DOCSLIB.ORG

Generatori Otpada I Zagaivači Južne I Jugoistočne Srbije

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Generatori Otpada I Zagaivači Južne I Jugoistočne Srbije GENERATORI OTPADA I ZAGA IVAI JUŽNE I JUGOISTONE SRBIJE Bratimir Neši dipl. inž. zaštite životne sredine Niš, Decembar 2010. Generatori otpada i zaga(iva)i južne i jugoisto)ne Srbije SADRŽAJ 1. Uvod ......................................................................................................................... 3 2. Životna sredina i prirodni resursi u Republici Srbiji ......................................... 4 3. Zna"enje osnovnih izraza u oblasti integrisanog spre"avanja i kontrole zaga'ivanja životne sredine ................................................................. 16 4. Zakonska regulativa .............................................................................................. 18 5. Integrisana dozvola ............................................................................................... 21 6. Integralni katastar zaga'iva"a .............................................................................. 28 7. Nišavski okrug – zaga'iva"i i generatori otpada .............................................. 31 8. Topli"ki okrug - zaga'iva"i i generatori otpada ............................................... 55 9. Pirotski okrug - zaga'iva"i i generatori otpada ................................................ 61 10. Jablani"ki okrug - zaga'iva"i i generatori otpada ............................................. 69 11. P"injski okrug - zaga'iva"i i generatori otpada ................................................ 83 12. Zaklju"ak ................................................................................................................ 89 Literatura ................................................................................................................ 91 1 Generatori otpada i zaga(iva)i južne i jugoisto)ne Srbije 2 Generatori otpada i zaga(iva)i južne i jugoisto)ne Srbije 1. UVOD Kada se govori o zaga'enju, obi"no se ima u vidu emisija štetnih materija, no zaga'enje se može javiti i u vidu tokova energije, na pr. toplotne emisije, ili zaga'enja bukom. Kao poseban vid nematerijalnog zaga'enja javlja se zaga'enje informacijama.To govori da zaga'enje, kao eksterni efekat proizvodnje, ili potrošnje, se može na7i i van modela materijalnih bilansa, koji služe za opisivanje ekonomsko-ekoloških interakcija /1/. Tako'e, zna"ajno je re7i da svaki eksterni efekat proizvodnje i potrošnje, ne mora imati štetne posledice po životnu sredinu i blagostanje ljudi. Ukoliko je sredina u stanju da u potpunosti apsorbuje ove tokove, neposredno po njihovom emitovanju, tada ekološke štete nema, pa nema ni zaga'enja. Isto važi i za one malobrojne pozitivne eksterne efekte, koji pove7avaju blagostanje, te se ne smatraju zaga'enjem. Imaju7i u vidu da sve vrste zaga'enja uti"u negativno na životnu sredinu i prirodne resurse, možemo zaga'enja grubo podeliti na dve grupe: ona koja redukuju kvantitet i ona koja redukuju kvalitet životne sredine i prirodnih resursa. Primera za prvu grupu ima mnogo, po"ev od kiselih kiša koje smanjuju šumske resurse, preko hemijskih zaga'enja voda, koja smanjuju populacije ribe i ostalih vodenih živih vrsta, do emisija :gasova staklene bašte:, koji prouzrokuju klimatske promene, te redukuju prinose u poljoprivredi. U drugu grupu spadaju, pak, sva zaga'enja koja smanjuju biodiverzitet, zdravlje živog sveta, kvalitet vode i vazduha itd. Me'utim, ve7 na prvi pogled, jasno je da najve7i broj zaga'enja istovremeno spada i u prvu i u drugu grupu. Stoga 7emo sagledati još neke mogu7nosti klasifikovanja. Najjednostavnije je klasifikovati zaga'enja prema sredini u koju se vrši emisija; na pr. zaga'enja vazduha, vode, zemlje, živog sveta itd. Posmatrano u odnosu na prirodu emisija, razlikujemo zaga'enja nastala na osnovu tokova i zaga'enja, nastala na osnovu fondova, tj. zaliha, zaga'iva"a. Za prvu grupu svojstveno je da štete po okolinu zavise od intenziteta i trajanja vremena emitovanja. Najjasniji primer predstavlja zaga'enje bukom. Karakteristika ovog vida je da štete momentalno prestaju, po prestanku emitovanja. Me'utim, kod ve7ine zaga'iva"a iz ove grupe štete ne nestaju u trenutku prestanka emisije, ve7 se efekti povla"e u relativno kratkom roku, dovoljno kratkom da ne do'e do