OKRUGOKRUG JJAABBLLAANNIIČČKKII OOPPŠŠTTIINNEE Bojnik, Crna Trava, Lebane, Leskovac, Medveđa, Vlasotince Bojnik, Brestovac, Bučje, Crna Trava, Dadince, Dobra Boda, Golema Njiva, Grdelica, Ivanje, Jašunja, Leskovac, Medveđa, Nakrivanj, Petrilje, Rudare, Sijarinska Banja, Stajkovce, Strojkovce, Svinjarica, Tulare, Velika Sejanica, Vlasotince, Vujanovo, Vučje 24-2 Jablanički okrug Nalazi se u južnom delu zemlje, Karakteristično za ok rug graniči se u malom delu sa Bugarskom. U susedstvu je sa ELEKTRIFIKACIJA I PO ČE TAK IN DUSTRI JA - Kosovom, Pčinjskim, Pirotskim, LI ZA CI JE Nišavskim i Topličkim okrugom. Površina koju zahvata iznosi oko Dru ga po re du hidrocentrala na Tes li nom prin ci pu izgra- 2800 km², a broj stanovnika iznosi đe na je u se lu Vuč je u o ko li ni Les kov ca. oko 216000. Čini ga 6 opština i Ve ro vat no je na od lu ku o izgrad nji baš na re ci Vuč jan ki u- 336 naselja. Administrativni centar ti cao njen tok sa ve li kim pa dom na str mi na ma Ku ka vi ce i o- je Leskovac. bil ni pro tok to kom ce le go di ne. Po ten ci jal re ke potvr đu ju i mno gob roj ne ve li ke vo de ni ce na nje nom to ku od ko jih je ve- Na prethodnoj strani: Strojkovce, Muzej tekstilne industrije, ći na i dan -da nas ak tiv na. prva mašina za upredanje gajtana Jaz za do vod vo de izgra đen je u du ži ni od o ko 1 km u ši ri- ni i du bi ni od jed nog met ra, uz pot pu no nep ris tu pač nu, sko ro verti kal nu ste nu ka njo na Vuč jan ke. Uz ka nal i de i og ra đe na ELEKTRIFIKACIJA SRBIJE sta za, i deal na za šet nju i raz gle da nje. Hid ro centra la još u vek ra di i to sa tri ge ne ra to ra od ko jih su dva o ri gi nal na, a tre ći U sam osvit dvadesetog veka, i Srbija "sviće" - počinje da ug ra đen nak nad no. svetli i usred mraka i to bez dežurnih fenjerdžija. Srbija je uvodila struju u vrlo dugom periodu. Počelo se 1893. godine, a Pr va ma ši na za proivodnju tek sti la do ne ta je iz Bu garske. tek početak osamdesetih godina prošloga veka doneo je Mo ra la se taj no pre ba ci ti pre ko gra ni ce, jer u to vre me potpunu pokrivenost električnom mrežom. Austri ja vo di la ca rin ski rat sa Sr bi jom. Bi la je to mo ta li ca za Prva sijalica zasvetlela je u pogonu Vojno-tehničkog zavoda up re da nje gaj ta na, u na ro du vi so ko ce nje nog uk ra sa na o de ći. u Kragujevcu, 1884. godine. Time je bio omogućen rad tokom Ra di la je na ruč ni, a li i na po gon vo de nič nog vit la. noći, a konstruktor generatora je bio mladi preduzimljivi Vo de ni ca/ gaj ta na ra u ko joj se po če lo sa o vom proiz vod- fabrički inžinjer. njom, a na la zi se u se lu Stroj kov ce, sa da je pret vo re na u Mu- Prvo ulično svetlo omogućile su dve stvari: početak zej tek sti la. proizvodnje uglja (Kostolac 1870, vlasnik Đorđe Vajfert) i Proiz vod nja tek sti la se u o vom kra ju vr lo br zo raz vi ja la, izgradnja prve termoelektrane na Dorćolu u Beogradu. zah va lju ju ći dob rim si ro vi na ma i e lektrič noj e nergi ji. Termoelektrana je završena i puštena u rad 23. septembra 1893. godine, kada je 62 km gradskih ulica dobilo osvetljenje. Pošto Bra ća Teo ka re vi ći, vlas ni ci po me nu te gaj ta na re su za krat- je tokom planiranja i ugovaranja izgradnje Teslin princip ko vre me stvo ri li in dustrij ski gi gant. La zar je za pos lio ce lo naizmenične struje još uvek bio sporan u odnosu na Edisonov Vuč je, i pri tom, kao sa ves ni pos lo da vac izgra dio kom plek se jednosmerni sistem, primenjen je Edisonov. Mana se pokazala sta no va za rad ni ke. Dru ga dva bra ta su pos lo va nje nas ta vi li u odmah - sijalice na kraju dugih vodova jedva su svetlele. Pa ra ći nu. Sledeći osvetljeni grad bilo je Valjevo. Svetlo je proizvela prva hidroelektrična