OKRUGOKRUG JJAABBLLAANNIIČČKKII
OOPPŠŠTTIINNEE Bojnik, Crna Trava, Lebane, Leskovac, Medveđa, Vlasotince
Bojnik, Brestovac, Bučje, Crna Trava, Dadince, Dobra Boda, Golema Njiva, Grdelica, Ivanje, Jašunja, Leskovac, Medveđa, Nakrivanj, Petrilje, Rudare, Sijarinska Banja, Stajkovce, Strojkovce, Svinjarica, Tulare, Velika Sejanica, Vlasotince, Vujanovo, Vučje 24-2 Jablanički okrug
Nalazi se u južnom delu zemlje, Karakteristično za ok rug graniči se u malom delu sa Bugarskom. U susedstvu je sa ELEKTRIFIKACIJA I POČE TAK INDUSTRI JA - Kosovom, Pčinjskim, Pirotskim, LIZA CIJE Nišavskim i Topličkim okrugom. Površina koju zahvata iznosi oko Dru ga po re du hidrocentrala na Tes li nom prin ci pu izgra- 2800 km², a broj stanovnika iznosi đe na je u se lu Vuč je u o ko li ni Les kov ca. oko 216000. Čini ga 6 opština i Ve ro vat no je na od lu ku o izgrad nji baš na re ci Vuč jan ki u- 336 naselja. Administrativni centar ti cao njen tok sa ve li kim pa dom na str mi na ma Ku ka vi ce i o- je Leskovac. bil ni pro tok to kom ce le go di ne. Po ten ci jal re ke potvr đu ju i mno gob roj ne ve li ke vo de ni ce na nje nom to ku od ko jih je ve- Na prethodnoj strani: Strojkovce, Muzej tekstilne industrije, ći na i dan -da nas ak tiv na. prva mašina za upredanje gajtana Jaz za do vod vo de izgra đen je u du ži ni od o ko 1 km u ši ri- ni i du bi ni od jed nog met ra, uz pot pu no nep ris tu pač nu, sko ro verti kal nu ste nu ka njo na Vuč jan ke. Uz ka nal i de i og ra đe na ELEKTRIFIKACIJA SRBIJE sta za, i deal na za šet nju i raz gle da nje. Hid ro centra la još u vek ra di i to sa tri ge ne ra to ra od ko jih su dva o ri gi nal na, a tre ći U sam osvit dvadesetog veka, i Srbija "sviće" - počinje da ug ra đen nak nad no. svetli i usred mraka i to bez dežurnih fenjerdžija. Srbija je uvodila struju u vrlo dugom periodu. Počelo se 1893. godine, a Pr va ma ši na za proivodnju tek sti la do ne ta je iz Bu garske. tek početak osamdesetih godina prošloga veka doneo je Mo ra la se taj no pre ba ci ti pre ko gra ni ce, jer u to vre me potpunu pokrivenost električnom mrežom. Austri ja vo di la ca rin ski rat sa Sr bi jom. Bi la je to mo ta li ca za Prva sijalica zasvetlela je u pogonu Vojno-tehničkog zavoda up re da nje gaj ta na, u na ro du vi so ko ce nje nog uk ra sa na o de ći. u Kragujevcu, 1884. godine. Time je bio omogućen rad tokom Ra di la je na ruč ni, a li i na po gon vo de nič nog vit la. noći, a konstruktor generatora je bio mladi preduzimljivi Vo de ni ca/ gaj ta na ra u ko joj se po če lo sa o vom proiz vod- fabrički inžinjer. njom, a na la zi se u se lu Stroj kov ce, sa da je pret vo re na u Mu- Prvo ulično svetlo omogućile su dve stvari: početak zej tek sti la. proizvodnje uglja (Kostolac 1870, vlasnik Đorđe Vajfert) i Proiz vod nja tek sti la se u o vom kra ju vr lo br zo raz vi ja la, izgradnja prve termoelektrane na Dorćolu u Beogradu. zah va lju ju ći dob rim si ro vi na ma i e lektrič noj e nergi ji. Termoelektrana je završena i puštena u rad 23. septembra 1893. godine, kada je 62 km gradskih ulica dobilo osvetljenje. Pošto Bra ća Teo ka re vi ći, vlas ni ci po me nu te gaj ta na re su za krat- je tokom planiranja i ugovaranja izgradnje Teslin princip ko vre me stvo ri li in dustrij ski gi gant. La zar je za pos lio ce lo naizmenične struje još uvek bio sporan u odnosu na Edisonov Vuč je, i pri tom, kao sa ves ni pos lo da vac izgra dio kom plek se jednosmerni sistem, primenjen je Edisonov. Mana se pokazala sta no va za rad ni ke. Dru ga dva bra ta su pos lo va nje nas ta vi li u odmah - sijalice na kraju dugih vodova jedva su svetlele. Pa ra ći nu. Sledeći osvetljeni