Agrarna Politika I Ruralni Razvoj (Iskustva Crne Gore, Srbije I Slovačke)
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
2 Škatarić G, Pejanović R, Spalević V, Zejak D, Radović G, Dudić B. Goran Škatarić, Radovan Pejanović, Velibor Spalević, Dejan Zejak, Gordana Radović, Branislav Dudić: Agrarna politika i ruralni razvoj (Iskustva Crne Gore, Srbije i Slovačke) Izdavač: Centar za razvoj agrara U suizdavaštvu sa: Naučnim društvom agrarnih ekonomista Balkana GEA (Geo Eko-Eko Agro), naučnim međunarodnim udruženjem istraživača iz oblasti geo nauka, ekologije, ekonomije, agronomije Razvojnom akademijom poljoprivrede Srbije, Beograd, Srbija Univerzitetom Privredna akademija u Novom Sadu, Srbija Evropskim univerzitetom Beograd, Srbija Za izdavača: dr Slobodan Nanevski Urednici: Prof. dr Velibor Spalević, glavni i odgovorni urednik Prof. dr Radovan Pejanović, urednik, Dejan Zejak, ko-urednik Recenzenti: Prof. dr Zoran Njegovan Univerzitet u Novom Sadu; Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija Prof. dr Marina Nacka Univerzitet „Sveti Kiril i Metodij” u Skoplju Fakultet za poljoprivredne nauke i hranu, Skoplje, Sjeverna Makedonija Dr Dragan Radanović Delegation of the European Union to Montenegro Prof. dr Zorica Vasiljević Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Srbija Lektor Radomir Ilić Grafički dizajn Velibor Spalević Fotografije Vaso Knežević, dipl.ing. šumarstva; Ribo Raičević, kolaž na strani 6 te fotografije na strani 174; Velibor Spalević, fotografije na strani 199. Tiraž: 500 komada Štampa: ArtgrafikA, Podgorica CIP - Kaталогизација у публикацији Национална библиотека Црне Горе, Цетиње ISBN 978-9940-9364-5-7 COBISS.CG-ID 17270532 Agrarna politika i ruralni razvoj (Iskustva Crne Gore, Srbije i Slovačke) 3 SADRŽAJ Radovan Pejanović OD AGRARNE PRENASELJENOSTI DO DEAGRARIZACIJE (Istorijski koreni naših agrarnih problema) .................................... 007-046 Goran Škatarić, Velibor Spalević, Dejan Zejak POLJOPRIVREDA I RURALNI RAZVOJ CRNE GORE ................................................................................ 047-130 Gordana Radović AGRARNI BUDŽET I AGRARNA POLITIKA U FUNKCIJI RAZVOJA POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA U REPUBLICI SRBIJI .......................................................... 131-172 Branislav Dudić ISKUSTVA SLOVAČKE U OBLASTI AGRARNE POLITIKE I RURALNOG RAZVOJA ...................... 173-199 4 Škatarić G, Pejanović R, Spalević V, Zejak D, Radović G, Dudić B. “Poljoprivreda je bila prvo zanimanje čovjeka, obuhvata cijelu planetu, osnova je svih ostalih industrija.” E. W. STEWART “Čovjeka koji živi na selu i od sela definiše jednačina ljudske sreće i ljudske vrline. ” C. L. ALLEN “Plodno zemljište samo po sebi ne nosi poljoprivredu do savršenstva.” E. H. DERBI “Poljoprivreda izgleda vrlo lako kada je vaš plug olovka, a vi ste hiljadu milja od polja kukuruza.” D. D. EISENHOWER “Farmer je jedini čovjek u našoj ekonomiji koji sve kupuje na malo, prodaje sve na veliko i plaća teret u oba smjera.” J. F. KENNEDY “Rast poljoprivrede je dokazani pokretač smanjenja siromaštva. Kada poljoprivreda podstiče rast, rast je dvostruko efikasniji u smanjenju siromaštva od rasta zasnovanog na drugim sektorima.” G. MDOE “Poljoprivrednici koji