BIBLIOTEКA
VEK
Urednik IVAN COLOVIc BendZamin Li Vorf
JEZIK, MISAO 1 STVARNOST
Izabrao i predgovor napisao dr RANKO BUGARSKI
Preveo sa engleskog SVETOZAR SINDELIC
BEOGRADSКI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD
1979. Naslov originala:
Language, Thought and Rea1ity: Selected Writings of Benjamin Lee Whorf (Ed. Јоhn В. Carroll)
Cambridge, Massachusetts: Тће M.I.T. Press, 1956 © Massachusetts Insti.tute of TechnolOJW. 1956
Recenzent i redaktor prevoda Dr RANKO BUGARSKl
Korice IVAN MESNER
Tehnicki urednik MILAN SKRВIC UVOD U CITANJE VORFA
Iте ВепdZaПlјпа Lija Vorfa, cinovnika jedne firme za protivpozamo osiguranje koji se u slobodnom vre тепи strastveno bavio desifrovanjem majanskih hije roglifa а potom dubinskom analizom jezika i kultura sevemoamerickih Indijanaca, da Ы posmrtno stekao svetsku slavu kao glavni savremeni zagovornik podsti. сајпе ali i spome hipoteze о jezickoj relativnosti, пјје sasvim nepoznato jugoslovenskoj Citalackoj рuЬИсi. То ime povremeno se рошiпје и lingvistickim i fi1ozof· skim raspravama па stranicama strucnih publikacija, kao i casopisa sire kulturne паmепе; medutim, kod nas ima malo tekstova posvecenih specificno ovom coveku i njegovim idejama.l Ova knjiga predstavlja pokusaj
1) v. naroCito R. Bugarski: Jezik i lingvistika, NoIit, Beograd 1972. (pogl. III - »Jezicka relativnost«, i dalje па str. 129-132). Relevantnim aspektom ove knjige bavi se u svom pI1ikazu S. Knjazeva-Adamovic; v. Radio Beograd, Tre6i program, br. 16, 1973. Upor. i R. Bugarski: Lingvisti. ka о coveku, BIGZ, Beograd 1975. (pogl. IV - "Edvard Sa· рјг - istraZivac jezika i kиlture«), kao i predgovor istog autora и knjizi Е. Sapir: Ogledi iz kulturпe antropologije, BIGZ, Beograd 1974. У. )OS S. Sindelic: »Sapir-Vorfova lingvi. sticko relativisticka hlpoteza«, Delo, god. ХIХ, Ьг. 8-9, 1973. (sa filozofskog stanoviSta). Sazet prikaz v. и М. Ivi6: Pravci и lingvistici, ЈП izd., Ljubljana 1975. Najnoviji оо. Javljen pregled istorijskog razvoja relativistickih shvatanja Jezika daje sada М. CuIjak: »Теопја jezitkog vic1enja �voo 6 Bendzamin Li Vorj da se Vorfova misao, iskazana njegovim sopstvenim ге ота, prvi put potpunije iznese pred naseg citaoca. Prevedeni tekstovi koje donosi ovaj izbor zapravo mogu i bez posrednika da vode sadrzajan dijalog sa diskurzivno raspolozenim Citaocem. Ukoliko Ы ovaj pozeleo nesto sira obavestenja о istorijskom i misao пот kontekstu u kome Vorfove originalne i kontra verzne ideje nalaze svoje mesto, kao i о kritickom od zivu па koji su паШе i о uticaju koji su do danas јтаlе, takva obavestenja lako se mogu паСЈ и domacoj literaturi navedenoj и prethodnoj belesci. No kako Ы i ova knjiga Cinila samostalnu celinu, ovde сето ipak ukratko izloziti sustinu Vorfovih pogleda i njegovog do prinosa naukama о coveku, uz osnovne biobibliograf ske podatke i povremene upute za kriticko citanje uz ротос analogija sa citaocu blizim jezickim materijalom od onog kojim se pisac sluzi и svrhu ilustracije.
* * *
Izuzev па intelektualnom рlanи, gde је Ыо ispu пјеп raznim uzbudenjima, Vorfov zivot protekao је do sta mirno i ugasio se relativno гапо. Roden 1897. go dine па istocnoj оЬаН SAD, и intelektualno i umetnicki obdarenoj staroj americkoj porodici engleskog porekla, Bendzamin Li Vorf је najveCi deo zivota proveo и No voj Engleskoj, toj kolevci americke ku1ture. Talentovan i mastovit, ali nemirna duha i nedovoljno motivisan za akademsku karijeru, и skolovanju nije mnogo ро stigao: sa zakasnjenjem, i sa prosecnim uspehom, za- ta«, Suvremena lingvistika br. 15-16, 1977; по cini se da је ovaj koristan i bibIiografski bogat rad napisan znatno ranije, jer upute па literaturu prestaju sa godinom 1970, ра tako пе obuhvataju ni upravo navedene domace priloge. - - Vorfov ogled »Nauka i lingvistika« ranije је objavljen u prevodu L. S. Radonjiea (Delo, god ХIХ, Ьг. 3, 1973). Јгzlk, mlsao i stvarnosl 7
угАјо је studij hemije па Masacusetskom institutu za tchnuJugiju. Ipak је tokom godina stekao siroko obra- 7.0vallje, i to kako и egzaktnim tako i и drustvenim naukama. 2:ivotni poziv и profesionalnom smislu vise ти se nametnuo sticajem ok01nosti по o5to ga је оп sam svesno izabrao. Naime, ubrzo ро diplomiranju do Ыо је posao и jednom osiguravajucem zavodu i tu se specijalizovao za sprecavanje pozara; poo5to se па tom poslu brzo istakao novim i dobro primljenim zamisli та, а атЫсјја da trazi drugo zaposlenje ionako пЈје lmao, ostao је do kraja zivota sluZbenik iste firme. Zapravo ти је odgovaralo 5to је ро prirodi posla dosta putovao, narocito ро egzoticnijim predelima Severne ј Srednje Amerike, и kojima је mogao da provodi i ро vremena dша odsustva. Qva putovanja davala su таЬа nekim njegovim latentnim interesovanjima sasvim пе profesionalne - а za njegovo vreme i prilicno neaka demske - prirode, kojima се ostvariti svoju pravu unutrasnju vokaciju i ро kojima се postepeno izlaziti па glas. Vorf Бе najpre zivo interesovao za pitanja kos mologije, evolucije i biblijske semantike, potom za ar heologiju Маја i Acteka (posebno za tumacenje i rekon stгukciju njihovih sistema pisanja), i najzad za prou cavanje i klasifikaciju indijanskih jezika severno od Meksika, pri сети је naroCitu paznju posvetio jeziku рlетепа НорЈ iz Arizone. Qva interesovanja, па prvi pogled veoma raznorodna, zapravo su bila povezana tananim nitima, i vremenom su se slozila и svojevrstan mozaik па temu odnosa izmed:u jezika, kulture i mis lјепја. No ovru svoju upecatljivu sliku, koja се kasnije dobiti zvucno i sugestivno јте hipoteze о jezickoj rela tivnosti, sam Vorf пјје stigao da doslika: izmucen Ьо lеБси, umro је jula 1941, и cetrdeset petoj godini fi vota, ostavljajuCi buduce komentatore svog nedovrse nog dela pred brojnim zagonetkama. 8 Bend1.amin Li Vort
Zahvaljujuci izuzetnoj radnoj energiji, koja ти је omogucila da naporedo vodi dva odvojena zivota, Vorf је и svom slobodnom vremenu ipak uradio vi8e nego mnogi koji su naucnom istrazivanju posvetili celu ka rijeru. Moze se 6lk reCi da је postigao vBe по 8to је i sam slutio и trenutku rastanka sa zivotom. U tom casu Ыо је vec dovoljno izronio iz opskurnosti svog profesionalnog opredeljenja da postane licnost nacio nalnih razmera, Щi се odlazak da zabeleze пе samo strucni Casopisi nego i Njujork tajms. Оп Ы se sam verovatno zacudio posmrtnom uticaju svojih ideja.
* * *
Iako је iz navedenih podataka jasno da Vorf u formalnom smislu nije Ыо ni lingvist ni antropolog, treba паglаэiti da је оп и ovim oblastima Ыо veoma daleko od potpunog amaterstva koje ти se ponekad pripisuje. Za lingvistiku se ozbiljnije zainteresovao tek kad se pribliZio tridesetoj godini zivota, ali ји је tada prihvatio sa odu8evljenjem. Brzo se upoznao sa do stignuCima i metodologijom vodecih americkih lingvi sta toga doba, а povremeno se i kretao и njihovim krugovima, citajuci sVOJt::: radove па naucnim skupo vima i objavljuju6i s vremena па vreme zapazene ras· prave и uglednim casopisima. Jedne godine pred kraj zivota cak је ро pozivu predavao antropologiju па uni verzitetu ЈеЈ. Ovo Vorfovo zakasnelo i delimicno uvo denje и akademske sfere и znacajnoj је meri proiste klo iz njegovog susreta sa Edvardom Sapirom, пајетј nentnijim antropolo8kim lingvistom te epohe, susreta koji је doprineo konacnom usmerenju Vorfovih dispa· ratnih interesovanja. Sa izuzetkom jednog odslU8anog kursa iz indijanske lingvistike, Vorf formalno пјје Ыо Sapirov ucenik, ali је ostao pod uticajem ovog coveka lezik, misao i stvarnost 9 sa kojim ga је od pocetka vezivala izrazita duhovna srodnost. Ova dva јтепа najcesce se zajedno pominju u vezi sa vec pomenutom hipotezom jezicke relativnosti, koja se u literaturi naziva jos i Sapir-Vorfovom (ili samo Vorfovom) hipotezom. Najkrace receno, prema ovoj hipotezi - koja se ponekad, тапје oprezno, па ziva i teorijom - specificnosti strukture pojedinih је zika imaju uticaja па pogled па svet ljudi koji njima govore i па njihovo ponasanje u odnosu prema stvar nosti koja ih okruzuje. Ро tome Ы ljudi ziveli u do nekle razlicitim pojmovnim svetovima, а ove razlike - - u sferi percepcije prostorno-vremenskih, uzrocno- -posledicnih i drugih odnosa - bile Ы uslovljene poseb- nostima gramaticke strukture njihovih maternjih jezi ka, cije kategorije namecu osobene nacine segmentova пја i klasifikovanja iskustvenog sveta. Nije tesko sagledati interdisciplinarnu relevant nost ovakve јеdnе zamasne naucne pretpostavke, ра је otuda sasvim razumljivo interesovanje па koje опа vec preko dve decenije nailazi u krugovima lingvista, ап tropologa, fi1ozofa, socijalnih psihologa i drugih struc njaka, i о kome ubedljivo svedoce, pored pojedinacnih rasprava, Citavi naucni skupovi posveceni ovoj proble matici.2 Bilo је i pokusaja da se hipoteza empirijski dokaie ili opovrgne, ali su i oni u ceHni ostali predmet sрога.З Posle svega 5to је па ovu temu autoritativno izreceno, opsti zakljucak Ы glasio da se pomenuta hipo-
2) Spisak vaznijih pojedinacnih rasprava о Vorfu, kao Ј 7bornika и сеliпј ili delimicno posvecenih njegovim ide јаmа, dat је па kraju ovog predgovora. З) Upor. naroCito radove pod br. 4, 5 i 12 и spisku litera ture. Kritickii osvrti па takve pokusaje mogu se пасј npr. u radovima pod br. 3, 7, 14 i 15. 10 Bendzamin Li Vorf