grad bilo je Valjevo. Svetlo je proizvela prva hidroelektrična centrala u Srbiji koja nalazi na reci Gradac a pokrenuta je 9. maja 1900. godine. I ona je proizvodila Druge zname ni tos ti ok ru ga jednosmernu struju. Zgrada centrale još postoji. U njoj su i dalje generatori, ali novije generacije. Struju proizvodi samo za KULTURA potrebe sadašnjeg, privatnog, vlasnika. Samo tri meseca posle valjevske, počela je sa radom Od reprezentativnih ob je ka ta u Les kov cu se mo gu vi de ti hidrocentrala Pod Gradom u Užicu. Ona je već bila naprednija, Šop Đo ki će va ku ća, sta ra vi še od 140 go di na u ko joj su sa da koristila je Teslin princip, i to svega četiri godine po prvoj pros to ri je tu ris tič ke orga ni za ci je i ku ća Bo re Di mit ri je vi ća primeni principa - na Nijagari. Centrala radi i danas, a u planu Pik sle, ko ja je ne ko vre me bi la se diš te turskog pa še, a sa da se je velika muzejska postavka u njenim prostorijama. u njoj na la zi et no pos tav ka Na rod nog mu ze ja. Zatim je došla HE Vučje u istoimenom selu izgrađena je U Vla so tin cu u Turskoj ku li ko ja je ve ro vat no po dig nu ta 1903. godine. Originalni generatori rade i danas, a mogu se na te me lji ma rim skog kas te la i naj sta ri ji je ob jekt u va ro ši, razgledati, ulaz je dozvoljen. Odavde do Leskovca je izgrađen i sa da je Za vi čaj ni mu zej, a u Gi gi noj ku ći, od nos no ku ći Sto- prvi dalekovod u Srbiji. ja na Stoil ko vi ća, orga ni za to ra borbe za os lo bo đe nje od Tu ra- Sledile su: hidroelektrana Sveta Petka, na Nišavi, kod ka, sa da je bib lio te ka. Ostrovice (1908) i hidroelektrana Gam zigrad na Timoku, kod U ok ru gu pos to je tri memorijalna centra. Zaječara (1909), koje rade i danas, kao i hidroelektrana Mo ra- vica, na istoimenoj reci, u Ivanjici (1911) koja trenutno ne radi. U Spo men parku Re vo lu ci je u Les kov cu u ok vi ru ve li kog Najveće zasluge za našu elektrifikaciju pripadaju Đorđu parka i še ta liš ta na la zi se pros tor na ko me central ni mo nu- Stanojeviću, fizičaru, profesoru i rektoru Beogradskog ment ok ru žu ju gru pe ka me nih blo ko va in spi ri sa nih steć ci ma. univerziteta. Stanojević je prvo u velikoj javnoj polemici uspeo Pros tor je pos ve ćen borci ma NOVJ i žr tva ma fa šis tič kog te- da odbrani stav da električna energija dobije primat nad gasom ro ra u les ko vač kom kra ju. kao energent, a odmah potom i kreira koncesioni ugovor za Spo men grob lje u Boj ni ku pos ve će no je se ća nju na stra- elektrifikaciju Beograda. Na osnovu toga je i građena prva vič ni zlo čin bu garskih fa šis ta iz 1942 go di ne. Central ni pos- termoelektrana u Beogradu. Zatim, kao pobornik Teslinog ta ment sa pot res nim fi gu ra ma meš ta na stra dal ni ka ok ru žen je sistema, uticao je na njegovu dalju primenu. Učestvovao je u la men tom na broj nim o kol nim plo ča ma. projektovanju prvih naših elektrana (Užice, Vučje, Ostrovica, itd.) koje, većinom, rade i danas. 294 Jablanički okrug 24-3
Spo men park u Vla so tin cu, na br du iz nad gra da pos ve ćen U se lu Gornji Bu ču met mo že te skup lja ti uk ras no ka me nje je pa lim borci ma i žr tva ma fa šiz ma. Uz ve li ki mo nu ment ko ji po nji vi. Vr lo le pi primerci o pa la, ko ji se i na če na la zi pod kao ku la stre mi u ne bo, am fi tear i sta za od ka me nih blo ko va tan kim slo jem zem lje iz ba če ni su na povr ši nu ba ge rom pri is- stva ra ju at mos fe tu an tič kih sve ti liš ta. pi ti va nju is pla ti vos ti ek spoa ta ci je is tih. Kao rodne ku će na rod nih he ro ja ču va ju se ku ća Sto ja na U ok ru gu se na la zi ve li ki rudnik Le ce po dig nut na bo ga- Lju bi ća (u