Energotehnika – Južna Bačka” U Zaječaru, Jagodini I Novom Sadu

novosadski Novi Sad • III godina • br. 133 • četvrtak, 31. 8. 2017. • 19 dinara Strancima teže do naše Velika bronza Milice Starović oranice

Vlasnik Energotehnike – Južne Bačke Dragoljub Zbiljić

Ekonomski patriotizam nema cenu 2 31. AVGUST 2017. ДИГИТАЛИЗАЦИЈА digitalizacija.ns.rs ɷʩʚʞʢʤʧʘʞʨʞʢʝʖʛʘʦʤʥʧʠʩʥʦʛʧʨʤʣʞʬʩКУЛТУРЕ

31. AVGUST 2017. 3 Sadržaj Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla [email protected]

Prelom Dart Group agencija, Novi Sad

Tehnički uredniK Jelena Mihajlović

Redakcija Marija Magdalena Idei Trifunović, Isidora Filipov, Jovan Tanurdžić, Eržebet Marjanov, Ljiljana Budić Stanković [email protected]

Strancu teže do naše oranice Foto-reporter Skupština Srbije usvojila izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu str. 6/7 Andraš Otoš Anabela Otoš

Lektor Ekonomski patriotizam Žene i muškarci konačno Satelit sve urbanije Biljana Rac nema cenu potpuno ravnopravni naselje Izdavač Vlasnik kompanije Stojanka Lekić, predsednica Mesna zajednica „Gavrilo Lokal media d. o. o. Novi Sad „Energotehnika – Južna Odbora za sport i omladinu Princip” među najstarijima u Bačka” i potpredsednik UO OK Skupštine Vojvodine gradu Direktor „Vojvodina” Dragoljub Zbiljić str. 12/13 str. 13/14 Srđan Vučurević [email protected] str. 10/11 Trg neznanog junaka 4/I, Novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333 [email protected]

Žiro račun 165-23047-65 Addiko banka

Štampa: Grafoprodukt d. o. o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine. www.nsreporter.rs

Sjaj zadovoljstva u CIP - Katalogizacija u publikaciji Druženje i Velika bronza Milice Biblioteke Matice srpske, Novi Sad osamostaljivanje na očima mladih naučnika Starović 659.3 (497.113) prvom mestu nema cenu Novosadski reporter / glavni i Svetsko prvenstvo pokazalo odgovorni urednik Zoran Surla Novosadski reporter u poseti Vanredni profesor PMF-a dr da je članica KK „Liman” na God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Dnevnom boravku Udruženja Milena Bečelić Tomin dobrom putu za Tokio Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm str. 26/27 Nedeljno. MNRO str. 29 ISSN 2406-2022 = Novosadski str. 22/23 reporter COBISS.SR-ID 293986823

4 31. AVGUST 2017. nedelja, 27. avgust Preko 200.000 posetilaca Velikogospojinskih dana Gradić na Tisi i ove godine raznovrsnim sadržajima privukao je brojne goste, a bilo ih je toliko da su oborili sve rekorde Velikogospojinskih dana. Koncerti, Poljo-fest, Ulica piva, Dan rečne flotile Vojske Srbije, takmičenje u kuvanju riblje čorbe, fijakerijada, litija... doveli su više od 200.000 posetilaca u Novi Bečej, a domaćini najavljuju da će naredne godine biti još zanimljivije i atraktivnije.

četvrtak, 24. avgust Vučević: Šest novih učionica u OŠ „Ivo Lola Ribar”

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vuče- vić obišao je radove na nadogradnji OŠ „Ivo Lola Ribar” koji se odvijaju u okviru Protokola o saradnji između Grada No- vog Sada, Ministarstva prosvete i JUP Istraživanje i razvoj Beograd. – Zahvaljujući podršci Republike Srbije, obezbeđena je investicija vredna 53,5 miliona dinara i ova škola biće proširena za šest učionica i prostoriju za biblioteku. ponedeljak, 28. avgust To nije sve, Gradska uprava za obrazovanje pripremila je plan i predlog ozbiljnih Mirović otvorio Međunarodni investicija u naredne dve godine – rekao novosadski književni festival je Vučević. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović otvorio je 12. Međunarodni novosadski književni festival, koji je okupio 20 stranih i više od 30 domaćih pisaca, a specijalni gost je Švedska. – Novi Sad je oduvek bio grad književnosti i književnika, gde su kroz vekove živeli i petak, 25. avgust stvarali naši najveći pisci, od rodonačelnika modernog srpskog romana Jaše Ignjatovi- Renovira se ća preko Laze Kostića do Miroslava Antića i Aleksandra Tišme, koji su duboko i trajno Karlovačka gimnazija obeležili našu noviju književnost – rekao je Mirović.

U toku su radovi na sanaciji fasade, vo- dovodnih i kanalizacionih instalacija, utorak, 29. avgust popravci i promeni prozora na zgradi Karlovačke gimnazije. Radovi su vredni Pokrajina sufinansira EU projekte preko 20 miliona dinara, a nadgledaju ih stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zašti- Pokrajinski sekretarijat za finansije raspisao je drugi javni konkurs za dodelu sredstava za tu spomenika kulture. učešće u sufinansiranju projekata koji se finansiraju iz fondova Evropske unije od 126,8 miliona dinara. Novac se ne vraća, a najveći iznos je četiri miliona dinara. Zainteresovani mogu da konkurišu isključivo za sredstva koja im nedostaju za sufinansiranje sopstvenog budžeta na projektu, ali ne i budžeta drugih partnera u projektu.

subota, 26. avgust Prvi radovi na uređenju sreda, 30. avgust novog parka Školski pribor za JKP „Gradsko zelenilo” za septembar učenike s invaliditetom najavlje početak krčenja tri i po hektara rastinja i uklanjanje divljih deponija iz- Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekre- među Detelinare i Novog naselja, gde će tar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne ma- niknuti nov gradski park. Predviđeno je njine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš i pokrajin- da radovi budu završeni do kraja godine, ski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku a zatim sledi uređenje zelenih površina, delatnost prof. dr Zoran Milošević primili su direktore izgradnja pešačke staze, dečjih igrališta osnovnih i srednjih škola za učenike sa smetnjama u i sportskih terena, među kojima će biti i razvoju. Za sve učenike s invaliditetom obezbeđen teren za boćanje. je besplatan školski pribor. 31. AVGUST 2017. aktuelno

Autor: Eržebet Marjanov Foto: Andraš Otoš trancima je od prvog Skupština Srbije usvojila izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu septembra ograniče- na kupovina poljoprivrednog zemlji- šta u Srbiji. Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom ze- mljištu, usvojene većinom glaso- Sva u Narodnoj skupštini početkom Strancu teže do nedelje, ograničavaju državljanima Evropske unije da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji ukoliko najmanje deset godina nemaju prebiva- lište u lokalnoj samoupravi u kojoj bi da kupe zemljište i ukoliko to zemlji- šte ne obrađuju bar tri godine. naše oranice U zadnji čas. Državljani EU ta- Izmenama starog zakona o poljoprivrednom zemljištu država sprečava potpunu liberalizaciju kođe prilikom kupovine zemljišta treba da imaju i registrovano poljo- prometa poljoprivrednog zemljišta, što je bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju privredno gazdinstvo s potrebnom mehanizacijom, ali ni tada ne mogu da steknu svojinu nad zemljištem ve- ćim od dva hektara. Zakon takođe zabranjuje prodaju zemljišta strancima u zoni od deset kilometara od državne granice. Navedenim izmenama starog zakona o poljoprivrednom zemljištu država sprečava potpunu liberalizaciju prometa poljoprivrednog zemlji- šta, što je bilo predviđeno Sporazu- mom o stabilizaciji i pridruživanju. Podsetimo, taj sporazum je potpisan daleke 2008. godine i izjednačava prava građana Srbije i EU pri kupo- vini poljoprivrednog zemljišta, što je trebalo da stupi na snagu prvog septembra ove godine, dakle zakon je donet u zadnji čas.

Nemogući uslovi. Zakonske izmene su izazvale veliku diskusiju u Skupštini Srbije. Pojedini poslanici poput Vjerice Radete zauzeli su stav da se poljoprivredno zemljište ne može stavljati u promet ako se radi o strancima, jer je ono prirod- no bogatstvo i Ustav zabranjuje nje- govu prodaju. Bilo je i mišljenje da je trebalo suspendovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer šte- ti nacionalnim interesima, a posla- nica Dubravka Filipovski postavila je pitanje kako će država regulisati prodaju zemljišta kupcima iz država koje nisu članice EU, poput Albanije. Ipak, najveća zamerka opozicije na ovaj zakon bila je da strana pravna lica i dalje mogu da kupuju poljoprivredno zemljište, jer su za njih ogra- ničenja minimalna. Tako je u svojoj diskusiji poslani- ca Demokratske stranke Aleksandra Jerkov rekla da se izmenama zakona s jedne strane postavljaju nemogući uslovi koje bi građani EU trebalo da ispune kako bi postali vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, s druge strane, kompanije iz inostranstva 6 31. AVGUST 2017. nisu sprečene da postanu vlasnice do- vića, ocenili su da je zakon koristan, Skupština Srbije usvojila izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu maćih oranica, čak su i podstaknute a da je opozicija proevropska ili evro- da dođu, poput nemačke kompanije skeptična, u zavisnosti od toga šta joj za preradu mesa „Tenis”. trenutno odgovara...

Šta je s dvojnim državljan- Evropski put. Ministar poljopri- stvom? Član Odbora za poljoprivrede Branislav Nedimović, odgova- vredu, šumarstvo i vodoprivredu rajući na pitanja opozicije, pre svega Skupštine Srbije iz grupe Dveri Mi- je istakao da je Srbija odabrala evrop- ladin Ševarlić smatrao je da o pred- ski put i da taj put neće menjati. Strancu teže do loženim izmenama Zakona o poljo- – Pokušavamo da odredimo uslo- privrednom zemljištu nauka i struka ve pod kojima će fizička lica, držav- nisu imale prilike da kažu svoju reč. ljani EU, moći da kupuju poljopri- On je rekao i da se u zakonu ne spo- vredno zemljište. Popravljamo one minje kakva su prava građana s dvoj- stvari koje su predvidele potpunu li- nim državljanstvom. beralizaciju kupovine našeg zemljišta – Izmene zakona su neprecizne jer – rekao je ministar i dodao da naša naše oranice nije jasno da li uslovi za sticanje pra- država ne može svaki dan da menja va na kupovinu zemljišta važe ku- poziciju, jer će onda ličiti na bana- Izmenama starog zakona o poljoprivrednom zemljištu država sprečava potpunu liberalizaciju mulativno deset godina ili su roko- na-državu. prometa poljoprivrednog zemljišta, što je bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju vi različiti s obzirom da možda ima i Takođe je naveo da nema nika- onih koji su ranije zakupili zemljište kvog pregovaranja, dogovaranja, ne- – rekao je Ševarlić. posrednog pogađanja i spinovanja Istakao je da je protiv prodaje po- kada je reč o izdavanju u zakup dr- ljoprivrednog zemljišta strancima i žavnog poljoprivrednog zemljišta, i naveo je da je Srbija mogla da sledi istakao da svi zainteresovani imaju primer Mađarske, koja je, iako je već jednak tretman. bila članica EU, zabranila strancima – Postupak davanja u zakup držav- da deset godina kupuju njihovo poljo- nog poljoprivrednog zemljišta i do- privredno zemljište, a zatim je pro- maćim i stranim investitorima pot- menila Ustav i uvela trajnu zabranu. puno je transparentan. Svi imaju isti – Mogli smo da se ugledamo i na tretman – rekao je Nedimović reagu- Poljsku, koja ne dozvoljava strancima jući na kritike opozicije. kupovinu poljoprivrednog zemljišta, Naveo je i da je u slučaju Tenisa ze- već samo zakup, dok Danska dozvo- mlja data u zakup i da je ta kompanija ljava kupovinu najviše 300 hektara bila samo jedan od 219 aplikanata za – rekao je Ševarlić. zakup zemljišta. Dodao je da će sve u vezi sa zakupom biti predstavljeno Paori ne mogu s kompanijama. javnosti na sednici skupštinskog Od- Drugi poslanici, poput parlamenta- bora za poljoprivredu. raca Lige socijaldemokrata Vojvodi- ne, verbalno su podržali predložene Reč stručnjaka. Poljoprivredni izmene starog zakona, ali nisu gla- stručnjak Milan Prostran smatra da sali o zakonu, jer kako je to general- je slabost Zakona o poljoprivrednom ni sekretar Lige Bojan Kostreš obja- zemljištu pre svega u tome što ne po- snio novinarima, problem nije rešen minje da li će i pod kojim uslovima do kraja. Ligaši, naime, problem vide firme čiji su osnivači ili suosnivači i u tome što poljoprivrednici ne mogu stranci moći da kupe poljoprivred- da se nose ne samo sa stranim nego no zemljište u Srbiji. Vlast se, prema ni s domaćim kompanijama. njegovim rečima, pravda obrazlože- – Imamo otvoreno pitanje pravnih njem da se moraju pokriti stranci koji lica. I to predstavlja problem našim su već kupili poljoprivredno zemlji- poljoprivrednicima i zato su nekon- šte preko firmi koje su registrovane kurentni i ne mogu da se nose s ve- u Srbiji. likim kompanijama. S druge strane, Prostran smatra da je propise tre- nije razrešeno ni to što poljoprivred- balo popraviti u skupštinskoj proce- nici imaju problem i s našim velikim duri tako da se strancima zabrani ku- kompanijama, tj. kako ih građani povina poljoprivrednog zemljišta, a nazivaju, tajkunima – rekao je Ko- da im se omogući zakup. Istakao je streš. da nismo ni svesni šta će značiti mo- Nasuprot opoziciji, poslanici vlada- gućnost proizvodnje hrane za doma- juće stranke, poput poslanika Srpske će stanovništvo u vreme klimatskih napredne stranke Aleksandra Marko- promena.

