Formiranje prekograničnog sistema javnog saobraćaja u regionu -Segedin

Neprofitno d. o. o. KTI Institut za saobraćaj Odelenje za upravljanje saobraćajem i razvoj mreže

Formiranje prekograničnog sistema javnog saobraćaja u regionu Subotica-Segedin

Broj teme kod preduzetnika: 2121-038-1-1

Odgovoran za temu: Imre Keserű, zamenik rukovodioca odeljenja Izradili: Trepper Endréné, stručni saradnik Viktor Serbán, asistent stručnog saradnika Dr. Miklós Siska, stručni saradnik István Berente menadžer kancelarije Dr. János László Berényi, stručni savetnik Lajos Vass, saradnik Péter Miksztai, stručni saradnik András Szele, stručni saradnik Péter Károly, stručni saradnik Tamás Marczingós, asistent stručnog saradnika András Csaba Munkácsy, stručni saradnik Csaba Erdélyi, tehnički administrator

Rukovodilac odelenja: Gábor Albert

Ovaj dokument je odštampan uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta odgovoran je iskljčivo KTI, a sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Direktorata.

Szegedin 2012 1

Sadržaj

1. UVOD ...... 1 2. METODIKA ...... 2 2.1. UPOTREBLJENI PODACI ...... 2 2.2. PODRUČJE ISPITIVANJA ...... 2 3. ANALIZA STANJA ...... 2 3.1. PLANOVI I STRATEGIJE KOJE SE ODNOSE NA PODRUČJE ISPITIVANJA ...... 2 3.1.1. Razvojna strategija Evroregije DKMT ...... 3 3.1.2. Koncepcija regionalnog razvoja Županije Čongrad ...... 3 3.1.3. Prostorni plan Županije Čongrad ...... 3 3.1.4. Prostorni plan Srbije ...... 3 3.1.5. Plan magistralnih železničkih linija duž Tise ...... 4 3.1.6. Studija ostvarivosti železničke pruge Segedin – Reske (Röszke) - Horgoš - Subotica – Čikerija (Csikéria) – Aljmaš (Bácsalmás) - Baja ...... 4 3.2. EKONOMSKE I DRUŠTVENE KARAKTERISTIKE ...... 4 3.2.1. Stanovništvo ...... 4 3.2.2. Mreža naselja ...... 6 3.2.3. Snabdevenost automobilima ...... 8 3.2.4. Ekonomska razvijenost i zaposlenost ...... 8 3.2.5. Prekogranične veze ...... 11 3.3. REGULACIONA I INSTITUCIONALNA OKOLINA ...... 15 3.3.1. Regulisanje prekograničnog saobraćaja ...... 15 3.3.2. Regulisanje koje se odnosi na autobuski saobraćaj ...... 16 3.3.3. Regulisanje koje se odnosi na železnički saobraćaj ...... 17 3.4. ANALIZA TRENUTAČNOG NIVOA SERVISA JAVNOG SAOBRAĆAJA ...... 18 3.4.1. Prekogranične drumske i železničke veze ...... 18 3.4.2. Predstavljanje prevoznika ...... 24 3.4.3. Važeči red vožnje i mreža ...... 26 3.4.4. Mogućnosti presedanja ...... 32 3.4.5. Vozila ...... 36 3.4.6. Uklanjanje prepreka ...... 38 3.4.7. Tarifni sistem i sistem karata ...... 39 3.4.8. Elektronski sistem karata ...... 42 3.4.9. Informacijske usluge ...... 44 3.5. PRIKAZ REZULTATA ISPITIVANJA ...... 46 3.5.1. Prikaz rezultata ankete domaćinstava ...... 46 3.5.2. Prikazivanje ispitivanja i prebrojavanja saobraćaja ...... 57 3.5.3. Prikaz rezultata drumskog prebrojavanja i anketiranja putnika...... 80 3.6. ILEGALNI PREVOZNICI U POGRANIČNOM REGIONU ...... 97 3.7. ANALIZA PODATAKA POSEĆENOSTI BANJE U MORAHALOMU ...... 98 3.8. DOBRI PRIMERI ZA PREKOGRANIČNI JAVNI SAOBRAĆAJ ...... 99 4. SUMIRANJE STANJA, OTKRIVANJE PROBLEMA ...... 104 4.1. SWOT ANALIZA ...... 104 4.2. DRVO PROBLEMA ...... 106 5. VIZIJA BUDUĆNOSTI ...... 108 6. PREKOGRANIČNI SAOBRAĆAJNI MODEL ...... 108 6.1. ODREĐIVANJE TRENUTAČNIH PUTNIH ZAHTEVA, SADAŠNJI MATRIKS PUTOVANJA ...... 109 6.2. PUTNIČKI ZAHTEVI U BUDUĆEM, MATRIKS PUTOVANJA U BUDUĆNOSTI ...... 117 6.2.1. Ispitivanje mogućih budućih scenarija u regionu Segedin-Subotica ...... 117 6.2.2. Osnovne pretpostavke procene ...... 119 6.3. OČEKIVANA VREDNOST PUTNIČKOG PROMETA KOJI ĆE PROLAZITI KROZ ISPITANU GRANIČNU DEONICU 122 7. ODREĐIVANJE STRATEŠKIH CILJEVA...... 128

2

7.1. ODREĐIVANJE CILJNIH GRUPA ...... 128 7.2. ODREĐIVANJE CILJEVA ...... 128 8. STRATEŠKO PLANIRANJE, PREDLOŽENE MERE ...... 130 9. OCENA IZVODLJIVOSTI ...... 146 9.1. ODRŽIVOST STRATEGIJE ...... 150 9.2. OBEZBEĐIVANJE ŠANSE JEDNAKOSTI ...... 150 9.3. ORGANIZACIJE KOJE UČESTVUJU U OSTVARIVANJU ...... 150 10. PRILOZI ...... 154

1

1. Uvod

U okviru IPA Programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, Nonprofitno d.o.o KTI Institut za saobraćaj i Subotica-trans (Subotičko gradsko saobraćajno preduzeće) tokom 2011. dobili su finansijsku podršku za realizaciju projekta pod naslovom „Formiranje prekograničnog sistema javnog saobraćaja u regionu Subotica – Segedin (Identifikacioni broj: SuSze Pubtrans, HUSRB/1002/112/141; skraćeni naziv DitranS)”. Cilj projekta je osnivanje jednog takvog integralnog javnog saobraćajnog sistema koji će povezati zajednice sa obe strane granice. Projekat je otpočeo 1. novembra 2011. i trajaće 16 meseci.

Glavni cilj projekta je da se izvrše takve istraživačke, projektantske i pripremne aktivnosti koje će potpomagati

u regionu Segedin – Subotica formiranje integralnog javnog saobraćajnog sistema sa obe strane granice; osnivanje usklađene javne saobraćajne mreže (autobus i železnica); formiranje integralnog elektronskog tarifnog sistema i sistema karata, odnosno, osnivanje elektronske informacione usluge po realnom vremenu. Pored toga, projekat želi da podrži bolju saradnju operatera javnog saobraćaja i organa odgovornih za javni saobraćaj. Kao eksperimentalni projekat nove strategije, u Subotici će se formirati nov sistem informisanja putnika.

Projekt sadrži sledeće aktivnosti:

studija o prekograničnom saobraćaju koja se zasniva na rasprostranjenom ispitivanju potreba; vrednovanje postojećih usluga; strategija za razvoj prekograničnog javnog saobraćaja: predlog za nove linije prema trenutnim i budućim potrebama, usklađivanje voznih redova i usluga, odnosno tarifnog sistema i sistema karata, vrednovanje financijske, administrativne, pravne i tehničke ostvarivosti; studija predostvarivosti integralne javne saobraćajne platforme; studija za reorganizaciju Subotica-transa; izgradnja elektronskog informacionog sistema u Subotici.

Ova studija je jedan od važnih elemenata projekta, budući da uspostavlja razvoj javnog saobraćaja regiona. Cilj studije je da otkrije probleme koji postoje u prekograničnom javnom saobraćaju u regionu, prezentuje mogućnosti rešavanja problema, prikaže viziju budućnosti i strategiju.

U studiji ćemo prvo da otkrijemo najvažnije društveno-ekonomske karakteristike regiona koje utiču na saobraćajne potrebe, prikazaćemo stanje saobraćajne infrastrukture i karakterisitke postojećih prekograničnih usluga. U okviru projekta ćemo na osnovu prebrojavanja putnika, ispitivanja i anketa domaćinstava da odredimo trenutačne saobraćajne zahteve. Pregledavajući potencijalne uticaje kratko-, srednjo- i dugoročnih društvenih, ekonomskih i političkih promena procenićemo saobraćajne potrebe u budućnosti.

Oslanjajući se na rezultate analize stanja sumiraćemo najvažnije probleme i daćemo predloge za njihovo rešavanje. Ukratko ćemo da predstavimo i to uz kakve finansijske, administrativne

2 i tehničke uslove mogu da se ostvare predložena rešenja. Na kraju studije ćemo pak prikazati kratkoročni akcioni plan.

Ova studija ne bi nastala da nije bilo učešća, doprinosa saobraćajnih uslužnika, samouprava, organa koji funkcionišu u regionu. Posebnu zahvalnost dugujemo Subotica-transu, saradnicima rukovodećeg partnera projekta pri sprovođenju ankete u Srbiji i za sve one mnogobrojne podatke i informacije koje su nam dostavili.

2. Metodika

2.1. Upotrebljeni podaci

Izradi analize stanja prethodilo je rasprostranjeno prikupljanje podataka i ispitivanje. Tokom ispitivanja prikupljeni su sledeći podaci:

prebrojavanje putnika i njihovo ispitivanje na postojećim autobusnim i železničkim linijama; ispitivanje putnika s autobilima na graničnom prelazu Reske (Röszke)/Horgoš i Tisasiget (Tiszasziget)/Đala); anketa domaćinstava (500 domaćinstava/zemlja); intervju sa prevoznicima i donosiocima odluka u regionu (detalje intervjua vidi u prilogu br. I.)

Sem toga pregledali smo dokumente koji se odnose na društveno-ekonomsko stanje regiona (razvojni planovi i studije), pravnu regulaciju prekograničnog saobraćaja odnosno i na licu mesta smo procenili stanje infrastrukture i kvalitet usluga.

2.2. Područje ispitivanja

Pri ograničavanju ispitanog područja u prvom redu smo uzeli u obzir u prekograničnom saobraćaju najviše pogođene regione i naselja. Neposredno područje delovanja projekta u Mađarskoj je region Segedina i Morahaloma (Mórahaloma), dok u Srbiji su to naselja Subotica, Kanjiža i Novi Kneževac11. Društveno-ekonomska ispitivanja i anketa saobraćajnih potreba odnosili su se na ove regione. Naša ispitivanja su pokazala međutim i to da u Srbiji prekogranične veze prevazilaze ova tri naselja, tako smo u analizama uzeli u obzir i saobraćaj prema Senti, Čoki, Kikindi i Adi.

3. Analiza stanja

3.1. Planovi i strategije koje se odnose na područje ispitivanja

U narednim ćemo tačkama pregledati kakve ranije strategije, planovi i koncepcije su rođene u cilju razvijanja prekograničnog javnog saobraćaja. Gde je to moguće, gradićemo na predloge, formulisanim u ovim dokumentima.

1 U Srbiji više naselja čini jednu opštinu koje se u Mađarskoj smatraju malim regionima, odnosno mogu se smatrati ekvivalentima nekadašnjih okruga, iako po broju stanovnika u mnogim slučajevima su od njih manje.

3

3.1.1. Razvojna strategija Evroregije DKMT

2005. godine prihvaćen dokument2 istaknutim pitanjem smatra rekonstrukciju ranije ukinutih železničkih pruga, ali to zbog visokih investicionih troškova i unapređenja putnog (drumskog) saobraćaja smatra mogućim tek srednjo- i dugoročno.

Strategija postavlja za cilj podupiranje izgradnje novih graničnih prelaza i prekvalifikaciju već postojećih. Pored toga smatra važnim razvoj javnog saobraćaja zbog olakšanja pristupa turističkih atrakcija. Kao projektni predlog formulisano je usklađivanje prekograničnih redova vožnji putem interneta.

Strategija podržava prekvalifikaciju graničnog prelaza Tisasiget (Tiszasziget)/Đala u interesu toga da on radi 0-24 časa i da preko njega mogu da saobraćaju i teretna vozila iznad 3,5 tone.

3.1.2. Koncepcija regionalnog razvoja Županije Čongrad

Mera Koncepcije3 pod naslovom "Razvoj glavnih saobraćajnih mreža, poboljšanje međunarodnih veza" sadrži sledeće saobraćajne predloge: Prekvalifikacija železničke linije Segedin-Reske (Röszke) u jezgru međunarodne glavne linije Rekonstrukcija železničke pruge Reske (Röszke)–Subotica– Aljmaš (Bácsalmás) Otvaranje graničnog prelaza Ašothalom (Ásotthalom)-Bački Vinogradi Razvijanje kapaciteta graničnog prelaza Tisasiget (Tiszasziget)–Đala za putnički saobraćaj (radno vreme od 24 sata, otvaranje saobraćaja ne samo za mađarske i srpske državljane)

3.1.3. Prostorni plan Županije Čongrad

Prostorni plan4 železničku prugu Segedin-Reske (Röszke) naziva jezgrom državne železničke pruge koja funkcioniše kao deo mreže za transport robe, prejudicirajući njezino razvijanje. Ašothalom (Ásotthalom) i Tisasiget (Tiszasziget) pak naziva regionalnim graničnim prelazom.

3.1.4. Prostorni plan Srbije

Plan se na duge staze bavi razvijanjem železničkog saobraćaja u regionu. Želi se povezati istočni deo regiona sa zapadnim delovima čime bi porastao značaj i postojeće, ali zanemarene železničke pruge: u bačvanskom delu je reč o liniji Novi Sad-Senta-Horgoš (Segedin), a na banatskoj strani o liniji Beograd-Zrenjanin-Kikinda (Segedin).

2 www.huserb-info.hu/dkmt_hu.pdf

3 http://www.csongrad-megye.hu/tft/terfkonc/II_kotet_fejlesztesi_koncepcio_pdf

4 http://csongrad-megye.hu/portal/index.php?option=com_content&view=article&id=1090&Itemid=269

4

3.1.5. Plan magistralnih železničkih linija duž Tise

Uz finansiranje Izvršnog veća AP Vojvodine i dotičnih samouprava, 2008. godine urađen je plan za obnovu magistralnih železničkih pruga duž Tise (Horgoš–Kanjiža–Senta–Ada–Bečej– Novi Sad i Bečej–Vrbas). Plan predviđa regionalni železnički saobraćaj na svakih sat vremena sa dizelnim motornim vozovima za 200 osoba koji saobraćaju 100-120 km na sat na sledećim linijama: Senta–Novi Sad, Senta–Subotica, Senta—Kanjiža–Subotica, Senta–Čoka– Beograd (Novo Miloševo)–Kikinda, Subotica– Senta–Kikinda. Sem toga dnevno jednom i prekogranične vožnje bi saobraćale na linijama Novi Sad– Subotica–Budimpešta, Novi Sad– Bečej–Senta–Horgoš–Budimpešta, Novi Sad–Bečej–Senta–Horgoš–Segedin i Subotica– Horgoš–Segedin. Za to bi bila potrebna rekonstrukcija navedenih pruga, čija je većina u prilično lošem stanju. Sveukupno računaju na investiciju od 70 miliona evra5. Na liniji državne granice Bački Vinogradi-Horgoš obnova bi iznosila 8 000 000 evra.

3.1.6. Studija ostvarivosti železničke pruge Segedin – Reske (Röszke) - Horgoš - Subotica – Čikerija (Csikéria) – Aljmaš (Bácsalmás) - Baja

Studija ostvarivosti železničke pruge Segedin- Reske (Röszke)-Horgoš-Subotica-Čikerija (Csikéria)- Aljmaš (Bácsalmás)-Baja6 izrađena je 2011. godine. U okviru investicije ostvarila bi se neposredna železnička pruga Segedin-Subotica-Baja sa brzinom linije 120-160 km na sat i elektrifikacijom. Njezini troškovi iznose 165 miliona evra (zajedno sa neelektrificiranom deonicom Subotica – Čikerija (Csikéria) – Baja). Finansiranje projekta za sada nije obezbeđeno.

3.2. Ekonomske i društvene karakteristike

Potrebu za javnim saobraćajem u prvom redu određuje veličina stanovništva određenog naselja, ekonomska razvijenost, zaposlenost, smeštaj radnih mesta i škola te informalne (rodbinske, prijateljske) veze. U nastavku ćemo vas upoznati sa osnovnim društveno- ekonomskim prilikama i procesima ispitivanog regiona.

3.2.1. Stanovništvo

3.2.1.1. Segedin i njegova okolina

Na mađarskoj strani ispitivanog područja prema podacima iz 2010. godine živi blizu 235 hiljada ljudi, većina ih u Segedinu (72,3%). Broj stanovništa u regionu – za razliku od državne tendencije – u protekloj deceniji se u maloj meri povećao, za 2,9%. (vidi:1. tabela) Povećanje broja stanovništva bilo je izjednačeno između manjih naselja i Segedina koji u regionu igra centralnu ulogu, naime i ovde je povećanje broja stanovništva bilo 2,8%.

5 Izvor: Magyar Szó 25. novembar 2008., http://www.magyarszo.com/fex.page:fd83190e-d57f-261d-c9c8- cbbaee3f7473?start=20

6 Executive summary of feasibility study for Szeged-Röszke-Horgos-Subotica-Csikéria-Bácsalmás-Baja railway line. 2011

5

Ime naselja 2000. g. 2005. g. 2010. g. 2010/2000 Algyő / Alđe 5 294 5 356 5 204 98,3% Ásotthalom / Ašothalom 4 213 4 183 4 023 95,5% Bordány / Bordanj 3 143 3 177 3 277 104,3% Deszk / Deska 3 288 3 467 3 665 111,5% Dóc / Doc 838 791 762 90,9% Domaszék / Domasek 4 183 4 684 4 927 117,8% Forráskút / Foraškut 2 349 2 330 2 356 100,3% Kübekháza / Kibekhaza 1 565 1 617 1 535 98,1% Mórahalom / Morahalom 5 537 5 838 6 090 110,0% Öttömös / Etemeš 828 826 722 87,2% Pusztamérges / Pustamergeš 1 259 1 212 1 265 100,5% Röszke / Reske 3 277 3 321 3 252 99,2% Ruzsa / Ruža 2 838 2 632 2 533 89,3% Sándorfalva / Šandorfalva 7 801 8 048 7 983 102,3% Szatymaz / Saćmaz 4 184 4 479 4 666 111,5% Szeged / Segedin 165 669 163 259 170 285 102,8% Tiszasziget / Tisasiget 1 721 1 759 1 759 102,2% Újszentiván / Novi Sentivan 1 571 1 627 1 703 108,4% Üllés / Ileš 3 197 3 227 3 148 98,5% Zákányszék / Zakanjsek 2 802 2 859 2 758 98,4% Zsombó / Žombo 3 230 3 477 3 532 109,3% Ukupno 228 787 228 169 235 445 102,9% 1. tabela Broj stanovnika i njegove promene u mađarskim naseljima ispitivanog područja između 2000-2010 (Izvor: statistički podaci iz Centralnog statističkog zavoda KSH)

Ljudi s ispitivanog područja uglavnom žive u velikom gradu ili u njegovom okruženju. I stanovništvo manjih naselja živi relativno blizu Segedinu, ekonomskom, kulturnom i upravnom centru celog južno-alfeldskog regiona.

Nažalost ne raspolažemo podacima o dobnim skupinama stanovništva po naseljima, zato ćemo ovu analizu moći da izvršimo samo na nivou subregiona. Segedin je relativno mlad grad. U odnosu na županijske, regionalne i državne proseke generacije između 20-45 godina starosti u Segedinu su značajno zastupljenije, dok je procenat starijih manji od proseka. U generaciji između 20-29 godina velik je broj studenata, a među njima se ističe naročito velik broj žena.

3.2.1.2 Subotica i njezina okolina

Upravna podela Srbije, kao i sistem prikupljanja statističkih podataka se razlikuju od mađarskog. Autonomna Pokrajina se deli na oblasti, a oblasti na opštine. Pojedina naselja čine opštine koje bi odgovarale mađarskim subregionima (malim regionima) odnosno mogu se smatrati ekvivalentima nekadašnjih okruga, iako po broju stanovnika u mnogim slučajevima su opštine od njih manje. Među vojvođanskim opštinama u oblasti ispitivanog područja možemo naći opštinu sa jedva 13 hiljada duša, koja obuhvata 9 naselja (Novi Kneževac), kao i opštinu sa 38 hiljada stanovnika koji žive u 23 naselja (Bačka Topola). Najveća opština je Subotica sa blizu 145 hiljada stanovnika i 19 naselja.

6

Broj stanovnika, osoba Opština (subregion) 2002 2010 2010/2002, % Subotica / Szabadka 144 793 143 919 99,4% Kanjiža / Magyarkanizsa 27 510 25 981 94,4% Novi Kneževac / Törökkanizsa 12 975 11 361 87,6% Bačka Topola / Bácstopolya 38 245 34 611 90,5% Senta / Zenta 25 568 24 060 94,1% Čoka / Csóka 13 832 11 964 86,5% Ada / Ada 18 994 17 609 92,7% Kikinda / Nagykikinda 66 462 61 007 91,8% Mali Iđoš / Kishegyes 13 494 12 389 91,8% Bečej /Óbecse 40 987 38 248 93,3% Ukupno 402 860 381 149 94,6% 2. tabela Stanovništvo vojvođanskih opština ispitivanog područja 2002. i 2010. (Izvor: Republički zavod za statistiku)

Na žalost samo u slučaju malobrojnih naselja raspolažemo sa najsvežijim podacima popisa stanovništva iz 2011. (slično mađarskim podacima), ali stoji nam na raspolaganju praćenje kretanja broja stanovništva koji se temelji na demografskim podacima. Tako se može ustanoviti kako se kretao broj stanovništa u potpunosti u protekloj deceniji. (2. tabela) U celini oblasti broj stanovništa se smanjio sa 5,4%. Unutar toga u Subotici i njezinoj okolini praktički živi isti broj ljudi kao na početku decenije. U ostalim područjima, međutim – sem manjih izuzetaka – smanjenje stanovništva je približno 10%, ili čak i više od toga. U najvećoj meri se smanjilo stanovništvo Čoke sa 13,5%. Dok je na mađarskoj strani granice nacionalna struktura stanovništva – iz istorijskih razloga – praktički homogena, Vojvodina je višenacionalno područje. Etnička podeljenost u pojedinim oblastima pokrajine se razlikuje, merodavno je stanovništvo mađarske nacionalnosti u oblastima Severnog Banata i Severne Bačke koje se iz aspekta ispitivanja ističu. U većini naselja mađarska etnička skupina je u većini, u relativno malom broju naselja je srpsko stanovništvo u većini. Sem ove dve nacionalnosti, na području u većem broju žive još Hrvati i Bunjevci, odnosno Slovaci i Rumuni.

Ne raspolažemo sa svežim podacima o dobnoj raspodeli stanovništva po naseljima ili barem po opštinama (subregionima/okruzima) iz Vojvodine. Republički zavod za statistiku šalje dalje kalkulisane podatke o dobnoj i polnoj raspodeli stanovništva samo za celu Vojvodinu. Međutim, i prema tome se može ustanoviti da starosna struktura dveju oblasti ne razlikuje se signifikantno.

3.2.2. Mreža naselja

U ispitivanom području u Županiji Čongrad nalazi se 21 naselje, dok u Vojvodini 99 naselja. Na mađarskoj strani najmanje naselje je Öttömös sa 722 stanovnika, dok najveće je Segedin sa 170.285 stanovnika (podatak iz 2010.). Prema podacima iz 2002. godine na srbijanskoj strani najmanje naselje su Tomislavci (opština Bačka Topola) sa 94 stanovnika, dok je najveća Subotica sa 96.483 stanovnika.

7

Ako ne uzmemo u obzir podatke dvaju najvećih gradova koji prosečan broj stanovnika značajno iskrivljuju, tada je na obe strane granice sličan prosečan broj stanovnika naselja. U Segedinu i okolini je taj broj blizu 3,2 hiljade stanovnika po naselju, a u ispitivanom vojvođanskom području 3,1 hiljada stanovnika po naselju.

Gustoća Subregion / opština Površina, Gustoća naselja, stanovništva, (okrug) km2 kom./1000 km2 osoba/km2 Subotica / Szabadka 1 007 142,9 18,9 Kanjiža / Magyarkanizsa 407 63,8 31,9 Novi Kneževac / 305 37,2 29,5 Törökkanizsa Bačka Topola / 596 58,1 38,6 Bácstopolya Senta / Zenta 293 82,1 17,1 Čoka / Csóka 321 37,3 24,9 Ada / Ada 227 77,6 22,0 Kikinda / Nagykikinda 782 78,0 12,8 Mali Iđoš / Kishegyes 181 68,4 16,6 Bečej / Óbecse 487 78,5 10,3 Istaknuti u Vojvodini 4 606 82,8 21,7 Subregion Mórahaloma 535 48,9 16,8 Subregion Segedina 753 277,9 15,9 Istaknuti u Čongradu 1 288 182,8 16,3 3. tabela Gustoća stanovništva i gustoća naselja u ispitivanim vojvođanskim i južno-alfeldskim subregionima 2010. (Izvor: KSH, Republički zavod za statistiku, statistički podaci naselja)

Naselja dveju oblasti koja se nalaze na alfeldskim, poljoprivrednim područjima, nastala su i među istorijski sličnim prilikama. Zbog toga su pored većih poljoprivrednih gradova koji funkcionišu kao opštinski (okružni) centri, nastala uglavnom veća sela. Ovu sliku čine šarenijom ona sela koja su nekada nastala kao salaška naselja tzv. bokor tipa, a danas već funkcionišu kao samostalna sela koja se mogu naći u okruženju skoro svake vojvođanske opštine. U okolini Segedina nećemo naći ovakva naselja. Tako je možda i vrednost gustoće naselja znatno viša na srbijanskoj strani granice. (3. tabela)

Kako na mađarskom tako i na srbijanskom delu, putevi koji su spajali naselja na ispitivanom području, formirali su se po tada aktuelnim zahtevima. Segedin – iako je centar južno- alfeldskog regiona – zbog njegovog pograničnog položaja danas već manje može igrati ulogu koju je igrao ranije, negde u XIX-om veku. Isto tako i Subotica je mnogo gubila s tim da je „postala“ velikim gradom u blizini granice.

Ipak, oba su grada veliki gradovi i danas, a za naselja u njihovom užem-širem okruženju igraju ulogu centralnog naselja. To se ispoljava i u formiranju cestovne i železničke mreže. Stanovnici u okolini Segedina, ali i Morahaloma sedištu županije mogu da se približe linijama preko Segedina, bilo reči o odlasku na posao, školu, kupovini ili obavljanju građanskih dužnosti. Iz Segedina pak svoj put mogu da nastave preko nekog međunarodnog saobraćajnog koridora prema Budimpešti, Rumuniji ili Srbiji.

8

I centralna naselja vojvođanskih opština se nalaze uglavnom u blizini geometrijske sredine naselja koja pripadaju njihovoj opštini, putevi nižeg ranga se u tim naseljima sastaju. Istovremeno Subotica nije toliko jednosmisleni centar ispitivanog područja, još ni onda ako uzmemo u obzir da se nalazi u blizini najvažnije međunarodne trase koja prolazi ovim područjem. Tešnju vezu je razvila u prvom redu s Bačkom Topolom i Malim Iđošem duž ceste E75, a u Srbiji ceste 22. Istovremeno trasa Kanjiža-Ada-Bečej koja nudi neposrednu vezu sa Segedinom ili cesta prema Kikindi već se manje vezuje uz Suboticu.

3.2.3. Snabdevenost automobilima

Na mobilitet utiču mnogi faktori. Jedan od tih faktora je i saobraćajno sredstvo koje stoji na raspolaganju putnicima koji žele da putuju. Evidentno je da najfleksibilnije oni mogu da organizuju svoja putovanja kojima na raspolaganju stoje automobili. U tom slučaju naime ne moraju se prilagođavati niti voznom redu niti određenoj trasi. Štaviše – među nekim određenim granicama – ne postoji ni fizička granica za prtljag koji se želi poneti sa sobom. Ako tome dodamo još i to da iznad nekog broja putnika za mnoge ljude može da bude jeftinije od javnih saobraćajnih sredstava, tada je u slučaju bilo koje analize razvijanja saobraćaja neophodna analiza svojevrsnog sastava automobila.

Mađarsko stanovništvo ispitane oblasti relativno je dobro snabdeveno automobilima. U oblasti Morahaloma snabdevenost je 2010. godine bila iznad državnog proseka (311 vozila/1000 stanovnika) i vrednost ovog svojevrsnog pokazatelja se u protekloj deceniji natprosečno povećala sa 34,5%. U segedinskoj oblasti koja ima znatno više stanovnika snabdevenost je već nepovoljnija, samo 279 vozila / 1000 stanovnika i porast je u istom periodu svega 17,5%. U županijskom sedištu je slika još nepovoljnija, naime u Segedinu je u odnosu na podatke iz 2000. godine porast bila svega 12,2%, a specifična vrednost je 2010. bila 274 vozila/1000 stanovnika.

Za sada ne raspolažemo istim podacima u odnosu na naselja vojvođanske oblasti, imamo motorizacijske podatke samo za celinu pokrajine, a i njih samo za 2009-2010. godinu. (Vidi:4. tabela). Prema tome možemo reći da – u tesnoj povezanosti sa prihodima – u oblasti je nivo motorizacije mnogo niži od ispitivane oblasti u Mađarskoj. S tim verovatno ide i to da će u putovanjima veću ulogu imati javna saobraćajna sredstva.

2010 / Stanje vozila na jednu osobu komad/osoba 2000 2005 2010 2000 Oblast Morahaloma 231,3 280,9 311,1 134,5% Segedinska oblast 237,7 275,2 279,2 117,5% Ukupno u ispitanim mađarskim oblastima 236,9 275,9 282,7 119,3% Vojvodina, pokrajina n. p. n. p. 206,0 n. p. 4. tabela Kretanje snabdevenosti automobilima u ispitanim oblastima, odnosno u Vojvodini (Izvor: KSH, Republički zavod za statistiku)

3.2.4. Ekonomska razvijenost i zaposlenost

3.2.4.1. Ekonomska razvijenost i zaposlenost u Segedinu i okolici

U Mađarskoj podaci o GDP/osoba samo na županijskom nivou nam stoje na raspolaganju. Stoga je preporučljivo veličinu i dinamiku podataka malih oblasti proceniti iz nekih drugih dodanih vrednosti koje stoje u relativno bliskoj vezi s ovim podatkom. Sa dodatnom

9 vrednošću stoji u jakoj korelaciji s lokalnom poreskom osnovicom, zato u daljnjem ćemo i mi probati s ovim pokazateljem proceniti kretanje ekonomskog porasta, barem na mađarskom ispitanom području.

Porast prihoda od poreza lokalnih samouprava je zastao 2007. godine, za vreme krize

200%

180%

160%

140%

120%

100%

80% 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

oblast Morahaloma oblast Segedina

1. slika Prihodi od lokalnih poreza samouprava iz oblasti Morahaloma i Segedina 2001-2010 (Izvor: KSH statistički podaci naselja, sopstvena montaža)

Ekonomija je u obe oblasti dinamično rasla u protekloj deceniji. U Segedinu i njegovoj okolici prihodi od lokalnih poreza po realnoj vrednosti su porasli u godišnjem proseku za 5,1%, a u Morahalmu još jače, u godišnjem proseku za 6,6% (1. slika). Kriza u svetskoj ekonomiji naravno nije zaobišla ni poreske obveznike ovih regiona, dinamičnost je 2007- 2008. prekinuta, a nakon privremenog porasta 2009. opet je usledio pad 2010.

Segedin i njegova okolina u osnovi se razvija oslanjajući se na tercijarni i kvartarni sektor. Sedište županije raspolaže i brojnim istraživačkim centrima svetskoga glasa pored cenjenog univerziteta, a u bliskoj budućnost proširiće se i istraživačkim institutom za fiziku na evropskom nivou.

Morahalom i njegova okolica u skladu sa svojim prirodnim uslovima oslanja se na poljoprivredne aktivnosti više od državnog proseka, a centar oblasti istovremeno je i poznato turističko odredište zahvaljujući svojoj i u Vojvodini dobro poznatoj banji. Tako i tercijarni sektor igra sve veću ulogu u ekonomskom životu ove male oblasti.

Sastav ekonomije prema veličini preduzetništava je sličan omeru koji se mogu videti i u drugom delu zemlje. U znatnoj većini su preduzetništva koja zapošljavaju najviše 9 osoba, u stvari su to privredne organizacije koje funkcionišu bez zaposlenih. Ova mikropreduzetništva daju veliku većinu preduzetništava. Organizacije koje zapošljavaju 10 ili više ljudi daju svega jedva manje od 5 % od ukupnog broja preduzetništava. Unutar toga odlučujuća su preduzetništva s manjim brojem ljudi, s najviše njih 20. U maloj oblasti Morahaloma i ne može se naći preduzetištvo veće od 250 zaposlenih.

Uprkos znatnom povećavanju prihoda od lokalnih poreza u obe oblasti konstantno raste broj onih koji traže zapošljavanje (2. slika).

10

Broj registrovanih na birou za zapošljavanje rastao je i u periodu porasta ekonomije; porast je privukao sve veći broj ljudi u krug onih koji aktivno traže posao

160% 150% 140% 130% 120% 110% 100% 90% 80% 70% 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

oblast Morahaloma oblast Segedina

2. slika Kretanje broja registrovanih na birou za zapošljavanje 2001–2010, 2001=100% (Izvor: KSH sopstvena montaža prema statističkim podacima naselja)

3.2.4.2. Ekonomska razvijenost i zaposlenost u Vojvodini

Razaranja građanskog rata 90-ih godina proteklog veka nisu ostavila netaknutom Vojvodinu koju su borbe manje pogodile. Dok je pre rata bivša Jugoslavija bila ekonomski razvijenija od tadašnje Mađarske, ova se situacija promenila iz temelja. Za vreme rata bruto domaći proizvod po glavi je po nekim procenama mogao pasti na jedva 50% prethodne vrednosti. Mirna reintegracija, međutim, nije mogla da nadoknadi zaostatke u ranijoj strukturi, u zemlji koja je otada u konstantnoj promeni.

Iako podatke za usporedbu imamo tek iz 2003. i 2009. godine, toliko možemo da ustanovimo, da dok je Vojvodina još u prvoj polovini decenije bila razvijenija od proseka Republike Srbije prema GDP po glavi (1.795 EUR/osoba, što je 111% državnog proseka), ipak je postigla tek jedva 1/3 od adekvatnog podatka Županije Čongrad na drugoj strani granice ((5.466 EUR/osoba). Prema najsvežijem dostupačnom podatku iz 2009. godine GDP po glavi je u pokrajini porastao na 3.758 EUR/osoba, a to je još uvek bilo samo 55,3% od adekvatnog podatka iz Županije Čongrad (6.800 EUR/osoba), odnosno već samo 95,2% od srbijanskog proseka. Od tada, iako je eventualno brže rasla ekonomija u Vojvodini u protekle dve godine nego u Mađarskoj, ovaj zaostatak se mogao samo ublažiti.

Iako su prirodni uslovi istaknuto dobri a i tradicije imaju viševekovnu prošlost, od 104 hiljade privrednih organizacija Vojvodine svega jedva 2,6% se bavi poljoprivredom. Najviše privrednih organizacija se bavi trgovinom, prevozom, ugostiteljstvom i svakojakim drugim uslugama. Udeo prerađivačke industrije je iznimno nizak.

Struktura privrede Vojvodine još pokazuje mađarske karakteristike od pre nekoliko decenija, ili još starije zapadno-evropske karakteristike: pored ne previše značajnih ekstraktivnih grana, prerađivačka i građevinska industrija daje više od polovine proizvodnje, dok je težina tercijarnog i kvartarnog sektora relativno mala.

Na kretanje privrednih aktivnosti odlučujući utisak vrši nezaposlenost odnosno kretanje privrednog aktiviteta. U regionu je nešto gora bila situacija od državnog proseka (20%) 2010.

11 godine, budući da se 20,9% ukupnog stanovništva smatrao nezaposlenim. Oseća se značajna razlika i između ekonomskog aktiviteta žena i muškaraca. Nezaposlenost je u krugu žena iznosila 22,6% a i procenat aktiviteta je dostigao 46,9%. U odnosu na to u krugu muškaraca nezaposlenost je iznosila 19%, a i rata aktiviteta je bila znatno viša, postigla je više od 64%.

I u pogledu prihoda se može reći da su unutar Srbije radnici iz Vojvodine u relativno povoljnoj situaciji. Ne računajući glavni grad i njegovu okolicu, ovde su najviše prosečne plate. Prednost regiona je u odnosu na ostale delove zemlje blizu 15%, mada se zaostalost za glavnim gradom pojačala 2010. godine sa 21,7% na 25,7%. Prosečne plate su 2009. godine bile blizu 46 hiljada dinara (blizu 490 EUR). Iako su se 2010. plate u regionu povisile sa više od 9%, ali su se plate iznad 50 hiljada dinara smanjile zbog devalvacije nacionalne devize. Sve to nepovoljno utiče na potrošnju kao i na putovanja.

3.2.5. Prekogranične veze

3.2.5.1. Spontane prekogranične veze

Ispitivano područje, tj. region Segedina i Morahaloma, odnosno opština Subotica, Kanjiža i Novi Kneževac je vekovima funkcionisao pod zajedničkom upravom. Burna istorija proteklog veka je, međutim, značajno precrtala kartu područja i promenila uslove formiranja veza ovdašnjih ljudi kao i same njihove veze.

Na obe strane spomenutog područja živi višenacionalno stanovništvo, iako su brojčani procenat nacionalnosti kao i njihova uloga različiti u dva regiona. Dok je na mađarskoj strani zanemarujući procenat sprkih i ostalih južnoslovenskih (hrvatskih, bošnjačkih, itd.) narodnosnih skupina, dotle je neposredno na granici većina stanovništva Subotice i Kanjiže mađarske nacionalnosti, te samo u Novom Kneževcu je većinsko stanovništvo srpsko.

Jedan od prirodnih uzroka prekogrančnih veza i njihov održavalac jeste mađarski jezik i ista kulturna baština. Važi to za posetioce s obe strane granice, naime oni ni u jednoj zemlji se ne suočavaju s jezičnim poteškoćama niti prilikom kupovine, niti zabave kao ni tokom ostalih njihovih aktivnosti.

Sem zajedničkog jezika izvor daljnjih veza je mreža rodbinskih veza koja je nastala tokom stoleća. Najdublje niti ljudskih veza nisu mogle ni političke, ni ekonomske promene da prekinu, eventualno da ih olabave, naime, i ove veze zahtevaju – kao sve ljudske veze – jačanje veze preko ličnih kontakata, zajedničkih doživljaja.

Pored rodbinskih veza, nastale su naravno i prijateljske veze, budući da su događaji proteklih godina (konsolidacija južnoslovenskih konflikata, približavanje Srbije Evropskoj uniji, itd.) naročito potpomagali razvijanje takvih veza. U tome na prirodan način igraju ulogu oni procesi usled kojih sve više ljudi putuje redovito na drugu stranu granice. U obrazloženju putovanja, međutim, uočljive su promene u proteklim godinama.

Najvažniji događaji i promene proteklih decenija mogu se povezati sa jugoslovenskim građanskim ratom. To je bio onaj period kada su se s jedne strane, pred ratnim događanjima mnogi preselili iz Vojvodine u bezbednu Mađarsku, s druge strane, nestašice za vreme rata dale su polet prekograničnoj, često puta ilegalnoj trgovini. Nakon završetka građanskog rata već nije bila tako velika pretnja, međutim, posledice ratnog razaranja nisu se mogle brzo otkloniti. Kao rezultat toga poznata slika sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka okrenula se naopako. U ono vreme kvalitetniju robu Mađari su (pogotovo oni koji su živeli u

12 neposrednoj blizini granice) većinom kupovali u Jugoslaviji, ne u poslednjem redu u Vojvodini. Počev od devedesetih godina, međutim, s druge strane granice prelaze ljudi da kupuju kvalitetniju robu u većem izboru u Mađarskoj, u prvom redu u segedinskim prodavnicama.

Jedno istraživanje7 vršeno u okvirima OTKA-e ustanovilo je da u blizu jednoj trećini prodavnica koje se nalaze u trgovačkom smislu frekventnom području Segedina, značajnu ulogu igra promet koji stiže s one strane granice. U više nego jednoj trećini tih dućana prodavci pričaju i srpski, iako je malo takvih dućana nađeno po kojima se i izvana vidi da u njima pričaju srpski, ili bi imali unutar natpise na srpskom. Ovi zadnji pomenuti bili su skoro bez izuzetaka isključivo preduzetništva koja su na neki način u vezi s automobilima.

Isto istraživanje je ukazalo i na to da neki dućani kao da su se specijalizirali na kupce koji stižu iz Srbije, ne u jednom slučaju je 40-50% kupaca bilo s druge strane granice. Većina onih koji stižu iz Vojvodine bilo je iz Subotice, Sente, Novog Sada, Kikinde i Kanjiže. Studija je ustanovila i to da šoping turizam nakon građanskog rata ne da je opao, već je porastao, ali u najmanju ruku stagnirao.

Eventualna putovanja iz Mađarske u Vojvodinu, vezana uz kupovinu ili provođenje slobodnog vremena, rekreaciju, ograničavaju se uglavnom na rekreaciju. Osim posećivanja gradova još par rekreacijskih programa se nalazi među razlozima putovanja, kao što je Palićko jezero ili zoološki vrt.

Redovita veza između dve zemlje proširuje se na kulturnu sferu, odnosno sferu preduzetništava. Segedin privlači kako stanovnike mađarskih naselja u svojoj okolini, tako i stanovnike s mađarskim materinskim jezikom i s one strane granice, ne samo trgovinskom i rekreacionom ponudom već i svojim obrazovnim i ostalim kulturnim institucijama. Brojni đaci, studenti iz vojvođanskih naselja blizu granice pohađaju škole svih nivoa odnosno razne fakultete Segedinskog univerziteta, a putuju svakodnevno, nedeljno ili mesečno.

7 Ágnes Pál – Viktor Pál: Uticaj pograničnog položaja na prostornost segedinske trgovine (A. Kiss-G. Mezősi- Z.Sümeghy, urednici: Kraj, okolina i društvo. Svečane studije u čast Ilone Bárány Kevei. pp. 561-569., 2006)

13

Školska Osnovna Stručna Srednja Visokoškolska Zabavište godina škola škola škola ustanova 1995/1996 .. 376 92 572 596 1996/1997 .. 339 92 540 .. 1997/1998 .. 308 89 488 .. 1998/1999 .. 295 73 499 281 1999/2000 .. 395 84 676 843 2001/2002 55 306 49 634 822 2002/2003 65 307 80 556 796 2003/2004 30 282 73 511 663 2004/2005 29 222 72 509 714 2005/2006 33 232 71 465 755 2006/2007 35 194 101 485 765 2007/2008 35 170 81 421 871 2008/2009 38 139 47 380 868 2009/2010 39 211 71 401 1 009 *Tabela ne sadrži osobe koje su u međuvremenu dobile mađarsko državljanstvo 5. tabela Polaznici zabavišta, đaci i redovni studenti sa srpskim državljanstvom* Izvor: Obrazovno-statistički godišnjak 2009/2010, Budimpešta 20108

Pred građanskim ratom brojna srbijanska preuzetništva su prebegla na mađarsku stranu granice, u prvom redu u ispitivane regione. Ovde se osećao bezbednim ne samo preduzetnik nego i njegovo preduzetništvo. Mnogi od njih su preneli na mađarsku stranu granice već ranije pokrenuto preduzetništvo, ali takođe je mnoštvo preduzetništava nastalo na osnovu potreba sa srpske strane granice kojim potrebama se udovoljilo s mađarske strane, ili čak se srbijanska ponuda prodavala u Mađarskoj. Deo tih preduzetništava – ne u poslednjem redu iskorištavajući pristupanje Mađarske Evropskoj uniji – nakon građanskog rata ostalo je u Mađarskoj i dalje ovde izvršava svoju delatnost.

I na kraju, ali ne u poslednjem redu moramo spomenuti i one veze koje su nastale zbog toga što je u dvema zemljama značajna razlika i u pogledu nezaposlenosti pa i plata. Srbijanske, unutar toga vojvođanske prosečne plate (2009. godine otprilike 490€/mesec/osoba) su sa blizu jednom šestinom manje od plata u Županiji Čongrad (2009. godine otprilike 570€/mesec/osoba), štaviše i manja nezaposlenost potiče da oni koji žive na srbijanskoj strani granice traže sebi zaposlenje i mogućnost preživljavanja. I ovi ljudi koji manje-više redovito putuju na posao igraju važnu ulogu u vezama između dve zemlje.

3.2.5.2. Prekogranično institucionalizovane veze

Pored spontanih ljudskih veza dinamično se razvijaju i institucionalne veze između dve zemlje. Jedan deo njih je zasnovan na međunarodnim sporazumima koji su vezani još ranije, pre demokratskih promena, a važe i danas, s kojima se bavi sledeće poglavlje. U ovom poglavlju se bavimo samo projektima koji potpomažu saradnju pograničnih regiona.

8 Prema predavanju Ágnes Pap, održanom na otvaranju konferencije Ditrans CBC 24. februara 2012.

14

Kao što jedna studija9 ustanovljava: „…trgovinske veze od 2000. godine neprekidno se razvijaju. Porast izvoza u Srbiju je porastao u stopi koja je prevazišla stopu porasta celokupnog mađarskog izvoza, no uprkos tome daleko zaostaje od potencijala koje bi istorijske veze, odnosno prilike dveju zemalja učinile mogućim. Naime od celokupnog spoljnotrgovinskog prometa Mađarske Srbija je jedva imala udeo sa 0,9%, u uvozu samo 0,5%, dok u izvozu 1,3%. Za očekivati je da će na tome mnogo menjati činjenica da je od proleća 2012. godine i Srbija postala zvanični kandidat EU.

Opšti cilj i trenutno važećeg, 2007. godine nastalog dugoročnog IPA Programa prekogranične saradnje Mađarska - Srbija (Hungary – IPA Cross-Border Co-operation Programme) koji se odnosi10 na period 2007-2013., jeste potpomaganje harmnoničnog razvoja regiona koji se zasniva na saradnji u jednoj održivoj i bezbednoj životnoj sredini. Prema zamislima partnera u ovom kolaborativnom okruženju zajedno i uspešno rukovode kulturnom i prirodnom baštinom, nadalje iskoriste ekonomske i kulturne mogućnosti putem ekonomskih, obrazovnih i kulturnih veza što će rezultirati stvaranjem novih radnih mesta, a na minimum će svesti posledice razdvajanja spoljnih granica.

Prema zajedničkim mogućnostima i dopunjujućem potencijalu regiona duž srpsko-mađarske granice, u oblasti koja nastaje kao rezultat tesne saradnje regiona:

bazirajući na poboljšanje ekonomske performanse životni standard će znatno da se poboljša;

zahvaljujući intenzivnoj kulturnoj aktivnosti u umetnostima i drugim sekvencama kulturnog života vrši se značajan multikulturalan život, raste turizam i jača regionalni identitet;

dobro je poznata kulturna baština regiona koja u velikom broju privlači turiste koji lako mogu da dođu do znamenitosti i mogu da koriste objekte;

sve više ljudi ima poslovne, kulturne ili privatne prekogranične veze;

šengenske spoljne granice najmanje moguće poteškoće zadaju stanovnicima (iako usled šengeskog regulisanja to se još čini iluzornim ciljem).

Ostvarenje gore navedenih ciljeva uslovljava poboljšanje prekograničnih saobraćajnih veza i povećanje potreba za putovanjima.

3.2.5.3. Turističke veze

Jedan od važnih razloga prekograničnih putovanja jeste turizam. Na mađarskoj strani ispitivanog područja glavna turistička privlačna snaga jeste Segedin kao grad (centar grada, Zavetna crkva), kao mesto priredaba (Segedinske letne igre, takmičenja u kajaku i kanuu, festivali, sajam na mostu), kao banja (kupalište Anna, Aquapolis Napfényfürdő) i kao mesto kulturnih događaja (Narodno pozorište, bioskopi).