se lu Vu ja no vo) i ku ća Đu ke Di nić (Do nje Ko njuv- tim le žiš ti ma o lo va, cin ka, zla ta, sreb ra i dru gih me ta la. Za o- ce). ve re surse zna li su i ko ris ti li ih još i Rim lja ni. U o ko li ni pos- Manastiri poz na ti kao Ja šunjski na la ze se u se lu Ja šu nja, to ji mno go to po ni ma, kao i os ta ta ka ko ji sve do če o to me. U od nos no Go le ma Nji va. Ma nas tir ro đe nja Sve tog Jo va na Pre- an tič ko vre me, ov de je va đe no i dra go ka me nje. te če (Ja šu nja) po dig nut je 1517. go di ne. I ma in te re san tnu ma lu, spo lja os li ka nu, cr kvu sa ve li kim tre mom. Ma nas tir ISTORIJA Va ve de nja Sve te Bo go ro di ce (Go le ma Nji va) izgra đen je 1499. go di ne. Pris tup u cr kvu ni je doz vo ljen o so ba ma sa te- Ok rug je bio na pro met nom mes tu, ta ko da je na ve li kom to va žom i pirsin gom. bro ju lo ka ci ja kon sta to van kontinuirani ži vot kroz mno ge pe rio de is to ri je. Ma nas tir Ru da re izgra đen je u vre me Ne ma nji ća na te me- lji ma ra noh riš ćan ske cr kve iz 5. ve ka. Ma nas tir u se lu Čuk- Br do Hi sar u Les kov cu je bi lo na se lje no od pam ti ve ka. Od lje nik pr vi put se po mi nje po čet kom 16. ve ka. Na la zi se pod- neo li ta, ba karnog, bron za nog i gvoz de nog do ba do rim skog, no Ku ka vi ce i i ma le pu vo de ni cu. vi zan tij skog i turskog pe rio da. Na nje mu je otkri ven i naj sta- ri ji cen tar cr ne me ta lurgi je u Ev ro pi. Me đu crkvama in te re san tna je pri ča Cr kve O džak li je u Les kov cu. Izgra đe na je sa o dža kom i u ko pa na da bi spo lja iz- Sko ba ljić i Ze len Grad (Vuč je) su sred nje ve kov na tvr đa va gle da la ni ža ra di pod va le - Turci ma je re če no da se gra di o- sa podgra đem, a li i lo ka li tet na ko me je kon sta to va no neo lit- bič na ku ća, no ve cr kve su bi le zab ra nje ne. sko, rim sko i vi zan tij sko na se lje i tvr đa va. Vuč je, zah va lju ju ću svo joj Vuč jan ki i ma lo je ra ni je 17 Utvr đe nje u Le cu, na lo ka li te tu Ku li ne, i ma kon ti nui tet od vodenica, od ko jih još sto ji de se tak, a li sa mo su če ti ri ak tiv- e neo li ta do sred njeg ve ka. Vr lo je ve ro vat no da je slu ži la u ne. Još u vek ra de i to sa po dva ka me na - Di nin ska vo de ni ca, zaš ti ti ru darskih re vi ra. Šu ma re va vo de ni ca i jed na od vo de ni ca kod cr kve. Ra di i vo- Na lo ka li te tu Gra dac (Zlo ku ća ne) istra ži va no je neolitsko de ni ca kod ma nas ti ra Čuk lje nik. Na pla ni ni Ra dan, skri ve ne na se lje zbi je nog ti pa. u hla do vi ni ve li ke šu me, a ne da le ko od i ze tiš ta, pos to je dve Iz rimskog pe rio da os tao je mo nu men tal ni Ca ri čin Grad - vo de ni ce. U vre me NOB -a su u nji ma bi le parti zan ske bol ni- Iustiniana Pri ma ko ji tek po či nje da do bi ja sta tus ko ji zas lu- ce. Sa da ča me na puš te ne. žu je. Gurbi kum i li Ka le Gurgac (Gornje Bri ja nje) bio je rim- ski lo gor. Još i ma os ta ta ka. PRIRODA U Si ja rin skoj Ba nji su pos to ja li ranovizantijsko utvr đe nje i cr kva. Bres to vač ko (Boj nič ko, Bub lič ko i li Ma gaš ko) naj ve će je jezero u ok ru gu. Pred stav lja raj za ri bo lov ce i kam pe re, a i- Na br du iz nad Gr de li ce je tvr đa va Ka le, či je pret hod no i- ma i mno go ve ći tu ris tič ki po ten ci jal. me je bi lo Grad Je li ca (iz vornik za Gr de li ca). Na lo ka ci ji su na đe ni pred me ti iz vi zan tij skog pe rio da (6. vek). Sto ti nak me ta ra od pu ta Med ve đa - Tu la re sak ri ven je u us kom ka njo nu Ćo rov vodopad. Ia ko je vr lo do pad ljiv, tek Još ne ko li ko lo ka ci ja po ti ču iz srednjeg ve ka. Nek ro po la od sko ro je pos tao at rak ci ja. (Gaz