Državljanima Evropske unije ograničeno je kupovanje poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ukoliko najmanje deset godina nemaju prebivalište u lokalnoj samouprvi u kojoj bi da kupe zemljište i ukoliko to zemljište ne obrađuju bar tri godine, ali ni tada ne mogu da steknu svojinu nad zemljištem većim od dva hektara 31. AVGUST 2017. 7 Sredstva iz rebalansa budžeta idu u 76 vaspitne i obrazovne ustanove u Vojvodini

Mirović: Obnavljamo većinu vrtića, škola i domova

dalje finansiranje popravke i saniranja škol- U 36 lokalnih samouprava biće uložena 253 miliona skih zgrada, vrtića i učeničkih domova. I na- dinara za bolji standard 28.506 učenika i predškolaca kon rebalansa budžeta u junu, uspeli smo da obezbedimo 253 miliona za ovu namenu. Zbog toga smo i mogli da potpišemo 80 ugo- vora s predstavnicima 12 predškolskih usta- okrajinska vlada izdvojila obnovimo većinu škola, vrtića i učeničkih nova, 38 osnovnih, 20 srednjih škola i šest je nova 253 miliona dinara domova. U tome nam pomaže i Kancelarija učeničkih domova – nabrojao je Njilaš. za obnovu i rekonstrukciju za upravljanje javnim ulaganjima, s kojom Ova sredstva, prema njegovim rečima, 76 predškolskih ustanova, imamo potpunu koordinaciju u tom poslu biće uložena u ustanove koje se nalaze u čak škola i domova u Vojvodini. – naglasio je predsednik Pokrajinske vlade. 36 lokalnih samouprava od ukupno 45 koliko Tim povodom potpisani su Mirović je pohvalio ažurnost resornog Po- ih ima u Vojvodini, a mnogo bolje uslove za u Banovini novi ugovori s krajinskog sekretarijata za obrazovanje. učenje i vaspitanje ubuduće će imati 28.506 direktorima vaspitnih i obrazovnih ustano- – Njilaš je u kratkom roku uspeo da pri- dece. Pva, a tom činu prisustvovali su predsednik premi ove ustanove da urade projekte i kon- Pokrajinske vlade Igor Mirović i pokrajinski kurišu za sredstva iz pokrajinskog budžeta. sekretar za obrazovanje, propise, upravu i Sledeće godine biće izdvojena još znatnija nacionalne manjine Mihalj Njilaš. sredstva za ovu namenu. On je istakao da je Mirović je naglasio da su ove godine prvi ova aktivnost jedna od onih koja će obeležiti Sekretar Mihalj Njilaš podsetio put izdvojena ovako znatna sredstva za mandat sadašnje Pokrajinske vlade. je da je u maju uspešno obrazovne ustanove. Resorni sekretar Mihalj Njilaš podsetio – Za nas je ovo jedan od najvažnijih zada- je da je u maju najpre uspešno realizovan realizovan konkurs za dodelu taka, jer želimo da podržimo one ustanove konkurs za dodelu sredstava za izradu pro- sredstava za izradu projektno- u kojima borave, uče i vaspitavaju se naša jektno-tehničke dokumentacije i tada je tehničke dokumentacije i tada deca. Reč je o objektima u koje se decenija- usmereno nešto više od 48 miliona dinara ma nije ozbiljnije ulagalo. Cilj je da na kraju za tu svrhu. je usmereno nešto više od 48 ovog mandata, a to je deo našeg programa, – Već smo tada najavili da ćemo nastaviti miliona dinara za ovu svrhu

8 31. AVGUST 2017. nsreporter.rs

Zapažen nastup Privredne komore Vojvodine u Novom Bečeju PKV okupila privrednike na Poljo-festu

ospojinski Poljo-fest sasvim sigurno prerasta u privrednim gazdinstvima, zemljoradničkim zadrugama, predu- tradicionalnu manifestaciju, rekao je predsednik zetnicima i ostalim privrednim subjektima koji obavljaju poljo- Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević na privrednu delatnost, pored kratkoročnih i dugoročnih kredita za otvaranju ove manifestacije u Novom Bečeju. obrtna sredstva, mehanizaciju i opremu, odobrava i investicione – Upravo zbog toga odlučili smo da zajedno sa kredite za izgradnju poslovnih prostora. Zadružnim savezom Vojvodine i Pokrajinskim – Banka kreditira poljoprivredna gazdinstva, preduzetnike i sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i ostale privredne subjekte i kao potpisnik Sporazuma o poslovnoj šumarstvo dovedemo grupu naših privrednika, članica Privredne saradnji s Garancijskim fondom APV odobrava kredite po svim Gkomore Vojvodine koji su predstavili kako svoje proizvode tako i konkursima Garancijskog fonda, koji su namenjeni poljoprivredi, važan deo privrede u našoj pokrajini. PKV i manifestacije kakav je a za koje Fond odobrava garancije – rekao je v. d. direktor Regio- Poljo-fest mesto su okupljanja privrednika, razmene informacija i nalnog centra Novi Sad Desimir Blašković. ukazivanja na poteškoće u poslovanju – istakao je Vučurević. Sava Graovac, vlasnik domaćinstva koje se bavi uzgojem man- Pod okriljem PKV-a nastupili su vinarija „Deurić” iz Male Re- gulica i preradom suvomesnatih proizvoda iz Kovilja, prvi put je mete, podrum kupinovog vina „Tatalović” iz Vršca, destilerija bio na Poljo-festu. „Hubert” iz Banatskog Velikog Sela, Banka Poštanska štedionica, – Bez udruživanja mali proizvođači ne mogu da izađu na trži- Garancijski fond AP Vojvodine, Razvojni fond Vojvodine, RPG šte. Pored Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, trebalo bi or- Sava Graovac iz Kovilja i RPG Radišić iz Čuruga. Na Poljo-festu ganizovati ovakve poljoprivredne smotre i u manjim opštinama stalno su bili prisutni sekretar Udruženja poljoprivrede PKV Je- kako bi se ljudi upoznali s problemima u poljoprivredi – istakao lena Drobnjak sa saradnicima. je Graovac. „Vinarija Deurić” prvi put je bila na Poljo-festu. Inače, manifestaciju je otvorio pokrajinski sekretar za poljopri- – Iskoristili smo ovaj nastup da pored prezentacije palete svo- vredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i tom prilikom jih vina ponudimo i turističke mogućnosti vinarije. Svi naši gosti je izjavio da je Poljo-fest, zbog bitnih sadržaja koji promovišu po- od ove godine mogu da posete i naš barik podrum i uz pratnju ljoprivredu i razvoj sela, prevazišao interes lokalne samouprave somelijera uživaju u vinima, prirodi i miru koji pruža Fruška i stekao regionalni karakter. Goste su pozdravili predsednik Op- gora – rekao je komercijalni direktor vinarije „Deurić” Zlatko Ži- štine Novi Bečej Saša Maksimović i predsednik Organizacionog vanić. odbora Matija Kovač, koji je istakao da će u budućnosti Poljo-fest Banka Poštanska štedionica u direktnom poslovanju s poljo- dostići međunarodni karakter. Đurić vs Popović

zložba Miodraga Dade Đurića i Lju- velikih majstora evropskog slikarstva Ibe Popovića u organizaciji Fondacije velikih formata – Đurićev „Diptih Mon- „Plavo” iz Beograda i Kulturnog cen- žavula” iz 1977. godine (150x500 cm) tra Novog Sada nazvana „Dado – Ljuba u vlasništvu njujorškog muzeja „Solo- – ukrštanja” biće svečano otvorena u mon Gugenhajm” i Popovićevu „Lepo- petak u 19 sati u Likovnom salonu Kul- ticu dana” iz 1976. godine (210x300 cm) turnog centra Novog Sada. Publika će koja se doskora čuvala u pariskoj galeriji moći da vidi po jednu kapitalnu sliku Tese Herold. 31. AVGUST 2017. 9 INTERVJUintervju

