBiH - Zaposlenost i nezaposlenost u opštinama Drinskog sliva ...... 76 Tabela 3-12: Srbija - Zaposlenost i nezaposlenost u opštinama Drinskog sliva ...... 77 Tabela 3-13: Informacije o zdravstvu u regionu Drinskog sliva ...... 81 Tabela 3-14: BiH RS Proizvodnja i finalna potrošnja goriva i energije ...... 85 Tabela 3-15: RS BiH – Proizvodnja konzumne ribe ...... 87 Tabela 3-16: Najveći ribnjaci pastrmke na reci Drini u Crnoj Gori ...... 87 Tabela 3-17: Republika Srbija –Osnovni pokazatelji statistike ribolova ...... 88 Tabela 3-18 RS BiH – Lovišta i lovci, 2009-2013 ...... 88 Tabela 3-19: RS BiH – Indeksi industrijske proizvodnje po sektorima 2008-2012...... 94 Tabela 3-20: Transpozicija i implementacija Okvirne direktive o vodama u BiH, Crnoj Gori i Srbiji ...... 106 Tabela 3-21: Transpozicija i implementacija Direktive o poplavama u BiH, Crnoj Gori i Srbiji ...... 106 Tabela 5-1: Revidirani raspored predaje izveštaja ...... 123 Tabela 5-2: Revidirani raspored radnih seminara workshops ...... 124 Tabela 5-3: Revidirani raspored predaje drugih rezultata Projekta ...... 125 Tabela 8-1: Planirane nove hidroelektrične šeme ...... Error! Bookmark not defined.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine vi

AKRONIMI I SKRAĆENICE AAA Analitička i savetodavna podrška (Analytical and Advisory Assistance) BiH Bosna i Hercegovina BPK Bosansko‐podrinjski kanton cca približno CEI Centralnoevropska inicijativa (Central European initiative) CEPRES Centar za ekologiju i prirodne resurse (Centre for Ecology and Natural Re‐ sources) CH4 Metan CO₂ Ugljen‐dioksid CORINE Podaci o evropskoj životnoj sredini (Coordinated Information on the Eu‐ ropean Environment) CPS Strategija partnerstva (Svetska Banka) (Country Partnership Strategy (World Bank)) DIKTAS Sistem Dinarske kraške izdani (Dinaric Karst Aquifer System)

DIR Nacrt Početnog izveštaja (Draft Inception Report) DIV Diverzioni (Tip hidroelektrane) (Diversion (Hydropower Type)) DRB Sliv reke Drine (Drina River Basin) E Ugrožen (Endangered) EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development) EBU‐POM Eta Univerzitet u Beogradu – Princeton Ocean Model (Eta Belgrade Univer‐ sity – Princeton Ocean Model) ECT Ugovor o energetskoj povelji (Energy Charter Treaty) EEA Evropska agencija za životnu sredinu (European Environmental Agency) EEC Evropska ekonomska zajednica (European Economic Community) EIA Procena uticaja na životnu sredinu (Environmental Impact Assessment) EIB Evropska investiciona banka El Nadmorska visina (Elevation) EIONET Evropske mreže za informisanje i posmatranje životne sredine (European Environment Information and Observation Network) EN Endemski EOI Izjava o zainteresovanosti (Expression of Interest) EP Elektroprivreda EPA Agencija za zaštitu životne sredine (Environmental Protection Agency) EPAM Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore (Environmental Protection Agency Montenegro) EPCG Elektroprivreda Crne Gore (Montenegro) EPS Elektroprivreda Srbije ER Endemske reliktne vrste (Endemic Relict species) EU Evropska unija EUR Evro FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation) FASRB Okvirni sporazum o slivu reke Save (Framework Agreement on Sava River Basin) FBiH Federacija Bosne i Hercegovine (Federation of Bosnia and Herzegovina) FCE Građevinski fakultet (Faculty of Civil Engineering) FCE‐UBG Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (Faculty of Civil Engineering University of Belgrade)

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine vii

AKRONIMI I SKRAĆENICE FEWS Delft sistem ranog upozorenja od poplava (Delft Flood Early Warning System) FHMS Federalni hidrometeorološki zavod (Federal Hydro‐Meteorological Ser‐ vice) FIR Finalni početni izveštaj (Final Inception Report) GCM Globalni klimatski model (Global Climate Model) GEF Globalni fond za zaštitu životne sredine (Global Environment Facility) GHG Gasovi staklene bašte (Green House Gas) GIS Geografski informacioni sistem (Geographical Information System) GWh Gigavat‐sat Ha Hektar HBV Hydrologiska Byråns Vattenbalansavdelning –HBV model HEC‐HMS Hidrološki inženjerski centar‐ sistemi za hidrološko modelovanje (Hydrolo‐ gic Engineering Centre – Hydrologic Modelling System) HEC‐RAS Hidrološki inženjerski centar – sistemi za analizu reka (Hydrologic Engine‐ ering Centre – River Analysis System) HIS Hidrološki informacioni sistem HMI Hidrometeorološki institut HPP Hidroelektrana IAWD Međunarodno vodno udruženje Dunavskog sliva (International Associa‐ tion of Waterworks in the Danube Catchment Area) IBA Važna područja za ptice (Important Bird Areas) IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj (International Bank for Recon‐ struction and Development) ICPDR Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for the Protection of the Danube River) IDA Međunarodno udruženje za razvoj (International Development Associa‐ tion) IIS Međunarodno značajne vrste (Internationally Important Species) Inst Instaliran INP Zavod za zaštitu prirode (Institute for Nature Protection) IPA Instrument za pretpristupnu pomoć (EU) (Instrument for Pre‐Accession As‐ sistance (EU)) IPCC Međuvladin panel za klimatske promene (Intergovernmental Panel for Cli‐ mate Change) IPF Infrastrukturni projekti zapadnog Balkana (WBIF) (Infrastructure Projects Facility (WBIF)) IRBM Integrisano upravljanje rečnim slivom (Integrated River Basin Manage‐ ment) ISDS Tehnički list zaštitnih mera (Integrated Safeguards Data Sheet) ISRBC Međunarodna komisija za sliv reke Save (International Sava River Basin Commission) IUCN Međunarodna unija za očuvanje prirode (International Union for Conser‐ vation of Nature) IWRM Integrated Water Resources Management JCI Institut Jaroslav Černi JV Konzorcijum KE Ključni eksperti KM Konvertibilna marka (BiH valuta) Km2 Kvadratni kilometar

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine viii

AKRONIMI I SKRAĆENICE kV Kilovolt kW Kilovat KWh Kilovat‐sat LBAP Lokalni ekološki akcioni plan (Local Biodiversity Action Plan) LC Najmanje ugrožen (Least Concern) l/c/d Litar po stanovniku dnevno LOI Pozivno pismo (Letter of Invitation) l/s/km2 Litar u sekundi po kvadratnom kilometru m Metar m³/s Kubni metar u sekundi m³/year Kubni metar po godini MAEP Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ‐ Srbija (Ministry of A‐ griculture and Environmental Protection – Serbia) MAFWM Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – FBiH (Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management – FBiH) MARD Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja – Crna Gora (Ministry of Agri‐ culture and Rural Development – Montenegro) MAWMF Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva – RS BiH (Ministry of Agriculture, Water Management and Forestry – RS BiH) masl Metar nadmorske visine MCA Višekriterijumska optimizacija (Multi Criteria Analysis) MCS Merkalijeva skala MDG Milenijumski razvojni cilj (Millennium Development Goal) MGM Glavna geološka karta (Main Geological Map) Mm3 Milioni kubnih metara mm/a Milimetri na godišnjem nivou MNE Crna Gora MNM Memorijalni spomenik prirode (Memorial Nature Monument) MOFTER Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa (BiH) (Ministry of Free Trade and Economic Relations (BiH)) MoN Spomenik prirode (Monument of Nature) MSPCEERS Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju (Ministry of Spatial Planning, Civil Engineering and Ecology) Mt Planina (Mountain) MW Megavat NACE Nomenklatura ekonomskih aktivnosti (Nomenclature of Economic Activi‐ ties) NDIV Non‐Diversion (tip hidroelektrane) NGO Nevladina organizacija (Non‐Government Organisation) NHDR Nacionalni izveštaj o humanom razvoju (National Human Development Re‐ port) NH3 Amonijak NK Ne‐ključni (osoblje) (Non‐Key (staff)) NMVOC Nemetanska Isparljiva organska jedinjenja (Non‐Methane Volatile Organic Compounds) NO2 Azotni oksid (Nitrous Oxide) NP Park prirode (Nature Park) NPS Nacionalni park Sutjeska (National Park Sutjeska) NT Skoro ugrožen (Near Threatened) NTRB Sliv reke Neretve i Trebišnjice (Neretva and Trebišnjica River Basin)

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine ix

AKRONIMI I SKRAĆENICE O3 Ozon OWL Radni nivo vode (Operation Water Level) PA Zaštićena područja (Protected Areas) PAD Dokument ocene projekta (Svetska Banka)(Project Appraisal Document (World Bank)) PAH Poliaromatski ugljovodonik PBA Primarna područja leptira (Primary Butterfly Areas) PDNA Procena potreba nakon katastrofa (Post Disaster Needs Assessment) PEEREA Protokol Energetske povelje o energetskoj efikasnosti i srodnim ekolo‐ škim aspektima (Protocol on Energy Efficiency and Related Environmental Aspects) PFS Prethodna studija opravdanosti (Pre‐Feasibility Study) PSHPP Reverzibilna hidroelektrana (Pumped Storage Hydropower Plant (rever‐ sible HPP)) PID Informacije o projektu (Project Information Document) PM Suspendovane čestice (Particulate Matter) POP Dugotrajne organske zagađujuce supstance (Persistent Organic Pollutants) ́ PQ Predkvalifikacija (Prequalification) PSHPP Pumped Storage Hydropower Plant (Tip hidroelektrane) PWC Javno komunalno preduzeće za vode (Public Water Company) QA Kontrola kvaliteta (Quality Assurance) QM Upravljanje kvalitetom (Quality Management) RBD Vodno područje (River Basin District) RBMP Plan upravljanja rečnim slivom (River Basin Management Plan) RCM Regionalni klimatski model (Regional Climate Model) RCP Representative Concentration Pathways RCSM Model za regionalni klimatski sistem (Regional Climate System Model) REC Regionalni centar za životnu sredinu (Regional Environmental Centre) RFP Zahtev za dostavljanje ponuda (Request for Proposals) RHMS Hidrometeorološki zavod Srbije (Hydro meteorological Service of Serbia) RNP Regionalni park prirode (Regional Nature Park) RoR Run off River (tip hidroelektrane) RP Regionalni park (Regional Nature Park) RS Republika Srpska (BiH) SAP Strateški Akcioni program (Strategic Action Program) SEA Strateška procena uticaja na životnu sredinu (Strategic Environmental Assessment) SEEBAP Ekološki akcioni planovi u Jugoistočnoj Evropi (South East Europe Biodiver‐ sity Action Plan) SEI Institut za životnu sredinu Stokholm (Stockholm Environment Institute) SEPA Agencija za zaštitu životne sredine Srbije (Serbian Environmental Pro‐ tection Agency) SFRY Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (Socialist Federative Repu‐ blic of Yugoslavia) SHPP Mala ( mini) Hidroelektrana (Small (mini) Hydropower Plant) SIA Procena socijalnog uticaja (Social Impact Assessment) SNR Specijalni rezervat prirode (Special Nature Reserve) SO2 Sumpor dioksid SRB Sliv reke Save (Sava River Basin) SSM Održivo upravljanje nanosima (Sustainable Sediment Management)

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine x

AKRONIMI I SKRAĆENICE T Ugrožen (Threatened) TA Tehnička pomoć (Technical Assistance) TBD Treba da se utvrdi (To be determined) TDA Brzo prekogranično dijagnostičko sagledavanje i analize na Drini(Drina Ra‐ pid Transboundary Diagnostic Scan and Analysis) TJ Teradžul TL Vođa tima (Team Leader) TPP Termoelektrana (Thermal Power Plant) TOR Projektni zadatak (Terms of Reference) TTL Vođa projekta (Svetska Banka) (Task Team Leader (World Bank)) UBG Univerzitet u Beogradu (University of Belgrade) UN Ujedinjene nacije UNDP Razvojni program Ujedinjenih nacija (United Nations Development Pro‐ gram) UNECE Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (United Nations Econo‐ mic Commission for Europe) UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environ‐ ment Program) UNESCO Organizacija ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu (United Nati‐ ons Educational Scientific and Cultural Organisation) UNFCCC Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (United Nations Framework Convention for Climate Change) USA Sjedinjene Američke Države (United States of America) USD SAD dolar (United States Dollar) UTM Koordinatni system (Universal Trans Mercator) VF Vaskularna flora (Vascular Flora) VU Ugrožen (Vulnerable) WATCAP Plan adaptacije vode i klime (Water and Climate Adaptation Plan) WB Svetska Banka (World Bank) WBDRBMP Zapadni Balkan ‐ Projekat upravljanja slivom reke Drine (West Balkans Drina River Basin Management Project) WBIF Infrastrukturni objekti Zapadnog Balkana (Western Balkans Infrastructure Facility) WBIFDM Regionalnu inicijativu za zapadni Balkan za upravljanje poplavama i su‐ šama (West Balkans Regional Initiative on Flood and Drought Manage‐ ment) WEA Aktivnosti koje ugrožavaju vodu (Water Endangering Activities) WEAP Procena vode i sistem planiranja od strane SEI (Water Evaluation and Planning System by SEI) WED Water Endangering Deposition WFD Okvirna direktiva o vodama (Water Framework Directive) WHO Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organisation) WMO Svetska meteorološka organizacija (World Meteorological Organisation) WMP Plan upravljanja vodama (Water Management Plan) WQ Kvalitet vode (Water Quality) WWTP Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (Wastewater Treatment Plant)

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine xi

EXECUTIVE SUMMARY REZIME Background Osnova The Drina River Basin (DRB) is an exceptionally scenic Sliv reke Drine (DRB) je područje izuzetnih karakteristika, area with abundant biodiversity and its preservation is sa obilnim biodiverzitetom čije je očuvanje od izuzetne considered of paramount importance, whilst endeavou- važnosti, u nastojanju da se upravljanje vodnim resursima ring to make the Basin more water resource management sliva učini efikasnijim na dobrobit svih korisnika DRB. efficient for the benefit of all DRB users. The River is Reka je dugačka 346 km, slivno područje je površine oko 346km long and the basin has a catchment area of about 19.680 km2, a sama reka je najveća pritoka reke Save. Sliv 19,680km2 and it is the largest tributary of the Sava River se prostire preko tri države- Bosne i Hercegovine (pode- Basin. The basin spreads over three riparian states, BiH ljene na FBiH i Republiku Srpsku), Crne Gore i Srbije, bez (divided into RS and FBiH), Montenegro and Serbia, Albanije koja ima jako malu površinu teritorije u gornjem with the exception of Albania which has a small amount toku reke. of territory in the Basin’s headwaters. Sliv nastanjuje skoro milion ljudi, ali je, usled pogoršanja e- The Basin is home to a population of nearly 1 million pe- konomske situacije, koja je dodatno otežana lošom sao- ople, but due to the declining economic situation, which braćajnom infrastrukturom, izražena opšta migracija iz is hindered by the poor transportation infrastructure, there sliva, prilikom čega se povećava broj starijeg stanovništva i are general migrations out of the basin creating an increa- širi nezaposlenost. Izuzetak je područje oko Bijeljine (u RS singly ageing population and widespread unemployment. BiH), koje protivreči ovom trendu i ima prosperitetnu eko- An exception is the area around Bijeljina (in RS BiH), nomiju poljoprivrede, industrije i usluga zahvaljujući blizini which bucks the trend and has a prospering agricultural, Srbije i Hrvatske. industrial and service based economy thanks to its proximity to Serbia and Croatia. Uprkos tome, sliv je izuzetno bogat prirodnim resursima, npr. Postoje značajni resursi podzemnih voda unutar gor- Despite this, the Basin is extremely well endowed with njeg sliva i moguć razvoj potencijala, posebno hidroener- natural resources e.g. substantial groundwater resources gije. within the upper catchment and in development potential, particularly hydropower. Osim toga, postoje mnogobrojne turističke mogućnosti i bogat biodiverzitet koji karakteriše nekoliko retkih i ende- Furthermore, there are abundant tourist opportunities and mičnih vrsta, kao i prašume i nacionalni parkovi, uključu- a rich biodiversity characterised by several scarce and jući i globalni značaj kanjona Tare kao UNESCO-ve svet- endemic species and ancient forests and many national ske baštine. parks including the globally significant Tara Canyon UNESCO World Heritage Site. Zato je izuzetno važno da se uspostavi ravnoteža u razvoju ovog potencijala sa borbom protiv pretnji od negativnog u- It is therefore extremely important to balance this deve- ticaja ljudskih aktivnosti, industrijskog zagađenja i otpadnih lopment potential whilst combatting the threats of human voda, kao i posledica perioda dužeg od dve decenije bez encroachment, industrial and wastewater pollution and održavanja reke. more than two decades of failing river maintenance. Opšti cilj ovog projekta je podrška efikasnijem upravljanju The overarching objective for the project is support to vodnim resursima u slivu, uzimajući u obzir poplave i ubla- more effective water resources management in the Basin žavanje suša, održivo korišćenje voda i upravljanje zaštitom taking into consideration flood and drought mitigation, životne sredine, koja se sprovodi u okviru Integrisanog sustainable water use and environmental management, upravljanja vodnim resursima (IWRM) i obezbeđuje efika- undertaken within the framework of IWRM, whilst ensu- sne konsultacije zainteresovanih strana i učešće javnosti. ring effective stakeholder consultations and public parti- cipation. Kao posledica, postoji niz ključnih pitanja koje ovaj Proje- kat treba da razmotri: Consequently there are a number of key issues that this Project needs to consider:  Širok spektar konkurentnih načina korišćenja voda  Održavanje reke  The wide variety of competing water uses  Krajnosti kao što su poplave i suše, koje su izazvane  The River maintenance in general klimatskim promenama  The extremes of floods and droughts that are exa-  Slaba saradnja priobalnih država u slivu cerbated by climate change  Hitna potreba za Integrisanim upravljanjem vodnim re-  Weak cooperation from the riparian states within the sursima (IWRM) i potreba za usklađivanjem sa direkti- Basin vama za vode EU  The urgent need for Integrated Water Resources Ma-  Poboljšana koordinacija tokom prikupljanja podataka, nagement (IWRM) and the need for convergence kontrole i analize with EU water directives

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine xii

 Improved coordination for data collection, control Ugovorna pitanja Konsultanta i mobilizacija and analysis Konsultant koji je angažovan za ovaj Projekat je Konzorci- jum koji čine: COWI AS iz Norveške, kao vodeći partner, Consultant Contractual issues and Mobilisation Stucky Limited iz Švajcarske i Institut za vodoprivredu “Ja- The Consultant undertaking this project is a Joint Venture roslav Černi” (JCI) iz Srbije. Podršku COWI-ju daju dva comprising COWI AS of Norway as the lead, with lokalna podizvođača- lokalni partner CeS COWI iz Srbije i Stucky Limited from Switzerland and the Jaroslav Cerni Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Institute (JCI) from Serbia. COWI are also supported by two Sub Consultants, their local partner CeS COWI in Nakon predkvalifikacije koja se trajala skoro godinu dana Serbia, and the Faculty of Civil Engineering at the Uni- (do marta 2014. godine), tenderska procedura je završena u versity of Belgrade. junu 2014. godine, a ugovor dodeljen u julu 2014. godine. Konsultantski ugovor između Svetske banke i Konsultanta Following prequalification; which took almost one year je konačno potpisan 6. i 7. oktobra 2014. godine. to realise in March 2014; tendering closed in June 2014 and the Contract Award was approved in July 2014. The Vođa tima Konsultanta je izvršio lokalnu mobilizaciju u Consultancy Contract was finally signed by the World toku prve dve nedelje od potpisivanja ugovora. Bank and the Consultant on 6th and 7th October 2014. Na samom početku Početne faze, Konsultant je morao da The Consultant Team Leader mobilised to the region zameni Vodećeg eksperta 2. 22. oktobra 2014.godine vo- within 2 weeks from Contract signing. deći konsultant Konzorcijuma je zvanično predložio za- menu koordinatoru Svetske Banke, a zvanično odobrenje The Consultant had to replace Key Expert 2 at an early ove zamene je dato 7. novembra 2014.g. stage in the Inception. On 22nd October 2014, the JV lead consultant officially approached the TTL with a replace- Napredak tokom Početne faze ment, and an official approval of this replacement was Održani su brojni sastanci sa ključnim zainteresovanim made on 7th November 2014. stranama sve tri priobalne države (četiri entiteta). Sastanci su održani u Beogradu, Banja Luci, Sarajevu i Podgorici. Progress during Inception Phase Takođe, u Zagrebu je održan sastanak sa predstavnicima A number of meetings have been convened with key sta- Međunarodne komisije za sliv reke Save (ISRBC). keholders covering the three riparian states (four entities). Meetings were held in Belgrade, Banja Luka, Sarajevo Značajne količine osnovne postojeće dokumentacije su već and Podgorica. In addition a meeting was convened with pribavljene i započet je pregled iste. Ključni dokumenti o- representatives of the International Sava River Basin buhvataju: Commission (ISRBC) in Zagreb.  Dijagnostička studija Svetske banke iz 2012. godine Substantial amounts of background documentation have  REC-ov (Regionalni centar za životnu sredinu za Cen- already been obtained and has started to be reviewed. tralnu i Istočnu Evropu) popis izvora zagađenja u slivu Key documents include: reke Drine iz 2011. godine  Sistem Dinarske kraške izdani (DIKTAS)  the Diagnostic Study prepared by the World Bank dated from 2012 Napravljena je web- strana, koja je sada u funkciji i može se  The REC Inventory of Pollution Sources in the Drina posetiti na linku http://www.wb-drinaproject.com/ River Basin from 2011 Ovo je dinamička web-strana, koja će se ažurirati kako pro-  The Dinaric Karst Aquifer System (DIKTAS) jekat odmiče i na kojoj će biti lako dostupni rezultati Pro- jekta, a biće omogućeno i preuzimanje istih. A website has been created and is now operational and can be found at http://www.wb-drinaproject.com/ Glavni zaključci This is a dynamic site that will be updated as the project Iz početnih razgovora sa ključnim zainteresovanim stra- progresses and will have all the project deliverables ea- nama (bez Crne Gore) zaključeno je da se priprema Plana sily accessible and available for download. za upravljanje slivom (RBMP) za reku Drinu, kao jednog od glavnih izveštaja na nivou države i krovnog izveštaja, ne Important Findings smatra neophodnim. From initial discussions with key stakeholders (Monte- negro excluded) it can be concluded that the preparation Sa gledišta Srbije, oni su već ušli u proces planiranja za of a RBMP for the Drina River, one of the main delivera- upravljanje slivom pre svega za reke Dunav (na nacional- bles at country and roof report level, is not considered ne- nom nivou) i Savu (regionalni nivo), pa shodno tome ne cessary. vide potrebu da ovaj proces ponavljaju u skromnijim From the position of Serbia, they were deeply involved in razmerama. Srbija je 2009. godine usvojila Plan za uprav- the process of RBM planning firstly for the Danube (Na- ljanje slivom reke Dunav koji ima zakonodavnu ulogu. Ta-

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine xiii

tional level) and then for the Sava (Regional level), con- kođe, razmatrali su i učestvovali u nacrtu Plana za upravlja- sequently they see no need to repeat that process on a nje slivom reke Save 2012. godine. Postoji nekoliko manjih smaller scale. Serbia adopted the Danube RBMP in 2009 otvorenih pitanja za Hrvatsku, ali se očekuje da Plan uprav- and has taken this into account in their legislation. They ljanja slivom reke Save bude usvojen 2014/2015. godine. have also reviewed and were consulted on the draft Sava RBMP in 2012. There are a few small issues outstanding Slična je situacija i u BiH; oni uvažavaju Plan upravljanja with Croatia, but in general the Sava RBMP will be adop- slivom reke Save i počeli su sa pripremom sveobuhvatnog ted in 2014/2015. Plana za BiH, za područje koje pripada slivu Save, uključu- jući i sliv reke Drine. Ovo se sprovodi pod EU IPA Projek- The overall BiH position is similar; they respect the Sava tom “Izgradnja kapaciteta u vodnom sektoru” (Capacity RBMP and have embarked on preparation of an overall Building in the Water Sector), koji je započet početkom Sava RBMP for BiH falling within the Sava catchment a- 2014. godine i trajaće do kraja 2015. godine. Zaintereso- rea, Drina River Basin included. This is being undertaken vane strane iz Republike Srpske smatraju da su zaštita od by the EU IPA Project entitled “Capacity Building in the poplava, Plan upravljanja slivom (IWRM) i zaštita životne Water Sector” which commenced in early 2014 and runs sredine važna pitanja. until the end of 2015. The stakeholders from the RS part of BiH consider flood protection, IWRM and environ- Predstavnici Crne Gore smatraju da su podzemne vode kao mental protection as important issues. izvor za navodnjavanje u gornjem slivu Drine od velikog značaja. Dakle, po pitanju procednih voda, posebna pažnja Montenegro believes that groundwater as a source of wa- se mora posvetiti zaštiti izdani. I na kraju, hidroenergija se ter supply particularly for irrigation in the upper smatra važnim pitanjem u Crnoj Gori, ali i osetljivim, zbog catchments of Drina River will be especially important. blizine Nacionalnog parka Tara, Ljudskog rezervata bios- Hence with such groundwater extraction there is also fere UNESCO-ve svetske baštine. need for aquifer protection. Finally hydropower is considered an important issue in Montenegro albeit a sensitive Posmatrajući sa regionalnog gledišta, ISRBC je postavila one due to the proximity of the Tara Canyon National pitanje potrebe izrade Plana za upravljanje slivom reke Park, Man Biosphere Reserve and a UNESCO World He- Drine i smatra da Plan za upravljanje slivom reke Save ritage site. treba da bude dokument koji će se poštovati.

From a more regional perspective the ISRBC have also Ovi nalazi ukazuju da glavni rezultati ovog Projekta treba questioned the need for a RBMP at the Drina River Basin da se reviduju u okviru 11 glavnih zadataka koji su predvi- Level and believe that the Sava RBMP should be the do- đeni Projektom. Čini se da će ključni dokumenti biti izrada cument that is respected. izveštaja Integrisanog upravljanja vodnim resursima (IWRM) za svaku državu i za sliv, kao i Okvirni dokument These findings indicate that the main deliverables evol- za davanje prioriteta investicijama. ving from this Project need to be revised albeit within the framework of the 11 main tasks envisaged on the project. Sinergija i preklapanja Key documents appear to be the preparation of IWRM re- Sliv reke Save uključujući i reku Drinu je značajan predmet port for each country and the Basin and an Investment interesovanja od majskih poplava 2014.godine koje su uniš- Prioritization Framework document. tile region izazvavši milionsku štetu u evrima, kao i brojne žrtve. Kao posledica, značajni iznosi u vidu donacija su se Synergies and Overlaps slili u region. Stoga je veoma važno da identifikuju sva pre- The Sava Basin including the Drina River has been the klapanja u ranoj fazi, kao i sinergije koje se mogu razviti. subject of substantial interest since the May 2014 floods Konsultant je pregledao poznate kofinansirane i paralelne that devastated the region causing billions of Euros of da- tekuće projektne aktivnosti, njihovo sprovođenje i načine mage and significant loss of life. As a consequence, a koordinacije. Važno je pomenuti sledeće projekte, čija je u- substantial amount of donor funding has been pledged to kupna vrednost više od 550 miliona dolara: the region. It is therefore extremely important that any o- verlaps are identified early and similarly any synergies Na nivou sliva are developed.  GEF West Balkans Drina River Basin Management The Consultant has undertaken a review of the known co- Project (WBDRBP) 2015-2018: aktuelni WBIF proje- financed and parallel project activities, their implementa- kat za Drinu ulazi u ovaj projekat vrednosti 10 miliona tion and coordination arrangements. The following pro- evra i predviđa se da će projekat biti operativan do jects with a total value of more than USD 550 million are kraja 2015. godine. important to mention:  TA Balkan / South Europe Energy Strategy 2014 (čeka se potvrda) će između ostalog obuhvatiti i potencijal At Basin Scale proizvodnje hidroenergije u slivu Drine. Konsultant je  GEF West Balkans Drina River Basin Management svestan da ovaj projekat još uvek nije počeo, ali potre- Project (WBDRBP) 2015-2018: the current WBIF bno je obratiti posebnu pažnju na značajna preklapanja Drina Project would feed into this Euro 10 million

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine xiv

project, which is projected to be fully operational at sa studijom hidroenergije koja se planira kao deo WBIF the end of 2015. projekta za Drinu.  TA Balkan / South Europe Energy Strategy 2014 (to  Digital terrain mapping and flood risk mapping 2014- be confirmed) which will assess among other things 2015, finansiran iz IPA fondova, koji će istražiti iza- the hydropower generation potential in Drina River brana područja doline sliva Drine, a podaci će se kori- Basin. The Consultant understands that this project stiti za projekat GEF WBDRBP. has not yet commenced, but great care should be ta-  River Basin Management Plan (RBMP) 2012-2014, fi- ken here as there would be substantial overlap with nansiran iz EU IPA fondova, za Međunarodnu komisiju the hydropower study that is presently planned as za sliv reke Save (ISRBC). Ovaj Nacrt plana za uprav- part of the WBIF Drina Project. ljanje slivom je usvojen.  IPA funded Digital terrain mapping and flood risk  West Balkans Investment Fund (WBIF) Flood Foreca- mapping 2014-2015 that will survey selected parts of sting Project – zajedno saISRBC. Ovaj projekat vred- the Drina River Valley and the data will be used by nosti 2 miliona dolara za tehničku podršku bi trebalo da the GEF WBDRBP. bude u bliskoj koordinaciji sa WBIF Drina projektom  EU IPA funded River Basin Management Plan iz aspekta modelovanja. (RBMP) 2012-2014 for the International Sava River Basin Commission (ISRBC). This draft RBMP has Na nivou države now been accepted  EU IPA Capacity Building in the Water Sector Project-  West Balkans Investment Fund (WBIF) Flood Fore- Projekat izgradnje kapaciteta u vodnom sektoru koji je casting Project – with ISRBC. This USD 2 million fokusiran na BiH sa idejom da se razvije Plan upravlja- project for technical assistance needs to be coordina- nja rečnim slivom Save za BiH. Ovaj projekat ima bu- ted closely with WBIF Drina Project model deve- džet od 2,4 miliona evra i postao je operativan u martu lopment. 2014. godine, a završetak se očekuje u decembru 2015. godine. Napomena: Ovaj projekat se značajno preklapa At Country Level sa WBIF Projektom za Drinu.  EU IPA Capacity Building in the Water Sector Pro-  Drina Flood Project 2015-2018 for BiH- Projekat zaš- ject which is focused on BiH with a view to develop tite od poplava za Drinu 2015-2018.g. za BiH se finan- RBMP for the Sava Part of BiH. This project has a sira iz IPA fondova. Pokriva samo područja Goražde i budget of Euro 2.4 million, became operational in Bijeljinu i podrazumeva rehabilitaciju nasipa i rečnih March 2014 and is due for completion in December obaloutvrda. Ovaj projekat vredan 24 miliona dolara 2015. Note: This project has substantial overlap with pokriva levu obalu reke Drine. the WBIF Drina Project.  Serbia Irrigation and Drainage II Project 2016-2020  IDA funded, Drina Flood Project 2015-2018 for BiH for Serbia-Projekat navodnjavanja i odvodnjavanja II only covering the areas of Gorazde and Bijeljina za Srbiju 2016-2020.godine, finansiran iz IDA fon- with rehabilitation of dikes and river bank. This USD dova, pokriva samo područje Zvornika i to desnu obalu 24 million project covering the left bank of the Drina Drine. River.  Bosnia Agriculture and Rural Development Project  IDA funded Investment – Serbia Irrigation and Dra- (flood component) 2010 – 2016- Projekat za poljopri- inage II Project 2016-2020 for Serbia only in Zvor- vredni i ruralni razvoj (komponenta poplava) Bosna nik area on right bank of Drina River. 2010-2016. godine, finansiran iz IDA fondova, zaštitni  IDA funded investment – Bosnia Agriculture and nasipi i rehabilitacija obaloutvrda duž reke Drine. Rural Development Project (flood component) 2010  Sava Flood Project 2013 – 2020 – Projekat zaštite od – 2016 for protective dikes and bank rehabilitation a- poplava za Savu, finansiran iz EIB fonda, samo u BiH– long Drina River. nasipi, pumpe i rehabilitacija duž reke Save i ušća  EIB funded Sava Flood Project 2013 – 2020 – BiH Drine u području Bijeljine. only – dikes, pumps and bank rehabilitation along  IBRD/IDA Emergency Floods Recovery Project – Pro- Sava and Junction of Drina River in Bijeljina area. jekat hitne sanacije nakon poplava, samo BiH. Ovaj  IBRD/IDA Emergency Floods Recovery Project – projekat vrednosti 100 miliona dolara ima za cilj da za- BiH only. This USD 100 million project has an dovolji trenutne kritične potrebe i obnovi funkcionisa- objective to meet immediate critical needs and nje infrastrukture. Iznos od 2 miliona dolara je rezervi- restore infrastructure functionality. A sum of USD 2 san za tehničku podršku koja još nije utvrđena. million is for Technical Assistance which is yet to be  IBRD/IDA Floods Emergency Recovery Project – Pro- allocated. jekat hitne sanacije posledica poplava, samo Srbija. O-  IBRD/IDA Floods Emergency Recovery Project – vaj projekat vredan 300 miliona dolara ima četiri kom- Serbia only. This USD 300 million project has 4 ponente: i) podrška energetskom sektoru na sanaciji components, i) energy sector support to dewater lig- rudnika lignita i rehabilitaciji termoelektrane "Nikola nite mines and to rehabilitate the "Nikola Tesla" Tesla", koji su pogođeni majskim poplavama 2014.go- Thermal Plant which was affected by the May 2014 dine, ii) podrška poljoprivredi, iii) zaštita od poplava, i iv) hitno reagovanje u nepredviđenim situacijama.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine xv

floods, ii) agricultural support, iii) flood protection, and iv) contingent emergency response . Revidovan Plan rada Pored izrade čisto tehničkih studija, jedan od glavnih zada- Revised Work Plan taka projektnog tima će biti da osigura da razvoj studija Apart from the purely technical studies, one of the main teče kontinuirano, tako da se razvojni koncepti progresivno tasks of the project team will be to make sure that the de- uobliče na stabilan i usaglašen način. Konkretno, tehničke velopment of the studies progresses in a balanced way, so opcije će se redovno suočavati sa ekološkim i socijalnim that the progressive crystallization of the developed con- zahtevima ili ograničenjima, kako bi se osiguralo da se pro- cepts happens in a sound and coherent manner. In parti- jekat razvija u prihvatljivom smeru kao što zahtevaju tri pri- cular, the technical options will be regularly confronted obalne države i njihovo zakonodavstvo. with the environmental and social requirements or constraints, to ensure that the project will be developing in an Konsultant će težiti da obezbedi koherentnu napredak acceptable direction as required by the three riparian sta- razmišljanja, u najboljem slučaju u svim oblastima istovre- tes and their respective legislation. meno. Priroda projekta ne zahteva da se posebne lokalne studije razvijaju do detalja, dokle god se čvrsto ne ustanovi The Consultant team will strive to allow a coherent pro- opšti kontekst. Takođe, sve dok se različite ustrojene meta- gression of the reflections, in the best case in all fields si- komponente opšteg konteksta ne validiraju. multaneously. The nature of the project does not require that special local studies be developed in detail, as long Stoga, doslednost i robustnost imaju centralnu ulogu i biće as the general context has not been firmly established. As povezujući faktori za celu studiju. Efikasna primena ovih long also that the articulation of the various meta-compo- razmatranja mora osigurati da dalji razvoji (npr. regionalni nents of the overall concept has not been validated. koncepti, lokalni projekti) ne naiđe na skrivene nedoslednosti i nepodudarnosti. Consistency and robustness therefore have a central role to play and will be the associating factors of the whole Bez obzira, nije predviđeno da će se ključne aktivnosti zna- study. The effective application of these considerations čajno promeniti; kao posledica, 11 glavnih zadataka će must ensure that further developments (e.g. regional con- ostati isti: cepts, local projects) do not hit hidden inconsistencies and incompatibilities. Zadatak 0 – Upravljanje projektom Notwithstanding, it is not envisaged that the key activities Zadatak 1 – Početak will change significantly; consequently the 11 main tasks Zadatak 2 – Procena sliva reke will still remain as follows Zadatak 3 – Institucionalna i pravna procena Zadatak 4 – Hidrološki simulacioni model Task 0 – Project Management Zadatak 5 – Razvoj scenarija Task 1 – Inception Zadatak 6 – Popis promena Task 2 – River Basin Assessment Zadatak 7 – Višekriterijumska optimizacija Task 3 – Institutional and Legal Assessment Zadatak 8 – Upravljanje podacima za rečni sliv Task 4 – Hydrological Simulation Model Zadatak 9 – Unapređenje rada institucija Task 5 – Scenario Development Zadatak 10 – Konsultacije sa zainteresovanim stranama i Task 6 - Inventory of Changes organizacija Task 7 – Multi Criteria Analysis Task 8 – River Basin Data Management Ipak, izveštaje će biti neophodno promeniti u obimu kako je Task 9 – Capacity Building to ranije napomenuto. Task 10 – Stakeholder Consultation and Organisation Isto tako, izazovi sa kojima se suočavamo u slivu reke The deliverables, however, would need to change in Drine su uglavnom povezani sa odlukom o daljem razvoju scope as already mentioned previously. hidroenergije i sprovođenjem mera za zaštitu od poplava. Zbog toga postoji potreba za strateškim dokumentom koji Likewise the challenges faced in Drina River basin are će pomoći državama u postizanju dogovora u vezi sa ovim mainly connected with a decision of further development najvažnijim pitanjem, naravno imajući u vidu posledice po of hydropower and of implementation of measure for drugim pitanjima vezanim za upravljanje vodama. Ovo je floods security. Therefore there is need for a strategic do- pre svega Hidroenergetska studija koja je deo Zadatka 6 sa cument that would help countries in reaching the agree- gornjeg spiska. ment regarding this most important issue, of course ha- ving in mind the implications on other water management issues. This is essentially the Hydropower Study forming Poboljšanje organizacije projekta i koordinacije part of Task 6 above. Komisija za koordinaciju za ovaj Projekat pokriva tri priobalne države i čini se da je konačno dogovorena, mada je ovo oduzelo više vremena nego što je prvobitno planirano.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine xvi

Improvement to Project Organisation and Coordina- Nadamo se da će Komisija za koordinaciju biti sve aktivnija tion kako projekat bude napredovao; međutim, u ovom trenutku The Coordination Committee established for the Project postoji određena rezervisanost po pitanju napretka projekta. covering the three riparian states appears to be finally a- Konzorcijum Konsultanta veruje da bi podrška i oslanjanje greed although this has taken longer than originally envi- na ISRBC bilo efikasan način da se projekat pogura napred. saged. It is hoped that the Coordination Committee will Takođe, ISRBC ima nepartijski pristup, podržana je od become more proactive as the project progresses; howe- strane vlada priobalnih država i ima ovlašćenje da radi u ver at present there is some reticence to drive the project njihovom najboljem interesu. forward. The JV Consultant believes that using the ISRBC would be an effective way of pushing the project Ograničenja i kritični faktori uspeha forward. Furthermore ISRBC have a non-partisan appro- Sledeći faktori se smatraju rizicima za uspešan završetak ach and are retained by the Riparian Governments of the projekta: Sava River Basin and has a mandate to act in their best interests.  Ograničen period sprovođenja projekta– potreba da se trajanje projekta sa 16 meseci (trenutno prema ugovoru Constraints and Critical Success Factors 13 meseci) produži na 24 meseca. Početak je pokazao The following factors can be considered risks to the da će koordinacija svih zainteresovanih strana biti ve- successful completion of the Project: liki izazov i da će biti potrebno dodatno vreme da se organizuju planirani sastanci.  Limited Project Implementation Period – the need to  Kasno započinjanje projekta– (projekat je počeo 4 me- increase the project duration from 16 months (con- seca nakon planiranog početka), što znači da će se obi- tract currently shown as 13 months) to 24 months. lazak terena odvijati tokom zimskih meseci, što ne The Inception has shown that coordination with all predstavlja idealnu situaciju, jer će mnoge lokacije biti stakeholders will be extremely challenging and addi- nepristupačne, što znači da će ovaj deo rada na pro- tional time will be needed to arrange planned mee- jektu biti neefikasan i utrošiće više vremena. tings.  Nedostatak organizacije/koordinacije komisije za koor-  Late Project Commencement – (project commenced dinaciju i nedostatak političke volje vlada priobalnih 4 months later than originally planned), which država ozbiljno mogu da utiču na rezultate projekta. implies that field work will take place during the  Finansiranje projekta – Glavno finansiranje projekta je winter months which is not an ideal situation, as odobreno do kraja novembra 2015.godine; kašnjenje many sites are inaccessible, this is likely to make this projekta može ugroziti finansiranje ukoliko se projekat part of the project work inefficient and time consu- produži nakon ovog datuma. ming.  Dostupnost podataka – podaci možda neće biti  Poor organisation/coordination from the coordination dostupni do traženih datuma. Ovo se takođe odnosi na committee and lack of political will from all riparian skupe podatke koji se ne mogu pribaviti zbog ograniče- governments can seriously impact the project result. nog budžeta; za nabavku podataka je određen jako mali  Project Financing - Principal financing for project is budžet; ili dobijanje podataka iziskuje dugotrajne pre- approved up to the end of November 2015; Project govore. delays may threaten financing if the project extends  Izvori podataka – Podaci su potrebni iz mnogo različi- beyond that date. tih izvora, uključujući ministarstva, agencije i društva  Data availability - Data may not be available by the sa ograničenom odgovornošću. Saradnja na pribavlja- required dates. This also refers to costly data that nju podataka verovatno neće biti ista za različite izvore. cannot be obtained due to budget constraints; a very  Modelovanje sliva– Uspostavljanje hidrološkog i mo- limited budget is available for purchase of data; or dela za upravljanje vodama se trenutno vidi kao iterati- for the time in protracted negotiations that are requi- van process kako bi se u modele uključili mogući raz- red in order to obtain such data. voj, klimatske i drugi scenariji. Definisanje scenarija je  Data Sources - Data are required from a myriad of pak povezano sa rokovima i dostupnosti informacija i different sources, including ministries, agencies and podataka iz različitih izvora. Stoga je uočeno da će limited liability companies. Cooperation on access to ustanovljavanje modela pratiti sva kašnjenja u prikup- data may not be uniform across data sources. ljanju podataka.  Basin Modelling – Establishing the hydrologic and  Javne konsultacije – neuspeh da se javnost uključi u water management models is currently seen as an ite- konsultacije o rezultatima projekta tokom ključnih faza rative process in order to include all possible deve- razvoja može rezultovati protestima, zastojima u pro- lopment, climate and other scenarios into the models. jektu i odbijanjem ciljeva od strane vlada za upravlja- Definition of the scenarios is in turn related to the ti- nje vodnim resursima. ming and availability of information and data from various sources. It is therefore recognized that the Potrebna dodatna sredstva u budžetu model establishment would follow all delays in data Postoji potreba za dodatnim ulaznim podacima i troškovima acquisition. koji se odnose na produženje trajanja projekta, obezbeđiva-

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine xvii

 Public consultation - Failure to engage the public in nje prevoda svih rezultata projekta na lokalni jezik, poveća- consulting on the project deliverables during key stanje okvirnih suma za nabavku podataka i software-a, kao -i ges of development may result in protests, delays in za pokrivanje povećanih troškova štampanja, vezanih za the project and rejection of government aims in wa- prevođenje rezultata projekta.Planira se da se ovo dostavi ter resources management. World Bank u obliku Variation Order u skladu sa klauzu- lom 2.5 Ugovora. Additional Budget Allocations Required There is a need for additional inputs, and reimbursable costs related to extension of the project period, provision of local language translation for all project deliverables, and increase of provisional sums for data and software purchase and finally for increased printing costs associa- ted with the translation of deliverables. It isintended that this will be submitted to the World Bank in the form of a Variation Order in accordance with clause 2.5 of the Contract.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 1

1 Uvod

1.1 Raspored Početnog izveštaja Finalni Početni izveštaj (Aktivnost 1.8 tehničkog predloga) pripremljen je u skladu sa uslovima propisanim u okviru Ugovora br. 8005176 između Svetske banke i kompanije COWI AS iz Norveške. COWI AS je Glavni konsultant na ovom zadatku u konzorcijumu sa Stucky SA (STUCKY) iz Švajcarske i Institutom za vodoprivredu “Jaroslav Černi” (JCI) iz Srbije. COWI AS takođe sarađuje i sa dva podizvođača- CeS COWI iz Srbije i Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (FCE- UBG) oba sa sedištem u Beogradu. Finalni Početni izveštaj sastavljen je na sladeći načina:  Poglavlje 1 predstavlja uvod, opisujući pozadinu, ciljeve zadatka, ciljeve projekta, kratak opis sliva reke Drine i preduzete tenderske procedure kako bi se došlo do dodele ugovora i mobilizacije.  Poglavlje 2 prikazuje preduzete aktivnosti u Početnoj fazi;  Poglavlje 3 opisuje kontekst Projekta i karakteristike sliva preuzete iz dokumentacije koja je do sada skupljena;  Poglavlje 4 pruža naznaku o indikacijama za javne konsultacije;  Poglavlje 5 pruća revidirani Plan rada i metode;  Poglavlje 6 opisuje ograničenja i kritične faktore uspeha projekta

1.2 Ključna pitanja i ciljevi projekta Ključna pitanja i ciljevi Projekta nisu suštinski promenjena u odnosu na Projektni zadatak. Navedena su u nastavku:

 Širok spektar konkurentnih načina korišćenja voda  Ekstremi poplava i suša  Slaba saradnja u slivu  Potreba za Integrisanim upravljanjem vodnim resursima i Direktive za vode EU  Koordinacija tokom prikupljanja podataka, kontrole i analize

Opšti cilj projekta je:

 podrška efikasnijem upravljanju vodnim resursima u slivu, uzimajući u obzir poplave i ublažavanje suša, održivo korišćenje voda (npr. hidroelektrana,industrija,rudarstvo) i upravljanje zaštitom životne sredine, na osnovu “najboljih globalnih praksi” i u okviru Integrisanog upravljanja vodnim resursima (IWRM) uključujući efikasne konsultacije zainteresovanih strana i učešće javnosti.

Ovo će uključiti i podršku vlasti za upravljanje vodama u BiH (RS i FBiH), Crnoj Gori i Srbiji u pripremi komponenata odgovarajučih investicionih planova i Plana upravljanja rečnim slivom na zahtev tih zemalja, sa posebnim osvrtom na pripremu Investicione prioritizacije, u skladu sa

 Njihovim odgovarajućim zakonima o vodama,  EU politikom voda i EU Okvirnom direktivom o vodama, a posebno Direktivom o poplavama,  Međunarodnim sporazumima potpisanim od strane tih zemalja, naročito onima koji se odnose na Međunarodnu komisiju za zaštitu reke Dunav i Međunarodnu komisiju za sliv reke Save i  Integrisanim planom upravljanja rečnim slivom primenom savremene tehnologije i scenarija investicija

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 2

1.3 Objašnjenje Upravljanje vodama u Evropi prolazi kroz period temeljite promene i sve se više definiše na nivou rečnog sliva kroz formulaciju planova upravljanja slivom reke; glavni razlog je taj da se značajno smanji zagađenje prirodnih voda u cilju postizanja dobrog statusa životne sredine za sva površinska i podzemna vodna tela.

Upravljanje vodama u slivu reke Drine ne predstavlja izuzetak i postoji potreba za ispunjavanjem ovih kriterijuma, prema zakonima Srbije, Crne Gore i BiH (uključujući entitete RS i FBiH), koji su progresivno formuli- sani u skladu sa zahtevima navedenim u Okvirnoj direktivi o vodama. Nedavne razorne poplave koje su pogo- dile region u maju 2014.godine su takođe ukazale na potrebe ovih zemalja za pokretanjem integrisanog pristupa upravljanja vodnim resursima u planiranju rečnog sliva.

1.4 Kratak opis sliva reke Drine Reka Drina dugačka je 346 km i najveća je pritoka reke Save, koja je opet po količini vode najveća pritoka Dunava koji se uliva u Crno more.

Slivno područje reke Drine ima površinu od 19,680km2 i prostire se preko tri države; Bosna i Hercegovina (BiH), koja je podeljena na dva entiteta (Republika Srpska (RS) i Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH); Republika Crna Gora i Republika Srbija. Ovo je prikazano u Tabeli 1-1 u nastavku.

Albanija zauzima veoma mali deo sliva reke Drine (<1%) pa nije uključena u okviru ovog projekta Podela teritorije u Drinskom slivu prikazana je na slici 1-1 sa leve strane.

U smislu pokrivenosti država/entitet BiH ima skromnih 14.3% površine zemljišta u slivu. Međutim, ovaj relativno mali udeo važna je za Republiku Srpsku gde sliv pokriva 25.7% njene teritorije (entiteta).

Izvor: REC Pollution Inventory Slika 1-1: Prostiranje sliva reke Drine Ovaj udeo ima ograničen značaj za FBiH gde sliv reke Drine pokriva samo 3.2% njene teritorije (entiteta) u BiH. U slučaju Srbije i Crne Gore, odgovarajući procenat je 7.7%, odnosno 45%, na kom se temelji veliki značaj sliva za Crnu Goru. Tabela 1-1: Podpodela sliva reke Dine Deo teritorije Procenjeno Površina Deo sliva Broj opština u Priobalne države (entiteta) stanovništvo Km2 reke Drine slivu države u slivu Bosna i Hercegovina 7.301 37,1% 14,3% 31 520.000 Republika Srpska (6.242) (31,7%) (25,7%) (19) 450.000 Federacija Bosne i Hercegovine (840) (4,2%) (3,2%) (12) 70.000 Crna Gora 6.219 31,6% 45,0% 10 150.000 Srbija 6.002 30,5% 7,7% 15 300.000 Albanija 158 0,8% 0,5% NA NA UKUPNO 19.680 100% 56 970.000

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 3

Reka Drina izvire u Crnoj Gori, na nadmorskoj visini od 2.500 mnm među obroncima planine Maglić i Pivske Planine, između sela Šćepan Polje (u Crnoj Gori) i Hum (BiH), odvodnjavajući značajan karstni plato koji ima najveću godišnju količinu padavina u Evropi (oko 3,000 mm/a), što rezultira i najvećim specifičnim oticanjem u Evropi (do 50 l/s/km²).

Dina nastaje spajanjem reke Tara (podsliv površine 2,006 km²), reke Piva (1,784 km²) i reke Lim (5,968 km²).Reke Tara i Piva spajaju se kod Šćepan Polja duž granice između BiH i Crne Gore sa kombinovanim srednjim godišnjim protokom od 154m³/s, dok se Lim uliva u Drinu kod rezervoara "Višegrad" sa srednjim godišnjim protokom od 113 m³/s.

Drina dolazi do ušća u Savu pri nadmorskoj visini od 78 mnm u Panonskoj niziji (Semberija i Mačva) nakon dužine od 346 km i razlike u visini od 350 m (odgovara prosečnom nagibu od 1%). Srednji godišnji protok Drine blizu Bijeljine je oko 400 m³/s, što odgovara srednjoj ukupnoj zapremini od 12.6 milijardi m³ ili oko 14% ispusta reke Nil u Kairu..

Skoro milion ljudi različitog porekla živi u slivu (ekvivalent oko 50 osoba / km²).Njihova naselja se koncen- trisana duž doline Drine i njenih glavnih pritoka, Tare, Pive i Lima. U Crnoj Gori, procenjeno je da 150,000 živi u slivu raspoređenom u 10 opština (ekvivalent 25% ukupne populacije Crne Gore). U BiH, nekih 520,000 ljudi živi u 31 opštini, 450,000 (86.5%) njih u 19 opština Republike Srpske a 70,000 (13.5%) u 12 opština FBiH. U Srbiji, oko 300,000 živi u 15 gradova/opština u Drinskom slivu.

Generalno, populacija u slivu opada jer je mala mogućnost zaposlenja, pa se ljudi sele u veće gradove i inostranstvo. U 2011 nezaposlenost u Drinskom slivu bila je oko 19.7 % (za Crnu Goru), do 27.6 % (za BiH). Bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika u 2011 kretao se između 4,372 dolara u BiH do 6,927 dolara u Crnoj Gori, dok se Srbija nalazila između sa 5,759 dolara. Međutim , ove cifre koje predstavljaju nacionalni prosek su varljive, posebno u slučaju Crne Gore koja ima relativno visoke prihode ostvarene u turističkom sektoru duž jadranske obale, stoga one ne moraju da predstavljaju BDP po glavi stanovnika u Drinskom slivu za Crnu Goru .

Ekonomija mnogih naselja u Drinskom slivu ima tendenciju da postane deprimirajuća zbog relativno slabe saobraćajne mreže, sa uporedno velikim daljinama do tržišta, kao i zbog lošeg stanja mnogih starih lokalnih industrija i infrastrukture. To ne važi za opštinu Bijeljina (u RS) koja zahvaljujući blizini Srbije i Hrvatske predstavlja bogatiji deo Drinskog sliva sa prosperitetnom poljoprivredom, industrijskom i uslugama na bazi ekonomije.

Bez obzira na to, u odnosu na druge delove Balkana, sliv reke Drine bogat je prirodnim resursima i razvojnim potencijalom. Ima značajan potencijal hidroelektrana: u slivu reke Drine nalazi se osam velikih hidroelektrana (HE), ali je procenjeno da je 60% potencijala još uvek neiskorišćeno.

Sliv reke Drine obiluje turističkim mogućnostima i bogatim biodiverzitetom za koji je karakteristično nekoliko retkih i endemičnih vrsta. Mnoge šume u gornjem slivu Drine nastanjuju životinje koje su ugrožene u drugim delovima Evrope. Zbog generalno dobrog kvaliteta, velikog protoka i malog zagađenja, reka obiluje ribnjacima. Sportski lov i ribolov postali su važne komercijalne aktivnosti

Veliki broj prirodnih parkova i zaštićenih područja širi se slivom i pejzaž je prošaran jedinstvenih glečerskim jezerima i kanjonima. Kanjon Tare, koji je pod zaštitom UNESCO, nalazi se u Crnoj Gori. Kao jedan od poslednjih "netaknutih" rečnih slivova u Evropi , njegova netaknuta priroda ima značajnu naučnu vrednost koja može da razvije turizam i rekreacije, značajne izvore prihoda za ruralne zajednice . Zaštićena područja prirode - uglavnom šume i livade uzvodno, kao i neke močvare - takođe zavise od adekvatnog snabdevanje vodom, na lokalnom nivou, a sada sve više ugrožena zbog zagađenje i dve decenije neuspešnog održavanje reka.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 4

1.5 Ugovorne aktivnosti Ovaj odeljak ukratko opisuje nedavnu istorijsku pozadinu trenutnog ugovora

1.5.1 Izjava o zainteresovanosti Svetska Banka postavila je 18.03.2013.detalje udruženja tehničke pomoći Projekta u slivu reke Drine na svojoj eConsultant2 web stranici: (https://wbgeconsult2.worldbank.org/wbgec/index.html.

Da bi se kvalifikovali za prekvalifikaciju (PQ) zainteresovani konsultanti morali su:

 Obezbediti informacije koje dokazuju da su kvalifikovani u oblasti ovog zadatka.  Obezbediti informacije o tehničkim i menadžerskim sposobnostima firme.  Obezbediti informacije o svojoj osnovnoj delatnosti i godinama poslovanja.  Obezbediti informacije o kvalifikacijama ključnog osoblja.  Obezbediti informacije o poznavanju implementacije studija u skladu sa evropskim direktivama, a uz sopstveno iskustvo.

Članovi Konzorcijuma podneli su Izjavu o zainteresovanosti (EOI) pre roka, 08.04.2013

1.5.2 Zahtev za ponudu Prošla je skoro godina pre nego što je Konzorcijum obavešten putem iste web stranice da su oni predkvalifi- kovani, 13.03.2014. Sledeća dokumentacija preuzeta je sa web stranice i prihvaćena kao deo zahteva za ponudu:

 Pozivno pismo  Informacije za Konsultanta  Fajl Projektnog zadatka  Obrazac tehničkog predloga  Obrazac finansijskog predloga  Pravila i uslovi Ugovora  Upitnik o kvalifikacijama firme

Inicijalni rok za ovaj predlog bio je 10.04.2014.Međutim, na zahtev Konsultanata naknadno je produžen do 23.04.2014. Tri dokumenta postavljena su na Econsultant2 veb stranicu pre roka:

 Tehnički predlog  Finansijski predlog  Popunjen upitnik o kvalifikacijama firme

1.5.3 Dodela ugovora Konzorcijum je obavešten da će biti pozvan na pregovore pre dodele, 11.06.2014., a 26.06.2014 da je preporuka za dodelu odobrena. Vođa tima iz Svetske Banke potvrdio je dodelu 11.07.2014.

Priprema dokumentacije i prenos sredstava od strane Sekreterijata Investicionog okvira za Zapadni Balkan trajali su duže nego što je predviđeno usled perioda godišnjih odmora u Evropi i administrativnih modaliteta, i zbog toga ugovor nije mogao biti završen pre 02.10.2014 uz potpisivanje od strane Banke 06.10.2014 i od strane firme COWI kao lidera Konzorcijuma on 07.10. 2014.

1.6 Angažovanje kadra Nakon potpisivanja ugovora vođa tima Konsultanta komunicirao je sa vođom tima lidera Svetske Banke 07.10.2014, a 10.10.2014 imali su telefonski razgovor.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 5

Nakon toga vođa tima Konzorcijuma je pozvan i odlazi u Beograd gde se sastaje sa članovima Konzorcijuma (uključujući i KE4) i pod-konsultantima u period između 16t – 18 oktobra 2014.Do kraja oktobra i novembra 2014.godine do podnošenja ovog Nacrta početnog izveštaja, ključni kadar posetio je region (uključujući KE1, KE2 i KE3) a ne-ključni eksperti uključeni su u projektne aktivnosti.

1.7 Procedure osiguranja kontrole kvaliteta Kao što je pomenuto u Tehničkom predlogu Konsultanta, kvalitet konsultantskih usluga je visoko cenjen od strane COWI JV a postignut je posvećenim, motivisanim i kvalifikovanim kadrom koji teći da razume potrebe i očekivanja Klijenta. Takav sistem upravljanja kvalitetom će COWI primeniti na ovom zadatku.

Sistem upravljanja kvalitetom firme COWI opisan je u Priručniku kvaliteta i pokrenuo je aktivnosti u speci- fičnom QA Planu koji je moguć na svim projektima. Osnovni elementi ovog plana su: organizacija i me- nadžment, postupci izvršenja programa, upravljanje informacijama i kontrola dokumenata, procedure za pro- gramske promene i tajming kvalitetnih pregleda. Poseban akcenat je stavljen na proveru kvaliteta glavnih izveštaja pre njihovog podnošenja.

Provera dokumenata je nezavisna aktivnost koja se planira i sprovodi kao i sve druge aktivnosti zadatka. Razlikujemo 1) self-check koju vrši autor ili urednik, 2), a discipline check, koju obavlja osoba koja nije bila uključena u pripremu konkretnog izveštaja, i 3) interface check koji osigurava da je rad obavljen od strane više osoba na različitim delovima dosledan. Tabela 1-2 rezimira različite odgovornosti u postupku kontrole gore navedenog.

Tabela 1-2: Odgovornosti osiguranja kvaliteta Rezultati / prekretnice Verifikacija aktivnosti Rukovođenje dokumentima Self-check Discipline check Interface check Članovi tima / Početni izveštaj QA tim Vođa tima / QA tim Vođa tima Sektor specifičnih dostava Članovi tima QA tim Vođa tima / QA tim Nacrt Finalnog izveštaja Vođa tima QA tim Vođa tima / QA tim Finalni izveštaj Vođa tima QA tim Vođa tima / QA tim

Kontrola kvaliteta obezbediće poštovanje ugovornih obaveza, i to: angažovanje kadra; pravovremenu dostavu rezultata kvaliteta; finansijskih rashoda (uključujući izmene ugovornih odredbi, ukoliko postoje).

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 6 2 Početna faza Početna faza nazvana je Zadatak 1 u Predlogu Konsultantskog Konzorcijuma i sačinjena je od devet aktivnosti:

 Aktivnost 1.1 Početni sastanak  Aktivnost 1.2 Skupljanje podataka i izviđanje terena  Aktivnost 1.3 Pregled relevantne dokumentacije  Aktivnost 1.4 Utvrđivanje sinergije i preklapanja  Aktivnost 1.5 Obezbeđivanje vremenskih opcija za implementaciju Studije  Aktivnost 1.6 Priprema komunikacijske i konsultantske strategije  Aktivnost 1.7 Izmena forme rezultata /izveštaja, metoda i konačnog sastava tima  Aktivnost 1.8 Priprema Početnog izveštaja i revidiranog Plana rada  Aktivnost 1.9 Preduzimanje početne faze rada

U ovom Finalnom početnom izveštaju će se videti da su ove aktivnosti preduzete

2.1 Sastanci sa konsultantima i zainteresovanim stranama Tabela 2-1 pruža spisak održanih sastanaka, učesnika i tema

Tabela 2-1: Lista sastanaka i sastanaka održanih putem Skype-a Datum Mesto Učesnici Tema David Heywood ‐ COWI Opšti uvod i diskusija o ključnim pitanjima pro‐ 10‐10‐2014 London, UK ‐ Skype Guy Alaerts – World Bank jekta David Heywood ‐ COWI Dragan Milić – CeS COWI Početni sastanak – Aktivnost1.1 sa Konsultan‐ Cane Čekerevac ‐ Stucky 16‐10‐2014 Beograd, Srbija tima Zdravko Stojanović ‐ JCI Diskusija o zadacima početne faze Nikola Milivojević ‐ JCI Jasna Stojiljković‐Milić – CeS COWI David Heywood ‐ COWI Diskusija o pravnim i institucionalnim pitanjima 16‐10‐2014 Beograd, Srbija Dragoljub Todić ‐ JCI i zadacima u vezi sa Projektom Zdravko Stojanović ‐ JCI Dragana Milovanović – Director MAEP Dušan Dobričić – MAEP David Heywood ‐ COWI Uspostavljanje kontakta sa Ključnom central‐ Republička direkcija za vode, Nataša Marinković ‐ Stucky 17‐10‐2014 nom tačkom za Srbiju Beograd, Srbija Zdravko Stojanović ‐ JCI Uvođenje ciljeva projekta i delokrug rada Nikola Milivojević ‐ JCI Jasna Plavšić – FCE‐UBG Jasna Stojiljković‐Milić – CeS COWI Jasna Plavšić . FCE‐UBG 27‐10‐2014 Banja Luka, RS BiH Diskusija o zahtevima RS na Drina Projektu Nenad Đukić – Focal Point MAFWM David Heywood ‐ COWI Uspostavljanje kontakta sa Ključnom central‐ Dragan Milić – CeS COWI 28‐10‐2014 Banja Luka, RS BiH nom tačkom za BiH RS Nenad Đukić – Focal Point MAFWM Uvođenje ciljeva projekta i delokrug rada Varinka Marić – Focal Point MAFWM David Heywood ‐ COWI Dragan Milić – CeS COWI Kratka diskusija sa tim liderom EU IPA 29‐10‐2014 Sarajevo Senad Pločo ‐ Eptisa Projekat izgradnje kapaciteta u Sektoru za vode Aleksandra Šućur Pločo ‐ Eptisa David Heywood ‐ COWI Dragan Milić – CeS COWI Uspostavljanje kontakta sa Ključnom central‐ Boško Kenjić ‐ MOFTER 29‐10‐2014 Sarajevo nom tačkom za FBIH Gorana Basević ‐ MOFTER Uvođenje ciljeva projekta i delokrug rada Esena Kupusović – FBiH HMI Amer Kavazović‐ Sava Watershed Agency David Heywood, ‐ COWI Kratak uvod od strane tim lidera WB projekta u 29‐10‐2014 Sarajevo (telefonski) Mirjana Karahasanović – World Bank Sarajevu David Heywood, ‐ COWI Uspostavljanje kontakta sa Ključnom central‐ 30‐10‐14 Podgorica ‐ MARD Asst Min Velizar Vojinović – MARD nom tačkom za Crnu Goru Momčilo Blagojević ‐ MARD Uvođenje ciljeva projekta i delokrug rada

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 7

Datum Mesto Učesnici Tema David Heywood ‐ COWI Sastanak sa REC , diskusija o zagađenju u slivu 30‐10‐14 Podgorica Srna Sudar ‐ REC reke Dine David Heywood ‐ COWI Diskusija o nalazima obilaska fokusnih tačaka i 31‐10‐14 London, UK ‐ Skype Guy Alaerts – World Bank glavnim preklapanjima IPA projekta u BiH David Heywood ‐ COWI Guy Alaerts – Svetska Banka Adri Verway – Konsultant Svetske Banke Sastanak putem Skype‐a uz formiranje kadra Nataša Marinković ‐ Stucky 7‐11‐2014 London, UK ‐ Skype kako bi se diskutovalo o idealnim uslovima mo‐ Zdravko Stojanović ‐ JCI deliranja u vezi sa Projektom Nikola Milivojević ‐ JCI Jasna Plavšić – FCE‐UBG Marko Ivetić – FCE‐UBG David Heywood – COWI Diskusija o Drina Projektu i ulozi ISRBC u ovom 11‐11‐2014 Zagreb Dejan Komatina ‐ ISRBC projektu David Heywood ‐ COWI Dragoljub Todić – JCI Stephanie Andre – Stucky Diskusija o početnim radnjama i pregled Nacrta 17‐11‐2014 Beograd Bernard Joos – Stucky Početnog izveštaja Nataša Marinković ‐ Stucky Zdravko Stojanović – JCI Jasna Stojiljković‐Milić – CeS COWI David Heywood – COWI Diskusija o WBIF Projektima u regionu u od‐ 20‐11‐2014 Beograd Dr Merih Kerestecioglu – IPF Consortium nosu na Drina Projekat Početne radnje 01‐12‐2014 Zagreb Zainteresovane strane u slivu reke Drine Zapisnici sa sastanaka Zainteresovane strane u Crnoj Gori Sastanak o pitanjima Nacrta Početnog izveštaja i 16‐12‐2014 Podgorica David Heywood, ‐ COWI specifične teme koje se odnose na Crnu Goru Sastanak o pitanjima Nacrta Početnog izveštaja i 17‐12‐2014 Beograd Zainteresovane strane u Srbiji specifične teme koje se odnose na Srbiju Boško Kenjić ‐ MOFTER Gorana Bašević ‐ MOFTER Sastanak sa EU IPA Konsultantima kako bi se 18‐12‐2014 Sarajevo David Heywood, ‐ COWI diskutovalo o pitanjima preklapanja Dragan Milić – CeS COWI Senad Pločo ‐ Eptisa Boško Kenjić ‐ MOFTER Gorana Bašević ‐ MOFTER Sastanak o pitanjima Nacrta Početnog izveštaja i 18‐12‐2014 Sarajevo David Heywood ‐ COWI specifične teme koje se odnose na BiH Dragan Milić – CeS COWI Zainteresovane strane u BiH David Heywood ‐ COWI Sastanak o pitanjima Nacrta Početnog izveštaja Jasna Stojiljković‐Milić – CeS COWI 10‐02‐2015 Beograd sa Direkcijom za vode i Srbija Vode o specifič‐ Republička direkcija za vode, Srbija ‐ MAEP nim temama koje se tiču Srbije. Srbija Vode

2.2 Vodeći eksperti, ne-ključni eksperti i pul eksperata U skladu sa aktivnošću 1.7 predloga Konsultanata nije bilo potrebe da se revidira forma konačnog sastava tima.

2.2.1 Vodeći eksperti Bilo je neophodno zameniti jednog ključnog eksperta u vreme mobilizacije. KE 2 Prirodnih resursa/Ekosi- stema Dr Ali Neumann napustio je Stucky Ltd. Prema glavnom Ugovoru (GCC tačka 4.4(a)) zahteva se o- bezbeđenje zamene ekvivalentnih ili boljih kvalifikacija. Lider Konzorcijuma pristupio je 22.10.2014 Vođi tima lidera sa zamenom, Dr Stéphanie Andre. Svetska Banka odobrila je zvanično ovu izmenu 07.11.2014.godine.

2.2.2 Ne-ključni eksperti uključujući i pul eksperata NKE 2 Inženjer hidrotehnike – Biljana Trajković napustila je Stucky Ltd. Na njeno mesto došla je Nataša Marinković, inženjer hidrotehnike sa dvadeset godina iskustva u projektovanju brana sa pratećim objektima, hidroelektranama i sanacijom postojećih objekata.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 8

NK7/ Ekonomista -David Toft zamenjen je Jelenom Biševac. Sociologa – Kseniju Petovar iz pula eksperata zamenila je Jelena Lukić.NK12 Planera regionalnog razvoja – Nebojšu Jakšića zamenila je Jasna Stojiljko- vić-Milić, NK6 E Mr Ekolog Vladan Bjedov zamenjen je Ivanom Bjedov. Takođe, postoji potreba da Geo- log/Hidrogeolog bude uključen u projekat kako bi se istražile podzemne vode sliva

2.3 Izvori podataka i informacija Prikupljanje podataka, dokumenata i drugih informacija (Aktivnost 1.2) trenutno je u toku. Održano je nekoliko sastanaka sa zainteresovanim stranama koji su nosioci podataka i mnogih ostvarenih kontakata. Uopšteno govoreći, zainteresovane strane su pokazale značajnu spremnost da pomognu Konzorcijumu i doprineli su u obezbeđivanju podataka i dokumentacije. Bibliografija na kraju ovog izveštaja pokazuje dokumente prikupljene do danas.

Međutim, neke poteškoće nastale su u toku prikupljanje i obrade velikog broja dokumenata, jer je većina njih dostupna samo u štampanom obliku i često je ograničena na jedan primerak koji se nalazi u ministarstvu i/ili u nekoj od agencija. Nema mnogo izveštaja navedenih u Projektnom zadatku koji postoje u elektronskom formatu a mnogi od njih su na lokalnim jezicima.

Model interne razmene dokumenata između članova ekipe je dogovoren i trenutno je u pripremi

Pripremljene su karte sliva reke Drine sa svim relevantnim detaljima (postojeće i planirane HE, rezervoari, hidrološke stanice, izvori zagađenja, tela podzemnih voda, mesta navodnjavanja, itd.).

Izvori (tj. ministarstva, njihove agencije i druge institucije) će slati podatke, studije i druge informacije Kon- sultantu. Konsultant planira da ima rešenje zasnovano na osnovu sakupljene dokumentacije i podataka.

Na lokalnom nivou urbani i razvojni menadžment planova opština moraće da koordinira u korist Plana upravljanja vodnim resursima u slivu reke Drine.

Tokom poslednjih deset godina Hidro-informacioni sistem (HIS) u slivu reke Drine razvijen je od strane JCI, za Elektroprivredu Srbije (EPS), Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije i Direkciju za vode Republike Srbije. Hidro-informacioni sistem “Drina” je distribuirani hidro-informacioni sistem projektovan na osnovu servisno-orijentisane arhitekture, kreiran za donošenje odluka podrške u upravljanju vodnim resursima u Drinskom slivu. Sastoji se od raznih službi za upravljanje podacima, baze podataka i numeričkih modula. Baza vremenska serija ima većinu raspoloživih meteoroloških i hidroloških podataka, kao i podataka o upravljanju rezervoarom. Podaci se dobijaju svakodnevnom upotrebom hidro-informacionog sistema od strane nekoliko institucija, a uključeni su i istorijski podaci. Dostupan je i značajan broj geografskih informacionih sistema, a mnogi od postojećih i planiranih objekata (uglavnom vezanih za hidroenergiju) su detaljno opisani. Pošto razvoj hidroinformacionog sistema finansiraju uglavnom vladine institucije, većina podataka je lako dostupna za upotrebu u okviru ovog projekta

2.4 Informacije Svetske Banke van Projektnog zadatka Projektni zadatak pruža informacije o slivu Drine, a konkretno se odnose na Dijagnostičku studiju sliva reke Drine, koja je bila glavni izvor. Međutim, postoje i druge važne informacije dostupne na veb stranici Svetske Banke, a odnose se na sliv Drine i drugih povezanih projekata koje je Konsultant prikupio tokom pripreme za Početni izveštaj. To uključuje:

 Procenu projektne dokumentacije za nedavne i predstojeće projekte u regionu,  Informacije o projektu za nedavne i predstojeće projekte u regionu,  Integrisane podatke za nedavne i predstojeće projekte u regionu,  Strategiju partnerskih odnosa za sve tri države  Nedavne Aide Memoire Svetske Banke za razmatranje misije

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 9

2.5 Početni radni seminar Početni radni seminar (Aktivnost1.9) održan je u Zagrebu u hotelu Internacional 01.12.2014 između 13 i 17 časova.

2.5.1 Ciljevi i očekivanja Glavni cilj Početnog radnog seminara bio je da se naznače osnovni ciljevi WBIF Drina Projekta i očekivani rezultati. Ključni eksperti ukratko su predstavili posebne komponente projekta i njihove specifični problem koje su smatrali važnim. Jedno od veoma važnih pitanja o kom je trebalo diskutovati jeste potencijalno preklapanje između postojećih projekata kao i konačni ishod rezultata projekta

2.5.2 Aktivnosti Agenda Početnog radnog seminara održanog 01. decembra prikazana je u Tabela 2-2 koja sledi u nastavku:

Tabela 2-2: Agende Početnog radnog seminara Vreme Stavka 13:00 – 13:10 Predstavljanje učesnika 13:10 – 13:20 Govor predsedavajućeg Guy Alaerts, Vođa projekta (Svetska Banka) 13:20 – 13:35 Glavni ciljevi i struktura Projekta David Heywood, Vođa tima 13:35 ‐13:50 Pravne pozicije priobalnih država prema Planu upravljanja rečnim slivom Dragoljub Todić, Pravni i institucionalni ekspert 13:50 ‐14:05 Glavna socijalna pitanja i pitanja životne sredine Stephanie Andre, Ekspert za životnu sredinu 14:05 ‐14:20 Osnovna pitanja hidroelektrana Bernard Joos, Specijalista hidroelektrana 14:20‐ 14:40 Diskusija o poplavama u slivu– promena klime i struktura Zdravko Stojanović, JCI 14:40 – 15:00 Identifikovanje preklopa /Sinergija sa drugim projektima David Heywood, Vođa tima 15:00 – 15:15 Pauza za kafu 15:25 – 15:50 Otvorena diskusija sa zainteresovanim stranama o njihovim zahtevima za WBIF Projekat i prioriteti 15:50 – 16:40 Komentari 16.40 – 17.00 Zatvaranje Početnog radnog seminara

2.5.3 Zaključci Zaključci sa Početnog radnog seminara "Inception Workshop" prikazani su u zapisniku i dostupni su na web stranici Projekta: http://www.wb-drinaproject.com/index.php/document. Nakon seminara, Konsultant je tra- žio komentare u Nacrtu početnog izveštaja od svih zainteresovanih strana. Komentari dati od zainteresovanih strana i odgovori Konsultanta prikazani su u Prilogu 1 koji je priložen uz Izveštaj. Većina komentara data je od ključnih zainteresovanih strana, međutim važan učesnik iz Srbije nije odgovorio (Srbija Vode) uprkos brojnim pokušajima Konsultanta da uspostavi kontakt. Sastanak od 10-og Februara 2015 održan je sa Direk- cijom za vode, međutim još se čekaju komentari. Očekuje se da će ugovor sa Srbija Vode biti sklopljen po- četkom faze planiranja (Faza 2).