da re) do kaz je da su ov de ži ve li Sr bi još to kom 13. ve ka. Na br du Gra dac (na u la zu u se lo Ko nop ni ca) na la zi lo se sred- Već vi še pu ta po mi nja na re ka Vuč jan ka, po red os ta log, od- nje ve kov no utvr đe nje. Ni je istra ži va no, a ka me nje je raz vu- li ku je se i svo jim kanjonom ko ga sa jed ne stra ne či ne vi so ke če no. verti kal ne li ti ce, a sa dru ge neš to pi to mi ja br da Ku ka vi ce. Šet nja sta zom ka na la ko ji či ni jaz hid ro centra le je ne za bo ra- U mes tu Gra diš te na br du Gra dac pos to je os ta ci sta re tvr- van do živ ljaj. đa ve, kao i na br du Mo rič u Do njoj Lo puš nji. Ne ko li ko i zu zet nih po ja va mo že se sres ti u o vom ok ru gu. ZDRAVLJE I REK REACI JA Na pla ni ni Ra dan na mes tu De li vo de, iz let nič ko mes to, jav lja se bifurkacija ne ve li kih raz me ra. Ma nja re ka se gra na Si ja rin ska banja ia ko u da lje na od svih ve li kih cen ta ra, u tri vo do to ka, od ko jih se pos le pe de se tak me ta ra dva o pet dob ro je po se će na, a i ma i raz lo ga - le po mes to, šu mo vi ti ob- spa ja ju u je dan. ron ci, ba ze ni, top la i le ko vi ta vo da i gej zir. O sim Ko pao ni ka, Si ja rin ska ba nja je još je di no mes to u Vr lo le po u re đe no izletište sa ku pa liš tem izgra đe no je na Sr bi ji ko je i ma gejzir. Na la zi se na ba ze nu, šik lja u vis do o- re ci od mah do HE Vuč je i či ni za jed no sa is to rij skom centra- sam me ta ra i mo že te se le po tu ši ra ti is pod nje ga, vo da je top- lom i in te re san tan i u go dan kom pleks. la. Uz nje ga pos to ji i dru gi, a li je kap ti ran i ko ris ti se za gre- Planinsko tu ris tič ki kom pleks na pi to moj pla ni ni Ku ka- ja nje ba nje. vi ca je van fun kci je, na ža lost. Ne kad i zu zet no po se će ni mo tel Ka da se na đe te na jed nom po du žem prav cu pu ta u se lu I- Ra dan u I va nju, ne ra di, ta ko đe. va nje, bi će te u be đe ni da ste na bla gom us po nu. A ko u ga si te Les kov ča ni ma naj bli že iz le tiš te je Pa ši na čes ma, kom pleks mo tor i ot pus ti te koč ni cu, ko la će kre nu ti - uzbr do! Ni je ni- ko ji se na la zi na 10 km u prav cu Boj ni ka. Iz le tiš te i ma ve li ki kak va pri rod na i li natpri rod na si la, u pi ta nju je optička po ten ci jal, a li se za sa da ne do volj no ko ris ti. varka.
295 Mapa okruga i QR kodovi
1. Ma nasti r Va ve - 2. Ma nasti r ro đe- 3. Spome n gro - 4. Bresto va - 5. Kuća NH Sto - 6. Dve vo deni ce, 7. Razgra na ti vo - 8. Uzbrdna ni - 9. Mo te l Ra dan, 10. Crkva Odža - denja Sv… nja Svet… blje, Bojni … čko /Bo jničko … jana Lju bi … De livo … doto ko v… zbrdica, I… Iva nje klija
11. Hi sa r (lesko - 12. Spo men pa rk 13. Tra p i Gra da- 14. Tu rska ku - 16. Spo men pa - 17. Ma nasti r Ru- 18. Ca riči n Gra - 19. Go rnji Bu ču - 20. Sta blo osko - 15. Gigi na ku ća va čki) Re vo lu ci… c, Ko nop… la /Zavi ča jn… rk, Vla so ti … dare d/Iu … met ru še, Sej…
21. Vo deni ca i 22. Kale, Grde li- 23. Šuma re va 24. Dini nska vo - 25. Vo deni ca kod 26. Hidro e le ktra- 27. Skoba lji ć/Ze- 28. Kanjo n Vu - 29. Crkva Sve to g 30. Ra novi za nti - gajta nara … ca vo deni ca, V… deni ca, V… crkve -… na Vu čje le n Gra d čja nke Niko le,… jsko utvr…
31. Ge jziri u Si ja - 32. Ćo ro v vo do- 33. Si jari nska ba - 34. Plani nsko tu - rinsko … pad nja, me s… risti čki… `
Jablanički okrug 24-5
1 4
