Kikinda, Julija Sida Paču Sofija Danica Lotić (Velika Ki- Roza Karačonji (Rosa Von Supruga Bele Žanet Šajnberger (Jeanette Kikinda, ? – V
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Makrena Maca Mokan (V. Melanija Magdalena Nina Ana Petrović (Velika Kikinda, Julija Sida Paču Sofija Danica Lotić (Velika Ki - Roza Karačonji (Rosa von Supruga Bele Žanet Šajnberger (Jeanette Kikinda, ? – V. Kikinda, 1901) za- Gajčić - Nikolić Tinković Prvi 1833 – 1908) je osnivačica prvog mod- (Novi Sad, 1851 – Ajvaz kinda, 1870-1935) je bila Karácsonyi), doživotna predsed- Danijela (Frau Béla Scheinberger) je bila dugogodišnja veštala je značajna sredstva Srp- (V. Kikinda, fudbalski sta- ernog udruženja žena kod Srba: Veliko Zrenja nin, 1920) je (Velika istaknuta članica i liderka nica Veliko-Kikindskog Ženskog von Daniel) je pri- predsednica Upravnog odbora Ve- skoj pravoslavnoj crkvi, Veliko 1829-1912) je dion je u Kikindi Kikindske Dobrotvorne Zadruge Srpki- nasledila Ninu Kikinda, Veliko Kikindske Dobro- Udruženja Humanitas je bila na padala uglednoj porod- liko Kikindskog Izraelitskog Žen- Kikindskoj Dobrotvornoj Zadruzi jedna od na- izgrađen 1922. nja 1873. Njen najznačajniji doprinos Petrović na mestu 1859- tvorne Zadruge Srpkinja, njegovom čelu od osnivanja or- ici Daniel. Zna se da je skog Društva - od osnivanja organi- Srpkinja, Srpskoj zanatlijskoj jvećih ktitorki Zahvaljujući emancipaciji žena je na polju „podizanja predsednice Veliko 1931) Dobrorvorne Zadruge ganizacije 1872/3. Udajom je osamnaest godina bila zacije sve do 1895. kada je zamenj- zadruzi, Ubogom domu, Srpskoj či- Srpske pravo - poklonu Magda- narodne industrije“ kada su „ženske ru- Kikindske Do- biće za- Srpkinja u Temišvaru i Do- „ušla“ u uglednu porodicu među liderkama Ve- uje kći, Julča Baro (Julcsa Barró). taonici, Pevačkom društvu Gusle, slavne crkve. lene Tinković kotvo rine“ postale cenjeni izvozni proizvo di brotvorne Zadruge pamćena brotvorne Zadruge Srpkinja Karačonji (Karácsonyi). Po liko-Kikindskog Žen- Za Julču Baro možemo pretpostaviti Srpskom narodnom pozorištu i Podigla je mana- koja je Ve- a žene na selu dobile mogućnost zaposle nja i Srpkinja gde je ostala kao pedagošk- Novosatkinja. Biće zapamćena načinu na koji je zabeleženo skog Udruženja da je udajom „ušla“ u uglednu Srpskom učiteljskom konviktu. Os- stir sv. Trojice, zaveštala „300 jutara likokikindskom sportskom klubu zarade. Nina Petrović je odlikovana počasnim članstvom Do- više od deset godina. Bila je muzički obra- inja i jedno vreme predsednica kao članica Pevačkog društva Gusle. Tokom njeno ime možemo pretpostaviti Humanitas i da je porodicu Baro (Barró). Jedan član novala je zadužbinu za školovanje oraće zemlje” i kuću u Kikindi u kojoj je Kosovo darovala komad zemlje između brotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja, Beogradskog Ženskog zovana. Koncertirala je na besedama, a Veliko Kikindske Dobrotvorne Prvog svetskog rata radila je kao dobrovoljna bol- da je u 1897/8. bila udovica i 1897. postala počasna te porodice je kao advokat bio siročadi koja je nazvana po njoj. danas Osnovna škola Đura Jakšić. Stevačeve bare i Barande. Društva, a odlikovana je i „srpskim Ordenom Krsta“. ogledala se i u komponovanju. Zadruge Srpkinja. ničarka u Aleksincu i Vrnjačkoj Banji. uživala veliki ugled i poštovanje. članica Društva. dugogodišnji sekretar Društva. 