Физич. Култ. (Беогр.) 2016; 70 (1): 23-33 ФИЗИЧКА КУЛТУРА

ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ ЧЛАНАК УДК: 061.237/497.1) : 796/799 doi:10.5937/zkul1601023V

ГРАЂАНСКА ГИМНАСТИЧКА ДРУШТВА И СПОРТ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Владан Вукашиновић

Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд

Сажетак Циљ студије био је да се на основу прегледа одговарајућих монографских и серијских публикација омогући увид и систематизација података релевантних за појаву спорта у Краљевини Србији. Основна претпоставка заснивала се на очекивањима да ће се установити непосредна повезаност гимнастичког и соколског система вежбања са спортом који се рађао. У истраживању је примењен историјски метод. Резултати у раду указују на значајну улогу грађанских гимнастичких друштава – соколских („Соко“) и витешких („Душан Силни“) у појави, полуларизацији и развоју модерног спорта крајем 19. и почетком 20. века у Србији. Сва ова друштва, без обзира на име, у намери да одрже своје и привуку ново чланство, предвиђала су својим уредбама и статутима, поред гимнастике која је била окосница програма телесног вежбања, прихватање и увођење других спортских активности и оснивање клубова. Новооснована „гимнастичка“ – „спортска одељења“ у борењу, стрељаштву, клизању, јахању, пливању, веслању, велосипеду, лоптању, развијала су се и прерастала у спортске клубове. Њиховим издвајањем из матичних гимнастичких друштава омогућен је бржи развој појединачних спортских грана, које се сматрају првим модерним спортовима у Србији.

Кључне речи: СПОРТ / ИСТОРИЈАТ / СПОРТСКИ КЛУБОВИ / ГРАЂАНСКА ГИМНАСТИЧКА ДРУШТВА / СОКОЛСКА И ВИТЕШКА ДРУШТВА / КРАЉЕВИНА СРБИЈА

УВОД ж—ања подударала се са тежњама народа да се, у духу вековима негованих традиционалних —лика Увођење појединих нових о—лика веж—ања по- народних надметања, настави са очувањем наци- чело је и текло врло —рзо после по—еда у Првом оналне културе и идентитета, као и независности и Другом српском устанку над Турцима (1804. и која је стечена физичком и војничком спремно- 1815), а посе—но после давања већих права Ср—ији шћу појединца. Хатишерифима 1830. и 1833. и примопредаје гра- Појави организованог веж—ања у Кнежевини ница 1833. и 1834. године. У жељи да се достигну Ср—ији претходило је увођење неких веж—ања развијене земље Европе српски интелектуалци и која су могла да се виде и науче у западним зе- уметници у младој независној Кнежевини Ср—ији мљама. Тако је, у Великој школи у Београду (1808) (1830-1882), паралелно са оснивањем првих др- уведен наставни предмет „фехтовање“, које је жавних установа и културних институција, шире „по савременој методи“ предавао капетан —ео- нова схватања и искуства о значају телесног ве- градских коњаника Петар Ђураковић (Петровић, ж—ања. Ова авангарда, свестрано о—разована у 1983). Од 1839. године почеле су да се оснивају европским градовима, импресионирана вредно- прве приватне школе мачевања, —орења, пливања стима античке Грчке и ренесансним духом, види и гимнастике. Прву Школу фехтовања (мачева- у томе —удућност развоја културних, моралних, ња-—орења) отворио је Атанасије Николић у Кра- физичких и здравствених осо—ености нације и гујевцу (1839), затим су отворене три у Београду: општи напредак грађанског друштва. Њихова Школа мачевања Јована Нинића (1843), Шко- мисија —уђења свести о потре—и масовнијег ве- ла мачевања предавача гимнастике и мачевања

Кореспонденција са: Владан Вукашиновић, Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког 23 васпитања, Благоја Паровића 156, 11030 Београд, е-mail: [email protected] Вукашиновић В. Грађанска гимнастичка друштва ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2016; 70 (1): 23-33

Ђорђа Марковића – Кодера (1848), и Школа ма- сликар Стева Тодоровић. У Стевиној Дружини чевања чешког учитеља мачевања Карла Вилме- за гимнастику и „орење (Илић, и Мијатовић, са (1851). Приватну Школу пливања у Београду 1994), или, Првом српском друштву за гимнасти- отворили су Коста Лепојевић и Димитрије Данић ку и „орење, како се у више пу„ликација назива (1843), на ограђеном пливалишту на Сави поду- (Сперњак, 1931; Брозовић, 1935; Јовановић, 1957; чавао је учитељ пливања Ал„ерт Драгонер. У Бео- Матић, 1975; Петровић, 1983; Крагујевић, 1994. граду је „ила нарочито позната Приватна школа и др, прим. аут.), главни садржаји веж„ања „или „орења Белгијанца Шарла Дусеа, која ће исте го- су гимнастика и мачевање. Иако је друштво „ило дине да прерасте у Борачко и Лоптачко друштво активно само седам година, до 1864, оставило је „Српски мач“ (1897). Сличне школе, које су кр- у „еоградској и српској јавности значајан траг и чиле пут спорту, осниване су у многим местима постало претеча свих потоњих грађанских дру- Кнежевине и Краљевине Ср„ије у другој полови- штава за организовано телесно веж„ање. У„рзо, ни 19. века (Петровић, 1983; Илић, и Мијатовић, Асканијус Седлмајер, немачки учитељ гимнасти- 2006). Слично као са мачевањем, појава коњичког ке отворио је угледну приватну Школу гимнасти- спорта (од 1816), касније и стрељаштва (од 1851), ке у Београду (1866). Овај учитељ „ио је познат по нераскидиво је повезана са историјом српског на- држању часова немачке турнерске гимнастике од рода и традицијом неговања витешког духа, јер је 1863. у „еоградским основним и средњим шко- Ср„ија вековима „ила ратно поприште, на коме лама. Услови за организованије телесно веж„ање су коњица и до„ро руковање оружјем често „или стварали су се после проглашења Ср„ије незави- одлучујући фактор у ратним исходима. сном државом на Берлинском конгресу (1878). У Гимнастика се од средине 19. века већ високо Ср„ију су се враћали заљу„љеници у гимнастику вредновала јер је предавана питомцима на Ар- са идејама и искуством стеченим на европским тиљеријској школи од самог оснивања (1850). универзитетима и гимнастичким заводима. Удру- Наставу гимнастике, „орења и пливања, држали жени са некадашњим Тодоровићевим веж„ачи- су, поред активних официра, и познати учитељи ма, а на иницијативу др Владана Ђорђевића, они ових вештина Јован Замастил, Ђорђе Марковић оснивају Београдско друштво за гимнастику и „о- Кодер и Фердо Михоковић. Од тада, па до почет- рење (1882). Ово друштво имало је широку гра- ка увођења гимнастике у гимназије протекло је ђанску подршку и оз„иљне програмске ам„иције. 13 година (1863), потом још пет за основне школе Временом, под утицајем пансловенске идео- (1868), а статус предмета гимнастика ће до„ити логије долази до преоријентације овог друштва, тек 1882. године (Вукашиновић, Мијатовић, Ве- тако да је уместо немачког турнерског прихваћен личковић, и Шиљак, 2015). Међу првим предава- чешки соколски (Тиршов) гимнастички систем чима гимнастике у школама „или су официри, па и на предлог др Војислава Рашића Друштво је је настава „ила налик предвојничкој о„уци, а то променило име у Београдско гимнастичко дру- је „ило условљено политичким и војним ам„ици- штво „Соко“ (1891). Приклањање новом систему јама династије О„реновић. Почев од 1863, з„ог веж„ања довело је до подела међу члановима па дефицитарности стручног кадра, почело је анга- је на иницијативу Јована Стојановића основано жовање чешких соколских предњака као учитеља ново друштво под именом Грађанско гимнастич- гимнастике у школама и касније у гимнастичким ко друштво „Душан Силни“ (1892), које је врло друштвима. Значајан допринос у пропагирању „рзо променило име у Витешко друштво „Душан „телоупражњенија“ гимнастике у школској наста- Силни“. З„ог овог спора који је трајао 18 година, ви и грађанским гимнастичким друштвима дале услед различитих схватања идеје на којој „и тре- су и знамените личности из света науке, полити- „ало да се темељи њихов рад (да ли да се веж„а ке, уметности, књижевности - Јован Јовановић по Тиршовом соколском, или витешком систему Змај, Лаза Костић, Лаза Лазаревић, Васа Пелагић, - са о„ележјима из културне и политичке истори- Живојин Жујовић, Светозар Марковић... (Трујић, је средњевековне Ср„ије), у Краљевини Ср„ији 1976; Вукашиновић, 2013). надаље су се оснивала и соколска и витешка дру- Организовано телесно веж„ање почело је у штва. Иако је овај ривалитет успоравао општи оквиру дружине при Сликаркој школи за лицеј- развој телесног веж„ања, и „Соколи“ и „Душа- це у Београду коју је 1857. отворио академски новци“ су својим активним радом и узвишеним

24 Вукашиновић В. Грађанска гимнастичка друштва ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2016; 70 (1): 23-33