će da uspiju su oni koji će na svojim imanjima ugraditi nove tehnologije.” S. BLADE “Oni koji uče, ali ne primjenjuju svoju nauku slični su seljaku koji ore, a ne sije.” R. TAGORE Agrarna politika i ruralni razvoj (Iskustva Crne Gore, Srbije i Slovačke) 5 Monografija „Agrarna politika i ruralni razvoj (iskustva Crne Gore, Srbije i Slovačke)” autora Gorana Škatarića, Radovana Pejanovića, Velibora Spalevića, Dejana Zejaka, Gordane Radović i Branislava Dudića obrađuje uvijek aktuelnu temu agrarne politike i ruralnog razvoja u Crnoj Gori, Srbiji i Slovačkoj. Koncipirana je i napisana sa ciljem da približi čitaocu ovaj važan segment privrede i društva. Poglavlja publikacije obrađuju kretanja i neke od aktuelnosti u ovom sektoru i čine povezanu cjelinu, koja predstavlja trenutnu širu sliku sela i poljoprivrede u tri navedene države. Kao koordinator projekta, u ime Centra za razvoj agrara zahvalan sam za izuzetne kontribucije autorima poglavlja: prof. dr Radovanu Pejanoviću i doc. dr Gordani Radović iz Novog Sada, Srbija; doc. dr Branislavu Dudiću, Bratislava, Slovačka; te prof. dr Goranu Škatariću i prof. dr Veliboru Spaleviću, Podgorica, Crna Gora. U isto vrijeme zahvalan za koorinaciju i podršku kod koncipiranja projekta saradnicima Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana; GEA (Geo Eko-Eko Agro), naučnim međunarodnim udruženjem istraživača iz oblasti geo nauka, ekologije, ekonomije, agronomije; Razvojnoj akademiji poljoprivrede Srbije, Beograd, Srbija; Univerzitetu Privredna akademija u Novom Sadu, Srbija; te Evropskom univerzitetu Beograd, Srbija. Neizmjernu zahvalnost dugujemo recenzentima: prof. dr Zoranu Njegovanu iz Novog Sada, prof. dr Marini Nacki iz Skoplja, dr Draganu Radanoviću savjetniku Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori i prof. dr Zorici Vasiljević iz Beograda, koji su autorima pomogli da dostignu zavidan kvalitet predstavljenog istraživanja, brzo upućujući komentare i dajući povratne informacije o materijalima autora, predlažući poboljšanja i preporučujući uredničkom timu prihvatanje poglavlja za publikovanje u ovoj Monografiji. U Bijelom Polju, april 2021. godine Dejan Zejak Projekt koroordinator Štampanje publikacije „Agrarna politika i ruralni razvoj (Iskustva Srbije, Crne Gore i Slovačke)“ je podržano u okviru projekta: “Diversifikacija ekonomskih aktivnosti u ruralnom područjima jugoistočne Evrope kroz razvoj lanca vrednosti” koji sprovodi Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj (SWG) u jugoistočnoj Evropi u partnerstvu sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ). 6 Škatarić G, Pejanović R, Spalević V, Zejak D, Radović G, Dudić B. Agrarna politika i ruralni razvoj (Iskustva Crne Gore, Srbije i Slovačke) 7 8 Škatarić G, Pejanović R, Spalević V, Zejak D, Radović G, Dudić B. Agrarna politika i ruralni razvoj (Iskustva Crne Gore, Srbije i Slovačke) 9 Prof. dr Radovan PEJANOVIĆ 1 OD AGRARNE PRENASELJENOSTI DO DEAGRARIZACIJE (Istorijski koreni naših agrarnih problema) Rezime Istorijskom metodom autor analizira dva važna agrarna fenomena: agrarnu prenaseljenost i deagrarizaciju. Prvi problem je vezan za nerazvijeno društvo, a drugi za zemlju u razvoju. Oba čine sadržaj agrarnih problema. Na primeru naše zemlje, odnosno zemalja bivše