Филозофски Факултет, Универзитет У Београду Београдски Историјски Гласник Belgrade Historical Review
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
БЕОГРАДСКИ ИСТОРИЈСКИ ГЛАСНИК BELGRADE HISTORICAL REVIEW Vol. 1 (2010) Филозофски факултет, Универзитет у Београду БЕОГРАДСКИ ИСТОРИЈСКИ ГЛАСНИК BELGRADE HISTORICAL REVIEW Издавач: Publisher: Одељење за Историју Department of History Филозофски факултет Faculty of Philosophy Универзитет у Београду University of Belgrade Адреса редакције: Address: Чика Љубина 18-20/V Čika Ljubina 18-20/V 11000 Београд, Србија 11000 Belgrade, Serbia Eлектронска пошта: E-mail: [email protected] [email protected] Главни уредник: Editor-in-Chief: Др Никола Самарџић, редовни професор Prof. Dr. Nikola Samardžić, [email protected] Извршни уредник: Executive editor: Др Синиша Мишић, редовни професор Prof. Dr. Siniša Mišić, [email protected] Секретар редакције: Editorial secretary: Др Јелена Мргић, доцент Dr. Jelena Mrgić, [email protected] Технички секретар: Technical secretary: Мр Јелена Пауновић-Штерменски, Jelena Paunović-Štermenski, MA секретар Одељења за Историју secretary of the Department of History [email protected] [email protected] Редакција Editorial board Чланови Одељења за Историју (Београд): Members of the Department of History (Belgrade): Др Андрија Веселиновић, Др Радош Љушић, Др Маријана Рицл, Др Влада Станковић, Др Синиша Мишић, Др Никола Самарџић, Др Мира Радојевић, Др Јелена Мргић, Мр Јелена Пауновић-Штерменски Одељењe за Историју (Нови Сад): Department of History (Novi Sad): Др Ненад Лемајић, редовни професор Prof. Dr. Nenad Lemajić Одељењe за Историју (Ниш) Department of History (Niš) Др Ема Миљковић, ванредни професор Prof. Dr. Ema Miljković Историјски институт (Београд) Institute of History (Belgrade) Др Славенко Терзић, виши научни саветник Slavenko Terzić, Dr., Senior Research Fellow Инострани чланови: Foreign members: Prof. Dr. Oliver Jens Schmitt (Istitut für Osteuropäische Geschichte, University of Vienna, Austria), Prof. Dr. Ivo Goldstein (Odsjek za povijest, Filozofski fakultet sveučilišta u Zagrebu), Prof. Dr. Egidio Ivetić (Dipartimento di Storia, Universita di Padova, Italy), Prof. Dr. Selcuk Aksin Somel (Sabanci University, Istanbul, Turkey), Dr. Konstantin Vladimirovič Nikiforov (Institute for Slavic Studies, Russian Academy of Sciences, Moscow, Russian Federation), Prof. Dr. Hans- Michael Miedlig (Seminar für Mittlere und Neuere Geschichte, Georg-August Universität, Göttingen, Germany), Prof. Dr. Christos Stavrakos (Department for History and Archaeology, Faculty of Philosophy, University of Ioannina, Greece) Редакција се не сматра одговорном за ставове и мишљење аутора текстова / Editorial board holds no responsibility over attitudes and opinions expressed by the authors. Часопис БИГ се штампа један број годишње/ Journal BHR is published annually. Сву преписку упутити на / All correspondance should be directed to: [email protected] УДК ISSN БЕОГРАДСКИ ИСТОРИЈСКИ ГЛАСНИК BELGRADE HISTORICAL REVIEW Vol. 1 (2010) Oдељење за Историју, Филозофски факултет, Универзитет у Београду Department of History, Faculty of Philosophy, University of Belgrade Београд • Belgrade 2010 CIP — Каталогиѕација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд Прихваћено за штампу на седници Редакције 22. новембра 2010. године Издавање овог часописа су финансијски помогли Филозофски факултет у Београду и Министарство науке Владе Републике Србије Publishing of this issue was fi nancially aided by the Faculty of Philosophy in Belgrade and the Ministry of Science of the Government of the Republic of Serbia. Садржај /Content Реч уредништва / Editorial Introduction Никола Самарџић, Идеје за српску историју: обрасци и посебност 7 Nikola Samardžić, Ideas for Serbian History: Patterns and Uniqueness 21 Чланци / Papers Mirko Obradović, Barbarians or Not: Epirus and Epirotes in Strabo’s Geography 33 Мирко Обрадовић, Варвари или не: Епир и Епирци у Страбоновој Географији 47 Gligor Samardžić, Zu Problemen der Ubikation des römischen Straßennetzes und der 51 Raststätten Ad Zizio-Asamo in Süddalmatien Глигор Самарџић, Проблеми убикације римске путне комуникације и станица 67 Ad Zizio-Asamo у јужној Далмацији Siniša Mišić, Territorial Division and Representatives of the Local Administration in 69 the Medieval Bosnian State in 13th and 14th century Синиша Мишић, Територијална подела и представници локалне управе у 86 средњовековној босанској држави у 13. и 14. веку Jelena Mrgić, Some Considerations on Woodland Resource in the Medieval Serbia and 87 Bosnia Jелена Мргић, Размишљања о шумским ресурсима у средњовековној Србији и 101 Босни Ema Miljković, Th e Christian Sipahis in the Serbian Lands in the Second Half of the 103 15th century Ема Миљковић, Хришћани спахије у српским земљама у другој половини 15. 