циљевима и племенитим намерама радили за такмичења широм Срије и покретања листа доро народа. Управо у овом периоду почело је „Српски витез“, зог отпора појединих утицајних одвајање гимнастичких друштава од спортских личности и организација у спорту. Следеће годи- клуова. У свом чланству оа друштва имала су не основан је Српски олимпијски клу (1910, у велики рој угледних грађана „помагача, доро- Београду, у хотелу „Москва“) који ће се са својим твора и утемељача“, а подржавао их је као поча- месним олимпијским одорима авити помага- сни члан и покровитељ престолонаследник кра- њем и подстицањем оснивања и рада витешких љевић Ђорђе Карађорђевић. друштава и клуова, и посено организацијом и После уједињења друштава „Соко“ и „Душан припремом олимпијских квалификационих так- Силни“ (на основу одлука својих савеза, новем- мичења. Ова 1910. година је важна за појаву и ра- ра 1909), у јединствен Савез соколских друштава звој модерног спорта у Срији, јер су уједињена „Душан Силни“ (феруар 1910), српско соколство гимнастичка витешка и соколска друштва и осно- почело је да се рже развија и стицало је све већи ван Српски олимпијски клу. Клу је, на челу са углед, што ће се показати и као подстицај за по- капетаном Светомиром Ђукићем, имао велику јаву и развој спорта. Наклоност соколској идеји подршку министарстава, војних команди, инсти- изражавао је и краљ Петар I Карађорђевић. Сле- туција, као и краља Петра и принца Ђорђа, па су деће, 1911. године, начелник савеза чешки учитељ временом соколске, стрељачке и јахачке органи- Франтишек Хофман (касније ће постати инспек- зације, ојећи се за гуитак привилегија, гледале тор Министарства просвете) довео је девет че- на рад клуа с подозрењем (Петровић, 1981). шких соколских учитеља, које је Влада Краљевине Циљ овог истраживања ио је да се прона- Срије распоредила као учитеље соколске гим- ђу, критички сагледају и систематизују подаци настике по друштвима и у школама у Београду, о настанку и развоју модерног спорта у Срији. Крагујевцу, Пожаревцу, Шапцу, Нишу, Крушевцу, Основна претпоставка ила је заснована на оче- Ужицама, Пироту и Ваљеву (Илић, и Мијатовић, кивањима да ће истражени подаци потврдити 2006). Био је то један од преломних тренутака за значајну улогу грађанских гимнастичких друшта- омасовљење соколског чланства и свестран рад. У ва у процесу настанка спорта и оснивању спорт- време оснивања уједињеног Савеза постојало је ских клуова. десет друштава у Срији, да и се за само три го- дине рој друштава омасовио на 122 и на укупно 14.778 чланова у свим категоријама, (стање крајем МЕТОД 1913. године у Српском соколском савезу). Делат- ност ових друштава ила је потпомогнута и акци- У истраживању су примењени историјски и јом 17 посланика у Народној скупштини када су дескриптивни метод. У оквиру хеуристике кон- оезеђена средства за рад друштава (Вукашино- султована је најшира историографска фактогра- вић, 2013). фија из монографских пуликација и серијске Развој гимнастичких соколских и витешких периодике. Прикупљени подаци су анализирани друштава утицаће, врло рзо, на оснивање спорт- провером и поређењем, затим и систематизовани ских савеза. Пошто је однос Савеза соколских на основу респектовања хронологије ојављива- друштава „Душан Силни“ према друштвима и ња података - примарности извора, с озиром клуовима чисто спортског карактера ио доне- на аспекте појаве и развоја појединих спортова кле негативан (зог изостале оријентације према у Краљевини Срији и улоге грађанских гимна- масовном телесном васпитању), Београдско гим- стичких организација у том процесу. настичко друштво „Соко“ (1882), Прво српско ве- лосипедско друштво (1884) и Борачко и Лоптачко друштво „Српски мач“ (1897, за Лоптачко и 1906), РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА иако су се томе противили стрелци и чланови Кола јахача, основали су јединствену витешку Одвајање спортских клуова од гимнастичких спортску организацију - Савез српских витезова друштава, која су се током времена раздвојила (у феруару 1909). Овај савез је рзо престао да на витешка и соколска, почело је у Срији кра- ради, и поред успешне организације спортских јем 19. и почетком 20. века. Поред већ основаних

25 Вукашиновић В. Грађанска гимнастичка друштва ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2016; 70 (1): 23-33

мачевалачких, јахачких и стрељачких друштава, у поменутим грађанским гимнастичким друштви- ма почело је стварање самосталних секција. Томе је погодовао систем свестраног веж­ања у раду гимнастичких друштава, што је подразумевало прихватање нових спортских активности, јер је статутима ових организација ­ило предвиђено, осим веж­ања и наступа на јавним часовима и разним манифестацијама, и такмичење. У Бео- градском гимнастичком друштву „Соко“ , наред- них неколико година после промене имена, док је текао процес трансформације у правцу соколства, задржан је постојећи систем веж­ања (гимнасти- ка на справама по немачком турнерском систему, и просте, тзв. „шведске веж­е“ - веж­е о­ликова- Слика 1. Медаља „Душан Силни“, са натписом: ња, називане и „со­на гимнастика“ по шведском „Душан Силни“, утакмице 1897. Београд систему, прим. аут.), али су постојали и нарочи- ти одсеци за ­орење, „гађање“, лоптање, клиза- ње, пливање, веслање, „вожење на точковима“ и јахање (Крагујевић, 1994). Тако, према једном податку, „Соко“ је усвајањем новог статута (1895) проширио програм рада увођењем нових актив- ности – ­орења, пливања и веслања (Илић, и Ми- јатовић, 2006). Популарност појединих спортских дисциплина нагло је расла, нарочито код млађих гимнастичара и сокола који су желели да се само у уједном спорту усавршавају, и то је ­ио један од разлога да су временом почели да се стварају услови за оснивање клу­ова. Познато је да су по Ср­ији поред гимнастичких витешких и соколских друштава постојала гра- ђанска друштва са другим именима, али је свим поменутим заједничко ­ило да су, поред гимна- стике која је ­ила окосница програма веж­ања („технички гимнастички рад“, нарочито у вите- шким друштвима), з­ог свестраности веж­ане и такмичене и друге активности: трчања, скакања и прескакања с палицом или мотком, мачевање и ­ор­а са­љама, дизање тегова, ­ацање ђулади (кугле) и медицинки, пливање, излети, песниче- ње, витешке игре (­ацање камена, диска, палице и ­ор­а с палицама, рвање), касније „француски“ и „енглески“ ­окс... (Петровић, 1983; Илић, и Мија- товић, 2006; Вукашиновић, 2013). Слика 2. Српски витез, родољу­иви лист соколских Услед недостатка учитеља гимнастике и пред- и витешких друштава њака за рад у школама и гимнастичким друштви- ма организовани су повремено краћи курсеви, шан Силни“ држао је испите 1897, 1898. и 1900. течајеви и испити на којима су се приказивали године, такође и Београдско друштво „Соко“ у поједини нови садржаји веж­ања и затим уводи- више наврата (сачуван је податак за 1903. годи- ли у рад. За учитеље гимнастике ­еоградски „Ду- ну). Савезна управа Витешких друштава „Душан

26 Вукашиновић В. Грађанска гимнастичка друштва ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2016; 70 (1): 23-33

Силни“ 1909. организовала је испите из седам наставних предмета пред пет чланова Ко- мисије и седам испитивача (Јо- вановић, 1957; Петровић, 1983; Илић, и Мијатовић, 2006). Уз помоћ гимнастичких друштава „Соко“ и „Душан Силни“, којa су тада далa највећи допринос у оспосо‚љавању стручног ка- дра, и уз Борачко и Лоптачко друштво „Српски мач“, орга- низован је почетак рада Гим- настичке школе у Београду (новем‚ра 1907), а већ следеће године учитељи гимнастике и ‚орења учествовали су у одр- Слика 3. Гимнастичко веж‚ање на справама, са слета у Прагу жавању шестомесечног течаја за школовање предавача гимнастике у средњим и формирање „гимнастичких“ одељења која су у‚р- учитељским школама (Петровић, 1983). И гимна- зо постала „спортска одељења“, а којима је и даље стичари су о‚учавани у новим вештинама. Чешки управљао „Соко“. Решавајући про‚леме у својој соколски учитељ Франтишек Хофман организо- организацији, соколство је авангардно одговори- вао је 1908, на летњем веж‚алишту ‚еоградских ло на интересовање младих да се ‚аве само јед- сокола, веж‚ање два пута недељно за око 50 ђака ном активношћу, а тиме и отворило пут стварању и чланова млађег подмлатка сокола и око 40 чла- нових модерних спортова: стрељаштва, ‚орења, ница женске групе. Садржаји су ‚или из „модерне јахања, веслања, пливања, клизања, велосипеда и гимнастике“ - из ‚орења (мачевања, ‚окса и рва- лоптања, а самим тим и првих спортских клу‚ова ња), јахања, клизања, ‚ициклизма, стрељаштва, који су се везивали за активности ових спортова веслања, пливања, лоптања (фуд‚ала) и излета у (Илић, и Мијатовић, 2006). И друга друштва, ‚ез природу. Тако су популарисане нове активности о‚зира на име (витешка, гимнастичка итд), крену- и подстицало интересовање за спорт код гимна- ла су овим путем, својим уред‚ама или статутима стичара и нових присталица. Следеће, 1909. годи- предвиђала су оснивање клу‚ова (Петровић, 1983; не, Хофман је одржао тродневни течај за соколске Илић, и Мијатовић 2006). У овом периоду, али и предњаке и нај‚ољи су послати на даље школова- касније, после уједињења свих друштава у Савез ње и усавршавање у Праг (од тада сваке године до соколских друштава „Душан Силни“ (1910), ‚ило 1914) (Илић, и Мијатовић, 2006). Од оснивања и је доста угледних, искусних, утицајних и струч- соколских и витешких друштава ово су познати них чланова (учитеља гимнастике, лекара, писаца подаци о држању течајева и испита, али их је си- уџ‚еника из гимнастике и стручних књига) који гурно ‚ило још. су упорно вршили притисак за већу заступљеност Појава модерних спортова у Ср‚ији одиграва спорта у раду соколских друштава (по угледу на се у време великог ривалства између соколских и тада развијени енглески спорт), што је, такође, витешких гимнастичких друштава, посе‚но з‚ог допринело појави и развоју модерних спортова опадања интересовања омладине и грађана за рад у Ср‚ији (Поповић, 1912). Овај процес појаве и у соколским друштвима у Ср‚ији (1901-1906), док развоја модерног спорта ‚ио је неминован, али је су се витешка друштва „Душан Силни“ оснивала неминовно ‚ио и праћен супарничким односима по читавој Ср‚ији. То је ‚ио, такође, важан разлог соколске организације са спортским клу‚овима и за појаву појединих спортова. Београдски соколи савезима који су се оснивали. су настојали да одрже и оживе рад, па је током У даљем тексту хронолошки ће се приказа- 1902. године статутом проширен програм рада. ти подаци везани за појаву појединих спортова. Новина којом ће привући нове чланове ‚ила је Гимнастика је спорт с којим је почео историјат

27 Вукашиновић В. Грађанска гимнастичка друштва ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2016; 70 (1): 23-33

