Antologija Srpskih Pripovedaca XIX I XX Veka
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
Biblioteka POSEBNA IZDAWA Glavni i odgovorni urednik JAGOŠ ĐURETIĆ Urednik izdawa RATKO PEKOVIÆ Priređivači elektronskog izdawa Knjizara.com i Alexandria Studio ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAÈA XIXi XX VEKA „Filip Višwić“ Beograd 1999. Sadraj PRISTUP Miroslav Josić Višwić PRIPOVEDAČI NAŠI NASUŠNI. 10 ANTOLOGIJA Bogoboj Atanacković BUWEVKA . 28 Laza Lazarević SVE ÆE TO NAROD POZLATITI . 51 Jakov Igwatović PITA 1000 FORINATA . 67 Milovan Glišić PRVA BRAZDA . 99 Stevan Sremac IBIŠ-AGA. 109 Borisav Stanković GUGUTKA . 131 Simo Matavuq PILIPENDA (IZ GORWE DALMACIJE). 143 Grigorije Božović ZLATE IZ SLATINE . 151 Ivo Andrić PUT ALIJE ÐERZELEZA . 183 6 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAÈA Veqko Petrović SALAŠAR . 211 Dragiša Vasić RESIMIĆ DOBOŠAR . 243 Miodrag Bulatović QUBAVNICI . 277 Dragoslav Mihailović LILIKA . 297 Miroslav Josić Višwić LEPA JELENA . 323 Vidosav Stevanović IDEM DUNAV PLIVAM LEÐA . 343 Danilo Kiš ENCIKLOPEDIJA MRTVIH (Čitav život). 363 IZBOR Borisav Stanković ÐURÐEVDAN . 394 Simo Matavuq NAUMOVA SLUTWA . 403 Miloš Crwanski VRT BLAGOSLOVENIH ŽENA . 413 Rastko Petrović NEMOGUÆI RATAR . 427 Stanislav Krakov ALHIMIÈAR . 443 Dragiša Vasić VITLO. 453 SADRAJ 7 Veqko Petrović ZEMQA . 465 Grigorije Božović ČUDNI PODVIŽNIK . 475 Miodrag Bulatović PRIÈA O SREÆI I NESREÆI . 485 Ivo Andrić LETOVAWE NA JUGU . 497 Pavle Ugrinov VOŽWA TRAMVAJEM . 509 Živojin Pavlović SABQA . 515 Milisav Savić PROLAZE LI VOZOVI IBARSKOM DOLINOM 531 Antonije Isaković MOLBA IZ 1950. 543 Filip David PRIÈA O TURSKOM ÈASOVNIÈARU. 561 Danilo Kiš IZ BARŠUNASTOG ALBUMA . 573 Branimir Šćepanović KRIK . 587 Mirko Kovaè IGWAT ILI KUĆA ZA RUŠEWE. 595 Miroslav Josić Višwić NOÆNI UMETNICI . 607 Milorad Pavić RUSKI HRT . 615 Aleksandar Tišma HIQADU I DRUGA NOÆ. 627 8 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAÈA Svetlana Velmar-Janković ULICA GOSPODAR-JOVANOVA . 633 Danilo Nikolić CIGANSKI NOŽ . 643 David Albahari ŠETWE PORED REKE . 663 Svetislav Basara PISMENI ZADATAK IZ SRPSKOHRVATSKOG NA TEMU N E S A N I C A . 671 Dragoslav Mihailović ČIJA TO DUŠA OVUDA TUMARA. 677 Nemawa Mitrović SNOVI I DANI . 701 Borislav Pekić ÈOVEK KOJI JE JEO SMRT 1793. 715 Vidosav Stevanović INICIJALI . 763 Mihajlo Pantić DAN ZA KLENOVE. 777 DODATAK Miroslav Josić Višwić Bibliografija i komentari . 792 PRIPOVEDAÈI NAŠI NASUŠNI 1. Znam da svi oni koji boqe od mene poznaju srpsku kwiževnost mogu da kažu da postoji nekoliko dobrih antologija srpske lirike (Popovićeva ili Pavlovićeva, na primer), ali da niko do danas još nije napravio hvale vrednu antologiju srpske pripovetke (ili proze). A pripovetka pisana srpskim jezikom je, od sredine prošlog do kraja ovog krvavog veka, možda i najžilaviji žanr u našoj lepoj kwiževnosti. Svi najznaèajniji srpski prozni pisci pisali su i pripovetke. A među wima ima i onih koji su jedino prièe pisali (Laza Lazarević, Grigorije Božović ili Veqko Petrović, na primer). U ovom veku najviše ipak ima onih koji su, posle prvih znaèajnih pripovedaèkih kwiga (Miodrag Bulatović, Antonije Isaković ili Danilo Nikolić, na primer), okrenuli se romanu, „velikoj maturi“ svake kwiževnosti. „Pripovedačka umetnost je što i kamerna muzika, zbijena sinteza, i lirike i dramatike i epskog prikazivawa...