Manastir Vavedenja Svete Bogorodice (Gole ma Nji va, op šti na Les kovac) Ma - nastirsku cr kvu izgradi la mona hi nja sa tri sestre Manas tir predstav lja spome nik Brestovačko/Bojničko/Bubličko/Magaško jezero (Bres to vac, op šti na Les ko- kul tu re od ve li kog zna čaja. U o voj zajed ni ci se prida je na ro či ta paž nja od re đenim vac) Ve li ki ri bolo vački raj • Jeze ro je izgrađe no 70-tih go di na proš log ve ka za deta lji ma. U crkvu ne mo že kroči ti nekršte no ili teto vi ra no lice. Ta kođe, fotog ra fi - poptre be vo dosnab deva nja Le bana i Boj ni ka. Najčeš ći pose tio ci su ri bolov ci, jer sati se mo že sa mo cr kva, spo lja, od nosno po setio ci ispred crkve. (43.108487, je jeze ro bo gato raz novrsnom ri bom. Na prostranim oba la ma i ma do volj no mes ta 22.045695) za slobod no kam pova nje. (43.040639, 21.617822)
2 5
Manastir rođenja Svetog Jovana Preteče, Jašunja (Ja šunja, op šti na Les ko- vac) Podig nut počet kom 16. veka na mes tu hra ma koji je poti cao još iz vre me na Kuća NH Stojana Ljubića (Vu ja novo, op šti na Boj nik) Selo odu mi re, ista sud bi na Ne ma nji ća Osim stare cr kve, sve osta le zgrade ma nasti ra su no voizgrađe ne. čeka i ku ću he ro ja Ob je kat je i mao ili tre bao da ima od re đenu na me nu ka da je Ma nastir je pot puno kom pleti ran. Stare freske u cr kvi su os tavlja ju pos matra ča uspos tav ljen. Su deći po tek stu dve zah val ni ce os tavlje ne na sto lu, to se de šava - bez da ha. Ma nastir predstav lja spome nik kultu re od ve li kog zna čaja. (43.096427, lo krajem sedam de se tih go di na proš log ve ka. Sa da su dve pros to ri je skoro pot - 22.0493434) puno praz ne, a u tre ćoj se na la zi ma nja et no-zbirka. Ku ća ima sta tus spo me ni ka kul tu re. (43.004188, 21.620572)
3 6
Spomen groblje, Bojnik (Boj nik, op šti na Boj nik) Dan ka da je "nestao" ce li Boj nik Pos veće no ma - Dve vodenice, Delivode (I vanje, op šti na Boj nik) De li vode su poz nate kao iz le - sovnom stre lja nju civi la to kom Dru gog svetskog ra - tiš te i deo su ucr ta ne sta ze zdrav lja Predeo je sav pod šu mom, a te ren je pro - ta. Kom pleks čine: centralna skul ptu ra, ve li ki broj hodan, pod nis kom travom i pap ra ti. Na sto ti nak me ta ra uz re či cu na la zi se vo - spomen plo ča sa uk le sanim sti hovi ma i nadgrobni deni ca, s tim što, po reči ma mešta na, ma lo da lje posto ji još jedna (do koje nis- spome ni ci, od nosno po lo žene plo če. (43.014589, mo iš li). Vo deni ce, skrive ne du boko u šu mi, bi le su u to ku dru gog svetskog ra ta 21.724260) koriš ćene kao parti zanska ba za i bol ni ca. Vo deni ce sa da ne rade. (43.008125, 21.538923)
297 `
24-6 Jablanički okrug
7 10
Razgranati potoci, Delivode (I vanje, op šti na Bojnik) Re dak prirod ni fe - nomen - vo doto kovi koji se gra naju i po novo spa - ja ju Ovo mesto je bo- gom dano izle tiš te. Deo je ucr ta ne sta ze zdrav lja. Predeo je sav pod šu - mom, a te ren je pro ho- dan, pod nis kom travom i pap ra ti. Vo deni to kovi ov- Crkva Odžaklija (Lesko vac, op šti na Les kovac) I crkva može da i ma odžak - ka - de - po to ci i re či ce - se da tre ba nadmud ri ti Turke U cr kvi posto je osta ci ognjiš ta, o džak se uru šio i nije grana ju i po novo spa ja ju, obnav ljan. Cr kva je krajnje neuobi čaje nih dimen zi ja. Neo bič na je i a ko se pret- stvara ju ći neve ro vatan posta vi da je u pita nju stam bena zgra da, jer je ši ro ka i du gačka, a nis ka. Ustva ri, splet ukr štenih ka na la. u nut raš njost crkve je u kopa na i ta ko je do bi je na potreb na visi na en te ri je ra. (43.008125, 21.538923) (42.996380, 21.950980)
8 11