организованог телесног веж€ања и српског спор- љачким такмичењима (Петровић, 1983). Године та, али, поред напред изнетог, није €ез значаја 1892. донет је Закон о потпомагању стрељачких и подсетити се и других података. Коњички и стре- гимнастичких дружина и пет кола јахача у Кра- љачки спорт развијали су се рано и независно, љевини Ср€ији. Овим законом решено је важно али су у појединим периодима развоја имали по- питање финансирања свих витешких и културних дршку гимнастичких друштава „Соко“ и „Душан друштава којима је €ио задатак да помажу физич- Силни“. За коњичка такмичења постоји доста ки развој народа и да у народу €уде и учвршћују вредних података, најстарији је за€ележен 1435, дух витештва, војничке врлине и родољу€ље – зато када су се код Приштине, под деспотом Ђурђем су €ила под заштитом државе и до€ијала финансиј- Бранковићем, изводиле сваке године трке на ко- ску и материјалну помоћ (Петровић, 1983). њима. Међутим, појаву модерног коњичког спор- Вештине €орења су имале корене у традици- та у Ср€ији представља оснивање првог коњичког оналним народним надметањима, па су чланови друштва у Београду (1885) под именом Удружење гимнастичких и соколских друштава радо при- официра за дресуру коња и приређивање трка. хватали и нове технике €орења. Почетком 20. Коњичка такмичења, према узорима на европска, века €орења су још увек €ила пратећи садржаји развијала су се уз подршку заштитника и до€ро- веж€ања у гимнастичким друштвима, али, упо- твора кнеза Михаила О€реновића. Прве коњичке редо са развојем и повременим популарисањем трке у Београду одржане су 1863. (на вашаришту ових атрактивних спортских активности почела - где се данас налазе Правни и Технички факул- је тенденција одвајања у спортске клу€ове. На тет). Из пијетета према кнезу Михаилу, великом соколским гимнастичким академијама, јавним познаваоцу и пасионираном љу€итељу коњарства часовима и за€авама приказиване су вештине (родоначелник европских трка у Ср€ији, лично је „римско-грчко“ рвање, €оксовање и мачевање. написао правилник за трке које су приређиване Један од највећих витешких јавних часова при- сваке године), од 1888. до 1890. основано је пет редило је €еоградско Витешко друштво „Душан кола јахача са именом „Кнез Михаило“: Дрино- Силни“ (у марту 1908). Поред витешких клу€ова савско, Шумадијско, Моравско, Тимочко и Ду- учествовао је и Борачки клу€ „Соко“ и том прили- навско. Гимнастичка друштва „Соко“ и „Душан ком приказане су технике мачевања са€љом, ра- Силни“ имала су у појединим местима Ср€ије пиром и флоретом (Гавриловић, 2011). Слично је своја коњичка одељења (Милосављевић, 1940). €ило и са спортским рвањем. На Са€ору Српског Стрељаштво је почело да се развија под вла- новинарског удружења (јуна 1908) €еоградско давином кнеза Александра Карађорђевића. Године 1851. отворено је у Београду стре- лиште у Топчидеру и од тада редовно су се организовала гађања на којима су учество- вали представници свих дру- штвених слојева. З€ог великог интересовања у грађанству, и посе€но војних интереса, основано је Устројеније стре- љачког друштва у Београду (1866), а 20 година касније приређено је Прво земаљско гађање. у Београду (1886), што је покренуло €рзо ширење стрељачког покрета широм Ср€ије. Чланови соколских и витешких друштава су уче- Слика 4. Мачевалачки спаринг: Шарл Дусе (лево) и Драгомир Николајевић ствовали на поменутим стре- (десно), др Војислав Су€отић (у средини)

28 Вукашиновић В. Грађанска гимнастичка друштва ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2016; 70 (1): 23-33

Витешко друштво „Душан Силни“ одржало је на развоју орилачких спортова, иначе, познат по Ади Циганлији такмичење у мачевању и рвању изузетним интернационалним такмичарским ре- (Курелић, 1952). У друштву „Душан Силни“ рва- зултатима у мачевању, као врстан демонстратор ње се активно веж ало у Рвачкој секцији „Душан и предавач „Енглеског“ и „Француског“ окса, по Силни“, под руководством тренера Вајса из Беча рвачком знању и вештини коју је усавршавао код (Илић, и Мијатовић, 2006), све до оснивања Хр- светског шампиона Понса, и као активан председ- вачко-Атлетског клу а „Душан Силни“ 1908. (Пе- ник Борачког удружења друштава „Душан Сил- тровић, 1983). Исте године, у окто ру, приређена ни“ (Гавриловић, 2011). је и мачевалачка академија са игранком, којој су Занимљиво је да су, до доношења првих ок- присуствовали познати интернационални шам- серских рукавица у Београд 1908. године, соколи пиони мачевања, професори гимнастике, јавне уместо рукавица користили чарапе пуњене изгу- угледне личности и краљ Петар Карађорђевић са жваном хартијом и вуном, везане канапом (Вука- члановима краљевског дома (Гавриловић, 2011). шиновић, 2013). Технику оксовања - песничења Први по орници окса или су официри и приказивали су и препоручивали соколима и че- омладина школовани у Француској. „Француски шки предњаци на курсевима. Сачувани подаци окс“ је ио нарочито омиљен у великом роју то потврђују: чешки соколски учитељ Франтишек соколских друштава, ову вештину су промовиса- Хофман одржао је курс из песничења 1908. годи- ли српски официри по повратку са војног шко- не; еоградски „Соко“ приредио јавни час на коме ловања из Француске крајем 19. века (вештина је приказан окс (новем ар 1910); подмладак ео- орења ком инована од технике песничења из градског сокола „Душана Силног“ на јавном часу „Енглеског окса“ и удараца ногама од француске у Краљевском српском народном позоришту, по- вештине „Сават“). За почетак оксовања наводе ред веж ања на коњу, вратилу и високом раз оју, се 1903. година (Марковић, 1975; Илић, и Мија- приказао је окс. Прва јавна окс-меч приред а товић, 2006) и 1904. (Рашић, 1909), када је Бео- одржана је у Београду код „Коларца“ (у мају 1912) градско гимнастичко друштво „Соко“, на основу (Марковић, 1975). новог програма рада и одлуке о оснивању „гимна- Бициклизам је један од најстаријих спортова стичких“ – „спортских одељења“ (1902), послало у Ср ији, јер су већ почетком осамдесетих годи- своја два члана у Војну академију да их наставник на 19. века Београђани, који су се школовали у орења капетан Драгомир Николајевић учи „ ок- иностранству, доносили велосипеде (атрактивни сирању“. Николајевић је дао изузетан допринос ицикли са огромним предњим и малим задњим точком). Интересовање је рзо расло за спортску употре у ицикла, па је Прво српско велосипедно друштво основано у Београду крајем 1884. године, да и се после две године одржале прве друмске трке у Београду и основало више ве- лосипедских друштава у Ср ији. Први српски шампионат одржан је 1897. на релацији Београд – Смедерево – Бео- град и већ следеће године основано је неколико клу ова у оквиру витешких друштава „Душан Силни“ (1898), и то у Београду, Пожаревцу, Лазаревцу, Гор- њем Милановцу, Лесковцу и Врању. И касније, од 1900. године, под окри- љем гимнастичких друштва „Соко“ и „Душан Силни“ оснивали су се, поред самосталних, клу ови у Краљеву, Кру- шевцу, Чачку, Врњачкој Бањи и Проку- Слика 5. Велосипед пљу (Петровић, 1983).

29 Вукашиновић В. Грађанска гимнастичка друштва ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2016; 70 (1): 23-33

О почетку фудалског спорта у Срији (не прихватало да млади „терају“ лопту. Познати ео- рачунајући Војводину, која је тада ила под Ау- градски сокол и потпредседник еоградског дру- стро-Угарском) писале су еоградске „Вечерње штва „Соко“ Љуа Јовановић, тадашњи профе- новости“ и вероватно је то први чланак у коме сор на Великој школи (касније на Универзитету, је описан догађај у Доњем граду, на платоу изме- и министар просвете и државник) кумовао је да ђу Калемегдана и Неојшине Куле (19. маја 1896. се клуу да име „Соко“ и ио његов први пред- по старом календару). Играчи Београдског гим- седник. У клуу су или активни и други познати настичког друштва „Соко“ тренирали су на два соколи, први терен им је ио на „Бари Венецији“ гола и одиграли између сее „лоптање ногама“ код железничке станице, али зог честих плавље- пред око 50 гледалаца – чланова гимнастичара ња Саве, терен су исте године доили на Кошут- и родине . Лопту је донео млади Јеврејин Хуго њаку код Хајдучке чесме и тамо остали 27 година Були, који је играо за „Германију“ док је студи- (Стојаковић, 1996). Иако се клу касније одвојио рао у Берлину и на његову иницијативу, са још од „Сокола“, готово сви чланови клуа или су неколико сокола, оразовано је Лоптачко одеље- у исто време и чланови гимнастичког друштва ње (секција) Београдског гимнастичког друштва „Соко“, па су учествовали и на Шестом свесло- „Соко“ (1896). Од тада, пуне три године фудал се венском слету у Прагу 1912. (Вукашиновић, 2013). развијао под окриљем еоградског „Сокола“, док Исте године, после „Сокола“, у Крагујевцу је фудалери нису основали Прво српско друштво основан ФК „Шумадија“. Следеће године одигра- за игру лоптом 1899. Хуго Були финансирао је на је прва међуклупска фудалска утакмица у Ср- изградњу игралишта на Гуеревцу (код Мостара, ији, урзо и реванш, у ое су поедили „Соколи“ на месту Клиничког центра), на њему је одиграна и постали незванични првак Краљевине Срије и једна утакмица њихове две екипе пред око 500 (1904). У значајне догађаје везане за почетак и ра- гледалаца, али, пошто су одмах у ноћи после утак- звој фудалског спорта у Срији и допринос гра- мице голови и дрвена ограда разрушени и делом ђанских гимнастичких друштава томе, спадају и покрадени,, друштво се угасило (Ђорђевић, 1996). оснивање „Душана Силног“ у Шапцу (1908), “Со- кола“ у Горњем Милановцу (1909), „Душана Сил- ног“ у Чачку (1910), „Сокола“ у Краљеву“ (1910) и др. (Ђорђевић, 1996). Ова и друга лоптачка одеље- ња постојећих гимнастичких друштава до Првог светског рата прерастаће у спортске фудалске клуове и стварати амијент за оснивање нових клуова у Срији. Клизање је почело да се развија када су форми- рана клизачка одељења „Соко“ и „Душан Силни“ 1885. године. Као клизачки терен зими је кори- шћена „Бара Венеција“, а касније терен велоси- педског друштва. Први клизачки клу основан је 1892. године, а прво првенство Срије у клизању одржано је 1893. Дизање тегова вежало се у Сли- Слика 6. Лоптачка секција „Соко“ (1898), најстарија карској школи Стеве Тодоровића, потом у Бео- фотографија фудалске екипе у Краљевини Срији градском друштву за гимнастику и орење и на- даље у многим витешким и соколским друштви- Фудал је и даље игран у Лоптачком одељењу ма широм Срије. Приликом освећења заставе „Соко“, до априла 1903. када је основан Футал- еоградског Витешког друштва „Душан Силни“ ски“ клу „Соко“, први у Краљевини Срији - ка- (1897), одржано је такмичење у дизању тегова од сније под именом Спорт клу „Соко“, а од 1931. 50 килограма (Илић, и Мијатовић, 2006) Плива- Београдски аматерски спортски клу – „БАСК“. ње и веслање развијани су у местима поред река Интересовање међу омладином је ило огромно, или језера из потрее за кретањем и надметањем. у то време фудал се увелико развијао у Евро- Пливање су као активност у програму физичког пи, а у Срији патријархално друштво тешко је вежања имали ученици средњих школа у Сри-

30 Вукашиновић В. Грађанска гимнастичка друштва ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2016; 70 (1): 23-33