“, kazao je jedan pisac. Zbog toga je u svakoj kwiževnosti (pa i srpskoj) jedan od najtežih zadataka: napisati dobru pripovetku. MIROSLAV JOSIÆ VIŠWIÆ 11 Mnogi kritièari i teoretièari proricali su smrt pripovetke, pisali o sumraku wenom, ali bilo je i mudrih, temeqnih i lucidnih tumaèa koji su najavqivali procvat i prevlast pripovedaèke umetnosti. Obiènim èitaocima, a takvih najviše ima na svetu, pripovetka je oduvek bila privlaènija od romana, od drame, pa èak i od poezije. Pripovetka je, kaže tzv. nauka o kwiževnosti, „izraziti tip fabulativne proze“, „sredwa prozna pripovedna forma“ koju je „teško definisati“. Ona je „kwiževni oblik koji po svojim karakteristikama stoji između narodne pripovetke, sa jedne, i novele i romana, sa druge strane“. U woj je sve podređeno zanimqivoj fabuli, događaju u kojem je piščeva pažwa usmerena najčešće na jednog junaka, jednog pripovedaèa. A nisu od malog znaèaja ni jezik pripovedawa, ni melodija. (Gotovo do juèe kod nas su mnoge prozne kwige imale podnaslov „pripovetka“, èak i kad je bez dvoumqewa reè o romanima, o kwigama sa više stotina stranica. A u savremenom dobu su neke pripovetke dobile odrednicu „roman“.) Sve podele i grupisawa pripovedaka su mehanièke i vankwiževne. Za vrednost jedne prièe nije od presudnog znaèaja da li je ona seoska, urbana, društvena, psihološka, istorijska, qubavna, omladinska, fantastièna, stvarnosna, postmoderna, kratka, realistièka... itd. Za sto pedeset godina, vreme koje pokriva ova kwiga, srpska pripovetka imala je tri bremenita i plodna perioda, tri „zlatna doba“: 1. posledwa èetvrtina prošlog veka, 2. prva decenija posle Velikog rata, i 3. sedma i osma decenija ovoga veka. F SADRŽAJ 12 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAÈA (Prve dve decenije od tog stoleća i po srpska pripovetka je lutala u romantiènim i pouèitelnim maglama, a posledwe dve decenije još traže svoje vodeće, čelne pisce.) Dve trećine pripovedaka u ovom izboru napisano je i objavqeno u ta tri zlatna talasa, u tih šezdesetak burnih pripovedačkih godina. 2. Prvo zlatno doba dalo nam je èitavu plejadu vrhunskih pripovedaèa, pisaca koji su postavili temeq i tradicionalne i moderne srpske pripovetke, bez kojih nije moguće ni zamisliti srpsku kwiževnost. Najistaknutiji su „otac srpskog romana“ Jakov Igwatović, „osnivač realistièke pripovetke“ Milovan Glišić, „tvorac srpske psihološke pripovetke“ Laza Lazarević, „majstor pripovedač“ Simo Matavuq i „patrijarh srpske proze“ Stevan Sremac. Ali nije mali udeo ni pisaca iz nešto ranijeg perioda, kakvi su Stjepan Mitrov Qubiša, Bogoboj Atanacković ili Jovan Grčić Milenko, kao ni pripovedaèkih majstora formata jednog Janka Veselinovića, Dragutina Ilića, Svetolika Rankovića, Radoja Domanovića ili Ilije Vukićevića. Na kraju toga doba javqa se pravi gorostas, Borisav Stanković, pisac najskladnije i najpotresnije kwige proznih portreta (Božji qudi), a pored wega još i Ivo Æipiko, Svetozar Ćorović i Petar Kočić. F SADRŽAJ MIROSLAV JOSIÆ VIŠWIÆ 13 U drugom dobu, odmah posle Velikog rata, punim dahom nastavqaju da pišu Grigorije Božović, pripovedaè rudarskog kova, streqan i zabrawen posle Drugog svetskog rata, i Veqko Petrović, pisac sa obe noge na