teza, koja је sporna vec u pitanju same svoje temeljne formulacije, verovatno ne moze ni dokazati ni opovrg nuti па neki realno izvodljiv i ubedljiv nacin. Рге sve ga, nju ni Sapir ni Vorf nisu sistematski formulisali. Prvi је ostavio pregr§t inspirativnih odlomaka о toj opstoj temi, koji se ро svom osnovnom misaonom toku zapravo nastavljaju па jednu tradiciju relativistickog misljenja о jeziku i kulturi koja tece Ьаг od nemac kog predromantizma, da Ы izrazitije konture stekla vec sa Humboltom. Drugi, pak, kome је ova tradicija ostala uglavnom nepoznata, па slicne је pomisli dosao vlasti tim razmisljanjem i istraZivanjem, ali takode Ьez neop hodne sistematizacije. Rezultat ovih okolnosti jeste сј njooica da se ne moze pouzdano znati koje Ы moguce implikacije hipoteze prihvatio jedan ili drugi, а koje оо odbacio, i sa kakvom argumentacijom u оЬа slucaja. Ovako је ostalo па drugima da raspetljavaju zamrseno klupko ovih implikacija, а tu se, s obzirom па veliku slozenost same materije, ni је ni mogla ocekivati neka veca тега saglasnosti. Brojna tumacenja pokazala su da se ovde zapravo krije nekoliko hipoteza, koje ne mогаји u svim slucajevima da PToisticu jedna iz druge. Da damo samo jedan РГЈтег: ocigledno је i svima poz nato (mozda ipak najbolje prevodiocima!) da se jezici donekle razlikuju u nacinu па koji »pokrivaju« роје dine delove ili vidove vanjezicke stvarnosti, ali је veliko pitanje da Ii se па osnovu ove empirijske Cinjooice mogu razlozno postulirati neke ozbiljnije percepcijske ili kognitivne posledice za predstavnike razliCitih jezika. Iz ovog i niza drugih razloga pokrenuta pitanja ostaju otvorena. No Vorfo\'a zasluga је neprolazna zato sto ih је - makar i u obliku nedovrsenog i nedovoljno cit ljivog testamenta - zavestao buducnosti; ova zasluga stoji bez obzira па konacno resenje cele dileme, ра eak Jezik, misao i stvarnost 11 i па samu mogucnost takvog resenja, koja је pod lozna ozbiljnoj sumnji.4 Као autor, Vorf ocigledno nije Ыо okrenut prema vecnosti. Za zivota nije objavio nijedno celovito delo� vec samo niz rasprava, predavanja i prikaza rasutih р<> specijalistickim casopisima и nekoliko naucnih oblasti. Stoga nije nikakvo cudo 5to - iako је, kako smo vi deli, pred kraj zivota Ыо vec kao licnost iza5ao iz anо nimnosti - njegov uticaj pocinje da se sire oseca tek vise godina posle njegove smrti, а naroeito pocev od godine 1956, kada је ugledala sveta knjiga njegovih izabranih radova. Ovog nesumnjivo slozenog posla, koji се se и retrospekciji pokazati i уеоmа zahvalnim, pri hvatio se americki psiholog i lingvist Dzon Karol, koji је te godine, pod naslovom Jezik, misao i stvarnost: odabrani radovi Bendzamina Lija Vorfa, objavio knji gu koja је do danas ostala kao pravi i prakticno jedini dostupni originalni izvor za proucavanje Vorfove misli.'" Karolov izbor obuhvatio је osamnaest radova, od kojih su neki bili vec ranije pojedinacno stampani, dok su drugi, veCinom nedovrseni, uzeti iz pi5ceve оЫmпе zaostav5tine, ра ih је redaktor, uz роmос drugih struc nih konsultanata, priredio za stampu. Knjiga saddi ј bib1iografiju Vorfovih objavljenih radova, kao i delimi сап spisak njegovih neobjavljenih tekstova i rasprava drugih autora и vezi sa Vorfovom tematikom. Karol је ovu publikaciju snabdeo i veoma detaljnim uvodom, u kоще su prvi put izasle па videlo brojne biografske i
4) Detaljnije osvrte па ovaj krug pitanja sadrzi do таса literatнra navedena и beleSci br. 1. 5) Ovo standardno delo, vise puta prestampano, ozna teno је kao izvornik и knjizi koju citalac sada ddi и ru kama: Language, Thought and Reality: Selected Writings. 01 Benjamin Lee Whorl (Ed. Јоhn В. Carroll), Cambridge� Massachusetts: ТЬе М. 1. Т. Press, 1956. 12 Bendiamin Li Vorf
druge pojedinosti Vorfovog zivota i rada, а Stjuart Cejs (Stuart Chase), inace poznat kao sledbenik filozof ske 5kole tzv. Op5te semantike, doprineo је пјепој ире <::atljivosti svojim ponesenim i роmalО bombasticnim
predgovorom. Iako, dakle, и ovu knjigu пјје uslo -
- niti је mogl0 da иае - sve Мо је Vorf nэрЈSaD, рг ni sve 5tO је ranije objavio, ipak је опа piscevu misao predstavila ili priblifila sirokim krugovima ljudi, isto vremeno slшеCi kao bibliografski putokaz za dalja tra ganja ро raznorodnom i donekle ekcscentricnom opusu ovog nesvakidasnjeg 6oveka.
* * *
Nas izbor obuhvata sediim integralnih Vorfovih tekstova iz Karolove knjige. Oni su izabrani kao пај karakteristicniji, Шtјроzпаtiјi i najcesce citirani и lite· raturi. Treba napomenuti da se и пјјmа пе iscrpljuje tematika kojom se Vorf bavio: van ove selekcije то rale su da ostanu ше strucne rasprave о de5ifrovanju majanskih hijeroglifa ili о mehanizmima gradenja recl u pojedinim indijanskim jezicima, koje Ы veCini cita- 1аса Ы1е manје razumljive, а svakako i mапје zanim ljive. S druge strane, izabrani radovi dovoljno ilustruju kako prirodu Vorfovih glavnih preokupacija i njihove sire psiholingvisticke, antropoloske i filozofske impli kacije, tako i nacin argumentacije kojim se оп sluzio. Prema tome, moglo Ы se reCi da је ovaj izbor repre zentativan ti intenzivnom smislu, ako vec пе i u eksten zivnom: ako u ovim stranicama пјје сео Vorf, tu је bar sustastveni Vorf, i to posebno и ruhu pobomika hipoteze о jezickoj relativnosti. Ј05 nesto treba ovom prilikom istaCi. Nijedan Vor fov tekst пјје lak za prevodenje - 5tO zbog slozenosti same materije, 5tO usled obilja primera iz razlicitih i Je1.ik, misao i stvarnost 13
�itaocu �esto potpuno nepoznatih jezika. U ovome пе та nicega cudnog, jer ako se detalji nekog jezika uzi тајu u razmatranje sa eksplicitnim сiljет dokaziva пја teze о jedinstvenosti i neponovljivosti svake jezicke stгиkture, onda se takvi pirmeri, strogo uzev, пе mogu ni prevoditi па neki drugi jezik а da pri tome пе izgube dobar deo svoje svrhe. Qva te5koea prisutna је, uosta· lom, i kada sam pisac и medijumu engleskog jezika produbljeno analizira kakav indijanski jezi�, а опа �e samo potencira pretakanjem и ј05 jedan idiom. Те5- koce komentarisanja Vorfovih primera i prevodenja tih komentara tako па svoj naCin ilustruju teorijske stavove и potvrdu kojih se primeri i navode. Ako ovo vec pomalo lici па vrzino kolo, ni to nije neko novo otkrice, jer је vec primeceno da је cela hipoteza, u odsustvu nezavisnih potvrda sa strane, osudena па kruzno argumentisanje utoliko 5tO se tvrdenje da је zicke razlike izazivaju saznajne razlike nastoji doka zati navodenjem jezickib osobenosti od kojih se i p0510. Q ovome је takode vodeno racuna и па5ет izboru, ра su jedan ili dva vredna teksta izostavljeni stoga 5to Ы njihovo prevodenje postavilo nesrazmerno velike prepreke uz malu dodatnu dobit za citaoca. Jedva da је potrebno napominjati da su i tekstovi koji su u5li и izbor povremeno postavljali na5eg pre vodioca pred te5ke probleme.
U ostatku ovog predgovora poimence сето se os vrnuti па izabrane tekstove, daju6i usput originalne па slove i godinu prvog objavljivanja, odnosno godinu verovatnog nastanka; potpuniji podaci, npr. о mestu prvog objavljivanja, mogu se паСј и Karolovoj knjizi. koju i inace пе Ы mogao da zaobide niko ko Ы posle citanja Vorfa па srpskohrvatskom pozeleo da u tom pravcu ode koji korak dalje. 14 Bendzamin Li Vorf
Prvi tekst, »Jedan model univerzuma americkih Indijanaca« (Аn American Indian Model of the Uni verse), verovatno napisan 1936. godine, prvi put је оЬ javljen tek 1950. То је jedan od prvih radova u kojima pisac izlaze svoju omi1jenu temu о kultumim i saz najnim implikacijama gramatickih kategorija, ilustro vanu primerima iz hopija, jezika koji је оп naroCito duboko proucavao, u poreaenju sa jezicima evropske <:ivilizacije. Hopi је jezik malobrojnog istoimenog ple тепа indijanskih starosedelaca u brdima 5tO se uz diZu u srcu pustare danasnje severne Arizone, а jedno vremeno i usred mnogo veceg rezervata daleko broj nijeg plemena Navaho. Rezervat Hopija danas Cini dese tak naselja rasporedenih па ovim visovima, sa ukupno Qko 6.000 zitelja; jedno od njih, Oraibi, staro је bar Qsam vekova i ро nekim arheoloskim nalazima pred stavlja najstarije stalno naseljeno mesto u Sjedinjenim Drzavama. Меди samim Hopijima, Ыје drevne misticne ceremonije savremena etnologija nije uspela da оЬја sni, postoji verovooje da su oni direktni potomci pra stanovnika kontinenta. Njihove kuce, sagradene od te sanog kamena, svedoce о relativno razvijenoj kulturi u sredistu nizije nastanjene iskonskim suparnicima miro ljubivih Hopija, Indijancima Navaho, cija se drukcija kultura ogleda i u пјЉоvоm stanovanju u tzv. hoga nima - svojevrsnim zemunicama od zemlje i drveta. Dramu visevekovnog zajednickog zivljenja па ovom tlu tesko је rekonstruisati u danasnjim uslovima rezervat skog zivota, okruzenog ali пе i prozetog civilizacijom belog Amerikanca, uslovima u kojima Hopi i Navaho podjednako bedno tavore. Takav је bar utisak ропео pisac ovih redaka, koji је - upravo intrigiran Vor fovim pisanjem - leta 1967. godine uspeo da poseti <ЈЬа rezervata, inace najvecim delom zatvorena za turi sticke i druge privatne posete. Iste naseobine Hopija
16 Bendzamin Li Vorf hrvatskih reti, о tome kako odredene reCi Ш grama tjcke kategorije medusobno reaguju, kako se privlace, razgranicuju i ропШаvајu ispod povr8inskog sloja jezic ke forme. Na primer, о raznim reCima koje sadrze (Ш pak odnekud пе mogu da sadrze!) prefiks raz- u fino iznijansiranoj skaLi znacenja: razvezati, razmazati, raz buktati, razljutiti, razblaZiti, razrezati itd.; ili о tome kako odnos izmedu razvezati i vezati пјје isti kao od nos izmedu razmisliti i misliti, niti pak kao опај izme du razocarati i ocarati, kao god 5to se razlikuju i od nosi razloziti-sloziti i razvrstati-svrstati. Preko primera tipa razdeliti-deliti dolazimo npr. do pitanja sta upravo znaCi razresiti prema resiti, i kaiko to da razotkriti пе znaci »pokriti« nego, nasuprot tome, slicno 8to i otkriti. Na kraju bismo пюgli da se zapitamo kakvinl Ы novim (stvarnim ili izmisljenim) osnovama mogao da se dodaje ovaj prefiks, i kakva Ы znacenja takve izvedenice morale da imaju u svakom pojedinom slu Саји. SHono poslednjem primeru, аН sa drugim prefik som, besraman napad i sraman napad nisu suprotni nego ekviva1entni izrazi, kojima se pridruzuje i besti dan napad (аН пе i stidan napad). Ima Н objasnjenja za ovako neocekivane asimetrije? Razmisljanje nas vo di zakljucku da опе nisu slucajne, vec da sistematski proisticu jz razlika u semantickom potencijalu osnova sram i stid: prva moze da bude >>orijenitsana« Ыlо ka izvr8iocu nekog akta Ыlо ka samom tom aktu, dok druga poseduje samo prvu pomenutu mogucnost. Dru gim recima, sram moze da bude privatnog ili javnog karaktera, а stid samo privatnog. Ovaj kriptotip оЬја8- njava za8to se nekome moze reCi sram te bilo! Ш stid te bilo!, ра ovaj moze da bude posramljen ili postit1en itd., dok se moze reCi samo to је sramota (8to osnova stid пе dozvoljava), kao 8to иz stub srama пе stoji ]ezik, misao i stvarnost 17 stub stida. Iz istog razloga postoje povratni oblici оЬа gIagola (sramotiti se i stideti se, sa uocljivom razIikom и znacenju), dok Бато prvi moze da bude prelazan (пе koga mozemo samo sramotiti, пе i stideti, а izvedeni prelazni oblici osramotiti i postideti samo ј08 јасе isticu razliku о kojoj је геС). Primeri и kojima neka гес sa prefiksom inace пе gativnog znacenja znaci priblizno isto 8to i sama ОБПО va posebno Ы zainteresovali Vorfa. Као dobar vatro gasni slшЬепik, оп је, пште, и jednom drugom kon tekstu zapazio da и engleskom jeziku pridev inflam mаЫе znaci isto 8tO i flammable, tj. »zapaljivo«, i od таЬ је ukazao па moguce empirijske posledice zabune и situacijama kada treba brzo reagovati па takvo pisa по upozorenje. Eto, dakle, ргјтега prakticnih teskoca па тanје urednim morfoloskim savovima jezika! Posto se malo pozabavio upravo ропиоепот vezbom, i1i пе kom sIicnom ро sopstvenom izboru, nas CitaIac Ы то gao da se zapita da li su ruре i asimetrije koje је ргопа8ао и .ispitivanim obrascima - i kakvih sigurno ima и svim jezicima - naprosto slucajne, i1i pak то zda kulturno kodifikovane i utisnute и svest govor nika snagom samih jezickih struktura. U potonjem slucaju опе Ы, ргета Vorfu, mogle imati konceptual пјћ posledica, u vidu ogranicenja lIla sadrzaje koji se posredstvom datog jezika mogu normalno misliti. U trecem tekstu, pod naslovom »Gramaticke kate gorije« (Grammatical Categories), objavljenom 1945, ali napisanom 1937, autor dalje razvija ројат kriptotipa, uz ilustracije iz novog jezickog materijala. Zanimljiv је i пасin па koji оп tu analizira razliCite semanticke dimenzije pojedinih gramatickih i leksickih kategoгija. Citalac Ы opet mogao da potraZi eventualne analogije sa svojim maternjim jezikom. 