4. CABPEMEHH CHHMIJ;H H3 ABHOHA 155. Juţna Morava izme|u dva Stalaća 156. Ćićevac, centar 661 661 157. Ćićevac, Impregnacija 158. Ćićevac, Sportski centar 662 662 5. MOJCUlbCKA CBETUJIUfilTA II 159. Crkva Sv. Arhangela, Grad Stalać 160. Crkva Sv. Nedelje, Mojsinjske planine 663 663 ć • • I J:; T '/ '/ ( d r j' 664 161. Crkva Sv. Trojice, Gornji Adrovac 162. Crkva Sv. Pantelejmona, Luĉina 665 163. Crkva Sv. Save, Braljina (raţanjska) 164. Crkva Sv. Jovana, Maćija 666 165. Crkva Sv. Trojice, Pretrkovac 166. Crkva Sv. Save, Ćićevac 167. Crkva Sv. Bogorodice, Mrzenica 168. Konak manastira Sv. Bogorodice, Mrzenica 667 667 Autor Miroslav D. Gagić sa suprugom, sinom i snajom Autorove unuke Ana (11) i Mina (9) 668 668 AUTOR MIROSLAV D. GAGIĆ SA SARADNICIMA Miroslav D. Gagić Рођен 1940. године у Мађеру од мајке Босиљке, рођене Ристић и Данила Гагића. Основну школу завршио у Мађеру ( прва четири разреда ) а осмолетку у Ражњу. Учитељску школу завршио у Крушевцу, вишу педагошку ( група физика и ОТО ) у Нишу. Дипломирао на Природно-математичком fakul- тету на Катедри за физику и добио звање profe- сора. Једну годину је учитељовао у Босни ( општина Шековићи ), кратко време у Витошевцу предавао фискултуру, а затим, када се указало празно место прешао у Пардик у неподељену школу и ту остао осам година. После дипломирања на ВПШ прелази у staropa- зовачку гимназију и после кратког времена долази у Београд у основну школу „ Веселин Маслеша “ на Вождовцу у којој као наставник остаје до 1978. године . Због постигнутих резултата на републичком и савезном нивоу ( имао је неколико првака на такмичењима из технике), преузима га Гелошка и хидрометеоролошка школа на Вождовцу у којој је радио до краја радног века као професор. Пензионисан је као директор ове школе. Од 1992. године бави се сакупљањем архивске и историографске грађе која се односи на територију бившег ражањског среза која данас обухвата ражањску и ћићевачку општину. Од те грађе припремио је материјал за две књиге. О Мађеру и о бившем ражањском срезу. У међувремену, један је од оснивача листа „ Завичајац “ у Пардику у коме је и одговорни уредник. У њему пише о историји овог краја на основу аутентичних докумената. Активно учествује у листу „ Ђурђевак “ у Ражњу, пишући о прошлости овога краја, такође на основу оригиналних докумената. Више пута је резултатe свог истраживања представљaо на радију и телевизији у Крушевцу, као и у неколико наврата на телевизији „ Палма плус“ у емисији „ Огњиште“ о Мађеру, Чубури, Послону, археологији овог краја итд. Покретач је акције за бољи живот својих земљака тиме што што организује изградњу пута у Варници и моста на реци Ражањској. Ожењен је супругом Косовком. Син Драган и снаја Маријана имају ћерке Ану (10 ) и Мину ( 8 ). \or|e Petković Ro|en je 19. VII 1940. godine u Potoĉcu kod Para- ćina. Diplomirao je prava (specijalista za samouprav- no, upravno i radno pravo) i apsolvirao sociologiju. Obavljao je niz odgovornih duţnosti u drţavnoj upravi (društveni pravobranilac, sekretar SO Paraćin), kul- turi (sekretar OZK i KPZ, glavni i odgovorni urednik Opštinskog lista "14 dana", direktor Zaviĉajnog muzeja) i politici (predsednik MOK 669 i Pomoravlju u Kragujevcu).Sada je penzioner. Objavio