zajedničke države – Jugoslavije, vidi se širina i dubina ovih agrarnih problema. Iskustvo Zapadne Evrope potvrđuje tezu da je pogrešna ekonomska i agrarna politika glavni uzročnik ovih pojava. Autor posebno ističe socio-ekonomske faktore deagrarizacije, kao aktuelnog problema naše poljoprivrede i sela. Navode se sledeći najvažniji faktori deagrarizacije: strategija privrednog razvoja; nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede; dohoci u poljoprivredi i demotivacija; politika zapošljavanja; tehničke promene u poljoprivredi; drugi (društveno-ekonomski) faktori deagrarizacije. Autor predlaže mere agrarne i ruralne politike, po ugledu na EU, u rešavanju ovog važnog društveno-ekonomskog problema. Ključne reči: agrarna prenaseljenost, deagrarizacija, istorijski pristup, industrijalizacija, agrarna politika, ruralna politika. 1. UVOD Agrarna prenaseljenost je posebno obeležje nerazvijene seljačke poljoprivrede. Seosko stanovništvo se povećava, ali ne i zemlja od koje se živi, što vodi njegovoj sve većoj pauperizaciji. Ona nastaje kada u poljoprivredi živi više ljudi nego što je potrebno za obradu zemljišta i više nego što ih ona može zaposliti i ishraniti. Agrarna prenaseljenost se manifestuje: u malom posedu i rasparčanosti zemlje; u ograničenoj mogućnosti primene savremene agrotehnike; 1 Dr Radovan Pejanović, red. prof., Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu ([email protected]) 10 Škatarić G, Pejanović R, Spalević V, Zejak D, Radović G, Dudić B. u velikoj rasprostranjenosti sporednih poljoprivrednih zanimanja; u degradaciji stočarstva, itd. Takvo stanje u poljoprivredi smanjuje prinose, tržišne viškove i dohodak i prouzrokuje osiromašenje poljoprivrednih proizvođača. Ovaj oblik hronične bolesti (poljo)privrede ima i danas ogromne razmere u nerazvijenim zemljama.2 U nas je bio karakterističan za vreme prve i početkom druge Jugoslavije, da bi tokom tzv. socijalističke industrijalizacije bio zamenjen procesom deagrarizacije, koji traje do današnjih dana. Deagrarizacija je proces migracije stanovništva sa sela u gradove, odnosno to je kod nas napuštanje individualne poljoprivrede i prelazak u društvenu privredu, uključujući tu i društvenu poljoprivredu, kao i razne državne službe. To je opšta pojava savremenog društva, s tim to je u nas jako izražena. Tako je u SFRJ od rata do popisa stanovništva 1981. godine čak oko šest miliona ljudi prešlo iz poljoprivrednog u nepoljoprivredni status. Od sredine pedesetih godina obim migracije je bio veći od prirodnog priraštaja. Od tada se, ustvari, dešavaju kvalitativne promene u razvoju poljoprivrede i sela kod nas. Naime, od tada dolazi do masovnog raspada naturalne proizvodnje na selu, masovnog uključivanja seljaštva u društvenu podelu rada preko tržišta i njihovog zapošljavanja u društvenoj privredi. Međutim, druga strana medalje je starenje poljoprivrednog stanovništva (senilizacija) i devitalizacija sela, sa svim pratećim negativnim društveno-ekonomskim posledicama. Deagrarizacija je savremena pojava vezana za strukturne promene u privrednom i društvenom razvoju pojedinih zemalja. U razvijenim zemljama deagrarizacija je prateća pojava izgradnje moderne privredne strukture u kojoj umesto primarnog sektora dominira sekundarni, a potom tercijalni sektor