Radovan Karadžić: Godine Suđenja Ratnom Lideru
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
IZDAVAČ Radovan Karadžić: Godine suđenja ratnom lideru Zbirka svih članaka BIRN-a o suđenju Radovanu Karadžiću pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnim rezidualnim mehanizmom UN-a za krivične sudove. Ova elektronska knjiga sadrži vesti, analize, intervjue i druge članke o suđenju bivšem lideru bosanskih Srba za zločine koji mu se stavljaju na teret, uključujući genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom sukoba u Bosni i Hercegovini. Proizvedeno od strane Balkanske istraživačke regionalne mreže. Uvod U toku mandata Radovana Karadžića, ratnog predsednika Republike Srp- ske, eniteta naseljenog prevashodno Srbima, počinjeni su neki od na- jstrašnijih zločina na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata. Nakon što mu je, u martu 2016. godine, izrečena prvostepena presuda, na koju je uložio žalbu 20. marta 2019. godine, 73-godišnjem Karadžiću biće izrečena konačna presuda. Prvostepenom presudom proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon i istrebljenje Hrvata i Bošnjaka iz 20 opština širom Bosne i Her- cegovine, a osuđen je i za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu terorisanja civilnog stanovništva Sarajeva tokom opsade ovog grada. Pored toga, proglašen je krivim i za držanje pripadnika mirovnih snaga Ujedin- jenih nacija taocima. Optužnica protiv Karadžića podignuta je od strane Međunarodnog kriv- ičnog suda za bivšu Jugoslaviju 1995. godine. Karadžić je potom proveo 12 godina u bekstvu, a konačno je uhapšen u Beogradu 2008. godine i izručen tribunalu UN-a. Kao bivši predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant vojske bosan- skih Srba, predstavlja jednu od najviše rangiranih političkih ličnosti op- tuženih pred sudom u Hagu. BIRN je pažljivo pratio celokupno suđenje Karadžiću i do sada smo ob- javili više od 570 priča, analiza i mišljenja, intervjua i drugih članaka na ovu temu. Uoči izricanja konačne presude u ovom istorijski važnom sluča- ju, odlučili smo da podelimo našu arhivu sa svima onima koji su zaint- eresovani za Karadžićev sudski postupak, ali i za krivične postupke nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji i razvoj tranzicione pravde na ovim prostorima uopšte. RADOVAN KARADŽIĆ GODINE SUĐENJA RATNOM LIDERU 18.03.2019 Karadžić – Glavni organizator nasilja ili žrtva nepravde? Tužilaštvo traži od Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) da bivši predsednik Republike Srpske (RS) ove nedelje bude osuđen na doživotni zatvor za genocid i druge zločine, dok odbrana tvrdi da je suđenje bilo nepošteno i da konačnom presudom Karadžić treba da bude oslobođen optužbi. DENIS DZIDIC Više od deset godina od njegovog hapšenja u Beogradu, Radovanu Karadžiću će u sredu u Hagu biti izrečena konačna presuda za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u periodu između 1992. i 1995. godine. Karadžića je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u mar- tu 2016. prvostepenom presudom osudio na 40 godina zatvora. Proglašen je krivim za genocid u Srebrenici 1995, kao i za progon Bošn- jaka i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperskom vatrom, i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce. Presudom je oslobođen krivice za genocid u sedam bh. opština počinjen 1992. godine. MMKS će se pri donošenju konačne presude kretati isključivo u okvirima žalbi tima tužilaca i Karadžićeve odbrane. Žalba tužilaštva bazira se na četiri stavke. Prvi deo se odnosi na dužinu ka- zne, gde je navedeno da Karadžić treba da dobije doživotnu kaznu za svaki od tri udružena zločinačka poduhvata (UZP) u kojima je učestvovao – za genocid u Srebrenici, terorisanje civila Sarajeva i progone u 20 opština u Bosni i Hercegovini. „Kada se ova tri udružena poduhvata uzmu kao celina, oni čine najveći i najstrašniji set zločina za koje je jedna osoba ikada optužena u Hagu. Ovakva težina zločina prevazilazi okvir potreban da se izrekne doživotna kazna”, navode tužioci. - 4 - RADOVAN KARADŽIĆ GODINE SUĐENJA RATNOM LIDERU Uslovi u logorima „ukazuju na genocidnu nameru“ Tužioci zatim navode da je Prvostepeno veće pogrešilo zaključivši da su snage bosanskih Srba 1992. godine u Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku počinile prisilno iseljavanje, dok su drugi zločini, poput ubistava, razaranja i seksualnog nasilja, bili samo predvidive posledice, a ne zasebni planirani zločini u okviru genocidnog plana. Prema mišljenju tužilaca, ovakav zaključak je manjkav i stav Veća – da je moguće da Karadžić nije želeo da se drugi zločini dogode ali nije mario dovoljno da ih zaustavi – ne može opstati. Upravo plan da se svi ti zločini počine, kako navode tužioci, ukazuje na genocidnu nameru Karadžića i drugih članova UZP-a 1992. godine. „Evidentno je da zajednički