je sledeće zbirke pesama: Tmini u talase, 1970; Soneti s leva, 1971; U snu lom, 1989; Smrt u oku smisla, 1989; Potoĉnik, 1994; Crna uzdarja, 1995; Egerije XV - XI, 1995; Rusima u ĉast, 1996; Albatros bolna varnica, 1997; Sonetna tri venca sa BM kladenca, 1998;Mreţa iz meteţa, 1998;Me|u javom i med snom, pAntologija srpske poezije HH veka u akrostisnim kolaţima, 1999. U edicijama "Miniform dm2" i "Vilin konjic" (pokrenuo i ure|ivao) objavio je i desetak sopstvenih plaketa. Priredio je panoramu paraćinskog pesništva "Sno(s)hvatice sa Crnice" (2004) i dva almanaha "Nad Crnicom svici" (2005, 2006.), druga u koautorstvu sa Predragom Jašovićem. Pokrenuo je i ure|ivao desetak edicija, u kojima su objavljene knjige stotinak autora. Uĉestvovao je u pokretanju i ure|ivanju više glasila. Inicijator je i glavni koordinator Kulturološkog projekta "Juhor-sko oko", ĉiji su glavni programski elementi Knjiţevna kolonija "Svojno-vo" i izdavaĉka delatnost, ukljuĉujući i ĉasopis "Sabornik". Bavi se i prouĉavanjem kulturne istorije i mitopoetike Paraćina i okoline. Iz ove oblasti je objavio: Kara|or|evo brdo, 2005; Raţanjska nahija u Prvom srpskom ustanku, 2006; Paraćin i okolina 1, 2006. Priredio je za štampu knjige: Dnevnik mladog demokrate 1919-1920 Dragića M. Joksim-ovića, Istina o mome ţivotu Branislava B. \ekića i Sećanja i ispovest Dragiše Pandurovića (sa Bogomirom M. Mihajlovićem). Saradnik Leksiko-na pisaca prosvetnih radnika (2003.) i Male enciklopedije kruševaĉkog kraja (2006.). Ĉlan je Udruţenja knjiţevnika Srbije. \or|e Petković je sara|ivao sa autorom ove knjige oko ure|ivanja lista "Zaviĉajac", podsticao ga za prikupljanje gra|e, uredio knjigu i napisao recenziju (u koautorstvu sa Predragom Jašovićem. Za javno angaţovanje odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim vencem, dobitnik je više drugih priznanja: povelje sa zlatnim znaĉkama SSRN Srbije, Republiĉkog veća Sindikata i Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, kao i Oktobarske nagrade Paraćina. Sa suprugom Verom imaju ćerku Jasminu i sina Vladimira. Tomislav Miletić Рођен 1940. године у селу Варош ( отац Владета и мајка Наталија, рођ. Тимић ). Учитељску школу завршио у Алексинцу 1962. године а затим ванредно студирао српскохрватски језик и књижевност на ВПШ у Нишу и на филозофском факултету у Београду и Скопљу. Од 1962. г. ради као учитељ и наставник у селима крушевачке Жупе ( Плоча, Грчак, Плеш, Мрмош, и Велика Врбница. Једно време провео у Лиону у Француској на привременом раду у ЈДШ. Још као ђак бавио се писањем кратких птича и поезије ( љубавна и поезија за децу ). Касније се бави историографским истраживањима и писањем монографија села у којима је радио као учитељ. У току је рад на припреми монографије ” Грчак и Ботурићи – села испод Козника “. Објавио је први, написао је други део, а тренутно ради на трећем делу романа “ Проклета земља “ која описује живот једне породице из села Вароши од 1808. до 1999.