ји од 1891. године. У гимнастичким друштвима преко 30 основаних месних олимпијских одора „Соко“ и „Душан Силни“ ове активности су него- широм Срије, организовао је више такмичења: у ване крајем 19. века, али нису оснивани посени маратонском трчању и трчањима на кратке, сред- клуови под њиховим именом. У оуци пливања ње и дуге стазе, затим и у свим врстама скакања коришћено је по неколико пари ешика или ти- (слоодно и с амусовим моткама), ацања (ка- кава и конопци дужине 6 метара (Вукашиновић, мен, копље, диск, синџирлија), па велосипедске 2013). На, већ поменутом, Саору српских нови- и моторске трке, лоптачке, пливачке и веслач- нара (1908) еоградско Витешко друштво „Душан ке утакмице, коњичке игре и скакање с коњима Силни“ организовало је на Ади Циганлији так- преко препона, гађање у голуове и др. – све то мичења у веслању и пливању од Умке до Београда три пута у Београду (1912). Соколи су својим уче- (Курелић, 1952; Петровић, 1983). шћем и овом витешком покрету подигли углед и Појава модерне атлетике се, такође, везује за допринели међународној афирмацији Клуа. У делатност грађанских гимнастички друштава „Великој пешачкој утакмици“ (маратонско трча- „Соко“ и „Душан Силни“. Гимнастичари и соколи ње) „Ореновац – Београд“ (1910), у којој је стар- су такмичили у разним атлетским дисциплинама, товало 97, а стигло на циљ 27 такмичара, поедио и о томе је доста података. Такмичили су прили- је сокол „Душана Силног“ Александар Поповић. ком свечаности када је развијена застава „Душана И у квалификационим утакмицама за учешће Силног“ (1897). У оквиру Саора Српског нови- на Петим олимпијским играма у Стокхолму (20- нарског удружења (у јуну 1908) одржана су на Ади 27. мај 1912) такмичили су соколи: у трци на 100 Циганлији атлетска такмичења у дисциплинама метара поедио је члан Атлетског клуа „Душан скок увис, ацање копља, диска и кладива и трка Силни“ Душан Милошевић, иначе, вишеструки на 3000м, у овој трци први је дотрчао Александар поедник на ројним такмичењима и фудалер Поповић, сокол из еоградског друштва „Душан „БСК“-а; недељу дана касније, одличан гимнасти- Силни“ (Курелић, 1952; Петровић, 1983). Исте го- чар соколског друштва „Душан Силни“ Драгутин дине Београдско витешко друштво „Душан Сил- Томашевић поедио је у маратонској трци Бео- ни“ основало је Лакоатлетски клу „Душан Сил- град (Кошутњак) – Умка – Београд и назад. Поме- ни“ у коме се тренирало трчање, скок увис, аца- нути соколи, спринтер Милошевић и маратонац ње копља, диска и др. (Илић, и Мијатовић, 2006). Томашевић, такмичили су у Стокхолму и то је Савез соколских друштава „Душан Силни“ са ило прво учешће спортиста Срије на олимпиј- својим гимнастичким друштвима и Српски олим- ским играма. Милошевић је у квалификацијама пијски клу почели су да приређују атлетска так- на 100м у 8. групи од 17 такмичара стигао тре- мичења. Вршене су и припреме сокола у атлетици ћи, нажалост, пао је на циљу у несвест, тако да на и за наступе на међународним слетовима, па су 200м није могао да наступи, а касније је устано- постизани одлични такмичарски резултати. На вљено тровање и анализом пронађен арсеник; То- слету угарских „Јунака“ у Софији (1910) чети- машевић је у конкуренцији 62 маратонца заузео ри еоградска сокола освојила су ловоров венац, 36. место (Курелић, 1952; Петровић, 1983) прва места освојили су Андра Милићевић, Љуи- По завршетку Првог светског рата Срија ула- ша Ивковић, Петар Филиповић и Сретен Станић зи у уједињену Краљевину Сра, Хрвата и Сло- – Цукић. И на Шестом свесловенском соколском венаца (децемра 1918) и национална соколства слету у Прагу (1912) наступи поменута четири се реорганизују у јединствен Југословенски со- српска сокола (одељење из еоградског друштва, колски савез (ЈСС, 1920). Спорт се рзо ширио, данашњег „Београд - Матица“) или су запажени, а соколска руководства имала су довољно „ин- са освојеним трећим местима (Петровић, 1983; туиције“ да превазиђу ривалство које се осећало Цветковић, 2007). према спортским клуовима и савезима, па од За даљи развој атлетике, и спорта уопште у 1920. године увршћују у свој програм постепено, Срији, ило је значајно оснивање Српског олим- поред доминантне гимнастике, хазену (женски пијског клуа (1910). Од оснивања клуа, у дво- рукомет), одојку, кошарку, лаку атлетику, сму- годишњем периоду (1910-1912), упоредо са ра- чање, скокове у воду и др, и дозвољавају соколи- звојем соколског покрета, почео је у Срији да се ма да се аве спортовима по клуовима (фудал, прихвата олимпизам. Српски олимпијски клу, са веслање, окс, атлетика, пливање, ициклизам,

31 Вукашиновић В. Грађанска гимнастичка друштва ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2016; 70 (1): 23-33

стрељаштво итд). Био је то и начин да се задржи ва. Популарност појединих спортских грана на- соколско чланство, али и допринос даљем разво- гло је расла увођењем појединих нових садржаја ју појединих спортова. Од 1930. године односи и вежˆања у оквиру свестране делатности гимна- сарадња соколства и спорта унапређени су после стичких друштава - Првог ˆеоградског друштва Првог конгреса југословенских спортских савеза за гимнастику и ˆорење (1882), које ће се касни- и пријема Савеза сокола Краљевине Југославије у је преоријентисати на соколски систем вежˆања, Југословенски олимпијски комитет. под именом Београдско гимнастичко друштво Са гимнастиком је почело, и до почетка Дру- „Соко“ (1891), и ˆеоградског Витешког друштва гог светског рата гимнастика је остала доминант- „Душан Силни“ (1892). Резултати у раду потврди- на под окриљем соколства. Поред масовности и ли су претпоставку да су грађанска гимнастичка свестраности којима се тежило, југословенско друштава имала значајну улогу у стварању усло- соколство је остварило изузетан спортско-так- ва за појаву спорта, а посеˆно ˆеоградска сокол- мичарски квалитет у спортској гимнастици. Ју- ска и витешка друштва, која су вршила огроман гословенски Соколски Савез учланио се у Међу- утицај на све организације за телесно вежˆање народну гимнастичку организацију (ФИГА) 1920. широм Срˆије. Сва ова друштва, ˆез оˆзира на године и од тада је мушка гимнастичка соколска име, предвиђала су својим уредˆама и статути- репрезентација, поред наступа на словенским со- ма, поред гимнастике која је ˆила окосница про- колским такмичењима, учествовала и постизала грама вежˆања, прихватање нових спортских врхунске успехе на европским и светским гимна- активности и оснивање клуˆова. Новооснована стичким првенствима и олимпијским играма (Ву- „гимнастичка“ одељења постајала су „спортска кашиновић, 2013). одељења“ и уˆрзо „спортски клуˆови“ везујући се за активности у ˆорењу, стрељаштву, клизању, јахању, пливању, веслању, велосипеду, лоптању. ЗАКЉУЧАК Њиховим одвајањем од гимнастичких друштава омогућен је ˆржи развој првих модерних спорто- Крајем 19. и почетком 20. века почело је одва- ва у Срˆији. Овај процес почео је у време вели- јање спортских клуˆова од матичних грађанских ког вишегодишњег ривалства међу „Соколима“ и гимнастичких– соколских и витешких друшта- „Душановцима“.

ЛИТЕРАТУРА

1. Брозовић, А. (1935). Српско соколство. У А. Београду 19. маја 1896. У Н. Јоцковић (ур.), Брозовић (ур.), Соколски зорник за 1934- Со оина фуала у Срији (1896-1996). Бео- 1935. (209-216). Београд: Соколски савез Кра- град: Фудˆалски савез Срˆије. љевине Југославије. 6. Илић, С, и Мијатовић, С. (1994). Исорија фи- 2. Вукашиновић, В. (2013). Соколсво у Смеере- зичке кулуре Кнежевине и Краљевине Сри- ву, 101 оина соколсва и 128 оина имна- је, ео 3. Београд: Факултет физичке културе сике (1885-2013). Смедерево: СИА. Универзитета у Београду. 3. Вукашиновић, В., Мијатовић, С., Величковић, 7. Илић, С. и Мијатовић, С. (2006). Исорија фи- С., и Шиљак, В. (2015). Прилог проучавању зичке кулуре Кнежевине и Краљевине Сри- оснивања друштава за гимнастику и ˆорење је, ео 3. Београд: Факултет физичке културе у Краљевини Срˆији. Физичка кулура, 69(1), Универзитета у Београду. 44–50. 8. Јовановић, Б. (1957). Поводом стогодишњице 4. Гавриловић, Д. (2011). Великан ср скоа с ор- организованог физичког васпитања у Срˆији. а уковник Драомир Николајевић. Београд: Физичка кулура, 7-8, 326–332. СИА. 9. Крагујевић, Г. (1994). Соколски имнасички 5. Ђорђевић, П. (1996). Сто година српског фуд- сисем као основа школско физичко вас и- ˆала, Прва фудˆалска утакмица одиграна у ања у Краљевини Јуославији (1919-1941).

32 Вукашиновић В. Грађанска гимнастичка друштва ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2016; 70 (1): 23-33

(Неојављена докторска дисертација). Бео- 16. Поповић, А. (1912). Проглас. О спорту и о град: Факултет физичке културе Универзите- гимнастици. Срска виешка и лиоека, 1. та у Београду. свеска. 1–20. 10. Курелић, Н. (1952). Неки подаци о развоју 17. Рашић, В. (1909). Скупштине Београдског наше атлетике до Првог светског рата. Физич- гимнастичког друштва Соко. Срски виез, ка кулура, 1-2. 41–50. 11–13. 131–133. 11. Марковић, Р. (1975). Бокс. У М. Фландер (ур.), 18. Сперњак, Б. (1931). Повес имнасике и со- Енциклоеија физичке кулуре, 1. Загре: Ју- колсва, руо рерађено и роширено изање. гословенски лексикографски завод. Винковци: “Ново доа” у Вуковару. 12. Матић, М. (1975). Родоначелник покрета фи- 19. Стојаковић, В. (1996). Мали великан са Цареве зичке културе у Срији – Стева Тодоровић. ћуприје, БАСК од 1903. године понос еоград- Физичка кулура, 2, 12–15. ског и српског фудала У Н. Јоцковић (ур.), 13. Милосављевић, А. (1940). Прослава педесе- Со оина фу ала у Ср ији (1896-1996) (75- тогодишњице од оснивања Дунавског кола 82). Београд: Фудалски савез Срије. јахача „Кнез Михаило“. Виез, 514, ју иларно 20. Трујић, Н. (1976). Физичка кулура у школама изањ, 9–38. Ср ије у 19. веку. Београд: Комисија за истори- 14. Петровић, В. Ј. (1981). Српски олимпијски ју, Архив и Музеј физичке културе Срије. клу (1910-1980). Физичка кулура, 1, 75–76. 21. Цветковић, Д. (2007). Соколи и соколски сле- 15. Петровић, В. Ј. (1983). Физичка култура до ови. Београд: „Мирослав“. 1941. год. У М. Малетић (ур.), Социјалисич- ка реу лика Ср ија, II ом (429-454). Бео- град: Књижевне новине.