Uzbrdna nizbrdica, Ivanje (I vanje, op šti na Boj nik) Vo zi la, vo da i pred me ti se kre ću uzbr do, sa mi od se be U veri li smo se u is ti ni tost pro či ta nih tvrdnji. Na pu - Hisar (leskovački) (Lesko vac, op šti na Les kovac) Naj stari ji kom pleks crne me ta - tu se, nao ko, pru ža uzbr di ca od svojih 2 - 3 %. Pus ti li smo uga šen au to, bez lurgi je u Ev ro pi Na o vom loka li te tu pro nađe ni su me talni pred me ti od i zuzet nog kočni ca, da se kre će. Au to je kre nuo - uzbr do! Kada smo bolje prou či li si tua ci ju, znača ja za nauku. Lo kali tet sadr ži trago ve na selja iz neo li ta, bakarnog, bron za- zaklju či li smo da je u pita nju op tič ka varka. Nai me, ista deoni ca pu ta ka da se nog i gvozde nog doba, iz rimskog, vi zantij skog i turskog pe rio da. Od sve ga na - gleda sa sup rotne stra ne, delu je pot puno rav no, bez na gi ba. (43.002489, vede nog, na lo kaci ji je vid ljiv (jed va) samo deo kon zervi ra nog bede ma. 21.578081) (42.991354, 21.934971) 9 12
Spomen park Revolucije (Lesko vac, op šti na Les kovac) Posve ćen borci ma Motel Radan, Ivanje (Dob ra Vo da, opšti na Boj nik) Mo tel raspo la že resto ra nom i NOVJ i žrtva ma fa šiz ma iz lesko vač kog kra ja Park ima sta tus zna me ni tog smeš ta jem za tride set gos ti ju. Od mo te la vodi kružna sta za zdrav lja. Motel tre - mes ta. Du go i širo ko še ta liš te zavr šava se postav kom ste ćaka ispred centralne nut no ne radi. (42.999933, 21.546902) fi gure, sim bola po bede. Na steć ci ma su ispi sana ime na na rodnih he ro ja, zna čaj - nih revo lu cio nara i pa lih bora ca o voga kra ja. (42.983130, 21.942890)
298 `
Jablanički okrug 24-7
13 16
Spomen park, Vlasotince (Vla sotin ce, op šti na Vla - sotin ce) Posve ćen pa lim borci ma i žr tvama fa šiz ma Na loka ci ji pored central ne skul ptu re okru žene Trap i Gradac, Konopnica (Konop ni ca, op šti na Vla sotin ce) Br do Gra dac se na - ornamen ti sanim kame nim bloko vi ma, izgrađen je la zi i za crkve. Ce lo brdo je nala ziš te. To kom rani jeg istraži vanja bili su vidlji vi os- plit ki am fi tea tar. Od starog grob lja osta lo je ne koli ko ta ci antič kog i sred njeve kov nog utvr đenja. Os ta ci su u me đuvre me nu u niš te ni nadgrob nih o belež ja. Sa po zi ci je sta rog grob lja, na preko pa va njem. Nala ziš te Trap je u ne posred noj blizi ni, na tom pros to ru je sa da br du iznad gra da, na ko me je sa da i spo men park fud balski teren. (42.982288, 22.097719) pruža se iz vanre dan vi dik. (42.962831, 22.132638)
14 17
Turska kula/Zavičajni muzej, Vlasotince (Vla sotin ce, op šti na Vla sotin ce) Naj - Manastir Rudare (Ru dare, op šti na Les kovac) Cr kva po dignu ta na te me lji ma stari ja zgrada u Vlaso tin cu Izgra đena je tokom 18. veka. Turci ma je služi la kao hrama iz 5. ve ka Neka daš nji ma nastir sada je sa mo cr kva. Ve li ki konak je pust, uprav na zgra da, ma da, po nje nom izgle du mo žemo zaklju či ti da je i ma la i fun kci - ne ko ris ti se, a oš te ćen je u po žaru. Cr kva ima sta tus spo me ni ka kultu re od ve li - ju si gurne kuće. (42.965670, 22.128084) kog zna čaja. Zgra da ko naka je vrlo lepa, sa neu bi čajen mo veli kim tre mom. (42.956026, 21.964403)
15 18
Caričin Grad/Iustiniana Prima (Svi njari ca, op šti na Le bane) Jedna od na jatrak - Gigina kuća (Da dince, op šti na Vla sotin ce) Kraj nje e le gan tna boga ta ku ća iz tiv ni jih antič kih loka ci ja u Sr bi ji I ma sta tus arheološ kog na la ziš ta od i zuzet nog turskih vreme na Izgra đena je o ko 1850. go di ne. Sada je u njoj grad ska bib lio - znača ja. Ve ća je po o bi mu i sadrža ju od nekih mnogo po seće ni jin lo kaci ja u Sr bi - te ka. En te ri jer je vr lo bo gat, estet ski zanim ljiv i de talj no re novi ran. Zgra da ima ji. Raz log slabi je po sete su uda lje nost od glav nih pu te va, kao i loše pristup ne status spo me ni ka kultu re. (42.964681, 22.128314) saob ra ćaj ni ce. (42.9435423, 21.6609945)