године, уствари то је трилогија о судбини прогнаних Срба са Косова из села Штимље, досељених у Ражањ и околину. Припремио је за штампу збирку дечјих песама, историјско дело “ Милош Обилић у расинском предању и жупским легендама “ и “ Кратак преглед школства александровачке Жупе од 1837. до 2005. године “. На Телевизији и Радио Крушевцу I програм oд 2003. води серију од преко 120 емисија “ Хронике и хроничари “ у којима 670 670 представља истраживаче прошлости крушевачког краја и њихова дела. Са супругом Снежаном има сина Милана и ћерку Марину. Милан има Николу и Јелену, Марина има Бранимира и Маријану. Библиографија : “ 585 година Велике Врбнице “, ИA Крушевац 1999, “ Легенде о Светоме Сави “, песme 1999, “ Јелена – како је деда видео и чуо", песme 2001, “ Копча – летопис комите“, ИA 2002, “ Капетан Веса” , историјски роман, ИA Крушевац 2002, монографија “ Мрмош – село Милоша Обилића“, ИA Крушевац 2004, “ Проклета земља “ 1. део, istorijski roman, ИA Крушевац 2005, “Жупски мадригали“, pesme “Милирекс", Београд 2006, “ Реља – летопис команданта“, коаутор са Вукославом Стојковићем, ИA Крушевац 2006. године. Предраг Милојковић Рођен у Шетки 1932.г. ( отац Обрад и мајка Милка родом из Мађера ).Основну школу завршио у Шетки, осмогодишњу у Ражњу. Гимназију у Параћину завршио 1953. г. а 1960. дипломирао на грађевинском факултету у Београду. Инжењерску праксу стиче на изградњи indu- стријских и стамбених објеката с а изузетком времена 1966 – 1970.г. када обавља дужност директора Завода за урбанизам и комуналну делатност у Крушевцу. Rukovodi i изградњом фабрике каблова у Светозареву ( Јагодина), фабрике аутомибилизма у Крагујевцу ( II фаза), комбината алуминијума у Титограду (Подгорица ) и рудника Церово у Бoру. Води изградњу војних база у Ираку. После четири године рада у Ираку, прелази у СССР (Русија) на изградњу објеката министарства за атомску енергију. У браку са Даницом из Осијека има ћерку Мирјану која је дипломирани грађевински инжењер и која је у браку са Братиславом Анђелковићем родила ћерку Даницу. Сада живи у Крушевцу као пензионер у браку са Ирином ( Седлуха, рођенa у Москви ). Аутор је књиге ” Шетка – постанак и нестајање и породична стабла “ у издању Народне библиотеке из Ражња 2005. године. Аутору ове књиге свесрдно је помagaо у проналажењу фотографија из српско- турских ратова. Дрaган Чапкуновић Драган Чапкуновић рођен 1958. год. u Крушевцу (отац Живан и мајка Босиљка ). Живи у Сталаћу. Завршио средњу техничку школу. Ради у ЈП железнице Србије као референт за путну контролу. Један је од утемељивача уметничког сабора “ Под крилима архангела “ који се одржава у порти цркве Св.архангела Михаила и Гаврила у Сталаћу.Такође је један од иницијатора оснивања Друштва за обнову и заштиту Мојсињске Свете горе. Осамдесетих година успешно се бавио глумом. 671 671 Године 2001. постао је члан Општинског већа у Ћићевцу и обавља ту дужност до првих демократских избора у општини, затим постаје члан Извршног одбора у СО Ћићевац, а од 2003.г. изабран је за председника Скупштине општине Ћићебац на којој је функцији до парламентарних избора новембра 2006. године. Ожењен је Сањом (родитељи Божидар и Мирослава ) из Београда и са њом изродио синове Стефана (16) и Страхињу (12 ). Као председник СО Ћићевац и заљубљеник у свој родни крај дао је аутору ове књиге пун допринос око помоћи у прибављању фотографија Мојсиња, као и у помоћи око штампања ове књиге. Небојша Илић Рођен 1953. године у Крушевцу ( отац Радивоје из Трубарева и мајка