1 ovde је vidljiv piscev smisao za otkrivanje tananih veza izmedu naizgled dis- 18 Bendzamin Li Vort
paratnih pojava, kao i njegov nарог da pronadene veze prikaze kao motivisane, da ispod konvencionalnog pronade inherentno. Qvo је zajednicki izvor Vorfovih preokupacija pojavama kao 5to su fonetski simbolizam, gramatiCki kriptotipi ili »korenske ideje« (teznja da se jezici svedu па 5to manji Ьгој stalnih znacenjskih ele menata, cijim se dogradivanjem i kombinovanjem izra zavaju slozenija znacenja). Eho ovih interesovanja ose са se kako u ovom tako i u veCini drugih njegovih tekstova. Sredi5nja tema cetvrtog teksta, »Qdnos jezika рге та иоЫсајеnоm mi51jenju i роnа5anји« (The Relation 01 Habitual Thought and Behavior to Language), pisa nog za spomen-knjigu preminulom Sapiru i objavljenog 1941, dakle u godini u kojoj се umreti i sam Vorf, najavljuje vaine distinkcije izmedu obaveznog, иоЫса jenog i moguceg u upotrebi jezika. Autor ovde postavlja pitanje uticaja strukture pojedinih jezika па pojmove koje ljudi imaju о vremenu, mestu i materiji, kao i ргоblеm veze izmedu 5irih jezickih obrazaca i nогшi па kojima poCivaju kuItura i роnа5аnје ljudskih grupa. Da Ы odgovorio па ovo pitanje, оп se sluzi metodom parcijalnog aIi dubinskog poredenja hopija sa »standard nim prosecnim evropskih jezicima« (и njegovoj origi nа1nој - i nе naјsrecnijој ! - terminologiji, Standard Average Еиуореаn ili SAE). Analiza vodi istraZivaca potvrdnom odgovoru па оЬа dela pitanja, s tim 5to se uvek radi о veoma suptilnim uticajima i afiniteti та, dok se тога odbaciti bilo kakva prosta i generalna korelacija izmedu tipa jezicke strukture i tipa kuIture ili vrste роnа5anја. Qvaj tekst mоЫа najbolje ilustruje pisceve glav nе teme i njegovu metodologiju. Uz sve komplimente nesumnjivoj ingenioznosti Vorfove analize, тога se ipalk postaviti pitanje kako оп moze da zna sta jedan Hopi Jezik, misao i stvarnost 19
тorа da misli dok govori, i da li је - ako se (аko mofe reCi - hopi viden engleskim осiща isto �to I hopi vi(ten sopstvenim ocima. Jedan lingvist Ciji Ы maternji jezik Ыо hopi mozda Ы drukcije video jaik »standardnog prosecnog Evropljanina« по 5tO ga "IШ Vorf, ра Ы i engleski sagledan kroz prizmu hopija mogao da izgleda sasvim egzoticno, i da bude prikazan tako kao da пШnо патесе odredenu konceptualnu sliku koja је, medutim, potpuno strana autenticnim predstav nicima engleskog. Kada је, па primer, rec о mnozini, koja se u tekstu posebno razmatra, ljudi srpskohrvatskog :ma ternjeg jezika mogu samo da nagadaju sta Ы sve јеdan НОРЈ mogao da zakljuci povodom gramatickih ројауа kao 5tO su dual, »pluralia tantum« i slicne (cetiri со veka ali pet ljudi, dva prozora ali dvoja vrata, dvoje dece prema dva deteta itd.). Ili ako Ы, dOblV5i reee. nicu Prisao је toj petorici decaka, pitao kako se to isto kafe sa decom umesto decaka, i utvrdio da se jedna tako оЫспа stvar ne moze u оуот jeziku иор ste reCi па neki prirodan nacin!7 ZakljuCimo li da se iza ovakvih neusaglasenosti, koje proisticu iz normal nog istorijskog razvoja jezika, ne krije nikakva naro cita pojmovna organizacija, а јО5 manje deterministit> ka prinuda, time necemo automatski obesnaziti сео prosede, ali сето ga sagledati kao dosta problemati can. Vorf nagove5tava da је struktura hopija, kao је zika u kome su prostorni i vremenski odnosi nerazdru zivo povezani, u principu prikladnija od strukture то dernih evropskih jezika za izrazavanje slozenih konce pata kao 5tO је teorija relativnosti u fizici. Da li se, onda, zametak Ajnstajna ikrije i u na5em seljaku koji,
7) Slican primer pominje se, u drukcijem kontekstu. u knjiz.i Jezik i lingvistika, str. 200. 20 Bendzamin Li Vor! upitan koliko је udaljen najblizi izvor, prirodno odgo vara Cigar duvana!? Slicna pitanja podsticu i sledeca dva teksta, »Nau ka i Jingvistika« (Science and Linguistics) i »Jezici i logika« (Languages and Logic), objavljena ј940-41. U prvom od пјЉ pisac daje neke od svojih n�jpoznatijih primera, kao i prvu �tampanu provizomu formulaciju principa jezicke relativnosti. U drugome se primeri daju i iz indijanskih jezika �опј i nutka, opet u pore- 4епји sa engleskim, а и сНји demonstriranja razlicitih percepcijsko-konceptualnih shema. Iz ovih apaliza pisac zakljucuje da svaki jezik јта svoju unutra�nju logiku. и Pored primera koje Vorf ovde navodi pri10g ove пе sumnjivo prihvatljive teze, vredi da se па trenutak zaustavimo i па jednom karakteristicnom primeru koji оп ротјпје и jednom tekstu koji ПЈје и�ao tJ па� izbor. ProucavaiuCi arhitektonsku terminolo�.iiu hоџiiа. Vorf је nasao da se и tom jeziku nazivi za kuce i prosto rije и gradevinskom smislu uopste пе podudaraju sa nazivima odgovarajucih obitavalista; ovi drugi i1i пе postoje ili su izrazi priloskog karaktera, cesto izvedeni od drukCijih korena. Nama ovo u prvi :rJlah izgleda krajnje nelogiono, ali ako Ьоlје razmislimD videcemo da је to pre stvar navike nego neke nuzne logike. Naime, тј smo prosto navikli da пат reCi kao kuca, skola ili pozoriste jednovremeno oznacavaju zgradu i dom ili ustanovu koji se nalaze u toj zgradi. Qva veza toliko је ukorenjena и па�ој svesti da se tteka novija pro�irenja znacenja ovakvih reoi dоzivlјаvзјu kao od stupanja od normalnog i ocekivanog, koja izazivaju podsvesne otpore. Kada su se kod nas prvi put javili nazivi tipa Korculanska letnja skola, lakO је moglo biti ljudi koji su se pitali kakva је to �kola koja radi samo leti, ра jo� па moru! Korak dalje u ovom pravcu apstrakcije, tj. odvajanja od ројmа zgrade, сјпе letnje Jezik, misao i stvarnost 21
�kole koje se mogu odriavati и raznim mestima. Pisac ovih redaka bez ustezanja priznaje citaocu da је imao manji konceptualni problem kada је, pre dosta godina, prvi put сио za postojanje tzv. Lingvistickog instituta Lingvistickog drustva Amerike, i ustanovio da se pod imenom tog instituta krije letnja skola naroCitog tipa koja se odrzava svake godine, i to u principu uvek па nekom drugom americkom univerzitetu. Ovde је sva.. kako smetala rec institut, koja u nasoj svesti јо!; uvek vezuje pojmove ustanove i zgrade, dakle stalnog mesta boravka. Iz istog izvora potice i izvesna nedoumica koju mogu da izazovu pravnicki termini kao drustveni institut ili pravni institut (upor. sa ovim drugim pravni fakultet i pedagoski institut), u kojima Ы za laicke pojmove bolje odgovarala rec institucija, koja је, iz· gleda, oslobodena bremena gradevinskih asocijacija. (Sa. stanci se mogu npr. drzati u prostorijama па prvom spratu nekog instituta, ali - kako se Cini - пе i neke instituoije). No vratimo se Vorfu, koji nalazi da је aristotelov· ska logika cvrsto utemeljena u sintaksi indoevropskih jezika, i da је vizija strukture sveta Ikoju nudi savre тепа nauka samo jedna od moguCih, dok Ы drugi i drukOiji jezici ponudi1i drukCije (ali u principu jednako vredne i »vazece«) slike sveta. Izmedu ostalog, оп tu cak eksplicitno dovodi u pitanje opravdanost samog ројта jezika u opstem smislu (»sa velikim Ј«), tvrdeci da se misljenje odvija samo kroz specificne jezike. Ovakav stav verovatno potice оо Cinjenice da su Vorfa vise privlaoili sadrzaji misljenja nego procesi misljenja, zbog cega је ostao blizi lingvistici nego psihologiji; ti partikularisticki sadriaji, uslovljeni specificnim kultu· rama i jezicima, za njega su diferencirali same procese. (Suprotna pozicija, gde su u sredistu paznje procesi nezavisno od sadrzaj1, i koja је uto1iko ЬШа psiholo- 22 Bendtamin Li Vorf
giji, kasnije се se ispoljiti u univerzalistickim shvata пјЈша Comskog). U sedmom i poslednjem tekstu, pod naslovom »Jezik, иш i stvarnost« (Language, Mind and Reality), objavljenom 1942, razmatra se problem na\lcne misli i пјепе povezanosti sa jezikom u kome se oblikuje. U ovoj raspravi, zapravo predavanju odrzanon1 clanovima jednog teozofskog dru�tva i potom objavljenom и Ма drasu, autor u kontekstu odrec1enih kosmol05kih ideja uporeduje evropsku kuIturu sa indijskom m.antrickom umetn05cu. Posebno su interesantne veoma detaljne Ни stracije uoblicavanja i uslofnjavanja jezickih obrazaca, u cijem medudejstvu izrastaju krajnje ist,шсапе kon figuracije. Vorf se i ovde угаеа svojim stalnim temama, isticucida ргоmепа jezika mofe da izmeni па�е shvatanje kosmosa , te da su raz!iciti jezicki sistemi podjednako I10�n:юt'llоrnii I1l:0du.ЬЧе.niu. s.'Ilo�im dru.k..c.i.�irtt analizama stvarnosti - upravo kao 5to su i njihovi nosioci jed nako vredni iako raz!iciti и rasnom, nacionalnom i kul turnom pogledu. U ovakvim odlomcima оп se pred stavlja kao humanist za koga misaono bratstvo svih Jjudi ПЈје puka fraza nego istinski iivotni ideal, i koji је narocitu potrebu da ovakve vrednosti istakne osetio nedugo pred smrt, u godini kada је vec Ыо росео da se rasplamsava pozar svetskog rata.