formiranja zaliha. Za zaga'enja na osnovu zaliha, pak, svojstveno je da štete zavise od veli"ine fonda reziduala u prirodi, tokom vremena. Dakle, bitna je koncentracija zaga'iva"a u sredini, a ne intenzitet emitovanja. Za formiranje fondova zaga'enja, presudno je da intenzitet emitovanja bude ve7i od mogu7nosti sredine da ga apsorbuje. Primera za ovaj vid ima mnogo, na pr. trovanje teškim metalima, zaga'enja radioaktivnim dugo-žive7im "esticama, te niz hemijskih emisija (DDT, PCB polihlorovani bifenili, CFC hloro-fluoro ugljovodonici itd.). Prema kriterijumu zone uticaja, zaga'enja se mogu podeliti na lokalna, regionalna i globalna, dok prema prirodi zaga'iva"a to mogu biti organska i neorganska, te "ista i mešovita. Po stepenu mešanja u sredinu, razlikujemo površinska i totalna zaga'enja, dok prema mobilnosti izvora razlikujemo zaga'enja iz stacionarnih (termi"ki kotlovi) i zaga'enja iz mobilnih izvora (zaga'enja izazvana saobra7ajnim sredstvima). Kada je re" o zaga'enju, treba ukazati na odre'ene specifi"nosti. Pre svega, zaga'enje je proizvod ekonomske aktivnosti, kao i sva ostala dobra i usluge, ali ono je štetno, tj. ima negativnu korisnost. Me'utim, dobra i usluge, "ijom je proizvodnjom došlo do zaga'ivanja, nesumnjivo imaju pozitivnu korisnost. Može se re7i da, iako je zaga'enje neželjeno i štetno, ono je neizbežno u procesu stvaranja korisnih proizvoda ekonomske aktivnosti. Otuda proizilazi indirektna korisnost od zaga'enja. Postoje7e tehnologije, koliko god da minimiziraju zaga'enja, ipak ih neumitno i stvaraju /1/. 3 Generatori otpada i zaga(iva)i južne i jugoisto)ne Srbije 2. ŽIVOTNA SREDINA I PRIRODNI RESURSI U REPUBLICI SRBIJI Jedan od nacionalnih prioriteta za dostizanje održivog razvoja u Srbiji odnosi se na zaštitu i unapre'enje životne sredine i racionalno koriš7enje prirodnih resursa. To podrazumeva integraciju i usaglašavanje ciljeva i mera svih sektorskih politika, harmonizaciju nacionalnih propisa sa zakonodavstvom EU i njihovu punu primenu. Od prioritetne važnosti je usvajanje i sprovo'enje Nacionalnog programa zaštite životne sredine uz odgovaraju7e akcione planove, kao i usvajanje i primena Nacionalne strategije održivog koriš7enja resursa i dobara (intersektorskog strateškog dokumenta koji se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedina"ni prirodni resurs ili dobro koje donosi Vlada Republike Srbije) /2/. Razvoj "istijih tehnologija, pove7anje energetske efikasnosti i koriš7enje obnovljivih izvora energije, svakako 7e uticati na smanjenje zaga'enja životne sredine. Najve7i potencijal za pove7anje energetske efikasnosti je smanjenje potrošnje toplotne energije (po procenama za više od 50%) poboljšanom izolacijom u zgradama i smanjenjem broja doma7instava koja koriste elektri"nu energiju za grejanje. Energetska efikasnost u industriji je trostruko niža od svetskog proseka, a neproporcionalno je visok stepen stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda i neracionalnog koriš7enja sirovina. Srbija sa oko 138 kg proizvedenog industrijskog otpada na 1000 USD bruto doma7eg proizvoda spada u red zemalja sa visokom intenzivnoš7u stvaranja otpada. Srbija je jedna od poslednjih država u Evropi u kojoj se koristi olovni benzin. Uz to Srbija ima izuzetno lošu modalnu strukturu transporta, uo"ljiv je nekontrolisan rast drumskog saobra7aja, propadanje mreže železni"kih pruga, posebno sekundarne. Promovisanje obnovljivih izvora energije zahteva uvo'enje podsticajnih mera, što 7e ohrabriti privatne investicije u energetski sektor i oja"ati konkurentnost na polju energetike i ekonomije uopšte. Vazduh Kvalitet ambijentalnog vazduha u urbanim sredinama je uslovljen emisijama SO2, NOx, SO, "a'i, praškastih, organskih i neorganskih materija koje poti"u iz termoenergetskih postrojenja, industrije, saobra7aja, sagorevanja u individualnim kotlarnicama itd. Veliki zaga'iva"i su termoenergentska postrojenja (Obrenovac, Kolubara i Kostolac), rafinerije (Pan"evo i Novi Sad), hemijska industrija i metalurški kompleksi (Pan"evu, Kruševac, Šabac, Bor i Smederevo). Kao rezultat koncentrisanosti petrohemijskih i rafinerijskih kompleksa i azotare, u Pan"evu dolazi do kumulativnog zaga'enja vazduha. Kvalitet vazduha u urbanim sredinama uslovljen je i porastom broja motornih vozila i industrijskom proizvodnjom, kao i vrstom i brojem izvora zaga'ivanja. Veliko zaga'enje vazduha poti"e i