299 `
24-8 Jablanički okrug
19 22
Gornji Bučumet (Med veđa, opšti na Med veđa) Gomi le ukras nog i polud ra gog Kale, Grdelica (Gr deli ca, op šti na Les kovac) Kale iz nad gra da pre kopa no i "po - is pod tan kog slo ja zemlje na liva da ma Is pi ti vanje ko je je vrše no po kaza lo je da to nulo" u tr nje • Na lo kaci ji se mogu uo či ti: li ni ja be dema u du ži ni tri dese tak me - nema do volj no ispla ti vosti za re dovnu eksploata ci ju opa la. To su pre duzim lji vi ta ra, ne koli ko go mi la rasu tog lom njenog ka me na i više rupa isko pa nih od "arheo - meš ta ni is koris ti li pra veći sebi lepe ka me ne og ra de. U zorci koji se mogu na ći, lo ga a ma te ra". Dub lje od tride se tak me ta ra se ne može pro ći od gus te ve geta ci - bi će lep ukras na poli cama. (42.927635, 21.587802) je. Os ta ci se na la ze tride se tak me ta ra is pod re le ja, sve ga par me ta ra uda lje ni od šum skog pu ta, a li ih je veo ma teš ko pro naći uko li ko ne ma te pra vu informa ci ju. (42.893422, 22.066483)
20 23
Stablo oskoruše, Sejanica (Ve li ka Se ja ni ca, op šti na Les kovac) Lepo razgra na- Šumareva vodenica, Vučje (Vučje, op šti na Les kovac) Na oku pu ljudi, vo da, to stablo i upe čat ljiv vidi kovac • Stablo i ma veli ku i pra vil no razgra natu kroš nju. I - brašno - kao u sta ra vreme na Ti pič na vuč janska vo deni ca - so lid no gra đena, ma sta tus spo me ni ka priro de 3. ka te gori je. Sa lo kaci je se pru ža sjajan pog led na kame na, ši ro ka zgra da sa pu no pros to ra i ši ro kim tre mom i oba vez no - dva ka - selo u u doli ni i okol na br da. (42.9130, 22.1129) me na. Jaz pun, pre pun, voda sa mo bije. (42.856842, 21.912368)
21 24
Vodenica i gajtanara/Muzej tekstilne indus tri je (Stroj kovce, op - šti na Les kovac) O davde je kre nula tek stil na "re volu ci ja" u Les kov- cu Prva maši na do bavlje na i ov de in stali ra na slu ži la je za upre - danje gaj ta na. Gaj ta ni su, kao deo o devnih pred me ta, slu ži li za uk- Dininska vodenica, Vučje (Vučje, op šti na Les kovac) Dve aktiv ne vo deni ce na ra šava nje, a li i za "pre zenta ci ju"; što vi še gaj ta na - to bo gati ji vlas - 50 me ta ra - ap solut na ret kost da nas u Sr bi ji Od neka daš njih 17, da nas su, ve - nik. U sas ta vu muze ja su "gornja" zgra da - vo deni ca i gaj ta nara i - ro vatno, sa mo 4 ak tiv ne. Vo denič ne zgra de u Vučju ug lav nom su ve će od vode - "do nja" zgra da, u ko joj je muzej ska pos tav ka. Gaj ta nara i ma sta - ni ca u dru gim kra je vi ma. Ta kođe, sve ko je smo o biš li i ma ju po dva ka me na. Nije tus spo me ni ka kultu re. (42.905359, 21.922993) čudo, Vučjan ka je pre boga ta vo dom. (42.856548, 21.913021)
300 `
Jablanički okrug 24-9
25 28
Vodenica kod crkve - prva, Vučje (Vučje, op šti na Les kovac) Jedna od preos ta - Kanjon Vučjanke (Vučje, op šti na Les kovac) Br za i izdaš na re ka pod strmim liti - lih - stame na i ak tiv na I o va vo deni ca, slično ve ći ni u Vučju i ma dva ka me na, cama Ka njon je veli kom du ži nom du boko u sečen i je di no mo guće kreta nje po ši rok jaz i pu no vop de. (42.856063, 21.916157) dnu ka njona je reč nim tokom uz ret ke i krat ke izlas ke na rav ni te ren. Najbo lji na - čin za o bi la zak je ka nal ko ji snabde va hid ro centra lu vodom. Izgra đen je na vi so- kim stena ma, ima sta zu sa ogra dom i pro la zi se bez teš koće. (42.846161, 21.914365)
26 29