2.6 Odnosi i koordinacija sa drugim projektima Sliv reke Drine odličan je primer područja gde se održivi razvoj u velikoj meri oslanja na regionalnu saradnju. Tri priobalne države koje čine sliv Drine (Crna Gora, BiH i Srbija) su aktivno uključene i odobren (od strane drugih država) svojim Planom upravljanja rečnim slivom u skladu uz zahtevima EU. Ova dokumentacija pripremljena je za Međunarodnu komisiju za zaštitu reke Dunav (2007) i Međunarodnu komisiju za sliv reke Save (2012) i uzeta radi detaljnijeg planiranja za upravljanje vodnim resursima na slivu reke Drine.

Pre postojećeg WBIF projekta Drina koji je dobio COWI JV (WBIF Drina Project), Svetska banka podržala je dijalog regionalne politiku i strateške/sektorskih analize tokom 2011-2013. Dobijeni rezultati bili su TDA,

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 10

što je uključivalo preliminarni pregled osnovnih uslova unutar sliva, dobijenih analizom važnih prednosti i slabosti i identifikovanih sredina i mogućnosti za investiranje za priobalne države. Važan zaključak TDA bio je da poplavama i sušama koje se odnose na Upravljanje rizikom ne treba pristupati odvojeno od drugih pitanja upravljanja vodama. TDA izveo je brzu procenu ključnih pitanja, posebno korišćenje voda, upravljanje hidroenergijom, upravljanje poplavama, zaštite vodnih resursa, upravljanja nanosom, erozijom i klimatskih promenama. Tako je TDA važan i ključni izvor za WBIF Drina Projekat.

Tokom početnog perioda, Konsultant je pribavio što je više moguće informacija o drugim relevantnim projektima koji se realizuju u području Projekta, o njihovom delokrugu i status. Neki od ovih projekata su zavr- šeni, neki su u toku, a neki počinju, dok drugi još uvek nisu počeli. Ukupna vrednost donacija i finansiranje kredita za podršku području reke Save i priobalnih zemalja je više od 550 miliona dolara, dok je oko 200 miliona dolara sa dominantnim fokusom na Integralno upravljanje vodnim resursima. Tabela 2-3 daje pregled informacija Tabela 2-3: Rezime relevantnih planiranih i tekuć ih projekata u regionu 1 Iznos u mili‐ Iznos u valuti pro‐ Br Projekat Datumi Finansiranje onima do‐ jekta lara BASIN WIDE 1 WBIF – Drina Projekat (OVAJ PROJEKAT) 2014‐2016 WBIF2 0.9 miliona evra 1.18 2 The GEF – West Balkans Drina Project 2015‐2018 GEF 10 miliona dolara 10.0 3 Regional Energy Strategy for the Balkans 2014‐2016 WB AAA Nema podataka Nema podataka Support to Flood Protection/Prevention and Water Management Project sa dve komponente: 2 miliona evra 4 2014‐2016 EU IPA 19.78 i) razvoj predviđenih hidro sistema u slivu reke Save 13 milion evra ii) rekonstrukcija infrastrukture za zaštitu od poplava Tehnička pomoć u pripremi i implementaciji Plan 5 2009‐2012 EU IPA/ ISRBC Euro 1.3 1.71 upravljanja rečnim slivom reke Save 2 miliona evra Poboljšanje zajedničkih akcija u Upravljanju popla‐ (Plan upravljanja popla‐ 6 2015 WBIF Grant 2.64 vama u slivu reke Save vama 200K)

Cross Border Program Serbia and Montenegro kroz 7 Geografski informacioni sistem ka boljem upravljanju 2012‐???? IPA 0.455 miliona evra 0.60 rizikom od poplavat na reci Lim Improving Environmental Monitoring and Disaster Pre‐ 8 2014 CEI 0.08 miliona evra 0.11 vention Capacity in Drina River Basin – Phase II SPECIFIČNI ZA DRŽAVE 9 Projekat zaštite od poplava na reci Drini u BiH 2014‐2020 IDA 28.3 10 Drina Serbia Irrigation and Drainage Project II 2016‐2020 IDA 30.0 98.91 75 miliona evra 11 Projekat zaštite od poplava na reci Savi 2013‐2020 EIB (19.78) ( 15 milion evra Drina)

12 Bosnia Agriculture and Rural Development Project No data IDA Nema podataka Nema podataka 13 Capacity Building in the Water Sector ‐ BiH 2014‐2016 EU IPA 2.35 miliona evra 3.17 Flood Emergency Relief and Prevention Program ‐ 14 2011‐to date EIB 98 miliona evra 129 Flood Risk Management in the RS BiH 15 Flood Risk Management in the RS BiH 2011‐2014 WBIF 2.5 miliona evra 3.30 16 Flood Risk Management in the RS BiH Nije počelo WBIF 1.5 miliona evra 1.98 17 Preparation of Flood Hazard and Flood Risk Maps 2015 planned WBIF 1.5 miliona evra 1.98 IPA 2014‐2020 Action Program – Flood Hazard and 18 Proposal IPA 3 miliona evra 4.96 Flood Risk Maps Hydrological Forecasting System SRB ‐ BiH (Bosna Ph 19 Proposal IPA 1 miliona evra 1.32 1) Technology transfer for climate resilient flood mana‐ 20 2014‐ UNDP Nema podataka Nema podataka gement in Vrbas River Basin" 100 miliona dolara 100.0 21 Floods Emergency Recovery Project for BiH 2014‐2017 IBRD/IDA (2 miliona Tehnička po‐ (2.0) TA moć) Floods Emergency Recovery Project for Serbia 22 2014‐2017 IBRD/IDA 227.48 miliona evra 300.0

1 U ovom kontekstu pod regionom se podrazumeva BiH, Crna Gora i Srbija 2 Izdvojen iznos od strane WBIF za ovaj projekat je 1.2 milion eura

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 11

Napomena: Euro konverzija u USD je 1.318797

2.6.1 Regionalni projekti Pored WBIF Drina Project koji ima regionalni delokrug i opisan je je ovom izveštaju ostali regionalni projekti od značaja su sledeći:

 The GEF – West Balkans Drina Project,10 milion dolara: - WBIF Drina Project je preteča GEF Project i imaće dobru sinergiju i biti direktno uključen. S obzirom na složenost pitanja i potrebu za intenzivnim konsultacijama WBIF Drina Project će zahtevati specifično praćenje do kraja 2015, u vreme kada bi pre- dloženi GEF Project trebalo da postane operativan. The GEF West Balkans Drina Project trebalo bi da se realizuje tokom perioda od tri godine (2015-2018) i uključuje odabrane institucije i mere razvoja kapaciteta. GEF projekat će omogućiti donosiocima odluka da pripreme i dogovore Strateški akcioni plan radi pridruživanja, održivog upravljanja Drinskim slivom, uključujući srednje i dugoročne investicije identifi- kovane od strane WBIF-Drina Project. Institucionalni razvoj i izgradnja kapaciteta (treba obratiti pažnju na preklapanja sa IPA Capacity Building projektom za BiH – videti ispod) i Podrška za upravljanje poplavama i sušama i Učešće zajednice.  Predstojeća Analitička i savetodavna podrška(AAA) od strane Svetske Banke za Regionalnu strategiju energije za Balkan (2014-2016). Konsultant shvata da ovaj projekat još uvek nije počeo. Dok će ova Strategija pokriti čitav Balkan, sposobnost hidroenergije Drinskog sliva će imati sinergiju u regionalnoj energetskoj strategiji.  Podrška Prevenciji/Zaštiti od poplava i Upravljanju vodama, IPA National, 2015-2017 kako je planirano, 15 miliona EUR uz dve komponente: i) razvoj predviđenih hidro sistema u slivu reke Save, 2 miliona EUR, i ii) rekonstrukcija infrastrukture za zaštitu od poplava, 13 miliona EUR.  Priprema Karata opasnosti od poplava, Karata rizika poplava i Podrška PMU Projekta upravljanja rizikom od poplava, WBIF, planirano za 2015, 4.88 miliona EUR sa dva činioca: i) Karata opasnosti od poplava, Karata rizika poplava u BiH, uključujući digitalno modeliranje terena, (3.38 miliona EUR),i ii) Podrška PMU Projekta upravljanja rizikom od poplava, 1.5 milion EUR.  The WBIF Grant financed Flood Forecasting Project (2 milion EUR) pripremljen od strane Međuna- rodne komisije za sliv reke Save. Suma od 200,000 evra je namenjena za planove upravljanja rizikom od poplava u skladu sa EU Direktivom za poplave a ostatak (1,8 miliona evra) je usmeren ka prvoj fazi razvoja prognoziranja poplava. Ovakav razvoj je u skladu sa Protokolom o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum o slivu reke Save koji je potpisan od strane ovlašćenih predstavnika Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije u 2010.godini . Protokol su već ratifikovale vlade Hrvatske i BiH, dok bi postupak ratifikacije od strane vlade Slovenije i Srbije trebalo da bude završen do kraja 2014.godine / počet- kom 2015.godine.

Biće uspostavljena zajednička platforma sa zajedničkom bazom podataka, upravljanjem informacijama, pristupom i procedurama prognoziranja. Konsenzus među zemljama sliva Save je postignut nakon upotrebe TOPKAPI-X kao generički distribuiranog hidrološkog sistema modeliranja za simulaciju procesa padavina-oticaja.

Delft-FEWS je otvoren sistem koji omogućava integraciju različitih podataka u slivu reke Save, uključu- jući razne vremenske modele, kao što su ALADIN, COSMO i HIRLAM. Omogućava integraciju mnogo različitih hidroloških/hidrauličkih modela za različite reke što se postiže na osnovu HEC-HMS, HEC- RAS, NAM, MIKE 11, HBV, SOBEK, itd. Adapteri za ove modele su već razvijeni;

Delft-FEWS usvojen je kao jezgro sistema predviđanja poplava razvijenog od strane velikih organizacija, kao što su Agencija za zaštitu životne sredine u Velikoj Britaniji , Nacionalna meteorološka služba SAD , Biro za meteorologiju Australije, kao i veliki broj nadležnih za vode, poput onih na reci Rhine, Po, Mekong, itd. Na taj način proizvod je testiran opširno i dobro funkcioniše; upotreba Delft-FEWS o- mogućiće da zemlje u Slivu reke Save mogu slobodno da nastave razvoj njihovih hidroloških/hidraulič- nih modela i da ih povežu bilo kada sa sistemom predviđanja poplava.  Cross Border Program Serbia and Montenegro kroz Geografski informacioni sistem ka boljem upravljanju rizikom od poplava na reci Lim počeo je u avgustu 2012 i završen je početkom januara 2015. Ovaj

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 12

projekat bio je zajednička inicijativa JVP "Srbijavode", Beograd i Direkcije za vode u Crnoj Gori. Jedan od ciljeva je da imaju hitan sistem spremnosti za prevenciju i kontrolu poplava. Nadamo se da više detalja o rezultatima i ishodima ove inicijative predstoji u fazi planiranja.  Improving Environmental Monitoring and Disaster Prevention Capacity in Drina River Basin Phase II ima za cilj da smanji rizik za životnu sredinu i poveća bezbednost ljudi kroz unapređenje hidrometeoro- loškog nadgledanja, predviđanja i integrisanog upravljanja vodama.

2.6.2 Projekti karakteristični za određene zemlje Projekti koji su uglavnom karakteristični za određenu zemlju dati su u nastavku:

 The IDA funded Drina BiH Flood Project 2015-2018 (duž leve obale donje Drine u Bijeljini [u RS - BiH], i u Kantonu Gorazde [u FBiH]) sa finansiranjem od 24 miliona dolara kako bi se obezbedile visoko prioritetne mere zaštite od poplava u susednim srpskim mestima za zaštitu od poplava. Studija procene uticaja na životnu sredinu i EMPs pripremljeni su za ova područja. Različiti datum i vrednosti dati su u izveštaju COWI IPF4 u novembru 2014.  Osim toga, Međunarodno udruženje za razvoj finansira Drina Serbia Irrigation and Drainage Project II 2016-2020 donacijom od 30 miliona dolara koji će uključiti i radove zaštite od poplava duž desne obale donje Drine (nizvodno od Zvornika), što će se odraziti na radove zaštite na drugoj strani u BiH. Obe zemlje tesno sarađuju na ovim radovima i predstavljaju dobru sinergiju, što će biti uzeto u razmatranje od strane WBIF Drina Project.  Evropska investiciona banka finansira Sava Flood Protection Project 2013-2020 (ukupno 75 milion evra od kojih je oko 15 miliona u blizini ušća).  Međunarodno udruženje za razvoj finansira Bosnia Agriculture and Rural Development Project koji ima specifične aktivnosti usmerene ka prioritetnim malim zaštitnim nasipima i sanaciju obale duž Drine. Nema daljih podataka na raspolaganju  2.35 milion evra EU finansira za Project Capacity Building u Sektoru za vode od 2014 do 2015 i između ostalog fokusira se i na pripremu Plan upravljanja rečnim slivom za sliv reke Save u BiH. Poređenje o- vog projekta sa WBIF Drina Project dato je u odeljku 2.6.4.  The WBIF grant for Flood Risk Management u RS BiH deo 1 je završen a deo 2 još uvek nije počeo ali će obezbediti Tehničku pomoć za Emergency Flood Relief and Prevention Project Evropske investicione banke.  The WBIF grant planiran za 2015 obezbeđuje Tehničku pomoć za pripremu karata opasnosti od poplava i rizika od poplava u BiH, međutim može biti spojen sa drugim projektom u BiH.  Trenutno je u fazi predlaganja Instrument za predpristupnu pomoć, projekat vredan 3 miliona evra za proizvodnju karata opasnosti od poplava i rizika od poplava koji će podržati implementaciju Akcionog plana za zaštitu od poplava i upravljanje vodama i povećati kapacitet institucija strana zainteresovanih.  Nevezan striktno za sliv reke Drine sistem hidrološkog prognoziranja za sliv reke Save će u prvoj fazi na reci Bosna podržati Akcioni plan za zaštitu od poplava i upravljanje vodama i tako povećati kapacitet institucija ključnih strana zainteresovanih.

 Nevezan striktno za sliv reke Drine, Program za razvoj UN finansira projekat integrisanih klimatskih promena i smanjenja rizika od poplava u Vrbasu, cilj je da se razvije hidrološki model koji uključuje klimatske promene.  The IBRD/IDA Floods Emergency Recovery Project za BiH sa finansijama od 100 milion dolara i sa ciljem da se zadovolje kritične potrebe i povrati funkcionalnost bitnih infrastrukturnih javnih službi i ekonomski oporavak u područjima pogođenim poplavama. Obezbeđena je 2 miliona dolara za tehničku po- moć ali još uvek nije data. Treba voditi računa da se ovde izbegne preklapanje tehničke pomoći.  The IBRD/IDA Floods Emergency Recovery Project za Srbiju sa finansijama od 300 milion dolara pokrivaju četiri komponente sa primarnim fokusom na energiju (sanacija rudnika uglja) i poljoprivredne sektore ali sa nekim izdvajanjima za odbranu od poplava u pogođenim područjima, uključujući Drinu. Važno je da se mere zaštite od poplava sa onim planiranim za druge projekte.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 13

2.6.3 Utvrđivanje sinergija i preklapanja Napredovanjem i kao deo zadatka tokom Početne faze (Aktivnost 1.4), Konsultant je preduzeo analizu gde WBIF Drina Project u odnosu na ostale projekte u toku u regionu, a koji su u vezi sa vodama fokusirajući se na sinergiju i preklapanja. Namera je da WBIF Drina Project ima koncentrisan tehnički fokus Mrežu investicionog okvira prioritizacije koji će se skoncentrisati na identifikaciju u širem smislu srednjih i dugoročnih investicionih mogućnosti, da bi se uspostavila platforma za održivi razvoj i da bi otvorio investicioni dijalog među zemljama i tražila izvodljiva rešenja koja su potpunosti zasnovane na Integralno upravljanje vodnim resursa.

Kao što je prikazano u prethodnom odeljku postoji više od dvadeset regionalnih i državnih projekata koji su u toku ili su planirani u regionu. Mnogi od njih se odnose na zaštitu od poplava, pripremu karata opasnosti od poplava, karata rizika poplava itd. Biće od velike važnosti da komponenta zaštite od poplava WBIF Drina Project-a osigura da se ne jave preklapanja u ovome, a značajan dijalog biće neophodan između ključnih zainteresovanih strana.

U smislu tehničke podrške postoji jedan projekat koji se u velikoj meri preklapa sa WBIF Drina Project. To je EU IPA Capacity Building u Sektoru voda. Pregled ovog projekta i potencijalna preklapanja sa WBIF Drina Project prikazana su u sledećem odeljku. Sastanak sa Konsultantom u vezi ovog projekta omogućen je od strane MOFTER 18.12.2014.

2.6.4 Poređenje IPA Capacity Building Project i WBIF Drina Project Konsultant je pregledao da je Projektni zadatak obezbeđen od strane Konsultanta tehničke pomoći koji radi na IPA Capacity Building Project u Sektoru voda za BiH, a detalji su prikazani u Tabela 2-4.

Tabela 2-4: Pregled poređenja IPA Capacity Building i WBIF Drina Project Komponente IPA Projekat WBIF Projekat Komentari Integralno uprav‐ Instrument za predpri‐  Postoji preklapanje u pogledu izveštaja ljanje vodnim re‐ stupnu pomoc Zadatak 1 ‐ ́ Porediti ovu komponentu je veoma rezultata sursima i sprovo‐ Pomoc u prenošenju i pro‐́ teško. Naši Zadaci 2‐3 i Zadaci 5 ‐ 8  Takođe postoje preklapanja u pogledu đenje EU direk‐ vedbi direktiva EU vezanih bave se ovim pitanjem institucionalne i pravnu procenu vezi tiva za vodu sa BiH.  Ovde postoji značajno preklapanje u vezi predaje i izveštaja zemalja za BiH što bi bilo ponavljanje dela predaje Instrumenta za pretpristupnu pomoc ́ za Plan upravljanja rečnim slivom za sliv reke Drine  Postoji preklapanje komponente eko‐ nomske analize.  Mnogi od prvobitnih zadataka o i po‐ Porediti ovu komponentu je teško novnom pogledu podataka i prikuplja‐ jer su svi WBIF projektni zadaci nju i razmatranju izveštaja ce biti slični ́ Instrument za pretpri‐ usmereni ka pripremi Plana uprav‐ na oba projekta koji se tiču BiH, ali se Priprema Plana stupnu pomoc Zadatak 2 –́ ljanja rečnim slivom za sliv reke to sne može promeniti jer predstav‐ upravljanja reč‐ Tehnička pomoć u pripremi Drine. ljaju sastavni obe studije. nim slivom Plana upravljanja slivom WBIF Zadatak 10 o konsultacijama  Međutim, nakon konsultacija sa ključ‐ reke Save zainteresovanih strana i organiza‐ nim zainteresovanim stranama, veru‐ cija je takođe važno ovde jemo da rezultati (dostave) WBIF pro‐ jekta treba promeniti. Generalno, postoji konsenzus (većina) da Plan upravljanja rečnim slivom za sliv reke Drine ne treba da se priprema, već pre"Baza" (termin koji se koristi u regi‐ onu) koja predviđa planirane mere koje treba primeniti u slivu a koje se mogu koristiti prema Planu upravljanja rečnim slivom na višem nivou. Postoji

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 14

Komponente IPA Projekat WBIF Projekat Komentari zakonska prepreka za izradu Plana upravljanja rečnim slivom na nivou Drinskog sliva u Srbiji koji Plan uprav‐ ljanja rečnim slivom vide kao određu‐ juću dokumentaciju Međ. komisije za zaštitu reke Dunav i Međ. komisije za sliv reke Save Instrument za pretpri‐ Tarife vodnih usluga nije posebno stupnu pomoc Zadatak 3. ́ pitanje u našem projektnom za‐ Zahtevani rezultat je Okvir datku  Verujemo da ne postoji preklapanje vodne tarife na osnovu tari‐ Naravno, biće razmatrano u eko‐ ove komponente Tarife vodnih fnog postavljanja na lokal‐ nomskoj analizi.  Naše potrebe za informacijama razli‐ usluga nom nivoua procedura Tarifna politika će takođe biti pove‐ kuju se od onih Instrument za pretpri‐ smernica za određivanje zana sa našim will also be Zadat‐ stupnu pomoc ́ apstrakcije sirove vode se kom 3 – Institucionalna i pravni menja procena COWI JV ima oko 3% svih kadrov‐ skih ulaza usmerenih na jačanje ka‐  Verujemo da ovde postoji ograničeno Instrument za pretpri‐ paciteta (Zadatak 9), koncentrisa‐ preklapanje Obuka/ stupnu pomoc Zadatak 4 je ́ nih na:  Naš fokus je na obuci u modeliranju i Jačanje kapaci‐ obiman; naziv celokupnog  Hidrološko modeliranje i upo‐ na tehnici ekonomske procene i pro‐ teta projekta je “Jačanje kapaci‐ treba modela, npr. WEAP itd. cene rizika teta”.  Tehnike ekonomske analize u‐  Ova komponenta predstavlja mali pro‐ ključujući MCA itd. cenat ukupnog učešća u projektu  Tehnike procene rizika  Verujemo da ovde postoji ograničeno preklapanje  COWI JV preduzima hidrološko modeli‐ Instrument za pretpri‐ COWI JV ima oko 8% svih kadrov‐ ranje u slivu reke Drine i na drugim stupnu pomoc Zadatak 5 ́ skih ulaza usmerenih na jačanje određenim područjima (podložnim Modeliranje i Pregled postojeceg Hidro‐́ modeliranje (Zadatak4). oplavama). informacioni informacionog sistema i Modeliranje ima već povratnu  Smatramo da se WBIF project mora sistem izrada Plana aktivnosti za u‐ informaciju u našim zadacima 5 i 6. više fokusirati na ovo pitanje – izdvojiti napređenje postojećeg ili više sredstava. izradu novog sistema  Smatramo da postoji prostor za siner‐ giju

 Postoji preklapanje ali ne može se Pretpostavljamo da je uklju‐ izbeći , jer oba projekta zahtevaju ade‐ Upravljanje pro‐ čeno od strane Konsultanta Prikazano u zadatku 0 u WBIF Pro‐ kvatan menadžment, jektom i Bac‐ Instrumenta za pretpri‐ ject  To znači da i dalje postoji prostor za si‐ kstopping stupnu pomoc kao Zadatak ́ nergiju i važna je dobra komunikacija 6 među Konsultantima

Nakon sastanka održanog 18.12.2014 u MOFTER, dogovoreno je da JV Konsultant obustavi izradu studije za BiH dok karakterizacija izveštaja ne bude pripremljena od strane Konsultanta Instrumenta za pretpristupnu pomoć. To je planirano za jun 2015.

2.7 Koordinacioni odbor Kako bi se pripremila komunikacijska i konsultantska strategija (Aktivnost 1.6), održan je veliki broj sastanaka sa ključnim zainteresovanim stranama sve tri zemlje. Ovi sastanci održani su u Beogradu, Banja Luci, Sarajevu i Podgorici. Osim toga, sastanci Međunarodne komisije za sliv reke Save održani su u Zagrebu. De- talji sastanaka prikazani su u Tabeli 2.1 iznad, a ključni kontakti navedeni su u nastavku:

Bosna i Hercegovina  Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa pokriva BiH u Sarajevu,  Ministarstvo poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede pokriva FBIH u Sarajevu  Ministarstvo poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede pokriva RS BiH u Banja Luci

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 15

 Agencija za vodno područje reke Save pokriva FBiH u Sarajevu  Javna institucija “Vode Srpske” pokriva RS BiH u Bijeljini  Federalni hidrometeorološki zavod pokriva FBIH u Sarajevu  Hidrometeorološki institut RS u Banja Luci

Crna Gora  Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja pokriva Crnu Goru u Podgorici  Hidrometeorološki institut u Podgorici  Geološki zavod Crne Gore u Podgorici  Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) u Podgorici  Ministarstvo održivog razvoja i turizma (Sektor životne sredine ) ( čeka se potvrda )  Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore Montenegro u Podgorici ( čeka se potvrda )

Srbija  Direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Beogradu  Državni Hidrometeorološki institut u Beogradu  Agencija za zaštitu životne sredine Srbije u Beogradu  Ministarstvo rudarstva i energetike u Beogradu  Javno komunalno preduzeće "Srbijavode" u Beogradu  Elektroprivreda Srbije

Na osnovu komentara Nacrta Početnog izveštaja ključne zainteresovane strane iz priobalnih države treba da uključe mnogo više zainteresovanih strana za pohađanje budućih radionice u vezi sa projektom.

2.8 Obilasci terena JV Konsultant obišao je kratko sliv reke Drine, koncentrišući se više na sklapanje ugovora sa ključnim zainteresovanim stranama i potvrđivanje sastava koordinacionog odbora obilazeći glavne centre tri države (četiri entiteta) kako je opisano u prethodnom odeljku. Uprkos tome, JV Konsultant obavio je neke posete kako je opisano u nastavku.

Sliv reke Drine pokriva značajnu površinu (oko 20,000 km2) i prostire se u nekoliko zemalja. Tokom obilaska terena, akcenat je stavljen na posete ključnim objektima za proizvodnju električne energije i mernim stanicama na rekama (hidrološke stanice). Što se tiče prikupljanja relevantnih informacija o objektima i institucijama u Drinskom slivu, dodatna pažnja obraćena je na identifikaciju adekvatnih sagovornika (stručnjaci iz različitih oblasti) koji žive i rade u DRB.

U novembru 2014 organizovani su obilasci:

 HE i brane "Zvornik" i rezervoara "Zvornik";  Hidrogeološke stanice"Radalj";  HE i brane"Bajina Bašta" HPP i jezera "Perućac";  Reverzibilna HE"Bajina Basta", brane "Lazici" i rezervoara "Zaovine";  HE i brane "Višegrad" HPP i rezervoara "Višegrad";  HE i brane "Potpec " i rezervoara "Potpec";  Hidrogeološke stanice""Prijepolje";  HE i brane "Bistrica" i rezervoara "Radoinja";  HE i brane "Kokin Brod" i rezervoara "Zlatar"  HE i brane "Uvac" HPP i rezervoara Sjenica"

Takođe je organizovan i obilazak većih gradova Drinskog sliva, kao što su Bajina Bašta, Višegrad, Priboj, Prijepolje, Nova Varoš itd.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 16

Na sledećim slikama, od Slika 2-1 do Slika 2-6prikazano je nekoliko mernih stanica i hidroelektrana u Drin- skom slivu.

Slika 2-1: Hidrološke stanice “Prijepolje” i “Radalj”

Slika 2-2: Hidroelektrana “Zvornik”sa branom i HE “Bajina Basta” sa branom i jezerom “Perućac”

Slika 2-3: Brana “Uvac”, “Sjenica” rezervoar i brana “Radoinja”

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 17

Slika 2-4: Most u Višegradu i Tara – Zaovine

Slika 2-5: Meteorološka stanica na brani “Zvornik” i komandni centar HE “Bajina Bašta”

Slika 2-6: Jedinica hidroelektrane “Zvornik” i brane “Potpeć” Može se reći da je Drina moćna i lepa reka, naročito duž srednjeg i gornjeg dela svog toka i pritoka (osim možda Lima). U Drinskom slivu postoji mnogo kanjona izuzetne lepote. Očigledan je značajan hidroenergetski potencijal Drinskog sliva ali nije u potpunosti obrađen hidroelektranama. Jedan od glavnih problema vezanih za razvoj budućih hidroenergetskih postrojenja su poplave povezane sa njihovom izgradnjom.

Tokom obilazaka terena (u novembru) protoci Drine bili su niži od prosečnih i saradnici su predložili posete tokom perioda većih/plavnih protoka.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 18

2.9 Ostale sfere izviđanja Osim dela sliva reke Drine u Crnoj Gori koji nije posećen, i za koji postoji određeni nedostatak informacija, može se zaključiti da su hidroenergetski objekti u Srbiji i BiH (obuhvatajući i Republiku Srpsku) funkcionalni i da su merenja i arhiviranje izmerenih podataka dobro organizovani. Što se tiče ranijih podataka, postoje određeni “nedostaci”, naročito iz 90-ih. Razlozi ovih "nedostataka" su pre svega zbog slabih servisa IT podrške u to vreme i ratnih sukoba koji su sprečili pravilan rad i održavanje.

Rehabilitacija monitoring i energetskih jedinica je nedavno počela i neke instalacije su završene na brojnim hidroelektrana. U HE “Bajina Basta” HPP sanacija sva četiri agregata je završena a instalirana snaga je pove- ćana za oko 52 MW. Moderne turbine iz Nemačke i novi generatori iz Austrije su instalirani. Sva četiri trans- formatora su zamenjena novim, kao i celokupna oprema visokog napona.

U HE “Zvornik” HPP tokom ovog perioda (2014) započeta je sanacija generatorske jedinice. Nakon sanacije snaga bi trebalo da se poveća za oko 30 procenata sa sadašnjih 96 MW, odnosno snaga sve četiri generatorske jedinice će se povećati sa 24 MW na 32.4 MW (tri operativne i jedna rezervna ).

Na brani “Višegrad” je tokom poslednjih pet godina završena Faza ublažavanja procedne vode. To je rezultiralo smanjenjem prosečnog ispusta sa 5% prosečnog protoka na 1.5% koliko je izmereno u novembru 2014.

HS “Radalj” na Drini (smešten nizvodno od HE “Zvornik”) i “Prijepolje” HS na reci Lim(u Prijepolju, uzvodno od mosta na Limu) su dve najbolje opremljene i verovatno najznačajnije hidrološke stanice u slivu reke Drine. Hidrometeorološki zavod Srbije koji je nadležan za njihovo funkcionisanje raspoređuje podatke u realnom vremenu za korisnike

Prema raspoloživim informacijama, funkcionisanje HS “Foča” ponovo je počelo 2003 (nakon završetka sukoba koji je prekinuo rad 90-ih), ali postoji problem u ovoj stanici sa mernim profilom koja je promenjen zbog erozije od teških poplava. Ovo vodi do određene merne nesigurnosti. Određene aktivnosti saniranja pokrenute su kako bi se ponovo pokrenulo funkcionisanje HS “Rudo” na Limu, HS “Bašta” na Drini i drugih, koji su u prekidu već više od dvadeset godina.

Uprkos brojnim hidrološkim stanicama u slivu, možemo primetiti da sliv reke Drine, iako veliki, nema dovoljan broj pouzdanih i preciznih hidroloških stanica .Do sada ima 57 hidroloških stanica na tokovima u Drin- skom slivu a veliki broj njih je nepouzdan, nije u funkciji i ili pruža nepouzdane podatke, tj njihov rad je prekinut.

Situacija meteoroloških stanica je nešto bolja, tj. u slivu reke Drine postoji dovoljan broj tačnih i pouzdanih stanica (do sada ima tačno sto stanica koje beleže padavine, temperature i druge i druge meteorološke i klimatske parametre). Svaka brana u slivu reke Drine je opremljena odgovarajućom meteorološkom stanicom (npr. “Zvornik”, “Bajina Bašta”, “Višegrad”, “Potpeć” , “Uvac”i druge.).

Očigledno je da je gornji deo reke Drine (teritorija Republike Crne Gore) gde su generisane dve trećine veoma važne za sliv. Stoga je neophodno posetiti ovaj deo sliva kako bi se prikupile neophodne informacije vezane za objekte (monitoring stanice, brane itd.) i svi ostali neophodni podaci. Potrebno je obići HE “Piva” i velike pritoke Drine, kao što su Tara, Lim, Piva i Ćehotina.

2.10 Opcije i vremenski rokovi za Studiju JV Konsultant interno je razgovarao i razmotrio opcije vremenskih rokova Studije uzimajući u obzir kratak vremenski rok i dugoročne planove. Ovo se odnosi na Aktivnost 1.5 Glavnog zadatka 1 predloga konsultanta

Opšti konsenzus za planiranje u svrhu upravljanja vodnim resursima će biti da kratkoročni podrazumeva godinu 2020, dok će dugoročni biti 2050. Ovo je dato koordinacionom odboru na početnom radnom seminaru i izgleda da postoji opšti konsenzus o ovom planiranju.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 19

Kada dolazi do klimatskih promena međutim, postoje tri perioda koja treba uzeti u razmatranje (svakih 30 godina); osnovni-bazni period 1961-1990, u bliskoj budućnosti 2006–2035 (središnja tačka 2020) i srednjo- ročni u budućnosti 2036-2065 (središnja tačka 2050).

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 20 3 Objašnjenje projekta Ovaj odeljak ukazuje na karakteristike sliva reke Drine pokrivajući sve sektore povezane sa upravljanjem vodnim resursima. Dok će više biti podataka prikupljeno u Fazi 2- Pregled i analiza, neki od podataka za sada su na nacionalnom ili opštinskom nivou.

3.1 Opšte pojedinosti sliva reke Drine Veliki problem Drinskog sliva je nedostatak usklađenosti interesa raznih subjekata koji se tiču hidroenergetskog korišćena voda. Oni obuhvataju vlade Srbije, Crne Gore i BiH (RS i FBiH), elektroenergetske kompanije i koja generišu ili nameravaju da proizvode električnu energiju koristeći hidroenergetski potencijal sliva reke i distribuiraju električnu energiju na različitim tržištima, lokalne samouprave i komunalna preduzeća, privredna društava, različite organizacije zainteresovane za očuvanje prirodnih vrednosti, itd.

Sledeće nerešeno je: izgradnja rezervoara na reci Tari eventualni transfer dela vodnih resursa sa Tare na reku Moraču, eventualni transfer dela vodnih resursa sa reke Uvac i Lim na sliv reke Zapadna Morava, metod upotrebe srednjeg toka reke Drine u Srbiji, kompleksna upotreba donjeg toka reke Drine, eventualni transfer dela vodnih resursa za korišćenje na teritoriji BiH, pitanje potencijalne upotrebe vodnih resursa Drine za navodnjavanje zemljišta u Srbiji i Republici Srpskoj u BiH, kao i druga otvorena pitanja.

Tokom proteklih nekoliko godina (naročito 2010 i 2014) uočeni su problem zaštite od poplava na Drini (štete od poplava). Što se tiče čestih pojava poplava (u 2010 uočeno je prekoračenje od 4,000 m3/s i u 2014 oko 3,800 m3/s na HS “Radalj”) došlo je do značajnih šteta, posebno uz Drinu nizvodno od Bajine Bašte do ušća u Savu. Postojeća akumulacija uzvodno od Bajine Bašte i na pritokama Drine nemaju kapacitete za ublažavanje poplava ovih razmera, odnosno samo na rekama Piva i Uvac se nalaze akumulacije ( Piva i Kokin Brod ) sa više značajnih kapaciteta za zadržavanje, ali oni i dalje čine manje od 18 % ukupnog protoka Drine. 1

U slivu reke Drine postoje problemi vezani za zaštitu vodnih resursa od zagađivanja zbog ispuštanja otpadnih voda i čvrstog otpada. Primećeno je da praktično nema postrojenja za tretman otpadnih voda pre puštanja u vodotokove. Ovo važi kako za urbana, tako i za ruralna područja, a takođe i više izolovanih industrijskih postrojenja.

Upotreba vode za vodosnabdevanje, navodnjavanje itd. uglavnom nije sporna (nije veoma značajan imajući u vidu znatne vodne resurse, reke Drine) osim tokom perioda manjih protoka.

U slivu reke Drine postoji veliki broj nacionalnih parkova (npr. “Tara” na planini Tara, “Sutjeska”, “Tara” na reci Tari i drugi) koji se smatraju područjem izuzetne lepote i neka područja imaju međunarodno priznanje UNESCO. Reka Drina se takođe aktivno koristi u rekreativne svrhe (npr rafting, ribolov itd.).

Od gore navedenih pitanja jasno je da niz sukoba interesa postoji u slivu ; na primer , pojedinačni deo reke može da se koristiti za rafting (ako leva strana netaknuta ) u svom prirodnom stanju ili se može koristiti za regulaciju protoka ( izgradnjom brane i dobijanjem akumulacije ); obe aktivnosti ne mogu postojati .

Izgradnja akumulacija (što je iz više razloga važno za sliv) može dovesti do više izazova (npr. socijalni problemi usled gubitka zemljišta i imovine, problem povezani sa zaštitom životne sredine itd..); čak i nakon mnogo godina studije posvećene određivanju optimalnih metoda potencijalnih korišćenja vodnih resursa u slivu reke Drine postoji mnogo nerešenih problema. Od velike je važnosti da ova pitanja budu prioritet kako bi rešenje Integralnog upravljanje vodnim resursima u slivu reke Drine bilo realizovano.

3.2 Upravljanje vodnim resursima Preduslov za Integralno upravljanje vodnim resursima u slivu reke Drine je poznavanje njihovog kvaliteta i kvantiteta i projekcije njihove sadašnje i moguće buduće upotrebe.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 21

Hidrološki potencijal vodnih tokova u slivu može se odrediti na monitoring stanicama, dok se količine vode za upotrebu mogu odrediti na mestima upotrebe (na primer domaće vodosnabdevanje, navodnjavanje, industrija, proizvodnja električne energije itd.).

Shvatanje raspoloživog vodnog potencijala i način na koji se koristi dovode do zaključaka o dostupnosti izvora vode, odnosno viška ili nedostatka vode koje se javljaju vremenom. Upotreba akumulacija može pomoći u "premošćavanju" deficita u isporuci vode do potrošača i može dovesti do poboljšanja upravljanja vodama u Drinskom slivu. Dalje, izgradnja zaštita od poplava može ublažiti poplave u urbanim sredinama, ali može da ometa navodnjavanje ili prirodne močvarne ekosisteme. U tom smislu neophodno je jasno definisati kriterijume i ograničenja u cilju rešavanja problema optimizacije vezane za podršku rukovodstvu u slivu reke Drine.

Navedene činjenice ukazuju da će biti neophodno da se primenjuju numerička modeliranja vodnih resursa u slivu reke Drine. U tom smislu JV Konsultant će definisati kvantitativne vrednosti protoka u slivu (kroz reprezentativne seriju hidroloških karakterističnih profila). Prostorna distribucija karakterističnih profila će zavisiti od lokacija mernih stanica na vodotocima i lokacijama planiranih i postojećih hidroelektrana, odbrane od poplava i drugih radnji upravljanja vodama u slivu. . JV Konsultant će pripremiti sve neophodne analize za integrisano merenje vodnih resursa. JV Konsultant će sprovesti neophodno skiciranje delova sliva, definisanje parametara modela, modeliranja raznih scenarija upravljanja vodnim resursima i usklađivanje interesa različitih potrošača vode, uključujući i zaštitu vodnih resursa i zaštitu negativnih uticaja vode (poplave). Nakon sistematizacije i obrade dobijenih podataka biće neophodno da se definišu preporuke koja će doprineti jačanju podrške integralnom upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine.

Ovaj postupak će pomoći da se identifikuju "slabosti" trenutnog upravljanja vodnim resursima u slivu reke Drine, da se unapredi monitoring mreža, zaštita od poplava i zaštita resursa podzemnih voda u slivu reke Drine, kao i da se predloži i podrži dalji razvoj hidroelektrana. Sve navedene aktivnosti moraju biti usklađene sa zakonodavnom vlasti , uključujući Okvirne direktive o vodama, kao i sa lokalnim zakonskim propisima.

3.3 Hidrologija Što se tiče raspoloživih hidro-meteoroloških informacija, sliv reke Drine spada u kategoriju slivova veoma dobro ispitanih-u relativno dugom vremenskom periodu. Prvo redovno praćenje nivoa vode pokrenuto je 1888 pomoću tri merne stanice na Drini dok je prvo hidrometrijsko merenje ispusta obavljeno 1924 na nekoliko hidroloških stanica na Drini, Tari i Rzavu. U slivu reke Drine ima oko 80 oficijalnih hidroloških stanica (Pro- haska et al. 2004) i korišćene su za redovna, dnevna merenja nivoa vode, a i periodično hidrometrijsko merenje protoka. Mnoge od ovih stanica nisu u funkciji.3 Najčešće se prate padavine, mere se na 164 oficijalnih stanica, zatim temperature vazduha na 26 meteoroloških stanica, dok se drugi meteorološki parametri mere na znatno manjem broju stanica.

Reku Drinu karakteriše uglavnom model "sneg-kiša", obimne prolećne vode nastale otapanjem snega, sa pre- poznatljivim minimumom u avgustu i septembru, i neujednačeni (vreme i prostor) jesenji maksimum (Prohaska et al., 2004). Što se tiče vrednosti tokom godine, najviše vode ima u periodima april-maj, zatim, novembar - decembar, dok je najsuvlji period avgust – septembar. Sve pritoke uglavnom prate sezonski karakter reke Drine, osim reke Sutjeske, gde se primarni maksimum javlja u novembru i decembru i, sekundarno u aprilu i maju , kao i reke Jadar, sa ranijim maksimum u periodu februar - april, a kasnijim minimumom u septembru.

U južnim segmentima sliva ima više vode nego u centralnim i severnim (Prohaska et al.,2004). Ovo ne izne- nađuje s obzirom na činjenicu da su južni segmenti u slivu u planinskim predelima gde ima više padavina i gde je veći koeficijent oticaja. Teren u gornjem slivu karakteriše specifično oticanje više od 15 l/s po km² u nekim mestima. Oticanje u centralnim segmentima sliva je između 10 i 15 l/s po km2, a u severnim ispod 10 l/s po km2, dok je na krajnjem severu sliva (blizu ušća u Savu) ispod 6 l/s po km2, ispuštajući samo 2 l/s po km2.

3 Trenutno u Drinskom slivu postoji 19 automatskih stanica sa dostupnim podacima. Većina se nalazi na teritoriji Crne Gore (11), u Srbiji (6) i po jedna u RS i FBiH. Status ostalih stanica nije u potpunosti poznat i biće otkriven tokom Faze planiranja

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 22

IJČ kao član JV Konsultanta obavio je veliki broj hidroloških studija, analize upravljanja projektom i upravljanja vodnim resursima, uključujući i Plan upravljanja vodama Socijalističke Federativne Republike Jugosla- vije (SFRJ), Srbije i Crne Gore, Hidrološku studiju na reci Savi, Hidrometeorološki balans i Hidrološku Mo- nografiju o slivu reke Dunav kao i studiju "Formiranje nedeljnog hidrološkog neregulisanog oticanja za period 1926 - 2012 o unapred definisanim profilima". Ovo je omogućilo IJČ da sakupi relevantne hidro-meteorološke podatke većine zvaničnih stanica u slivu reke Drine kao i podatke monitoring stanica od početka do danas.

Dodatno, prateći razvoj informacionih tehnologija i upravljane vodama, IJČ je razvio "Drina" Hidro-Informa- cioni Sistem ("Drina" HIS), tj hidrološki model namenjen za modeliranje procesa oticanja u slivu. Model zahteva veliki broj ulaznih podataka, kao što su geografske karte, podaci o korišćenju zemljišta i meteorološke vremenske serije. Svi ovi podaci, originalni ili dobijeni, arhivirani su u "Drina" HIS, koji je trajno popunjen novim podacima.

3.4 Hidroenergija – postojeći planovi U slivu reke Drine postoji deset glavnih akumulacija (i mnogo drugih manjih) i 9 povezanih hidroelektrana. Vodni potencijal Drine i njenih pritoka uglavnom se koristi za proizvodnju energije. Ukupan kapacitet posto- jećih hidroelektrana je 1,980 MW, sa prosečnim godišnjim rezultatom od oko 6,350 GWh. Glavne karakteristike prikazane su u Tabeli na kraju ovog odeljka.

Najveći objekat (brana i akumulacija) izgrađen je na reci Pivi. Brana Mratinje je jedna od najviših u Evropi a dobijena akumulacija “Piva” pruža povoljne uslove za važnu regulaciju protoka. HE “Piva” mnogo godina je radila u režimu "maksimalnog opterećenja" u okviru regionalnih hidroenergetskih sistema. Pored HE “Piva”, značajna proizvodnja energije postignuta je u HE “Bajina Bašta” (koja je povezana sa reverzibilnom hidroe- lektranom “Bajina Bašta”), u HE “Zvornik” i HE “Višegrad”.

Pored Pive, devet glavnih rezervoara ima relativno manje zapremine, tj manji je potencijal regulacije protoka (ili postoje manji podslivovi), ali su veoma važni u smisli hidroenergije. Rezervoar “Bajina Basta”, izgrađen na Drini, “Sjenica” i “Kokin Brod”, oba na reci Uvac, pružaju mogućnost nedeljne i sezonske regulacije protoka. Druge HE, sa odgovarajućim akumulacijama, imaju potencijal dnevne ili nedeljne regulacije protoka. Osnovna svrha ovih rezervoara (osim rezervoara "Otilovići") jeste hidroenergija. Svaka hidroelektrana posebno je opisana u nastavku.

3.4.1 Brana i hidroelektrana “Zvornik” Brana “Zvornik” je betonska gravitaciona brana i nalazi na donjem delu Drine (stacionaža km 93+100). Sa- građena je 1955. godine (a formirana je i akumulacija).Visina brane je 42 m a dužina bez mašinske zgrade je 166,5 m. Na središnjem delu brane nalazi se preliv sa umirujućim bazenom, a sa duž obe strane izgrađene su mašinske zgrade, svaka sa po dve jedinice. Preliv ima kapacitet od 9.000 m³/s. Dužina akumulacije je 25 km i njena osnovna svrha je proizvodnja energije. Ima veoma malu regulacionu sposobnost (dnevno i nedeljno regulisanje vode) zbog popunjene zapremine.

Prateći objekti brane uključuju: 4 donja tunela za nanose i ispuste, tunel za ispuštanje drveta, riblje staze itd. Kapacitet donjeg izlaza je 500 m3/s. HE pripada protočnom tipu.

Idejni projekat sanacije glavnih proizvodnih jedinica je završen u 2009. godini, a zatim su tenderske dokumentacije izdate u 2013. Očekuje se da će kompletna sanacija biti završena 2018. Sanacija će povećati u- kupnu snagu postrojenja za 30 MW. Takođe, iznad dovodnog cevovoda desne mašinske zgrade sagrađena je nova kontrolna prostorija sa 110 kV razvodom.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 23

Slika 3-1: Brana i hidroelektrana “Zvornik”

3.4.2 Brana i hidroelektrana “Bajina Basta” Brana i HE “Bajina Bašta” smešteni su na srednjem delu Drine (stacionaža km 199+500). Betonska brana visoka je 90.5 m i 461 m dugačka duž krune, a sagrađena je 1966. Preliv brane opremljen je radijalnim ustavama. Ima ukupno pet preliva ukupnog kapaciteta 11.600 m3/s. Nizvodno od preliva nalazi se umirujući ba- zen USBR tipa III. Takođe su sagrađena 4 temeljna ispusta kapaciteta 644 m3/s. Aktivna zapremina akumulacije je oko 218 miliona m3 i pruža mogućnost nedeljne i povremene sezonske regulacije vode.

Mašinska zgrada sa četiri proizvodne jedinice smeštena je nizvodno od brane. U proteklih osam godina obav- ljena je revitalizacija HE obezbeđujući povećanje kapaciteta za 50 MW. Revitalizacija obuhvata sanaciju sve četiri proizvodne jedinice.

Slika 3-2:” Brana i hidroelektrana ”Bajina Basta”

3.4.3 Brana i rezervoar “Lazići” i pumpna HE “Bajina Basta” Reverzibilna HE “Bajina Bašta” sagrađena je tokom 1976–1982. godine i čine je:

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 24

 Brana akumulacija “Lazići”– na reci Beli Rzav. Brana ima centralno glineno jezgro, visoka je130 m i duga 218,5 m,  Tunel – dug 8 km sa prosečnim prečnikom od 6,3 m,  Cevovod pod pritiskom– dug 1.700 m sa prečnikom od 4,8/4,2 m,  Mašinska zgrada sa reverzibilna turbina kapaciteta 600 MW i  Objekti za zaštitu i kontrolu i vodostan.

Rezervoar “Lazići” pruža uslove za sezonsku regulaciju vode. Protoci na manjim pritokama nizvodno od brane “Lazići” skupljaju se u rezervoaru “Spajići” i prenose pumpnom stanicom “Đurići” do rezervoara “La- zići”. Mašinska zgrada pumpne HE smeštena je pored mašinske zgrade HE “Bajina Bašta”. Sanacija generatorske opreme obe jedinice završena je 2005.

Slika 3-3: Brana”Lazići” i reverzibilno postrojenje hidroelektrane “Bajina Basta”

3.4.4 Brana i rezervoar “Višegrad” Brana i rezervoar “Višegrad” smešteni su na Drini (stacionaža km 245+000). Glavni objekti izgrađeni su u period 1985–1989. “Višegrad” je betonska brana, visine 79,5 m i dužine 280 m. Prateći objekti su: preliv maksimalnog kapaciteta od 6.000 m3/s, temeljni ispusti maksimalnog kapaciteta 5.000 m3/s i umirujući ba- zen. Mašinska zgrada nalazi se pored preliva. U mašinskoj zgradi postoje četiri proizvodne jedinice, ukupne snage 345 MW. Tokom prethodnog rada ova HE je dokazala svoju pouzdanost i radila je bez većih kvarova. U prethodne dve godine obavljeno je više sanacijskih radova čiji je cilj bio smanjenje procurne vode ispod brane. Na osnovu rezultata dobijenih u oktobru 2014. godine, gubitak vode prouzrokovan procurivanjem vode je smanjen za oko 70%.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 25

Slika 3-4: Brana i hidroelektrana “Višegrad”

3.4.5 Brana “Radoinja” i HE “Bistrica” Brana “Radoinja” nalazi se na reci Uvac (stacionaža km 62+000) blizu Nove Varoši, 12 km nizvodno od brane “Kokin brod”. Izgrađena je 1959. godine. Brana “Radoinja” je nasuta brana sa vododrživim asfalt be- tonskim jezgrom. Visoka je 42 m a duga 361. U svom središnjem delu se nalazi betonski preliv. Kapacitet preliva je 1.400 m3/s. HE “Bistrica” je derivacionog tipa. Voda se prenosi iz rezervoara “Radoinja” do HE hidrotehničkim objektima koji obuhvataju: vodozahvat, tunel pod pritiskom (dužine 8.030 m i prečnika 4 m), vodostan i cevovoda pod pritiskom (dve cevi, svaka dužine 1.357m i prečnika 2,2/2,1 m). Studija izvodljivosti za povećanje kapaciteta za generatorske jedinice je završena 2010. godine.

Slika 3-5: Brana ”Radoinja” i hidroelektrana “Bistrica”

3.4.6 Brana i hidroelektrana “Kokin Brod” Brana i HE “Kokin Brod” nalazi se na reci Uvac (stacionaža km 54+000). Izgrađena je 1962. To je nasuta brana sa centralnim glinenim jezgrom, visine 82 m i dužine 1.200 m (glavni deo). Betonski preliv se nalazi na levoj obali i predstavlja spoj između glavnog dela brane, u reci, i njenog pomoćnog lateralnog dela kojim je profil zatvoren. Bočni deo brane je visok 25m i dugačak 720. Kapacitet preliva je 1.400 m3/s. Višak vode se odvodi preko preliva sa ski-skokom u reku nizvodno od HE. HE “Kokin Brod” nalazi se nizvodno od brane. Studija izvodljivosti za povećanje kapaciteta za proizvodnju jedinice je završena 2010. godine.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 26

Slika 3-6: Brana i hidroelektrana”Kokin Brod”

3.4.7 Brana i hidroelektrana “Uvac” Brana “Uvac” nalazi se na reci Uvac (stacionaža km 72+075) i izgrađena je 1979. Uzvodno od ove brane nalazi se rezervoar “Sjenica”. “Uvac” je zemljana brana, visoka 110 (druga najveća nasuta brana u Srbiji) i du- gačka 307 m.

Slika 3-7: Brana i hidroelektrana”Uvac”

Pored leve obale nalazi se preliv (šahtni tip) maksimalnog kapaciteta 1.050 m3/s. Rezervoar “Sjenica” dug je 27 km i nalazi se između kanjona reke Uvac što je prirodna lepota i zaštićen je spomenik prirode. Mašinska zgrada nalazi se pored brane. Studija izvodljivosti za povećanje kapaciteta za proizvodnju jedinice je zavr- šena 2010. godine

3.4.8 Brana i hidroelektrana “Potpeć” Brana “Potpeć” nalazi se na reci Lim (stacionaža km 53+600). Izgrađena je 1967. To je betonska brana, visoka 46 m i duga 218 m. U središnjem delu brane nalaze se tri preliva. Imaju kapacitet od 3.000 m3/s. Disipa- cija energije vrši se u umirujućem bazenu koji se nalazi se nizvodno od preliva. Dva temeljna ispusta imaju kapacitet od 240 m3/s. Mašinska zgrada se nalazi pored preliva. Instalirana su tri agregata u okviru ovog objekta.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 27

Prethodna studija izvodljivosti za povećanje kapaciteta za proizvodnju jedinice je završena 2010. godine. U- ključena je i dodatna HE za ispuštanje biološkog minimuma. Idejni projekat rehabilitacije je završen 2012.

Slika 3-8: Brana i hidroelektrana “Potpec”

3.4.9 Brana “Otilovici” Brana “Otilovići” nalazi se na reci Ćehotina u Crnoj Gori, otprilike 7.5 km uzvodno od Pljevalja. To je betonska lučna brana, visine 59 m i dužine 143 m dug, sagrađena 1982. Glavna svrha akumulacije “Otilovići” je da snabdeva vodom termoelektranu “Pljevlja” i dovod vode za piće za stanovništvo i industriju u gradu Pljevlja. Tri preliva ukupnog kapaciteta 280 m³/s nalaze se u centralnom delu brane. Dva temeljna ispusta, opremljena Howell-Bunger zatvaračima i ukupnog kapaciteta 16 m³/s, nalaze se na donjoj trećini visine brane. Voda se ispušta kroz temeljne ispuste do umirujućeg bazena. Jedan donji ispust je delimično otvoren sve vreme kako bi se obezbedio biološki minimum (0,8 m3/s).

Zapremina akumulacije je veća nego što je potrebno. Pošto se određena količina vode gubi prelivanjem skoro svake godine, postoji raspoloživi pad (razlika između postojećeg nivoa vode u rezervoaru i umirujućem bazenu) od 35 m i ispuštanje biološkog minimum se vrši bez iskorišćavanja hidro-energije, postoji mogućnost izgradnje nove male hidroelektrane na desnoj obali nizvodno od brane.

Tokom proteklih deset godina izrađena je dokumentacija u vezi sa ovim malim hidroenergetskim postroje- njem koja obuhvata nekoliko projektnih rešenja. Njegove karakteristike, na osnovu poslednje usvojene tehničke dokumentacije, prikazane su kasnije u ovom Početnom izveštaju (Prilog 2 – identifikovani hidroenergetskih projekti)

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 28

Slika 3-9: Brana i hidroelektrana”Otilovici”

3.4.10 Brana i hidroelektrana “Piva” Brana “Piva” nalazi se na reci Pivi (stacionaža km 10+000), oko 9 km uzvodno od Šćepan Polja. To je brana, izgrađena 1976 godine. Jedna je od najviših u Evropi, sa visinom od 220 m, i dužinom od 268,5 m. Višak vode se ispušta preko preliva sa ustavama (ukupnog kapaciteta 1.670 m3/s) i nižeg ispusta (sastoji se od tri ispusta prečnika 2.5 m sa zatvaračima koji se nalaze na pola visine brane). Njegov maksimalni kapacitet je 373 m3/s. Postoje dva temeljna ispusta prečnika 2.5 m svaki i maksimalnog kapaciteta 240 m3/s. Zbog speci- fičnosti topografije mašinska zgrada je smeštena u stenskoj masi na levoj obali. HE “Piva” dugo je radila “vršnim” režimom. Tokom poslednjih nekoliko godine preduzete su mnoge aktivnosti kako bi se unapredila proizvodnja energije i efikasnost HE. Pored aktivnosti vezanih za rehabilitaciju i modernizaciju opreme, analizirana je mogućnost prokopavanja korita nizvodno od preliva brane. Osnovni cilj je da se snizi nivo vode nizvodno od brane i da poveća hidraulički pad i energetska proizvodnja HE.

Prethodna studija izvodljivosti povećanja kapaciteta HE završena je 2011, a idejni projekat će biti završen 2015, praćen tenderskom dokumentacijom za sanaciju proizvodnih jedinica. Jedan deo električne opreme sa- niran je 2014 godine.

Slika 3-10: Brana i akumulacija ”Piva"

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 29

Tabela 3-1: Postojeće brane i hidroelektrane Reverzibilno “Radoinja – “Zvornik” “Bajina postrojenje “Visegrad” “Kokin “Uvac (Sje‐ “Potpec” “Otilovici” “Piva” Item Bistrica” HE Basta” HE HE“Bajina HE Brod” HE nica)” HE HE Brana HE Brana HE Basta” Reka Drina Drina Beli Rzav Drina Uvac Uvac Uvac Lim Ćehotina Piva Srbija Srbija / RS Država Srbija RS/FBiH Srbija Srbija Srbija Srbija Crna Gora Crna Gora /RS /FBiH / FBiH Površina (km2) 17.423 15.195 13.310 1.500 1.170 920 3.605 352 1.758 Ispust (m3/s) 399,4 349 0,55 342 14,4 13,9 11,5 77,6 4,68 74,4 Ukupna zapremina (Mm3) 47,43 340 170 161 7,6 250 200 27,5 18 880 Aktivna količina (Mm3) 21,32 218 153 101 4,1 209 160 19,8 13 790 Nadmorska visina krune 164,0 292,5 883,4 339,0 816,2 888,5 990,0 439,0 842,0 678,0 brane (mnm)

Akumulacija Maksimalni radni nivo vode 160,4 290,2 881,5 336,0 815,0 437,0 841,0 677,7 (mnm) Normalni radni nivo vode 157,3 290,0 880,0 812,0 885,0 988,0 435,6 837,5 675,0 (mnm) Minimalni radni nivo vode 155,0 267,0 815,0 319,0 805,0 845,0 940,0 423,6 822,0 632,0 (mnm) Tip NDIV NDIV Reverzibilni NDIV DIV NDIV DIV NDIV Podzemni Maksimalni pad (m) 22,7 69,94 609,5 44,4 378,3 73 100 38,4 182.39 Procenjen pad (m) 20,3 65,1 572,0 360,0 97,5 37,6 162.0 Minimalni pad (m) 17,0 42,9 504,5 344,6 55,0 25,6 138.0 Postavljen ispust (m3/s) 620 644 129,2 800 36,0 37,4 43,0 165 240

HE Instalirana snaga (MW) 96 368 614 333 102.6 21.4 36 51 342 Godišnja proizvodnje (GWh) 500 1.650 1.200 1.010 370 60 72 300 800 Francis Kaplan Tip turbine Kaplan Francis Francis Francis Francis Francis Francis vertikalna vertikalna Broj jedinica 4 4 2 3 2 2 1 3 3 Upravlja EPS EPS EPS ERS EPS EPS EPS EPS EPCG EPCG PSHPP – reverzbilna HE ‐ DIV = diverzioni ‐ NDIV = ne‐diverzioni = HE integrisana u granu ili u neposrednoj blizini ‐ EPS = Elektroprivreda Serbia ‐ EPCG = Elektroprivreda Crna Gora ‐ Mm3 = milion kubnih metara

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 30

3.5 Snabdevanje vodom Celokupan pregled snabdevanja vodom u slivu reke Drine obaviće se tokom Faze 2. Ovim će biti obuhva- ćena podela na kategorije potrošača kao što su domaćinstva, navodnjavanje, industrija i potrebe životne sredine.

3.5.1 Snabdevanje vodom stanovništva Jedan od krajnjih ciljeva Integralnog upravljanje vodnim resursima u Drinskom slivu jeste da obezbedi ade- kvatan dovod vode za potrebe stanovništva. To podrazumeva značajnu rekonstrukciju i modernizaciju sistema za vodosnabdevanje u budućnosti.

Većina vode za potrebe stanovništva potiče iz planinskih izvora i dovedena je do potrošača gravitaciono i bez pumpnih stanica. To implicira da voda iz takvih izvora ne mora da ide kroz ceo proces prečišćavanja, uglavnom samo zahteva dezinfekciju hlorisanjem. Voda koja se isporučuje opštinama je u svakom naselju uglavnom obezbeđena od strane komunalnog preduzeća zaduženog za vodosnabdevanje i sanitarne usluge. Distributivna vodovodna mreža pokriva uglavnom veća naselja u svakoj opštini, kao i sela koja se nalaze u blizini, ali je ona generalno u lošem stanju. S druge strane, sela daleko od vodovodne mreže, imaju svoje bu- nare ili bušotine. Bunarska voda se zahvata iz vodonosnog sloja i, generalno, je ispravna sa stanovišta hemij- skih karakteristika.

Prema Dijagnostičkoj studiji Svetske Banke za Drinu trenutna specifična potrošnja vode stanovništva je ta- kođe veoma visoka, skoro dva puta prosečne potrošnje u zapadnoj Evropi (npr. do 160 l/po stanovniku/po danu). Takođe gubici vode u mreži koji uključuju i nelegalnu potrošnju je veoma visok, u rasponu od 40% do 81%.

Nedavna dokumentacija o mišljenju delovanja na životnu sredinu za Crnu Goru i Srbiju (UNECE 2014) ta- kođe pokazuje specifičnu potrošnju po glavi stanovnika do 260 l/stan/dan i gubitke do 60%. Trendovi u potrebama za vodom izgledaju kao nepromenjeni pošto populacija sada ne raste i gubici se ne smanjuju.

3.5.2 Navodnjavanje Navodnjavanje u Drinskom slivu trenutno nije od velike važnost; postoje međutim planovi značajnog pobo- ljšanja navodnjavanog zemljišta u bliskoj budućnosti u cilju poboljšanje ekonomskih uslova u tri države, kao i za ublažavanje pretnje klimatskih promena koje će verovatno dovesti do smanjenja padavina (više suša) i povećanja temperature.

Kao osnova, u Crnoj Gori postoji samo oko 2,000 ha navodnjavane zemlje, ali nije u slivu reke Drine. Sistemi navodnjavanja u slivu koji su u prošlosti bili veoma razvijeni -Ovsine-Berane, Brezojevica-Plav - su značajno degradirani i nisu u upotrebi. Zbog takve situacije, često se sistemi vodosnabdevanja u privatnim domaćinstvima neodgovarajuće koriste za navodnjavanja, što usložnjava probleme vode za piće. Vlada Crne Gore teži da poveća potencijal navodnjavanja sanacijom ovih oblasti.

U FBiH postoji izazov za dobijanje podataka u vezi sa upotrebom navodnjavanja i navodnjavanih useva. Nisu dostupni specifični podaci sliva reke Drine, već samo reke Save, gde se navodnjava samo 362.5 ha zemljišta od ukupnih 1,612.5 ha navodnjavanog zemljišta u čitavoj Federaciji.

Jedno od najvažnijih kvalitetnih poljoprivrednih područja jeste Semberija u RS u BiH smeštena duž donjeg toka reke Drine i Save čija ukupna površina planirana za navodnjavanje iznosi 43,700 ha. Potreba za navodnjavanjem je očigledna jer je najniža količina padavina zabeležena u najplodnijem području RS BiH a samim tim i u delti Drine i Save. U Drinskom slivu je samo jedan novi sistem navodnjavanja napravljen posle 1991, takozvani Novo Selo sistem navodnjavanja u opštini Bijeljina koji pokriva skoro 400 ha obradivog zemljišta i koristi vodu iz plitkih/dubokih vodonosnih slojeva.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 31

U Srbiji poljoprivredna proizvodnja je dominantna i važna ekonomska aktivnost u slivu reke Drine. Propor- cije poljoprivrednog zemljišta u upotrebi kreću se u rasponu od oko 70% u opštini Bogatić do 30% u opštini Bajina Basta. Uprkos tome ukupna površina zemljišta pod navodnjavanjem je zanemarljiva i sistemi za davanje su jednostavni, sa nadzemnim "kišnim krilima" ili jednostavnim pumpama. Uglavnom su ovi sistemi mali i nalaze se na privatnim posedima..

3.5.3 Industrija Potrošnja vode industrije je znatno opala u poslednjih 30 godina u BiH pošto su mnoge fabrike i postrojenja teške mehanizacije zatvorena. Količina vode koja se koristi u industriji je mala i obuhvata mala preduzeća. Potrošnja vode po stanovniku je oko 100 l/po stanov/po danu.

U Srbiji deo sliva reke Drine nikada nije bio razvijen što se tiče industrijske potrošnje, dok je u Crnoj Gori glavni korisnik TE Pljevlja koja koristi vodu za hlađenje. To je izazvalo značajno zagađenje vode donjeg toke reke Ćehotina u Pljevljima. Jedina druga upotreba vode je za šest pogona za flaširanje mineralne voda koja imaju zanemarljive količine potreba za vodom (330,000m3/god).

3.5.4 Protok vode za životnu sredinu – biološki minimum Inventar garantovanih protoka za životnu sredinu kao i zahvatanje vode u u slivu reke Drine biće napravljene za svaku branu na osnovu koncesije, tehničkih i zakonskih uslova za svaku zemlju. Osim toga, biće procenjen minimalni kritični protok – biološki minimum koji garantuje preživljavanje i razmnožavanje zaštićenih vodenih vrsta, kao i održivost ugroženih prirodnih ekosistema.

Ove komponente će biti integrisan u vodni bilans kako bi se osigurao prihvatljiv protok vode za životnu sredinu za reku Drinu i njene pritoke zajedno sa ostalim potrebama za vodom i korišćenjem vode.

3.6 Kontrola kvaliteta vode i zagađenja Kvalitet površinskih i podzemnih voda je značajan parametar za održivo vodosnabdevanja u slivu reke Drine, ali i za očuvanje vodenih ekosisteme i faune uopšte. Analize kvaliteta vode i zagađenja vode vodiće do određivanja priotitetnih mera zaštite u slivu reke Drine i do isticanja delokruga prekogranične saradnje.

Na lokalnom nivou, JV Konsultant će povezati opštine u slivu Drine kako bi integrisao strukturalne i pro- storne planove u odabranim scenarijima Integralnog upravljanje vodnim resursima u slivu reke Drine.

Kontrola kvaliteta vode u Srbiji obavlja se od strane Agencije za zaštitu životne sredine Srbije. Prema njenom godišnjem izveštaju, postoji 5 monitoring stanica u slivu reke Drine, u okviru teritorije Srbije, na reci Uvac (pritoka Lima), u Prijepolju na reci Lim (pritoka Drine), dve na Drini, u Bajina Basta i Badovincima, i jedna na reci Jadar, 2 km pre ušća u Drinu.

Rezultati 5 mernih stanica duž reke Drine pokazuju da je kvalitet reke dobar što se može objasnili slabom ekonomskom aktivnošću i smanjenjem populacije u slivu u poslednje dve decenije.

U Crnoj Gori, kontrola kvaliteta vode obavlja se od strane Agencije za zaštitu životne sredine Crne Gore. Agencija održava 6 monitoring stanica na reci Lim, 6 na reci Tari, i četiri stanice na Ćehotini.

U BiH, Javna ustanova “Vode Srpske” iz Bijeljine nadležna je za kontrolu kvaliteta vode u Republici Srp- skoj. Monitoring stanice u slivu reke Drine obuhvataju: 3 stanice na operativnoj monitoring mreži (Karakaj na Drini, Brioni na Ćehotini i Rudo na Limu), 2 stanice prekogranične monitoring mreže (Pavlovica Most i Foca na Drini), i 10 stanica na nacionalnoj monitoring mreži.

Agencija za vodno područje reke Save u FBiH Bijeljine nadležna je za kontrolu kvaliteta vode u FBiH. Tre- nutno nema dostupnih informacija o monitoring stanicama i obimu rada.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 32

Nivo zagađenja u slivu reke Drine odgovara klasi II, a u nekim delovima je i niži. Postoji razlika u klasifikaciji reke u pogledu kvaliteta vode između zemalja u slivu reke Drine. Trenutno dostupni nacionalni izveštaji su delimično kontradiktorni u opisivanju klase vode i ekološkog statusa i potencijala. Ovo je očigledno sektor za koji mora biti prikupljeno više informacija u sledećoj fazi revizije i analize. Očekuje se da osnovni parametri kvaliteta vode unaprede sliv reke Drine zbog pada industrijske proizvodnje u poslednje vreme izazvane svetskom ekonomskom krizom

Prema popisu Regionalni centar za životnu sredinu o potencijalnim izvorima zagađenja u slivu Drine (2011), broju aktivnosti za ugrožavanje vode (WEA) i ugrožavanje deponovanjem (WED), utvrđeni su sledeći izvori zagađenja za svaku zemlju:

 U Crnoj Gori: 50 WEA i 26 WED  U Srbiji 14 WEA 43 WED  U BiH (FBiH) 7 WEA  U BiH (RS) 9 WEA i 62 WED

Veći izvori zagađenja su (spisak nije konačan):

 TE "Pljevlja" (Crna Gora), Fabrika celuloze u Beranima (Crna Gora; zatvorena, ali u njoj se skladišti štetni materijal), Hemijska industrija - Goražde (FBiH), Fabrika aluminijuma u Zvorniku i Glinici (BiH- RS), Fabrika viskoze u Loznici (Srbija; zatvorena, ali u njoj se skladišti štetni materijal) itd.  Otpadne vode i atmosferske vode (trenutno postoji samo jedan operativno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u celom slivu i nalazi se u Mojkovcu u Crnoj Gori. Drugo postrojenje je u fazi izgradnje u Bijeljini u Republici Srpskoj).  Mnoge nelegalne deponije nalaze se blizu Drine i njenih pritoka. Do sada je jezero Perućac bilo čišćeno nekoliko puta – uglavnom plastične boce i kese.  Plutajući otpad.  Obrada drveta u manjim privatnim preduzećima.  Drugi izvori zagađenja.

3.7 Čvrst otpad Plutajući otpad je značajan problem reke Drine. Ovo je analizirano u ICPDR (ref: http://www.icpdr.org/main/publications/drina-rivers-floating-problem) 2008 godine. Čini se da gradovi nizvodno nemaju regulisane deponije i oko 30% ukupnog plutajućeg otpada završi u rečnom koritu. Tabela 3-2, sa web stranice ICPDR daje opis obima plutajući otpad za 2008. godinu. Tabela 3-2: Godišnja proizvodnja komunalnog otpada u reci Drini (2008)

Predmet BiH Crna Gora Srbija Ukupno

Broj gradova u slivu 10 7 8 25

Broj stanovnika 310.000 146.000 210.000 676.000

Proizvedeni otpad (t/god) 90.000 35.000 60.000 185.000

Obrađeni otpad (t/god) 000 0

Otpušten u vodu (t/god) 20.000 12.000 23.000 55.000

Izvor: ICPDR 2008

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 33

Slika 3-11: Plutajući otpad na reci Lim blizu ušća u Drinu (akumulacija "Višegrad")2012 Plutajući otpad na Drini i njenim pritokama je veliki uzimajući u obzir životnu sredinu i vodeni ekosistem na koju može negativno uticati ali pored toga oni predstavljaju i velike izazove za hidroelektrane i mogu dra- stično uticati na proizvodnju energije zbog prodiranja plutajućeg otpada u mašinske sisteme (npr. turbine) uzrokujući unutrašnja oštećenja.

Upravljanje plivajućim otpadom je stoga od međunarodnog značaja na nivou reke i taj se otpad mora sma- njiti u svakoj državi.

Problem su i zagađenja iz rudnika. To se pre svega generiše postupkom obrade rudnih resursa. Ozbiljni inci- denti zabeleženi su u ovi područjima i tiču se odlagališta jalovine Veliki Majdan i Brskovo, gde su reke Drina i Tara bile direktno zagađene. Takva zagađenja životne sredine je uglavnom povezan sa antimonom, olovom i cinkom, preradom, i topljenjem, i sa veoma velikim brojem operacija vezanih za rudarstvo, preradu i topljenja bakra.

3.8 Zaštita od poplava Većinu pritoka u slivu reke Drine karakteriše izuzetno bujičan i brz tok, sa brzim formiranjem poplavnih talasa (štete od poplave) koji idu nizvodno zbog veoma intenzivnih padavina izazvanim ciklonskim aktivnostima. Poplavni talasi (torrents) imaju karakteristično kratke koncentracije (za nekoliko manjih pod-slivova mogu biti samo nekoliko sati), i veoma velike količine proticaja, 1 do 1.5 m3/s∙km2, ili čak više od 2 m3/s∙km2 u slučajevima manjih pritoka. Pojave poplava sa verovatnoćom od 1% (povratni period od 100 godina) su u slučajevima većih pritoka od 12 do čak 17 puta veći nego kod prosečnih protoka, dok ovaj odnos može u slučaju malih pritoka biti još više nego ekstreman, 20 ili čak 25 puta veći.

Sliv Drine ugrožavaju:

 Poplavni talasi nizvodno (često nazivani: "spoljašnja vodena masa");  Poplave od unutrašnjih vodenih masa generisane unutar zaštićenih zona izazvanih odsustvom, ili nedo- voljnim kapacitetom izgrađenih sistema za odvodnjavanje;

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 34

 Neregulisani migracije manjih i većih rečnih kanala (naročito prisutnih duž donjeg dela Drinskog sliva; zbog ovoga je Drina jedna od najslabije regulisanih reka u Evropi, sa sistematskim izmeštanje svog korita na isto kao što zahteva regulaciju i stabilizaciju korita;  Nedostatak regulisanja obala u naseljenim područjima, koje zahtevaju "urbani tip " regulacije zarad bezbednosti, kao i zbog urbanističkog planiranja (naselja nemaju usaglašen urbanistički pristup reci pomoću pristaništa ili mola);  Bujični tok reke i erozioni procesi, sa nanosom deponovanim u korita, povećanja nivoa vode, smanjeni kapaciteti protoka koje povećavaju verovatnoću izlivanja većih protoka iz manjih pritoka;  Neregulisano vađenje peska i šljunka koji morfologiju rečnog korita reke predstavlja "okidač" destabili- zacije.

Zbog konstantnog protivpravnog prisvajanja-pristupanja naselja, postrojenja i infrastrukture ka nižim zonama, sve bliže plavnom području (ovo se posebno javlja u novije vreme, naročito u Semberiji zbog smanjenja populacije tokom 90-ih koje je zbog rada naselilo plavna područja jer je zemljište bilo jeftinije), postoji značajno povećanje šteta od poplava nego što je to bio slučaj ranije.

