GENERATORI OTPADA I ZAGA IVAI JUŽNE I JUGOISTONE SRBIJE Bratimir Neši dipl. inž. zaštite životne sredine Niš, Decembar 2010. Generatori otpada i zaga(iva)i južne i jugoisto)ne Srbije SADRŽAJ 1. Uvod ......................................................................................................................... 3 2. Životna sredina i prirodni resursi u Republici Srbiji ......................................... 4 3. Zna"enje osnovnih izraza u oblasti integrisanog spre"avanja i kontrole zaga'ivanja životne sredine ................................................................. 16 4. Zakonska regulativa .............................................................................................. 18 5. Integrisana dozvola ............................................................................................... 21 6. Integralni katastar zaga'iva"a .............................................................................. 28 7. Nišavski okrug – zaga'iva"i i generatori otpada .............................................. 31 8. Topli"ki okrug - zaga'iva"i i generatori otpada ............................................... 55 9. Pirotski okrug - zaga'iva"i i generatori otpada ................................................ 61 10. Jablani"ki okrug - zaga'iva"i i generatori otpada ............................................. 69 11. P"injski okrug - zaga'iva"i i generatori otpada ................................................ 83 12. Zaklju"ak ................................................................................................................ 89 Literatura ................................................................................................................ 91 1 Generatori otpada i zaga(iva)i južne i jugoisto)ne Srbije 2 Generatori otpada i zaga(iva)i južne i jugoisto)ne Srbije 1. UVOD Kada se govori o zaga'enju, obi"no se ima u vidu emisija štetnih materija, no zaga'enje se može javiti i u vidu tokova energije, na pr. toplotne emisije, ili zaga'enja bukom. Kao poseban vid nematerijalnog zaga'enja javlja se zaga'enje informacijama.To govori da zaga'enje, kao eksterni efekat proizvodnje, ili potrošnje, se može na7i i van modela materijalnih bilansa, koji služe za opisivanje ekonomsko-ekoloških interakcija /1/. Tako'e, zna"ajno je re7i da svaki eksterni efekat proizvodnje i potrošnje, ne mora imati štetne posledice po životnu sredinu i blagostanje ljudi. Ukoliko je sredina u stanju da u potpunosti apsorbuje ove tokove, neposredno po njihovom emitovanju, tada ekološke štete nema, pa nema ni zaga'enja. Isto važi i za one malobrojne pozitivne eksterne efekte, koji pove7avaju blagostanje, te se ne smatraju zaga'enjem. Imaju7i u vidu da sve vrste zaga'enja uti"u negativno na životnu sredinu i prirodne resurse, možemo zaga'enja grubo podeliti na dve grupe: ona koja redukuju kvantitet i ona koja redukuju kvalitet životne sredine i prirodnih resursa. Primera za prvu grupu ima mnogo, po"ev od kiselih kiša koje smanjuju šumske resurse, preko hemijskih zaga'enja voda, koja smanjuju populacije ribe i ostalih vodenih živih vrsta, do emisija :gasova staklene bašte:, koji prouzrokuju klimatske promene, te redukuju prinose u poljoprivredi. U drugu grupu spadaju, pak, sva zaga'enja koja smanjuju biodiverzitet, zdravlje živog sveta, kvalitet vode i vazduha itd. Me'utim, ve7 na prvi pogled, jasno je da najve7i broj zaga'enja istovremeno spada i u prvu i u drugu grupu. Stoga 7emo sagledati još neke mogu7nosti klasifikovanja. Najjednostavnije je klasifikovati zaga'enja prema sredini u koju se vrši emisija; na pr. zaga'enja vazduha, vode, zemlje, živog sveta itd. Posmatrano u odnosu na prirodu emisija, razlikujemo zaga'enja nastala na osnovu tokova i zaga'enja, nastala na osnovu fondova, tj. zaliha, zaga'iva"a. Za prvu grupu svojstveno je da štete po okolinu zavise od intenziteta i trajanja vremena emitovanja. Najjasniji primer predstavlja zaga'enje bukom. Karakteristika ovog vida je da štete momentalno prestaju, po prestanku emitovanja. Me'utim, kod ve7ine zaga'iva"a iz ove grupe štete ne nestaju u trenutku prestanka emisije, ve7 se efekti povla"e u relativno kratkom roku, dovoljno kratkom da ne do'e do formiranja zaliha. Za zaga'enja na osnovu zaliha, pak, svojstveno je da štete zavise od veli"ine fonda reziduala u prirodi, tokom vremena. Dakle, bitna je koncentracija zaga'iva"a u sredini, a ne intenzitet emitovanja. Za formiranje fondova zaga'enja, presudno je da intenzitet emitovanja bude ve7i od mogu7nosti sredine da ga apsorbuje. Primera za ovaj vid ima mnogo, na pr. trovanje teškim metalima, zaga'enja radioaktivnim dugo-žive7im "esticama, te niz hemijskih emisija (DDT, PCB polihlorovani bifenili, CFC hloro-fluoro ugljovodonici itd.). Prema kriterijumu zone uticaja, zaga'enja se mogu podeliti na