BÜRGERLICHE GYMNASTIKVEREINE UND SPORT IM KÖNIGREICH SERBIEN

Zusammenfassung Ziel der Studie war es, auf Grund des Überblicks entsprechender Monographien und Serienpublikationen einen Einblick und die Systematisierung von Daten zu ermöglichen, die für die Erscheinung des Sports im Königreich Serbien relevant sind. Die Grundannahme ging von der Erwartung aus, dass sich eine unmittelbare Verbundenheit des gymnastischen und Sokol-Übungssystems mit dem sich entwickelnden Sport herstellen würde. In der Forschung wurde eine historische Methode angewendet. Die Ergebnisse der Arbeit weisen auf die beudeutsame Rolle bürgerlicher Gymnastikvereine – Sokolverbände („Soko“) und ritterliche Verbände („Dušan Silni“) in der Erscheinung, der Popularisierung und Entwicklung des modernen Sports gegen Ende des 19. und zu Beginn des 20. Jahrhunderts hin. Alle diese Vereine, ungeachtet ihrer Namen, sahen, in der Absicht, ihre eigene Mitgliedschaft zu erhalten und neue Mitglieder anzuzuiehen, mit ihren Vorschriften und Satzungen neben der Gymnastik als Achse eines Programms für körperliche Übungen die Aufnahme und Einführung anderer Sportaktivitäten und Vereinsgründungen vor. Neu gegründete „gymnastische“ – „Sportabteilungen“ (Kampfsport, Schießsport, Schlittschuhlaufen, Reiten, Schwimmen, Rudern, Fahrradfahren, Ballspiele) entwickelten sich und gestalteten sich zu Sportvereinen. Durch ihre Aussonderung aus den Muttervereinen wurde eine schnellere Entwicklung einzelner Sportzweige ermöglicht, die als die ersten modernen Sportarten in Serbien betrachtet werden.

Schlüsselwörter: SPORT / GESCHICHTE / SPORTVEREINE / BÜRGERLICHE GYMNASTIKVEREINE / SOKOLVERBÄNDE UND RITTERLICHE VERBÄNDE / KÖNIGREICH SERBIEN

Примљен:12.02.2016. Прихваћен: 08.04.2016.

33 Phy. Cult. (Bgd.) 2016; 70 (1): 23-33 PHYSICAL CULTURE

ORIGINAL SCIENTIFIC PAPER UDC: 061.237/497.1):796/799 doi:10.5937/ zkul1601023V

CIVIL GYMNASTICS ASSOCIATIONS AND SPORTS IN THE KINGDOM OF SERBIA

Vladan Vukašinović

University of Belgrade, Faculty of Sports and Physical Education, Belgrade, Serbia

Abstract e aim of this study was to enable insight and systemization of data relevant for the appearance of sports in the Kingdom of Serbia through reviews of adequate monographs and series of publications. Primary assumption was founded on the expectation to determine a direct link between gymnastics and the falcon system of exercising with sports that was rising. e historic method has been used for the research. Work results indicate a signi cant role of civil gymnastics associations – falcons (the falcon) and knight (Dusan the Mighty) as a phenomenon in popularization and development of modern sports at the end of the 19th and the beginning of the 20th century in Serbia. All these associations, no matter what their name was, had intentions to maintain their existing and attract new membership, and they foresaw with their rules and statutes acceptance and the introduction of other sports activities and forming of clubs, apart from gymnastics which was the skeleton of exercising curriculum. Newly founded gymnastics – sports departments in ghting, marksmanship, skating, riding, swimming, rowing, velocipede, football developed and grew into sports clubs. eir separation from core gymnastics associations enabled faster development of individual sports branches, which stood for the rst modern sports in Serbia.

Key words: SPORTS / HISTORY / SPORTS CLUBS / CIVIL GYMNASTICS ASSOCIATIONS / FALCON AND KNIGHT ASSOCIATIONS / THE KINGDOM OF SERBIA

INTRODUCTION exercise in masses matched striving of the nation to continue with the preservation of the national cul- Introducing certain new forms of exercises start- ture and identity, in the spirit of in centuries nurtured ed quickly aer victories in the First and the Second traditional forms of competitions, as well as indepen- Serbian outbreak over the Turks (1804 and 1815), dence gained by the physical and military readiness and especially aer having given higher rights to Ser- of an individual. bia by special charters (Hatiserif) in 1830 and 1833 e organized exercising in the Principality of Ser- and boundary takeover in 1833 and 1834. Wishing bia was preceded by the introduction of certain exer- to reach the developed European countries, Serbian cises that could be seen and taught in western coun- intellectuals, and artists within the young and inde- tries. So, the High School in Belgrade (1808) intro- pendent principality of Serbia (1830-1882), alongside duced subject “fechten“(fencing), which was taught with the foundation of the rst state and cultural in- by the captain of the Belgrade riders Petar Djurakovic stitutes spread new conception and experience of the “based on a modern method” (Petrovic, 1983). From meaning of the body exercising. ese avant-garde 1839 the rst private schools of fencing, combat, persons, with versatile education gained in European swimming and gymnastics were founded. e rst cities, impressed by the values of the ancient Greece fencing school (fencing - combat) was opened by and Renaissance spirit saw in it the future of develop- Atanasije Nikolic in Kragujevac (1839), then three ment of cultural, moral, physical and health features schools were opened in Belgrade: fencing school of of a nation and a general improvement of the civil- Jovan Ninic (1843), fencing school of gymnastics and ians. eir mission of becoming aware of the need to fencing teacher Djordje Markovic – Koder (1848)

Correspondence to: Vladan Vukašinović, University of Belgrade, Faculty of Sports and Physical Education, 23 Blagoja Parovica 156, 11030 Belgrade, Serbia; e-mail: [email protected] Vukašinović V., Civil Gymnastics Associations..., PHYSICAL CULTURE 2016; 70 (1): 23-33 and fencing school of the Czech fencing master Karel an Association of Gymnastics and Combat, as it was Wilmes (1851). A private swimming school in Bel- named in many publications (Spernjak, 1931; Bro- grade was opened by Kosta Lepojevic and Dimitrije zović, 1935; Jovanović, 1957; Matić, 1975; Petrović, Danic (1843), and Albert Dragonen taught swimming 1983; Kragujević, 1994 and others), the main content in a fenced swimming area on the Sava. A private of exercising was gymnastics and fencing. Although school of combat held by a Belgian Charles Doucette the association was active only for 7 years, until 1864 was especially famous in Belgrade, which in the same it le a signicant trace in Belgrade’s and Serbian year arose into the Combat and Football Associa- public and it became the precursor of all future civ- tion “Serbian Sword” (1897). Similar schools, which il associations for organized body exercising. Soon, paved the way to the sport, were founded in many Askanius Sedlmayer, a German gym teacher opened towns of the Principality and Kingdom of Serbia in a respectable private gym school in Belgrade (1866). the second half of the 19th century (Petrović, 1983; is teacher was famous for classes in German run- Ilić, & Mijatović, 2006). Similarly with the fencing, ning, gymnastics since 1863 in Belgrade primary and the appearance of the horse-riding (since 1816) and secondary schools. Conditions for body exercising later marksmanship (since 1851), was inextricably were created aer the announcement of Serbian inde- connected with the history of the Serbian nation and pendence in Berlin congress (1878). Lovers of gym- tradition of nurturing knightly spirit, because Serbia nastics returned to Serbia with ideas and experience was a battleeld through centuries, where cavalry and acquired in European universities and gymnastics in- well handling with weapons were oen determinants stitutes. ey united with ex Todorovic’s practitioners in war outcomes. and on an initiative by Dr. Vladan Djordjevic formed Gymnastics was highly valued as of a middle of Belgrade Association for Gymnastics and Combat the 19th century because it was taught to cadets in (1882). is association had wide civil support and the Artillery school from the moment of its founding serious programme ambitions. (1850). Classes in gymnastics, combat and swimming In time, under the inuence of pan-Slavic ideol- were held by, besides the active ocers, also by fa- ogy, it came to re-orientation of that association, so mous teachers Jovan Zamastil, Djordje Marković Ko- instead of German running, the Czech falcon (Tirs’) der and Ferdo Mihoković. From that moment until gymnastics system was accepted and as suggested by the beginning of the introduction of gymnastics in Dr. Vojislav Rasic the association altered name into grammar schools, 13 years passed (1863), and an- the Belgrade gymnastics association “Falcon (1891). other 5 for primary schools (1868), and the status of Deference to a new exercising system led to partition a school subject was received in 1882 (Vukasinović, amongst the members, so on the initiative by Jovan Mijatović, Veličković, & Šiljak 2015). Ocers were Stojanovic a new association named Civil gymnastics among the rst gymnastics teachers, so the lectures association “Dusan the Mighty” (1892) was formed, looked like pre-military training, which was con- and it soon changed the name into knightly associ- ditioned by political and military ambitions of the ation “Dusan the Mighty”. Due to this dispute that Obrenovic Dynasty. Since 1863, due to a decit of lasted for 18 years because of a dierent understand- professional personnel, Czech falcon foremen were ing of the ideas that should’ve been the foundation for engaged as gymnastics teachers in schools and later their work (whether to exercise based on Tirs’ falcon in gymnastics associations. Signicant contribution or knightly system with characters from cultural and in the propagation of gymnastics in schools and gym- political history of medieval Serbia), in the Kingdom nastics associations were given by signicant persons of Serbia further on were founded both falcon and from the areas of science, politics, art, literature – Jo- knightly associations. Even though the rivalry slowed van Jovanovic Zmaj, Laza Lazarevic, Vasa Pelagic, general development of the body exercising and “Fal- Zivojin Zujovic, Svetozar Markovic… (Trujić, 1976; cons” and “Dusan the Mighty” members worked Vukašinović, 2013). for the benet of the nation with their active oper- e organized body exercising started in frames ation, and noble goals and intentions. Exactly in this of the crew in painting school for lyceum in Belgrade period separation of gymnastics associations from that was opened in 1857 by the academic painter sports clubs started. Both associations had among Steva Todorovic. In Steva’s crew for gymnastics and their members a large number of respectable citizens combat (Ilić, & Mijatović, 1994), or the First Serbi- “helpers, benefactors, and founders” and they were