Trenutno i protok Drine, izmeren na mernoj stanici "Zvornik", od otprilike 3,500 m3/s, što odgovara povratnom period od 1 u 40 godina (poplave u maju 2014), može izazvati velike štete.

Najveći poplavni protok do sada zabeležen je u novembru 1896; Sada određeni izvori procenjuju da je vero- vatnoća njene pojava iznosila približno 0.5% (1 u 200 godina).4 Tada je kameni most na Drini bio u potpunosti poplavljen. Hipotetički 0.1%-protok (1 u 1,000 godina), izmeren na mernoj stanici "Zvornik", može biti procenjen na otprilike 16,000 m3/s, ali to nije pouzdana procena. Postoje i beleške ovih poplava (izmereno na mernoj stanici "Foca"): 1952: 3,220 m3/s, 1968: 3,950 m3/s i 1974: 2,850 m3/s.

Nedavne katastrofalne poplave u slivu reke Drine dogodile su se 07.12.2010 i 15.05.2014, kod ušća reke Save, Pive i Tare i ugrozile su skoro čitavo područje. To uključuje i područje Semberije, relativno ravan deo Drin- skog sliva na kom se nalaze važna obradiva područja i zemljišta namenjena za izgradnju. Na mernoj stanici "Zvornik" 07.12.2010 zabeležen je protok od 4,900 m3/s, što odgovara verovatnoći od 2% (1 u 50 godina). Ta poplava ugrozila je oko10,000 stanovnika i izazvala štete na stambenim zgradama i postrojenjima i procenjuje se na više od 33 miliona KM ( 20 miliona evra). Tokom poslednjih poplava, 15.05.2014 protok je bio do 3,500 m3/s, što odgovara od 1 u 40 godina povratnom periodu, ali je šteta bila još veća (čak su i ulice centra Bijeljine bile pod vodom), jer su se poklopile sa prodorom poplava (povratni talas) iz reke Save (Slika 3-12).

Prostiranje poplavnih talasa/udara u slivu reke Drine je nešto manje štetan, u odnosu na prirodne uslove, zbog činjenice da u uzvodnim zonama u Crnoj Gori, Srbiji i BiH postoje akumulacije izgrađene u okviru hidroelektrana (u zagradama date su zapremine akumulacije): HE"Uvac" (213 miliona m3), HE "Kokin Brod" (273 miliona m3), HE "Bistrica" (7 miliona m3), HE "Potpeć" (44 miliona m3), HE "Piva" (880 miliona m3), HE "Višegrad" (161 miliona m3), HE "Bajina Basta" (340 miliona m3) i HE "Zvornik" (inicijalno 89 miliona m3, ali je trenutno njegova zapremina znatno smanjena zbog taloženja i omogućava samo dnevnu regulaciju protoka). Problem nastaje iz činjenice da izračunata regulacija protoka (razvijen iz matematičkog modela koji može da optimizuje buduće upravljanje zapreminom) nije adekvatno primenjena. Otuda kontrola opreme za ispuštanje vode (tablaste ustave itd) tokom perioda poplava koja omogućava upravljanje u skladu sa kriteriju- mom minimizacije Qmax, ne pruža optimalni efekat. Trenutni metod upravljanja, navodno na osnovu dugogo- dišnjeg "iskustva", može dovesti do neefikasnog upravljanja ustavama na branama što može stvoriti poplavni talas sa protokom većem od onog pod prirodnim uslovima. Ublažavanje poplavnih talasa koji se prostiru ka reci Lim iz pravca reke Uvac je veoma efikasan zbog delovanja dve velike akumulacije – "Uvac" i "Kokin Brod".

4Intenzitet poplava iz 1896 je otvoren za raspravu i pretpostavke i o njemu će se više govoriti u Fazi 2

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 35

Izvor: Al Jazeera News Slika 3-12: Područje pogođeno poplavama u maju 2014 Problemi sa realizacijom zaštitnih sistema, naročito na donjim delovima toka reke Drine, imaju više negativnih efekata zbog sledećih činjenica:

 Veći deo državne granice između Srbije i BiH više ne ide linijom reke, jer nestabilnog i vijugavog rečnog korita Drine koje se stalno pomera ka istoku i izaziva zabunu po pitanju odgovornosti.5  Slično, na mestu predviđenih radova za zaštitu od poplava u Semberiji (to je planirano za 2014 ali još uvek nije izvršeno) veliki broj novih objekata na levoj obali izgrađen je od strane investitora iz BiH. Nalaze se dalje od reke kako bi uzeli u obzir posledice vijuganja. Međutim, sada je jako teško zaštititi ove objekte od poplava.  Planirani radovi zaštite od poplava odloženi su između ostalog, zbog očekivanja da će na donjem kursu Drine (nizvodno Zvornik) biti izgrađena nova hidroelektrana (kaskadni sistem) gde će biti veći nasipi kako bi se smanjili predviđeni nivoi poplava;  Sistem za zaštitu od poplava (nasipi) u slivu reke Drine su fragmentarni a radovi na obe obale reke nisu usklađeni.

Najznačajniji sistemi zaštite od poplava su:

 Duž donjeg dela toka Drine, na desnoj obali: o Nasip od Banov Broda do Crne Bare (dužine 6,72 km, stepen zaštite od poplavnog talasa 1% (1 u 100), visina zaštite, tj nadvođe 1,2 m); o Nasip oko Crne Bare (7.14 km); o Nasip Crna Bara – Badovinci (7,97 km); o Nasip duž obilaznice oko Loznice (10,3 km, 1%, 1,0 m), regulacija i nasip brane "Zvornik" do Kara- kaja (4,5 km, 1%, 0,8 m).

5 Drina je smatrana granicom između Srbije i Bosne. To je još uvek prirodna granica između dve zemlje, ali postoji i prava, zakonska granica koja je određena geodetskim merenjima. Pomeranjem Drine ka istoku, pravna linija razdvajanja nije. Stanovnici (izbegla lica...) dolaze u ova područja i počinju izgradnju bez građevinske dozvole. Različite institucije žele da podrže izgradnju nasipa u Bosni (Bijeljina, Gorazde etc.), ali ne i uSrbiji. Sa druge strane, Srbija ima problem sa investicijama čiji je cilj zaštita bosanskih državljana koji su ilegalno na njenoj teritoriji.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 36

 Duž donjeg dela toka Drine, na levoj obali: o Nasip i parapet u Zvorniku (2,5 km, 1%, 0.8 m); o Regulisano rečno korito u Zvorniku (2 km), i zaštitni objekti (5.7 km); o Regulsani delovi reke Hoče, Gradine, Kozlučke reke, Tršićke reke i Jaseničke reke, kako bi se zaštitila nova naselja.

Druga važna zapažanja su:

Desna obala reke zaštićena je više nego leva, ali ne u celoj svojoj dužini; ni na jednoj obali nisu realizovani planovi fiksiranja i stabilizacije korita, već samo deo radova usmeren na zaštitu određenih ugroženih konkav- nih delova, koji zbog svoje izolovane prirode, nisu dale značajnije efekte u uslovima ekstremnog vijuganja korita reke.

Duž srednjeg toka Drine (od Višegrada do Zvornika) pojedini radovi usmereni na zaštitu pritoka Jadar, Dri- njača, Lovnica, Križevica, Crvena Reka i Glogovska Reka, izvedeni su u ukupnoj dužini od 6 km. Uopšteno govoreći, radovi su izvedeni samo u delovima gde je komunikacija bila ugrožena. Reka Jadar ima veoma obilan vodotok i prioritet je u svim planskim dokumentima.

Jednako je važna i realizacija zaštitnog objekta rečnog korita na levoj obali Drine kod Bratunca, zatim regulacija pritoka Zeleni Jadar i Studeni Jadar u Milićima, reke Drinjač i Lovnice u Šekovićima, reke Križevice, Glogovske Reke u Bratunacu, Križevića Reke i Crvena Reke u Srebrenici itd.

Duž srednjeg toka Drine niz hidroenergetskih postrojenja rečnog tipa (nediverzioni tip) predviđena su u kaskadnom sistemu, stoga će biti neophodno uskladiti radove sa tehničkim rešenjima na osnovu usvojenih kota visokih nivoa vode na predviđenim branama.. To je i jedan od razloga kašnjenja radova, naročito u Bra- tuncu, jer podela kaskadnog sistema još uvek nije definitivno usvojena.

Gornji deo toka Drine ide od Višegrada do ušća Pive i Tare. Duž ovog poteza predviđena je dalja izgradnja kaskadnih hidroelektrana; sistem zaštite od poplava na Drini, kao i na njenim pritokama će zavisiti od izabranih tehničkih rešenja (npr. usvojen sistem nivoa vode na brani). Za ovaj deo sliva značajni su sledeći radovi:

 Opština Sokolac: uređenje reke Resetnica kroz urbano područje Sokolac (2,5 km, optimalno 5 km), Kajnak (0,8 km) završetak početnih radova usmerenih na uređenje reke Rakitnica u Rogatici (2,1 + 0.5 km);  Višegrad: završetak zaštitnog objekta rečnog korita i nastavak uređenja reke Rzav, uzvodno od obavljenih radova (minimum 0.6 km);  Novo Goražde: nasipi i zaštita obale tako da odgovaraju vodostaju za HE "Višegrad" koji si izgrađeni, ali su u opasnosti zbog neregularnog izbegličkog naselja, sagrađenog u plavnom području; zbog ovoga će zaštita biti prilično složena;  Čajniče: završetak uređenja reke Janjina i Vrelo, stabilizacija rečnog korita i urbanističko uređenje;  Opština Rudo: područje ugroženo poplavama iznosi oko 6,860 ha, na području grada neophodna je urba- nistička regulacija;  Opština Foča: tok reke Ćehotine kroz grad je uređen (dužine 0.4 km) i neophodno je da se nastavi dalje, uzvodno, i da se zaštiti desna obala do ušća, dužine 1.6 km. Foča akumulacija trebalo bi da bude smešteno uzvodno od grada Foče a “Paunci” akumulacija nizvodno od njega, npr. grad će biti smešten između ove dve zapremine (akvatorije). Takve akumulacije ponekad imaju dodatnu vrednost, kapacitet za rekreaciju itd. Ovo naravno zahteva odgovarajuću infrastrukturu i druge preduslove npr. da grad mora biti povezan sa njima. U okviru radova u vezi sa HE "Foča" i HE "Paunci", urbanističko regulisanje poplava u koritu Drine će biti neophodno, kako bi se povezali sa gradom, koji se nalazi između ova dva objekta kako bi bili sigurniji u uslovima nejednakih i neregularnih radnih režima obe HE. HE/akumulacija “Foča” predvi- đeno je kao kompenzacija za HE “Buk Bijela” koja je namenjena za vršni rad, mada bi bez HE “Foča” u gradu bilo razlika u dnevnom nivou vode od nekoliko metara; i  Miljevina: reka Bistrica ugrožava Miljevinu i neophodno je da se izgradi nasip (dužine 0,65 km) i da se obavi urbanistička regulacija poplava (dužina od oko 1,27 km).

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 37

Među ostalim projektima, najhitniji je onaj koji se odnosi na zaštitu Semberije od poplava; odgovarajući Izveš- taj Idejno rešenje sa Studijom izvodljivosti pripremljen 2014. (Zavod za vodoprivredu iz Bijeljine), u skladu sa sledećim projektnim kriterijumima, koji su ovde prikazani iz razloga što su bitni za druge projekte zaštite:

 Potrebno je završiti sistem zaštite na levom delu priobalja područja Drine, upotrebom nasipa sa pregra- dama, u skladu sa konceptom predstavljenim u studiji "Regulacija i uređenje rijeke Save u Jugoslaviji", kako bi se taj sistem povezao sa sistemom zaštite za područje na desnoj obali Save; u tom smislu biće izgrađena integralna i funkcionalna "over-partition" zaštita Semberije i taj deo Posavine (veoma važan, jer je Semberija na levoj, a Podrinje na desnoj obali donjeg dela toka Drine, u zavisnosti od stepena zaštite duž Save);  Stepen zaštite od poplava sa mogućnošću od 1% (1 u 100 godina) biće realizovan podizanjem visine objekata zaštite od poplava za 1.2 m, do nivoa vode Save, i uzvodno duž glavnog toka njene glavne pritoke - Drine, uz podizanje visine za 0.80 m;  Neophodno je uzeti u obzir režime plavnog protoka pod prirodnim uslovima, bez učešća akumulacija (to podiže sigurnosni nivo, jer se akumulacijama ne upravlja na najbolji mogući način);  Nasipi će biti izgrađeni isključivo na teritoriji BiH (Republika Srpska), imajući u vidu činjenicu da granica između BiH i Srbije nije duž cele reke Drine, već je razmeštena zapadno od nje, uz napuštene vodotoke karakteristične za Drinu na Berlinskom kongresu, kada je utvrđena demarkaciona linija;  Nasip treba napraviti u saradnji i kooperaciji sa Republikom Srbijom, uzimajući u obzir nove hidrološke analize protoka, ne samo tokom projektovanja, već i tokom izvođenja radova;  Imajući u vidu veliku dužinu ovih nasipa (oko 33.36 km), oni se moraju realizovati u tri faze, u skladu sa prioritetima određenim analizom štete;  Izgradnju Faze1 i 2 zaštitnih nasipa obaviće "Kaseta Semberija" ("Partition Semberija").

Važna napomena:

Veoma je važno da uređenje i mere zaštite planirane duž srednjeg i donjeg toka Drine budu usklađeni sa predviđenim hidroelektranama (kaskade) duž toka reke, naročito duž pojedinih poteza.

3.8.1 Protokol o zaštiti od poplava Međunarodna komisija za sliv reke Save predložila je i omogućila izradu Protokola o zaštiti od poplava Okvirnim sporazumom o slivu reke Save kao međunarodni pravni osnov za regionalnu saradnju zemalja u slivu reke Save u sektoru upravljanja poplavama. Protokol reguliše pitanja održive zaštita od poplava u slivu reke Save izazvanim prirodnim pojavama, kao što su visoka protoci i led, ili veštački uticaji poput ispuštanja vode iz akumulacija i retenzija izazvanih rušenjem brana ili zbog nepravilnog postupanja, sa ciljem da spreči ili ograniči štete nastale poplavama, da smanji rizik od poplava i da smanji ili ublaži štetne posledice poplava. Glavne zajedničke aktivnosti koje treba da se realizuju na osnovu odredbi dogovorenih Protokolom su:

1. Izrada zajedničkog plana upravljanja rizikom od poplava u slivu reke Save sa svim preliminarnim koracima u skladu sa Direktivom 2007/60/EC za procenu i upravljanje rizicima od poplava. 2. Uspostavljanje sistema za prognoziranje poplava, upozorenja i alarmnog u slivu reke Save 3. Razmena informacija relevantnih za održivu zaštitu od poplava 4. Druge zajednički dogovorene aktivnosti, uključujući razvoj mehanizama za uzajamnu pomoć u vanrednim situacijama poplava

Važno je naglasiti da su važni koraci već načinjeni u smislu implementacije Protokola, iako on još uvek nije stupio na snagu. Nacrt programa za razvoj Plana za upravljanje rizikom od poplava već je pripremljen. Oče- kivani vremenski raspored usvajanja je sredina 2015. Zajednički izveštaj preliminarne procene rizika od poplava u slivu reke Save je pripremljen, što se smatra ispunjenjem obaveze osiguravanja razmene informacija između nadležnih vlasti država u međunarodnom rečnom slivu, kako je utvrđeno okvirom EU direktive i odredbama Protokola. Što se tiče razmene informacija, Međunarodna komisija za sliv reke Save pripremila je, u saradnji sa Svetskom meteorološkom organizacijom, dokument pod nazivom "Politika razmene hidrolo- ških i meteoroloških podataka i informacija u slivu reke Save", koji je potpisan od strane svih.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 38

Pored toga, početni sistem hidroloških razmena podataka je razvijen na web stranici Međunarodne komisije za sliv reke Save, sa planom da se nadogradi na Sava HIS, ukoliko adekvatni izvori budu dostupni.

3.8.2 Trenutna finansiranja za poplave Nakon razornih poplava u maju 2014, značajan iznos sredstava je usmeren u zaštitu od poplava u slivu reke Drine. Shodno tome, JV Konsultant će to morati ovo da uzme u obzir pre razvoja Investicionog okvira Prio- rititizacija komponenta projekta kako bi se izbeglo ponavljanje. Na primer revizija postojeće dokumentacije od strane Svetske Banke sugeriše da su sledeće mere zaštite već uključene:

1. Za Drinu BiH Projekat zaštite od poplava (24 miliona dolara) koji se sastoji od dve komponente:

 Radovi zaštite od poplava i podrška za područje Bijeljini i  Radovi zaštite od poplava i podrška za područje Goražda.

2. Za Srbiju Projekat hitnih intervencija koji se sastoji od četiri komponente:

 Podrška Sektoru energetike  Podrška Sektoru poljoprivrede  Zaštita od poplava  Potencijalne hitne intervencije

Jedina relevantna komponenta koja se odnosi na WBIF Drina Project jeste Zaštita od poplava. Ukupno je 16.72 miliona evra odvojeno da podrži hitnu sanaciju zaštite od poplava i kontrolu odvodnjavanja (14.72 milion evra), jačanje tehničkih kapaciteta vladinih agencija ( 2 milion evra) za bolju prevenciju i upravljanje poplavama. Ukupno 71,5 km radova zaštite od poplava/rekonstrukcije/sanacije planirano je između 2015 kraja 2017, međutim tačan obim radova u slivu reke Drine još uvek nije poznat.

3.9 Suša i nanos Pored poplava, sliv reke Drine sklon je i sušama i pretrpeo je periode sa padavinama ispod proseka naročito tokom letnjih meseci. Dok se uticaj klimatskih promena sa ukupnim obim trajanja i učestalosti poplava i suša ne može sa preciznošću prognozirati, postoje dokazi da su se ekstremno vlažni i suvi periodi povećali u poslednjih nekoliko godina u smislu učestalosti i intenziteta u slivu Drine. Suša iz 2012 bila je značajan izazov za hidroelektrane u Srbiji.

Nakon Početnog seminara održanog 01.12.2014 postojao je opšti utisak da su pitanja nanosa i suša znatno zapostavljena. Brige za dalje informisanje o nanosu i sušama izražene su od strane sprske, bosanske (RS) i crnogorske delegacije. Nanos je posebno problem u donjim tokovima reke.

JV Konsultant je svestan ovih pitanja i radiće na njima u Fazi 2. JV Konsultant shvata da su mnoga područja u Drinskom slivu DRB pretrpela suše koje su uticale na biodiverzitet i ribolov, vodosnabdevanje iz podzemnih voda (na nivo podzemnih voda uticala su povlačenja iz akumulacija, naročito leti), i poljoprivredu. Kli- matske promene i varijabilnost kritični su za funkciju sliva kako tok reke zavisi od topljenja snega i padavina. Temperatura i padavine su promenljivi, što će verovatno povećati mogućnost nestašice vode leti, i veoma visoke protoke vode i poplave, u ostalim sezonama. Pored toga, visok oticaj i geološki uslovi takođe uzrokuju veliku eroziju koja pak dovodi do velikih nanosa opterećenja koje se prenosi rečnim sistemom i koji se akumulira u sporo-tečnim delovima reka i u akumulacijama. Ovi sprudovi dalje ozbiljnije povećavaju rizik od poplava u mnogim delovima sliva.

Shodno tome, poplave i prateći rizici su jedan od glavnih pokretača i ključnih interesa ove studije. Međutim moraju biti proučeni od strane Integralnog upravljanja vodnim resursima koje će istovremeno morati da o- bezbedi realne i održive strategije za upravljanje i razvoj drugih aktivnosti korišćenja vode. Više detalja o metodama za sušu i formiranje nanose može se naći u Poglavlju 5.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 39

Mora biti zabeleženo da je Međunarodna komisija za sliv reke Save razvila Protokol za Upravljanje nanosima za Okvirni sporazum o slivu reke Save koja afirmiše potrebu za efikasnom saradnjom između Strana i za promociju održivog upravljanja nanosima.

3.10 Postojeće stanje životne sredine Postojeće stanje životne sredine prikazaće ekološke karakteristike sliva reke Drine. Prvi korak jeste biodiverzitet, ekosistemi i prirodni izvori sliva. Tema će biti definisanje važnih ekoloških karakteristika (npr. zašti- ćeni ekosistemi, očuvanje prirodnih izvora itd.) sliva i glavnih pitanja i izazova i (zagađenje vode i vazduha, ugroženi ekosistemi, isključenja vodenih i zemljišnih staništa, prekinuti koridori faune).

Tokom ove faze karakterizacije, obratiće se pažnja da se obezbede homogeni opisi za sve tri zemlje, kako bi se izbegle pristrasnosti u interpretaciji.

Preporuke mera i strategija biće uspostavljene prvo na nivou države a zatim će se proširiti na ceo sliv Drine.

3.10.1 Klima Klima Drinskog sliva je kompleksna i na nju utiču opšte atmosferske cirkulacije, njen izdužen oblik duž me- ridijana, lokalna orografija i blizina Jadranskog mora. Najjužniji deo sliva ima mediteransku i pomorsku u- mereno i vlažnu klima prema Köppen klimatskim klasifikacijama. Umereno hladna i vlažna kontinentalna klima se može naći na nadmorskoj visini većoj od 1000 m. Uticaj mediterana, iako mali, postoji u gornjem delu sliva, do Foče. Odatle nizvodno preovladava umereno kontinentalna klima sa toplim letom i umereno hladnim zimama.

Generalno, od juga ka severu, duž pada nadmorske visine, nakupljena godišnja količina padavina se smanjuje od oko 2100 mm izmerenih u Kolašinu do 820 mm u Loznici. U istom smeru srednja godišnja temperatura raste, od 4.6 °C ns Žabljaku do 11 °C u Loznici. Godišnja raspodela padavina razlikuje se kroz sliv. Severni delovi dobijaju najviše kiše u kasno proleće, uglavnom u maju i junu, dok je zima je suva sa najni- žim padavinama u februaru. Zbog uticaja mediteranske klime u južnim delovima, Maksimalna kiša pada u kasnu jesen a najmanje tokom letnjih meseci. Najtopliji je jul, a najhldniji januar. Celokupna slika klime Drinskog sliva prikazana je na slici gde su srednja godišnja temperatura i karton padavina prezentovani za bazni period od 1961-1990. Informacije su dobijene od e-OBS dnevnih opservacija na 25 km horizontalne rezolucije.

Slika 3-13: Srednja godišnja temperatura (levo) i srednja godišnja količina padavina (desno) za period 1961-1990, prema podacima e-OBS

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 40

Relativna vlažnost u slivu reke Drine postoji, najniža je u periodu jun-avgust a najviša u decembru i januaru. Sneg znatno utiče na režim vode zbog velike količine vode koja se nakuplja u njoj, sa najvišim tokovima za- beleženih u prolećnom periodu, u aprilu i maju. Visina snega u nekim delovima donjeg srednjeg dela sliva može biti i do 1,20 m (odgovara maksimumu od 200mm vode) a sa čestim snežnim nanosima u gornjim delovima može da iznosi i više od 5 m.

Magla je karakteristična za dolinu Drine i može se pojavljivati tokom cele godine, ali najviše u proleće i jesen. Kompleks lokalne topografije na gornjem toku Drine značajno utiče na promenu pravca i brzine vetra. Uprkos tome, snažni vetrovi su retki i generalno su manjeg intenziteta.

3.10.2 Klimatske promene Posmatrane klimatske promene U period od 1981 do 2010 u čitavom slivu reke Drine srednje godišnje povećanje temperature upoređeno je sa periodom od 1961 do 1990. Intenzitet zagrevanja varira od 0.4 do 0.6 °C u srednjem delu sliva 0.7 °C na Žabljaku i 0.8 °C u Bijeljini. U istom periodu srednje godišnje padavine izmerene su u većem delu sliva, 4% at Sokolcu do otprilike 6 % u Loznici i Bijeljini.

Južni deo sliva pretrpeo je manje promene godišnjih padavina, između 2% na Žabljaku i 3% in Pljevljima. Iako promena padavina nije velika, promena raspodele u pluviometrijskom režimu uočena je na taj način da je broj dana sa padavinama od 1 mm dok količina padavina iznad 95 raste Uporedo sa povećanjem količine padavina, primećena je veća pojava suša u proteklih 30 godina. Promena srednje godišnje temperature (°C) i godišnjih padavina (%) za period od 1981 do 2010 u odnosu na bazni period od 1961 do 1990 u slivu prema podacima e-OBS prikazana je na slici.

Slika 3-14: Promena srednje godišnje temperature (levo) i srednje godišnje količine padavina (desno) za period od 1981 do 2010, u odnosu na period od 1961 do 1990 prema podacima e-OBS

Projektovane klimatske promene Sve tri države u svojim Nacionalnim komunikacijama pod Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija za klimatske promene analizirale su projekcije klimatskih promena koristeći isti regionalni klimatski model, EBU- POM, po A1B (“srednji”) i A2 (“jaki”) Međuvladinim panelom za klimatske promene Specijalni izveštaj scenarija za dva buduća perioda od 2001 do 2030 i od 2071 do 2100.

Za period u bliskoj budućnosti od 2001 do 2030 po A1B scenariju, projektovano je povećanje srednje godiš- nje temperature za ceo sliv od 0.8 do 1.1 °C u odnosu na bazni period od 1961 do 1990. U južnom delu sliva projektovane je smanjenje padavina 5%, dok se nizvodno očekuje povećanje od 5%.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 41

Projektovan je porast temperature i za dalji naredni period, od 2071 do 2100, od 2.4 do 2.8 °C po A1B i 3.4 do 3.6 °C po A2 scenariju. Očekuje se smanjenje padavina, od 10 do 20% po A1B i do 15% po A2 scenariju.

3.10.3 Kvalitet vazduha Zagađenje vazduha je značajan parametar za zdravlje stanovništva u slivu reke Drine, ali i za životnu sredinu. Konkretno, ozon (O3) i gasovite emisije (kisele kiše) mogu oštetiti vegetaciju i uništiti biljke i rast drveća. Lokalno zagađenje vazduha može imati direktan uticaj na vodne resurse (kiselost jezera). Prema tome, kvalitet vazduha je komponenta očuvanja kvaliteta voda i ekosistema u slivu reke Drine.

Prvi zadatak biće određivanje tačaka zagađenja vazduha koji mogu imati uticaja na sliv reke Drine i odabir odgovarajućih mernih stanica za prikupljanje podataka. Prema tome, specifične analize relevantnih podataka će se vršiti u odnosu na izvore zagađenja i ugroženih vodnih resursa i ekosistema u slivu reke Drine.

Prvi prikupljeni podaci za sve tri zemlje pokazuju da bi bio izazov imati podatke o kvalitetu vazduha pre 1998.

Za početak, stanje za izveštaje životne sredine za tri zemlje daje informacije za praćenje kvaliteta vazduha i tokova zagađenja vazduha. Najnoviji izveštaji su iz 2012. Ova informacija je ukrštena sa bazom podataka Evropske agencije za životnu sredinu, pošto sve tri države pripadaju Evropskoj informacije za životnu sredinu mrežu za osmatranje (EIONET).

Za BiH Glavni korišćeni izvori su:

 Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu – Recenzije performansi životne sredine – Bosna i Hercegovina – UN, 2004 i 2011 (drugo izdanje)  Ministarstvo slobodne trgovine i ekonomskih odnosa, stanje izveštaja životne sredine za BiH, 2012

Raniji prikupljeni podaci o kvalitetu vazduha su iz 1990 godine. Međutim to do 2010/2011 nije bio veliki napredak monitoring opreme u BiH nastao zbog usvajanja Zakona o zaštiti vazduha

FBiH: Hidrometeorološki zavod u Sarajevu:  1 automatska stanica kvaliteta vazduha koji meri SO2, CO, NO, NO2 NOx,  1 stanica koja meri čestice materije i SO2. Merenje se obavlja svakodnevno

Pored toga, Kantonalni Institut za javno zdravlje Sarajeva meri na 5 stanica u Sarajevu čestice i SO2, na dnev- noj bazi.

Van Sarajeva, Odeljenje za zaštitu životne sredine u Tuzli:  3 automatske stanice u Tuzli  2 stanice na termoelektranama Tuzla.

Ove stanice mere SO2, CO, NO, NO2 NOx O3 i ukupne suspendovane čestice RS: Hidrometeorološki institut je nadležan za praćenje kvaliteta vazduha i radioaktivnost u vazduhu tokom padavina. Postoji jedna automatska monitoring stanica u Banja Luci koja meri SO2, CO, NO, NO2, i NOx.

Institut za zaštitu, ekologiju i informatiku:  7 stanica u Banja Luci,  3 stanica u Gradiškoj  4 stanice u drugim opštinama. Ove stanice mere čestice i SO2 tri puta nedeljno.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 42

Kvalitet vazduha se zatim prati povremeno 20% u nekim opštinama u RS uključujući i neke u slivu Drine.

Može se primetiti da je nekoliko preduzeća i industrija dobrovoljno opremilo svoja postrojenja mernim stanicama.

Postoji oko 40 monitoring stanica u BiH, ali one se uglavnom nalaze u većim gradovima, poput Sarajeva, Tuzle i Banja Luke. Vrše se merenja čestica i SO2. Druga toksična zagađenja vazduha (bivše nestabilne organske komponente), kiseli gasovi i metali se ne mere. Različiti instituti ne koriste iste metode merenja.

Pored toga, prikupljeni podaci o kvalitetu vazduha ne prikazuju celokupno stanje kvaliteta vazduha u državi, pa će Konsultant biti suočen sa neujednačenim podacima o kvalitetu vazduha.

Kretanja: Zagađenje vazduha u gradovima uglavnom uzrokuju emisije iz stacionarnih izvora (industrijske aktivnosti), izazvana sagorevanjem goriva a zatim i emisije iz saobraćaja. Iako su emisije iz industrijskih procesa smanjene nakon rata početkom 90-ih, emisije iz saobraćaja su porasle i povećavaju se zbog većeg broja vozila na putevima.

Za Crnu Goru Glavni izvor referentnog materijala korišćen tokom početne faze je:

 Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu – Recenzije performansi životne sredine – Crna Gora UN 2011 i Nacrt za 2014  Stanje životne sredine u Crnoj Gori, Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore, 2011.  http://www.eea.europa.eu/soer/countries/me/soertopic_view?topic=air pollution

Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore, u dogovoru sa Centrom za ekotoksikološka ispitivanja Crne Gore nadležna je za praćenje kvaliteta vazduha u državi.

Od 1998, mreža od 14 automatskih i poluautomatskih stanica(dvadesetčetvoročasovno merenje) u Crnoj Gori (automatske stanice su prikazane na slici Slika 3-13) mere emisije osnovnih zagađujućih materija u vazduhu kao što su:  sumpor dioksid (SO2),  ukupni azotni oksidi (NOx),  troposferski ozon (O3),  troposferski ozon (CO), metan(CH4),  fenoli  ukupan sadržaj suspendovanih čestica, uključujući sadržaj teških metala i poliaromatskih ugljovodonika, i sadržaj teških metala

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 43

Slika 3-13: Lokacije automatskih monitoring staniva (crvene tačke) u Crnoj Gori

Od 2007, merenje čestica koje imaju poseban uticaj na zdravlje (PM2.5 i PM10) vrši se na jednoj lokaciji.

Paralelno, svaka stanica meri sledeće meteorološke parametre: temperaturu vazduha, brzinu i smer vetra, relativnu vlažnost.

Pored toga, merenja osnovnih i specifičnih emisija zagađenja – sumpor dioksid, azot monoksid, azot-dioksid, ukupna azotnih oksida, troposferski ozon, ugljen monoksid, metan, nemetanska isparljiva organska jedinjenja, suspendovane čestice i meteorološki parametri – vrši se na veoma prometnim raskrsnicama i na putevima za karakterizaciju isparenja i zagađenje u saobraćaju.

Kretanje: Osnovni trendovi u Crnoj Gori su:

 Parametri izmereni na automatskim stanicama u Podgorici, Baru, Nikšiću i Pljevljima ukazuju da su glavni uzroci zagađenja vazduha industrija, transport i individualno grejanje tokom grejne sezone.  Kvalitet vazduha u Crnoj Gori, procenjen prema pokazateljima sumpor dioksida je jako dobar. Koncen- tracija azot-dioksida je takođe ispod graničnih vrednosti.  Vazduh u Podgorici, Baru, Nikšiću i Pljevljima je pod uticajem čestica (PM10). Ove čestice se uglavnom pojavljuju kao rezultat industrijskih postrojenja, sagorevanja goriva u velikim i malim pećima i i motorima sa unutrašnjim sagorevanjem

Za Srbiju Glavni izvori referentnog materijala korišćen tokom početne faze su:

 Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu – Recenzije performansi životne sredine – Serbija – UN, Nacrt za 2014  Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine , Agencija za zaštitu životne sredine  Izveštaj stanja životne sredine za Srbiju, 2012

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 44

Da bi bila u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, Srbija je razvila nacionalnu mrežu za praćenje kvaliteta vazduha pod kontrolom Agencije za zaštitu životne sredine.

Danas, zemlja je opremljena sa 28 kompleta automatske opreme za monitoring kvaliteta vazduha. Agencija za zaštitu životne sredine predstavila je rezultate automatskog praćenja kvaliteta vazduha u realnom vremenu.

Ranije prikupljanje podataka obavljeno je 1990 godine. Izmereni parametri su:

 Emisije kiselih gasova,  Emisije ozona (NOx , CO , CH4 i NMVOC),  Emisije suspendovanih čestica primarnih i sekundarnih prekursora suspendovanih čestica ( PM10 , NOx , 3 NH , SO2 ),  Emisije teških metala (Cd, Hg , Pb , As, Cr , Cu , Ni, Se, Zn ) i  Emisije slučajno ispuštenih dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci (POP)

Slika 3-14 prikazuje lokacije stanica za emisije čestica. Vrlo mali broj tih stanica se nalazi u okviru sliva reke Drine.

Slika 3-14: Lokacija stanica za merenje čestica u 2012, Srbija Kretanje: Na opštoj bazne linije, može se videti da su emisije povećane kiselosti gasova (ukazane zagađivačima vaz- 3 duha NOx, SO2 i NH ) povećale svoje koncentracije u vazduhu, što može dovesti do promena hemijskog balansa životne sredine. To može imati direktnog uticaja na obližnje ekosisteme.

Što se tiče emisija teških metala, postoji opadanje u periodu od 1990 do 1993 godine (zbog uništenja industrije), i povećanje od 1994 do 1998, a dalje, do 2011, emisije su konstantne. Kretanje je povezano sa razvo- jem industrije u zemlji.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 45

3.10.4 Geologija i seizmičke aktivnosti Kao što možemo videti na slici Slika 3-15, sliv reke Drine ima veoma kompleksnu geološku građu koja je posledica višefaznog oblikovanja terena i tektonskih pomeranja (postojalo je nekoliko orogeneza), transgre- sija, regresija itd.

Slika 3-15: Geološka karta sliva reke Drine

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 46

Geološka građa gornjeg sliva reke Drine sastoji se od masivnih krečnjaka, dolomitičnih i peskovitih kreč- njaka, a ređe dolomita i čisto ogranskih krečnjaka; laporaca i škriljaca neogene starsti, flišnih sekvenci i škri- ljaca. Srednji deo sliva reke Drine sastoji se od magmatskih stena, serpentinita, peščara , i laporaca. Donji deo sliva sačinjavaju šljunkovi, peskoviti šljunkovi i peskovi. Detaljniji opis litološkog sastava sliva reke Drine može se podeliti na nekoliko delova; teren donjeg dela sliva, nizvodno od Zvornika, se sastoji od najmlađih formacija, tj. tercijarnih kvartarnih sedimenata: peščara, laporaca, glinaca i konglomerata koji pripadaju tercijarnim sedimentima, a masivni depoziti aluvijalnog šljunka kvartaru (pri čemu je zanemarljiv rečni pesak i glina).

Uzvodno do Perućice, teren se sastoji od metamorfnih stena paleozoika koji se karakteriše niskim kristalini- tetom (npr. argilošisti, hlorit-sericitski škriljci I filiti). Mladje formacije predstavljaju krečnjaci i trijaski dolomiti, granodioriti I dacito-andeziti koji su delom pokriveni piroklastičnim materijalom. Na delu sliva od Perućca do Goražda, zapadno od toka Drine preovlađuju trijaski krečnjaci koji su intenzivno karstifikovani. Teren koji pripada istočnom pojasu sliva Drine, karakteriše razvoj tri jedinice: laporci I glinci gornje krede, peridotiti I ofiolitski melanž. Gornji deo sliva reke Drine, od Goražda do Foče, predstavljaju paleozojski slabo metamorfisani škriljci, preko kojih leže dolomiti I krečnjaci trijaske starosti. Dalje uzvodno preovla- đuju karbonatni sediment trijaske starosti I to karstifikovani krečnjaci, umereno karstifikovani dolomiti I laporci. U jugoistočnom delu sliva preovlađuju krečnjaci gornje jure.

Sliv reke Drine pripada Dinaridima i prostire se na četiri velike geotektonske jedinice. Na severu je predstavljen tvorevinama Jadarskog bloka, zatim uzvodno od Loznice, do Zvorničkog šava prostire se Vardarska zona, pa Drinsko-ivanjički element predstavljen paleozojskim tvorevinama. Nizvodno je razvijen Ofiolitski pojas, pa Istočnobosansko-durmitorski blok I na kraju jedinica Velikog krša koja je smeštena u Crnoj gori. Savremena geotektonska podela sliva reke Drine DRB analizira okeanske domene tokom Mezozoika sastavljenih od ostrv- skih lukova okeanskih basena ograničenih kontinentalnim blo- kovima. U tom smislu pet ofiolitski pojaseva se može izdvojiti a razlikuju se u pogledu njihovih tektonskih i litoloških karakteristika. U tektonskoj slici (Slika 3-16) vide se relikti okeanskih domena na Balkanskom poluostrvu. VZM – je glavni ofiolitski pojas Vardarske zone; WB – je zapadni ofiolitski pojas Vardar- ske zone; DHOB – je dinarski Dinarski ofiolitski pojas; K – je Kopaonik blok i greben; JB je blok Jadar; DIU –je Drinsko-i- vanjički element; i DT – glavni spoljašnji Dinaridi. Slika 3-16: Mezozojski osfolitski pojasevi, ostaci okeanskog domena u centralnom delu Balkanskog poluostrva

Zone zemljotresa Seizmički pokazatelji ukazuju da je istočni deo sliva skloniji seizmičkom riziku od leve strane. Naime, duž desne strane preovladava intenzitet od 8 stepeni na Merkalijevoj skala (MS) sa podzonama duž dela od Lju- bovije do Banje Koviljače i u delu na levoj strani U Polimlju, gde se povećava na 9 stepeni MS i na levoj strani sve do ušća reke Pive i Tare reke je teren ugrožen zemljotresima sa magnitudom od 7 stepeni MS, a dalje ka jugu se povećava do 8 stepeni MS. Kotirane vrednosti intenziteta zemljotresa važe za povratni period od 500 godina. Ovo je prikazano na slici Slika 3-17.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 47

Slika 3-17: Seizmičke zone u slivu reke Drine (Merkalijeva skala)

3.10.5 Hidrogeologija Sledeće karte korišćene su za hidrogeološke analize: Glavna hidrogeološka karta SFRJ, razmera 1:500.000, hidrogeološka karta Plana upravljanja vodama, razmera1:300.000, kao i Glavna geološka karta (MGM), razmera1:100.000. Sve ove karte su iz period 60-ih i 70-ih. Geološki profili i geološke kolone, priloženi uz Glavnu geološku kartu, pružaju osnovne informacije o debljini slojeva. Pored toga, da bi se bolje razumele hidrogeološke karakteristike pojedinih regiona sa dobrim potencijalom korišćena je publikacija "Paleo - hidrogeološke karakteristike BiH "

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 48

Ova analiza hidrogeoloških karakteristika u slivu reke Drine omogućava podelu na osam okruženja, na osnovu vrste poroznosti i nivoa propustljivosti vode. Ovo je prikazano na slici (Slika 3-18) i sumirano u nastavku.

Slika 3-18: Hidrogeološka karta sliva reke Drine

1. PRAKTIČNO NEPROPUSNA ZEMLJIŠTA (praktično bez vodonosnih slojeva): Debljina vodopropustljivosti sloja se odnosi na površinu dekomponovane zone osnovne stene i procenjeno je da se uglavnom kreće od 2 do 5 m.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 49

U okviru ove zone stene su potpuno nepropustljive. Efektivna poroznost je procenjena na oko 0,3 % , jer je relativno veliki udeo preloma ispunjen gline, nalik na punjenje. Ova grupa uključuje uglavnom paleozojske stene, peščare i magmatsko alkalno kamenje. 2. GRUPA ZEMLJIŠTA SA IZRAZITO NISKIM VODNIM KAPACITETOM – tereni sa potencijalnim lokalnim akviferima: Poroznost se odnosi na zonu pucanja površine, preloma sa lučenjem, međuslojnim prelomima u opuštenom delu. Može se proceniti da debljina ovog tipa akvifera retko prelazi 10 m paralelno sa površinom terena. Efektivna poroznost u gornjoj zoni je do 5% A na donjoj do 2%. Drenaža se vrši difuzno na kontaktu sa nepropusnim okruženjem. Ona su prisutna unutar Donjetrijaskih sedimenata, diorit-chert formacija, kiselih magmatskih stena lapora i flišnih stena. 3. GRUPA ZEMLJIŠTA SA AKVAFERIMA SA UGLAVNOM NISKIM VODNIM KAPACITETOM – zem- ljišta sa akvaferima prelomno-poroznog tipa: Poroznost se odnosi na zonu pucanja površine, preloma sa luče- njem, međuslojnim prelomima u opuštenom delu. Može se proceniti da debljina ovog tipa akvifera retko prelazi 30 m, paralelno sa površinom terena. Efektivna poroznost u gornjoj zoni je do 5%, u srednjoj 1do 3%, a u donjoj ispod 1%. Drenaža se vrši difuzno na kontaktu sa nepropusnim okruženjem. Ovaj tip zemljišta razvija se u okviru serpentinita i glina-lapor krečnjaka. 4. SREDNJE KARSTIFIKOVANO ZEMLJIŠTE – srednja visoka propustljivost vode: U ovu grupu zemljišta spadaju stene u kojima dominira kraški tip poroznosti, gde se proces karstifikacije dominantno razvija u zonama većih preloma i nepravilne strukture. Raspodela promene efektivne poroznosti kao funkcija povećanja u dubini je izvršena u skladu sa podelom po Stepanovu (1989), usvajanjem niže vrednosti efektivne poroznosti na površini terena. Prisutni su u okviru paleozojskih i srednje- trijaskih dolomita i dolomitskih krečnjaka. 5. INTENZIVNO KARSTIFIKOVANO ZEMLJIŠTE – visoka propustljivost vode: Za ovu grupu karakterističan je visok stepen razvoja procesa karstifikacije, uz prisustvo evidentnih kraških oblika, ne samo na površi terena, već i pod zemljem. Nakon promene efektivne poroznosti sa povećanjem dubine dobijamo 6 kategorija (u skladu sa podelom po Stepanovu 1989). Za poimanje protoka vode kroz ovu sredinu važan je deo stenske mase u okviru koje su formirane dinamične (obnovljive) rezerve vode. Uzimajući u obzir velike brzine protoka vode kroz karstna okruže- nja, može se pretpostaviti da najveći deo vode infiltrirane pod zemljom može biti ispražnjen kroz gornju zonu, odnosno ka lokalnoj bazi erozije. Oni su prisutni u masovnim i slojevitih krečnjacima Srednjeg i Gornjeg trijasa i Gornje krede 6. OKRZŽENJA RA RAZLIČITIM NIVOIMA PROPUSTLJIVOSTI VODE (UGLAVNOM MALIM) – akvaferi sa različitim vodnim kapacitetom: Prema vrsti poroznosti oni pripadaju intergranularnoj sredini. Karak- teristike filtriranja se razlikuju u zavisnosti od veličine zrna. Za ove sredine je karakteristično vertikalno smenjiva- nje slojeva manje debljine. Zbog te činjenice ova sredina se ne može se smatrati izotropnom. Na ovom nivou analize je moguće osrednjavanje na vrednost koeficijenta filtracije K od približno 10-6 m/s u horizontalnom smeru i K od približno 10-7 m/s in u vertikalnom. Razvile su u okviru sedimenata neogena i kvartara. 7. INTERGRANULARNE SREDINE SA SREDNJOM PROPUSTLJIVOSTI VODE – akvaferi sa srednjim vodnim kapacitetom: Akvaferi koji pripadaju ovom tipu poroznosti mogu se smatrati homogenim i izotropnim. Karakteristike filtriranja su određenje propustljivošću(T = 10-4 do 10-3 m2/s (T=Kh)). Postoje u aluvijalnim i te- rasnim sedimentima. 8. INTERGRANULARNE SREDINE SA VISOKOM PROPUSTLJIVOSTI VODE– akvaferi sa visokim vodnim kapacitetom: Akvaferi koji pripadaju ovom tipu poroznosti mogu se smatrati homogenim i izotropnim. Ka- rakteristike filtriranja su određenje propustljivošću T > 10-3 m2/s. Postoje u aluvijumu duž toka reke Drine.

Prenos vode iz jednog sliva u drugi U toku analize hidrogeoloških karakteristika Drinskog sliva uočeno je da postoje oblasti gde se površinske i podzemne granice sliva ne poklapaju. Primećene su tri zone neusklađenosti. Može se odrediti jedna oblast koja odstupa od topografije sliva reke Drine. To je područje Han Pijeska gde se podzemne vode iz Drinskog ulivaju u Bioski sliv.

Nasuprot tome, mogu se odrediti dve zone gde voda iz obližnjih slivova teče ispod zemlje kroz akvafere do sliva Drine. Nalaze se u južnom delu sliva, u području reke Komarnica, gde voda iz sliva Morače teče u sliv Drine; i u centralnom delu sliva reke Drine gde akvafer iz sliva Neretve teče podzemno u sliv Bistrice.

3.10.6 Materijalna dobra – Prirodna bogatstva Karakterizacija prirodnih izvora u slivu reke Drine relevantna je zbog:

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 50

 Procene dugoročnog statusa vodnih resursa priobalnih država i potencijala za za uticaj na ekonomski i socijalni razvoj sliva,  Utvrđivanja postojećih rudarskih procesa koji mogu direktno uticati na vodu u reci i ekosisteme putem zagađenja,  Definisanja budućih scenarija razvoja koji su planirani u slivu reke Drine i procene uticaja na kvalitet vode i ekosisteme  Predlaganja optimalnog korišćenja materijalnih sredstava koje se sprovodi u skladu sa Integralnim upravljanjem vodnim resursima. Ovde treba uzeti u obzir minimiziranje troškova prevoza u cilju smanjenja zagađenja vazduha, poremećaja buke i saobraćaja tokom izgradnje

Detalji o dimenzijama prirodnih resursa (tip rudarstva, period aktivnosti, i obim dokazanih i nedokazanih rezervi) i lokaciji biće detaljnije prikazani u sledećoj fazi

BiH Glavni izvor bio je Izveštaj stanja životne sredine BiH, 2012. Kao opšta početna vrednost resursa u BiH navedena je u tabeli Tabela 3-3 ali postoje ograničeni podaci. Tabela 3-3: Mineralni resursi u BiH Potenci‐ Geološke re‐ Eksploata‐ Stanje re‐ jalne re‐ Vrsta zerve cija zervi (mil Vrsta rudarstva zerve (mil. tona) (mil. tona) tona) (mil tona) BiH: 5,647 Ležišta uglja Industrija (energetska) FBiH: 77 % 1,774 2,540 2,488 (mrki ugalj i lignit) Eksploatiše se od kraja XIX veka RS: 23 % Metali Rude srebra Iz perioda antičkog Rima Olovo, cink, bakar Iz perioda antičkog Rima Rezerve BiH predstavljaju 89 % u‐ Rude gvožđa BiH: 452.2 26.7 222.7 202.8 kupnog nalazišta Jugoslavije iz 1960. Eksploatiše se od perioda antičkog Mangan Rima do danas Živa Nemetali Eksploatiše se od 2002 da zameni Kamena so BiH: 54.7 375 342 veoma zagađene slane vode mini‐ ranja Magnetit 1.678 Barit Stopirano 1991 Za zaštitu od požara i boksita za Boksit industriju Za izgradnju (arhitektonsku i Dolomiti, krečnjaci tehničku)

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 51

Slika3-19: Nalazišta mangana (levo) i nalazišta žive (desno) u BiH (Kurtanovic 2000) Srbija

Ugljovodonici U Srbiji postoji deficit ugljovodonika. Ugalj je razvije na severu i postoji mogućnost proširivanja rudarstva tamo. Malo nafte je otkriveno na području Vojvodine, van sliva Drine.

Metalne rude Srbija ima jedan od najvećih evropskih resursa bakra. Koncentracije bakra nalaze se u Karpatskim planinama, blizu granice sa Bugarskom i Rumunijom, van sliva reke Drine. 2008, proizvodnja bakra bila je 18,800 to/god. Pored toga, značajne količine rude gvožđa takođe su prisutne u ovoj oblasti (proizvodnja gvožđa za 2009. godinu bio je oko 1 milion tona).

Severozapadna Srbija, u blizini grada Krupanj, sadrži do jedne desetine svetskog snabdevanje antimonom, iako sada ima malo potražnje sa proizvodom.

Plemeniti metali Proizvodnja zlata 2009. godine bila je oko 500kg a srebra oko 4 t.

Crna Gora Crna Gora je ima oko 28 različitih mineralnih sirovina, među kojima su 23 ekonomski značajne. Međutim, samo 15 vrsta mineralnih sirovina se eksploatiše. Glavni tipovi prikazani su u tabeli Tabela 3-4:

Tabela 3-4: Mineralni resursi Crne Gore Geološke rezerve Vrsta nalazišta Napomene (milion tona) Ugalj, mikrolignit 232 Industrija (energetika) Ugalj, mrki ugalj 100 Industrija (energetika) Energetika, balneologija, agronomija i hemijska Treset 3 industrija Metalne rude Olovo i cink 70 Bakar 7 Živa 0,005

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 52

Geološke rezerve Vrsta nalazišta Napomene (milion tona) Nemetalne rude Crveni boksit 96 Veli boksit 2,9 Boja, cement , hemijska industrija Arhitektonsko‐građevinski 50 miliona m3 Dekorativni kamen kamen Tehnički građevinski kamen 38 Travertin 0,425 miliona m3 Aluvijalno poreklo, dobijeni eksploatacijom rečnih Šljunak i pesak korita Morače, Tare, Lima i Ćehotine Opeka 20 Bentonit 1,7 Dolomiti, krečnjaci 88

3.10.7 Tlo BiH Klasifikacija zemljišta se vrši kroz FAO klasifikaciju na osnovu karakteristika zemljišta. U Drinskom slivu dominiraju sledeće vrste:

 distrični kambisol - distrični leptosol - kiselina smeđa zemljišta na škriljcima  Vertisol u blizini Ugljevika  Rendzina na jednom od krečnjaka zapadno od Višegrada  Podzol i parapodzol u blizini donjeg toka između Zvornika i Ugljevika  Crnica na manjem delu zapadno od sliva Drine  Fluvisol - Skorašnji aluvialni sediment / peščano zemljište duž glavnih rečnih tokova

Srbija There are six soil principal types in the Serbian part of the Drina Basin:

 distrični kambisol - distrični leptosol - kiselina smeđa zemljišta na škriljcima  Podzol i parapodzol u blizini Loznice  Crnica u velikom delu od Sjenice do Nove Varoši i severno od Priboja  Gajnjača –smeđe šumsko zemljište (les) na donjem toku Drine blizu ušća u Savu  Planosol – Luvisol – manje deo na Drini blizu ušća u Savu  Fluvisol nizvodno od Bajine Baste do ušća u Savu

Crna Gora Postoji pet osnovnih tipova zemljišta u Crnoj Gori u slivu reke Drine:

 distrični kambisol - distrični leptosol - kiselina smeđa zemljišta na škriljcima  Gajnjača – Mollic Leptosols na krečnjaku  Rendzina na krečnjaku u blizini Ćehotine  Planosols– Luvisol – manji deo na Drini, između Ćehotine i Lima  Fluvisol - Skorašnji aluvialni sediment / peščano zemljište duž glavnih rečnih tokova

Karta zemljišta sliva reke Drine prikazana je na slici Slika 3-20.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 53

Slika 3-20: Karta zemljišta sliva reke Drine

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 54

3.10.8 Biodiverzitet i ekosistemi u slivu reke Drine Ovaj odeljak se odnosi na pregled biodiverziteta i ekosistema u slivu reke Drine. Dovešće do ocene glavnih biodiverziteta i ekosistema koji zavise od površine i podzemnih voda, kao i od prioritizacije zaštite biodiverziteta kako bi se obezbedila održivost u slivu kao odgovor na upravljanja vodnim resursima.

Ekosistemi u slivu su raznoliki i kompleksni. Da bi smo ih objasnili na lakši način, korišćene su CORINE kategorije zemljišta (Evropska agencija za životnu sredinu, 2006 - upotreba zemljišta). Glavne kategorije zastupljene u slivu odnose se na poljoprivredne površine, šume, poluprirodna područja i močvare.

Uzimajući u obzir veliku površinu koju pokriva, kao i raznovrsnost staništa i nadmorskih visina, sliv reke Drine ima raznoliku floru i faunu: u gornjem delu, in u regiji reka Tara i Piva, uglavnom u CG i BiH, područje se sastoji od planina masivnih krečnjaka prekrivenih glečerima i presečenih rekama, zatim spektakularnih planinskih venaca koji prelaze 2500 m kao i kanjona i podzemnih tokova, uključujući kanjon reke Tare koji je najdublji u Evropi. Dalje nizvodno, reka Drina formira prirodnu granicu između Srbije i BiH, gde je kanjon Drine najizraženija karakteristika. Na kraju, pod jezerom Perućac, akvariji Drine neke karakteristike sporijih reka (npr. meandri), koja kulminira u Panonskoj ravnici , gde se Drina uliva u Savu (Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, 2010).

FLORA Endemične i zaštićene vrste Sliv Drine ima bogatu floru sa velikim brojem endemičnih vrsta, koje se pružaju u celom basenu. Najznačajnije u slivu su: Srpska omorika (Picea omorika) na planinama Tara i Zvijezda, kao i na nekoliko drugih mesta u BiH i Srbiji, poput Radomišlja i Mileševke. Broj ovih biljaka je veoma visok u južnom delu sliva, u karstnim masivima koji okružuju Pivu i Taru, gde ima 96 vrsta endemičnih biljaka po UTM 10x10 kva- drata.(LUBARDA, B. et al., 2014).U celom basenu, broj endemičnih biljaka prelazi 130.

Na primer u RS delu BiH, važne vrste su: Daphne malyana, Saxifraga rocheliana, Centaurea incompta, Dianthus kitaibelii, Cerastium lanatum, Centaurea derventana, Aquilegia grata, Amphori- carpus autariatus, Valeriana braun-blanquetii, Campanula balcanica, Adenophora liliifolia, Cir- sium wettsteinii, Cicerbita pancicii, Melampyrum hoermanianum, Teucrium arduini, Iris bosniaca. (“IG L.L.C., 2014). Posebno, Aquilegia nikolicii je specijalno zaštićena vrste u slivu, kako je prikazano u nastavku:

Aquilegiagrata je strogo zaštićena biljna vrsta u Srbiji prema Aneksu 1 Zakona o zaštiti prirode (Sl. Glasnik Republike Srbije: 36/2009 i 88/2010).

Izvor: Niketic et al., 2013 Slika 3-21: Zastupljenost Aquilegia nikolicii u slivu reke Drine Od 2013 botaničari su podelili dve različite vrste: Aquilegia grata i Aquilegia nikolicii. Karta (Slika 3-21) prikazuje zastupljenost Aquilegia nikolicii u slivu reke Drine

Šume u slivu reke Drine U donjim delovima sliva, kao i u gornjim, postoje uglavnom listopadne šume, uključujući vrste drveća kao što su cer (Quercus cerris), grab (Ostrya carpinifolia), orijentalni grab (Carpinus orientalis) i jasen (Fraxinus ornus)

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 55

U kanjonima sliva su mezofilne šume koje uključuju vrste drveća kao što su bukva (Fagus sylvatica) i Balkan beech (Fagus moesiaca), orijantalni grab (Carpinus orientalis) i jasen (Fraxinus excelsior).

U kanjonima Tare i Komarnice moguće je naći šume crnog bora (Pinus nigra) i belog bora (Pinus sylvestris) pomešane sa jelama (Picea abies) i srebrnim jelama (Abies alba). Na visinama preko 2.000 metara zbog ne- povoljnih uslova javlja samo žbunej.

Ekosistem suma u direktnoj vezi sa upravljanjem vodnim resursima je aluvijalna šuma.

BiH Na teritoriji BiH u dolini sliva reke Drine nalaze se manje aluvijalne šume. Crna joha (Alnus glutinosa) je dominantna vrsta u ovim šumama. Vrsta vrbe (Salix alba) je dominantna u šumama koje se nalaze periferno duž reke Drine. Ovaj tip vegetacije javlja se sporadično. Na većim visinama, uključujući i zajednice evropske bukve, pojavljuju se jele i smrče(Picea - Abieti - Fage- tum).

Srbija Na teritoriji Srbije, u dolini sliva reke Drine dominiraju aluvijalne šume. Razne vrbe (poput Salix purpurea, Salix elagnos, Salix pentandra, Salix purpurea, Salix alba, Salix amydalina, Salix triandra) su dominantne vrste u šumama ovog tipa. Uz njih ide žbunje i manja drva poput crne topole (Populus nigra) ili crne johe (Alnus glutinosa).

Na manjim visinama u aluvijalnim šumama (rukavac Drina u Mačvu) preovlađuju: bela vrba (Salix alba), bela topola (Populus alba), crna topola (Populus nigra) i topola (Populus canescens). Takođe, negde i siva joha (Alnus incana).Na ovim manjim visinama, prisutne su termofilne listopadne šumeDominantna vrste su termo- filni hrastovi (Quercus pubescens, Quercus virgilliana, Quercus cerris, Quercus frainetto, Quercus petraea, Quercus daleschampi or Quercus pedunculiflora) i drugo listopadno drveće (Ostrya carpinifolia, Carpinus orientalis, Acer campestre, Acer hyrcanum, Acer monspessulanum, Acer obtusatum, Acer tataricum, and Fraxinus ornus).

Na većim visinama prisutne su mono-dominantne ili mešovite šume sa dominacijom Fagus moesiaca. Osim njih ima i vrsta Juglans regia, Quercus petraea, Tilia argentea, Tilia cordata, Tilia platyphyllos, Ilex aquifolium, Ruscus aculeatus.

Takođe, u Srbiji je važan deo sliva pod mešovitom šumom sa dominacijom termofilnog listopadnog drveća, poput Ostrya carpinifolia, Carpinus orientalis, Acer campestre, Acer hyrcanum, Acer monspessulanum, Acer obtusatum etc. Nalazi se do1450 mnm.

Na 1100-1700 mnm are nalaze se četinarske šume sa srebrnim jelama (Abies alba), jelom (Picea abies) i Pančićeva omorika(Picea omorika). Ove šume se nalaze na hladnijim mestima.

Crna Gora Podaci će biti dobijeni u fazi planiranja.

Invazivne biljne vrste Najznačajnije invazivne biljne vrste u slivu reke Drine su Ambrosia artemisifolia i Reynoutria sp. (japonica). Ambrosia artemisifolia je već dobro uspostavljena u celom donjem delu sliva, dok je Reynoutria je velika pretnja za priobalnu vegetaciju i širi se u donjem delu regiona (Anđelković et al., 2013).

Velika pretnja prirodnim staništima koje se nalaze na strmim padinama kanjona i klisura je invazivna vrsta drveća Ailanthus altissima. Njena trenutna rasprostranjenost nije široka, ali vrsta je prisutna na obe strane Drine, posebno u opštinama Višegrad i Bajina Bašta (opština Višegrad, 2013).

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 56

Druga invazivna vrst prisutna u slivu Drine jeste Asclepias syriaca. To je verovatno najčešća invazivna biljna vrsta vrste posle Ambrosia artemisifolia u donjem delu sliva

FAUNA

Zbog velike raznovrsnosti staništa, sliv Drine pokriva veliki asortiman faune uključujući ribe, vodozemce, sisare, ptice i insekte.

Ribe u slivu reke Drine Opšti podaci o ekologiji riba u reci Drini su oskudni i zastareli. Populacija i raspodela ribljih vrsta je uglavnom nepoznata.

Savremena literatura predstavlja rezultat najnovijeg istraživanja o vrlo konkretnim pitanjima u vezi salmonidnih ribljih vrsta (lipljan, smeđa pastrmka, mladica). One imaju specifičnu svrhu (genetika, rast itd.) i ne pružaju podatke o generalnom stanju ekosistema riba u slivu reke Drine.

Kao opšti opis, može se istaći da na otprilike 350 km toka vode, Drina nudi niz različitih staništa i ekosistema i naseljava je više od 50 vrsta riba, što je približno polovina svih slatkovodnih riba se nalaze u sve tri zemlje. Reka Drina predstavlja jednu od ključnih lokacija raznolikosti riba na Balkanu.

U gornjem delu sliva postoje planinski potoci i mali vodeni tokovi sa čistom i hladnom vodom naseljeni uglavnom po salmonidnom ribom. Postoje i pritoke koje su važan deo njenog toka. Na ovim lokacijama mogu se naći potočna pastrmka, glavoč, zrakoperka. Ove vrste su pod uticajem manjih brana, prekomerni ribolov, naročito potočne pastrmke, i od umerene količine hranljivih materija koja dolazi iz okolnih ribnjaka

U srednjem delu sliva voda je malo toplija sa umerenim protokom vode i manjom količinom šljunka. Ove vode su uglavnom nastanjene cipridnim i salmonidnim vrstama. Ovde se mogu naći mladica, lipljan i po- točna pastrmka kao predstavnici salmonidne vrste riba. Postoji i dužičasta pastrmka pobegla iz obližnjih ribnjaka i ovo direktno utiče na potočnu pastrmku zbog konkurencije za hranu. Na sve ove vrste utiče zagađe- nje i prekomerni ribolov u proteklih 50 godina. Mrena, skobalj, crvenperka, klen, terpan, i mnoge druge vrste takođe su primećene u ovom delu sliva.

U donjim delovima Drine, blizu ušća u Savu ima ravničarske karakteristike sa poplavljenim područjima koja nastanjujutipične limnofilne vrste. Tipične nizijske vrste su šaran, štuka, deverika i som ali možemo povremeno videti i mladicu . U poplavljenim područjima nalaze se karaš , linjak, šaranka, čak i mumindov (izveštaj iz Gromzelja).

Endemske i ugrožene ribe: Ribe su jedna od najugroženijih kičmenjaka i očuvanje bogatih ribljih ekosistema na Drini će omogućiti zaštitu velikog procenta balkanskih i evropskih vrsta riba i njihovu genetsku raznolikost.

Na primer, mladica (Hucho hucho), je jedan od najugroženijih evropskih vrsta ribe (Međunarodna unija za očuvanje prirode – crvena lista), endemska za odvodnjavanje Dunava. Drina je važno stanište ove vrste. Njeni migracioni putevi su prekinuti branama, a populacije pokazuje prekinutu strukturu, dok je veličina populacije značajno smanjena.

Druge važne vrste u slivu su lipljen (Thymalus thymalus), potočna pastrmka (Salmo labrax) a na jednom mestu (Gromiželj u BiH), mumindov (Umbra krameri). Široko uvedene vrste su dužičasta pastrmka (Oncorhynchus mykiss) i jezerska zlatovčica (Salvelinus alpinus). Obe vrste su uvedene u planinskim glečerskim jezerima gde su se hrane daždevnjacima: vodeni salamander iz Pleurodelinae podfamilije, čineći da nestanu

Invazivne vrste riba:

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 57

U slivu Drine, mogu se naći sledeče invazivne vrste: Oncorhynchus mykiss, Salvelinus alpinus, Cte- nopharyngodon idella, Ameiurus nebulosus (Federalno ministarstvo okoliša i turizma, 2009).

Uvođenje riba u lednička jezera je čest problem na području Durmitora, iako to direktno krši propise Nacio- nalnog parka. Triturus alpestris serdarus, endemska podvrsta planinskog vodenjaka, Triturus alpestris koja se može naći samo u Zminjickom jezeru u Crnoj Gori između Sinjajevine i Durmitora možda je izumrla zbog uvođenja riba u lednička jezera (Međunarodna unija za očuvanje prirode, 2005).

Vodozemci i gmizavci u slivu reke Drine Ima najmanje 35 vrsta vodozemaca i gmizavaca. Najznačajniji vodozemci su čovečja ribica (Proteus anguinus) i alpski salamander (Salamandra atra). Oni zavise od vodnih izvora. Najznačajniji reptile su Vipera ursinii i gušter Dinarolacerta mosorensi.

Sisari u slivu reke Drine U šumama u gornjem slivu Drine nalaze se karakteristične vrste kao što su smeđi medved (Ursus arctos), evroazijski vuk (Canis lupus), divokoza (Rupicapra rupicapra), divlja mačka (Felis silvestris), šumski ris (Lynx, Lynx), vidra (Lutra lutra). Ove vrste su retke i ugrožene.

U slivu postoje i dve endemske vrste, slepa krtica (Talpa caeca) i Dinarska voluharica (Dinaromys bogdanovi). Ima i više zajedničkih vrsta sisara, kao što su lisice, kune, jazavci, divlje svinje, jeleni, zečevi itd.

Vrste slepih miševa su takođe dosta zastupljene u slivu Drine. Verovatan broj vrsta je 30-32, a Drina predstavlja koridor za migraciju slepih miševa. To je potvrđeno u avgustu 2012, iznad jezera Perućac. Međutim, podaci o slepim miševima u region su oskudni i dovršeni samo za NP Tara u Srbiji i za Durmitor do odrešenog nivoa. U NP Tara, naročito važne vrste su Barbastella barbastellus i Myotis bechsteinii, jer predstavljaju pokazatelje kvaliteta šumskih staništa i naročito mnogo ih ima u NP Tara. Takođe, u slivu postoje veoma retke vrste za region, poput Eptesicus nilssonii i Tadarida teniotis.

Ptice u slivu reke Drine U slivu Drine postoji oko 230 vrste ptica, a najznačajniji je Durmitor sa zabeleženih 172. Saznaja o pticama u slivu nisu svuda jednaka, i mogu se drastično poboljšati u nekim područjima, posebno u zaštićenim područjima duž granica zemlje.

Postoje neke vrste ptica u direktnoj vezi sa vodnim resursima sliva, kao što su kormorani (Phalacrocorax carbo), koji se tokom zime skupljaju na jezerima na reci Drini, smetajući lokalnim ribarima, koji ih vide kao štetočine koje se hrane ribom. Dalje nizvodno, Drinu karakterišu brojna šljunčana ostrva, na kojima se nastanjuju male čigre (Sterna albifrons) i rečne ribarke (Sterna hirundo) koje su jedinstvene za sliv Drine. Male čigre su čak jedinstvene u Srbiji

Druge velike familije ptica u slivu Drine koja mogu biti indirektno pogođene upravljanjem vodnim resursima su; na velikim visinama, iznad 2000 m, mogu se naći tipični predstavnici, ševa (Eremophilla alpestris), snežna svingalka (Montifringilla nivalis), vrabac (Prunella collaris).

Najkarakterističnija vrsta prica u šumama u slivu Drine su sove: dugorepa sova (Strix uralensis), pigmejska sova (Glaucidium passerinum), planinski ćuk (Aegolius funereus) i detlići i muharice: belovita muharica (Fi- cedula albicollis) crvena muharica (Ficedula parva), koje utiču na kvalitet šume. Pored toga, crni tetreb (Te- trao urogallus) je ugrožen zbog lova

Od vrsta ptica koje naseljavaju stene, najvažnije su beloglavi sup (Gyps fulvus), koji se uzgaja u tri različite kolonije u slivu, sve u Srbiji (Trešnjica, Uvac i Mileševka). Trenutno, ova vrsta zavisi od mera očuvanja, pre svega dopunskog hranjenja.

Budući da je jedina balkanska endemske vrste ptice, važno je pomenuti jarebicu kamenjarku (Alectoris graeca), koja je u opadanju širom regiona

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 58

Insekti u slivu reke Drine Raznolikost leptira je izuzetno visoka. Zapažene su i druge grupe insekata zbog velikog broja endemskih podvrsta prisutnih u slivu. Na primer, postoji najmanje 45 endemskih vrsta Carabidae (Coleopterea) a i većina njih je ograničena na Dinarida i prisutan u slivu reke Drine.

Endemske vrste insekata mogu se, kao što su Pančićev skakavac (Pyrgomorphella serbica), arahnida (Chtho- nius pancici), 5 vrsta stonoga (centipede) se mogu naći u lokalnim pećinama.

Invazivne vrste insekata Iako je broj invazivnih vrsta zglavkarima najviša, nije tačno zabeležen. Značajna zaraza dogodila se sredinom 90-ih, kada se štetočina kukuruza Diabratica virgifera pojavila na poljoprivrednim zemljištima na donjem toku Drina (Federalno ministarstvo okoliša i turizma, 2009).

3.10.9 Kretanja populacija flore i faune i opasnosti Kretanja populacija vrsta flore i faune u slivu je teško proceniti zbog nedostatka starih i sadašnjih podataka. Međutim, bazirajući se na Međunarodna unija za očuvanje prirode i trend populacija važnih vrsta u slivu (Tabela 3-5), možemo videti da su mnoge vrste flore i faune u opadanju u poslednjih nekoliko godina.

Za mladicu (riba), Pančićevu omoriku (drvo) ili vrste ptica kao što su jarebica kamenjarka i retki detlići poput Three-toed i the White-backed Woodpecker, podaci su dovoljni i pokazuju da su vrste u opadanju. Takođe je primećeno da nema nekih vrsta ptica koje su u prošlosti nastanjivale sliv Drine. Takav je slučaj sa Common goldeneye (Bucephala clangula) koje nema na jezeru NP Durmitor već 50 godina zbog turističkog pritiska.

Jedan od ciljeva Drina projekta biće da proceni kretanja i ključne komponente posmatranih promena u cilju definisanja mogućeg uticaja upravljanja vodama i zaštitnim merama da bi se obezbedila održivost životne sredine. U ovoj fazi, može se pretpostaviti da su glavna pretnja:

Ljuski pritisci  Brane: izgradnja jezera koja menjaju vodu ekosistema (brz tok vode postane stajaći ili spor), poremećaj migracije uzvodno zbog neophodnih barijera ili nedovoljnog protoka, poremećaj toka i sedimenata prirodnog režima staništa.  Ribnjaci: zagađenje vode zbog hranljivih taložnika, sušenje reka zbog derivacija vode za ribnjake.  Šljunak: uništavanje priplodnih ovlasti riba u slivu, zagađenje vodnih resursa, uništavanje režima prirodnih sedimenata.  Lov i ribolov.  Turizam (uništavanje staništa i koridora).  Gubljenje staništa tokom šumskih aktivnosti.  Čvrst otpad i industrijsko zagađenje.  Uvedene ribe  Invazivne vrste.

Faktori životne sredine Suše: Suše posebno utiču na manje pritoke Drine. Na primer 2012 i 2013 godine, tokom velikih suša stotine kilometara salmonidnih potoka je ostalo bez vode, što je dovelo do masovne migracije riba iz sekundarnih tokova ka manjim tokovima i rezervoarima. Pored ove vertikalne migracije, u okviru svakog većeg toka bilo je i horizontalne migracije - od plitke do dublje vode i od brzaka do virova. Čvrst otpad i industrijsko zagađe- nje. Ova kretanja riba u uslovima velikih suša rezultirala su dramatičnim povećanjem koncentracija riba na manjim mestima što je uticalo na izvor hrane za ribe. To je zatim dovelo do prekomernog ribolova. U nastavku, suše su povećale negativne efekte zagađenja vode povećanjem koncentracije zagađivača u otpadnim vodama. Tokom sušnog perioda, povećan je rizik od požara u šumama sa uništavanjem velikog dela staništa. Velike poplave: Uticaji velikih poplava bili su dominantni u proleće 2014 i tek treba da budu procenjeni (Tra- var, 2014). Poplave mogu da unište staništa i dovedu do masivnog zagađenja kao što se desilo 2014 kada su

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 59 poplave uništile barijere između reke Korenita (pritoka Jadra) i jalovišta iz rudnika antimona “Stolice”, što je dovelo do zagađenja Jadra i Drine teškim metalima (B92, 2014). Tabela 3-5: Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN)i kretanja populacija važnih vrsta u slivu reke Drine

Latinski nazivi Engleski nazivi IUCN status IUCN kretanje FAUNA Sisari Canis lupus Grey wolf LC stabilno Dinaromys bogdanovi Balkan Snow Vole En + VU u opadanju Felis silvestris Wild cat LC u opadanju Lutra lutra Eurasian otter NT u opadanju Lynx lynx Eurasian Lynx LC stabilno Rupicapra rupicapra Northern chamois LC nepoznato Talpa caec Blind Mole En + LC nepoznato Ursus arctos Brown bear LC stabilno Ribe Abramis brama Common bream LC nepoznato Barbus barbus Barbel LC nepoznato Carassius carassius Crucian carp LC u opadanju Chondrostoma nasus Common nase LC nepoznato Cottus gobio European bullhead LC nepoznato Esox lucius Northern pike LC stabilno Gobio gobio Gudgeon LC nepoznato Hucho hucho Danube Huchen E nepoznato Lota lota Burbot LC stabilno Salmo trutta Brown Trout LC nepoznato Scardinius erythrophthalmus Common rudd LC nepoznato Silurus glanis Wels catfish LC nepoznato Squalius cephalus Chub LC nepoznato Thymallus thymallus Grayling LC nepoznato Tinca tinca Tench LC nepoznato PTICE Aegolius funereus Tengmalm's Owl LC stabilno Alectoris graeca Rock partridge En + NT u opadanju Aquila chrysaetos Golden eagle LC stabilno Circaetus gallicus Short‐toed snake eagle LC stabilno Dendrocopos leucotos White‐backed Woodpecker LC u opadanju Eremophila alpestris Shore lark LC u opadanju Falco peregrinus Peregrine falcon LC stabilno Ficedula albicollis White Collared Flycatcher LC u porastu Ficedula parva Red‐breasted flycatcher LC stabilno Glaucidium passerinum Pygmy Owl LC stabilno Gyps fulvus Griffon Vulture LC u porastu Montifringilla nivalis White‐winged Snow Finch LC stabilno Picoides tridactylus Three‐toed Woodpecker LC stabilno Prunella collaris Alpine Accentor LC stabilno Scolopax rusticola Eurasian woodcock LC stabilno Sterna albifrons Little Tern LC u opadanju Sterna hirundo Common Tern LC u opadanju Strix uralensis Ural Owl LC stabilno Tetrao urogallus Black grouse LC u opadanju Slepi miševi Barbastella barbastellus Barbastelle NT u opadanju Myotis bechsteinii Bechstein's bat T u opadanju Insekti Pyrgomorphulla serbica Pančić grasshopper En

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 60

Latinski nazivi Engleski nazivi IUCN status IUCN kretanje Vodozemci Proteus anguinus Olm En+VU u opadanju Salamandra atra Alpine Salamander LC u opadanju Gmizavci u opadanju Dinarolacerta mosorensis Mosor Rock Lizard En+VU u opadanju Vipera ursinii Meadow Viper VU u opadanju FLORA Drveće Abies alba Silver fir LC stabilno Carpinus orientalis Oriental Hornbeam LC nepoznato Fagus moesiaca Balkan beech Fagus sylvatica Common beech Fraxinus excelsior European ash Fraxinus ornus Manna ash Ostrya carpinifolia Hop Hornbeam Picea abies Norway spruce LC nepoznato Picea omorika Serbian Spruce E i En u opadanju Pinus nigra Black pine LC stabilno Pinus sylvestris Scots pine LC stabilno Quercus cerris Turkey oak Druge biljne vrste Alacsya sendtneri En Aquilegia nikolicii En Centaurea deventana En Cephalaria pastricesis En Verbascum bosnense En LC Najmanje zabrinjavajuće VU Podložno ugrožavanju NT Skoro ugroženo E Ugroženo T Ugroženo En Endemično

3.10.10 Zaštićena područja Zaštićena područja pružaju lokacije sa najbogatijim biodiverzitetima i pejzažnim vrednostima. Zaštićena područja koja se nalaze u slivu reke Drine prikazana su na slici Slika 3-22 i u Tabela 3-6. Detaljniji prikaz zaštićenih područja prikazan je u Prilogu 3 dok je detaljniji prikaz biljnih vrsta prikazan u Prilogu 4. Planovi novih zaštićenih područja su u toku i razmatraju se od strane vlada priobalnih država.