Hidroelektrana Vučje (Vučje, op šti na Les kovac) Dru ga e lektrana u Sr bi ji po Tesli nom prin ci pu Izgra đena je 1903. go di ne i dan da nas proiz vodi struju. Od tri ge nera - to ra, dva su o ri gi nalna, dok je tre ći dodat naknad no (1939. go di ne). Sva tri su u fun kci ji. Pot re ban ve li ki pad vode se do bi ja ta ko što je uz verti kal ne ste ne Ku kavi ce izgra đen ka nal 1.5 pu ta 1 m u du ži ni od o ko 1 km, kojim Crkva Svetog Nikole, Crna Trava (Crna Tra va, op šti na Crna Tra va) Ma lo po da- ta ka se mo že na ći o o voj cr kvi, osi ma da je du gi niz go di na sta ja la na pušte na. se vo da Vučjan ke zah vata u gornjem vo doto ku. Uz ka nal i de i og ra đena sta za ko ja pruža divan pogled. Hidro - Obnov lje na je pre ne koli ko go di na, a prva li turgija po obnav lja nju je odr žana pos - centra la je u pi sana u lis tu svet ske baš ti ne tehni ke. le vi še od sedam de set go di na od pret hod ne. (42.811288, 22.298727) (42.853107, 21.916259)
27 30
Skobaljić/Zelen Grad (Vučje, op šti na Les kovac) Tvr di grad le gen darnog ju na- ka Lo kaci ja je pot puno u ras la u ze le ni lo. Ku le i be demi, oču va ni u visi ni 1 do 2 Ranovizantijsko utvrđenje i crkva, Sijarinska Banja (Si ja rin ska Ba nja, op šti na metra, jed va se nazi ru. Ni je teš ko po peti se do gra da. A ko se auto os ta vi kod hote la Vlaina, tre ba pre peša či ti oko 400 m do počet ka ka nala (ja za) koji snab- Medve đa) Značaj no mes to u vre me Vi zanti je Na loka ci ji je vid lji va sa mo cr kva deva hid roelektra nu vo dom. Ka nal uz bla gi pad i de ivi com ste ne o ko 1 km. Pri novi jeg da tu ma, sag ra đena na te me lji ma sta ri je. Sla bo vid lji vi osta ci bede ma tvr- đave, pre ma reči ma mešta na, nala zi li su se u ne posred noj blizi ni, sa juž ne stra ne. kra ju kana la vi di se u ta ban us ki prolaz kojim se posle sto ti nak me ta ra stiže do Taj deo te re na ne sa mo da je i zuzet no strm, već je i pot puno u ras tao u ze le ni gus - vr ha. (42.850408, 21.912472) tiš, ta ko da je pot puno nepris tu pačan. Is pod br da se da nas na la zi rudnik merme - ra. Lo kaci ja i ma sta tus arheološ kog na la ziš ta. (42.775792, 21.603273)
301 `
24-10 Jablanički okrug
31 33
Gejziri u Sijarinskoj banji (Si ja rin ska Ba nja, op šti - na Med veđa) Pri rodni vodos kok visok 8 me ta ra Na la zi se u sklo pu ba zena ko ji pri pada ju ho te lu Gejzer . Dostu pan je po setio ci ma u to ku rad nog vre - me na ko je traje do 19.00. Pro bali smo tuši ra nje is- Sijarinska banja, mesto (Si ja rin ska Ba nja, op šti na Med veđa) Vr lo ži vopis na ba - pod, pri jatno je i za bavno. (42.776332, 21.601786) nja. Smeš te na je u us koj do li ni sa ma lim pro ši re njem, gde se i na la zi glavni sadr- žaj. Ba zeni na otvo re nom mogu da prime veli ki broj po seti la ca, ima vi še ba zena, voda je pri jatno topla. Central na at rak ci ja ba zena je gej zir vi si ne do 8 me ta ra. (42.771927, 21.606404)
32 34
Ćorov vodopad (Petri lje, op šti na Med veđa) Od- mah po red magistral nog puta, sa u re đenim odmo - riš tem Vo dopad ne spa da u najve će u Sr bi ji, ali se nala zi u ne posred noj blizi ni magistral nog puta. Pri - Planinsko turistički kompleks Kukavica (Nak ri vanj, op šti na Les kovac) Puno laz je u re đen, do sa mog vo doto ka se sti že pre ko dr- le pote, uz buđe nja i isto ri je Strmi i uz bud lji vi kanjon Vučjan ke, vrh Vlai na, jaz venih mosti ća i sta ze sa ru kohva ti ma. Uz put je hidroe lektra ne iz 1903. godi ne, Skoba ljić grad (zaras tao i za pušten, na žalost), nap rav lje no par seni ca pod ko ji ma se mo že od ma - mnogo šu me. I iz vanred no sti li zova ni ho tel Vlaina, a li - zatvo ren. Kod ho te la se ra ti veće druš tvo. (42.787180, 21.551347) mo že parkira ti, a za tim bira ti pravac pe šače nja. Stena sa koje se pru ža do bar vi- dik (do Vučja) ni je da le ko - sto ti nak me ta ra. (42.766875, 21.965434)
302