kriminalni cilj – koji je uključivao ubistva, istrebljenje i nehumani tretman – sve u sklopu genocidnih dela, više odgovara genocidnoj nameri koju su imali članovi udruženog zločinačkog poduhvata nego neki zajednički plan u sklopu kojeg su ova genocidna dela bila sprovedena, ne kao integralni deo plana, nego samo kao predvidiva ili usputna posledica”, stoji u žalbi tužilaca. Drugi deo žalbe haškog tužilaštva odnosi se na mesta zatočenja. Iako je Karadžić proglašen krivim za brojne zločine počinjene u logorima, Veće je navelo da dokazi nisu dovoljni da pokažu da su uslovi zatočenja „stvarani s ciljem fizičkog uništenja Hrvata i Bošnjaka”. Prema stavu tužilaca, Veće je ignorisalo niz dokaza koji su ukazivali na to da su u logorima širom Republike Srpske činjena masovna ubistva, kao i da su teška zlostavljanja bila svakodnevnica. Kao primeri logora u kojima su, prema mišljenju tužilaca, činjeni zločini čiji je razmer ukazivao na nameru da se Bošnjaci i Hrvati „unište kao gru- pa”, navedeni su zatvor u Foči, logori „Keraterm” i „Omarska” kod Prije- dora, „Sušica” u Vlasenici te škole u Karakaju i Bratuncu. „Zaključci o uslovima u logorima značajno utiču na pogrešne zaključke u vezi sa stavom Prvostepenog veća u odnosu na nedostatak genocidne namere. Hiljade Bošnjaka i Hrvata koji su u prvostepenoj presudi navedeni samo kao ‘iseljeni’ ustvari su trpeli uslove života koji su bili smišljeni ka njihovom fizičkom uništenju”, navode tužioci. U trećoj stavci žalbe tužioci su naglasili da se Prvostepeno veće „vodilo preuskom definicijom genocida” razmatrajući samo matematički koliko je Bošnjaka i Hrvata uništeno, a nije razmatralo kakve su dugoročne posle- - 5 - RADOVAN KARADŽIĆ GODINE SUĐENJA RATNOM LIDERU dice svih počinjenih zločina i da li je njihov cilj bilo onemogućavanje da se ove grupe ponovo izgrade. Tužioci su se posebno žalili što Prvostepeno veće nije razmatralo pitanje da li je 1992. godine počinjen genocid u Prijedoru, gde, kako se navodi u žalbi, „obim zločina ukazuje na jasnu nameru uništenja grupe”. Karadžićeve primedbe na „apsolutno nefer suđenje” Bivši predsednik Republike Srpske i njegov pravni savetnik Peter Robin- son podneli su žalbu po šest osnova tražeći oslobađajuću presudu po svim tačkama. Sam Karadžić, iznoseći žalbu, izrazio je uverenje da će presuda kojom je osuđen na 40 godina zatvora za genocid i ratne zločine u BiH „apsolutno i odmah pasti”. Prvi žalbeni osnov odnosio se na navode kako je postupak bio „nefer”. Karadžić je naveo da mu nije dozvoljeno da svedoči u narativnoj formi, odnosno, da je sudija naložio pravnom savetniku da mu postavlja pitanja, zatim da je optužnica bila neprecizna i da je poseta mestima masakara u Sarajevu urađena bez njegovog prisustva. Žalio se i da je prihvaćen veliki broj činjenica prethodno utvrđenih u drugim postupcima, da tužioci nisu kažnjeni što mu nisu na vreme dostavili sve dokaze, što su korišćeni nezakonito presretnuti razgovori, kao i što nije dobio imunitet za političke govore u vreme dok je bio u Skupštini Repub- like BiH. Karadžić je takođe naveo da Prvostepeno veće bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS) Ratka Mladića, kojem se takođe u Hagu sudi za iste zločine kao i bivšem predsedniku RS-a, nije nateralo da svedoči. „Šturo objašnjenje Prvostepenog veća ukazuje na to da je smatralo znača- jnijim prava generala Mladića – koji je čekao početak suđenja – nego prava predsjednika Karadžića da dobije značajan iskaz. Međutim, da je primoralo generala Mladića da svjedoči, Vijeće je moglo ispoštovati prava obojice. Predsjednik Karadžić je mogao obezbijediti ovaj dokaz, bez štete po gen- erala Mladića jer se odgovori ne bi mogli koristiti protiv njega”, stoji u Karadžićevoj žalbi. Druga stavka žalbe odnosi se na tačku kojom je Karadžić proglašen krivim za kampanju progona Bošnjaka i Hrvata s prostora 20 opština u Bosni i Hercegovini. Kako stoji u žalbi, Veće je pogrešilo zaključivši da je Karadžić - 6 - RADOVAN KARADŽIĆ GODINE SUĐENJA RATNOM LIDERU želeo „prisilno uklanjanje” Bošnjaka i Hrvata, jer je podjednako moguće da je samo želeo „političku autonomiju” za Srbe unutar BiH. „Vijeće je prihvatilo postojanje 65 različitih govora, razgovora ili izja- va predsjednika Karadžića koji osporavaju zaključak da je namjeravao ostvariti fizičko razdvajanje od nesrpskog stanovništva kroz progone. Ovo predstavlja značajnu količinu dokaza da je Karadžić namjeravao i zagovarao postojanje manjina u svakom entitetu u kojima bi njihova prava bila poštovana”, naveo je Karadžić u žalbi. Inkriminirajući telefonski poziv o Srebrenici „pogrešno protumačen“ Treći i četvrti žalbeni navod odnose se na zaključke o Karadžićevoj krivici za genocid u Srebrenici i terorisanje građana Sarajeva, tokom opsade grada od strane snaga bosanskih Srba. U odnosu na Srebrenicu, Karadžić je naveo da „nije čitao detalje ‘Direktive broj