24 Vukašinović V., Civil Gymnastics Associations..., PHYSICAL CULTURE 2016; 70 (1): 23-33 supported by the heir to the throne, Prince Djordje with its local Olympic boards and work of knights’ as- Karadjordjevic as their honorable member and spon- sociations and clubs and especially organization and sor. preparation of Olympic qualication competitions. Aer the unity of associations “Falcon” and “Du- is 1910 was important for appearance and devel- san the Mighty” (based on decisions by their alliances opment of modern sports in Serbia because gym- in November 1909), into a unique Alliance of Falcon nastics knight and falcon associations united and the Associations “Dusan the Mighty” (February 1910) Serbian Olympic Club was founded. e Club with the Serbian falconry started developing quicker and Captain Svetomir Djukic as a head had great support it gained greater respect which was good support for by the ministries, military commands, institutions appearance and development of sports. Anity to- and King Peter and Prince Djordje, so eventually, fal- wards the falcon idea was expressed by King Peter con, marksmen and riders’ organizations, which were I Karadjordjevic. In the following 1911 the head of afraid of losing the privileges, looked at the club’s alliance, a Czech teacher Frantisek Hofman (he be- work with suspicion (Petrović, 1981). came later inspector within the Ministry of Educa- e aim of this research was to nd a critical re- tion) brought nine Czech falcon teachers who were view and systematize data about the existence and assigned by the Government of the Kingdom of Ser- development of modern sports in Serbia. e basic bia as teachers of falcon gymnastics within associa- assumption was founded on the expectation that data tions and schools in Belgrade, Kragujevac, Pozarevac, shall conrm a signicant role of the civil gymnas- Sabac, Nis, Krusevac, Uzice, Pirot and Valjevo (Ilić, & tics associations in the process of forming sports and Mijatović, 2006). It was one of the turning points for sports clubs. increasing falcon membership and versatile work. At the time of the founding of the united alliance, there were 10 associations in Serbia, whose number rose METHOD in just three years to 122 and membership number rose to 14.778 in all categories, (number at the end During the research historic method was used. of 1913 in the Serbian Falcon Union). e activities Within heuristics, the widest historiography facts of those associations were supported by the action of from monographs and periodicals were used. e 17 members of parliament in the national assembly collected data were analyzed by checking and com- when means for associations operation were collected parison, then systematized by respecting the publish- (Vukašinović, 2013). ing chronology – the primacy of resource having in Development of gymnastics falcon and knightly mind the aspects of appearance and development of associations would soon inuence the development certain sports in the Kingdom of Serbia and roles of of sports unions. Since relationship with the alliance civil gymnastics organizations in that process. of falcon associations “Dusan the Mighty” towards associations and clubs was of pure sports charac- ter and negative (due to lack of orientation towards RESULTS AND DISCUSSION mass body exercising) e Belgrade gymnastics as- sociation “Falcon” (1882), the First Serbian Veloc- e disunion of sports clubs from gymnastics as- ipede Association (1884) and Combat and Football sociations, which over time separated into knightly Association “Serbian Sword” (1897, for football and and falcons’ association started at the end of the 19th 1906), although marksmen and riders were against and the beginning of the 20th century in Serbia. Be- it, formed one unique knightly sports organization sides the formed fencing, riding and marksmanship – Alliance of Serbian Knights (February 2009). is associations, the mentioned civil gymnastics associ- alliance stopped working and besides successful orga- ations started forming individual sections. e sys- nization of sports competitions all around Serbia and tem of versatile exercising in the work of gymnastics founding of newspaper “e Serbian Knight” due to associations was useful for forming of individual resistance by certain inuential persons and organi- sections, which implied acceptance of new sports ac- zations within sports. In the following year, the Serbi- tivities, because statutes of those organizations stip- an Olympic Club was formed (1910, Belgrade, in the ulated exercising, participating in public classes and Moskva hotel) which shall assist and support along various manifestations as well as competitions. In the

25 Vukašinović V., Civil Gymnastics Associations..., PHYSICAL CULTURE 2016; 70 (1): 23-33

Belgrade gymnastics association “Falcon” the existing exercising system was kept in the following several years aer changing the title and while the process of transformation in the falcon direction lasted (gym- nastics on equipment based on German system and the simple so-called “Swedish exercises” – shaping exercises and “room gymnastics” based on the Swed- ish system), but there were also special departments for combat, shooting, football, skating, swimming, rowing, “driving on wheels” and riding (Kragujević, 1994). So, according to one gure, “Falcon” widened its curriculum by introducing new activities - com- bat, swimming and rowing (Ilić, & Mijatović, 2006) in a newly adopted Statute (1895). e popularity of certain sports disciplines rose sharply, especially with Photo 1. Medal “Dusan the Mighty” with inscription: younger gymnasts and falcons who wanted to im- “Dusan the Mighty”, games 1897, Belgrade prove only in one sport, which was one of the reasons that over time conditions for the founding of clubs were accomplished. It is known that all over Serbia, besides gymnas- tics, knightly and falcon associations, there were also civil associations with dierent titles, but they all had a mutual feature, besides gymnastics which was a skeleton of exercising (“technical gymnastics work”, especially in knightly associations), for the purpose of versatility other activities were also trained and com- peted in: running, jumping and skipping with stick or bar, fencing and saber battle, weightliing, shot put- ting, swimming, st ghting, knightly games (rock throw, discus throw, sticks and battle with sticks, wrestling), later “French” and “English” boxing… (Petrović, 1983; Ilić, & Mijatović, 2006; Vukašinović, 2013). Due to the lack of gymnastics teachers and fore- men for work in schools and gymnastics associations, short courses were occasionally organized, as well as lectures and examinations where new contents were shown and adopted in the work. For gymnas- tics teachers the Belgrade “Dusan the Mighty” held examinations in 1897, 1898 and 1900 as well as the Belgrade association “Falcon” on several occasions (data kept for the year 1903). Federal management of Knightly associations “Dusan the Mighty” or- ganized in 1909 examinations in 7 subjects in front Photo 2. “Serbian Knight”, patriotic newspaper of the of 5 members of committee and 7 examiners (Jova- falcon and knight associations nović, 1957; Petrović, 1983; Ilić & Mijatović, 2006). With the assistance of gymnastics associations “Fal- tions “Serbian Sword” the work of Gymnastics School con” and “Dusan the Mighty” which then made the in Belgrade began (November 1907), and in the fol- greatest contribution to the training of professional lowing year teachers of gymnastics and combat held personnel, along with Combat and Football associa- a six-month training for education of gymnastics and

26 Vukašinović V., Civil Gymnastics Associations..., PHYSICAL CULTURE 2016; 70 (1): 23-33 combat teachers in secondary and teachers’ schools (Petrović, 1983). Also, the gymnasts were taught new skills. e Czech fal- con - teacher Frantisek Homan organized in 1908, in the sum- mer training site of the Belgrade falcons, exercising twice a week for about 50 pupils and younger falcon members and for about 40 female members of the group. e contents were from the “modern gymnastics” – combat (fencing, boxing, and wrestling), riding, skating, cycling, marks- manship, rowing, swimming, football and pick nicks. In this Photo 3. Gym training on the equipment, from the Prague rally manner, new activities were pop- ularized as well as the interest in a course for falcons’ on, aer unity of all associations into the Union of foremen and the best ones were sent for further edu- falcon association “Dusan the Mighty” (1910), there cation and improvement to Prague (since then every were lots of respectable, experienced, inuential and year until 1914) (Ilić, & Mijatović, 2006). Since the professional members (gymnastics teachers, doctors, founding of both falcon and knightly associations, gymnastics and professional textbook writers) who these data about held courses and examinations are made parallel pressure for greater representation of familiar, but it is certain that there are more reports. sports in the work of falcons’ associations (in accor- e occurrence of modern sports in Serbia took dance with the then developed English sports), which place in the time of great rivalry between the falcon again led to occurrence and development of modern and knightly gymnastics associations, especially be- sports in Serbia (Popović, 1912). is process of oc- cause of decreased interest of the youth and civilians currence and development of modern sports was in- for work in falcon associations in Serbia (1901-1906), evitable and it was also inevitably followed by rival while knightly associations “Dusan the Mighty” were relations of the falcon organization with sports clubs founded all over Serbia. at was also, a signicant and unions that were founded. reason for the occurrence of certain sports. e Bel- Further on, data in connection with the appear- grade falcons tempted to keep and revive the work, ance of individual sports shall be shown chronologi- so in 1902, they widened the work curriculum with cally. Gymnastics is sports with which the history of a Statute. A novelty that would attract new members the body exercising and Serbian sports started, but was forming of “gymnastics” departments which besides the above mentioned, it is crucial to recollect soon became “sports departments”, and were still other data, too. Riding and marksmanship were de- managed by the “Falcon”. By solving problems in its veloping early and independently, but at some stag- organizations, falconry managed to progressively re- es, those had the support of gymnastics associations spond to the interest of the youth to take only one “Falcon” and “Dusan the Mighty”. For the equestrian activity and opened the path to the creation of new competitions, there are lots of valuable data, of which modern sports: marksmanship, combat, riding, row- the oldest was recorded in 1435 when close to Pristi- ing, swimming, skating, velocipede and football and na; under the reign of despot Djuradj Brankovic horse with that of the rst sports clubs which were linked to races were organized. But, the occurrence of modern the activities of these sports (Ilić, & Mijatović, 2006). horse riding in Serbia is linked to the founding of the And other associations despite the name (knightly, rst riding association in Belgrade (1885) named As- gymnastics, etc.), took that way and foresaw founding sociation of ocers for horse training and racing or- of clubs with their legal acts and statutes (Petrović, ganization. Horse riding competitions, modeled like 1983; Ilić, & Mijatović, 2006). In this period, and later the European ones, were developed with the support

27 Vukašinović V., Civil Gymnastics Associations..., PHYSICAL CULTURE 2016; 70 (1): 23-33 of its protector and patron duke Mihailo Obrenovic. separation into sports clubs started. Falcons’ gym- e rst horse races were held in Belgrade 1863 (at nasts’ academies, public classes, and parties, skills the fair site – where today Law and Technical Fac- like “Roman-Greek” wrestling, boxing and fencing ulty are located). Out of respect for Duke Mihailo, a were presented. One of the greatest public knightly great expert and passionate horse breeding lover (the classes was organized by the Belgrade knightly asso- founder of European races in Serbia, who personally ciation “Dusan the Mighty” (March 1908). Besides wrote rules for races that were organized every year), the knightly clubs a combat club “Falcon” also par- from 1888 until 1890, 5 groups of riders were formed ticipated and on that occasion techniques of fencing under the name “Duke Mihailo”: Drinosavska, Su- with a saber, rapier and foil were presented (Gavri- madijska, Moravska, Timocka and Dunavska. Gym- lović, 2011). It was similar to sports wrestling. At the nastics associations “Falcon” and “Dusan the Mighty” Assembly of Serbian Journalist Association (June had their riding departments in certain towns of Ser- 1908), the Belgrade knightly association “Dusan the bia (Milosavljević, 1940). Mighty” held at Ada Ciganlija competition in fenc- Marksmanship started developing under the ing and wrestling (Kurelić, 1952). Wrestling was ac- reign of the Duke Aleksandar Karadjordjevic. In tively trained in the association “Dusan the Mighty”, 1851 in Belgrade – Topcider, a shooting range was wrestling section “Dusan the Mighty” under the opened and since then shootings were organized on management of the trainer Weiss of Vienna (Ilić, & a regular basis where all social classes participated. Mijatović, 2006), until the founding of Wrestling – Due to a great interest in civilians, and especially for Athletic club “Dusan the Mighty” 1908 (Petrovic, military interests, Conformation of Shooting Associ- 1983). In the same year, in October fencing academy ation in Belgrade was founded (1886), which created with a dance was organized, where famous interna- an avalanche of spreading of the shooting movement tional champions of fencing, gymnastics professors, all around Serbia. Members of the falcon and knight public respectable persons and King Peter Karad- associations participated in the mentioned shooting jordjevic with members of the royal house partici- competitions (Petrović, 1983). In 1892, a law on as- pated (Gavrilović, 2011). sistance to the shooting and gymnastics associations e rst representatives of boxing were ocers and to the 5 riding groups in the Kingdom of Serbia and youth educated in France. “e French Boxing” was adopted. is law solved an important issue of was especially beloved by a great number of falcon nancing all the knightly and cultural associations associations and this skill was promoted by Serbian with the task to assist in the nation’s physical devel- ocers aer the return from military education in opment and awakening as well as rming of knightly spirit, military virtues, and patrio- tism – therefore, those were under the state protection and received nancial and material help (Petrović, 1983). Combat skills had roots in traditional folk competi- tion, so members of gymnas- tics and falcon associations gladly accepted new ghting techniques. At the beginning of the 20th-century combats were still an integral part of exercising in gymnasts associ- ations, but along with the de- velopment and occasional pop- ularization of these attractive Photo 4. Fencing sparring: Charles Doucette (le) and Dragomir Nikolajevic (right), sports activities a tendency of Dr. Vojislav Subotic (middle)