od koriš7enja benzina sa dodatkom olova i dizela sa visokim procentom sumpora. Identifikovani uzroci problema su: • neuskla'enost propisa u oblasti emisije i imisije sa direktivama EU; • nedostatak pre"iš7avanja otpadnih gasova ili niska efikasnost postoje7ih ure'aja za pre"iš7avanje u industrijskom i energetskom sektoru; • koriš7enje zastarelih tehnologija sa niskom energetskom efikasnoš7u; • nedostatak podsticajnih mera za smanjenje emisije; • nedostatak racionalnog upravljanja saobra7ajnim sistemima; • neadekvatno održavanje i kontrola vozila koja u"estvuju u saobra7aju i loš kvalitet motornog goriva. Osnovni zadatak je o"uvanje i gde god je to mogu7e, poboljšanje kvaliteta vazduha 4 Generatori otpada i zaga(iva)i južne i jugoisto)ne Srbije (posebno u urbanim podru"jima i u blizini velikih termoenergetskih i industrijskih postrojenja). U skladu sa tim, definisani su osnovni sektorski ciljevi: • uskla'ivanje nacionalnih propisa koji se odnose na kvalitet vazduha i emisije u vazduh sa zakonodavstvom EU i usvajanje
Load more

Recommended publications
  • Strategija Razvoja Kulturnog Turizma Crne Gore Sa Akcionim Planom Do 2023. Godine
    STRATEGIJA RAZVOJA KULTURNOG TURIZMA CRNE GORE DO 2023.G Strategija razvoja kulturnog turizma Crne Gore sa Akcionim planom do 2023. godine - NACRT - VLADA CRNE GORE novembar, 2018. god. CAU STRATEGIJA RAZVOJA KULTURNOG TURIZMA CRNE GORE DO 2023.G KLIJENT: Ministarstvo održivog razvoja i turizma Strategija razvoja kulturnog turizma Crne Gore sa Akcionim planom NAZIV PROJEKTA: do 2023. godine( u daljem tekstu SZKT) FAZA: Nacrt DIO: Tekstualni dio RADNI TIM: Direktor Predrag Babić – Dipl.ing građ. Vođa tima Snežana Besermenji- Doktor geografskih nauka Koordinator izrade Strategije Zorica Babić, – Dipl. Ekonomista Sintezni tim: Zorica Babić, – Dipl. Ekonomista Slavica Jurišević- Dipl.ing. arhitekture -Konzervator Ksenija Vukmanović, Dipl. Ing.arhitekture Administrativno-tehnička podrska Mladen Vuksanović – Spec. App. in management Tehnička podrška Miroslav Vuković –Ing. Računarstva Rade Bošković – BSc arhitekture Prevod Bobana Knežević –Prof.eng.jezika I književnosti CAU SADRŽAJ 1. UVOD .................................................................................................................................................... 3 1.1. EKONOMSKI, DRUŠVENO-KULTURNI I PROSTORNI UTICAJ ........................................................... 3 1.2. DEFINICIJA KULTURNOG TURIZMA ................................................................................................ 5 1.3. SEGMENTI KULTURNOG TURIZMA ................................................................................................ 6 1.4. TIPOLOGIJA TURISTA U KULTURNOM
    [Show full text]
  • Upravljanje Komunalnim Otpadom I Potencijali Za Reciklažu Južne I Jugoistočne Srbije
    Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu južne i jugoistone Srbije Bratimir Neši dipl. inž. zaštite životne sredine Niš, Decembar 2010. Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoistone Srbije Sadržaj 1. Uvod .............................................................................................................................. 3 2. Znaenje osnovnih izraza u oblasti upravljanja otpadom ..................................... 6 3. Vrste i klasifikacija otpada .......................................................................................... 9 4. Analiza postoje(eg stanja i infrastruktura ............................................................... 19 5. Kljuni principi upravljanja otpadom ..................................................................... 22 6. Opcije upravljanja otpadom ..................................................................................... 23 7. Tehniki aspekti upravljanja otpadom .................................................................... 26 8. Socijalni aspekti upravljanja otpadom ..................................................................... 28 9. Odgovornosti institucija i pravni okviri za upravljanje otpadom u Republici Srbiji ...................................................................................... 30 10. Integralni sistem upravljanja otpadom .................................................................. 36 11. Upravljanje otpadom u južnoj i jugoistonoj Srbiji ...............................................