9 Ricz András – Gábrity Molnár Irén: Veze vojvođanskih regiona sa Južnim Alfeldom 10Hungary – Serbia IPA Cross-Border Co-operation Programme Programming Document for the Programming Period 2007-2013, 28-30. stranica

15

Od naselja u ovoj oblasti sa značajnijom privlačnom snagom raspolažu samo gradovi koji poseduju banje: Morahalom koji je jako popularan među gostima iz Srbije sa svojim lekovitim kupalištem Erzsébet i nedavno otvoreni Hagymatikum u Makou.

U Srbiji se samo Subotica i Palić ističu kao odredišta turista s druge strane granice. U Subotici goste očekuju secesijske građevine u centru grada, istorijski spomenici, odlična gastronomska ponuda i bogati izbor kulturnih događanja. U Paliću privlačnu snagu znače jezero i zoološki vrt.

Prema našem ispitivanju s turističkim ciljem prvenstveno Srbi dolaze u Mađarsku. U Srbiji je problem nerazvijenost turističke infrastrukture i loše stanje nekih turističkih znamenitosti. Ovo karakteriše i banje; gosti iz Srbije rađe biraju aqua-parkove u Morahalomu, Segedinu i Makou koji pružaju velik asortiman usluga.

3.3. Regulaciona i institucionalna okolina

Glavnu pomoć ili prepreka razvoju prekograničnog saobraćaja može da bude regulisanje koje određuje red prelaženja preko granice i uslove prekograničnog javnog saobraćaja i sistem izdavanja dozvola.

3.3.1. Regulisanje prekograničnog saobraćaja

Graničnu kontrolu na spoljašnjim granicama Evropske unije reguliše Dekret 562/2006/EK Kodeksa zajednice Evropskog parlamenta i Saveta koji sadrži pravila za prelaženje granice osoba (Šengenski kodeks za kontrolu granice). Prema regulisanju pri prelaženju spoljašnje granice državljani Evropske unije (EU) podležu minimalnoj kontroli, dok državljani izvan EU podležu tzv. detaljnoj proveri. Ovo podrazumeva kontrolu putnih isprava putnika u šengenskom sistemu za informacije o vizama.

Prema predlogu EU kontrolu putnika koji putuju autobusom treba izvršiti na putničkom terminalu ili u autobusu u zavisnosti od lokalnih prilika. U slučaju velikog prometa treba kontolirati putnike „redovitih lokalnih vožnji”, ukoliko to dozvoljavaju lokalne prilike. Za kontrolu isprava graničari po mogućnosti koriste mobilne uređaje za učitavanje.11

U odnosu Mađarske i Srbije red funkcionisanja graničnog prelaza reguliše Sporazum između Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije o kontroli drumskog, železničkog i vodenog graničnog saobraćaja.12

Zakon deklariše poziciju i radno vreme graničnih prelaza i listu dokumenata koje putnici moraju obavezno predati na kontrolu. Nastanak ovog zakona je važan iz aspekta pojednostavljivanja i ubrzavanja prelaženja granice.

Iako su Sporazum predstavnici dveju zemalja već potpisali, ali on stupa na snagu samo ako i u Srbiji bude proglašen i obavi se diplomatska razmena beleške o stupanju na snagu. To će se

11 Commission Recommendation of 20. 6. 2011 amending the Recommendation establishing a common ''Practical Handbook for Border Guards (Schengen Handbook)'' to be used by Member States' competent authorities when carrying out the border control of persons. 12 O proglašenju Sporazuma IV. zakona iz 2012. godine između Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije o kontoli cestovnog, železničkog i vodenog pograničnog prometa.

16 po očekivanjima još ove godine obaviti. (Detalje u vezi s pojedinim graničnim prelazima vidi u poglavlju 3.4.1.)

Prema Sporazumu13 o uslovima putovanja državljana potpisanog u Budimpešti 21. oktobra 2003. godine između Vlade Mađarske odnosno Republike Srbije i Saveta ministara Crne Gore, mađarski državljani koji raspolažu važećim putnim ispravama mogu da uđu na područje Srbije bez vize, i tamo mogu da borave najviše 90 dana u roku od šest meseci računatih od datuma prvog ulaženja, kao i da preputuju i izađu. Srpski državljani koji raspolažu važećim putnim ispravama ili vizom izdatom od strane diplomatskog ili konzularnog predstavništva Mađarske, ukoliko ovaj Sporazum ne nalaže drugačije, mogu da uđu na područje države Mađarske i tamo mogu da borave, proputuju ili izlaze u viizi navedenom roku.

Od potpisivanja bilateralnog sporazuma dalje se pojednostavilo putovanje između dve zemlje. Od 19. decembra 2009. godine sprski državljani mogu da uđu bez vize u zemlje Evropske unije, među njima u Mađarsku ukoliko raspolažu novim tipom biometrijskog pasoša (izmena dekreta saveta 539/2001/EK).

Državljani članica EU te država šengenske zone – počevši od 12. juna 2010. – u slučaju posete koja nije duža od 90 dana mogu da uđu u Srbiju i sa važećom ličnom kartom.

Smanjenje vremena prelaženja granice autobusima koji saobraćaju prema međunarodnom redu vožnje i ubrzavanje kontrole omogućuje i 9/A. tačka §3. Vladine uredbe 332/2007. (13. XII.) o otvaranju graničnog prelaza i privremenog graničnog prelaza i njegovom poslovanju, odnosno o tačkama prelaženja granice. U skladu s tim organi koji vrše kontrolu na graničnom prelazu na molbu mogu da vrše kontrolu preko reda ako se uz to vezuje značajan ekonomski, društveni, zdravstveni ili kulturni interes.

3.3.2. Regulisanje koje se odnosi na autobuski saobraćaj

U Mađarskoj autobusi prema voznom redu za zemlje izvan Evropske unije mogu da saobraćaju tzv. linijskom dozvolom koja se izdaje u dozvoli ograničeno vreme, ali najviše na pet godina14. U Mađarskoj dozvolu izdaje – ukoliko se molba za nju uloži u Mađarskoj – organ nadležni za saobraćaj prema klauzulama međunarodnih ugovora. (41. §).

Prevoznik koji nije registrovan u članici Evropske unije – ukoliko međunarodni ugovor ne nalaže drugačije – kabotažni15 prevoz putnika prema voznom redu može da vrši uz dozvolu ministra saobraćaja (44. § (2). U tom slučaju dakle ako jedan prevoznik iz Srbije na svojim međunarodnim linijama želi prevoziti i domaće putnike (npr. između Reskea i Segedina), može to da učini uz gore spomenutu dozvolu. Pre izdaje dozvole za liniju ministarstvo ispituje

13 Proglašeno sa Vladinom uredbom 198/2003. (10. XII.)

14 Vidi zakon XLI. iz 2012. o uslugama prevoza osoba 10. § (3) stav i 28. § Vladine uredbe 261/2011. (7. XII.) o aktivnostima drumskog prevoza robe uz novčanu nadoknadu, o aktivnostima prevoza robe uz sopstveni račun odnosno o prevozu osoba autobusima uz novčanu nadoknadu i uz sopstveni račun, nadalje o modifikaciji zakona u vezi s tim.

15 Kabotaža: prevoz putnika na međunarodnim linijama koje saobraćaju po voznom redu na području jedne države, ako nije to glavna funkcija spomenute linije.

17 sa prevoznikom koji pruža svoje usluge na datoj liniji, i dozvolu izdaje samo u slučaju ako ona ne dovodi u opasnost ekonomske interese prevoznika koji vrši javni servis.

U relaciji Mađarske i Srbije izdavanje dozvola za linije između dve zemlje reguliše Sporazum potpisan 16. januara 1965. godine u Beogradu sa strane Vlade Narodne Republike Mađarske i Vlade SFR Jugoslavije po predmetu međunarodnog prevoza putnika autobusom. Plan teksta savremenog bilateralnog sporazuma koji će da zameni spomenuti, predstavnici dveju zemalja su usaglasili, a potpisivanje se očekuje u drugoj polovini 2012. godine.

Molbu za linijsku dozvolu treba predati nadležnom organu zemlje u kojoj prevoznik ima svoje sedište. To je u Mađarskoj Nacionalni saobraćajni organ (NKH), a u Srbiji Ministarstvo infrastrukture i energetike. Molba mora da sadrži između ostalog vozni red linije, frekventnost vožnje, tarife i uslove putovanja.

Mađarski i srpski organi – u skladu s nacionalnim zakonskim odredbama – zajednički određuju rok trajanja dozvole i sarađuju po pitanju voznog reda, trase i tarife koju će da primene.

Ukoliko u Mađarskoj još ne saobraća vozilo na trasi označenoj u molbi, odnosno za već postojeću trasu novi uslužnik predaje molbu, NKH će na svojoj veb stranici objaviti parametre planirane linije. Mađarska preduzetništva mogu da ulože žalbu (npr. ukoliko nova linija šteti njihovom interesu), koju će NKH da proceni. Nakon toga će od srbijanskog partnera (Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku) da zatraže dozvolu na srbijansku deonicu linije. Ukoliko stigne i ovo poslednje, a podnosilac molbe uplati naknadu za izdavanje dozvole (13690 Ft/godina/komad), može se izdati linijska dozvola. Sem toga naknada procesa za izdavanje kontrolnog dokumenta (blok tovarnih listova) je 1045 Ft.

Tranzitno vreme procesa je obično 2 meseca.

Ukoliko je firma sa sedištem u Srbiji pokrenula liniju, proces je sličan, ali se molba predaje srbijanskim organima, koji će da potraže NKH u interesu izdavanja mađarske dozvole. Naknada za izdavanje dozvole u Srbiji je 120 EUR/godina.

U Srbiji pored toga važi tzv. zaštitno vreme između dozvoljenih linija pojedinih prevoznika. Do 500 kilometara daljine to je 5 časova, a iznad toga 8 časova.

3.3.3. Regulisanje koje se odnosi na železnički saobraćaj

Prekogranični železnički prevoz osoba s jedne strane regulišu zakoni dveju zemalja (u slučaju Mađarske Zakon XLI. iz 2012. godine o servisu prevoza osoba), bilateralni sporazumi, odnosno, bilateralni sporazumi železnica.

Za vršenje servisa prekograničnog železničkog prevoza osoba prema važećim odredbama bilateralnih i multilateralnih ugovora ovlaštene su železnice. (vidi 40. § (2) Zakona XLI. iz 2012. godine o servisu prevoza osoba).

U slučaju pružanja usluga međunarodnog železničkog prevoza osoba železnice su ovlaštene obezbediti ulaženje i izlaženje putnika na međunarodnoj liniji na bilo kojoj stanici (kabotaža, prevoz domaćih putnika) (45. § (1)). Tu svoju nameru, međutim, moraju prijaviti infrastrukturnom menadžeru ili organu železničke uprave.

18

Železnički prekogranični saobraćaj između Mađarske i Srbije reguliše sporazum potpisan 1972. od strane Vlade Narodne Republike Mađarske i Vlade SFR Jugoslavije o regulisanju železničkog prekograničnog saobraćaja. Prema očekivanjima u drugoj polovici 2012. godine će da stupi na snagu već citirani savremeni sporazum koji se odnosi i na drumski (putni), vodeni i železnički prekogranični saobraćaj.

U prevozu osoba merodavan je još Sporazum o međunarodnom železničkom prevozu osoba i prtljaga (CIV), odnosno sporazumi između železnica MÁV i Železnica Srbije.

Jedan od velikih problema pograničnih linija jeste finansiranje. Kratkoročne linije koje prelaze granice po tradiciji saobraćaju u okviru bartera, dakle kako mađarske železnice, tako i železnice susedne zemlje su izdale približnu količinu sedišta-kilometara. U poslednjem periodu, međutim, inostrane železnice su otkazale više takvih vozova pozivajući se na neekonomičnost (npr. prema Hrvatskoj i Slovačkoj). Domaću deonicu prekograničnih linija obično finansira mađarska država kao nalogodavac u okviru ugovora javnog servisa, i ta deonica se može koristiti za domaća putovanja uz korištenje važećih popusta. Prekograničnu deonicu bi u principu takođe bilo moguće finansirati prema novom zakonu u prevozu osoba kao javni servis prema aspektima nacionalne, društvene ili saobraćajne politike (vidi 20. § (5), ali za to još ne postoji presedan, što se u prvom redu može zahvaliti razlozima finansiranja.

U Srbiji, slično Mađarskoj, na domaćoj deonici međunarodne linije domaće putovanje finansira srbijanska država.

Gore navedene zakonske odredbe pružaju odgovarajući okvir za ostvarivanje prekograničnog javnog saobraćaja (autobus, železnice), odnosno za njegovo proširenje. U slučaju pristupanja Srbije EU, automatskim stupanjem na snagu zakonskog reda važećeg za članice EU, nema administrativnih i pravnih prepreka za organizaciju i razvijanje prekograničnog javnog saobraćaja u regionu.

3.4. Analiza trenutačnog nivoa servisa javnog saobraćaja

3.4.1. Prekogranične drumske i železničke veze

3.4.1.1. Postojeći i planirani granični prelazi

Sporazum o kontroli graničnog prelaza između dve zemlje objavio je Zakon IV. iz 2012. godine16. Za njegovo stupanje na snagu potrebno je još odobrenje Narodne skupštine Srbije nakon čega će moći da stupi na snagu po diplomatskoj razmeni beleške posle 30 dana.

Na zajedničkoj deonici granice Mađarske i Srbije trenutno na pet mesta, Santovo (Hercegszántó)–Bački Breg (Béreg), Aljmaš (Bácsalmás)– (Bajmok), Tompa – (Alsókelebia), Reske (Röszke) – Horgoš, odnosno, Tisasiget (Tiszasziget) – Đala funkcioniše granični prelaz za drumski saobraćaj. Među navedenim graničnim prelazima iz aspekta aktuelne teme izvršili smo ispitivanje u slučaju dvaju graničnih prelaza, kod Reske (Röszke) – Horgoš i Tisasiget (Tiszasziget) – Đala.

16 Izvor: Magyar Közlöny (Mađarsko javno glasilo) 20. broj, god.2012. http://www.kozlonyok.hu/nkonline/MKPDF/hiteles/MK12020.pdf

19

Reske (Röszke) – Horgoš: Veliki deo saobraćaja između dve zemlje kao i međunarodnog saobraćaja obavlja granični prelaz koji se nalazi na autoputu M5 (3. slika), koji čini deo i evropske magistralne ceste E75. Spoljašnji granični prelaz šengenske zone i Evropske unije radi 00.00-24.00 kako za međunarodni putnički, tako i za robni promet.

3. slika Granični prelaz kod Reske (Röszke) iz ptičje perspektive (Izvor: www.police.hu)

Ostvarenjem deonice autoputa Segedin-sever i granični prelaz kod Reske (Röszke), predate 11. marta 2006.17 granična kontrola, ranije obavljana na glavnom putu br. 5., premeštena je u novi objekat na autoputu. U čvorištu formiranom kod 173 km-a autoputa M5 saobraćaj magistrale br. 5. će se preusmeriti na autoput i preko njega na područje graničnog prelaza. Najkraću (18 km) i najbržu (26 minuta) dostupačnost graničnog prelaza iz Segedina obezbeđuje nastavak Subotičke ulice i magistrala br.5 – dok alternativu nudi Bajski put - magistrala drugog reda br.55 – autoput M5 (22 km, 27 minuta). Centar severnog bačvanskog regiona, Subotica (Szabadka) nalazi se i preko autoputa br.22 i magistrale br.22-1. jednako na 27 kilometara. Preko Segedinskog puta koji vodi van iz Subotice, u zavisnosti od saobraćaja otprilike za pola sata se može stići. Povećanje kapaciteta graničnog prelaza (povećanje broja saobraćajnih traka i proširenje dodatnih puteva koji im se priključuju) prema planovima ostvariće se do 31. decembra 2012. godine. Trenutno u okviru probnog pogona testira se novi sistem za ulazak na turističkim autobusima (putnički terminal –

17 Izvor: http://hu.wikipedia.org/wiki/M5-ös_autópálya_(Magyarország)

20

vidi u poglavlju 3.3.1) koji će se nakon finalizovanja proširiti na sve tranzitne autobuse.

Na mađarskoj deonici autoputa M43 koja vodi do graničnog prelaza, iz čvorišta pored Segedina korištenje autoputa za automobile je besplatno. Na srbijanskoj strani autoput do Subotice je trenutno besplatan, ali počeli su izgradnju naplatne rampe pored Bačkih Vinograda. Rad je prekinut zbog protesta meštana, naime korištenje kratke deonice autoputa između mađarske granice i Subotice značajno bi poskupila putarina.18

Tisasiget (Tiszasziget) – Đala: Granični prelaz koji obavlja manji promet (5. slika) otvoren je samo za državljane Mađarske i Srbije. U zimskom periodu granični prelaz radi 8:00-16:00, a leti 8:00-18:00, te obavlja isključivo putnički promet.19 Do graničnog prelaza koji je smešten 17 kilometara od centra Segedina iz sedišta Županije Čongrad može se stići za blizu pola sata. Na srbijanskoj strani u neposrednoj blizini granici nalazi se naselje Đala koje broji 800 stanovnika. Najbliži grad odavde je Novi Kneževac, udaljen 14 kilometara, a dostupačan je na putu br.112. za 20 minuta. Granični prelaz tipično koriste stanovnici obližnjih naselja automobilom, peške te biciklom. Stanje puta koji vodi do graničnog prelaza je loš, u trenutačnom stanju nije pogodan za saobraćaj autobusa (4. slika). U okviru IPA programa prekogranične saradnje Mađarska – Srbija, 2011. godine izrađeni su planovi za njegovu obnovu.

4. slika Put koji vodi do graničnog prelaza kod Tisasigeta (Tiszaszigeta) (juni 2012.) (Foto: KTI)

18 Izvor: Magyar Szó 14. juni 2011. http://magyarszo.com/fex.page:2011-06- 14Fizetokapu_nyilhat_Kiralyhalmanal.xhtml

19 Novi pogranični sporazum produžiće radno vreme graničnog prelaza od 9 do 19 časova.

21

5. slika Tisasiget (Tiszasziget) – Đala granični prelaz iz ptičje perspektive (Izvor: www.borealisz.hu)

Broj graničnih prelaza u bliskoj budućnosti može da se poveća sa graničnim prelazom za međunarodni putnički promet koji će se ostvariti između Ašothaloma (Ásotthaloma) i Bačkih Vinograda u okviru sporazuma između dve zemlje. Novonastali granični prelaz slično onom kod Tisasigeta (Tiszaszigeta) obavljaće manji promet, a biće rezervisan za državljane Evropske unije i Švajcarske konfederacije, odnosno srpske državljane.

Drumsko, putno povezivanje Ašothaloma i Bačkih Vinograda ostvariće se sufinansiranjem Evropske unije u okviru IPA programa prekogranične saradnje Mađarska - Srbija. U okviru projekta čiji budžet iznosi blizu 1,2 miliona evra između 1. juna 2010. i 30. novembra 2011. ostvarena je izgradnja puta koji vodi do graničnog prelaza (6. slika i 7. slika). Izgradnja graničnog prelaza i njegovo postavljanje u pogon planira se do kraja 2012. godine. Na graničnom prelazu kontrola pograničnog prometa vršiće se na području Mađarske na zajedničkom mestu s radnim vremenom od 7-19 časova. Prema novom mađarsko-srpskom sporazumu o pograničnom prometu, na graničnom prelazu neće moći da prelaze autobusi. Razlog tome je da na srbijanskoj strani nov put se nadovezuje takvom lokalnom putu koji zbog svoje širine nije pogodan za autobuski saobraćaj.

22

6. slika 7. slika Kraj puta koji vodi do graničnog prelaza Mađarska strana puta koji vodi do graničnog Ašothalom (Ásotthalom) – Bački Vinogradi, u prelaza Ašothalom (Ásotthalom) – Bački Srbiji Vinogradi (Izvor: KTI) (Izvor: KTI)

U interesu rasterećenja graničnog prelaza Reske (Röszke) – Horgoš, koji se trenutno može stići samo preko autoputa, u bliskoj budućnosti obnoviće se i otvoriti stari granični prelaz koji se nalazi na magistrali br.5 ( 8. slika i 9. slika)

8. slika 9. slika Mađarska strana starog graničnog prelaza kod Srbijanska strana starog graničnog prelaza kod Reskea (Röszkea) Reskea (Röszkea) (Izvor: KTI) (Izvor: KTI)

Međunarodni saobraćaj koji je isključen s autoputa, odnosno međunarodni pešački i biciklistički promet samo će ovde moći da prelazi, odnosno novi sporazum u pograničnom prometu omogućiće i privremeno otvaranje za međunarodni putnički promet u interesu smanjenja vremena čekanja i uklanjanja prometnih prepreka, sprečavanja i ukidanja zastoja. Granični prelaz radiće od 07.00-19.00 časova. Granična kontrola odvijaće se na zajedničkom mestu. Prelaz će, dakle, moći da koriste i međunarodne autobuske linije, ali samo u gore navedenim slučajevima, ukoliko se prelaz privremeno otvori za međunarodni putnički promet. To će u slučaju kongestije na prelazu kod autoputa smanjiti kašnjenja autobusa po redu vožnje.

23

U železničkom saobraćaju na srpsko-mađarskoj deonici trenutno na dva mesta je izrađen granični prelaz, između Kelebije – Subotice i Reske – Horgoša. Od navedenih graničnih prelaza kod drugog smo vršili ispitivanja. Korištenje graničnog prelaza se proteže kako na putnički tako i robni promet, međutim na graničnom prelazu koji radi 00.00-24.00 časova ne smeju da saobraćaju železički vagoni koji prevoze opasne materije.

U vodenom saobraćaju na reci Tisi u Segedinu i Kanjiži postoje vodeni granični prelazi za međunarodni putnički i robni promet od 07.00-19.00 časova.

Pri ispitivanju prometa graničnih prelaza može se ustanoviti da u periodu od 2009-2011. u prometu graničnog prelaza kod Röszke neprestano je rastao broj državljana Srbije, dok je broj mađarskih državljana relativno stalan (10. slika). Broj državljana Srbije koji prelaze granicu je u godišnjem proseku tri i po puta veći od mađarskih državljana.

Godišnji promet graničnog prelaza kod Reskea osoba 2 500 000 2 220 360

1 863 780 1 892 790 2 000 000 1 775 240

1 500 000

1 000 000

500 000 753 746 594 251 624 979 659 386

0 2008 2009 2010 2011 godina

Granični prelaz Reske – mađarski državljani Granični prelaz Reske- srpski državljani

10. slika (Izvor: Glavna policijska kapetanija Županije Čongrad)

Na graničnom prelazu kod Tisasigeta (Tiszaszigeta) u slučaju obe nacionalnosti može se primetiti neprestani rast onih koji prelaze granicu u periodu od 2008-2011., a istovremeno u slučaju srpskih državljana ovaj porast ima puno veću stopu nego u slučaju mađarskih državljana (11. slika). Broj državljana Srbije koji prelaze granicu otprilike je isti kao broj mađarskih državljana.

24

Godišnji promet graničnog prelaza kod Tisasigeta osoba 140 000 121 356 120 000 94 644 100 000 72 277 101 768 80 000 62 480 82 714 60 000 74 653 66 898 40 000

20 000

0 2008 2009 2010 2011 godina

Granični prelaz Tisasiget – mađarski državljani Grančni prelaz Tisasiget – srpski državljani

11. slika (Izvor: Glavna policijska kapetanija Županije Čongrad)

3.4.2. Predstavljanje prevoznika

Na ispitivanom području prekogranični saobraćaj obavljaju tri prevoznika sa sedištem u Mađarskoj i tri sa sedištem u Srbiji. U autobuskom saobraćaju to su Volánbusz Zrt koji obavlja međugradske vožnje na dalje linije i Tisza Volán Zrt. koji obavlja autobuski saobraćaj Županije Čongrad, dok železničkim saobraćajem posluje ogranak MÁV Magyar Államvasutaka (Mađarske državne železnice) za obavljanje putničkog saobraćaja, pod nazivom MÁV-START Zrt. Na srpskoj strani autobuski saobraćaj obavlja JP Subotica-trans iz Subotice i Severtrans Senta iz Sente, dok železnički saobraćaj obavljaju Železnice Srbije.

Volánbusz Zrt. je najveće društvo Mađarske za obavljanje autobuskog saobraćaja koje raspolaže s osamdesetogodišnjom prošlošću. Njegove međumesne linije prostiru se po celoj zemlji i blizu 500 njegovih međumesnih linija unutar zemlje obezbeđuje dnevnu direktnu i redovitu dostupnost između Budimpešte i 17 županijskih sedišta, odnosno 100 ostalih gradova, kao i među najvažnijim regionima i izletišnim centrima. U Budimpešti i njezinoj neposrednoj aglomeraciji, odnosno u Peštanskoj županiji obezbeđuje vezu između 170 gradova i naselja. Sa dnevno 5600 linija stvara vezu delom između glavnog grada i drugih naselja, a delom između okružnih centara i ostalih naselja. Unutar više naselja i zadatke gradskog saobraćaja obavlja Volánbusz Zrt. Njegov vozni park se sastoji od blizu 1000 vozila.

Saobraćajni i uslužni d.o.o. Tisza Volán (Tisza Volán Közlekedési és Szolgáltató Zrt) obezbeđuje autobusku dostupnost između naselja Županije Čongrad. Među osnovne aktivnosti preduzeća koje postoji od 1950. godine, spadaju međugradski i lokalni prevoz putnika u linijskom saobraćaju, kao i ugovorene vožnje u Čongradu (Csongrád), Vašarhelju (Hódmezővásárhely), Makou (Makó), Sentešu (Szentes), odnosno i u županijskom sedištu, Segedinu. Prosečna starost njihovih održavanih autobusa je iznad državnog proseka a u voznom parku nalaze se i nova savremena niskopodna vozila.

25

Putničkim vagonima koji saobraćaju na području Mađarske posluje Železnica MÁV-START Vasúti Személyszállító Zrt. Potpuna dužina železničke mreže u Mađarskoj iznosi 7 000 kilometara, a prema podacima iz 2011. godine broj prevezenih putnika je 142,1 miliona/godina. Na železničkim ograncima linija, tako na 136 linija Segedin – Subotica saobraćaju motorni vozovi tipa Bzmot.

Na severnom delu Vojvodine autobuski saobraćaj obavlja JP Subotica-trans koji od 1969. godine posluje pod tim imenom na 17 prigradskih i međumesnih linija između Subotice i okolnih naselja (12. slika). Njegove međunarodne linije povezuju centar Severno-bačkog okruga sa glavnim gradom Hrvatske, Zagrebom i sa županijskim središtem Čongrada, Segedinom. Ovo društvo obavlja i zadatke lokalnog javnog saobraćaja Subotice na devet gradskih odnosno osam prigradskih linija. Društvo trenutno raspolaže s 81 vozilom čija prosečna starost je oko 10 godina. Zadnjih godina pomlađeni lokalni vozni prak raspolaže s udobnim autobusima, opskrbljenim savremenim motorima i klima uređajima te s njima prevozi godišnje više od 10 miliona putnika.

12. slika Mreža prigradskog i međumesnog saobraćaja Subotica-transa (Izvor: www.sutrans.rs)

Severtrans Senta je osnovan 2004. godine kao naslednik jednog ranijeg autobusko- saobraćajnog društva u vlasništvu samouprave sa sedištem u Senti. Vozni red firme koja trenutno radi kao privatno preduzetništvo sastoji se od 30 autobusa od kojih se 20 može upotrebiti u međumesnom autobuskom saobraćaju za prevoz većeg broja putnika (raspolažu s

26

kapacitetom od 50 osoba). Firma održava u pogonu autobuske stanice u Senti i Novom Sadu. U toku nedelje a i vikendom saobraća redovna vožnja na liniji Bečej-Senta-Segedin.

Nacionalne železnice Srbije tzv. Železnice Srbije raspolažu sa železničkom mrežom na celom području zemlje čija dužina iznosi 3379 kilometara. Prema podacima putnika iz 2006. godine godišnje prevoze 14 miliona putnika20. Vozni park im se sastoji od 340 lokomotiva, 79 motornih kola i motornih vozova, odnosno 784 putničkih kola. Železnička mreža zemlje je nažalost u veoma lošem stanju, na više mesta je uvedeno ograničenje brzine iz saobraćajno- bezbednosnih razloga. Zadnjih godina mreža je i na više mesta obnovljena, tako su modernizacijom deonice između Beograda i Novog Sada poboljšani kvalitativni i kvantitativni uslovi dostupnosti Budimpešte i glavnog grada Srbije. Povezanost Kanjiže i Subotice sa naseljem u blizini granice, Horgošem obezbeđuje jedna razgranata sporedna linija po kojoj tzv. „Srebrne strele” prevoze putnike. (13. slika)

13. slika Železnička mreža Vojvodine (Izvor: Železnice Srbije (http://212.62.59.16/red_voznje1/mreza_pruga.jpg#)

3.4.3. Važeči red vožnje i mreža

Unutar ispitanog područja, između Mađarske i Srbije tri međunarodne autobuske linije, br. 600., br.603. i br.605., odnosno jedno železničko polje s redom vožnje, br. J2. obezbeđuju saobraćajnu vezu javnog prometa (14. slika)

20 Izvor: hu.wikipedia.org

27

Dnevni linijski par iz polja reda vožnje br. 600. na relaciji Budimpešta (Budapest) – Kečkemet (Kecskemét) – Segedin (Szeged) – Reske (Röszke)/Horgoš – Subotica (Szabadka) koji saobraća svakodnevno (linije br. 11. i 12.) Volánbusz Zrt. snabdeva svojim autobusima. Vožnje kreću ujutro u 7.00 iz Budimpešte sa stanice Népliget, i za tri časa preko Kečkemeta (Kecskeméta), Kiškunfeleđhaze (Kiskunfélegyháze), Kišteleka (Kisteleka) i Balašće (Balástye) stižu na autobusku stanicu u Segedinu, zatim otuda na graničnom prelazu kod Reskea (Röszkea) ulaze u Srbiju. Na srbijanskoj strani preko dva naselja Horgoša i Palića stižu na destinaciju, autobusku stanicu Subotice prema redu vožnje u 11.35 (za graničnu kontrolu u redu vožnje je predviđeno pola sata), a tačno vreme dolaska uveliko zavisi od veličine prometa na graničnom prelazu i zahteva za graničnom kontrolom. U suprotnom pravcu autobus kreće u 15:15 i na istoj trasi saobraćajući prema redu vožnje u 19:55 stiže u glavni grad Mađarske, Budimpeštu. Potpuna dužina linije je 215 kilometara od čega je deonica između Segedina i Subotice sveta 47 kilometara. Autobusi na području Mađarske mogu se koristiti za međugradska putovanja bez ograničenja.

Na liniji br.605. Szeged – Reske (Röszke), d. granica./Horgoš – Subotica (52 km) takođe dva prevoznika, Tisza Volán Zrt i Subotica-trans saobraćaju svoje linije između Segedina i Subotice preko Reskea (Röszke), državne granice, Horgoša, Bačkih Vinograda (Bácsszőlős), Hajdukova (Hajdújárás) i Palića (Palics). Srbijanski prevoznik svaki dan – osim nedelje - saobraća po jedan par linija između Subotice i Segedina. Autobus kreće ujutro u 06:30 sa autobuske stanice iz Subotice a prema redu vožnje stiže u Segedin u 08:00, dok u povratku polazi u 12:30 i stiže u Suboticu u 14:03 (srbijanski autobusi u Segedinu zaustavljaju se samo na autobuskoj stanici).

Tisza Volán Zrt. pomoću tri para linija obavlja autobuski saobraćaj između dva naselja (nijedna od mađarskih linija ne prolazi kroz Bačke Vinograde). Prvi par linija saobraća zadnja tri dana u nedelji, polazi ujutro u 06:30 iz Segedina i stiže u Suboticu u 08:03, a autobus prema Segedinu polazi u 10:30 i stiže na segedinski Trg Marš u 12:05. Drugi par linija saobraća samo za vreme školske nastave u Mađarskoj, polazi iz Segedina u 12:30, a stiže u Suboticu u 14:05, zatim nakon kraćeg zadržavanja od pola sata i po zameni putnika polazi za Segedin kuda stiže za 16:20. Zadnji, treći par linija saobraća isključivo za vreme mađarske školske godine petkom i nedeljom, polazi popodne u 16:30 iz Segedina i stiže u Suboticu u 18:05, zatim takođe nakon kratkog zadržavanja od 25 minuta kreće nazad za Segedin, kuda stiže u 20:05.

U red vožnje od sat i po, uračunava se i polusatno vreme čekanja prilikom granične kontrole, što može da se menja u odnosu na promet.

Prema putničkim podacima dobivenim od Tisza Volán Zrt.-a, u I.-om polugodištu 2011. godine na liniji br. 605. autobuse Tisza Volana za Suboticu (344 vožnje) koristilo je ukupno 5527 putnika, a prosečan broj putnika po autobusu je 16 putnika/vožnja. Uzimajući u obzir pravce, prema Srbiji je putovalo 3003, dok prema Mađarskoj od toga manje, 2564 putnika. Uzimajući u obzir potpuni broj putnika u odnosu na prethodno polugodište može se primetiti porast putničkog prometa za otprilike10%. Istovremeno u to vreme broj vožnji je porastao za 25%, međutim prosečan broj putnika je u minimalnoj meri opao (u II. polugodištu 2010. godine bilo je 18 putnika/linija). Na blizu 300 linija Subotica-transa u I.-om polugodištu 2011. godine ukupno je putovalo 6256 osoba, što znači 21 putnik po liniji, što je značilo nešto bolju vrednost iskorištavanja kapaciteta nego u slučaju Tisza Volán-a.

28

Autobusima na međunarodnoj liniji br. 603. Segedin (Szeged) – Reske (Röszke), drž. granica./Horgoš – Kanjiža – Senta – Bečej posluju dva prevoznika, Tisza Volán Zrt i Severtrans Senta iz Sente. Srpski prevoznik ima svakodnevni polazak na liniji Bečej-Segedin, na dužini od 105 kilometara i prolazi kroz Bačko Petrovo Selo (Péterréve), Mol (Mohol), Adu (Ada), Sentu (Zenta), Adorjan (Adorján), Kanjižu (Magyarkanizsa) i Horgoš (Horgos), međutim, prelazivši mađarsku granicu kod Reskea (Röszke), zaustavlja se samo na autobuskoj stanici u Segedinu. Polazak iz južno-bačvanskog naselja je u 06:05 i stiže u čongradsko županijsko sedište u 08:45, a u povratku polazi popodne u 14:30 i stiže na autobusku stanicu u Bečeju u 16:40.

Autobusi Tisza Volán Zrt.-a takođe saobraćaju s jednim parom linija, i to ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i subotom, odnosno za vreme školskih praznika u Mađarskoj petkom i nedeljom samo do Sente (61 km), dok za vreme školske godine saobraćaju petkom i nedeljom sve do Bečeja (104 km). Autobusi mađarskog uslužnika do Sente sem segedinske autobuske stanice zaustavljaju se na jednom mestu (Segedin, Ulica Rákóczi). Autobusi stanu na državnoj granici kod Reske (Röszke), dok u Srbiji u Horgošu, Kanjiži, Novom Kneževcu, Sanadu, odnosno u Senti na dva mesta.

Trenutne linije Segedin-Subotica i Segedin-Senta-Bečej stanu u Segedinu na autobuskom stajalištu pod nazivom Ulica Rákóczi (samo vožnje Tisza Volána), odakle se sa 900 metara pešačenja može doći do segedinskog Železničkog kolodvora.

Linije koje saobraćaju do Bečeja, iza Sente voze preko Ade, Mola odnosno Bačkog Petrovog Sela. Autobusi polaze iz Segedina prema redu vožnje u 12:30 i stižu u Sentu u 14:10, odnosno gore spomenutim danima za 15:05 u Bečej. Autobuska vožnja nazad za Mađarsku iz Bečeja polazi u 16:00, odnosno iz Sente u 17:00 i stiže u Segedin u 18:40 na autobusku stanicu.

U nedelju da bi se udovoljilo većim zahtevima putovanja prema Mađarskoj, Tisza Volán pokreće dopunske autobuse tzv. druge i treće linije (prema Srbiji ne prevoze putnike), koje se priključuju direktno uz prvu liniju, druga linija u 17:00 u Senti, a treća linija u 17:40 u Kanjiži. Linije Tisza Volána na mađarskom području mogu se koristiti za međugradski prevoz bez ograničenja, dok u Srbiji se zaustavljaju samo zbog ulaženja i silaženja putnika.

Na liniji, par vožnji srbijanskog Bečejprevoza koji je saobraćao četvrtkom od novembra 2011. godine je ukinut.

Od 1. juna 2012. godine između Novog Sada (Újvidék) i Segedina saobraća nova linija kojom zajednički posluje Bečejprevoz i Subotica-trans. Linija saobraća svakoga dana preko Subotice ujutro prema Segedinu, dok posle podne prema Novom Sadu.

U Morahalom (Mórahalom) trenutno ne saobraća autobus po redu vožnje. Putnici u ovu banju stižu individualno ili u organizaciji srbijanskih putničkih agencija, odnosno vozilima ilegalnih prevoznika. Jedna povratna karta između Subotice i Morahaloma u organizaciji putničke agencije košta 700 DIN (otprilike 1610 Ft).21

21 Golden Travel, Subotica. 2012-08-06. http://www.goldentravel.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=14&Itemid=125

29

14. slika Železničke i autobuske linije ispitivanog okruga, odnosno logoi prevoznika

Iako nije međunarodna linija, ali treba spomenuti da međugradski autobusi koji saobraćaju na liniji br. 5030. Segedin – Reske (Röszke) – Reske (Röszke), M5 granični prelaz preko Reskea (Röszke) ostvaruju vezu između graničnog prelaza i Segedina radnim danima 12, a neradnim danima 11 puta. Ovu vožnju mnogi koriste kako bi stigli do graničnog prelaza, a zatim da peške prelaze preko granice. Duž autobuske linije br. 5030. Segedin – Reske (Röszke) – Reske (Röszke), M5 granični prelaz i br. 5031. Segedin- Reske (Röszke)- Morahalom u mikrooblasti Morahaloma obnovljeno je više autobuskih stajališta i čekaonica, odnosno izgrađena su i dva nova stajališta u okviru konkursa Evropske unije u koji je bilo uključeno osam naselja (15. slika). Redovima vožnje i kartama postavljenim u stajalištima pomažu informiranje putnika. Na srbijanskoj strani granice trenutno ne postoji autobuska linija koja bi bila održavana u tu svrhu, tj. da povezuje sam granični prelaz s najbližim naseljem.

30

15. slika Kisszéksós, okretište autobusa - stajalište

Međunarodna železnička linija J.2. Segedin- Subotica (mađarska deonica joj je polje voznog reda br. 136. Segedin-Reske (Röszke) funkcioniše u zajedničkom održavanju mađarskih i srbijanskih železnica. Nekada je funkcionisalo kao deo glavne linije, za vreme južnoslovenskog rata je pruga dospela u loše stanje, pa je opao promet po njoj. Motorni vozovi Srpskih železnica zbog tehnoloških razloga (nisu opremljeni odgovarajućim sistemom za kontrolu vozova) od 11. marta 2011. godine ne mogu da saobraćaju između Reskea (Röszke) i Segedina. Železnice Srbije kao odgovor na mađarsko ograničenje, nisu dozvolile saobraćanje mađarskih motornih vozova na srbijanskoj deonici, tako je ukinuta mogućnost direktnog putovanja između Segedina i Subotice. Sa motornih vozova MÁV-a i Železnica Srbije treba presesti u Reskeu (Röszke) ili u Horgošu. Na mađarskoj deonici dozvoljena maksimalna brzina pruge je trenutno 60 km/sat, a dozvoljeno osovinsko opterećenje je 21 tona. Na srbijanskoj strani između Horgoša i granice dozvoljena brzina je 20 km/sat (17. slika), a između Horgoša i Bačkih Vinograda 30 km/sat. Na deonici pruge između Bačkih Vinograda i Subotice, koja je obnovljena uz sufinansiranje Evropske unije, najveća dozvoljena brzina vozova je 80 km/sat.

31

16. slika Srpski šinobus u blizini Horgoša (Foto: Ádám Garamvölgyi, http://www.trains.hu/gallery/albums/userpics/10003/DSC_5586_sino.jpg)

17. slika Voz tipa BZMot koji saobraća iz pravca Horgoša prema Reskeu (Röszke) (Foto: KTI)

Na mađarskoj strani svakodnevno saobraća tri para vozova, od kojih dva na relaciji Segedin i Reske (Röszke). Vreme putovanja na 13 kilometara dugoj deonici je 15 minuta, dok treći povezuje Segedin i Horgoš, a vreme vožnje na 21 kilometar dugoj deonici je 48 minuta, što uključuje i graničnu kontrolu na prelazu kod Reskea (Röszke). Neradnim danima između

32

Segedina i Horgoša saobraća i četvrti par vozova. Na srbijanskoj strani između Subotice i Reskea (Röszke) svaki dan vozi dva para vozova, na deonici od 35 kilometara njihovo vreme vožnje je 80 minuta zajedno s graničnom kontrolom. Dodatna dva para srpskih vozova između Subotice i Kanjiže koji saobraćaju svakodnevno preko Horgoša obezbeđuju mogućnost presedanja i stizanja u Kanjižu (uz voz koji posle podne kreće iz Subotice postoji i neposredna veza za Segedin). Sem navedenih uz poslednji par vozova između Subotice i Horgoša već ne postoji veza na mađarskoj strani. Put između Horgoša i Kanjiže od 16 kilometara obično se pređe za pola sata.

Na graničnom prelazu kod Reskea (Röszke) kako na vozovima koji stižu iz Segedina, tako i na vozovima iz pravca Horgoša graničnu kontrolu obavljaju mađarski graničari, još pre početka presedanja. Na horgoškom graničnom prelazu srpski graničari vrše svoj zadatak slično mađarskima. Po završetku kontrole putnici vozova zamene svoja mesta pa vozovi mogu da krenu nazad prema svojim ishodišnim stanicama. U redu vožnje se za presedanja i graničnu kontrolu obično računa 30-45 minuta, ali kašnjenja mogu da se dese na obe strane.

Ukinute neposredne linije bez presedanja za državljane oba naroda predstavljaju komplikacije odnosno neugodnosti.

Sumirajući, trenutni red vožnje između Segedina i Subotice samo za vreme školske godine petkom i nedeljom pruža dnevno barem pet mogućnosti za putovanja između dva grada. Inače radnim danima (P-Č) dnevno tri, petkom i subotom četiri, a nedeljom tri linije saobraćaju. Između Segedina i Sente dnevno tri linije saobraćaju svakodnevno. Putovanje železnicom zbog presedanja pruža prihvatljivu alternativu samo za one putnike koji putuju na relaciji Horgoš-Segedin.

3.4.4. Mogućnosti presedanja

3.4.4.1. Autobuske stanice

Segedinska autobuska stanica (18. slika) nalazi se u neposrednom susedstvu magistrale br. 5 koja prolazi gradom, na 1 kilometar udaljena od centra, na Trgu Marš. Sa stanice koja je izgrađena za međugradske autobuse koji stižu u Segedin, gradskim saobraćajem i ostali delovi grada su dostupni. S autobusima koji odavde polaze ili ovamo stižu međugradskim linijama su dostupna i obližnja naselja, npr. Vašarhelj (Hódmezővásárhely), Mako (Makó), Morahalom (Mórahalom), Čongrad (Csongrád), Senteš (Szentes), dok neposrednim međugradskim linijama su dostupni i veći gradovi kao i županijska sedišta kao što je npr. Kečkemet (Kecskemét), Pečuj (Pécs), Bekeščaba (Békéscsaba), Solnok (Szolnok), Debrecin (Debrecen), Budimpešta (Budapest), pa čak i Sambotel (Szombathely).

Red vožnje međunarodnih i domaćih linija nije usklađen, mogućnost presedanja retko je moguća. (vidi u II. prilogu).

33

18. slika Segedin - autobuska stanica (Izvor: www.panoramio.com)

Autobusi Tisza Volána kako prema Subotici, tako i prema Senti zaustavljaju se na stajalištu Segedin, Ulica Rákóczi, odakle se sa 900 metara pešačenja može doći do segedinske Železničke stanice. Presedanje na železnici prema Budimpešti zbog ranije spomenutih poteškoća železničkog saobraćaja na relaciji Segedin-Subotica, može biti relevantno za one koji stižu iz Horgoša, Kanjiže i Sente. U slučaju Subotice ova veza je manje važna jer neposrednim autobusom i dnevno sa tri voza se može dospeti u glavni grad Mađarske, dok u slučaju Horgoša neposredni autobus saobraća dnevno.

Između vremena dolaska autobusa Tisza Volána iz Bečeja/Sente i polaska sledećeg voza za Budimpeštu ima 8 minuta što nije dovoljno za presedanje. Između dolazaka budimpeštanskih vozova i polazaka autobusa prema Bečeju/Senti ima 18 minuta za presedanje što zbog pešačenja taman može biti dovoljno za presedanje.

Za presedanje na autobuse prema Subotici sa vozova koji stižu iz Budimpešte stoji na raspolaganju 20 minuta, što je dovoljno. A između vozova koji stižu iz Subotice i onih koji polaze za Budimpeštu ima 30-44 minuta za presedanje.

Autobuska stanica Subotice (Szabadka) (19. slika) je u vlasništvu Subotica-transa. Međumesni i prigradski polasci se održavaju prema obližnjim naseljima, tj. sa Bačkoj Topoli, Kelebiji, Somboru, Novim Sadom i prema glavnom gradu Srbije, Beogradu. Autobusi polaze s autobuske stanice, a ovamo stižu sem vožnji Subotica-transa i autobusi Severtransa, Generali Transporta, Enka Putničkog, Bečejprevoza AD, Laste AD i Nišekspresa. Oni koji ne raspolažu važećom voznom kartu za zadržavanje na peronima autobuske stanice moraju da plate peronsku naknadu, čija svota se trenutno podudara sa cenom gradske vozne karte (60 RSD). Za međugradske linije u gradu zvanično samo na ovoj stanici se može ući ili sići s autobusa.

34

19. slika Subotica (Szabadka) autobuska stanica (Izvor: KTI)

Od lokalnih linija br. 1, 1A i 2 neposredno dotiču autobusku stanicu, s kojih sa najviše jednim presedanjem možemo dospeti na delove grada koji su povezani gradskim prevozom, odnosno na 1 kilometar odavde nalazi se i železnički kolodvor.

Red vožnje domaćih i međunarodnih linija ni ovde nije usaglašen, presedanja su eventualna (vidi u III. prilogu)

U upravljanju Severtransa nalazi se nedavno obnovljena zgrada u Senti (Zenta) (20. slika) i Bečeju (Óbecse) koji raspolaže s većim kapacitetom za primanje autobusa, a pored kontrole saobraćaja putnicima na raspolaganju stoji i udobna čekaonica. Iz oba naselja mogućnost direktnog putovanja nudi i Subotica-trans i Severtrans Senta u obližnja naselja, odnosno na autobuske stanice Novog Sada (Újvidék) i glavnog grada Srbije (Beograd).

35

20. slika Senta (Zenta) autobuska stanica (Izvor: KTI)

3.4.4.2. Važnije železničke stanice

Sa Segedinske železničke stanice (21. slika) preko železničkih linija br. 135. Segedin – Bekeščaba (Békéscsaba) i br. 140. Cegled (Cegléd) – Segedin direktnim putničkim vozovima i brzim vozovima dostupna su obližnja naselja koja raspolažu sa železničkom stanicom. I glavni grad Mađarske, Budimpešta je dostupna za dva i po sata direktnim InterCity vozovima koji polaze svakih sat vremena. Tramvaji br. 1. i 2. koji polaze ispred zgrade železničke stanice nude direktno dospevanje u centar grada i na severni deo Segedina takođe. Železnička stanica ima i stajalište za međumesne autobuse (Segedin, Indóház trg), ali međunarodne linije trenutno ovde ne stanu.