centrala u Srbiji koja nalazi na reci Gradac a pokrenuta je 9. maja 1900. godine. I ona je proizvodila Druge zna me ni tos ti ok ru ga jednosmernu struju. Zgrada centrale još postoji. U njoj su i dalje generatori, ali novije generacije. Struju proizvodi samo za KULTURA potrebe sadašnjeg, privatnog, vlasnika. Samo tri meseca posle valjevske, počela je sa radom Od reprezentativnih ob je ka ta u Les kov cu se mo gu vi de ti hidrocentrala Pod Gradom u Užicu. Ona je već bila naprednija, Šop Đo ki će va ku ća, sta ra vi še od 140 go di na u ko joj su sa da koristila je Teslin princip, i to svega četiri godine po prvoj pros to ri je tu ris tič ke orga ni za ci je i ku ća Bo re Di mit ri je vi ća primeni principa - na Nijagari. Centrala radi i danas, a u planu Pik sle, ko ja je ne ko vre me bi la se diš te turskog pa še, a sa da se je velika muzejska postavka u njenim prostorijama. u njoj na la zi et no pos tav ka Na rod nog mu ze ja. Zatim je došla HE Vučje u istoimenom selu izgrađena je U Vla so tin cu u Turskoj ku li ko ja je ve ro vat no po dig nu ta 1903. godine. Originalni generatori rade i danas, a mogu se na te me lji ma rim skog kas te la i naj sta ri ji je ob jekt u va ro ši, razgledati, ulaz je dozvoljen. Odavde do Leskovca je izgrađen i sa da je Za vi čaj ni mu zej, a u Gi gi noj ku ći, od nos no ku ći Sto- prvi dalekovod u Srbiji. ja na Stoil ko vi ća, orga ni za to ra borbe za os lo bo đe nje od Tu ra- Sledile su: hidroelektrana Sveta Petka, na Nišavi, kod ka, sa da je bib lio te ka. Ostrovice (1908) i hidroelektrana Gam zigrad na Timoku, kod U ok ru gu pos to je tri memorijalna centra. Zaječara (1909), koje rade i danas, kao i hidroelektrana Mo ra- vica, na istoimenoj reci, u Ivanjici (1911) koja trenutno ne radi. U Spo men parku Re vo lu ci je u Les kov cu u ok vi ru ve li kog Najveće zasluge za našu elektrifikaciju pripadaju Đorđu parka i še ta liš ta na la zi se pros tor na ko me central ni mo nu- Stanojeviću, fizičaru, profesoru i rektoru Beogradskog ment ok ru žu ju gru pe ka me nih blo ko va in spi ri sa nih steć ci ma. univerziteta. Stanojević je prvo u velikoj javnoj polemici uspeo Pros tor je pos ve ćen borci ma NOVJ i žr tva ma fa šis tič kog te- da odbrani stav da električna energija dobije primat nad gasom ro ra u les ko vač kom kra ju. kao energent, a odmah potom i kreira koncesioni ugovor za Spo men grob lje u Boj ni ku pos ve će no je se ća nju na stra- elektrifikaciju Beograda. Na osnovu toga je i građena prva vič ni zlo čin bu garskih fa šis ta iz 1942 go di ne. Central ni pos- termoelektrana u Beogradu. Zatim, kao pobornik Teslinog ta ment sa pot res nim fi gu ra ma meš ta na stra dal ni ka ok ru žen je sistema, uticao je na njegovu dalju primenu. Učestvovao je u la men tom na broj nim o kol nim plo ča ma. projektovanju prvih naših elektrana (Užice, Vučje, Ostrovica, itd.) koje, većinom, rade i danas. 294 Jablanički okrug 24-3 Spo men park u Vla so tin cu, na br du iz nad gra da pos ve ćen U se lu Gornji Bu ču met mo že te skup lja ti uk ras no ka me nje je pa lim borci ma i žr tva ma fa šiz ma. Uz ve li ki mo nu ment ko ji po nji vi. Vr lo le pi primerci o pa la, ko ji se i na če na la zi pod kao ku la stre mi u ne bo, am fi tear i sta za od ka me nih blo ko va tan kim slo jem zem lje iz ba če ni su na povr ši nu ba ge rom pri is- stva ra ju at mos fe tu an tič kih sve ti liš ta. pi ti va nju is pla ti vos ti ek spoa ta ci je is tih. Kao rodne ku će na rod nih he ro ja ču va ju se ku ća Sto ja na U ok ru gu se na la zi ve li ki rudnik Le ce po dig nut na bo ga- Lju bi ća (u se lu Vu ja no vo) i ku ća Đu ke Di nić (Do nje Ko njuv- tim le žiš ti ma o lo va, cin ka, zla ta, sreb ra i dru gih me ta la.