Samo zaštićena područja direktno ili indirektno povezana sa Integralnim upravljanjem vodnim resursima biće detaljno analizirana, u cilju definisanja glavnih pritisaka i promena koje se moraju uzeti u obzir.

Svetska Banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 61

Izvor: Biodiv, 2014 Slika 3-22: Karta postojećih i planiranih zaštićenih područja u slivu reke Drine

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 62

Tabela 3-6: Zaštićena područja u BiH, Crnoj Gori i Srbiji u slivu reke Drine Veličina Naziv i tip zaštićenog područja Datum formiranja (km2) BiH: Federacija Planovi u toku (u nastavku) BiH: Republika Srpska Sutjeska: NP, IUCN: II 160.52 1962 (2012) planiran produžetak Gromiželj:SNR, IUCN: opština Bijeljina 8.33 2011 Ušće Drine i Save Perućica (u okviru NP Sutjeska): SNR, IUCN: Ia 14.34 1954 Tara kanjon Ljubišnja: NP Još uvek nije zaštićen Drina: NP Još uvek nije zaštićen Drina: rezervat biosfere Još uvek nije zaštićen oko 25 drugih zaštićenih vrsta (videti mapu) Još uvek nije zaštićen Crna Gora Biogradska gora: NP 56.5 1952 Durmitor: NP, UNESCO svetska baština, IBA 390 1952 Prokletije: NP 166.3 2009 Komovi: RP, IUCN: VI 195.04 2014? Još uvek nije zaštićen Piva: RP, IUCN: VI 200? 2014? Još uvek nije zaštićen Srbija Tara: NP, Emerald site, IUCN: II 191.7 1981 Šargan – Mokra Gora:PP 108.14 2005 Deo sela Tršić i manastir Tronoša:MNM 1965 Klisura reke Trešnjice: 5.95 1995 SNRTrešnjica River Gorge Mileševka:RNP 4.57 1976 Uvac:SNR 74.53 2006 Kanjon reke Uvac Slapovi sopotnice:MoN Vodopadi 2005 Mnogi drugi MoN (manji objekti) Zasavica6:SNR, IUCN:IV opštine Sremska Mitrovica iBo‐ 18.25 1997 gatić Legenda: MNM: Memorijalni spomenik prirode MoN: Spomenik prirode; NP: Park prirode; RNP: Regionalni park prirode; RP: Regio‐ nalni park; SNR: Specijalni rezervat prirode;

Buduća zaštićena područja u Federaciji BiH Prostorni plan FBiH za 2008-2028. godine predstavlja15 novih zaštićenih područja (str. 206), ali nijedno od njih nije u slivu reke Drine (Federalno ministarstvo prostornog uređenja Federacije BiH, 2013) (Slika 3-23).Nacrt verzije Prostornog plana kantona Bosnian-Podrinje Canton (BPK) Goražde od 2010 predlaže formiranje 2 prirodna parka (BPK Goražde, 2010).

Drugi nacrt iz 2013 (BPK Goražde, 2013) predlaže formiranje 8 manjih zaštićenih područja statusa “Zašti- ćeni pejzaž” : “Kanjon Prače, Pavlovac, Crni Vrh-Pogled, Borovac-Rada Glava-Stolac, Stećansko Polje (Goršić Polje), Presjeka, Okolišta, Dio toka rijeke Drine (Zubovići-Modrani”(videti sliku u nastavku).Mini- starstvo će biti kontaktirano kako bi potvrdilo/ispravilo kompletiralo formiranje pomenutih zaštićenih podru- čja.

6 JV Konsultant još uvek treba da potvrdi da je SNR Zasavica deo sliva reke Drine

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 63

Izvor: Uzeto iz karte “Zaštićeni objekti i područja prirodnog nasleđa i područja za sanaciju” (nacrt) Slika 3-23: Karta postojećih i planiranih zaštićenih područja u slivu reke Drine BPK Goražde, 2013, Budući Park prirode Drina u Republici Srpskoj, BiH Deo teritorije Rogatica ima bogatu specifičnu raznovrsnost i očuvane prirodne i kulturne istorijske vrednosti. Najznačajniji su lokaliteti Pančićeve omorike (Picea omorika) označeni kao posebne botaničke rezerve (Za- kon o zaštiti prirode Republike Srpske (Sl. glasnik 113/08): Mt. Mehra Sjemec, Goli Vrh Vratar, Panjak, Ja- vor, Mt. Novo Brdo Tesla. Opština Višegrad prepoznatljiva je po bogatoj raznovrsnosti biljaka i životinja i široko je poznata kao centar endemizma, i centar tercijarne flore i faune. Iz perspektive očuvanja, najznačaj- nija vrsta u opštini Višegrad Pančićeva omorika. Njeno prirodno stanište je u Veliki Stolcu (nadmorske visine 1540 m) na teritoriji Višegrada. Prema Zakonu o zaštiti prirode Republike Srpske (Sl. glasnik 113/08), većina lokaliteta Pančićeve omorike označena je kao posebni botanički rezervati: Gornja Brstanica, Cerova, Ravan, selo Klasnik, Rakovac, Tovarnica, Stule Karaule, Božurevac, Veliki Stolac i Gostilja. Ovi lokaliteti su takođe označeni kao važna područja za biljke centralne i istočne Evrope (Međunarodni biljni svet, 2005).

Emerald mreža u slivu reke Drine Emerald mreža je prva ekološka mreža sprovedena u Evropi. Ova inicijativa pokrenuta je 1979 od strane Sa- veta Evrope u cilju očuvanja divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u zemljama koje su deo Kon- vencije, uključujući Srbiju, Crnu Goru i BiH.

Cilj Emerald mreže jeste da dugoročno osigura preživljavanje vrsta i staništa Bernske konvencije zahtevajući konkretne mere zaštite. Ova staništa i vrste su redom navedeni u Rezoluciji 4 (1996) i Rezoluciji 6 (1998) Stalnog komiteta Bernske konvencije

U slivu reke Drine, 4 Emerald lokaliteta su predložena za BiH, 14 za Crnu Goru i 61 za Srbiju. Sprovedena Emerald mreža u slivu reke Drine može da podstakne vlade da efektivnije zaštite vrste koje zahtevaju posebne mere zaštite prema Bernskoj konvenciji

Druge ekološke mreže u slivu reke Drine Srbija i Crna Gora nastoje da postanu članice Evropske Unije. U tom slučaju morale bi da sprovedu Natura 2000 mrežu u skladu sa Direktivom o staništima (92/43/EEC) i Direktivom za ptice (79/409/EEC). Srbija takođe primenjuje nacionalnu ekološku mrežu (Zakon o zaštiti prirode Službenog glasnika Srbije 36/2009 i 88/2010; Uredba Službenog glasnika Srbije: Br: 102/2010). Lokaliteti u Srbiji koji bi trebalo da budu deo nacionalne ekološke mreže još nisu definisani

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 64

3.10.11 Arheološko i kulturno nasleđe Sliv reke Drine je nastanjen mnogo milenijuma i dokazi sagorevanja drvenog uglja mogu se videti u nekim od pećina koje se smenjuju duž doline reke Drine. Sledi prikaz važne arheološke i kulturne baštine. Većina ovih lokaliteta postoji in a veb stranicama i prostornim planovima i oni su podeljeni po opštinama. Stoga, neki od navedenih lokaliteta ne pripadaju slivu reke Drine, ali će to biti provereno u kasnijim fazama studije.

BiH –Kulturni i istorijski centar u Bosni i Hercegovini je heterogen, uključujući kulturna dobra nastala u širo- kom rasponu, od praistorijskog i drevnog do srednjovekovnog, Otomanskog i modernog doba. Zbog geografskog položaja BiH nastala su učestvovanjem četiri velike civilizacije u Evropi: mediteranska, centralno-evropska, vizantijska i orijentalna-islamska.

Kulturna baština u BiH je veoma važna u odnosu na druge zemlje u region naročito zbog ratnog razdoblja 1992-1995 kada je uništen ili oštećen veliki broj sakralnih, sekularnih i monumentalnih spomenika. Neke od institucija u pogledu nasleđa su izgubile svoj status, budžet, dokumentaciju, eksperte.

Most Mehmed Paše Sokolovića u Višegradu smešten u slivu reke Drine naveden na listi Svetske baštine UNESCO, ali najstarija kulturna baština u BiH d iz paleolita, lokaliteti blizu Bosanskog Broda i blizu izvora Usore kraj Doboja nalaze se van sliva reke Drine.

Lokaliteti neolitske kulture u BiH su česti i postoji 12 lokacija, od kojih je neolitsko naselje u Butmiru "Butmir- ska kultura" je najpoznatije. Prema podacima navedenim u studiji o dugoročnom razvoja turizma u BiH, pored navedenih lokaliteta iz paleolitskog i neolitskog doba, postoji veliki broj praistorijskih arheoloških nalazišta (94 lokaliteta), lokaliteti antičke Grčke (13 lokacija), objekti i nalazišta iz Rimskog perioda (78 lokacija), iz Bronzanog doba (1 lokacija) i preko 60,000 srednjevekovnih memorijalnih spomenika, koji predstavljaju izu- zetan i originalni izgled umetnosti srednjeg veka na ovim prostorima.

Crna Gora - Prema važećem zakonodavstvu, kulturno nasleđe u opštinama u slivu reke Drine sadrži ukupno 38 arheoloških, istorijskih, arhitektonskih, umetničkih, građevinskih, etnoloških i tehničkih spomenika (Table 3-7). U prvoj kategoriji (spomenici od izuzetnog značaja) nalazi se njih 7 – kulturni spomenici od izuzetnog značaja uključuju one koji su na UNESCO LISTI Svetske baštine, i druge. U drugoj kategoriji (spomenici od velikog značaja) nalazi se njih 14, a u trećoj 17 spomenika (spomenici od lokalnog značaja).

Table 3-7: Prikaz lokaliteta kulturne baštine Crne Gore u okviru opština u slivu reke Drine

Kategorija Vrsta kulturnog spomenika

Opština I II III Ukupno pleks menik menik Stari grad spomenik spomenik Arheološki Memorijalni Urbani kom‐ Etnološki spo‐ Sekularni spo‐ Sakralni spomenik Utvrđenje Tehnički spo‐ menik Andrijevica ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ Berane 1 2 2 ‐ ‐ 3 1 0 1 ‐ ‐ ‐ 5 Bijelo Polje 2 3 1 ‐ ‐ 6 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 6 Zabljak ‐ ‐ 1 ‐ ‐ 1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1 Kolašin 1 ‐ 2 ‐ ‐ 1 ‐ 1 ‐ ‐ 1 3 Mojkovac ‐ 1 ‐ ‐ ‐ 1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1 Plav ‐ 2 4 ‐ 4 2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 6 Pljevlja 2 4 ‐ ‐ ‐ 5 ‐ ‐ 1 ‐ ‐ 6 Plužine 1 1 1 ‐ ‐ 3 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 3 Šavnik ‐ 1 6 ‐ 5 1 1 7 UKUPNO 7 14 17 0 0 29 3 1 2 0 2 1 38

U kulturološkom i istorijskom smislu, Berane su značajne zbog dosta manastira, (Djurdjevi stupovi), koji je centar kulturnog života u ovom području, i nalazi se na listi UNESC. Zatim, Rimski kastrum-Dolac, koji je izvor bogatog arheološkog nalazišta iz doba rimske vladavine u regionu, od posebnog je značaja.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 65

U Bijelom Polju nalazi se jedna od najstarijih građevina koja predstavlja crkvenu arhitekturu Balkana – Crkva Sv. Petra. Crkva Sv. Nikole iz sedamnaestog veka takođe prestavlja važan kulturni spomenik grada.

Jedan od najlepših primera manastirskog slikarstva na Balkanu jeste Morača i nalazi se Kolašinu, ali je on van sliva reke Drine; u okviru je sliva reke Morače. Brdo Vinica je takođe u ovoj opštini, to je lokalitet ruševina turske barutane, kao i most princa Danila na Mrtvici, profani spomenik kulture treće kategorije. Međutim, oni se nalaze van sliva reke Drine, u slivu Morače.

Najstarija sačuvana građevina u Plavu je Kula Redžepagića. Crkva Svete Trojice u Brezojevićima i Stara dža- mija su takođe spomenici od velikog značaja za ovaj grad.

U kulturološkom i istorijskom smislu, jedan od najznačajnijih spomenika u Pljevljima je Husein-pašina dža- mija iz XVI veka, koja ima minaret visok 42m. Zatim, tu je i manastir Svete Trojice, sa bogatom riznicom - mnogo rukopisa i štampanih knjiga.

Na teritoriji opštine Šavnik postoji nekoliko kulturnih i istorijskih spomenika: manastir Podmalinsko , manastir Sv. Đorđa Bijeloj, memorijalni park "Vukovi koreni" - posvećeni Vuku Stefanoviću Karadžiću u Petnjici, memorijalna kuća Novice Cerovića u Tusinji.

U Plužinama nalazi se manastir Piva, jedan od stubova pravoslavlja u Crnoj Gori, na Žabljaku postoji crkva Svetog Preobraženja, a u Mojkovcu – manastir Sv. Đorđa.

Srbija7 - U Kolubaraskom i Mačvanskom upravnom okrugu, zaštićena su sledeća kulturna dobra:

1. Od velikog značaja - varoš "Tešnjar" u Valjevu; Spomen kapela u mauzoleju u Prnjavoru, Sabac, Spomen kosturnica Tekeriš, Memorijalni dok Vuka Karadžića u Tršiću, Memorijalni kompleks Bela Crkva, Me- morijalni kompleks Stolice, Krupanj spomen kosturnica u Mačkovom kamen; 2. Veoma značajna – crkva brvnara u selu Milicinica, manastir Pustinja u Rebelju, crkva Sv. Jovana u Jova- nju, manastir Celije, Nenadovica kula u Kličevcu, kultno mesto Brankovina; manastir Bogovađa; Mesto rođenja Duke Mišića sa okućnicom u Struganiku, memorijalni domovi u selu Robaje; kompleks zgrada sa dvorištem u Bastavu; Šabačka tvrđava, stara bolnica, Crkva Preobraženja Krivaja, Zgrada Gimnazije; manastir Tronoša, manastir Čokešina, spomenik i kosturnica u Dragincu; Manastir Vavedenja u Slavko- vicima; Stari most na reci Ljuboviđa; Manastir Vavedenje u Dokmiru; 3. Zaštićena dobra – kulturno-istorijska mesta: ulica Kneza Miloša u Valjevu, Bebića Luka; Vujinovača za- seok (grad Valjevo); Gospodar Jevremova ulica u Šapcu, Banja Koviljaca, Trg Jovana Cvijića u Loznici; mesta od interesa: memorijalna grobnica iz Prvog svetskog rata, 1914-1918 (Valjevo), spomneik u Bran- kovačkom Visu, spomenik na Mišaru (Šabac), Spomen kosturnica Tekeriš, spomenik u Gučevu (Loznica); Šanac na brdu Bauriću, Gornja Bukovica (opština Ljubovija) i drugi spomenici 4. Arheološka nalazišta: arheološko nalazište Petnica, kasnoantička građevina Babina Luka, Srednjovekovni grad Valjevo, Krušik, praistorijska humka Zabari (Valjevo); selo Slatina, brdo Ilić - Čučuge (opština Ub); Kik, Svileuva (opština Koceljeva); Panagyurishte selo Komirić (opština Osečina); pećine šalitra, Brežđe (opština Mionica); Gradačac, Jalovik (opština Vladimirci); ranovizantijsko utvrđenje Konjuša na Ceru (Loznica)

U Zlatiborskom i Moravičkom upravnom okrugu, postoje četiri vrste kulturnih dobara: spomenici kulture- 148, kulturno-istorijska mesta- 2, arheološki lokaliteti-19, i mest od interesa- 3.

Od172 kulturna dobra, od velikog značaja je njih 20: Mramorje na Perućcu, crkva brvnara u Dubu, crkva Sv. Ahilija u Arilju, crkva Sv. Nikole u Dabru, manastirski kompleks Mileševo, Ruševine partizanske bolnici ispod brda Karoševine u Prijepolju, kuća u kojoj je rođen Dimitrije Tucović u Gostilju, crkva SV. Petra i Pavla u Si, Staro selo u Sirogojnu, memorijalni kompleks Boško Buha u Jabuci, istorijske građevine u Užicu, Moljkovića Han u Kremnima i Kadinjači, praistorijski tumul Trnjaci u Pilatovićima, Gornja Dobrinja, crkva brvnara u

7 Podaci o Macvanskom, Kolubarskom, Zlatiborskom i Moravičkom upravnom okrugu (Regionalni prostorni plan)

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 66

Takovu, kuća Miloša Obrenovića uGornjoj Crnuci, Takovski grm u Takovu, memorijalni kompleks u Ljubiću i vinski podrum u Atenici), 44 veom značajnih objekata (manastir Rača, crkva Sv. Elijaha u Brekovu, crkva Sv. Arhanđela u Poblaći, ostaci manastira u Mažicama, manastirski kompleks u Davidovićima, Kolovrat, crkva brvnara u Donjoj Jablanici, Bela Crkva u Karanu, srednjevekovni zamak, crkva Sv. Marka sa belom kulom, stara elektrana u Užicu, crkva brvnara u Kučanima, crkva brvnara u Radijevićima, tumuli (Mionica i Skakavci, Kosjeric), Blaškovina, Vesovina, Krčevina, Varošište, Bolnica, Savinac u Visibabi, kuća u kojoj je rođena Kristina Leković u Svračkovu, Godovik, crkva brvnara u Ljutovnici, crkva brvnara u in Pranjanima, manastirski kompleks Vraćevšnica, crkva Svete Trojice u Gornjem Milanovcu, crkva Sv. Save u Savincu, zgrada okruž- nih vlasti u Milanovcu, čardak Gavrović u Pranjanima, manastir Svete Trojice, Manastir Sretenje na Ovčaru (Dučalovići), manastirski kompleks Ježevine, Gospodar Jovanov konak u Čačku, manastir Nikolje u Rosci, manastir Blagoveštenja u Ovšaru, manastirski kompleks Vujan, zgrada okružnih vlasti u Čačku, kuća Aleksije Lužanin u Miokovcima, Crkva Vaznesenja Hristovog u Čačku, Crkva Preobraženja u Pridvorici, Crkva Arhan- đela Gavrila i Mihaila u Kovilju , crkva Svetog Nikole u Brezovi i deo centra grada u Ivanjici) a 108 je zašti- ćeno.

U naseljima su predstavljeni i ostali elementi kulturne baštine, kao i vredni primerci ruralne arhitekture , etno- loške odlike ove oblasti , objekti autohtonih materijala...

3.11 Društveno-ekonomski faktori Jedan od ciljeva Integralnog upravljana vodnim resursima je da se obezbedi održivi društveno - ekonomski razvoj u tri države u slivu reke Drine. Sledeća faza planiranja će početi sa opštim opisom sadašnjeg druš- tveno-ekonomskog faktora u slivu reke Drine kako bi se utvrdilo sadašnje i buduće snabdevanje vodom i potražnja od strane svih korisnika.

3.11.1 Stanovništvo Područje sliva reke Drine uključuje delove čitave teritorije 56 jedinica lokalne samouprave (opštine i gradovi), u kojima, prema poslednjem popisu živi otprilike 1,100,000 stanovnika. Administrativne granice opština i gradova obuhvataju veću površinu (22,948 km2) nego sliv reke Drine (19.680 km2), tako da su pokazatelji koji se odnose na populaciju, u ovoj fazi, izračunati na osnovu raspoloživih podataka na nivou administrativnih teritorijalnih jedinica. Tabela 3-8 prikazuje trenutno stanje u slivu reke Drine.

Tabela 3-8: Statistika stanovništva u slivu reke Drine

Država/ Površina Gustina naseljenosti Administrativno Populacija (2013) km2 osoba / km2 područje DRB 23181,69 1091359 47,1 BiH (FBiH) 982,6 58120 59,1 Foča‐Ustikolina 169,4 2213 13,1 Gorazde 248.8 22080 88,7 Pale‐Praca 86.4 1043 12,1 Sapna 118 12136 102,8 Kladanj 331 13041 39,4 Teočak 29 7607 262,3 BiH (RS) 7.324,09 371461 50,7 Foča 1134,58 19811 17,5 Čajniče 274,6 5449 19,8 Novo Gorazde 119 3391 28,5 Rudo 347,63 8834 25,4 Pale 492,8 22282 45,2 Sokolac 693,45 12607 18,2 Han Pijesak 322,9 3844 11,9 Višegrad 448,14 11774 26,3 Rogatica 645 11603 18 Vlasenica 234 20075 85,8

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 67

Država/ Površina Gustina naseljenosti Administrativno Populacija (2013) km2 osoba / km2 područje Milići 279.31 12272 43,9 Srebrenica 526.83 15242 28,9 Bratunac 293.49 21619 73,7 Sekovići 237.2 7771 32,8 Zvornik 376.14 63686 169,3 Ugljevik 165.17 16538 100,1 Bijeljina 733.85 114663 156,2 CRNA GORA 6872 154873 22,5 Andrijevica 283 5071 17,9 Berane 717 33970 47,4 Bijelo Polje 924 46051 49,8 Kolašin 897 8380 9,3 Mojkovac 367 8622 23,5 Plav 486 13108 27 Pljevlja 1346 30786 22,9 Plužine 854 3246 3,8 Šavnik 553 2070 3,7 Žabljak 445 3569 8 SRBIJA 8003 506905 63,3 Bogatić 384 28883 75,2 Šabac 798 115884 145.2 Loznica 612 79327 129,6 Osecina 319 12536 39,3 Krupanj 342 17295 50,6 Mali Zvornik 184 12482 67,8 Ljubovija 356 14469 40,6 Bajina Bašta 673 26022 38,7 Užice 668 78040 116,8 Čajetina 647 14745 22,8 Priboj 553 27133 49,1 Nova Varoš 581 16638 28,6 Prijepolje 827 37059 44,8 Sjenica 1059 26392 24,9

Ukupna teritorija sliva reke Drine je relativno ravnomerno podeljena na tri administrativne jedinice tako da je učešće Srbije 34%, Crne Gore 30% i BiH 36%. Ali od ukupne populacije u slivu reke Drine u Crnoj Gori živi samo 14% stanovništva, u Srbiji 47% a u BiH 39%. Područje sliva reke Drine u Crnoj Gori smešteno je na planinskom terenu koje karakteriše naseljenost od 22 stanovnika/km2. Vrlo mala gustina naseljenosti je u opšti- nama Šavnik i Plužine, sa manje od 4 stanovnika/km2.

Najveća gustina naseljenosti je u slivu reke Drine u Srbiji, sa oko 63 stanovnika/km2, međutim postoje značajne razlike u gustini naseljenosti među opštinama, gde opštine Sjenica, Nova Varoš i Čajetina imaju manje od 30 stanovnika/km2 (takođe zbog brdskog i planinskog terena, dok gradovi Šabac, Loznica i Užice imaju gustinu naseljenosti od oko 145 stanovnika/km2, odnosno 130 stanovnika/km2 i 117 stanovnika/km2,. Gustina naseljenosti u RS BiH je 51 stanovnik/km2, dok je u FBiH 59 stanovnika/km2, u području sliva reke Drine. Najveću gustinu naseljenosti u BiH i u celom slivu reke Drine, ima opština Teočak sa 262 stanovnika/km2. Veliku gustinu naseljenosti u BiH takođe imaju Bijeljina (165 stanovnika/km2), Zvornik (169 stanovnika/km2) i Sapna (102 stanovnika/km2). Malu gustinu naseljenosti imaju opštine Han Pijesak, Foča (FBiH ai RS), Pale (FBiH), Rogatica, Sokolac i Cajnice, sa manje od 20 stanovnika/km2. Slika 3-24 su grafički prikazane ove informacije.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 68

Administrativna područja sliva reke Drine

30% 32% 36% 4% 34%

Srbija Crna Gora Rep. Srpska Fed. BiH

Stanovništvo u slivu reke Drine

14% 34% 39% 47% 5%

Srbija Crna Gora Rep. Srpska Fed. BiH

Slika 3-24: Raspodela stanovništva u okviru sliva reke Drine

Razlika između urbanog i ruralnog BiH –Prosečan nivo urbanizacije u RS i FBiH je otprilike isti - 37%, dok su razlike na opštinskom nivou značajno veće. Veće učešće u urbanoj u odnosu na ruralnu populaciju karakteristično je za opštine Foča, (62%), Pale (62%), Han Pijesak (53%) in the RS, a opština Gorazde (57%) u Federaciji. Novo Goražde u RS. Foča i Pale u FBiH nemaju urbani centar ili urbanu populacijuzbog nove administrativne podele. Ove nove opštine bile su deo većih bivših opština, čiji se centri i urbana naselja sada nalaze na teritoriji RS (za Foču i Pale), i u Federaciji (za Novo Goražde).

Crna Gora – Prema Prostornom planu Crne Gore iz2008, ukupan broj urbanih naselja je 40 a ruralnih 1216, dok je njihova prostorna disperzija je veoma neujednačena. Najgušća mreža naselja je u primorskom regionu, 15 naselja na 100 km2, a najniža u severnom delu sa 7.8 naselja na 100 km2. Otprilike 61% ukupne populacije Crne Gore živi u urbanim delovima. Posmatrano po regionima, stepen urbanizacije u centralnom regionu 78%, primorskom 62%, a u severnom 41%. Najniži stepen urbanizacije je u opštinama Andrijevica (18%) Šavnik (19%) koji se nalaze u slivu reke Drine.

Srbija – U delu sliva koji pripada Srbiji, otprilike 41% stanovnika živi u urbanim područjima, 58% u rural- nim. Opštine Bogatić, Osečina i Ljubovija nemaju urbane centre, dok najveći nivo urbanizacije ima Užice (oko 77%). Veće učešće urbanog u odnosu na seosko stanovništvo imaju opštine Priboj (55%), Nova Varoš (53%) i Sjenica (53%). Slika 3-24 su grafički prikazane ove informacije.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 69

URBANIZACIJA

Gradsko Seosko 63 63 59 59 41 41 37 37

SRBIJA CRNA GORA FBIH RS

Slika3-25: Stepen urbanizacije u regiji sliva reke Drine Polna i starosna struktura BiH – U području sliva reke Drine, ili u opštinama koje se nalaze u okviru njega, nema podataka o polnoj i starosnoj strukturi, i u ovoj fazi postoje samo podaci za celu teritoriju BiH. U BiH živi više žena nego muškaraca , u odnosu 51,3% prema 48,7%.

Crna Gora - Starosna struktura je relativno izbalansirana za sve opštine u slivu reke Drine. Najveći procenat muške populacije ima opštini Šavnik (51,7%) u odnosu na žensku (48,3%), dok najveći procenat ženske populacije ima opština Pljevlja (50,8%), u odnosu na mušku (49,2%). Ukupnu teritoriju karakteriše nešto veći udeo muške populacije (50,2%) prema ženskoj (49,8%). Situacija je takva i u proteklih nekoliko decenija, pa ne postoje značajne promene polne strukture.

Srbija – Sliv reke Drine na teritoriji Srbije karakteriše veći udeo ženske populacije: 50,5% ženskog i 49,5% muškog stanovništva. Najveći procenat muške populacije (51,5%) ima opština Osečina, a najveći procenat ženske populacije ima Užice (51,5%). Gledajući apsolutne vrednosti opština / gradova, sliv reke Drine ima oko 6.000 više nego muškaraca. Slika 3-24 su grafički prikazane ove informacije.

Crna Gora BiH Srbija

Populacija T 650036 3871643 7209764 M 323806 1886711 3515095 F 326230 1984932 3694669 Starosna struktura 0‐14 god T 15.2 13.7 14.8 M 48231 272812 549469 F 50659 256152 515988 15‐24 god T 10.8 12.7 11.6 M 33085 255074 432471

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 70

F 37029 238428 407367 25‐54 god T 47.1 46.7 41.6 M 164644 906265 1512888 F 141380 899870 1488099 55‐64 god T 12.9 13.7 14.7 M 41765 253045 511516 F 42075 276769 551117 > 65 god T 13.8 13.3 16.9 M 36081 199515 508751 F 55087 313713 732098 Izvor: https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/

Slika 3-26: Demografija u regiji sliva reke Drine Posmatrajući nivo država u regionu sliva , najviša prosečna starost stanovništva je karakteristična za Srbiju (41,9 godina), za BiH 40,8 godina, a najniža je u Crnoj Gori- 39,2 godina. U sve tri države prosečna starost ženske populacije je veća (Srbija 43,6, BiH 42,2, Crna Gora 40,5) nego muška (Srbija 40,2, BiH 39,4 i CG 40,5). Stopa rasta stanovništva je negativna u sva tri slučaja (Srbija-0.46, BiH -0.11 i CG -0,49). Natalitet je najveći u Crnoj Gori sa 10,59 rođ/1000, a najmanji u Bosni sa 8,89 rođ/1000.

U Srbiji, natalitet je 13,9 rođ/1000. Sa druge strane, stopa mortaliteta je najveća u Srbiji, 13.71/1000, a najniža u CG- 9,3/1000. Stopa mortaliteta u BiH je 9.64/1000. Podaci o očekivanom životnom veku su dostupni za Srbiju (75 godina) i BiH (76.3 godina). Očekivani životni vek je veći za žensku (Srbija 79,55 godina i BiH 78,8 godina) nego za mušku populaciju (Srbija 72,17 godine, BiH 73,33 godine).8

3.11.2 Demografski trendovi BiH –Glavni problem u BiH je nepovoljna demografska slika struktura i raspodele stanovništva, sa negativ- nom stopom rasta stanovništva i iseljavanja mladih ljudi. Postoji mogućnost blagog oporavka demografskih resursa koji zavisi od odgovarajućeg ekonomskog i društvenog razvoja. Starenje stanovništva je posebno ka- rakteristično za ruralne oblasti, dok primat u reprodukciji stanovništva imaju urbane sredine.

Prema Prostornom planu, u RS najmanje povoljna situacija je u dolinama reka Save i Drine zbog velikih promena u populaciji. Sa jedne strane, čitav sistem naselja u RS je u kratkom vremenskom periodu promenjen (u mnogim slučajevima bivša centralna naselja prethodne države postala su granična naselja u novoj teritorijalnoj podeli), demografska tranzicija je izvršena mehanički i prirodno , ekonomija je znatno oslabljena , infrastruktura uništena , itd., a sa druge strane, planirana priprema za novu situaciju nije sprovedena pa su organizacija i rešavanje problema prepušteni samim naseljima.

8https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 71

Zbog posledica rata, velike probleme imaju naselja u dolinama Save i Drine. Fragmentirana mreža seoskih naselja u planinskim predelima je poseban problem, jer kao takva ne mogu biti osnov za značajan privredni i društveni razvoj sela. Najteži problem su pozicije malih opština na granici sa FBiH, koje su podeljene Dejton- skim sporazumom, i koje su danas najsiromašnije jer su njihovi važni resursi ostali u bivšim centrima u Fede- raciji. Takođe, prema proceni koja je napravljena u svrhu Prostornog plana, RS je u 2013 imala populaciju od 1.258.418 stanovnika, što je 22,5% manje nego u 1991.

RS se suočava sa složenim demografskim problemima koji se manifestuju stalnim smanjenjem nataliteta i negativnim priraštajem stanovništva, smanjenjem broja đaka u osnovnim školama, procesima depopulacije, nestajanjem sela, starenjem stanovništva, i emigracijom aktivnog stanovništva u inostranstvo.

U poslednjoj deceniji prošlog veka područje RS karakterisala su izbeglištva, zatim povratak izbeglica i raseljenih lica, što je pogodilo trećinu stanovništva. Analiza raspodele izbeglica i raseljenih domaćinstava po regionima pokazuje imigracioni pritisak na ekonomski razvijena područja, poput Banja Luke i Bijeljine, gde se 1996. Nalazilo dve trećine ili više od 62% ukupnog broja izbeglica i raseljenih lica u RS.

Izbeglištvo je bilo jedno od ključnih faktora etno-demografskih i socijalno-ekonomskih procesa i regionalne raspodele stanovništva ovog područja. Neke analize pokazuju da u RS, postoje neke opštine koje su registro- vale pozitivan migracioni bilans, kao rezultat intenzivnog povratka izbeglica i raseljenih lica. Međutim, analiza starosne strukture povratnike ukazuje da u budućnosti proces povratka neće značajno uticati na povećanje demografskog potencijala ovog područja.

Unutrašnje migracije u ovoj oblasti obavljaju se uobičajenim pravcima odnosno iz nerazvijenih, izolovanih i zanemarenih područja u ekonomski razvijene regione sa boljim uslovima života. Uzroci ovih migracija su različiti, a najčešće su povezani sa boljim mogućnostima zapošljavanja, više novca, promocijom i obrazovanjem. Stoga su oni usmereni ka većim gradskim centrima.

Crna Gora - Niska gustina naseljenosti u slivu reke Drine je posedica urbanizacije i migracije stanovništva sa severa ka centralnom i južnom regionu. Unutrašnje migracije ili raseljavanje u Crnoj Gori je veoma intenzivno u opštinama Šavnik, Žabljak, Plužine, Berane, Andrijevica kao i demografski trend pražnjenja severnog regiona, koji obuhvata 11 opština i skoro 53% ukupne teritorije Crne Gore. Blage pozitivne neto migracija ima samo opština Plav. Pored toga, tu je značajan odliv stanovništva iz severnog regiona ka inos- trandtvu. Najveći odliv zabeležen je u opštini Bijelo Polje, gde je broj stanovnika koji žive u inostranstvu po- većan za preko 700% u odnosu na 1991. Sličan trend je takođe prisutan u drugim opštinama (Andrijevica, Berane, Žabljak, Pljevlja, Šavnik, itd.).

Jedan od najvažnijih demografskih problema je migracija mlađeg stanovništva iz ruralnih u urbana područja, a samim tim postoje značajne promene u njihovoj strukturi.

Crna Gora se već suočava sa problemom starenja populacije, odnosno povećanja populacije starije od 60 godina u ukupnoj populaciji koja se povećala sa 13,3% (1991) na 16,8% (2001) i, prema proračunima, ovaj trend će se nastaviti i u budućem periodu (do 2021).

Srbija- Najveći broj opština u slivu reke Drine karakteriše duboko demografsko starenje (Bajina Bašta, Ča- jetina, Nova Varoš, itd.), dok neke opštine pripadaju kategoriji "demografski staroj" (uključujući opštinu Sje- nica, koja ima jednu od najnižih prosečnih starosti stanovništva).

Jedan od najvećih ograničenja je stalni i kontinuirani demografskih pad, praćen izrazito nepovoljnom staro- snom, obrazovnom i profesionalnom strukture stanovništva. Zbog loše ekonomske situacije u Srbiji, u poslednjih trideset godina je bilo dosta migracije stanovništva i "pražnjenja" sela što je rezultiralo pogoršanjem starosne strukture sela i većeg dela područja.

Prema Regionalnom prostornom planu za Zlatiborski i Moravički upravni okrug, do 2025 se očekuje blagi porast populaciji u regionalnim i okružnim centrima, u Užicu (2%) i Čačku (3%), dok se najveći demografski

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 72 pad očekuje u opštini Sjenica (29.5%), Priboju (28%) i Prijepolju (21%). Ove procene o populaciji predstavljaju scenario koji podrazumeva značajnije promene u socio-ekonomskoj strukturi stanovništva.

Opštine Osečina, Ub, Koceljeva, Krupanj i Ljubovija beleži negativan migracioni bilans u periodu 1991- 2002, dok je ukupan rast stanovništva sa pozitivnim migracionim saldom ostvaren samo u Loznici i Šapcu i opštini Mali Zvornik. Sa jedne strane glavna karakteristika mreže naselja je koncentracija populacije, ekonomske aktivnosti i javne infrastrukture u regionalnim, pod-regionalnim centrima, prigradskim i peri-urbanim naseljima, nekim od većih sela, a sa druge demografska fragmentacija, depopulacija, saobraćajna izola- cija, nerazvijena struktura aktivnosti, neadekvatna infrastruktura u selima planinskih područja.

3.11.3 Zaposlenost i nezaposlenost BiH – Prema zvaničnim podacima u Federaciji Bosne i Hercegovine radna snaga je obuhvatala 678.,000 osoba i dok je broj neaktivnih lica iznosi 964.000. U strukturi radne snage broj zaposlenih je bio 501.000 dok je nezaposlenih bila 191.000. Stopa nezaposlenosti iznosila je 27,6% (27,1% za muškarce i 28,4% za žene), dok je u istom period u 2012 bila 29,4% (27,9% za muškarce i 32,2% za žene). Stopa nezaposlenosti bila je najveća među mlađim osobama od 15 do 24 godine. Iznosila je 58,9% (58,8% za muškarce i 59,1% za žene). Stopa aktivnosti i stopa zaposlenosti u 2013. bile su 41,8% i 30,3%, a u istom period 2012. 42,4% i 30,0%. Obe stope su bile više za muškarce nego za žene. Stope aktivnosti i stope zaposlenosti su daleko naj- više u starosnoj grupi od 25 do 49 godina (68,4% i 50,8%). Struktura zaposlenih osoba po sektorima delatnosti u 2013. pokazuje da je 54,5% zaposlenih radilo u sektoru usluga, u industriji 32,9% i 12,7% u poljoprivredi.

Tržište rada u Republici Srpskoj i dalje je pod negativnim uticajem svetske ekonomske krize. Nakon što je stopa nezaposlenosti pala sa 25,2% u 2007. na 20.5% u 2008, u 2009 je ponovo počela da raste. Stopa nezaposlenosti u 2009. povećana je za 0,9 %, u 2010. za 2,2 %, u 2011 za 0,9 %, i u 2012. za 1,1%. Prema polu, stopa nezaposlenosti kod žena u 2012. bila je za 1,7% viša nego prethodnih godina, dok je stopa nezaposlenosti povećana za 0,8 % tokom istog perioda. Struktura zaposlenih lica po sektorima delatnosti u 2012. godini bila je sledeća: poljoprivreda 31,7%, industrija 24,7% i uslužne delatnosti 43.6%, dok je struktura zaposlenja bila: zaposlena lica (zaposleni) 62.7%, samozaposlena lica 29,2%, i neplaćeni članovi porodice 8.1%.Stopa zaposlenosti kod muškaraca u 2012 bila je 44,1%, i bila je za 16,9 % viša od stope nezaposlenosti za žene, što je uobičajeno odstupanje u ovom regionu. Polovina zaposlenih osoba u Republici Srpskoj radi u industrijskoj proizvodnji, trgovini i državnoj upravi. Svaki drugi zaposleni ima završenu srednju školu, a svaki četvrti višu školu ili fakultet. Svaka šesta zaposlena osoba ima manje od 30 godina, dok je svaka četvrta starija od 50.

Crna Gora - Prema podacima dobijenih putem Ankete o radnoj snazi sprovedenoj u 2013. radna snaga u Crnoj Gori obuhvata 250,9 hiljada aktivnog stanovništva. Od toga: 201,9 hiljada osoba bilo je zaposleno ili 80,5%; nezaposleno je bilo 48,9 hiljada ili 19,5%. Broj osoba koje su bile u radnom odnosu u poređenju sa prethodnom godinom povećan je za 0,4% a broj nezaposlenih lica je smanjen za 1,0%. Stopa aktivnosti za 2013. bila je 50,1%, stopa zaposlenosti 40,3% a stopa nezaposlenosti 19,5%. Indikatori aktivnosti stanovniš- tva starosnih grupa od 15-64 godina su: stopa aktivnosti 58,9%, stopa zaposlenosti 47,4 %, i stopa nezaposlenosti 19,6%. Struktura nezaposlenih prema godinama starosti je sledeća: 19,86% nezaposlenih lica stariji je od 24 godine, 49,32% ima između 25 i 49 godina, dok je 30,82% starije od 50 godina. Procenat dugoročne nezaposlenosti iznosi 56,55%. Tržište rada se odlikuje povećanjem angažovanja nerezidentnih osoba.

Srbija – Ukupan broj zaposlenih u Srbiji, koji imaju formalno - pravni ugovor o radu, smanjen je 2013. za 0.7%, u poređenju sa 2012. Ukupan broj zaposlenih žena smanjen je za 0.6%, a muškaraca za 0.8%. Pravna lica (preduzeća , ustanove , zadruge i druge organizacije ) su imale smanjenje od 0,2% u zapošljavanju i 2,3% u broju preduzetnika - lica koja obavljaju delatnost samostalno i u broju svojih zaposlenih. Posma- trano po sektoru delatnosti, najveći pad u zaposlenosti u 2013. u odnosu na 2012., zabeležen je u sledećim sektorima: ostale uslužne delatnosti (17.1%), građevinarstvo (5,6%) finansije i osiguranje (5,2%). Povećanje je zabeleženo u sledećim sektorima: administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (16,5%), snabdevanje vodom, kanalizacija, upravljanje otpadom i vodama (5,1%), stručne, naučne i tehničke delatnosti (4,2%).

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 73

Prosečna plata zaposlenih u 2013. godini, u poređenju sa 2012. godinom, registrovala je nominalni rast od 5,7% , i realno smanjenje za 1,9%. Nominalni rast zarada u ovom periodu zabeležen je u svim sektorima a najviši je bio u sledećim: ostale uslužne delatnosti (nominalni porast od 10.3% i realno smanjenje od 2.3%), informacije i komunikacije, stručne, naučne i tehničke delatnosti (nominalni porast od 9.1% i realno smanjenje od 1,2%). Najniži nominalni rast zarada je bio registrovan u sledećim sektorima: administrativne i po- moćne uslužne delatnosti (nominalni porast od 0.1% i realno smanjenje od 7,1%), građevinarstvo (nominalni porast od 2,8% i realno smanjenje od 4.6%), finansije i osiguranje (nominalni porast od 3,8% i realno smanjenje od 3,7%). Podaci po opštinama koje su u okviru oblasti sliva reke Drine dati su u sledećim tabelama i grafikonima: Tabela 3-9: Crna Gora – Zaposlenost i nezaposlenost u opštinama sliva reke Drine

CRNA GORA Opštine Stopa zaposlenosti (%) 2011 Stopa nezaposlenosti (%) Andrijevica 24,3 43,7 Berane 28,5 41,3 Bijelo Polje 30,4 36,6 Kolašin 40,0 27,2 Mojkovac 31,7 35,0 Plav 22,2 50,4 Pljevlja 39,2 30,6 Plužine 50,5 25,6 Šavnik 43,2 22,4 Žabljak 43,3 23,9

U području sliva reke Drine koje pripada Crnoj Gori, stopa zaposlenosti bila je najveća u opštini Plužine (43,3%) a najniža u opštini Plav (22,2%), dok je regionalni prosek bio 37,7%. Pored opštine Plužine, stopa zaposlenosti iznad regionalnog proseka može se uočiti u opštinama Žabljak (43,3%), Šavnik (43,2%), Kolašina (40%) i Pljevlja (39,2%). Stepen nezaposlenosti u Crnoj Gori bio je najveći u opštini Plav (50.4%) a najniži u opštini Šavnik (22,4%), dok je regionalni prosek iznosio 46,2%. Više detalja dato je u Tabela 3-9 iznad.

Najveća prosečna bruto i neto mesečna zarada, je bila u opštini Plužine (800 evra i 524 evra), što je iznad proseka u odnosu na sliv reke Drine (581 evra i 379,8 evra). Najniža bruto i neto mesečna zarada, je bila u opštini Bijelo Polje (609 evra i 404 evra), što je iznad regionalnog proseka. Više detalja dato je u Tabeli 3-10 ispod. 900 800 700 600 500 400 300 200 100 0

Prosečne bruto zarade Prosečne neto zarade

Slika 3-27: Prosečna zarada u opštinama u slivu reke Drine

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 74

Zaposleni prema sektorima delatnosti 2011.

S Andrijevica R Q Berane P O Bijelo Polje N M Kolašin L K Mojkovac J Plav I H Pljevlja G F Plužine E D Savnik C B Žabljak A Bijeljina 0,0 50,0 100,0 150,0 200,0 250,0 300,0 350,0 400,0 450,0

Slika 3-28: Zaposlenost po sektorima u slivu reke Drine Prema NACE klasifikaciji: prerađivačka industrija, vađenje ruda i kamena, snabdevanje strujom, gasom, parom i klimatizacija, snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, građevinarstvo, trgovina na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala, saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrana, informisanje i komunikacije, finansije i delatnosti osiguranja, poslovanje nekretninama, stručne, naučne i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti imaju procenat zapošljavanja od 54,3% u ukupnog broja zaposlenih u delu crnogorskog sliva reke Drine, i ova stopa je ispod regionalnog proseka (58,8%).

Sektori javne uprave i odbrane; obavezno socijalno osiguranje, odbrane, obrazovanje, zdravstvene i socijalna zaštita, umetnost, zabava i rekreacija i druge uslužne delatnosti su druga najvažniji kategorija zapošljavanja i imaju udeo od 36,8 %, što je otprilike regionalni prosek (35,1%).Poljoprivreda, šumarstvo i ribolov imaju relativno važnu ulogu u delu crnogorskog sliva reke Drine, 6,7%, što je ispod regionalnog proseka (7,9%). Tabela 3-10: RS-BiH - Zaposlenost i nezaposlenost u opštinama sliva reke Drine

REPUBLIKA SRPSKA Opština Stopa zaposlenosti (%) 2010 Stopa nezaposlenosti (total %) Bijeljina 60,6 41,8 Bratunac 38,3 64,7 Višegrad 53,2 49,9 Zvornik 61,0 39,2 Milići 58,0 44,2 Novo Goražde 50,2 45,7 Pale 58,3 41,0 Rogatica 56,9 46,3 Rudo 29,0 73,0 Sokolac 58,3 45,1 Srebrenica 51,9 43,2 Ugljevik 65,5 35,6 Foča 53,8 47,7 Han Pijesak 62,3 38,6 Čajniće 46,6 56,4 Šekovići 41,4 60,1

Za teritoriju sliva reke Drine u Republici Srpskoj stopa zaposlenosti bila je najviša u opštini Ugljevik (65,5%) a najniža u opštini Rudo (29%), dok je regionalni prosek bio 37,7%. Pored opštine Ugljevik, stopa zaposlenosti iznad regionalnog proseka može se uočiti u opštinama Han Pijesak (62,3%), Zvornik (61%), Bijeljina (60,6%) i drugim. Stopa nezaposlenosti u Republici Srpskoj bila je najviša u opštini Bratunac (64,7%) a najniža u opštini Ugljevik (35,6%), dok je regionalni prosek iznosio 46.2%.Opštine Han Pijesak (38,6%), Zvornik (39,2%), Pale (41%) i druge imale su stopu nezaposlenosti ispod regionalnog proseka.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 75

1000,0 900,0 800,0 700,0 600,0 500,0 400,0 300,0 200,0 100,0 0,0

Prosečne bruto zarade Prosečne neto zarade

Slika 3-29: RS - BiH - Prosečna zarada u opštinama u slivu reke Drine

Zaposleni prema sektorima delatnosti 2012.

S Bijeljina R Bratunac Q P Višegrad O N Zvornik M L Milići K Novo Goražde J I Pale H G Rogatica F E Rudo D Sokolac C B Srebrenica A Ugljevik 0,0 50,0 100,0 150,0 200,0 250,0 300,0

Slika 3-30: RS - BiH – Zaposlenost po sektorima u slivu reke Drine Najveća prosečna bruto i neto mesečna zarada je bila u opštini Ugljevik (913,1 evra i 556,8 evra), što je iznad proseka u poređenju sa slivom reke Drine (581 evra i 379,8 evra). Najniža prosečna bruto i neto mesečna zarada je bila u opštini Šekovići (534,3 evra i evra 328,2), što je ispod regionalnog proseka. Više detalja prikazano je na slici Slika 3-29 iznad.

Prema NACE klasifikaciji: prerađivačka industrija, vađenje ruda i kamena, snabdevanje strujom, gasom, parom i klimatizacija, snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, građevinarstvo, trgovina na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala, saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije, finansije i delatnosti osiguranja, poslovanje nekretninama, stručne, naučne i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti imaju procenat zapošljavanja od 63,6% na području sliva Drine u Republici Srpskoj, i ova stopa je iznad regionalnog proseka (58,8%).

Sektori javne uprave i odbrane; obavezno socijalno osiguranje, odbrane, obrazovanje, zdravstvene i socijalna zaštita, umetnost, zabava i rekreacija i druge uslužne delatnosti su druga najvažniji kategorija zapošljavanja i imaju udeo od 31.2 %, što je ispod regionalnog proseka (35,1%). Poljoprivreda, šumarstvo i ribolov imaju relativno važnu ulogu na području sliva Drine u Republici Srpskoj sa 5,2%, što je ispod regionalnog proseka (7,9%).

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 76

Tabela 3-11: FBiH – Zaposlenost i nezaposlenost u slivu reke Drine

FEDERACIJA BOSNA I HERCEGOVINA Opština Stepen zaposlenosti (%) 2010 Stepen nezaposlenosti (ukupnol %) Foča 34,5 61,6 Goražde 57,0 35,4 Pale 38,0 62,2 Kladanj 39,8 60,4 Sapna 21,8 82,2 Teočak 15,1 80,7

U području sliva koji pripada Federaciji Bosne i Hercegovine, stopa zaposlenosti bila je najviša u opštini Go- ražde (57,0%), a najniža u opštini Teočak (15,1%), dok je regionalni prosek bio 37,7%. Pored opštine Goražde, stopu zaposlenosti iznad regionalnog proseka imale su opštine Kladanj (39,8%) i Pale (38%). Stopa nezaposlenosti u Federaciji Bosne i Hercegovine bila je najviša u opštini Sapna (82,2%) a najniža u opštini Goražde (35,4%), dok je regionalni prosek iznosio 46,2%. Samo je opština Goražde imala stopu nezaposlenosti nižu od regionalnog proseka. 700,0 600,0 500,0 400,0 300,0 200,0 100,0 0,0 Foča Goražde Pale Kladanj Sapna Teočak

Prosečne bruto zarade Prosečne neto zarade

Slika 3-31: FBiH - Prosečna zarada u opštinama u slivu reke Drine

Bosansko-podrinjski kanton (Foča, Goražde, Pale) Zaposleni po sektorima delatnosti, 2012.

1% 2% 0% 0% A 6% B 7% C D 13% 1% 46% E 1% F 0% G 1% 3% H 10% 2% 3% I J 3% 2% 1%

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 77

Slika 3-32: FBiH – Zaposlenost po sektorima u slivu reke Drine Najveća prosečna bruto i neto mesečna zarada je bila u opštini Goražde (587,5 evra i 384 evra), što je iznad proseka u poređenju sa područjem sliva reke Drine (581 evra i 379,8 evra). Najniža prosečna bruto i neto mesečna zarada je bila u opštini Kladanj (504,6 evra i 336,9 evra) što je ispod regionalnog proseka.

Prema NACE klasifikaciji: prerađivačka industrija, vađenje ruda i kamena, snabdevanje strujom, gasom, parom i klimatizacija, snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, građevinarstvo, trgovina na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala, saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije, finansije i delatnosti osiguranja, poslovanje nekretninama, stručne, naučne i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti imaju procenat zapošljavanja od 69,2% u FBiH, i ova stopa je najviša i iznad regionalnog proseka (58,8%).

Sektori javne uprave i odbrane; obavezno socijalno osiguranje, odbrane, obrazovanje, zdravstvene i socijalna zaštita, umetnost, zabava i rekreacija i druge uslužne delatnosti su druga najvažniji kategorija zapošljavanja i imaju udeo od 26,6%, što je ispod regionalnog proseka (35,1%). Poljoprivreda, šumarstvo i ribolov nemaju značajnu ulogu u FBiH u slivu reke Drine sa 1,8%, što je ispod regionalnog proseka (7,9%).

Tabela 3-12: Srbija - Zaposlenost i nezaposlenost u slivu reke Drine

REPUBLKA SRBIJA Stopa nezaposlenosti (ukupno Opština Stopa zaposlenosti (%) 2012 %) Bogatić 14,0 56,3 Krupanj 13,3 58,4 Loznica 26,0 45,4 Ljubovija 25,6 45,9 Mali Zvornik 17,3 61,2 Šabac 31,2 31,9 Osečina 16,7 45,9 Bajina Bašta 24,0 38,3 Nova Varoš 22,1 51,5 Priboj 24,4 53,0 Prijepolje 22,9 53,6 Sjenica 25,7 53,5 Užice 39,6 22,7 Čajetina 37,3 18,0

U području sliva u Srbiji stopa zaposlenosti bila je najviša u Užicu (39,6%) a najniža u opštini Bogatić (14%), dok je regionalni prosek bio 37,7%. Stopa zaposlenosti iznad regionalnog proseka može se zapaziti samo u opštini Užice. Stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je najviša u opštini Krupanj (58,4%) a najniža u opštini Čaje- tina (18%), dok je regionalni prosek iznosio 46,2%. Opštine Užice (22,7%), Bajina Bašta (38,3%), Loznica (45,4%) imale su stopu nezaposlenosti ispod regionalnog proseka.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 78

600,0

500,0

400,0

300,0

200,0

100,0

0,0

Prosečne bruto zarade Prosečne neto zarade

Slika 3-33: Srbija- Prosečna zarada u opštinama u u slivu reke Drine

Employees by sections of activities 2012.

S Bogatić R Krupanj Q P Loznica O Ljubovija N M Mali Zvornik L K Šabac J Osečina I H Bajina Bašta G Nova Varoš F E Priboj D C Prijepolje B Sjenica A Užice 0,0 50,0 100,0 150,0 200,0 250,0 300,0 350,0 400,0

Slika 3-34: Srbija - Zaposlenost po sektorima u slivu reke Drine Najveća prosečna bruto i neto mesečna zarada je bila u opštini Užice (522,2 evra i 376,1 evra), što je ispod regionalnog proseka u poređenju sa područjem sliva reke Drine (581 evra i 379.8 evra). Najniža prosečna bruto i neto mesečna zarada je bila u opštini Priboj (298,6 evra i 230,3 evra), što je ispod regionalnog proseka

Prema NACE klasifikaciji: prerađivačka industrija, vađenje ruda i kamena, snabdevanje strujom, gasom, parom i klimatizacija, snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, građevinarstvo, trgovina na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala, saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije, finansije i delatnosti osiguranja, poslovanje nekretninama, stručne, naučne i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti imaju procenat zapošljavanja od 65,4% ukupne zaposlenosti u srpskom delu sliva reke Drine i ova stopa je iznad regionalnog proseka (58,8%).

Sektori javne uprave i odbrane; obavezno socijalno osiguranje, odbrane, obrazovanje, zdravstvene i socijalna zaštita, umetnost, zabava i rekreacija i druge uslužne delatnosti su druga najvažniji kategorija zapošljavanja i imaju udeo od 32,3%, što je ispod regionalnog proseka (35,1%). Poljoprivreda, šumarstvo i ribolov nemaju značajnu ulogu u Srbiji u slivu reke Drine od 2,3%, što je ispod regionalnog proseka (7,9%).

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 79

3.11.4 Etnička pripadnost i veroispovesti Verska struktura stanovništva u slivu reke Drine veoma malo odstupa od etničke strukture. Generalno se može pretpostaviti da su gotovo svi Srbi pravoslavne vere, dok su svi Bošnjaci muslimani, sa izuzetkom nedefinisa- nog malog broja i ateista.

BiH – Budući da se BiH sastoji od FBiH i RS, postoji značajna razlika u etničkom sastavu ova dva entiteta. U FBiH su većinom Bošnjaci (Bosanci, muslimani) (oko 95%), dok Srbi i Hrvati zajedno čine oko 2% u- kupne populacije. U RS, Srbi predstavljaju većinu sa 88%, dok Bošnjaci broje 11% ukupne populacije.

Crna Gora – U Crnoj Gori, većinu u slivu reke Drine čine Srbi (Srbi i Srbi-Crnogorci) - 42%, zatim Crno- gorci (27%) i Bošnjaci (Bosanci, muslimani, muslimani-Crnogorci, Bosanci-Crnogorci, itd.)- 25%.

Srbija – U srpskom delu u slivu, najveću etničku grupu čine Srbi sa 88% populacije, a slede Bošnjaci sa oko 9%, dok ostale nacionalnosti čine manje od jednog procenta. Međutim postoje velika odstupanja na lokalnom nivou, na primer u opštini Sjenica većinu čine Bošnjaci, sa oko 79%, dok u opštini Nova Varoš Boš- njaci čine skoro polovinu populacije (44%).

3.11.5 Administrativna područja BiH – Na državnom nivou BiH je administrativno podeljena na dva glavna entiteta: FBiH koja zauzima 51% teritorije i RS BiH sa 49%, dok Brčko Distrikt čini ostatak, ali je posebna administrativna jedinica nad kojom institucije BiH imaju suverenitet. RS čini najveći deo zemljišta sliva reke Drine pokrivajući 6,242km2 u odnosu na FBiH koja zauzima 840km2.

FBiH je podeljena na kantone, tako da opštine koje su uključene u sliv reke Drine pripadaju bosanskom Podrinje kantonu Goražde i Tuzla kantonu. U RS, najveća opština u slivu reke Drine je Bijeljina sa otprilike 115,000 stanovnika, dok je u FBiH najveća opština Goražde, sa oko 22.000 stanovnika.

Rat koji se desio u regionu (1992-1995.) izazvao je prisilne migracije i velika raseljavanje stanovništva. Dej- tonski linija razgraničenja između dva entiteta (RS i FBiH) uzrokovala je ogromne promene u teritorijalnoj organizaciji i administraciji

Crna Gora - U administrativnom smislu, cela Crna Gora je podeljena na opštine koje se nalaze u okviru tri regiona a to su: severni, centralni i primorski. Sliv reke Drine obuhvata 10 od 11 opština Severnog regiona. Najveća opština u Crnoj Gori u slivu reke Drine je Bijelo Polje sa oko 46.000 stanovnika, a zatim slede Be- rane sa oko 34.000 i Pljevlja sa otprilike 31.000 stanovnika.

Srbija – Teritorija sliva reke Drine zauzima zapadni deo Srbije i obuhvata tri administrativna okruga- Mač- vanski, Kolubarski i Zlatiborski. Najveći grad je Šabac sa oko 116.000 stanovnika. Međutim, manje od 10% teritorije grada Šapca pripada slivu reke Drine - delovi tri sela koja su retko naseljene seoske sredine. Sledeći grad po veličini je Loznica sa otprilike 79.000 stanovnika, a preko 90% njene teritorije pripada slivu reke Drine.

Užice je funkcionalni centar oblasti, koji uključuje mreže naselja nekih opština iz Zlatiborskog upravnog okruga: Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Požega i Čajetina. Slabiji funkcionalni uticaj, Užice ima u opštinama Priboj, Nova Varoš i Prijepolje. Sjenica je uglavnom fokusirana na grad Novi Pazar.

3.11.6 Obrazovanje BiH9- Prema rezultatima popisa iz 1991, 9,9% populacije BiH bilo je nepismeno. Podaci iz Ankete o život- nom standardu, (UNDP, 2001) pokazuju da je oko 5% populacije BiH nepismeno. Stoga, trenutno ne postoje pouzdani podaci o stopi pismenosti stanovništva BiH.

9 Ne postoje podaci o obrazovanj u BiH iz popisa 2013. Kao što je napisano u fusnoti, tekst za BiH je uzeti iz EU-ICBE Project: Technical Assistance to the Education Reform in Bosnia and Herzegovina, 2008 (Finansiran od strane Evropske Unije).

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 80

Osim toga, ne postoje pouzdani podaci o strukturi stanovništva u BiH prema nivoima obrazovanja. Prema podacima Ankete o potrošnji domaćinstava u BiH (UNDP, 2004), 8,7% građana BiH nema nikakvo obrazovanje, 34% ima završenu samo osnovnu školu, 49.7% srednju, 5,1% višu, a 4,3% je visoko obrazovano.

Trenutno su uslovi u školskim objektima u BiH nepovoljni. Veliki broj škola je izgrađen pre više od trideset godina. Ratom razoreni zgrade su uglavnom obnovljene međunarodnim kreditima i donacijama, ali ne uzima- jući u obzir potrebe za opremanje škola savremenim nastavnim sredstvima. Specifični problemi koji se odnose na održavanje školskih objekata, a posebno na izgradnju obrazovnih institucija, nisu adekvatno rešeni zbog nedostatka finansijskih sredstava.

U akademskoj 2005/2006. godini, ukupan broj nastavnika u BiH koji rade u osnovnom obrazovanju bio je 22.258. Učenik - nastavnik odnos bio 17,2 učenika po nastavniku. 305 nastavnika je radilo u osnovnom obrazovanju za decu sa posebnim obrazovnim potrebama i odnos je bio 4,5 učenika po nastavniku. Ukupno 11.170 nastavnika radi u srednjem obrazovanju odnos učenik/nastavnik bio je 15 učenika po nastavniku.

Crna Gora - Struktura stanovništva prema školskoj spremi imala je najbržu transformaciju u odnosu na druge strukture, naročito u pogledu stanovništva sa višim nivoima obrazovanja (srednje i visoko).

Procenat stanovništva sa visokim obrazovanjem povećan sa 5% (1991) na 7,5% u 2003, sa višim obrazovanjem sa 3,8% na 5,09%, dok je procenat stanovništva sa srednjim obrazovanje povećan sa 34,9% na 48,44%. Stopa nepismenosti pala je sa 5,6% (1991) na 2,5% u 2003.

Srbija – U akademskoj 2012/13. godini, ukupno 1.280.187 lica učestvovalo je u bilo kojem od nivou obrazovanja, od čega predškolsko obrazovanje čini 14,7%, osnovno i niže srednje 44.4%, više srednje 22,2% i trećeg stepena 18,7%. Što se tiče pokrivenosti generacije na različitim nivoima obrazovanja, program oba- veznog predškolskog vaspitanja i obrazovanja je isti kao u prethodnoj školskoj godini. Osnovno i niže srednje obrazovanje (obavezno pohađanje) pokriva oko 97,24% i zabeležen je porast u odnosu na prethodnu godinu. Svi đaci (100%) nastavljaju školovanje nakon osnovnog i nižeg srednjeg obrazovanja, ali pokrivenost generacija u višem srednjem obrazovanju je oko 88,5%, jer postoje odustajanja nakon upisa srednje škole.

Broj učenika u osnovnim školama pokazuje smanjenje u 2012/2013. školskoj godini, što je uobičajena trend u poslednjih nekoliko godina, uglavnom zbog pada nataliteta u zemlji. Što se tiče srednjoškolskog obrazovanja, broj učenika / studenata u 2012/2013 smanjen je za oko 1%, u odnosu na prethodnu školsku godinu.

Broj učenika u visokom obrazovanju povećan je za oko 3,1% u 2012/2013. školskoj godini. Pokrivenost generacije koje pohađaju više škole i fakultete je oko 46%, pokazujući dalju tendenciju blagog povećanja. Što se tiče nastavnog kadra, skoro 100.000 nastavnika je bilo zaposleno u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju. Oko 54% svih zaposlenih nastavnika radi u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju, 31% u višem srednjem i oko 15% u visokom obrazovanju. Od onih u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju, 60% su nastavnici sa punim radnim vremenom. U višem srednjem obrazovanju, 58% su nastavnici sa punim radnim vremenom, au visokom obrazovanju, skoro 89% su nastavnici punim radnim vremenom i saradnici.

Prema popisu iz 2002., obrazovna struktura stanovništva u Kolubarskom i Mačvanskom upravnom okrugu je ispod nacionalnog proseka u skoro svakoj kategoriji obrazovanja. Područje je jednako ovom proseku samo učestvovanjem osova starijih od 15 godina koje su završile samo osnovnu školu (oko 24% stanovništva). Postoji veliki procenat odrasle nepismene populacije (5,5%), kao i procenat ljudi koji imaju nepotpuno osnovno obrazovanje (25%). Relativna povoljnost je neznatno veći deo stanovništva sa završenom srednjom školom (36,5%), dok je nepovoljan nizak procenat ljudi sa višim (3,4%) i visokim (3,5%) obrazovanjem. Obrazovna struktura stanovništva na području Zlatiborskog i Moravičkog upravnog okruga je prilično nepovoljna, zbog visokog udela stanovništva sa nepotpunim (15%) i završenim osnovnim obrazovanjem (21,6%) i veoma niskim procentom stanovnika sa višim (3,15%) i visokim obrazovanjem (3,5%). Posebno je izražen mali udeo visoko obrazovanog stanovništva u poređenju sa nacionalnim prosekom od 5,5%.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 81

3.11.7 Kriminal Kriminalne aktivnosti imaju uticaj na razvoj Drinskog sliva jer direktno utiču na sektore poput turizma; turisti odlažu dolaske kada je kriminal endemska pojava u području i to negativno utiče na ekonomski prosperi- tet.

BiH– Ukupan broj prijavljenih krivičnih dela od strane punoletnih izvršilaca u RS u 2012. je bio 12.448 slu- čajeva, što je za 5,47% manje nego u 2011. Broj optuženih i osuđenih je neznatno povećan u odnosu na prethodnu godinu, a bilo je 4.717 optuženih i 4.294 osuđenih lica. Većina prijavljenih zločina su bili zločini nad imovinom (47,38% svih prijavljenih slučajeva). Samo 5,5% svih prijavljenih prestupnika su bile žene. Ne- poznati počinioci su prijavljeni u 3.506 slučajeva (oko 28% svih slučajeva).

U FBiH tokom 2012. bilo je 15.088 prijavljenih krivičnih dela od strane punoletnih izvršilaca, što je za 7,4% više nego u 2011. Broj optuženih (9.441 osoba), je neznatno opao u odnosu na prethodnu godinu , kao i broj osuđenih lica (8,488). Većina prijavljenih zločina su bili zločini nad imovinom (39,78% svih prijavljenih slu- čajeva), ali dela protiv javnog reda su takođe značajna (12,7%).

Crna Gora –U 201.3 bilo je 4.613 prijavljenih krivičnih dela od strane punoletnih izvršilaca u Crnoj Gori, što je za 17,8% manje nego 2012. Žene prestupnici počinile su 12,5% od ovog ukupnog broja krivičnih dela. Broj nepoznatih počinilaca krivičnih dela bio 1.584 (25,6% svih prijavljenih slučajeva). Broj optuženih lica smanjen je za 9,7% u odnosu na prethodnu godinu , a broj osuđenih za 8% . Ukupan broj optuženih osoba broji 9,9% odraslih žena, a ukupan broj osuđenih lica broji 9,1% njih. Krivična dela nad imovinom bila su najviše prijavljeni zločini u 2013, a bilo ih je 24,6% svih prijavljenih slučajeva, 24,5% svih optuženih i 24,7% svih osuđenih.

Srbija - Ukupan broj prijavljenih punoletnih počinilaca krivičnih dela u 2013. godini smanjen je za 2% u odnosu na 2012. godinu. Broj odraslih lica koja su optužena porastao je za 10%, a broj neopozivo osuđenih (pravosnažno) za 3%

U strukturi krivičnih dela počinjenih od strane odraslih, najveći broj ide na krivična dela protiv imovine: pri- javljena - 50,2% (uključeni nepoznati počinioci), optuženi - 26,7% i osuđeni - 30,2% svih zločina počinjenih 2013 godine. Što se tiče najtežih krivična dela - krivična dela protiv života i tela, 4,1% počinilaca je prijavljeno, 8,1% optuženo i 7,4% odraslih izvršilaca je neopozivo osuđeno.

U 2013. godini, jedna odrasla osoba je neopozivo osuđena na 40 godina zatvora. Kazna zatvora pokriva 34,8% svih osuda a uslovna osuda (zatvor) obuhvata 53,2%.

Ukupan broj krivičnih prijava protiv maloletnih prestupnika u 2013. godini smanjen je za 2% u odnosu na 2012. Broj predloga podnet Savetu za izricanje sankcija (tereti maloletnike) povećan je za 12%, a broj osuđenih maloletnika (krivičnih sankcija, izrečena kazna) povećan je za 15%.

U strukturi krivičnih dela koja su počinili maloletnici, zločine protiv imovine pokazli su se najbrojnijim: prijavljeni - 61,3%, optuženi – 59,7% i osuđeni – 60.7%. Što se tiče najtežih zločina - zločine protiv života i tela, prijavljenih izvršilaca bilo je 10,5%, 11% su bili optuženi, a za 10,6% izvršilaca izrečene su kazne. U 2013, za 8 maloletnika izrečene su kazne maloletničkog zatvora (0,3%)

3.11.8 Zdravstvo Tabela 3-13 daje kratak pregled zdravlja u tri zemlje (četiri entiteta)

Tabela 3-13: Detalji o zdravlju u slivu reke Drine

Srbija Crna Gora FBiH RS 1. Ishemijska bolest srca 1. Bolesti respiratornog sistema 1. Hipertenzivne bolesti 1. Bolesti sistema krvotoka Glavni 2. Cerebrovaskularna bo‐ 2. Bolesti sistema krvotoka 2. Mentalni poremecaji ́ 2. Bolesti respiratornog sistema zdrav‐ lest ( šlog ) 3. Simptomi, znaci i patološki kli‐ 3. Dijabetes 3. Bolesti mišicno‐ koštanog ́ stveni 3. Rak pluca ́ nički i laboratorijski nalazi 4. Druge dorzopatije sistema i vezivnog tkiva

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 82

Srbija Crna Gora FBiH RS pro‐ 4. Saobracajne nezgode ́ 4. Bolesti urinarnog sistema‐geni‐ 5. Hronična opstruktivna bo‐ 4. Bolesti urinarnog sistema ‐ geni‐ blemi 5. Hronična opstruktivna talni lest talni bolest pluca ́ 5. Bolesti mišicno‐koštanog ́ 6. Ishemijska bolest srca 5. Bolesti digestivnog sistema 6. Unipolarna depresija sistema i vezivnog tkiva 7. Gastritis i dvanaestopa‐ 6. Bolesti žlezda sa unutrašnjim lu‐ 7. Rak dojke 6. Bolesti digestivnog sistema lačno crev čenjem, ishrane i metabolizma 8. Dijabetes 7. Bolesti kože i potkožnog tkiva 8. Maligne neoplazme 7. Simptomi, znaci i patološki kli‐ 8. Infektivne i parazitarne bolesti nički i laboratorijski nalazi 8. povrede, trovanja i posljedice spoljnih faktora 1. Bolesti sistema krvotoka 2. Ma‐ 1. Bolesti srca i krvnih su‐ 1. Bolesti sistema krvotoka 1. Bolesti sistema krvotoka ligna neoplazma dova 2. Maligne neoplazme 2. Maligna neoplazma 3. Simptomi, znaci i patološki kli‐ 2. Maligni tumori 3. Simptomi, znaci i patološki kli‐ 3. Endokrinološki i metabo‐ nički i laboratorijski nalazi Uzorci 3. Povrede i trovanja nički i laboratorijski nalazi lički poremecaji sa poremeć a‐́ 4. Bolesti žlezda sa unutrašnjim lu‐ pre‐ 4. Dijabetes 4. povrede, trovanja i posledice jima ishrane čenjem, ishrane i metabolizma bo‐ rane 5. opstruktivna plucna bo‐́ spoljnih faktora 4. Bolesti respiratornog lesti smrti lest i astma 5. Bolesti respiratornog sistema sistema 5. povrede, trovanja i posledice 6. Nedovoljno definisani 6. Diabetes mellitus 5. Simptomi, znaci i patološki spoljnih faktora uslovi 7. Drugo klinički i laboratorijski nalazi 6. Bolesti respiratornog sistema 7. Drugo 7. Bolesti digestivnog sistema do 2011: Od 1985 do 2013: Od 1986 do 2012: Od 1989 do 2011: Ukupno slučajeva: 69 Ukupno slučajeva ‐ 1692 Ukupno slučajeva ‐ 223 AIDS Ukupno slučajeva ‐ 126 Ukupno smrtnih slučajeva: 16 Ukupno smrtnih slučajeva Ukupno smrtnih slučajeva – Ukupno smrtnih slučajeva ‐ 35 Tokom 2012: ‐ 1061 do 2009. 39 smrtnih slučajeva 8 HIV+ i 1 AIDS slučaj

Najveći zdravstveni problemi uključuju cirkulaciju i respiratorne smetnje

3.11.9 Korišćenje zemljišta Korišćenje zemljišta u slivu reke Drine prikazano je na karti (Slika 3-35 ).CORINE kopneni prekrivač je ko- rišćen u ovom procesu.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 83

Slika 3-35: Eksploatacija zemljišta za sliv reke Drine

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 84

BiH - Šume i šumsko zemljište u RS zauzimaju površinu od 1.294.186,64 ha, ili 52,5% ukupne površine teritorije. U državnom vlasništvu su šume koje pokrivaju 1,000,040.11 ha (77,27%) šuma i šumskog zemljišta i privatne šume i šumska zemljišta zauzimaju 294.146,53 ha (22,73%) ukupnih šuma.

U istočnom delu RS najveća površina pod šumama je na području opština Han Pijesak, Sokolac, Pale, Tarnovo, Rogatica i Višegrad, zatim opštine Šekovici iVlasenica i u gornjopodrinjskom području opštine Foca, Cajnice, Rudo i Kalinovik.

Upotreba zemljišta je aproksimacija poljoprivrednog, šumskog i drugog zemljišta jer do danas katastarska baza u FBiH nije uspostavljena: poljoprivredno zemljište pokriva 9.966,32 km2 ili 38,2%, šumsko zauzima 14.432,31 km2, ili 55,3% a ostala zemljišta 1.687,24 km2, ili 6,5%.