21. slika Zgrada segedinske železničke stanice (Izvor: www.vasutallomasok.hu)

Železnička stanica Subotice (22. slika) nalazi se u susedstvu centra naselja. 150 metara od stanice preko puta parka je izgrađeno stajalište gradskih autobusa (stajalište Jadran), gde

36

prolaze linije br. 1,. 1A, 2., i 3. Linije br. 4., 6., odnosno 16. prolaze 350 metara od stanice sa svojim stajalištima kod Hotela Patrija i nove Gradske kuće. Sa železničkim presedanjem, direktnim vozovima dostupni su Sombor, Novi Sad, Odžaci, Bogojevo i Senta. Međunarodni vozovi nude direktnu vezu sa Budimpeštom, koji saobraćaju preko Kelebije.

22. slika 23. slika Železnička stanica u Subotici Železnička stanica u Kanjiži (Izvor: www.panoramio.com) (Izvor: www.panoramio.com)

Pokraj reke Tise nalazi se Kanjiža sa svojom železničkom stanicom (23. slika), u jugozapadnom delu grada, na otprilike jedan kilometar od centra naselja. Sa železničkim presedanjem nije moguće daljnje putovanje prema Senti i Bečeju zbog stanja deonice železničke pruge. Javni saobraćaj između gore navedenih naselja srpski prevoznici obavljaju autobusima.

3.4.5. Vozila

Volánbusz Zrt. u redu vožnje br. 600. saobraća svoje savremene autobuse tipa Neoplan Tourliner (24. slika). Vozila imaju 51 sedište i opremljeni su klima uređajem.

37

24. slika 25. slika Autobus Volánbusz Zrt-a tipa Neoplan Međugradski autobus Tisza Volána tipa Tourliner koji saobraća na međunarodnoj IKARUS E95 relaciji (Izvor: www.tiszavolan.hu) (Izvor: www.volanbusz.hu) Tisza Volán Zrt. u pograničnom saobraćaju između Segedina i Subotice, odnosno Bečeja koristi autobuse tipa Ikarus E95 (25. slika) i međumesne autobuse tipa E98 koji su pogodni za prevoz 46-50 putnika, a raspolažu i klima uređajem. U nekim slučajevima saobraćaju i autobusi na sprat pogodni za prevoz većeg broja putnika (61 sedeći putnik) tipa Ikarus 397. U međunarodnom saobraćaju samo putnici koji sede mogu da se prevoze.

26. slika 27. slika Međugradski autobus Subotica-transa tipa Međugradski autobus Severtransa tipa IVECO NEOPLAN (Izvor: www.severtrans.rs) (Izvor: KTI)

Na relaciji Segedin-Subotica Subotica-trans obezbeđuje udobno putovanje svojim autobusima tipa Neobus Volvo i Neoplan (26. slika), za 53 putnika obezbeđuje sedišta ovo savremeno međugradsko vozilo.

U voznom parku Severtrans Sente može se naći više međumesnih autobusa tipa Iveco sa 50 sedišta, proizvedenih 2000-ih godina. Neki od autobusa s klima uređajem raspolažu i satelitskim sistemom za pozicioniranje.

38

U pograničnom saobrćaju između Reske (Röszke)/Horgoša i Segedina saobraćaju motorni vozovi MÁV-START Zrt-a (28. slika). Dizel-motorni vagoni koji obezbeđuju saobraćaj na sporednim linijama, u zavisnosti od izgradnje u proseku raspolažu sa 44 sedišta, a najveća dozvoljena brzina im je 80 km/sat.

28. slika Dizel-motorni voz tipa Bzmot MÁV-START Zrt.-a i šinobus „Srebrna strela” Železnica Srbije na horgoškoj železničkoj stanici (Izvor: KTI)

Na liniji Subotica – Horgoš – Kanjiža putnike prevoze dizel-motorni vozovi tipa Šinobus ZS 812/818 u održavanju Železnica Srbije koji su proizvedeni 1955. godine. Voz s nadimkom „Srebrna strela” pogodan je za prevoz 57 sedećih putnika. U sadašnjem stanju zastareli motorni vozovi ne mogu da saobraćaju u Mađarskoj.

3.4.6. Uklanjanje prepreka

U ispitivanom području od prevozika koji saobraćaju s međunarodnim linijama Tisza Volán, Volánbusz i Subotica Trans raspolažu s tipovima autobusa koji su pogodni za prevoz osoba ograničenih u kretanju (29. slika). Ovi niskopodni autobusi trenutno ne raspolažu s takvom dozvolom (iako udovoljavaju kriterijumima primenljivosti) koja bi im omogućila njihovu primenu u međunarodnom saobraćaju.

39

29. slika autobus Tisza Volán-a tipa Volvo B10 Carrus Vega

Na autobuskim stanicama Segedina i Subotice trenutno još nisu uklonjenje prepreke za osobe ograničene u kretanju, ali u slučaju obe zemlje se u razvojnim planovima bliske budućnosti među osnovnim zahtevima nalazi pri formiranju nove stanice ili premeštanja stare, pomaganje saobraćaja osobama koje žive s invaliditetom.

Infrastruktura železničkog saobraćaja regiona u svom trenutnom stanju, najviše zbog enterijera vozova nije pogodna za prevoz osoba s invaliditetom u relaciji dveju zemalja.

Pri obnovi segedinske železničke stanice 2006. godine veliki naglasak je stavljen na uklanjanje prepreka i potpomaganje putovanja osoba s invaliditetom. U putničkim objektima slepe i slabovidne pomaže traka za vođenje slabovidivih, ugrađena u trotoar, dok za invalide u kolicima izgrađene su specijalne rampe (u zimskom periodu s grejanjem), odnosno liftovi između čekaonice u prizemlju i nivoa perona. Kao nova usluga izgrađeni su i toaleti s posebnim zahtevima za osobe s invaliditetom. U okviru projekta modernizovana je i krajnja stanica tramvaja (br. 1. i 2.) ispred zgrade železničke stanice, izgrađen je visoki peron kojim je obezbeđen saobraćaj bez prepreka.

Železnička stanica u Subotici trenutno nije pogodna za saobraćaj bez prepreka i obezbeđenje saobraćaja osoba s invaliditetom.

3.4.7. Tarifni sistem i sistem karata

U malograničnom saobraćaju pojedini prevoznici trenutno nude tarife s minimalnom razlikom te u maloj meri različite popuste koji se tokom vožnje mogu iskoristiti.

Na liniji Volánbusz Zrt-a br. 600. koji saobraća između Budimpešte i Subotice, mala deca imaju popust od 80%, veća deca 50%, đaci 10%, a penzioneri 10%, dok za one koji putuju grupno prevoznik obezbeđuje još daljnjih 10-40% popusta. Prevoz dva putnička prtljaga koji ne prevazilaze standardnu meru (80*80*25 cm i 20 kg) i jednog ručnog prtljaga je besplatan, a iznad toga za prtljage se plaća doplata od 2000 Ft po komadu.

40

Na relaciji Segedina i Subotice Volánbusz Zrt. i Tisza Volán Zrt za jedno putovanje obračunava se 800 Ft, dok za povratnu kartu putnici treba da plate 1300 Ft, a u slučaju Subotica-transa za jedno putovanje se plaća 350 RSD u forintskoj protuvrednosti (885 Ft) ili se plaća u evrima (prema tečaju od 18. juna 2012. 1 RSD=2,53 Ft).

Na linijama Tisza Volán Zrt-a br. 603. između Segedina i Kanjiže/Sente/Bečeja putnici treba da plate za jedan smer između Segedina i Bečeja 1680 Ft, za povratnu 2690 Ft. Za jedno putovanje između Segedina i Sente se plaća 950 Ft, a u slučaju povratne karte 1520 Ft. U slučaju Severtransa između Segedina i Bečeja se plaća 540 RSD (1366 Ft), u slučaju kupovine povratne karte 760 RSD (1923 Ft). Za putovanje između Segedina i Sente plaća se 370 RSD (936 Ft), a za povratnu kartu 520 RSD (1316 Ft).

Na linijama Tisza Volána besplatno putuju deca ispod 5 godina, ukoliko ne zauzimaju posebno sedište, dok do 10 godina plaća se 50% karte. 20% popusta dobiju putnici koji svoju povratnu kartu kupe u pretprodaji. Popusti na karte važe u obe relacije.

Na međunarodnim linijama Severtrans Sente samo u slučaju kupovine povratne karte postoji popust.

Na međunarodnim relacijama Subotica-transa besplatno putuju deca od 0-5 godina, ukoliko ne zauzimaju posebno sedište, a popust od 50% imaju deca od 6-12 godina. Studenti u jednom pravcu imaju pravo na popust od 20%, dok u povratnom na 30%, a na segedinskoj liniji uživaju popust od 30% uz predočenje đačke legitimacije.

U autobuskom saobraćaju u slučaju obe zemlje na blagajnama većih autobuskih stanica voznu kartu možete da kupite samo za linije domaćeg prevoznika. Na usputnim stanicama i za autobuse inozemnog prevoznika karta može da se kupi samo kod vozača autobusa.

Na međunarodnim linijama Severtrans Sente karta kupljena kod vozača može da se plati u srpskim dinarima ili evrima, na linijama Subotica-transa u srpskim dinarima, evrima ili mađarskim forintama (međutim kusur se vraća samo u dinarima), a na linijama mađarskih prevoznika karta se plaća u forintama ili evrima.

Na mađarskoj deonici železnice vozne karte se kupuju na segedinskoj železničkoj stanici, a u Reske (Röszke) samo u vozu.

U pograničnom železničkom saobraćaju popusti se daju i pojedinačnim putnicima, kao i onima koji putuju grupno. Vozna karta između Segedina i Subotice košta 1040 Ft, dok povratna košta 870 Ft. Za relaciju Segedin-Kanjiža karte koštaju 1855 Ft, odnosno povratne 1515 Ft. Karte važe za područje linija Segedin – Kanjiža, Segedin – Subotica i Kiskunhalaš (Kiskunhalas) – Subotica. Na putnike se isključivo u pograničnom saobraćaju odnose pravila SCIC-NRT-a (posebna pravila međunarodnog saobraćaja). U slučaju putovanja s voznom kartom važe pravila međunarodnog prevoza bez rezervacije mesta što za jedan put obezbeđuje 60% popusta na voznu tarifu kako u slučaju jednoga puta, tako i povratno. Vozne karte mogu da se kupe i u pretprodaji dva meseca pre putovanja, odnosno na međunarodnoj blagajni segedinske železničke stanice neposredno pre putovanja. Za decu između 6-14 godina plaća se pola od karte za odrasle s popustom. Za prevoz žive životinje plaća se 50% karte s popustom. Za prevoz prtljage koje prevazilaze standardne mere i prevoz bicikala plaća se

41

jednako po 2 evra doplate. Sledeća tabela sadrži tarife prevoza prevoznika javnog saobraćaja koji saobraćaju u regionu:

cena vozne karte cena povratne karte Relacija Prevoznik Ft RSD € Ft RSD € Tisza Volán Zrt. 300 120* 1 500 201* 2 Volánbusz Zrt. 300 120* 1 500 201* 2 Segedin – Subotica-trans 672* 270 2,3* - - - Horgoš Severtrans Senta 374* 150 1,3* - - - MÁV 1040 360* 3,6 870 349* 3 Železnice Srbije 441* 177 1,5* 882* 354 3* Tisza Volán Zrt. 800 321* 3 1300 522* 5 Volánbusz Zrt. 800 321* 3 1280 514* 5 Segedin – Subotica-trans 872* 350 3* 1395* 560 4,8* Subotica Severtrans Senta ------MÁV 1855 745* 6,4 1515 608* 5,3 Železnice Srbije 760* 305 2,6* 1520* 610 5,3* Tisza Volán 560 225* 2* 900 361* 3,1* Subotica-trans ------Segedin – Severtrans Senta 623* 250 2,2* - - - Kanjiža MÁV 1275 512* 4,4 1045 420* 3,6 Železnice Srbije 645* 82+177** 2,2* 1290* 518** 4,5* Tisza Volán 950 382* 4 1520 610* 6 Segedin – Subotica-trans ------Senta Severtrans Senta 1295* 520 4,5* 921* 370 3,2* Tisza Volán 1680 - 7 2690 - 11 Segedin – Subotica-trans ------Bečej Severtrans Senta 1892* 760 6,6* 1345* 540 4,7*

*: kalkulisana svota u interesu upoređivanja je izračunata prema tečaju od 11.07.2012. 1€ = 288Ft i 1RSD =2,49Ft **: karte se posebno kupuju na relaciji Kanjiža – Horgoš i Horgoš - Segedin 6. tabela Cene karata prevoznika koji saobraćaju u regionu Segedin-Subotica na istim relacijama (jun 2012.)

Upoređujući tarife međunarodnih relacija sa tarifama mađarskog i srbijanskog međugradskog saobraćaja u slučaju kupovine vozne karte bez popusta, možemo konstatovati seledeće:

autobusima mađarskih prevoznika na relaciji koja odgovara relaciji Segedin- Subotica (52 km) može se putovati za 1 120 Ft, dok na sličnoj razdaljini u Srbiji u autobusima Subotica-transa plaća se oko 400 RSD (1 000 Ft),

42

na putu koji odgovara relaciji Segedin-Kanjiža (38 km) u Mađarskoj se plaća 745 Ft, dok u Srbiji 300 RSD (750 Ft),

za put koji odgovara relaciji Segedin-Senta (61 km) mađarskim prevoznicima se plaća 1 300 Ft, dok na sličnu razdaljinu u autobusima Subotica-transa plaća se svota od oko 450-500 RSD (1 125-1 250 Ft) za kartu u jednom pravcu.

Na domaćim međumesnim linijama prevoznici ne daju popusta u slučaju kupovine povratne karte.

Upoređujući tarife prevoza međunarodnih relacija sa tarifama mađarskog i srbijanskog železničkog saobraćaja: u slučaju kupovine povratne karte za 2. klasu po potpunoj ceni za jednu kartu za relaciju Segedin-Subotica (52 km) plaća se na vozovima MÁV-START Zrt.-a 2240 Ft, dok na sličnoj udaljenosti u Srbiji na vozovima ŽS Železnice Srbije plaća se oko 400-450 RSD (1000-1125 Ft).

U slučaju izabrane međunarodne relacije cena kod MÁV-a kupljene povratne karte je 1515 Ft (340 Ft jeftinija nego karta samo u jednom pravcu), dok za vozove Železnice Srbije košta 610 RSD (1520 Ft).

Međunarodna povratna karta MÁV-START Zrt-a košta sa 725 Ft manje, dok povratna karta Železnica Srbije košta 395-520 Ft više nego tarifa prevoza u domaćim relacijama, određena na sopstvenom teritoriju.

Vidi se da su cene međunarodnih autobuskih linija u odnosu na cenu domaćih karata bez popusta na istu razdaljinu jeftinije (kod železnice to vredi samo za povratne karte kupljene u Mađarskoj). Mora se, međutim, uzeti u obzir efektivna potražnja, naime srbijanske, a unutar toga vojvođanske prosečne plate su sa blizu jednom šestinom manje nego prosečne plate u Županiji Čongrad. Pored toga treba uzeti u obzir u slučaju putovanja unutar zemlje, da u Mađarskoj učenici, penzioneri i osobe starije od 65 godina po subjektivnom pravu imaju popust, koji je na međunarodnim linijama manji ili uopšte ne postoji.

3.4.8. Elektronski sistem karata

Elektronski sistem za izdavanje karata i upravljanje vozila najsavremeniji je tehnički- tehnološki sistem efikasne kontrole i upravljanja saobraćaja.

Novi sistem koji se ostvaruje kod Subotica-transa dobio je naziv SuBus i sastoji se od dva podsistema: - podsistem za izdavanje karata koji sadrži i kontrolu putnika, i - podsistem za kontrolu vozila.

Sistem za izdavanje karata i upravljanje vozila omogućuje sledeće: - administraciju prihoda, - razvijanje tarifne politike odnosno tarifnog sistema na području grada, - suzbijanje zloupotrebe (težu falsifikaciju smart kartica),

43

- prikupljanje podataka o broju raznih kategorija putnika i njihove vremenske raspodele, - za korisnike, tj. za putnike je njegovo korištenje jednostavno i dostupno, - široki asortiman karata, - široki asortiman za mogućnosti popusta (za vremenske periode, dane, itd.), - dostupnost različitim statističkim podacima, - ličnu upotrebu socijalnih popusta, - rezervaciju i prodaju karata putem interneta.

Sistem upravljanja vozilima omogućuje sledeće: - upravljanje vozilima u mreži linija, - poboljšanje kvaliteta usluga, - povećanje efikasnosti sistema javnog prevoza putnika, - optimalizaciju mreže linija, - kontrolu rada vozača, - mogućnost za efikasno rešavanje neočekivanih i vanrednih situacija, - povećavanje bezbednosti putnika i vozača, - bolje informisanje putnika.

Ovaj sistem za izdavanje karata radi s beskontaktnim plastičnim smart kartama. One mogu biti personalizovane (npr. mesečne karte), ili opšte (elektronski novčanici). U novom sistemu obavezno je izvršiti prijavu karte (Check In) pri ulasku u autobus na prednjim vratima i odjavu karte (Check Out) pri silasku na srednjim ili stražnjim vratima.

Sva vozila se opremaju uređajima za poništavanje karata kojima se kontroliše valjanost karata i izvrši isplata, odnosno uređajima za učitavanje u sredini vozila, pomoću kojih putnici mogu da kontrolišu podatke na svojim kartama.

Novi sistem za izdavanje karata zamenjuje stari u kojem se kupnja karata obavljala uz pomoć konduktera, a naglasak se stavlja na kupovinu karata u pretprodaji. Karta kupljena kod vozača u vozilu biće znatno skuplja od one kupljene u pretprodaji, da bi se i time smanjio broj karata kupljenih kod vozača i na taj način bi se smanjilo i vreme čekanja autobusa na autobuskim stanicama.

U planu je prodaja karata preko interneta, ali tek posle toga kad postojeće karte budu zamenjene beskontaktnim kartama (karticama).

Sistem za upravljanje vozilima sadrži satelitsko praćenje vozila pomoću kojeg će saobraćajni servis da raspolaže sa stvarnim podacima, što će u krajnjem redu doprineti boljem informisanju putnika i bržem javnom saobraćaju.

44

3.4.9. Informacijske usluge

U pograničnom saobraćaju putnici koji koriste javni prevoz moći će da se informišu o uslovima putovanja i tarifama na autobuskim stanicama iz reda vožnje u štampanoj formi. Svaki od prevoznika raspolaže internetskom veb stranicom. Na veb stranici Tisza Volána, Volánbusza i MÁV-a nalazi se red vožnje međunarodnih linija i uslovi putovanja. Na internetskoj površini Subotica-transa na tri jezika (srpskom, engleskom, mađarskom) mogu da se informišu putnici o redu vožnje i tarifama autobuskih linija. Veb stranice Severtransa i Železnica Srbije pružaju relativno malo obavesti o međunarodnim linijama, sem pustog reda vožnje nisu dostupne ni tarife niti uslovi prekograničnog saobraćaja.

Ne postoji planer putovanja s mapom za prekogranične relacije. Planer putovanja mađarskog zemaljskog autobuskog reda vožnje (www.menetrendek.hu) sadrži samo domaće deonice međunarodnih linija (30. slika). Planer putovanja mađarskih železnica MÁV-Start (www.- mav-start.hu) sadrži na relaciji Segedin-Horgoš-Subotica aktualne vozove. Na veb stranici Tisza Volana u pretraživaču reda vožnje nalaze se međunarodne linije koje polaze iz Segedina i vraćaju se tamo, ali naprimer u listi stanica nalaze se samo srpski nazivi autobuskih stanica srbijanskih naselja, što otežava nalaženje odgovarajućeg reda vožnje. Kod srbijanskih prevoznika, pretraživač za red vožnje možemo da koristimo samo u slučaju železnica.

30. slika Putevi i železničke pruge završavaju kod granice u planeru menetrendek.hu (Izvor: www.menetrendek.hu)

Na pojedinim autobuskim stanicama primenjuju različite načine za informisanje putnika. Na segedinskoj autobuskoj stanici jedna statična informacijska tabla pomaže pronaći vreme polaska odgovarajućeg autobusa i peron s kojeg polazi nakon što smo izabrali tačno odredište. (31. slika).

45

31. slika Statična informacijska tabla za red vožnje na segedinskoj autobuskoj stanici (Izvor: KTI)

Na subotičkoj stanici informacije o polasku i dolasku autobusa sadrži informacijska tabla koja se nalazi na centralnom mestu čekaonice. Međunarodne linije su postavljene dalje od domaćih na malo teže čitljivom štampanom listu. (32. slika)

32. slika Statične informacije za putnike na autobuskoj stanici u Subotici (Izvor: KTI)

O vremenu polaska autobusa Severtrans Sente možemo se informisati tek u internetskom redu vožnje, odnosno na autobuskim stanicama u Senti i Novom Sadu, a u slučaju međustanica table postavljene na stanicama ne pružaju dovoljno informacija o vremenu polaska autobusa te o podacima odredišta. U Horgošu, na primer, još stoji red vožnje iz 2004. godine. (33. slika)

46

33. slika Informacijska tabla autobuske stanice Horgoš Centar

O tarifama takođe samo preko telefona ili na blagajnama navedenih autobuskih stanica možete da dobijete informacije, odnosno s plakata okačenih u čekaonicama.

O linijama koje saobraćaju na međunarodnoj relaciji zvanična knjiga rasporeda vožnji Županije Čongrad i sveska reda vožnji Volanbusza sadrži informacije u štampanom obliku. U izdanju mogu se naći redovi vožnje svih linija autobusa koji saobraćaju na relacijama, zajedno s imenima prevoznika.

3.5. Prikaz rezultata ispitivanja

3.5.1. Prikaz rezultata ankete domaćinstava

Cilj ankete domaćinstava bio je ispitivanje navika vezanih uz putovanja stanovništa koje stanuje u regionu. Pomoću anketa domaćinstava dostupne su postale i takve osobe koje trenutno ne putuju preko granice, dakle ne mogu se ispitati tokom anketa javnog saobraćaja i anketa putnog graničnog prelaza. Oni čine onaj sloj društva koji se može pojaviti kao potencijalni novi putnici u regionu. Osim toga, ankete domaćinstava omogućuju da se postavi relativno dugi niz pitanja čime se mogu dobiti detaljniji podaci putovanja i demografije.

3.5.1.1. Karakteristike uzoraka

U Mađarskoj u ispitivanoj oblasti između 11. i 18. aprila, a u Vojvodini (zbog pravoslavnog Uskrsa u drugom terminu) između 18. i 28. aprila su anketari potražili nasumce izabrana domaćinstva. S obe strane granice formulisali smo 2-2 različita tipa uzorka.

Segedin odnosno Suboticu smo obradili odvojeno. Broj domaćinstava, odnosno ispitanih osoba je bio sledeći u pojedinim regionima (7. tabela):

47

Okolina Okolina Naziv Segedin Subotica Segedina Subotice22 Domaćinstvo, komad 250 250 248 250 Osoba, glava 490 545 535 581 Ispitana 1,96 2,18 2,16 2,32 osoba/domaćinstvo, glava 7. tabela Osnovni podaci ispitanih osoba

Prema veličini uzoraka, nivo signifikantnosti za bilo koji podskup je do 5%, tj. svaki udeo koji prelazi taj broj može se smatrati takvim što se ne uzima kao slučajna greška uzorka. (Drugim rečima, stopu distrubcije manju od toga u analizi ne možemo da uzmemo u obzir, naime, ti podaci se već računaju u veličinu slučajne greške.)

U distribuciji ispitanih prema polu nismo primetili značajno odstupanje, u oba regiona – shodno opštim demografskim tendencijama – ispitano je nešto više žena nego muškaraca. Istovremeno ispitane osobe se jako razlikuju po dobnim skupinama, školskoj spremi, ili aktivnosti u privredi, u zavisnosti od toga jesu li dospeli u mađarski ili vojvođanski uzorak. U nedostatku detaljnih statističkih podataka (u obe zemlje za sada stoje nam na raspolaganju samo podaci iz popisa stanovništva izvršenog pre više nego jedne decenije, stoga njih danas već nije preporučljivo upotrebiti) moramo pretpostaviti da ove razlike odražavaju stvarne demografske i sociološke razlike stanovništva sa dve strane granice (8. tabela):

Dobne skupine Segedin Subotica Segedin-Subotica 7 -18 godina 8,5% 6,0% 2,5% 19 -30 godina 17,1% 33,3% -16,2% 31 -45 godina 30,7% 18,0% 12,7% 46 -60 godina 25,4% 29,2% -3,8% Iznad 60 godina 16,8% 13,6% 3,3% 8. tabela Distribucija ispitanih prema dobnim skupinama

Najznačajnije razlike su sledeće: u Vojvodini je mlađa populacija nego u Segedinu i njegovoj okolini. Dok u krugu učenika školske dobi nije značajna razlika, ali već generacija od 19-30 godina je mnogobrojnija u Subotici i njenoj okolini, nego u ispitanom regionu u Mađarskoj.

Istovremeno uočili smo da školska sprema ispitanih u Vojvodini uveliko prevazilazi podatke dobivene u anketi obavljenoj u Mađarskoj. (Vidi: 9. tabela) To samo po sebi ne objašnjava činjenica da je u Segedini u okolini bio relativno veći broj ispitanih učenika, iz čega proizlazi da je još veći broj onih sa nižom školskom spremom.

22 Bačka Topola: 60 domaćinstava, Bečej: 50 domaćinstava, Kanjiža: 40 domaćinstava, Ada: 35 domaćinstava, Senta: 35 domaćinstava, Novi Kneževac: 20 domaćinstava, Mali Iđoš: 10 domaćinstava.

48

Školska sprema Segedin Subotica Segedin - Subotica 8 razreda OŠ ili manje 22,5% 11,9% 10,6% Stručna srednja škola 22,9% 13,3% 9,6% Gimnazija, stručna srednja s 35,3% 47,1% -11,8% maturom Fakultetska sprema 19,2% 27,7% -8,5% 9. tabela Distribucija ispitanih prema školskoj spremi

U vezi sa školskom spremom ispitanika, u anketi obavljenoj na obe strane granice mogu se naći značajne razlike i u distribuciji ispitanih prema ekonomskoj aktivnosti (10. tabela). Deo njih se može objasniti razlikama opšte ekonomske situacije, drugi deo njih bi se pak mogao da otkrije samo drugim anketama koje se ne vezuju strogo uz naš predmet ispitivanja. U mađarskom uzorku - inače slično državnim odnosima – veći je odnos penzionera a niži odnos nezaposlenih nego u vojvođanskom uzorku. Isto to se može reći o odnosu intelektualaca i fizičkih radnika. (U tabeli prikazujemo samo signifikantne odnose, osim toga u uzorku se nalaze rukovodioci korporativnih preduzeća, odnosno, njihovi vlasnici, žene na porođajnom odsustvu, domaćice i ostali neaktivne i izdržavane osobe.)

Ekonomska akivnost Segedin Subotica Segedin - Subotica Preduzetnik 6,6% 4,6% 2,0% Zaposleni intelektualac 23,3% 35,3% -12,0% Fizički zaposlenik 22,8% 10,5% 12,2% Penzioner 20,7% 17,4% 3,3% Nezaposlen 4,1% 11,7% -7,7% Učenik 14,5% 20,4% -5,9% 10. tabela Distribucija ispitanih prema njihovoj ekonomskoj aktivnosti

3.5.1.2. Karakteristike onih koji su u protekloj godini putovali preko granice

Od svih prekograničnih putovanja, nešto više putovanja obavili su oni koji žive u Vojvodini, od stanovnika Segedina i okoline. Daljnje analize nastavljamo na osnovu 164 putovanja iz Segedina i okoline u Srbiju, odnosno na osnovu 418 putovanja iz Subotice i okoline u Mađarsku.

Među sociološko-demografskim karakteristikama onih koji putuju preko granice već su znatno veće razlike nego u mnoštvu svih upitanih. To je verovatno u vezi s tim da su u krugu putnika relativno veće razlike unutar pojedinih regiona kako u volji i želji za putovanjem, tako i u ekonomskoj situaciji koja omogućuje/opravdava putovanje. Među troškovima putovanja, naime ni blizu nisu tako velike razlike kao među opštim ekonomskim performansama.

49

U distribuciji prema polovima nema signifikantnih promena, ali distribucija prema dobnim skupinama (vidi: 11. tabela), ili pogotovo distribucija prema školskoj spremi (vidi: 12. tabela) već su se udaljile jedna od druge.

Dobne skupine Segedin Subotica Segedin-Subotica 7 -18 godina 7,3% 3,6% 3,7% 19 -30 godina 20,1% 42,1% -22,0% 31 -45 godina 34,8% 22,7% 12,0% 46 -60 godina 26,2% 24,6% 1,6% Iznad 60 godina 10,4% 6,9% 3,4% 11. tabela Distribucija putnika koji putuju preko granice prema dobnim skupinama

Školska sprema Segedin Subotica Segedin-Subotica 8 razreda OŠ ili manje 17,1% 5,0% 12,0% Stručna srednja škola 13,4% 6,2% 7,2% Gimnazija, stručna srednja s 47,0% 45,0% 2,0% maturom Viša i visoka (fakultet) 22,6% 42,6% -20,0% 12. tabela Distribucija putnika koji putuju preko granice prema školskoj spremi

Naravno u skladu s tim odnosi grupa po ekonomskoj aktivnosti (vidi: 13. tabela) pokazali su još značajnije razlike u dvama uzorcima.

Ekonomska aktivnost Segedin Subotica Segedin-Subotica Preduzetnik 9,8% 7,2% 2,5% Zaposlenik intelektualac 30,5% 42,9% -12,4% Fizički zaposlenik 18,3% 6,0% 12,3% Penzioner 14,0% 7,0% 7,0% Nezaposlen 2,4% 10,1% -7,7% Učenik 16,5% 17,8% -1,4% 13. tabela Distribucija putnika koji putuju preko granice prema njihovoj ekonomskoj aktivnosti

Sledeća uočljiva razlika onih koji putuju preko granice jeste da dok među onima koji putuju iz Vojvodine u Mađarsku u relativno velikom broju ćemo naći takve koji putuju javnim prevozom (vozom i autobusom po redu vožnje u jednakoj meri), dotle broj onih koji u suprotnom pravcu putuju javnim prevozom (vidi: 14. tabela) ne dostiže signifiknatnu vrednost.

50

Načini putovanja Segedin Subotica Segedin-Subotica Voz 1,5% 5,2% -3,7% Međugradski autobus po redu 3,8% 6,0% -2,2% vožnje Vozač osobnog automobila 37,7% 37,5% 0,1% Putnik osobnog automobila 49,4% 45,6% 3,7% Autobus od preduzeća 3,1% 2,2% 0,8% 14. tabela Distribucija putnika koji putuju preko granice prema izabranom načinu putovanja

Možemo da ustanovimo i to da iz pravca Mađarske su relativno punija vozila kada putuju u Vojvodinu, iako u vozilima sa obe strane granice obično putuje više od dve osobe. (U vozilima iz Mađarske po vozilu putuje 2,31 osoba, dok u vozilima iz Vojvodine vrednost zasićenosti je 2,22 osobe po vozilu.)

Korišćenje automobila koji igraju odlučujuću ulogu u putovanjima možemo da objasnimo sa brojnim razlozima. Među njima istaknutu ulogu ima razlog putovanja, pored vremena potrebnog za putovanje ili troškova putovanja, itd. Iz Mađarske – barem što se tiče upitanih – prvenstveno se putuje u Vojvodinu sa ciljem povratka kućama. Pretpostavljajući da se ne radi o problemu sporazumevanja, ta činjenica ukazuje na to da među putnicima ima relativno velik broj onih koji žive u Segedinu duže vreme i povremeno odlaze kući u posetu svojoj rodbini. To potvrđuje i činjenica da se u našim uzorcima nalaze i drugi, uobičajeni razlozi putovanja.

S druge strane, značajan deo putnika koji stižu iz Vojvodine dolazi u Mađarsku zbog povoljnije kupovine (vidi: 15. tabela), ali isto tako u ne malom broju dolaze na rekreativne programe u Mórahalom ili Segedin, odnosno mnogi dolaze u Mađarsku i zbog zapošljavanja ili učenja.

Razlog putovanja Segedin Subotica Segedin-Subotica Na posao 0,8% 1,8% -1,0% U školu 0,0% 4,3% -4,3% Radi obavljanja administracije 0,0% 3,9% -3,9% Radi kupovine 18,7% 33,3% -14,6% Iz zdravstvenih razloga 0,0% 1,4% -1,4% U vezi sa obavljanjem poslova 1,8% 13,2% -11,4% Povratak kući 76,4% 17,1% 59,3% Poseta 0,0% 2,9% -2,9% Provođenje slobodnog 0,0% 22,1% -22,1% vremena 15. tabela Distribucija putnika koji putuju preko granice prema razlogu putovanja

51

Sličnosti i razlike koje se javljaju u frekventnosti putovanja mogu da se dovedu u vezu sa razlozima putovanja (Vidi: 16. tabela). U broju onih koji putuju redovito dnevno ili nedeljno nema signifikantnih razlika među stanovnicima dveju država, uprkos tome što oni koji putuju iz Mađarske većinom putuju nedeljno jednom, dok oni koji stižu iz Vojvodine putuju preko granice nedeljno više puta, makar i dnevno. Ističe se broj onih koji u Mađarsku stižu iz Subotice i njene okoline mesečno i više puta. I ukupno se više putuje iz Vojvodine u okolinu Segedina nego u suprotnom pravcu.

Frekventnost putovanja, prethodni dan je putovao/la Segedin Subotica Segedin-Subotica preko granice Svakog dana u nedelji 0,5% 0,4% 0,1% Nedeljno radnim danom 4,3% 5,8% -1,4% Nedeljno više puta 5,4% 7,8% -2,4% Nedeljno jednom 9,2% 4,1% 5,1% Mesečno više puta 0,5% 17,7% -17,2% Ređe 79,9% 64,2% 15,7%

Frekventnost putovanja, prethodnog vikenda je Segedin Subotica Segedin-Subotica putovao/la preko granice Svakog vikenda 0,0% 1,8% -1,8% Mesečno više vikenda 2,8% 0,9% 1,9% Mesečno jednog vikenda 0,0% 0,0% 0,0% Polugodišnje više puta 0,7% 57,2% -56,5% Polugodišnje jednom 8,3% 0,6% 7,7% Godišnje više puta 2,8% 4,9% -2,1% Ređe 85,4% 34,5% 51,0%

Frekventnost putovanja, drugom prilikom je putovao/la preko Segedin Subotica Segedin-Subotica granice Svake nedelje 3,2% 11,9% -8,7% Mesečno više puta 19,0% 16,0% 3,1% Mesečno jednom 34,9% 23,0% 12,0% Tromesečno više puta 14,3% 14,8% -0,5% Tromesečno jednom 9,5% 1,0% 8,5% Polugodišnje više puta 19,0% 20,3% -1,2% Polugodišnje jednom 0,0% 12,9% -12,9% Godišnje više puta 0,0% 0,0% 0,0% Ređe 0,0% 0,2% -0,2% 16. tabela Distribucija putnika koji putuju preko granice prema frekventnosti njihovog putovanja

52

Zapitali smo stanovništvo regiona i o tome ima li takvo mesto u drugoj zemlji kuda uopšte ne mogu da stignu, ili stignu samo ređe nego što bi to želeli. Interesovali smo se u vezi s propalim putovanjima i o tome da iz kojeg razloga ne mogu da putuju toliko puta koliko puta bi želeli da putuju, odnosno da putovanja kakvoga tipa moraju da se odreknu (kupovina, poseta, itd.). U daljnjem ćemo da sumiramo najvažnije karakteristike odgovora datih na ova pitanja.

Krug onih koji putuju preko Uopšte ne stigne U krugu svih upitanih granice nekud preko s druge Segedin- Segedin- strane granice Segedin Subotica Segedin Subotica Subotica Subotica Da 5,0% 14,8% -9,8% 7,9% 17,5% -9,5% Ne 90,3% 79,9% 10,4% 89,6% 79,2% 10,4% 17. tabela Odnosi putovanja koji se uopšte ne ostvaruju prema adresi upitanih i stvarnim mogućnostima njihovog putovanja

Različita ekonomska situacija zemalja i njihovih stanovnika pokazuje se i u tome da koliko njih osećaju tako da ne mogu da stignu negde preko granice (vidi: 17. tabela); ili samo ređe (vidi: 18. tabela) mogu da stignu nego kako bi to želeli.

Putnici koji putuju preko Svi upitani Ređe dospeva nekuda granice preko granice Segedin- Segedin- Segedin Subotica Segedin Subotica Subotica Subotica Da 5,2% 26,1% -20,9% 11,0% 36,8% -25,8% Ne 90,3% 68,6% 21,7% 87,2% 59,1% 28,1% 18. tabela Odnosi putovanja koji se ostvaruju ređe od željenog prema adresi upitanih i stvarnim mogućnostima njihovog putovanja

Na mađarskoj strani granice mnogo manje njih je izjavilo da ima takvih mesta u koja ne mogu ili samo ređe mogu da stignu nego upitanici u Subotici i njenoj okolini. Štaviše u krugu stanovnika Segedina i okoline nema značajnijih razlika iz aspekta da uopšte ne ili samo ređe dospevaju u neka mesta preko granice. Nasuprot tome na srbijanskoj strani granice mnogo više je onih koji bi shodno svojim mogućnostima otputovali i na više mesta. Broj onih koji su u svojim putovanjima na neki način ograničeni u bilo kojem krugu je blizu 10% kod ispitanika u Mađarskoj, dok je nasuprot tome od ispitanih u Srbiji puno je veći broj onih koji bi rado putovali i u neka druga naselja u Mađarskoj.

Distribucija razloga neostvarenih putovanja je veoma slična onima koja su se stvarno realizovala. Čini se dakle, da na motive putovanja ne utiču oni faktori koji se protežu između stvarnih i eventualno ne ostvarivih želja i potreba.

Među razlozima neostvarenih putovanja u oba kruga (u krugu uopšte ne realizovanih putovanja, odnosno u krugu samo ređe realizovanih putovanja) odlučujuću ulogu imaju materijalne mogućnosti. (Vidi: 19. tabela) Oni koji stvarno putuju u velikom broju su

53

napomenuli dugo vreme potrebno za prelaženje preko granice. To u prvom redu smeta putnicima iz Vojvodine koji prelaze preko šengenske granice, dok je za putnike iz Mađarske bilo manje važno. Za njih više znače prepreku nedostatak vremena i manjkave veze u javnom saobraćaju.

Svi upitani Oni koji putuju preko granice Zašto ne stigne na Segedin- Segedin- drugu stranu granice Segedin Subotica Segedin Subotica Subotica Subotica Putovanje je preskupo 21,2% 20,6% 0,5% 23,1% 8,1% 15,0% Nema novaca za 13,5% 37,6% -24,1% 15,4% 37,8% -22,5% putovanje Dugo traje prelaženje 1,9% 18,2% -16,3% 7,7% 36,5% -28,8% preko granice Nema vremena za 13,5% 9,7% 3,8% 15,4% 4,1% 11,3% slobodne aktivnosti Malo je veza u javnom 17,3% 9,1% 8,2% 15,4% 9,5% 5,9% saobraćaju Ostalo 28,8% 4,8% 24,0% 23,1% 1,4% 21,7% 19. tabela Zašto nije putovao onaj ko uopšte ne stigne negde

Razlike između anketiranih u dve zemlje znatno se smanjuju ako gledamo samo ona putovanja koja su se realizovala ređe od željenog. Uprkos tome celovita slika se ne menja. Blizu jedna petina upitanih smatra da je putovanje preskupo. Ali dok su se od onih koji uopšte ne putuju, u Vojvodini blizu tri puta toliki izjasnili tako da nemaju novaca za putovanje, za razliku od Mađarske, kod onih koji samo ređe dospevaju nekuda kuda bi želeli, veličina te razlike se smanjila blizu statističke margine grešaka. (Vidi: 20. tabela). Među onima koji zaista putuju, stanovnici Segedina i njegove okoline su se u većoj meri izjasnili tako da nemaju novaca za to da češće putuju, nego stanovnici Subotice i njene okoline. Nedostatak veza javnog saobraćaja prvenstveno smeta onim putnicima iz Mađarske, koji i inače rađe putuju automobilom, odnosno sprečava ih u tome da češće posete drugu zemlju.

54

Svi upitani Oni koji putuju preko granice Zašto ne stiže na Segedin- Segedin- drugu stranu granice Segedin Subotica Segedin Subotica Subotica Subotica Putovanje je preskupo 22,6% 20,5% 2,2% 5,6% 15,0% -9,4% Nema novaca za 24,5% 28,5% -4,0% 33,3% 28,1% 5,2% putovanje Dugo traje prelaženje 5,7% 16,1% -10,4% 16,7% 25,6% -9,0% preko granice Nema vremena za 20,8% 20,5% 0,3% 27,8% 20,6% 7,2% slobodne aktivnosti Malo je veza u javnom 11,3% 5,7% 5,6% 5,6% 3,8% 1,8% saobraćaju Ostalo 15,1% 5,7% 9,4% 11,1% 2,5% 8,6% 20. tabela Zašto nije putovao onaj ko i inače samo ređe dospeva nekuda

Među neostvarenim putovanjima težina različitih razloga putovanja – kao što smo već napomenuli – praktički se poistovećuje s onima koji se stvarno realizuju.

Putovanje kakvog Svi upitani Oni koji putuju preko granice tipa ne može da Segedin- Segedin- Segedin Subotica Segedin Subotica realizuje Subotica Subotica Kupovina 9,6% 22,6% -13,0% 7,7% 33,8% -26,1% Iz zdravstvenih razloga 0,0% 12,9% -12,9% 0,0% 6,8% -6,8% Provođenje slobodnog 67,3% 33,5% 33,8% 84,6% 21,6% 63,0% vremena Poseta 17,3% 11,6% 5,7% 7,7% 8,1% -0,4% Ostalo 1,9% 19,4% -17,4% 0,0% 18,9% -18,9% 21. tabela Distribucija neostvarenih putovanja prema razlozima putovanja

Interesantno je uočiti da anketirani u Vojvodini među razlozima neostvarenih putovanja u značajnoj meri su pomišljali na takve razloge (to pokazuje i kategorija „Ostalo“) koji se ne mogu ubrajati među uobičajene razloge putovanja. (Vidi: 21. tabela). Istovremeno među razlozima ređe realizovanih putovanja ova kategorija predstavlja težinu ispod nivoa signifikancije. (Vidi: 22. tabela)

Možemo reći da stanovništvo oba regiona prvenstveno „odlaže“ putovanja sa ciljem provođenja slobodnog vremena, prvenstveno njih se odriče definitivno, ili privremeno. Latencija je značajna i u slučaju putovanja sa ciljem kupovine, koja se u jednoj – od prethodne povoljnijoj – sredini mogu pojaviti i kao stvarna potreba za putovanjem. Teža ekonomska situacija ujedno ruši i međuljudske odnose, naime anketirani Mađari koji na drugoj strani granice raspolažu sa rodbinskim vezama u veoma velikoj meri su spomenuli i to da i putovanja sa namerom posete mogu da ostvare u manjoj meri od željene – barem gledajući u odnosu na duševne potrebe.

55

Putovanja kakvog Svi upitani Határ túloldalára utazók tipa ne može da Segedin- Segedin- Segedin Subotica Segedin Subotica realizuje Subotica Subotica Kupovina 17,3% 26,0% -8,7% 23,1% 33,1% -10,0% Iz zdravstvenih 0,0% 7,6% -7,6% 0,0% 2,2% -2,2% razloga Provođenje slobodnog 51,9% 62,0% -10,1% 46,2% 54,7% -8,5% vremena Poseta 28,8% 4,4% 24,4% 69,2% 4,3% 64,9% Ostalo 1,9% 0,0% 1,9% 0,0% 2,2% -2,2% 22. tabela Distribucija putovanja koja se realizuju ređe od željenog prema razlozima putovanja

Među ciljevima neostvarenih putovanja anketirani u Segedinu i okolini u najvećoj meri su spomenuli Suboticu, zatim Palić i Novi Sad. S time se skoro u potpunosti podudaraju odredišta stvarno realizovanih putovanja, s tom razlikom da umesto Novog Sada na trećem mestu se nalazi Đala.

Nasuprot tome najveći deo neostvarenih putovanja anketiranih u Subotici i njenoj okolini ne daju stvarna odredišta putovanja. Oni bi prvenstveno putovali u Budimpeštu (40,3%), odnosno ne znaju tačno odrediti cilj putovanja (24,7%). Naravno ima još latentnih potreba za putovanjima u Segedin i Morahalom. Najveću većinu stvarno realizovanih putovanja čine putovanja u Segedin (71,2%), ali je je značajan omer i budimpeštanskih putovanja (15,2%) kao i putovanja u Morahalom (9,1%).

Na kraju moramo spomenuti i to da gde i u kolikoj meri poznaju stvarne mogućnosti putovanja, u prvom redu putovanja javnim prevozom između dva regiona. Među onim anketiranima koji ne poznaju baš tačno mogućnosti putovanja nema velike razlike u odnosu na ukupan broj upitanih. Upadljivo je međutim da većina ne poznaje tačne mogućnosti, naime od 10 ljudi samo 4 je dalo tačan odgovor. Veoma je mnogo onih koji ne znaju za železničku povezanost. Nešto je bolja situacija među onima koji stvarno putuju u drugu zemlju, anketirani u Vojvodini bolje poznaju saobraćajne veze, ali je i ovako samo polovina upitanih dalo dobar odgovor.

Može li se doći u Svi upitani Oni koji putuju preko granice Suboticu/Segedin Segedin- Segedin- pomoću javnog Segedin Subotica Segedin Subotica prevoza Subotica Subotica Da, autobusom 29,1% 34,2% -5,0% 33,8% 31,4% 2,3% Da, vozom 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% Da, i autobusom i 42,7% 39,0% 3,8% 43,1% 53,9% -10,7% vozom Ne 9,1% 3,7% 5,4% 7,5% 0,0% 7,5% Ne zna 19,0% 23,1% -4,1% 15,6% 14,7% 0,9% 23. tabela Poznavanje javnog prevoza u dva regiona

56

Nedostaci u poznavanju veza dvaju gradova preko javnog saobraćaja mogu se pokazati i u distribuciji odnosno razlikama odgovora na pitanja u vezi s tarifama. Cene koje se kreću između 800-1500 forinti u zavisnosti od prevoznika, samo je relativno mali broj upitanih „pogodio“ na obe strane granice. (Vidi: 24. tabela). Međutim, unutar toga velike su razlike između anketiranih putnika u Mađarskoj i Srbiji. Od anketiranih u Vojvodini skoro je 1/5 odgovorila tačno, ali od onih koji stvarno putuju preko granice 55% je u maloj meri pogrešio cenu: misle da je tarifa ispod 750,- forinti. Nasuprot tome od anketiranih u Segedinu i okolini koji stvarno putuju preko granice samo 1/7 raspolaže sa odgovarajućim znanjem. Takođe su velike razlike i u tom pogledu da koliko njih se izjasnilo tako da ne poznaju cene karata: na srbijanskoj strani granice ¼ anketiranih, dok na mađarskoj strani polovina upitanih! Daljnja relevantna razlika je da dok među vojvođanskim anketiranima niko nije „precenio“ tarifu, tj. relativno su se dobro približili stvarnim cenama, dotle su anketirani u Mađarskoj pomišljali i na sasvim ekstremne cene.

Koliko košta jedno putovanje Razlike (% autobusom Segedin Subotica poen) Ne zna 50,0% 25,8% 24,2% Odbio/la odgovor 0,0% 0,0% 0,0% Ispod 750 forinti 4,3% 54,3% -50,0% 751 – 1 500 forinti 14,0% 18,2% -4,2% 1 501 – 2 250 forinti 11,0% 0,7% 10,3% 2 251 – 3 000 forinti 6,7% 0,7% 6,0% 3 001 – 3 750 forinti 0,6% 0,0% 0,6% 3 751 – 4 500 forinti 7,9% 0,2% 7,7% 4 501 – 5 250 forinti 3,0% 0,0% 3,0% 5 251 – 6 000 forinti 1,8% 0,0% 1,8% Iznad 6 000 forinti 0,6% 0,0% 0,6% 24. tabela Poznavanje cene karata između Segedina i Subotice u dva regiona

Na naše pitanje pak da koliko bi platili za jedno putovanje između dva grada, odgovori su bili još manje „ocenjivi“. (vidi: 25. tabela) Od odgovora onih anketiranih putnika iz Mađarske koji stvarno putuju preko granice, samo se odnos može smatrati signifikantnim koji su odgovorili sa „ne znam“, a težina svih ostalih skupina je unutar statističke margine grešaka. Nešto je bolja situacija u krugu anketiranih u Vojvodini, naime samo 2/3 njih nije znalo da odgovori na ovo pitanje. Istovremeno se može ustanoviti da su odgovori anketiranih u Vojvodini na pitanja u vezi sa tarifom koja se stvarno mora platiti i u vezi sa merom prihvatljive tarife veoma slični, upoređujući distrubuciju odgovora na ova dva pitanja stvara se koeficijent korelacije od 97,6%!