* * *
U zakljucku treba reCi sledece. Као 5tO је u рго fesionalnom smislu stajao izvan granica lingvistike, Vorf је i prirodom svojih lingvistickih interesovanja odudarao od sredisnjih tokova nauke о јеziJШ njegovog vremena, posebno u Americi. Ovaj kontrast Ыо је пај izrazitiji u pitanju pristupa znacenju: dok је dominant· па deskriptivisticka metodologija, оНсепа u ortodoks- Jezik, misao i stvarпost 23
пот strukturalizmu Leonarda Blumfilda i njegovih slc(lhcnika, prakticno iskljucila plan znacenja iz naucne analize jczika, Vorf је neprestano upozoravao da јо lingvistika prevashodno паша о jezickom znacenju. U пср()�п:dпој vezi s ovim је i radikalno drukciji ргј. stup psiholo�koj strani jezika, koju је tada vladajuca doktrina (sa vaznim izuzetkom Vorfu bliskog Sapira) odbacivala kao nepodobnu strogo naucnom istraZiva nju. Ako iшато u vidu i Vorfovo insistiranje па potre Ы doslednog opisivanja svih jezika sveta kao neophod пој podlozi za svako uopstavanje, potrebi koju се istaci i moderna lingvisticka tipologija, lako сето utvrditi da је ovaj usamljeni poslenik u nekim bi\m.im tackama anticipirao kasniji razvoj nauke о jeziku. Pored toga, оп је doprineo deskriptivnoj lingvistici svojim ЬгШјi vim opisima pojedinih indijanskih jezika, а opstoj ling vistici svojom koncepcijom prikrivenih jezickih kate gorija i srodnim uvidima. Bio је i terminoloski ino vator: prvi је, ili medu prvima, upotrebio danas neza obilazne termine aloton i gratema, kao i izraz kon trastivna lingvistika u savremenom tipoloskom smislu, а u radu pisanom рге cetiri decenije - v. drugi tekst u ovom izboru - оп upotrebljava atribut psiholingvi sticki, koji danas odreduje celu jednu disciplinu nauke о jeziku. Ako Ы Ыl0 istorijski netacno tvrditi da је Vorf iz svog svojevrsnog idejnog rezervata neposredno uti сао па glavne tokove kasnijih lingvistickih istrazivanja, nepobitno је da su u problemima koji su njega zaokup ljali celog zivota najavljene neke od glavnih preoku pacija jedne potonje generacije istraZivaca jezika, i to пе samo u lingvistici nego i u psihologiji i filozofiji. (Donekle analogna slika dobija se gleaanjem u suprot пот pravcu, iduCi od Vorfa u proslost: kada је гсе о hipotezi jezicke relativnosti, njegove ideje samo su sa· 24 Bendzamin Li Vort
vremena i nesto ekspIicitnija verzija jedt10g mnogo starijeg ројтапја odnosa izmedu jezika i pogleda па svet, ali se пе Ы moglo reCi da је оп Ыо neposredni i svesni du.znik evropske humboltovske tradicije). Kako smo vec па pocetku napomenuli, pitanje jezicke rela tivnosti ostaje teorijski i empirijski otV01'eno, ali se stanoviSta koja је Vorf zastupao sa toliko zara i јп ventivnosti, zasnovana па minucioznom Opi5U i pronic ljivoj analizi autenticnog jezickog materijala, тогаји i dalje ozbiljno uzimati u obzir. Вгојпј ranije pomenuti interdisciplinarni naucni skupovi sa ovakv'om temati kom svedoce о danasnjoj rasirenosti ovog saznanja. Na taj пасin Vorfova shvatanja, od nekih velicana а od drugЉ bespostedno kritikovana, nastavljaju da zive
i da podsticu dalja istraiivanja . А svaki titalac koga mozda пе more pitanja ovakvog zamaha, дli koji irnа smisla za intelektualne pustolovine, verovatno се da doiivi poneko uzbudenje nad stranicama ovog britk:og ј originalnog mislioca.
* * *
Za dalje proucavanje, uz domacu literaturu пауе denu u belesci br. 1, preporucuje se sledeea osnovna literatura:
1. Adams, Р. (Ed.): Language in Thinking, Harmonds worth 1972. 2. Black, М.: »Linguistic Relativity - The Views of Benjamin Lee Whorf« (и knjizi: Models аnЈ Metaphors, Ithaca, N. У. 1962). 3. Brown, R.: Words and Things, New york 1958. 4. Brown, R.: and Е. Н. Lenneberg: »А Study јп �п. guage and Cognition« Јоиrnаl 01 Abnormal and Soctal Psychology 49.454-462: 1954. (Prestampano и zbomiku pod br. 16 nite). Jt'l.ilt, т{(40 I .'tvamost 25
!5. Соггоll, Ј. В. nnd Ј. В. Casagrande: »The Function о! LantJuoIJc Clussification јп Behavior« (и zborniku pod Ьг. 13 пЈ1.е). 6. Fishman Ј. А.: »А Systematization of the Whorfian Hypolhc�il., Behavioral Science 5.232-239, 1960. 7. Gipper, Н.: Gibt es ein sprachliches Relativitiits р' ;IIZ;p? Untersuchungen zur Sapir-Whorf Hypothese, ћuпkfurt ат Мali.п 1971. 8. Hoijer, Н. (Ed.): Language in Culture, Chicago 1954. 9. Hook, S. (Ed.): Language and Philosophy, New York 1969. 10. Hymes, D. Н.: »Two Types of Linguistic Re1ativity« (и zborniku: W. Bright, Ed., Sociolinguistics, The Hague and Paris 1966). 11. Hymes, D. Н. (Ed.): Language in Culture аnа Society, New York 1964. 12. Lenneberg, Е. Н. and Ј. М. Roberts: The Language of Experience - А Case Study, Бloomington 1956. (De1i тјспо prestampano u zbomiku pod Ьг. 16 nize). 13. МассоЬу, Е. Е. et а1. (Eds.): Readings in Social Psychology, New York 1958. 14. McCormack, W. С. and S. А. Wurm (Eds.): Lan guage and Thought - Anthropological Issues, The Hague aod Paris 1977. 15. Rosch, Е.: »Linguistic Re1ativity« (и zborniku: А. Sil verstein, Ed., Ниmаn Communication - Theoretical Рег spectives, New York 1974). 16. Saporta, S. (Ed.): Psycholinguistics - А Book of Readings, New York 1961. 17. 3вегинцев, В. А.: "Теоретико-лингвистические предпосылки гипотезы Сапира-Уорфа" (и zborniku: Но вое 6 ЛUНZ6UСТUЈ<:е, knj. 1, Moskva 1960).
Navedene publikacije - pretezno sa engleskog jezic kog pod!rиcja, koje se najvise i bavilo Vorfovim pogle dirna - sadde daJlje bibliografslke upute.
BeograJd, decernbra 1978.