Autor: Miloš Dukić

lasnik kompanije „Energotehni- ka – Južna Bačka” i potpredsednik Upravnog odbora Odbojkaškog kluba „Vojvodina” Drago- ljub Zbiljić ponosno kaže da se dugi Vniz godina uspešno bori s izvoznič- kim lobijima koji posluju na tržištu Srbije u vezi s izvozom bakarnih se- kundarnih sirovina, kao i da se zala- že za to da se te sirovine prerade u Srbiji jer to predstavlja osnov srpske ekonomije. Ekonomska zaštita svake države, pa tako i Srbije, podrazumeva da se svim legitimnim sredstvima bori da zaustavi izvoz sirovina i poluproizvoda, a da stimuliše izvoz gotovih proizvoda, ističe Zbiljić. Šta bi time dobila domaća pri- vreda? – Omogućilo bi se da se sirovine prerade u domaćim proizvodnim kapacitetima i na taj način poveća bruto domaći proizvod iz kojeg direktno pro- izlazi mogućnost većeg zapošljavanja i jača se državni budžet. Ono što je u az- buci slovo A, to je u ekonomiji pravilo da su doradni ili prerađivački poslovi najprofitabilniji. Tu osnovnu ekonom- sku teoriju primenio sam u svom radu i od 2004. godine do danas. Firma „Ma- neks” iz Novog Sada, čiji sam vlasnik, jedna je od dve najveće srpske kompanije koje bakarne sirovine prerađuju u domaćim proizvodnim kapacitetima, pre svega u Topionici i Rafinaciji bakra u RTB „Bor” ali i u Valjaonici bakra Sevojno, zatim u fabrikama kablova Vlasnik kompanije „Energotehnika – Južna Bačka” u Zaječaru, Jagodini i Novom Sadu. Generalno gledajući, kao prerađivač- i potpredsednik UO OK „Vojvodina” ki potencijali u Srbiji izdvajaju se u prvom redu poljoprivreda i metalna in- Dragoljub Zbiljić dustrija. Kako ste postali vlasnik kompanije „Energotehnika – Južna Bačka”? Nakon desetogodišnjeg rada, tr- žišnog i kapitalnog ojačavanja, moja matična firma „Maneks” kupila je ve- ćinski paket akcija kompanije „Ener- Ekonomski gotehnika – Južna Bačka” Novi Sad. Javnost možda malo zna da provo- bitno od Elektrovojvodine u procesu privatizacije „Južnu Bačku” nisam kupio ja, već kompanije „Promist” i „Viktorija grupa” 2010. godine. Ve- patriotizam ćinski vlasnik kompanije „Energo- tehnika – Južna Bačka” postao sam tek krajem 2013. a jedini vlasnik po- četkom 2016. Ta kompanija postoji 60 godina, tokom kojih je projekto- nema cenu vala i izgradila na stotine trafosta- nica, stotine kilometara dalekovoda, gasovoda i toplovoda, kao i veliki broj Ekonomska zaštita svake države, pa tako i Srbije, podrazumeva termo i elektropostrojenja. Kako se danas kotira „Ener- da se svim legitimnim sredstvima bori da zaustavi izvoz sirovina gotehnika – Južna Bačka”? i poluproizvoda, a da stimuliše izvoz gotovih proizvoda 10 29.31. AVGUSTJUN 2017. – Po ocenama mnogih priznatih Posebno bih napomenuo i da profit inženjera i ekonomista, uz „Energo- ostvaren na stranom tržištu prika- projekt” Beograd, ona je energetski zujemo u bilansu kompanije u Srbiji brend Srbije. Meni je sinergija „Ma- i porez na dobit uplaćujemo u budžet neksa” i „Energotehnike – Južna Bač- Republike Srbije. ka” omogućila potpunu tržišnu do- Koliko je za poslovanje vaše minaciju u oblasti metalne industrije kompanije važan mlad i stručan i energetike pa slobodno mogu da ka- kadar? žem da je kupovina te kompanije bila – Ulaganje u mlade bila je već prak- apsolutni profesionalni pogodak. sa „Energotehnike – Južne Bačke” Među vašim najvažnijim ali kad sam je kupio. Taj koncept mi se i najpoznatijim poslovima dosad veoma dopao i dodatno sam ga una- svakako je bilo ispumpavanje vode predio. Ponosimo se saradnjom sa s površinskog kopa „Tamnava – Za- Srednjom elektrotehničkom školom padno polje” u Kolubari, jednog od „Mihajlo Pupin” u Novom Sadu, u digao očekivanja za sledeću sezonu najznačajnijih delova EPS-a? kojoj imamo velik broj stipendista. na nov nivo. Smatram da je dužnost – Svakako, svi se još sećamo straš- Možda je još važnije da smo preteča domaćih privrednika da pomažu srp- nih poplava 2014. i njihovih posledice. dualnog obrazovanja jer imamo celo ski sport kako bi naši igrači ostali u „Energotehnika – Južna Bačka” dobila odeljenje koje je Srednju školu „Mi- domaćim klubovima i kako bi tribu- je taj posao na tenderu. Komercijalna hajlo Pupin” završilo na nemačkom ne bile pune a titule postale uobiča- ponuda moje kompanije bila je više i srpskom jeziku i tim učenicima ga- jena pojava. od dvaput manja od ponude nemač- rantujemo radna mesta nakon školo- Kompanija Sponzorski tim, koji predvodi kog KSB-a, jedne od najvećih svetskih vanja. „Energotehnika – Južna Bač- „Energo- kompanija „NS seme”, poslednjih kompanija. Moram istaći da izuzet- ka” stipendira i veliki broj studenata godina dokazao je veliku privrže- no poštujem veličinu i poslovnu sna- Univerziteta u Novom Sadu, a osnov tehnika – nost klubu, a sad je tu i „Energo- gu KSB-a, ali isto tako i da se baš na za stipendiju je prosečna ocena preko Južna Bač- tehnika – Južna Bačka”? – Ne samo mi, više od petnaest tom primeru ispumpavanja vode vide- devet na prvoj godini studija. ka” postala lo da srpske kompanije imaju dovolj- Kakve su im prilike za posao? kompanija sledilo je naš primer. Ve- no inženjerskog i monterskog znanja – Diplomirani inženjeri mašinske i je okosnica ćina tih kompanija bila je uz Južnu da izvedu tako složen posao. Rok za elektrostruke s prosečnom ocenom Bačku u Fudbalskom klubu „Vojvo- ispumpavanje minimum 80 miliona preko devet kod nas imaju zagaran- sponzor- dina”. Sad je sličan koncept u pita- kubika vode bio je svega 90 dana i mi tovano radno mesto i dobru poslovnu skog tima nju, uz određena pojačanja. Želim dodatno da pohvalim prisustvo Ad- smo u tome uspeli. šansu. Veoma dobro sarađujemo i sa OK „Vojvo- Kakvi su bili efekti tako veli- Školom „Dr Milan Petrović”, koju po- diko banke i Dunav osiguranja, sma- kog i važnog posla? hađaju deca sa smetnjama u razvoju dina” kako tram da je uz njihovu podršku spon- – Omogućili smo nesmetanu ek- i kojima kroz čitav niz akcija nudimo zorski deo doveden do savršenstva. sploataciju uglja, čime je zaustavljen lakše i lepše detinjstvo, ali i određe- bi poka- Te kompanije se u oblastima kojima uvoz uglja ili struje. Dobro izvedenim na radna mesta u budućnosti. Uložili zao viso- se bave veoma dobro tržišno bore sa poslom i omogućavanjem eksploata- smo velike svote u izgradnju novog stranim kompanijama i dokazuju vi- cije kolubarskog uglja, direktno smo edukativnog centra na više od 2.000 ku klasu u soku klasu. Zbog toga verujem da će i zaslužni za proizvodnju domaće stru- kvadratnih metara, u kojem radi pro- Evropi OK „Vojvodina” dokazati isto. je tokom 2015. godine, što je državi veren kadar, i to na poslovima dodat- Šta navijači Voše ali i ceo grad Srbiji uštedelo gotovo 200 miliona nih stručnih usavršavanja radnika, narednih godina mogu da očeku- evra predviđenih za uvoz struje ili ali i njihove pripreme za rad na stra- ju od tako snažnog sponozorskog uglja, ukoliko bismo uspeli da ispum- nom tržištu. tima? pamo vodu i osposobimo rudnik. Pri- Često ističete koliko vam je – Svi smo okupljeni oko istog ci- znanja za dobro obavljen posao kao stalo do Novog Sada? lja, da svojim kapitalom, znanjem i kompanija dobili smo ne samo od – Novi Sad jednostavno obožavam energijom dugoročno stabilizujemo Vlade Republike Srbije već i od Svet- i smatram ga najlepšim evropskim klub, na radost svih navijača. Narav- ske banke, koja je finansirala taj pro- gradom i iskreno ne bih mogao da no, Grad Novi Sad i gradonačelnik jekat, ali i od čitavog niza domaćih i zamislim život ni u jednom drugom Miloš Vučević u ovom poduhvatu ve- stranih kompanija. gradu. Rođen sam u Boru, u Novi Sad lika su nam podrška, bez koje ništa „Energotehnika – Južna Bač- došao sam kao student 1996. godine, ne bi bilo moguće. Ostaje samo da ka” nije ograničena samo na srp- ali imam osećaj kao da sam ceo život vreme pokaže našu zajedničku snagu sko tržište? proveo ovde i zaista sam vrlo emoti- kroz rezultate i napredak kluba. – Poslujemo i na veoma zahtevnom van kad je naš grad u pitanju. tržištu Nemačke, tamo smo suvlasni- Odbojkaški klub „Vojvodina” ci kompanije „RSE solution” iz Fulde. dobio je pred početak sezone ogro- Želim da istaknem da je „Južna Bač- mno pojačanje u vidu kompanije ka” partner i nemačke KfW banke za „Energotehnika – Južna Bačka”? poslove rekonstrukcija toplotnih i ko- – Uz generalnog sponzora „NS generativnih postrojenja, a te poslove seme” postali smo sponzor kluba i dobili smo na međunarodnom tende- okosnica sponzorskog tima. Pored ru. Na tim poslovima, koje izvodimo toga, imenovan sam za potpredsed- na tržištu Evropske unije, zapošlja- nika Upravnog odbora kluba. Novo- vamo isključivo radnike iz Srbije, koji sađani znaju da je naš grad – grad prolaze obaveznu dodatnu obuku u odbojke. Posle devet godina OK našem edukativnom centru i s našim „Vojvodina” je u prošloj sezoni vra- pečatom firme kao garantom znanja tio šampionsku titulu u Novi Sad, is- i sposobnosti kreću na EU tržište. punio želju vernim navijačima i po- 29.31. AVGUSTJUN 2017. 11 intervju

Zašto Zakon o rodnoj, a ne o polnoj ravnopravnosti, koja je suštinska razlika između dva termina? – Pol se odnosi na anatomske i fiziološke razlike koje definišu muško i žensko telo, dok se rod odnosi na psihološke, društvene i kul- turne razlike između muškaraca i žena. Na- čelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije jedno je od temeljnih ljudskih prava. Rodna ravnopravnost – ravnopravnost polova – na- čelo je socijalne filozofije koje podrazumeva jednakost između muškaraca, žena i osoba drugačijih rodnih identiteta u društvenom i političkom životu. Prema Evropskoj povelji o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, rodna ravnopravnost pretpostavlja da u jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da dopri- nesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice. Koje važne novine nam donosi zakon? Stojanka Lekić, – Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti tre- predsednica Odbora za sport i omladinu Skupštine Vojvodine ba da omogući povećano učešće žena u po- litičkom i javnom životu, da ih ima više na mestima odlučivanja i donošenja odluka, a to će se postići uvođenjem kvota od 40 odsto za manje zastupljeni pol u organima uprav- ljanja i rukovođenja, u medijima, obrazova- Žene i muškarci nju, kulturi, nauci i sportu. Ove kvote će se primenjivati i u političkim strankama kao i na listama kandidata na izborima. Poslo- davcu će biti zabranjeno da na konkursu za konačno potpuno posao traži podatke o ličnom i porodičnom životu i planovima, da traži da se uz radnu biografiju prilaže i fotografija, kao i da pravi bilo kakvu selekciju na osnovu izgleda, da prilikom zapošljavanja pita kandidata o ravnopravni bračnom stanju, najčešće ženu da li je udata ili planira li da se venča, da li ima decu i da li planira da rađa decu, da trudnicu otpusti s posla ili prebaci na slabije plaćeno radno mesto ili da je onemogući u napredovanju. Narodnoj skupštini pred Kakva je trenutna situacija? Poslodavcu će usvajanjem je Zakon o – Statistički podaci pokazuju da žene u Sr- rodnoj ravnopravnosti biji godišnje rade 40 dana više od muškara- biti zabranjeno koji uređuje pitanje zašti- ca, da su manje plaćene, treba im triput više te žena i njihovu potpu- vremena da bi napredovale na poslu i zato je da na konkursu nu ravnopravnost s muš- predviđeno da muškarci i žene za isto radno karcima. Stojanka Lekić, mesto i stručnu spremu budu isto plaćeni. za posao traži predsednica Odbora za sport i omladinu Zakon predviđa i nestanak mizoginog i sek- USkupštine Vojvodine i članica skupštinskog sističkog rečnika iz medija. Zakon prepozna- Odbora za rodnu ravnopravnost, za Novo- je sve vrste nasilja – ekonomsko, psihološko podatke o ličnom i sadski reporter kaže da ovaj zakon treba da i fizičko i predviđa uvodenje SOS telefona, bude usvojen što pre, ne samo zbog akcio- sigurne kuće i prihvatilišta, psihološko save- porodičnom životu nog plana za poglavlje 23. u procesu pristu- tovanje, pomoć žrtvama seksualnog nasilja, panja Evropskoj uniji, koje se tiče osnovnih kao i prevenciju nasilja. Lokalne samouprave i planovima, ljudskih prava, nego i zbog toga što se na imaće obavezu da formiraju stalna tela za tom pravnom aktu radilo dugo i temeljno. ravnopravnost polova. Donošenjem Zakona o rodnoj ravnoprav- Zašto je važno da zakon bude brzo kao i fotografije nosti, Srbija bi pokazala da je spremna da usvojen? uredi pitanje zaštite žena i njihovu punu – Zakon o rodnoj ravnopravnosti treba da kandidata ravnopravnost s muškarcima i da je napra- bude usvojen što pre, ne samo zbog akcionog vila veliki pomak u oblasti rodne ravnoprav- plana za poglavlje 23. koje se tiče osnovnih nosti pa se danas nalazi na nivou evropskih ljudskih prava, već pre svega zbog toga što Autor: Eržebet Marjanov zemalja. se na njemu radilo dugo i temeljno, što su ga 12 31. AVGUST 2017. podržale mnoge institucije, civilni sektor i ljenje nasilnika iz stana odnosno zabrana gotovo sva ministarstva. Nadam se da će se prilaska žrtvi nasilja, a ukoliko je nasilnik naći rešenje oko poslednjih usaglašavanja i Žene u Srbiji godišnje rade prekrši, upućuje se u zatvor. U prvom me- da će zakon vrlo brzo biti usvojen. Donoše- 40 dana više od muškaraca, secu primene takvih slučajeva bilo je 200. njem Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Srbi- Ohrabruje činjenica da udaljavanje nasilnika ja bi pokazala da je spremna da uredi pitanje manje su plaćene, treba im iz stana više ne zavisi od subjektivne pro- zaštite žena i njihovu punu ravnopravnost cene policajca: svaki policajac sada ima li- s muškarcima, kao što je bila spremna da triput više vremena da bi stu rizika na osnovu koje donosi procenu o napravi veliki pomak u oblasti rodne ravno- napredovale na poslu... ugroženosti žrtve – ako postoji samo jedan pravnosti pa se danas nalazi na nivou evrop- od rizika, policajac je dužan da privremeno skih zemalja. udalji nasilnika iz stana, čime se šalje po- Da li se njegove odredbe odnose i na i muškaraca predviđa da nadzor nad nje- ruka ostalim nasilnicima da vode računa o privatni sektor? govim sprovođenjem obavlja ministarstvo svom ponašanju. – Zakon ne pravi razliku između privat- nadležno za poslove ravnopravnosti između Kako ćete glasati o drugom rebalan- nog i državnog sektora, što znači da se pita- žena i muškaraca odnosno ravnopravnosti su pokrajinskog budžeta? nje rodne ravnopravnosti i primena zakona polova. U delu koji se tiče prava i obaveza – Naravno da ću glasati za rebalans po- odnosi na sve u zemlji. poslodavaca i pružaoca usluga i zaposlenih, krajinskog budžeta. Drugi rebalans pokra- Ko će kontrolisati sprovođenje za- nadzor vrši Inspektorat za rad. jinskog budžeta, baš kao i prvi, rezultat je kona? Nedavno je stupio na snagu i Zakon realnih prihoda, ovoga puta je to od poreza – Za razliku od prethodnog nacrta zako- o sprečavanju nasilja prema ženama, da na dobit preduzeća, što je poruka da predu- na, u ovom imamo i kaznene odredbe, tj. li imate informacije o tome kako je zakon zeća rade i da politika Vlade Republike Sr- sankcije za one koji zakon ne primenjuju, a primljen u javnosti? bije daje rezultate. Predsednik Pokrajinske to se odnosi na poslodavce, ali i na organe – Novi Zakon o sprečavanju nasilja pre- vlade Igor Mirović u svom ekspozeu rekao javne vlasti. Novčane kazne za njih su od ma ženama koji je stupio na snagu 1. juna je da će se Vlada Republike Srbije i lokalne pola miliona do milion i po dinara, dok će 2017. godine, počeo je da daje rezultate. Za samouprave okupljati oko projekata i sred- političke stranke, sindikalne organizacije i dva meseca primene zakona izrečeno je oko stva ulagati u investicije pa će i sredstva od udruženja za nepoštovanje zakona plaća- 5.000 hitnih mera zaštite od nasilja u poro- ovog rebalansa biti opredeljena za investicije ti od trista hiljada do milion dinara. Pred- dici, što u statističkom prevodu znači da se i za refinansiranje duga koji nam je ostavila log zakona o ravnopravnosti između žena dnevno izrekne oko 100 mera za hitno uda- prethodna vlast…

УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУ УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУ Правни факултет за привреду и Правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду правосуђе у Новом Саду Број: 29/1 Број: 29/2 Дана: 29.08.2017.г. Дана: 28.08.2017. г.

На основу члана 122. Статута Правног факултета за привреду и На основу члана 122. Статута Правног факултета за правосуђе у Новом Саду (у даљем тексту: Факултет), декан Факултета, привреду и правосуђе, Нови Сад (у даљем тексту: Факултет), декан расписује Факултета, расписује

КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ И ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ И ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ НАСТАВНИКА ОДНОСА САРАДНИКА и то са: за: а) 2 наставника за Грађанскоправну ужу научну област а) 4 сарадника за Грађанскоправну ужу научну област - са пуним или непуним радним временом 2 извршиоца - са пуним радним временом 7 извршиоца б) 3 наставника за Кривичноправну ужу научну област б) 5 сарадника за Кривичноправну ужу научну област - са пуним или непуним радним временом 3 извршиоца - са пуним радним временом 8 извршиоца в) 3 наставника за Привредноправну ужу научну област в) 3 сарадника за Привредноправну ужу научну област - са пуним или непуним радним временом 3 извршиоца - са пуним радним временом 7 извршиоца г) 3 наставника за Међународноправну ужу научну област г) 3 сарадника за Међународноправну ужу научну област - са пуним или непуним радним временом 3 извршиоца - са пуним радним временом 7 извршиоца д) 3 наставника за Јавноправну ужу научну област д) 3 сарадника за Мултидисциплинарну економску ужу научну - са пуним или непуним радним временом 3 извршиоца област ђ) 3 наставника за ужу научну област Општа и теоријска - са пуним радним временом 5 извршиоца - са пуним или непуним радним временом 3 извршиоца ђ) 4 сарадника за Општу и теоријску ужу научну област е) 1 наставник за Мултидисциплинарну економску ужу научну област - са пуним радним временом 7 извршиоца - са пуним или непуним радним временом 1 извршилац е) 4 сарадника за Јавноправну ужу научну област - са пуним радним временом 5 извршиоца Радни однос се заснива на одређено време (са реизбором на 5 година) за доцента и ванредног професора и страни језик, а за редовног Радни однос се заснива на одређено време, са професора на неодређено време. реизбором на 1 годину за сарадника у настави, а за асистента са Рок за подношење молби је 15 дана од дана објављивања реизбором на 3 године. Рок за подношење молби је 15 дана од конкурса. дана објављивања конкурса. Услови: услови конскурса су предвиђени чланом 121. -123. Статута Услови: услови конскурса су предвиђени чланом Факултета и чланом 63., 64. и 65. Закона о високом образовању („Службени 121. Статута Факултета и чланом 70., 71. и 72. Закона о високом гласник РС„ бр. 76/05, 100/2007 – аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010, образовању („Службени гласник РС„ број 76/05, 100/2007 – 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015-аут.тум. и 68/2015). аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010 и 93/2012). Пријаве са комплетном документацијом доставити на адресу: Пријаве са комплетном документацијом доставити на адресу: Правни факултет за привреду и правосуђе, Нови Сад, Правни факултет за привреду и правосуђе, Нови Сад, ул. Гери Кароља бр. 1 ул. Гери Кароља бр. 1 е-mail: [email protected] Тел. 021/400-499, локал 21; е-mail: [email protected]

31. AVGUST 2017. 13 Mesna zajednica „Gavrilo Princip” među najstarijima u gradu Satelit sve urbanije naselje Prema Generalnom urbanističkom planu Novog Sada do 2021. godine, planirano je rušenje starih kuća na Malom Satelitu i gradnja saobraćajnice koja bi povezala Satelitsku pijacu s Ulicom Bate Brkića

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Z „Gavrilo Princip” ća u sastavu industrijske zone Radna zona obuhvata jugoistočne zapad – nekadašnji „Jugoalat”, fabrika za delove Novog naselja, proizvodnju alata, zatvorena fabrika „Ju- Satelit i delove indu- godent”, koja je proizvodila zubarsku opre- strijske zone Radna mu, „Autokop”, fabrika za proizvodnju zona Zapad. Satelit je rezervnih delova, „Dunav”, fabrika za pro- gradska četvrt koja se izvodnju ortopedskih pomagala koja i danas nalazi na zapadnoj periferiji Novog Sada, uz postoji, a s druge strane, bliže Veterniku, MFutoški put. nalazi se JGSP Novi Sad. Južnu granicu Satelita čini Futoški put, U istočnom delu naselja nalaze se žele- zapadnu Bulevar kneza Miloša, istočnu Bu- znička pruga i ranžirna železnička stanica. levar Slobodana Jovanovića, dok severnu Godinama se planira njihovo izmeštanje da granicu predstavlja Bulevar Jovana Dučića. bi se taj prostor oslobodio za nove stambe- Prema nekim tumačenjima, Satelitu pripa- no-poslovne sadržaje. da i deo Radne zone Zapad (Rasadnik), koji Ostali značajni privredni subjekti su Sate- se nalazi između Bulevara kneza Miloša na litska pijaca, koja posluje u okviru JKP „Trž- istoku i ulice Somborska rampa na zapadu. nica”, i supermakreti Rodić i Tempo koji se Susedna naselja su: Telep na jugu, Novo nalaze u centralnom delu naselja. naselje na severu i istoku i Veternik na zapadu. U administrativnom smislu, Satelit je Rušenje i zidanje. Prema Generalnom deo mesne zajednice „Gavrilo Princip”, ko- urbanističkom planu Novog Sada do 2021. joj pripadaju još i jugoistočni delovi Novog godine, planirana je potpuna rekonstruk- naselja, kao i delovi Radne zone Zapad. cija centralnog dela Satelita odnosno ruše- nje starih kuća na Malom Satelitu, umesto Nebesko telo. Satelit je nazvan po ne- kojih bi bila izgrađena nova saobraćajnica beskim telima, pratiocima planeta u vasioni, koja bi povezala Satelitsku pijacu s Ulicom jer je, kada je izgrađeno, i ovo naselje bilo Bate Brkića. Ova saobraćajnica će predstav- pratilac Novog Sada. Centralni deo Satelita ljati centralnu ulicu na Satelitu, a oko nje se naziva se Mali Satelit ili Tozinovac. Prema predviđa izgradnja modernih višespratnica nekim tumačenjima, naziv Tozinovac odno- sa stambeno-poslovnim sadržajima. si se i na istočni deo Satelita, između Malog Važnije ulice na Satelitu su: Futoški put, Satelita i Zapadne privredne zone. Prema Bulevar kneza Miloša, Bulevar Slobodana knjizi dr Slobodana Ćurčića „Naselja Bač- Jovanovića, Bulevar Jovana Dučića, Bate Br- ke – geografske karakteristike”, u istočnom kića, Stevana Hladnog, Miloja Čiplića. Grad- delu današnjeg Satelita još 1952. postojale ski i prigradski autobusi koji prolaze pored su kuće. Izgradnja centralnog dela današ- naselja jesu: 2, 6, 7, 8, 52, 53, 54, 55 i 56. kada urbanistički plan bude sproveden, a to njeg Satelita počela je 1956/57. godine, kada Uži deo Satelita do 1989. činile su mesne znači da se čeka rušenje kuća, što je predu- su sagrađene prve kuće na današnjem Ma- zajednice „Gavrilo Princip” i „Boris Kidrič”. slov za izgradnju ulice/bulevara i tada će se lom Satelitu (Tozinovac). Tada je izgrađeno Referendumskom odlukom ove dve mesne i na slobodnim parcelama podići stambene nekomforno naselje na inicijativu tadašnjeg zajednice i deo Novog naselja spojeni su u četvrti. Problem je što se na terenu zara- gradonačelnika Todora Jovanovića Toze, po jednu mesnu zajednicu pod imenom „Ga- slom u korov baca smeće i stvara se depo- kom je i nazvan taj deo naselja. Ova faza vrilo Princip„. nija tu gde živimo, a ima i nesnosno mnogo izrazitog inteziteta gradnje traje do 1963. Prema podacima preduzeća JKP Informa- komaraca. Smeće je inače problematično i Od svoje izgradnje Satelit je imao karakte- tika Novi Sad, MZ „Gavrilo Princip” obu- tamo gde su postavljeni kontejneri. Ili nema ristike radničkog naselja, prvobitno s oskud- hvata Satelit i deo Novog naselja i ima 14.769 dovoljno kontejnera ili smeća ima previše i nim prizemnim kućama, da bi kasnije bile stanovnika – podaci su iz 2010. godine. uvek je razbacano okolo. Ne znam da li bi izgrađene komforne višespratne stambene bilo rešenje da se zamene nadzemni kontej- zgrade, pijaca, škola, vrtići i prodavnice. Zaraslo u korov. Deo gde se Satelit i neri za podzemne, ali ova slika je bezmalo Prostire se od Futoškog puta do Ložio- Novo naselje graniče ima nekoliko kuća i svakodnevna. Tuda prolaze i stari i deca, ničke ulice. U zapadnom delu Satelita nala- građevinsko zemljište koje je zapušteno i bude tu i pasa lutalica i stalno vrebaju bo- zi se sportski centar u okviru kojeg postoji zaraslo u korov. Stanari iz susednog soli- lest, zaraza ili ujed pasa – kaže penzioner stadion Fudbalskog kluba „Mladost”, kao tera i okolnih stambenih zgrada negoduju Vasa Stojkov. i tereni Teniskog kluba „Elite”. U starom svake godine zbog toga, ali ništa se još ne Prema njegovim rečima, deo preko puta delu Satelita nalazi se Osnovna škola „Mi- rešava. Bulevara Jovana Dučića uređen je i urbani- loš Crnjanski”. – Od nadležnih iz Mesne zajednice uvek zovan, a deo prema starom Satelitu je za- U naselju ima nekoliko fabrika i preduze- dobijemo isti odgovor: biće uređeno onda pušten. Stojkov kaže da inače voli ovaj deo 14 31. AVGUST 2017. Mesna zajednica „Gavrilo Princip” među najstarijima u gradu Satelit sve urbanije naselje Prema Generalnom urbanističkom planu Novog Sada do 2021. godine, planirano je rušenje starih kuća na Malom Satelitu i gradnja saobraćajnice koja bi povezala Satelitsku pijacu s Ulicom Bate Brkića

kada prvi autobusi kreću rano ujutro, a još uvek ima mnogo vozila na naftu. I buka joj smeta, ali tu se ne može ništa promeniti pa su ljudi navikli da žive u tim uslovima. S galamom i javnim redom i mirom nema problema, kaže Pantelićeva, i to zato što je pretežno stari komšiluk i svi se međusob- no poznaju. – Kad krene škola, deca nisu glasna i ne prave probleme jer su još mala. Bolje je slu- šati dečju graju i ciku nego svađu odraslih – rekla je Pantelićeva.