    [Show full text]
  • Uredba O Kategorizaciji Državnih Puteva
    UREDBA O KATEGORIZACIJI DRŽAVNIH PUTEVA ("Sl. glasnik RS", br. 105/2013 i 119/2013) Predmet Član 1 Ovom uredbom kategorizuju se državni putevi I reda i državni putevi II reda na teritoriji Republike Srbije. Kategorizacija državnih puteva I reda Član 2 Državni putevi I reda kategorizuju se kao državni putevi IA reda i državni putevi IB reda. Državni putevi IA reda Član 3 Državni putevi IA reda su: Redni broj Oznaka puta OPIS 1. A1 državna granica sa Mađarskom (granični prelaz Horgoš) - Novi Sad - Beograd - Niš - Vranje - državna granica sa Makedonijom (granični prelaz Preševo) 2. A2 Beograd - Obrenovac - Lajkovac - Ljig - Gornji Milanovac - Preljina - Čačak - Požega 3. A3 državna granica sa Hrvatskom (granični prelaz Batrovci) - Beograd 4. A4 Niš - Pirot - Dimitrovgrad - državna granica sa Bugarskom (granični prelaz Gradina) 5. A5 Pojate - Kruševac - Kraljevo - Preljina Državni putevi IB reda Član 4 Državni putevi IB reda su: Redni Oznaka OPIS broj puta 1. 10 Beograd-Pančevo-Vršac - državna granica sa Rumunijom (granični prelaz Vatin) 2. 11 državna granica sa Mađarskom (granični prelaz Kelebija)-Subotica - veza sa državnim putem A1 3. 12 Subotica-Sombor-Odžaci-Bačka Palanka-Novi Sad-Zrenjanin-Žitište-Nova Crnja - državna granica sa Rumunijom (granični prelaz Srpska Crnja) 4. 13 Horgoš-Kanjiža-Novi Kneževac-Čoka-Kikinda-Zrenjanin-Čenta-Beograd 5. 14 Pančevo-Kovin-Ralja - veza sa državnim putem 33 6. 15 državna granica sa Mađarskom (granični prelaz Bački Breg)-Bezdan-Sombor- Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Novi Bečej-Kikinda - državna granica sa Rumunijom (granični prelaz Nakovo) 7. 16 državna granica sa Hrvatskom (granični prelaz Bezdan)-Bezdan 8. 17 državna granica sa Hrvatskom (granični prelaz Bogojevo)-Srpski Miletić 9.