Crna Gora- poljoprivredno zemljište pokriva oko 5.145 km² , odnosno 37% nacionalne teritorije, šumsko zemljište oko 6.225 km², ili 45%, dok naselja, putevi, voda, stene i druge kategorije zauzimaju 2.442 km² ili 18% zemlje (podaci iz Prostornog plana, 2008).

Šume i šumsko zemljište u Crnoj Gori pokrivaju površinu od približno 738.000 ha, ili 53,4% ukupne površine zemljišta. Od toga, pod šumskom vegetacijom je 622.000 hektara, što čini da šumovitost iznosi 45%. Ovaj procenat šumovitosti je veoma povoljan u pogledu zaštite i unapređenja životne sredine.

Prema osnovnoj nameni, šume se klasifikuju u tri kategorije: privredne šume, zaštitne šume i šume posebne namene. Od ukupne površine državnih šuma u privredne šume je izdvojeno 79%, 18% u zaštitne i 3% šume posebne namene.

Struktura šuma u Severnom šumskom području je znatno povoljnija nego u južnom (visoke šume u ovoj oblasti pokrivaju 65%), jer sadrži najbolji kvalitet, a takođe i većinu produktivnih šumskih ekosistema koji čine značajne sirovinske resurse.

Srbija - Oko 56% ukupne teritorije Zlatiborskog i Moravičkog upravnog okruga je poljoprivredno zemljište (oko516,3 km2), što je znatno manje od republičkog proseka (63,7%). Ukupno šumsko područje je oko 1.435 km2 (oko 25% ukupne teritorije Zlatiborskog i Moravičkog upravnog okruga).

Prema raspoloživim podacima, Kolubarski i Mačvanski upravni okrug imaju oko 390000 ha poljoprivred- nom zemljišta (Kolubarski okrug - 170,8 hiljsda ha i Mačvanski - 219,4 hiljada ha), koji zauzimaju 67.9% ukupne površine (69%, odnosno 67%, u dva regiona). Učešće poljoprivrede u ukupnoj površini, kao po pravilu, se smanjuje paralelno sa povećanjem nadmorske visine, u korist povećanja procenta šumskog pokri- vača. Šumski pokrivač zauzima 29.6% ukupne površine (29% u Kolubarskom okrugu i 30% u Mačvan- skom), što je ispod optimalnog pošumljavanja projektovanog u Prostornom planu za Republiku Srbiju (34% Kolubarski i 37% Mačvanski okrug).

3.11.10 Deponije/smetlišta Nema podataka o deponijama i divljim deponijama za sada koji su do sada bila na raspolaganju, ali to će biti pregledano u fazi planiranja.

3.11.11 Energetika BiH – U području sliva reke Drine, odnosno, opštinama koje mu pripadaju, nema podataka na nivou opština za FBiH, u ovoj fazi, dostupni su samo podaci za za celu teritoriju BiH i Republiku Srpsku.

U protekle dve godine zabeležen je pad proizvodnje električne energije u. BiH je značajan izvoznik e- lektrične energije na regionalnom tržištu. Nepovoljni hidroloških uslovi koji karakterišu 2011 nastavljeni su i u 2012., što je rezultiralo smanjenjem proizvodnje električne energije u hidroelektranama. Ostvarena neto proizvodnja električne energije u 2012. godini iznosila je 5.130 GWh, od kojih je 1.878 GWh ili 36,6% proizvedeno u hidroelektranama, i 3.252 GWh tj. 63,4% u termoelektranama. U periodu između 2006. i 2012. godine, blagi trend povećanja zabeležen je u finalnoj potrošnji električne energije.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 85

Bruto proizvodnja električne energije u 2013. godini bila je 6.693 GWh, od kojih je 3.657 GWh tj. 54,7% proizvedeno u termoelektranama, 3.014 GWh ili 45,0% u hidroelektranama, i 22 GWh ili 0,3% je proizvedeno u proizvodnim pogonima automobila. Najveći konačni potrošači električne energije su bila do- maćinstva sa udelom od 55,1% ukupne potrošnje. Ostali potrošači imali su procenat od 23,5%, industrija 18.8%, dok je ukupna potrošnja u sektoru izgradnje, saobraćaja i poljoprivrede bila 2,6%. Tabela 3-14: BiH RS Proizvodnja i finalna potrošnja goriva i energije

Proizvodnja goriva i energije 2009 2010 2011 2012 Mrki ugalj (1000 t) 1930 1550 2147 2201 Lignit (1000 t) 2834 3042 3379 3024 Električna energija (GWh) 5640 6183 5298 5130 Hidroelektrane (GWh) 2638 3318 1848 1878 Termocentrale (GWh) 2993 2856 3450 3252 Ostala proizvodnja (GWh) 9 9 ‐ ‐ Grejanje (TJ) 1547 1680 1737 1806 Finalna potrošnja goriva i energije 2009 2010 2011 2012 Mrki ugalj (1000 t) 63 74 81 71 Lignit (1000 t) 98 104 134 133 Električna energija (GWh) 2847 2922 2970 3000 Grejanje (TJ) 1378 1483 1613 1506 Prirodni gas (hilj. Sm3) 32097 36026 67037 27883

Crna Gora - U bruto domaćoj potrošnji energije najveće učešće ima ugalj sa 41% (15.952 TJ) od čega se 98% troši za proizvodnju električne energije (15.611 TJ), a ostatak za krajnje potrošače, industriju i do- maćinstva. Finalna potrošnja energije se sastoji uglavnom od potrošnje električne energije (39%) i naftnih derivata (35%), zatim ogrevnog drva (25%) i uglja (1%).

Finalna potrošnja u odnosu na 2011. (30.534 TJ) smanjena je za 2,5%. Potrošnja uglja je porasla za 28% a ogrevnog drva za 1%. Potrošnja naftnih derivata smanjena je za 2% a potrošnja električne energije za 6% (Slika 3-36)

Ukupna dostupna količina električne energije za finalnu potrošnju (11.592 TJ), u odnosu na 2011 (12.290 TJ), smanjena je za 6%. Proizvodnja u TE "Pljevlja" bila je 4,921 TJ, što je 6% manje nego prethodne godine. Zbog povoljnih vremenskih uslova, proizvodnja hidroenergije je značajno povećana u odnosu na prethodnu godinu. Ostvarena proizvodnja hidroelektrana u 2012. godini bila je 5.317 TJ, i u poređenju sa 4,334 TJ u 2011, veća je za 22%.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 86

Slika 3-36: Crna Gora – Finalna potrošnja energije, 2011 i 2012 (Coal/Ugalj, Oil production/proizvodnja ulja, Fuel wood/drvno gorivo, Electricity/električna energija) Srbija - Najveći udeo u proizvodnji energenata u Republici Srbiji u 2012. se odnosi na proizvodnju uglja, 45.76%. Nafta i naftni derivati učestvovali su u uvozu sa 50,23% u 2012. godini, a električna energija sa 54,46% u izvozu. U 2012., u okviru finalne potrošnje, ugalj se uglavnom koristio u sektoru industrije - 40,41%; naftni derivati korišćeni su u transportnom sektoru 60,55%; električna energija u domaćinstvima 53,44% a prirodni gas u industrijskom sektoru 64,70%. Detaljni podaci u fizičkim jedinicama mere i TJ su dostupni na sajtu Zavoda za statistiku www.stat.gov.rs

Slika 3-39: Republika Srbija – Finalna potrošnja energije za električnu energiju i gas, 2012

3.11.12 Lov i ribolov Ribolov BiH – U području sliva reke Drine, odnosno u opštinama koje mu pripadaju, nema podataka na nivou opština za FBiH, i u ovoj fazi postoje samo podaci za celu teritoriju BiH i Republiku Srpsku.

U BiH u 2013. ukupna proizvodnja ribe smanjena je za 20,4% u odnosu na 2012. Proizvodnja šarana smanjena je za 45,0% a pastrmke za 15,0% u odnosu na 2012. Od ukupne proizvodnje konzumne ribe, 11,1% se odnosi na šarana, 83,5% na pastrmku i 5,4% na druge vrste ribe (Slika 3-37).

U Republici Srpskoj, privredni ribolov je dozvoljen samo na Savi, dok je sportski ribolov dozvoljen na ostalim vodotocima i jezerima, Ribolov je uglavnom zasnovan na prirodnom rastu osim poribljavanja od strane pojedinih HE ili ribarskih udruženja. Jedini značajan ribnjak u slivu reke Drine u RS je ribnjak pastrmke na izvoru Krupice, blizu Foče. Postoji i neki prirodni ribnjaci u rezervoarima: "Višegrad" (površine 890 ha), "Bajina Bašta" (1.030 ha) i "Zvornik" (1.380 ha), gde je oko 25-35 kg/ha ribe procenjeno kao dostupno. Pored prirodnog uzgoja, "Bajina Basta" i "Zvornik" imaju pojedine kaveze. Budući razvoj ribarstva u Republici Srpskoj je

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 87 planiran tako da uključi uzgoj ribe u donjem toku Drine (ciprinidi) i proširenje kaveza u svim mestima duž Drine. Podaci o proizvodnji konzumne ribe prikazani su u Tabela 3-15

Slika 3-37: BiH – Proizvodnja konzumne ribe, 2012 i 2013

Tabela 3-15: RS BiH - Proizvodnja konzumne ribe

Ribnjaci šarana Ribnjaci pastrmke Područje Proizvodnja Područje Proizvodnja Broj rib‐ eksploatacije konzumne Broj ribnjaka eksploatacije konzumne ribe, njaka ha ribe, t m2 t 2008 6 2815 1901 7 47847 1609 2009 6 2669 2783 9 48049 1594 2010 6 2462 1616 9 52007 1565 2011 6 2278 964 10 50126 1847 2012 6 2130 626 10 51926 1963

Crna Gora – Postoje uslovi za kavezno uzgajanje ribe, posebno pastrmke. Uzgoj slatkovodne ribe se vrši u ribnjacima i kaveznom sistemu. Najveći ribnjaci pastrmke prikazani su u Table 3-16. Table 3-16: Najveći ribnjaci pastrmke u slivu reke Drine u Crnoj Gori

Proizvod- Potrebna voda Lokacija Reka Površina m² nja t/god m³/dan Savnik„Savnik“ SavnickaRi- 1.100 35.000 18.500 jeka Plužine“Vrbnica” Vrbnica 1.700 30.000 28.500 Berane“Buce” Lim 10.000 250.000 168.000

Ukupan ulov ribe u rekama, jezerima, i ribnjacima u 2012. iznosio je 610 tona, i smanjen je za 23,8% u odnosu na 2011, kada je bilo 800 tona ulovljene ribe. Od ukupnog ulova u 2012., proizvodnja pastrmke je najveća, npr. 202 tona, što čini 33,1% ukupne ulovljene ribe u rekama, jezerima, i ribnjacima.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 88

Slika 3-41: Crna Gora – Ulov rečne ribe, 2010-2012 Površina eksploatisanih ribnjaka pastrmke je u 2012. smanjena za 20,8% u odnosu na 2011. Potrošnja hranljivih materija u 2012. je 321.100 kg, i smanjena je 26,8% u odnosu na 2011.

Srbija– Opštine u slivu reke Drine u svojim strateškim planovima prikazuju buduće investicije u sektoru poljoprivrede, i, naročito, u ribarstvu. Postoje planovi da se poveća proizvodnja u opštini Mali Zvornik, u vezi sa ribarstvom – kroz obim i kvalitet. Postoje planovi za organizaciju poljoprivrednika kroz zadruge i kla- stera; za izgradnju ribnjaka za gajenje šaran i kaveza za uzgoj pastrmke; za uspostavljanje manjih pogona za preradu na osnovu primarne poljoprivredne proizvodnje

Statistika ribolova ima za cilj da prati trendove vezane za osnovne indikatore kao što su podaci o proizvodnji konzumne i mlade ribe u ribnjacima, podaci se odnose i na broj zaposlenih u ribarskim oblasti, površine ribo- lovnih farmi i ribnjaka, proizvodnje mlade i konzumne ribe i sl. Ovi podaci prikazani su u tabeli Tabela 3-17. Tabela 3-17: Republika Srbija –Osnovni pokazatelji u statistici ribolova

Data 2011 2013 Employees 798 948 Carp fish ponds Utilized area (ha) 8,517 8,690 Production of young fish (t) 2,457 856 Production of consumable fish (t) 6,833 5,080 Trout fish ponds Utilized area (m2) 33,255 42,742 Lov BiH - U području sliva reke Drine, odnosno u opštinama koje mu pripadaju, nema podataka na nivou opština za Federaciju Bosne i Hercegovine, i u ovoj fazi postoje samo podaci za celu teritoriju Republike Srpske.

Lov u Republici Srpskoj obuhvata 87 lovišta, ukupne površine 2,433 miliona ha od kojih je 2,207 miliona ha lovno područje, 227.000 ha su nelovišta i 1.098.000 ha je pod šumom. U ovoj industriji konstantno je zaposlen 321 radnik, od kojih su 52 inženjeri šumarstva i tehničari, 179 su lovočuvari i šumari, 24 su radnici za uzgoj divljač, dok je 67 radnika u administraciji i sl.

Podaci o lovištima i lovcima su prikazani u Tabela3-18

Tabela3-18 RS BiH – Lovišta i lovci, 2009-2013

Lovišta Područje (hiljade ha) Lovci Godina Broj Total Lov Ne‐lov Pod šumom 2009 88 2.454 2.211 244 1.107 21.621

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 89

2010 91 2.462 2.228 233 1.099 21.576 2011 90 2.465 2.236 229 1.112 21.439 2012 90 2.468 2.230 238 1.099 21.674 2013 91 2.468 2.229 239 1.099 21.670

Crna Gora- Glavna lovišta u Crnoj Gori su:

1. Mediteranska lovišta koja obuhvataju teritorije opština Herceg Novi, Tivat, Kotor, Budva, Bar i Ulcinj; 2. Submediteranska lovišta koja obuhvataju teritorije opština: Podgorica, Podgorica i Cetinje; 3. Centralna lovišta koja obuhvataju teritorije opština Kolašin, Nikšić i Mojkovac; 4. Istočna lovna područja koja obuhvataju teritorije opština Bijelo Polje, Berane, Andrijevica, Rožaje, delom u slivu reke Drine; 5. Severna lovna područja koja obuhvataju teritorije opština Pljevlja, Plužine, Šavnik i Žabljak, u okviru sliva reke Drine.

Prema podacima resornog ministarstva, lovišta u Crnoj Gori, ukupne površine 1,285,991 ha, koriste se od strane 27 lovačkih organizacija (Bar, Ulcinj and Crikvenica) i 3 javna predužeća (čiji je osnivač relevantna opština), a lovišta posebne namene se koriste od strane državnog organa odgovornog za upravljanja šumama – što je ukupno 31 korisnik lovišta. Ukupan broj lovaca u 2013/14- bio je 3-466; većina njih, 445, bila je iz Nikšića, zatim 325 iz Bara, 287 iz Pljevalja, 280 iz Ulcinja, 222 iz Herceg Novog, 206 sa Cetinja, itd. Pro- sečna površina po članu (lovcu), na nacionalnom nivou, bila je oko 370 ha. Procenjeni broj sezonskih (migratornih) vrsta koje su se mogle nalaziti na lovištima Crne Gore u toku lovne sezone 2014/15, dat je od strane članova, zasnovan na proceni lova iz prethodnih godina: prepelica- 92-160 jedinki, šumska šljuka - 74,494 jedinki, šljuka- 22,200 jedinki, grivaš - 19.450 jedinki, grlica15-285 jedinki, divlja guska - 1-040 jedinki, divlja patka - 27,870 jedinki, patka zviždara - 6,150 jedinki, patka kreketaljka - 6-000 jedinki, ronci- 2,450 jedinki, ćubasta patka - 1,500 jedinki, kržulja - 22,950 jedinki.

Srbija – Biološki diverzitet Republike Srbije je veoma veliki, iako ukupna površina od 88.361 km² predstavlja samo 2,1% evropskog kopna. Na toj teritoriji nalazi se 67% faune sisara i 74% faune ptica koje postoje u Evropi. Postoje 94 vrste kopnenih sisara koje se dele u 6 grupa (bubojedi, slepi miševi, zveri, papkari, glo- dari, dvojezupci) koje čine 67% faune sisara u Evropi. Dvadeset devet vrsta sisara imaju status divljači. Od 360 vrsta ptica koje se mogu naći na teritoriji Srbije, od kojih 74% naseljava evropski kontinent, 260 se gnezde. Oko 300 vrsta ptica koje naseljavaju Balkana, odnosno 87% od te populacije može se naći na teritoriji Srbije. Trideset tri od svih vrsta ptica imaju status divljih životinja.

U vreme usvajanja Strategije za razvoj lova, na teritoriji Republike Srbije postojalo je 390 lovišta. Najveći broj njih, 205, smešten je u centralnom području, 152 na teritoriji AP Vojvodina i 33 na Kosovu i Metohiji.

Nedavno je procenjeno da ima 75.000-85.000 lovaca u Srbiji. Tokom sezone lova u 2012/2013, 76.396 kartica izdato je lovcima (53.566 u Srbiji bez AP Vojvodina i 22.860 u Vojvodini), što znači da je 76.369 lovaca ovlašćeno za individualni lov na teritoriji Republike Srbije za navedenu sezonu lova nakon dobijanja ovog dokumenta.

3.11.13 Poljoprivreda BiH – U području sliva reke Drine, odnosno u opštinama koje mu pripadaju, nema podataka na nivou opština za Federaciju Bosne i Hercegovine, i u ovoj fazi dostupni su samo podaci za celu teritoriju BiH i Republike Srpske.

U 2013 godini, u Bosni i Hercegovini u strukturu ukupno posejanih područja žitarice čine 58%, industrijsko bilje 2%, povrće 15% i krmno bilje 25%. Ukupna proizvodnja pšenice povećana je za 17,8%, raži za 12.2%, kukuruza (zrna) za 48,0%, heljde za 46,0%, soje za 18,7%, duvana za 21.3%, krompira za 23,7% i krastavca za 20.2% u odnosu na isti period u 2012.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 90

Prema podacima koji se odnose na proizvodnju voća i grožđa u 2013, ukupan prinos povećan je na sledeći način: jabuke za 70,2%, kruške za 81,5%, šljive za 104,4%, trešnje za 37,4%, višnje za 44,0%, breskve za 8,1%, kajsije za 1,7%, dunje za 57,5%, orasi za 61,8%, badem za 15,9%, malina za 29,4% i grožđe za 22,6%.

Udeo poljoprivrede u strukturi bruto domaćeg proizvoda Republike Srpske konstantno se smanjuje u poslednjih nekoliko godina, ali ostaje visok u poređenju sa razvijenim i visoko razvijenim zemljama. U 2012, procenat bruto dodate vrednosti poljoprivrede u bruto domaćoj proizvodnji bio je 8,4%, što je za 0,5% niže od učešća ostvarenog u prethodnoj godini i za 1,7% manje nego u 2008. Posmatrano zasebno od individualnih useva, u strukturi setve obradivog zemljišta dominira kukuruz, koji je pokrivao 143.024 ha, tj 45,1% od ukupnog obradivog zemljišta u 2012. Površina pod kukuruzom povećana je neznatno u odnosu na prethodnu godinu (za 0,3%) i u odnosu na desetogodišnji prosek (za 0,8%).

Cene poljoprivrednih proizvoda u Republici Srpskoj su u 2012 za 33,9 % više u odnosu baznu godinu 2005., a 7,3 % više nego u 2011. godini. Ovo povećanje cena poljoprivrednih proizvoda je uglavnom uzrokovano povećanjem cena useva za 55.7% u odnosu na 2005 i za 5.3% u odnosu na prethodnu godinu. Cene stoke i stočarskih proizvoda su za 16,8 % više nego u 2005. godini i za 9,6 % više nego u 2011. godini. Žitarice, kao grupa proizvoda, ostvarile su najveći rast cena. Ovo povećanje bilo je za 89,9% u odnosu na 2005 i 10,7% u odnosu na prethodnu godinu. Podaci o proizvodnji kukuruza, pšenice i krompira i podaci o broju stoke su prikazani na slikah.

Slika 3-42: RS BiH – Proizvodnja kukuruza, pšenice i krompira, 2003-2012

Slika 3-43: RS BiH – Stočni fond, 2004-2012 Crna Gora - Ukupna poljoprivredna proizvodnja u Crnoj Gori u 2012. u odnosu na prethodnu godinu smanjena je za 12,7% zbog smanjenja biljne proizvodnje za 13,7% i stočnog fonda za 11,4%. U biljnoj proizvodnji došlo je do značajnog smanjenja u proizvodnji žitarica, povrća i stočne hrane dok je povećana proizvodnja voća i grožđa. U stočarstvu značajno je smanjena proizvodnja kravljeg i ovčijeg mleka i uzgoj svinja. U- češće ratarske proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u 2012 iznosilo je 56,6% a u stočarstvu 43,4%

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 91

Slika 3-44: Crna Gora – Indeksi poljoprivredne proizvodnje, 2012. Srbija - U 2013. godini procenat ratarske proizvodnje u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje iznosio je 67,4% a stočarske proizvodnje 38,1%. U poređenju sa 2012. godinom, neto indeks fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje povećan je za 21,7%. U odnosu na prethodnu godinu, proizvodnja je povećana za 25,6%. U okviru ratarske proizvodnje, vrednosti ratarstva, vinogradarstva i voćarstva porasle su za 41,6%, 11,7% odnosno 41,4%. Vrednosti stočarske proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu porasle su za 2,9%. U strukturi stočarske proizvodnje vrednost uzgoj stoke opao je za 0,6%, uzgoj ovaca uvećan je za 14.3%, uzgoj živine za 4,6% , a uzgoj svinja za 3,7%. U 2013. godini obradivo zemljište učestvovalo sa 64,6% od ukupne poljoprivredne oblasti, voćnjaci sa 4,7% , vinogradi sa 1,0% , livade sa 12,8% i pašnjaci sa 16,2%. U strukturi zasejanih površina obradivog zemljišta, žitarice su imale učešće od 58,2%, industrijsko bilje 13,2%, povrće 7,8%, a krmno bilje 13,4%. U poređenju sa 2012, u 2013. zabeležen je porast ukupne proizvodnje pšenice za 34,6%, suncokreta za 40,0%, kukuruza za 66,0%, a šećerne repe za 28,2%. U odnosu na prethodnu godinu obim stočnog fonda uvećan je za 2,3%, dok je proizvodnja kravljeg mleka smanjena za 1,7%, a proizvodnja mesa za 2,0%.

U 2013, prodajne cene poljoprivrednih proizvoda smanjene su za 1,3% u proseku, u odnosu na 2012. Naj- veće smanjenje je uočeno u sledećim grupama proizvoda: industrijsko bilje (16,1%), voće (6,2%) i žitarice (2.4%).

Slika 3-45: Republika Srbija – Ratarska proizvodnja 2006-2012

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 92

3.11.14 Turizam BIH - U području sliva reke Drine, odnosno u opštinama koje mu pripadaju, nema podataka na nivou opština za Federaciju Bosne i Hercegovine, i u ovoj fazi dostupni su samo podaci za celu teritoriju BiH i Republike Srpske.

U 2014. u BiH je zabeleženo 102.727 turista što predstavlja povećanje od 8,5% u odnosu na 2013. Međutim, za 3.4% je smanjen broj noćenja koji je iznosio 223.849, u poređenju sa 2013. Procenat domaćih turista u ukupnom broju noćenja bio je 28,6% a stranih turista 71,4%. Većina stranih turista dolazi iz Hrvatske (13,8%), Srbije (10,6%), Italije (8,5%), Turske (8.1%) i Slovenije (5,6%). Ostalih 53,4% dolaze iz drugih zemalja.

Turistička aktivnost u Republici Srpskoj je nastavila rastući trend, koji karakteriše stalni rast u broju noćenja turista u poslednjih pet godina. U 2013, zabeležen je rast i broja turista i noćenja. Broj dolazaka turista bio je veći za 1,4%, a noćenja za 2,4%. Od ukupnog broja noćenja stranih turista, najveći broj se odnosi na turiste iz Srbije (35,9%), zatim iz Hrvatske (18,9%) i Slovenije (8,3%).

Slika 3-38: RS BiH - Broj turista i noćenja po godini Crna Gora - U 2013, broj turista iznosi je1.492.006, što je za 3,6% više u odnosu na prethodnu godinu, dok je njih 9.411.943 noćilo, što je za 2,8% više nego u 2012. U 2012. godini noćenja domaćih turista iznose 10.6%, a stranih 89,4%. U strukturi noćenja stranih turista, u 2013, većinu su činili turisti iz Rusije (28,1%), Srbije (25,1%), BiH (7,5%), Ukrajine (5,6%), Kosova (3,3%), Poljske (2,7%), Nemačke (2,3%) i Francuske (2,2%). Noćenja turista iz drugih zemalja čine 23.2%. U strukturi noćenja po vrstama turističkih mesta, naj- veći broj njih ostvaren je u primorskim mestima (97.0%), u glavnom gradu (1,2%), na planinama (1,1%), u ostalih turističkim naseljima i drugim mestima (0.7%).

Slika 3-47: Crna Gora – Broj turista i noćenja, 2013

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 93

Srbija–Ukupan broj turista u 2013. iznosio je 2.2 miliona i bio je za 5.4% veći nego u 2012. godini, pri čemu većinu čine domaći turisti (1,3 miliona) što je za 0.1% više nego u 2012, , dok je broj stranih turista (922.000) bio znatno veći, čak za 13,8%. Broj noćenja iznosio je 6,6 miliona i bio je za 1,3% veći u odnosu na prethodnu godinu. Broj domaćih turista od 4.6 miliona smanjen je za 2,3% u poređenju sa 2012., dok je broj noćenja stranih turista bio za 10,7% veći nego u 2012. i iznosio je 2 miliona noćenja. Od ukupnog broja noćenja (6,6 miliona), 32,5% zabeleženo je u banjama a 23,7% na planinama. Ove informacije prikazane su na grafikonu ispod.

Slika 3-48: Republika Srbija –Broj noćenja turista 2013.

3.11.15 Rudarstvo BiH - U području sliva reke Drine, odnosno u opštinama koje mu pripadaju, nema podataka na nivou opština za Federaciju Bosne i Hercegovine, i u ovoj fazi dostupni su samo podaci za celu teritoriju BiH i Republike Srpske.

Preko 95 % od ukupno raspoložive količine uglja je potrošeno za proizvodnju energije u Republici Srpskoj. Mrki ugalj i lignit predstavljaju značajne prirodne resurse. Od ukupne raspoložive količine uglja, 95% je potro- šeno za proizvodnju energije, dok je ostatak korišćen za masovnu potrošnju. S obzirom na činjenicu da Repu- blika Srpska nema sopstvenu proizvodnju prirodnog gasa, sve neophodne količine se uvoze. Najveći krajnji potrošač prirodnog gasa bila je industrija, sa učešćem od 86,9 % u ukupnoj potrošnji , dok su preostalih 13,1 % prirodnog gasa koristila domaćinstva i ostali potrošači

Crna Gora - Proizvodnja uglja u 2012. u odnosu na 2011. smanjena je za 9% a finalna potrošnja je za 28% veća u poređenju sa 2011 godinom. Učešće potrošnje uglja u termoelektranama za proizvodnju električne e- nergije u periodu od 2005- 2012, kretalo se u rasponu od 92% i 95% bruto domaće potrošnje. Preostali deo se izdvaja za finalnu potrošnju krajnjih potrošača, industrije i domaćinstava.

Slika 3-49: Crna Gora - Proizvodnja i potrošnja uglja u sektoru transformacije (TJ), 2005-2012

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 94

Srbija - Industrija obuhvata sledeće sektora u skladu sa NACE klasifikacijijom delatnosti: Vađenje ruda i kamena, Prerađivačku industriju i snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija. U 2013, u poređenju sa 2012: sektor vađenja ruda i kamena – uvećan je za 5,3%. Najveći procenat u proizvodnji energenata u Republici Srbiji u 2012godini se odnosi na proizvodnju uglja, 45,76% i unutar finalne potrošnje, ugalj se najviše konzumira u industrijskom sektoru - 41,1%.

Slika 3-50: Republika Srbija – Finalna potrošnja energije za ugalj i naftne derivate, 2012

3.11.16 Ostale delatnosti BiH - U području sliva reke Drine odnosno u opštinama koje mu pripadaju, nema podataka na nivou opština za Federaciju Bosne i Hercegovine, i u ovoj fazi dostupni su podaci za celu teritoriju BiH i Republike Srpske.

U septembru 2014., u odnosu na septembar 2013., industrijska proizvodnja u BiH, smanjena je za 1,7%. Posmatrano po sektorima aktivnosti (stope su izračunate na osnovu kalendarski prilagođenih indeksa) u septembru 2014. godine u odnosu na septembar 2013, najveći porast zabeležen je u sledećim sektorima: sektor 32 – ostale prerađivačke delatnosti (50,0%) i sektor 18 - Štampanje i reprodukcija snimljenih medija (40,7%). Najveći pad u industrijskoj proizvodnji u septembru 2014. u odnosu na septembar 2013 zabeležen je u sledećim sektorima: sektor 26 - Proizvodnja kompjuterskih , elektronskih i optičkih proizvoda (68,5%) i sektor 11 - Proizvodnja pića (16,4%).

Industrijska proizvodnja u Republici Srpskoj smanjena je za 4,0% u 2012 u poređenju sa 2011. Posle dužeg perioda rasta industrijske proizvodnje, od 2008. do 2011. godine, pad od 4,0% zabeležen je u 2012. godini, u poređenju sa 2011. Industrija je imala značajan udeo u BDP-u (14,1%), dok je najveći bio udeo prerađivačke industrije (7,8%). Ukupna sezonski prilagođena industrijska proizvodnja u RS BiH u septembru 2014. godine, u odnosu na septembar 2013., i ukupan radni dan prilagođen industrijskoj proizvodnji u RS BiH po- većana je za 9,1%.U septembru 2014, u poređenju sa avgustom 2014, sezonski prilagođena proizvodnja e- nergije bila je za 26,8% viša, intermedijalnih dobara za 7.2%, proizvoda za ne-široku potrošnju za 6,0%, a trajnih potrošnih dobara za 2,3%, dok je proizvodnja kapitalnih dobara bila za 7.4% niža. U septembru 2014., u odnosu na septembar 2013., radni dan prilagođena proizvodnja trajnih potrošnih dobara je bila za 26,2% veća, energije za 21.5%, kapitalnih dobara za 12.3% veća, proizvoda za ne-široku potrošnju za 4,4% a intermedijalnih dobara za 0,8% . Po sektorima KD 2010, radni dan prilagođen industrijskoj proizvodnji u septembru 2014, u odnosu na septembar 2013, povećan je što se tiče snabdevanja električnom energijom, gasom, vodom, parom i klimatizacijom za 31,0%, u proizvodnji za 5,4%, dok je u sektoru Rudarstvo smanjena za 0,2%. Tabela 3-19: RS BiH – Indeksi industrijske proizvodnje po sektorima 2008-2012.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 95

*prethodna godina=100

Crna Gora – Industrijska proizvodnja u Crnoj Gori u decembru 2013 je povećana 34.0% u poređenju sa prosečnom jednomesečnom proizvodnjom iz prethodne godine, 14,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine, 10,6% za period januar-decembar 2013 u odnosu na isti period prethodne godine i 8,7% u odnosu na prethodni mesec 2013..

U 2013 proizvodnja sledećih industrijskih proizvoda u Crnoj Gori beleži porast u odnosu na proizvodnju iz 2012: pšenično brašno sa povećanjem sa 40,312 t na 96,693 t, (139,8%), pasterizovano mleko sa 20.045 hl na 39.891 hl (99,0%) sveže meso sa 1,398t na 2,717t, (94,3%). U 2013. došlo je do pada proizvodnje među sle- dećih proizvoda u odnosu na proizvodnju iz 2012: čelične šipke sa 20,180 t na 19,723t, (2,3%), aluminijum u ingotima sa 74,813t na 47,951t, (35,9%) i infuzionih rastvora sa 1,325t na 1,137 t (14,4%).

Od šesnaest industrijski podsektora, četiri beleže rast proizvodnje i učestvuju sa 12% u ukupnoj industrijskoj proizvodnji. Najveći rast zabeležen je u proizvodnji duvanskih proizvoda za 276,7%, proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda za 37,7%, proizvodnji proizvoda od gume i plastičnih proizvoda za 6,3% i proizvodnji ostalih mašina i opreme za 10,8%.

Slika 3-51: Crna Gora - Indeksi industrijske proizvodnje, 2005-2013 Srbija10 - U 2013, u poređenju sa 2012., industrijska proizvodnja u Republici Srbiji povećana je za 5,5%. Obim industrijske proizvodnje u 2013., u poređenju sa 2012. godinom , beleži rast u 12 oblasti , sa učešćem od 55% u strukturi industrijske proizvodnje , dok je pad zabeležen u 17 oblasti sa učešćem od 45%.

Posmatrano po sektorima, u 2013., u poređenju sa 2012., zabeležena su sledeća kretanja: sektor rudarstva – rast za 5,3%; industrije – povećanje za 4,8% i sektoru električne energije, gasa, pare i klimatizacije – porast za 8,1%.

Podaci o industrijskoj proizvodnji po MIGs u 2013. u odnosu na prethodnu godinu beleže rast u proizvodnji: električne energije (za 13,2%), kapitalnih dobara (za 27,6%) i proizvoda za široku potrošnju (za 13,6%), dok je smanjenje zabeleženo u proizvodnji: intermedijarnih proizvoda, sirovina (za 1,0%) i proizvoda koji nisu namenjeni za široku potrošnju (za 3,3%).

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u 2013. u poređenju sa 2012. imale su: proizvodnja motornih vozila i prikolica , proizvodnja derivata nafte , proizvodnja električne energije , proizvodnja hemikalija i he- mijskih proizvoda i proizvodnje električne opreme.

10 Industrija obuhvata aktivnosti sledećih sektora po NACE klasifikaciji delatnosti : Prerađivačka industrija i snabdevanje el- ektričnom energijom, gasom, parom i klimatizacija .

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 96

Slika 3-52: Republika Srbija –Industrijska proizvodnja, 2003-2013

3.11.17 Transportne mreže Komponente transportne mreže važne su za Integralno upravljanje vodnim resursima u slivu reke Drine zbog toga što i) mogu biti izvor lokalnog zagađenja vode, ii) mogu da utiču / izoluju "voda-zemlja" veze i staništa specifične faune i flore, iii) mogu izazvati zahteve zaštite od poplava iv) mogu da smanje prirodne potop- ljene ravnice reke.

Osim toga, saobraćajna mreža je važna za socijalni i ekonomski razvoj. Razvoj pojedinih aktivnosti, kao što je turizam, zavisi od dobrih veza sa okruženjem. Transportne mreže takođe mogu odrediti kvalitet života i mogu povećati teritorijalnu atraktivnost i za stanovanje i za turističke posete

Saobraćajni koridori su podeljeni na aerodrome, puteve, železnice i plovne puteve.

Aerodromi BiH – Na teritoriji BiH, postoje četiri aerodrome - Sarajevo, Mostar, Tuzla i Banja Luka. Sarajevo je najpro- metniji aerodrom i glavno međunarodno čvorište. Aerodrom Tuzla je najbliži slivu reke Drine

Crna Gora - Primarnu mrežu aerodroma Crne Gore čine aerodromi Podgorica i Tivat i nijedan se ne nalazi u slivu reke Drine:

• Aerodrom Podgorica ima pistu dugu 2.500 m i široku 45 m. Generalno, kompleks aerodroma ima zadovo- ljavajući prostorni kapacitet za sadašnje potrebe. • Aerodrom Tivat ima pistu dugu 2.500 m i široku 45 m.

Sekundarna aerodromska mreža obuhvata:

• Aerodrom Berane koji je u slivu reke Drine i bio je u komercijalnoj upotrebi od 1961. do 1976. godine, ali se trenutno koristi samo kao sportski aerodrom. Aerodrom ima osnovnu infrastrukturu: pista sa asfaltnim pokrivačem od1.900 metara, rulnu stazu dužine i platformu, takođe sa asfaltnim pokrivačem; • Aerodrom Nikšić (Kapino polje) se koristi kao sportski aerodrom. Ona ima travnatu pistu dugu 1,200 m; • Aerodrom Ulcinj ima travnatu pistu dugu 760 m, i koristi se za sportske aktivnosti i poljoprivrednu avija- ciju. Ograničenost lokacije aerodrom je blizina državne granice.

Aerodrom Žabljak (koji je u slivu reke Drine) trenutno postoji samo kao lokacija.

Srbija - Od objekata namenjenih za vazdušni saobraćaj na području Zlatiborskog i Moravičkog upravnog okruga, postoje vojni aerodromi u Užicu i Sjenici (oba u slivu reke Drine) i sportski aerodrome u Preljini (Čačak) i Prijepolju (sliv reke Drine). Vojni aerodromi imaju asfaltiranu betonska pistu, koja zahteva rekonstrukciju i ima potencijal za omogućavanje civilnog vazduhoplovstva.

U Kolubarskom i Mačvanskom upravnom okrugu postoji sportski aerodrom u Divcima (Valjevo). Kod naselja Bogatić (sliv rek Drine), postoji i privatni aerodrom za sport i rekreaciju.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 97

Putevi BiH - Izgradnja Pan-evropskih koridora je planirana od strane Evropske razvojne politike transportnih sistema u Evropi. Jedan od ovih koridora prolaziće kroz BiH. To je koridor Vc koji uključuje:

1. Autoput Metković - Mostar - Sarajevo - Doboj - Vukosavlje; 2. Železnicu Metković - Mostar - Sarajevo - Doboj - Samac; 3. Aerodrome Sarajevo i Mostar; 4. Plovne kanale reka Sava, Bosna i Neretva.

Pored ovih puteva, izgradnja i unapređenje sledećih puteva je od međunarodnog značaja:

1. E-661 Gradiška - Banja Luka - Mlinište - ka Splitu (Hrvatska); 2. E-761 Bihać - Mrkonjić Grad - Jajce - Sarajevo - Višegrad - Vardište (granica sa Republikom Srbijom); 3. E-762 Sarajevo - Brod na Drini - Šćepan Polje (granica sa Crnom Gorom).

Slika 3-39: Slika 3-53: Auto-karta BiH Drumska mreža u RS BiH i FBiH je među slabo razvijenim u Evropi. To se vidi i iz podataka o gustini mreže (0,468 km/km2 što je 2,5 do 4 puta manje nego u Zapadnoj Evropi) i iz tehničkih parametara, elemenata putne trase, uzdužnih i poprečnih profila. Uprkos naporima u predratnom periodu (kada je78.5% glavnog i regionalnog puta mreže modernizovano), povećanjem upotreba postojećih puteva i sa ograničenim raspoloživim resursima, trenutno stanje puteva ne odgovara na povećane zahteve i ova situacija će biti još lošija svake godine ako se ne preduzmu ozbiljne mere.

Slabo razvoj puteva višeg nivoa usluga i povezivanja sa susednim zemljama utiče na lošu funkcionalnost putne mreže u BiH. Od ukupno 1.768,36 km glavnih puteva, oko 21.06 km su putevi koji nemaju savremen kolov. To znači da je 1.747,30 km tj. 98,81% glavnih puteva pokriveno asfaltnom površinom, a da je 21,06 km, tj. 1,19% makadam.

Stanje regionalnih puteva je mnogo gore. Ovome je posebno doprinela promena statusa 1.500 km lokalnog puta u regionalni krajem 1990., iako oni nisu ispunjavali ni osnovne uslove za novu kategoriju. Od ukupno 2.147,83 km puteva, 1.741,29 km ima asfaltnu površinu (81,07%) a ostatak od 406,54 km makadam (18,93%). Lokalni putevi od posebnog značaja se definišu kao posebna kategorija u putnoj mreži Srbije. To su lokalni

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 98 putevi koji dobili na značaju novom administrativnom podelom u BiH, ali njihova kategorizacija nije promenjena u međuvremenu. Njihova dužina je 223,14 km, od kojih je123,95 km pokriveno asfaltom (55,55%), a 99,19 km je makadam (44,45%).

Prema značaju puta za mrežu s obzirom na transport i društveno-ekonomski aspekt, postoje dva glavna putna pravca koji se uglavnom koriste. To je takozvani "Severni pravac ", koji povezuje hrvatsku granicu, Novi Grad, preko Prijedora, Banja Luke, Dervente, Modriče, Brčkog i Bijeljine sa srpskom granicom, i tzv. "Istočni pravac", koji de pruža od Bijeljine, preko Zvornika, Vlasenice, Han Pijeska, Istočnog Sarajeva, Rogatice, Novog Goražda (veza do Višegrada i Srbije), Foče, Gackog do Trebinja gde se račva prema granici Hrvatske i Crne Gore. Dužina "severnog pravca" je oko 335 km a "istočnog pravca" oko 390 km.

Paralelno sa "severnim pravcem" je put koji preseca Republiku Srpsku dva puta – deo rute od Ključa, preko Mrkonjić Grada do Jajca (putni pravac M5) i od Istočnog Sarajeva, preko Trnova i Foče do granice sa Crnom Gorom (put M18), kao i južne rute koja se prostire od Mostara, preko Nevesinja do Gacka i preko Stolca i Ljubinja do Trebinja.

Putna mreža je završena sa još tri rute pravcu sever-jug, na sledeći način:

 Od Gradiške, preko Banja Luke, Bihaća, do Mrkonjić Grada na zapadu, Livna na jugu i Travnika i Jajca na istoku,  Od Šamca, preko Modriče i Doboja do Zenice, Sarajeva i Mostara na jugu (smer koridora Vc),  Od Bijeljine do Tuzle i Sarajeva na jugu.

Crna Gora – Ukupna dužina puteva u Crnoj Gori je 6.928 km (846 km glavnih puteva, 950 km regionalnih i 5.132 km lokalnih puteva), od kojih je 1.729 km asfaltirano. Putevi u Crnoj Gori su kategorisani na autopu- teve, magistralne puteve, regionalne puteve i lokalne puteve:

Slika 3-40: Auto-karta Crne Gore Autoputevi- Trenutno nema puteva izgrađenih po standardima autoputa, ali dva autoputa su trenutno u fazi planiranja: autoput Bar-Boljare i crnogorski deo Jadransko-jonskog autoputa.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 99

Magistralni putevi- putevi koji povezuju veće gradove i regione u Crnoj Gori. Većina ovih puteva u Crnoj Gori su navedeni na Međunarodnoj E-putnoj mreži, a lokalno su označeni sa slovom M koju prati broj. Po pravilu, to su asfaltirani putevi sa jednom kolovoznom trakom, jednu kolovoznom trakom po pravcu, sa čestim dodatkom treće trake za preticanja na deonicama sa strmim nagibima. Krive radijusa obično dozvoljavaju brzine do 80 km / h, a širina jedne saobraćajne trake je obično najmanje 3m. Magistralni putevi navedeni na Međunarodnoj E-putnoj mreži u Crnoj Gori su:

 Put E65/E80, lokalno M2 (Debeli Brijeg/Hrvatska - Petrovac - Podgorica - Kolašin - Berane - Rožaje – granica sa Srbijom)  Put E762, lokalno M18 (granica sa Albanijom - Bozaj - Tuzi - Podgorica - Danilovgrad - Nikšić - Plužine - Šćepan Polje – granica sa Bosnom i Hercegovinom)  Put E763, lokalno M21 (Bijelo Polje - granica sa Srbijom)  Put E851, lokalno M2.4 (Petrovac - Sutomore - Bar - Krute - Ulcinj - Sukobin - granica sa Albanijom)  Deonice E65/E80 (Debeli Brijeg - Petrovac) i E851 (Petrovac - Ulcinj) čineći zajedno crnogorski deo Jadranske magistrale.

Regionalni putevi - to su saobraćajne veze između regionalnih centara i veze regionalnih centara sa putnom mrežom. Po pravilu, to su asfaltirani putevi, ali sa manjim radijusima krivine i užim trakama od onih na glavnim putevima. Tako, niža ograničenja brzine su češća na regionalnim putevima. Ovi putevi su lokalno označeni slovom R koje prati broj.

Lokalni putevi- povezuju sela u druga naselja sa lokalnim zajednicama. Kvalitet putne infrastrukture široko varira između lokalnih puteva, tako da oni mogu da budu neasfaltirani zemljani putevi, kao i putevi koji pod- sećaju na regionalne puteve po kvalitetu i izgledu.

Srbija - Zlatiborski i Moravički upravni okrug uspostavili su veza sa okolnim područjem mrežom nacionalnih puteva I i II kategorije i železnicom. Dužina kategorisane putne mreže je ukupno 5.922 km, od kojih 685 km pripada nacionalnim putevima I kategorije (11,6%), 1.274 km nacionalnim putevima II kategorije (21,5%), a 3.963 km opštinskim putevima (66,9%), od kojih je samo 1.817 km (45,85%) asfaltirano. Gustina putne mreže je 0,65 km/km², što je iznad nacionalnog proseka (0,42 km/km²).

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 100

Slika 3-41: Auto-karta Srbje Nacionalni putevi prve kategorije (bivši magistralni putevi) u ovoj oblasti su:

 NP I kategorije br. 5: Republika Srpska (Vardište)-Kremna-Užce-Požega-Čačak-Kraljevo-Trstenik-Kru- đevac-Pojate-Paraćin-Zaječar-Bugarska; ovaj put je veza sa Pan- evropskim koridorom 10 ;  NP I kategorije br. 8: Crna Gora(Jabuka)-Prijepolje-Uvac-Sjenica-Novi Pazar;  NP I kategorije br. 19.1: Mali Zvornik-Ljubovija-Rogacica-Bajina Bašta-Dub-Dupci;  NP I kategorije br..21: Vojvodina- Šabac-Valjevo-Kosjerić-Pozega-Užice-Čajetina-Rzav-Nova Varoš-Pri- jepolje-Crna Gora (Gostun);  NP I kategorije br. 21.1: Požega-Arilje-Ivanjica-Kumanica-Brnjci-Tuzinje-Ugao-Crna Gora;  NP I kategorije br. 22: Vojvodina-Beograd-Lazarevac-Ljig-Gornji Milanovac-Čačak-Kraljevo-Raška- Novi Pazar-Ribarici;  NP I kategorije br.: Mali Požarevac-Mladenovac-Topola-Kragujevac-Mrčajevci.

Železnica BiH – Na teritoriji BiH, postoji 1.032 km železničke pruge, od kojih je 425 km na teritoriji RS, tj. 41% u- kupne železničke mreže, dok je u FBiH 607 km, ili 59%. Glavni železnice na teritoriji BiH su:

 Novi Grad-Banja Luka-Doboj-Živinice-Zvornik, Šamac-Doboj-Sarajevo-Ploče, koja je najbolje opremljen železnica u BiH sa modernim cc uređajima i upravljanjem saobraćajem ;  Sunja-Dobrljin-Novi Grad-Blatna-Bihać-Knin, sa ograncima Omarska-Tomasnica, Brezicanin-Ljubija, Bukovav-Brčko-Hrvatska i Modriča-Gradačac koji još uvek nije u funkciji.  Ogranci Bjeljina-Rača i Jablanica-Štrpci na pruzi Beograd-Zagreb.

Značajan uticaj na željeznički sistem u BiH imaju dve evropske železničke linije:

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 101

1) Е–70 Pariz-Trst-Zagreb-Sunja-Beograd, i Banja Luka-Doboj-Zvornik; 2) Е–771 Budimpešta-Subotica-Šamac-Doboj-Sarajevo-Ploče.

Slika 3-42: Železnička karta BiH Crna Gora - Trenutni železnička mreža se sastoji od železnice sa jednim koloseka normalne dužine:

1. Vrbnica-Bar, deo pruge Beograd-Bar koja prolazi kroz Crnu Goru. 2. Podgorica-Tuzi– državna granica (deo pruge Podgorica-Skadar). 3. Podgorica-Nikšić.

Ukupna dužina železničkih pruga je 248.6 km, a zbrojeno sa staničnim kolosecima 327.6 km. Elektrifikacija železnice je 167,4 km, što znači 67,34% ukupne dužine železnica.

Srbija – Železničku mrežu u slivu reke Drine i okolnim područjima čine:

 Magistralni elektrificirana željeznica E-79: Beograd-Požega-Vrbnica-Crna Gora. This railway is a part of railway axl Ova pruga je deo železničke osovine 9 i to je veza između Crne Gore i panevropskog koridora e 9m i ona je veza između Crne Gore i Pan-european Corridor 10  Regionalna železnička pruga Stalać-Kraljevo-Požega. Deonica od Požege do je elektrificirana i povezana je sa prugom Beograd-Niš (koridor X) blizu Stalaća;  Deo stare pruge Beograd-Sarajevo koji se koristi za turizam.

Regionalni neelektrificirana pruga Ruma-Šabac-Loznica-Mali Zvornik.

Plovni putevi Navigacija na plovnim putevima je ograničena na male deonice u blizini ušća u reku Savu. Tekst u nastavku je stoga za nacionalni nivo i uključen je zbog kompletnosti.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 102

BiH - Reka Sava se koristi za predstavljanje važne unutrašnje plovne vode i navigacija na ovoj reci je do 1990 bila relativno dobro razvijena. Luke Brčko, Samac i Brod (kao i Luka t Sisak u Hrvatskoj) bile su naj- važnije luke u regionu i najveći obim transporta postignut je kroz luku Brod (za transportne potrebe obližnje rafinerije nafte Od ušća Save u Brčkom, koji se nalazi na rečnim kilometru (rkm), plovnost prema AGN bila je u klasi IV, a iz Brčkog do Siska u klasi III.

Generalno, vodeni putevi klase IV i iznad smatraju se plovnim putevima od međunarodnog značaja. Danas je reka Sava granica sa Srbijom, BiH i hrvatskom, u ukupnoj dužini od 332.4 km, od rkm 175.0 (ušća Drine) do rkm 507.4 (Donja Gradina) i, u isto vreme, to je jedini mogući plovni teretni transport u FBiH. Reka Sava teče od teritorije FBiH od rkm 231 do rkm 304.8 i od rkm 306 do rkm 338.8. Na ove dve deonice, sa ukupnom dužinom od 106.5 km, nema rečne luke.

Crna Gora - Nema navigacija na crnogorskom delu sliva reke Drine. Jedini pomorski saobraćaj se odvija na crnogorskom primorju - Luka Bar, Kotor, Zelenika, Risan i Budva, kao i luke za domaći pomorski saobraćaj, marine i privezišta na primorju.

Srbja - Reka Sava je međunarodni plovni put kategorije III i IV, u zavisnosti od deonice , i kroz Republiku Srbiju je plovna na dužini od 211 km za plovila do 1500 tona kapaciteta. Plovni put reke Save, na svojoj deonici kroz Srbiju, koristi se oko 330 dana godišnje (u skladu sa vremenskim uslovima).

Luka "Šabac" nalazi se na toku reke Save, 103 km uzvodno od Beograda i 33 km nizvodno od Sremska Mitro- vica. U Šapcu, pored pristaništa, "Šabac", u istočnoj industrijskoj zoni je pristanište "Zorka", i pristanište koje se trenutno ne koristi. Gravitaciono polje luke "Šabac" pripada Mačvanskom okrugu, delu Srema i istočnom delu RS. Pristanište ima svoju železničku infrastrukturu i lokomotive.

3.11.18 Stanovanje Informacije o stanovanju su za sada na nacionalnom nivou.

BiH - Prema preliminarnim rezultatima popisa stanovništva iz 2013, ukupan broj domaćinstava u BiH iznosi 1,163,387 od kojih je: 721.199 u FBiH; 414,847 u RS i 27.341 u Brčko Distriktu BiH.

Prosečno domaćinstvo u BiH se sastoji 3,26 člana; u FBiH od 3,29 člana; u RS od 3,20 člana, a u Brčko Distriktu BiH od 3,40 člana.

Prema preliminarnim rezultatima popisa stanovništva iz 2013., ukupan broj navedenih domaćinstava i stanova u BiH iznosi 1.617.308, od kojih je: 991.384 u FBiH; 588.241 u RS, a 37.683 u Brčko Distriktu.

Crna Gora- Prema popisu iz 2011. godine, ukupan broj domaćinstava u Crnoj Gori iznosi 192.242 sa prosekom od 3,2 člana po domaćinstvu. Od ukupnog broja domaćinstava, u Severnom region je registrovano 52.884 tj 27,05%, sa prosekom od 3,4 člana po domaćinstvu.

Od ukupnog broja domaćinstava 78.2% su vlasnici ili suvlasnici stanova u kojima žive; domaćinstva koja se iznajmljuju ili iznajmljeni stanovi u kojima žive čine 9.6%, dok roditelji, deca ili njihovi rođaci žive u 5.7% domaćinstava. Najmanje podstanara ima u opštini Andrijevica (1.8%)

Od ukupnog broja stanova za stalno nastanjenje u Crnoj Gori (247.354) 214.401 ili 87% u vlasništvu je stanovnika, 4.855 ili 2% u vlasništvu je državnih ili lokalnih vlasti, kompanija, itd., dok 28.098 ili 11,4% nema podatke o vlasništvu. Broj domaćinstava u Crnoj Gori povećan je za 77.000 u periodu od 1991. do 2011. (i u 1991. broj domaćinstava u Crnoj Gori iznosio je 170.000).

Od stanova za stalno stanovanje, postoji 51,927 privremeno praznih stambenih objekata i 7.051 napuštenih stanova.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 103

Srbija - U Republici Srbiji, u popisu stanovništva 2011. izbrojano je 2.487.886 domaćinstava i u poređenju sa 1948. godinom njihov broj je povećan otrprilike 1,7 puta (indeks rasta je 168,9).

Tokom perioda 1948–2002. godine postojao je porast broja domaćinstava praćen konstantnim smanjenjem broja njihove prosečne veličine: u 2002. prosečno domaćinstvo u Republici Srbiji je imalo po prvi put manje od tri člana. U poslednjem među popisnom periodu, smanjenje ukupnog broja domaćinstava je zabeležen prvi put, a rezultati popisa 2011. pokazuju da se opadajući trend prosečne veličine domaćinstva nastavio.

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, domaćinstava sa dve osobe (svako četvrto domaćinstvo, odnosno 25,6%) su najbrojnija, zatim sledi domaćinstvo sa jednim članom sa procentom od 22,3%, i potom domačin- stva sa tri člana (19,2%) i četiri (18,3%).

Višebrojna porodična domaćinstva su najviše prisutni u regionu Šumadija i Zapadna Srbija: svako treće do- maćinstvo je dvočlano (34,1%), tj. svako treće ima po tri ili više članova (37,0%) u ovom regionu.

Ukupan broj stanova u Republici Srbiji, prema rezultatima popisa 2011. je 3.231.931. U odnosu na rezultate popisa 2002. , broj stanova povećan je za 9.3% (tj. 275.415 stanova).

Posmatrano po tipu naselja, procenat stanova za stalno stanovanje u gradskim naseljima je 59,3%.

3.12 Preliminarna pravna i institucionalna pitanja Potpuna pravna i institucionalna procena će se preduzeti nakon početne faze. U tekstu koji sledi dati je opšti uvod u temu i trenutno stanje u regionu reke Drine.

3.12.1 Opšte karakteristike Opšti pravni i institucionalni okvir određuje nekoliko faktora koji su zajednički zemljama u slivu reke Drine kao i neke razvojne specifičnosti zemalja u regionu. Najznačajniji faktori zajednički su zakonsko nasleđe, ciljevi EU integracija rezultati ekonomske tranzicije u poslednje dve decenije, promena vlasničke strukture, tj. privatizacija, koja se sprovodi u svim zemljama regiona. Dakle, možemo govoriti o više zajedničkih karakteristika stanja pravnih propisa i načina organizovanja institucija koje se bave aktivnostima u oblasti upravljanja vodnim resursima, životnom sredinom, energetikom, poljoprivredom, itd u sve tri države regiona.

3.12.2 Strateški dokumenti Članstvo u EU je deo strateške orijentacije svih zemalja u regionu. Prema tome, sve zemlje u regionu su usvojile neke strateške dokumente u oblasti vodoprivrede , energetike, zaštite životne sredine , poljoprivrede , ili u drugim relevantnim oblastima. Međutim, postoje određene razlike u nivou razvijenosti strateških opredeljenja, kao i u načinu na koji su propisani.

Master plan razvoja vodnih resursa Republike Srbije je osnovni strateški dokument za korišćenje vodnih resursa, zaštite voda i zaštite od štetnog dejstva voda ("Službeni glasnik" RS, Br. 11/02). Osim toga, Srbija je usvojila niz osnovnih strateških dokumenata od značaja za životnu sredinu, kao što je na primer Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 80/11), Nacio- nalni program za zaštitu životne sredine ("Službeni glasnik Republike Srbije", No. 12/2010), Strategija biodiverziteta Republike Srbije za period 2011–2018 (2011), Nacionalna strategija upravljanja otpadom za period 2010–2019 (2010), Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015, Nacionalna strategija zaštite i spa- savanja u vanrednim situacijama, 2011, Strategija o poljoprivredi i ruralnom razvoju Republike Srbije, jul 2014, itd. Priprema nove strategije u sektoru energetike (do 2025. godine, odnosno 2030 ) je u toku.

U Crnoj Gori nekoliko strateških dokumenata, planova i programa je usvojeno ili dovedeno do završne faze pripreme, uključujući: Nacionalna strategiju održivog razvoja (2007); Strateški master plan za upravljanje čvr- stim otpadom (2005); Master planovi za odvođenje otpadnih voda i tretmana za Južni, Centralni i Severni region, (2004–2005); Master plan za vodosnabdevanje (2006); Master plan za turizam (2006), itd. Pored Stra- tegije Republike Crne Gore za energetsku efikasnost (2005), 2007 usvojena je Strategija za razvoj energetskog

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 104 sektora u Crnoj Gori do 2025 a u aprilu 2006 Strategija razvoja malih hidroelektrana, kao i Akcionog plana za njihovo sprovođenje.

Na državnom nivou za BiH ne postoji poseban strateški dokument koji reguliše vodne resurse, zaštitu životne sredine ili održivi razvoj. Međutim, postoji nekoliko dokumenata čija je svrha da reguliše, između ostalog, zaštitu životne sredine i pitanja održivog razvoja. Nacionalni izvještaj o humanom razvoju / Milenijumski ciljevi razvoja u BiH razvijen je u 2003. za period 2003-2015. Nacionalni akcioni plan za zaštitu životne sredine u BiH usvojen je 2003.

U Republici Srpskoj u BiH usvojeno je nekoliko strateških dokumenata (Strategija za zaštitu prirode iz 2011, Strategija zaštiti vazduha iz 2011, Strategija za razvoj poljoprivrede Republike Srpske do 2015. godine,, iz 2006, Strategija hemijske bezbednosti RS za period 2012-2016, Strategije razvoja energetike RS do 2030. godine, iz 2012, itd.).

U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine FBiH, usvojena je Strategija zaštite životne sredine FBiH, zajedno sa akcionim planom za period 2008-2018, a sastoji se od: Strategije zaštite prirode FBiH, Strategije zaštite vazduha FBiH, Strategije upravljanja otpadom FBiH, i Strategije upravljanja vodama FBiH. Strategija razvoja energetike Republike Srpske do 2010 usvojena je 2012.

Strategija razvoja Distrikta Brčko za period 2008-2017 usvojena je 2009

3.12.3 Međunarodno pravo Trenutna situacija u pogledu članstva u međunarodnim sporazumima u oblasti životne sredine (uključujući upravljanje vodnim resursima) i energetike može se proceniti kao relativno ravnomerno. Međutim, treba na- pomenuti da je u prošlosti došlo je do značajnog zaostajanja nekih zemalja u regionu u brojnim ratifikovanim međunarodnim ugovorima u oblasti zaštite životne i vodenim resursima.

Sada su sve tri zemlje potpisnici nekih od najvažnijih međunarodnih sporazuma u oblasti vodoprivrede i zaštite životne sredine. Na primer: Konvencija o zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav, Sofija, 1994, Konvencija o močvarama od međunarodnog značaja naročito kao staništa, Ramsar , 1971, Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu , Espoo, 1991, Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i dostupnosti pravosuđa, Arhus, 1998, itd.

Srbija i BiH su članice Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, Helsinki, 1992. Najvećim dostignućem u smislu međunarodnog pravnog regulisanja odnosa između zemalja u regionu može se smatrati zaključenja Okvirnog sporazuma o slivu reke Save sa protokolima (Kranjska Gora, 2002). Članstvo Crne Gore nije u potpunosti regulisano. Procenjuje se da se svi mogući resursi saradnje ne iscrpljuje se u okviru ovog sporazuma.

Trenutno je više bilateralnih sporazuma, koji se tiču korišćenja i zaštite voda između susednih zemalja, u procesu pripreme.

Što se tiče stanja uzajamnog ugovornog regulisanja odnosa u regionu, može se zaključiti da nema generalnog međunarodnog sporazuma u oblasti životne sredine koji okuplja sve (ili većinu) zemlje u regionu. Postoji nekoliko projekata u kojima učestvuju zemlje regiona, koje se finansiraju iz različitih izvora, koje su usmerene (prvenstveno) ka jačanju prekogranične saradnje između zemalja regiona. Slično tome može se okarakterisati i stanje saradnje u oblasti zaštite od poplava, iako su neke mere preduzete u smislu poboljšanja stanja u ovoj oblasti. Postoje neki sporazumi između pojedinih zemalja (Sporazum između Srbije i Crne Gore o saradnji i zaštiti u slučaju prirodnih i drugih katastrofa, 2010, Memorandum o suglasnosti o institucionalnom okviru u slučaju katastrofa i Inicijativa za prevenciju za jugoistočnu Evropu, 2010, Sporazum između Srbije i Hrvatske, 2014, Sporazum između Crne Gore i Hrvatske, Sporazum između Bosne i Hercegovine i Hrvatske , itd.) i planovi da se zaključe novi sporazumi.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 105

Sve tri zemlje sprovode aktivnosti koje proističu iz članstva Ugovora o osnivanju Energetske zajednice. BiH je ratifikovala Ugovor o energetskoj povelji i Protokol o energetskoj efikasnosti i srodnim ekološkim aspektima u 2001.

3.12.4 Interni propisi Pravna infrastruktura u oblasti vodoprivrede, zaštite životne sredine, kao i u oblasti energetike je razvijena u sve tri zemlje regiona. Osnovni zakoni o vodama su usvojeni u sve tri zemlje ( u BiH u oba entiteta i u Brčko Distriktu ) u poslednjih nekoliko godina. To su:

 U Crnoj Gori -Zakon o vodama ("Službeni glasnik RCG ", br. 27/07, " Službeni list RCG ", br 32/11 i 47/11);  U Srbiji - Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS", br 30/10 i 93/12);  In BiH - Zakon o vodama ("Službeni glasnik FBiH", br. 70/06); Zakon o vodama ("Službeni list RS", br. 50/06 i 92/09); i Zakon o zaštiti voda Brčko distrikta BiH ("Službeni glasnik BD BiH", br. 25/04, 01/05 i 19/07).  usvojen je niz podzakonskih akata (podzakonskih propisa) u svakom od ovih pravnog sistema.

Posebni zakoni o zaštite životne sredine su usvojeni u okviru aktivnosti koje su povezane sa kandidaturom i potencijalom za članstvo u EU. To su: Zakon o životnoj sredini ("Službeni glasnik RCG ", br. 48/08, 40/10 i 40/11); Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 72/09, 43/11 i 71/12); Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik FBiH", br. 33/03 i 38/09); Zakon o zaštiti životne sredine Brčko Distrikta BiH (Službeni glasnik BD BiH", br. 24/04, 19/07, 1/05 i 9/09).

U poslednjih nekoliko godina, sve tri zemlje su usvojile nove zakone u oblasti energetike, odnosno obnovljivih izvora energije. Crna Gora: Zakon o energetici ("Službeni glasnik RCG ", br. 28/2010), Zakon o energetskoj efikasnosti ("Službeni glasnik RCG ", br. 29/10); Srbija: Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 84/2004, 57/11, 80/11, 93,12 i 124/12), Zakon o energetskoj efikasnosti, ("Službeni glasnik RS", br. 25/13; Republika Srpska: Zakon o obnovljivim izvorima energije i kogeneraciji ("Službeni glasnik RS", br. 39/13), Zakon o energetskoj efikasnosti ("Službeni glasnik RS", br. 59/13); FBiH: Zakon o obnovljivim izvorima energije i kogeneraciji ("Službeni glasnik FBiH", br. 70/13).

3.12.5 Usklađivanje sa propisima EU Sve zemlje u slivu reke Drine sprovode različite aktivnosti koje su povezane sa procesom usklađivanja do- maćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Postignut je različit nivo usklađenosti. Osnovne procene stepena usaglašenosti su sadržane u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku, kao i u raznim drugim strateškim dokumentima i izveštajima. Međutim, neophodno je jasno razlikovati postupak transpozicije zakonodavstva EU u domaći pravni sistem iz mogućnosti za obezbeđivanje uslova za dosledno poštovanje propisa koji su već usaglašeni sa propisima EU. U tom smislu sve zemlje u regionu imaju određene probleme, ne samo u delu koji se odnosi na prenošenje, već pre svega u delu koji se odnosi na implementaciju Okvirne direktive o vodama i drugim relevantnim propisima.

U izveštajima Evropske komisije (za poslednjih nekoliko godina, uključujući i izveštaj za 2014.), procenjeno je da je situacija u sve tri zemlje zahteva značajne dodatne napore i finansijska sredstva. Problemi koji se odnose na sa primenu propisa, monitoring, tretman otpadnih voda, odnosno nedostatak objekata za prečišća- vanje otpadnih voda, pripremu planova upravljanja slivovima, itd. su posebno naglašeni.

Uprkos, nedavna VBIF IPF 4 publikacija od novembra 2014. pokazuje da je transpozicija Okvirne direktive voda napredniji od prenosa Direktive o poplavama.11Table3-20 i Tabela 3-21 uzete iz ovog izveštaja pokazuju ciljeve za implementaciju.

11COWI IPF4 - november 2014

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 106

Mora se istaći da su neki od podataka u ovim tabelama nejasni i da druge publikacije kao što je Regionalne mreže životne sredine i klime nije proglasila nikakav cilj za punu implementaciju Okvirne direktive o vodama i Direktive o poplavama. Table3-20: Prenošenje i provedba Okvirne direktive o vodama u BiH, Crnoj Gori i Srbiji

ZADACI ZA SPROVOĐENJE BiH CG SRB Definisanje područja rečnog sliva C C C Pravno dejstvo preko administrativnih aranžmana C C C Određivanje nadležnih organa C C C Ispunjavanje ciljeva životne sredine 2027 2025 TBD

Uspostavljanje registra zaštićenih područja C 2025 2017 Analiza karakteristika rečnog sliva C 2025 2015 Razmatranje uticaja ljudske aktivnosti na životnu sredinu 2014 2025 2015

Ekonomska analiza korišćenja vode 2014 C 2015 Uspostavljanje program za praćenje kvaliteta vode 2014 2016 2020 Uspostavljanje programa merenja BD 2015 2025 2015 Izdavanje nacrta Plana upravljanja rečnim slivom uključujući javne komen- 2014 2025 2014 tare Objavljivanje Plana upravljanja rečnim slivom 2015 2025 2015 Efikasno sprovođenje sistema . C C 2018 Puna implementacija . 2027 TBD TBD NIVO PRENOŠENJA % 98 67 76 TBD = treba da se utvrdi. C = završeno Tabela 3-21: Prenošenje i provedba Direktive o poplavama u BiH, Crnoj Gori i Srbiji

ZADACI ZA SPROVOĐENJE BiH CG SRB Uspostavljanje administrativnih aranžmana C 2007 C Opis poplava C 2018 2018

Procena mogućih negativnih okolnosti C 2018 2018 Priprema FHM FRM 2015 2021 2021

Uspostavljanje odgovarajućih ciljeva za FRM 2017 2025 2025 Uspostavljanj mera za FRM 2017 2025 2025 Koordinacija 2007/60/ECand2000/60/EG 2017 2014 2014 Publishing PRAFHMFRM 2017 2025 2025 Puna implementacija . 2017 TBD TBD NIVO PRENOŠENJA % 71 52 71

3.12.6 Postojeći institucionalni okvir Nadležnost za obavljanje poslova u oblasti upravljanja vodnim resursima i životnom sredinom nije jednako regulisano u zemljama regiona. Međutim, postoje zajednički elementi i neke sličnosti. Nekoliko organa ima određene odgovornosti u odnosu na upravljanje vodnim resursima (pored poljoprivrede, vodoprivrede i šu- marstva, to su organi nadležni za životnu sredinu, energetiku, zdravstva, itd., od nacionalnog do lokalnog nivoa).

U Srbiji i Crnoj Gori, kao poseban organ uprave vlade, glavne nadležnosti ima Direkcija za vode, koja je deo Ministarstva nadležnog za poljoprivredu i šumarstvo. U slučaju Srbije, aktivnosti u oblasti životne sredine su u okviru istog organa, dok su u Crnoj Gori aktivnosti zaštite životne sredine u nadležnosti drugih Ministarstava

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 107

(za održivi razvoj i turizam). U obe zemlje, značajan deo aktivnosti se odvija u okviru Agencije za zaštitu životne sredine. Jedno od specifičnih pitanja nadležnosti u Srbiji povezano je sa činjenicom da je deo posla pod jurisdikcijom pokrajine. Prema Strategiji za aproksimaciju za sektor voda u Srbiji (2012) Direkcija za vode je imala “samo 25 zaposlenih, a jedinica za vode u Ministarstvu životne sredine samo 4 zaposlenih.” Međutim, "najveće institucionalno ograničenje u sektoru je kapacitet javnih komunalnih preduzeća, koja su odgovorna za pružanje usluga vezanih za vodu.”

Institucije odgovorne za oblasti upravljanja vodnim resursima u BiH su organizovane u skladu sa posebnom državnom organizacijom i ustavnim odgovornostima. Entiteti imaju primarnu nadležnost.

Posebne nadležnosti u zaštiti životne sredine se dodeljuju Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa u skladu sa Zakonom o ministarstvima i drugim organima uprave BiH. Jedna od osam podela unutar Ministar- stva je Odsek za prirodne resurse, energetiku i zaštitu životne sredine. Ukupan broj zaposlenih u Odsjeku za prirodne resurse, energetiku i zaštitu životne sredine je 34.12

Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva BiH i Ministarstvo okoliša i turizma i FBiH imaju odgovornost u upravljanju vodama i zaštiti voda. Ministarstvo zdravstva FBiH ima ovlašćenje da donosi propise koji se odnose na kvalitet vode i hemikalija. Svaki od 10 kantona u FBiH ima svoje organe za zaštitu životne sredine sa 2-9 radnika, osim Kantona Sarajevo ( 27 ) i Hercegovačko-neretvanskog kantona ( 44 ). U 10 kantonalnih ministarstava nadležnih za sektor voda, bilo je 30 zaposlenih.

Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva imalo je ukupno 98 zaposlenih, od toga njih 12 u oblasti vodoprivrede (oktobar 2012). Agencija za vodne oblasti reke Save (Sarajevo) zapošljavala je 70 ljudi (oktobar 2012 ), a Agencija za vodne oblasti Jadranskog mora (Mostar) 22.

Vodoprivredne kompetencije u RS pripadaju sledećim ministarstvima i drugim institucijama: Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, tj. agencije u okviru njegove strukture i Hidrometeorološki institut RS; Ministarstvo prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite, kao i lokalne zajednice. Sektor za vodoprivredu (u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS) imao je 3 zaposlena i 7 sistematizovanih radnih mesta (oktobar, 2012).13

Dva ministarstva nadležna za pitanja voda nadležna za agencije za vode FBiH i javne ustanove ' Vode Srpske " u RS ili institucije u javnim sektorima za vodu u njihovim upravnim oblastima.

Agencija za vode oblasnog rečnog sliva Save je imala 35 sistematizovanih radnih mesta i 38 zaposlenih (oktobar 2012). Agencija za vode oblasnog rečnog sliva Trebišnjice je imala 19 sistematizovanih radnih mesta i 5 zaposlenih.14

Odeljenje za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vlade BD je odgovorno za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, a administrativni kapaciteti su definisani organizacionim planom Vlade BD BiH.

Energetika je posebno odvojena u sve tri zemlje.

Ministarstvo ekonomije Crne Gore je odgovorno za aktivnosti u oblasti energetike, uključujući, 'energetsku politiku; uspostavljanje pravaca i dinamike razvoja energetike; pripremu energetskog bilansa Republike’. U Srbiji, glavna institucija nadležna za racionalno korišćenje energetike je Ministarstvo rudarstva i energetike. Na osnovu ustavne strukture Bosne i Hercegovine, energetska efikasnost kao sektor je u nadležnosti entitetskih vlada, odnosno entitetskih ministarstava nadležnih za energetiku i prostorno planiranje.

12Vijeće ministara BiH, Odgovori na listi EU pitanja o Poglavlju 27, Životna sredina, Sarajevo. 2012.,http://www.dei.gov.ba/dei/dokumenti/uskladjivanje/?id=10919. (22.6.2014), p. 31. 13Ibid, p. 37. 14 Budžet Agencije za vode RS za sliv reke Save za 2012. godinu je 7.500.000 KM , a budžet Agencije za vode RS za Trebišnjicu je 740,000 KM. Ibid.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 108

3.12.7 Osnovni problem i izazovi Osnovni izazovi u funkciji interesnih institucija u sve tri zemlje se uglavnom opisuju kao neefikasnosti izazvane raznim faktorima (neprecizno definisane odgovornosti, problemi koordinacije, slabost inspekcijskog nad- zora, kapacitet relevantnih institucija, nedovoljan broj zaposlenih, obuka zaposlenih u relevantnim institucijama, obuka predstavnika privrede, odnosno, preduzeća, itd.). Postoje različiti nivoi strateške razrade ciljeva pojedinih zemalja u regionu.

U slučaju BiH, izveštaji Evropske komisije i drugih međunarodnih organizacija često ističu probleme odsustva zajedničke politike, odnosno instrumenata zajedničke politike na državnom nivou u celini. Postoje problemi u koordinaciji politika koje su u nadležnosti entiteta (RS i FBiH), kao i problemi u horizontalnoj koordinaciji. Što se tiče Federacije BiH, specifični problemi postoje u odnosu na koordinacije aktivnosti između Federacije i kantonalnih organa.

Dalje usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU ostaje ključni strateški izazov. Sve tri zemlje su na početku u odnosu na primenu Okvirne direktive o vodama i drugih relevantnih propisa. Procenjuje se će sve tri zemlje, slično državama koje su već pristupile Evropskoj uniji,, pregovarati o tranzicionim merama za primenu određenih propisa EU. Pošto se radi o infrastrukturnim aktivnostima , procenjuje se da će biti neophodna finansijska sredstva . Postupci pripreme i donošenja propisa i strateških dokumenata ne pružaju puno učešće zainteresovanih strana. Usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU i usvajanje podzakonskih akata nije praćeno analizom realnih mogućnosti privrede i institucija.

Tokom rada na projektu, razgovaraće se o mogućnostima za unapređenje regionalne saradnje sa zainteresovanim stranama iz priobalnih država, kao i drugih zemalja u regionu. To će takođe biti istaknuto na ključnim pravnim i institucionalnim pretpostavkama i saradnji. Takođe je potrebno da se jasnije razgraniče okolnosti koje su povezane sa prisustvom (ili odsustvom) kratkoročne političke volje za unapređenje saradnje , od priz- navanja dugoročnog potencijalnog interesa u vezi sa postizanjem razvojnih ciljeva u regionu.