Javna rasveta. Nekoliko manjih ulica koje čine jezgro Satelita i Mesne zajednice „Gavrilo Princip” osvetljeno je iako je drve- će naraslo i ponegde zaklanja svetlo. – Žalimo se obično predsednicima stana- ra zgrada, koji onda upute žalbu Mesnoj zajednici pa sijalice budu zamenjene. Oko nas su bulevari tako da je na tim saobraćajnica- ma veća kontrola nadležnih, čak nam više smeta javna rasveta nego što imamo pri- medaba jer svetlo blešti u prozore. Stari deo Satelita, gde i ja živim, lep je zato što imamo klupe i zelene površine koje čak i mi održavamo. Sadi- mo ispred mnogih ula- za samoinicijativno cveće da nam bude još lepše, a onda se i manje parkiraju pod prozore – objasnila je Pantelićeva. grada jer sve što mu treba za život može da je Futog Parking je i u obezbedi tu, nadomak kuće, i ne mora da ide blizu, i ovom delu grada do centra, a što se tiče mira i tišine, vidi ih već godi- problem kao i svuda kao prednost življenja. nama po- u Novom Sadu. Me- z n a j e m o đutim, stanari imaju Pijaca i megamarketi. Satelitska pija- proizvođače razumevanja za svoje ca je pre nekoliko godina uređena i rekon- pravog futoš- susede, ali Pantelićeva struisana. Zahvaljujući toj investiciji Trž- kog kupusa. Za naglašava da je najveća gu- nice, 15.000 stanovnika ima zelenu pijacu i nas starosedeoce žva vikendom kada ljudi dola- mesto gde se svakodnevno može snabdevati pijaca je i odmor i raz- ze na pijacu. svežim povrćem i voćem. bibriga jer sretnemo komšije, – Subotom i nedeljom je uvek rizič- – Neki proizvodi ovde su malo skuplji nego malo se ispričamo i nasmejemo, pazarimo no ići sa zadnje strane pijace jer je saobra- na Futoškoj. Tamo je ipak veća ponuda i ima pa idemo kući da kuvamo. Takođe, dobro je ćaj mnogo veći, a i gužva se stvara pošto mnogo više ljudi. Ipak, mi koji godinama ži- što imamo dva velika marketa gde možemo ljudi parkiraju svuda pa nervozni vozači vimo u ovom kraju navikli smo na našu pi- sve da kupimo, a i konkurencija su pijaci i sviraju, pešaci žure da pređu i bude malo jacu i naše prodavce tako da smo zadovoljni pijačnim prodavcima pa su često prinuđeni svađe i nervoze. Radnim danom nije pro- i ponudom i izborom. Mnogo nam znači to da spuste cenu kako bi prodali robu, a mi blem naći mesto za parkiranje – navela je što su je uredili jer sada postoji red i radno imamo veći izbor – kaže Sofija Pantelić, koja Pantelićeva, koja nema veće primedbe na vreme. Opet, s druge strane, prednost Sa- stanuje u srcu Satelita preko 50 godina. rad javnih komunalnih preduzeća, mada telitske pijace najveća je u jesen, u vreme Njena zamerka je to što je JGSP blizu pa bi volela da su kontejneri svuda zamenjeni kupusa. Imamo najbolju ponudu pošto nam joj smetaju izduvni gasovi, naročito zimi podzemnim. 31. AVGUST 2017. 15 I N S T I T U T Program Dana polja ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO 9.15-10.00 - Okupljanje gostiju i ORGANIZUJE registracija 10.00-14.00 - Predavanja, obila- DAN POLJA ]DNGHPRRJOHGDLRVYHĻHQMH Detaljnije informacije o progra- mu, organizaciji predavanja i Poštovani, obilasku demo ogleda, kao i Sa posebnim zadovoljstvom Vas rasporedu štandova odeljenja i RJOHGDPRĻHWHQDÉLQDQDĞHP pozivamo na sajtu www.nsseme.com Dan polja Instituta za S poštovanjem, ratarstvo i povrtarstvo, Direktor Instituta prof. dr Jan Turan NRMLÉHELWLRGUĻDQ1.9.2017.

Kako do nas godine na oglednom polju https://goo.gl/maps/qj9NZ4zUB6q. ,QVWLWXWDQD5LPVNLPĞDQÏHYLPD

www.nsseme.com

16 31. AVGUST 2017. I N S T I T U T Program Dana polja ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO 9.15-10.00 - Okupljanje gostiju i ORGANIZUJE registracija 10.00-14.00 - Predavanja, obila- DAN POLJA ]DNGHPRRJOHGDLRVYHĻHQMH Detaljnije informacije o progra- mu, organizaciji predavanja i Poštovani, obilasku demo ogleda, kao i Sa posebnim zadovoljstvom Vas rasporedu štandova odeljenja i RJOHGDPRĻHWHQDÉLQDQDĞHP pozivamo na sajtu www.nsseme.com Dan polja Instituta za S poštovanjem, ratarstvo i povrtarstvo, Direktor Instituta prof. dr Jan Turan NRMLÉHELWLRGUĻDQ1.9.2017.

Kako do nas godine na oglednom polju https://goo.gl/maps/qj9NZ4zUB6q. ,QVWLWXWDQD5LPVNLPĞDQÏHYLPD www.nsseme.com

31. AVGUST 2017. 17 Šodroš, rajska divlja plaža

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

odroš ili Šocika, kako ga odmilošte zovu No- Vikendom ljudi dolaze najradije baš na ovu plažu jer se tu Gradski urbanisti planiraju da Kamenička ada, Šodroš, vosađani, divlja je plaža, ali jedno od najo- može kuvati, a da nikom ne smeta, uslužno se može koristi- jednog dana bude pretvorena u sportsko-turističku oazu miljenijih, najlepših i najposećenijih grad- ti i roštilj lokalnih kafanica, a hladovine ima za svakog. Novog Sada. skih kupališta. Šodroš je rukavac Dunava, Mnogi na Šociku svraćaju čamcem, onako usput, dok idu Urbanizam je analizirao kako bi Šodroš mogao da izgleda a na samom njegovom početku, na Dunavu na Mačkov sprud, Kamenjar ili se vraćaju na Štrand. Ako je u budućnosti, okvirno 2030. godine, kada bude bio gotov prostire se i plaža čiji je pesak kao iz priča društvo dobro, ostaje se na Šodrošu i sve druge opcije otpa- i novi most preko Dunava u nastavku Bulevara Evrope. iz davnina. Ovo mesto na Dunavu naročito daju za taj dan. U čamac se ulazi samo kad padne mrak da Predviđeno je da veći deo prostora bude namenjen za tu- vole mladi jer nema zabrana, mogu dovoditi i pse, može da bi se stiglo do kuće. S kopna se do Šodroša stiže i biciklom rizam, sport i ugostiteljstvo uz maksimalno očuvanje ze- Šse kuva, roštilja, a na raspolaganju su i kafanice, koje nude i kolima pošto se nalazi se na početku Ribarskog ostrva, lenih površina. predivnu domaću i porodičnu atmosferu. tačnije poluostrva, i gleda u poluostrvo gde se nalazi naselje Prema konceptu Generalnog urbanističkog plana za Rado dolaze i roditelji sa sitnom decom jer je bezbedno, Kamenjar. Šodroš nije samo plaža nego se deli na dva dela, 2030. godinu, na Kameničkoj adi bi pretežno bili sport- svi se poznaju pošto je atmosfera porodična i niko nije ner- pecaroški i kupački. Pecaroški deo Šodroša je na mirnoj ski sadržaji, sa sportskom halom i drugim objektima koji vozan, a i ulazak je besplatan, kao uostalom na svim divljim vodi, bliže gradu, međ lokvanjima i u društvu labudova. Tu bi prvenstveno služili za razvoj sportova na vodi, a zatim gradskim plažama, što je trenutno vrlo važna činjenica za nema kupača, ni slučajno. Voda je kao ogledalo i rezervisana i sportski tereni, dečja igrališta, biciklističke staze, trim- porodični buđelar. je samo za one koji je posmatraju i ne kupaju se. staze i slično.

18 31. AVGUST 2017. odroš ili Šocika, kako ga odmilošte zovu No- Vikendom ljudi dolaze najradije baš na ovu plažu jer se tu Gradski urbanisti planiraju da Kamenička ada, Šodroš, vosađani, divlja je plaža, ali jedno od najo- može kuvati, a da nikom ne smeta, uslužno se može koristi- jednog dana bude pretvorena u sportsko-turističku oazu miljenijih, najlepših i najposećenijih grad- ti i roštilj lokalnih kafanica, a hladovine ima za svakog. Novog Sada. skih kupališta. Šodroš je rukavac Dunava, Mnogi na Šociku svraćaju čamcem, onako usput, dok idu Urbanizam je analizirao kako bi Šodroš mogao da izgleda a na samom njegovom početku, na Dunavu na Mačkov sprud, Kamenjar ili se vraćaju na Štrand. Ako je u budućnosti, okvirno 2030. godine, kada bude bio gotov prostire se i plaža čiji je pesak kao iz priča društvo dobro, ostaje se na Šodrošu i sve druge opcije otpa- i novi most preko Dunava u nastavku Bulevara Evrope. iz davnina. Ovo mesto na Dunavu naročito daju za taj dan. U čamac se ulazi samo kad padne mrak da Predviđeno je da veći deo prostora bude namenjen za tu- vole mladi jer nema zabrana, mogu dovoditi i pse, može da bi se stiglo do kuće. S kopna se do Šodroša stiže i biciklom rizam, sport i ugostiteljstvo uz maksimalno očuvanje ze- Šse kuva, roštilja, a na raspolaganju su i kafanice, koje nude i kolima pošto se nalazi se na početku Ribarskog ostrva, lenih površina. predivnu domaću i porodičnu atmosferu. tačnije poluostrva, i gleda u poluostrvo gde se nalazi naselje Prema konceptu Generalnog urbanističkog plana za Rado dolaze i roditelji sa sitnom decom jer je bezbedno, Kamenjar. Šodroš nije samo plaža nego se deli na dva dela, 2030. godinu, na Kameničkoj adi bi pretežno bili sport- svi se poznaju pošto je atmosfera porodična i niko nije ner- pecaroški i kupački. Pecaroški deo Šodroša je na mirnoj ski sadržaji, sa sportskom halom i drugim objektima koji vozan, a i ulazak je besplatan, kao uostalom na svim divljim vodi, bliže gradu, međ lokvanjima i u društvu labudova. Tu bi prvenstveno služili za razvoj sportova na vodi, a zatim gradskim plažama, što je trenutno vrlo važna činjenica za nema kupača, ni slučajno. Voda je kao ogledalo i rezervisana i sportski tereni, dečja igrališta, biciklističke staze, trim- porodični buđelar. je samo za one koji je posmatraju i ne kupaju se. staze i slično.