119 века Jelena Paunović-Štermenski, David Urquhart and the Links of Serbia with the Ideas of 121 the Polish Emigration Јелена Пауновић-Штерменски, Дејвид Уркварт и везе Србије са идејема пољске 135 емиграције Сузана Рајић, Примена парламентаризма у Србији (1889–1894). Проблеми и 137 посебности политичког развитка Suzana Rajić, Implementation of Parliamentarism in Serbia (1889–1894). Th e Problems 166 and Special Aspects of Political Development Aleksandar Rastović, Th e English about Belgrade in the 19th and the Beginning of the 169 20th century Александар Растовић, Енглези о Београду крајем 19. и почетком 20. века 178 5 Прилози/Contributions Александар Узелац, Прилози за „Лексикон градова и тргова средњовековних 181 српских земаља“ Прикази/Reviews Mirko Obradović: Th omas Corsten (Ed.), Richard W. V. Catling (Assist. Ed.), 189 Marijana Ricl (Associate Ed.), A Lexicon of Greek Personal Names, Volume V–A. Coastal Asia Minor: Pontos to Ionia, Oxford: Clarendon Press 2010, Pp. XXXVIII + 496 Mарија Копривица: Тања Рибар, Западне стране у средњовјековној босанској 196 држави, Београд: Свет књиге 2010, 285 стр. Синиша Мишић: В. Алексић, Живот и дело академика Михаила Динића, 198 Народни музеј у Пожаревцу и Центар за црквене студије, Пожаревац– Ниш 2009, 257 стр. Дејан Булић: Група аутора, Лексикон градова и тргова средњовековних српских 201 земаља — према писаним изворима, редактор Синиша Мишић, Завод за уџбенике, едиција посебна издања, Београд 2010, 362 стр. Vladimir Abramović: Saša Mišić, Albania — friend and adversary: Yugoslav politics 203 towards Albania 1924–1927, Belgrade 2009, pp. 261 Библиографија/Bibliography Марија Вушковић, Библиографија Србије за 2009. годину 205 Упутство за ауторе/Instructions for authors 239 Рецензенти / Reviewers 243 6 Београдски историјски гласник I, 2010 Belgrade Historical Review I, 2010 Реч уредништва Главни уредник Проф. др Никола Самарџић Одељење за Историју, Филозовски факултет Чика Љубина 18–20, Београд [email protected] ИДЕЈЕ ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ: ОБРАСЦИ И ПОСЕБНОСТ* Прошлост се понекад учини тамном, готово несазнатљивом. Њена искуства се настоје прилагодити надолазећем времену, али је будућност упорно неизвесна, пре свега услед неспособности историје да у своме кретању производи предвидљиву правилност, законитост. Поједина ми- шље ња су историји непосредно одрекла било какву улогу у том смислу. Успорено одвијање, у времену, култура, менталитета, и сталност поднебља, ипак открива обрасце понашања, мишљења и осећања. Јединство ов даш- њег простора, порекла, обичаја и свакодневице осветљава прошлост и будућност који се преплићу у садржајима, значењима и порукама. Бал- кан је симбол узајамних антагонизама, у појединачним ставовима и колективном расположењу, у мрежи митова који су истоветни, само нису заједнички. Митови су садржај идентитета, покретачка снага емоција, страсти, некад и рационалних одлука, готово опипљиви. Њихова стварна исто ријска подлога је неважна, некад непожељна. Вероватно није балканска, нити српска, изузетност, да се и прошлост и будућност сматрају веома изузетним. Народи и појединци овде имају увек једну нарочиту мисију. Колективни неуспех се, међутим, обично тумачи завером моћних, народним нејединством, издајом, или лошим усудом. Митови су богатство и посебност сваке колективне културе, али могу произвести, док су у служби, у употреби, разочарања и фрустрације. Једно од јасних одређења овог простора је управо у осећању важних разлика у узајамном односима са европском модерном културом која је митове, мада не и предрасуде, смештала у прошлост. У раздобљима у којима, пошто, макар привремено, не намеће искушења у међународним * Пројекат „Модернизација западног Балкана“ код Министарства науке Републике Србије (ев. бр. 147017) 7 БИГ I (2010) 7–32 односима, постепено пада у заборав, Балкан, међутим, остаје занемарен, симбол непријатних искустава и образаца лошег понашања. Српска историја остала је, у извесном смислу, персонификација балканске, мада се није одвијала само у Југоисточној Европи. Важно је и њено расејање, важне су и њене перцепције, у погледима са стране. Појам Балкана, затим и појединих балканских заједница, испрва само географски, препобразио се у једну од најистрајнијих моралних и политичких по- грдних етикета. Нарочито се византијски „тријумф варварства и религије“ (Е. Гибон) почео везивати за европске представе о читавом Југоистоку. Балкан је први „Трећи“ свет у XIX веку, и, вероватно, и задуго, последње велико подручје европске интеграције. Над Балканом, као парадигмом, и даље се надвија сенка предрасуда, укључујући сопствене, унутрашње, о укпетом простору етничких и расних мржњи, политичког колективизма и псеудорелигије. Српска историја се не може промишљати изван својих стварних историјских оквира, који су подразумевали опште системе, и у томе нема ничега изузетног. У тој историји и њеним тумачењима, без обзира да ли су научна, не постоји апсолутна граница