28 Vukašinović V., Civil Gymnastics Associations..., PHYSICAL CULTURE 2016; 70 (1): 23-33

France at the end of the 19th century (combat skill the Royal Serbian National eatre. e rst public combined with boxing “English boxing” and leg boxing game was held in Belgrade in “Kolarac” (May bumps in French skill “Savat”). Boxing beginnings 1912) (Marković, 1975). are linked to 1903 (Marković 1975; Ilić, & Mijatović, Cycling is one of the oldest sports in Serbia, 2006) and 1904 (Rašić, 1909) when the Belgrade because, at the beginning of the eighties of the 19th gymnastics association “Falcon” based on new work century, the Belgrade citizens who attended schools program and decision of the founding of “gymnas- abroad brought velocipedes (attractive bicycles with tics” – “sports departments” (1902) sent its 2 mem- huge front and small back wheels). Interest for sports bers to the Military Academy to have them trained in usage of bicycles rose rapidly, so the rst velocipede boxing by combat trainer Captain Dragomir Nikola- association was formed in Belgrade at the end of 1884, jevic. Nikolajevic made an exquisite contribution to and aer 2 years rst road races were held in Belgrade the development of martial arts and was famous for and several velocipede associations were formed exquisite international competition results in fencing, within Serbia. e rst Serbian championship was as an excellent demonstrator and teacher of “English” held in 1897 in relation Belgrade – Smederevo –Bel- and “French” boxing, based on wrestling knowledge grade and the following year, several clubs in frames and skills specialized in world champion Pons and as of knightly associations “Dusan the Mighty” (1898) an active president of the Combat Association “Du- in Belgrade, Pozarevac, Lazarevac, Gornji Milanovac, san the Mighty” (Gavrilović, 2011). Leskovac, and Vranje were formed. And later, in 1900 It is interesting that before the rst boxing gloves under the auspice of gymnastics associations “Fal- were brought to Belgrade in 1908, falcons had used con” and “Dusan the Mighty” were formed, besides socks stued with paper and wool, tied with rope (Vu- the individual, also clubs in Kraljevo, Krusevac, Ca- kašinović, 2013). Boxing technique was shown and cak, Vrnjacka Banja and Prokuplje (Petrović, 1983). recommended to falcons by Czech foremen in cours- Beginnings of football in Serbia (not counting Vo- es. Saved data conrm it: the Czech falcon teacher jvodina, which was then under the Austria – Hungary Frantisek Homan held a course in st ghting in reign) were described in Belgrade’s “Vecernje Novo- 1908; the Belgrade “Falcon” organized a public class sti” and it is probably the rst article in which event in where they showed boxing (November 1910); the the Lower city was described, on the plateau between ospring of the Belgrade falcon “Dusan the Mighty” Kalemegdan and Nebojsa tower (19th of May 1896). presented boxing apart from horse riding, exercising Players of the Belgrade gymnastics association “Fal- on pull up bar and parallel bars at a public class in con” trained between the two gates and played football before around 50 spectators – gymnasts and member of the families. e ball was brought by a young Jew Hugo Buli, who played for Germania while studying in Berlin and on his initiative, with a few more falcons; they formed football section of the Belgrade gymnastics association “Falcon” (1896). Since then, for the entire three years, football had been developing under the auspices of the Belgrade “Falcon” until the footballers formed “e First Serbian Football Association” in 1899. Hugo Buli nanced constructing of a football eld at Guberevac (Mostar, where the Clini- cal Centre is) where one game between their two teams before 500 spectators was played and since “right aer, during the night aer the game, gates and a wooden fence were torn and partly stolen” the asso- Photo 5. Velocipede ciation dissolved (Dordjević, 1996).

29 Vukašinović V., Civil Gymnastics Associations..., PHYSICAL CULTURE 2016; 70 (1): 23-33

Soccer had still been played in the soccer section ers belong to signicant events in regards to the start “Falcon” until April 1903 when the soccer club “Fal- and development of soccer in Serbia and contribution con” was formed, the rst of its kind in the Kingdom of civil gymnastics associations (Djordjevic, 1996). of Serbia – later named Sports Club “Falcon” and ese and other soccer departments of the existing since 1931 e Belgrade amateur sports club “BASK”. gymnastics associations until the First World War e interest among the youth was huge, at that time grew into sports soccer clubs and created ambient for soccer was developing in Europe and in Serbia patri- the founding of new clubs in Serbia. archal society accepted with diculties that young Skating started developing when skating depart- people were hitting a ball. A famous Belgrade falcon, ments “Falcon” and “Dusan the Mighty” were formed and vice president of the “Falcon” Ljuba Jovanovic, in 1885. In winter “Bara Venecija” was used for skat- the then professor at the High school (later the Uni- ing, and later the velocipede association eld was versity and Minister of Education and a politician) used. e rst skating club was formed in 1892 and suggested naming the club “Falcon” and he was its the rst championship in Serbia in skating was held in rst president. Other famous falcons were also active 1893. Weightliing was trained in the Painter’s school in the club and their rst eld was at “Bara Venecija” of Steva Todorovic and then in the Belgrade Associ- near the railway station, but due to frequent ood- ation for gymnastics and combat and further on in ing of the Sava, they got in the same year a eld in many knightly and falcon associations all around Kosutnjak, in Hajducka Cesma and stayed there for Serbia. At the consecration of “Dusan the Mighty” 27 years (Stojaković, 1996). Although the club sepa- Belgrade knightly association ag (1897), a competi- rated later from the “Falcon”, almost all members of tion in 50 kg weightliing was held (Ilić, & Mijatović, the club were the same members of the gymnastics 2006). Swimming and rowing were developed in association “Falcon”, so they participated in the Sixth towns near rivers or lakes for the need of moving and Pan-Slavic Rally in Prague in 1912 (Vukašinović, competing. Swimming as activity in curriculum ex- 2013). isted with pupils of secondary schools in Serbia in the year 1891. In gymnastics associations “Falcon” and “Dusan the Mighty” these activities were nurtured at the end of the 19th century but no separate clubs with their names were formed. For swimming training, several gourds and six-meter long ropes were used (Vukašinović, 2013). In above mentioned Congress of Serbian journalists (1908) Belgrade knightly associa- tion “Dusan the Mighty” organized at Ada Ciganlija competitions in rowing and swimming from Umka to Belgrade (Kurelić, 1952; Petrović, 1983). e occurrence of modern athletic is also linked to the activity of civil gymnastics associations “Fal- con” and “Dusan the Mighty”. Gymnasts and falcons competed in various athletic disciplines and there Photo 6. Football section “Falcon” (1898), the oldest are a lot of reports on it. ey competed during the photo of the rst football team in the Kingdom of Serbia ceremony when “Dusan the Mighty” ag was raised (1897). In frames of the Congress of Serbian journal- In the same year, aer “Falcon” was founded, a ists (June 1908) athletic competitions were held at soccer club“Sumadija” was formed in Kragujevac. In Ada Ciganlija in disciplines such as high jump, jave- the following year a rst inter-club soccer game was lin throwing, discus and hammer throwing and 3000 played in Serbia, soon aer that the return match and m race, in which Aleksandar Popovic was the rst to in both the “falcons” won and became an unocial reach the end, a falcon from the Belgrade association champion of the Kingdom of Serbia (1904). Found- “Dusan the Mighty” (Kurelić, 1952; Petrović, 1983). ing of “Dusan the Mighty” in Sabac (1908), “Falcon” In the same year the Belgrade knightly association in Gornji Milanovac (1909), “Dusan the Mighty” in “Dusan the Mighty” founded track-and-eld club Cacak (1910), “Falcon” in Kraljevo (1910) and oth- “Dusan the Mighty” where running, high jumping,

30 Vukašinović V., Civil Gymnastics Associations..., PHYSICAL CULTURE 2016; 70 (1): 23-33 javelin, discus throwing, and other disciplines were unfortunately, fainter at the goal, so that he couldn’t trained (Ilić, & Mijatović, 2006). Union of falcon as- participate in 200 meters discipline and later it was sociations “Dusan the Mighty” with its gymnastics concluded that he was poisoned and the analysis con- associations and the Serbian Olympic Club started rmed arsenic; Tomasevic took 36th place of 62 con- organizing athletic competitions. Preparations of fal- testers (Kurelić, 1952; Petrović, 1983). cons for athletics and for participation in internation- Aer the end of the First World War, Serbia en- al rallies were made and competition results were ex- tered the united Kingdom of Serbs, Croats and Slo- cellent. In the rally of Bulgarian “Junaka” (“Heroes”) venes (December 1918) and national falcons reor- in Soa (1910) four Belgrade falcons won a laurel ganized into a unique Yugoslav falcon union (YSS, wreath, rst places were won by Andra Milicevic, 1920). Sports spread quickly, and falcon management Ljubisa Ivkovic, Petar Filipovic and Sreten Stanic – had enough intuition to overcome rivalry towards Cukic. In the Sixth Pan-Slavic Falcon Rally in Prague sports clubs and unions, so as of 1920 included grad- (1912) performance of the 4 Serbian falcons (depart- ually into their curriculum, besides a dominant gym- ment of the Belgrade association, today’s “Beograd – nastics, handball (women), volleyball, basketball, Matica” (Belgrade – Mainstream)) were noticed with “light athletic”, skiing, water jumps, etc. and they al- the third place won (Petrović, 1983; Cvetković, 2007). lowed falcons go in for sports in clubs (soccer, row- For further development of athletics and sports in ing, boxing, athletics, swimming, cycling, marksman- Serbia generally, the founding of the Serbian Olym- ship, etc.). It was a way to keep falcon membership pic Club (1910) was signicant. Since the founding and contribute to the development of certain sports. of the club, in a two-year period (1910-1912), parallel Since 1930 relationship and cooperation of falconry with the development of falcon’s movement, olym- and sports was improved aer the First Congress of pism started being accepted. Serbian Olympic Club Yugoslav sports unions and reception of the Union of with over 30 founded Olympic boards all over Ser- falcons of the Kingdom of Yugoslavia into the Yugo- bia organized several competitions: marathon, short, slav Olympic Committee. mid and long track runs, all kinds of jumps (free and It all started with gymnastics and until the Sec- with bamboo sticks), throwing (stone, javelin, discus, ond World War gymnastics stayed dominant under chains), then velocipede and motorcycle races, soc- the authority of falconry. Besides a large membership cer, swimming and rowing games, horse riding and and versatility which they strived for, the Yugoslav jumping over fences, pigeon shooting etc. – all of it falconry accomplished exquisite sports and com- three times in Belgrade (1912). Falcons rose with petition quality in sports gymnastics. e Yugoslav their participation in this knightly movement’s repu- Falcon Union became a member of the International tation and contributed to the international Club ar- Gymnastics Organization (FIGA) in 1920 and since mation. In “e Great Pedestrian Game” (marathon) then male gymnastics falcon representation, besides ”Obrenovac – Belgrade” (1910), where 97 contesters appearances at Slavic falcon competitions, partici- started and 27 nished the race, a “Dusan the Mighty” pated and accomplished top results in European and falcon Aleksandar Popovic won. Also in qualication World championships and Olympic Games (Vukaši- games for participation in the Fih Olympic Games nović, 2013). in Stockholm (20-27th May 1912) falcons competed in: 100 meter race was won by a member of the ath- letic club “Dusan the Mighty” Dusan Milosevic, who CONCLUSION was a multiple winner in numerous competitions and a soccerer of “BSK”; a week later a great gymnast of At the end of the 19th and the beginning of the the falcon association “Dusan the Mighty” Dragutin 20th-century separation of sports clubs from moth- Tomasevic won the marathon race “Belgrade (Kosut- er civil gymnastics, falcon and knightly associations njak) – Umka – Belgrade and back”. e mentioned started. Popularity of certain sports branches sharply falcons, a sprinter Milosevic, and a marathon racer grew with the introduction of certain new contents of Tomasevic competed in Stockholm and that was the exercising in the frames of versatile activity of gym- rst participation of Serbian sportsmen in the Olym- nastics associations – the First Belgrade Association pic Games. Milosevic came 3rd with qualications in of Gymnastics and Combat (1882), that shall later the 100 meter race, in the 8th group of 17 contesters, re-orient to falcon exercising system, under the name