3.13 Upravljanje podacima sliva Praćenje i merenje hidro-meteoroloških pojava u slivu reke Drine zvanično obavljaju odgovarajući hidrome- teorološki zavodi. U bivšoj SFRJ monitoring, merenje i arhiviranje hidro-meteoroloških podataka izvodili su Republički hidrometeorološki zavodi (Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine). Savezni hidrometeorološki zavod prikupljao je podatke dobijene od Republičkih hidrometeoroloških zavoda samo na odabranim meteo- rološkim i hidrološkim stanicama i objavljivala ih u formi "godišnjaka hidrometeorološkog zavoda Jugosla- vije" ("meteorološki godišnjak I", "meteorološki godišnjak II "," Hidrološki Godišnjak ", itd.). Savezni hidro- meteorološki zavod je takođe imao razvijenu "Bazu podataka o hidrološkim i meteorološkim podacima". Par- cijalne baze podataka koje su obuhvaćene hidro-meteorološkim podacima su takođe razvijene u Republičkim hidrometeorološkim zavodima. Sadržaj ovih baza podataka, kao i njihovo stanje i mogućnost pristupa od strane potencijalnih korisnika nisu poznati široj stručnoj javnosti.

Nakon raspada bivše SFRJ Republički hidrometeorološki zavodi preuzeli su vlast u vezi sa objavljivanjem i distribucijom hidro-meteoroloških podataka prikupljenih na njihovim teritorijama. Počev od 1991 Republički hidrometeorološki zavod Srbije redovno objavljuje svoje podatke u meteorološkim i hidrološkim godišnjacima i radi na razvoju sopstvene baze podataka koja sadrži hidro-meteorološke podatke. Do 2014. podaci sakupljeni na teritoriji Crne Gore i Bosne i Hercegovine j čuvani su samo u arhivama ovih institucija. Situacija na teritoriji Bosne i Hercegovine je znatno komplikovanija, jer se podaci, počev od 1991. godine, čuvaju u hidrometeoro- loškom zavodu Republike Srpske (u Banja Luci) i u hidrometeorološkom zavodu Federacije BiH (u Sarajevu). Zbog dobro poznatih ratnih dejstava na teritoriji Bosne i Hercegovine količina i vrste dostupnih meteoroloških i hidroloških podataka nisu poznati široj stručnoj javnosti. Može se pretpostaviti da većina podataka iz perioda posle 1991. godine ne postoji i da se preostali podaci mogu nabaviti pod tržišnim uslovima, koje se značajno razlikuju među republikama (tj. državama). Obim pojedinih podataka, koji se gu naručiti, kao što su npr. me- teorološki podaci, je veoma mali.

U slivu reke Drine uspostavljena je mreža koja se sastoji od više od 80 hidroloških stanica i kojom upravljaju hidrometeorološke službe Republike Srbije, Republike Crne Gore, Federacije i Republike Srpske. Najveći broj

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 109 stanica je osnovan na teritoriji Crne Gore (34), zatim Republike Srpske (24), Republike Srbije (21) i Federacije BiH (1).

Hidrološke stanice koje su najduže radile osnovane su 1888. , tokom perioda austrougarske uprave nad delom sliva reke Drine. Najveći broj stanica započeo je svoj rad nakon Prvog svetskog rata (1926. godina), zatim drugi deo stanica posle Drugog svetskog rata (1947. i 1948.). Određen broj hidroloških stanica (više od 20) prestao je sa radom zbog izgradnje rezervoara koji ih poplavljuju i iz drugih razloga.

Na reci Drina je uspostavljena je mreža koja se sastoji od 14 hidroloških stanica a 10 od njih nisu u više funkciji. Na Limu je uspostavljeno11 stanica a rad jedne od njih je prekinut nakon izgradnje akumulacije "Višegrad". Od sedam uspostavljenih stanica na Tari, samo dve su u funkciji. Na reci Pivi (zajedno sa Komar- nicom) su uspostavljene 3 stanice i sve su prestale sa radom. Na Ćehotini, od početnih 5 stanica, samo dve su još uvek aktivne. Na reci Uvac (zajedno sa rekom Vapa) uspostavljeno je 5 stanica a trenutno je samo jedna u funkciji. Na svim drugim pritokama Drine nije uspostavljeno više od dve stanice.

Trenutno u slivu reke Drine ima 19 automatskih stanica sa raspoloživim podacima. Najveći broj stanica se nalazi na teritoriji Republike Crne Gore (11), zatim na teritoriji Republike Srbije (6) i po jedna u Republici Srpskoj i Federaciji BiH .

U cilju ažuriranja informacija o trenutno aktivnim hidrološkim stanica u slivu reke Drine biće razvijen razvijen upitnik koji treba da popune sve nadležne institucije (Hidro-meteorološki zavod Republike Srbije, Republike Crne Gore, Republike Srpske i Savezni zavod za BiH, Elektroprivreda Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, državna ili privatna preduzeća koja imaju zakonsku obavezu da mere pražnjenja na vodotocima u slivu reke Drine) u vezi sa sledećim podacima:

 Naziv ovlašćene institucije koja poseduje hidrološku stanicu  Vrsta izmerenih podataka (otpust, nivo vode, temperature vode, talog, kvalitet vode, itd.)  Ugrađena oprema na stanicama (kompresor, limnigraf itd.)  Proizvođač opreme,  Metod arhiviranja podataka,  Metod prenosa podataka,  Frekventnost hidroloških merenja,  Frekventnost geodetskih merenja (profil aparata),  Opis operativnih problema itd.

Nakon prikupljenih informacija biće napravljen "pasoš" za svaku pojedinačnu hidrološku stanicu. Pasoši svih hidroloških stanica će biti čuvani u bazi podataka, odnosno, predstavljaće deo odgovarajućih izvještaja. Stva- ranje pasoša hidroloških stanica "će omogućiti pravilniju upotrebu hidroloških podataka koji se koriste za hidrološke analize koje treba izvršiti u okviru tekućeg projekta.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 110

4 Komunikacija i konsultantske strategije

4.1 Komunikacija sa Klijentom Komunikacija sa Klijentom i Koordinacionim odborom je veoma važna. Svetska banka je obezbedila finansijska sredstva za projekat (Infrastruktura objekata Zapadnog Balkana) i ona je klijent i koordinator razmene informacija i deljenja sa drugim državnim stranama, relevantni za projekat.

Koordinacioni odbor osnovan za Projekat koji pokriva tri priobalne države je izgleda da je konačno dogovoren iako je trajalo duže nego što je prvobitno predviđeno. Sastavljen je na sledeći način:

Bosna i Hercegovina Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH u Sarajevu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede FBiH u Sarajevu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede BiH u Banja Luci Agencija za slivno područje reke Save FBiH u Sarajevu Javno preduzeće “Vode Srpske” BiH u Bijeljini Savezni hidrometeorološki zavod FBIH u Sarajevu Hidrometeorološki zavod RS u Banja Luci

Crna Gora Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore u Podgorici Hidrometeorološki zavod (HMI) u Podgorici Geološki zavod Crne Gore u Podgorici Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) u Podgorici Ministarstvo održivog razvoja i turizma (sector za životnu sredinu) (čeka se potvrda) Agencija za zaštitu životne sredine za Crnu Goru u Podgorici (čeka se potvrda)

Srbija Direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Beogradu Državni hidrometeorološki zavod u Beogradu Zavod za zaštitu životne sredine Srbije u Beogradu Ministarstvo rudarstva i energetike u Beogradu Javno komunalno preduzeće "Srbijavode" u Beogradu Elektroprivreda Srbije

Nadamo se da će Koordinacioni odbor postati proaktivan kako projekat napreduje; Međutim u ovom trenutku postoji određena rezerva što se tiče napredovanja projekta. JV Konsultant smatra da bi Međunarodna komisija za sliv reke Save na efikasan način učinila da projekat napreduje. Osim toga, Međunarodna komisija za sliv reke Save ima nepartijski pristup i održava se od strane vlada u slivu reke Save i ima mandat da deluje u njihovom najboljem interesu.

Komunikacije i odnosi Klijenta u vezi sa projektom će biti izvršeni putem redovnog kontakta između tima i predstavnika klijenta (Vođa projekta iz Svetske banke (TTL)). Osim toga komunikacija će se obavljati putem:

 Redovnih sastanaka  E-mail-a  Razmene pisama  Kratkih, mesečnih izveštaja o napretku koji nisu veći od 2 stranice i koji će biti obezbeđeni na kraju po- četne faze.

Slika 4-1 pokazuje grafikon Organizacije projekta koji je razumljiv sam po sebi

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 111

Slika 4-1: Grafikon organizacije projekta

4.2 Komunikacija sa javnošću U definisanju strategije komunikacije, relevantne su sledeće tačke:

 Učešće javnosti je jedan od najvažnijih elemenata projekta.  Sve priobalne države su potpisnice i ratifikovale su Arhušku konvenciju o pristupu informacijama, u- češću javnosti u donošenju odluka i dostupnosti pravosuđa u pitanjima životne sredine.  Uvažavajući prave vrednosti demokratskog sistema, Konsultant je napravio Plan komunikacije (odeljak 4.4) koji omogućuje da šira javnost i zainteresovane strane učestvuju u realizaciji projektnih aktivnosti.

4.3 Prekogranična pitanja U skladu sa Okvirnom direktivom o vodama i u odnosu na Espoo konvenciju, JV Konsultant je svestan da svako prekogranično pitanje treba da bude istaknuto i blagovremeno saopšteno Klijentu, Koordinacionom odboru i Međunarodnoj komisiji za sliv reke Save. Osim toga, takve informacije treba da budu dovoljne da ispune zahteve odgovarajućeg zakonodavstva tri države.

4.4 Plan komunikacije:

4.4.1 Sastanci zainteresovanih strana (inicijalni i naknadni sastanci) Sastanci sa zainteresovanim stranama se vode i vodiće se sa sledećim učesnicima:

 Međunarodna komisija za sliv reke Save  Državni organi priobalnih država  Lokalne vlasti (opštine)  Nevladine organizacije

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 112

4.4.2 Upitnik Konsultant će napraviti upitnik koji će biti podeljen zainteresovanim stranama u drugoj fazi projekta. Ovaj upitnik će se fokusirati na pravna i institucionalna pitanja u vezi sa zahtevima Okvirne direktive o vodama. Drugi upitnici će se pripremiti za ekonomske analize.

4.4.3 Obilasci terena Posete postojećim i planiranim lokacijama u okviru sliva reke Drine su već započete. To uključuje lokacije pomenute u odeljku. Dalji obilasci će se održati tokom faze razmatranja i analize.

4.4.4 Javni sastanci JV Konsultant predviđa da je neophodno održati javne sastanke u okviru sliva reke Drine u ranijim fazama revizije i analize kada je izveštaj Integralnog upravljanja vodnim resursima izrađen za tri priobalne države a i kasnije kada bude napravljen Investicioni okvir određivanja prioriteta.

Ovi sastanci će se održati prema planu; jedan u svakoj od tri države (možda će postojati potreba da se u BiH održe dva sastanka, po jedan u svakom entitetu) i predviđa se da će postojati veliki broj zainteresovanih strana uključujući i javnosti.

Osim toga dokumenti će se postavljeni na sajtu projekta radi razmatranje a biće obezbeđene i povratne informacije.

Javna rasprava će biti organizovana od strane klijenta, Koordinacionog odbora, i Međunarodne komisije za sliv reke Save uz blisku saradnju sa Konsultantom, koji će javnosti predstaviti relevantnu dokumentaciju za sva eventualna pitanja ili pojašnjenja.

4.4.5 Sastanci sa zainteresovanim stranama Tokom druge faze JV Konsultant će se potrudili da se angažuju i ostali zainteresovane strane, uključujući opštine i druge zainteresovane organizacije.

JV Konsultant smatra da su komunikacija sa javnošću i drugim zainteresovanim stranama važne. U tom smislu JV Konsultant namerava da napravi raniji kontakt sa Euro Drinom.

Ova organizacija osnovana je u januaru 2012, i je relativno nova sa nekih 17 opština ujedinjenih u lokalne nevladine organizacije kojim predsedava gradonačelnik Foče (za mandat od dve godine) i podržana je od strane EU. U svakom slučaju Konsultant smatra da je to dobar način za dobijanje bržih povratne informacija, mišlje- nja i stavova generalnog javnog života u slivu.

Za sada, njom dominiraju opštine koje se nalaze u Srbiji i RS BiH, ali učinjeni su napori su da se uključe bosansko-podrinjski kanton sa tri opštine FBiH Goražde, Foča-Ustikolina i Pale-Prača, kao i opštinama koje se nalaze u podslivu Lima u Crnoj Gori.

Slika 4-2: Karta regiona Euro Drina

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 113

Drina Euro Region podstiče lokalni razvoj zasnovan na turizmu (ribolov, velnes, treking, rafting), proizvodnji lokalnih specijaliteta ("etiketiranje", kontrola kvaliteta, marketing), i poboljšanju životnog standarda (obrazovanje, zdravstvo, transport, zaštita od poplava, kontrola zagađenja, rudarstvo i sedimenti). To nije još uvek "ključni pokretač" u kontekstu razvoja sliva reke Drine ali ima potencijal da postane.

4.4.6 Izrada veb sajta Veb sajt koji pruža zainteresovanim stranama i javnosti informacije o projektu je u fazi izrade. Sledeći link se može koristiti za pristup: http://www.wb-drinaproject.com/

Dosta veb stranica je na raspolaganju čitaocima i sajt će se koristiti kao jedan od glavnih medija za davanje informacija javnosti o događajima u vezi sa projektom. Svi završeni i odobreni izveštaj će takođe biti dostupni za pregled na sajtu.

4.4.7 Mesečni izveštaji U skladu sa tehničkim predlogom JV Konsultant će pripremiti kratak mesečni izveštaj Klijentu i glavnim zainteresovanim stranama kad početna faza bude završena i kada otpočne faza planiranja i procene (faza 2). Ovi izveštaji će takođe biti objavljeni na veb sajtu ako koordinacioni odbor to bude želeo.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 114

5 Revidirani Plan rada i metodologija Veći deo plana rada ostaje kao što je i prikazano u tehničkoj ponudi JV Konsultanta. Naredni odeljak pruža više specifičnih pojedinosti modeliranja koje je poseban uslov Projektnog zadatka, neke detalje o višekriteri- jumskoj analizi i predlog za sadržinu izveštaja o državi i slivu.

5.1 Opšti pristup

5.1.1 Referentna linija Projekat će biti razvijen na jednostavan i jasan način. Tri osnovna načela koja će biti primenjena su:

 Tri prioriteta studije: Doslednost, čvrstina, minimalna predubeđenja  Svrha optimizacije: Generala optimizacija, ukoliko postoji – nema detaljnih razmatranja  Opšti pristup: Top-down a ne bottom – up

Tri najveća prioriteta analize biće da se obezbedi veliki konzistentnost osnovnih hipoteza, pristupa, rezultati i tumačenja. Dubina analize će biti usklađen, da bi se izbegli neki nepotrebni detaljni elemenata, a da drugi ostanu nedovoljno ispitani. Drugi princip jeste da se primene snažne metode. Umerena promena stanja para- metra ili osnovnih uslova neće se završiti radikalnim modifikovanjem rezultata analize. Ukoliko ovo bude slučaj, pristup će biti modifikovan kako bi garantovao stabilnost i pouzdanost. Predubeđenja će biti opisana u nastavku.

Ako neka optimizacija bude zahtevana od strane projekta, biće sprovedena na osnovnom nivou, poredeći jednostavne indikatore. Primer takve optimizacije je dat u podsekciji o specifičnim pitanjima vezanim za hidroenergiju (Uticaj instalisanog kapaciteta).

Opšti pristup studije će tada početi od vrha i postepeno se proširiti naniže, vodeći računa da svaki sloj novih elemenata predstavlja konzistentnu sliku, kao i interno u pogledu prethodnih (visokih) slojeva. Jednostavni indikatori će se smatrati osloncem da garantuju poštovanje temelja analize. Ovaj korak-po-korak pristup će omogućiti da razvijena rešenja napreduju na koordiniran način. Takođe će doprineti ograničavanju predrasude u analizi.

5.1.2 Operativni okvir studije Broj važnih pitanja mora se rešiti na početku projekta: jednako je važno da budu prihvaćeni i da postanu di- namična komponenta ukupnog procesa.

Konzistentnost, robusnost Pored čisto tehničkih studija, jedan od glavnih zadataka projektnog tima će biti učini da razvoj studija napreduje na uravnotežen način, tako da se može postići progresivna kristalizacija razvijenih koncepata. Kon- kretno, tehničke opcije će biti redovno poređene sa ekološkim i socijalnim zahtevima ili ograničenjima, kako bi se osiguralo da se projekat može razviti u prihvatljivom pravcu u skladu sa tri uključene zemlje i njihovim odgovarajućim zakonodavstvom.

Svi važni aspekti projekta biti obrađeni, analizirani, kvantifikovani i validirani. Konzistentnost igra glavnu ulogu u ovom procesu. Stalna pažnja se stavlja na sektorske opcije razvijene od strane specijalista projekta i odgovarajuće kompatibilnosti predloženih rešenja među njima. Ovo se mora obezbediti na početku projekta, mnogo pre detaljnih opcija.

Projektni tim će nastojati da omogući koherentnu progresiju istovremenog razmatranja u svim oblastima istrage. Priroda projekta ne zahteva da se posebno lokalizovane studije detaljno razviju, sve dok opšti kontekst nije čvrsto uspostavljen. Takođe i dok artikulacija različitih meta-komponenti ukupnog koncepta nije validirana.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 115

Konzistentnost i robustnost imaju centralnu ulogu i biće objedinjeni faktori cele studije. Efektivna primena ovih razmatranja moraju da obezbede da dalji razvoj (regionalni koncepti , lokalni projekti ) ne utiče na skrivene nedoslednosti i nepodudarnosti .

Predubeđenja Konkretno, sve alternative će biti tretirana na sličan način; velika pažnja će biti preduzete da se ne uvedu pristrasnosti u odnosu alternative. Uočavanje pristrasnosti i identifikacija ključnih rizika će takođe predstavljati važnu obavezu za projektni tim.

U svim složenim studija (ne samo u njima, u stvari), predrasude i pétitions de principe15 su jedna od najvećih opasnosti. Velika pažnja će biti usmerena na otkrivanje pogreših načina procene i ispravljanje pogrešnih obrazloženja

Preciznost Ova stavka neretko stvara diskusije koje normalno ne treba održavati. Vlasnik često želi što je više moguće detalja o projektu što pre, čak i kada je opšti raspored i dalje predmet diskusije i neke ključne odluke još nisu preduzete. Pristup koji će biti usvojen za studiju uglavnom nije kompatibilan sa takvom inverzijom procesa. Prioriteti će jasno biti postavljeni za:

 Izvođenje veoma konzistentne studije i uspostavljanje robusnog opšteg koncepta  Detaljno razrađivanje pojmova za implementaciju koncepta  Pouzdano projektovanje implementacije, bez detalja  Uvođenje detalja u projektovanje samo ako je to zaista neophodno

Vremenski korak Nekoliko navedenih razmišljanja važi za generalne linije koj treba slediti u takvim projektima. Mutatis mu- tandis, ona takođe mogu biti usvojena u celini za ovaj projekat.

Poslednja stavka koju treba naglasiti: samo pouzdani redovi veličine imaju smisla u ovoj fazi. U tu svrhu, obe operacija, studije rezervoara i analize snage i energije biće izvedena najmanje jednom mesečno. Mesečni ili dnevni priliv srednje vrednosti ili varijabilnosti (standardna devijacija) vrednosti koje će rezultirati iz analize hidroloških vremenskih serija će predstavljati osnovu za operativne studije rezervoara i analize snage i energije.

5.2 Modelovanje basena / sliva Nakon razgovora putem Skype-a, održanog 07.11.2014 između specijalista modelovanja projekta i Svetske banke, bilo je potrebno redefinisati metodologiju za preduzimanje modeliranje kako je definisano u nastavku.

5.2.1 Uvod Višenamensko upravljanje vodama na slivnom području podrazumeva primenu strukturnih i nestrukturnih mera usmerenih na:

 Povećanje pouzdanosti vodosnabdevanja opštinskim, industrijskim i poljoprivrednim korisnicima u vremenskom i prostornom smislu,  Zaštita od poplava,  Unapređenje kvaliteta vode,  Proizvodnju hidroenergije  Pružanje rekreacije i drugih aktivnosti prema potrebi

15 A pétition de principe (petitio principii) je vrta opravdanja, koja bazirana na nekim pretpostavkama, sledi logički zaključak i i primenjuje rigorozna razmipljanja do zaključka koji se slaže sa pretpostavkomNa neki način može biti povezana sa sofizmom. Obično se izražava svesno da se ubedi sagovornik ili nesvesno da se ubedi osoba koja pruža obrazloženje.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 116

Cilj plana upravljanja rečnim slivom je da obezbedi identifikaciju mera za razvoj i upravljanje sistemom vodnih resursa određivanjem potrebnih vrsta mera, njihovih vremenskih i prostornih okvira i njihovih kom- binovanih ekonomskih, ekološkim i socijalnih uticaja i uticaja životne sredine.

Proces planiranja i upravljanja vodnim resursima je najbolje podržan od strane raznih modela koji treba da služe za istraživanje mogućnosti održivog upravljanja u okviru konkurentskih sektora.

Ovaj odeljak predlaže metodologiju za utvrđivanje alata za modelovanje i simulacije za obavljanje raznim scenarijima koji bi podržali Integralno upravljanje vodnim resursima u slivu reke Drine.

5.2.2 Opšti pristup modeliranju Za integralno upravljanje rečnim slivom, potreban je sistemski uvid u njega. Takav uvid zahteva modeliranje višestrukih slivnih komponenti, stoga ovi modeli mogu biti upotrebljeni prilikom analize alternativnih nacrta i strateškog upravljanja integralnim višekomponentskim sistemima. Višekomponentski sistemi bi trebalo da integrišu prirodne sistemske komponente (npr. površinske i podzemne vode, kvalitet i kvantitet vode, upravljanje vodama i kopnom itd.) kako uzvodnih tako i nizvodnih zahteva ili interesa koji se tiču vode.

Komponente prirodnog sistema mogu biti modelovane modelima sa različitim nivom kompleksnosti, koji su posebno razvijeni za određenu komponentu (npr. modeli podzemnih voda). Međutim, vododelni hidrološki modeli se koriste uglavnom da bi modelirali komponente vodnog balansa

Iako bi prilikom upravljanja vodama bilo potrebno objedinjeno posmatrati aspekte vodnog kvantiteta i kvaliteta, oni se uglavnom modeliraju zasebno. Vododelni modeli koji se fokusiraju na količinu vode su uglavnom korišćeni da bi se ispitalo da li je dovoljno vode dostupno da zadovolji različite korisnike voda (van toka i u toku), i da bi se indentifikovalo merenje uparivanja isporuka i zahteva. Iako najveći broj modela prate vodni balans duž celog rečnog sliva, kvalitet vode se najčešće analizira van toka, uz primenu odgovara- jućeg modela za specifični deo sistema, npr. rečno prostiranje, rezervoari, podzemni sistemi. Upotreba posebnih modela kvaliteta voda za delove sistema omogućava uključivanje više detalja o vremenu i prostoru kao i uključivanje kompleksnijih sistema kvaliteta vode. Kad se modeliranje kvaliteta vode odvoji od procene, prvo bi trebalo da bude primenjen hidrološki model pre svega jer obezbeđuje neophodne podatke za analize kvaliteta vode. Nasuprot ovome, minimalni su povratni rezultati iz kvaliteta vode prema njenom kvantitetu sem u sučajevima gde su zahtevani minimalni tokovi da bi se održao minimalni nivo kvaliteta vode. Zahtevi prirodnih tokova mogu biti uključeni u modele rečnih slivova putem definisanja posebnog zahteva posebnog režima toka

Slično tome, hidraulični modeli mogu da se upotrebljavaju “off-line” za detaljnije analize potencijala poplava na osetljivijim delovima reke. Međutim, jednostavne šeme putanja koje se uglavnom koriste kao deo hidroloških modela su dovoljne za procene vodnog balansa u slivu.

Međutim, obimni modeli sistema vodnih resursa mogu generalno da se sastoje od zbira različitih modela, ali glavni lanac se sastoji od hidrološkog modela i modela upravljanja vodnim resursima. Osnovni lanac dva modela takođe uključuje posrednički korak, prilikom kojeg bi zahtevi korisnika što se tiče vode, ali i ostali vidovi ograničenja, trebalo da se izdefinišu ili za stvarne slivove, obalskih zemalja ili za pojedinačne razvojne scenarije. Ovi koraci opisani su u nastavku.

HIDROLOŠKI MODEL Aspekat kvaliteta vode bi trebalo da trebalo da se zasniva na hidrološkom vododelnom modelu, koji opisuje hidrološku površinu i podzemne sisteme voda, kao i operacione rezervoare i ostale moguće strukture koje posreduju u prirodnom hidrološkom režimu sliva. Hidrološki model se tiče sledećih komponenti prirodnog sistema:

1. Elementi hidrološkog kruga: površinsko oticanje, infiltriranje u zemljišta i oticanje u izdane, rečni tok. Hidrološki modeli se mogu takođe koristiti da utiču na promene zemljišta usled oticanja.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 117

2. Jezera i rezervoari su mesta u slivu na kojem bi površinsko vodno odlaganje trebalo da bude modelovano.

POTRAŽNJA VODE I OGRANIČENJA Socio-ekonomske aktivnosti u slivu reke uključuju:

1. Domaća, opštinska i industrijska potražnja vode 2. Poljoprivredna potražnja vode 3. Proizvodnja HE 4. Umanjenje rizika od poplava 5. Rekreacija i turizam

Najveća povlačenja uključuju domaće i gradske upotrebe, industrijske upotrebe (uključujući hlađenje vode) poljoprivredna upotreba (uključujući navodnjavanje) ili iz rečnog sistema ili sa ostalih površina podzemnih vodenih tela. Povratni tokovi (pražnjenja) mogu biti promenljivog kvantiteta ili kvaliteta. Voda može biti izmeštena u upotrebne aktivne struje koje menjaju distribuciju u vremenu i prostoru (uključujući: rezervoar- sko odlaganje, uvećavanje protoka, proizvodnju hidroenergije). Sve ovo je stoji u vezi sa različitim scenarijima razvoja ili klimatskih promena itd.

PLANIRANJE SISTEMA VODNIH REZERVI I MODEL EVALUACIJE

Svaka od prethodnih komponenata se može kombinovati u model sistema vodnih resursa. Jedan od prvih zahteva u modeliranju sliva, kao sistema vodnih resursa, je identifikovanje stvarnih i potencijalnih sistemskih komponenti i njihove međuzavisnosti. Trebalo bi da se model tiče svih slučajeva o kojim je raspravljano, a u interesu zainteresovanih strana. Pristup modeliranja može koristiti i simulacije i/ili optimizacije. Simulacioni paketi rečnog sliva (kao što je Sistem vodne evaluacije i vodnog planiranja Stokholmskog Instituta životne sredine i ostali) pružaju podršku razvoja sistema šematizacije koja se sastoji od mreže čvorova spojenih ve- zama. Ovi čvorovi predstavljaju rezervoare, nasipe, brane, pumpe, HE, korisnike voda, pritoke, veštačko i prirodno račvanje, usisne strukture, prirodna jezera, i td. Ove veze prenose vodu između različitih čvorova. Takva mreža je jedna od odlika sliva, koja je bitna za planiranje i upravljanje eventualnim problemima. Vi- šestruke simulacije dozvoljavaju da dođe do definisanja opsega alternativnog razvoja ili upravljačkih strategija, tako da se učinak sistema evaluira u smislu raspodele, rečnog sliva, prinosa, proizvodnih troškova itd.

5.2.3 Sistem modeliranja vodnih resursa Konsultant predlaže da se prilikom modeliranja vodnih resursa u ovom projektu upotrebi jednostavan ali o- buhvatan alat kao što je Sistem vodne evaluacije i vodnog planiranja Stokholmskog Instituta životne sredine.

Model Sistem vodne evaluacije i vodnog planiranja funkcioniše na osnovnom principu obračuna vodnog balansa (Stokholmski Institut životne sredine, 2011). Primenljiv je i na jednostavne podslive i na kompleksne rečne sisteme. Koristi se integralan pristup da se simuliraju vodni sistemi, odnoseći se kako na vodno snadbevanje tako i na zahtev izjednačavanja, obezbeđujući za promeru alternativni vodni razvoj i upravljačke strategije. Sa strane zahteva, Sistem vodne evaluacije i vodnog planiranja podrazumeva obrasce vodne upotrebe, ponovnog korišćenje vode, zahteva hidroenergije, efikasnosti opreme, cenu, raspodelu troškova itd. Sa snadbevačke strane podrazumeva strujni tok, rezervoare podzemnih voda i prenosa vode. Sistem vodne evaluacije i vodnog planiranja se takođe može odnositi na čuvanje vode, prava voda, opcije rezervoara, zahteva ekosistema i isplativih projekata.

Primena Sistema vodne evaluacije i vodnog planiranja se odvija u nekoliko koraka:

 Definisanje studije: određivanje vremenskog okvira, prostornih granica, komponenata sistema i konfiguracije problema.  Definisanje države: stvarni zahtevi za vodom, zagađenje, resursi i snadbevanje sistema.

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 118

 Kreiranje alternativnog okvira budućih pretpostavki: koje su zasnovane na politikama, troškovima, tehnološkom razvoju i ostalim faktorima koji utiču na zahtev, zagađenost, snabdevanje, hidrologiju kao što su klimatske promene.  Izrada scnarija: scenariji se sastoje od alterantivnih okvira pretpostavki ili politika.  Evaluacija scenarija: evaluacija se pravi u smislu vodne dovoljnosti, troškova, beneficija, kompatibilnosti sa ciljevima u vezi sa životnom sredinom, i osetljivosti ili nesigurnosti u ključnim varijablama. .

U ovoj predloženoj metodologiji, model Sistema vodne evaluacije i vodnog planiranja bi koristio podatke iz hidrološkog modela opisanog u ovom delu prilikom opisivanja vodnog snadbevanja. Sistem vodne evaluacije i vodnog planiranja bi potom bio korišćen da odredi stranu zahteva i da definiše scenarije na osnovu kojih bi bile ispitivane opcije upravljanja i njihove alternative.

5.2.4 Dostavljanje modela saradnicima u slivu Hidrološki model biće izrađen kao izvršni numerički Windows modul sa odgovarajućom korisničkom apli- kacijom za obrađivanje kalkulacija. Odgovarajuća dokumentacija o numeričkoj implementaciji i teoretskoj pozadini će biti, takođe, izrađena, kao i korisničko uputstvo za korisničke aplikacije. Više detalja o metodologiji izvođenja modela biće pruženo u Početnom izveštaju naredne diskusije u Početnoj radionici.

5.2.5 Hidrauličko modeliranje Nezavisno od osnovnog lanca modeliranja, predlaže se primena hidrauličnog modeliranje zarad indentifikacije rizika od poplava u slivu reke Drine. Analize rizika od poplava u slivu reke Drine strogo su povezane sa radom postojećih i planiranih rezervoara. Uloga hidrauličkog modela ovog projekta bi bila da analizira rizike od poplave pod pretpostavkama i prema scenarijima koji bi mogli da doprinesu poplavi. Takve situacije su iznenadno pražnjenje akumulacije koje se podudara sa visokim nizvodnim vodostajem i sa poplavama u reci Savi. Područja sliva reke Drine, koja su sklona poplavi su uglavnom ograničena na niže delove donjeg toka akumulacije Bajine Bašte. Generalno ova mesta obuhvataju oblast Semberije i oblast Mačve, koje su rizične sa stanovišta kako rečnih poplava tako i poplava podzemnih voda.

Na ovom stupnju projekta, Konsultant veruje da je 1D hidraulički model dovoljan da obezbedi jasan uvid u potencijalno probleme plavljenja, te će se koristiti standardni softverski paket kao što je HEC-RAS da izvede hidrauličke analize osetljivih deonica.

5.3 Klimatsko modeliranje Klima u slivu reke Drine je veoma promenljiva u zavisnosti od prostora, uglavnom zahvaljujući njegovoj to- pografskoj kompleksnosti. Međutim, trebalo bi preduzeti procenu klimatskih promena korišćenjem simulacija Regionalnog klimatskog modela, umesto Globalnog klimatskog modela. Iako Globalni klimatski model, koji se koristi u Petom izveštaju o procenjivanju Međuvladinog panela o klimatskim promenama, ima uop- šteno višu rezoluciju nego oni iz prethodnih generacija klimatskih simulacija, još uvek je neprikladan za re- šavanje malih lokalnih klimatskih karakteristika.

Druga tačka je sledeća, kao što se navod sliv reke Drine je pod jakim uticajem Mediteranskog mora. Stoga, nije dovoljno da se zaračuna samo atmosferski deo klimatskog sistema, već bi bilo od velikog značaja da se uključi i njegov odnos sa obližnjim morem.

Metoda dinamičkog prilagođenja može biti izvedena koristeći se Regionalnim klimatskim modelima zajedno sa atmosferskim modelom i modelom okeana, tkz. modelima regionalnog klimatskog sistema. Svi gore navedeni zahtevi se susreću u inicijativi Med-CORDEX-a.

U datoj studiji biće korišćen zbir potpuno uparenih Regionalnih klimatskih modela dostupnih putem Med- CORDEX inicijative. Tačan broj modela u zbiru zavisi od njihove dostupnosti na trenutku izrade klimatskih scenarija sliva reke Drine. Biće korišćeno tri puta tridesetogodišnji vremenski isečak scenarija

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 119

RCP4.5iRCP8.5, koji se koriste u Petom izveštaju za procene Međuvladinog panela o klimatskim promenama, tačnije:

 1961 do 1990 kao bazni period,  2006 do 2035 za blisku budućnost  2036 do 2065 za daleku budućnost

Ovi scenariji su predstavljaju Trase reprezentativne koncentracije atmosferske koncentracije gasova staklene bašte sve do kraja dvadeset prvog veka.

Scenario RCP4.5 predviđa uvećanje emisije atmosferske koncentracije gasova staklene bašte do 2040, a potom pad, izazivajući CO2 koncentraciju da se uveća do 2080, a potom da ostane stabilna. Prema scenariju RCP8.5 kako emisija atmosferske koncentracije gasova staklene bašte kontinualno raste do kraja veka. Do sada nije se sprovela studija o klimatskim promenama u slivu reke Drine u kojoj se koriste simulacije prema navedenim scenarijima.

Dobijeni podaci biće statistički ispravljeni kako bi se uklonila sistemska greška, kao i statistička greška koja postoji u svakom klimatskom modelu. Ispravka će biti urađena upoređivanjem merenja dnevne vrednosti temperature i akumuliranih padavina na visini od 2m do simuliranih vrednosti mrežne tačke modela najbližeg meteorološkoj stanci, u baznom periodu od 1961-1990. Korektivna funkcija će biti izvedena, kako bi se ujednačila funkcija kumulativne gustine funkcije simulirane vremenske serije sa posmatranom. Ovaj metod se navodi kao “quintile mapping”. Korektivne funkcije će biti zaračunate za svaki od modela, stanica, meseca i varijabli, a potom primenjena na simulirane buduće vremenske serije. Statistički ispravljeno vremenske serije za sva tri perioda pružiće podatke hidrološkom modelu, koji se spominje u delu iznad, dok će promene biti analizirane upotrebom “delta pristupa”, npr. prilikom poređenja na bazičnom periodu.

5.3.1 Hidroenergetsko modeliranje Hidroenergetsko modeliranje će biti zasnovano na dostupnim hidrološkim podacima, lokacijama, i karakteri- stikama HE izdefinisanim u već postojećoj tehničkoj dokumentaciji, usvojenim prioritetima za svako konkretno mesto sa HE, restrikcijama i regulacijama definisanih od strane relevantnih autora (ako takvi postoje) i imajući u vidu ostale vremenske upotrebe/zahteve (navodnjavanje, snabdevanje vodom, kontrola poplava itd.). Hidroelektrična proizvodnja, kao rezultat hidro–električnog modelovanja, će biti analizirana kao jedna od odr- živih upotreba u kontekstu upravljanja vodama.

Hidro–energetsko modeliranje će biti izvedeno u nekoliko sledećih koraka:

 Prikupljanje podataka i dokumentacije,  Definisanje zajedničke platforme, posebno u vezi sa hidrološkim podacima,  Definisanje prioriteta HE,  Kritičke analize tehničkih solucija iz dostupne dokumentacije,  Ažuriranje analiza/procena o energetskoj proizvodnji u vezi sa stvarnim hidrološkim podacima  Ažuriranje troškova konstrukcije u odnosu na stvarne cene.

PRIKUPLJANJE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE Sva dostupna tehnička dokumentacija u vezi sa projektom se nalazi na listi na kraju sekcije. Najnovija dostupna dokumentacija, sa najvišim mogućim stepenom razvijanja projekta, biće korišćena (u najmanju ruku na nivou prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti).

U dodatku tehničkih dokumenata, sledeća dokumenta i informacije će biti neophodne:

 Postojeća relevantna dokumentacija planiranja pripremljena u skladu sa poljem interesa i

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 120

 Baze podataka od relevantnih institucija kao šro su: državne hidrometeorološke institucije, lokalne i državne topografske i katastarske organizacije, javne ili druge kompanije iz sektora vodoprivrede (na primer: JVP "Srbijavode", JVP "Vode Srpske", lokalna PWC za isporuku vode i kanalizacije itd.) – procenjuje se da su relevantne baze podatak dostupne.

Procenjuje se, takođe, da je relevantna dokumentacija dostupna u institucijama zainteresovanih strana (npr. ministarstvima, javnim kompanijama, opštinama i ostalih relevantnih lokalnih vlasti) i da će ona biti predata na zahtev JV Konsultanta.

Analize će biti sprovedene za male HE locirane na reci Drini i njenim glavnim pritokama kao što ju reke: Piva, Tara, Lim , Ćehotina i Sutjeska. Minimalna količina energije od 2MW za svaku od malih HE biće u- zeta u obzir, npr. energija iznad ovog limita neće biti ispitivana. Podaci o planiranim malim HE će biti prikupljeni u saradnji sa institucijama svih relevantnih zainteresovanih strana. Štaviše, biće uzete u obzir samo male HE, koje su upravljene ka administrativnom procesuiranju, npr. one za koje su izdati neki od relevantnih dokumenta (npr. energetska dozvola).

DEFINISANJE ZAJEDNIČKE PLATFORME Može se očekivati da će rešenja data u dostupnoj dokumentaciji biti zasnovana na nekim različitim podacima, pre svega na različitim hidrološkim podacima. Eventualne razlike, na prvom mestu, se mogu očekivati na polju srednjih pražnjenja (koje može da utiče na rangiranje opreme), a potom i na polju pražnjenja od poplava (što utiče na promenu dimenzija izlaza i preliva rezervoara).

Stoga, Konsultant treba da započne razvijanje zajedničke platforme za hidrološke podatke koji će biti upotrebljeni za analiziranje postojećih tehničkih solucija.

Konsultant će usvojiti zajedničke kriterijume za definisanje podataka relevantnih za dizajniranje izlaza i pre- livanja. Na osnovu usvojenih relevantnih podataka, karakteristike/kapaciteti izlaza i preliva rezervoara, koji su bili predloženi u postojećoj dokumentaciji, biće provereni i odgovarajući komentari u vezi sa njima biće izrečeni.

DEFINISANJE SPECIFIČNIH ZAHTEVA HE Predložene hidroenergetske šeme bi trebalo da odgovore specifičnim zahtevima i zahtevima sve tri angažo- vane obalske zemlje.

Pre svega, neophodno je da se identifikuje ključni pokretački činilac datog razvoja. On može da:

 Omogući nacionalni porast energetske potrošnje, ili  Obezbedi sigurnost za lokalnu isporuku energije, ili  Potražuje proizvodnju visokog opterećenja.

Kao drugo, bitno je da se razume da li se teži sinergiji između zaštite od poplava i hidroenergije, npr. da li će konstrukcija novih HE, takođe, ublažiti probleme povezane sa poplavama.

Kao treće, neophodno je da se prepozna da postoje ograničenja usled razloga koji se odnose na životnu sredinu ili zahteve lokalne zajednice, ukoliko postoji.

Kao četvrto, neophodno je da se definiše lista prioriteta svake od zemalja, koja će služiti kao kriterijum odgovarajućeg definisanja nacrta i karakteristika novih hidroenergetskih šema. Ovi kriterijumi se elaboriraju ispod.

Energija vs. snaga Ovaj kriterijum definiše da li je važnije za jednu zemlju da pridobije što više energije zarad daljeg snadbevanja ili da ima više sačuvane snage kako bi pokrila visoku potrošačku potražnju. Pod uslovima ograničenih

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 121 projektantskih troškova, ovaj kriterijum će biti upotrebljen usled selekcije između, npr., više kote (preko visoke brane) ili opreme više snage .

Ukupna vs. primarna energija Ovaj kriterijum bi trebalo da definiše preference između ukupne prosečne energetske proizvodnje u toku jedne godine i zbira energije koja je dostupna (zagarantovana) većinom vremena (devet godina od deset, ili 19 od 20). Ukupna proizvodnja električne energije ne može biti garantovana (u nekim godinama ona će biti viša, u nekim niža), dok će primarna količina električne energije, koja može da bude zagarantovana biti manja od ukupne energije (dodatna, ali ne i zagarantovana količina energije može biti proizvedena).

Energija vs. kvantitet Više energije ne znači isto što i ekonomija obima i šira energetska proizvodnja nije uvek praćena niskom ce- nom. Ovaj kriterijum bi trebalo da izdefiniše da li donosi više koristi zemlji da proizvodi veći kvantitet energije (čak nešto skuplje) ili da proizvodi manje (ali umanji njenu cenu).

Letnje vs. zimsko snabdevanje Ovaj kriterijum bi trebalo da definiše godišnje doba koje bi bilo pogodnije za proizvodnju električne energije koje je povezano sa slučajem sezonskog vodnog transfera (da li će rečni tok u periodu preferiranog godiš- njeg doba biti niži nego u periodu nekog drugog ).

U slučaju kad akumulacije mogu da obezbede sezonsku regulaciju, rad HE biće definisan na takav način da zadovolji dva kriterijuma: zahtevano potraživanje za vodosnabdevanjem i kriterijum maksimalne visine vode u rezervoarima. Trebalo bi zabeležiti da bi zarad obezbeđivanja sezonske regulacije trebalo da bude obezbe- đena značajna zapremina rezervoara.

Regulacija vs. slobodni rečni tok Proizvodnja energije slobodnim rečnim tokom je potpuno uređena režimom reke dan za danom. HE takve vrste mogu da rade jedino u režinmu “bazičnog punjenja”. Optimizacija projekta će biti izvedena u skladu sa ovim informacijama i u ulozi pojedinačne HE unutar električne mreže. Drugim rečima, ako takva vrsta HE treba da pruži doprinos regulaciji mreže električne energije, dodatna snaga mora biti obezbeđena da bi do- vela do uvećavanja prosečne cene energije za određenu HE.

Benifiti vs. neugodnosti Ovo je fundamentalni kriterijum koji definiše generalnu logiku projekta: gde bi benefiti doneseni od strane konkretne HE trebalo da budu uvećani (iako će ozbiljni problemi još uvek postojati), ili bi trebalo da se umanje proizvedene neugodnosti (čak iako bi trebalo umanjiti čiste benefite)?

Centralizovana vs. decentralizovana proizvodnja Ovaj kriterijum definiše preferirani raspored date ciljane produkcije ili instaliranog kapaciteta – jedne velike HE koja koncentriše proizvodnju, ili serije manjih HE koje bi delile opterećenje.

Lokalni potrošači vs. izvoz Ovaj kriterijum definiše gde bi proizvedena energije trebalo da bude potrošena – lokalno/regionalno ili (obe opcije su moguće u zavisnosti od godišnjeg doba).

Profitabilnost vs. dugoročna vizija Ovaj kriterijum definiše da li bi hidro–električna šema trebalo da se osmisli tako da zadovolji kratkoročnu profitabinost investicije, sa minimalnim investicionim troškovima i bez daljih mogućnosti ekstenzije, ili bi trebalo da bude predviđen prostor za dalje proširenje. Na primer, podzemna HE bi mogla da bude opremljena sa tri jedinice, ali njena kaverna bi bila spremna da smesti i četvrtu.

Redukcija vode vs. gubici Generalno, jedino deo rečne vode može biti procesuiran i može doprineti energetskoj produkciji. Ostatak vode može biti smatran kao gubitak. Uglavnom, uvećanje zapremine obrađene vode implicira više troškove

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 122 projekta. Dati kriterijum definiše da li bi gubici vode trebalo da budu umanjeni (ali se troškovi projekta uve- ćavaju) ili bi trošak projekta trebalo da bude umanjen (i uvećani gubici vode).

Ιndividualni povratak vs. integralna proizvodnja Ovaj kriterijum se koristi u slučaju kaskade kad je više HE planirano i izdefinisano, kako bi proizvodni obrazac trebalo da bude izdefinisan – da uveća individualni povratak svake od HE (uopšteno u vezi sa umanje- njem globalne kaskadne proizvodnje) ili da podrži integralni proizvodni obrazac koji tretira kaskadu kao za- jednički proizvodni entitet (sa svakom od HE da doprinosi na ovaj ili onaj način zajedničkom učinku).

Svi kriterijumi iznad biće korišćeni za analize relevantnih hidroenergetskih projekata.

Kritička analiza tehničkih rešenja Dobro je poznato da tehnička rešenja postojećih ili budućih HE na reci Drini trpe ozbiljan nedostatak harmonizacije u vezi sa parametrima sa liste iznad. Konsultant bi trebalo da:

• Izvede hidroenergetski obračun zasnovan na osnovnim HE karakteristika, a kao što su: rangirana pražnjenja, učinak opreme itd. koji je naveden u dostupnoj dokumentaciji i usvojen /ažuriran po pitanju hidrologije i

• Obezbedi komentare u vezi sa kapacitetom izlaza i preliva do kojih će dovesti usvojena metodologija.

Na ovaj način Konsultant bi trebalo da obezbedi konsolidovani uvid u postojeće i buduće HE na reci Drini i da obezbedi komentare u vezi sa mogućnostima harmonizacije postojećih tehničkih rešenja.

Za sva rešenja trebalo bi da se razvije kratak izvod iz dokumentacije, uključujući osnovne podatke koji bi trebalo da olakšaju poređenje između raznih rešenja. Za sva rešenja trebalo bi da budu obezbeđeni komentari u vezi sa njihovom kompatibilnošću sa važećim zakonodavstvom i strategijama razvoja sliva.

Uticaj izgradnje HE na problem poplava i suša bi trebalo usmeriti na posebne hidrološke analize.

Takođe bi trebalo ispitati mogući uticaj konstrukcije malih HE na dinamične varijacije nivoa vode u rezervoarima.

AŽURIRANJE TROŠKOVA KONSTRUKCIJE U ODNOSU NA STVARNE CENE Svi investicioni troškovi će biti izraženi u zajedničkoj valuti (evro), zasnovani na evaluaciji cena za stavke sa liste u dokumentaciji Specifikacije materijala i Specifikacije kvantiteta. Imajući u vidu vreme koje je prote- klo budući da razvoj određenih projekata i cene navedene u njima ne bi trebalo da budu revalorizovane.

Za sva analizirana rešenja bi trebalo da bude obezbeđen rezultat bazičnih ekonomskih /finansijskih analiza i odgovarajućeg rangiranja.

5.4 Metodologija za sušu i nanos Sledeća dokumentacija o suši i nanosu je bila pregledana u toku početne faze:

 Inicijativa o upravljanju poplavama i sušama u regiji Zapadnog Balkana – sliv reke Drine – Rapidna regionalna dijagnostička i investiciona studija  “Preliminarna analiza o mogućnostima bagerovanja na Drini, Južnoj, Zapadnoj i Velikoj Moravi zarad potrebe izdavanja vodnih akata”, Sveska 1: Drina, Jaroslav Černi Institut, Beograd, 2012.  Podaci o pozajmištima nanosa, saglasnost za upravljanje vodama o eksploataciji nanosa y za period između 2005 i 2010, Srbijavode.  Izveštaj o strateškim procenama “Uticaj upravljanja nanosom korita Drine na životnu sredinu “, kupac JVP Srbijavode, izvođač Jaroslav Černi Institut, mart, 2005.  Izveštaj – osnovne karakteristike slivne oblasti reke Drine, Srbijavode -“Sava-Dunav” 2012

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 123

 “Popunjavanje akumulacije u Srbiji – problem i direkcije rešenja”(M. B. Mladenović i ostali), Jaroslav Černi Institut i Energoprojekt, 2003.

U odeljku 3.4, koja pripada pod Glavni zadatak 3 – institucionalna i zakonodavna procena, procesi upravljanja nanosom biće obrađivani kao deo indentifikacije i analiza osnovnih institucionalnih i legalnih pitanja.

Pod zadatkom 5, aktivnost 5.1 identifikovaće se osnovni pokretač ua buduće scenarije razvoja koji će uklju- čiti analize sušnih perioda. Kasnije u istom zadatku aktivnosti 5.9 biće pregledane potrebe i mogućnosti saradnje uključujući predviđanja poplava i suša.

Potom, pod osnovnim zadatkom 6 koji proverava inventar predloženih promena integralnog upravljanja vodnim resursima u slivu reke Drine, JV Konsultant će izvršiti procenu dolaska do poplava i suša u slivu. Cilje- vima koji se tiču poplava i suša će se uzeti u obzir koncesije rada HE. Delatnost 6.11 će pregledati efekte infrastrukture na poplave i suše, uključujući pregled opcija i postojeće dokumentacije infrastrukture i planova rezervoara, mera zaštite od poplava, podzemnih skladišta, apstrakcionih sistema (sa izdanima koji se upotrebljavaju za skladištenje vode), mineralne izvorske vode itd. kako bi se ispitao uticaj ciljeva na poplave i suše u slivu i podslivu.

Kasnije, u okviru osnovnog zadatka 6 pod delatnošću 6.16 JV Konsultant će pregledati postojeće i dostupne podatke za svaki od projekata sa sužene liste, i na osnovu ovih informacija uzeće se u obzir potreba da se predlože dodatne studije kao što je merenje zadržanog sedimentnog opterećenja i opterećenja u koritu. Me- đutim, takve delatnosti ne mogu biti obuhvaćene trenutnim budžetom Konsultanta.

5.5 Predlog za višekriterijumsku analizu Kao deo osnovnog zadatka 6, Konsultant će morati da izvede višekriterijumsku analizu prilikom razvoja opcija odabranih za sliv reke Drine. Predlog Konsultanta će obezbediti podatke o koracima višekriterijumske analize, koje bi trebalo preduzeti. Tokom Početne faze utrošeno je vreme prilikom rafinisanja procesa višekriterijumske analize i metodologije koja će biti usvojena. Ovo biti obuhvaćeno u Prilogu 5 ovog izveštaja.

5.6 Nacrt tabele sadržaja osnovnog izveštaja (zemlje i sliv) Uzimajući u obzir probleme spomenute od strane zainteresovanih strana u vezi sa planom upravljanja rečnim slivom, Konsultant je pripremio tabelu sadržaja koja može biti usvojena za glavni izveštaj na državnom nivou i na nivou sliva, uzimajući u obzir studiju integralnog upravljanja vodnim resursima, a potom uzimajući u obzir i okvir investicione priorititizacije, koji će biti preduzet kasnije u projektu. Nacrtna tabla sadržaja za oba projekta će biti prikazana u Prilogu 6. Štaviše, JV Konsultant je uzeo u obzir nacrt mapa izveštaja na državnom nivou i na nivou sliva. Prilog 7 obezbeđuje indikaciju za osnovne mape pripremljene do sada.

5.7 Revidirani plan rada, izveštaji i radionice Predloženi radni plan je ponovo procenjivan i pojednostavljen zarad uključivanja u Početni izveštaj. Kao što je izrečeno prethodno ostaje jedanaest zadataka, ali njihovo trajanje je izmenjeno. Ovo je posebno slučaj za izveštaj za BiH koji prati sastanak u Sarajevu 18. decembra 2014, koji će trebati da sačeka izveštaj karakterizacije koji je pripremljen od strane Instrumenta za predpristupnu pomoć Evropske Unije da bude pripremljen. Revidirani radni plan je prikazan ispod u Slika5-1.

Raspored izveštaja će takođe biti izmenjen kao rezultat promena radnog plana. Sledeća Tabela 5-1 obezbeđuje ažuriranja.

Tabela 5-1: Revidirana šema izveštaja Prefix Referentni Naslov izveštaja Dužnost nacrta Codex zadatak # Svake 4 nedelje PR# Zadatak 0 Mesečni izveštaj o progresu (u elektronskoj formi) nakon početka IAR Zadaci 0-5 Središnji (godišnji) izveštaj Kraj meseca 9

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 124

Prefix Referentni Naslov izveštaja Dužnost nacrta Codex zadatak # RPC Zadatak 10 Izveštaj o preliminarnim konsultacijama Kraj meseca 12 DFR Zadaci 0- Nacrt finalnog izveštaja Kraj meseca 23 10 FR Zadaci 0- Finalni izveštaj uključujući Izveštaj radionice finalnog konsulto- Kraj meseca 24 10 vanja DIR Zadatak 1 Nacrt Početnog izveštaja i revidiranog plana rada 15. meseca 2 FIR Zadatak 1 Finalni početni izveštaj i revidirani radni plan Kraj meseca 5 DBP BiH Nacrt studije i plana integralnog upravljanja vodnim resursima– Kraj meseca 12 Zadaci 2-5 pozadinski dokument – BiH (FBiH+RS) DBP Ser Zadaci 2-5 Nacrt studije i plana integralnog upravljanja vodnim resursima– Kraj meseca 9 pozadinski dokument – Srbija DBP MNE Zadaci 2-5 Nacrt studije i plana integralnog upravljanja vodnim resursima– Kraj meseca 9 pozadinski dokument – Crna Gora FBP BiH Zadaci 2-5 Finalna studija i plan integralnog upravljanja vodnim resursima– Kraj meseca 16 pozadinski dokument – BiH (FBiH+RS) FBP Ser Zadaci 2-5 Finalna studija i plan integralnog upravljanja vodnim resursima– Kraj meseca 14 pozadinski dokument – Srbija FBP MNE Zadaci 2-5 Finalna studija i plan integralnog upravljanja vodnim resursima– Kraj meseca 14 pozadinski dokument – Crna Gora DIWRMP Zadaci 2-5 Nacrt studije i plana integralnog upravljanja vodnim resursima Kraj meseca 17 bazični nivo FIWRMP Zadaci 2-5 Nacrt studije i plana integralnog upravljanja vodnim resursima Kraj meseca 17 bazični nivo DIPF - Nacrt okvira investicione prioritetizacije – BiH (FBiH + RS) Kraj meseca 22 Zadaci 6-8 BiH DIPF - Ser Zadaci 6-8 Nacrt okvira investicione prioritetizacije – Srbija Kraj meseca 20 DIPF Zadaci 6-8 Nacrt okvira investicione prioritetizacije – Crna Gora Kraj meseca 20 MNE FIPF - Zadaci 6-8 Finalni okvir investicione prioritetizacije – BiH (FBiH + RS) Kraj meseca 23 BiH FIPF - Ser Zadaci 6-8 Finalni okvir investicione prioritizacije – Srbija Kraj meseca 23 FIPF MNE Zadaci 6-8 Finalni okvir investicione prioritetizacije – Crna Gora Kraj meseca 23 DDBRR Zadaci 6-8 Nacrt krovnog izveštaja za sliv Drine Kraj meseca 23 FDBRR Zadaci 6-8 Finalni krovni izvešaj za sliv Drine Kraj meseca 24 DPCR Zadatak 7 Javni konsolidovani izveštaj - Nacrt Kraj meseca 22 FPCR Zadatak 7 Javni konsolidovani izveštaj – Finalni Kraj meseca 24

Raspored radionica će biti izmenjen prema tabeli 5‐1 koja sledi.

Tabela 5-2: Revidirani raspored radionica Obračunati Zadatak Broj Br Naslov/Razlog za održavanje radionice broj partici- Vreme Ref # dana pacija Početkom meseca 1 Zadatak 0 Početni sastanak/radionica 1 15 1 Početna radionica zarad diskutovanja o Nacrtu počet- Kraj meseca 2 2 Zadatak 1 1 40 nog izveštaja

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 125

Obračunati Zadatak Broj Br Naslov/Razlog za održavanje radionice broj partici- Vreme Ref # dana pacija Prezentacija plana integralnog upravljanja vodnim re- Zadaci 2- 3 sursima sliva Drine za BiH (FBiH + RS), Srbija + 3 20 Mesec 11 5 Crna Gora Zadaci 2- Skaliranje vodosnabdevanja za nacrt plana za inte- Mesec 12 4 5 gralno upravljanje vodnim resursom sliva - BiH 1 60+ (FBiH + RS) Zadaci 2- Skaliranje vodosnabdevanja za nacrt plana za inte- Mesec 12 5 1 60+ 5 gralno upravljanje vodnim resursom sliva - Srbija Zadaci 2- Skaliranje vodosnabdevanja za nacrt plana za inte- Mesec 12 6 5 gralno upravljanje vodnim resursom sliva – Crna 1 60+ Gora Zadaci 2- Dovršavanje finalnog plana za integralno upravljanje Mesec 17 7 1.5 45 5 vodnim resursom sliva – bazični nivo Skaliranje vodosnabdevanja za Podršku infrastruktur- Zadaci 6- 8 nim projektima na Drini za BiH (FBiH + RS), Srbiju 3 20 Mesec19 8 + Crnu Goru Zadaci 6- Skaliranje vodosnabdevanja Podršku infrastrukturnim Mesec 22 9 1 60+ 8 projektima na Drini - BiH (FBiH + RS) Zadaci 6- Skaliranje vodosnabdevanja Podršku infrastrukturnim Mesec 21 10 1 60+ 8 projektima na Drini – Srbija Zadaci 6- Skaliranje vodosnabdevanja Podršku infrastrukturnim Mesec 21 11 1 60+ 8 projektima na Drini – Crna Gora Zadaci 6- Finaliziranje Podrške infrastrukturnim projektima na Mesec 23 12 1.5 45 8 Drini – bazični nivo 13 Zadatak 9 Radionica za obuku za modeliranje 1 15 Mesec24 14 Zadatak 9 Radionica za obuku za ekonomsku evaluaciju/rizik 1 15 Mesec24

Postojaće neke male promene na rasporedu ostalih izveštaja o projektu kao što se prikazuje u tabeli 5-1 koja sledi

Tabela 5-3: Revidirani raspored ostalih izveštaja o projektu Zadatak Izveštaj-naziv Meseci # Zadatak 6 Uvid u rad i u dodatna ispitivanja Mesec 22 Zadatak 7 Model višekriterijumske analize Mesec 14 Zadatak 8 Ažurirani podaci o slivu reke Drine Mesec 24 Zadatak 9 Obuka upravljanja hidrološkog modela Mesec 24 Zadatak 9 Hidrološki model Mesec 19 Zadatak 9 Obuka za modeliranje Mesec 22 Zadatak 9 Obuka za ekonomsku evaluaciju i rizik Mesec 22

Svetska Banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 126

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 127

123456789101112131415161718192021222324 Description of Task OND J FMAMJ J A S OD J FMAMJ J A S O Task 0: Project Management and Coordination

Task 1: Inception

Task 2: River Basin Assessment data gathering will take longer Task 3: Institutional and Legal Assessment needs a second round of input once scenarios developed Task 4: Model Development data gathering will take longer Task 5: Baseline and Future Scenario Development

Task 6: Inventory of Changes

Task 7: Multi Criteria Analysis of Development Options

Task 8: Inventory of Changes

Task 9: Capacity Building defer until end Task 10: Stakeholder Consultation and Organisation

Original Schedule as proposal Additional time allocated to task Original schedule moved

Slika5-1: Postavljeni Plan rada

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 128

6 Ograničenja i kritični faktori uspeha Konsultant bi želeo da iskaže svoju zabrinutost zbog ograničenja i kritičnih faktora uspeha (rizici koji mogu uticati na uspešno završavanje Projekta. To su:

 Ograničeni period implementacije projekta – predloženi period implementacije projekta prema Projektnim zadacima je 16 meseci (planirano je njegovo završavanje do februara 2016), ali period sadašnjeg ugovora je samo 13 meseci (planirano je njegovo završavanje do novembra 2015). Dakle, ugovor Konsultanta bi trebalo da bude usaglašen sa Projektnim zadatkom. Uprkos dosadašnjem iskustvu zadobijanja zainteresovanih strana, dobijeni rezultati i povratni odgovori su veoma izazovni i Konsultant veruje da bi projekat trebalo da se proširi kako bi se omogućila puna konsultovanja i povratne informacije o svim izveštajima. Shodno tome period od 24 meseci se smatra realnijim.

 Kasni početak projekta – Projekat je započet 4 meseca kasnije nego što je prethodno predviđeno i ovo implicirala da polje izviđanja treba da zauzme mesto tokom zime što nije idealna situacija, budući da mnoge oblasti su /biće neprohodni u nastupajućim mesecima.

 Finansiranje projekta - Osnovno finansiranje projekta je odobreno do kraja novembra 2015; Odlaganja projekta mogu uticati na finansiranje ako se zadatak proširi preko navedenog datuma.

 Raspoloživi podaci – podaci možda neće biti dostupni za tražene datume. Ovo se takođe odnosi na skupe podatke koji ne mogu biti preuzeti zbog ograničenja budžeta; budžet nije dostupan za kupovinu podataka; ili za koje produženo pregovaranje može biti zahtevano kako bi se postigli takvi rezultati.

 Izvori podataka - Podaci su zahtevani iz milijarde različitih izvora, uključujući ministarstva, agencije i društva sa ograničenom odgovornošću. Ugovaranje o pristupu podacima ne može biti ujednačeno između izvora podataka.

 Bazično modelovanje – Primenjuje se u modelima hidrološkog i vodnog upravljanja, a trenutno je viđen kao interaktivni proces koji uključuje u modele sve mogućnosti razvoja, klimatskih i drugih scenarija. Definisanje scenarija se vrši u odnosu na vreme i raspoloživost informacijama i podacima iz različitih izvora. Dakle, prepoznato je da uspostavljanje modela prati kašnjenja u prikupljanju podataka.

 Konsultovanje javnosti -Ne uključivanje javnosti u konsultativne procese o izveštajima tokom ključnih etapa razvoja može rezultirati zakašnjenjima u projektima i odbacivanja ciljeva vlade u upravljanju vodnim resursima.

 Očekivanje informacija od treće strane – na osnovu ishoda sastanka u Sarajevu, 18 decembra 2014, JV Konsultant bi trebalo da sačeka prilaganje izveštaja karakterizacije od konsultanta za Instrument pretpristupne pomoći Evropske Unije. Ovo implicira da faza plana (faza 2) može biti nadoknadivo odložena.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 129

7 Reference Analitika, Which parts of the territory will be included on the new Regional Park Komovi, October 15 2014: 1 http://portalanalitika.me/drustvo/vijesti/165771-koje-djelove-teritorije-obuhvata-novi-regionalni-park-komovi On line information website ANĐELKOVIĆ, A. et al., 2013, Invasion pathways along the rivers in Serbia –The eastern corridor of Reynoutria 2 spp., Zaštita bilja Vol. 64 (4) № 286 (str 172-220) Beograd, 2013.: http://www.izbis.com/casopis/2013/Zastita- bilja-vol.64(4)-2013.pdf BENDA, P., 2004, First record of Myotis aurascens and second record of Myotis brandtii in Montenegro, Lynx 3 (Praha), n. s., 35: 13–18 (2004), http://www.nm.cz/download/pm/zoo/benda_lit/Benda2004lynx.pdf BiH: Republika Srpska Federal Ministry of Environment and Tourism, 2009, Overview and state of biological and landscapes diversity in Bosnia and Herzegovina, Bosnia And Herzegovina: Land Of Diversity, First national 4 Report of Bosnia and Herzegovina for the Convention on biological Diversity, Sarajevo, 2009: http://aoa.ew.eea.europa.eu/tools/virtual_library/bibliography-details-each- assessment/answer_2133408925/w_assessment-upload/index_html?as_attachment:int=1 BiH: Republika Srpska Ministry of Physical Planning, Civil Engineering and Ecology of Republika Srpska, A- 5 mendments to the Spatial Plan for the Republic of Srpska 2025, 2013, http://nasprostor.org/dokumenti-2/prostorni-plan-republike-srpske/see the map in Annex 9.1 “Protected areas”: BiH: Republika Srpska Municipality of Višegrad 2013, Local action plan for the biodiversity of the municipality 6 of Višegrad (LBAP): http://www.seebap.com/contentDocs/sr/49872_bah_visegrad.pdf BiH: RS Public Enterprise for Water Management “Vode Srpske”: http://www.voders.org General information 7 on fauna and flora and a map of DRB in BiH an in Serbia : http://www.voders.org/index.php/sliv-drine BiH: Republika Srpska Public Enterprise Uvac Nature Reserve « Uvac Rezervat d.o.o.”: http://www.u- 8 vac.org.rs/istorija.htmlsee info about the NR BiH: Republika Srpska Public Enterprise Sutjeska NP: http://www.npsutjeska.net/see info about biodiversity in 9 the NP: http://www.npsutjeska.net/stranica.php?id=13&naziv=fauna&jez=en BiH: Republika Srpska -Public enterprise of the Republic of Srpska for Water management: http://www.vo- 10 ders.org/index.php/sliv-drine; translated by Biodiv. Biotope d.o.o., 2012, Inventory of bat species in Tara NP, report of Biotope d.o.o., December 2012, (the PE Tara 11 NP has the study) 12 Bird Life International: http://www.birdlife.org/ see the map of the IBAs in BiH, Serbia and Montenegro Bistro 2014, http://www.bistrobih.ba/noviforum/viewtopic.php?f=69&t=1707 see picture 5 “Map of PAs in BiH” 13 in paragraph 2.5 “Overview of Bosnian protected areas” and read PAs description (Bistro BiH is a Fishing associ- ation from Sarajevo, BiH) CEPRES, 2011, Emerald Network in Bosnia and Herzegovina, Presentation PPT hold by the Centre for Ecology 14 and Natural Resources (CEPRES), Faculty of Science, Sarajevo University in Paris on January 26, 2011: http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/nature/EcoNetworks/JP/Documents/2011/ppt/Bosnia_Emerald.pdf CIECHANOWSKI et al., 2005, First records of Tadarida teniotis (Rafinesque, 1814) (Chiroptera, Molossidae) 15 from Serbia and Montenegro and from Bosnia and Herzegovina, Mammalia 69, 257-260 16 COWI IPF (2014) "Multi-Criteria Prioritization ofFlood Management Projects", COWI IPF Consortium, 2014. 17 COWI IPF (2014) Present Situation of Flood Management in West Balkans, COWI IPF Consortium, Nov 2014 18 IPA (2014) IPA Application Form for the Project "BiH Support to Flood Protection &Water Management, 2014. Đjurđević V, Rajković B. 2008. Verification of a coupled atmosphere-ocean model using satellite observations 19 overthe Adriatic Sea. Annales Geophysicae. 26(7): 1935-1954. Đjurđević V, Rajković B. 2010. Development of the EBU-POM coupled regional climate model and results from 20 climate change experiments, in Advances in Environmental Modelling and Measurements. Eds. Mihajlovic TD, Lalic B. Nova Publishers. pp.23-32, ISBN:978-1-60876-599-7 IPCC. 2007. The Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC). Fourth Assessment Report (AR4).Geneva. 21 Switzerland. 22 ISRBC (2009) Sava River Basin Analysis Report, International Sava River Basin Commission, September 2009. 23 ISRBC (2010) Sava River Basin Analysis Summary, International Sava River Basin Commission, Dec 2010 ISRBC (2014) Preliminary Flood Risk Assessment in the Sava River Basin, the International Sava River Basin 24 Commission, July 2014 IUCN 2005, Saving the Montenegrin endemic subspecies from extinction, IUCN South-Eastern European e- 25 Bulletin, Issue 4, March 2005 Jaroslav Černi Institute and Energoprojekt, 2003 - Filling of accumulations in Serbia – Problems and the directi- 26 ons of solutions”(M. B. Mladenović et all). Jaroslav Černi Institute March 2005 - Report on the strategic assessment of “The impact that Drina riverbed sedi- 27 ment management has on the environment“, purchaser PWMC Srbijavode.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 130

Jaroslav Černi Institute, 2011 - The Drina Hydro-information System, Hydro-Information System and Manage- 28 ment of Hydropower Resources in Serbia, D. Divac, N. Grujovic, N. Milivojevic, Z. Stojanovic, and Z. Simic, Journal of the Serbian Society for Computational Mechanics / Vol. 3 / No. 1, 2009 / pp. 1-37. Jaroslav Černi Institute, Belgrade - 2012 - “The preliminary analysis of dredging possibility on Drina, Juzna, Za- 29 padna and Velika Morava for the purposes of issuing water acts”, Notebook 1: Drina“ Kržić A, Tošić I, Đurdjević V, Veljović K, Rajković B, 2011, Changes in some indices over Serbia according to 30 the SRES A1B and A2 scenarios. Climate Research. 49(1): 73-86. Kultura, 2014, Biodiversity of the SNR Gromiželj: http://ekulturars.com/posebni-rezervat-prirode- 31 %E2%80%9Egromizelj%E2%80%9C,233.html?sLang=la Leščešen, I; Kotrla, S; Otašević, K; Pantelić, M; Josimov, A and Čeperković, M. Assessment of Water Quality Parametersof Drina River (West Serbia) in the Period 2004-2011 European Researcher;2013, Vol. 61 Issue 10-2, 32 p2555, http://connection.ebscohost.com/c/articles/94332147/assesment-water-quality-parametres-drina-river- west-serbia-period-2004-2011 LUBARDA, B. et al., 2014, Chorological characterization and distribution of the Balkan endemic vascular ﬂora in Bosnia and Herzegovina, Botanica Serbica, 38 (1): (2014) 167-184UDK 581.9:497.15: http://www.acade- 33 mia.edu/7026653/Chorological_characterization_and_distribution_of_the_Balkan_endemic_vascu- lar_flora_in_Bosnia_and_Herzegovina 34 Millennium Development Goals in BiH 2010 Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of RS (2010): Forestry Development Strategy Draft for 35 period 2011-2021, Banja Luka, May 2011 Ministry of Agriculture, Water Management and Forestry of FBiH (2010): Information on forest management in 36 the Federation in 2009 and Forest management plans for2010, Sarajevo, May 2010. Ministry of Foreign Trade and Economic Relations of Bosnia and Herzegovina (2011): Draft Water policy in 37 BiH, October 2011 Ministry of Foreign Trade and Economic Relations of Bosnia and Herzegovina (MOFTER BiH), Ministry of Spa- tial Planning, Civil Engineering and Ecology (MSPCEERS), Ministry of Environment and Tourism FBiH (MET 38 FBiH), UN Development Programme (UNDP) (2009):Initial National Communication (INC) of Bosnia and Herzegovina under the UN Framework Convention on Climate Change (UNFCCC), Banja Luka, Octt2009. 39 Ministry of Industry, Energy &Mining RS (2012): Energy Development Strategy- RS until 2030, Banja Luka. MNE (2011) Post-Disaster Needs Assessment (PDNA) Following the November – December 2010 Flood Disa- 40 ster in Montenegro – Draft Final Report, the Government of Montenegro, June 2011 Montenegro Info centre Natura 2000, 2001, Emerald Network map for Montenegro: http://natura2000infocen- 41 tar.files.wordpress.com/2011/01/emerald-mreza-u-crnoj-gori.pdf Montenegro Montenegrin Institute for Nature Protection (INP), Protection Study for Komovi Regional Park, No- 42 vember 2013: http://www.andrijevica.me/wp-content/uploads/2014/05/Studija-Regionalni-park-Komovi.pdf Nota Bene: the INP of Montenegro has been dissolved in 2013. Montenegro. Montenegrin Institute for Nature Protection (INP), Protection Study for Piva Regional Park that will include the PAs: Bioč, Maglić and Volujak on the municipality of Plužina, May 2011: http://www.regionalnipar- 43 kovi.me/doc/Studija%20RP%20Piva%20-%20sa%20upravljanjem%2031%20maj%202011.pdf Nota Bene: the INP of Montenegro has been dissolved in 2013. Montenegro Public Enterprise National Parks of Montenegro “Nacionalni Parkovi Crne Gore”: http://www.npar- 44 kovi.me/sajt/ datasheets about national parks: http://www.nparkovi.me/sajt/np-durmitor Montenegro Public Enterprise National Parks of Montenegro, Management Plan od Durmitor NP for the period 45 2011-2015, http://www.nparkovi.me/sajt/images/stories/Dokumenti/np%20durmitor%202010-2015.pdf Montenegro - Ministry of Economy Nov 2013; SEA for the Draft Energy Development Strategy In Montenegro 46 by 2030 – COWI / REC 47 Montenegro State of the Environment Report for 2011 Niketić, M., Cikovac, P. et Stevanović, V. 2013: Taxonomic and nomenclature notes on Balkan columbines (Aqu- 48 ilegia L., Ranunculaceae). In: Bulletin of the Natural History Museum Belgrade, 6: 33-42, http://www.nhmbeo.rs/upload/images/Glasnik/Bulletin%202013-02.pdf PAPP, B., et SABOVIJEVIC, M., 2002, The Bryophyte Flora of Tara National Park (W Serbia, Yugoslavia), Stu- 49 dia bot.hung. 33,pp25-39, 2002: http://www.academia.edu/2981434/The_Bryophyte_Flora_of_Tara_Natio- nal_Park_W_Serbia_Yugoslavia_ 50 REC, July 2011, Pollution in the Drina River Basin: An Inventory of Potential Sources. Prohaska S, Ristić V.2002. Hydrology through the theory and practice. Faculty of Mining and Geology. Univer- 51 sity of Belgrade. Serbia 52 Prohaska S. 2006. Hydrology II. Faculty of Mining and Geology. University of Belgrade. Serbia Prohaska S, Simić Z, Orlić A, Ristić V. 2004. The basic hydrographic and hydrologic characteristics of the Drina 53 river basin and Hydrological data. Water Management 36(1-2): 21-38.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 131