31. AVGUST 2017. 19 Veliko istraživanje Novosadskog reportera: Kakva je bezbednost u novosadskim školama

Dve verzije istog događaja

Roditelji treba da saslušaju dete, ali i nastavnike jer često učenik jedno priča kod kuće, a drugo u školi

Autor: Petar Joksović Foto: Anabela Otoš

z sva naša nastojanja i rad Da bi predupredili loše stvari, roditelji tre- kulminaciju koja može uslediti u školi – kaže s učenicima i roditeljima, ba da slušaju dete, ali i nas, kaže Jasmina direktorka. postoje i deca koja napade Pastonjicki. ponavljaju, kaže direktorka – Naime, kad se nešto desi, treba saslu- Policijske vežbe. Deca vrlo teško do- Osnovne škole „Vasa Sta- šati sve strane. Pojedine loše stvari deca življavaju elektronsko nasilje. jić” Jasmina Pastonjicki. mogu da prihvate kao deo socijalizacije. – Formiranje i izostavljanje nekog s gru- – To su ona s poreme- Kad je neko gurnut ili udaren laktom u pe na Fejsbuku, vređanje preko društvenih ćajem u ponašanju, koja ne mogu da kon- prolazu pa mu se posle toga drug izvini, mreža... U pubertetskim godinama to su Utrolišu bes, agresiju... Kad vidimo da naš onda incident treba prevazići. Međutim, izuzetno važne stvari, iznenadili biste se napor kroz razgovore i uveravanja ne daje ponekad roditelji teže dožive takav doga- da saznate koliko je učeniku važno da bude rezultate, tražimo i od roditelja da se obra- đaj nego sam učenik. Zato je neophodno da priznat i da ga drugovi prihvataju odnosno te psihologu, psihijatru... Tada je jasno da je roditelji razgovaraju s odeljenskim stareši- da ne bude izolovan. Policija čak ima obu- problem toliko velik i složen da prevazilazi nom, nastavnicima, pedagogom, ako treba čene stručnjake koji putem radionica deci mogućnosti naše škole. Postoje dobre radi- i s direktorom, kako ne bi stvarali nešto objašnjavaju kako da se ponašaju, kako da onice i timovi van škole koji rade s takvom čega u stvari i nema. Svi zajedno treba da se postave u takvim situacijama. Držimo i decom i stvarno se vide rezultati. Nalaze se prepoznamo kad se dogodilo nasilje, a kad predavanja za roditelje da bismo im objasnili pri Razvojnom savetovalištu u Zmaj Ognje- nije – tvrdi naša sagovornica. kako da reaguju i kome da se obrate. na Vuka, a tu su i Centar za socijalni rad i Kako učenici sazrevaju i razvijaju se, me- Dečja bolnica, koja takođe ima psihologe i Medijacijom do rešenja. Kako bi- njaju i svoja interesovanja i prioritete, što psihijatre. Nekad su takvi slučajevi bili ret- smo saznali šta se stvarno dogodilo, obič- stvara različite motive potencijalnih suko- ki, jedan u nekoliko generacija, a danas je to no damo deci da napišu svoje viđenje sukoba ba. ipak dosta češće. i ono što misle o tome. – U nižim razredima to su uglavnom po- – Zatim pozovemo oba učenika i njihove sledice socijalizacije dece, dok s vremenom Deo socijalizacije. Kad je dete agre- roditelje pa kroz svojevrstan oblik medijaci- postaju proizvod osetljivog pubertetskog sivno, obično se ujedno radi i o poremećaju je tražimo rešenje. Tada roditelji vide s čime razvoja. Među prvacima i malo starijima pažnje i slabijem učenju. se mi u školi suočavamo. Jer dete jedno pri- kod nas nema posebnog nasilja, jer u to ne – Ne mogu ni da prate nastavu kako treba, ča kod kuće, a često sasvim drugačije pred možemo da računamo jurnjave po dvorištu čas im je predugačak pa ometaju i druge i svedocima. Neverovatno je kako se to me- usled čega neko padne, kad se gađaju blatom sebe. Odmah moram da kažem da poveza- nja, tada saznamo punu istinu. Čak i kad se i slične nestašluke. A i te situacije učiteljice nost između lošeg ponašanja na nastavi i desio incident na ulici, naša je obaveza da najčešće rešavaju u razgovoru s roditeljima. agresivnosti prema vršnjacima nije model, o tome razgovaramo jer su to naši đaci, ali U tom uzrastu mnogo je važniji poremećaj u ali najčešće je tako. Takođe, čim učenik po- uz saglasnost roditelja. Osim toga, želimo pažnji, najčešće među decom koja nisu bila pravi odnos prema učenju i ocene, promeni da znamo da li je razlog sukoba nešto u vezi zrela za polazak u školu – smatra naša sa- i ukupno ponašanje. s nastavom, kao i da sprečimo eventualnu govornica. 20 31. AVGUST 2017. Telefon privatan – poruke javne. nog krsta pa smo pravili paketiće za decu s smo im rekli da prenesu stolice. Polazak u peti razred velika je promena. Kosova i Metohije – nabraja naša sagovor- Na kraju su doneli maltene sve stolice iz – Devojčice već počinju da ulaze u pu- nica. škole, mnogo više nego što je bilo potrebno, bertet, kreću prva grupisanja, mnogi imaju pa su ih zatim sa zadovoljstvom vraćali. Vrlo pametne telefone pa počinje elektronsko Stolice i stolovi. Takve pozitivne im je važno da se nešto organizuje i da su nasilje. Deca su dosta hrabrija da se nepri- stvari decu mnogo motivišu. svi prisutni – podseća direktorka OŠ „Vasa mereno oglase putem društvenih mreža – Takmiče se na nivou razreda ili gene- Stajić”. nego uživo. Tako je naš učenik slao nepri- racije, žele da pokažu i istaknu se po ne- merene poruke devojčici iz drugog odelje- čem lepom. Sami sebi a i u očima drugih nja. Naravno, reagovali smo, razredni sta- postaju važni. Treba im staviti do znanja rešina ga je pozvao na razgovor a učenik šta se od njih očekuje i onda neće biti pro- Projekat Stanje bezbednosti mu je odgovorio: „Šta se vas tiče šta ja ra- blema. Interesantno je bilo i kada smo za učenika u novosadskim školama dim u svoje slobodno vreme? To je moj te- vreme završnog ispita prenosili stolice i sufinansiran iz budžeta Republike lefon i ja privatno mogu da šaljem poruke stolove od školske zgrade do fiskulturne Srbije – Ministarstva kulture kakve hoću”. sale koja je udaljena. Lepo smo se sa sed- i informisanja uz obaveznu Objasnili smo mu da njegov telefon jeste macima i osmacima dogovorili ko će šta napomenu. Stavovi izneti u tekstu privatno vlasništvo, ali da je porukom uvre- raditi i fantastično su odradili posao. Kad nužno ne izražavaju stavove dio devojčicu, da ga je ona prijavila i da zbog su, međutim, petaci videli šta se dešava, toga može da odgovara. bilo im je krivo što su isključeni. Onda organa koji je dodelio sredstva Bio je to znak za uzbunu da se hitno organizuje predavanje na temu elektronskog nasilja. – Objasnili smo deci da takve slučajeve mogu da prijave, da se niko ne sme šikanira- 59 ti, naročito preko raznih grupa na društve- dinara nim mrežama. Uz to, nikog ne smeju foto- grafisati ni snimati niti takve sadržaje smeju deliti preko interneta jer za to mogu da od- NJAM govaraju roditelji – ističe direktorka. RECEPT

Broj 181 · 25. avgust 2017. · svakog drugog PETKA ·59 dinara · CG 0,80 EUR · BiH 1,60 KM · MK 60 MKD