57

Koliko biste platili za jedno putovanje autobusom? Segedin Subotica Razlika (% poen) Ne zna 98,2% 66,8% 31,3% Odbio/la odgovor 0,0% 0,2% -0,2% Ispod 750 forinti 0,6% 19,4% -18,8% 751 - 1500 forinti 0,0% 4,7% -4,7% 1501 - 2250 forinti 0,0% 2,7% -2,7% 2251 - 3000 forinti 0,0% 2,9% -2,9% 3001 - 3750 forinti 0,0% 0,0% 0,0% 3751 -4500 forinti 0,0% 0,5% -0,5% 4501 - 5250 forinti 0,0% 2,0% -2,0% 5251 - 6000 forinti 0,0% 0,0% 0,0% Iznad 6000 forinti 1,2% 0,7% 0,5% 25. tabela Veličina cene puta autobusom koja se smatra realnom u dva regiona

3.5.2. Prikazivanje ispitivanja i prebrojavanja saobraćaja

Zahtevi putničkog prometa pokazuju razlike i kolebanja velikih razmera u prostoru i vremenu, koji se mogu odrediti konkretnim pregledima.

Za prikazivanje promenljivosti u vremenu predlaže se prebrojavanje putnika punog poprečnog preseka, dok se u interesu određivanja prostornih razlika, odnosno upoznavanja navika putovanja predlaže lično ispitivanje, putem tzv. face-to-face intervjua.

Promenljivost u vremenu može da bude dnevno, nedeljno ili sezonalno. Kriterijum prema ispitivanju u svakom slučaju određuje postavljanje cilja date teme, odnosno željeni rezultati. U ovom slučaju ispitivanje mora obezbediti podatke putničkog prometa prema linijama po stanicama (kako vrednost vezana uz dati termin), odnosno veličinu putničkog prometa vezanu uz dane sa različitim karakteristikama. Ovom zahtevu može da udovolji jedno prebrojavanje poprečnog preseka koje registruje promet po stanicama na svim linijama jednog prosečnog radnog dana te jedne nedelje.

Putničko prebrojavanje poprečnog preseka vrše anketari koji putuju u vozilima i na anketni list za prebrojavanje putnika zapisuju podatke o putnicima koji ulaze ili izlaze (1. prilog).

Ispitivanje prostornih (teritorijalnih) razlika potrebe putovanja, odnosno ispitivanje koje služi za upoznavanje navika putovanja takođe se vrši uz pomoć ispitivača u vozilima anketiranjem putnika. Osim pitanja koja se odnose na relaciju putovanja, tj. na potpuni lanac putovanja, bila su potrebna i pitanja koja se odnose na karakteristike putovanja, kao što su npr.: razlozi putovanja, frekventnost putovanja, mogućnost izbora načina putovanja, razlozi izbora, zadovoljstvo, karakteristike trajanja vožnje, odnosno trebalo je obezbediti mogućnosti i za primedbe, predloge putnika. Anketni list za destinaciju saobraćaja sadrži 2. prilog.

Ispitivanje se naravno nadopunilo sa ciljanom obradom informacija koje maksimalno udovoljavaju zahtevima teme.

58

Obradi je prethodila kontrola osnovnih podataka, koja je obuhvatila sve podatke koji utiču na rezultate prebrojavanja putnika (postojanje anketnih listova poprečnog preseka, naznaku vremena polaska, pregled popunjenosti i logičke povezanosti anketnog lista za destinaciju saobraćaja, itd.).

Dve vrste ispitivanja koja su u tesnoj povezanosti jedno s drugim obavljena su istoga dana i to

u četvrtak, 29. marta 2012. i u nedelju 1. aprila 2012.

Treba još napomenuti da je prekogranična usluga na ispitanom području, detaljno opisana već u 3.4 tački teme, na području autobuskog i železničkog saobraćaja jednako obezbeđena, tako se ispitivanje trebalo vršiti u isto vreme u vozilima obe podgrane saobraćaja.

3.5.2.1. Analiza prebrojavanja putnika poprečnog preseka

Podatke prebrojavanja putnika poprečnog preseka sumirali smo u 26. tabela:

Autobuski saobraćaj Železnički saobraćaj

četvrtak nedelja četvrtak nedelja

broj broj broj broj broj broj broj broj linija putnika linija putnika vozova putnika vozova putnika

8 252 14 310 6 72 8 161

26. tabela Podaci prebrojavanja putnika poprečnog preseka

Za putnički saobraćaj izmeren na području međugradskog autobuskog saobraćaja karakteristična je različita veličina prometa po danu i po linijama.

Od 252 putnika ispitanih radnim danom u četvrtak

• preko državne granice je ukupno preputovalo 196 osoba linijskim autobusima od kojih je − 117 putnika putovalo u Srbiju, − 79 putnika putovalo u Mađarsku, • 56 putnika putovalo unutar Srbije, dok • na kratkoj mađarskoj deonici nije bilo putovanja unutar države.

Kretanje putničkog prometa radnim danom po pravcima dakle karakteriše jači pravac prema Srbiji: 60% putovanja se kretalo prema Srbiji, a 40% prema Mađarskoj.

Ispitujući međunarodni tj. prekogranični promet dvaju glavnih srbijanskih pravaca, može se ustanoviti da je njihova veličina približno ista

59

• u relaciji Segedin – Subotica 104 putnika, • u relaciji Segedin – Bečej 92 putnika je registrovano koji su prešli granicu.

Putnički promet subotičke linije, tj. linije br. 605, radnim danom po stanicama prikazuju slike 34. slika i 35. slika po pravcima saobraćaja.

70 putnici koji putnici koji opterećenost felszállóulaze leszállósilaze utasterhelésputnicima 60 50 40 30 20 10

0

Röszke, oh.

Palic, centarPalic,

Horgos, gr. d.

Röszke, M5

Horgos, centar

Szeged, aut.áll. Szeged,

határátkelőhely

Hajdukovo, centar Subotica, aut. Subotica, aut. stan.

Backi Vinogradi, Vinogradi, Backi centar 34. slika Karakteristike putničkog prometa linije 605 radnim danom prema Subotici

60

putnici koji putnici koji opterećenost 50 felszállóulaze leszállósilaze utasterhelésputnicima

40

30

20

10

0

Röszke, oh.

Palic, centarPalic,

Horgos, gr. d.

Röszke, M5

Horgoš, centar

Szeged, aut.áll. Szeged,

határátkelőhely

Hajdukovo, centar Subotica, aut. Subotica, aut. stan.

Backi Vinogradi, Backi centar 35. slika Karakteristike putničkog prometa linije 605 radnim danom prema Segedinu

Iz podataka se jednosmisleno vidi da putnici putuju u suštini između dve krajnje stanice linije, tj. između Segedina i Subotice. Promet usputnih stanica je minimalan. Takvo kretanje putničkog prometa je za prevoznika povoljno, naime olakšava mogućnost organizovanja budući da merodavni putnički promet se javlja već na polaznoj stanici. Na autobuskoj liniji dugačkoj 52 kilometara formirana prosečna vrednost dužine putovanja je 44 kilometra.

Putnički promet bečejske linije, tj. linije br. 603, radnim danom po stanicama prikazuju slike 36. slika i 37. slika po pravcima saobraćaja.

61

60 putnici putnici opterećenost felszállókoji leszállókoji utasterhelésputnicima 50 ulaze silaze 40 30 20 10

0

AdorjánR

Mol, centarMol,

Röszke,oh.

Senta,most

Röszke,M5

Horgos,gr. d.

Sanad,centar

Ada, aut.Ada,stan.

Horgos,centar

BackoPetrovo

Szeged, aut.áll.Szeged,

Coka,aut.stan.

Senta,aut.stan.

Becej, aut.Becej,stan.

Kanijza,kafana

Novi Knezevac, Novi Szeged,Rákóczi u.

36. slika Karakteristike putničkog prometa linije 603 radnim danom prema Bečeju

70 putnici koji putnici koji opterećenost ulazefelszálló silazeleszálló utasterhelésputnicima 60 50 40 30 20 10

0

AdorjánR

Mol, centarMol,

Röszke,oh.

Senta,most

Röszke,M5

Horgos,gr. d.

Sanad,centar

Ada, aut.Ada,stan.

Horgos,centar

BackoPetrovo

Szeged, aut.áll.Szeged,

Coka,aut.stan.

Senta,aut.stan.

Becej, aut.Becej,stan.

Kanijza,kafana

Novi Knezevac, Novi Szeged,Rákóczi u.

37. slika Karakteristike putničkog prometa linije 603 radnim danom prema Segedinu

U putničkom prometu polja br. 605 po voznom redu pored međunarodnog tj. prekograničnog prometa javlja se već i unutrašnje kretanje putnika u Srbiji u različitom volumenu po pravcima.

U putničkom prometu koji kreće iz Segedina merodavna veličina prometa se javlja već na mađarskoj strani. Značajan promet putnika koji silaze primećuje se u Senti, a posle Ade je već minimalno opterećenje vozila što u većem delu znači domaći putnički promet.

62

U saobraćaju u pravcu Segedina vrhunsko opterećenje se javlja kod naselja Mol, i usled većeg silazećeg prometa koji se primećuje u naseljima Ada odnosno Senta, nakon toga se javlja veći međunarodni promet. U tom pravcu usled srbijanskog domaćeg prometa blizu 40% putnika putuje u Segedin. Usled toga na liniji dugoj 104 kilometra prosečna dužina putovanja je 46 kilometara.

Od 310 putnika ispitanih u nedelju

• preko državne granice je ukupno preputovalo 276 osoba, od kojih − odredište 87 putnika bila je Srbija, − odredište 189 putnika bila je Mađarska, • 27 putnika je putovalo unutar Srbije, a • 7 putnika je putovalo unutar Mađarske.

Pravac nedeljnog putničkog prometa se okrenuo, uočljiva je veličina prometa prema Mađarskoj, koji znači 68% dnevnog prometa.

Ispitujući međunarodni tj. prekogranični putnički promet dvaju glavnih pravaca u Srbiji može da se ustanovi da je njihova veličina približno ista, samo im volumen prevazilazi volumen prometa radnog dana

• na relaciji Segedin – Subotica 147 putnika, • na relaciji Segedin – Bečej 135 putnika je registrovano koji su prešli državnu granicu.

Putnički promet subotičkog polja tj. polja br. 605, po stanicama nedeljom prikazuju slike 38. slika i 39. slika po pravcima saobraćaja.

63

60 putnici koji putnici koji opterećenost felszállóulaze leszállósilaze utasterhelésputnicima 50 40 30 20 10

0

Röszke,oh.

Palic, centar Palic,

Horgos,gr. d.

Röszke,M5

Horgos,centar

Szeged, aut.áll.Szeged,

határátkelőhely

Hajdukovo,centar

Szeged, RákócziSzeged, u. Subotica,aut.stan.

38. slika Karakteristike putničkog prometa linije 605 nedeljom prema Subotici

120 putnici koji putnici koji opterećenost felszállóulaze leszállósilaze utasterhelésputnicima 100 80 60 40 20

0

Röszke,oh.

Palic, centar Palic,

Horgos,d.gr.

Röszke,M5

Horgos,centar

Szeged,aut.áll.

határátkelőhely

Hajdukovo,centar Szeged,Rákóczi u. Subotica,aut.stan. 39. slika Karakteristike putničkog prometa linije 605 nedeljom prema Segedinu

Volumen nedeljnog putničkog prometa linije je različit, ali po prirodi istovetan sa volumenom prometa radnog dana, tj. veliki deo putovanja, 75-80% njih se odvija između Segedina i Subotice. Prosečna dužina putovanja je u nedeljnom putničkom prometu istovetna sa vrednošću izmerenom radnim danom, tj. 45 kilometara.

Putnički promet u pravcu Bečeja nedeljom po stanicama prikazuje 40. slika.

64

40 felszállókputnici koji leszállókputnici koji utasterhelésopterećenost ulaze silaze putnicima 35 30 25 20 15 10 5

0

Mol, centarMol,

Röszke,oh.

Senta,most

Röszke,M5

Horgos,gr. d.

Sanad,centar

Ada, aut.Ada,stan.

Horgos,centar

BackoPetrovo

Szeged, aut.áll.Szeged,

Coka,aut.stan.

Senta,aut.stan.

Becej, aut.Becej,stan.

Kanijza,kafana

Novi Knezevac, Novi Szeged,Rákóczi u.

40. slika Karakteristike putničkog prometa linije 603 prema Bečeju nedeljom

120 putnici koji putnici koji opterećenost felszállókulaze leszállóksilaze utasterhelésputnicima 100 80 60 40 20

0

Mol, centarMol,

Röszke,oh.

Senta,most

Horgos,gr. d.

Sanad,centar

Ada, aut.Ada,stan.

Horgos,centar

BackoPetrovo

Szeged, aut.áll.Szeged,

Coka,aut.stan.

Senta,aut.stan.

Becej, aut.Becej,stan.

Kanijza,kafana

Novi Knezevac, Novi Szeged,Rákóczi u.

41. slika Karakteristike putničkog prometa linije 603 prema Segedinu nedeljom

Interno kretanje putnika unutar Srbije što karakteriše putnički promet linije nedeljom – za razliku od radnih dana – javilo se u pravcu Bečeja i njegovoj okolini. U prometu u pravcu Segedina odlučujuća je deonica prikupljanja u Srbiji. Usled internog prometa manjeg volumena porasla je vrednost prosečne dužine putovanja na 57 kilometara što prevazilazi i prosečnu dužinu radnim danima.

65

Železnički saobraćaj – usled skromnog nivoa usluge prikazanog u delu materijala za utvrđivanje činjenica – obavio je i prilikom ispitivanja niski putnički promet.

Od 72 putnika ispitanih radnim danom u četvrtak

• ukupno 23 osobe je preputovalo preko državne granice od kojih − odredište 7 putnika je bila Srbija, − odredište 16 putnika je bila Mađarska, • 45 putnika je putovalo unutar Srbije, dok • 4 putnika je za destinaciju imalo Mađarsku.

Ispitani podaci putničkog prometa pokazuju značajan domaći putnički promet, većinom unutar Srbije od blizu 70%, a samo malo putnika prelazi preko granice vozom, prihvaćajući neugodnosti koje proizlaze iz nesigurnosti tokom presedanja. Usled visokog odnosa domaćeg prometa na železničkoj pruzi dugoj ukupno 48 kilometara svega je 27 kilometara prosečna dužina putovanja, što je znatno manje od vrednosti autobuskog saobraćaja.

Uticaj nesigurnosti koji se krije u mogućnosti presedanja kod Reske (Röszke), javlja se i u različitoj veličini putničkog prometa u suprotnim pravcima (42. slika), budući da približno dvaputa toliko putnika stiže iz Srbije vozom, nego obrnuto. Nesigurnost priključivanja, tj. presedanja naime proizlazi iz saobraćajne pouzdanosti srbijanskih vozova.

putnici putnici opterećenost 45 felszállókoji leszállókoji utasterhelésputnicima ulaze silaze 40 35 30 25 20 15 10 5

0

Palic

javna javna

javna javna

-

-

Röszke

Röszke

Szeged

Horgos

Szeged

Horgos

Subotica

Subotica

Hajdukovo

Hajdukovo

skladista

skladista

Palic, centarPalic,

Subotica

Subotica Backi Vinogradi Backi Backi Vinogradi Backi 42. slika Karakteristike železničkog putničkog prometa četvrtak na relaciji Segedin – Subotica

Od anketiranog 161 putnika nedeljom

• preko državne granice je proputovalo ukupno 70 osoba od kojih − odredište putovanja 19 putnika bila je Srbija, − odredište putovanja 51 putnika bila je Mađarska, • 73 putnika je putovalo unutar Srbije, dok • 18 putnika je za odredište putovanja imalo naselje u Mađarskoj.

66

I nedeljni železnički putnički promet (43. slika) karakteriše jak domaći, u prvom redu srbijanski promet koji prevazilazi i putnički promet radnih dana, usled čega je niska vrednost prosečne dužine putovanja; 26 kilometaraa. U Segedin je nedeljom stiglo dva puta toliko putnika nego koliko ih je krenulo, a to pokazuje dominanciju ne jednodnevnog putničkog prometa.

putnici putnici opterećenost 70 felszállókoji leszállókoji utasterhelésputnicima ulaze silaze 60 50 40 30 20 10

0

Palic

javna javna

javna javna

-

-

Röszke

Röszke

Szeged

Horgos

Szeged

Horgos

Subotica

Subotica

Hajdukovo

Hajdukovo

skladista

skladista

Palic, centarPalic,

Subotica

Subotica Backi Vinogradi Backi Backi Vinogradi Backi 43. slika Karakteristike nedeljnog železničkog putničkog prometa na relaciji Segedin – Subotica

Na putnički promet poprečnog preseka u javnom saobraćaju sumirajući možemo da ustanovimo da na ispitanom području autobuski saobraćaj prema redovnom redu vožnje ima veću ulogu, naime autobuske vožnje su prevezli dva i pol puta više putnika od železnice. U dva anketirana dana u autobusima je registrovano ukupno 472 putnika, a u vozovima 93 putnika. Putnički promet nedeljom bio je 1,5 puta jači od putničkog prometa četvrtkom.

U saobraćaju prema redovnom redu vožnje jači je putnički promet prema Mađarskoj, što povećano vredi za nedeljni promet. Od ove konstatacije čini izuzetak putnički promet autobuskog saobraćaja četvrtkom, u kojem su putovanja prema Srbiji predstavljala jači pravac.

Za linije obe saobraćajne podgrane je karakteristična duža deonica u Srbiji, a kao rezultat toga mogao se pojaviti jači domaći putnički promet u Srbiji, što je prvenstveno karakteristika železničkog saobraćaja (vrednost mu je između 45-70%).

U pogledu relacija putovanja na području autobuskog saobraćaja jednosmislenu veliku vrednost predstavljaju putovanja na relaciji Segedin – Subotica koja četvrtkom pokazuju 55- 75%, a nedeljom još i od toga veću vrednost, 75-80%. U pravcu Bečeja relacije putovanja su već podeljene. U železničkom saobraćaju već usled pomenutog jakog domaćeg putničkog prometa unutar Srbije nije se formirala relacija putovanja odlučujućeg volumena. Na tom području, međutim, treba napomenuti da je četvrtkom visoki polazni putnički promet u Subotici, i dolazni putnički promet u Segedinu.

67

3.5.2.2. Analiza podataka istraživanja za određivanje ciljeva putovanja

Istovremeno s prebrojavanjem putnika poprečnog preseka izvršeno je i istraživanje za određivanje ciljeva putovanja čija veličina uzoraka je bila iznad očekivanja, budući da na linijama autobusa i vozova bazu podataka su činili odgovori 239 putnika četvrtkom te 391 putnika nedeljom (1. tabela). Ta visoka rata ispitanih (podaci prebrojavanja putnika poprečnog preseka 1. tabela) znači 74 uzorka odnosno 83% uzoraka.

četvrtak nedelja ukupno

autobus 184 276 460

voz 55 115 170

ukupno 239 391 630

27. tabela Broj putnika ispitanih u istraživanju za određivanje ciljava putovanja

Na osnovu podataka istraživanja za određivanje ciljeva putovanja na raspolaganju nam stoji

• distribucija ispitanih putnika prema statusu, • distribucija razloga putovanja prema razlogu i frekventnosti, • distribucija načina putovanja prema mogućnostima i kriterijumu izbora, • distribucija zadovoljstva sa trenutnim mogućnostima putovanja i redovima vožnje. Kretanje distribucije prema statusu putnika po danima ispitivanja i saobraćajnim podgranama prikazuje 44. slika.

100% 90% 80% 70% 60% ostalo 50% penzioner 40% učenik 30% radnik 20% 10% 0% četvrtak nedelja četvrtak nedelja autobus voz

44. slika Distribucija ispitanih putnika prema njihovom statusu

68

Na osnovu podataka se dobro vidi da najveći udeo ispitanih putnika (53%) čine učenici; drugi odlučujući segmenat putnika (sa 32%) su radnici. Iz distribucije prema danima se ističe da penzioneri radije putuju radnim danom, naime njihov odnos je četvrtkom veći, dok radnici većim delom putuju neradnim danom, tj. nedeljom. Učenici takođe nedeljom čine veći udeo.

2/3 prilikom istraživanja upitanih putnika obavilo je svoje putovanje autobusom, blizu 80% učenika je takođe odabralo ovo prevozno sredstvo. Blizu 2/3 radnika je takođe autobusom stiglo do svojih odredišta. Udeo penzionera je u vozovima veći, naime oni su manje osetljivi na dužinu vremena vožnje.

Distribucija putovanja prema razlozima putovanja je po danima ispitivanja i podgranama saobraćaja veoma različita. U kretanju distribucije prema danima putovanja (45. slika) zajednička je karakteristika da je relevantan udeo putovanja sa ciljem posete, odnosno pohađanjem škole. Putovanja sa ciljem posete u oba dana predstavljaju sličan udeo, dok putovanja vezana uz pohađanje škole imaju najveći udeo nedeljom, tada prevazilaze 45%. Putovanja vezana uz odlazak na posao u oba dana su srazmera od blizu 10%, tako putovanja koja znače stabilnu potražnju sa ciljem obavljanja posla nedeljom prevazilaze čak 50%. Svakako je opravdano napomenuti udeo putovanja iz zdravstvenih razloga četvrtkom, koja iznose 7,4%.

Distribucija razloga putovanja je različita i po prevoznim sredstvima što rezimira 28. tabela.

100% ostalo 90% putovanje vezano uz posao 80% 70% poseta/otud kući 60% zdravstveni razlog/otud 50% kući 40% kupovina/otud kući

30% rešavanje 20% administracije/otud kući u školu/ otud kući 10%

0% na posao/otud kući četvrtak nedelja

45. slika Procentualna distribucija putovanja prema razlozima i danima ispitivanja

69

autobus železnica razlog četvrtak nedelja četvrtak nedelja na posao/otud kući 8,9 8,0 0,0 14,3 u školu/ otud kući 30,7 49,2 13,0 30,0 rešavanje administracije/otud kući 4,5 1,9 17,4 0,0 kupovina/otud kući 2,2 3,8 0,0 2,9 zdravstveni razlog/otud kući 7,3 3,8 8,7 0,0 poseta/otud kući 34,6 27,9 34,8 37,1 putovanje vezano uz posao 2,8 1,1 17,4 2,9 ostalo 8,9 4,6 8,7 12,9 28. tabela Procentualna distribucija putovanja prema razlozima i podgranama saobraćaja

Za distribuciju frekventnosti putovanja je karakteristično da više od polovine anketiranih putuje mesečno ili još i od toga ređe, a oni koji čine grupu putnika koji redovito putuju – nedeljno, ili još i od toga češće – čine blizu 1/3 ispitanih. To znači da osnovne informacije za razvoj saobraćaja čine karakteristike putovanja baš ove grupe putnika. Distribuciju frekventnosti putovanja po danima ispitivanja prikazuje 46. slika, dok distribuciju prema podgranama saobraćaja sumira 29. tabela.

100%

90%

80%

70% ređe

60% mesečno više puta nedeljno jednom 50% nedeljno više puta

40% vikendima

30% radnim danima dnevno 20%

10%

0% četvrtak nedelja

46. slika Distribucija javnog saobraćaja prema frekventnosti i danima ispitivanja

70

autobus železnica Koliko često? četvrtak nedelja četvrtak nedelja svakog dana u nedelji 1,7 2,7 1,5 2,1 radnim danima dnevno 1,1 1,1 2,0 1,2 vikendima 5,6 14,1 5,4 15,4 nedeljno više puta 11,7 9,5 11,9 9,6 nedeljno jednom 24,6 24,1 21,7 22,3 mesečno više puta 22,9 24,8 24,8 23,5 ređe 32,4 23,7 32,7 25,9 29. tabela Procentualna distribucija frekventnosti putovanja prema podgranama saobraćaja

Na mogućnost organizacije javnog saobraćaja utiče činjenica da li je istraživano putovanje deo jednodnevnog putovanja, tj. da li se još istog dana vraća ili ne. Odnos je veoma različit po danima i podgranama saobraćaja. Na području javnog saobraćaja čevrtkom 34% ispitanih, dok nedeljom svega 17% ispitanih se vratilo istoga dana na svoje mesto polaska.

Vozom toga ispitanog četvrtka blizu 35% anketiranih, dok nedeljom svega 24% anketiranih je obavilo jednodnevno putovanje, dok u autobuskom saobraćaju četvrtkom 34%, a nedeljom još i od toga manje, svega 15% je udeo jednodnevnih putovanja. To u autobuskom saobraćaju znači da u jednom pravcu se javlja više nego peterostruko veći putnički promet, nego u drugom što rezultira neravnomernom iskorištenošću.

U interesu povećanja privlačnosti javnog saobraćaja, zadržavanja nivoa putnika, ali najviše u interesu njegovog povećavanja treba upoznati mišljenje putnika (javnosti) o kvalitetu usluge, odnosno o tome da putnici koliko se mogu smatrati potencijalnim korisnicima tih usluga, tj. imaju li mogućnost izbora u obavljanju svoga putovanja. Distribuciju odgovora na ovo poslednje pitanje prema danima istraživanja prikazuje 47. slika.

71

100%

90%

80%

70%

60% nema drugo 50% voz bus 40% auto/motor 30%

20%

10%

0% četvrtak nedelja

47. slika Distribucija mogućnosti putovanja prema danima ispitivanja

Na crtežu se dobro vidi da se mogućnost putovanja ispitanih putnika u 72-75% odnosi na javni saobraćaj, ili tako da putnik uopšte nije imao mogućnost izbora, samo ono javno prevozno sredstvo u kojem su ga ispitali (37-44%), ili drugo sredstvo javnog saobraćaja (27- 39%). Oni putnici (25-28% ispitanih) kojima je saobraćajnu alternativu predstavljao automobil, u slučaju nepovoljne promene nivoa usluge, svoje putovanje više nisu obavljali vozilima javnog saobraćaja. Procentualnu distrubuciju putovanja po podgranama saobraćaja sumira 30. tabela.

autobus železnica mogućnost četvrtak nedelja četvrtak nedelja auto/motor 23,5 30,3 32,1 28,3 bus 17,6 4,6 60,8 17,5 voz 17,6 12,3 0,0 9,9 nema drugo 41,3 52,8 7,1 44,3 30. tabela Procentualna distribucija mogućnosti izbora načina putovanja prema podgranama saobraćaja

Ukoliko je putnik imao mogućnosti izbora vezanog za način putovanja (59-60% anketiranih je imalo), bitno je znati prema kakvom kriterijumu je odabrao. Na ovo pitanje se moglo dati čak 3 odgovora bez označivanja prioriteta. Procentualnu distribuciju prikazuje 48. slika.

72

100% 90% 80% Nema druge mogućnosti 70% Udobniji je 60% Povoljnija stanica 50% Brži je 40% Bolji red vožnje 30% Najpovoljnija cena 20% Ostali razlozi 10% 0% četvrtak nedelja

48. slika Distribucija kriterijuma izbora načina putovanja prema danima istraživanja

Na osnovi dana istraživanja ima minimalne razlike između razloga izbora načina. Ne uzimajući u obzir najveći udeo (40-41%) odgovora „nema druge mogućnosti”, najviše putnika (15-18%) je označilo cenu saobraćaja kao kriterijum izbora. Drugi važan aspekt je bila udobnost, u proseku u 12%. Brzina putovanja se kod putovanja nedeljom javila u većem srazmeru (15%).

Prema podgranama saobraćaja (31. tabela) mogu se uočiti značajne razlike. Blizu polovina onih koji biraju putovanje autobusom, nema druge mogućnosti za obavljanje putovanja, istovremeno njihov izbor je pao na ovu mogućnost saobraćaja zbog povoljnije cene (13,8- 15,6%) i udobnosti (10,4-11,1%). U krugu onih koji su izabrali železnicu četvrtkom je najčešći razlog bila cena (38,7%), zatim udobnost i povoljnost stanice su značili razloge izbora. Nedeljom međutim, 28% je odabralo putovanje vozom koje im znači brže dospeće na odredište zbog gužve na cestovnim graničnim prelazima koji su uočljivi vikendom i zbog kojih se produžuje vreme vožnje autobusom.

autobus železnica Razlog za izbor načina četvrtak nedelja četvrtak nedelja Ostali razlozi 2,9 7,0 3,2 3,2 Najpovoljnija cena 15,6 13,8 38,7 16,8 Bolji red vožnje 9,1 5,5 9,7 13,7 Brži je 9,9 11,3 16,1 28,4 Povoljnija stanica 7,4 3,4 19,4 7,4 Udobniji je 11,1 10,4 9,7 16,8 Nema druge mogućnosti 44,0 48,6 3,2 13,7 31. tabela Distribucija razloga izbora načina putovanja prema podgranama saobraćaja

73

Takođe je bilo moguće dati 3 odgovora na nezadovoljstva prema pojedinim karakteristikama odabranog načina putovanja.

Iz ovog kruga pitanja vredno je istaknuti četiri odgovora. Jedan je, da je srazmer putnika koji su zadovoljni sa svim parametrima usluge saobraćaja minimalan (4-7%) tj. značajna je potreba za razvijanje usluge. Ostala tri istaknuta parametra nezadovoljstva određuju područje koje se treba ispraviti. Za sve tri je karakteristično da je njihov odnos istaknuto velik u odnosu na ostale parametre, odnosno da u oba dana ispitivanja predstavljaju blizu istu vrednost. Najčešće naznačen parametar nezadovoljstva je frekventnost vožnji u 26-27%, zatim sledi parametar koji je nezavisan od prevoznika, a to je dužina granične kontrole u 24-24%, te od toga zavisno vreme putovanja (dužina vožnje) i brzina u 15-17%. Odnose nezadovoljstva prikazuje 49. slika.

100%

90%

80% Nema odgovora 70% Ostalo

60% Zadovoljan je s okolnostima Udobnost vozila 50% Centa karte 40% Informacija o vožnji

30% Trajanje putovanja/brzina Dužina granične kontrole 20% Frekventnost linija 10%

0% četvrtak nedelja

49. slika Distribucija nezadovoljstva prema nekim karakteristikama putovanja po danu ispitivanja

Distribuciju saobraćaja prema podgranama rezimira 32. tabela.

74

autobus železnica Karakteristike putovanja četvrtak nedelja četvrtak nedelja Frekventnost linija 27,10 25,30 22,00 32,60 Dužina granične kontrole 24,50 26,70 19,50 13,00 Trajanje putovanja/brzina 16,00 11,90 22,00 28,30 Informacija o vožnji 5,60 6,30 19,50 2,20 Centa karte 4,10 6,80 0,00 5,40 Udobnost vozila 3,00 2,30 4,90 0,00 Zadovoljan je s okolnostima 7,10 5,40 2,40 0,00 Ostalo 7,10 8,50 4,90 1,10 Nema odgovora 5,60 6,80 4,90 17,40 32. tabela Procentualna distribucija nezadovoljstva prema podgranama saobraćaja

Na području autobuskog saobraćaja najveće nezadovoljstvo se javlja u vezi sa frekventnošću linija, sa dužinom granične kontrole i dužinom vremena vožnje, dok u železničkom saobraćaju najveći udeo umesto granične kontrole predstavljao je nedostatak informacija, pogotovo četvrtkom, budući da je toga dana izostao odnosno sa znatnim zakašnjenjem saobraćao voz otežao prelazak preko granice.

Posebno ispitivanje je iziskivalo onaj deo putnika kod kojih se kao mogućnost za obavljanje njihovog putovanja pojavio automobil, tj. pretpostavlja se da su raspolagali njime, tako da je kod njih u slučaju neadekvatnog nivoa usluga javnog saobraćaja moguće da će lako izabrati pojedinačno putovanje. 41-46% anketiranih putnika je naznačilo kao alternativu mogućnost putovanja automobilom, istovremeno ipak je putovalo sredstvom javnog saobraćaja. Kao razlog izbora naznačili su povoljniju cenu putovanja. Istovremeno, u najvećem srazmeru su bili nezadovoljni sa frekventnošću linija, dužinom vožnje i dužinom granične kontrole. Taj rezultat ispitivanja jednosmisleno je pokazao da sa poboljšanjem nivoa karakteristika javnog saobraćaja mogli bi se preusmeriti putnici sa pojedinačnog saobraćaja na javni.

Kod ocenjivanja zadovoljstva sa trenutnim redom vožnje (50. slika Distribucija zadovoljstva sa trenutnim redom vožnje prema danima istraživanja) već je povoljnija slika, kao da su putnici zaboravili svoju ocenu od pre par pitanja kada su najveće nezadovoljstvo pokazali prema elementima reda vožnje (frekventnost linija, dužina vožnje). Od ovog pitanja međutim, blizu 2/3 anketiranih je izrazilo svoje zadovoljstvo, a svega 3-4,5% je bilo nezadovoljno.

75

100% 90% 80% 70% Nema odgovora 60% nezadovoljan 50% 40% Nezadovoljan, kasniji polazak 30% Nezadovoljan, raniji 20% polazak Zadovoljan 10% 0% četvrtak nedelja

50. slika Distribucija zadovoljstva sa trenutnim redom vožnje prema danima istraživanja

Ocenjivanje zadovoljstva prema podgranama saobraćaja (33. tabela) pokazuje kontradikcije u odnosu na ranije ocene.

autobus železnica četvrtak nedelja četvrtak nedelja Zadovoljan 76,0 66,4 60,9 65,7 Nezadovoljan, raniji polazak 12,3 12,6 26,1 8,6 Nezadovoljan, kasniji polazak 8,9 15,3 8,6 25,7 nezadovoljan 2,8 5,7 4,4 0,0 33. tabela Procentualna distribucija zadovoljstva sa trenutnim redom vožnje prema podgranama saobraćaja

Osim pitanja pitanja o kvalitetu, obezbedili smo mogućnost i za predloge putnika u vezi s razvijanjem prekograničnog saobraćaja, na što smo sumirajući dobili sledeće odgovore: • autobuski saobraćaj − mreža − doticanje segedinske železničke stanice, − autobuska linija između dve granice, − pokretanje autobuskih linija koje saobraćaju do granice na srbijanskoj strani, − red vožnje − općenito povećanje učestalosti polazaka, − više polazaka četvrtkom i petkom, − više polazaka vikendom,

76

− češći saobraćaj prepodne, − autobuski saobraćaj svaka 2 sata, − jutarnja linija prema Senti, − više polazaka iz Segedina u Suboticu prepodne, a popodne, (pogotovo između 16- 17 sati) a i naveče više polazaka, − jutarnji polazak da se u Segedin stigne u 7 sati, − nivo usluga − nije zadovoljavajuće pružanje informacija putnicima, nedostaje obelodanjivanje reda vožnje, − linije su često prepune, − ostalo − pri prelaženju državne granice posebna traka i rampa za autobuse redovnog linijskog prometa, − dugačka je granična kontrola, − ukidanje granice, − otvaranje starog graničnog prelaza kod Reske (Röszke), − ukidanje prelaženja preko granice peške, − izgradnja mosta preko Tise na relaciji Segedin-Temišvar • železnički saobraćaj − mreža − pokretanje železničkog saobraćaja između Bečeja i Segedina, − red vožnje − nesigurna veza, − često izostaje voz na srbijanskoj strani, − poboljšanje redovitosti i pouzdanosti, − radnim danom voz oko 19:30, − više vozova između Kanjiže i Segedina, − općenito frekventniji (gušći) saobraćaj, − nivo usluge − ukidanje presedanja u Röszke, − železnički saobraćaj je spor, − infrastruktura − obnova železničke pruge na srbijanskoj strani, − loš je voz, − ostalo − ukidanje granice

Na osnovu intervjua, dobili smo odgovore i na to pitanje kakvi su zahtevi putnika u vezi maršrute na linijama i koliko u vezi s tim sredstva javnog prevoza zadovoljava zahteve putnika.

77

Matrix putovanja koji smo odredili pomoću intervjua za određivanje cilja putovanja na određenom ispitivanom području, pomoću jednog specifičnog postupka pomnožili smo na osnovu stvarnog istraživanja poprečnog preseka. Pomnožavanje je na osnovu prometa po linijama tako da smo pretpostavili kontinuitet putovanja, usled čega • umesto 324 putovanja radnim danom 31523 putovanja, • a umesto 471 putovanja nedeljom 459 putovanja registruju podaci matrixa.

Iz podataka istraživanja za određivanje cilja putovanja koji se odnose na lanac putovanja dobićemo odgovor i na obavljanje putovanja, tačnije da li se putovanje realizovalo direktno, sa presedanjem. (34. tabela)

obavljanje četvrtak nedelja putovanja direktno 84,1 80,3 jednim presedanjem 10,5 16,6 s dva presedanja 5,4 3,1 34. tabela Odnos direktnih putovanja i putovanja uz presedanje (%)

Značajan deo putovanja obavljen je direktno (80-84%) što je u osnovi karakteristično za putovanja na ispitivanom području. Relativno velik udeo putovanja uz presedanje objašnjava prisilno presedanje na železničkoj stanici u Reskeu (Röszkeu).

Matrikse za određivanje cilja putovanja prema podgranama saobraćaja i danima istraživanja sadrže prilozi 1-4.

Za putovanja javnog saobraćaja ravnomerno je karakteristično da se značajan deo putovanja (između 87-90%) obavlja unutar ispitivanog područja, i samo mali udeo predstavlja putnički promet koji na ispitivano područje stiže izvana ili se kreće u pravcu izvan ispitivanog područja.

Karakteristike putovanja autobusom s određenim ciljem:

• u oba ispitivana dana odlučujući je uticaj Segedina u privlačenju i odlaženju putnika, • uticaj Subotice u odlaženju putnika je iznad mere privlačnosti (dolazeći putnici),

23 Broj elemenata matriksa radi lakšeg rukovanja podacima ne sadrži putovanja koja na nivou ukupnog saobraćaja (pojedinačni + javni saobraćaj) imaju manje od 10 putnika koji polaze iz jedne stanice po naselju. To istovremeno znači među elementima matriksa autobuskog i železničkog saobraćaja s određenim ciljem ima relacija i sa 1-2 osobe, a s druge strane pak nedostaju relacije takve veličine, budući da njihov ukupni putnički promet ne dostiže 10 osoba.

78

• najznačajnije relacije putničkog prometa (povratne relacije) − radnim danom − Segedin – Subotica 67 putovanja/dan, − Segedin – Senta 37 putovanja/dan, − Segedin – Kanjiža 29 putovanja/dan, − Segedin – Horgoš 22 putovanja/dan, − Bečej – Segedin 12 putovanja/dan, − nedelja − Segedin – Subotica 104 putovanja/dan, − Segedin – Senta 34 putovanja/dan, − Segedin – Kanjiža 29 putovanja/dan, − Segedin – Ada 20 putovanja/dan, − Segedin – Horgoš 14 putovanja/dan.

Karakteristike železničkog saobraćaja posmatranog područja:

• železnički saobraćaj karakteriše visoka stopa domaćeg srbijanskog putničkog prometa, četvrtkom 38%, a nedeljom 54%, • uticaj Segedina u privlačenju i odlaženju putnika je manji od autobuskog saobraćaja, • najznačajnije relacije putničkog prometa (povratne relacije) − radnim danom − Subotica – Horgoš 29 putovanja/dan, − Subotica – Segedin 16 putovanja/dan, − nedeljom − Subotica – Segedin 31 putovanja/dan, − Horgoš – Segedin 30 putovanja/dan, − Subotica – Horgoš 30 putovanja/dan.

3.5.2.3. Vreme trajanja prelaženja granice

Pri planiranju linija prevoznici su u polje reda vožnje za prelaženje granice ugradili različite vremenske intervale, a unatoč tome da se prelaženje granice odvija na jedno te istom graničnom prelazu. Za prelaženje granice u redovima vožnje predviđeni su vremenski intervali od 25, 30 i 40 minuta, koje se vrednosti, naravno, menjaju prema veličini prometa na graničnom prelazu i temeljitosti potrebne kontrole.

Iskustva na osnovu podataka dvodnevnog ispitivanja o prelaženju graničnog prelaza su sledeća:

U Horgošu, na srbijanskoj strani, vreme prelaženja granice je različito u prometu različitih pravaca, ali je stvarno vreme u svakom slučaju bilo unutar vremena naznačenog u redu vožnje. Prosek je 8 minuta, dok je maksimalno vreme prelaženja 25 minuta.

79

Reske (Röszke) je spoljašnja granica šengenske zone, a dubinu granične kontrole određuje propis EU. Dubina graničnih kontrola i veličina prometa zajednički određuju vremenski interval potreban za prelaženje granice. Tako je sezonalno kolebanje vrednosti značajno. Radnim danom u proseku za 16 minuta se može preći preko mađarske granice, a ekstremne vrednosti su 6 i 29 minuta. Nedeljom usled značajnije veličine prometa prosečni vremenski interval za prelaženje granice je 38 minuta, što već u mnogim slučajevima prevazilazi vrednost naznačenu u redu vožnje, istovremeno registrovane su i vrednosti od 75, 79 minuta.

Prema iskustvima granične straže od juna do septembra može da bude i mnogo duže vreme čekanja zbog velikog međunarodnog prometa (srbijanski i turski gastarbajteri koji se vraćaju kućama iz Zapadne Evrope). Tada može da se desi i čekanje od 2-3 sata kako na ulazu u Srbiju, tako i na ulazu u Mađarsku.

80

3.5.3. Prikaz rezultata drumskog prebrojavanja i anketiranja putnika

Radi pregleda protoka prometa i upoznavanja karakterističnih navika putovanja merenja su vršena na dve lokacije. Na graničnim prelazima Reske (Röszke) – Horgoš i Tisasiget (Tiszasziget) – Đala. Podaci ispitivanja dvosmernog saobraćaja jednog prosečnog radnog dana i jednog neradnog dana pružaju nam sveobuhvatnu sliku o vremenskom protoku saobraćaja između dve zemlje, odnosno i o njihovom nacionalnom sastavu. Tokom ispitivanja o putovanjima dobili smo informacije o navikama putovanja i njihovoj frekventnosti. Tačnu lokaciju merenja prikazuje 51. slika.

51. slika Karakteristike merenja putnog prometa urađenog u okviru studije DitranS

Tokom sadašnjeg ispitivanja svrstali smo u posebne kategorije i tako prebrojali promet automobila, mikrobusa, malih teretnih vozila, autobusa, motocikala, odnosno mopeda, biciklista i pešaka. Ispitivanje prometa srednjih i velikih teretnih vozila i njihovog sastava aspekti ove studije nisu učinili potrebnim, stoga na danima ispitivanja u prekograničnom saobraćaju nismo izbrojali teretna vozila za prevoz robe, teža od 3,5 tone.

Prebrojana vozila smo unutar pojedinih kategoria svrstali u tri posebne skupine prema oznakama zemlje koje se nalaze na njihovim registracijskim tablicama: u srpske, mađarske i ostale zemlje.

81

U pogledu obe lokacije merenje prometa smo uradili prosečnim proletnim radnim danom, odnosno neradnim danom 29. marta 2012. u četvrtak i 1. aprila 2012. u nedelju, na graničnom prelazu kod Reskea (Röszkea) oba dana u isto vreme, ujutro od 06.00 do uveče 20.00 časova, dok na lokaciji kod Tisasigeta (Tiszaszigeta) ujutro od 08.00 do popodne 16.00. časova. Oba dana su putnički promet na mađarskoj strani graničnog prelaza iz Mađarske prema Srbiji prebrojavali anketari zaduženi od strane KTI, dok je na srbijanskoj strani vozila iz pravca Srbije prema Mađarskoj prebrojavalo osoblje zaduženo od strane srbijanskog partnera.

3.5.3.1. Prikaz merenja izvršenih na graničnom prelazu Reske (Röszke) – Horgoš

Tokom merenja u četvrtak uzimajući u obzir sve kategorije na graničnom prelazu na autoputu ukupno je izrvršeno 3354 prelaženja granice (sastav prometa prikazuje 52. slika). U najvećem broju granicu su prešli automobilom, 3083 prebrojanih automobila iznosi više od 90% izmerenog prometa.

Počevši od jutarnjih sati promet je mali, pokazuje promenljivu veličinu po satima, ali primetno je njegov postepen rast što u proseku znači vrednost od 215 prelazaka/sat (u daljnjem: p/s). Popodne posle 16.00 časova dostigne prosečnu vrednost od 300 p/s, a najveći promet se pokazuje u intervalu između 18.00 i 19.00 časova sa 320 p/s. Prosek dnevnih prelazaka granice po satu pokazuje vrednost od 240 p/s. Primetna su manja-veća odstupanja u prometnim podacima pojedinih kategorija po satu, na primer u intervalu od 16.00 do 17.00 časova 19 biciklista prelazi granicu, što je blizu 35% vrednosti merenog dana, ali ova kolebanja su irelevantna iz aspekta ove studije.

Sastav prometa graničnog prelaza Reske (Röszke) - Horgoš (29. 03. 2012. četvrtak)

Auti.; 3083; 92%

Mikrobus; 100; 3% Pešaci; 54; 2% Mali teretnjaci.; Bicikli; 10; 0% 53; 2%

Motocikli; 12; 0% Autobus; 42; 1%

52. slika Sastav prometa graničnog prelaza Reske (Röszke) - Horgoš (29. 03. 2012. četvrtak)

Podaci po pravcima pokazuju da već pomenuti popodnevni rast poprečnog preseka prometa uzrokuju vozila koja se kreću u pravcu Srbije. U poslednja četiri časa merenja broj putnika koji prelaze granicu dostigne polovinu vrednosti merenoga dana. Na osnovu naših zapažanja može se izjaviti da je u svakoj kategoriji vozila bio jači promet u pravcu Horgoša.

82

U vremenskom intervalu merenja u prometu koji se odvijao iz pravca Srbije prema Mađarskoj broj prelaženja granice bio je 1493, dok u slučaju suprotnog pravca registrovano je sa 25% više, tj. 1861 prelaženje.

Od onih putnika koji putuju u Srbiju približno je isti broj državljana Srbije i državljana ostalih država, oko 40-40%, istovremeno oni koji Mađarsku napuštaju kod Horgoša samo je svaki peti putnik mađarski državljanin. U pravcu Reske (Röszkea) prema podacima distribucije po nacionalnom sastavu 57% putnika koji prelaze granicu su Srbi, 28% su državljani drugog naroda, dok je svega 15% putnika mađarske nacionalnosti. Ako uzimamo u obzir samo srazmer onih koji putuju preko mađarske i srbijanske granice, onda prema Srbiji putuje dvaputa, a prema Mađarskoj četiri puta toliko putnika srpske nacionalnosti, nego mađarske.

