Mladi-I-Srbistika-2.Pdf
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
МЛАДИ И СРБИСТИКА Уређивачки одбор Проф. др Александар Јовановић Проф. др Милош Ковачевић Др Данка Лајић Михајловић, виши научни сарадник Проф. др Александар Милановић Др Софија Милорадовић, научни саветник Рецензенти Проф. др Рајна Драгићевић Проф. др Слађана Јаћимовић Проф. др Снежана Самарџија МЛАДИ И СРБИСТИКА Зборник радова полазника образовних програма у ОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу ЗАВОД ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Београд, 2019. САДРЖАЈ Србистички национални залог за будућност . 9 I Јелена Батовац Модификације фразеологизама у песмама музичке групе Рибља чорба . 17 Ана Булатовић Фразеологизми са глаголима говорења . 29 Бранислав Веселиновић Дијалектизми својствени источнохерцеговачком и(ли) зетско˗сјеничком дијалекту у народној музици . 43 Анђела Јевтовић Спорт у фразеологији српског језика . 57 Урош Јовановић Жаргонски и колоквијални глаголи физичког насиља . 65 Јана Марковић Употреба косовско-ресавског дијалекта у реп музици . 79 Зоран Маховац Птица и називи птицē у фразеологији српског језика . 91 Михаило Маховац Земља и небо са небеским телима у српској фразеологији 103 Мина Мијајловић Фразеологизми са зоонимском компонентом у енглеском и српском језику . 113 6 Млади и србистика Наталија Миладиновић Поредбени фразеологизми са зоонимском компонентом у српском језику . 131 Сава Милановић Глаголи са метафоричком концептуализацијом љубави у жаргону младих . 143 Тања Петровић Фразеологизми у драмама Душана Ковачевића . 153 II Милан Бјелановић Анализа женских бића из словенске митологије код Срба 167 Немања Грујичић Традиција и популарна култура у поезији Шермана Алек- сија и Милене Марковић . 191 Анђела Новаковић Словенски богови као ликови Бурлеске господина Перуна бога грома Растка Петровића 217 Анђела Ракетић Мотиви биља у поезији Рајка Петрова Нога . 227 Мина Тонић Анализа недовршених приповедака Лазе К. Лазаревића 247 III Вања Аћимовић, Анастасија Здравковић Представе о детету и детињству на основу теренске грађе забележене у Тршићу . 271 Милица Здравковић Вукови Сабори . 283 Ана Косић Обредни опходи у Тршићу . 291 Садржај 7 Душан Марјановић Демонолошка предања из Тршића . 301 Тијана Николић Индивидуалности гуслара: примери Милутина Ђури- чића и Марка Матића . 311 Алекса Радуловић Забављање као дио друштвеног живота младих: прилог етнографији традиционалне културе Тршића . 323 IV Списак учесника (по радионицама) . 337 Аутори радова . 341 СРБИСТИЧКИ НАЦИОНАЛНИ ЗАЛОГ ЗА БУДУЋНОСТ Српској јавности, посебно оној забринутој за будућност хуманистичких наука, и националних дисциплина као њихо- вог средишњег и најзначајнијег дела, Програмски одбор Обра- зовно-културног центра „Вук Караџић“ из Тршића на увид пружа зборник Млади и србистика, који чине радови полазни- ка образовних програма из 2018. године, као прве године рада ОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу. У циљевима и програмским оквирима истиче се да Об- разовно-културни центар „Вук Караџић“ у Тршићу за свој основни циљ има заштиту српског нематеријалног култур- ног наслеђа, неговање и популарисање српске културе, а пре свега српског језика и ћириличког писма, као и неговање, из- учавање и популарисање, посебно међу младима, дела Вука Караџића, као реформатора српског језика и српске ћирили- це. To је центар у коме ће се приоритетно изучавати наци- оналне дисциплине, оне које улазе у основу српског нацио- налног идентитета, а то су пре свега филолошке националне дисциплине. Данашње време белодано показује да се ниједан народ, па ни српски, не може сачувати уколико се не сачувају његови национални идентитетски критеријуми, међу којима су нај- значајнији језик и писмо. Треба ли и напомињати да од Вука до данас Срби нису имали ниједног центра за неговање, из- учавање и популарисање српског језика. И то пре свега кроз учешће младих, за филологију талентованих ученика основних и средњих школа, као и студената филологије. Тај центар је био тим пре потребан што су сва истраживања показивала да млади све мање цене вредности властитог матерњег језика, и посебно његовог писма ћирилице, без обзира на чињеницу да је она најсавршеније писмо на свету. 10 Уводна реч Програмски одбор ОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу је у својој визији и свом деловању у првој години рада управо у овом центру видео шансу да се кроз увођење младих у на- учно-истраживачке програме обезбеди боља, или како би то политичари рекли, „светлија“ будућност за србистику, као на- уку коју обухвата дисциплине посвећене проучавању српског језика, српске књижевности, српског фолклора, српске музике, српске културе у целини односно српску фолклористику, ет- нологију, етномузикологију, музикологију, теорију уметности, културологију. Прва година рада, а то је година 2018, требало је да удари темељ тако заснованом ОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу. Посебно и стога што је српска филологија као централни део србистике у свету директно везана за општепознато и општепризнато дело и име Вука Караџића. У тој првој години рада центра, у последњој седмици јула, првим двема седмицама августа и крајем септембра, у ОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу je одржанo пет образовно-истраживачких радионица или семинара: 1. из српског језика (с темом „Жаргонизми, фразеологизми, дија- лектизми у односу на стандардни језик“), 2. из историје српске културе, 3. из фолклористике, 4. из етнологије. 