lokalna, regionalna i globalna, dok prema prirodi zaga'iva"a to mogu biti organska i neorganska, te "ista i mešovita. Po stepenu mešanja u sredinu, razlikujemo površinska i totalna zaga'enja, dok prema mobilnosti izvora razlikujemo zaga'enja iz stacionarnih (termi"ki kotlovi) i zaga'enja iz mobilnih izvora (zaga'enja izazvana saobra7ajnim sredstvima). Kada je re" o zaga'enju, treba ukazati na odre'ene specifi"nosti. Pre svega, zaga'enje je proizvod ekonomske aktivnosti, kao i sva ostala dobra i usluge, ali ono je štetno, tj. ima negativnu korisnost. Me'utim, dobra i usluge, "ijom je proizvodnjom došlo do zaga'ivanja, nesumnjivo imaju pozitivnu korisnost. Može se re7i da, iako je zaga'enje neželjeno i štetno, ono je neizbežno u procesu stvaranja korisnih proizvoda ekonomske aktivnosti. Otuda proizilazi indirektna korisnost od zaga'enja. Postoje7e tehnologije, koliko god da minimiziraju zaga'enja, ipak ih neumitno i stvaraju /1/. 3 Generatori otpada i zaga(iva)i južne i jugoisto)ne Srbije 2. ŽIVOTNA SREDINA I PRIRODNI RESURSI U REPUBLICI SRBIJI Jedan od nacionalnih prioriteta za dostizanje održivog razvoja u Srbiji odnosi se na zaštitu i unapre'enje životne sredine i racionalno koriš7enje prirodnih resursa. To podrazumeva integraciju i usaglašavanje ciljeva i mera svih sektorskih politika, harmonizaciju nacionalnih propisa sa zakonodavstvom EU i njihovu punu primenu. Od prioritetne važnosti je usvajanje i sprovo'enje Nacionalnog programa zaštite životne sredine uz odgovaraju7e akcione planove, kao i usvajanje i primena Nacionalne strategije održivog koriš7enja resursa i dobara (intersektorskog strateškog dokumenta koji se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedina"ni prirodni resurs ili dobro koje donosi Vlada Republike Srbije) /2/. Razvoj "istijih tehnologija, pove7anje energetske efikasnosti i koriš7enje obnovljivih izvora energije, svakako 7e uticati na smanjenje zaga'enja životne sredine. Najve7i potencijal za pove7anje energetske efikasnosti je smanjenje potrošnje toplotne energije (po procenama za više od 50%) poboljšanom izolacijom u zgradama i smanjenjem broja doma7instava koja koriste elektri"nu energiju za grejanje. Energetska efikasnost u industriji je trostruko niža od svetskog proseka, a neproporcionalno je visok stepen stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda i neracionalnog koriš7enja sirovina. Srbija sa oko 138 kg proizvedenog industrijskog otpada na 1000 USD bruto doma7eg proizvoda spada u red zemalja sa visokom intenzivnoš7u stvaranja otpada. Srbija je jedna od poslednjih država u Evropi u kojoj se koristi olovni benzin. Uz to Srbija ima izuzetno lošu modalnu strukturu transporta, uo"ljiv je nekontrolisan rast drumskog saobra7aja, propadanje mreže železni"kih pruga, posebno sekundarne. Promovisanje obnovljivih izvora energije zahteva uvo'enje podsticajnih mera, što 7e ohrabriti privatne investicije u energetski sektor i oja"ati konkurentnost na polju energetike i ekonomije uopšte. Vazduh Kvalitet ambijentalnog vazduha u urbanim sredinama je uslovljen emisijama SO2, NOx, SO, "a'i, praškastih, organskih i neorganskih materija koje poti"u iz termoenergetskih postrojenja, industrije, saobra7aja, sagorevanja u individualnim kotlarnicama itd. Veliki zaga'iva"i su termoenergentska postrojenja (Obrenovac, Kolubara i Kostolac), rafinerije (Pan"evo i Novi Sad), hemijska industrija i metalurški kompleksi (Pan"evu, Kruševac, Šabac, Bor i Smederevo). Kao rezultat koncentrisanosti petrohemijskih i rafinerijskih kompleksa i azotare, u Pan"evu dolazi do kumulativnog zaga'enja vazduha. Kvalitet vazduha u urbanim sredinama uslovljen je i porastom broja motornih vozila i industrijskom proizvodnjom, kao i vrstom i brojem izvora zaga'ivanja. Veliko zaga'enje vazduha poti"e i od koriš7enja benzina sa dodatkom olova i dizela sa visokim procentom sumpora. Identifikovani uzroci problema su: • neuskla'enost propisa u oblasti emisije i imisije sa direktivama EU; • nedostatak pre"iš7avanja otpadnih gasova ili niska efikasnost postoje7ih ure'aja za pre"iš7avanje u industrijskom i energetskom sektoru; • koriš7enje zastarelih tehnologija sa niskom energetskom efikasnoš7u; • nedostatak podsticajnih mera za smanjenje emisije; • nedostatak racionalnog upravljanja saobra7ajnim sistemima; • neadekvatno održavanje i kontrola vozila koja u"estvuju u saobra7aju i loš kvalitet motornog goriva. Osnovni zadatak je o"uvanje i gde god je to mogu7e, poboljšanje kvaliteta vazduha 4 Generatori otpada i zaga(iva)i južne i jugoisto)ne Srbije (posebno u urbanim podru"jima i u blizini velikih termoenergetskih i industrijskih postrojenja). U skladu sa tim, definisani su osnovni sektorski ciljevi: • uskla'ivanje nacionalnih propisa koji se odnose na kvalitet vazduha i emisije u vazduh sa zakonodavstvom EU i usvajanje