Физич. Култ. (Беогр.) 2016; 70 (1): 23-33 ФИЗИЧКА КУЛТУРА ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ ЧЛАНАК УДК: 061.237/497.1) : 796/799 doi:10.5937/zkul1601023V ГРАЂАНСКА ГИМНАСТИЧКА ДРУШТВА И СПОРТ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ Владан Вукашиновић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд Сажетак Циљ студије био је да се на основу прегледа одговарајућих монографских и серијских публикација омогући увид и систематизација података релевантних за појаву спорта у Краљевини Србији. Основна претпоставка заснивала се на очекивањима да ће се установити непосредна повезаност гимнастичког и соколског система вежбања са спортом који се рађао. У истраживању је примењен историјски метод. Резултати у раду указују на значајну улогу грађанских гимнастичких друштава – соколских („Соко“) и витешких („Душан Силни“) у појави, полуларизацији и развоју модерног спорта крајем 19. и почетком 20. века у Србији. Сва ова друштва, без обзира на име, у намери да одрже своје и привуку ново чланство, предвиђала су својим уредбама и статутима, поред гимнастике која је била окосница програма телесног вежбања, прихватање и увођење других спортских активности и оснивање клубова. Новооснована „гимнастичка“ – „спортска одељења“ у борењу, стрељаштву, клизању, јахању, пливању, веслању, велосипеду, лоптању, развијала су се и прерастала у спортске клубове. Њиховим издвајањем из матичних гимнастичких друштава омогућен је бржи развој појединачних спортских грана, које се сматрају првим модерним спортовима у Србији. Кључне речи: СПОРТ / ИСТОРИЈАТ / СПОРТСКИ КЛУБОВИ / ГРАЂАНСКА ГИМНАСТИЧКА ДРУШТВА / СОКОЛСКА И ВИТЕШКА ДРУШТВА / КРАЉЕВИНА СРБИЈА УВОД жања подударала се са тежњама народа да се, у духу вековима негованих традиционалних лика Увођење појединих нових олика вежања по- народних надметања, настави са очувањем наци- чело је и текло врло рзо после поеда у Првом оналне културе и идентитета, као и независности и Другом српском устанку над Турцима (1804. и која је стечена физичком и војничком спремно- 1815), а посено после давања већих права Срији шћу појединца. Хатишерифима 1830. и 1833. и примопредаје гра- Појави организованог вежања у Кнежевини ница 1833. и 1834. године. У жељи да се достигну Срији претходило је увођење неких вежања развијене земље Европе српски интелектуалци и која су могла да се виде и науче у западним зе- уметници у младој независној Кнежевини Срији мљама. Тако је, у Великој школи у Београду (1808) (1830-1882), паралелно са оснивањем првих др- уведен наставни предмет „фехтовање“, које је жавних установа и културних институција, шире „по савременој методи“ предавао капетан ео- нова схватања и искуства о значају телесног ве- градских коњаника Петар Ђураковић (Петровић, жања. Ова авангарда, свестрано оразована у 1983). Од 1839. године почеле су да се оснивају европским градовима, импресионирана вредно- прве приватне школе мачевања, орења, пливања стима античке Грчке и ренесансним духом, види и гимнастике. Прву Школу фехтовања (мачева- у томе удућност развоја културних, моралних, ња-орења) отворио је Атанасије Николић у Кра- физичких и здравствених осоености нације и гујевцу (1839), затим су отворене три у Београду: општи напредак грађанског друштва. Њихова Школа мачевања Јована Нинића (1843), Шко- мисија уђења свести о потреи масовнијег ве- ла мачевања предавача гимнастике и мачевања Кореспонденција са: Владан Вукашиновић, Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког 23 васпитања, Благоја Паровића 156, 11030 Београд, е-mail: [email protected] Вукашиновић В. Грађанска гимнастичка друштва ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2016; 70 (1): 23-33 Ђорђа Марковића – Кодера (1848), и Школа ма- сликар Стева Тодоровић. У Стевиној Дружини чевања чешког учитеља мачевања Карла Вилме- за гимнастику и орење (Илић, и Мијатовић, са (1851). Приватну Школу пливања у Београду 1994), или, Првом српском друштву за гимнасти- отворили су Коста Лепојевић и Димитрије Данић ку и орење, како се у више пуликација назива (1843), на ограђеном пливалишту на Сави поду- (Сперњак, 1931; Брозовић, 1935; Јовановић, 1957; чавао је учитељ пливања Алерт Драгонер. У Бео- Матић, 1975; Петровић, 1983; Крагујевић, 1994. граду је ила нарочито позната Приватна школа и др, прим. аут.), главни садржаји вежања или орења Белгијанца Шарла Дусеа, која ће исте го- су гимнастика и мачевање. Иако је друштво ило дине да прерасте у Борачко и Лоптачко друштво активно само седам година, до 1864, оставило је „Српски мач“ (1897). Сличне школе, које су кр- у еоградској и српској јавности значајан траг и чиле пут спорту, осниване су у многим местима постало претеча свих потоњих грађанских дру- Кнежевине и Краљевине Срије у другој полови- штава за организовано телесно вежање. Урзо, ни 19. века (Петровић, 1983; Илић, и Мијатовић, Асканијус Седлмајер, немачки учитељ гимнасти- 