SEI (2011) WEAP – Water Evaluation and Planning System, User Guide, Stockholm Environment Institute, U.S. 54 Center, Somerville, MA Serbia Geoportal “GeoSerbia”: http://www.geosrbija.rs/ it is possible to get GIS information about DRB in Ser- 55 bia by selecting the GIS layer “slivovi veći”: http://www.geosrbija.rs/rga/default.aspx?gui=1&lang=3# Serbia Ministry of Environment and Spatial Planning of the Republic of Serbia, First National Report of the Re- 56 public Of Serbia to the United Nations Convention on Biological Diversity, July 2010: https://www.cbd.int/doc/world/cs/cs-nr-01-en.pdf Serbia Municipality of Bajina Bašta, Biodiversity and Ecosystem Services for Local Sustainable Development in 57 the Western Balkans, Municipal profiles, Draft outline of the review report for SEE BAP, http://www.seebap.com/contentDocs/en/95365_serbia_bajinabasta.pdf 58 Serbian Institute for Nature Protection (INP): http://serbia.gdi.net/zzps/ show the maps of the PAs in Serbia: 59 Serbia State of the Environment Report for 2012 Srbijavode. 2010. Data on sediment borrow pits, the water management's consent on the sediment exploitation for 60 the period between 2005 and 2010. 61 Srbijavode - WMC “Sava-Dunav” 2012 - Report “ The basic characteristics of the basin area of the Drina river” UNEP, 2010. Feasibility Study on Establishing a Transboundary Protected Area Durmitor – Tara Canyon – Sutje- 62 ska, UNEP Vienna ISCC, http://www.mtnforum.org/sites/default/files/publication/files/durmitor_study_25-10- 210.pdf UNEP (2011): Review of legal and institutional framework of environmentalprotection in Bosnia and Herzego- 63 vina (Final report), Bosnia and Herzegovina, April 2011. UNEP (2011): Towards a green economy: Pathways to Sustainable Development and Poverty Eradication, ISBN: 64 978-92-807-3143-9 UN Economic Commission for Europe - UNECE (2011): Environmental Performance Reviews Bosnia and 65 Herzegovina Second Review, ECE/CEP/162, ISSN 1020-4563. United Nations publication: New York and Ge- neva. (available at:http://www.unece.org/env/epr/epr_studies/bosnia_and_herzegovina%20II.pdf ) 66 UNECE Environmental Performance Review for Serbia - 2007 – 2nd Review 67 UNECE Environmental Performance Review for Serbia - 2014 – 3rd Review - DRAFT 68 UNECE Environmental Performance Review for Montenegro - 2014 – 3rd Review - DRAFT UN OCHA Coordinated Assessment Support Section Geneva – Situation Analysis Report for Floods Eastern Eu- 69 rope/Balkans May 2014 Witkowski, A. et al., 2013, Past and present of and perspectives for the Danube huchen, Hucho hucho (L.), in the 70 Danube basin, 2013, Archives of Polish Fisheries: Archives of Polish Fisheries, Arch. Pol. Fish (2013) 21:129- 142, http://www.infish.com.pl/wydawnictwo/Archives/Fasc/work_pdf/Vol21Fasc3/Vol21Fasc1_w03.pdf 71 World Bank Draft Aide Memoire on Improvement of Joint Flood Management Actions in the Sava River Basin World Bank, 2003- Water Resources Management in South Eastern Europe, Volume 1: Issues and Directions, 72 Volume 2: Country Water Notes and Water Fact Sheets. World Bank/GEF, May 2008 - Baseline Studies for the Preparation of the Montenegro Tara and Lim River Basin 73 Management Project – Draft final Report. World Bank – 2012 - West Balkan Flood and Drought Management Initiative – Drina River Basin - Rapid regio- 74 nal diagnostic and investment scan study 75 World Bank – RPF Flood Protection Project In Goražde Area BiH World Bank Environmental and Social Impact Assessment Jan 2014 - Project of construction of the protective 76 embankment on left bank of the Drina river, from Balatun upstream to Glavičica 77 World Bank 2006 - Environment Impact Assessment in the Neretva and Trebišnjica River Basin (NTRB) 78 World Bank PAD Drina Flood Protection Project April 2014 79 World Bank PAD Serbia Floods Emergency Recovery Project Sept 2014 World Health Organization – WHO (2006): Guidelines for Drinking-water Quality (electronic source): incorpora- 80 ted 1st and 2nd addenda, Vol.1, Recommendations – 3rd edition, Geneva, 2008. ISBN 978 92 4 154761 1. (available at: http://www.who.int/water_sanitation_health/dwq/gdwq3rev/en/ World Health Organization - WHO: BiH Country data. Available at: http://www.who.int/tb/country/data/ 81 download/en/index.html accessed: 11 July 2011 Young Researchers of Serbia: http://www.mis.org.rs/vss/pages/sr/naslovna.php see the map of the Emerald 82 Network in Serbia: http://www.mis.org.rs/vss/pages/sr/ekoloski-programi/natura-2000/emerald-mreza/emerald- mreza-u-srbiji.php

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 132

8 Prilozi Prilog 1 – Komentari i odgovori na nacrt Početnog izveštaja

Prilog 2 – Utvrđeni hidroenergetski projekti

Prilog 3 – Detaljan opis zaštićenih područja

Prilog 4 – Važne vrste flore u slivu reke Drine

Prilog 5– Metodologija višekriterijumske analiza

Prilog 6– Predložen sadržaj Glavnog izveštaja

Prilog 7– Predložene karte za predaju

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 133

8.1 Prilog 1 – Komentari i odgovori na nacrt Početnog izveštaja Sledeće stranice sadrže sve komentare zainteresovanih strana. Konzorcijum konsultanta je takođe sastavio odgovore da objasni odgovore na pitanja i da ukaže na promene (ako ih ima) koje su napravljene u finalnoj verziji Početnog izveštaja.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 134

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Pre svega, važno je naglasiti da se Projektni zadaci za projekte Svetske banke i pro‐ Generalni komentari: jekte Instrumenta za predpristupnu pomoć veoma razlikuju. Projekat Svetske Kroz izveštaj kontinuirano se pridaje značaj korišćenju "Planiranja integralnog upravlja‐ banke ima za cilj objedinjeni pristup upravljanjem integralnim vodnim resursima u nja rečnim slivom", pristupu koji ima za cilj optimiziranje interakcije pojedinih upotreba celom slivu, koristeći se metodom koji je prihvatljiv za Srbiju, Crnu Goru i dva enti‐ vode, imajući osnovni akcenat na proizvodnji hidro‐energije. Medjutim, u datom izveš‐ teta Bosne i Hercegovine (Federaciju BiH i Republiku Srpsku). Projekat Instrumenta taju ne postoje informacije u vezi sa metodologijom i kriterijumima na osnovu kojih su za pretpristupnu pomoć strogo je usmeren na Bosnu i Hercegovinu (jačanje kapa‐ odabrani samo neke od relevantnih upotreba vode. Takav pristup može biti doveden u citeta, prodaja vode itd.). Ovaj projekat, takođe, odvaja unapred planove za dva pitanje (kao onaj koji se često primenjuje u zemljama u razvoju, ali ne i u Evropu), po‐ entiteta. sebno kad je reč o pograničnim rečnim slivovima. Osnovno logično objašnjenje koje I pored toga što pojedini podaci sa liste dotičnih Projektnih zadataka izgledaju potkrepljuje ovakav evropski pristup zasnovano je na činjenici da će primenom Okvirne slično, drugačiji ciljevi, pristupi i beneficije ovih projekata čine ih teško uporedivim. Delegacija Evropske direktive o vodama (2000/60/EC) Evropske unije, sve zemlje u Evropi (uključujući kako Sa druge strane, "preklapanja" su veoma bitna za oba projekta, ona sačinjavaju jez‐ Unije u Bosni i Her‐ zemlje članice Evropske Unije tako i one koje to nisu) biti u skladu sa zajedničkom legi‐ gro i osnovu njihovih prognozirajućih analiza. Strane koje su se susrele u Sarajevu cegovini i Instrument slativom Evropske Unije prilikom pripreme plana za upravljanje rečnim slivom koji ne 18. decembra 2014. godine su se dogovorile da će se određena rešenja koja se po‐ za pretpristupnu po‐ zahteva optimizaciju upotrebe vode u rečim slivovima. Dakle, sektori upravljanja vo‐ dudaraju umanjiti. moć Evropske Unije dom i životnom sredinom u svim evropskim zemljama više nisu nadležni za određivanje Što se tiče proizvodnje hidro‐energije, ova komponenta je jedan od osnovnih osnovali su 2011.go‐ prioriteta u vezi sa korišćenjem vodnih resursa. U današnje vreme, sektori upravljanja pokretača vodnih upotreba i zahteva koji se tiču rečnog sliva Drine. Ni u Nacrtu dine projekat pod vodom i životnom sredinom u svim evropskim zemljama definišu jedino granične početnog izveštaja kao ni i u toku početne radionice nje se došlo do zaključka u nazivom: uslove (kvalitativne i kvantitativne) za upotrebu vodenih resursa, koji moraju biti poš‐ vezi sa prioritetima HE; pitanje koje je bilo naznačeno ticalo se razvojne uloge HE “Jačanje kapaciteta tovani od strane svih korisnika vode. Te su na osnovu takvih preduslova svi korisnici za svaku od zemalja, a sve u cilju evaluacije značaja ove komponente za projekat. vodnog sektora u vode u obavezi da pripreme sopstvenu razvojnu strategiju u vezi sa upotrebom nacio‐ Potencijal proizvodnje hidro‐energije će biti analiziran kao jedan od održivih upo‐ BiH” ‐ konsolidovani nalnih vodnih resursa. Stoga bi bilo veoma korisno ukoliko bi Konsultant bio u moguć‐ treba u kontekstu vodnog upravljanja, biće analizirani i svi efekti koje će izazvati komentari nosti da elaborira sa više detalja zbog čega rečni sliv Drine ne prati takav evropski pri‐ njegova primena u slivu. stup i u čemu se nalazi opravdanje pripreme takozvanog Izveštaja o integralnom uprav‐ Konsultant vidi integrisano vodno upravljanje kao krajnji cilj kako za sliv Drine tako ljanju vodnim resursima koji nema formu plana upravljanja rečnim slivom kako se i za sliv Save, kojim bi se izbalansirali konkurentni zahtevi različitih korisnika i zain‐ zahteva od strane Okvirne direktive o vodama Evropske Unije već, istovremeno, može teresovanih strana. Trenutni projekat Svetske banke na Drini uzima u obzir dovesti i do poteškoća za određene obalske zemlje prilikom početka pripremanja pla‐ Okvirne direktive o vodama Evropske Unije kao jednu od važnih ekoloških okvira u nova upravljanja rečnim slivom zasnovanih na osnovu Okvirne direktive o vodama, a i slivu. Međutim, u skladu sa Projektnim zadatkom, projektom će se takođe uzeti u za deo rečnog sliva Save koji pripada svakoj od ovih zemalja. Jednostavno, može se do‐ obzir i ostali pitanja i aktivnosti (na način kako to navode zainteresovane strane) goditi da metodologija, koja će biti primenjena na sliv Drine, neće adekvatno odgova‐ kako bi se došlo do odluke koja teži odgovornom vodnom razvoju u slivu reke rati ostatku sliva Save u svakoj od ovih zemalja. Drine. Projektom se namerava aktivno uključivanje zainteresovanih strana, stoga Konsultant veruje da će projekat odraziti realne upravljačke opcije u slivu Drine. Budući da se oba zasnivaju na sadržaju Okvira o prioritetizaciju investicija i sadržaju Budući da je primećeno da postoje preklapanja između dva projekta, trebalo bi ih EU Delegacija u BiH i Izveštaja o integralnom upravljanju vodnim resursima, kako je navedeno u Prilogu 2 iskoristiti za konstruktivnu pomoć projektima. Ukoliko su dva projekta u toku svog Instrument za pri‐ Nacrta početnog izveštaja, jasno je da će doći do preklapanja mnoštva delatnosti dvaju razvoja pravilno usklađena, preklapanja ne bi trebalo da dovedu do prepreka u stupnu pomoć projekta "Jačanje kapaciteta u sektoru voda" finansiranog od strane Evropske Unije i nastavku. Nakon 18. decembra 2014. godine i sastanka u Sarajevu, JV Konsultant Evropske Unije 2011 projekta Svetske Banke. Ovo je posebno problematično jer oba projekta nameravaju je odlučio da zaustavi pripreme za izveštaj koji se odnosi na Federaciju Bosnu i

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 135

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač konsolidovani ko‐ da razviju neku vrstu programa merenja. Usled vremenskog okvira koji oba projekta i‐ Hercegovinu, sve dok ne bude pripremljen karakterizacioni izveštaj Konsultanta mentari u vezi sa maju na raspolaganju i drugačijeg radnog plana ‐ koji oba projekta imaju u vidu, veoma Instrumenta za pretpristupnu pomoć Evropske Unije. projektom je teško uskladiti delatnosti koje bi se potencijalno poklapale, a date aktivnosti najvero‐ vatnije bi rezultirale ostvarivanjem kontradiktornih merenja predloženih od strane ova dva projekta. Konsolidovani ko‐ mentari delegacije Prikupljanje podataka se odnosi na celi sliv reke Drine, pokrivajući sve tri obalske Evropske Unije u BiH zemlje. U fazi izrade Nacrta početnog izveštaja postojali su nedostaci koji se tiču i Instrumenta za U izveštaju se nalazi veliki broj izjava koje se tiču celokupnog sliva Drine, a iste se je‐ podataka, koje je bilo nemoguće dopuniti uzimajući u obzir vreme koje je bilo na pretpristupnu po‐ dino mogu pripisati teritoriji priobalnih zemalja (uglavnom Republici Srbiji). raspolaganju za pripremu izveštaja. Prilikom obezbeđivanja naknadnih izveštaja, moć Evropske Unije uključujući se i studija koje se odnose na spomenute zemlje, primeniće se balansi‐ 2011 u vezi sa pro‐ rani pristup, stoga će svi dobijeni podaci biti uključeni u dotičnom izveštaju. jektom Konsolidovani ko‐ mentari delegacije Sastanak između Konsultanta Instrumenta za predpristupnu pomoć Evropske U‐ Zaključno, duboko smo uvereni da bi Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih od‐ Evropske Unije u BiH nije i Konsultanta Podrške infrastrukturnim projektima na Zapadnom Balkanu je nosa Bosne i Hercegovine trebalo da preduzme brze korake i da sazove na sastanak sve i Instrumenta za održan u Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine povezane strane kako bi se razjasnilo na koji način ova dva projekta mogu potencijalno pretpristupnu po‐ u Sarajevu 18. decembra 2014. godine. Jedan broj odluka je donešen na ovom ići "ruku pod ruku" odnoseći se ne samo na vodni sektor u Bosni i Hercegovini, ali ta‐ moć Evropske Unije sastanku, u vezi sa kojima će Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa kođe i na energetski i industrijski. 2011 u vezi sa pro‐ Bosne i Hercegovine obavestiti Svetsku Banku. jektom Na početku projekta, Konsultant je kontaktirao ključne zainteresovane strane u o‐ Posebni komentari: balskim zemljama i zatražio od njih da obezbede listu glavnih zainteresovanih Konsolidovani ko‐ 1. Strana xv, izjava u Nacrtu početnog izveštaja: “…međutim trenutno postoje strana kako bi ih uključio u odbor za projekat infrastrukturne ustanove Zapadnog mentari delegacije određene slabosti napredovanja projekta….”: Balkana. Konsultant je savetovao da bi širok spektar aktera trebalo biti uključen u Evropske Unije u BiH Bila bi poželjna dodatna obješnjenja posebno u smislu gorespomenutih opštih ko‐ odbor, uključujući i one van vodnog sektora, kao što su energetski ili ekološki. i Instrumenta za mentara. Kako bi se obezbedio uspeh projekta, bilo bi veoma korisno da se prido‐ Sada obalske zemlje imaju svoje predstavnike iz oblasti energetike i životne sre‐ pretpristupnu po‐ bije zvanična podrška od strane ministarstava (Srbija i Crne Gore) i entitetskih mi‐ dine. Što se tiče zakonodavne osnove, Konsultant je u skladu sa svim zahtevima moć Evropske Unije nistarstava u BiH (koja su nadležna za energiju, industriju, vodu i životnu sredinu…) Projektnog zadatka Svetske banke. Njihova zakonodavna osnova je pitanje koje 2011 u vezi sa pro‐ budući da ni u jednoj od obalskih zemalja ne postoje zakonske osnove na osnovu se tiče Svetske banke. Sledeće je zabeleženo od strane vođe projekta jektom kojih bi se pripremili primeri planova ili dokumenata za koje se zalaže projekat Svet‐ “pravni”zahtevi se tiču samo obaveznih planova upravljanja rečnim slivom, koji ske Banke. teže da budu usko usmereni, odnoseći se na kvalitet vode i kvalitet životne sredine, ali ne i na zaštitu od poplava i kompromise između HE i ostalih vodnih upotreba.”

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 136

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Konsolidovani ko‐ 2. Strana 8, izjava u Nacrtu početnog izveštaja: “Pripremljene su karte sliva reke mentari delegacije Drine sa svim relevantnim detaljima (postojećim i planiranim HE, rezervoarima, Evropske Unije u BiH hidrološkim stanicama, izvorima zagađenja, telima podzemnih voda, mestima Mape Sistema geografskog informisanja su jedna od zajedničkih komponenata i Instrumenta za navodnjavanja, itd.) dva projekta za BiH. Međutim, za projekat na Drini, mape se tiču tri obalske zem‐ pretpristupnu po‐ Molimo ljubazno da elaborirate svoj plan kako bi se izbeglo udvostručavanje /pre‐ lje. Koordinacijom između dva projekta biće moguće potvrditi /dopuniti delove moć Evropske Unije klapanje sa projektom Evropske Unije " Jačanje kapaciteta vodnog sektora u BiH” Sistema geografskog informisanja. Što je pozitivno za oba projekta. 2011 u vezi sa pro‐ u pripremi ovih mapa (npr. izvori zagađivanja, tela podzemnih voda …) jer bi one jektom trebalo da budu pripremljene i za sliv reke Drine u BiH. 3. Strana 10, tabela 2‐3: Pregled regionalnih relevantnih projekata i projekata u toku i poglavlje 2.6.1 Regionalni projekati: Molimo da se zabeleži da postoje samo dva relevantna projekta u pripremi jedan Nacionalnog Instrumenta za pretpristupnu pomoć i drugi Podrške infrastruktur‐ nim projektima na Zapadnom Balkanu i: a) Podrška zaštiti od poplava/prevencija i upravljanje, Nacionalni instrument za Konsolidovani ko‐ pretpristupnu pomoć, planirane godine 2015‐2017, 15 miliona EUR sa dve kom‐ mentari delegacije ponente: Evropske Unije u BiH ‐ razvoj hidro sistema za predviđanje rečnog sliva Save, 2 miliona EUR i Instrumenta za ‐ rekonstrukcija infrastrukture zaštite od poplave, 13 miliona Tačke koje su navedene, tabela 2.3 i deskriptivni paragrafi će biti ispravljeni. pretpristupnu po‐ b) Priprema hazardnih mapa poplava, mapa rizika od poplava i podrške Jedinici za moć Evropske Unije upravljanje programima projekata upravljanja rizikom od poplava, Podrške infras‐ 2011 u vezi sa pro‐ trukturnim projektima na Zapadnom Balkanu, planirana 2015. godina, 4.88 mili‐ jektom ona EUR sa dve komponente: ‐ Priprema hazardnih mapa poplava, mapa rizika od poplava u BiH, uključujući di‐ gitalno terensko modeliranje, EUR 3.38 miliona EUR ‐ Podrška Jedinici za upravljanje programima projekta Upravljanja rizikom od poplava, EUR 1.5 miliona EUR. Dakle, trebalo bi ispraviti gore prikazane informacije u navedenim tabelama i poglavljima. Konsolidovani ko‐ 4. Strana 13, 2.6.4 Upoređivanje projekta Instrumenta za pretpristupnu pomoć mentari delegacije jačanja kapaciteta i projekta Podrške infrastrukturnim projektima na Zapadnom Evropske Unije u BiH Balkanu: O ovom je raspravljano 18 decembra 2014.godine na sastanku u Ministarstvu i Instrumenta za Nažalost, ubeđeni smo da u oba projekta postoji veliki broj delatnosti do čijeg po‐ vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, neke rezolucije su do‐ pretpristupnu po‐ dudaranja će doći. Smatramo da bi trebalo da se prodiskutuje o njima što je pre nete, a neke bi trebalo doneti. moć Evropske Unije moguće na sastanku koji bi organizovalo Ministarstvo vanjske trgovine i ekonom‐ 2011 u vezi sa pro‐ skih odnosa Bosne i Hercegovine. jektom

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 137

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Konsolidovani ko‐ mentari delegacije 5. Strana. 14, 2.7 Koordinacioni odbor: Evropske Unije u BiH Za Bosnu i Hercegovinu jedino "vodni sektor"je uključen u Koordinacioni odbor. Do sada, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i Instrumenta za Molimo obrazložite na koji način planirate da sprovedete rešenja za integralno nije ukazalo na relevantnu zainteresovanu stranu iz (opšte) industrije. Pokuša‐ pretpristupnu po‐ upravljanje slivovima (posebno za generisanje hidro‐energije) bez uključivanja ćemo ponovo da stupimo u kontakt sa predstavnicima energetske industrije. moć Evropske Unije ostalih sektora u BiH (energetskog, industrijskog...)? 2011 u vezi sa pro‐ jektom Konsolidovani ko‐ Projekat sliva reke Drine će zasnovati svoju metodologiju na konsultacijama zain‐ 6. Strana 19, Važan problem u slivu reke Drine je nedostatak harmonizacije interesa mentari delegacije teresovanih strana i javnosti, to će biti korak ka rešavanju trenutnih nedostataka u različitih subjekata u vezi sa hidroenergetskom upotrebom vode: Evropske Unije u BiH harmonizaciji odnosa između raznih korisnika sliva iz različitih zemalja. Participira‐ Svi smo svesni ovog problema već duže vreme, stoga verujemo da bi se zvaničnim i Instrumenta za juća metodologija i razvoj nisu bili primenjivani u kontinuitetu stoga je moguće obavezivanjem od strane obalskih zemalja (potpisanim od strane vlada, a ne samo pretpristupnu po‐ objasniti nedostatak zajedničkih rešenja. od određenih ministarstava) tragalo za zajedničkim rešenjem određenog pro‐ moć Evropske Unije Podseća se da se projekat sastoji od definisanja osnova za Integralno upravljanje blema, ovaj projekat može lako da proizvode rezultate koje niko neće uzeti u obzir 2011 u vezi sa pro‐ vodama, a ne da bi se obezbedile zakonske izjave među zemljama. (posebno energetski sektor). jektom 7. Strane 19 – 44, 3.2 Upravljane vodnim resursima; 3.4 Snadbevanje vodom; 3.4.3 Ostale upotrebe vode: Ukupno 25 strana je upotrebljeno kako bi se opisale trenutne vodne upotrebe u Konsolidovani ko‐ slivu reke Drine. 24 strane od ovih 25 je upotrebljeno da se opiše upotreba vode mentari delegacije za hidro‐energetske svrhe i samo jedna da se opišu sve druge vodne upotrebe. Evropske Unije u BiH Nije jasno zbog čega je primenjena ova disproporcija budući da projekat strogo Jasno je da ne postoji povezanost između broja stranica u datom izveštaju i priori‐ i Instrumenta za preporučuje pristup integrisanog vodnog upravljanja. Zaštita od poplava je drugi tetizaciji komponenata. Finalnim početnim izveštajem će se uzeti u obzir ovi ko‐ pretpristupnu po‐ predmet kome se posvećuje više strana objašnjenja u Nacrtu početnog izveštaja mentari. Kao što je ranije spomenuto, HE proizvodnja je jedan deo Integralnog moć Evropske Unije (5 strana). Prema tome bilo bi smisleno redefinisati ciljeve projekta Svetske banke upravljanja vodnim resursima u slivu reke Drine. 2011 u vezi sa pro‐ i podvesti sve projekte pod nazivom: "Osnovna studija u vezi sa generisanjem jektom hidro‐energije i zaštite od poplava u slivu reke Drine ". Ovo,takođe, podrazumeva isključivanje svih delatnosti koje se preklapaju sa delatnostima koje će preduzeti svaka od obalskih zemalja, pripremajući za deo rečnog sliva Save plan upravljanja njenim slivom, koji će se zasnivati na Okvirnoj direktivi o vodama. Konsolidovani ko‐ 8. Strana 51, 3.7 Trenutno stanje životne sredine: mentari delegacije Većinom delatnosti (oko 90%) će se u potpunosti udvostručiti učinak pripreme u Kako bi se izvršila procenu metodologija predviđena Projektnim zadatkom zahteva Evropske Unije u BiH sklopu projekta Jačanja kapaciteta finansiranog od strane Evropske Unije. Istove‐ globalni uvid u karakteristike sliva, a tek se potom se predviđa fokus na osnovne i Instrumenta za remeno, postoji mnoštvo informacija prikazanih u sekciji 3.7 Nacrta početnog komponente uključene u podršku Integralnim upravljanjem vodnim resursima pretpristupnu po‐ izveštaja koje nisu relevantne za upravljanje vodnim resursima – one mogu biti re‐ sliva Drine. moć Evropske Unije levantne za određene ekološke studije i istraživanja. Na primer, Okvirna direktive

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 138

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač 2011 u vezi sa pro‐ o vodama Evropske Unije jasno ukazije da bi prilikom planiranja upravljanja vod‐ Ako bi se samo fokusirali na vodeni ekosistem, moglo bi se zanemariti ili zaboraviti jektom nim resursima trebalo uzeti u obzir samo vodnu floru i faunu i terensku floru i fa‐ značajni indirektni uticaj vodnog upravljanja na klimatske promene. Uzmite za pri‐ unu direktno zavisnu od vodnih resursa kao što su npr. močvare. Ovo znači da pla‐ mer ekološki koridor. Upravljanje vodom može lokalno uticati na migraciju što novi/studije upravljanja vodnim resursima ne bi trebalo da se odnose na ekološke može na duže uticati na celi koridor. Dakle, držimo se mišljenja da je važno: koridore za ptice ili biodiverzitetske probleme pojedinih orlova koji se nalaze vi‐ A) imati celokupan uvid u pritiske usled upravljanja vodom, soko u planinama. Štaviše, tip zaštićenih oblasti koji bi trebalo da se navede je B) doprineti očuvanju, zaštiti i unapređivanju sredine putem racionalne jasno definisan u Okvirnoj direktivi o vodama Evropske Unije, dakle nema potrebe upotrebe površinskih i podzemnih voda, da se navode sve zaštićene oblasti u rečnom slivu kao što se to čini u Nacrtu po‐ Važno je da se prikaže globalna slika ekosistema i biodiverziteta sliva. četnog izveštaja. Konsolidovani ko‐ 9. Strana 52, 3.7.3 Kvalitet vazduha: mentari delegacije Lokalna zagađenost vazduha može direktno uticati na vodne resurse (acidifikacija Nije nam poznato da postoji plan upravljanja rečnim slivom, niti da postoji bilo Evropske Unije u BiH jezera npr.) a potom in a vodni ekosistem. Stoga, smatramo da je kvalitet vazduha koja druga studija upravljanja vodnim resursima u Srednjoj ili Istočnoj Evropi na i Instrumenta za komponenta očuvanja kvaliteta vode i odnosnog ekosistema. osnovu koje bi zagađenost vazduha bila tretirana po pitanju upravljanje. Mišljenja pretpristupnu po‐ Štaviše, Konsultant treba da predloži konturnu tabelu sa sadržajem za Stratešku smo da bi kvalitet vazduha trebalo da bude predmet ukoliko bi naslov projekta moć Evropske Unije procenu uticaja na životnu sredinu. Sve komponente koje imaju direktni ili indirek‐ glasio "Podrška upravljanju životnom sredinom u slivu reke Drine " ili "Podrška 2011 u vezi sa pro‐ tni uticaj na vodne izvore i životnu sredinu trebaju biti procenjene. zaštiti biodiverziteta u rečnom slivu Drine ". jektom Konsolidovani ko‐ mentari delegacije Evropske Unije u BiH 10. Strana 87, 3.8 Socio‐ekološki faktori: Hvala vam što se na ovo pitanje skrenuli pažnju Konsultanta. i Instrumenta za Nije navedeno da li su podaci o populaciji BiH zasnovani na poslednjem popisu Prikazani podaci su bazirani na posljednjem popisu iz 2013. godine. Ovo će biti pretpristupnu po‐ stanovništva održanom 2013. godine. jasnije prikazano u Finalnom početnom izveštaju. moć Evropske Unije 2011 u vezi sa pro‐ jektom Slažemo se da etnička i religijska pripadnost, kao ni zločini, nisu komponente koje Konsolidovani ko‐ 11. Strana 100, 3.8.4 Etnička pripadnost i veroispovest; Izjava iz Nacrta početnog mogu direktno da utiču na vodne zahteve i upotrebe. mentari delegacije izveštaja:“…Na teritoriji sliva reke Drine najbrojnija etnička grupa su Srbi, kojih Što se tiče životne sredine, smatramo da je važno imati opšti opis socijalne struk‐ Evropske Unije u BiH ima oko 76% od ukupne populacije, slede Bošnjaci (Bosanci, Muslimani) sa 17%: ture sliva reke Drine kao i uvid u uticaje ljudskih delatnosti na vodne resurse, pre i Instrumenta za Nije nam poznat nijedan plan upravljanja rečnim slivom, niti studija upravljanja nego što ćemo se usmeriti na ključne pokretačke komponente definisanja osnova pretpristupnu po‐ vodnim resursima u kojoj je navedena etnička pripadnost i veroispovest popula‐ za vodne resurse i upravljanje životnom sredinom. Štaviše, etnička pripadnost i moć Evropske Unije cije koja živi pokraj sliva. Verujemo da ovo mora biti uklonjeno iz izveštaja budući veroispovest su često regularan deo socioloških i ekonomskih analiza koje su po‐ 2011 u vezi sa pro‐ da se Okvirna direktiva o vodama Evropske Unije odnosi na građane nezavisno od vezane sa ostalim pokazateljima kao što su broj građevina, prirodna stopa rasta jektom njihove etničke ili religijske pripadnosti. populacije itd. One su, takođe, važne za razumevanje kulture i tradicije pojedinih oblast ii njihovih žitelja.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 139

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Ne postoje dostupni podaci za pitanja obrazovanja na osnovu popisa iz 2013. go‐ EU Delegation to BiH dine za BiH. Kao što je navedeno u fusnoti, tekst u vezi sa BiH je preuzet iz pro‐ 12. Strana 101, BiH6 – “Prema rezultatima najnovijeg popisa, sprovedenog and the EU IPA 2011 jekta Evropske Unije sa nazivom Jačanja institucionalnog kapaciteta sistema obra‐ 1991.godine”: project consolidated zovanja Bosna i Hercegovine: Tehnička podrška obrazovnim reformama Bosne i Najnoviji popis u BiH je održan 2013. godine. comments Hercegovine, 2008 (finansiranog od strane Evropske Unije). Zarad pojašnjenja, na‐ vedena rečenica može biti parafrazirana u Finalnom početnom izveštaju. Konsolidovani ko‐ mentari delegacije Budući da Nacrt početnog izveštaja sadrži sociološke i ekonomske analize, indika‐ Evropske Unije u BiH tori zločina su njihov regularni deo, iz razloga što imaju uticaj na kvalitet života. i Instrumenta za 13. Strana 102, 3.8.7. Zločin: Prikazujući u izveštaju različite indikatore socioloških i ekonomskih analiza, poku‐ pretpristupnu po‐ Nije jasno kakvu vrstu veze može da ima zločin sa upravljanjem vodnim resursima. šali smo u Nacrtu početnog izveštaja da primenimo holistički pristup kako bi obu‐ moć Evropske Unije hvatili sve aspekte populacije i životnih uslova. 2011 u vezi sa pro‐ jektom Konsolidovani ko‐ mentari delegacije Evropske Unije u BiH 14. Strana 104, 3.8.9. Korišćenje zemlje: i Instrumenta za Molimo da naznačite sve izvore koji su upotrebljeni za pripremu mapa korišćenja Izvori svih mapa biće uključeni u Finalnom početnom izveštaju. pretpristupnu po‐ zemlje kao i za sve mape koje pokrivaju deo sliva reke Drine u BiH. moć Evropske Unije 2011 u vezi sa pro‐ jektom Komponente transportnih mreža su relevantne budući da: A) One mogu biti izvor lokalnog zagađenja vode B) One mogu imati uticaj/prekinuti veze tla i vode, a potom i navike određene Konsolidovani ko‐ faune i flore mentari delegacije C) Mogu dovesti do potreba za zaštitu od poplave Evropske Unije u BiH 15. Strana 116, 3.8.16. Transportne mreže: D) Mogu umanjiti prirodni vodni protok reke i Instrumenta za Važnost i podobnost navedenih aerodorma, puteva i železničkih stanica kao rele‐ Putevi su relevantni za mere izvođenja (pristup prilikom rada, održavanje mera,..) pretpristupnu po‐ vantnih činilaca za upravljanje vodnim resursima nije jasna. Štaviše, transportne mreže su značajne za sociološki i ekonomski razvoj pojedinih moć Evropske Unije oblasti. Razvoj pojedinih industrija, kao što je turistička, je zasnovana na dobroj 2011 u vezi sa pro‐ povezanosti sa okolnim oblastima. Transportne mreže određuju, takođe, kvalitet jektom života i mogu povećati teritorijalnu atraktivnost kako za življenje tako i za turi‐ stičke posete. Postoji puno različitih razloga zbog kojih bi trebalo da razmotrimo sve vidove transporta u Nacrtu početnog izveštaja. 16. Strana 123, 3.9.2. Strateška dokumentacija: ?

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 140

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Nije spomenuta najbitnija strateška dokumentacija vezi sa vodom u RS i FBiH. Bilo bi poželjno da ocenjivač naznači o kojoj se važnoj strateškoj dokumentaciji radi. Konsolidovani ko‐ Pretpostavljamo da je u pitanju: mentari delegacije “Strategija upravljanja vodama Federacije Bosne i Hercegovine”, Sarajevo, mart, Evropske Unije u BiH 2012.godine. i Instrumenta za Osnovnu dokumentaciju u navedenoj oblasti upravljanja vodama u RS čine Okvirni pretpristupnu po‐ plan razvoja vodoprivrede u RS i implementacija Akcionog plana. Okvirni plan defi‐ moć Evropske Unije niše kriterijume, uslove i prepreke daljeg razvoja infrastrukture i upravljanja celim 2011 u vezi sa pro‐ vodnim sektorom, pokrivajući planirani period od 2007 ‐ 2016.godine. Priprema jektom odgovarajuće strateške dokumentacije razvoja vodoprivrednog sektora do 2020 u RS još uvek nije započela. Konsolidovani ko‐ mentari delegacije Evropske Unije u BiH Neophodna su dodatna objašnjenja. Konsultant će obezbediti poslednje ažurirane 17. Strana 126, Sledeće tabele 3‐21 i 3‐22 preuzete iz ovog izveštaja prikazuju i Instrumenta za informacije koje su dostupne. Tabele koje su dovedene u pitanje su preuzete iz implementacione mete: pretpristupnu po‐ nedavno objavljene publikacije na osnovu 4 projekta Evropske Unije Instrumenta Većina podataka prikazanih u ovim tabelama nije više validina za BiH. moć Evropske Unije za pretpristupnu pomoć. 2011 u vezi sa pro‐ jektom Konsolidovani ko‐ 18. Strana 133, Izjava iz nacrta početnog izveštaja: “Cilj plana upravljanja rečnim mentari delegacije slivom je obezbeđivanje indentifikacije mera razvoja i upravljanja sistemom Evropske Unije u BiH vodnih resursa putem indentifikacije vrste mera koje su neophodne, njihovog i Instrumenta za vremenskog i prostornog okvira i kombinacije njihovih ekonomskih, ekoloških, Frazalna terminologija će biti izmenjena i pojašnjena. pretpristupnu po‐ socialnih efetaka kao i uticaja životne sredine.”: moć Evropske Unije Na nekim drugim mestima u Nacrtu početnog izveštaja navedeno je da nijedna od 2011 u vezi sa pro‐ zemalja nije voljna da razvije "samostalan"plan upravljanja rečnim slivom Drine. jektom Prihvatili smo Minute Sastanka iz Početne radionice održane u Zagrebu prvog Decem‐ bra. Verujemo da nije potrebno da se u ovim komentarima ponovo navode zapažanja, Ovo je opšta izjava ocenjivača nema potrebe dalje komentarisati. o kojima je već postojala rasprava i koja su već navedena u izveštaju, a mi ćemo navesti Federalni Hidrome‐ dalja zapažanja, komentare i sugestije. teorološki zavod Početni izveštaj sadrži veliki broj vrednih infromacija, posebno imajući u vidu kratko (BiH) vreme koje je bilo na raspolaganju za njegovu pripremu. Ustanovili smo nedostatak JV Konsultant ceni izjavu ocenjivača, dalji komentari nisu neophodni. određenih infomcija, koje u nastavku ističemo, koristeći priliku da izrazimo njihov zna‐ čaj i utičemo na kvalitet pripreme date studije.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 141

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač U podacima nedostaju infomacije o praćenju kvaliteta vode, verujemo da bi ovaj pred‐ met u studiji trebalo da se opiše posebno. Neophodno je da se prikažu informacije o stanju praćenja, uključujući broj i gustinu stanica, kao i informacije o opremi, o organi‐ zaciji prikupljanja, obrade i arhiviranja hidrometeoroloških podataka, o (ne)dostupnosti softverske bazepodataka i Geografskog informacionog sistema,kao i informacije o Slažemo se da su podaci o kvalitetu vode važni kao i podaci o stanju praćenja unu‐ opremi za terenska merenja (merenje toka u malim, srednjim i velikim vodama, mere‐ tar sliva. Ovi detalji biće obezbeđeni u dodatnim detaljima izveštaja o zemljama nje unakrsnih i uzdužnih sekcija vodotoka, uključujući i ostalu hidrometriku, kao i pra‐ koji će biti pripremljen za sve tri zemlje u slivu reke Drine. Federalni Hidrome‐ ćenje rečne sedimentacije.) Hidrometeorološko praćenje rečnog sliva Drine u FBiH nije teorološki zavod dovoljno razvijeno. Tokom diskusije na sastanku, čuli smo da je situacija slična i u RS. U (BiH) Federalnom Hidrometeorološkom zavodu postoji nedostatak odgovarajuće softverske baze podataka i Geografskoh informacionog sistema. Slažemo se da su informacije o kvalitetu vode nepotpune i dopunićemo ih u izveš‐ Nedostaju podaci o kvalitetu praćenja vodnog kvaliteta u FBiH. taju za zemlje. Analiziraćemo ih kako bi imali homogen i uporediv opis indikatora Strana 44 izveštaja: " Trenutno ne postoje informacije o stanicama za monitoring (u kvaliteta vode Drine i njenih pritoka. FBiH) i obimu njihovog posla." Isto kao iznad. Nedostatak informacija o podacima kvaliteta vode biće dopunjen Smatramo zasigurno neophodno da se obezbedi nedostatak informacija. prilikom pripreme izveštaja za zemlje. Nedostatak određenih informacija u vezi sa zaštitom životne sredine, uključujući zašti‐ JV Konsultant će se pozabaviti ovim pitanjima u Finalnom početnom izveštaju kao Federalni Hidrome‐ ćene oblasti u Federaciji BiH (Npr. Zaštićeni pejzaž "Konjuh", čija oblast uključuje gornji i u budućim izveštajima o datom projektu. Tokom sledeće faze (karakterizacije teorološki zavod sliv reke, levu pritoku Drine). Verujemo da je neophodno i preporučivo da budućim sliva i njegovih ključnih komponenata) konsultovaćemo Ministarstva životne sre‐ (BiH) poslovima učestvuju i predstavnici Federalnog Ministarstva životne sredine. dine sve tri zemlje. Neophodno je da se razmotri problem "divljih“deponija. Tvrdim otpadom ćemo se pozabaviti u kasnijim izveštajima o projektu. Potreba za integralnim pristupom na nivou sliva, reke Drine, ali takođe i sliva reke Save JV Konsultant se slaže i uključiće institucije i lokalnu zajednicu u sledećim fazama u celini. Neophodno je da se izdefiniše uloga institucija. Neophodno je da se uključe Federalni Hidrome‐ projekta. lokalne zajednice. teorološki zavod JV Konsultant je svestan nastupajućeg projekta prognoze poplava Međunarodne (BiH) Neophodno je da se harmonizuje model prognoze na nivoima rečnog sliva Drine i reč‐ komisije rečnog sliva Save. Biće, međutim, neophodno da se harmonizuju modeli nog sliva Save; prognoze između obalskih zemalja. Na listi najvažnijih korisnika su bile izdvojene, kako je definisano Projektin zadacima, Na početku projekta, Konsultant je kontaktirao ključne zainteresovane strane u o‐ iako na poslednjem mestu (projektni zadatak, prilog 1, Strana 1 od 2), relevantne insti‐ balskim zemljama i zatražio od njih da obezbede listu ključnih zainteresovanih tucije u odlasti vodoprivrede, životne sredine, energetike, itd.. Prema tome, hitno je strana radi uključivanja u Koordinacioni odbor Podrške infrastrukturnim projek‐ Vedran Furtula neophodno uključivanje Ministarstva privrede, energetine i rudarstva ili profesionalnih tima na Zapadnom Balkanu. Konsultant je predložio da bi pored zainteresovanih

timova koji se sastoje od najmanje jednog predstavnika iz Elektroprivrede RS (ERS), ZP strana iz sektora vodoprivrede u komisiju trebalo uključiti širok spektar zaintere‐ JU Vode Srpske Bije‐ HE na Drini, Geološkog Instituta RS Zvornik, kako bi, prilikom najbitnije faze projekta, sovanih strane iz sektora energetike i životne sredine. Obalske zemlje sada imaju ljina, RS mogli da prikažu svoje sugestije i komentare na Početni izveštaj. Ovim izveštaj značajno predstavnike iz energetike i oblasti životne sredine. Na zainteresovanim stranama menja sadržaj datog plana, kako je definisano i dozvoljeno Zadacima pojekta (Zadatak se nalazi odgovornost da obezbede predstavljanje bitnih sektora na relevantnim projekta, Opseg usluga, strana 7 od 10). Lista korisnika bi trebala da bude integralni sastancima.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 142

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač deo Koordinacione komisije, zajedno sa predstavnicima iz relevantnih institucija RS (npr. Ministarstva za prostorno uređenje, građevinu i ekologiju, Fonda zaštite životne sredine RS, itd.), kao i iz druge dve zemlje koje dele sliv reke Drine (SRB, CG), kao što je specificirano (Početni izveštaj, 2.7 Koordinaciona komisija, strana 14). Da bi se sproveo plan upravljanja slivom reke Drine trebalo bi da bude:  "provodljiv" od strane entitetskih institucija (RS i FBiH) koje implementiraju relevantne zakone u polju vode, energije, prostornog planiranja i zaštite životne sredine na svojim teritorijama i td;  ‐integrisan u planska, strateška i ostala dokumenta na nivou entiteta (RS i FBiH); Vedran Furtula  ‐ moguć za pristup na novou entitetskih vlada (RS i FBiH);

Оve informacije će biti uzete u obzir u kasnijim etapama projekta. JU Vode Srpske Bije‐ Neophodno je da svi njegovi segmenti poštuju konstitucionalno i zakonodavno uređe‐ ljina, RS nje BiH npr. svi elementi plana (analitički deo – podaci u tekstu i tabelama i grafički deo – podaci o prostoru), kao i da prilozi osnovnim dokumentima (propratna dokumenta, krovni izveštaj, izveštaj o napredovanju u okviru zemlje itd.) adekvatno prezentuju i obrađuju podatke u vezi sa entitetima BiH (RS. FBIH), kao što je to učinjeno na primer na stranici 2 (tabela 1‐1), strana 68 (tabela 3‐5) itd. Vedran Furtula U tabelama 3‐1, 3‐2, 3‐3 (strana 29 i strane 32‐36), neophodno je da se doda stu‐ Ovi podaci će biti dodati u Finalni početni izveštaj u skladu sa dostupnim informa‐ bac sa zajedničkom listom postojećih i planiranih HP sa odgovarajućim držav‐ JU Vode Srpske Bije‐ cijama. nim/entitetskim sistemom upravljanja električnom energijom (ERS, EPCG itd). ljina, RS Vedran Furtula 1. Neophodno je obezbediti reference za sekciju 5.1.2 Ošti pristup modeliranja

(strana 133) ukoliko se ne radi o ”copyright” ili značajnom izmenom već Odgovarajuća referenca će biti obezbeđena u sledećoj verziji. JU Vode Srpske Bije‐ postojećeg, ljina, RS Vedran Furtula Početni izveštaj mora sadržati jasno definisane scenarije, u skladu sa Projektnim Dati scenario ne može biti obezbeđen, sve dok ne dođe do buduće procene u fa‐ JU Vode Srpske Bije‐ zadacima (Projektni zadaci, Prilog 2, zadatak 5, strana 3 od 7). zama 2 i 4 projekta. ljina, RS Vedran Furtula 2. Predloženi metod višekriterijumske analize (Početni izveštaj, Prilog 1) i Ovaj komentar se potvrđuje. Metode Ponderacije i Višekriterijumske optimizacije koeficijenta ponderacije, analiziranog u sklopu stručne metode, biće prosleđeni će biti dalje diskutovane u nastavku projekta kad će biti završena karakterizacija JU Vode Srpske Bije‐ na dodatnu analizu tokom pripremanja plana od strane predloženog korisničkog sliva, a pre početka okvira investicione prioritizacije. Sve ključne komponente će ljina, RS tima – projektni tim za monitoring (u skladu sa komentarom 1). biti procenjivane u saradnji sa zainteresovanim stranama.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 143

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Vedran Furtula Svi komentari i svi zaključci sa Početne radionice (u skladu sa sekcijom 2.5.3 Konsultant se slaže sa ovim komentarima i uključiće takve informacije u odgovara‐ zaključci, strana 9), kao i komentari u pisanoj formi, bi trebalo da budu integralni JU Vode Srpske Bije‐ jući prilog. delovi Početnog izveštaja (u formi odvojenih priloga). ljina, RS Ukoliko dođe do realizacije ključnih etapa i relevantnih projektnih faza koje se Konsultant je ukazao da će produžetak vremena iznositi 8 meseci u odnosu na Vedran Furtula preklapaju sa projektom, trebalo bi pružiti mogućnost za dalji produžetak roka vreme indikovano u Projektnim zadacima. Svakako, Konsultant se ne može složiti

(bez produžetaka troškova) kako bi se ažurirao projekat (11 definisanih zadataka) sa komentarom “bez produžetka troškova”. Svaki produžetak vremena na pro‐ JU Vode Srpske Bije‐ ukoliko bi to i/ili imalo značajno pozitivne efekte na finalne rezultate projekta ili jektu donosi troškove kao što su: iznajmljivanje kancelarije i ostali mesečni opera‐ ljina, RS nekih njegovih segmenata. cioni troškovi kao i dodatne obaveze za prisustvovanje sastancima itd. U prilogu se nalaze komentri Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH i pre svega, želimo da naznačimo da je u sklopu dokumenta uključena detaljna a‐ JV Konsultant, takođe, može da potvrdi da će osim hidroelektrana i svi ostali kori‐ naliza dostupnih infomacija. Bilo je naznačeno da nedostaju hidrološke analize (uklju‐ snici vode biti uzeti u obzir i daće im se posebna pažnja. čujući metereološke podatke ‐ padavine) i analize kvaliteta površinskih voda. Nadamo Ministarstvo poljo‐ ”Cilj podrške upravljanju vodnim resursima je obezbeđivanje prednosti za obezbe‐ se da će Konsultant ponuditi planom (strateškim) rezultat u kojem pravcu bi trebal ko‐ privrede, vodopri‐ đivanje stanovništva, socio‐ekonomskog razvoja i održivosti životne sredine, za ristiti vodne rezerve sliva kako bi se obezbedili najviši socio‐ekonomski efekti rečne vrede i šumarstva celu Bosnu i za sve tri zemlje. granične oblasti, čime bi seostvario povoljan razvoj ove oblasti. Trebalo bi naglasiti da FBiH Važnost sveukupnih društveno‐ekonomskih efekata je u potpunosti razumljiva i razvojni pravac može biti usmeren i ka drugim ekonomskim sektorima, sem izgradnje poglavlje 3.8. Socijalni i ekonomski faktori prikazuje detaljniju analizu trenutne so‐ hidroelektrane, te bi trebalo u sklopu studije sprovesti i ostale analize koje se ne tiču cio‐ekonomske situacije u slivu reke Drine. samo putevima određivanja prioriteta (najviša težina) hidroelektrane. U ovom pravcu nastavićemo da pratimo implementaciju projekta. Želeli bismo da izrazimo pozitivno mišljenje u vezi sa pripremljenim dokumentom i o informacijama prikupljenim u ovom izveštaju, što ga čini veoma važnim i sadržajnim. Ministarstvo poljo‐ Ovo je veoma važan početak za studiju koja će biti sprovedena. Međutim, prateći Komentar ocenjivača je zabeležen. Neki dodaci o klimatskim uslovima će biti uklju‐ privrede, vodopri‐ osnovne ciljeve studije, analize moraju biti zasnovane na podacima kvantiteta vode čeni. vrede i šumarstva (hidrološkim), a taj deo nedostaje zajedno sa planom kako bi se to izvelo i šta je Karakterizacija kvaliteta vode biće detaljnija u sledećoj fazi. FBiH dostupno. Podaci o klimatskim uslovima, padavinama, i ostalim meteorološkim poda‐ cima, takođe, nedostaju. Takođe, analize kvaliteta površinske vode bi trebalo prirpe‐ miti sa više detalja. Ova studija indentifikuje mere za razvoj i upravljanje vodnim resursima u slivu. Ovo Ova informacija će biti uzete u razmatranje od strane JV Konsultant. JV Konsultant implicira dva osnovna cilja: može takođe da potvrdi da će se svi korisnicima vode zajedno sa hidroelektra‐ Ministarstvo poljo‐ - Zaštita životne sredine i održivost sliva nama biti uzeti u obzir i da će im se dati posebna pažnja. privrede, vodopri‐ - Socio‐ekonomski razvoj sliva Kao što je gorespomenuto, zaštita životne sredine i socio‐ekonomski razvoj u slivu vrede i šumarstva Uzimajući u obzir da će analiza bazirati na opštem modelirajućem pristupu a da je suš‐ su direktne komponente upravljanja vodnim resursima. FBiH tinsko planiranja sistema vodnih resursa i modela evaluacije, neophodno je da se obez‐ Važnost socio‐ekonomskih efekata je u potpunosti razumljiva i poglavlje 3.8. Soci‐ bedi jednak značaj i za ostale delatnosti koje koriste vode, kao što je turizam i poljopri‐ ološki i ekonomski faktori prikazuju detaljnu analizu socio‐ekonomske situacije u vreda u poređenju sa hidroenergetikom koja je najviše favirizovana. slivu reke Drine.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 144

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Konačno, da bi se izbeglo udvostručavanje posla i neusaglašenost podataka neophodno je da se obezbedi uska saradnja sa konsultantima na projektu " Jačanje vodnog kapaci‐ Ministarstvo poljo‐ teta u BiH"i tima koji priprema Plan upravljanja rečnim slivom Save. Neophodno je da JV Konsultant je imao sastanak sa Instrumentom za pretpristupnu pomoć projekta privrede, vodopri‐ se harmonizuju delatnosti kako bi se obezbedila dobrobit za oba projekta. Bilo bi pre‐ Jačanja kapaciteta u Sarajevu 18 decembra u Ministarstvu vanjske trgovine i eko‐ vrede i šumarstva poručljivo da se razmotre merenja predložena Planom upravljanja rečnim slivom Save nomskih odnosa Bosne i Hercegovine. Na sastanku je došlo do određenih rezolu‐ FBiH za BiH u vezi sa kvalitetom vode i dobrim vodnim statusom (uključujući procenu tro‐ cija koje se tiču dela sliva reke Drine koji se nalazi u BiH. škova i merenja) i da se inkorporiraju u Integralni plan upravljanja vodnim resursima rečnog sliva Drine, pre nego da se diskutuje o drugom predlogu. Ne slažemo sa komentarima Konsultanta da saradnja između zemlja nije dobra. Sarad‐ nja između hidrometeoroloških institucija je korektna, međutim tehnološka koopera‐ Konsultant će izmeniti određene amandmane na terminologiju na određenim cija, dakle način saradnje mora biti unapređen. Potrebno je zasnivanje modela sarad‐ mestima u Nacrtu početnog izveštaja. nje koji postavlja temeljna pravila. Crna Gora bi volela da Konsultant provede više vre‐ mena na ovom problemu. Potrebno je da se izvrši prikaz hidrologije u vezi sa upravljanjem vodom sliva reke JV Konsultant namerava da izvrši navedene analizu i procene kao deo budućeg Darko Novakovic Drine. Vršenje analize i procena trenutno nanesene štete mreži monitoringa. rada na projektu. Hidrometeorološki i JV Konsultant zahvaljuje na ovim komentarima, ali ”WISKI” je veoma složen i ku‐ seizmološki zavod U cilju buduće baze podataka za sliv reke Drine, projektom bi trebalo izdefinisati na koji povina softvera i obuka za njegovo funkcionisanje bi bila izvan opsega poslova način se podaci čuvaju i koriste. U ovom slislu Hidrometeorološki zavod Crne Gore ve‐ prema Projektom zadatku i bio bi veoma skup imajući u vidu budžet kojim raspo‐ ruje da bi system zvani ”WISKI” koji se koristi u Srbiji mogao biti primenjen i laže Konsultant. Međutim, komentar je zabeležen i Konsultant predlaže da Svet‐ proširen i na ostale sektore. Konsultant bi trebalo da razmotri uključivanje ovog pro‐ ska Banka razmotri predmet budućeg projekta Globalnog ekološkog fonda za rečni bnog elementa u deo projekta o jačanju kapaciteta. sliv Drine ili da bude razmotren kao deo projekta predviđanja poplava Internacio‐ nalne komisije rečnog sliva Save. Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore se slaže sa stavovima Hidrometeorolo‐ škog zavoda. Međutim, Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore veruje da bi naj‐ JV Konsultant se slaže sa ovim pristupom i namerava da uključi javnost i nevladine Tamara Brajovic A‐ bolji pristup Konsultanta bio da uključi javnost i nevladine organizacije u toku rane e‐ organizacije u toku faze kad će nacrti izveštaja za zemlje biti spremni, tako da bi se gencija za zaštitu ži‐ tape projekta. Ovo bi trebalo preduzeti tokom pripreme poleđinske dokumentacije za mogao zadobiti neophodni ”feedback”. votne sredine Crnu Goru. Crna Gora JV Konsultant se slaže i zatražio je od Ministarstva životne sredine da prisustvuje Važno je da se Ministrastvo životne sredine informiše o projektu sve vreme. svim sastancima. Nažalost, niko nije prisustvovao ni na jednom sastanku do danas. Planirane HE, koje se nalaze na listi u tabeli 3.2 Nacrta početnog izveštaja bazirane su na informacijama dobijenim iz “ Master plana upravljanja vodama Crne Gore” Sa strane Crne Gore planirane HE koje se nalaze na listi 3.2 Nacrta početnog izveštaja Nikola Vukotic (2001), koji je još uvek legalno validni dokument za planiranje. Pošto su u među‐ nisu tačne. Konsultant bi trebao da uzme u obzir Strategiju razvoja energetike Crne EPCG vremenu donete “Deklaracija o zaštiti rijeke Tare” (2004) i ”Strategija razvoja e‐ Gore do 2030, koja je usvojena od strane Crne Gore kao validan document. nergetike Crne Gore do 2030” (2014) ova dokumenta će biti navedena i razma‐ trana u Finalnom početnom izveštaju.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 145

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Prilikom definisanja relevantnih varijanti planiranih HE aktivno učešće EPCG i osta‐ lih povezanih institucija bi bila veoma korisna. EPCG se slaže sa Agencijom za zaštitu životne sredine Crne Gore da rane zaintereso‐ Konsultant se slaže sa pristupom koji je spomenut iznad. vane strane i javnost trebaju da budu uključeni u ranim etapama. Naš Projektni zadatak uključuje upravljanje poplavama jedino u kontekstu reke Drine i ukoliko dostigne sklonost ka poplavama biće uzeto u obzir hidraulično mo‐ Kako će se Investicioni fond za Zapadni Balkan projekat pozabaviti problemom predvi‐ deliranje. Međutim, JV Konsultant je svestan budućeg projekta predviđanja đanja poplava? poplava Međunarodne komisije za sliv reke Save i stoga naglašava potrebu razvoja hidrološkog prognozirajućeg modela u svom izveštaju JV Konsultant mora da razjasni ovaj predmet ovde, Projektni zadatak je potraži‐ vao studiju hidroelektrane kao deo mnogo obimnije studije Integralnog upravlja‐ Enes Alagic Agencija za vodno područje reke Save ne želi da vidi drugu studiju hidroelektrane kao nja vodnim resursima u slivu reke Drine. JV Konsultant namerava da prida jednak Agencija za vodno što je pripremano za Vrbas projekat. značaj ostalima upravljanjima vodnim resursima za slučajeve kao što su poplave, područje reke Save navodnjavanje, turizam itd. Prioritizacija će tako biti definisana prema konsultaci‐

jama i izveštajima sa zainteresovanim stranama u sve tri obalske zemlje. Slede sastanci između koordinacionih komisija zainteresovanih strana kad bude Kakva je strategija za buduće sastanke zajedničkih strana u sve tri zemlje (četiri enti‐ gotov Nacrt izveštaja za pojedinačne zemlje. Namera je da se održavanje radionice teta)? pomera u sklopu sliva tako da će svaka od zemalja/entiteta biti u mogućnosti da bar jednom ugosti radionicu. Važno je da se svi izveštaji pripreme na lokalnom jeziku kako bi se dobio potpuni feed‐ Konsultant se slaže i uključio je procenjeni trošak kako bi obezbedio zahtev za back” od institucija zainteresovanih strana. naknadne radove (Svetska Banka). Da lise plan upravljanja rezervama predviđa projektom Investicionog fonda za Zapadni Amer Husremović Balkan ili obuhvatnijeg projekta na Drini Globalnog ekološki fonda? Ako je određeno Ministarstvo poljo‐ Subjekat trenutnog projekta se odnosi i na trenutne in a buduće rezerve sliva reke projektom Investicionog fonda za Zapadni Balkan trebalo bi da ima dve faze; prva faza privrede, vodopri‐ Drine. Upravljanje postojećim rezervama će biti prvo proučeno kao deo osnovnih bi trebalo da se odnosi samo na postojeće projekte kao što sje HE Mratinje (HE), i u vrede i šumarstva analiza, a buduće rezerve će biti uključene u predviđeni scenario izgradnje HE. drugoj fazi se nalaze planirane rezerve i HP. Projekat Investicioni fond za Zapadni Bal‐ FBiH (FMoAWMF) kan bi bude izveden na takav način da donese rešenje pitanju sliva između tri zemlje. Projektni zadatak za zatraženu studiju upravljanja rečnim slivom je na nivou zem‐ Da li će uravljanje vodnim rezervama rečnog sliva Drine biti integrisano na nivou sliva ili lje (priprema za izveštaj za zemlju), no takođe postoje krovni izveštaji koji se tiču na nivou države? Almir Bjedić Federal kompletnog sliva Drine. Hidrometeorološka Dati švedski model koji se prikazuje u Nacrtu početnog izveštaja se u stvari spomi‐ ustanova BiH, Sara‐ nje u Projektnom zadatku. JV Konsultant odgovara zahtevima Projektnog zadatka. Koji je motiv da se model za projekat preuzime van Balkana (npr. iz Švedske ili Dan‐ jevo Molimo vas da imate na umu da je dati softver ima nisku cenu u odnosu na ostale ske)? modele. Lokalni modeli sa sličnim mogućnostima mogu se takođe razviti iz nacrta, ali su istovremeno i skupi i zahtevaju duže vreme.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 146

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Pitanja zagađivanja putem upravljanjem čvrsti otpadom (divlje deponije) je jedan od JV Konsultant se slaže da je čvrsti otpad bitan problem u slivu reke Drine. Biće tre‐ najvećih problema u slivu reke Drine i trebalo bi da ima prioritet. tiran u skladu sa budućim analizama. Kako bi se izbegle nesigurnosti i nesporazumi, termini koji se koriste u projektu moraju JV Konsultant se slaže sa ovom zamerkom. Rečnik termina će biti obezbeđen u Vukota Jojić biti jasno izdefinisani. Npr. “planirane HE” ili “strukture” ili “modifikovna vodna izveštajima (izveštaj za zemlje i krovni izveštaji). “HE na Drini” Više‐ tela”itd. grad Važno je da se definišu legalne obaveze obalskih zemalja po pitanju deponovanja čvr‐ JV Konsultant se slaže i razmotriće sve legalne obaveze koje se odnose na odlaga‐ stog otpada. nje čvrstog otpada u slivu reke Drine. Kao što je gore navedeno “Što se tiče proizvodnje hidro‐energije, ova kompo‐ nenta je jedan od osnovnih pokretača vodnih upotreba i zahteva koji se tiču reč‐ nog sliva Drine. Ni u Nacrtu početnog izveštaja kao ni i u toku Početne radionice Kakav prisut HE ima projekat Investicionog fonda za Zapadni Balkan? (HE podređene nje se došlo do zaključka u vezi sa prioritetima hidroelektrana; pitanje koje je bilo prioritetnim HE)? naznačeno ticalo se razvojne uloge hidroelektrane za svaku od zemalja, a sve u ci‐ Priroda ovog pristupa bi trebalo da bude multidisciplinarna i višenamenska, da bi poka‐ lju evaluacije značaja ove komponente za projekat. Potencijal proizvodnje hidro‐ zala realnu sliku situacije. HE bi trebalo da zadovolje sve zahteve. energije će biti analiziran kao jedan od održivih upotreba u kontekstu vodnog upravljanja, biće analizirani i svi efekti koje će izazvati njegova primena u slivu.” Stoga je primenjen multidisciplinarni integralni upravljački pristup. Pristup definisanju predloženih HE u ovom projektu se razmatra jedino u kontekstu multidisciplinarnog integralnog nastojećeg upravljanja, koliko je moguće, da se pomire Molimo vas pogledajte odgovor odmah iznad. interesi koji se tiču različitih sektora. Irvina Numic U ovom projektu je bitno da se da pregled postojećih studija koje se bave upotrebom Podaci prikazani u tabeli 3.2 su bazirani na postojećim studijama i planiranoj do‐ PE Elektroprivreda hidro‐električne energije u slivu reke Drine, u kojima su date različite varijante takve kumentaciji. Dostupne informacije o izvorima su date u poslednjem redu tabele. BiH, Sarajevo upotrebe. JV Konsultant ceni ovaj komentar i slaže se da bi u svakom od konkretnih sluča‐ U kontekstu razmatranja kompenzacije stanovništvu nakon konstrukcije planirane HE u jeva trebalo primeniti relevantno regulativno zakonodavstvo svake od zemalja u FBiH neophodno je da se promeni već postojeći Ζakon o koncesijama u Federaciji BiH, vezi sa kompenzacijama. Štaviše, u vezi sa kompenzacijom bi trebalo da se poštuju koji definiše nadokande. mere Svetska banka u vezi sa zaštitom životne sredine i socijalne pravde . Informišem vas da je 2013 godine. PE Elektroprivreda instalirala dve automatske hidro‐ loške stanice, uzvodno od Ustikolina i na lokalitetu ušća Osanice u reku Drinu. Stanice Cenimo ovu informaciju. Podaci će biti integrisani u analizu. mere nivo vode i tok, kao i parameter kvaliteta vode. Slažemo se da će rad rezervoara "Piva", kao i rad ostalih postojećih rezervoara, i‐ Bilo bi veoma korisno da se analiziraju operacioni planovi postojećih rezervoara sa HE, mati značajan uticaj na tok nizvodnog dela rečnog smera. Do ove analize ćemo posebno rezervoara na reci Pivi, koji ima značajan uticaj na nizvodni tok. doći u fazi karakterizacije Da bi se izbegli nesporazumi i pogrešno tumačenja rasporeda elektrana u priloženim Mape sa svim analiziranim HE će biti pripremljene u odgovarajućem izveštaju. anketnim mapama bilo bi veoma korisno da se obeleži različiti tok i male HE.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 147

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Esena Kupusović Fe‐ JV Konsultant je svestan budućeg projekta Međunarodne komisije za sliv reke Da bi se izbegla preklapanja sa projektom predviđanja poplava Međunarodne komisije deralna Hidrometeo‐ Save u vezi sa prognoziranjem poplava. Raspolaganje podacima će biti preduzeto za sliv reke Save kako će se projekat Investicionog fonda za Zapadni Balkan pozabaviti rološka ustanova BiH u skladu sa onim što je već ugovoreno i potpisano na petom Sastanku zaintereso‐ pitanjima kao što je raspolaganje podacima? Sarajevo vanih strana u Zagrebu 2. decembra 2014.godine. Da li je Početni izveštaj pripremljen u skladu sa Projektnim zadatkom? JV Konsultant će obezbediti više informacija o suši i sedimentaciji u Finalnom po‐ U Nacrtu početnog izveštaja ne postoje paragrafi u vezi sa sušom i sedimentacijom. četnom izveštaju. Molim da elaborirate i da koristite dostupnu dokumentaciju. Generacija i transport sedimenta bi trebalo da se raspravi između zainteresovanih strana. To je važno za bilateralnu saradnju RS BiH. Hvala na ovoj informaciji. Izradićemo reference na ovaj predmet u Finalnom po‐ Na datum 16. januar će biti usvojen protokol o sedimentaciji u Okvirnom sporazumu o četnom izveštaju. slivu reke Save. Potrebno je da se prate svi odgovarajući procesi i planirani projekti da da ne bi došlo do preklapanja. Molimo prikupite sve podatke i postojeće studije o suši zajedno sa Dijagnostičkom stu‐ Pokušaj Konsultanta da identifikuje nedavne sistematske analize o sušama u obal‐ dijom o sušama Svetske Banke. Ovo uključuje nedavno prosleđeni nacrt Pregled učinka skim zemljama nije uspeo. Pokušaćemo da ponovo pregledamo dokumenta, ali životne sredine. ona su ograničena. Srbija Voda je za konslutacije u vezi sa projektom, ali i u procesu implementacije važna JV Konsultant će nastojati da se sastane sa PUC “Srbija vode” kako bi se konstato‐ zainteresovana strana. Bitno je da dođe do konsultacije sa njom. vali njeni komentare pre privođenja kraju Finalnog početnog nacrta. Komentari u vezi sa tabelom sadržaja izveštaja Integralno upravljanje vodnim rezer‐ Dragana Milovanović vama. Infrastrukturni projekat (regionalni i nacionalni) trebalo bi da bude spomenut u Direkcija za vode JV Konsultant zahvaljuje na ovoj informaciji i nastojaće da obezbedi da spomenute poglavlju na kraju izveštaja. U sekcijama karakterizacije u izveštaju potrebno je navesti MAEP Beograd tačke uključe u buduće projektne izveštaje. terminologiju iz Plana upravljanja rečnim slivom Save. Potrebno je da postoji poglavlje

o mreži monitoring, posebno za podzemne vode. Što se tiče predložene naknadne konsultacije zainteresovanih strana i javnosti, pre‐ dlaže se da konkatirate Svetsku fondaciju ili “Mlade istraživače” koji imaju veoma razvi‐ jenu mrežu kontakata i dobro razumevanje pitanja životne sredine. Međunarodna ko‐ JV Konsultant ceni datu informaciju. misija za sliv reke Save poseduje listu zainteresovanih strana koji su kontaktirani za nji‐ hov sastanak u Srbiji, kako bi se diskutovalo o Planu upravljanja rečnim slivo za SRB. U‐ koliko se uključe i proces, biće jednostavnije sa njima raspravljati. Delegacija Srbije je podržala preporuku konsultanata da se projekat produži na 24 me‐ JV Konsultant ceni dati komentar. Dalji odgovor nije potreban. seca. Nacrt početnog izveštaja sadrži podatke o HE itd., ali ne i o ostalim predmetima.Sadržaj Konsultant će uzeti ovu tačku u razmatranje. bi trebalo da bude više izbalansiran. JV Konsultant se slaže da u Finalni početni izveštaj neće biti uključeni dodatni tro‐ Poglavlje 7, dodatne aktivnosti mogu da se spomenu ali dodatni troškovi se ne tiču za‐ škovi povezani sa dodatnim delatnostima. Prema ugovoru između Svetske banke i jedničkih strana, već Svetske Banke /Konsultantovi ugovorni predmeti. JV Konsultanta, nalog naknadne naplate biće direktno poslat Svetskoj banci.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 148

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Izveštaj o životnoj sredini 2013 uskoro će biti na raspolaganju i može biti od značaja za projekat. Istitut za prirodnu zaštitu i ministarstvo se bave predmetima biodiverziteta. U Konsultant će doći u posed Izveštaja o životnoj sredini 2013 kada bude dostupan. 2011 deo monitoringa kvaliteta vode se preselio u Agenciju za zaštitu životne sredine Dejan Lekic republike Srbije. Veli broj merača pritiska su u Republičkom hidrometeorološkom Za‐ JV Konsultant zahvaljuje na ovoj informaciji o promeni organizacije što se tiče mo‐ Agencija za zaštitu ži‐ vodu Srbije tako da je ovo obavljeno u saradnji sa njima. Monitoring podzemnih voda nitoringa. votne sredine repu‐ nije dobro izveden. Odgovornosti nisu dobro raspodeljene. blike Srbije, Beograd Ovo je projekat finansiran od strane Italije a tiče se primene koncepata Okvirne di‐ JV Konsultant ceni informacije i želeo bi da dobije primerak studije iz Agencije za rective o vodama i poboljšanja mreže monitoring u slivu reke Drine, ali sa malim budže‐ zaštitu životne sredine republike Srbije. tom‐ Konsultant bi trebalo da budem svesan ovoga. Republički hidrometeorološki Zavod Srbije bi hteo da vidi sopstvenu ulogu u projektu Projekt Globalno ekološkog fonda obezbediće u budućnosti fond za poboljšanja Srđan Marjanović na višem nivou. stanica monitoring. Republički Hidrome‐ Da li se radi o nekom od obezbeđivanja istorijskih podataka? Ili možemo da očekujemo Ovaj projekat naglašava problem monitoringa i predlaže poboljšanja koja se tiču teorološki Zavod buduće stanice za monitoring. mreže, budući da je dogovoreno da ne postoji upravljanje vodama bez mreže za Srbije monitoring. Tina Savić Što se tiče Regionalne mreže za pristupanje u obalsti životne sredine i klimatskih pro‐ Ministarstvo Po‐ mena i Regionalne mreže za pristupanje za oblast životne sredine, ovo su projekti kojih ljuprivrede i Zaštite Konsultant će zasigurno uzeti ove slučajeve u razmatranje tokom pripreme budu‐ bi trebo da je svestan Konsultant. zivotme sredine – O‐ ćih izveštaja. Datim projektima, koji su u toku, upravlja hrvatska vodoprivreda – postoji dobra sarad‐ deljenje za zaštitu nja sa kompanijom EPTISA po ovom pitanju. voda EPS ima interes na ovom projektu, a posebno na kolaboraciji između različitih zemalja I Mr Mladen Robajče‐ institucija. EPS koristi vodne resurse Drine u svakodnevnoj proizvodnji. Najveći pro‐ Konsultant se zahvaljuje na ovim informacijama. Biće uzeto u razmatranje u budu‐ vić blem se prepoznaje u nedostatku koordinacije između institucija I razmeni podataka na ćim fazama Projekta. EPS Republic Serbia ličnom I formalnom nivou, s obzirom da ne postoje ugovoreni protokoli na tu temu. EPS bi želeo da vidi napredak na ovom polju. Mr Radisav Matić Reka Drina je međugranična reka. EPS‐u bi značilo da sazna kakva su međunarodna Tuđa iskustva I primeri će biti uključeni u odgovarajuća poglavlja budućih izveštaja EPS iskustva u ovakvom kontekstu. Drina bi trebalo da bude model kako projekat može biti Projekta. Bajina Bašta HPP organizovan kako bi se primer preneo na druge. Amer Husremović Poštovani, Ministarstvo poljo‐ Nakon zanimljivog sastanka u Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa privrede, vodopri‐ Amer Husremović Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Sarajevo Bosne i Hercegovine BiH (posle Zagreba‐o Savi), koji bi mogao da bude sveden na "Deja vrede i šumarstva, vu iz Svetske banke" postavlja se pitanje svrhe projekta. Komentari su sledeći‐ Sarajevo Konsultant namerava da u relevantnoj dokumentaciji analizira sve projekte sa liste Amer Husremović U skladu sa zaključcima sa okruglog stola NEXUS‐a (poplave, energija, životna sredina (Master planove o vodama, strategije energetskog sektora). Dalje informacije o Ministarstvo poljo‐ ...) održanog u Sarajevu 2013. godine, trebalo bi uzeti u obzir "izvodljivi" hidro potenci‐ projektu, a u vezi sa energetskim dozvolama, koncesijama itd , će biti prikupljene

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 149

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač privrede, vodopri‐ jal, ali ne i sav mogući potencijal, kako je navedeno u Početnoj izjavi (Početnog izveš‐ iz ovlašćenih ministarstava (Ministarstvo energetike, Ministarstvo finansija). Biće vrede i šumarstva, taja). Tako da bi trebalo specifikovati one HE i male HE koje zaista imaju šansu da se procenjivan uticaj na životnu sredinu kao i korist uticaja na poplave i suše. Ukoliko Sarajevo izgrade (ozbiljne koncesije, razmotreni svi ostali uslovi itd). Navodim primer HE Ustiko‐ se izgradnja nekih elektrana pokaže kao problematična, Konsultant će kontaktirati lina u Federaciji, koja još uvek nije dobila dozvolu konstrukcije od strane lokalne zajed‐ relevantne institucije i zainteresovane strane zarad pojašnjenja, validacije i priori‐ nice. tetizacije. Sa druge strane zaista je tužno što će se u najlepšem evropskom nacionalnom parku Konsultant, takođe, razmatra projekte hidroelektrana koje se nalaze na listi u Amer Husremović "Nacionalni park Sutjeska " planira izgradnja 8 malih HE, posebno kad se uzme u obzir postojećoj dokumentaciji, ali takođe u projektu uzima u razmatranje sve konflikte Ministarstvo poljo‐ zagađenje povezano sa radom ovih malih elektrana. Radi li se o prirodom blagu? Koje između hidroelektrana i ostalih korišćenja voda kao i pitanja životne sredine. Pro‐ privrede, vodopri‐ je integralno upravljanje u pitanju kad razgovaramo o ovome? Da li su osnove ove stu‐ jektnim zadatkom je zatražena studije hidroelektrana, međutim Konsultant name‐ vrede i šumarstva, dije samo trenutačne? Crna Gora je takođe prepoznala važnost zaštite životne sredine, rava da da prida jednaku važnost uzimajući u obzir i ostala pitanja upravljanja reč‐ Sarajevo uvela restrikcije, i dala komentare na preliminarni izveštaj! nim slivom, kao što su poplave, navodnjavanje, turizam zaštita životne sredine itd. Nakon reakcije FBiH, i takođe na kraju sastanka‐ Mr. Pločo, predmet sastanka je preo‐ braćen u integralno upravljanje poplavama i energetikom, posebno u vidu klimatskih Problem kontrole poplava u slivu reke Drine će biti analiziran u sklopu predviđenih Amer Husremović promena u BiH u 2014, te su ovi problem raspravljani. Budući da se procedura projekta hidrauličkih analiza. Ministarstvo poljo‐ hitnih mera zaštite od poplava Svetske banke, tiče Drine u delu Federacije i Bijeljine Konsultant će analizirati sve mogućnosti zaustavljanja ili kontrole poplava imajući privrede, vodopri‐ (RS) potrebno je da se ojačaju zaštitne strukture za VV 1/100. Uzimajući u obzir klimat‐ u vidu sve korisnike vode i postojeće restrikcije. Na osnovu stvarnih informacija, vrede i šumarstva, ske promene, studiju i primenjeni hidrološki model trebalo bi razmotriti da li je moguće postoji realna zabrinutost da se kontrola poplava neće moći obezbediti postoje‐ Sarajevo da se osposobi kontrola HE Mratinje po pitanju redukcija visoke vode na nivo 1/100 na ćim/niti novim rezervoarima već će se morati iznaći nove metoda kao što su na‐ ovoj tački, i nakon konstrukcije male HE BUK Bijela i ostalih građavina uzvodno od sipi. Foče? Amer Husremović Ako je gore navedeno moguće, onda kroz projekat treba obezbediti između BiH i Crne Trenutni projekat će objaviti relevantne tehničke i legalne preporuke u vezi sa Ministarstvo poljo‐ Gore mehanizam upravljanja HE Mratinje (i budućih HE u Bi Hi u Crnoj Gori) kako bi se kontrolom poplava. Stvarni bilateralni ugovori i slični mehanizmi potražuju poli‐ privrede, vodopri‐ umanjio uticaj poplava u oblasti reke Drine. U suprotnom dajte drugačije preporuke za tičke delatnosti koje se nalaze van projektnog okvira. Rešavanje pograničnih pita‐ vrede i šumarstva, zaštitu od poplava. nja će biti značajna tema ovog projekta. Sarajevo Kako Mr. Pločo smatra da ne postoji način da HE Mratinje trenutno stavi pod kontrolu zarad svrhe zaštite od poplava na reci Drini, pitanja ovog projekta se trebaju razvijati u Konsultant namerava da u relevantnoj dokumentaciji analizira sve projekte sa liste pravcu dogovora sa Crnom Gorom, kako bi se dali odgovarajući zaključci i rezultati po (Master planove o vodi, strategije energetskog sektora). Dalje informacije o pro‐ Amer Husremović ovom pitanju budući da je svrha projekta pružanje podrške upravljanja vodama, stoga jektu, a u vezi sa energetskim dozvolama, koncesijama itd, će biti prikupljene iz Ministarstvo poljo‐ se kao imperativ nameće zaštita od poplava kako u slivu reke Drine, tako i u regionu. ovlašćenih ministarstava (Ministarstvo energetike, Ministarstvo finansija). Biće privrede, vodopri‐ Ukoliko bi, međutim, projekat bio kontrolisan uzvodno (u smislu trentnih i planiranih procenjivan uticaj na životnu sredinu kao i korist uticaja na poplave i suše. Ukoliko vrede i šumarstva, HE) zarad zaštite od poplava, to neće biti moguće usred interesa korisnika energije i izgradnja se neke elektrane pokaže kao problematična, Konsultant će kontaktirati Sarajevo ostalih, uzvodno, zatim ni sledeći projekat Svetske banke na Drini izvođen od strane relevantne institucije i zainteresovane strane zarad pojašnjenja, validacije i priori‐ Svetske banke, Globalnog ekološkog fonda, Posebog fonda za klimatske promene, na tetizacije. osnovu kojeg izrada plana upravljanja rezervoarima na Drini neće biti zahtevana jer ne postoji mehanizma primenljiv na regionalnom nivou.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 150

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Amer Husremović Shodno tome, trenutno osnova projekta bi trebalo da bude NEXUS – upravljanje popla‐ Ministarstvo poljo‐ vama – zajedno sa pitanjima klimatskih promena, i usvajanje i primena mehanizama, privrede, vodopri‐ ako je to moguće. Opšti komentar koji ne zahteva odgovor. vrede i šumarstva, Ako ovo nije takav projekat, trebalo bi to jasno naglasiti, u tom slučaju nema drugu Sarajevo svrhu sem trošenja vremena i novca. Poštovani, Enes Alagić Kao što je već poznato, na sastanku o projektu " Podrška upravljanju vodnim resursima Amer Kavazović u slivu reke Drine ", koji je održan u Zagrebu, predstavnici Agencije za vodno područje This is a general comment and no responses are necessary. Agencija za vodno Save nisu bili u mogućnosti da se pojave. područje reke Save, However, the Consultant thanks the Reviewer for the comments made at the me‐ Sarajevo Prilikom prikazivanja Nacrta početnog izveštaja u Sarajevu uzeli su aktivno učešće i dali eting in Sarajevo. neke sugestije.