    [Show full text]
  • Kompletan Bilten 20
    BILTEN_20.QXD 2.9.2004 12:47 Page 1 godi{njak Istra`iva~ke stanice Petnica l Petnica Science Center Almanac petnical l l broj 20 mart 2004 besplatan primerak - free copy YU ISSN 0354-6810 2003 – prva relativno stabilna godina 2003 – a signs of stability? petni~ka geolo{ka zbirka Petnica’s geological collection arheolo{ka iskopavanja u Robajama i Ribnici archaeological excavation in Petnica vicinity druga petni~ka konferencija second students’ science conference postanite nau~no pismeniji scientific literacy for beginners vodimo vas na Povlen Mt Povlen in Petnica focus netiquette – lepo pona{anje na webu netiquette – manual for web users osnovan fond za razvoj nau~nog obrazovanja new Petnica’s Fund for science education dilema o prioritetu – nastavnici ili u~enici strategic dilemma – students or teachers BILTEN_20.QXD 2.9.2004 12:48 Page 2 Ukoliko publikaciju niste dobili direktno, a to `elite ili ste promenili adresu ili `elite da vam “Petnica” sti`e na drugu adresu, molimo vas da nas obavestite. Please, check your mailing address and inform us if there is need for any change Godi{njak Istra`iva~ke stanice Petnica Petnica 20 {tampan je zahvaljuju}i podr{ci {vajcarske organizacije za razvoj SDC BILTEN_20.QXD 2.9.2004 12:49 Page 3 Dvadeseti broj godi{njaka Petnica sam po sebi govori da smo uspeli, uprkos mnogim (prokleto te{kim i ~esto apsolutno neo~ekivanim), izazovima sa~uvati toliko retku esenciju kontinuiteta i rada. Kao i u svim brojevima revije u poslednjih dvanaest godina, odr`ali smo visok nivo sadr`aja i kvalitet {tampe, jer se jedino tako mogu dobro predtstaviti neke sjajne aktivnosti i rezultati.
    [Show full text]
  • Inhoudsopgave
    Inhoudsopgave ACHTERGRONDEN 7 Muziek en dans 50 Het land 7 Theater 54 Geografi e 7 Film 55 Karst 9 Media 56 Bodem en landgebruik 10 Sport 57 Klimaat 10 Kladionica 58 Flora en vegetatie 10 Keuken 58 Fauna 12 Taal 61 Geschiedenis 13 Cyrillus en Methodius 62 Meer geschiedenis dan goed voor ze is 13 Spelling en uitspraak 63 Prehistorie: Vinča 14 Opkomst en ondergang van Kelten, Romeinen en barbaren 14 PRAKTISCHE INFORMATIE 69 Middeleeuwen: Koninklijke tijden 16 Van A tot Z 69 Osmaanse tijd 18 Ivo Andrić en de Osmaanse tijd 19 Van varkenshoeders tot koningen: BEZIENSWAARDIGHEDEN 83 Onafhankelijk Servië 20 De Vojvodina 83 Zuid-Slavisch eenheidsideaal 22 Novi Sad 83 De moord op het laatste koningspaar 23 Geschiedenis 83 Gavrilo Princip en de Eerste Wereld- Bezienswaardigheden 88 oorlog 23 Uitgaan 95 Oorlog en Interbellum: Het eerste EXIT Festival 96 Joegoslavië (1918-1941) 26 Bačka (behalve Novi Sad) 99 Tweede Wereldoorlog: Četniks en Bačka Palanka en Bač 99 Partizanen (1941-1945) 27 Sombor 101 Joegoslavië en het Titoïsme (1945- Subotica 103 1980) 29 Het Banaat 108 Op naar het einde: 1980-1991 32 Kikinda 109 De periode Milošević: Vier oorlogen Zrenjanin 110 (1991-2000) 33 Vršac 111 2000-nu: Op zoek naar een nieuw Bela Crkva en omgeving 112 Servië 36 Pančevo 113 Maatschappij 38 Kovačica 114 Politiek 38 Srem 115 Economie 40 Sremski Karlovci 115 Religie 41 Fruška Gora 116 Etnische bevolkingssamenstelling 42 Sremska Mitrovica 117 Cultuur 45 Moerasgebieden 119 Beeldende kunst en architectuur 45 Literatuur 48 3 RHB Servië 2015 deel 1.indd 3 29-09-15
    [Show full text]
  • (Non)Implementation of the Agreement of the Governments Relating to the South of Serbia
    (NON)IMPLEMENTATION OF THE AGREEMENT OF THE GOVERNMENTS RELATING TO THE SOUTH OF SERBIA Publisher: The Council for Human Rights - Bujanovac Author: Belgzim Kamberi Researchers: Enkel Rexhepi Agon Islami Text, Layout and Design Production: Idea digital, Vranje Printing: Idea digital, Vranje Circulation: 350 Bujanovac, May 2016 This analysis is part of the project “Stregthening Stability in South Serbia through Integration of the Albanian National Minority”, implemented by the Council for Human Rights in Bujanovac. The views herein expressed are solely those of the author and do not reflect the position of the Federal Department of Foreign Affairs of Switzerland and Open Society Foundation – Belgrade. This Project is funded by the Swiss Federal Department of Foreign Affairs and Open Society Foundation – Belgrade. 2 | P a g e Content INTRODUCTION ..................................................................................................................... 5 ANALYSIS ................................................................................................................................ 6 I GENERAL INFORMATION.................................................................................................. 7 1. Geographic Data on Municipalities Bujanovac, Presevo and Medvedja ........................ 7 1.1. Bujanovac ................................................................................................................ 7 1.2. Presevo....................................................................................................................