Iz pravca Reskea (Röszkea) prema Horgošu (53. slika) prekogranični promet putnika mađarske nacionalnosti u prepodnevnim satima između 07.00 i 11.00 časova te između 16.00 i 18.00 časova svoj karakteristični maksimum od 44 p/s dostiže u intervalu od 12.00 do 13.00 časova. Broj srpskih putnika koji prelaze granice konstantno raste do 20.00 časova, a u poslednjem času merenja dostiže vrednost od 111 p/s. Putnički promet ostalih nacionalnosti pokazuje rastuću tendenciju s manjim-većim odstupanjima, sa prepodnevnog proseka od 43 p/s počev od 12.00 časova dalje raste i slično putničkom prometu putnika srpske nacionalnosti merenje dostiže svoj maksimum u poslednjem času. (77 p/s)

Nacionalni sastav časovnog prometa iz Reskea (Röszkea) prema Horgošu (29. 03. 2012. čevrtak) 300 300

250 250 205 204 203 209 200 200

mađarski 133 129 sprski 150 127 128 150 117 ostalo 111 100 109 UKUPNO 96 96 100 85 93 100 74 77 61 64 66 70 68 68 63 58 54 50 46 44 48 44 44 43 50 35 38 35 41 50 32 28 32 33 29 21 23 18 17 17 19 21 21 20 21 8 13 13 0 0 6-7 7-8 8-9 9-10 10-11 11-12 12-13 13-14 14-15 15-16 16-17 17-18 18-19 19-20 53. slika Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Reskea (Röszkea) prema Horgošu (29. 03. 2012. čevrtak)

U pravcu prema Mađarskoj (54. slika) časovni protok prepodnevnog prometa opisuje promenljiv broj srpskih putnika koji prelaze granicu. Na dan merenja od 06.00 do 16.00 časova dominira promet srbijanskih putnika, njihov broj je isti kao broj mađarskih i ostalih državljana koji prelaze granicu, dok u poslednja četiri časa merenja jača promet putnika ostalih nacionalnosti. Časovna maksimalna vrednost je u slučaju mađarskih putnika između 10.00 i 11.00 časova (32 p/s), u slučaju srbijanskih putnika između 09.00 i 10.00 časova (98 p/s), dok u slučaju ostalih maksimalna vrednost pada između 18.00 i 19.00 časova (65 p/s).

83

Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Horgoša prema Reskeu (Röszkeu) (29. 03. 2012. četvrtak) 300 300

250 250

200 200

mađarski 136 sprski 150 128 132 150 118 113 121 ostalo 108 114 104 98 UKUPNO 94 96 98 93 100 94 100 72 71 67 62 68 64 59 65 49 46 45 47 50 34 35 39 34 38 38 50 32 27 28 20 20 22 24 18 14 18 14 19 14 17 16 19 14 13 16 12 12 11 6 0 0 6-7 7-8 8-9 9-10 10-11 11-12 12-13 13-14 14-15 15-16 16-17 17-18 18-19 19-20 54. slika Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Horgoša prema Reskeu (Röszkeu) (29. 03. 2012. četvrtak)

Sve u svemu na graničnom prelazu pored međunarodnog prometa broj srbijanskih putnika koji prelaze granicu je značajan, prema Mađarskoj se promet pojačava u prepodnevnim satima, dok prema Srbiji više u popodnevnim satima. Mađarski promet je samo u jutarnjim satima jači od srbijanskog prometa u pravcu Srbije.

Tokom nedeljnog merenja uzimajući u obzir sve kategorije na međunarodnom graničnom prelazu izvršeno je ukupno 4281 prelaženje preko granice (srazmere prometa prikazuje 55. slika), što u odnosu na vrednost radnog dana znači u proseku 28% povećanog prometa.

Za vreme ispitivanja časovni prosek prelaženja granice prevazišao je vrednost od 300 p/s što je u odnosu na vrednost izmerenu u četvrtak porast od blizu 20%. Broj putnika koji žele preći granicu od jutarnjih časova postepeno raste, u popodnevnim časovima je promenljiv, a u odnosu na prosek u periodu iza 12.00 časova (340 p/s) u časovnim prometima mogu se primetiti kolebanja od makar 30%. Unutar ispitanih kategorija promet je relativno raznomernog toka, u slučaju mikrobusa i autobusa oseća se jači promet u drugom delu merenja.

U intervalu od 16.00 do 17.00 časova istaknut je broj pešaka koji prelaze granicu (od 28 osoba je 25 pešačilo u pravcu Reskea (Röszkea), što je blizu 38% vrednosti merenog dana. Prema našim posmatranjima na lokaciji istaknutu vrednost uzrokuje velik broj učenika koji iz Srbije dolaze u Mađarsku da uče, koji na srbijansku stranu granice iz pravca Srbije stižu automobilima, pa otud prešavši preko granice ulaze u autobuse Tisza Volána koji voze po redu vožnje od Reskea (Röszkea) preko državne granice do Segedina.

84

Sastav prometa državne granice Reske (Röszke) - Horgoš (01. 04. 2012. nedelja)

Auti.; 3941; 92%

Mikrobus; 89; 2% Pešaci; 75; 2% Mali teretnjaci.; Bicikli; 12; 0% 54; 1% Autobus; 100; 3% Motocikli; 10; 0%

55. slika Sastav prometa državne granice Reske (Röszke) - Horgoš (01. 04. 2012. nedelja)

Iz podataka prema pravcima vidljivo je da u pravcu prema Mađarskoj ujutro u intervalu od 09.00 do 12.00 časova, odnosno popodne od 15.00 do 17.00 časova pojačava se promet vozila, dok u slučaju onih koji putuju u pravcu Subotice tokom dana ravnomerno se povećava promet uz manja-veća časovna kolebanja.

Izmereni promet iz Srbije prema Mađarskoj nedeljom je bio 1820, dok u slučaju suprotnog pravca sa 35% manje, tj. 2461 prelazak preko granice.

Podaci distribucije prema nacionalnom sastavu prema Srbiji pokazuju da je od onih koji prelaze granicu 32% Srba, i tek 11% Mađara, dok budući da je bio neradni dan, a granični prelaz ima funkciju međunarodnog graničnog prelaza, značajan je udeo vozila ostalih nacionalnosti, čak 57%. Od onih koji putuju prema Mađarskoj broj srpskih i mađarskih državljana je isti kao i ostalih državljana, dok od putnika koji prelaze granicu samo je svaki sedmi mađarske nacionalnosti.

U časovnom prometu onih koji putuju prema Srbiji (56. slika) ujutro između 06.00 i 13.00 časova primetna je dominancija prometa ostalih nacionalnosti, sa vrednošću od 60-139 p/s, što u maksimalnoj vrednosti daje 78% prometa s određenim ciljem. Tranzitni promet srpske nacionalnosti do 11.00 časova je praktički beznačajan, a otada do 19.00 časova s manjim kolebanjima postepeno raste do maksimum vrednosti od 156 p/s. Broj putnika mađarske nacionalnosti koji prelaze granicu je za vreme merenja relativno malen, koleba između 10 i 33 p/s.

85

Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Reskea (Röszkea) prema Horgošu (01. 04. 2012. nedelja) 300 300 274 257

250 250 225 211 196 186 200 178 200

155 151 143 141 156 mađarski 150 136 139 150 sprski 128 134 117 126 121 ostalo 118 112 116 UKUPNO 91 95 100 92 90 100 82 79 82 79 77 71 60 51 45 50 44 50 29 33 29 26 27 22 16 15 17 19 15 19 20 16 9 8 12 11 10 11 0 0 6-7 7-8 8-9 9-10 10-11 11-12 12-13 13-14 14-15 15-16 16-17 17-18 18-19 19-20 56. slika Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Reskea (Röszkea) prema Horgošu (01. 04. 2012. nedelja)

U pravcu prema Reskeu (Röszkeu) (57. slika) počev od jutarnjih časova do ranog popodneva primećuje se dominancija prometa srpske nacionalnosti, blizu 75% dnevnih prelaženja granice koncentrisano je u ovom intervalu. Ostali promet pokazuje sliku u konstantnom pojačanju, do 12.00 časova poraste do vrednosti od 76 p/s. Nakon manjeg stagniranja skače na dnevni maksimum (143 p/s), zatim se smanjuje na vrednost koja je nešto viša od proseka dana merenja (80 p/s). Mađarski promet do podnevnih časova nije merodavan, od 13.00 časova se izjednačava sa srpskim prometom. Na dnevni smer saobraćaja u prepodnevnim časovima utiče promet srpske nacionalnosti, dok u popodnevnom intervalu promet ostalih nacionalnosti već prevazilazi ukupan promet mađarske i srpske nacionalnosti.

Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Horgoša prema Reskeu (Röszkeu) (01. 04. 2012 nedelja) 300 300

250 250

200 187 188 200

158 156 mađarski 143 150 137 143 150 sprski 117 119 112 117 117 ostalo 107 102 UKUPNO 99 97 100 94 100 79 84 74 76 72 74 60 67 63 63 63 54 46 44 50 37 50 32 30 26 31 30 30 29 23 25 21 19 21 23 21 24 19 13 14 17 15 12 5 5 6 0 0 6-7 7-8 8-9 9-10 10-11 11-12 12-13 13-14 14-15 15-16 16-17 17-18 18-19 19-20 57. slika Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Horgoša prema Reskeu (Röszkeu) (01. 04. 2012 nedelja)

Časovni promet pokazuje sličnu sliku u odnosu na promet izmeren u četvrtak, istovremeno neradnim danom u prometu oba pravca primetno poraste promet ostalih nacionalnosti, u nekim vremenskim intervalima čak čineći gužvu na graničnim prelazima, ali značajan porast pokazuje više u pravcu Srbije.

U odnosu na merenje u četvrtak, u nedelju se u oba pravca udvostručio broj vozila ostalih nacionalnosti, istovremeno broj mađarskih vozila je u oba pravca pokazao smanjenje, dok u

86

slučaju srpske nacionalnosti samo se u prometu prema Srbiji može dokazati minimalan porast od oko 8%. U prometu s određenim ciljem neradnim danom minimalno se smanjio broj onih kojih iz pravca Srbije putuju u Segedin, a u sličnoj meri je porastao promet prema Budimpešti. Tokom nedeljnog merenja upola se smanjio broj putovanja izvan regiona.

3.5.3.2. Prikaz merenja izvršenih na graničnom prelazu Tisasiget ( Tiszasziget) – Đala (Gyála)

Tokom merenja u četvrtak uzimajući u obzir sve kategorije, na graničnom prelazu sa malim prometom ukupno je urađeno 242 prelaženja granice. U ispitanom poprečnom preseku u najvećem broju granicu su prešli automobilom, izbrojenih 220 automobila iznose blizu 91% izmerenog prometa. Ostatak prometa (9%) čini 19 biciklista, 2 motociklista i 1 mikrobus.

Sa jutarnje maksimalne vrednosti (57 p/s) izmerene između 08.00 i 09.00 časova iz sata u sat postepeno pokazuje tendenciju pada, zatim iza 11.00 časova prepodne zauze prosečnu vrednost od 22 p/s, dok je dnevni prosek prekograničnog prometa 30 p/s. Povećanje prometa koje se primećuje u času otvaranja graničnog prelaza uzrokuje ujutro nastala gužva u prometu. Iz podataka prema pravcima se vidi da je promet prema Mađarskoj u suštini dvostruki od prometa prema Srbiji. Časovni protok prometa u pogledu oba pravca može se nazvati ravnomernim, odstupanje se primećuje tek u prometu prema Tisasigetu (Tiszaszigetu) u periodu od 15.00 do 16.00 časova (pet puta veći od prometa suprotnog pravca). Na osnovu naših promatranja može se izjaviti da osim kategorije biciklista, u svim kategorijama vozila bio je jači promet u pravcu Mađarske.

Za vreme merenja u slučaju prometa iz Srbije prema Mađarskoj broj prelazaka granice bio je 155, dok u slučaju suprotnog pravca sa 43 % manje, tj. 87 prelazaka je registrovano. Na danu merenja nismo registrovali pešački promet, čemu je glavni razlog udaljenost od granice najmanjeg naselja, Tisasigeta (Tiszaszigeta) na mađarskoj strani (4 km).

Od onih koji putuju u Srbiju, procenat Mađara je blizu 70%, istovremeno od onih kod Đale napuštaju Mađarsku samo je svaki treći putnik Srbin. U pravcu Đale, prema podacima distribucije prema nacionalnosti 53% onih koji prelaze granicu je srpske nacionalnosti, a 46% je mađarski državljanin. U pogledu oba pravca udeo ostalih nacionalnosti jedva dostiže 1%.

Tokom ispitivanja u četvrtak na promet prema Srbiji uplivišu (58. slika) mađarski automobili, od otvaranja graničnog prelaza (ujutro 08.00 časova) do 11.00 časova odvija se 70% dnevnog mađarskog prometa, a unutar toga 40% između 08.00 i 09.00 časova. Časovni maksimum srbijanskog prometa spada između 12.00 i 13.00 časova (7 p/s).

87

Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Tisasigeta (Tiszaszigeta) prema Đali (29. 03. 2012.četvrtak) 70 70

60 60

50 50

40 40 mađarski sprski ostalo 30 25 30 25 UKUPNO

20 20 14 11 12 10 9 9 10 7 5 7 7 4 10 4 4 5 2 2 2 3 2 2 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6-7 7-8 8-9 9-10 10-11 11-12 12-13 13-14 14-15 15-16 16-17 17-18 18-19 19-20 58. slika Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Tisasigeta (Tiszaszigeta) prema Đali (29. 03. 2012.četvrtak)

U prometu suprotnog pravca (59. slika) promet srpske nacionalnosti jači je u intervalu od ujutro 08.00 do 10.00 časova, zatim u sledeća dva časa mađarski promet je dvostruki od srbijanskog. U popodnevnim časovima do 15.00 časova ponovo jača srbijanski promet, dok između 15.00 i 16.00 časova ponovo više putnika mađarske nacionalnosti prelazi preko granice.

Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Đale prema Tisasigetu (Tiszaszigetu) (29. 03. 2012. četvrtak) 70 70

60 60

50 50

40 40 mađarski 32 sprski ostalo 30 26 30 23 UKUPNO 20 20 20 18 17 20 15 15 13 12 10 11 8 9 8 8 9 9 9 10 6 7 10 3 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6-7 7-8 8-9 9-10 10-11 11-12 12-13 13-14 14-15 15-16 16-17 17-18 18-19 19-20 59. slika Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Đale prema Tisasigetu (Tiszaszigetu) (29. 03. 2012. četvrtak)

U suštini na strani prema Srbiji promet prepodnevnih časova određuje mađarski promet, dok se to za popodnevni period izjednačuje među državljanima dveju zemalja. U drugom pravcu sastav prometa, sa manjim-većim odstupanjima, ali u proseku je ravnomeran u pogledu srbijanskih i mađarkih vozila.

Tokom merenja u nedelju uzimajući u obzir sve kategorije, na graničnom prelazu Tisasiget (Tiszasziget – Đala ukupno smo registrovali 443 prelaska preko granice. Na ispitanom graničnom prelazu granica se u najvećem broju prelazi automobilom što proizlazi iz funkcije graničnog prelaz, a prebrojanih 220 automobila čini 93% izmerenog prometa. Ostalih 7% prometa čine 9 mikrobusa, 1 mali teretnjak, 17 biciklista odnosno 4 pešaka.

88

Ujutro od 08.00 do popodne 14.00 na graničnom prelazu se odvija ravnomerni promet, u proseku 45 p/s. U zadnja dva časa merenja promet koji je porastao na prosečno 86 p/s najviše uzrokuju vozila srbijanske nacionalnosti koja voze prema Mađarskoj. Prema podacima po pravcima, promet prema Mađarskoj je u suštini jedno i pol puta veći od prometa u pravcu Srbije. Časovni protok prometa u pogledu oba pravca u srazmerima se može nazvati ravnomernim, odstupanja se javljaju tek u već pomenutom prometu prema Tisasigetu u periodu između 14.00 i 16.00 časova (dvostruki od prometa suprotnog pravca).

Za vreme merenja u slučaju prometa iz pravca Srbije prema Mađarskoj broj prelazaka preko granice bio je 266, dok u suprotnom pravcu sveukupno 177 prelaza preko granice je registrovano.

Od putnika koji putuju u Srbiju udeo Mađara je 55%, a Srba 44%. U pravcu Đale pokazuje se minimalno odstupanje u odnosu na drugi pravac, a prema podacima distribucije prema nacionalnosti 47% onih koji prelaze granicu su Srbi, dok 52% je mađarskih državljana. U pogledu oba pravca srazmer ostalih nacionalnosti približno je 1%.

U prometu prema Đali izmerenim radnim danom (60. slika) između 08.00 i 12.00 časova praktički je srbijanski promet odlučujući (15-20 p/s), a nasuprot tome između 13.00 i 16.00 časova dominira mađarski promet (16-24 p/s). U intervalu između 12.00 i 13.00 časova ukupnost mađarskog i srbijanskog prometa se izjednačava (16 p/s) ne dostižući vrednost dnevnog proseka tj. 22 p/s.

Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Tisasigeta (Tiszaszigeta) prema Đali (01. 04. 2012. nedelja) 70 70

60 60

50 50

40 33 40 mađarski sprski ostalo 30 25 30 22 22 22 24 UKUPNO 20 19 18 20 17 16 18 20 15 15 16

9 9 10 7 7 10 5 6 3 3 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6-7 7-8 8-9 9-10 10-11 11-12 12-13 13-14 14-15 15-16 16-17 17-18 18-19 19-20 60. slika Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Tisasigeta (Tiszaszigeta) prema Đali (01. 04. 2012. nedelja)

U pravcu prema Tisasigetu (61. slika) časovna vrednost mađarskog prometa neprestano raste, kako bi uveliko prevazišla prosečnu vrednost dnevnog mađarskog prometa (12 p/s) i skočila na dvostruku vrednost srbijanskog prometa (36-40 p/s). 43% ukupnog dnevnog prometa ispitanog pravca i 55% mađarskih vozila u zadnjem satu merenja prelazi preko graničnog prelaza kod Tisasigeta prema Mađarskoj.

89

Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Đale prema Tisasigeta (Tiszaszigetu) (01. 04. 2012. nedelja) 70 70

58 60 56 60

50 50

40 40 36 40 mađarski 31 sprski ostalo 30 26 30 25 24 23 23 23 UKUPNO 19 20 20 17 20 14 14 12 12 13 10 8 9 9 10 6 10 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6-7 7-8 8-9 9-10 10-11 11-12 12-13 13-14 14-15 15-16 16-17 17-18 18-19 19-20 61. slika Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Đale prema Tisasigetu (Tiszaszigetu) (01. 04. 2012. nedelja)

Sve u svemu, značajan mađarski promet prema Srbiji koji prepodne za četiri časa dominira, verovatno u suprotnom pravcu popodne, najviše u zadnja dva časa merenja stigne nazad u Mađarsku.

U odnosu na merenja izvršena u četvrtak, nedeljom prema Srbiji je porastao broj putnika, a suprotnom pravcu je pak opao. Granični prelaz se uglavnom koristi neradnim danom, pogotovo ga koriste oni koji putuju automobilom ili biciklom četvrtkom u prepodnevnim časovima, nedeljom međutim promet graničnog prelaza se pojačava za popodnevne časove.

U prometu s određenim ciljem radnim danom u pogledu putnika iz pravca Srbije, smanjuje se broj putovanja koja polaze iz Kanjiže i Sente, međutim za razliku od toga promet se bolje raspodeli među manjim naseljima. Tokom merenja u nedelju takođe opada promet prema Segedinu i Tiszaszigetu.

3.5.3.3. Analiza podataka ispitivanja prometa područja

Ispitivanja prometa područja obavili smo paralelno sa istraživanjem saobraćaja poprečnog preseka, ali samo u jednom pravcu, među vozilima i putnicima mađarskog i srbijanskog državljanstva koji čekaju na ulazak u pravcu Mađarske, a stižu iz pravca Srbije. Među srbijanskim državljanima one čija vozila raspolažu s prijavljenom registracijom za istaknuta naselja ( listu naselja koja smo uzeli u obzir vidi u prilogu 5), na srbijanskoj strani granice ispitao je srbijanski partner, a mađarske državljane, odnosno Srbe koji na drugoj strani granice nisu bili ispitani, na mađarskoj strani ispitali su anketari zaduženi od strane KTI-ja. Anketni listići popunjeni tokom merenja sadrže informacije o podacima prometa s određenim ciljem ispitanog vozila, budući da su anketari upitali samo vozače vozila, tako o navikama putovanja onih koji su sedeli u vozilima kao putnici ne raspolažemo s posebnim dodatnim informacijama. Analiza uzornih podatak vršila se prema podacima tokom merenja ispitanih osoba, što se uzimajući u obzir srazmere ispitanih tokom merenja može da se proširi na upoznavanje navika putovanja velikog mnoštva stanovništva.

Prikaz karakteristika putovanja na osnovu merenja :

90

Tokom merenja, izvršenog u četvrtak, na ispitanim graničnim prelazima ukupno 490 osoba smo anketirali, što je na osnovu podataka paralelno obavljenog prebrojavanja saobraćaja u celini 29,7%, istovremeno u odnosu na ukupan mađarski i srpski promet je veći, odgovara srazmeru od otprilike 40%.

Tokom merenja, obavljenog u nedelju, od 659 ispitanih putnika smo dobili sliku o običajima, vezanim za putovanja što znači 31,6% ukupnog prometa, dok je u slučaju srpskog i mađarskog prometa rezultat veći, odgovara srazmeru od 56%. Veličina uzimanja uzoraka je oba dana nadmašila prethodno očekivane vrednosti.

Na osnovu realizovanih ispitivanja ciljnog prometa na graničnim prelazima, osobe srpske i mađarske nacionalnosti ( sve osobe koje su se nalazile u vozilima) saobraćale su na sledećim karakterističnim putnim relacijama:

Na graničnom prelazu Reske-Horgoš, prilikom merenja u četvrtak, na osnovu podataka ciljnog prometa saobraćaja osoba srpske i mađarske nacionalnosti, svaki treći putnik granicu je prešao u okviru sopstvenog putovanja i to, karakteristično, saobraćao je između Subotice i Segedina, dok je broj putnika koji su putovali iz Horgoša i Sente za Segedin, iznosio je 13% od ukupnog broja putnika. Sedamdeset posto puteva, pokrenutih iz Srbije, vodi za Segedin, 12% u Budimpeštu, 5% u Morahalom, 3% u Šandorfalvu, 9% unutar regiona koji se ispituje, dok preostalih 1,5% van anketiranog regiona. Vršivši ispitivanja iz kojih naselja kreću putovanja, 41% iz Subotice, 11% iz Horgoša, odnosno, otprilike 7-8% je promet koji stiže iz Kanjiže, Sente i van regiona. Pet posto od ukupnog prometa stiže sa Palića, dok preostao u Mađarsku pristiže iz naselja unutar ispitanog regiona.

Na graničnom prelazu Reske-Horgoš, prilikom merenja u nedelju, na osnovu podataka ciljnog saobraćaja osoba dve nacionalnosti, svaki četvrti putnik je u okviru sopstvenog putovanja prešao granicu i saobraćao između Subotice i Segedina, dok je broj putnika koji su putovali iz Sente, Kanjiže i Horgoša u Segedin iznosio 20% od ukupnog broja putovanja. Iz pravca Srbije 66,7% putovanja je bilo usmereno ka prestonici Županije Čongrad, 3% manje nego li u četvrtak. U glavni grad Mađarske saobraćalo je 14,3% vozila, u Morahalom 6%, dok je minimalni deo ostatka putovanja bilo usmereno izvan anketiranog regiona. Od anketiranih naselja odakle se vrše polasci, najznačajnija je Subotica sa 36,8%, iz Sente je registrovano 11,4%, Kanjiže 9,7%, dok iz Horgoša 7,6%. Srazmer putovanja koji se tiče van regiona dostiže 7%. Između dva dana ogromne razlike u ciljnom saobraćaju nisu primetne, međutim, u nedelju na relaciji Segedin-Subotica promet je splasnuo za četvrtinu.

Na graničnom prelazu Tisasiget – Đala, prilikom merenja u četvrtak, na osnovu podataka ciljnog saobraćaja osoba dve, srpske i mađarske nacionalnosti, polazne tačke putovanja bile su u 34,3% Kanjiža, u 22% Senta, u 11% pak naselje Ada. Dalja putovanja podjednako se raspodeljuju između putovanja iz Subotice, Starog Bečeja, Đale i putovanja koja pristižu izvan regiona. Karakteristično putovanje je svako treće koje iz Kanjiže kreće ka Segedinu. U pogledu mesta pristizanja, 79,2% u Segedin, 5-5 % u Mako i Tisasiget, 3% u Novi Sentivan, dok 2% se odvija u pravcu Vašarhelja, dok preostali deo odnosi se na unutrašnjost van regiona podjednako.

91

Na graničnom prelazu Tisasiget -Đala, prilikom merenja u nedelju, na osnovu podataka ciljnog saobraćaja osoba dve, srpske i mađarske nacionalnosti, polazne tačke putovanja bile su u 28 % Senta, 24,7% Kanjiža, 7,6% Ada, 5,6% Stari Bečej,dok je broj putovanja koja su pristigla izvan regiona dosegla 5%. Ostala putovanja podjednako se raspodeljuju između Đale, Subotice, Novog Kneževca, Martonoša i Horgoša te ostalih naselja. Karakteristično putovanje je svako četvrto koje se ostvaruje od Sente ka Segedinu. Meta putovanja u 73,5% jeste Segedin, u 3,7% je Tardona24, u 3-3%-ban je Mako i Budimpešta, dok u Tisasiget, Desku i Vašarhelj putovanja kreću u istoj meri. Promet koji kreće iz Kanjiže nedeljom je 10% manji, međutim, i u prometu ka Segedinu može se uočiti minimalno opadanje broja prometa od 5%. Putovanje izvan regiona najređe se koristi.

U vezi sa pitanjem koji se odnosi na polovni tip vozila (35. tabela), među mogućnostima odgovora pored pet kategorija vozila nalazio se i pešački promet. Prilikom dana anketiranja, procenat ispitanih putničkih vozila dostigao je blizu 95% , a u slučaju mikrobusa taj odnos iznosio je 2-3 %. Broj ispitanih pešaka je u suštini mali kako bismo analizirali njihove običaje, vezane za putovanja.

VOZILO četvrtak nedelja Odgovori broj odgovora procenat broj odgovora procenat PEŠICE 2 0,4% 13 2,0% AUTOMOBIL 463 94,5% 624 94,7% MIKROBUS 12 2,5% 15 2,3% MALI TERETNJAK 5 1,0% 3 0,5% MOTOCIKL 2 0,4% 1 0,2% BICIKL 6 1,2% 3 0,5% Ukupni odgovori 490 100,0% 659 100,0% 35. tabela Raspodela odgovora na pitanje „Kakvim vozilom putujete?”

U vezi sa pitanjem (62. slika i 63. slika) koje se odnosi na status ispitanih (radnik, učenik, penzioner, ostalo, nema odgovora) pokazuje se razlika između dva dana, naime, 65,7% od ukupnog broja putnika koji u četvrtak prelaze granicu su radnici, dok je u nedelju ovaj broj veći, 74%. Srazmer učenika se u nedelju učetvorostručuje, dok broj penzionera i onih koji spadaju u kategoriju ostalih opada.

24 Prilikom anketiranog dana, u jednom mikrobusu 7 osoba je putovalo iz Kanjiže u Tardonu koja se nalazi u Županiji Borsod-Abaúj-Zemplén

92

Status ispitanih putnika (na osnovu 490 odgovora) Status ispitanih putnika (na osnovu 659 odgovora) (29.03.2012. četvrtak) (01.04.2012. nedelja)

2% 9% 3% 7% 17% RADNIK

ĐAK RADNIK 13% 7% ĐAK 66% PENZIONER PENZIONER OSTALO 74% OSTALO NEMA ODGOVORA NEMA ODGOVORA 2%

62. slika 63. slika Status ispitanih putnika Status ispitanih putnika (29.03.2012. četvrtak) (01.04.2012. nedelja)

Na pitanje koje se odnosilo na razlog putovanja, ispitani su u četvrtak u najvećem broju prešli granicu s ciljem šopinga (28%), dok u nedelju najviše njih granicu su prešli pozivajući se na posetu (34%). U cilju sređivanja administrativnih obaveza tokom radnih dana četvorostruko, dok radi polaska u školu i na radno mesto trostruko više njih su prešli granicu, nego li prilikom neradnih dana. Značajna razlika se pokazuje pri putovanjima koja su realizovana radi posete: imajući u vidu ukupni promet, u nedelju 10% više njih putuju s ciljem posete, nego li u četvrtak. Među podatacima stečenih prilikom anketiranih dana, vezanih za zdravstveni razlog, obavljanje posla, kupovinu (šoping) i druga putovanja sa ostalim razlozima, pokazuju se minimalne razlike.

Razlog aktuelnog putovanja? Razlog aktuelnog putovanja? (na osnovu 490 odgovora) (na osnovu 659 odgovora) (01.04.2012. nedelja) (29.03.2012. četvrtak) NA POSAO/OTUD KUĆI NA POSAO/OTUD KUĆI 15% 19% 5% U ŠKOLU/ OTUD KUĆI U ŠKOLU/ OTUD KUĆI 8% 2% 5% 14% 3% OBAVLJANJE POSLOVA/OTUD OBAVLJANJE POSLOVA/OTUD KUĆI 8% KUĆI 3% KUPOVINA/OTUD KUĆI KUPOVINA/OTUD KUĆI ZDRAVSTVENI RAZLOG/OTUD ZDRAVSTVENI RAZLOG/OTUD KUĆI 24% KUĆI POSETA/OTUD KUĆI 27% POSETA/OTUD KUĆI 34% OBAVLJANJE RADNOG OBAVLJANJE RADNOG ZADATKA 2% ZADATKA 3% 28% OSTALO OSTALO

64. slika 65. slika Razlog putovanja anketiranih putnika Razlog putovanja anketiranih putnika (29.03.2012. četvrtak) (01.04.2012. nedelja)

Na pitanje koje se odnosi na učestalost putovanja, više od polovine putovanja karakteristično je mesečno više putovanja pa i od toga manji broj. Srazmer koji se odnosi na anketirane putnike koji tokom radnih dana putuju svakodnevno, odnosno, na putnike koji su anketirani i putuju krajem nedelje podudara se (5%). Nedeljnom učestalošću, svako šesto putovanje se odvija sličnim razlogom. U krugu onih koji nedeljno više puta putuju, četvrtkom 1,5 puta više njih prelazi granicu. Prilikom anketiranja u nedelju, srazmer putnika koji su putovali tokom svih dana u nedelji, predstavljao je trećinu onoga što je uočeno tokom ispitivanja prilikom radnih dana.

93

Koliko često putujete iz sličnih razloga? Koliko često putujete iz sličnih razloga? (na osnovu 490 odgovora) (na osnovu 659 odgovora) (29.03.2012. četvrtak) (01.04.2012.nedelja) 1% 1% 0% 6% 5% 2% 5% 2% SVAKOG DANA U NEDELJI SVAKOG DANA U NEDELJI 29% 10% RADNIM DANOM DNEVNO 37% RADNIM DANOM DNEVNO 16% VIKENDIMA VIKENDIMA 18% NEDELJNO VIŠE PUTA NEDELJNO VIŠE PUTA 14% NEDELJNO JEDNOM NEDELJNO JEDNOM 28% MESEČNO VIŠE PUTA 26% MESEČNO VIŠE PUTA REĐE REĐE NEMA ODGOVORA NEMA ODGOVORA

66. slika 67. slika Učestalost putovanja u krugu anketiranih Učestalost putovanja u krugu anketiranih (29.03.2012. četvrtak) (01.04.2012.nedelja)

Na osnovu pitanja koje se odnosi na momentalni vremenski period putovanja, može se zaključiti da je tokom radnih dana učestaliji delimični srazmer jednodnevnih putovanja, nego li u nedelju (+12%). Od petoro ispitanih putnika, četvoro realizuju jednodnevno putovanje.

DEO JEDNODNEVNOG PUTOVANJA četvrtak nedelja Odgovori broj odgovora procenat broj odgovora procenat DA 421 85,9% 490 74,4% NE 68 13,9% 151 22,9% NEMA ODGOVORA 1 0,2% 18 2,7% Ukupni broj odgovora 659 100,0% 659 100,0% 36. tabela Putovanje je deo jednog jednodnevnog putovanja tamo/nazad?

Na pitanje „Da li ste imali drugu mogućnost za putovanje?”, odnos odgovora sa „ne” praktički oba dana predstavlja istaknuti, visok odnos, međutim, u pogledu realizovanih putovanja tokom radnih dana, svaka druga anketirana osoba nema drugu alternativu za prelaz granice, samo saobraćajno sredstvo koje koristi. Kako u slučaju voza (+7%), tako i u slučaju autobusa (+10%), tokom neradnih dana postoji veća mogućnost za putovanje na javnim saobraćajnim sredstvima. Od upitanih je 4-6% onih koji putnički automobil ili motor biraju kao alternativnu mogućnost putovanja.

Da li ste imali drugu mogućnost za putovanje? Da li ste imali drugu mogućnost za putovanje? (na osnovu 547 odgovora) (na osnovu 795 odgovora) (29.03.2012. četvrtak) (01.04.2012. nedelja)

1% 1% 9% 16% NE 39% NE 28% AUTO/MOTOCIKL AUTO/MOTOCIKL 58% BUS BUS VOZ 38% 6% VOZ NEMA ODGOVORA NEMA ODGOVORA

4%

68. slika 69. slika Mogućnosti izbora načina saobraćaja Mogućnosti izbora načina saobraćaja (29.03.2012. četvrtak) (01.04.2012. nedelja)

94

Na pitanje „Zašto ste odabrali ovaj način putovanja?”, 3,1% anketiranih u četvrtak navelo je odgovor zbog pojedinih razloga, 4,4% se opredelilo zbog najpovoljnijih cena, 7,5% se pozivalo na bolje planiranje, kod 16,6% prioritet je imala mogućnost bržeg stizanja do cilja, u slučaju 2,3% značajnu ulogu imala je povoljna lokacija stanice, dok je kod 15,1% udobnost značila aspekat na osnovu čega je doneta odluka u vezi sa trenutačnom upotrebom saobraćajnog sredstva. Druga polovina upitanih nije imala drugu mogućnost za putovanje. Tokom anketiranja u nedelju, došlo je do srazmernog povećanja broja onih koji su prednost davali povoljnoj ceni, koji su zahtevali bolji red vožnje, brže stizanje do željenog cilja, povoljnost lokacije stanice i aspekte udobnosti. Srazmer broja onih koji nisu dali odgovor praktički nije se menjao. Istovremeno, pokazuje se opadanje u pogledu onih putnika koji zbog raznih pojedinih razloga nisu menjali način putovanja, odnosno, dosta veliko je procentualno, srazmerno opadanje onih koji se pozivaju na nedostatak druge mogućnosti putovanja (-14%).

Zašto ste odabrali ovaj način putovanja? Zašto ste odabrali ovaj način putovanja? (na osnovu 644 odgovora) (na osnovu 895 odgovora) (29.03.2012. četvrtak) (01.04.2012. nedelja)

1% 3% 4% 0% 2% 6% 8% OSTALI RAZLOZI OSTALI RAZLOZI 9% NAJPOVOLJNIJA CENA 36% NAJPOVOLJNIJA CENA 17% LOŠ RED VOŽNJE LOŠ RED VOŽNJE 50% 19% BRŽI JE BRŽI JE DALEKO JE STANICA DALEKO JE STANICA 15% UDOBNIJI JE 24% UDOBNIJI JE 2% NEMA DRUGE MOGUĆNOSTI NEMA DRUGE MOGUĆNOSTI 4% NEMA ODGOVORA NEMA ODGOVORA

70. slika 71. slika Izbor načina putovanja ispitanih putnika Izbor načina putovanja ispitanih putnika (29.03.2012. četvrtak) (01.04.2012. nedelja)

Na pitanje uslova promene načina sadašnjeg načina saobraćaja pojedinačnim sredstvima, među putnicima koji putuju nedeljom postoji veća, eventualna volja, i to u pogledu sva tri uslova. U slučaju onih koji zahtevaju kraće trajanje vožnje uočljivo je povećanje za 9%, oni koji zahtevaju više vožnji tu je registrovan porast od +5%, dok se kod zahteva koji se odnose na jeftinoću primećuje povećanje od 7%. Istovremeno, u slučaju više od polovine davalaca odgovora (tokom radnih dana više od 60%) ne postoji volja, namera na prelaz na javni saobraćaj.

95

Da li biste putovali javnim prevozom, kada bi… DA NE NEMA ODGOVORA (na osnovu 490 odgovora)

VREME VOŽNJE BILO 35,9% 63,3% 0,8% KRAĆE

SAOBRAĆALO VIŠE 37,1% 62,0% 0,8% LINIJA/VOZOVA

BILO JEFTINIJE 33,7% 65,5% 0,8%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

72. slika Rezultati koji se odnose na pitanja mogućnosti promene načina putovanja ispitanih putnika (29.03.2012. četvrtak)

Da li biste putovali javnim prevozom, kada bi… DA NE NEMA ODGOVORA (na osnovu 659 odgovora)

VREME VOŽNJE BILO KRAĆE 44,6% 51,3% 4,1%

SAOBRAĆALO VIŠE LINIJA/VOZOVA 41,9% 53,7% 4,4%

BILO JEFTINIJE 41,3% 54,8% 4,0%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

73. slika Rezultati koji se odnose na pitanja mogućnosti promene načina putovanja ispitanih putnika (01.04.2012. nedelja)

Na osnovu baze podataka koja je nastala prilikom ankete, sledeće zakonitosti, tipičnosti i navike putovanja su karakteristične za pojedinačni saobraćaj u regionu Segedin-Subotica:

podela na osnovu mesta stanovanja pokazuje da četvrtkom obično segedinski, dok nedeljom više subotički putnici prelaze u većem broju granicu ka pravcu Mađarske, istovremeno, za oba dana su karakteristična putovanja osoba koje raspolažu sa stalnim boravištem u Kanjiži, Horgošu i Senti;

96

u slučaju onih putnika koji nisu bili u prilici da vrše izbor načina putovanja, 68% ispitanih putnika u četvrtak, dok u nedelju 58% ispitanih putnika u Mađarsku stiže iz onih naselja odakle postoji direktna linija, obezbeđen je direktan javni saobraćaj (Subotica, Kanjiža, Senta, Horgoš, Ada), tome razlog može da bude nedostatak informacija i trenutačna izrada reda vožnje;

svaka druga-treća osoba koja se žali na nedostatke reda vožnje, polazi iz Subotice;

kod onih osoba koje bi imale mogućnost da putovanje obave autobusom, 34% bi četvrtkom biralo javni saobraćaj u tom slučaju da je cena karte jeftinija, u slučaju da saobraća više autobusa, 40% bi prešlo na ove vožnje, dok bi 37% u slučaju da je trajanje vožnje kraće, popelo se na autobuse koji saobraćaju u malograničnom prometu, međutim, na osnovu nedeljne ankete, polovina putnika bi u sva tri slučaja menjala na trenutačnom sredstvu putovanja i opredelila bi se za upotrebu autobusa.

U interesu tačnog upoznavanja polaznih i dolaznih naselja putovanja na danu merenja, izmerene podatke uzoraka s ciljanim prometom pomnožili smo na osnovu podataka prebrojavanja putnika poprečnog preseka izvršenog paralelno s ispitivanjem, odnosno uzimajući u obzir broj putnika u pojedinim vozilima. Pretpostavljajući da polazno i dolazno naselje putnika koji se voze istim vozilom identično, nakon pomnožavanja putovanja među naseljima mogu se raščlaniti na osobe i okarakterisati na nivou naselja.

Tokom merenja ciljnog prometa od podataka izmerenih u pojedinačnom prometu, koji čine deo jednodnevnih putovanja, možemo da pretpostavimo promet suprotnog smera toga dana (iz Mađarske u Srbiju), za razliku od višednevnih putovanja, gde nam ne stoje na raspolaganju potrebne informacije. Nakon što smo uradili umnožavanje, u matriksu ciljanog prometa dobivenom za pojedinačno putovanje, najvažnije relacije putovanja u odnosu na celu merenu oblast su sledeća (više od 100 putovanja):

uzimajući u obzir celokupnost dnevnog posmatranog prometa tokom radnog dana (3603 putovanja), 14,18% pojedinačnog prometa odvija se iz Segedina u Suboticu, dok se 15,88% pak odvija u suprotnom pravcu. Karakteristična putovanja odvijaju se između Segedina i Kanjiže 5-5% (167, odnosno, u suprotnoj relaciji 176), između Segedina i Horgoša 3-3% (120 i 124), između Segedina i Sente 4-4% (138 i 154). Uzimajući u obzir celokupnost nedeljnog dnevnog ciljnog prometa (4918 putovanja), 10,57% pojedinačnog prometa odvija se iz Segedina u Suboticu, dok se 12,44% pak odvija u suprotnom pravcu. Karakteristična putovanja odvijaju se između Segedina i Kanjiže 5-5% (232, odnosno, u suprotnom pravcu 270), između Segedina i Horgoša 3-3% (125 és 139), između Segedina i Sente 5-6% (260 és 335). Broj putnika koji iz Subotice putuju u pravcu Budimpešte (112), predstavlja otprilike 2,3% od ukupnog prometa.

Dopunjavajući pitanja za kvalifikovanje u interesu prekograničnog saobraćajnog razvoja, za anketirane putnike smo obezbedili mogućnosti predlaganja u vezi s kojima su nam pristigle primedbe: • pojedinačni saobraćaj − infrastruktura

97

− izgradnja posebne trake za autobuse koji saobraćaju na osnovu redovnog reda vožnjekülön, − duže radno vreme graničnog prelaza Tisasiget –Đala, − nužnost obnove puta između Ade i Čoke, − ostvarivanje direktne putne veze između Morahaloma i Bačkih Vinograda, − izgradnja više graničnih prelaza, prelaznih kapija i traka, − otvaranje starih graničnih prelaza, − postavljanje veb kamera na graničnim prelazima s ciljem obaveštavanja, − otvaranje više prelaznih kapija tokom neradnih, prazničnih dana i u letnjem periodu, − otvaranje graničnog prelaza kod Ašothaloma, − poboljšanje kvaliteta putne mreže u okolini graničnog prelaza Tisasiget –Đala,

− nivo kvaliteta − smanjenje vremena prilikom granične kontrole i čekanja, − ubrzanje vremena teretnog saobraćaja prilikom prelaska granice, − na graničnom prelazu pešački i biciklistički saobraćaj treba da bude odvojen od automobilskog saobraćaja,

− ostalo − predlog podnet u cilju ukidanja granica

3.6. Ilegalni prevoznici u pograničnom regionu

Prema informacijama, dobivenim od saobraćajnih prevoznika, u prekograničnom saobraćaju funkcionišu i ilegalni prevoznici. Oni najčešće nedozvoljen prevoz putnika između dve zemlje obavljaju mikrobusima koji se tretiraju kao putnički automobili. Putnike vrbuju na autobuskim stanicama i često puta obraćaju se putnicima koji čekaju na polazak međunarodne linije, vožnje. Međutim, česti su internet i novinski oglasi, odnosno, oglasi koji su na ulicama postavljeni ilegalno. U slučaju kontrole vlasti, putnici se izjašnjavaju da su oni članovi porodice vozača vozila i ne priznaju da su platili za prevoz. Baš zato, i za same organe je nastup otežan, naime, samo u slučaju da su nekoga uhvatili na delu, mogu da preduzmu mere. Prema oceni Severtransa, ilegalni prevoznici, uslužnici čak 50% im oduzimaju od prometa na taj način da svoje vožnje, kretanje autobusa prilagođavaju kretanju autobusa Severtransa i na senćanskoj autobuskoj stanici vrbuju, pozivaju putnike. U slučaju Subotica-transa procena je da srazmer putnika koji je prevezen od strane ilegalnih prevoznika, iznosi 30-40%- prometa putnika unutar zemlje. Putnici, koji putuju posredstvom ilegalnog vozila, ne raspolažu osiguranjem, tehnička adekvatnost vozila nije garantovana i prema prevozniku ni u kojem slučaju ne mogu da pokrenu odštetni zahtev ukoliko se za vreme putovanja dogodi nesreća, ili pak putovanje se ne ostvaruje na osnovu prethodno postignutog dogovora. Ilegalni prevoznici su popularni, privlačni zbog svoje jeftinoće.

U Mađarskoj je Nacionalni saobraćajni organ Vladinog ureda Županije Čongrad (NKH) i Inspektorat za zaštitu potrošača nadležan u vezi s pitanjima, vezanim za transport putnika. Kontrolori NKH mogu da zaustave javna vozila i mogu da kontrolišu sprovođenje

98

transportnih zadataka, da li oni udovoljavaju pravnim propisima, odnosno, postoje li sve dozvole za domaći ili međunarodni transport putnika. Pošto većina ilegalnih prevoza se vrši putničkim automobilom ili mikrobusom koji se tretira putničkim vozilom, vozač ili putnici mogu da kažu da spadaju u jednu porodicu, ili pak da šofer prevozi radi dobre usluge. Baš zato, sarađujući sa Inspektoratom za zaštitu potrošača, odnosno, inspektorima Nacionalnog poreskog i carinskog ureda, ilegalni prevoznici mogu da se uhvate kompleksnom kontrolom na taj način da isnpektori koriste usluge i u međuvremenu hvataju, hapse šofera. Problem je, međutim, da ukoliko je uhvaćeni vozač srpskog državljanstva, onda u tom slučaju protiv njega se u Mađarskoj ne može sprovesti postupak.

Mađarski organi su već uspeli da uhvate ilegalnog prevoznika. Jedan od inspektora Nacionalnog poreskog i carinskog ureda u južnoalfeldskom regionu u martu 2012. godine tako je uspeo da uhvati jednog ilegalnog taksistu da se sa svoja dva druga predstavio kao običan putnik; zamolio je šofera da ih iz Segedina odveze u Sentu. Vozač je zamolio svoje goste da na granici kažu da prevoz vrši na osnovu prijateljske usluge. Inspektori su pozivajući se na slabost, tačnije da je nekom od rođaka pozlilo, zatražili od taksiste da se vrati u Segedin gde su isplatili prevoz te su nakon oktrivanja sopstvenog identiteta, globili šofera za međunarodni putnički transport bez dozvole25.

Sa srpske strane „Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju” reguliše uslove prevoza putnika, između ostalog i to da ko i kakva prava ima da vrši prevozne zadatke. Sprovođenje zakona kontroliše Odeljenje za kontrolisanje javnog drumskog saobraćaja pri Odseku za drumski saobraćaj Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Republike Srbije, na lokalnom nivou (zajednice) ovaj delokrug potda pod lokalnu samoupravu, u Subotici je Opštinska inspekcija kontrolni organ.

3.7. Analiza podataka posećenosti banje u Morahalomu

Banja u Morahalomu dala nam je na upotrebu one rezultate koji su tokom 2011. godine nastali prilikom anketiranja onih gostiju koje su se upitali odakle su pristigli u banju.

Prema anketi, jednog prosečnog zimskog radnog dana, više od 38% posetilaca banje pristiže sa druge strane granice, bez izuzetka svi su iz Srbije. Od toga 74 % njih su stanovnici Subotice, otprilike jedna četvrtina putnika koja kreće u posetu banji u Morahalomu, na put je krenula iz manjih pograničnih naselja. Krajem nedelje došlo je do porasta broja posetilaca iz onih naselja koja spadaju izvan granica. Među upitanima, pored 140 subotičkih kupača, mogućnosti koje nudi banja u Morahalomu, isprobalo je 40 stanovnika iz Horgoša, 25 iz Sente i po 20-20 iz Palića i Velikog Bečkereka. Daljih 160 putnika stiglo je iz ostalih naselja iz Srbije.

U pogledu broja subotičkih posetilaca tokom vikenda i tokom radnih dana, ne primećuje se razlika, međutim, među nedeljnim gostima mogu se pronaći brojni Novosađani. Otprilike 15% od ukupnog broja posetilaca iz Srbije, u nedelju je pristiglo iz Novog Sada.

25 U Sentu je taxi krenuo sa poreznim inspektorima – loše je prošao. http://www.delmagyar.hu/szeged_hirek/zentara_indult_a_taxi_az_adoellenorokkel_-_megbukott/2269209/

99

Na prolećni (majski) period slični srazmeri važe. U pogledu srazmera, tokom radnih dana ostao je srazmer između 25-35%, dok krajem nedelje ovaj broj se kretao oko 50%. I tada, u najvećem broju banju u Morahalomu odabrali su Subotičani. Njihov srazmer nadmašio je broj onih kupača koji su pristigli iz drugih naselja iz Srbije ili pak iz Mađarske. Kako u januaru, tako u maju može se uočiti da obično petkom malčice splasne broj posetilaca. To je evidentno kako u slučaju posetilaca iz Mađarske, tako i Srbije, a posebno je karakteristično u drugom slučaju.

Prilikom četiri posmatrana dana, od svih upitanih kupača, blizu 42% je iz Srbije stiglo u Morahalom. Isto taj odnos u maju je bio 43 %. Banju, tokom zime, radnim danom, dnevno posećuje 300-400, krajem nedelje 700-1200, tokom leti, radnim danom 700-1000, dok za vikend 3000 osoba.