2006). Слично као са мачевањем, појава коњичког ке отворио је угледну приватну Школу гимнасти- спорта (од 1816), касније и стрељаштва (од 1851), ке у Београду (1866). Овај учитељ ио је познат по нераскидиво је повезана са историјом српског на- држању часова немачке турнерске гимнастике од рода и традицијом неговања витешког духа, јер је 1863. у еоградским основним и средњим шко- Срија вековима ила ратно поприште, на коме лама. Услови за организованије телесно вежање су коњица и доро руковање оружјем често или стварали су се после проглашења Срије незави- одлучујући фактор у ратним исходима. сном државом на Берлинском конгресу (1878). У Гимнастика се од средине 19. века већ високо Срију су се враћали заљуљеници у гимнастику вредновала јер је предавана питомцима на Ар- са идејама и искуством стеченим на европским тиљеријској школи од самог оснивања (1850). универзитетима и гимнастичким заводима. Удру- Наставу гимнастике, орења и пливања, држали жени са некадашњим Тодоровићевим вежачи- су, поред активних официра, и познати учитељи ма, а на иницијативу др Владана Ђорђевића, они ових вештина Јован Замастил, Ђорђе Марковић оснивају Београдско друштво за гимнастику и о- Кодер и Фердо Михоковић. Од тада, па до почет- рење (1882). Ово друштво имало је широку гра- ка увођења гимнастике у гимназије протекло је ђанску подршку и озиљне програмске амиције. 13 година (1863), потом још пет за основне школе Временом, под утицајем пансловенске идео- (1868), а статус предмета гимнастика ће доити логије долази до преоријентације овог друштва, тек 1882. године (Вукашиновић, Мијатовић, Ве- тако да је уместо немачког турнерског прихваћен личковић, и Шиљак, 2015). Међу првим предава- чешки соколски (Тиршов) гимнастички систем чима гимнастике у школама или су официри, па и на предлог др Војислава Рашића Друштво је је настава ила налик предвојничкој оуци, а то променило име у Београдско гимнастичко дру- је ило условљено политичким и војним амици- штво „Соко“ (1891). Приклањање новом систему јама династије Ореновић. Почев од 1863, зог вежања довело је до подела међу члановима па дефицитарности стручног кадра, почело је анга- је на иницијативу Јована Стојановића основано жовање чешких соколских предњака као учитеља ново друштво под именом Грађанско гимнастич- гимнастике у школама и касније у гимнастичким ко друштво „Душан Силни“ (1892), које је врло друштвима. Значајан допринос у пропагирању рзо променило име у Витешко друштво „Душан „телоупражњенија“ гимнастике у школској наста- Силни“. Зог овог спора који је трајао 18 година, ви и грађанским гимнастичким друштвима дале услед различитих схватања идеје на којој и тре- су и знамените личности из света науке, полити- ало да се темељи њихов рад (да ли да се вежа ке, уметности, књижевности - Јован Јовановић по Тиршовом соколском, или витешком систему Змај, Лаза Костић, Лаза Лазаревић, Васа Пелагић, - са оележјима из културне и политичке истори- Живојин Жујовић, Светозар Марковић... (Трујић, је средњевековне Срије), у Краљевини Срији 1976; Вукашиновић, 2013). надаље су се оснивала и соколска и витешка дру- Организовано телесно вежање почело је у штва. Иако је овај ривалитет успоравао општи оквиру дружине при Сликаркој школи за лицеј- развој телесног вежања, и „Соколи“ и „Душа- це у Београду коју је 1857. отворио академски новци“ су својим активним радом и узвишеним 24 Вукашиновић В. Грађанска гимнастичка друштва ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2016; 70 (1): 23-33 циљевима и племенитим намерама радили за такмичења широм Срије и покретања листа доро народа. Управо у овом периоду почело је „Српски витез“, зог отпора појединих утицајних одвајање гимнастичких друштава од спортских личности и организација у спорту. Следеће годи- клуова. У свом чланству оа друштва имала су не основан је Српски олимпијски клу (1910, у велики рој угледних грађана „помагача, доро- Београду, у хотелу „Москва“) који ће се са својим твора и утемељача“, а подржавао их је као поча- месним олимпијским одорима авити помага- сни члан и покровитељ престолонаследник кра- њем и подстицањем оснивања и рада витешких љевић Ђорђе Карађорђевић. друштава и клуова, и посено организацијом и После уједињења друштава „Соко“ и „Душан припремом олимпијских квалификационих так- Силни“ (на основу одлука својих савеза, новем- мичења. Ова 1910. година је важна за појаву и ра- ра 1909), у јединствен Савез соколских друштава звој модерног спорта у Срији, јер су уједињена „Душан Силни“ (феруар 1910), српско соколство гимнастичка витешка и соколска друштва и осно- почело је да се рже развија и стицало је све већи ван Српски олимпијски клу. Клу је, на челу са углед, што ће се показати и као подстицај за по- капетаном Светомиром Ђукићем, имао велику јаву и развој спорта. Наклоност соколској идеји подршку министарстава, војних команди, инсти- изражавао је и краљ Петар I Карађорђевић. Сле-