Ranko BUGARSKI
1
JEDAN MODEL UNIVERZUMA AMERICKIH INDIJANACA
Smatram da је neopravdano pretpostaviti da је dan Indijanac Норј koji zna samo jezik Ьорј i poznaje jedino ideje razvijene u okvirima kulture svoga drustva ima iste pojmove prostora i vremena kakve јтато mi, а za koje se cesto pretpostavlja da su intuitivni, i koji su opste usvojeni kao univerzalni. Posebno, оп пета opsti ројат ili intuiciju VREMENA u smislu ravno тето tekuceg kontinuuma kojim sve stvari u univer zumu, u jednakoj srazmeri, prolaze od buducnosti, kroz sadasnjost, ka proslosti; Пi, ako obrnemo ovu sliku, u kome је posmatrac neprekidno nosen rekom trajanja od proslosti ka buducnosti. Posle dugog i pazljivog proucavanja i analize, vidi se da jezik hopi пе sadrzi reci, gramaticke oblike • . konstrukcije, iIi izraze koji se direktno odnose па опо
5to mi zovemo »vreme« I odnosno па proslost, sada§.. njost ili buducnost, ili па nesto trajno ili postojano, па kretanje u kinetickom smislu pre nego u dinamickom (to jest. па jednoliko translatorno kretanje u prostoru .i vremenu, vise nego па ispoljavanje dinamicke snage u izvesnom procesu); пШ cak па prostor па takav па сјп da Ы isklјuсШ опај element prostiranja ili posto јапја koji mi nazivamo »vreme« i tako imp1icitno da1i jedan ostatak koji Ы mogao da bude oznacen kao 28 Bendl.amin Li Vorf ------
»vreme«. Dakle, jezik hopi пе sadrzi nikakvu referencu, prema »vremenu«, bilo eksplicitnu ili implicitnu. Istovremeno, ovaj jezik је u mogucnosti da, па nабп korektan i u pragmatiekom i u operacionalnom smislu, objasni i opi5e sve pojave u univerzumu koje su dostupne posmatranju. Prema tome, nalazim da је neopravdano smatrati da mi51jenje Hopija sadrzi ЬПо kakav ројат kao 5to је ovaj pretpostavljeni intuitivni Qsecaj proticanja »vremena«, ili da intuicija nekog Но pija pгuza пјетu ovo kao јеdnu od svojih cinjenica. Bas kao 5to је moguc Citav niz geometrija koje su raz НеНе od euklidovske geometrije, а koje ipak daju jed nako savr5en opis prostornih konfiguracija, isto је tako moguce da postoje opisi univerzuma koji su svi jed nako validni, а koji пе sadrze пата bliska i uоЫсајепа razlikovanja prostora i vremena. Relativisticko stano vi5te moderne fizike, izrazeno и terminima matematike, jedan је takav pogled, а drugi, 'i sasvim razlicit, jeste nematematicki i lingvisticki izraZen Weltanschauung Hopija. Prema tome, jezik i kultura Hopija sadrze u sebi jednu skrivenu METAFIZIKU, kao 5to to Cini i па5 takozvani naivnј pogled па prostor i vreme, ili kao 5to to Cini teorija relativnosti; ali ipak, to је metafizika koja se razlikuje od drugih dveju koje su pomenute. Da Ъismo opisali strukturu univerzuma па паСјп kako to бпе Hopi, nиzno је poku5ati - u meri и kojoj је to moguce - uciniti, ротоси aproksimacija u па5ет је ziku, eksplicitnom ovu metafiziku, koja Ы mogla biti ispravno opisana jedino и njihovom jeziku. Iako su Qve aproksimacije pri1icno neadekvatne, ipak пат pru zaju takve pojmove koje smo postepeno kreirali u re lativnom skladu sa sistemom па kome se zasniva ро gled па univerzum ovih Indijanaca. Jezik, misao i stvarnost
u ovom pogledu па svet Hopija, vreme nestaje. а prostor se тепја, tako da оп viSe nije homogen i trenutan bezvremeni prostor nase pretpostavljene intui cije ili klasicne njutnovske mehanike. Istovremeno, u sliku ulaze novi pojmovi i apstrakcije, sa zadatkom da opisu univerzum bez pozivanja па vreme Ш prostor u nasem smislu reci - apstrakcije za koje nas jezik пета adekvatne termine. Qve apstrakcije се se nesum njivo, zbog aproksimacija ротоси kojih mi pokusava то da rekonstruiSemo metafiziku Hopija, пата oiniti kao da su psiholoskog ili cak mistickog karaktera. То su ideje koje smo navikli da smatramo sustinskim de lom ili takozvanih animistickih i vitalistickih verovanja, ili опЉ transcendentalnih objedinjavanja iskustva i intuicija о stvarima koje se пе vide vec samo osecaju svescu о mistickom, ili onoga 5to је dato putem mistic kog i (Ш) okultnog sistema mi51jenja. Qve apstrakcije su u ЬОРЈји date па vrlo odreden пабiп, ili eksplicitпo reCima - psiholoskim i metafizickim terminima - ili oak, jos vise, implicitno, samo strukturom i gramati kom toga jezika, а njihovo funkcionisanje moze se i posmatrati u kulturi i ропа5апји Hopija. Опе nisu, bar u meri u kojoj sam ја to mogao svesno da izbegnem, projekcije drugih sistema па jezik i kulturu Hopija, koje Ы mi se potkrale pri pokusaju objektivne analize. Qsim toga, ako је rec MISТIcKI mozda pogrdпa u ocima savremenih zapadnih naucnika, mora se istaci da su ove apstrakcije i postulati па kojima se zasniva metafizika Hopija, ako se gledaju nepristrasno, jed nako (Ш za Hopije vise) pragmaticki i iskustveno ор ravdani, u poredenju sa koncepoijama tekuceg vreme па i statickog prostora nase vlastite metafizike, koje su u osnovi jednako misticne. Postulati Hopija isto tako obiqSдi�vaiu sve pojave !i�il.!.Qve_ med���- 30 Bendzamin Li Vorl
.а cak i bolje doprinose integraciji njihove kulture u svim njenim vidovima. Metafizika па kojoj se zasnivaju nas jezik, nase misljenje i moderna kultura (ne govorim о savremenoj i sasvim razliCitoj relativistickoj metafizici modeme nauke) namece univerzumu dve dominantne KOSMIC КЕ FORМE, prostor i vreme; staticki trodimenzionalni beskonacni prostor, i kineticko jednodimenzionalno, uniformno i vecito tekuce vreme - dva potpuno odvo jena i nepovezana aspekta stvamosti (и skladu sa ovim nата bliskim nacinom misljenja). Ova tekuca oblast vremena deli se па tri dela kuji su u sledecem poretku: pr0510st, sadasnjost i buducnost. Metafizika Hopija takode ima svoje kosmicke for те koje se mogu porediti sa ovim nasim i ро razmeri i ро opsegu. Kakve su one? Ova metafizika nameee uni verzumu dve dominantne kosmicke forme, koje и prvoj aproksimaciji na5e terminologije mozemo nazvati МА NIFESTOVANO i МANIFESTUJUCE (Ш NEМANIFE· STOVANO). Ш, па drugi nacin receno, OBJEKТIVNO ,i SUBJEKТIVNO. Objektivno ili manifestovano оЬи hvata sve ono 5tO је dostupno сuЫта, i1i sto је bllo dostupno culima, а to је и stvari fizicki univerzum ро smatran istorijski, bez pokusaja da se razlikuju sadas njost i pr0510st, ali sa iskljucenjem svega onog 5tO па· zivamo buducnost. SubjektiViIlo ili manifestujuee оЬи· hvata sve ono 5tO пшvamо buducnost, ALI NE SAМO ТО; ono ukljucuje и sebe, па jednak nacin i bez prav· Ijenja razlike, sve ono 5to nazivamo mentalnim - sve sto se pojavljuje ili postoji и nasoj svesti, Ш, kako Ы Норј vi5e voleo da kaie, и SRCU, i to ne samo srcu coveka, vec i srcu zivotinja, blljaka i stvari, iza i unu tar svih pojava i oblika u prirodi, и srcu prirode. sta vi5e, ро ,implikaciji koju је osetio ne jedan antropolog, о и srcu samog Kosmosa - ali tesko da Ы ovome bilo Jezik, misao i stvarnost 31
koji Hopi ikada govorio, jer ta ideja kod njih izazi· va osecanje r�ligijskog i magijskog strahop05tovanja.l) Subjektivna oblast (subjektivna sa nasa taCke gledi sta, a1i za Hopije jako realna oblast koja pulsira Н votom, snagom i шоСј) пе obuhvata samo nasu BU, DUCNOST, ciji veliki deo ovi Indijanci smatraju, bar u sшtini, ako пе i и doslovnom smislu, vise ili manје predodredenom, vec takode i sve mentalne i intelek tualne moci, Ьо i emocije, cija је sustina i tipican oblik teznja јеdnе svrhovite zelje, razumne ро karak teru, ka manifestaciji - ka manifestaciji koja је u velikoj meri zaprecena i usporena, аН Ik:oja је u ovom ili опош obliku neizbezna. То је oblast ocekivanja, zelje i svrhe, delotvornih uzroka, mis1i koja misleci se izlazi iz unutraSnje oblasti (ро Hopijima iz SRCA) u pravcu manifestacije. То је dinашiсkо stanje, аН ipak пе stanje kretanja - to niје napredovanje prema паша iz buducnosti, nego VEC SA NAМA и vitalnom i mentalnom obliku, а njegov diпаmizаш funkcionise па polju rezultiranja ili manifestovanja, to jest па polju evoluiranja, koje se odvija postepeno i bez kre tanја, od subjektivnog ka rezultatu koji predstavlja objektivno. Pri prevodenju na engleski, Hopi се reci da се ovi entiteti, u јеdnош kauzalnom procesu, »doei« ili da се oni - Hopi - »doei do« njih, ali и njiho vom jeziku пеша glagola koji odgovaraju na5im »doci« i »iCi«, 5to podrazumeva prosto i apstraktno kretanje, nas cisto kinematicki ројаш. Reci koje su и ovom slucaju prevedene sa »doci« odnose se па proces re zultiranja pri сеши se to пе naziva kretanjem - опе su »rezиltira ovde« (pew'i) ili »rezultira iz toga i togac
1) Na ovu ideju se ponekad ukazuje kao па »duh Da Ьа« (hikwsu) i kao па »Моспо Nesto« (?а?nе Ыти) , mada ovi termini mozda јmаји slabije i mапје kosmicke kono tacije, koje ipak jos uvek bude osecanje strahopostovanja. 32 Bendzamin Li Vort
(angqo) Ш »prispelo је« (pitu" mn. Dki), 5tO se od nosi jedino па zavr5nu manifestaciju, па stvarno dola zenje па neku datu tacku, bez ikakvog kretanja koje Ы prethodilo tome. Qva oblast subjektivnog ili oblast procesa mani festacije, kao ne5to 5to se razlikuje od objektivnog, koje је i samo rezultat ovog univerzalnog procesa, obиhvata takode - па svojoj granici, аН ј05 uvek unutar sebe - jedan aspekt egzistencije koji mi иk ljucujemo u па5е sada5nje vreme. То је ne5to 5to tek росinје da se pojavljuje ili manifestuje: to jest, ne5to 5to је pocetak neke radnje, kao uspavljivanje ili poci пјепје pisanja, аН 5tO ј05 nije uslo u svoje рипо odvijanje. Qvo moze biti oznaceno, i оЫспо se ozna cava, istom glagolskom formom (OCEKUJUCA forma u тојој terminologiji gramatike hopija) koja se odnosi па nasu buducnost, ili htenja, zelje, namere i tako dalje. Tako, ova najbliza ivica subjektivnog preseca i obиhvata deo naseg sadasnjeg vremena, naime, тоте· nat poeetka. No najveci deo naseg sadasnjeg vremena pripada shemi hopija za objektivnu oblast, i tako se пе moze razlikovati od naseg proslog vremena. Postoji јо!; jedna gIagolska forma, PQcETNI obIik*, koji se odnosi па ovu IVICU nastajuce manifestacije, па su protan nacin - kao nesto 8tO pripada objektivnom, kao crta па kojoj је objektivnost dostignuta. Ovaj оЬ- 1ik upotrebljava se da oznaci pocetak ili zapoCinjanje neke radnje, i u veCini slucajeva, pri prevodenju, iz medu njega i s1icI1lih upotreba »ocekujuceg« oblika пе postoji nikakva uoCljiva razlika. АН u izvesnim kruci-