11 12 13 14 15 16 Desanka Sremac Katarina Telečki Prva velikokikindska babica bila je Bojana Stefanović (Čanadi, Ida Sendef (Ida Szendef) Kikinđan- Irena T. Jesenski (Jeszenszkyné T. Irén) je, na (Elemir, 1872 – Velika (Carsko Selo, 1880 – Ana Marija Hubert koja je 1801. 1881 – V. Kikinda, 1908) je 1905. ka, je kao najbolja studentkinja medi- talasu široko rasprostranjene akcije „podizanja do- Kikinda, 1948) do- Kikinda, 1956) je završila položila zakletvu i koja je zasigurno promovisana na Budimpeštanskom KIKINDA cine na budimpeštanskom Univezitetu maće industrije“ 1898, u Velikoj Kikidi osnovala brotvorka i borkinja studije medicine u Lozani radila kao babica. Godine 1834. u Ve- univerzitetu za „doktora celokupne 1897. imenovana od strane prosvetnih tkačku radionicu kao manufakturu. Zapošljavala je 23 za ženska prava bila 1905. i zatim radila kao likokikindskom Dištriktu babičkim medicine“. Radila je u bolnicama u vlasti, a na predlog profesora, za oko dvadest pet tkaljka i vezilja iz Kikinde i oko- je predsednica jedna od prvih lekarki u Vo- poslom su se profesionalno bavile: Njiređhazu, Temišvaru i Buzijašu demonstratorku na Mediciniskom fakul- line. Proizvodi ove privatne manufakture: „noćni Društva za prosveći- jvodini. Kao članica Društva Julijana Bahovski, Terezija Schuller, kao "ženski lekar" da bi otvorila tetu. Nepoznato je kako je dalje tekla ogrtači od srpskog platna...bogato ukrašeni zlatom vanje žene i rukovotk- za prosvećivanje žene Jelisaveta Nestorović, Julijana Bo- sopstvenu privatnu praksu u Ve- karijera Ide Sendef, i da li je praktiko- i srebrovezom, ženske i muške košulje od srpskog inja Zanatske škole držala je predavanja o žen- hovski, Anja Vidak, Klara Veselin i likoj Kikindi. Zabeleženo je da je 25 vala medicinu u Velikoj Kikindi. Pavle platna, batist takođe izvezen...“ našli su se i na za žene. Odlikovana skom zdravlju. Jedno vreme Apolonija Hauzer. Tereza Joanović stekla poštovanje i ugled naročito Šosberger je u knjizi „Jevreji u Vojvo- Svetskoj izložbi u Parizu 1900. O njoj se zna da je je Ordenom sv. Save je rukovodila Državnim dis- (Novo Miloševo, 1805 – V. Kikinda, ?) među ženama. Na nesreću, umrla dini“ pominje u spisku lekara u Velikoj bila ugledna građanka Velike Kikinde, pre- V reda. panzerom za odojčad. je bila prva Srpkinja babica u Kikindi. je vrlo mlada. Kikindi bez drugih podataka. duzetnica i supruga reformatskog sveštenika. 17 3 Darinka Brašovan (Vršac, 1870 – manastir sv. Bogorodice, 1939) je po za- vršetku Učiteljske škole u Somboru radila kao učiteljica u Novom Bečeju i Kikindi. Priče i pesme je objavljivala u listovima: Ženski svet, Javor, Neven, Golub i Spome- nak. Napisala je sledeće knige: Hrišćanin na hrišćanskom putu (1902), Večne za- grobne tajne (1906), Kovilje (1906), Pismo Srpkinjama (1906), Život sv. Vasil- ija Novog (1908), Život svetog Save (1909), Seja iz Bečeja dobroj deci (1912). 