Na osnovu toga, procenjen broj posetilaca iz naselja Srbije predstavlja 37. tabela:

januar maj avgust Tokom Tokom radnih krajem radnih Krajem Tokom Krajem Broj posetilaca dana nedelje dana nedelje radnih dana nedelje Ukupno 350 950 400 1000 850 3000 Iz Srbije 133 361 200 500 323 1500 Iz Subotice 98 267 148 370 239 1110 37. tabela Dnevni prosečni broj posetilaca banje u Morahalomu (osoba) (Izvor: Mórahalmi Fürdő – Banja u Morahalomu)

3.8. Dobri primeri za prekogranični javni saobraćaj

Uz podršku 5. istraživačkog okvirnog programa Evropske unije, između 2000. i 2002. ostvario se CONPASS projekat, čiji cilj beše izgradnja sistema sredstava radi poboljšanja, razvoja prekogranične saradnje 26.

Unutar projekta, za učesnike razvoja prekograničnog saobraćaja formulisani su predlozi. Među njima najznačajniji su sledeći:

• Važne su dobre lične veze na obema stranama granice.

• Vredelo bi uspostaviti jednu elastičnu radnu grupu koja bi se sastojala od interesanata sa obe strane granice. Prekogranične saobraćajne razvoje najbolje potpomažu samostalne, pojedinačne inicijative i lokalni patriotizam.

• Mere koje se odnose na razvoj prekogranične saradnje, po mogućnosti, treba da budu što jednostavnije.

26 Cross Border public transport toolbox. Aachen/Rome/Leuven, June 2002 Aachen/Rome/Leuven, June 2002 http://www.ivv-aachen.de/conpass/docs/Toolball.pdf

100

• Predloženi projekti mogu se ostvariti samo u slučaju zajedničkih interesa i dobre saradnje dveju strana.

• Pravna i administrativna okolina samo se sporo menja, na taj način valja izraditi takve mere koje će i pored neizmeničnih pravnih uslova (primera radi granične kontrole) biti funkcionalne.

• Rešenja, koja se dobro primenjuju u pojedinim zemljama, u međunarodnoj okolini zbog raznih pravnih regulativa i kulturne okoline nije sigurno da se dobro uklapaju.

U Zapadnoj Evropi se u više pograničnih regiona već ostvarila integracija javnog saobraćaja. U Evropskoj uniji, pogotovo unutar šengenske oblasti, postoji mnogo manje prepreka za to, nego li na spoljnim granicama EU.

Na osnovu rezultata CONPASS projekta, prema merama integracija možemo da razlikujemo sledeće stepene:

1. Potpuni nedostatak prekograničnih spajanja.

2. Usluge se pružaju nezavisno, nepovezano (u slučaju jednog prevoznika nema usaglašavanja sa uslugom unutar zemlje/lokalnom uslugom; ukoliko više prevoznika održava prekogranične linije, među njima je minimalna saradnja).

3. Koordinisana usluga (prevoznici usaglašavaju napr. svoje redove vožnje, tarifni i sistem karata, informativnu uslugu itd.).

4. Integralna usluga (prekogranične usluge su u potpunosti usaglašene sa domaćim uslugama regiona, tarifni sistem, sistem karata i informativne usluge su zajedničke).

Dobar primer za integraciju je kada na dvema stranama granice povezuju autobuske linije koje se završavaju blizu granice. Sve to potpomaže ukoliko su prevoznici dveju zemalja ovlašćeni na kabotažu u drugoj zemlji, inače, teško je održavati ekonomično autobuse, vožnje.

Za drugu kategoriju (usluge koje se nezavisno održavaju u pogonu) u Mađarskoj, imamo više primera:

Lokalno saobraćajno preduzeće u Velikoj Oradeji (OTL) od septembra 2011. pokrenulo je svoje dnevno tri vožnje koje saobraćaju između železničkih stanica Velike Oradeje i Biharkeresztesa. Na šengenskoj granici postoji samo granična kontola, carinske nema. U redu vožnje prelaz granice planiran je na 15 minuta. Cena jedne karte je između Velike Oradeje i Artanda 4 leja ili 260 forinti, između Velike Oradeje i Biharkeresztesa košta 5 leja ili 320 forinti a karte se mogu kupiti i kod vozača autobusa. Daljinu od 23 kilometra autobis može da pređe za 55-67 minuta. Na artandskom graničnom prelazu mađarski i rumunski graničari, u međusobnom dogovoru, preko reda kontrolišu autobus u interesu izbegavanja kašnjenja27. Red vožnje usaglasili su sa želeničkim i autobuskim redom

27 Hajdú Online. 2011.09.05. http://www.haon.hu/lakohelyem/autobuszjarat-biharkeresztes-nagyvarad- kozott/1782886

101

vožnje, vožnjom koja stiže iz Biharkeresztesa, odnosno, železničkim i autobuskim redom vožnje koje vožnje odavde kreću ka pravcu Budimpešte i Debrecina 28. Treba istaći da na relaciji Velika Oradea- Biharkeresztes postoji i železničko povezivanje. Putovanje traje 42 minuta, međutim, cena vozne karte je četvorostruko skuplja od autobuske karte.

Od oktobra 2010. godine, pod brojem 801, autobus saobraća između Požuna i Rajke i to zahvaljujući podršci Programu prekogranične saradnje Mađarska-Slovačka. Autobus saobraća svakih 60 minuta i može se upotrebiti otkupom karte od 1, 50 evra. Za putovanje unutar zemlje, autobus se koristi na teritoriji Slovačke. Saobraćanje na ovoj relaciji u pogonu održava požunsko saobraćajno društvo (Dopravný podnik Bratislava). Obe zemlje nalaze se unutar šengenske oblasti, na granici autobus prelazi bez ikakvih prepreka.

Između dva susedna naselja Komároma u Mađarskoj i Komarna u Slovačkoj, koja deli samo Dunav, dnevno 7 puta saobraćaju autobusi Vértes Volána uprkos tome što u oba grada na više mesta stanu, na putovanje unutar zemlje se ne mogu koristiti. Komárom na železničkoj stanici obezbeđuje vezu za vozove koji saobraćaju prema Budimpešti. Cena karte je 210 Ft ili 0,7 evra, mesečna karta može da se kupi za 6930 Ft (23,1 evra).

Takođe među susednim naseljima Esztergom i Štúrovo tokom radnih dana dnevno šest puta saobraća svoje autobuse Vértes Volán. Cena karte podudara se sa komaromskom cenom, mesečna karta se ne može kupiti.

Za treću kategoriju (koordinisana usluga) dobar primer je veza pograničnih regiona Češke i Nemačke. Još pre priključenja Češke Evropskoj uniji već je krenuo autobuski saobraćaj između gradova koji se nalaze blizu granice (74. slika). Momentalno autobusi saobraćaju na relaciji Drezden – Kurort-Altenberg (D) – Teplice (CZ) (linija 398) i Pirna (D) – Tisa (CZ) ( linija 217). Broj putovanja na liniji 398 početkom 2000-ih godina bio je dnevno otprilike 200, što se od ono doba, pretpostavlja se, nije povisilo jer su ostala dnevna tri para vožnje. Na liniji 217 takođe saobraća dnevno tri para autobusa (krajem nedelje četiri). Linije, tj. vožnje u Nemačkoj mogu se upotrebiti i za domaće putovanje, međutim, vozila koja saobraćaju od strane Regionalverkehr Dresden GmbH (398) iz Drezdena i Oberelbische Verkehrsgesellschaft Pirna-Sebnitz mbH (217) iz Pirna, u Češkoj ne mogu primiti domaće putnike, tj. kabotaža nije dozvoljena uprkos što se radi o saobraćaju između dve zemlje koje su članice EU. Glavni razlozi putovanja putnika su turizam, provođenje slobodnog vremena i šoping.29. Na autobusima se može koristiti takozvani Elbe-Labe-Ticket, koji omogućava neograničena putovanja na regionalnim železničkim, autobuskim i trajektnim saobraćajnim sredstvima, linijama, odnosno, na teritoriji Verkehrsverbund Oberelbe (VVO) i linijama koje se prostiru duž češke granice. Koordinacija se u tarifnom sistemu ostvarila delimično.

28 Međudržavni autobus između Velike Oradeje i Biharkeresztesa. Duna Tv Híradó. 2011. szeptember 6. http://videotar.mtv.hu/Videok/2011/09/06/16/Orszagkozi_buszjarat_Nagyvarad_es_Biharkeresztes_kozott.aspx 29 Cross Border public transport toolbox. Aachen/Rome/Leuven, June 2002Aachen/Rome/Leuven, June 2002 http://www.ivv-aachen.de/conpass/docs/Toolball.pdf

102

74. slika Javni saobraćaj u pograničnom regionu Češke i Nemačke (Izvor: Verkehrsverbund Oberelbe [VVO] http://www.vvo-online.de/en/tickets_und_netz/fahrpreise/grenzueberschreitend/index.aspx)

Aachen (D) - Maastricht/Heerlen (NL) - Eupen (B): više prekograničnih autobuskih linija saobraća svakih 30-60 minuta, u saradnji nemačkih, belgijanskih i holandskih uslužnika, prevoznika (75. slika). Kabotaža je u tom slučaju već moguća, belgijski autobusi mogu da prevoze i nemačke, domaće putnike.

103

75. slika Prekogranična železnička i autobuska mreža na belgijansko-nemačko-holandskoj trogranici (Izvor: Aachener Verkehrsverbund http://www.avv.de/fileadmin/sites/avv/download_FTP/Netzplaene/Schnellverkehrsplaene/schnellverke hr_emr.pdf)

Dobar primer za integraciju prekograničnog regionalnog železničkog saobraćaja je povezivanje Šoprona – Beča gde GYSEV obezbeđuje jednosatno ritmično povezivanje, odnosno, Graz – Fehring – Szentgotthárd veza gde prilikom radnih dana 13 vozova saobraća. Na vozovima, koji saobraćaju preko granice, važe karte sa popustima (EuRegio). Šopron se nalazi u 8. zoni tarifne zajednice Saobraćajnog saveza Istočne Austrije, što znači da na svim vozilima saobraćajnog preduzeća pa čak i na šopronska putovanja mogu se koristiti jedinstvene karte i mesečne karte koje je izdao saobraćajni savez. Na taj način, jednom kartom može se upotrebiti lokalni saobraćaj Beča a njom se može stići i na švehatski aerodrom. Slično, Szentgotthárd se kao okretište vozova koji saobraćaju u Grac, nalazi u mreži i tarifnom sistemu štajerskog saobraćajnog saveza (Verbundlinie). Ostvarivanje četvrtog nivoa, potpune integracije je najteže, naime, ovde se radi o ostvarivanju prekograničnog tarifnog, odnosno, saobraćajnog saveza (detaljnije vidi na 144. stranici).

Primer za prekogranični saobraćajni savez je Salzburški saobraćajni savez (SVV), koji se prostire u Nemačku, u susednu Bavarsku. Za putovanje preko granice potrebna je jedna karta koja se ne odudara od domaćih karata. Savez su formirali saobraćajni uslužnici regiona, a među članovima, pored austrijskih uslužnika, nalaze se i drugi, nemački autobuski i železnički uslužnici (DB-Regio).

104

4. Sumiranje stanja, otkrivanje problema

4.1. SWOT analiza

Na osnovu rezultata otkrivanja stanja, izradili smo SWOT analizu javnog saobraćaja u regionu. Analiza otkriva

unutrašnje izvore snage regiona, na koje se može bazirati tokom planiranja i možemo uticati na njih (jačine);

unutrašnje nedostatke regiona koji se mogu i moraju razvijati ( slabosti);

okolnosti spoljašnje okoline koje mogu uticati na razvoj saobraćaja u regionu, međutim, nemamo direktan uticaj na njih (mogućnosti);

negativne faktore spoljašnje okoline, na koje ne ne možemo uticati i predstavljaju rizik (opasnosti).

105

PREDNOSTI SLABOSTI Koncentrisan zahtev za putovanje Prisila presedanja na železnici u između Segedina i Subotice Röszke Povoljna lokacija autobuske stanice u Železnice Srbije su nepouzdane Segedinu (blizu centra grada, tržnom Loš kvalitet srpske železničke centru ÁRKÁD) deonice između granice i Bačkih Cene karata međunarodnih autobusa Vinograda (niska brzina pruge i nalaze se na nivou cena domaćih nosivost) tarifa. Železnička vozila su nesavremena Popusti na povratne i đačke karte u Nedostatak informacija u međunarodnom autobuskom železničkom saobraćaju (npr. o saobraćaju smetnjama) Postojeće prekogranične autobuske i Autobusi koji prelaze granicu retko železničke usluge saobraćaju i pogonsko vreme im je ograničeno Nedostatak direktne linije, iz Srbije za Morahalom Nedostatak usaglašenosti međunarodnih i domaćih linija, vožnji Nedovoljna putnička informacija na pojedinim autobuskim stanicama (npr. Horgoš) U Srbiji, na graničnom prelazu kod Reskea (Röszkea), nedostaje domaća autobuska veza („granični autobus”) Sistem karata raznih prevoznika se razlikuje i za putnike je nepregledan (tarife, popusti i mogućnosti kupovanja karata) Saobraćajni red autobuskih vožnji je nepregledan Nedostatak jedinstvene i potpune informacije (red vožnje, putni pravci) Nedostatak tečne saradnje između mađarskog i srpskog železničkog društva MOGUĆNOSTI OPASNOSTI Jedan od prioriteta prekogranične Zbog šengenskih propisa, prelaz razvojne strategije i plana je razvoj granice kod Reske/Röszkea zahteva prekograničnogjavnog saobraćaja više vremena Najverovatnije, još tokom 2012. na Put koji vodi kod graničnog prelaza snagu će stupiti novi mađarsko-srpski kod Tisasigeta/Tiszaszigeta je lošeg granični sporazum koji će omogućiti kvaliteta (mađarska strana) otvaranje novih graničnih prelaza U slučaju autobusa, kabotaža je (Reske/Röszke) stari granični prelaz, praktično nemoguća (prevoz

106

Ašothalom/Ásotthalom), odnosno, domaćih putnika u drugu, stranu prekvalifikaciju postojećih prelaza zemlju) (Tisasiget/Tiszasziget-dozvola Pregovori o priključenju Srbije EU saobraćanja autobusima ) mogu da se oduže Najverovatnije, 2012. doćiće do Brza veza preko autoputa može da potpisivanja takozvanog novog izazove konkurenciju između javnog sporazuma o javnom prevozu robe i i pojedinačnog saobraćaja putnika Veliki broj putovanja sa ciljem Između Segedina i Subotice auto- kupovine, šopinga (putničkim strada omogućava brzo stizanje do automobilom je udobnije) određenog staništa Kod novog graničnog prelaza kod Značajan je saobraćaj ka Mađarskoj Ašothaloma/Ásotthaloma, autobusi za obrazovne svrhe (đaci neće moći prelaziti granicu predstavljaju značajnu grupu putnika) Zbog uvođenja autobuskog terminala Tradicionalno jake rodbinske, na graničnom prelazu kod Reskea kulturne i privredne veze na obema (Röszke), prelazak granice za putnike stranama granice autobusa biće neprijatniji (moraće Veliki broj onih koji govore napustiti autobus) zajednički jezik na obema stranama Razvoj trgovine na malo u Srbiji granice može da smanji potrebu putovanja na Izrađena je studija izvodljivosti o drugu stranu granice revitalizaciji železničke pruge Razvoj železnice odužiće se zbog Segedin – Subotica - Baja nedostatka materijalnih izvora, Srbija je otpočela pregovore sa EU o Različito pravno regulisanje i različit priključenju sistem finansiranja javnog saobraćaja U odnosu na Mađarsku, manje u Mađarskoj i Srbiji prosečne plate i veća nezaposlenost u Srbiji (privlačno radno tržište u Mađarskoj) Turističke znamenitosti u Mađarskoj i Srbiji (banje, Segedin, Subotica, Palić) Nakon obnove, granični prelaz kod Tiszaszigeta biće pogodan i za autobuski saobraćaj U Mađarskoj, na osnovu novog Zakona o prevozu putnika, prekogranične linije mogu se finansirati kao javne usluge

4.2. Drvo problema

Otkrivanje uzročno-posledičnih veza među problemima pri SWOT analizi, vršimo primenom drveta problema. Drvo problema predstavlja povezanosti između otkrivenih briga i omogućuje grupisanje problema, što olakšava određivanje ciljeva i strategije.

107

108

5. Vizija budućnosti

Na osnovu analize stanja, anketa i intervjua, odredili smo viziju budućnosti javnog saobraćaja regiona u vremenskom horizontu od 15 godina. Vizija budućnosti određuje ciljeve koji se mogu postići i strategiju koja je potrebna za njihovo ostvarivanje.

U mađarsko-srpskom pograničnom regionu 2027. granice će u potpunosti biti prolazne, naime, Srbija će biti članica EU i biće ukinuta šengenska kontrola. Zajednički saobraćajni sistemi dveju zemalja biće povezani i između Segedina i Subotice nastaće saobraćaj prigradskog tipa sa gustim i brzim povezivanjem dva grada i njihovih aglomeracija. Između dva grada svakih sat vremena će kretati vozovi ili autobusi koji će saobraćati fleksibilnim redom vožnje, u vremenskom periodu između 5-23 časa; putnici će moći da putuju savremenim niskopodnim, klimatizovanim vozilima. Svakih dva sata na putnoj relaciji Segedin- Horgoš-Kanjiža-Senta saobraćat će direktan autobus. Osim toga, autobus će saobraćati na linijama Subotica– Ašothalom – Morahalom – Segedin, Senta – Novi Kneževac– Tisasiget – Segedin, odnosno, uz železničke linije biće obezbeđene autobuske veze iz Segedina, Subotice, Horgoša, Kanjiže i Sente.

Prevoznici u regionu funkcionisaće u tarifnoj zajednici, što znači da će im tarifni sistem biti usklađen, nezavisno od prevoznika na iste daljine ili relacije, karte i mesečne karte imaće istu cenu. Karte i mesečne karte moćiće se kupiti i putem interneta, odnosno, mobilnih sredstava, njih će u prometu koristiti svaki prevoznik. Zajednički predlog pograničnih prevoznika jeste BackaCard, kojim u okviru jednog dana na regionalnim linijama prevoznika može se putovati neograničeno. BackaCard važi i za gradska saobraćajna vozila Subotice i Segedina. BackaCard, kao elektronska karta, može se puniti na elektronsku karticu ili mobilni telefon bilo kojeg uslužnika.

Putnici svoja putovanja mogu da planiraju na kompjuteru i mobilnim sredstvima, na internetu će dobiti stvarne informacije gde se nalaze vozila, odnosno, o mogućim vremenima polazaka i dolazaka. Na značajnijim železničkim i autobuskim stanicama, te u vozilima putnici će informacije dobiti sa elektronskog displeja. Redovi vožnje, informativni materijali stanica, leci i oglasi publikovaće se u jedinstvenom obliku u regionu.

U cilju zaposlenja i odlaska u školu, putovanje postaje uobičajeno pogotovo na realciji Segedin-Subotica. Razvoj javnog prevoza u velikoj meri podržava razvoj privrednih, društvenih, poslovnih i kulturnih veza dve regije.

6. Prekogranični saobraćajni model

Jedan od važnih elemenata planova saobraćajnog razvoja je otkrivanje uzajamnih dejstava saobraćajnih sistema i okoline, koje se vrši uspostavljanjem modela. Tada se izmenom spoljašnje okoline (npr. pravni propisi, privredna razvijenost, demografski odnosi, upotreba teritorije) mogu odrediti njihovi uticaji na ispitanu saobraćajnu mrežu i saobraćajne zahteve.

Najvažniji koraci određivanja povezanosti, uzajamnosti su sledeći:

1. Otkrivanje trenutačnih putničkih zahteva (pripremanje momentalnog putničkog matriksa)

109

2. Izrada raznih verzija scenarija koji se odnose na budućnost

3. Otkrivanje povezanosti između putničkih zahteva i promene životne sredine

4. Prognoza zahteva koji se mogu očekivati u budućnosti (putnički matriks koji se odnosi na budućnost)

5. Izrada plana mreže i razvoja usluga na osnovu putničkih zahteva koji se predviđaju u budućnosti.

Vrednovanje planiranih investicija i mera često puta se dešava uz pomoć veoma kompleksnih kompjuterskih mikro i makrosimulacijskih sistema. U našem slučaju, zbog ograničenosti putničkih zahteva i ispitane mreže, nije bilo potrebe za primenom takvog sistema modela. Unapred procenjene putničke matrikse i predlog, vezan za mrežu prikazali smo i analizirali uz pomoć prostornog, geografsko-informatičkog sistema i softvera za rukovanje tabela.

6.1. Određivanje trenutačnih putnih zahteva, sadašnji matriks putovanja

Prema podacima, dobivenim prilikom ankete ciljnog prometa uz uzimanje uzoraka s veoma visokom stopom - od 70-80% -, kao prilikom prebrojavanja putnika potpunog poprečnog prometa na zajedničkoj pograničnoj deonici regiona Segedin-Subotica, možemo da uspostavimo matriks putovanja koji veoma verno oslikava stvarnost, mapirajući trenutačne potrebe za putovanjem.

Vrednost prekograničnog prometa putnika po saobraćajnim podgranama koja se može odrediti osnovu ispitivanja, sumira 38. tabela (Tabela sadrži sve putnike koji su putovali u automobilima sa mađarskim i srbijanskim registracijskim tablicama bez obzira na njihov cilj putovanja.)

Broj putnika koji su prešli granicu četvrtak nedelja ukupno pojedinačno 3.833 5.276 9.109 autobus 196 276 472 voz 23 70 93 ukupno 4.052 5.622 9.674 38. tabela Veličina putničkog prometa koji je prešao granicu (kod Tisasigeta/Tiszaszigeta i Reskea/Röszkea) po podgranama i danima merenja

Iz podataka se dobro vidi da je veličina prometa prosečnim radnim danom sa blizu 30% ispod prometa nedeljom. U odnosu na veličinu domaćeg prometa radnim danom i vikendom može se uočiti upravo obrnuti odnos, za što će nam obrazloženje dati istraživanje razloga putovanja.

Na relacije putovanja putničkog prometa izmerenog tokom prebrojavanja putnika poprečnog promera – i na još druge njegove karakteristike odgovor će dati rezultat ispitivanja ciljnog prometa na osnovu čega moći će da se uspostavi matriks putovanja između naselja (IV. prilog). Matriks radi lakšeg rukovanja ne sadrži polazna ili dolazna putovanja koja su po naseljima

110

manja od 10 osoba. To ujedno znači i to da među elementima ciljnog prometa ukupnog saobraćaja ima i relacija sa jednom ili dve osobe, istovremeno nedostaju relacije takve veličine, budući da njihov ukupni promet ne dostiže 10 osoba. Istovremeno matriks sadrži i domaća putovanja koja ne prelaze granicu, a koja su samo informativnog tipa i ne uzimaju se u obzir pri donošenja zaključaka.

Podaci matriksa ciljnog prometa u četvrtak nedvosmisleno označavaju određenu ulogu Segedina unutar regiona, pošto njegov promet kao grada, primamljivog za putnike (1.578 osoba) i kao grada koji isporučuje najviše putnika (1.419) daleko je najznačajniji.

Istaknute putne veze Segedina u podjednakom pogledu primamljivosti putnika i isporučenosti putnika:

− Segedin - Subotica 536 putnika − Subotica - Segedin 630 putnika − Segedin – Kanjiža 182 putnika − Kanjiža – Segedin 92 putnika − Segedin - Senta 158 putnika − Senta - Segedin 171 putnik − Segedin - Horgoš 135 putnika − Horgoš - Segedin 135 putnika

Na osnovu veličine prometa, drugo najznačajnije naselje u ispitanom regionu jeste Subotica, čije je dejstvo primamljivosti tokom radnog dana 836 osoba, dok se isporučivost meri sa 536 osoba. Njene najkarakterističnije prometne veze su:

− Segedin - Subotica 536 putnika − Subotica - Segedin 630 putnika − Subotica - Budimpešta 91 putnik − Budimpešta- Subotica 72 putnika − Subotica - Morahalom30 29 putnika − Morahalom - Subotica 24 putnika

Kao pograničnog naselja, može se još pomenuti putnički promet Horgoša, odnosno Kanjiže i Sente.

30Na osnovu podataka se vidi da subotički posetioci banje u Morahalomu (u avgustu dnevno 1110 osoba) s jedne strane dolaze kao deo organizovanih grupa i to ilegalnim mikrobusima i granični prelaz prelaze na graničnom prelazu Tompa-Kelebija, na taj način ovaj promet se u našem ispitivanju ne pojavljuje.

111

76. slika Matriks putovanja za radne dane (Izvor: sopstveno uređivanje)

Nedeljni putnički promet, u osnovi, u volumenima se odudara od onih svakodnevnih radnih dana.

Odlučujuća uloga Segedina i dalje postoji; 1.699 putnika je primamilo i odatle je 2.234 putnika krenulo. Istaknute putne relacije:

− Segedin - Subotica 550 putnika − Subotica - Segedin 717 putnika − Segedin – Kanjiža 240 putnika − Kanjiža– Segedin 298 putnika − Segedin - Senta 268 putnika − Senta - Segedin 361 putnik − Segedin - Horgoš 139 putnika − Horgoš - Segedin 168 putnika

Slično radnim danima, valja istaći i značajan putnički promet Subotice (dejstvo primamljivosti putnika 944 osoba, isporuka putnika 718 osba), čije karakteristične relacije su sledeće:

112

− Segedin - Subotica 550 putnika − Subotica - Segedin 717 putnika − Subotica - Budimpešta 56 putnika − Budimpešta- Subotica 115 putnika − Subotica– Morahalom 24 putnika − Morahalom - Subotica 24 putnika

Za relaciju krajnedeljnog putničkog saobraćaja karakteristično je da se proširuje u odnosu na radne dane, tojest, osim prometa Kanjiže, Sente, Horgoša i Budimpešte povećano je dejstvo primamljivosti putnika i isporuke Ade i Morahaloma.

Kao sumiranje može se konstatovati da se u ispitanom regionu Segedin-Subotica iz aspekta putničkog prometa specifičnim, određenim gradovima mogu smatrati na mađarskoj strani Segedin, dok u Srbiji Subotica, međutim, značajni su još i Kanjiža, Senta i Horgoš.

U pogledu relacija

− Segedin-Subotica, − Segedin-Senta, − Segedin-Kanjiža, − Segedin-Horgoš.

Među planovima koji se odnose na razvoj mreže, treba razmisliti o mogućnosti proširenja javno-prometnih, saobraćajnih relacija.

113

77. slika Matriks putovanja u nedelju (Izvor: Sopstveno uređivanje)

Na osnovu podataka ankete ciljnog prometa, na raspolaganju nadalje stoje

− saobraćajno sredstvo za sprovođenje putovanja, − status anketiranih putnika, − razlog i učestalost putovanja, − raspodela na osnovu mogućnosti načina putovanja i izbornog kriterijuma.

U vezi sa raspodelom putovanja prema saobraćajnim sredstvima (78. slika), na osnovu dvaju merenih dana, karakteristična je dominancija putovanja, realizovanih sopstvenim saobraćajnim sredstvom i to delimičnim srazmerom koji prevazilazi radni dan i nedelju. Putnički promet, saobraćaj u 92-93% realizovan je sopstvenim saobraćajnim sredstvom, u 6- 6,5% međugradskim autobusom je obavljeno putovanje, dok je svega 0,7-1,6% putnika biralo voz.

114

% 100,0 0,7 1,6

98,0

96,0 6,0 6,5

94,0 voz

međugradski 92,0 autobus pojedinačno

90,0 93,3 91,9 88,0

86,0 četvrtak nedelja

78. slika Raspodela ispitanog putničkog prometa na osnovu saobraćajnog sredstva

Raspodelu putnika prema svom statusu prikazuje 79. slika i to prema ispitanim danima i saobraćajnim granama.

% 100,0

90,0

80,0

70,0

60,0 ostalo penzioner 50,0 đak

40,0 radnik

30,0

20,0

10,0

0,0 četvrtak nedelja 79. slika Raspodela statusa upitanih putnika

Prema podacima dobro se vidi da najveći postotak putnika (64-74%) predstavljaju radnici, koji podatak daje objašnjenje i za visoki procenat izbora sopstvenog saobraćajnog sredstva. Drugi

115

odlučujući segment čine učenici i penzioneri. Iz dnevne raspodele se jasno vidi da penzioneri više putuju tokom nedelje, radnih dana, dok se visoki odnos đaka pojavljuje krajem nedelje, prilikom nedeljnog putovanja u naselje gde im se nalazi škola.

Raspodela prema saobraćajnim sredstvima je već sasvim različita. Istaknuti odnos, na osnovu putovanja sopstvenim saobraćajnim sredstvom, predstavljaju radnici, naime, oni raspolažu sa sopstvenim prihodom i njima se pruža prilika izbora. Naspram toga, na polju javno-prometnog saobraćaja, prisustvo učenika i penzionera je značajno, naime, oni zbog svojih materijalnih mogućnosti nisu u prilici da vrše izbor.

Na osnovu ankete, dnevna raspodela na osnovu razloga putovanja veoma je različita. U nastanku dnevne raspodele ankete (80. slika), zajedničku karakterističnost predstavljaju srazmerna putovanja u vezi sa zdravstvom, odlaskom na posao i školu. Na osnovu dobivenih podataka, uočjiv je visoki delimični srazmer vezan za zdravstvena putovanja tokom oba dana (26,2-25,3%), koji rezultati su posledica upotrebe mađarske stručne lekarske opskrbe tokom radnih dana, a nedeljom pak rezultati su krajnedeljne posete pograničnim lekovitim banjama.

Naravno, na osnovu saobraćajnih podgrana, još veće razlike su uočljive u raspodeli putovanja prema razlogu. Npr. dok su u četvrtak najveći procenat (blizu 40%) predstavljali putnici koji su sopstvenim saobraćajnim sredstvom otišli na posao, ili pak vezan je za obavljanje rada, dotle u nedelju srazmer putovanja u vezi sa odlaskom u školu pomoću javno-prometnog saobraćajnog sredstva premašuje 40%. Srazmeri raspodele na osnovu razloga putovanja obrazlažu zahteve javno-prometnih saobraćajnih mogućnosti, prvenstveno, zahtev razvoja autobuskog saobraćaja na osnovu reda vožnje.

% 100,0 ostalo 90,0 80,0 putovanje u vezi sa obavljanjem posla 70,0 poseta/otud kući 60,0 zdravstveni razlog/otud kući 50,0 kupovina/otud kući 40,0

30,0 sređivanje administrativnih obaveza/otud kući 20,0 u školu/otud kući 10,0 na posao /otud kući 0,0 četvrtak nedelja

80. slika Dnevna procentualna raspodela na osnovu razloga putovanja

116

U vezi sa raspodelom učestalosti putovanja karakteristično je da više od polovine upitanih mesečno, ili pak od toga ređe putuje, a oni koji čine grupu redovitih putnika – ovamo spadaju putnici koji nedeljnom sistematičnošću ili još i od toga više puta putuju – predstavljaju otprilike 1/3 upitanih. U četvrtak 10% putnika je tvrdilo da svakodnevno, redovito saobraća na ispitanom teritoriju. To znači da karakterističnosti putovanja ove dve putničke grupe obezbeđuju osnovne informacije razvoja. Raspodelu po učestalosti, na osnovu dana merenja, prikazuje 46. slika. Prema saobraćajnim podgranama, i kod ovog parametra može se uočiti razlika. Očigledan je srazmer krajnedeljne učestalosti putovanja onih, koji u nedelju putuju javnim saobraćajnim sredstvom (14,1%) što rezultira putovanje srpskih đaka u Mađarsku.

100%

90%

80% ređe

70% mesečno više puta nedeljno jednom 60% nedeljno više puta 50% vikendima

40% radnim danom dnevno 30% svakoga dana u nedelji 20%

10%

0% četvrtak nedelja

81. slika Raspodela učestalosti ispitanih putovanja na osnovu dana merenja

Organizovanost javnog saobraćaja može da upliviše da li je ispitano putovanje deo jednog jednodnevnog putovanja, tojest, da li se istoga dana vraća ili pak ne. Procentualni odnosi su po danima i po saobraćajnim granama veoma različiti. Tokom radnih dana 2/3 putovanja je jednodnevno putovanje, dok krajem nedelje samo polovinu putovanja karakteriše jednodnevno putovanje. Na polju javno-prometnog saobraćaja, u četvrtak 34% upitanih, dok u nedelju svega 17% ispitanih vraća se istoga dana na svoje polazno mesto. Glavni razlog tome je da red vožnje javnog saobraćaja ne omogućava večernji povratak iz Segedina u Suboticu i iz Subotice u Segedin. Sve to znači i to da jedan deo od 76-86% putnika koji saobraća sopstvenim saobraćajnim sredstvom, ukoliko bi postojala povoljna frekventnost linija i povoljna cena karata, najverovatnije da bi menjala saobraćajno sredstvo u cilju sprovođenja svog putovanja.

Četrdeset-pedeset posto upitanih putnika imalo je prilike za izbor načina putovanja. Važno je znati na osnovu kakvog aspekta, tačke gledišta je vršio izbor. Na ovo pitanje mogla su se dati 3 odgovora, bez redosleda prioriteta. Procentualnu raspodelu prikazuje 82. slika.

117

100%

90%

80% ostali razlozi 70% najpovoljnija cena 60% bolji red vožnje 50% brži je

40% povoljnija stanica

30% udobniji je

20% nema druge mogućnosti

10%

0% četvrtak nedelja

82. slika Raspodela izbornih kriterijuma načina putovanja prilikom ispitanih dana

Dnevna ispitivanja sadrže minimalne razlike među povodima izbora načina. Oduzevši najveći delimični procenat (36-49%) koji se odnosi na „ne postoji druga mogućnost”, najviše njih (15- 23%) udobnost su obeležili kao izborni kriterijum. Dalji važan aspekat je vreme dospeća, tojest, brzina koji rezultat iznosi 16-19%.

Što se tiče saobraćajnih podgrana, ovde su uočljive značajne razlike. Prilikom oba anketna dana putnici koji su se opredelili za javni saobraćaj, odluku su doneli na osnovu povoljnije cene (24- 30%), dok onima, koji su se odlučili za samostalni saobraćaj, među aspektima donošenja odluke važan faktor odigrali su brzina (17-27%) i udobnost (15-34%).

6.2. Putnički zahtevi u budućem, matriks putovanja u budućnosti

6.2.1. Ispitivanje mogućih budućih scenarija u regionu Segedin-Subotica

Procena prometa može da se izvrši na osnovu više scenarija, naime, društveno-privredne promene nagoveštavaju više razvojnih putanja koje generišu drugačije zahteve putovanja, odnosno, odražavaju se i na stranu ponude (npr. uticaj planiranih infrastrukturalnih razvoja, promena granice, kao faktora koji predstavlja prepreku prohodnosti).

Pojedini scenariji se ne odudaraju jedan od drugog u osnovnim demografskim procesima, i ne računamo ni na znatnu promenu u krugu stanovništva mađarske nacionalnosti u Srbiji.

Određeni osnovni faktori koji u mađarsko-srpskom pograničnom regionu mogu da utiču na zahteve putovanja i nastanak scenarija su sledeći:

118

prihodi stanovništva i u vezi s tim opremljenost stanovništva sa putničkim automobilima;

ciljevi i razlozi putovanja, te zahtev putovanja koji se generišu istim: radna mesta, sredjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje, trgovina (tržni centri);

Evropsko-unijska integracija Srbije (EU priključenje, priključenje šengenskoj oblasti i evrozoni) i na taj način smanjenje vremena prelaska granice.

Pesimistički scenario

Ovaj scenario ni na dalekoročnim stazama ne računa sa priključenjem Srbije Evropskoj uniji. Na taj način dalekoročno će opstati šengenska granica i neće se znatno smanjiti dužina granične kontrole. Privredni razvoj a s time i povećanje prihoda stanovništva kako na mađarskoj, tako i na srpskoj strani ostaće sporo. Opskrba sa putničkim automobilima sporo će rasti na obema stranama granice. U Srbiji neće nastati veliki tržni i turistički centri koji bi mogli omogućiti lokalnu uslugu koja, za sada, postoji samo u Segedinu i njegovoj okolini (trgovina, moderan kompleks za kupanje).

Realan scenario

Srbija će kroz 10 godina, oko 2022. postati punopravna članica Evropske unije, međutim u šengenski sistem će tek nakon toga oko 2027. stupiti. Time će se kroz 10 godina ukinuti carinska kontrola, kroz 15 godina pak granična kontrola na mađarsko-srpskoj granici. U međuvremenu, Evropska unija će manjim koracima da potpomaže prelaz granice između Srbije i Mađarske što će donekle ublažiti čekanje na granici na drumskim graničnim prelazima. Prihod stanovništva i opskrba stanovnika putničkim automobilima u obema zemljama će u umerenom tempu rasti. Zapošljavanje srpskih posloprimalaca na jedinstvenom tržištu radne snage biće karakteristično nakon priključenja Srbije Evropskoj uniji. U roku od 5 godina u Subotici će se izgraditi jedan tržni centar, sa sličnim ponudama kao i u Segedinu. U roku od 10 godina u okolini Subotice biće investicija, vezanih za izgradnju lekovitih kupališta i akva parkova. Uz pomoć Evropske unije, u roku 10 godina izvršiće se revitalizacija, razvoj železničke pruge Subotica-Segedin (brzina pruge 80 km/h, promena vozila).

Optimistički scenario

Srbija će kroz 5 godina, oko 2017. postati punopravna članica Evropske unije; u roku od 10 godina stupiće u šengensku oblast. Time će se do 2022. ukinuti granična kontrola a granica će postati potpuno prohodna. U roku od 5 godina u Subotici i Senti sagradiće se tržni centar, odnosno, u Paliću i Bečeju izgradiće se lekovito kupalište i akva park. Izvršiće se izgradnja subotičkog Népszínház-a/ Narodnog pozorišta. U Subotici i okolini nićiće brojna nova radna mesta, znatno će se smanjiti nezaposlenost i nakon priljučenja Evropskoj uniji, kada će se otvoriti tržište radne snage, krenuće uzajamno svakodnevno putovanjem s ciljem zapošljavanja između dve zemlje. U Segedinu će se dinamično razvijati obrazovanje, kultura, istraživanje, uslužni sektor i ekonomija koja se zasniva na znanju (Biopolisz), što će za sobom povesti značajan porast radnih mesta. U Segedinu će se otvoriti međunarodni aerodrom odakle će brojni gradovi Evrope biti dostupačni. Zbog brzog privrednog razvoja, i lični prihodi će brzo rasti a opskrba putničkim automobilima dostignuće nivo u Mađarskoj. Uz pomoć Evropske

119

unije u roku 10 godina izvršiće se obnova, revitalizacija železničke pruge Subotica-Segedin (brzina pruge 120-160 km/h, elektrifikacija).

6.2.2. Osnovne pretpostavke procene

Procenu prometa između ispitanih pograničnih regiona možemo da utvrdimo i zaključimo na osnovu današnjih podataka prometa, različitih razvojnih scenarija te demografskih i privrednih podataka, odnosno, podataka koji se tiču strukture prostora.

Na razvoj prometa između dveju zemalja utiče više faktora, kao što:

opšte privredne veze između dve zemlje (spoljna trgovina, proizvodna-uslužna kooperacija, itd.), trgovinsko-uslužna opskrbljenost susednih pograničnih regiona, društvene veze (kulturne, turističke, itd.), prolaznost granice.

6.2.2.1. Mađarsko-srpske privredne veze

Značajna merila u privrednim odnosima dveju zemalja jesu eksportni i importni volumeni koji karakterišu razvoj spoljne trgovine. To ne karakteriše samo spoljnu trgovinu, već i privrednu kooperaciju.

Specifične promene volumena mađarsko-srpske spoljne trgovine*

230

210

190

170 %)

100 150 = Uvoz

2007 Izvoz 130

Procenat Procenat ( 110

90

70

* uključen Crna Gora u 2006) 50 2006 2007 2008 2009 2010 2011

83. slika (Izvor: KSH – Centralni statistički zavod i sopstveno uređivanje)

120

83. slika prikazuje specifičnu stopu rasta, razvojnu ratu mađarsko-srpskog eksport-import prometa između 2006. i 2011.

Ne uvažavajući privrednu recesiju koja je nastala 2008., može se utvrditi – pretpostavljajući da tokom sledećih godina neće biti ponovne privredne recesije – da se prilikom opšteg godišnjeg privrednog proširenja računa na 7-8 %.

6.2.2.2. Mađarsko-srpske turističke veze

Razvoj turističkog prometa dobro karakteriše s jedne strane putnički promet koji prolazi preko državne granice (10. slika).

Broj putnika koji prolazi preko graničnog prelaza kod Reskea (Röszkea), u protekle 4 godine povećao se sa 20% i to zbog povećanja prometa graničnih prelaza u srpskoj nadležnosti, dok je u međuvremenu broj mađarskih putnika stagnirao. Statistiku unakazuje promet zapadno- evropskih gastarbajtera koji godišnje više puta prelaze na ovoj deonici. Značajnija promena (porast) od samog sebe se ne očekuje, samo jačanje društveno-privrednih veza i pojednostavljenje granične kontrole (Članstvo Srbije u Evropskoj uniji u narednih pet godina, u daljoj perspektivi priključenje šengenskoj oblasti).

6.2.2.3. Predviđena uloga međugradskog javno-prometnog saobraćaja

Ispitivanje dalekoročnih podataka, vezanih za Mađarsku pokazuje da nakon društvene promene usledio je – iako veoma skroman – porast učinka indeksa tendencije javnog saobraćaja uz koji se našao i porast nominalne vrednosti potrošačkog indeksa (84. slika). Može se videti da je do društvene promene (odnosno, prethodno do depresivnog, kriznog desetleća), shodno tadašnjem ekstenzivnom rastu, saobraćaj nezavisno od potrošnje bio u porastu. Nakon toga, usledio je pad, pa nakon stabilizacije sledilo je i jedno specifično povećanje potrošnje koje traje i dan danas. (85. slika).

U gore navedenom ispitivanju razdoblja posle društvene promene, gde su imenovani indeksi, može se utvrditi da gledajući specifične vrednosti, u razdoblju koje se prostire do 2020. godine, može se računati na proširivanje svojstvenih godišnjih potrošačkih vrednosti 0,5-1 %-os i to uz pretpostavku sledećih faktora: privreda, i unutar nje struktura potrošnje stanovništva neće se temeljito promenuti; neće biti dalekoročnog, značajnijeg i trajnog privrednog pada; usluga i nivo javnog saobraćaja će se barem u maloj meri, ali poboljšati .

Na osnovu svega toga, do nivoa 2020. godine i hipoteze može se stići da će specifični zahtev putnika godišnje rasti sa 1%, pored manjeg pada broja stanovništva i nepromenjenosti mere nivoa zapošljavanja.

121

250

2010

200

2000 1980

1990 150

1970

1965

100 1960

50 Indeks međugradskog javnog prevozajavnogmeđugradskogIndeks

0 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 Indeks potrošnje

84. slika Povezanost indeksa povećanja potrošačkog i međugradskog saobraćaja (1960=100%) (Izvor: KSH – Centralni statistički zavod i sopstveno uređivanje)

1000 160

900 140

800

120

700

100 600

Indeks potrošnje 500 80

međugradski kilometar putnika Indeks Indeks potrošnje 400 60

300

40 indeks izvršenog javnog prevoza

200

20 100

0 0 1990 1995 2000 2005 2010

85. slika Povezanost indeksa povećanja potrošačkog i međugradskog saobraćaja između 1990-2010. (1990=100%) (Izvor: KSH – Centralni statistički zavod i sopstveno uređivanje)

122

Posebno pitanje predstavlja odnos pojedinačnog i javnog saobraćaja (modal split). Poznato je da sa razvojem motorizacije, proširivanje samostalnog saobraćaja putničkim automobilom podiže nivo mobiliteta, s druge strane, sve veći udeo ima u javnom saobraćaju.

Usled ekonomske krize, koja je otpočela 2008., razvoj motorizacije usporen je, štaviše, zastao je što je izazvalo manji pad u učinku ne samo putničkih automobila, nego i u javnom saobraćaju. Što se tiče skore budućnosti, možemo računati sa sledećim pretpostavkama: za dinamičan razvojni period bilo je karakteristično godišnjih 8-10 putničkih automobila /1000 stanovnika povećanja rate – što znači proširivanje brojnog stanja od otprilike 8-10 hiljada; troškovi održavanja automobila i rezervnih delova postepeno rastu; nakon okončanja krize, po svemu sudeći smanjenim tempom, ali će se povratiti trend razvoja motorizacije, čija mera se kreće oko 3/5 austrijskog nivoa.

Na osnovu svega toga, u Mađarskoj tokom narednih godina može da se računa na jedan skroman godišnji porast motorizacijskog nivoa od 3-5 %, uz pretpostavku da neće otpočeti jedna nova finansijsko-ekonomska kriza.

Naša domovina je što se tiče raspodele rada u saobraćaju i momentalno u veoma povoljnoj situaciji. Sve to može se uočiti nakon razvojnog procesa koji je trajao četvrt veka, kada je usled društveno-privrednih promena, osvajanje prostora motorizacije i pojedinačnog saobraćaja bilo neprekidno, usled čega je javni saobraćaj izgubio blizu 1/3 svog učinka. Međutim, i to valja primetiti da je bilo nekih zemalja u kojima je učinak javnog saobraćaja stagnirao ili pak opao u manjoj meri (Grčka, Austrija), štaviše, u slučaju Portrugala primetan je jedan stalan porast učinka.

Sve to ima više razloga, međutim, najznačajnijim se smatra razvoj nivoa i porast privlačnosti usluga javnog saobraćaja, dok je i u vezi s nivoom infrastrukture, koja služi pojedinačnom saobraćaju, došlo do porasta! Sve to na to ukazuje da usluga javnog saobraćaja, koja se prilagođava privlačnim i udobnim zahtevima putnika, ume da bude konkurentna prema pojedinačnom saobraćaju, štaviše, može da osvoji čak i uslužni teritorij.

U celini može se prognozirati da jedan moderan, atraktivan i isplativ javni saobraćaj, tačnije njegova usluga danas može da se takmiči sa pojedinačnim automobilskim saobraćajem. Prema procenama stručnjaka, dalji porast motorizacije (iako je usporio) može da kompenzira jedan atraktivan javni saobraćaj, koji, prema opreznim procenama, može da neutrališe veći deo pojedinačnog saobraćaja (otprilike ¾) koji prosečno iznosi 4%. .

6.3. Očekivana vrednost putničkog prometa koji će prolaziti kroz ispitanu graničnu deonicu

Procenu smo izvršili na osnovu glavnijih pravaca kretanja putnika prilikom jednog običnog radnog dana u okviru izvršenih merenja pri projektu, pretpostavljajući realan scenario. Na pojedinačnim relacijama izvršeno je merenje trenutačnog prometa

123

obavljanj sva e putovan na kupovi obavljan zdravstvo administr Odakle Kuda ja poseta na škola je posla ostalo posao ativnog /pravac posla Segedin Subotica 536 8,5% 12,9% 4,3% 38,0% 13,4% 6,4% 1,9% 14,8% Segedin Horgoš 135 10,4% 35,9% 0,2% 19,2% 20,2% 1,5% 0,0% 12,7% Segedin Kanjiža 182 13,3% 30,7% 6,1% 26,4% 4,3% 3,2% 3,9% 12,1% Segedin Senta 158 5,8% 23,8% 0,0% 32,8% 0,0% 14,4% 10,4% 12,9% Segedin Palić 56 0,0% 16,2% 0,0% 37,8% 18,9% 9,6% 7,6% 10,0% Morahalom* Subotica 172 0,0% 15,6% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 84,4% Subotica Segedin 630 7,3% 16,5% 4,0% 34,1% 11,7% 6,6% 3,9% 15,9% Subotica Morahalom* 177 0,0% 8,3% 0,0% 0,0% 0,0% 20,9% 0,0% 70,9% Horgoš Segedin 135 8,2% 33,5% 4,8% 18,6% 20,7% 0,3% 0,0% 14,0% Kanjiža Segedin 192 11,7% 31,5% 6,1% 27,0% 5,2% 3,0% 4,3% 11,3% Senta Segedin 171 7,5% 28,3% 0,4% 33,2% 0,0% 10,0% 9,0% 11,7% Palić Segedin 64 0,0% 12,2% 8,3% 34,6% 15,3% 5,4% 5,3% 18,9% 39. tabela Trenutačni promet i njegova raspodela na osnovu grupa razloga na glavnijim putnim relacijama regije Segedin-Subotica *U slučaju Morahaloma uzeli smo u obzir i podatke, vezane za posećenost banje

Raspodelu na osnovu cilja putovanja, koja je izračunata prosekom 12 relacija, prikazuje 86. slika. Može se videti da otprilike ¼ čine poseta, kupovina i ostali ciljevi, dok putovanja u vezi sa poslom ili obavljanjem rada jedva da dostižu 10%.