    [Show full text]
  • Performance Evaluation of USAID/Serbia and Montenegro's
    Performance Evaluation of USAID/Serbia and Montenegro’s Preparedness, Planning and Economic Security (PPES) Project September 5, 2012 This Performance Evaluation was prepared for USAID/Serbia & Montenegro by Art Warman, Annika Caldwell and Alexander Grushevsky under Evaluation Services IQC task order AID-169-TO-12-00002 awarded to International Business and Technical Consultants, Inc. (IBTCI). The authors’ views expressed in this evaluation report do not necessarily reflect the views of the United States Agency for International Development or the United States Government. Nuraplast, a USAID PPES-supported company in Presevo DAI photograph PERFORMANCE EVALUATION OF USAID/SERBIA AND MONTENEGRO’S PREPAREDNESS, PLANNING AND ECONOMIC SECURITY (PPES) PROJECT FINAL EVALUATION REPORT Prepared by Art Warman Annika Caldwell Alexander Grushevsky September 5, 2012 This Final Evaluation Report was prepared by International Business and Technical Consultants, Inc. (IBTCI) under Evaluation Services IQC task order AID-169-TO-12-00002. The authors’ views expressed in this report do not necessarily reflect the views of the United States Agency for International Development or the United States Government. Table of Contents ACRONYMS AND ABBREVIATIONS ....................................................................................................................... iii ACKNOWLEDGEMENTS ...............................................................................................................................................v MAP OF PPES ACTIVITIES
    [Show full text]
  • Nadležne Veterinarske Stanice 2014 Do 2016
    ODLUKA O IZBORU PRAVNIH LICA ZA POSLOVE IZ PROGRAMA MERA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINJA ZA PERIOD 2014-2016. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 23/2014) Poslovi iz Programa mera za period 2014-2016. godine, koji su utvrđeni kao poslovi od javnog interesa, ustupaju se sledećim pravnim licima: Grad Beograd 1. VS "Tika Vet" Mladenovac Rabrovac, Jagnjilo, Markovac 2. VS "Mladenovac" Mladenovac Amerić, Beljevac, Velika Ivanča, Velika Krsna, Vlaška, Granice, Dubona, Kovačevac, Koraćica, Mala Vrbica, Međulužje, Mladenovac, selo Mladenovac, Pružatovac, Rajkovac, Senaja, Crkvine, Šepšin 3. VS "Aćimović- Obrenovac Baljevac, Brović, Vukićevica, Grabovac, Draževac, Zabrežje, Jasenak, Obrenovac" Konatica, Ljubinić, Mislođin, Piroman, Poljane, Stubline, Trstenica 4. VS "Dr Kostić" Obrenovac Belo Polje, Brgulice, Veliko Polje, Dren, Zvečka, Krtinska, Orašac, Ratari, Rvati, Skela, Ušće, Urovci 5. VS "Simbiosis Vet" Obrenovac Obrenovac, Barič, Mala Moštanica 6. VS "Nutrivet" Grocka Begaljica, Pudarci, Dražanj 7. VS "Grocka" Grocka Umčari, Boleč, Brestovik, Vinča, Grocka, Živkovac, Zaklopača, Kaluđerica, Kamendo, Leštane, Pudarci, Ritopek 8. VS "Arnika Veterina" Lazarevac Baroševac, Prkosava, Rudovci, Strmovo, Mali Crljeni, Kruševica, Trbušnica, Bistrica, Dren 9. VS "Artmedika Vet" Lazarevac Vrbovno, Stepojevac, Leskovac, Sokolovo, Cvetovac, Vreoci, Veliki Crljeni, Junkovac, Arapovac, Sakulja 10. VS "Alfa Vet CO 2007" Lazarevac Lazarevac, Šopić, Barzilovica, Brajkovac, Čibutkovica, Dudovica, Lukovica, Medoševac, Mirosaljci, Zeoke, Petka, Stubica, Šušnjar, Županjac, Burovo 11. VS "Ardis Vet" Sopot Slatina, Dučina, Rogača, Sibnica, Drlupa 12. VS "Uniprim Vet" Barajevo Arnajevo, Rožanci, Beljina, Boždarevac, Manić 13. VS "Vidra-Vet" Surčin Bečmen, Petrovčić, Novi Beograd, Bežanija 14. VS "Srem-Vet" Surčin Surčin, Dobanovci, Boljevci, Jakovo, Progar Zemun Zemun 15. VS "Makrovet" Zemun Ugrinovci, Batajnica 16. VS "SV. Modest" Voždovac Ripanj, Zuce, Beli Potok, Kumodraž, selo Rakovica, Jajinci Grocka Vrčin 17.