18 Danica Bandić (Zagreb, 1871 – Beograd, 1950) je po završetku Učiteljske škole u Somboru radila kao učiteljica u Kikindi. Biće zapamćena kao osni- vačica Devojačkog sokola (1921), Društva za prosvećivanje žene i Zanatske škole za žene i rediteljka Velikokikindske srpske dobrovoljne pozorišne 27 9 8 družine. Književne radove je od 1897. objavljivala u listovima: Ženski svet, 10 16 Branik, Spomenak, Bosanska vila, Brankovo Kolo, Letopisu Matice srpske, 7 18 Golubu, Književnom severu, Našem listu i drugim. Objavila je sledeće knjige: 1 17 20 28 12 29 Tetka Danina knjiga (1908), Tera baba kozliće (1923), Emancipovana (1923), 22 19 Šta lasta pripoveda (1924), Začarani šegrt (1925), Vilin dar (1927), Prva zapovest 21 11 26 (1927), Puna kola priča (1927), Dialozi (1928), Monolozi (1928), Tamo amo po prirodi (1928), Doživl- jaji pastirčeta Jovana (1930), San i java (1931), Od proleća do zime (1932), Devojka sa zlatnim rukama (1934), Vesela čitanka (1934), Prvi put (1934), Priče iz gradine (1935) i druge. 15 13 19 14 Vida Vulko Varađanin (Velika Kikinda, 1871- Novi Sad, 1957) muzičarka i aktivistk- inja ženskog pokreta je kao petnaestogodišn- jakinja koncertirala na svetosavskim besedama i dobrotvornim koncertima. Zna se 24 da je kao pijanistkinja imala uspešne koncerte u Novom Sadu, Pančevu, Somboru, Velikoj Kikindi. Sa grupom muzičarki i muzičara u Novom Sadu je osnovala 1924. Žensko muz- ičko udruženje. Biće zapamćena kao aktivistkinja i članica Upravnog odbora Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja i predsednica novosadskog odbora Društva crvenog krsta između dva svetska rata. 2 20 29 Darinka Bulja (Velika Kikinda, 1877 – posle Anka Krstonošić (Novi Bečej, 1919 – 1914) književnica i prevoditeljka započela je kn- Kikinda, 2003) je radila kao profesorka u gim- jiževni rad 1906. u listu Ženski svet gde su joj ob- nazijama (Kikinda i Sombor), Učiteljskoj školi javljeni prvi prevodi, a prve priče su objavljene u (Sombor), a zatim i kao direktorka Pedagoške istom listu 1907. Matica srpska je štampala kn- akademije u Kikindi (1973-1977). Bila je ak- jige: Posledice domaćeg vaspitanja (Novi Sad tivna u strukovnim udruženjima i organizaci- 1909-1910) i Kroz trnje i cveće (Novi Sad, 1911). jama: Prosvetno-pedagoški zavod, Udruženju Biće zapamćena i kao jedna od urednica knjige učitelja, nastavnika i profesora, Republičkom Srpkinja - njezin život i rad njezin kulturni razvitak odboru sindikata radnika društvenih delat- i njezina narodna umjetnost do danas, koju je izdala Dobrotvorna Zadruga nosti. Zaslužna je za obnavljanje rada Pevačkog društva Gusle na Srpkinja iz Iriga 1913. Radi se o svojevrsnoj riznici biografskih, istorijskih čijem je čelu bila u periodu 1967-1973. Bila je aktivna u radu Cr- i drugih podataka važnih za praćenje razvoja ženskog pokreta u 19. veku. venog krsta i Opštinske konferencije za društvenu aktivnost žena. 21 22 23 24 25 26 27 28 Milica Jelisaveta Mica Zora Krdžalić – Zaga (Bašaid, 1914 – Novi Sad, 1961) se kao Slobodanka Acigan-Sredojev Lidija Aldan Feješ Klara (Budimpešta, Bosiljka Božin (V. Darinka Mandić Be- Linka Beleslin (V. Bandić (V. Kikinda, 1891 – studentkinja u Beogradu uključila u napredani studentski pokret. (Velika Kikida, 1919 – Kruševac, 1943) (Jekaterinburg, 1921 – Bačka Palanka, 1943) Kikinda, 1894 – Vršac, lodedić (Mokrin, 1912 Kikinda, 1914 – Kikinda, Beograd, 1961) je završila Aktivnost je nastavila i po završetku studija filozofije kao suplentk- je kao studentkinja bila jedna od orga- 1921- Kozjak, 1942) je pred Drugi svetski