Važno je biti važan. Često se čuje da 1 8 1 1 0 u sedmom i osmom razredu devojčice čak 0 0 0 prednjače u vršnjačkom elektronskom na- silju. ZAŠTO SU DOBRE MASTI 9 5 5 2 0 0 – Njima je važnije da budu prihvaćene nezamenljive u ishrani 5 5 2 0 0 7 7 2 2 1 7 nego dečacima. I onda su spremne da ura- 7 7 2 2 1 7 de mnogo toga, da budu nemilosrdnije kad .2-(æ(16.(262%,1( 9 nekog ocrnjuju. U tom smislu karakteristi- čan je komentar našeg osmaka koji je rekao: muškarci najviše cene „Jao, kako one mogu da budu brutalnije od nas?”. ASIMETRI^NA ODE]A To je sada trend, prosto je svima bitno da budu važni i uvaženi pa se dešavaju takve skriva nesavr{enosti stvari. Pored toga, iz svakodnevog života, s ulice preneli su se u školu modeli pona- ČUDO OD DIJETE! šanja. – Oblačenje, šminkanje, malo slobodniji stavovi, cigarete... Strašno je da vidite na ulici ispred škole decu koja puše. Ne smeju to da rade u školskoj zgradi za vreme odmo- MRŠAVITE U SNU! ra, ali u parku im ne možete ništa. I to roditelji najčešće znaju – podseća direktorka. ZA 7 DANA 4 kg MANJE Takmičenje u dobroti. Vredno je ista- ZA LICE BEZ BORA ći i pozitivne primere. – Prošle školske godine su devojčici, koja BELANCE I GUSTIN se inače teško uklapa u društvo, i to zbog nje same, drugarice kupile matursku halji- nu i cipele da bi mogla doći na matursko Osvežavajući smuti veče. Takav gest koliko je redak toliko je i pohvalan. I iz toga se vidi da s decom treba znati. – U tom uzrastu problemi mogu da se re- šavaju i kroz zajedničke aktivnosti ili sekci- je, podsticanje humanosti ili nekih veština HOROSKOP kako bi se deca osetila važnom. Imali smo OTKRIVA igranku na kojoj je ulaznica bila dobrovolj- VRLINE I MANE! ni prilog za bolesnu devojčicu, a u tu akciju ZVEZDASTI ANIS UNI[TAVA bile su uključene i druge novosadske škole. STAFILOKOKU I KANDIDU Zatim smo prikupljali pomoć preko Crve- 31. AVGUST 2017. 21 jihova sloboda, prostoduš- Novosadski reporter u poseti Dnevnom nost i neposrednost do- boravku Udruženja MNRO miniraju ostavljajući jak utisak na svakog ko dođe u Dnevni boravak. A u boravku imaju program rada prema kom se osoblje ru- Druženje i Nkovodi. Prisniji odnos. Dnevni boravak Udru- osamostaljivanje ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvi- jenim osobama grada Novog Sada radi svaki dan od sedam do 14 sati i nalazi se na Novom naselju. Dvadesetak korisnika boravka dolazi na prvom mestu svakodnevno, i to samostalno kako bi se dru- žili, učili, osamostaljivali i korisno provodili Svi su posedali ukrug da bi razgovarali o tome šta pre podne van porodice. Karakterističnost ovog boravka je u tome što okuplja manje ih tišti i šta im se ne dopada kada nešto rade ljudi pa se samim tim stvara prisniji odnos između osoblja i korisnika te su i komunika- Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović cija i razumevanje među njima bolji. 22 31. AVGUST 2017. U ponedeljak, kada je ekipa Novosadskog – Donosili su albume sa slikama, pričali o reportera bila u poseti Udruženju, zatekli deci iz nekog drugog ugla koji mi nismo imali smo korisnike i negovateljice Jelku Lagun- Deca su upoznavala prilike da vidimo. Takođe, deca su upozna- džin i Mirjanu Smiljanić kako sede i vredno vala roditelje svojih drugara. Naučili su im recikliraju papir. Pridružili smo im se u poslu roditelje svojih drugara, imena, a i čuli su mnogo toga iz njihove mla- i neobaveznom razgovoru. Saznali smo od naučila su im imena, a dosti. Evociraju i uspomene iz detinjistva pa korisnika da je reciklaža veoma važan posao i ne samo da se upoznaju nego postaju i mnogo da na taj način pomažu da naša životna sredi- i čula su mnogo toga iz prisniji – ispričala je Mandićeva. na bude čistija i bezbednija za život. Ispričali njihove mladosti Njihova sloboda, prostodušnost i nepo- su nam kako se u svetu o tome već dugo vodi srednost dominiraju ostavljajući jak utisak računa, a da u našoj zemlji poslednjih godina na svakog ko dođe u Dnevni boravak. A u raste svest o važnosti reciklaže i da su se oni ovo je druga porodica. Dugo smo se uklapali boravku imaju program rada prema kom se aktivno priključili toj ideji reciklirajući, pored i navikavali jedni na druge. Urodilo je plo- osoblje rukovodi. papira, i plastične flaše. dom. Većina korisnika je moja generacija, a – Pišemo program koji obuhvata režim za svakodnevni dolazak ovamo zaista pozitivno svaki radni dan. Ranije nije bio strogo utvr- Psihološka radionica. Otkrili su nam utiče na sve nas. Bilo je i teških vremena za đen dnevni režim, ali smo poslednjih godi- i šta će uraditi s tim starim novinama koje Udruženje, Grad je kasnio s finansiranjem i na ukalupili neke osnovne potrebe i tačno su usitnjavali i stavljali u kartonske kutije. nismo dobijali redovno plate, ali finansijski odredili vreme za doručak, pauzu, radionice, Pošto dolaze praznici i razni jubileji drugih aspekt uvek je bio u drugom planu – priča što im pomaže da vode računa o sebi i svo- udruženja, u boravku uslužno prave mozaič- Mandićeva. jim navikama i zdravlju. Usvajanjem navika ke čestitke i u tome su vrlo vešti i maštoviti. ovde u boravku oni ih prenose u svoj dom, što Pohvalili su se kako već godinama sarađuju Razmišljanje o samostalnosti. Kaže je vrlo pozitivno. U suštini, ništa nije strik- s gradskim Crvenim krstom, da njihov rad da se svi trude da se međusobno podmlade, tno određeno i slobodni su da se ponašaju poštuju i druge humanitarne organizacije i da je važno da se uvek priča pozitivno i lepo, po nahođenju, ali da ne remete ostale – kaže da daju neprocenjiv doprinos drugim udru- da se zajednički raduju, grle i da se podrža- Mandićeva. ženjima ili institucijama. vaju. Istovremeno, u drugom delu prostorije sva- – Ovde smo svi prvo reagovali lično, a onda Priče o Aboridžinima. O njihovim po- kog ponedeljka održava se tkačka radionica. smo s vremenom naučili da je na prvom me- trebama uvek razgovaraju i usklađuju ih s po- Nju vodi Ljiljana Živković, članica Udruženja stu profesionalizam u poslu i da se sve mora trebama drugih korisnika jer ničija potpuna tkalja. Većina korisnika voli da tka i veoma posmatrati iz tog ugla. Jer korisnici nas lako samovolja nije u funkciji Dnevnog boravka. lako savladavaju tehniku ručnog tkanja. Iz zavedu svojim osmesima, pozitivnim stavom – Svako od njih ima različita interesovanja. ponedeljka u ponedeljak šarenim predivom i nateraju nas da se i mi otvorimo i da često Neki bi ceo dan gledali televiziju ili bi čitali ispoljavaju svoju maštu tkajući šalove i druge kažemo nešto lično što nismo želeli s njima novine. Ne možemo im to priuštiti jer sma- upotrebne predmete. da podelimo. Takvu našu iskrenost kasnije u tramo da to mogu da rade i kod kuće. Ovde Njihova mentorka Ljiljana kaže da su kori- nekom razgovoru iskoriste da opravdaju sebe želimo da im ponudimo drugačiji sadržaj koji snici koji iskazuju interesovanje za ovaj ručni oslanjajući se na naše greške koje smo im ot- će im nadoknaditi ono što im nedostaje. Bilo rad veoma posvećeni i da uvek nešto novo na- krili. Veoma su socijalizovani – napomenula je slučajeva da su korisnici smatrali da nisu uče i to primenjuju praveći novu stvar. Posle je Mandićeva. kreativni, da ne znaju da crtaju i boje, poku- radionice reciklaže i tkanja usledila je pauza Prema njenim rečima, svi korisnici borav- šali su i uverili se da umeju, a naročito ako za kafu i opušteni razgovor, a nakon odmora ka su iz porodica i odrasli su s roditeljima i smo ih pohvalili jer su sebe izrazili na sasvim sledila je psihološka radionica. Svi su pose- braćom i sestrama. Roditelji su im sad već drugačiji način. Imamo dva korisnika koji, re- dali ukrug i započeli razgovor o tome šta ih ostarili i zabrinuti su kako će se snaći u bu- cimo, brže računaju od mene. Imaju različite tišti i šta im se ne dopada kada nešto rade. dućem životu. afinitete i to podržavamo i trudimo se da im To je radionica zatvorenog tipa kojoj nismo – Najviše treba da razmišljaju o sopstvenoj ponudimo i ono što misle da im je nevažno. prisustvovali jer korisnici imaju pravo na pri- samostalnosti pošto ni roditelji nisu više u Budimo njihov potencijal – navodi koordina- vatnost. Pred sam kraj naše posete Dnevnom punoj snazi da mogu raditi sve umesto njih. torka Dnevnog boravka. boravku kolektivno su otišli na sladoled, a Neophodno je da deca sama shvate kako da Programom boravka obuhvaćene su pe- povod je bio rođendan stručnog radnika, pe- pomognu majci i ocu. Pomoć se sastoji od dagoško-edukativne radionice, na kojima se dagoga i koordinatora Dnevnog boravka Da- vrlo jednostavnih radnji poput odlaska po rade testovi opšteg znanja, računanje, pisa- nijele Mandić. Druženjem u poslastičarnici novine, iznošenja smeća, kuvanja kafe, čaja nje, poslovice, društvene igre, zatim radio- korisnicima i zaposlenima završio se pone- ili nekog jednostavnijeg obroka za ukućane, nica životnih veština, u kojoj stiču veštine deljak u boravku. na primer jaja, viršle i sl. Polazimo od osnov- da se osamostale da kupe nešto, da odu do nih stvari i od toga šta bi za nas bila pomoć pošte da pošalju pismo... Na muzičkim radi- Ostrvo mira. Danijela Mandić radi već u kući. Oni to prihvataju i vešto savladavaju onicama uče da pevaju, da se upoznaju s no- 10 godina u Udruženju. Počela je kao volon- korišćenje makaza i noža, iako je preporuka tama, instrumentima i razvijaju ljubav prema ter pa je radila kao stručni saradnik, bila je i da ih ne koriste jer je opasno. Vežbali smo muzici, radionica razvojno-korektivnih vežbi tehnički sekretar Udruženja, a danas je ko- upotrebu u kontrolisanim uslovima na radi- razvija njihov odnos prema sopstvenom telu. ordinator Dnevnog boravaka. Ima licencu za onicama, zajednički praveći sendviče, kana- U saradnji s Crvenim krstom imaju psihološ- rad kao i svi saradnici, a i Dnevni boravak pee, lakše poslastice, palačinke, pudinge. Iz ko-kreativnu radionicu, gde korisnici prave ima licencu. Danijela nam je ispričala svoje toga se izrodila ideja i poslednje dve-tri go- proizvode koje Crveni krst poklanja drugim viđenje rada u Udruženju. dine u decembru pravimo doručak za sve ro- ljudima. Takođe rade i mađioničarske radi- – Atmosfera u Dnevnom boravku izgleda ditelje. Obradujemo roditelje, a njihova deca onice na kojima demistifikuju trikove. Za- često kao beg od ružne stvarnosti. Mi smo sve urade sama – od pripreme do serviranja nimljive su kreativno-edukativne radionice još uvek ostrvo mira, gde vladaju poštenje, jela – objasnila je Mandićeva. jedne Australijanke, koja im priča o Aborid- iskrenost, ljubav, drugarstvo. Imamo običaj, žinima i životinjama iz ove daleke zemlje, kao i u svakom kolektivu, da se sporečkamo Sloboda ostavlja jak utisak. Kako kao i volonterske radionice koje održavaju i da neko kaže nekom ono što ne misli, pa kaže, većinu roditelja ne poznaju ili ih znaju studenti humanističkih nauka. Sarađuju i sa se izvinjavamo i mirimo. Sve što se tu doga- samo površno. Zato su u Udruženju organi- studentskom organizacijom AIZAK i dolaze đa doživljavam veoma emotivno kao i kole- zovali druženje roditelja s decom petkom po im studenti iz inostranstva koji takođe drže ginice, i svi smo veoma skladni i za sve nas podne, što je prilika da ih upoznaju. različite zabavno-edukativne radionice. 31. AVGUST 2017. 23 historia magistra vitae est

24 31. AVGUST 2017. eška bombardovanja nisu doživele samo današnje generacije Novosađa- na, kad su tokom agresi- Savezničko je NATO-a u proleće 1999. stradali ljudi, zgrade, mo- stovi, fabrike, rafinerija... Stariji sugrađani pamte i avgust i sep- Ttembar 1944. godine, sećaju se da su nas Amerikanci i Britanci bombardo- vali teže nego Nemci. Procenjuje se da rušenje je tad ubijeno oko hiljadu Novosađa- na, mnogo više nego u aprilskom ratu 1941. godine. Granate aviona 15. Vazduhoplovne armije angloameričkih snaga staci- onirane u Italiji padale su po Ulici Mak- Novog Sada sima Gorkog i Radničkoj, pogođen je Albus i mnoge druge fabrike, električ- na centrala, železnica, most... Na snim- cima iz Istorijskog arhiva Novog Sada takođe se vidi kako građani iz centra beže u skloništa, nažalost, nije bilo 1944. godine spasa za sve. 31. AVGUST 2017. 25 INTERVJU Vanredni profesor PMF-a dr Milena Bečelić Tomin sa

Sjaj zadovoljstva u očima mladih naučnika nema cenu Profesionalno sam ispunjena kad dobijem zahvalnicu od studenata za pruženu pomoć, kad traže moju podršku, kad se zaposle i s ponosom me predstave kolegama

Autor: Dragan Pejić ilena Bečelić Tomin zajedničko je da su efikasni, jednostavni i pre jim postrojenjima gde god je i koliko god je to doktorirala je hemiju svega bezbedni po životnu sredinu. moguće, moraće da naprave procenu nivoa 2007. godine na PMF- Kakvi su prvi rezultati, a šta očeku- potrebnog tretmana otpadnih voda koje pro- u, a šest godina kasni- jete na kraju istraživanja? dukuju i da usaglase njihov kvalitet sa zahte- je postala je vanredni – Prvi rezultati su obećavajući, no potrebna vima u zakonodavstvu do kraja 2025. godine. profesor na tom fakul- su dalja istraživanja koja bi dovela do praktič- Koliko god da nam to kalendarski izgleda da- tetu, za užu naučnu ne primene korišćenih materijala u realnim leko, s aspekta struke, materijalnih ulaganja, oblast zaštita životne sredine. Bavi se na- uslovima, postrojenjima za tretman otpad- nivoa potrebnog znanja, rešavanje ovakve vr- Mučnoistraživačkim radom u oblasti hemije nih voda. Očekujemo da ćemo, na osnovu ste problema je svakako hitno. i zaštite životne sredine, a posebna oblast dobijenih rezultata moći da procenimo efi- U kakvim uslovima radite, kakav je rada joj je tretman otpadnih voda. kasnost primenjenih procesa i prijemčivost stručni kadar i materijalne prilike? Radila je i kao saradnik na više projekata korišćenja navedenih materijala u tretmanu – Postoji veoma veliki broj mladih ljudi koji koje je finansiralo Ministarstvo za nauku i industrijskih otpadnih voda koje se generišu su zainteresovani da se bave ovom vrstom tehnološki razvoj Republike Srbije te na šest na teritoriji naše zemlje. istraživanja. Svakako im treba obezbediti projekata iz međunarodne saradnje. Aktiv- Koliko su vaša istraživanja aktuelna uslove u kojima mogu da iskažu svoje pune no učestvuje u razvoju i implementaciji na- i važna u svetu nauke, a koliko znače za istraživačke sposobnosti u smislu materijal- cionalnih podzakonskih akata u oblasti za- našu sredinu? nih resursa kao što su potrošni materijal i štite voda. – Aktuelno svakako jeste, a na to ukazuje i hemikalije, njihova brza i efikasna isporuka Čime se sve bavi vaša naučna grupa? veliko interesovanje u međunarodnoj nauč- kao i određeni laboratorijski uslovi za obav- – Istražujemo tretman industrijskih ot- noj zajednici za zelene i ekonomski isplative ljanje naučnoistraživačkog rada. padnih voda koje sadrže teška biodegrada- materijale koji se koriste u ove svrhe. U po- Kako biste ocenili uslove za istraži- bilna jedinjenja i metale primenom procesa gledu lokalne primene pomenutih materijala vački rad na vašem fakultetu u poređenju adsorpcije i unapređenih procesa oksidacije. i procesa, zasad su rezultati naših istraživa- s onima u regionu pa i u Evropi? U pogledu primene materijala, u procesima nja bez praktične primene, ali su problemi – Što se tiče konkretno uslova na Prirod- tretmana prednost se daje ekonomičnim, vezani za industrijske otpadne vode, njihov no-matematičkom fakultetu, u pogledu opre- prirodnim, efikasnim i ekološki podobnim kvalitet i ispuštanje u recipijente gorući. mljenosti laboratorija analitičkim aparatima materijalima. Ova istraživačka grupa bavi se Naime, ako se oslonimo na podatke iz na- i instrumentima, ne zaostajemo za vodećim ispitivanjem novih zelenih metoda i mate- cionalnih dokumenata kojima se poredimo naučnim institucijama u regionu pa i u Evro- rijala za uklanjanje zagađujućih materija iz s prosekom u EU, u Srbiji je oko 70 odsto pi. Međutim, glavni nedostatak su materi- tokova otpadnih voda. Primenjeni materijali stanovnika pokriveno uslugom sakupljanja jalna sredstva koja bi omogućila sprovođe- obuhvataju nanomaterijale, gline, otpadne otpadnih voda, a samo 12 odsto otpadnih nje većeg broj analiza i eksperimenata, kao i biljne materijale, pojedine vrste industrijskog voda se tretira. Industrije koje imaju primar- veću mobilnost istraživača van zemlje u cilju čvrstog otpada koji može biti iskorišćen u nu proizvodnju, nakon što primene principe razmene iskustava s naučnim radnicima iz ovu svrhu. Svim materijalima i metodama čistije proizvodnje i preventivne mere u svo- drugih institucija. 26 31. AVGUST 2017. Da li materijalni uslovi mogu biti Koje su vaše naučne i poslovne am- osnovni razlog da mladi naučnici odlaze bicije? na Zapad? – Bitniji od ličnih ambicija je osećaj nepro- – Sigurno je da su neki od mnogobrojnih cenjive vrednosti kada ugledate sjaj zado- razloga. Mladim naučnicima je za njihov rad, voljstva u očima mladih naučnih istraživača napredovanje i dostignuća na prvom mestu nakon što dobiju željene rezultate svog istra- potrebno zdravo okruženje u okviru pro- živanja. Sticanje rezultata je za njih značilo fesionalne sredine. Moraju osetiti da pred- dugotrajan rad, odricanje od mnogih stvari stavljaju važan potencijal budućeg razvoja u koje čine njihovu mladost, snalaženje u pru- jednoj oblasti, da su potrebni, vrednovani i ženim uslovima rada. Nije ambicija, ali vas nagrađivani. Svakako, ništa manje nije bitno čini profesionalno ispunjenim kada dobijete ni njihovo makrookruženje, porodični uslovi pismo zahvalnice od studenata za pomoć u odrastanja, stečena iskustva u toku školova- njihovim aktivnostima, kada traže vašu po- nja i tako dalje. No, analizu takvih globalnih dršku i kada se zaposle i s ponosom vas pred- kretanja pretpostavljam da mogu bolje da stavljaju svojim kolegama. Naučna ambicija pruže kolege koje se bave sociologijom kao cele naše grupe jeste dalji razvoj istraživa- naukom. nja u oblasti tretmana industrijskih otpad- Koliko su za naučna istraživanja važ- nih voda s nadom da će se stvoriti uslovi za ni uslovi, a koliko znanje, iskustvo, intui- njihovu praktičnu primenu. cija, upornost... – Smatram da je sve navedeno podjednako važno. Kvalitetno istraživanje zahteva pre Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem Knedle sa šljivama svega naučnu radoznalost koju prati znanje iz određene oblasti, a prethodna iskustva su svakako neprocenjiva. Naravno, da bi se neko istraživanje efikasno realizovalo, potrebni su velika upornost i zajednički rad svih člano- va tima. Na kraju, obezbeđivanje materijalnih uslova svakako bi stvorilo zdravu radnu POSLASTICE SA VOĆEM sredinu i omogućilo primenu istraživačkih 50 dinara rezultata. Specijalna izdanja Šta bi država i njene institucije trebalo da urade da odliv mozgova krene u suprotnom pravcu, dakle prema Srbiji, i da li je tako nešto uopšte moguće? – Zasad bi prioritet trebalo da bude da spre- čimo odliv mozgova. Podložni smo tome da za brojne probleme s kojima se susrećemo Broj 7 z Godina VII z 50 dinara z CG 0,75 EUR z BiH 1,50 KM z MK 50 MKD krivimo sistem u kojem se bavimo svojim profesijama, zaboravljajući da su i država i 9 772217 55201 6 sistem pojmovi, a da ih čine zapravo ljudi, dakle mozgovi. Potrebno je stvoriti uslove i na državnom nivou i na nivou institucija, da istraživači i budući vrhunski stručnjaci u svojim oblastima, budu ti koji će pokretati i usmeravati privredni i svaki drugi razvoj naše države i kreirati sistem u kojem se profesionalno razvijaju. U kojim naučnim oblastima bi najpre mogao da se dogodi priliv mozgova? – To zavisi od strategije razvoja jedne zemlje, ulaganja u određene naučne oblasti i, naravno, od sticanja uslova primene rezultata koji proističu iz istraživanja u datim oblastima. Primarni su, u svakom slučaju, stabilni uslovi života. Kako mlade privući nauci i objasniti im da nije bauk? – Mlade je potrebno od osnovnog obrazovanja, na interesantan i njima primeren način Zimnica zainteresovati za sve naučne oblasti, ukoliko sami pokažu afinitet prema njima. Takođe, bitna je i doslednost samih nastavnika i pro- fesora u obrazovnim institucijama da pribli- že đacima i studentima nauku kao buduću Slana i slatka profesiju. Bitno je i promovisanje nauke na mladima prijemčiv način, upravo kroz manifestacije kao što je Noć istraživača i slična dešavanja. 31. AVGUST 2017. 27 SPORT Počinje 40. Prvenstvo Evrope u košarci Preostali mohikanci traže zlato U Tursku je otputovao tim boraca za porodično blago pa ako izginu na parketu kako najavljuju, zašto i oni ne bi bili najbolji kao ranije generacije