Ovaj projekat je bio odobren "ranije" u 2012 godini i do danas je prilično izgubio na značaju. Odmah nakon poplava iz 2010.godine započete su delatnosti na reci Drini od strane Svetske banke. Na početnim sastancima (Sarajevo, Bijeljina) je predloženo da budući korisnici (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Srbija) odmah započnu sa aktivno‐ JV Konsultant zahvaljuje za dodatne informacije i za pruženi uvid u status hidro‐ Enes Alagić stima obnove ili restauracije ili uspostavljanja hidrometeoroloških mreža observacionih meteorološke mreže u slivu. Konsultant je svestan velikog nedostatka podataka u Amer Kavazović stanica. Do danas u ovom polju nije učinjeno gotovo ništa. Tako da će se projekat foku‐ BiH kao i posledica koje ovi nedostaci mogu da imaju na hidrološke I klimatske Agencija za vodno sirati na prikupljanje hidrometeoroloških podataka za prethodni period, budući da se promene. Projektom će biti opisane postojeće hidrometeorološke mreže i biće područje reke Save, uglavnom radi o podacima pre rata. Svetska Meteorološka organizacija je predložila se‐ data preporuka za njihovo unapređivanje, time će se naglasiti i važnost unapređe‐ Sarajevo riju podataka za period od 1961‐1990 koje je bilo moguće sakupiti, ali danas je 2015 nja mreža za bolje upravljanje vodama u slivu. Međutim, finansiranje nove

godina i kako je moguće analizirati klimatske promene zasnovane na preporučenim se‐ opreme nije uključeno u projekt. rijama. Možda je ovo bio opširan uvod ali pitanje je da li su preporuke projekta (kraj 2016.godine) jednako dobre kao I delatnosti na rekonstrukciji mreže za koju će fond biti operacionalan na kraju 2020 godine. Projektom se predviđa izgradnja hidroloških i hidrauličkih simulacionih modela. Mo‐ Konsultant zahvaljuje na ovom komentaru. Konsultant će započeti saradnju sa limo da ispitate sve modele koje postoje u slivovima sve tri zemlje imajući u vidu ono Enes Alagić projektima u kojima je primena modela preduzeta. Konsultant će takođe usko sa‐ što je najodgovarajuće za korisnike i na kraju krajeva ono što koriste zemlje rečnog Amer Kavazović rađivati sa Međunarodnom komisijom za sliv reke Save koja pokušava da uspo‐ sliva Save; koje mišljenje ima Komisija o reci Savi po tom pitanju. Za reku Drinu, kao i za Agencija za vodno stavi prognoziranje poplava i rani sistem predviđanja. Konsultant, međutim, mora sva ostala vodna tela veoma je važno pravljenje modela ranog upozoravanja nepogoda područje reke Save, da naglasi da razvoj modela za prognozu nije cilj našeg projekta. Nama je zadatak poplave i predviđanja poplava na vreme. Ovi modeli se koriste u Sloveniji i Hrvatskoj, Sarajevo da razvijemo hidrološki/hidraulični model i model vodnim upravljanjem i kao takvi stoga da bi se harmonizovali pristupi datim modelima, u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori ovi modeli imaju samo plansku svrhu. Mada ovo iskustvo može da nam obezbedi i Srbiji kao i u zemljama sliva reke Drine, neophodno je da dodje do razgovora na ovu korisne informacije i iskustvo jačanja modela prognoze u budućim projektima. temu.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 151

OBJEDINJENI KOMENTARI I REAKCIJE NA POČETNI IZVEŠTAJ Zainteresovanа stranа institu‐ Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač Zainteresovanа stranа institucija i ocenjivač cija i ocenjivač Enes Alagić Amer Kavazović Svaki internacionali projekat u sektoru voda u Bosni i Hercegovini, i možda u Crnoj Gori Konsultant će težiti da predupredi ponavljanja, međutim potrebno je da se ima na Agencija za vodno i Srbiji, podrazumeva i insitucionalne askpekte I jedna te ista stvar se konstanto ponav‐ umu da će postojati tri odvojena izveštaja napisana za svaku od obalskih zemalja. područje reke Save, lja. Ne verujemo da bi ovaj aspekt trebalo da se izostavi, ali mora biti držan na razum‐ Prema tome sledi da institucionalni aspekti moraju biti obezbeđeni za svaku od Sarajevo nom nivou. zemalja tako da mogu biti smešteni u svaki od izveštaja za zemlje.

Na početnom sastanku u vezi sa lansiranjem projekta na Drini zatraženo je da se sva Enes Alagić dokumentacija podnese na jednom od lokalnih jezika. Time bi se postigla efikasnija ko‐ Konsultant se slaže i procenio je troškove prevoda. Zarad očevidnih razloga, Amer Kavazović munikacija, i problemi bi bili dostupni širem auditorijumu tako da ne bi dolazilo da zahvaljujući sedištu kancelarija itd...Konsultant preferira da lokalni jezik bude srp‐ Agencija za vodno nesporazuma u smislu "ignorisanja" engleskog jezika. Bilo bi dobro da se prihvati ova ski, međutim poštujemo demokratska prava zainteresovanih strana da odaberu područje reke Save, sugestija i da se obezbedi dodatni fond za prevođenje. Korisnici bi trebalo da se slože lokalni jezik, imajući na umu da bi prevodi na bosanski ili crnogorski iziskivali do‐ Sarajevo koji je to "lokalni jezik" kako bi se izbeglo dalje prevođenje na bosanski, srpski ili crno‐ datne troškove.

gorski jezik. Enes Alagić Konsultant je uvećao privremenu sumu zarad kupovine podataka u slučaju da ovo Amer Kavazović Procenjen je značajan fond za kupovinu neophodnih podataka za projekat. Možda bude neophodno. Radi se o privremenoj sumi koja će biti ograničena za upotrebu Agencija za vodno ovdje nedostaje pojašnjenje o kojim informacijama se radi, budući da su svi učesnici u sve dok ne dođe do zahteva. Ukoliko svi podaci budu obezbeđeni besplatno onda područje reke Save, projektu obvezani da omoguće dostupnost postojećih podataka Konsultantu. će ovo biti dobro, ali iskustvo Konsultanta iz prethodnih ili sličnih projekata uka‐ Sarajevo zuje da do tog ne dolazi.

Enes Alagić Smatramo da bi Koordinaciona Komisija na strani BiH trebalo da ima u svom sastavu Konsultant se slaže i već je predložio Upravnoj komisiji da bi predstavnici iz svake Amer Kavazović predstavnike iz Ministarstava energetike ili entitetskih kompanija za energiju. U ovom od obalskih zemalja koji predstavljaju energetske kompanije i ministarstva životne Agencija za vodno projektu bi trebalo da uzmu učešće i ministarstva odgovorna za životnu sredinu kao i sredine i prostornog planiranja trebalo da budu pozvani da prisustvuju na sastan‐ područje reke Save, Ministarstvo prostornog planiranja jer nijedna delatnost u slivu ne može biti sprove‐ cima i da budu u Upravnoj komisiji. Međutim, zavisi od Upravne komisije da li će Sarajevo dena bez njihovog učešća. do ovoga doći.

Projekat će biti vođen do kraja na ovaj način ili neki drugi. Najveća zabrinutost Agencije za vodno područje reke Save u vezi sa projektom se tiče sledećih aspekata: Enes Alagić Konsultant bi trebalo da razjasni ovaj problem, uzimajući u obzir zahteve sve tri Amer Kavazović  mogućnost da se projekat pretvori u energetski projekat zbog utiska iz uvodnih zemlje. Projektnim zadatkom se potražuje studija o HE, međutim JV Konsultant Agencija za vodno izveštaja kako je energija "stariji brat" (iskustvo sa projektom "Vrbas") namerava takođe da uzme u obzir i ostale predmete upravljanja rečnim slivom područje reke Save,  da ništa neće biti učinjeno u vezi sa definisanjem plana upravljanja sa postojećim kao što su poplave, navodnjavanje, turizam, zaštita životne sredine itd., pridajući Sarajevo rezervama u slivu kai ni sa harmonizacijom njihovg rada( rezerve bi trebalo da im jednaku važnost. rade prema planu u skladu sa postojećim planovima)  Ove analize energetskih aspekata sliva bi trebalo da uzmu u obzir sve građavine hidroelektrana do čije izgradnje može doći u slivu, umesto zgrada hidroelektrana

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 152

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 153

8.2 Prilog 2- Identifikovani projekti za izgradnju HE Značajan deo potencijala vode rečnog sliva Drine samo je delimično korišćen za proizvodnju energije. U prethodnom periodu veliki broj studija i projekata o HE je izrađeno kako za glavnu reku, tako i za njene pritoke. Prema dobijenim rezultatima, postoji potencijal u pograničnim oblastima za izradu novih HE građevina sa ukupnim kapacitetom od oko 2.500 MW i mogućnošću srednje godišnje proizvodnje više od 7.500 GWh. Sve obalske zemlje locirane unutar sliva razmatraju mogućnost izrade novih HE kao deo planova prostornog razvoja i/ili planova validnog upravljanja vodom.

Reka Drina i njene pritoke imaju više konkurentnih prioriteta za upravljanje vodama, kao što je izvor vodosnabdevanja pijaće vode i navodnjavanja, izvor hidroenergetskog razvoja, izvor potencijala turizma itd. Stoga bi trebalo naći odgovarajući balans između ovih konkurentnih prioriteta i najverovatnije je da puni potencijal razvoja hidroenergije ne može u potpunosti biti postignut usled uticaja ostalih faktora kao što je zaštita životne sredine.

Upotrebljivi hidroenergetski potencijal za sliv reke Drine značajno je umanjen usled postojećih struktura i zaštićenih oblasti u slivu; posebno zajedno sa srednjim i nižim opsezima. Deklaracija o zaštićenim oblastima, osobito u Crnoj Gori, takođe je značajno umanjila potencijal hidroenergetskog razvoja. Shodno tome, planirane HE bi trebalo da se prilagode prema postojećim strukturama (npr. Planirane kote glavnog rezervoara moraju biti smanjene i /ili lokacija brana sa pripadajućim strukturama je značajno smanjena). Štaviše neke potencijalne HE ili su privremeno suspendovane ili zaustavljene zahvaljujući značajnim socio-ekološkim razlozima i razlozima koji se tiču životne sredine.

Na osnovu dostupne dokumentacije, veliki broj budućih HE projekta je identifikovano; oni su predstavljeni u sledećem delu ovog priloga i prikazani u tabeli 8-1 na kraju ovog dela. Uključuju se sve planirane HE locirane na toku glavne reke sa instaliranim kapacitetom od 2 MW ili više.

Mora biti pojašnjeno da su prikazane HE u donjoj tabeli 8-1 navedene u validnoj dokumentaciji za planiranje izvora. Ovo ne implicira da će sva ova mesta biti razvijena. Zaista, neka od ovih mesta još uvek se pretpostav- ljaju i možda će biti potrebna drugačije rešenje da bi se stiglo do prihvatljivog rešenja za sve. Jasno je da će doći do budućih konsultacija sa relevantnim institucijama zainteresovanih strana Srbije, BiH (RS i FBiH) i Crne Gore. Uzimajući primer Crne Gore, osnovne zainteresovane strane (npr. MARD, EPCG i Ministarstvo ekonomije) treba da odluče koja je njihova zvanična pozicija po pitanju hidroenergetskog razvoja.

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 154

 Tabela 8-4: Nove planirane HE

Predmet Kozluk Drina I Drina II Drina III Rogačica Tegare Dubravica Ustikolina Goražde

Reka Drina Drina Drina Drina Drina Drina Drina Drina Drina SRB/RS/ SRB/RS/ SRB/RS/ SRB/RS/ SRB/RS/ SRB/RS RS/ RS/ Zemlja SRB/RS /FBiH FBiH FBiH FBiH FBiH FBiH /FBiH FBiH FBiH Površina (km2) 15.159 15.437 15.997 6.248 Protok (m3/s) 369 369 369 369 330,2 333,5 340,4 204,7 Ukupna zapremina (Mm3) 49,8 8,55 Radna zapremina (Mm3) 15,0 2,7 Kota krune (metara nad‐ 136,5 122,5 108,5 94,5 223 203 178 375,5 morske visine)

Akumulacija Maksimalni radni nivo vode 373 (metara nadmorske visine) Normalni radni nivo vode 135 121 107 93 220 200 175 373 (metara nadmorske visine) Minimalni radninivo vode 218 198 173 371 (metara nadmorske visine) Tip NDIV NDIV NDIV NDIV NDIV NDIV NDIV NDIV Maksimalni pad (m) 117,2 Nominalni pad (m) 14,0 12,50 12,5 12,5 17,39 18,83 13,86 14,7 Minimalni pad (m) 11,80 11,25 11,75 10,40 10 3 Instalisani protok (m /s) 800 800 800 800 800 800 800 450

HE Instalisana snaga (MW) 88,5 87,7 87,8 101 113 121 87 60 30/60 Godišnja energija (GWh) 376 363,7 379,8 469,1 413 448 335 250 169 Vrsta turbine Kaplan Kaplan Kaplan Kaplan Bulb Bulb Bulb Bulb Broj jedinica 4 4 4 4 4 4 4 3 Biće upravljano od strane EPS/ERS EPS/ERS EPS/ERS EPS/ERS EPS/ERS EPS/ERS EPS/ERS EPBiH Generalni projekat sa Prethodnom Studijom izvodljivosti Idejni projekat I Generalni projekat sa Prethodnom studijom Status dokumentaciije za izgradnju HE na donjem selu sliva Drine, Energopro‐ faza, i IPSA & izvodljivosti, Institut Jaroslav Černi, 2010. jekt, Beograd, 2013. POYRY, 2013.  PSHPP = reverzibilna HE – DIV = derivaciona ‐ NDIV = pribranska  OWL = radni nivo vode, Mm3 = milion kubnih metara EPS= Elektroprivreda Srbije ERS=Elektroprivreda Republike Srpske  EPFBiH=Elektroprivreda FBiH EPCG=Elektroprivreda Crne Gore

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 155

  Tabela 8-1: Nove planirane HE (nastavak)

Predmet Buk Bijela Buk Bijela Foča Foča (vi‐ RHE Buk Bi‐ Paunci Sutjeska Mrsovo Falovići (niska) (visoka) (niska) soka) jela Reka Drina Drina Drina Drina Drina Drina Sutjeska Lim Lim Zemlja RS/FBiH RS/FBiH/CG RS/FBiH RS/FBiH RS/FBiH RS/FBiH RS/FBiH RS/FBiH RS/FBiH Površina (km2) 4.158 4.158 4.692 4.692 5.690 5.570 Protok (m3/s) 163 163 178 178 212 110 3

Ukupna zapremina (Mm ) 15,7 410 6,7 7,6 8,9 Korisna zapremina (Mm3) 11 328 4,6 4,6 101,26 7,7 Kota krune brane (metara 1.022,00 436 406,8 385,5 358 nadmorske visine)

Akumulacija Maksimalni radni nivo vode 434 500 404,2 384 355 (metara nadmorske visine) Normalni radni nivo vode 434 403 404 532.00 355 (metara nadmorske visine) Minimalni radni nivo vode 935.00 420,5 460 396 398 347 (metara nadmorske visine) Tip NDIV NDIV NDIV NDIV NDIV RHE NDIV Maksimalni pad (m) P 601,10 / T 32,65 17,35 11 20,3 595,90 Nominalni pad (m) P 586,90 / T 29 84 13,7 14 14,5 566,00 Minimalni pad (m) P 507,40 / T 15,22 6.69 10 486,60

HE Instalisani protok (m3/s) 350 600 350 450 450 P 80 / T 120 260 Instalisana snaga (MW) 93,52 450 44,15 55,5 43,21 P 600 / T 600 44 36,8 9.3 Godišnja energija (GWh) 332,3 1,150 175,9 195 166,9 95,62 137 Vrsta turbine Pumpa‐tur‐ Kaplan Francis Bulb Kaplan Bulb Kaplan bina Broj agregata 3 3 3 3 3 2 3 Upravljaće ERS ERS/EPCG ERS ERS/EPCG ERS ERS ERS ERS

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 156

Idejni proje‐ Idejni proje‐ kat sa hidra‐ kat sa hidrau‐ uličkim mo‐ ličkim mode‐ delom i Stu‐ lom i Studi‐ dijom izvod‐ jom izvodlji‐ Idejni pro‐ ljivosti, vosti, , , jekt sa Idejni projekt STUCKY u STUCKY u sa‐ Studijom sa Studijom U fazi Glavni proje‐ saradnji sa Glavni pro‐ radnji sa izvodljivo‐ izvodljivosti, izgradnje Status dokumentaciije kat, Energo‐ Institutom jekat, Ener‐ Institutom Ja‐ sti, Ener‐ Energopro‐ COMSAR E‐ projekt Jaroslav goprojekt roslav goprojekt, jekt, Beo‐ nergy Ltd Černi(Odsek Černi(Odsek Beograd, grad, 2013 za brane, za brane, 2013 hidroener‐ hidroenerge‐ getiku, rud‐ tiku, rudnike i nike i sao‐ saobraćaj‐ braćajnice), nice) i, 2012. 2012.  PSHPP = reverzibilna HE – DIV = derivaciona ‐ NDIV = pribranska  OWL = radni nivo vode, Mm3 = milion kubnih metara EPS= Elektroprivreda Srbije ERS=Elektroprivreda Republike Srpske  EPFBiH=Elektroprivreda FBiH EPCG=Elektroprivreda Crne Gore

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 157

 Tabela 8-1: Nove planirane HE (nastavak)  Item Brodarevo I Brodarevo II Prijepolje Priboj Lukin Vir Andrijevica Plav Komarnica Tepca Piva/ Reka Lim Lim Lim Lim Lim Tara Lim Lim Komarnica Zemlja SRB SRB SRB SRB CG CG CG CG CG Površina (km2) Protok (m3/s)78788010421,621,6 71,4 Ukupna zapremina (Mm3) 4 10 Korisna zapremina (Mm3) 1 7,2 12 82 0 220 1050 Kota krune brane (metara 521 490,4 nadmorske visine)

Akumulacija Maksimalni radni nivo vode

(metara nadmorske visine) Normalni radni nivo vode 519 488 472 394,5 740 830 906 818 740 (metara nadmorske visine) Minimalni radni nivo vode 517 478 (metara nadmorske visine) Tip NDIV/RoR NDIV/RoR NDIV/RoR NDIV/RoR DIV DIV DIV NDIV NDIV Maksimalni pad (m) Procenjeni pad (m) 20,3 25,6 14,0 8,4 153,4 168 Minimalni pad (m) 13,9 7,5

Instalisani protok (m3/s) 150 150 190 165 80 100 40 130 220 HE Instalisana snaga (MW) 26 32,4 22,4 10,6 13,3 51 24,2 168 316 Godišnja energija (GWh) 102 130 85 56 50.3 140 90 232 893 Vrsta turbine Kaplan vert. Kaplan vert. Kaplan bulb Kaplan bulb Francis Broj agregata3322 2 Upravljaće EPS EPS EPS EPS EPCG EPCG EPCG EPCG EPCG Status dokumentaciije Studiju izvodljivosti izradio Energo‐ projekt, 2012. Idejni projekat, Energoprojekt,2001. Studyija Zaustavljeno zbog stanja životne sredine i stanovništva  PSHPP = reverzibilna HE – RoR – protočna DIV = derivaciona ‐ NDIV = pribranska  OWL = radni nivo vode, Mm3 = milion kubnih metara EPS= Elektroprivreda Srbije ERS=Elektroprivreda Republike Srpske  EPFBiH=Elektroprivreda FBiH EPCG=Elektroprivreda Crne Gore

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 158

  Tabela 8-1: Nove planirane HE (nastavak)

Predmet Bakovića Opasanica Žuti Krš Žuti Krš Mateševo Trebaljevo Koštanica Ljutica Mojkovac Klisura (Visok) (Nizak) Tara Tara Tara Tara Tara Tara Tara Tara Tara Tara Zemlja CG CG CG CG CG CG CG CG CG Oblast (km2) Pražnjenje (m3/s) 52 26,5 25,52 6 16,62 16,62 12,56 26,34 Ukupna zapremina (Mm3) Aktivna zapremina (Mm3) 316 85 7 45 198 50 145 4,5 198 Visina brane (metara nadmor‐

ske visine) Maksimalni operacioni nivo vode (metara nadmorske vi‐

Akumulacija sine) Regularni operacioni nivo vode (metara nadmorske vi‐ 770 920 932 1.160 1.000 980 1.050 903 980/340 sine) Minimalni operacioni nivo vode (metara nadmorske vi‐ sine) Tip NDIV DIV NDIV DIV NDIV NDIV NDIV DIV Maksimalni pad (m) Nominalni pad (m) 125 147 26 102 59 46 67 78,6 Minimalni pad (m)

Instalisani protok (m3/s) 2008080128080407092 HE Instalisana snaga (MW) 212 100 20 10 40 46 23 59 552 Godišnja energija (GWh) 484 271 49,4 43 73 57 63 154 1.332 Vrsta turbine Broj agregata Upravljaće EPCG EPCG EPCG EPCG EPCG EPCG EPCG EPCG EPCG Status dokumentaciije   PSHPP = reverzibilna HE – DIV = Derivaciona ‐ NDIV = pribranskae

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 159

 OWL = radni nivo vode, Mm3 = milion kubnih metara EPS= Elektroprivreda Srbije ERS=Elektroprivreda Republike Srpske  EPFBiH=Elektroprivreda FBiH EPCG=Elektroprivreda Crne Gore

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 160

  Tabela 8-1: Nove planirane HE (nastavak)

Predmet Vikoč Otilovići Gradac Mekote Milovci Kruševo (Luke) (Pljevlja) Reka Ćehotina Ćehotina Ćehotina Ćehotina Ćehotina Piva Zemlja RS /FBiH/ CG CG CG CG CG CG Površina (km2) Protok (m3/s) 20,7 4,68 12,56 15,39 17,18 75,8 3

Ukupna zapremina (Mm ) 146 18 25,4 Korisna zapremina (Mm3) 13 85 74 386 18,00 Kota krune brane (metara nad‐ 842 morske visine) Rezervoar Maksimalni radni nivo vode (me‐ 574 841 tara nadmorske visine) Normalni radni nivo vode (me‐ 837,5 742 657 650 495 tara nadmorske visine) Minimalni radni nivo vode (me‐ 822 tara nadmorske visine) Tip DIV DIV DIV NDIV (DIV) NDIV Maksimalni pad (m) 40 Nominalni pad (m) 86,4 35 70 (77) 62 117 (114) 60 Minimalni pad (m) 25

Instalisani protok (m3/s) 50 9 38 38 50 240 HE Instalisana snaga (MW) 33,3 3,25 23 (25) 26 50 120 Godišnja energija (GWh) 130 11,4 65,5 (72,0) 70,6 149,7 (145,8) 321,9 Vrsta turbine Francis Francis Broj agregata 2 2 Upravljaće EPCG EPCG EPCG EPCG EPCG Idejni projekat, Energoprojekt Status dokumentaciije Idejni projekat Elektroprojekt, 2001 Ljubljana, 1973.  PSHPP = reverzibilna HE – RoR – protočna DIV = derivaciona NDIV = pribranska  OWL = radni nivo vode, Mm3 = milion kubnih metara EPS= Elektroprivreda Srbije ERS=Elektroprivreda Republike Srpske

Svetska banka Početni izveštaj Početni izveštajPodrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 161

 EPFBiH=Elektroprivreda FBiH EPCG=Elektroprivreda Crne Gore

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 162

8.3 Prilog 3 Detaljnji opis biodiverziteta u zaštićenoj oblasti Naziv i vrsta zaštićene Veličina Oformljen Osnovne karakteristike biodiverziteta i pejzaža oblasti (km2) datuma BiH: Federacija Planovi u toku

(Pogledati ispod) BiH: Republika Srpska Fauna: - Beskičmenjaci: Leptirovi ima veliku raznovrsnost u parku zahvaljujući velikoj raznovrsnosti divljih biljaka - Ribe:  Retke vrste: Salmo labrax, Tymallus tymallus, Phoxinus phoxinus.  Uvedene vrste: Onchorhynchus mykiss (iz Kalifornije) u dva planinska jezera, Salvelinus alpinus (iz Alpi). Riblja populaicja Nacionalnog Parka Sutjeska nije pažljivo praćena i veoma se malo zna o istoriji njihovog života u ovoj oblasti. Nije došlo do poribljavanja u jezerima Zelengore od 1991. - Vodozemci i reptili: mogu biti grupisani u dva zoogeografska elementa: Arktičko‐ Alpsku severnu grupu (npr. Bufo bufo, Rana temporaria) i Mediteransko ‐ centralno evropsku (npr. Salamandra salamandra, Triturus alpestris). Prva grupa naginje hladnijim ekosistemima na visokim visinama, dok je druga sklonija toplijim, nižim, južnijim ekosistemima. Takođe, postoji važna endemična vrsta, salamander zvani Olm (Proteus anguinus). - Ptice: Nekih 114 vrsta ptica je registrovano u NPS, što čini 36% ukupnog broja poznatih vrsta u BiH. 61 vrsta stanuje i Sutjeska: gnezdi se u ovom parku, 32 vrsta posećuje park samo leti, ali takođe pravi svoja gnezda tu. 16 vrsta čine ptice selice Nacionalni park, 1962 (2012) koje nadleću park u proleće i na jesen idu severno gde se gnezde, dok leto provode u južnim regionima. 5 vrsta se uglavnom pojavljuje jedino na zimu. Ako se izvrši nekoliko posmatranja u različitim periodima godine, konačna lista Međunarodna unija za 160.52 Planira se proši‐ ptičijih vrsta u NPS dostiže broj od 135‐150 vrsta. zaštitu prirode i prirodnih renje Osnovna grupa je povezana sa velikom visinom, strmim grebenima i stenovitim staništima, a nije direktno vezana za resursa – IUCN : II vodne izvore sliva. Harizmatični detlići su primećeni, sa otprilike devet vrsta, uključujući troprstog detlića i crno-belog detlića. Bitna vrsta koja je pod zaštitom je krstokljun (Crex crex). - Sisari: Malo se zna o sisarima u NPS. Vrste koje su registrovane do danas se smatraju tipične za šumske oblasti, subalpska i alpska staništa jugoistočne Europe. Može se primetiti:  vrste šišmiša (npr. Rhinolophus hipposiderus),  amblemske i izvaredne vrste kao što je evroazijski ris (Lynx lynx)  retka i ugrožena vrsta kao što je evropska vidra (Luta lutra), divokoza (Rupicapra rupicapra)  enemične vrste kao što je slepa krtica (Talpa caeca) snežni balkanski poljski miš (Dinaromys bogdanovi). Flora: Flora NPS i njene okoline ispituje se veoma u poslednje vreme. Park je lociran u planinskoj regiji, obnovljen je velikim bro‐ jem endemičnih vrsta i subvrsta. Više od 2,600 vrsta vaskularnih biljaka se pojavljuje u NPS, u 670 rodova, 123 familija, 52 redova i 7 klasa.

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 163

Naziv i vrsta zaštićene Veličina Oformljen Osnovne karakteristike biodiverziteta i pejzaža oblasti (km2) datuma Fauna: Najvažnija vrednost ove oblasti je vrsta ribe Umbra krameri. Radi se o veoma retkoj i ugroženoj vrsti. Širom Evrope Umbra Gromiželj: ima status ugrožene vrste i nalazi se pod strogim režimom zaštite (EN) nalazi se na listi zaštićenih vrsta prema Bernskoj kon‐ Posebni rezervat prirode, venciji stavljena je u listu Dodatka I – Priloga I. Naseljava vlažna zemljišta i bare, vegetacijom bogate delove vode blatnja‐ Međunarodna unija za zaš‐ vog dna. Flora: titu prirode i prirodnih re‐ 8.33 2011 Ova oblast je okarakterisana značajnim florističkim diverzitetom. Ovo je jedna od nekoliko preostalih nizijskih trusnih sursa – IUCN: Ib podrčja na kojem je zabeleženo oko 400 vrsta paprati i golosemenica. Među ovim vrstama, nalazi se jedna od internacio‐ Bijeljina municipality nalnog značaja, endemična i retka. Na preliminarnoj listi vaskularnih biljaka Crvene knjige BiH (Šilić, 1992‐96) nalaze se Ušće reka Drine i Save vrste Hottonia palustris, Telypteris palustris Schott.,Nuphar luteum Sm, imajući osetljivi status Međunarodna unija za zaš‐ titu prirode i prirodnih resursa (VU). Od reliktnih vrsta najvažnija je Urtica kioviensis, koja je nađena jedino ovde na terito‐ riji BiH. Urtica kioviensis je na crvenoj listi Evrope kao retka i ugrožena vrsta. Perućica (locirana unutar NP Sutjeska): Posebni re‐ zervat prirode, Međuna‐ 14.34 1954 rodna unija za zaštitu pri‐ rode i prirodnih resursa – IUCN : Ia Tara canyon and još uvek nezašti‐

Ljubišnja: Nacionalni Park ćen još uvek nezašti‐ Drina: Nacionalni park ćen još uvek nezašti‐ Drina: Rezervati biosfere ćen oko 25 ostalih oblasti još uvek nezašti‐

(pogledaj mapu) ćenih Crna Gora Biogradska gora: Nacio‐ 56.5 1952 nalni Park Fauna: - Beskičmenjac: Postoji 130 vrsta leptira, uključujući endemičnu vrstu Coenonympha arcaniassp.philea. Tamo je takođe Durmitor: Nacionalni Park, primećeno i 5 endemičnih vrsta tvrdokrilaca. UNESCO‐om zaštićeno 390 1952 - Ribe: Ichtiofauna u oblasti Durmitora nije preterano razvijena. nasleđe, IBA područje  Poribljavanje jezera: 4 vrste ribe je uvedeno u prethodno bezribna planinska jezera: Salvelinus alpinus (jezerska pastrmka); Oncorhynchus mykiss (dužičasta pastrmka); Salmo labrax m. fario and Phoxinus phoxinus. Njima je takođe poribljena reka Tara.

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 164

Naziv i vrsta zaštićene Veličina Oformljen Osnovne karakteristike biodiverziteta i pejzaža oblasti (km2) datuma  Endemične vrste u reci Tari: osam vrsta ribe je primećeno u poslednjoj deceniji, zajedno sa endemičnom ugroženom vrstom Hucho Hucho. Osnovne ribe u reci Tari pripadaju porodicama Salmonidae, Thymallidae i Cyprinidae. - Vodozemci i reptili: Jedinstvnost i bogatstvo herpetofauna oblasti Durmitora bio je jedan od najvažnijih argumenata za uključivanje NP "Durmitor" na UNESCO listu Svetske prirodne i kulturne baštine, osobito kad se radi o neotenima i retkim, reliktnim i endemičnim formama. Zaista, više do polovine predstavnika iz herpetofauna Balkanskog poluostrva se može posmatrati u ovoj maloj oblasti. Među njima izuzetni su zaštićeni vodozemci‐Salamandra atra, alpski ‐Triturus alpestris, zelena krastača‐Bufo viridis, barska kornjača‐Emys orbicularis, Anguis fragilis, endemični Mosor gušter; obični zidni gušter, smuljka‐lažna šarka Coronella austriaca i livadska Vipera ursinii. - Ptice: Prisutno je 172 ptičijih vrsta u NP "Durmitor" kako je potvrđeno, od kojih se 112 gnezde. Uvećano prisustvo ljudi (turizam), eksploatacija šuma izazvala je nestanak nekoliko vrsta. Na primer, Bucephala clangula se ne gnezdi kraj durmitorskih jezera već poslednjih 50 godina kao ni Tetrao tetrix, koji je otkvriven na obodu kanjona Tare i Komarnice, koji se ne gnezdi na Durmitoru poslednjih 40 godina. Neke vrste su primarno u opasnosti od nestanka kao što su : Tetrao urogallus, Aegolius funereus, Dendrocopos leucotos and Picoides tridactylus. - Sisari: Pronađeno je 37 vrsta sisara u ovoj oblasti. Među njima izdvajaju se evroazijski ris, sivi vuk i braon medved. Primećene su i retke endemične vrste sisara koje su u opasnosti kao npr: slepimiševi, slepo kuče (endemični Talpa caeca, Balkan Snow Vole,) i ostali (Lutra lutra). Flora: Oblast se karakteriše velikom raznolikošću crnogorskih i balkanskih endemičnih i posebnih vrsta kako se navode u prilogu 4 Prokletije: Nacionalni park 166.3 2009 Komovi: Regionalni park, Ova oblast je uglavnom okarakterisana važnošću međunarodne i endemične flore i vrsta koje su planirane da se zaštite. 2014? Međunarodna unija za zaš‐ Lista je data u prilogu 4 195.04 još uvek nezašti‐ titu prirode i prirodnih re‐ ćen sursa – IUCN : VI Piva: Regionalni park, Ova oblast je uglavnom okarakterisana važnošću međunarodne i endemične flore i vrsta koje su planirane da se zaštite. 2014? Međunarodna unija za zaš‐ Lista je data u prilogu 4 200? još uvek nezašti‐ titu prirode i prirodnih re‐ ćen sursa – IUCN : VI Srbija Fauna: Tara: Nacionalni park, deo - Beskičmenjaci: Planina Tara je jedna od primarnih oblasti za leptirove u Europi (PBA). U NP Tara, primećeno je 115 Emerald mreže, vrsta leptirova. - Ribe: 27 vrsta riba je nađeno u NP Tara. Među njima, nalaze se tri veoma značajne vrste riba koje visoko mogu Međunarodna unija za zaš‐ 191.7 1981 doprineti diverzitetu ihtiofaune: endemična dunavska mladica (Hucho hucho), rečna pastrmka (Salmo labrax), lipen titu prirode i prirodnih re‐ (Thymallus thymallus). sursa – IUCN : II - Vodozemci i reptile: Postoji 12 vrsta vodozemaca i 12 vrsta reptila. Neke bitne vrste čine Salamandra salamandra, Rana graeca, Bombina veriegata, Zootoca (Lacerta) vivipara, Vipera ammodytes.

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 165

Naziv i vrsta zaštićene Veličina Oformljen Osnovne karakteristike biodiverziteta i pejzaža oblasti (km2) datuma - Ptice: Teritorija planine Tare je na listi bitnih oblasti Evrope za ptice (IBA) sa oko 135 vrsta ptica. Ovdje se nalazi u Srbiji najgušća populacija harizmatičnog zlatnog orla, sa 5‐7 uzgojnih parova. Takođe, ima trenutno najbitniju poznatu populaciju uralske sove Strix uralensis, male sove Glaucidium passerinim, troprstog detlića i crno-belog detlića Picoides tridactylus u Srbija. Bitna vrsta koja je promećena u parku je krstokljun (Crex crex), crno‐beli detlić belog i srni tetrijebi (Tetrao urogallus). - Sisari: u datoj oblasti se nalazi 60 vrsta sisara, uključujući 25 vrsta šišmiša. Može se naglasiti prisustvo kafenog medveda, sivog vuka, divokoze i divlje mačke i (odskoro) evroazijskog risa. Kafeni medved (procenjena populacija 30primeraka danas) je simbol planina Tare i nastanjuje zapadni deo planine. Blizu oblasti čistih voda primećeno je prisustvo retke i ugrožene evropske vidre. Park je jedino stanište u Srbiji za velikog vuka (Microtus multiplex) u oblasti Kameno Brdo, na visini od oko 1100 m,i u regiji Beli Rzav na 900 m. Flora: Tara NP karakteriše uglavnom pomešani planinski i visoko planinski ekološki sistemi. Šume su najvažnije vrste staništa. Na nižim visinama šume javora su dominantne, dok od biljne zajednice pokraj vodenih površina dominiraju vrste Salix i Alnus. Vegetacija uključuje preko 35 različitih zajednica listopadnih šuma, pomešanih (zimzelenih‐listopadnih) šuma, i četinarske šume kao i 19 livadskih zajednica. Mnoge od njih, posebno ove sa Picea omorikom imaju reliktni ili endemični karakter. Oblast planine Tara se karakteriše visokim diverzitetom vrste i visokim indeksima gustine vrste analiziranog. Flora Nacionalnog parka Tara se sastoji od 171 vrsta mahovine, 96 vrsta lišajeva i 1013 vrsta vaskularnih biljaka, koje predstavljaju ukupno 1/3 celo‐ kupne flore Srbije. U nekim delovima Tara planine, posebno u kanjonima, nalazi se fond jedinstvenih prastarih relikta zajed‐ nica iz Tercijara koje su se sačuvale. Što se tiče šuma, mešavina jela, norveških smrča i bukava dominiraju na planini Tari. Osim njih, u nacionalnom parku, mogu biti pronađeni crni i beli bor, uglavnom u kombinaciji sa listopadnim drvećem kao što je javor, hrast itd. Sedam vrsta brioflore je uključeno u evropsku knjigu crvenih podataka. Lista vrsta je data u prilogu 4 Šargan – Mokra Gora: 108.14 2005

Deo oblasti kod sela Tršić i manastira Tronoša: 1965 Memorijalni spomenik pri‐ rode Kanjon reke Trešnjica: Prirodni rezervat 5.95 1995 Kanjon reke Trešnjica Mileševka: 4.57 1976 Regionalni nacionalni park Uvac: Prirodni rezervat 74.53 2006 Kanjon reke Uvac

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 166

Naziv i vrsta zaštićene Veličina Oformljen Osnovne karakteristike biodiverziteta i pejzaža oblasti (km2) datuma Slapovi sopotnice: Spomenik prirode 2005 Vodopadi reke Sopotnice Mnogi drugi spomenici pri‐ rode (mali objekti) Zasavica16: Prirodni rezervat Zasavica je smešten na teritoriji južne Vojvodine, na istoku reke Drine. Srž rezervata čine kanali Jovaca i SNR, Međunarodna unija Prekopac, Batar potok i reka Zasavica. Reka Zasavica se takođe snabdeva vodom iz reke Drine. Zasavica je deo nacionalne za zaštitu prirode i prirod‐ mreže Ramsar. 18.25 1997 nih resursa –IUCN:IV Vodeni i močvarni ekosistemi sa fragmentima poplavnih šuma su dominantni. Sremska Mitrovica i opština Bogatić

JV Konsultant još uvek treba da potvrdi da li je prirodni rezervat Zasavica deo rečnog sliva Drine

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 167

8.4 Prilog 4 – Važne biljne vrste u zaštićenim oblastima sliva reke Drine

8.4.1 Nacionalni park Durmitor, Crna Gora Crnogorske endemične vrste: Gentiana laevicalyx, Edraianthus glisicii, Verbascum durmitoreum, Verbascum nikolai, Carum valenovsky, Viola nicolai, Daphne malayana, Valeriana braunii-blancuetti.

Balkanske endemične vrste: Daphne blagayana, Acer heldreichii, Pinus heldreichii, Moltkea petraea, Iris bosniaca, Pancicia serbica, Phyteuma pseudoorbiculata, Potentilla montenegrina, Amphoricarpus autariatus, Crepis incurnata, Eu- phorbia montenegrina, Acontium toxicum, Micromeria croatica, Lilium bosniacum, Viola speciosa, Aubrietia croatica, Edraianthus jugoslovicus, Gardius ramosissimus.

Retke vrste: Leontopodium alpinum, Swertia perenis, Taxus baccata, Adenophora lilifolia, Gentiana laevicalyx, G. crispata, G. ciliata, G. kochiana, G. lutea ssp. synphyandra. U Barnom jezeru se nalaze neke retke biljke, koje nisu veoma karakteristične i za ostale delove zemlje: Urti- cularia minor, Eleocharis autrianea, Carex curta and Sparganium minimum.

8.4.2 Regionalni parkovi: Komovi i Piva, Crna Gora Međunarodno važne endemične vrste flore

Vrsta Lokalitet Grupa Tip Endemizam Maglić, Volujak, Vučevo, Prepelička VF ER Acer heldreichii gora, Milogora, Ljeljenak Acer intermedium Piva, Komarnica VF ER Acer obtusatum Piva, Komarnica VF ER Amphoricarpos neumayeri Piva VF IIS Cephalaria pastricensis Vrbnica VF IIS SFRJ, Al Corydalis ochroleuca subsp. leiosperma Piva, Komarnica VF E SFRJ Crepis dinarica VF E D Daphne blagayana Vučevo VF E Piva, Komarnica, Tara, Sušica, Volujak, VF IIS SED Daphne malyana Maglić, Bioč, Vučevo Edraianthus serpyllifolius Piva, Komarnica VF ER D Edraianthus sutjeskae Sutjeska, Maglić, Volujak VF E SED Eryngium palmatum Piva, Komarnica VF IIS Euphorbia pancicii Piva, Komarnica VF IIS Genista sylvestris subsp. dalmatica Piva, Komarnica VF E D Gentianella laevicalyx VF IIS Geranium dalmaticum Piva, Komarnica VF IIS SFRJ, Al Geranium dalmaticum Piva, Komarnica VF E SFRJ, Al Hieracium blecicii VF IIS Hieracium maglicense Maglić VF IIS Hieracium pseudotommasinii Mratinje VF IIS Lilium bosniacum Vučevo VF ER Listera cordata Vučevo VF IIS Lonicera formanekiana subsp. hectoderma VF IIS Micromeria croatica Piva, Komarnica VF E D Moltkia petraea Piva, Komarnica VF ER D Pancicia serbica Vučevo, Maglić VF IIS, ER Pedicularis brachyodonta VF E D

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 168

Vrsta Lokalitet Grupa Tip Endemizam Petteria ramentacea Piva VF E Platanthera bifolia Piva, Komarnica VF IIS Potentila montenegrina Maglić, Volujak VF E B Potentila speciosa VF E B Rhamnus orbiculatus Piva, Komarnica VF E D Scabiosa silenifolia VF E B, A Valeriana brauni‐blanquetii Piva, Komarnica VF IIS Verbascum durmitoreum VF IIS Vicia montenegrina VF IIS SFRJ Viola elegantula VF E D Viola zoysii Maglić, Volujak, Durmitor VF E SEA, D

Legende Al Albanija IIS Međnarodno važna vrsta B Balkan SEA Jugoistočni Alpi B.A Balkan i Apenini SED Jugoistočni Dinaridi D Dinaridi SFRJ Bivšaa Jugoslavija E Endemično VF Vaskularna flora ER Endemična retka vrsta

Izvor: Institut za zaštitu prirode Crne Gore (INP), Studija zaštite regionalnog parka Piva i Komovi, koji će uključiti zaštićene oblasti: Bioč, Maglić i Volujak opštine Plužina, Maj, 2011

8.4.3 Nacionalni park Tara, Srbija

‐ Paleo-endemične vrste: Jedna od njih je Picea omorika, živi fosil evropske dendroflore, i zelenika (Ilex aquifolium), pakujac (Aqu- ilegia nikolicii var. nikolicii, Aquilegia nikolicii var. pancicii), različak (Centaurea derventana), kao i Po- tentilla visianii, Aquilegia grata, Edraianthus graminifolius aggr, Gypsophila sperguliifolia, Onosma stellulatum, Halacsya sendtneri, Cephalaria pastricensis, Haplophyllum boisserianum, Daphne blagayana, Hieracium waldsteinii i Acer heldreichii.

‐ Endemične i subendemične vrste: Euphorbia subhastata, E. glabriflora, Satureja subspicata, Cerastium decalvans, Moehringia bavarica, Stachys anisochila, S. scardica, St. chrysophaea, Thymus jankae, Gentiana dinarica, Pseudofumaria alba, Potentilla mollis, P. malyana, Silene monachorum, Pedicularis heterodonta, Dianthus petraeus, D. sylvestris papillosus, Genista friwaldskyana, Linaria rubioides, Arabis procurrens, Verbascum bosnense, Lathyrus binnatus, etc. ‐ Široko rasprostranjene reliktne vrste: Cheilanthes marantae, Taxus baccata, Ilex aquifolium, Juglans regia, Ostrya carpinifolia, Staphyllea pin- nata, Daphne laureola, Ruscus hypoglossum, R. aculeatus, Erica herbacea, Spirea cana, Waldstenia ternata, Asarum europaeum, Cardamine waldsteinii, Paeonia officinalis, P. corallina, Saxifraga marginata, Loni- cera alpigena,

‐ Relikti iz Borela na južnim granicama njihove difuzije: Goodyera repens, Corallorhiza trifida i Listera cordata

‐ Brioflora u knjizi crvenih podataka evropske briofita: Među njima, 4 su retke (R) kategorije: Anamodon rastratus, Dicranella humilis, Lophozia ascedens, We- issia rostelata and 2 are vulnerable (VU): Buxbaumia viridis and Orthotrichum philiberti. Three species are European endemics: Tortela densa, Ulota bruchii and Ulota calvecens.

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 169

8.5 Prilog 5 – Metodologija višekriterijumske analize (optimizacije) Pre početka procesa evaluacije, donosilac odluka mora unapred definisati alternativna rešenja (ili bar obezbediti njihov ugao posmatranja rešenja) kako bi se oformio sud (ili preferenca) putem: “usvajanja hijerarhijski uređene liste ciljeva, kriterijuma, pokazatelja i njihove relativne ponderacije u predlo- ženom rangiranju prema važnosti i / ili relativno ponderisanih individualnih ciljeva, kriterijuma i pokazatelja”.

Pojam relativne ponderacije stoji u vezi sa višekriterijumskom evaluacijom. Ove metode se koriste za rešava- nje višedimenzionalnih problema (npr., evaluacija projekata investiranja u javnom sektoru). Definisanje relativne ponderacije može biti tehničko ili preferencijalno. Preferencijalno definisana ponderacija se koristi da bi odredila ponderaciju na visokim hijerarhijskim nivoima (ponderisani ciljevi, mogući kriterijumi), dok se tehničko definisanje ponderacije primenjuje da se odredi ponderacija niskog nivoa (ponderisani pokazatelji, mogući kriterijumi) zasnovana na obračunu tehničkih karakteristika i / ili proceni ekspertske komisije ili eksperata koji su direkto uključeni u projekat.

Preferencijalno definisanje ponderacije zasnovano na subjektivnim prioritetima teži minimalizuju subjektiv- nosti grupe predstavnika prilikom evaluacije. Preferisane ponderacije su određene: direktno – anketiranjem grupa stanovništva, ili indirektno – analiziranjem prethodnih procena, reakcija i ponašanja pojedine grupe sta- novništva. Dobijeni ponderisani ciljevi ili kriterijumi bi trebalo da budu određeni na osnovu rezultata statistič- kih analiza ponderacije obračunatim od strane nekih članova predstavnika grupe. Rezultirana ponderacija se obračunava aritmetičkim pristupom individualnih ponderacija, uklanjanjem ekstremnih vrednosti (npr. 15% najniže i 15% najviše vrednosti određene od strane individualnih predstavnika).

Kako bi se umanjila subjektivnost individualnih članova grupe i da bi se obezbedilo nezavisno determinisanje ponderacije bez provere individualnih predstavnika drugačijeg stava, pristupa se definisanju ponderacije bez poznavanja mišljenja ostalih predstavnika. Često su korišćena oba metoda, stoga se u prvoj fazi determiniše ponderacija od strane predstavnika, a u sledećoj fazi rezultiranja ponderacije članovi grupa je definišu radeći zajedno.

Tabela 1 daje pregled polja primene tehničkih procedura i preferencijalnog definisanja date ponderacije kao i strukture individualnog učešća u sistemu donošenja odluka i definisanja ponderacije u procesu razvoja projekta.

Tabela 1: Domen procedure primene i preferencijalnog tehničkog definisanja relativnih ponderacija i učešća u strukturi sistema donošenja odluka

UČEŠĆE U DEFINISANJE PROFESIONALNI DEFINISANJU PONDERA PROFILI PONDERA

Ciljevi Preferencijalno Ostalo Donosilac odluke Kriterijumi Ekspertska komisija

Pokazatelji Tehničko Projektni tim Projektni tim HIJERARHIJSKI NIVO

METODI PREFERENCI DEFINISANJA RELATIVNIH PONDERA Metode definisanja preferencijalnih pondera imaju proširen efekat na konačne rezultate podataka određenih ponderacijom, stoga je potrebno pridati posebnu pažnju njihovoj determinaciji. Najčešće korišćene metode su sledeće:

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 170 a nezavisna determinacija ponderacije: - Direktno određvanje ponderacije, - Upoređivanje parova, b zavisna determinacija ponderacije: - Razmena mišljenja (”Brainstorming”) - Ekspertski model (Delfi model).

Da bi se definisala relativna ponderacija ciljeva Konsultant predlaže dva metoda: metod uporednih parova i Delfi metod, kao i njihovu kombinaciju. Npr. Delfi metod može biti zasnovan na rezultatima metodama razmene mišljenja, a Metod uporednih parova može se zasnivati na rezultatima Delfi metoda, dok metod razmene mišljenja može biti zasnovan na rezultatima direktnog definisanja ponderacije. Primena kompjuterske tehnologije pruža mogućnost relativno jednostavne i brze procene statističkih analiza rezultata, kako prilikom determinisanja ponderacije definisane od strane individualnih predstavnika tako i prilikom determinisanja re- zultirane ponderacije.

DIREKTNI METOD TERMINISANJA PONDERACIJE Za direktni metod određivanja ponderacije je karakteristično da predstavnici na osnovu svojih subjektivnih stavova određuju njihovu relativnu ponderaciju, tako da je suma svih ponderacija na hijerarhijskom nivou Σ wi = 1.00. Ponderacije mogu biti determinisane direktno, u formi definisane vrednosti, ili bazirane na određe- nom odnosu izdefinisane ponderacija gde se referencijalna vrednost koristi kao najmanja relativna ponderacija; w1=3w5; w2=w5;w3=2w2=2w5;w4=0,5 w3=1.5w5;w6=w4=1.5w5 (1) gde se vrednost određene ponderacije može obračunati zamenom relacije (1) na sledeći način:

w1+ w2+w3+ w4 +w5 +w6=3w5+ w5+2w5+1.5w5+1.5w5=10w5=1.00 (2)

→ w5=0.10 (3)

Tabela 2 ocrtava ciljeve i njihove ponderacije.

Tabela 2: Određivanje ponderisanih ciljeva Ciljevi O1 O2 O3 O4 O5 O6 Sum 0. Ponderacije 0.10 0.20 0.15 0.10 0.15 1.00 30

Prema ovom modelu proces može biti primenjen na veliki broj kriterijuma u svakom od ciljeva.

METOD UPOREDNIH PAROVA Metod uporednih parova (metod definisanja relativne ponderacije rangiranih ciljeva prema značaju) se bazira na upoređivanju po pitanju važnosti svakog od ciljeva sa svim ostalim ciljevima. Metod uporednih parova može biti primenjen na mnogo načina. Veoma jednostavno, u parovima se postiže cilj i onaj koji je važniji dodeljuje mu se vrednost 1, dok se cilju manje važnosti dodeljuje vrednost 0. Ponderacija svakog od ciljeva se određuje putem deljenja broja tačaka Pi izvedenog za svaki od ciljeva ukupnog broja upoređivanja. Proces determinisanja relativne ponderacije ciljeva prema značaju se realizuje u nekoliko koraka:

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 171

I korak – Usvajanje ciljeva i formulacija sredine II korak – Upoređivanje ciljeva relativne važnosti

On-1 > On→ Zn-1,n = 1 (4) On-1< On→ Zn-1,n= 0(5) On-1 = On→Zn-1,n = ½(6)

Korak III – Rangiranje i obračun parcijalnih zbirnih tačaka (Tabela 3)

Ri = 1 → najviši rang R = n → najniži rang

Tabela 3: rangiranje i obračun parcijalnih suma tačaka Tačka Tačka O1 O2 O3 O4 O5 Pi Ri O1 - 1 0 1 1 3 2 O2 0 - 0 0 0 0 5 O3 1 1 - 1 1 4 1 O4 0 1 0 - 0 1 4 O5 0 1 0 1 - 2 3

Korak IV – Provera trijade i obračun ukupnog zbira (Tabela 4)

Provera trijade

O3> O2 ako O3> O1 i O1> O2 (7)

Obračun ukupne sume (8) gde je: Pi – ciljna tačka n – broj ciljeva

Tabela 4: Provera trijade i obračun ukupnog zbira

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 172

Tačk Rang O1 O2 O3 O4 O5 a Pi Ri O1 - 1 0 1 1 3 2 O2 0 - 0 0 0 0 5 O3 1 1 - 1 1 4 1 O4 0 1 0 - 0 1 4 O5 0 1 0 1 - 2 3 Korak V – Normalizacija ponderacije (Tabela 5)

-Direktno preko tačke Pi -Preko ranga Ri

(9) gde je: Ri – ciljni rang n – broj ciljeva Tabela 5: Normalizacija ponderacije Ponde- Ponde- Tačka Ran- racija racija Pi gRi wi (a) wi (b) O1 3 30 2 27 O2 0 0 5 7 O3 4 40 1 33 O4 1 10 4 13 O5 2 20 3 20 10 100 - 100

Prema ovom metodu, proces može da se nastaviti za veliki broj kriterijuma svakog od ciljeva. Druga moguć- nost je da predstavnici procene izraze svoje mišljenje zasnovano na odnosu dvaju cilja kojim je prema značaju dodeljen broj tačaka, prilikom upoređivanja parova.

METOD RAZMENE MIŠLJENJA (”BRAINSTORMING”) Metod razmene mišljenja je efikasan metod bazira na sistematskim, dobro organizovanim diskusijama između predstavnika, i spontanog obezbeđivanja sučeljavanja ideja. Započinje se od činjenice da se većim brojem predloga dolazi do diskusije, a razvoj ideja putem diskusija o međusobnog odobravanja predloga, sa idejom kombinovanja rezultata individualnih učesnika, uvećava mogućnost iznalaženja optimalnog rešenja.

EKSPERTSKI METOD (DELFI METOD) Ekspertski metod se koristi da se odrede relativni ponderisani ciljevi, ali takođe mogu biti primenjeno na niže nivoe kako bi definisali relativno ponderisanje kriterijuma. Delfi metod karakteriše rad ekspertskih timova, interdisciplinarni pristup, anonimnost ekspertski implementirani procesi harmonizacije individualnih odgovora u cilju postizanja podudaranja mišljenja kao i statistička forma individualnih sudova unutar grupe. Zasno- van je na anketiranju donosioca odluke i / ili eksperata kojima je ponuđeno da pripreme set ciljeva i / ili kriterijuma sa zahtevom uzimanja u obzir značaja objedinjavanja numeričke vrednosti. Uslovi su sledeći: zbir svih

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 173 vrednosti je 100. Broj učesnika (N) po pravilu mora biti veći od 25 kako bi se postigla zadovoljavajuća pouzdanost. Zasnovani na statističkoj analizi odgovori su definisani: prosek (Tsr), standardno odstupanje (S) koeficijent varijacije (v). Greška obračunata kalkulacijom:

(10) gde: e – procenjena greška, t – argument iz tabele za normalnu distribuciju usvojenih mogućnosti, N – broj učesnika in – koeficijen varijacije odgovora.

Najpoznatija modifikovana verzija Delfi metoda, metod Ispitivanja I, II i Upoređivanja ispitivanja – metrička analiza. Osnovna mana Delfi metoda, se reflektuje u određivanju kriterijuma selekcije eksperata, formulacije jednostavne, jasne, precizne forme anketiranja, broj iterativne metode zavisno od željenog stepena konsenzusa, trajanje procedure. Formulacija forme ankete je veoma važan korak u realizaciji ove metode, budući da način na koji formulišemo pitanja može biti sugestivan, nepotpun i td. Prikaz 1 predstavlja primer anketne forme sa ulogom definisanja relativne ponderacije ciljeva projekta sa odgovarajućim objašnjenim predloženim učesni- cima istraživanja.

PREDLOG FORME INTERVJUA EKSPERTSKE METODE

1. Razmotriti početne ciljeve i, ako je moguće, dodati ciljeve koji se smatraju važnim i / ili isključiti pojedine ciljeve, obračunati njihovu važnost kao nultu, 2. Oformiti njihovu ličnu ideju u vezi sa relativnom važnošću svakog od subjekata i dodaj evaluaciju njihovog značaja u rangu od 0 do 100. 3. Viši rezultat znači i viši značaj ciljeva (ako je, na primer, cilj 1 datum procene 20, ocena 10 cilj 2, ovo znači da je cilj 1 dva puta značajniji od cilja 2), 4. Kad se obračunaju svi stepeni i dodaju ciljevi suma mora da bude 100 .

Redni broj Cilj koji je potrebno postignuti Objektivna procena važno- sti 1. Doći do korisnika 2. Uticaj na životnu sredinu 3. Socijalno-ekonomski uticaj Ako smatrate da je neophodno dodajte tekst o cilju koji se smatra važnim, a nije na listi

Struktura anketiranih se deli na tri grupe:

1) Prvu grupu sačinjavaju predstavnici investitora i konstruktora koji ne učestvuju u projektu. 2) U drugu grupu bi trebalo da se uključe izrađivači plana, izrađivači urbanističkih planova, eksperti iz oblasti zaštite životne sredine, ekonomisti, inženjeri poljoprivrede ... 3) Treću grupu čine predstavnici vlade i ekonomije, šire oblasti (predstavnici iz gradskog veća, direktori gradskih odeljenja, direktori velikih kompanija itd.).

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 174

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 175

8.6 Prilog 6–Predloženi sadržaj glavnih izveštaja

SADRŽAJ ZA OKVIRNU PRIORITIZACIJU INVESTICIJA 1 Uvod 1.1 Pozadina 1.2 Delokrug rada i Projektni zadatak 1.3 Raspored izveštaja 2 Opšte karakteristike sliva reke Drine 2.1 Glavne karakteristike sliva reke Drine 2.2 Morfologija i topografija 2.3 Hidrografija 2.3.1 Opis tel površinskih i podzemnih voda 2.4 Klima 2.4.1 Padavine 2.4.2 Temperatura vazduha 2.4.3 Isparavanje i evapotranspiracija 2.4.4 Kvalitet vazduha 2.5 Geologija i zemljište 2.6 Seizmološki uslovi 2.7 Upotreba zemljišta 2.7.1 Poljoprivreda 2.7.2 Šume 2.7.3 Ostale oblasti 2.8 Biodiverzitet 2.8.1 Izvori podataka 2.8.2 Flora 2.8.3 Fauna 2.8.4 Ptice i sisari 2.9 Zaštićena područja 2.9.1 Pregled zašticenih područja ́ 2.9.2 Glavni pritisci na zašticena područja ́ 2.9.3 Vode koje zaviše od ekosistema 3 Socijalno‐ekonomske karakteristike sliva reke Drine 3.1 Prirodni resursi 3.1.1 Poljoprivreda, hrana, industrija tekstila i kože 3.1.2. Uzgajanje ribe 3.1.3 Rudarstvo + mineralne i nemineralne sirovine 3.1.4 Metalurgija i obrada metala 3.1.5 Hemijska industrija 3.1.6 Elektroprivreda 3.2 Kulturno nasleđe i nacionalni spomenici 3.3 Demografija 3.3.1 Naselja 3.3.2 Populacija 3.3.3 Struktura stanovništva 3.3.4 Projekcije stanovništva 3.4 Zdravlje ljudi 3.4.1 Izvori podataka 3.4.2 Nalazi 3.4.3 Uzroci smrti i zaraznih bolesti 3.4.4 Bolesti koje potiču od vode 3.5 Obrazovanje 3.5.1 Pristup predškolskom obrazovanju 3.5.2 Osnovno obrazovanje 3.5.3 Srednje obrazovanje 3.5.4 Visoko obrazovanje 3.6 Zaposlenost i nezaposlenost 3.7 Kriminal

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 176

SADRŽAJ ZA OKVIRNU PRIORITIZACIJU INVESTICIJA 3.8 Lokalna ekonomija i dostupnost 4 Površinske vode ‐ Hidrologija 4.1 Meteorološki podaci 4.1.1 Pregled i procena postojecih meteoroloških podataka ́ 4.1.2 Obrada i obnova meteoroloških podataka 4.1.3 Analiza režima padavina u slivu 4.2 Hidrološki podaci 4.2.1 Pregled i procena postojecih hidroloških podataka ́ 4.2.2 Obrada i obnova hidroloških podataka 4.3 Hidrološki modeli 4.3.1 Metodologija hidrološkog modeliranja 4.3.2 Pregled kalibracije i verifikacije hidroloških modela 4.3.4 Pregled rezultata – srednje nedeljno ispuštanje 4.4 Hidrološke analize 4.4.1 Kretanja i višedecenijske oscilacije 4.4.2 Analiza srednjih mesečnih i godišnjih otpusta 4.4.3 Analiza poplava 4.4.4 Niski tokovi i životna sredina 4.5 Usvojeni hidrološki statistički parametri 5 Podzemne vode 5.1 Geološke karakteristike sliva reke Drine 5.1.1 Geotektonski sastav sliva reke Drine 5.2 Hidrogeološke karakteristike sliva reke Drine 5.3 Poroznost sliva reke Drine 5.4 Glavni akviferi i njihova raspoloživost 5.5 Glavni pravci podzemnih voda i kotlina 5.6 Uslovi zaštite podzemnih voda 5.7 Procena ugroženosti podzemnih voda 5.8 Upotreba podzemnih voda za navodnjavanje 5.8.1 Niži delovi sliva 5.8.2 Srednji deo sliva 5.8.3 Gornji deo sliva 6 Kvalitet vode 6.1 Kvalitet vode u slivu reke Drine pre 1990 6.2 Kvalitet vode u slivu reke Drine posle 1995 6.2.1 Rezultati analize parametara kvaliteta 6.3 “Vruće tačke” 6.3.1 Opštinske “vruće tačke” 6.3.2 Industrijske “vruće tačke” 6.3.3 Deponije 6.3.4 Poljoprivredne “vruće tačke” 6.3.5 Kontaminirano zemljište 6.4 Opšta klasifikacija “vrućih tačaka” 7 Korišcenje vodé 7.1 Upravljanje vodama u regionima u slivu reke Drine 7.2 Zahtevi koji se tiču vode regionima u slivu reke Drine 7.2.1 Javno i industrijsko vodosnabdevanje 7.2.2 Snabdevanje vodom za navodnjavanje 7.2.3 Ribnjaci 7.5 Identifikacija ključnih pokretača 8 Hidroenergija 8.1 Proizvodnja električne energije i struktura potrošnje u državama u slivu 8.2 Postojeće hidroelektrane u slivu 8.3 Upravljanje hidroelektranama (rezervoarima) 8.4 Neiskorišceni hidropotencijal ́ 8.5 Metodologija obračuna 9 Opasnosti od poplava i rizici

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 177

SADRŽAJ ZA OKVIRNU PRIORITIZACIJU INVESTICIJA 9.1 Oblasti podložne poplavama u slivu reke Drine 9.2 Mere zaštite infrastrukture od poplava 9.3 Hidrauličko modeliranje područja podložni poplavama 9.4 Trenutne opasnosti od poplava i procena rizika 10 Promene klima 10.1 Scenarija klimatskih promena 10.2 Uticaj klimatskih promena na hidrološki režim 11 Monitoring 11.1 Monitoring infrastrukture 11.2 Organizacija monitoringa 11.3 Razmena podataka 12 Zakonodavni okvir 12.1 Nacionalno zakonodavstvo voda 12.2 Ostali zakoni vezani za upravljanje vodama i zaštitu 12.2.1 Zakonodavstvo u oblasti životne sredine 12.2.2 Zakonodavstvo u elektroprivredi 12.2.3 Građevinarstvo i prostorno planiranje 12.2.4 Zakonodavstvo u poljoprivredi 12.2.5 Regulativa vezana za posao i investicije 12.3 Usklađivanje nacionalnog sa zakonodavstvom EU 12.4 Međunarodni ugovori koji se tiču sliva reke Drine 12.4.1 Multilateralni ugovori 12.4.1.1 Okvirni sporazum o slivu reke Save 12.4.1.2 Konvencija o zaštiti reke Dunav 12.4.1.3 Ostali ugovori 12.4.2 Bilateralni sporazumi 12.5 Drugi međunarodni ugovori relevantni za upravljanje vodama 12.5.1 Sporazumi o životnoj sredini 12.5.2 Energetski sporazumi 12.5.3 Biznis i investicije 12.6 Drugi oblici međunarodne / regionalne saradnje 12.7 Najznačajniji dokumenti upravljanja vodama 12.8 Strategija energetskog sektora i razvoja 12.9 Buduci institucionalni okvir u slivu reke Drine ́ 13 Institucionalna procena 13.1 Uloga i odgovornosti na državnom nivou 13.1.1 Kapaciteti nadležnih institucija 13.2. Uloga ostalih relevantnih subjekata 13.2.1 Lokalne institucije 13.2.2 Organizacije građanskih udruženja 13.3 Buduci institucionalni okvir u slivu reke Drine ́ 14 Zaključci i preporuke 14.1 Zaključci 14.2 Preporuke 15 Reference

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 178

SADRŽAJ ZA OKVIRNU PRIORITIZACIJU INVESTICIJA 1 Uvod 1.1 Pozadina 1.2 Delokrug rada i Projektni zadatak 1.3 Raspored izveštaja 2 Glavna pitanja koja utiču na razvoj vodnih resursa ‐ ključni pokretači 2.1 Osnovni problemi upravljanja vodama i primarni ciljevi 2.1.1 Snabdevanje vodom za glavne korisnike 2.1.2 Zaštita životne sredine 2.1.3 Smanjenje negativnih efekata poplava i suša 2.1.4 Proizvodnja hidroenergije 2.1.5 Rekreacija, turizam, uzgoj ribe i ribolov 2.1.6 Navigacija 2.1 Pravna i institucionalna pitanja 2.1.1 Politike i strategije (WFD, Direktiva za poplave...) Socijalno‐ekonomska pitanja (urbanizacija, promena korišcenje zemljišta / prostorno planiranje , migracija , rast ́ 2.2 stanovništva , potražnja za vodom , industrijski razvoj, ...) 2.4 Pitanja zaštite životne sredine (razvoj ekosistema...) 2.4.1 Kvalitet vode i zagađenje vode 2.4.2 Zagađenje podzemnih voda 2.4.3 Hidromorfološke promene 2.4.4 Tok životne sredine 2.4.5 Pitanja upravljanja čvrstim otpadom 2.5 Pitanja klimatskih promena 3 Postavljanje osnovnih vodoprivrednih ciljeva razvoja ‐ ključni ciljevi 3.1 Obezbeđivanje dovoljne količine vode za pice ́ 3.2 Obezbeđivanje dovoljne količine vode za druge ekonomske potrebe 3.3 Zaštita životne sredine 3.4 Smanjenje negativnih efekata poplava i suša 3.5 Strukturne opcije razvoja 3.6 Nestrukturne opcije razvoja 4 Opcije razvoja vodoprivrede 4.1 Uvod 4.2 Inventar identifikovanih razvojnih projekata 4.2.1 Hidroenergija 4.2.2 Kontrola poplava 4.2.3 Vodosnabdevanje 4.2.4 Navodnjavanje 4.2.5 Ostalo 4.3 Strukturne opcije razvoja 4.3.1 Rezervoari 4.3.3 Hidroelektrane 4.3.2 Zahtevi

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 179

SADRŽAJ ZA OKVIRNU PRIORITIZACIJU INVESTICIJA 4.4 Nestrukturne opcije razvoja 4.4.1 Smanjenje upotrebe vode 4.4.2 Promene građevinskih dozvola i građevinskih kodeksa 4.4.3 Smanjenje upotrebe energije 4.4.4 Upravljanje šumama 4.4.5 Tehničko obrazovanje i razvoj kapaciteta 4.4.6 Institucionalne i zakonodavne promene 4.5 Scenariji razvoja (ovde ili kao poglavlje 6) 4.5.1 Horizontalno planiranje 4.5.2 Osnovni scenario 4.5.3 Kriterijumi za formulisanje scenarija 4.5.4 Pregled formulisanih scenarija 5 Modeliranje uticaja razvojnih opcija: treba revidirati!!! 5.1 Sistem modeliranja vodnih resursa 5.5.1 Upotreba WEAP softvera 5.5.2 Rezultati (pokazatelji performansi sistema: raspodela voda, kvalitet vode , troškovi...) 5.2 Procena rizika od poplava 5.2.1 Metodologija 5.2.2 Rezultati 5.3 Modeliranje energetskih efekata 5.5.1 Metodologija proračuna 5.5.2 Rezultati analize i proračuna 5.5.3 Osetljivost na klimatske promene 6. Scenariji mogu biti ovde ili u 4.5, alternativno 7 Višekriterijumska analiza razvoja scenarija 7.1 Uvod 7.2 Metodologija 7.3 Ciljevi razvoja vodnih resursa 7.4 Definisanje opcija razvoja ocenjivanja kriterijuma 7.5 Lista kriterijuma za ocenjivanje 7.5.1 Granica kriterijuma 7.5.2 Upravljanje vodnim resursima / finansijski kriterijumi 7.5.3 Kriterijumi životne sredine 7.5.4 Socijalno‐ekonomski kriterijumi 7.6 Bodovanje i značajnost kriterijuma 7.7 Rezultati višekriterijumske analize 7.8 Analiza osetljivosti višekriterijumske analize 7.9 Troškovi i beneficije razvojnih opcija 7.9.1 Troškovi i beneficije razvojnih opcija 7.9.2 Prenos beneficija 8 Završni predlog razvoja sliva 8.1 Preporuke u vezi investicija hidroelektrana

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 180

SADRŽAJ ZA OKVIRNU PRIORITIZACIJU INVESTICIJA 8.2 Preporuke u vezi investicija u kontroli poplava 8.3 Preporuke u vezi investicija u vodosnabdevanju stanovništva , industrije i poljoprivrede 9 Unapređenje monitoring vodnih resursa 9.1 Pouzdanost postojecih podataka i potrebe za njihovim usavršavanjem ́ 9.2 Buduće usavršavanje hidrauličkog modeliranja 9.3 Unapređenje monitoring mreže i razmene podataka 10 Zaključci i preporuke 11 Lista referentne dokumentacije

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 181

8.7 Prilog 7 – Predložene karte za predaju

Izveštaji za države Karta 1 ‐ Bosna i Hercegovina Karta 2 – Crna Gora Karta 3 ‐ Srbija

Izveštaj za sliv Karta 4 Sliv reke Drine

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 182

Izveštaj za državu – Osnovna karta 1 za BiH

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 183

Izveštaj za državu – Osnovna karta 2 za Crnu Goru

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 184

Izveštaj za državu – Osnovna karta 3 za Srbiju

Svetska banka Početni izveštaj Podrška upravljanju vodnim resursima u rečnom slivu Drine 185

Izveštaj o slivu– Osnovna karta 4 za sliv reke Drine