5. преводилачка радионица „Нобеловац Иво Андрић“. Прва три курса, намењена искључиво ученицима сред- њих школа из Србије и Републике Српске, замишљена су као темељ школе националних наука у Тршићу, па је планирано да се остварују сваке године. Њима би се код средњошколаца развијала и неговала љубав према српском језику, књижевно- сти и култури, као део њиховог општег образовања, али и као подстицај и припрема за будуће студентско и професионално изучавање ових дисциплина. Основни циљ лингвистичког курса Жаргонизми, фразео- логизми, дијалектизми у односу на стандардни језик било је је развијање интересовања ученика за матерњи језик, који је и једно од најважнијих идентитетских обележја. Радионице су биле организоване према подтемама: жар- гонизми, фразеологизми, дијалектизми и књижевни текст, те у њиховом међуодносу, а учесници су били подељени према ин- тересовањима. Полазницима је показано на који начин функ- ционише маркирана лексика у српском језику, какав је однос супстандардног и стандардног језика, какве су релације између Србистички национални залог за будућност 11 српских дијалеката и стандардног српског језика, где је место жаргона у језику. Све радионице имале су за циљ упознавање ученика са савременом релевантном лингвистичком литера- туром, служење њоме и полемисање са њом. Координатор и пет руководилаца радионица били су из Института за српски језик САНУ. У оквиру семинара одржано је седам предавања, која су, поред сталних, држала и четири гостујућа предавача. Програм лингвистичког семинара поха- ђало је 14 ученика из пет градова Србије и из једнога града Републике Српске: Београда, Новог Сада, Ваљева, Краљева, Сремске Митровице, Бијељине. Курс Историја српске културе замишљен је тако да пола- зници упознају најзначајније моменте развоја културе на тлу Србије у праисторији и античком периоду и српске културе у три њена релативно оделита, али и међусобно повезана периода (словенски − пагански, средњовековни – српсковизантијски и модерни – грађански), да стекну свест о целини и разноликости наше културе, унутарњем развоју и прожимањима са другим културама, о њеним најзначајнијим прегаоцима, да снаже свој културни и национални идентитет. Курс се одвија кроз предавања о развоју српске културе у поменутим периодима и образовно-истраживачку радионицу Поезија и култура, у којој су полазници читали и тумачили песме модерних српских песника у којима је, на различите начине (као својеврсни подтекст или интертекст), активирана српска култура. Програм Историје српске културе похађало је 11 гимна- зијалаца из шест градова Републике Србије и Републике Срп- ске: из Београда, Новог Сада, Сремских Карловаца, Ваљева, Пожаревца и Босанске Градишке. Са њима je радио тим од три стална и два гостујућа предавача. Курс за фолклористику је иновативан програм посвећен широко схваћеној фолклорној култури као изузетно значајном делу културног идентитета. Посвећујући пажњу вербалном фолклору (тзв. народној књижевности), народним обичајима, знањима и веровањима, (народном) језику, музици и игри, овај програм је, практично, понудио спој и надградњу сазнања из више предмета: српски језик и књижевност, музичка уметност, (културна) историја. Комбинована су предавања и теренско истраживање, овладавано је архивском и научном обрадом 12 Уводна реч грађе, као и њеним представљањем. Повезивањем класичних и савремених фолклорних жанрова полазницима је појашња- вана динамичност функција фолклора и система фолклорних жанрова, са циљем да потпуније схвате вредност нематеријал- ног културног наслеђа и важност његовог очувања. Фолкло- ристички програм похађало је 17 ученика из седам градова у Србији: из Ниша, Крагујевца, Ваљева, Пожаревца, Сремске Митровице, Сремских Карловаца, Старе Пазове, а курс је поха- ђао и један ученик из Бање Луке, Република Српска. Програм семинара су реализовала три стална и два гостујућа предавача, а организоване су и образовно-забавне радионице посвећене традиционалној музици и игри. Eтнолошки семинар и преводилачка радионица имали су за полазнике студенте, и то студенте Одељења за етноло- гију и антропологију Филозофског факултета у Београду и студенте мастер студија Института за славистику у Келну. Семинар из етнологије је окупио пет руководилаца, шеснаест студената основних и два студента докторских студија етно- логије и антропологије. Семинар је спроведен уз комбинацију