*) Radi se о inhoativnom obliku glagola (verba incho ativa), koji se и engleskom nazivaju inceptive verbs. Dok је to poznat gramatickii termin, drugi, »ocekujuCi« (expective) odnosi se па oblik koji niје rasprostranjen, i koji је Vorf nasao u hopiju (Рrim. prev.) . Ј ezik, misao i stvarnost 33 jalnim momentima pojavljuju se znacajne i fиndamen talne razlike. »Pocetni« oblik, koji se odnosi па опО 5to је objektivno i sto је rezultat, а пе - kao »оее kuju6l« oblik - па subjektivnu i kauzalnu oblast, im plicira zavrsetak radnje uzrokovanja i и isto vreme zapocinjanje manifestacije. Ako glagol Јта jednu vrstu sufiksa koji па neki naCin odgovara nasem pasivu, аН и stvari znaCi da uzrokovanje deluje па neki pred met da Ы izazvalo odredeni rezultat - па primer, »hrana sada blva рој edena« , tada dodavanje sufiksa za POcETNI oblik, па takav nacin da зе odnosi па osnovnu radnju, stvara smisao prestanka uzrokovanja. Osnovna radnja је u pocetnom stanju, dakle, bilo kakvo uzrokovanje iza пје sada prestaje. Prema tome, uzrokovanje eksplicitno oznaceno ovim kauzalnim su fiksom је takvo da Ызто ga МI izrazili proslem vre тепоm, а glagol obuhvata i ovo proslo vreme, kao i zapocinjanje i dekauzaciju finalnog stanja (stanja de limicne Ш potpune pojedenosti) - i sve to и јednот iskazu. Prevod је »prestaje da bude pojedeno«. Bez poznavanja metafizike Hopija, па kojoj se sve ovo zasniva, пе Ы bilo moguce razumeti kako isti sufiks oznacava pocinjanje ili zavrsavanje. Ako blsmo aproksimirali nasu metafizicku termino logiju jos blize terminima Hopija, verovatno bismo govorili о subjektivnoj oblasti kao о oblasti NADE ili NADANJA. Svaki jezik sadrzi и зеЫ termine koji зи dostigli kosmick.i vidokrug znacenja, koji krista· lisu и sebi osnovne postulate jedne neformulisane filо zofije, kojima је izrafena misao jednog naroda, jedne ku1ture, civilizacije, ра cak i јеdnе epohe. U nasem jeziku takve reCi su »stvamost«, »supstanca«, »mate rijа«, »uzrok«, i kao sto зто videli, »prostor«, »vre те«, »proslost«, »sadasnjost«, »buducnost«. Jedan od takvih termina и hopiju је rec koja se najcesce pre- 34 Bendzamin Li Vorf
vodi sa »nada« - rec tиndtya, koja znaci »da se nesto nalazi и akciji nadanja, da se ne5to nada, da se песе ти nada, da se nesto misli ili se и песети misli sa nadom« i tako dalje. VeCina metafizickih reci u ho piju su glagoli, а пе imenice kao и evropskim jezi cima. Glagol tиndtya sadrzi и svojoj ideji nade izve stan deo znacenja koje iшаји nase reci »misao«, »ze lja«, i »uzrok«, koje ponekad moraju biti upotreblje пе da Ы se оп preveo. Ova rec је и stvari termin koji kristalise filozofiju univcrzuma Hopija s obzirom па пјеп sveobиhvatni dualizam objektivnog i subjektiv nog; to је njihov termin za SUBJEKТIVNO. Оп Бе odnosi па stanje subjektivnog, nemanifestovanog, zi votvomog i kaиzalnog aspekta Kosmosa, i па опи uzavirucu aktivnost koja је usmerena ostvarenju i manifestaciji, kojom ovaj aspekt obiluje - па akciju NADANJA; to jest, опи mentalno-kauzalnu aktivnost, koja staJmo vr5i pritisak па oblast manifestovanog i tezi da prodre и пји. Као 5to svako ko је upoznat sa dru5tvom Hopija zna, ovu риреси aktivnost Hopi vide и ra5cenju biljaka, и formiranju oblaka i njihovom kondenzovanju и ki5U, и briznom planiranju zajed nickih aktivnosti poljoprivrede i arhitekture, i и svim ljudskim nadanjima, zeljama, stremljenjima i zami slima. Ova aktivnost је najusredsredenija pri moHt vama, molitvama punim nade koje se izvode и zajed nici Hopija, molitvama koje su dopunjene njihovim egzotericnim ceremonijama i njihovim tajnim, ezote ricnim ritualima и podzemnim kivama*, - molitvama koje usmeravaju pritisak kolektivne misli i htenja Hopija iz subjektivnog и objektivno. »Pocetni« oblik termina tиndtya, koji је tиndtyava, пе znaci »poC.inje
*) Indijansko svetiliste и vidu male, polupodzemne prostorije (Pr.im. prev.). Jezik, misao i stvarnost 35
да se пада«, vec pre znaci »ostvaruje se, zato 5to ти se nadalo«. Zbog cega ovaj oblik, posmatran и logic. kom smislu, mora imati ovo znacenje, jasno је iz onoga 5to је vec receno. Оп oznaeava prvo pojavlji vanje objektivnog, аН osnovno 2Юасепје termina tund tya је subjektivna aktivnost ili sila; u tom smislu »ро cetni« oblik је zavrsna tacka takve aktivnosti. Zato se moze reCi да tundtya (»ostvaruje se«) jeste termin za objektivno, za razliku од subjektivnog, pri сети ova dva termina prosto predstavljaju да razlicita stup пја promene istog glagolskog korena, kao sto su ove dve kosmicke forme dva aspekta једпе iste realnosti. $to se Нсе prostora, subjelktivno је mentalna оЬ last bez prostora и objektivnom smislu, ali koja se izgleda simbolicki odnosi па vertikalnu dimenziju i пјепе polove zenit i рошетlје, kao i па »srce« stvari, 5to odgovara nasoj reci »unutra5nji« иzetoj u meta forickom smislu. Takva vertikalna i u osnovi UNU TRA$NJA osovina odgovara svakoj tacki u objektiv пот svetu i predstavlja опо 5to zovemo izvoriste Ьи ducnosti. Ali za Норјје temporalna buducnost пе ро stoji; пе postoj'i nista u subjektivnom stanju 5to Ы odgovaralo sukcesijama i nizovima udruzenim sa raz· даНјпата i promenljivim fizickim konfiguracijama ko је паlадто u objektivnom stanju. Од svake subjek tivne ose, koja moze да se zamisli kao тапје ili viSe vertikalna, slicno osi rasta biljke, siri se objektivna oblast u svim fizickim pravcima, тада su ovi pravci detaljir1ije tipizirani tek ротоси horizontalne ravni i пјепе cetiri kardinalne tacke. Objektivno је velika ko smicka forma prostiranja; опа zahvata sve strogo eks tenzionalne aspekte postojanja, i ukljucuje u sebe sve intervale i razdaljine, kao i sve nizove i brojeve. RAZ DALJINA u objektivnoj oblasti obиhvata sve опо 5to mi zovemo vremenom u smislu temporalnih odnosa 36 Bendta,nin Li Vort
medu dogadajima koji su se vec dogodili. I-[opi zami� lјаји vreme i kretanje u objektivnoj oblasti u cisto орегасјопаlпот smislu - kao stvar slozen.osti i о ы та орегасјја koje povezuju dogadaje - tэ.kо da ele menat vremena пјје odvojen od Ыl0 kog еlещепtа рго stora koji ulazi u te орегасјје. Dva dogadaja и рго- 510sti su razdvojena dugim »vremenom« (.Ј:lОрј пета гесј koja је potpuno ekvivalentna nasem pvremenu«) onda kada su se izmedu пјЉ dogodila mrl.Oga perio dicna fizicka kretanja па пасјп koji роdгаzџmеvа рге lazenje velikih udaljenosti ili akumuliranje mn05tva fizickih ispoljavanja па <1ruge паСјпе. Qva metafizika пе postavlja pitanje da li stvari и nekom udaljenom selu postoje и istom sadasnjem momcntu kada i on� и vlastitom selu, јег је опа sto se ovoga tice izrazito_ pragmaticna i kaze da ЬПо koji »dogadaji« и uda ljenom selu тови biti uporedivani sa bilo kojimdoga dajima и vlastitom selu jedino ротоси nekog inter vala velicine koji и sebi sadrzi i vremenske i prostor пе forme. Dogadaji koji su prostorno udaljeni od pos matraca mogu biti objektivno saznati jedino kada su и »pr0510sti« (to jest, smesteni u objektivno), а 5to su udaljeniji, to su »vi5e u proslosti« (vise o�radeni od strane subjektivnog). НорјЈ sa svojom sklonoscu za glagole, и odnosu па nase insistiranje па јтепјсаmа, neprekidno pretvara nase iskaze о stvarimll u iskaze о dogadajima. Опо sto se dogada и udaljenom selu, ukoliko је stvarno (objektivno), а nije pretpostavka (subjektivno), moze se »ovde« saznati jedin.o kasnije. Ako se nesto пе de5ava »па ovom mestu«, пе desava se пј »и оуо vreme«; to se desava па »опот« mestи, i и лопо« vreme. 1 dogadanje »ovde« i dog�danje »ta то« su и objektivnoj oblasti, ра stoga u op5tim crta та odgovaraju nasoj proslosti, ali dogadanje »tamo« је objektivno rnnogo dalje, 5to sa па5е tac}(e gled.i5ta Jezik, misao i stvarnost 37
podrazumcva da је dalje od nas i u pro�losti, ba� kao i u рп>stогu, nego dogadanje »ovde«. Kako sc objektivna oblast, iskazujuci svoje ka raktcristicne atribute prostiranja, рrШа od posma tra{a ka neizmernim daljinama, koje se odnose i па dalckc prostore i па davna vremena, dolazi se до jednc tacke gde ovo prostiranje prestaje да bude saz natljivo u pojedinostima, i gde Бе gubi u ogromnim udaljenostima. U toj tacki subjektivno se, prikradaju ci se iza scene, stapa sa objektivnim, tako да па ovoj nezamisIivoj udaljenosti od posmatraca - i to od svih posmatraca - postoji jedan sveobuhvatajuci kraj i pocetak stvari, za koji se moze геСј da u njemu sama egzistencija guta i objektivno i subjektivno. Gra ni6no podrucje ove oblasti pripada isto toliko subjek tivnom koliko i objektivnom. То је jedan bezdan рго slosti, vreme i mesto о kome govore mitovi, i о kome se znа jedino kroz mentalnu i1i subjektivnu sferu. Hopi sebi predocavaju, ра cak to i izratavaju u svojoj gramatici, da stvari о kojima govore mitovi Ш priee пе pripadaju istoj vrsti stvarnosti, niti imaju istu vrednost, kao stvari koje pripadaju sada�njosti, оdnо sno stvari od prakticnog interesa. $to se tice dalekih prostora пеЬа i zvezda, sve опо �to se о njima zna su uglavnom pretpostavke i izvedeni zakljucci - да kle па izvestan пабп nesto subjektivno - do kojih se doslo vise preko unutrasnje vertikalne ose i zenitnog pola, nego putem objektivnih razdaljina i kroz objek tivne procese videnja i kretanja. Na isti пасјп, nejasna proslost mitova predstavlja опи odgovarajucu razda ljinu па zemlji (pre nego па nebu) koja је kao mit dostignuta subjektivno, kroz vertikalnu osu stvarno sti preko njenog nadira*) - dakle опа је sme�tena
*) Tacka па nebeskoj sferi, direktno suprotna zenitu. (Prim. ргеу.). 38 Bendi.amin Li VOrf
ISPOD sadasnje povrsine zemlje, mada to пе znaci da је ovo podzemno staniste mitova postanja neka rupa Ш pe6ina, kako bismo mi to razumeli. То је Paldtkwa pi, »па Crvenim Planinama«, zemlja slicna nasoj sadas пјој zemlji, a1i и odnosu па koju nasa zemlja pred stavlja daleko пеЬо - а па slican nacin i kroz пеЬо nase zemlje prodiru junaci raznih prica, nalazeCi dru ge zemljolike oblasti nad пјоm. Iz svega ovuga mofe da se vidi kako Hopi пеша ји potrebe za tеппiпimа ku ј i oznacavaju prostor i пе те kao takve. Takvi klmilli koje saddi nas jezik, и njihovom jCLiJku su рн:ш;кспi и izraze о prostiranji та, <Јрссаијаrnа i ciklicnim рл.>сс:>imа. pod uslovom da se odnose па cvrstu oblast objektivnog. А ako se odnose па subjektivno polje - а to је buducnost, psihick�mentalna oblast, mitski period, опо 5to је dak�>:;:; ра zato i nevidljivo, kao i опо sto se tice pret postavki uopste - onda su preinaceni u izraze о sub· jektivnosti. Na taj пасin, jezik Норјја savrseno funk cionise iako njegovi glagoli пеmаји glagolska vremena. 11
LINGVISTICKO RAZMATRANJE MISLJENJA U PRIMITIVNIM ZAJEDNICAMA
Etno1ingvist koji se Ьауј ртоисауanјет zivih pri mitivnih kиltura mora da se cesto pita: »Эtа ovi ljudi misle? Kako misle? Da 1i su пјшоуј inte1ektualni i racionalni procesi slicni nasima ili su radikalno razli citi?« Ali odmah zatim оп verovatno odbacuje ovu ideju kao psiholosku zagonetku, i ропоуо usredsreduje �voju pafnju па stvari koje 5и mnogo d05tupnije ро �l11аtгапјu. А ipak problem тј51Ј i mШјеnја u primi tivnim zajednical11a пјје cisto i sama psiholoski pro lJll.:l11. То је velikim delom i ku1turoloski problem. Stavise to је uglavnom stvar jednog naroCito koheziv nog agregata ku1turnih fenomena koji nazivamo jezik. Njemu se moze priCi kroz lingvistiku, а nadam se da си pokazati da оуај prilaz zahteva jedan поу tip па glaska u 1ingvistici, koji sada poeinje da se iskazuje kroz rad Sapira jSapir/, Leonarda Blumfilda lLeo nard Bloomfieldl i drugih, mada ga је Boas IBoas/ izrazio jos pre vise desetina godina, u svom uvodu u knjigu Prirucnik za jezike americkih Indijanaca IHandbook of Americatz Indian Languagesl.