zemqi, a na velika vrata ulaze u srpsku kwiževnost pisci razlièitih poetika: naš budući, prvi i jedini Nobelovac, pripovedaè širokih vidika Ivo Andrić, pesnik i prozni klasik Miloš Crwanski, razapet između Stražilova i Hiperboreje, gurnut u emigraciju gotovo èetvrt veka, i Dragiša Vasić, pisac dekretom izbrisan iz srpske kwiževnosti posle komunistièkog ustolièewa na vlasti. Ali tu su i znaèajni pisci bez kojih treća decenija ne bi imala zlatnu propovedaèku auru: Rastko Petrović, Momèilo Nastasijević, Stanislav Krakov i Stanislav Vinaver. (Kao što istom tom pripovedaèkom krugu pripadaju još i pisci kakvi su Isidora Sekulić, Milan Kašanin ili Branimir Ćosić.) Dolazak trećeg doba najavio je Miodrag Bulatović, prozom tzv. „fantastičnog realizma“, ali znaèaj u najavi prave poplave vrhunskih pripovedaèa on deli sa Antonijem Isakovićem, Vladanom Desnicom, Slobodanom Xunićem, Mihailom Lalićem, Brankom Ćopićem, Vojom Čolanovićem ili Miodragom Borisavqevićem. U trećem dobu punu zrelost postižu pripovedaèi nekoliko generacija i razlièitih poetièkih usmerewa, a u prvom krugu su pripovedaè „qudske patwe i milosti“ Dragoslav Mihailović, pisac „baršunaste“ i „enciklopedijske“ mašte Danilo Kiš i èelnik „stvarnosne proze“, „proze F SADRŽAJ 14 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAÈA novog stila“ Vidosav Stevanović. A znaèajne i zanosne kwige, sa antologijskim prièama, objavquju u toj trećoj zlatnoj pripovedaèkoj oluji pisci kakvi su: Boško Petrović, Momèilo Milankov, Aleksandar Tišma, Danilo Nikolić, Pavle Ugrinov, Milorad Pavić, Borislav Pekić, Svetlana Velmar-Janković, Živojin Pavlović, Filip David, Branimir Šćepanović, Mirko Kovač, Milisav Savić ili David Albahari... Roman je u posledwoj èetvrtini dvadesetog veka, u srpskoj kwiževnosti, dobio krila, ali ni pripovedaèi ne odustaju. Kwige koje treba i dvaput èitati objavquju: Mirjana Pavlović, Radoslav Bratić, Radovan Beli Marković, Milica Mićić Dimovska, Jovan Radulović, Svetislav Basara, Mihajlo Pantić, Radoslav Petković, Nemawa Mitrović, Vladimir Pištalo, Aleksandar Gatalica... (Ne znam da je igde, u bilo kojem tekstu, na ovako malo prostora, stalo toliko znaèajnih imena: šezdeset i pet pisaca bez kojih savremena, moderna, nova srpska kwiževnost ne bi ni postojala. Bez kojih srpska proza ne bi imala onaj znaèaj, o tome su i strani kritièari govorili i pisali, koji u svetskoj i evropskoj kwiževnosti već više od tri decenije ima.) 3. Za stotinak godina objavqeno je èetrdesetak antologija (računajući i kwige koje nemaju reè „antologija“ u naslovu: zbornike, almanahe, panorame, zbirke, preglede...), a najviše u posledwoj èetvrtini veka. Antologije su u F SADRŽAJ MIROSLAV JOSIÆ VIŠWIÆ 15 savremenom kwiževnom životu, umesto da budu èitanka ili vaga, trapovi vrhunskih ostvarewa, postale mustra, tj. moda, ili stratište. Ako su u prošlom veku najbrojniji bili kalendari i almanasi, te „kwige za dobre celi“ iliti „cvetnici“, druga polovina ovoga veka postala je raj (pakao i čistilište, istovremeno) za izbore, za panorame, za antologije. Reè antologija (rođena od grèkih reèi koje znaèe cvet i reè), kojoj su najbliže po znaèewu reèi hrestomatija ili analekta, znaèi bukvalno: „brawe cveća, cvetnik; zbirka odabranih... zbirka najlepšega“ (Vujaklija), a u ovom sluèaju: zbirka izabranih