    [Show full text]
  • Hrvatska Znanstvena Bibliografija
    Mario Grčević IME »HRVAT« U ETNOGENEZI JUŽNIH SLAVENA SVEUČILIŠTE U ZAGREBU HRVATSKI STUDIJI — STUDIA CROATICA OGRANAK MATICE HRVATSKE U DUBROVNIKU Biblioteka CROATICUM Sv. 6 Urednica Slavica Stojan ISBN 978-953-7823-86-3 (Hrvatski studiji Sveučilišta u Zagrebu) ISBN 978-953-7784-65-2 (Ogranak Matice hrvatske u Dubrovniku) CIP zapis dostupan je u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 001037272 Objavljivanje knjige potpomogli su Zaklada Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, Grad Dubrovnik i Ministarstvo znanosti i obrazovanja Mario Grčević I M E »H RVAT« U ETNOGENEZI JUŽNIH SLAVENA Ogranak Matice hrvatske u Dubrovniku Hrvatski studiji Sveučilišta u Zagrebu Ogranak Matice hrvatske u Dubrovniku Zagreb — Dubrovnik, 2019. SADRŽAJ I. PREDGOVOR ..........................................................................................................................................7 II. ALPSKI HRVATI ...................................................................................................................................9 III. IME »HRVAT« NA BALKANU .........................................................................................15 Crna Gora ....................................................................................................................................................15 Sandžak, Kosovo, Makedonija i Albanija .......................................................................21 Šumadija i Resava .................................................................................................................................29
    [Show full text]
  • Žrtve Rata 1941-1945 ALEKSANDROVAC
    Sadržaj Žrtve rata 1941-1945 ALEKSANDROVAC........................................................... 1 Draževac........................................................................... 11 Aleksandrovac................................................................... 1 Glogovica.......................................................................... 11 Bobote............................................................................... 1 Golešnica.......................................................................... 11 Boturići.............................................................................. 1 Gornja Peščanica.............................................................. 11 Bratići................................................................................ 1 Gornje Suhotno................................................................. 11 Bzenica............................................................................. 1 Gornji Adrovac................................................................... 12 Dašnica............................................................................. 1 Gornji Krupac.................................................................... 12 Dobroljupci........................................................................ 1 Gornji Ljubeš..................................................................... 12 Donja Zleginja................................................................... 1 Gredetin...........................................................................