Raspodela prekograničnih putovanja na osnovu cilja putovanja

na posao

6,05 obavljanje radnog 3,84 zadatka poseta 24,12 zdravstveni razlog

kupovina 22,11 obavljanje poslova

škola 6,78 ostalo

9,13 2,83

25,14

86. slika

Što se tiče raspodele rada, veoma se dobro vidi dominancija prometa ličnog putničkog automobila, koja, imajući u vidu ukupan promet, prevazilazi 90%:

124

autobus železnica putnički ukupno auto Segedin-Subotica 21 4 511 536 Segedin-Horgoš 13 2 120 135 Segedin-Kanjiža 15 0 167 182 Segedin-Senta 20 0 138 158 Segedin-Palić 1 1 54 56 Morahalom-Subotica 0 0 24 24 Subotica-Segedin 46 12 572 630 Subotica-Morahalom 0 0 29 29 Horgoš-Segedin 9 2 124 135 Kanjiža-Segedin 14 2 176 192 Senta-Segedin 17 0 154 171 Palić-Segedin 0 0 64 64 Ukupno: 156 23 2133 2312 40. tabela Raspodela putničkog prometa ispitanih relacija na osnovu saobraćajnih modela (osoba/dan/pravac)

Prognozirajući za 2023., pretpostavljajući vremenski period od 10 godina, može se računati sa sledećim razvojnim množiocima: a) Jedan prosečan privredni razvoj od 70% sam po sebi znači jedan opšti prosečni porast mobiliteta od 3%, tojest, pri svakoj relaciji i grupi putovanja valja koristiti množilac 1,34. b) Drumski deo matriksa koji je povećan sa množiocem 1,34, treba množiti sa dodatnih 1,40 množiocem. Pri javnom saobraćaju valja primeniti množilac 1,22. c) Ukoliko pretpostavimo da će se Srbija do 2022. godine priključiti Evropskoj uniji, no bez priključenja šengenskoj oblasti, onda na kraju procenjenog razdoblja možemo da računamo na značajniji porast putovanja, vezanih za zapošljavanje i posete školama, što će se dogoditi zbog relativne olakšice slobodnog zapošljavanja u Mađarskoj i mogućnosti putovanja. To množioci a) i b) tačke ne mogu uzeti u obzir. U oba slučaja putničkog segmenta, od prosečnog je veća šansa za upotrebu javnog saobraćaja, zbog učestalosti putovanja i troškova, odnosno, zbog njene sistematičnosti i lakše uslužnosti javnog saobraćaja. Pretpostavimo da će na povećanje zahteva putovanja uslužnici javnog saobraćaja fleksibilno reagovati i da će budući red vožnje omogućiti dnevna prelaženja između Subotice, Horgoša, Kanjiže, Sente i Segedina.

Prema našoj proceni, u slučaju Subotice, Horgoša, Kanjiže i Sente putovanje tamo-amo u cilju odlaska na posao udvostručiće se u odnosu na trenutačno stanje; 30% novih putnika koji će se kretati vamo-tamo odabraće javni saobraćaj. Promet đaka koji pohađaju školu, u slučaju Subotice, Horgoša, Kanjiže, Sente i Palića, udvostručiće se u odnosu na trenutačno stanje i 60% novih putnika izabraće javni saobraćaj.

Imajući u vidu gore navedene uticaje i množioce, kroz 10 godina mogu se očekivati zahtevi putovanja koji su predstavljeni u 41. tabela.

125

Relacija Javni prevoz Auto Svi putnici Segedin-Subotica 41 918 958 Segedin-Horgoš 25 215 240 Segedin-Kanjiža 25 300 324 Segedin-Senta 33 248 280 Segedin-Palić 3 97 100 Morahalom- Subotica 0 309 309 Subotica -Segedin 95 1027 1122 Subotica -Morahalom 0 318 318 Horgoš-Segedin 18 223 241 Kanjiža -Segedin 26 316 342 Senta-Segedin 28 277 304 Palić-Segedin 0 115 115 Ukupno 293 4362 4654 41. tabela Privredno-društvene veze, odnosno uticaj priključenja Srbije EU na putnički promet (osoba/dan/pravac; procena)

Pored zahteva putovanja koji se mogu sprovesti na osnovu privredno-društvenih procesa, treba uzeti u obzir i latentna, dakle, momentalno ne neostvariva putovanja koja se ostvaruju samo u slučaju ispunjavanja određenih uslova. Na osnovu podataka ankete domaćinstava i ispitivanja na granici, ovi zahtevi mogu da se zaključe.

Na osnovu podataka u Subotici i njenoj okolini, 15% upitanih pri uzorku tako se izjasnilo da zbog nekog razloga nije stigao na drugu strane granice, dok se po tom pitanju u Segedinu i njegovom regionu slično izjasnilo 5%. Takođe u Segedinu i okolini u istom broju, srazmeru su naznačili i to da na pojedina mesta ređe dospevaju, nego li bi to voleli, dok je u Subotici taj srazmer 26%. Među razlozima neostvarivanja putovanja, značajno mesto zauzimaju finansijske mogućnosti. Međutim, oni koji i danas stvarno putuju, u velikom broju su pominjali vremenski dugotrajan prelaz granice. Na mađarskoj strani 17% upitanih, dok u Srbiji 9% upitanih ne može da putuje zbog nedostatka saobraćajnih veza.

Podaci, dakle, pokazuju da poboljšanje materijalnih mogućnosti, smanjenje vremena prilikom prelaska granice i nove saobraćajne veze mogu da generiraju nova putovanja.

Prema iskustvima, ostvarivanje ovakvih izjava je, ukoliko na raspolaganju uistinu postoji izborna mogućnost, mnogo manja od broja sa pozotovnim odgovorima. Prema našim procenama, zapravo polovina potencijalnih putnika bi putovala, ukoliko to može i da učini (formirala bi se jedna alternativa sa povoljnom robom, gustoćom i udobnosti).

U vezi sa razlozima, ljudi prvenstveno odlažu putovanja koja su vezana za slobodno vreme, rekreaciju, posetu i šoping, dakle, i sistematičnost novih putovanja, shodno tome, bio bi nedeljnog-mesečnog nivoa.

Na osnovu rezultata ankete domaćinstava, srazmer latentnih putnika može se proceniti na 38% svih do sada obavljenih putovanja. U vezi sa raspodelom načina, valja uzeti u obzir da samo

126

srednjoročno će doći do proširivanja linija, vožnji na relaciji Segedin-Subotica i Segedin-Senta- Stari Bečej, dakle, u vezi sa latentnim zahtevima, tek kod ovih delova putnog pravca možemo da računamo da će delimični srazmer javnog saobraćaja biti povećan.

Uzimajući u obzir rezultate ankete domaćinstava, prema našim računicama dnevno 1650, danas još nepostojećih putnika će krenuti u regionu. Po svemu sudeći 7% (u Srbiji) i 14% (u Mađarskoj) će koristiti javni saobraćaj (srazmer onih putnika koji su dali odgovor a koji zbog faličnih saobraćajnih veza ne putuju). Deleći dalje broj generalnih putnika, na gore navedene relacije, moguća su dalja nova javno-saobraćajna putovanja koja su naznačena u 42. tabela Ukoliko pretpostavimo da će se nivo javnog saobraćaja u znatnoj meri poboljšati,onda na osnovu srazmera možemo pretpostaviti da od novih putnika neće biti 11%, već dvostruko veći broj 22%. Na taj način u celini možemo da prognoziramo dnevno 190 putnika u javnom saobraćaju.

Svi novi Svi novi putnici u Procenat Svi putnici u javnom od svih novi javnom saobraćaju(poboljšanjem Relacija putovanja putnici saobraćaju nivoa usluga) Segedin-Subotica 16% 248 37 73 Subotica -Segedin 13% 248 16 32 Segedin-Kanjiža 5% 83 11 22 Kanjiža-Segedin 5% 83 6 11 Segedin-Horgoš 3% 50 8 16 Horgoš-Segedin 3% 50 4 8 Segedin-Senta 4% 66 10 20 Senta-Segedin 3% 66 4 8 Ukupno 859 95 190 42. tabela Svi mogući putnici u budućnosti, koji trenutačno ne putuju ili onaj novi putnik koji ređe putuje - 2022 (osoba/dan/pravac; procena)

Potencijalnu buduću putničku publiku javnog saobraćaja mogu da prošire i putnički automobili koji prelaze granicu.

Na osnovu graničnih ispitivanja, prosečno 39% putnika koji putuju putničkim automobilom rado bi putovali javnim saobraćajem, ukoliko bi trajanje vožnje bilo kraće, kada bi više linija saobraćalo i ukoliko bi vožnja bila jeftinija nego li putovanje putničkim automobilom. I tu pretpostavljamo da je polovina od potencijalnih spremna da zameni način saobraćaja (19,5 %) i samo u slučaju onih relacija, gde se osnuje povoljna robna, gusta i udobna alternativa (prvenstveno na relacijama Segedin-Subotica i Segedin-Senta). Uzimajući u obzir broj onih koji dnevno putničkim automobilom prelaze granicu, najverovatnije, dnevno 77 putnika bi prešlo na javni saobraćaj, 188 nedeljno barem jedanput bi putovali a 232 mesečno više puta. Ispitujući koliki je procenat putovanja putničkim automobilom koji se odvija na dvema relacijama, odnosno, na osnovu relacija iz kojih i u koja dotična naselja se putuje, može se dati broj putnika koji će umesto prognostiranih putničkih automobila preći na javni saobraćaj (43. tabela)

127

Relacija Procenat od Javni prevoz putovanja novi automobilima putnik/dan Segedin-Subotica 15% 29 Subotica-Segedin 15% 29 Segedin-Horgoš 3% 6 Horgoš-Segedin 3% 6 Segedin-Kanjiža 5% 10 Kanjiža-Segedin 5% 10 Segedin-Senta 4% 8 Senta-Segedin 4% 8 Ukupno 105 43. tabela Procenjeni broj putnika koji sa putničkog automobila prelaze na javni saobraćaj (osoba/dan/pravac)

44. tabela predstavlja sumiran, unapred procenjen zahtev, vezan za putovanje uodnosu na glavnije relacije putovanja u regionu. U javnom saobraćaju, u celini, učetvorostručiće se promet, što zbog niske bazične vrednosti znači 808 putnika. Šezdeset posto toga naćiće se na relaciji Segedin-Subotica, 30% na relaciji Segedin-Senta, dok 10% na relaciji Subotica- Morahalom.

Međutim, pažnju skrećemo na nesigurnost koja je u proceni prilično velika; naime, nesiguran je datum priključenja Srbije Evropskoj uniji, takođe je nesigurna mera privrednog razvoja u dvema zemljama, tu je svetska ekonomska kriza a valja spomenuti i porast nivoa javnog saobraćaja, odnosno, njegov uticaj na primamljivanje putnika. Osnova gore navedene procene je da se svi uslovi, koji su formulisani u realnom scenariju, ostvare.

128

Javni Putnički Ukupno saobraćaj automobil Segedin-Subotica 150 1256 1406 Subotica -Segedin 213 1351 1564 Segedin-Kanjiža 60 407 467 Kanjiža -Segedin 63 422 485 Segedin-Horgoš 50 292 342 Horgoš-Segedin 44 299 343 Segedin-Senta 64 342 406 Senta-Segedin 59 360 419 Segedin-Palić 14 130 144 Palić-Segedin 7 147 154 Subotica -Mórahalom 36 333 369 Mórahalom- Subotica 47 313 360 Ukupno 808 5652 6460 44. tabela Svi unapred procenjeni zahtevi putovanja na istaknutim relacijama - 2022 (osoba/dan/pravac)

7. Određivanje strateških ciljeva

7.1. Određivanje ciljnih grupa

Prvenstvena ciljna grupa razvoja je stanovništvo regiona. Konkretno, osobe koje momentalno manje-više redovito prelaze granicu, odnosno, putnici koji će u buduće da putuju potpadaju u ciljnu grupu. Za putnike koji momentalno putuju javnim saobraćajem, nivo usluge će se po svemu sudeći poboljšati, na taj način i dalje će odabrati ovaj način saobraćaja. Poboljšanjem usluga javnog saobraćaja, jedan deo putnika koji saobraća automobilom, radije će odabrati autobus ili železnicu. Od sada će, zbog povoljnijih mogućnosti putovanja i primamljive culjne tačke putovanja, nastati nova putovanja.

Takođe u ciljnu grupu potpadaju saobraćajni uslužnici u regionu (autobus i železnica), pošto se preduzete mere usmeravaju ka njihovoj usluzi i razvoj infrastrukture. Veći putnički promet i bolje iskorištavanje linija, vožnji povećava rentabilnost usluge.

7.2. Određivanje ciljeva

Na osnovu prikaza drveta problema u poglavlju 4.2, urađeno je drvo cilja koje uz svaki element na drvetu problema pridodaje jedan cilj. Ostvarivanje ciljeva služi rešavanju problema i predstavlja jedno očekivano ciljno stanje. Mere, potrebne za postizanje ciljnog stanja, odrediće akcioni plan.

129

130

8. Strateško planiranje, predložene mere

Srednjoročnu i dalekoročnu koncepciju regiona zajednički određuju saobraćajne potrebe regiona, infrastrukturalne mogućnosti (putna mreža koja stoji na raspolaganju, mogućnost prelaska granice itd.), postojeći vozni park i privredne okolnosti.

Pri određivanju zahteva javnog saobraćaja, od reda veličine putničkog broja važnije je prihvatanje nivoa prostorne i vremenske opskrbe, pošto od ovih znatno zavisi stvarni učinak putovanja.

Pri određivanju odgovarajućeg nivoa opskrbe, iz teritorijalnog aspekta može da se označi trenutačna mreža, koja, u suštini, ograničava mogućnost međunarodnog putovanja putnika. Nivo vremenske opskrbe obično određuje putnički saobraćaj, a isto važi i za prostornu opskrbu. U pogledu prekograničnih društvenih, privrednih, obrazovnih, zdravstvenih i kulturnih veza, međutim, reč je o osiguranju mogućnosti putovanja te je na taj način cilj da se izgradi jedna uslužna mreža i red vožnji koji će biti druželjubivo naklonjeni putnicima, iako iz ekonomskog aspekta ne može se u potpunosti obrazložiti.

Naime, opskrba ima jedan nivo koji je srazmeran sa prihodom, koji zavisi od broja putnika koji plaćaju i tarifnog nivoa, pri čemu, naravno, publika koja putuje, sasvim prirodno, očekuje više. Naši predlozi pretpostavljaju da će ostvarivanje investicija i eventualni gubici održavanja u pogonu biti isplaćeni iz nekih izvora (Evropka unija, mađarska i srpska država, samouprave, uslužnici).

U cilju prekograničnog javnog saobraćaja u ispitanom regionu, izvršena je izrada srednjoročnog i dalekoročnog konceptualnog predloga.

Za oba dva vremenska intervala može se oceniti da u krug koncepcionalne odluke javnog saobraćaja potpada

određivanje sistema javnog saobraćaja, izbor onoga koji održava u pogonu, označavanje zadataka, strategija nivoa usluga, koncepcija razvoja vozila.

Pri koncepciji je važno doneti odluku da li da predlog preferiše čisto autobuski saobraćaj, ili pak sa železnicom u dopuni, ceo zajednički sistem.Na osnovu nužnih ispitivanja, kako na srednjoročnu, tako i dalekoročnu stazu predložen je zajednički železničko-autobuski sistem mreže.Najosnovniji razlog jeste odudaranje vremenskog razmaka trenutačne granične kontrole dve podgrane.

U slučaju međunarodnog, pograničnog saobraćaja, prevoznik se samostalno prima pružanja usluga uzimajući u obzir domaće i međunarodne propise kojih se pridržava. Ukoliko raspolažu potrebnim dokumentima, na tržištu se istovremeno mogu naći više prevoznika, njihov broj, osim veličine zahteva putovanja, upliviše i teritorijalna nadležnost. Selekciju izvršavaju zahtevi putovanja. Na osnovu toga, u oba vremenska intervala, na području mogu da funkcionišu svi oni prevoznici koji su za to zatražili dozvolu.

131

Kod određivanja zadatka javnog saobraćaja u regionu, opravdano je odlučiti da u budućnosti kakvog srazmera treba da bude modal split, tojest, da li je opravdano preferirati javni saobraćaj, ili pak dozvoljeno li je dalje jačanje pojedinačnog saobraćaja. Ovo pitanje se, međutim, ne može smatrati isključivo lokalnim, naime, osim uticaja na zaštitu životne sredine pri javnom saobraćaju, u obema zemljama, na dotičnim putnim mrežama izaziva zakrčenost. Evropska unija je odana saobraćajnom razvoju te na taj način ne može se postaviti pitanje ni u slučaju već pomenutih vremenskih intervala da je cilj i na ovoj teritoriji razvoj javnog saobraćaja, omogućivši, između ostalog, mogućnosti putovanja i onom sloju stanovništva koji ne raspolaže putničkim automobilom.

Jedna od najvažnijih karakterističnosti javnog saobraćaja jeste nivo usluga, koji izričito zahteva održavanje na nivou i koji u suštini ima privrednu ciljnost, tendenciju pošto je cilj obezbeđivanje pokrića troškova kilometarske vožnje pri određivanju nivoa. Obaveze koje proizilaze iz međunarodnog saobraćaja, za prevoznika jesu strogi zadaci, zasnovani na mađarskoj regulativi na strogoj tržišnoj osnovi, i eventualna nadoknada gubitaka ne može se očekivati od države. Ni srpski prevoznici nemaju nikakvu nadoknadu u izmirivanju gubitaka.

U koncepciji razvoja vozila, naspram prevoznika mogu se formulisati samo važeći pravni propisi, pravne potražnje, istovremeno, u svom delokrugu može da odlučuje po pitanju npr. kapaciteta primanja vozila, koji se mora prilagođavati veličini putničkog saobraćaja.

Prilikom izrade predložene koncepcije malogranične javne saobraćajne mreže na ispitanom teritoriju, uzeli smo u obzir

ispitana i moguća strujanja putničkog saobraćaja, putnu mrežu koja je pogodna za autobuski saobraćaj, zbog velikog investicionog zahteva, momentalni i mogući, očekivani tehnički nivo železničke mreže, trenutačne važeće propise koji se odnose na prekogranični javni saobraćaj.

Predložene mere smo podelili na više tematskih grupa i to prema ranije određenim strateškim ciljevima.

1. Nova prekogranična javna saobraćajna mreža

Usled fleksibilnosti autobuskog saobraćaja, postoje brojne mogućnosti za razvoj mreže. Predlog za razvoj odnosi se na dve glavne teritorije: s jedne strane na eliminisanje već postojećih otkrivenih nedostataka u oblasti usluge, s druge strane na uslugu autobuskog saobraćaja glavnih putničkih struja koje su ustanovljene prilikom ispitivanja strujanja ciljnog prometa.

Prilikom koncipiranja dole navedenih predloga, cilj je bio izgradnja nivoa usluga i jedne takve javne saobraćajne veze koja podržava usluge putničkih zahteva i razvoj društvenih, privrednih i kulturnih veza. Karakteristika prekograničnog javnog saobraćaja jeste da prevoznici na sopstveni rizik pružaju usluge i njihove eventualne gubitke niko ne pokriva. Baš zato, veoma je teško proširiti pogonsko vreme i učestalost linija, odnosno, otvaranje novih linija bez prethodnog poznavanja tržišnih zahteva. Ostvarivanje dole navedenih predloga, dakle, u velikoj meri zavisi od mogućnosti finansiranja prekograničnih linija.

132

1.1. Povećanje broja polazaka autobusa na već postojećim autobuskim linijama 1.1.1. Povećanje broja polazaka autobusa između Segedina i Subotice

Kako smo to prilikom analize stanja predstavili, na relaciji Segedin-Subotica jedan od najvećih nedostataka koje su putnici primetili jeste nedovoljna učestalost linija. Sadašnji red vožnje, između Segedina i Subotice, samo za vreme školske nastave u petak i nedelju pruža barem pet mogućnosti dospevanja između dva grada. Inače, tokom radnih dana (P-Č), osim vremena nastave, dnevno tri, u petak i subotu četiri, dok u nedelju tri vožnje postoje. Između Segedina i Sente svakodnevno dva autobusa saobraćaju.

Putnicima se na taj način može pružiti privlačna usluga, ukoliko linije, autobusi odgovarajućih dana i u odgovarajućim terminima polaze. Optimalni red vožnje, srednjoročno, jeste barem dnevno pet autobusa pomoću kojih bi svakih 2-3 sata obezbedili mogućnost dospevanja iz jednog grada u drugi. Baš zato, predlažemo pokretanje novih linija:

• tokom radnih dana, u cilju realizacije poslovnog saobraćaja, za vreme jutarnje špice treba da postoji autobus koji u Segedin treba da stigne 7:30 pomoću kojeg bi svi oni koji idu na posao ili školu u Mađarskoj stigli na vreme.

• kao odraz tome pokretanje nove linije iz Segedina nakon završetka radnog vremena i nastave koja linija bi takođe bila odgovorna da služi poslovnom saobraćaju;

• od sada predlažemo večernje povezivanje kako na relaciji Segedin-Subotica, tako i na relaciji Subotica-Segedin sa polaskom oko 18-19 sati.

Linije, tačnije, autobusi koji će služiti školskom i poslovnom saobraćaju tek onda će biti privlačni za putnike, ukoliko će dužina granične kontrole biti izračuniva. (vidi 1.2.3 i Hiba! A hivatkozási forrás nem található. mere).

Dalekoročno, između dva grada predlaže se uvođenje ritmičnog reda vožnje koji će pokriti ceo dan sa pogonskim vremenom između 6-22 časa gde će svakih dva sata biti polazaka. (dnevno osam linija u parovima).

1.1.2. Povećanje broja polazaka autobusa na relaciji Segedin – Kanjiža – Senta – Stari Bečej

Dolazak u Sentu i dalje se preporučuje iz dva pravca – preko Kanjiže i Novog Kneževca. Podaci ankete nedvosmisleno su potvrdili da merodavni putnički promet linije nalazi se između Segedina i Sente. Optimalni red vožnje, srednjoročno, jeste dnevno četiri autobusa pomoću kojih bi svaka 3-4 sata trebalo obezbediti mogućnost putovanja između dva grada; u petak i nedelju shodno zahtevima đaka koje bi trebalo dopuniti kasnopopodnevnim /večernjim linijama.

Predlažemo da na relaciji Bečej- Senta - Horgoš-Segedin opstanu dnevno dve linije autobusa, dok na relaciji Segedin-Senta savetujemo da se uključe dve dopunske linije autobusa. Na taj način – na celoj dužini linije – predlaže se saobraćanje dnevno dva-dva autobusa kao vozila

133

redovne linije, dok bi ostali saobraćali do Sente kao dopunski. Time bi se ostvarilo dnevno četiri puta povezivanje Segedina i Sente.

1.2. Reorganizacija autobuske mreže 1.2.1. Uključivanje Morahaloma u međunarodni autobuski saobraćaj

Morahalom (Mórahalom), kao kupalište, veoma je popularan među posetiocima iz Srbije. Sada do kupališta grada gosti iz Srbije pristižu putničkim automobilima, autobusima koje pokreću turističke agencije te ilegalnim mikrobusima. Dolazak u ovaj grad linijskim autobusom je problematičan, dugotrajan, naime, iziskuje presedanje u Segedinu.

Prema ispitivanjima koji sadrže putne zahteve, radnim danima predlažu se dnevno 2 autobusa koji bi doticali Morahalom (ujutro/prepodne i kasno popodne), dok slobodnim i neradnim danima, dnevno 4 autobusa (2 ujutro/prepodne 2 kasno popodne).

Za doticanje Morahaloma predlaže se „skretanje” autobusa Subotica – Segedin i to preko putnog pravca Reske (Röszke) – Morahalom (Mórahalom) – Domasek (Domaszék) – Segedin, Bajski put – Bulevar Kálvária. Prilikom jutarnjih/prepodnevnih vožnji autobuskih parova, dovoljno je iz pravca Subotice ući u Morahalom, dok u slučaju popodnevnih autobuskih parova iz pravca Segedina bi se ušlo u grad. Na taj način, obezbedio bi se odgovarajući promet autobusa koji saobraćaju nazad, iz Segedina u Suboticu, odnosno, nazad (bez ulaska u Morahalom).

Predložene autobuske stanice na liniji:

Segedin, aut. stanica Segedin, Rákóczi u. Morahalom, banja Reske, državna granica Horgoš, državna granica Horgoš, centar Bački Vinogradi, centar Hajdukovo, centar Palić, centar Subotica, aut.stanica

Na novoj liniji dužina relacije je 61 km, trajanje vožnje je otprilike 1:45 sat.

Morahalomski zaobilazak, u odnosu na autobus koji saobraća na liniji Segedin-Subotica, predstavlja 12 kilometara viška i sa zaustavljanjem u Morahalomu, vremenski red vožnje povećao bi se sa 15 minuta. Baš zato, predlažemo da se uz jutarnji autobus koji saobraća na relaciji Subotica-Segedin ubaci i jedan drugi autobus sa polaskom iz Subotice u otprilike 8:30. U povratku, prilagođavajući se posetiocima u Morahalomu, predlaže se polazak iz Morahaloma oko 16-17:00 časova. Sve to omogućuje 6-7 sati boravka u Morahalomu.

134

Kao alternativna mogućnost za obilazak gužve kod Reskea, Morahalom se može približiti i sa strane Tompe (Subotica - Kelebija - Tompa - Kelebia - Mórahalom). Trajanje vožnje, bez dužeg vremena prelaska granice, jeste otprilike 1 sat. Isto taj autobus može da saobraća i do Segedina da bi u povratku mogao da realizuje učinak autobusa na relaciji Segedin - Horgoš – Subotica. Nedostatak predstavlja činjenica da autobus ne dotiče sela koja se nalaze između Subotice i mađarske granice (Palić, Horgoš).

Treće i ujedno optimalno rešenje bilo bi kada bi i na ašothalomskom graničnom prelazu, koji uskoro treba da se otvori, saobraćali autobusi.Na taj način, daljina između Subotice i Morahaloma bila bi smanjena sa 32 kilometra, čime bi vožnja do Morahaloma sa prelaskom granice trajala 1 sat vremena a potom bi autobus svoj put nastavio prema Segedinu (vidi 2.4 odredbu).

1.2.2. "Granični autobus" Subotica – Horgoš

Iako na srednjim i dalekoročnim stazama nije zadovoljavajuće rešenje, ipak, na kratkoročnim stazama ima potrebe za takozvanim „graničnim autobusom”, kada putnici na obema stranama granice mogu da doputuju do granice autobusom a potom put mogu da nastave peške, prelaskom granice. Sve ovo u optimalnom slučaju može da se ostvari kod starog graničnog prelaza Reske-Horgoš (stari put 5) jer je ovde, u odnosu na autoput, manja pešačka daljina, odnosno, postoji mogućnost izgradnje jedne autobuske stanice. Sve to iziskuje na obema stranama, pored starog puta 5, izgradnju novog autobuskog stajališta. Pošto horgoški put koji vodi do starog graničnog prelaza nalazi se u nadležnosti Opštine Kanjiže, zato ona može ovde da izgradi stanicu. Za okretanje autobusa postoji odgovarajuće mesto (Slika 6).

Do horgoškog graničnog prelaza mogao bi da saobraća autobus iz Kanjiže i Subotice. Sve to moglo bi se ostvariti i produženjem putnih linija pojedinih autobusa koji saobraćaju do Horgoša. Tamo-nazad, to bi značilo 6 kilometara viška onim autobusima koji, momentalno, saobraćaju do centra Horgoša. Produžetak na relaciji Kanjiža-Horgoš ticao bi se linije koje održavaju autobusi Preduzeća za prevoz putnika ENKA-PUTNIČKI (trenutno, tokom radnih dana 8 autobusa), a iz Subotice linije koje održava Subotica-trans (dnevno šest autobusa) i Enka-putnički (2 autobusa) koji saobraćaju do Horgoša.

Na mađarskoj strani, prvenstveno, predlaže se ulazak do starog graničnog prelaza jednog dela onih autobusa koji inače saobraćaju od Segedina do Reskea a dotiču i granični prelaz autoputa M5, što inače tamo-nazad predstavlja 3,4 km viška puta. Ukoliko to ne šteti usluzi radnika koji putuju na granični prelaz (graničara ili carinara te ostalih), krajnja stanica pojedinih autobusa sa autoputa može da se prebaci na stari granični prelaz. Na mađarskoj strani, tačnije deonici, odgovoran za uslugu (svagdašnje ministarstvo, odgovorno za saobraćaj) višak učinka treba da naruči kod prevoznika (momentalno Tisza Volán Zrt.).

Predlažemo da

radnim danima i vikendom granični autobus u Srbiji prilagođava se autobusima koji saobraćaju na osnovu reda vožnje mađarskih prevoznika, imajući u vidu vremensku potrebu koju iziskuje pasoška i carinska kontrola, odnosno, prelaz peške preko granice,

135

ukoliko krajem nedelje zahtevi prevazilaze ponudu reda vožnje, onda u koordinaciji sa mađarskim prevoznikom može se razmišljati i o pokretanju nove/ih linije/a, autobusa.

87. slika Stari, zatvoreni horgoški granični prelaz (Foto: KTI)

1.2.3. Saobraćanje autobusa na međunarodnim linijama preko starog graničnog prelaza Röszke/Horgoš

U slučaju gužve na graničnom prelazu autoputa Reske/Horgoš, autobusima koji saobraćaju na osnovu reda vožnje, alternativu može da znači upotreba starog graničnog prelaza. To bi iz više razloga bilo korisno: Moglo bi se izbeći dugotrajno čekanje na graničnom prelazu autoputa, na taj način mogao bi se držati red vožnje. Autobusi koji saobraćaju na relaciji Segedin-Subotica i Senta-Kanjiža-Segedin zaustavljaju se na autobuskoj stanici Horgoš centar, potom treba da se uključe na autoput kako bi prešli granicu. Nakon prelaska granice, autobusi kod prvog čvorišta ponovo silaze na put 5 prema Segedinu. Korišćenje deonice autoputa na srpskoj strani predstavlja povećanje dužine puta. Upotrebom starog graničnog prelaza, iz Horgoša se direktno može približiti graničnom prelazu (od naselja se nalazi 3 kilometra), što bi skratilo dužinu putovanja sa 5,9 km kilometara.

136

1.2.4. Nova linija Kanjiža-Tisasiget-Segedin

Za zaobilazak graničnog prelaza kod Reskea, mogućnost obezbeđuju i ostali manji granični prelazi u regionu. Kod Tisasigeta, na mađarskoj strani, zbog širine puta koji vodi do graničnog prelaza, dok na srpskoj strani zbog izvedbe graničnog prelaza nije dozvoljen autobuski saobraćaj.

Novi sporazum o pograničnom prometu „u slučaju obezbeđenja potrebnih tehničkih i infrastrukturalnih uslova31” omogućuje da krene i autobuski promet. Prelaz kod Tisasigeta (Đala) može da znači alternativu prvenstveno iz pravca Sente, Kanjiže i Novog Kneževca.

U odnosu na trenutačnu trasu od Sente (Čoka – Novi Kneževac – Kanjiža – Horgoš – Segedin), put preko Tisasigeta značio bi 2 km uštede. Vremenski, zbog puteva nižeg ranga i prelaženja deonica u naseljima bi se povećalo sa otprilike 10 minuta. Nova linija, međutim, ne bi obuhvatila Čoku i Horgoš. Prema našim merenjima, u slučaju Horgoša, to bi se dnevno ticalo manje od 10 putnika, dok u slučaju Čoke 2-3 putnika. U Segedinu, međutim, novi putni pravac omogućio bi uključivanje Novog Segedina u prekograničnu mrežu (studentski domovi).

Predložena trasa linije:

Senta Kanjiža Novi Kneževac Srpski Krstur Đala Tisasiget Segedin, Novi Segedin Segedin, aut. stan.

Dužina nove linije je: 59 km, a procenjeno vreme vožnje 1:25 minuta.

Predlozi koji se odnose na red vožnje:

Sadašnja dva dnevna polaska na relaciji Senta – Segedin bi trebala da saobraćaju novom trasom.

srednjoročno dnevno četiri polaska sa mogućnosti dospeća svaka 3-4 sata, u petak i nedelju shodno zahtevima putovanja đaka, dopuniti sa polascima u kasnopopodnevnim/večernjim satima.

31 IV. zakon iz 2012. godine između Vlade Mađarske i Republike Srbije o Proglasu sporazuma o kontroli cestovnog železničkog i vodenog graničnog saobraćaja.

137

1.3. Razvoj železnice 1.3.1. Razvoj železničkih vozila

U interesu razvoja železničkog saobraćaja, potrebna je zamena voznog parka, izmena železničkih vozila. To je prvenstveno veoma hitno u Srbiji, pošto zastareli motorni vozovi ne smeju da saobraćaju na mađarskoj mreži i zbog toga putnici moraju da presedaju. Motorni vozovi Bzmot, koji saobraćaju na mađarskoj strani, iz aspekta saobraćajne bezbednosti i železničke tehnologije su zadovoljavaći, međutim, što se tiče komforta putnika smatraju se zastarelima. Putničke potrebe i zahtevi, kratkoročno, zahtevaju saobraćaj dizel motornih vozova sa manjim kapacitetom koji, kasnije, kačenjem mogu da budu veoma fleksibilni. Primer takvog vozila je Regio-Shuttle RS1 (88. slika), koji proizvodi Stadler a raspolaže sa 71 sedištem (od čega 20 sklapajuća). Vozilo je niskopodno i kod sklapajućih sedišta mogu se smestiti i dečja kolica, odnosno, bicikl. Motorni voz može da saobraća samostalno, ali i kao povezanih šest jedinica, čime fleksibilno, po potrebi može da se poveća broj putničkih mesta.

88. slika Stadler Regio Shuttle RS1 motorni voz u Češkoj (Izvor: STADLER, http://www.stadlerrail.com/hu/jarmuvek/rs1-2/)

1.3.2. Razvoj železničke infrastrukture

Razvojem železničke veze između Segedina i Subotice mogla bi se izgraditi pouzdanija veza od javnog putnog saobraćaja, naime, gužve na granici ne utiču na vreme putovanja, a obično vreme predviđeno za graničnu kontrolu se može ispoštovati.

Za pouzdan železnički saobraćaj, međutim, pored ravoja vozila, potrebna je i revitalizacija, obnova pruge. Dozvoljena brzina na pruzi od 60 km/h na mađarskoj deonici kratkoročno se može prihvatiti, međutim, na srpskoj strani već je potrebna investicija koja će povećati brzinu

138

na deonici granica – Horgoš – Bački Vinogradi gde je trenutačna brzina pruge 20 km/h. Prema jednoj studiji, koja je urađena 2008., obnova ove deonice koštala bi 8 miliona evra32.

Dalekoročno postoje planovi obnove i elektrifikacije pruge Segedin – Subotica – Baja gde bi se razvile brzine 120-160 km/h. Troškovi iznose 165 miliona evra (zajedno sa neelektrificiranom deonicom Subotica – Čikerija (Csikéria) – Baja)33. U tom slučaju između Segedina i Subotice vreme vožnje moglo bi se smanjiti na 30-35 minuta u koje nije uračunata kontrola na granici (najverovatnije, do ostvarenja ovog projekta Srbija će već biti članica šengenske oblasti te granična kontrola neće biti potrebna).

Razvojem železničkog saobraćaja, i prigradski saobraćaj dvaju velikih gradova bi mogao biti povezan i poboljšanjem dostupačnosti povećala bi se i aglomeracija Segedina i Subotice te njihovog okruga.

Potrebna je izgradnja prilaza za nesmetan saobraćaj osoba sa invaliditetom na železničkim stanicama i stajalištima da bi isti nesmetano mogli koristiti nova savremena vozila.

Takođe je potrebno obnoviti prugu Senta – Kanjiža – Horgoš. Obnovom linije i ponovnim otvaranjem deonice Kanjiža-Senta, s jedne strane u Horgošu bi se moglo obezbediti direktno presedanje na/sa vozova iz Segedina i Subotice, sa druge strane, mogla bi se obezbediti direktna linija Segedin – Horgoš – Kanjiža – Senta. Zbog visokih troškova razvoja infrastrukture, ovo se može očekivati samo u daljoj budućnosti.

1.3.3. Stvaranje direktne železničke povezanosti između segedinskog i subotičkog regiona

Obnovom železničkog, voznog parka u Srbiji, pruža se mogućnost da između Segedina i Subotice ponovo saobraćaju direktni vozovi. U prvom koraku cilj je da se ponovo vrate tri polaska dnevno (nedeljom četiri). Posle toga, celishodno je da se broj polazaka poveća na barem pet parova koji bi svakih 2-3 sata saobraćali i obezbedili putovanja između ta dva grada. Paralelno sa ovim, treba razjasniti odnos železničkog i autobuskog prevoza između ta dva grada radi izbegavanja takmičenja između ova dva vida saobraćaja.

Ukoliko se izvrši obnova železničke deonice u Srbiji - koja je veoma lošeg kvaliteta - i dostigne brzina pruge od 80km/h i osovinsko opterećenje od 21 tone, treba ispitati mogućnost preusmerenja međunarodnog saobraćajnog prevoza između Budimpešte i Beograda na putni pravac Budimpešta – Cegled – Segedin – Horgoš – Subotica. Kapaciteti međunarodnih vozova, verovatno bi zadovoljili međugradske usluge između Segedina i Subotice, odnosno, izvršavali bi prevoz putnika unutar zemlje čime bi vozove uvrstili u ritmični saobraćajni sistem Segedin-Budimpešta.

32 Izvor: Magyar Szó, 25. novembra 2008. http://www.magyarszo.com/fex.page:fd83190e-d57f-261d-c9c8- cbbaee3f7473?start=20

33 Executive summary of feasibility study for Szeged-Röszke-Horgos-Subotica-Csikéria-Bácsalmás-Baja railway line. 2011

139

Dalekoročno treba ispitati direktno povezivanje centara gradova takozvanim tram- train34sistemom. U tom slučaju specijalna vozila bi povezivala centre Segedina i Subotice, izvršavajući funkciju tramvaja ali i železnice redovne širine pruge.

Sumirajući železnički saobraćaj, tokom različitih vremenskih horizonata, predlaže se sledeći razvoj:

Kratkoročno Razvoj vozila u Srbiji Povratak direktnih linija između Segedina i Subotice Povećanje broja polazaka na pet dnevno Srednjoročno Obnova pruge na srpskoj deonici između granice i Bačkih Vinograda Smanjenje vremena vožnje Promena vozila na mađarskoj strani Povećanje broja polazaka na sedam dnevno Ostvarivanje veze Budimpešta –Beograd preko pruge Segedin - Horgoš- Subotica Dalekoročno Obnova pruge na mađarskoj deonici ili ostvarivanje veze Segedin – Subotica – Baja, rekonstrukcija čitave linije Postavljanje frekventnog reda vožnje (sa intervalima svaka dva sata a potom svakih sat vremena) Obnavljanje pruge Horgoš – Senta Stvaranje direktne železničke veze Segedin – Horgoš – Kanjiža – Senta Proučavanje Tram-train sistema u cilju direktnog povezivanja centara gradova

2. Razvoj graničnih prelaza i njihovih pristupa 2.1. Obnova puta koji vodi do graničnog prelaza kod Tisasigeta

U interesu da autobusi koji saobraćaju preko Tisasigeta krenu na osnovu predložene tačke 1.2.4., mora se obnoviti put između Tisasigeta i granice koji, inače, zbog svog momentalnog stanja i širine nije sposoban za odvijanje autobuskog saobraćaja. Planovi su napravljeni pomoću IPA programa.

2.2. Obnova graničnog prelaza kod Tisasigeta na srpskoj strani

Na graničnom prelazu kod Tisasigeta prelaz autobusa biće moguć samo uz obezbeđivanje potrebnih infrastrukturalnih uslova. Mađarska granična stanica izgrađena je tako da nju mogu da koriste i autobusi. U interesu prelaza autobusa, potrebno je osavremenjivanje, modernizacija graničnog prelaza na srpskoj strani.

34 Cilj sistema Tram-Train jeste da spoji tramvajske linije koje služe saobraćajnoj posluživanju centra naselja i tradicionalne železničke pruge u širem rejonu izvan granica gradova na taj način da putovanja na mreži, između teritorija van grada i centra grada, budu realizovana bez presedanja.

140

2.3. Obnova/rekonstrukcija puta koji vodi do graničnog prelaza Bački Vinogradi

Put koji vodi do graničnog prelaza Ašothalom (Ásotthalom) - Bački Vinogradi, koji će najverovatnije biti otvoren 2013. godine, na jednom delu u Srbiji veoma je uzak, nije podoban za autobuski saobraćaj. Ukoliko na graničnom prelazu kod Ašothaloma se stvore uslovi za prelaz autobusa, u tom slučaju ovu deonicu puta treba proširiti i obnoviti.

2.4. Otvaranje graničnog prelaza kod Ašothaloma za autobuse

Mađarsko-srpski sporazum o graničnom prometu, koji će uskoro stupiti na snagu, ne dozvoljava prolaz autobusa na graničnom prelazu kod Ašothaloma koji će biti otvoren kao nov, iako bi on, dolazeći iz pravca Subotice, značio rešenje za obilazak gužvi na graničnom prelazu kod Reskea, odnosno, ovde bi se i Morahalom mogao uključiti u prekogranični saobraćaj. Granična stanica, koja će uskoro biti izgrađena, zbog parametara putne mreže koja se priključuje na srpskoj strani, neće biti pogodna za puštanje autobusa preko granice. Baš zato, potrebno je proširiti i obnoviti onaj deo puta koji do sada nije obnovljen a vodi do graničnog prelaza Bački Vinogradi – Ašothalom (vidi mere 2.3).

2.5. Otvaranje starog graničnog prelaza kod Reskea (Röszkea) za autobuse u linijskom saobraćaju

Očekuje se da će se 2013. godine ponovo otvoriti stari granični prelaz Reske – Horgoš. Za to je potrebna obnova granične stanice i izgradnja zajedničkog kontrolnog punkta. Granični prelaz će u osnovnom slučaju biti otvoren samo za promet koji ima zabranu kretanja autoputem, odnosno, za pešake i bicikliste, međutim, „u cilju smanjenja vremena čekanja na granicama i u interesu predupređenja saobraćajnih prepreka i zastoja"35, vlasti će biti u prilici da dozvole i privremeni međunarodni putnički saobraćaj. U ovu zadnju kategoriju ubrajaju se i autobusi međunarodnog linijskog prevoza. Dalekoročno rešenje bi bilo da bi granični prelaz za autobuse linijskog prevoza bio stalno otvoren, na taj način, uvek bi se mogao garantovati red vožnje. Međutim, za to je potreban sporazum mađarske i srpske strane i modifikacija ugovora o pograničnom saobraćaju.

35 Zakon IV. iz 2012. godine o proglašenju Sporazuma Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije o kontroli drumskog, železničkog i vodenog graničnog saobraćaja. Magyar Közlöny 2012. évi 20. szám, http://www.kozlonyok.hu/nkonline/MKPDF/hiteles/MK12020.pdf

141

2.6. Omogućavanje prvenstva autobusima linijskog saobraćaja na granici

Kako smo to prikazali, kašnjenje autobusa koji saobraćaju preko granice, najčešće je prouzrokovano dugim čekanjima na granici. U interesu eliminisanja toga, predlažemo sledeće:

Uža saradnja graničnih organa u interesu da autobusi linijskog saobraćaja uživaju prednost, pogotovo u slučaju gužve.

Na osnovu uredbe o otvaranju i funkcionisanju graničnog prelaza i privremenog graničnog prelaza iz tačke 9/A. §3 Vladine odredbe 332/2007. (XII. 13.), "organi, koji vrše kontrolu prelaska granice, na graničnim prelazima na molbu i preko reda mogu da izvrše kontrolu prelaska granice ukoliko se za prekorednu kontrolu prelaska granice vezuju značajni privredni, društveni, zdravstveni ili kulturni interesi.".36 Ukoliko je za organe prihvatljivo da je tačan i precizan saobraćaj (bez kašnjenja) autobusa linijskog saobraćaja značajan privredni i društveni interes, u tom slučaju na mađarskoj strani autobusi linijskog saobraćaja će uživati prednost prilikom prelaska granice.

3. Integracija 3.1. Jedinstveni informativni sistem reda vožnje

Sada ne postoji adekvatna dnevna informacija o redovima vožnje svih međunarodnih autobusa linijskog saobraćaja i vozova. Pojedini prevoznici obično daju informacije samo o sopstvenim polascima, a često isti nisu ažurirani i aktuelni

Preporučuje se dvojezična informativna brošura sa redovima vožnje. Izdanje treba da sadrži red vožnje svih autobusa, vozova od strane svih prevoznika (autobuskih i železničkih), red vožnje „graničnih autobusa”, cene putovanja, raspored značajnijih stanica, mrežu linija, mogućnosti kupovine karata, mogućnosti i termine presedanja za domaće linije, za autobuse i vozove.

Informativno izdanje prevoznici bi zajednički finansirali.

Redove vožnji prevoznici će u jedinstvenom formatu objaviti na svojoj veb stranici, na spisku polazaka na krajnjim stanicama i na dotičnim stanicama.

3.2. Usaglašavanje tarifnog sistema i sistema karata 3.2.1. Osnivanje tarifne zajednice

Predlažemo da prevoznici iz regiona, usaglase tarife svojih međunarodnih linija. Pošto su u današnjim prilikama male razlike u cenama karata, to prevoznicima neće prouzrokovati gubitak prihoda.

36 332/2007. (XII. 13.) Vladina uredba o otvaranju i funkcionisanju graničnih i privremenih graničnih prelaza, odnosno, o tačci prelaska granice.

142

Celishodno je zadržati trenutačne povoljne tarife, pošto naše analize pokazuju da trećina putnika javnog saobraćaja odlučuje se za ovaj vid saobraćaja, upravo zbog povoljne cene.

Pored toga, u cilju povećanja prekograničnih putovanja, prevoznici mogu da izrade zajedničke ponude. Takve mogu da budu:

kombinovana lokalna i međunarodna karta: prime radi, povratna karta Segedin- Subotica može da važi na lokalnim autobusima u Segedinu i Subotici kao dnevna karta;

regionalna izletna /dnevna karta: dnevna karta važi na svim saobraćajnim sredstvima u pograničnom regionu, u roku jednog/dva/tri dana neograničeni broj putovanja;

popusti povezani sa posetom turističkih znamenitosti kod kupališta: povratna karta pruža popust u kupalištu u Segedinu/Morahalomu, sa obilaskom segedinskih/ palićkih/subotičkih znamenitosti, u segedinskim tržnim centrima;

nedeljne/mesečne/semestarske karte putnicima koji učestalo putuju: primera radi, đačka mesečna karta za redoviti odlazak u školu.

3.2.2. Usklađivanje mogućnosti kupovine karata

Cilj je da se za prekogranične polaske, nezavisno od prevoznika, karte i mesečne karte mogu kupiti kroz više kanala. To podrazumeva mogućnost kupovine karata na autobuskim stanicama (Segedin, Morahalom, Subotica, Senta), kod vozača vozila, kupovinu karata onlajn putem i putem mobilnog telefona. Pored toga, treba ispitati i mogućnosti uključivanja dodatnih mesta za prodaju karata (kiosk, radnje, turimfo, turističke agencije).

Putnicima treba obezbediti mogućnost da kartu mogu kupiti u valutama obe zemlje ili pak u evrima. Pored toga, na šalterima gde se prodaju karte treba obezbediti mogućnost plaćanja sa bankovnom karticom.