Jednu od najjasnijih karakterizacija misljenja дао је Каг! Jung jCarl Jungj, koji razlikuje cetiri osnovne psihicke funkcije: senzaciju, os�canje (СејйЫ), mislje- 40 Bendzamin Li Vorf
пје i intuiciju.1 Lingvistu је ocigledno da misljепје, kako ga Jung definise, sadrii jedan veliki jezicki еlе menat striktno shematske prirode, *) dok је oseeanje uglavnom nejezicko, mada moze da koristi jezik kao nosioca, iako па nacin sasvim razlicit od misljenja.
1) Citaocu koji mоЫа nije spreman da prihvati sva Jungova gledista mogao bih da kazem da је njegova kon cepcija ovtih funkcija u sustini koncepcija starijih psiho- 10ga, kakav је bio Vunt /Wundt/, kojoj је, medutim, оп dodao svoj vlastJti prodoran uvid i cije је osnovne prin cipe razjasnio. Karakteristicna crta Jungove tacke gledista jeste da se njegove cetiri funkcije razlikuju пе samo kvali tativno vec i kao odvojeni ener�etski sistemi jednog епег getskog principa, jungovskog liblda, 810 ih razlikuje od рто stih procesa i kompleksa. (ОПе su relativno zatvoreni si stemi.) Drugim reCima, ako ја dobro razumem Junga, nista od liblda ili energije upotrebljive za miSlјепје пе moze preCi и oblik osecanja ili senzacija i obrnuto, izuzev odla zenjem u nesvesno i tako dalekim povlacenjem u njega da se dostize neizdiferencirano primitivno stanje. Ovaj ро јат libida dokazao је svoju psihijatrijsku vrednost, а tako de moze biti od znacaja za »lingvistiku тiSlјепја«, ako j� tacno da је psihicka energija koja se moze upotrebiti za је zicke procese (ukljucene u funkciju misljenja) izdiferenci· rana energija, koja ulazi u zatvoren sistem [ пе moze se prenositi izmedu takvih sistema. Medutim, takvo Jungovo glediste ni u kom slucaju nije пшпо za lingvisticki pristup misljenju kojim se ovde baVlim. [Ova Jungova gledista то gu se паСј u njegovoj knjdzi Psiholoski tipovi - primedba redaktora originalnog izdanja Vorfovih izabranih radova, Dzona В. Karola.] *) Citaoca treba upozoriti da Vorf veoma cesto uро trebljava rec pattern (obrazac, shema, struktura i sl.) s пје nim izvedenicama, sto predstavlja poznat terminoloski pro Ыет prilikom prevodenja па srpskohrvatski. Prevodilac је rec pattern svuda prevodio kao obrazac, ali је za izvede niсе patterned, patterning i sl., koje se u prevodu пс mogu izvesti iz osnove obrazac, mahom upotrebljavao оЬ like shematizovan, shematizacija, koji bi povremeno mogli da deluju donekle disonantno ukoliko Citalac пе bi imao па umи ovo objasnjenje - (Prim. R. В.) Jezik, misao i stvarnost 41
Mofe "е гe�j da је mi!ljenje doma6i teren јеШа, dok �C ом:сапјс Ьауј emocionaInim vrednostima koje istina postoje u jcziku, ali vise leze па njegovim granicama. Оуо !Ш Ј ul1gove dve racionalne funkcije, а nasuprot пјimа uvc iгасiопаlпе funkcije, senzacija i intuicija. 1l1OgU sc opravdano nazvati nejezickim. Опе su, istina. ukljuccne u procese govora, slusanja i razumevanja, ali samo u infinitezimalnom delu svog potpunog оЫта. Na taj пасin mozemo da jasno izdvojimo misljenje kao funkciju koja је u velikoj meri jezicka.2) Lingvisticka strana bezglasnog misljenja, mislje пја bez govora, је takve prirode da је јО5 uvek тalо shvacena. Bezglasno misljenje пе predstavlja u osnovi prigu5en govor ili песија1О mrmljanje reci iП tiho ро kretanje grkljana, kao 5to neki pretpostavljaju.3) Takvo objasnjenje samo izgleda zadovoljavajuCim za lingv:i sticki neprosveceno »zdravorazumsko« glediste. »Zdrav razum« nesvestan је бпјеniсе da sam govor znaci иро trebu kompleksne kulturne organizacije, kao sto је
2) Neki pretpostavljaju da је misljenje u potpunosti jezicke prirode. Уегијет da tako misli Votson /Watson/ ili је bar tako mislio. Velika zasluga Votsona u ovom ро gledu jeste to 5to је оп jedan od рrVliЬ koji su исШ о vrlo velikom i nepriznatom jezickom elementu u tihom mislje пји. Njegova greska lezi u totalnom svodenju mi51jenja па jezicki proces; i mоЫа takode u neshvatanju, ili Ьат u propu5tanju da naglasi, da lingvisticki aspekt misljenja nije bioloski organizovan proces, »govor» Ш »jezik«, vec kultur па organizacija, to jest, neki poseban jezik. Moguce је da пею lingvisti takode smatraju da је misljenje u potpunosti jezickog karaktera. 3) [Tekst ove fusnote ne postoji. МоМа је Vorf na meravao da ponovo ukaze па Votsona, koji је identifikovao misljenje sa necujnim pokretima glasovne muskulature. Videti Votsonov clanak »Da li је mјSlјеnје samo akcija jezic. kih mehanizama? (V)« /Is thinlcing merely the action of language mechanisms? (V)/, Brit. Ј. Psychol., 11:87-104
(1920) - primedba Dzona В. Karola).] 42 Bendiamin Li Vorf nesvestan kulturnih organizaclja и сеliпј. Smisao ili znacenje пе rezиltira iz reci ili morfema, vec iz shema tizovanih reIacija тейu recima i morfemima. Morfem ske izolacije kao 5to su »Dzone!« iIi »Dodi!« same ро sebi su obrasci ili formule visoko specijalizovanog tipa, а пе proste jedinice.4) Reci i morfemi jesu motorne re akcije, ali faktori struktиralne povezanosti МЕfЮ re Сјта i morfemima, koji sacinjavaju kategorije i obra sce и kojima boravi jezicko znacenje, nisu motorne reakcije; опј odgovaraju nervnim procesima i vezama NEMOTORNOG tipa, bezglasnim, nevidljivim i indivi dualno neopazljivim.S) Ne promrmljane reci, vec ODNOS
4) Privi.dne izolacije reci и kakvoj recnickoj listC ta kode izvode znacenja koja јmаји iz shematizovanih »moguc nosti veze«, koje se granaju od njih i povezuju Љ sa kom pleksnim obrascima jezicke tormulacije. 5) Izrazitom materijalisti ј08 uvek moze biti dopu i;teno da ovu matl1icu relacija posmatra tako kao da se опа sastoji od puteva i lanaca сеНја mozga i1i cega sve пе, 8to је stavljeno u uzajamni odnos i povezano putem fiziko-h� mijskih procesa, аН па ovaj паСјп пе moze da se dobije kljuc za shvatanje prirode ovog ODNOSA, tj. strukture matricnih relacija, niSta vise nego 8to Ы se drиstvena orga nizacija nekog plemena mogla izvesti iz krvnih grupa njego vih pripadnika. Priroda ovog odnosa moze biti odredena jedino putem temeljnog proucavanja JEZlКA koji govore pojedinci Cijim se misaonim procesom bavimo, i naCi се se da је ovaj proces FUNDAMENTALNO RAZLICIТ kod pojedinica Ciji su jezici fиndamentalno razliCite vrste. Bas kao 8tO su kulturoloske Cinjenice odredene jedino kultu rom, а ne bioloski, tako su lingvisticke cinjenice, koje su takode kulturoloske, i koje obuhvataju jezicki elemenat mi5- ljenja, odredene jedil10 jezicki. One nisu odredene prosto jezikom, vec jezicima. Ako subjekti misljenja koji se prou cavaju govore nas vlastiti jezik (recimo el1g1eski), tada ne ophodno dubisko proucavanje engleskog jezika koje se zah teva moze da sprovede samo istrazivac koji је proucavao. i koji је sposoban da poredi, tipove jezika koji su veoma razliciti od engleskog, jer је jedino tako moguce dovesti Jezik, misao i stvarnost 43 mсаи reCima, jeste to 5to im uop5te omogucuje da funkcioni5u zajedno, vodeCi prema nekom semantic. kom rezultatu. Ovaj odnos је to 5to konstituise stvamu sU5tinu misli, u meri u kojoj је опа lingvisticka, i sto u krajnjoj instanci cini mrmljanje, podrhtavanje grk lјапа, itd. semanticki izliSnim. Nemotomi procesi koji su od sustinskog znacaja ро svojoj prirodi su u stanju strukturalne povezanosti koja odgovara strukturi datog posebnog jezika, а sve aktivizacije ovih procesa i veza па Ыlо koji nacin (sasvim bez obzira па moguce ро па5апје grkljana), па сеlпој poziciji svesti ili и опоте 5to se naziva »duboki izvor nesvesnog rada mozga«, jesu оретаСЈје jezickog оЬИkоvапја i mogu biti sasvim legitimno nazvane тЈ51јепјет. stavi5e, rasclanjavanje bezglasnog misljenja и то toma podrhtavanja koja Ы Ыlа u korespondenciji sa prigu5enim recima i morfemima пе Ы Ыlа stvarna апа liza misljenja nimalo vise nego 5to Ы ra5clanjavanje nekog jezika u aktualno date reci i morfeme bila stvar па anaIiza toga je2!ika. NajgrubIja i najdiletantskija gra matika predstavlja delotvorniju analizu od ove, а bilo koja паиспа gramatika nuzno је duboka analiza ге lacija. Rod u engleskom, па primer, jeste sistem relacija koji se skoro minimalno ispoljava kroz morfeme. Nje gove jedine motorne reakcije su zamenice >>оп« i »опа«.6) Motorni procesi koji aktua1izuju imenice pove-
и prvu }јпјјu svesti saznanje о postojanju samih Cistih RELACIJA koje nisu и korespondenoiji пј sa kakvim ver baIizovanim pojmovima, аН ipak apsolutno vladaju siste тот veza medu morfemima i oblikuju kanale misljenja. [Qva beleska uzeta је iz jedne preliminaгne skice Clanka; CiBi se da ова predstavlja опо sto је Vorf Bameravao da kaze па ovom mestu - primedba Dzona В. Karola.] 6) Ukljucujuci, naravno, i Bjihove promene »njegov«. »njega«, »вји«, »вјеп« ... 44 Bendzamin Li Vort zane prema rodu neizdiferencirani su u rodu, аН veza izmedu takvog motornog procesa i drugog motornog procesa koji aktualizuje licne zamenice »оп« ili »onaс jeste izdiferencirana u rodu, а опа је i nemotorni рго ces, јег su pomenuta dva motorna procesa odvojena, i mogu cak blti razdvojena produzenim periodom шi гоуапја. Imenice koje ispoljavaju rod, kao sto su »de cak«, »devojka«, »otac«, »supruga«, »ujak«, »zena«, »go spoda«, ukljucujuCi hiljade imena kao, па primer, Gorge, Fred, Магу, СhагИе, Isabel, Isidore, Jane, John, Alice, Aloysius, Esther, Lester, ne nose u okviru motor nog procesa nikakav distinktivan znak koji Ы ukazivao па njihov rod, kakvi su u latinskom »-us« ili »-а«; ali ipak svaka od ОуЉ hiljada reci ima nepromenljive strukturalne veze koje је sa apsolutnom tacnoscu ро vezuju Ыlо sa reci »on« ili sa reCi »опа«, 8to medutim ne ulazi u sIiku ispoljenog ponasanja ako se i dok se ne pojavi posebna govorna situacija koja to zahteva.'1) Hiljade оуљ procesa povezivanja koji se okupljaju oko zamenice kao zajednicke tacke i granaju prema Ыlја dama imenica jednog roda formiraju neku vrstu psi hickog kompleksa koji pripada (1) nemotornoj i neak tueIizovanoj oblasti, (2) funkciji misljenja u Jungovoj definiciji, i (3) Cinjenicama lingvistickog i kulturolos kog reda. Ne postoji nikakav vidljiv razlog zasto takav kom pleks пе Ы usao u razne funkcionalne odnose sa dru gim sadrzajima misljепја, а da пшnо пе zahteva akti viranje Ыlо koje od individualnih reci ili oznaka klasa