    [Show full text]
  • Indeks Rasta Broja Stanovnika Po Naseljenim Mestima 2002-2011
    Indeks rasta broja stanovnika po naseljenim mestima 2002-2011. godine KELEBIJA ĐALA HORGOŠ BAČKI VINOGRADI SUBOTICA PALIĆ MARTONOŠ RABE SRPSKI KRSTUR HAJDUKOVO LJUTOVO LEGENDA MAJDAN MALI PESAK ŠUPLJAK SIGET MALE KANJIŽA PIJACE FILIĆ DONJI TAVANKUT MALA GORNJI BANATSKO ARANĐELOVO BOSNA TAVANKUT ZIMONIĆ NOVI KNEŽEVAC NOVO PODLOKANJ SELO BIKOVO VELEBIT VRBICA MIŠIĆEVO ADORJAN pad broja stanovnika RIĐICA OROM BAJMOK SANAD CRNA TREŠNJEVAC BARA RASTINA ĐURĐIN TOTOVO ALEKSA VIŠNJEVAC SELO BANATSKI ŠANTIĆ MONOŠTOR STANIŠIĆ STARI NOVI DOLINE ŽEDNIK ŽEDNIK ČOKA BAČKI BREG GAKOVO ČANTAVIR SENTA PAČIR MOKRIN BOGARAŠ BAČKO DUŠANOVO porast broja stranovnika KOLUT JAZOVO MALI BEOGRAD TORNJOŠ SVETOZAR MILETIĆ OSTOJIĆEVO GORNJI BREG NAKOVO STARA MORAVICA BAČKI SOKOLAC KARAĐORĐEVO ZOBNATICA BEZDAN ČONOPLJA SAJAN KEVI NOVO TOMISLAVCI MIĆUNOVO ORAHOVO PADEJ BANATSKO KRIVAJA GORNJA VELIKO SELO ROGATICA SVETIĆEVO STERIJINO KIKINDA IĐOŠ UTRINE BAČKI ADA BAČKA TOPOLA KAVILO stagnacija broja stanovnika MONOŠTOR SOMBOR KLJAJIĆEVO POBEDA TELEČKA OBORNJAČA BAJŠA NJEGOŠEVO BOGARAŠ OBORNJAČA SREDNJI SALAŠ NOVI GUNAROŠ BOČAR KOZARCI MOL PANONIJA BAGREMOVO KUPUSINA BAČKO PETROVO SELO RUSKO SRPSKA SELO CRNJA LIPAR MALI IĐOŠ RADOJEVO SIVAC MILEŠEVO NOVO MILOŠEVO bez stanovnika NOVA CRVENKA BANATSKA TOPOLA LOVĆENAC PRIGREVICA TOBA STAPAR VOJVODA STEPA CRVENKA HETIN SVILOJEVO FEKETIĆ APATIN NOVA BEČEJ CRNJA BAŠAID NOVI BEČEJ ALEKSANDROVO KRUŠČIĆ KULA BAČKI BRESTOVAC nepopisano područje Kosova i Metohije DOROSLOVO SRBOBRAN SONTA TORDA RADIČEVIĆ VRBAS SRPSKI ITEBEJ BAČKI
    [Show full text]
  • 9-Knjiga-Ix-Deo-Ima-Praznih-Stranica
    4. CABPEMEHH CHHMIJ;H H3 ABHOHA 155. Juţna Morava izme|u dva Stalaća 156. Ćićevac, centar 661 661 157. Ćićevac, Impregnacija 158. Ćićevac, Sportski centar 662 662 5. MOJCUlbCKA CBETUJIUfilTA II 159. Crkva Sv. Arhangela, Grad Stalać 160. Crkva Sv. Nedelje, Mojsinjske planine 663 663 ć • • I J:; T '/ '/ ( d r j' 664 161. Crkva Sv. Trojice, Gornji Adrovac 162. Crkva Sv. Pantelejmona, Luĉina 665 163. Crkva Sv. Save, Braljina (raţanjska) 164. Crkva Sv. Jovana, Maćija 666 165. Crkva Sv. Trojice, Pretrkovac 166. Crkva Sv. Save, Ćićevac 167. Crkva Sv. Bogorodice, Mrzenica 168. Konak manastira Sv. Bogorodice, Mrzenica 667 667 Autor Miroslav D. Gagić sa suprugom, sinom i snajom Autorove unuke Ana (11) i Mina (9) 668 668 AUTOR MIROSLAV D. GAGIĆ SA SARADNICIMA Miroslav D. Gagić Рођен 1940. године у Мађеру од мајке Босиљке, рођене Ристић и Данила Гагића. Основну школу завршио у Мађеру ( прва четири разреда ) а осмолетку у Ражњу. Учитељску школу завршио у Крушевцу, вишу педагошку ( група физика и ОТО ) у Нишу. Дипломирао на Природно-математичком fakul- тету на Катедри за физику и добио звање profe- сора. Једну годину је учитељовао у Босни ( општина Шековићи ), кратко време у Витошевцу предавао фискултуру, а затим, када се указало празно место прешао у Пардик у неподељену школу и ту остао осам година. После дипломирања на ВПШ прелази у staropa- зовачку гимназију и после кратког времена долази у Београд у основну школу „ Веселин Маслеша “ на Вождовцу у којој као наставник остаје до 1978. године . Због постигнутих резултата на републичком и савезном нивоу ( имао је неколико првака на такмичењима из технике), преузима га Гелошка и хидрометеоролошка школа на Вождовцу у којој је радио до краја радног века као професор.
    [Show full text]