3.2.3. Uvođenje sistema izdavanja elektronskih karata (e-ticketing)

Upotreba inteligentnih karata, sistem elektronskog izdavanja karata pojednostavljuje kupovinu karata i međusobni finansijski obračun prevoznika, ukoliko bi se formirala tarifna zajednica. Pored toga, pruža se mogućnost za registraciju polaznih i krajnjih tačaka, odnosno, vremena putovanja, što saobraćajnim društvima olakšava merenja putničkih zahteva i planiranje reda vožnje.

Izgradnja sistema obično je skupa, baš zato, celishodno je da se ona na obema stranama granice ostvari spajanjem sličnih, sistemima izrađenih za ciljeve međugradskog ili gradskog saobraćaja. Na mađarskoj strani Tisza Volán, dok na srpskoj strani Subotica-trans planira da unutar gradske i međugradske mreže izgradi sistem elektronskog izdavanja karata. Idealno rešenje bi bilo kada bi se obostrano prihvatile elektronske karte u prigradskom, pograničnom međumesnom i prekograničnom saobraćaju.

143

O tehničkim, finansijskim i pravnim pitanjima usaglašavanja, priprema se posebna studija u okviru DitranS projekta.

3.3. Stvaranje regionalnog prekograničnog planera putnog pravca

Proširenjem upotrebe interneta i mobilnih telefona osnovni zahtev putnika je da uz pomoć svog kompjutera ili mobilnog sredstva pogledaju aktuelne informacije, vezane za putovanja i mogu da izvrše planiranje svog putovanja.

Pošto trenutačni planeri planiranja putovanja sadrže samo po jedan saobraćajni način, odnosno, vozila jednog prevoznika, kao i da sem železničkog, ne mogu se planirati prekogranična putovanja, predlažemo da se stvori jedan onlajn planer za planiranje prekograničnih putovanja. Kako bi potencijalni putnici lako pronašli i jednostavno koristili sistem planiranja putovanja, predlaže se proširenje nekog već postojećeg sistema planiranja putovanja sa prekograničnim linijama i jednim interfejsom na stranom jeziku. U Mađarskoj potencijalne mogućnosti obezbeđuje sistem planiranja autobuskih putovanja koji je isplanirao CData (http://ujmenetrend.cdata.hu/uj_menetrend/en/index.php), ili pak portal pod naslovom szegedkozlekedes.hu (u doslovnom prevodu „segedinski saobraćaj”) koji u pogonu održava DOO. New Line Technologies. Pored toga, valja težiti da podaci redova vožnji budu dostupačni i preko sesrvisa usluga Google Transit (https://developers.google.com/transit/gtfs/), u interesu toga da upotreba bude što šira. Važna je integracija lokalnih mreža većih naselja (Segedin, Subotica) u sistem.

Najbitnija karakteristika svakog sistema planiranja putovanja jeste neprekidno ažuriranje baze podataka reda vožnje. U tom interesu se predlaže da prevoznici koji učestvuju u projektu koriste kompatibilne elektronske podatke reda vožnje. Drugopak, treba podsticati prevoznike da izmene reda vožnje uvek prijave operaterima koji održavaju sistem u pogonu. To je izuzetno važno u Srbiji gde u regionima Bačke i Banata više autobuskih prevoznika vrši usluge prema redu vožnje.

3.4. Integracija međunarodnog i domaćeg saobraćaja

Na najvažnijim tačkama presedanja, prekogranične autobuse i vozove valja uskladiti sa domaćim autobusima i vozovima na onim relacijama koje i za međunarodne putnike mogu biti relevantni. Na taj način uticajna oblast prekograničnog javnog saobraćaja može da se proširi, pošto jednim presedanjem, od direktnog pograničnog regiona može se i dalje stići. U okviru usklađivanja, po mogućnosti tako treba planirati red vožnje međunarodnih i domaćih vožnji da u slučaju presedanja između dolaska i odlaska, sledećim sredstvom bude najmanje 10 a najviše 30 minuta. Obezbeđenje presedanja, međutim, moguće je ostvariti samo onda ako se može garantovati pridržavanje reda vožnje.

Na osnovu naših analiza i zahteva putnika, predlažemo usklađivanja na sledećim lokacijama:

144

Tačka presedanja Predložena veza presedanja Segedin, autobuska stanica Budimpešta Morahalom Mako Segedin, Železnička stanica Budimpešta Bekeščaba Horgoš, centar Martonoš Kanjiža Senta Subotica autobuska stanica Bačka Topola Čantavir Novi Sad Subotica železnička stanica Bajmok Bačka Topola Novi Sad Kanjiža Sombor Senta Novi Kneževac Ada – Mol – Stari Bečej Kikinda Čoka

O usklađivanju treba informisati i putnike. U predloženom informativnom sistemu reda vožnje (3.1) treba navesti i predložena presedanja.

3.5. Priprema prekograničnog saobraćajnog saveza

Vrhunac integracije prekograničnog saobraćaja je prekogranični saobraćajni savez.

Saobraćajni savezi služe cilju da uskladivši redove vožnji, tarifne sisteme, sisteme karata i informativne sisteme prevoznika koji vrše prevoz na jednom datom teritoriju, obezbedili putnicima privlačniju uslugu, prevoznicima veći prihod, dok za naručioca uslugu koja će bolje zadovoljiti ciljeve zajednice. Saobraćajni savez će se umesto konkurencije pojedinačnih vidova javnog saobraćaja bazirati na njihovoj saradnji i nudiće realnu alternativu naspram vožnje privatnim prevoznim sredstvima.

Na osnovu gore navedenih, osnovni kriterijumi saobraćajnog saveza su sledeći:

ponuda usaglašene mreže, ponuda usaglašenog reda vožnje, jedinstveni tarifni sistem i sistem karata, integralna izgradnja mesta presedanja (uzimajući u obzir parkinge P+R i B+R) (intermodalna čvorišta), jedinstveni sistem obaveštavanja i informisanja putnika.

145

Saobraćajni savez je faza nakon ostvarenja tarifne zajednice (vidi tačku 3.2.1.) i pretpostavlja već izgrađenu tesnu saradnju između odgovornih za javni saobraćaj i prevoznika, odgovornih za usluge prevoza. Pored toga, uslov formiranja saobraćajnog saveza je priključenje Srbije Evropskoj uniji i Šengenu u interesu jedinstvenog regulisanja i ubrzanja prelaska granice.

Pored toga, osnivanje saobraćajnog saveza ima smisla onda, ako postoji visok zahtev za putovanjima preko granice, na glavnim pravcima autobusi saobraćaju prema gustom, frekventnom redu vožnje te se gradski i međumesni redovi vožnje usklađuju.

Organizaciono, prevoznici ili pak organi dveju zemalja treba da formiraju jedno društvo koje će da obavlja funkcionisanje saveza. Troškovi funkcionisanja saobraćajnog saveza ne mogu se pokriti samo iz prihoda prodaje karata, baš zato, dve zemlje, odnosno, prevoznici moraju se sporazumeti oko podele prihoda i oko podele finansiranja gubitaka. Stvaranje saveza je dug proces; to kod planiranja treba uzeti u obzir.

3.6. Rešenje finansiranja prekograničnih vožnji

Shodno većini domaćih javnih usluga, većinu prekograničnih vožnji ne karakteriše samoodržavanje. To je jedan od razloga što u slučaju prevoznika saobraćaju samo najunosnije vožnje (npr. petak i nedelja), dok dani sa potencijalno malim brojem putnika nisu saobraćajno podržani. U slučaju železnice se višestruko obistinuje da se malogranični promet može održavati samo sa gubitkom. Kako bi se, dakle, proširivanje vožnje dogodilo bez drastične povišice solventne potražnje, neko treba da finansira nove polaske; na tržišnoj osnovi ne može se očekivati da između Segedina i Subotice svaki dan saobraća predloženih pet autobuskih parova.

Finansiranje je prvenstveno pitanje političke odluke, naime, kako smo to ranije pomenuli, prekogranične vožnje u Mađarskoj mogu se finansirati i kao javne usluge. Isto se odnosi i na partnere u Srbiji gde prekogranične vožnje mogu da finansiraju naselja, odgovorna za opskrbu pograničnog regiona. Dalekoročno, dve zemlje mogu da se dogovore o zajedničkom finansiranju vožnji, pogotovo ako izgrade zajednički sistem prodaje karata i mesečnih karata.

Finansiranje vožnji preko granica bi se popravilo kada bi dozvoljena bila kabotaža, tj. kada bi međunarodne vožnje mogle da prevoze na teritoriji druge zemlje i tamnošnje, domaće putnike. Pravnu mogućnost za ovo obezbediće bilateralni sporazum o tansportu koji će se uskoro potpisati, međutim, izdavanje dozvola zavisi od pristupa domaćih prevoznika i nastojanja zaštite tržišta od strane prevoznika. Predlaže se da slično malograničnom železničkom saobraćaju, i autobuski prevoznici se dogovore da linije koje prelaze granicu zajednički održavaju, dozvoljavajući na teritorijama jednih i drugih kabotažu.

3.7. Ispitivanje pravnih mogućnosti borbe protiv ilegalnih prevoznika putnika

Ilegalni prevoznici prouzrokuju značajne gubitke, štete autobuskim društvima koja pružaju međunarodnu uslugu. Zbog toga postoji potreba za zajedničkim, odlučnim nastupom mađarskih i srpskih nadležnih organa.

146

U prvom koraku treba razjasniti kakve pravne mogućnosti postoje za zaustavljanje i kažnjavanje ovakvih prevoznika. Za to je potrebno usaglašavanje organa dveju zemalja.

Na osnovu usaglašavanja, treba pokrenuti zajedničku mađarsko-srpsku akciju organa protiv ilegalnih prevoznika. To će omogućiti da u Mađarskoj otkriveni srpski i u Srbiji otkriveni mađarski preduzetnici mogu da budu kažnjavani u sopstvenim državama na osnovu dokaza koji potiču iz druge zemlje.

U mađarsko-rumunskom slučaju, već postoji primer da organi dveju zemalja na mađarskoj teritoriji zajednički kontrolišu vozila. Sve to potpomaže komunikaciju sa šoferima vozila i iz prvih ruku mogu da se nabave dokazi. Na osnovu dobrih iskustava, predlaže se ispitivanje načina kako se može ostvariti na mađarskom teritoriju ovakva zajednička akcija organa.

9. Ocena izvodljivosti

Gore navedeni predlozi, zbog finansijskih, pravnih i tehničkih učinaka, mogu se ostvariti u različitim vremenskim intervalima. Ranglistu predloženih mera za ostvarivanje izradili smo na osnovu troškova koji se vezuju (ukoliko je niža povoljnija) delikatnost tehničke ostvarljivosti (ako je jednostavnija povoljnija), koliko je komplikovana pravna i administrativna izvodljivost (ukoliko je manje povoljna), u kojem vremenskom intervalu je realno ostvarivanje (ako je kraće povoljnije) i kakav uticaj ima mera na putnički promet javnog saobraćaja (ako je veća povoljnija).

U nedostatku konkretnih planova, pri oceni finansijske i tehničke izvodljivosti, uzeli smo u obzir veličine sličnih projekata. Pravnu i administrativnu izvodljivost znači usklađivanje pranih regulativa i reda postupaka dveju zemalja te u slučaju potrebe, njihovo usaglašavanje. Uticaj koji se ispoljava na javni saobraćaj, prvenstveno znači uticaj koji se odražava na veličinu putničkog saobraćaja koja se zasniva na proceni stručnjaka. Vremenski interval izvodljivosti proizilazi iz iz ranijih namera, pripremljenosti mera i veličine potrebnih izvora snaga. Na osnovu trostepenskog vrednovanja koje se odnosilo na svaki pojedinačni ispitani faktor, svaka mera na svaki faktor dobila je od 1 do 3 boda (1 povoljniji, 3 nepovoljnija), da bismo sumirajući broj bodova rangirali mere:

5-8: I prioritet 8-10: II prioritet 11- : III prioritet

Prioritetni nivo ne određuje važnost mera, već redosled ostvarivanja. Dali smo prednost onim merama, koje se uz manju investiciju mogu ostvariti za kratko vreme ali sa većim uticajem.

147

Prioritet Mera Trošak* Tehnička Pravna i Vremenski Uticaj ostvarivost** administrativna interval**** ostvarivost *** 1.1.1 Povećanje broja polazaka autobusa na I. nizak jednostavna jednostavna kratak velik relaciji Segedin-Subotica

1.1.2. Povećanje broja polazaka autobusa na I. relaciji Segedin – Kanjiža - Senta – Stari nizak jednostavna jednostavna kratak srednji Bečej

1.2.1. Uključivanje Morahaloma u I. nizak jednostavna jednostavna kratak srednji međunarodni autobuski saobraćaj

1.2.4. Nova linija Kanjiža – Tisasiget – I. nizak jednostavna jednostavna kratak srednji Segedin

2.6 Omogućavanje prvenstva autobusima I. nizak jednostavna srednje složena kratak velik linijskog saobraćaja na granici

1.2.3. Međunarodni saobraćaj autobusa na I. nizak jednostavna srednje složena kratak srednji starom graničnom prelazu Reske -Horgoš

3.4. Integracija medunarodnog i domaćeg I. nizak jednostavna jednostavna kratak neznatan saobraćaja

I. 1.2.2. "Granični autobus" Subotica - Horgoš nizak jednostavna srednje složena kratak neznatan

148

I. 3.2.2. Usklađivanje načina kupovine karata nizak jednostavna srednje složena kratak neznatan

2.5. Otvaranje starog graničnog prelaza I. srednji niska složena kratak velik Reske za autobuse linijskog saobraćaja

II. 1.3.1. Razvoj želenički vozila srednji srednje složena jednostavna srednji srednji

2.1. Obnova puta koji vodi do graničnog II. srednji srednje složena jednostavna kratak neznatan prelaza kod Tisasigeta

2.3. Obnova/rekonstrukcija puta koji vodi do II. srednji srednje složena jednostavna kratak srednji graničnog prelaza Bački Vinogradi

2.2. Razvoj graničnog prelaza kod Tisasigeta II. srednji srednje složena jednostavna kratak srednji (Đala) na srpskoj strani

3.1 Jedinstveni informacioni sistem reda II. srednji srednje složena jednostavna kratak neznatan vožnje

3.7. Proučavanje pravnih mogućnosti po II. nizak srednje složena složena kratak srednji pitanju borbe protiv ilegalnih prevoznika

II. 3.2.1. Stvaranje tarifne zajednice nizak srednje složena složena srednji srednji

3.3. Stvaranje regionalnog, prekograničnog II. srednji srednje složena srednje složena kratak neznatan sistema planera putovanja

1.3.3 Direktno železničko povezivanje II. srednji srednje složena složena kratak srednji između segedinskog i subotičkog regiona

149

3.5. Priprema prekograničnog saobraćajnog III. nizak srednje složena složena dug srednji saveza

III. 1.3.2. Razvoj železničke infrastrukture visok složena srednje složena srednji velik

2.4. Otvaranje graničnog prelaza Ašothalom III. srednji srednje složena srednje složena dug srednji za upotrebu autobusa

3.2.3. Uvođenje sistema elektronskih karata III. srednji srednje složena srednje složena srednji neznatan (e-ticketing)

3.6. Rešavanje finansiranja prekograničnih III. visok nije složena složena dug srednji linija

*Nizak (1) – srednji (2) – visok (3) ** Jednostavna (1) – srednje složena (2) – složena (3) *** Jednostavna(1) – srednje složena (2) – složena (3) **** kratak(1-5 év) (1) – srednji (5-10 év) (2) – dug (10-20 év) (3) *****: Neznatan (3) – srednji (2) – velik (1)

150

9.1. Održivost strategije

Zalog ostvarivanja gore navedene strategije jeste da odgovorne organizacije za ostvarivanje tesno sarađuju prilikom planiranja, nabavke finansijskih sredstava i tokom ostvarivanja. U ovoj svojoj delatnosti, zbog pograničnog karaktera, u interesu kako bi otklonili sve moguće administrativne prepreke, biće im potrebna pomoć od strane javno-upravnih organa i samouprava dveju zemalja.

Drugi uslov održivosti s jedne strane jeste dalekoročno sređivanje investicija, s druge strane pak rešenost dalekoročnog finansiranja održavanja u pogonu. Za investicije materijalna podrška može da se nabavi iz fondova Evropske unije. U slučaju Srbije, za prekogranične projekte finansijsku podšku pruža IPA program Regionalnog razvojnog fonda, dok u Mađarskoj, uz IPA mogu se upotrebiti podrške kohezijskih i strukturalnih fondova.

9.2. Obezbeđivanje šanse jednakosti

Tokom investicija, razvoja, valja omogućiti dostupačnost osoba sa invaliditetom javnom saobraćaju. To se s jedne strane može rešiti saobraćanjem vozila gde su uklonjene prepreke, odnosno, izgradnjom stanične infrastrukture bez prepreka.

Momentalno, na autobusima koji saobraćaju u međunarodnom saobraćaju, nisu uklonjene prepreke. Cilj je da u prekograničnom saobraćaju saobraća što više vozila na kojima neće postojati prepreke. U slučaju železničkog saobraćaja, nova vozila koja će se nabaviti putem nabavke, moraju biti bez prepreka, tj pogodne za osobe sa invaliditetom.

Zadatak uklanjanja prepreka u strategiji se pojavljuje kao horizontalni cilj, što znači da prilikom svake primene mere treba uzeti u obzir.

9.3. Organizacije koje učestvuju u ostvarivanju

U dole navedenoj tabeli navešćemo one organizacije koje su zastupljene, imaju interes u ostvarivanju pojedinih mera:

151

Broj Ime mere Odgovorna: Mađarska Odgovorna: Srbija preduzimanja mere 1. Nova prekogranična mreža javnog saobraćaja 1.1 Povećanje broja polazaka na već postojećim autobuskim linijama 1.1.1. Povećanje broja polazaka autobusa Tisza Volán Subotica-trans, ili pak bilo koji drugi između Segedina i Subotice prevoznik u Srbiji 1.1.2. Povećanje broja polazaka autobusa Tisza Volán Bečejprevoz, Severtrans, ili pak bilo koji na relaciji Segedin – Kanjiža – Senta prevoznik u Srbiji – Stari Bečej 1.2 Reorganizacija autobuske mreže 1.2.1 Uključivanje Morahaloma u Tisza Volán Subotica-trans, ili pak bilo koji drugi međunarodni autobuski saobraćaj prevoznik u Srbiji 1.2.2. "Granični bus" Subotica - Horgoš Tisza Volán (održavanje u pogonu) Subotica-trans, Enka Putnički, drugi Ministarstvo za nacionalni razvoj prevoznik u Srbiji, Lokalna samouprava (izdavanje dozvola, finansiranje) Kanjiže (izgradnja autobuske stanice) 1.2.3. Međunarodni saobraćaj autobusa na Tisza Volán, Volánbusz Subotica-trans, ili pak bilo koji drugi starom graničnom prelazu prevoznik u Srbiji Reske/Horgoš

1.2.4. Nova linija Kanjiža – Tisasiget – Tisza Volán, ili pak bilo koji drugi Severtrans, Bečejprevoz, ili pak bilo koji Segedin prevoznik u Mađarskoj drugi prevoznik u Srbiji 1.3 Razvoj železnice 1.3.1 Razvoj železničkih vozila MÁV-Start Zrt. Železnice Srbije

1.3.2 Razvoj železničke infrastrukture MÁV Zrt. Železnice Srbije Ministarstvo za nacionalni razvoj Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku 1.3.3. Direktno železničko povezivanje MÁV Zrt. Železnice Srbije između segedinskog i subotičkog Ministarstvo za nacionalni razvoj Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku regiona 2. Razvoj graničnih prelaza i njihovih pristupačnosti

152

2.1 Obnova puta koji vodi do graničnog Centar za koordinisanje saobraćaja prelaza kod Tisasigeta Lokalna samouprava Tisasigeta 2.2 Razvoj graničnog prelaza kod Granična policija Srbije Tisasigeta (Đala) na srpskoj strani 2.3 Obnova/rekonstrukcija puta koji vodi Samouprava Subotice do graničnog prelaza Bački Vinogradi 2.4 Otvaranje graničnog prelaza Policija (Granična policija) Granična policija Ašothalom za upotrebu autobusa Centar za koordinisanje saobraćaja Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku Ministarstvo za nacionalni razvoj Ministarstvo spoljnih poslova Ministarstvo spoljnih poslova 2.5 Otvaranje starog graničnog prelaza Policija (Granična policija) Granična policija Reske za autobuse linijskog Ministarstvo za nacionalni razvoj Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku saobraćaja Ministarstvo spoljnih poslova Ministarstvo spoljnih poslova 2.6 Prednost autobusima linijskog Policija (Granična policija) Granična policija prevoza na granici 3. Integracija 3.1 Jedinstveni informacioni sistem reda Tisza Volán Subotica-trans vožnje Máv-Start Zrt Severtrans Volánbusz Zrt. Bečejprevoz Železnice Srbije 3.2 Usaglašavanje sistema karata i Tisza Volán Subotica-trans tarifnog sistema Máv-Start Zrt Severtrans Volánbusz Zrt. Bečejprevoz Železnice Srbije 3.2.1 Stvaranje tarifne zajednice Tisza Volán Subotica-trans Máv-Start Zrt Severtrans Volánbusz Zrt. Bečejprevoz Železnice Srbije 3.2.2 Usklađivanje načina kupovine karata Tisza Volán Subotica-trans Máv-Start Zrt Severtrans Volánbusz Zrt. Bečejprevoz

153

Železnice Srbije 3.2.3 Uvođenje sistema elektronskih karata Tisza Volán Subotica-trans (e-ticketing) Máv-Start Zrt Severtrans Volánbusz Zrt. Bečejprevoz Segedinsko saobraćajno društvo Železnice Srbije 3.3 Stvaranje regionalnog, Tisza Volán Subotica-trans prekograničnog sistema planera Máv-Start Zrt Severtrans putovanja Volánbusz Zrt. Bečejprevoz Segedinsko saobraćajno društvo Železnice Srbije 3.4. Integracija međunarodnog i domaćeg Tisza Volán Subotica-trans saobraćaja Máv-Start Zrt Severtrans Volánbusz Zrt. Bečejprevoz Segedinsko saobraćajno društvo Železnice Srbije 3.5. Priprema prekograničnog Tisza Volán Subotica-trans saobraćajnog saveza Máv-Start Zrt Severtrans Volánbusz Zrt. Bečejprevoz Segedinsko saobraćajno društvo Železnice Srbije 3.6. Rešavanje finansiranja Ministarstvo za nacionalni razvoj Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku prekograničnih linija 3.7. Proučavanje pravnih mogućnosti po Nacionalni saobraćajni organ Odelenje za kontrolu drumskog saobraćaja pitanju borbe protiv ilegalnih Inspekcija za zaštitu potrošača pri odelu drumskog saobraćaja prevoznika Nacionalni poreski i carinski ured Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Policija (Granična policija) Isnpekcije naselja Subotica/Senta/Kanjiža Policija Granična policija

154

10. PRILOZI

I. prilog

Intervjui koji su urađeni sa dotičnima u regionu Datum Ime Status Organizacija Naselje Natalija rukovodilac Kabineta 2012.05.09 11:00 Srdić predsednika Samouprava Kanjiže Kanjiža 13:30 Hilda Jakšić direktor Severtrans Senta direktor lokalne Kudlik kancelarije za Gradska opština 2012.05.10 10:00 Erika privredu Subotice Subotica Fazekaš 12:00 Tibor Subotica-trans Subotica Lokalna samouprava 2012.05.16 15:00 Bodó Imre gradonačelnik Tisasigeta Tisasiget Lokalna samouprava Novog Sentivana 16:00 Putnik Lázár gradonačelnik (Újszentivána) Novi Sentivan Katedra za privredu i ekonomsku geografiju Dr. Kovács pri Segedinskom 2012.05.17 9:00 Zoltán šef katedre univerzitetu Segedin saradnici Kancelarije Kancelarija za razvoj za razvoj grada pri grada pri Lokalnoj Lokalnoj samoupravi samoupravi Segedina, Segedina, grada sa grada sa statusom 11:00 statusom županije županije Segedin Borbásné Samouprava naselja 13:45 Márki Márta gradonačelnik Reske (Röszke) Reske Samouprava naselja Ašothaloma 15:00 Petró Ferenc gradonačelnik (Ásotthaloma) Ašothalom Odelenje za granični policijski rad pri službi Glavne policijske Széchenyi kapetanije Županije 2012. 06. 28. 10:00 Gábor Čongrad Segedin Káity 11:30 Károly tehnički direktor Tisza Volán Zrt. Segedin Inspekcija za saobraćaj pri Vladinom ured u 13:30 Szeri István direktor Županiji Čongrad Segedin Ótott Kovács 15:00 Erika rukovodilac biroa Tourinform Segedin Molnár 2012. 07. 20. 9:00 Balázs šef prodajne službe MÁV-Start Zrt. Budimpešta

155

II. prilog

Veze za presedanje u Segedinu (jula 2012. )

ČETVRTAK 13. 09. 2012. mesto Broj linije Mesto polaska dolaska Ciljna stanica Vreme polazaka Makó, aut. stanica 8:30 Békéscsaba, aut. stanica 8:07 Kecskemét, aut. stanica 8:10 605 Subotica 8:03 Budapest, Népliget 8:10 Mórahalom, aut. stanica 8:30 8:30 Pécs, aut. stanica 8:30 603 Bečej 8:30 Makó, aut. stanica 8:30 9:00 Pécs, aut. stanica 8:30 9:20 Mórahalom, aut. stanica 8:30 8:30 603 Bečej 8:45 Makó, aut. stanica 9:00 9:35 Mórahalom, aut. stanica 9:00 9:20 Pécs, aut. stanica 9:20 600 Subotica 16:40 Makó, aut. stanica 16:45 17:00 Békéscsaba, aut. stanica 17:30 Kecskemét, aut. stanica 17:00 Budapest, Népliget 17:00 Mórahalom, aut. stanica 17:20 17:30 Pécs, aut. stanica 17:20 603 Senta 18:40 Makó, aut. stanica 19:00 19:30 Békéscsaba, aut. stanica 18:50 Mórahalom, aut. stanica 19:20 19:20 Pécs, aut.stanica 19:20

NEDELJA 2012.09.16 Vreme Broj linije Mesto polaska dolaska Ciljna stanica 603 Bečej 8:45 Makó, aut. stanica 9:00 9:35 Kecskemét, aut. stanica 9:00 Mórahalom, aut. stanica 9:00 9:20 Pécs, aut. stanica 9:20 605 Subotica 12:05 Makó, aut. stanica 12:30 12:35 Békéscsaba, aut. stanica 12:20 Mórahalom, aut. stanica 12:30 12:30 Pécs, aut. stanica 12:30 605 Subotica 16:20 Makó, aut. stanica 16:45 Kecskemét, aut. stanica 17:00 Budapest, Népliget 17:00 Mórahalom, aut. stanica 16:35 Pécs, aut. stanica 16:30 16:30

156

600 Subotica 16:40 Makó, aut. stanica 16:45 17:30 Békéscsaba, aut. stanica 17:30 Kecskemét, aut. stanica 17:00 Budapest, Népliget 17:00 Mórahalom, aut. stanica 16:45 17:20 Pécs, aut. stanica 17:20 603 Senta 18:40 Makó, aut. stanica 19:00 19:30 Békéscsaba, aut. stanica 18:50 Mórahalom, aut. stanica 19:20 19:20 605 Subotica 20:05 Makó, aut. stanica 20:30 Mórahalom, aut. stanica 20:25 20:30

III. prilog

Veze za presedanje u Subotici (jula 2012. )

DOLAZNE LINIJE Vreme naselje odakle Polazna linija uslužnik, prevoznik dolaska polazi dani JP "SUBOTICATRANS" Subotica 5,14 Orom 1,2,3,4,5,6 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 5,18 Mala Pijaca 1,2,3,4,5 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 5,40 Kanjiža 1,2,3,4,5 Subotica Trans Subotica (6:30) - GENERALI TRANSPORT Novi Szeged (8:03) 1,2,3,4,5,6 Sad 5,40 Bačka Topola 1,2,3,4,5,6,7 "SEVERTRANS" Sombor 6,05 Sombor 1,2,3,4,5,6,7 "AUTOBANAT" - Zrenjanin 9,30 Zrenjanin 1,2,3,4,5

DUNAVPREVOZ - Bačka Palanka 10,05 Bačka Palanka 1,2,3,4,5,6,7 Tisza Volán Subotica (10:30) - GENERALI TRANSPORT Novi Szeged (12:05) 5,6,7 Sad 10,12 Bačka Topola 1,2,3,4,5,6,7 LASTA AD - Beograd 10,15 Beograd 1,2,3,4,5,6,7 1,2,3,4,5 - za vreme trajanja JP "SUBOTICATRANS" Subotica 13,55 Bačka Topola šk.godine JP "SUBOTICATRANS" Subotica 13,55 Novi Kneževac 1,2,3,4,5,6,7 J.P. AUTOPREVOZ - Kikinda 14,10 Kikinda 1,2,3,4,5,6,7 SEVERTRANS Sombor 14,30 Beograd 1,2,3,4,5,6,7 Tisza Volán Subotica (14:45) - GENERALI TRANSPORT Novi Szeged (16:20) 7 Sad 14,30 Beograd 1,2,3,4,5,6,7 "SEVERTRANS" Sombor 14,35 Sombor 1,2,3,4,5,6,7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 14,38 Mala Pijaca 1,2,3,4,5 AD KULATRANS - Kula 14,44 Odžaci 1,2,3,4,5,6,7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 14,45 Tornjoš 1,2,3,4,5,6,7 SEVERTRANS Sombor 14,30 Beograd 1,2,3,4,5,6,7 Volánbusz Subotica (15:15) - GENERALI TRANSPORT Novi Szeged (16:40) - Budapest (19:55) Sad 14,30 Beograd 1,2,3,4,5,6,7 1,2,3,4,5,6,7 "SEVERTRANS" Sombor 14,35 Sombor 1,2,3,4,5,6,7

157

JP "SUBOTICATRANS" Subotica 14,38 Mala Pijaca 1,2,3,4,5 AD KULATRANS - Kula 14,44 Odžaci 1,2,3,4,5,6,7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 14,45 Tornjoš 1,2,3,4,5,6,7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 15,00 Kanjiža 1,2,3,4,5 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 17,32 Novi Kneževac 1,2,3,4,5 GENERALI TRANSPORT Novi Sad 17,35 Beograd 1,2,3,4,5,6,7 BEČEJPREVOZ AD - Bečej 17,40 Ada 7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 17,44 Orom 1,2,3,4,5 Tisza Volán Subotica (18:30) - Szeged (20:05) 5,7 "SEVERTRANS" Sombor 17,50 Sombor 1,2,3,4,5,6,7 BENKOTURS 92 Novi Pazar 18,00 Novi Pazar 1,2,3,4,5,6,7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 18,10 Beograd 1,2,3,4,5 "SEVERTRANS" Sombor 18,30 Sombor 1,2,3,4,5,6,7

polazna linija dolazna linija vreme prevoznik polaska ciljno naselje dani JP "SUBOTICATRANS" Subotica 8,10 Orom 1,2,3,4,5 BEČEJPREVOZ AD - Bečej 8,25 Mileševo 2,3,4,6 - leti

Tisza Volán BEČEJPREVOZ AD - Bečej 8,25 Bečej 1,2,3,4,5,6 leti samo 1,5 Szeged (6:30) - JP "SUBOTICATRANS" Subotica 8,33 Mala Pijaca 1,2,3,4,5 Subotica (8:05) "SEVERTRANS" Sombor 8,45 Sombor 1,2,3,4,5,6,7 5,6,7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 8,54 Kanjiža 1,2,3,4,5,6 NIŠEKSPRES - Niš 8,55 Niš 1,2,3,4,5,6,7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 8,55 Kanjiža 1,2,3,4,5 GENERALI TRANSPORT Novi 1,2,3,4,5 - za vreme trajanja Volánbusz Sad 11,40 Bačka Topola šk.godine Budapest (7:00) - Szeged (10:10) - JP "SUBOTICATRANS" Subotica 11,50 Orom 1,2,3,4,5 Subotica (11:35) "SEVERTRANS" Sombor 12,05 Sombor 1,2,3,4,5,6,7 1,2,3,4,5,6,7 NIŠEKSPRES - Niš 12,10 Niš 1,2,3,4,5,6,7 J.P. AUTOPREVOZ - Kikinda 14,10 Kikinda 1,2,3,4,5,6,7 SEVERTRANS Sombor 14,30 Beograd 1,2,3,4,5,6,7 GENERALI TRANSPORT Novi Subotica Trans Sad 14,30 Beograd 1,2,3,4,5,6,7 Szeged (12:30) - Subotica (14:03) "SEVERTRANS" Sombor 14,35 Sombor 1,2,3,4,5,6,7 1,2,3,4,5,6 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 14,38 Mala Pijaca 1,2,3,4,5 AD KULATRANS - Kula 14,44 Odžaci 1,2,3,4,5,6,7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 14,45 Tornjoš 1,2,3,4,5,6,7 J.P. AUTOPREVOZ - Kikinda 14,10 Kikinda 1,2,3,4,5,6,7 Tisza Volán SEVERTRANS Sombor 14,30 Beograd 1,2,3,4,5,6,7 Szeged (12:30) - GENERALI TRANSPORT Novi Subotica (14:05) Sad 14,30 Beograd 1,2,3,4,5,6,7 7 "SEVERTRANS" Sombor 14,35 Sombor 1,2,3,4,5,6,7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 14,38 Mala Pijaca 1,2,3,4,5

158

AD KULATRANS - Kula 14,44 Odžaci 1,2,3,4,5,6,7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 14,45 Tornjoš 1,2,3,4,5,6,7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 15,00 Kanjiža 1,2,3,4,5 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 18,10 Beograd 1,2,3,4,5 Tisza Volán "SEVERTRANS" Sombor 18,30 Sombor 1,2,3,4,5,6,7 Szeged (16:30) - JP "SUBOTICATRANS" Subotica 18,42 Bečej 1,2,3,4,5,6,7 Subotica (18:05) 5,7 JP "SUBOTICATRANS" Subotica 18,45 Novi Kneževac 6,7 GENERALI TRANSPORT Novi Sad 18,55 Novi Sad 1,2,3,4,5

IV. prilog

Matriksi putovanja

159

Matriks linijskog autobuskog saobraćaja radnim danima

Naselje kuda pristiže autobus (dolazak)

mali

država

Ada Mol

Đala

Palić

Senta Čoka Bajša

Orom Bečej Makó

region Deszk

Szeged

Kanjiža Horgoš Röszke

Bajmok Tornjoš

Adorjan

Čantavir

Subotica Iđoš Mali Apátfalva Budapest

Martonoš

Domaszék Tiszasziget

Hajdukovo

Újszentiván Mórahalom

Male Pijace Male Sándorfalva

Bačka Topola Bačka

Novi Kneževac Novi Moravica Stara

Bački Vinogradi Bački

Banatska Topola Banatska

Összes forgalom Összes

usmerava ka spolja ka usmerava

Bačko Petrovo Selo BačkoPetrovo Saobraćaj unutar Srbije unutar Saobraćaj

naselje odakle polazi autobus teritorija ispitanog Saobraćaj

(polazak) teritorija ispitanog sa se koji Saobraćaj Subotica 81 SR 2 2 46 48 3 51 Čantavir 81 SR 0 0 Bački Vinogradi 81 SR 0 0 Bajmok 81 SR 0 0 Palić 81 SR 0 0 Hajdukovo 81 SR 0 0 Kanjiža 85 SR 14 14 14 Martonoš 85 SR 0 0 Adorjan 85 SR 0 0 Male Pijace 85 SR 0 0 Orom 85 SR 0 0 Horgoš 85 SR 1 1 2 9 11 11 Senta 89 SR 2 2 17 19 1 3 23 Ada 80 SR 1 1 5 6 1 7 Bečej 84 SR 12 12 12 Bačka Topola 83 SR 0 0 Banatska Topola 86 SR 0 0 Novi Kneževac 88 SR 2 2 2 Mol 80 SR 2 2 2 Bačko Petrovo Selo 84 SR 7 7 2 9 Đala 88 SR 0 0 Mali Iđoš 82 SR 0 1 1 Čoka 87 SR 2 2 2 83 SR 0 0 Bajša 83 SR 0 0 Tornjoš 89 SR 0 0 Saobraćaj unutar Srbije 3 3 1 7 7 7 Szeged 1 HU 21 1 1 1 15 13 20 7 5 1 2 1 88 4 92 Deszk 1 HU 0 0 Domaszék 1 HU 0 0 Sándorfalva 1 HU 0 0 Röszke 1 HU 0 0 Tiszasziget 1 HU 0 0 Újszentiván 1 HU 0 0 Mórahalom 2 HU 0 0 Makó 3 HU 1 1 1 Apátfalva 3 HU 0 0 Saobraćaj ispitanog teritorija 21 1 0 1 1 1 18 0 0 0 0 16 20 7 0 0 0 5 0 1 0 1 2 1 0 0 7 116 0 0 0 0 0 0 0 0 0 212 212 Budapest HU 4 2 1 1 1 3 12 Saobraćaj koji na ispitani teritorij stiže sa spolja 1 1 1 2 5 Ukupni saobraćaj 26 1 0 1 1 1 18 0 0 0 0 18 21 7 1 1 0 6 0 1 0 2 2 1 0 0 7 116 0 0 0 0 0 0 0 0 0 212 8 12 251

160

Matriks železničkog saobraćaja radnim danima

dolazak

mali

država

Mol

Ada

Palić Đala

Senta Bečej Čoka Bajša

Orom Makó

region Deszk

Horgoš Szeged Röszke

Kanjiža Tornjoš

Bajmok

Čantavir Adorjan

Subotica Budapest

Martonoš Iđoš Mali Apátfalva

Domaszék Tiszasziget

Hajdukovo Újszentiván

Mórahalom

Male Pijace Male Sándorfalva

Bačka Topola Bačka

Novi Kneževac Novi Moravica Stara

Bački Vinogradi Bački

Banatska Topola Banatska

Összes forgalom Összes

Bačko Petrovo Selo BačkoPetrovo

Saobraćaj unutar Srbije unutar Saobraćaj

teritorija usmerava ka spolja ka usmerava teritorija Saobraćaj ispitanog teritorija ispitanog Saobraćaj polazak ispitanog sa se koji Saobraćaj Subotica 81 SR 2 2 25 29 12 41 41 Čantavir 81 SR 0 0 0 Bački Vinogradi 81 SR 3 1 4 4 4 Bajmok 81 SR 0 0 0 Palić 81 SR 0 0 0 Hajdukovo 81 SR 0 0 0 Kanjiža 85 SR 0 2 2 2 Martonoš 85 SR 0 0 0 Adorjan 85 SR 0 0 0 Male Pijace 85 SR 0 0 0 Orom 85 SR 0 0 0 Horgoš 85 SR 4 1 5 2 7 2 2 11 Senta 89 SR 0 0 0 Ada 80 SR 0 0 0 Bečej 84 SR 0 0 0 Bačka Topola 83 SR 0 0 0 Banatska Topola 86 SR 0 0 0 Novi Kneževac 88 SR 0 0 0 Mol 80 SR 0 0 0 Bačko Petrovo Selo 84 SR 0 0 0 Đala 88 SR 0 0 0 Mali Iđoš 82 SR 0 0 0 Čoka 87 SR 0 0 0 Stara Moravica 83 SR 0 0 0 Bajša 83 SR 0 0 0 Tornjoš 89 SR 0 0 0 Saobraćaj unutar Srbije 7 0 3 0 3 0 0 0 0 0 0 25 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 38 38 38 Szeged 1 HU 4 1 2 3 10 10 Deszk 1 HU 0 0 Domaszék 1 HU 0 0 Sándorfalva 1 HU 0 0 Röszke 1 HU 0 0 Tiszasziget 1 HU 0 0 Újszentiván 1 HU 0 0 Mórahalom 2 HU 0 0 Makó 3 HU 0 0 Apátfalva 3 HU 0 0 Saobraćaj ispitanog teritorija 11 0 3 0 4 0 0 0 0 0 0 27 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 38 16 0 0 0 3 0 0 0 0 0 64 64 Budapest HU 1 1 2 Saobraćaj koji na ispitani teritorij stiže sa spolja 1 1

161

Matriks linijskog autobuskog saobraćaja nedeljnim danima

Naselje kuda pristiže autobus (dolazak)

mali

država

Ada Mol

Đala

Palić

Senta Čoka Bajša

Orom Bečej Makó

region Deszk

Szeged

Kanjiža Horgoš Röszke

Bajmok Tornjoš

Adorjan

Čantavir

Subotica Iđoš Mali Apátfalva Budapest

Martonoš

Domaszék Tiszasziget

Hajdukovo

Újszentiván Mórahalom

Male Pijace Male Sándorfalva

Bačka Topola Bačka

Novi Kneževac Novi Moravica Stara

Bački Vinogradi Bački

Banatska Topola Banatska

Összes forgalom Összes

Bačko Petrovo Selo BačkoPetrovo Saobraćaj unutar Srbije unutar Saobraćaj

naselje odakle polazi autobus spolja ka usmerava teritorija

Saobraćaj ispitanog teritorija ispitanog Saobraćaj Saobraćaj koji se sa ispitanog ispitanog sa se koji Saobraćaj (polazak) Subotica 81 SR 0 80 80 1 5 86 Čantavir 81 SR 0 0 0 Bački Vinogradi 81 SR 0 0 0 Bajmok 81 SR 0 0 0 Palić 81 SR 0 3 3 3 Hajdukovo 81 SR 0 0 0 Kanjiža 85 SR 0 22 22 2 24 Martonoš 85 SR 0 2 2 2 Adorjan 85 SR 0 0 0 Male Pijace 85 SR 0 0 0 Orom 85 SR 0 0 0 Horgoš 85 SR 0 10 10 10 Senta 89 SR 3 1 4 26 30 1 3 34 Ada 80 SR 1 1 2 18 20 1 21 Bečej 84 SR 1 3 4 6 10 10 Bačka Topola 83 SR 0 3 3 1 4 Banatska Topola 86 SR 0 0 0 Novi Kneževac 88 SR 0 1 1 1 Mol 80 SR 1 1 7 8 1 9 Bačko Petrovo Selo 84 SR 0 1 1 2 4 7 Đala 88 SR 0 0 0 Mali Iđoš 82 SR 0 0 0 Čoka 87 SR 0 5 5 5 Stara Moravica 83 SR 0 4 4 4 Bajša 83 SR 0 0 0 Tornjoš 89 SR 0 0 0 Saobraćaj unutar Srbije 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 2 3 1 0 0 0 0 4 0 0 0 0 0 0 11 11 11 Szeged 1 HU 24 1 2 7 4 8 2 6 1 1 2 1 59 59 Deszk 1 HU 1 1 5 6 Domaszék 1 HU 0 0 Sándorfalva 1 HU 0 0 Röszke 1 HU 1 1 1 Tiszasziget 1 HU 0 0 Újszentiván 1 HU 0 0 Mórahalom 2 HU 0 0 Makó 3 HU 0 0 Apátfalva 3 HU 0 0 Saobraćaj ispitanog teritorija 24 0 1 0 2 0 8 0 0 0 0 4 11 5 7 1 0 0 0 5 0 0 2 0 0 0 11 189 0 0 0 1 0 0 0 0 0 260 260 Budapest HU 2 3 1 2 8 Saobraćaj koji na ispitani teritorij stiže sa spolja 3 1 1 5 Ukupni saobraćaj 29 0 1 0 2 0 8 0 0 0 0 4 14 7 7 1 0 0 0 5 0 2 2 0 0 0 11 190 0 0 0 1 0 0 0 0 0 260 4 22 299

162

Matriks železničkog saobraćaja nedeljnim danima

dolazak

mali

država

Ada Mol

Đala

Palić

Senta Čoka Bajša

Orom Bečej Makó

region Deszk

Szeged

Kanjiža Horgoš Röszke

Bajmok Tornjoš

Adorjan

Čantavir

Subotica

Mali Iđoš Mali Apátfalva Budapest

Martonoš

Domaszék Tiszasziget

Hajdukovo

Újszentiván Mórahalom

Male Pijace Male Sándorfalva

Bačka Topola Bačka

Novi Kneževac Novi Moravica Stara

Bački Vinogradi Bački

Összes forgalom Összes

Banatska Topola Banatska

Bačko Petrovo Selo BačkoPetrovo

Saobraćaj unutar Srbije unutar Saobraćaj

teritorija usmerava ka spolja ka usmerava teritorija Saobraćaj ispitanog teritorija ispitanog Saobraćaj polazak ispitanog sa se koji Saobraćaj Subotica 81 SR 5 3 9 17 25 42 42 Čantavir 81 SR 0 0 0 Bački Vinogradi 81 SR 2 3 5 1 6 6 Bajmok 81 SR 0 0 0 Palić 81 SR 1 3 4 1 4 9 9 Hajdukovo 81 SR 2 1 3 3 3 Kanjiža 85 SR 0 6 6 6 Martonoš 85 SR 0 2 2 2 Adorjan 85 SR 0 0 0 Male Pijace 85 SR 0 0 0 Orom 85 SR 0 0 0 Horgoš 85 SR 21 1 6 3 31 20 51 3 2 56 Senta 89 SR 0 0 0 Ada 80 SR 0 0 0 Bečej 84 SR 0 0 0 Bačka Topola 83 SR 0 0 0 Banatska Topola 86 SR 0 0 0 Novi Kneževac 88 SR 0 0 0 Mol 80 SR 0 0 0 Bačko Petrovo Selo 84 SR 0 0 0 Đala 88 SR 0 0 0 Mali Iđoš 82 SR 0 0 0 Čoka 87 SR 0 0 0 Stara Moravica 83 SR 0 0 0 Bajša 83 SR 0 0 0 Tornjoš 89 SR 0 0 0 Saobraćaj unutar Srbije 26 0 6 0 10 3 3 0 0 0 0 12 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 60 60 60 Szeged 1 HU 6 1 2 1 10 3 23 23 Deszk 1 HU 0 0 Domaszék 1 HU 0 0 Sándorfalva 1 HU 0 0 Röszke 1 HU 1 1 1 Tiszasziget 1 HU 0 0 Újszentiván 1 HU 0 0 Mórahalom 2 HU 0 0 Makó 3 HU 0 0 Apátfalva 3 HU 0 0 Saobraćaj ispitanog teritorija 32 0 6 0 11 5 4 0 0 0 0 22 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 60 56 0 0 0 7 0 0 0 0 0 143 143 Budapest HU 1 2 8 11 Saobraćaj koji na ispitani teritorij stiže sa spolja 1 1

163

V. prilog

Registarski broj anketiranih vozila u drumskom saobraćaju i lista naselja koja se nadovezuje uz njih

SU Subotica, Mali Iđoš

Subotica

Subotica Bajmok Bački Vinogradi Čantavir Višnjevac Bačko Dušanovo Palić Kelebija Mišićevo Novi Žednik Stari Žednik Đurđin Hajdukovo Šupljak

Mali Iđoš

Mali Iđoš Lovćenac Feketić

BT Bačka Topola

Bačka Topola

Bačka Topola Stara Moravica

164

Pačir Bački Sokolac Tomislavci (ranije Orešković) Karađorđevo Njegoševo Gunaroš Mićunovo Bajša Krivaja Mali Beograd Svetićevo Srednji Salaš Duboka

BČ Bečej

Bečej

Bečej Bačko Petrovo Selo Bačko Gradište Mileševo Radičević

KA Kanjiža

Kanjiža

Kanjiža Adorjan Velebit Doline Zimonjić Male Pijace Mali Pesak Martonoš

165

Novo Selo Orom Totovo Selo Trešnjevac Horgoš

KI Kikinda, Čoka, Novi Kneževac

Kikinda

Kikinda Mokrin Banatska Topola Banatsko Veliko Selo Bašaid Iđoš Nakovo Sajan Novi Kozarci Rusko Selo

Čoka

Čoka Banatski Monoštor Vrbica Jazovo Padej Ostojićevo Sanad Crna Bara

Novi Kneževac

Novi Kneževac Banatsko Aranđelovo Đala Majdan Podlokanj Rabe Siget Srpski Krstur Filić

166

SA Senta, Ada

Senta

Senta Gornji Breg Tornjoš Bogaraš Kevi Ada

Ada Mol Obornjača Sterijino Utrine