31 Vukašinović V., Civil Gymnastics Associations..., PHYSICAL CULTURE 2016; 70 (1): 23-33

Belgrade Gymnastics Association “Falcon” (1891), of new sports activities and the foundation of clubs. and Belgrade Knight Association “Dusan the Mighty” Newly formed “gymnastics departments” became (1892). Work results conrmed the assumption that “sports departments” and soon “sports clubs” start- civil gymnastics associations had a signicant role ed to connect to combat, marksmanship, skating, in creating conditions for sports occurrence and es- riding, swimming, rowing, velocipede, soccer. eir pecially Belgrade falcon and knightly associations separation from gymnastics associations enabled a which had an immense inuence on all organizations faster development of rst modern sports in Serbia. for body exercising all over Serbia. All these associ- is process started at the time of great long-term ri- ations, no matter what their name was, stipulated in valry between the falcons and members of Dusan the their legal acts and statutes, besides gymnastics which Mighty association. was the skeleton of exercising curriculum, acceptance

REFERENCES

1. Brozović, А. (1935). Srpsko sokolstvo. [Serbian 8. Kragujević, G. (1994). Sokolski gimnastički sistem Falconry. In Serbian]. In А. Brozović (editor), kao osnova školskogzičkog vaspitanja u Kraljevi- Falcon’s Memories for 1934-1935 (pp. 209-216)). ni Jugoslaviji (1919-1941). [Falcons’ gymnastics Belgrade: Falcon’s association of the Kingdom of system as a base for school physical education Yugoslavia. in the Kingdom of Yugoslavia (1919-1941). In 2. Cvetković, D. (2007). Sokoli i sokolski sletovi. Serbian]. (Unpublished doctoral dissertation). [Falcons and falcon rallies. In Serbian]. Belgrade: Belgrade: Faculty of physical culture of Belgrade “Miroslav“. University. 3. Djordjević, P. (1996). Sto godina srpskog fudba- 9. Kurelić, N. (1952). Neki podaci o razvoju naše la, Prva fudbalska utakmica odigrana u Beogradu atletike do Prvog svetskog rata. [Some data on the 19. maja 1896. [Hundred years of Serbian soccer, development of our athletics until the First World e rst soccer game played in Belgrade on May War. In Serbian]. Fizička kultura, 1-2, 46–47. 19, 1896. In Serbian]. In N. Jocković (ed.), A Hun- 10. Marković, R. (1975). Boks. [Boxing. In Serbian]. In dred years of soccer in Serbia (1896-1996) Belgra- М. Flander (ed.), Encyclopedia of the physical cul- de: Soccer Association of Serbia. ture, 1. Zagreb: Yugoslav Lexicography Institute. 4. Gavrilović, D. (2011). Velikan srpskoga sporta pu- 11. Matić, М. (1975). Rodonačelnik pokreta zičke kovnik Dragomir Nikolajević. [A giant of Serbian kulture u Srbiji – Steva Todorović. [e Founder Sports Colonel Dragomir Nikolajević. In Serbi- of physical culture movement in Serbia – Steva an]. Belgrade: SIA. Todorović. In Serbian]. Fizička kultura, 2, 12–15. 5. Ilić, S., & Mijatović, S. (1994). Istorija zičke kul- 12. Milosavljević, А. (1940). Proslava pedesetogodi- ture Kneževine i Kraljevine Srbije, deo 3. [History šnjice od osnivanja Dunavskog kola jahača „Knez of physical culture in the principality and King- Mihailo“. [e 50th anniversary of founding the dom of Serbia, part 3. In Serbian]. Belgrade: Fa- Danube riders “Prince Mihailo”. In Serbian]. e culty of physical culture of Belgrade University. Knight, 514, anniversary edition, 9–38. 6. Ilić, S., & Mijatović, S. (2006). Istorija zičke kul- 13. Petrović, V. Ј. (1981). Srpski olimpijski klub ture Kneževine i Kraljevine Srbije, deo 3 [History (1910-1980). [e Serbian Olympic Club (1910- of physical culture in the principality and King- 1980). In Serbian]. Fizička kultura, 1, 75–76. dom of Serbia, part 3. In Serbian]. Belgrade: Fa- 14. Petrović, V. Ј. (1983). Fizička kultura do 1941. culty of physical culture of Belgrade University. god. [Physical culture till 1941. In Serbian]. In М. 7. Jovanović, B. (1957). Povodom stogodišnjice or- Maletić (editor), Socialist Republic of Serbia, II ganizovanog zičkog vaspitanja u Srbiji. [On the volume. Belgrade: Literary newspapers. occasion of hundred years of the organised physi- 15. Popović, А. (1912). Proglas. O sportu i o gimnasti- cal education in Serbia. In Serbian]. Fizička kultu- ci. [Proclamation. About sports and gymnastics. In ra, 7-8, 327–330. Serbian]. Serbian Knight’s Library, 1, 1–20.

32 Vukašinović V., Civil Gymnastics Associations..., PHYSICAL CULTURE 2016; 70 (1): 23-33

16. Rašić, V. (1909). Skupštine Beogradskog gimna- 19. Trujić, N. (1976). Fizička kultura u školama Srbije stičkog društva Soko. [Conventions of the Belgra- u 19. veku. [Physical Culture in schools in Serbia de Gymnastics Association Falcon. In Serbian]. in the 19th century. In Serbian]. Belgrade: Histo- e Serbian Knight, 11-13, 131–133. ry Committee, Archive and the Museum of Phys- 17. Spernjak, B. (1931). Povest gimnastike i sokolstva, ical Culture of Serbia. drugo prerađeno i prošireno izdanje. [History of 20. Vukašinović, V. (2013). Sokolstvo u Smedere- gymnastics and falconry, the second re-written vu, 101 godina sokolstva i 128 godina gimnastike edition. In Serbian]. Vinkovci: “New Age” in Vu- (1885-2013). [Falconry in Smederevo, 101 years kovar. of the falconry and 128 years of the gymnastics 18. Stojaković, V. (1996). Mali velikan sa Careve ću- (1885-2013). In Serbian]. Smederevo: SIA. prije, BASK od 1903. godine ponos beogradskog 21. Vukašinović, V., Mijatović, S., Veličković, S., i srpskog fudbala [A small genius from Careva & Šiljak, V. (2015). Addendum to the Study of Cuprija, BASK since 1903 a pride of the Belgra- Gymnastics and Combat Association Foundation de and Serbian soccer. In Serbian]. In N. Jocković in th Kingdom of Serbia. Physical culture, 69 (1). (ed.), A hundred years of soccer in Serbia (1896- 44–50. 1996) (pp. 75-82) Belgrade: Soccer Association of Serbia.

BÜRGERLICHE GYMNASTIKVEREINE UND SPORT IM KÖNIGREICH SERBIEN

Zusammenfassung Ziel der Studie war es, auf Grund des Überblicks entsprechender Monographien und Serienpublikationen einen Einblick und die Systematisierung von Daten zu ermöglichen, die für die Erscheinung des Sports im Königreich Serbien relevant sind. Die Grundannahme ging von der Erwartung aus, dass sich eine unmittelbare Verbundenheit des gymnastischen und Sokol-Übungssystems mit dem sich entwickelnden Sport herstellen würde. In der Forschung wurde eine historische Methode angewendet. Die Ergebnisse der Arbeit weisen auf die beudeutsame Rolle bürgerlicher Gymnastikvereine – Sokolverbände („Soko“) und ritterliche Verbände („Dušan Silni“) in der Erscheinung, der Popularisierung und Entwicklung des modernen Sports gegen Ende des 19. und zu Beginn des 20. Jahrhunderts hin. Alle diese Vereine, ungeachtet ihrer Namen, sahen, in der Absicht, ihre eigene Mitgliedschaft zu erhalten und neue Mitglieder anzuzuiehen, mit ihren Vorschriften und Satzungen neben der Gymnastik als Achse eines Programms für körperliche Übungen die Aufnahme und Einführung anderer Sportaktivitäten und Vereinsgründungen vor. Neu gegründete „gymnastische“ – „Sportabteilungen“ (Kampfsport, Schießsport, Schlittschuhlaufen, Reiten, Schwimmen, Rudern, Fahrradfahren, Ballspiele) entwickelten sich und gestalteten sich zu Sportvereinen. Durch ihre Aussonderung aus den Muttervereinen wurde eine schnellere Entwicklung einzelner Sportzweige ermöglicht, die als die ersten modernen Sportarten in Serbien betrachtet werden.

Schlüsselwörter: SPORT / GESCHICHTE / SPORTVEREINE / BÜRGERLICHE GYMNASTIKVEREINE / SOKOLVERBÄNDE UND RITTERLICHE VERBÄNDE / KÖNIGREICH SERBIEN

Received:12.02.2016. Accepted: 08.04.2016.

33