Autor: Jovan Tanurdžić

anijih godina redovno sam išao na evropska košarkaš- ka prvenstva, uvek uveren da ćemo osvojiti zlato. Imao sam i razloga za to – igrao je naš tim snova. A sad je u Tursku otputovao tim boraca za porodično blago pa ako izgi- Rnu na parketu kako najavljuju, zašto i oni ne bi bili najbolji. Prva garancija mi je Saša Đorđević, vođa kao igrač – lider i na klupi. Sastav tima, me- đutim, podseća me na Švedsku 2003. godine, kad je takođe bilo mnogo otkaza i povreda. Selektor Duško Vujošević bio je daleko od medalje, s jednim od najloših plasmana još od pedesetih godina prošlog veka kad je tek bilo počelo da se stvara ono što je kasnije nazvano srpsko košarkaško čudo. Sve su reprezentacije manje-više oslabljene, ali Srbija na Evropsko prvenstvo u košarci dolazi osakaćena. Ili kako kažu u hrvatskom komšiluku, pomalo preterano mada ne i predaleko od istine – sa C-selekcijom. Srećom, selektor Saša Đorđević vešto skri- Đorđević energije ima i za rasipanje, ali Sve utakmice u grupi Srbija igra od 16 sati, va nezadovoljstvo – teško je uopšte zamisliti igračima je jasno da ako žele uspeh, a to je osim one s Belgijom 15 minuta kasnije i s bilo koga ravnodušnog na njegovom mestu medalja, moraju da zapnu kao nikad dosad, Turskom od 20. Prve četiri reprezentacije – jer zna da time blokira napade strepnje pa možda i više nego u klubovima. Već u ista- idu u osminu finala, a tamo se ukrštaju s i panike među igračima. Pričati o povreda- nbulskoj grupi neće biti jednostavno. Prva takmacima iz rumunske grupe, u kojoj su, ma i otkazima više nema smisla, najbolji su utakmica u petak s dosad nevažnim, ali pošto pored domaćina, još Španija, Hrvatska, Češ- ionako oni koji stave na sebe državni grb. su se kompletirali na svim pozicijama, vrlo ka, Crna Gora i Mađarska. Baš da bi ohrabrio preostalu dvanaestor- brzim i spretnim Letoncima, mnogo toga ku koja je, kako kaže Bogdan Bogdanović, može razjasniti. Možda im ne igra Porcingis, nastala prirodnom selekcijom, vrh Košar- ali tu su braća Bertans, Tima... Zatim Rusi, kaškog saveza Srbije pozvao ih je na pro- 21. pre dve godine i 17. pre četiri, sad konačno slavu 20 odnosno 40 godina od osvajanja s respektabilnim imenima, mada je pitanje Sve su reprezentacije manje- titula prvaka Starog kontinenta u Španiji i koliko kompaktnim. Turci, tipično za doma- više oslabljene, ali Srbija je Belgiji, a možda i 50. rođendana instituci- ću ekipu, žele prvo mesto u grupi, a obično je zvane Sale Nacionale. Ko se nije naježio imaju sastav i pomoć sudija za tako nešto. I osakaćena ili kako kažu u uz priče Dušana Ivkovića, Željka Obrado- na kraju Belgijanci, reklo bi se – lak zalogaj, hrvatskom komšiluku, pomalo vića, Saše Danilovića, Dejana Tomaševića a kad ono, pobediše Španiju sa 20 razlike u i Žarka Varajića, u ozbiljnom je istorijskom pripremnoj utakmici. Trojke puca ko stigne, preterano mada ne i predaleko hendikepu. ali je problem što im sve više ulaze. od istine – sa C-selekcijom

28 31. AVGUST 2017. Svetsko prvenstvo pokazalo da je članica KK „Liman” na dobrom putu za Tokio Velika bronza Milice Starović

Autor: Miloš Dukić

re tačno godinu dana Milica Starović bila je razo- u vrhu svetske sportske scene. To su najbolji društveni uzori jer čarana zbog lošeg plasmana na Olimpijadi u Riju pokazuju da se posvećenost, trud i istrajnost uvek isplate, i na u paru s Nikolinom Moldovan i u četvercu u kome nama je da ih promovišemo i skrenemo pažnju na prave vredno- su bile još Olivera Moldovan i Dalma Ružičić Be- sti – napisao je Vučević. nedek, ali ne toliko da ne bi rekla da već tada jed- Račice će se pamtiti kao jedno od najuspešnijih takmičenja va čeka Tokio 2020. i medalju. srpskih kajakaša, koji sve više izbijaju u prvi svetski plan. Samo Na tom olimpijskom putu zadesila se prva oz- poslednjeg dana bili su u pet finala, a aktuelni olimpijski i evrop- biljnija provera – Svetsko prvenstvo u češkim Račicama, gde je ski vicešampioni Marko Tomićević i Milenko Zorić ubedljivo PMilica zablistala s bronzanom medaljom na 200 metara. Člani- su osvojili najsjajnije odličje na hiljadu metara. Kroz liniju cilja ca Kajak-kanu kluba „Liman” trku je završila u vremenu 39.564, prošli su za 3:08.647, ostavivši iza sebe posade Češke i Slovačke tačno kao i Slovenka Špela Ponomarenko Janić, pa su obe bile za više od dve sekunde. Posle prošlogodišnjeg uspeha kontinui- bronzane. Zlatna Lisa Karington s Novog Zelanda bila je sekundu ranim radom sačuvali su postignutu formu i u borbu za medalje brža, a srebrna Dankinja Emi Astrand Jorgensen – pola sekunde. ušli potpuno spremni. Trka je bila vrlo brza i neizvesna pošto je Milica nakon lošeg – Osećali smo da smo u dobroj formi i pre nego što smo došli starta vrlo brzo počela da pristiže vodeću trojku. Još dugo na- ovamo. Znali smo da možemo napasti prvo mesto i sada smo to kon što su kajakašice prošle kroz cilj, sudijski tim odlučivao je i uspeli. Na Olimpijskim igrama je bilo teže, prvenstveno zbog o konačnom rezultatu i medaljama. Većalo se da li je moguće većeg pritiska. Što se same trke tiče, mislim da je ovo jedna od razložiti hiljaditi deo sekunde na još manju meru i videti da li je najboljih koje smo ikada izveslali – rekao je Zorić. makar i za to neznatno vreme bila brža Milica ili Slovenka. Na Medalju je osvojio i dvojac Nebojša Grujić/Marko Novaković, kraju su se sudije uverile da im postojeća tehnologija nije mogla na 200 metara, kroz liniju cilja prošli su treći s vremenom 31.451. pomoći pa nisu imale drugog izbora nego da obema takmičar- Prvo mesto u trci koja je do samog kraja bila neizvesna osvojili kama dodele bronzanu medalju. Tako smo posle ujdurme u Lon- su reprezentativci Mađarske Balaš Birkaš i Mark Balaška s vre- donu priređene Ivani Španović, ipak dočekali pravednu sudijsku menom 30.912, a nepune dve desetinke pre Grujića i Novakovi- odluku. ća kroz cilj su stigli Španci Karlos Garote i Kristijan Toro. Naši Dosad je Milica na najvećim takmičenjima nastupala u dvoj- bronzani reprezentativci tako su na najznačajnijoj ovogodišnjoj cu ili četvercu, a sad je pokazla da i sama mnogo može. Svetsku kajakaškoj smotri potvrdili treće mesto u svetskoj eliti osvojeno bronzu čestitali su joj predsednik Aleksandar Vučić, premijerka 2015. na SP u Milanu. Ana Brnabić i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Pobedničko postolje izmaklo je Kristini Bedeč jer je u kajaku na – Čestitam našoj reprezentativki Milici i njenom timu i mogu pet kilometara bila četvrta među 26 takmičarki. Ženski četvoro- samo da kažem hvala divnim mladim sportistima koji nas čine sed u sastavu Nikolina Moldovan, Milica Starović, Kristina Bedeč ponosnima i zahvaljujući kojima se Novi Sad i Srbija pojavljuju i Olivera Moldovan bio je sedmi.

31. AVGUST 2017. 29 30 31. AVGUST 2017. 24. AVGUST 2017. 31 ISSN 2406-2022