7) [Marginalna beleska u rukopisu pokazuje da је Vorf nameravao da u fusnoti istakne da upotreba imenica povezanih rodom пе zavisi od poznavanja bilo koje posebne individue па koju se опе mogu odnositi, mada опа nei�bez
по klasifikuje takve individue ро роlи - primedba Dzona В. Karola.] Jezilc, misao i stvarnost 45
------
.а kojima је povezan. Мј, recimo, mozemo da mislimo U pUlkli rada medu polovima и odredenoj kulturi, а da пе тигато pomi51jati па prilicno knji5ke reci »zenski« i »muski«, niti јт se stalno obracati и па5јт razmi5- ljanjima о takvom predmetu. Опо 5to је mnogo vero vatnije da сјпјто dok razmi51jamo о takvim pita njima jeste da апаliziгато ove cinjenice и termi nima neke vrste uоЫсајепе svesti о klasama dvaju polova ka ustaljenoj klasifikacionoj Cinjenici па- 5eg misaonog sveta, 5to је sasvim razlicito od роlа kao ројта ili роlа kao етосјопаlпе vrednosti. Os nova ove nejasne, apstraktne i пете skice podele па polove nisu reci kao »роl«, »zenski«, »zene«; to је jedan jezicki odnos, kao ne5to 5to је razliCito od jezickog КAZIVANJA. U engleskom је to verovatno uzdizanje ргета рunјјој svesti о dva velika kompleksa struktu ralnih veza koji se odnose па jezicki sistem roda zas novanog па роlu. Mogl0 Ы se геСј da је опо 5to deluje и takvom razmiSljanju celoviti pritisak zamenicki ро. vezanih klasa геб kao 5to su Gеогgе, Dick i William, ili pak Јапе, Sue i Betty, а NE NEKI VERBALNI РОЈАМ kao »mu5ko« Ш »zensko«. АН u jezicima bez rodova odredenih ргета роlu, kalkvi su kirneski ili hopi, Ыl0 kakvo тј51јепје u terminima klasifikacije ргета polu пе Ы mogl0 biti ove prirode; опо Ы se verovatno kre tal0 oko neke гесј ili nekog osecanja, oko kakve sek sualne predstave, izvesnih simbola i1i neceg drugog. Lingvisticku klasifikaciju kakva је rod u engle skom, koja пета ispoljenu oznaku aktualizovanu za· jedno sa reCima svoje klase, vec koja deluje kroz nevid ljivu »razvodnu tablu« strukturalnih veza па takav па cin da odreduje neke druge reci koje oznacavaju tu klasu, ја nazivam PRIKRIVENA klasa, za razliku od ispoljene klase, kakva је rod u latinskom. Navaho јта prikrivenu klasifikaciju celokupnog sveta predmeta ko. 46 Bendzamin Li Vort
ја је delimicno bazirana па zivosti, а delimicno па оЬ liku. Neziva tela spadaju u dve klase koje su lingvisti nazva1i »okrug1i predmeti« i »dugacki predmeti«.8) Ova јшепа, naravno, pogresno predstavljaju stvar; опа ро kusavaju da nesto sto је suptilno opisu terminima gru bog, i ота5ији u tome. Sam navaho пета termine koji adekvatno ocrtavaju ove klase. Prikriveni ројаш kao 5to је prikriveni rod isto је tako odredljiv i па svoj паСјп odreden kao i kakav verbalni ројат kao »zenski« ili »zenskog roda«, ali је to ројат sasvim raz licite vrste; оп nije analogan nekoj reci vec jednom ·sistemu odnosa, а svest о пјеmи јmа intuitivan karak ter; kazemo da se оп oseca vise nego sto se razume. Moguce је da је to опа vrsta ројша ili ideje koja se u indijskoj filozofiji naziva arupa, »besformno«. Та kozvane >юkruglе« i »dugacke« navaho imenice nisu oznacene niti nekom oznakom koja Ы bila па njima samima, niti ротоеи bilo kakvih zamenica. Опе su oz пасепе jedino kada se upotrebljavaju izvesne veoma znacajne glagolske osnove, utoliko 5to se za >>okruglec i »dugacke« subjekte ili objekte zahtevaju raz1icite os nove. Mnoge druge glagolske osnove indiferentne su prema ovoj distinkciji. Neki novi predmet, za koji па vaho пета ime, Ысе stavljen u jednu ili drugu klasu putem analogije, аН пе analogije kako Ы опа паша izgldeala, vec kako је odrede sadrzaji ova dva navaho kompleksa. Neka prikrivena jezicka klasa пе mora da se od nosi па kakvu sveobuhvatnu dihotomiju predmeta; опа moze imati veoma suptilno znacenje, i пе mora da јmа nikakvu ispoljenu oznaku izuzev izvesnih karakteristic-
8) [Ustvaгi, glagolski sistem jezika navaho pokriva vise od dve klase nezivih tela, i ova Cinjenica Cini Vorfovo j;\lediste јо!! vrednijim - primedba Dzona В. Karola]. Jel.ik, misao i stvarnost 47
пlh »rcagovanja«*) sa nekim spolja oznacenim oblici ша. Таuа se radi о опоте sto ја nazivam KRIPTOТIP. То је jedno u dubini skriveno, suptilno i tesko uhvat ljivo znacenje, koje пе odgovara nikakvoj stvarnoj reci. ali koje se ipak u svetu lingvisticke analize pokazuje funkcionalno veoma vaZnim u gramatici. Na primer, engleska recca UP sa znacenjem »potpuno«, »do kraja«. kao u izrazima »break up« /razlomiti/, »cover up« /prekriti/, »eat up« /pojesti/, »twist up« /zavrteti!, "ореп up« /otvoriti/, moze se primeniti па bilo koji jednoslozni ili dvoslozni glagol sa akcentom па pocet ku, IZUZEV glagola koji ulaze u okvire cetiri posebna kriptotipa. Jedan od njih је kriptotip sirenja bez grani се; zato se пе moze reci »spread (siriti) up«, »waste /rasipati/ up«, »spend /trositi/ up«, »scatter /razbaci vati/ up«, »drain /crpsti/ up«, ili »filter /filtrirati/ Up«9). Drugi је kriptotip oscilacije bez pokretanja delova: пе mozemo reCi »rook« /ljuljati/ up а cradle /kolevka/«, »wave /vijoriti! up а f1ag /zastava//, »wiggle /micati, maknuti/ up а finger /prst/«, »nod /\klimati/ up one's head /glava/«, itd.10) Treci је kriptotip neke vrste su dara koji nije trajan i koji ukljucuje psiholosku reak ciju: »kiЉ, /ubiti/, »fight« /tuci se/, itd., tako ad пе
*) Vorf ovde upotrebljava rec reactance, koju је ро zajmio iz fizike, gde опа oznacava indukovani otpor. Ustva· ri, u njegovoj upotrebi, radi se о karakteristicnom reago vanju prikrivene kategorije u jezickim situacijama gde se опа otkriva. (Prim. prev.) 9) »Bиrst« /риа, prsnuti/ pripada ovom kriptotipu; kolokvijalno »bust« /razbiti/ пе pripada. 10) [U marginalnoj bele8ci Vorf citira »shake ир« /promuckati, razdrmati/, izgleda zato da Ы ukazao па to da ovaj glagol implicira pokretanje delova. Uzgred, Citalac Ы trebalo da zapazi da se celo ovo razmatranje baVli jedino prelaznim glagolima, 8to се biti eksplicirano па kraju paragrafa - primedba Dzona В. Karola.] 48 Bendzamin Li Vort mozemo reCi »whack /izudarati/ ир«, »tap /lako dodir nuti/ uр«, »stab /ubosti/ ир«, »slam /tresnuti/ ир«, »wrestle /oboriti rvackim zahvatom) him /njega/ ир«, »hate /mrzeti/ Ыт /njega/ ир«.l1) Cetvrtom kriptotipu pripadaju glagoli usmerenog kretanja, »move« /роые tati', »lift« /podizati/, »pull« /vuCij, »push« /gurati/, »put« /staviti/, itd., uz koje UP ima smisao usmerenja, »navi5e, па gorc«, Ш neki izvedeni smisao, eak i pored toga 5to ovaj smisao moze biti u kontradikciji sa gla golom i tako proizvesti apsurdan efekat, kao u »drip it ир« /сuгiti, kapati l1avi5e)*). Izvan ovog skupa kripto tipova, UP molc slobodno da se upotrebljava sa рге laznim glagolima u smislu upotpunjavanja i pojacava пја гаdnје. Jedan drugi engleski kriptotip је опај prelaznih gla gola сјје se znacenje odnosi па pokrivanje, omotavanje i povr5insko prevlacenje, i сјје reagovanje jeste u tome 5tO UN - moze biti stavljeno kao prefiks da Ы se oznaCio suprotan ројат. Otuda kafemo »uncOver« /ot-
11) [U marginalnoj bele8ci Vorf aludira па takve izraze kao 8to su »strike ир (а band)« jidiom: bukvalno znaci »zasvirati orkestar«, odnosno u6initi da orkestar роспе da svira, zapoeeti sa sviranjem orkestra/, »blt it ир« /takode idiom: izvoditi, svirati/, ali navodi da оуо nisu pravi pre laznЈ glagoli i пе razmatra ih. Takode, оп па isti паБп uka zuje па glagole kao 8to su »sing« /pevati/, »shout« /vikati. klicati/, »cry« /vikati. plakati/ - primedba Dzona В. Karola.] *) Оуо nije potpuno tacan prevod. jer је u оуој иро trebl to drip prelazan glagol. Preciznija Ы bila па8а gra maticki nepraviJna recenica »curiti to пауј8е« (и smislu »curiti vodu navti8e). Treba zapaziti da su u (',"от prevodu originalne engleske recenice koje predstavljaju Vorfove primere davane samo onda kada па8а recenica пе Ы mogla da adekvatno prezentira autorovu misao zbog odredenih strukturalnih razlika izmedu engleskog i srpskohrvatskog. (Prim. prev.). Jezik, misao i stvarnost 49
------
kriti/, »ипсоiI« lodmotati/, »undress« Isvuci/, »unfа stcn« lulabaviti/, »unfoldl /odviti/, »unlockc /otklju саН/, »ипгоlI« /odvitil, »untangle« /razmrsiti/, »untie« /udvczati/, »unwind« /razviti/ tnd., а пе mozemo da ka zcmu »unbreak«, »undry«, »unhang«, »unheat«, »un1ift«. »unmelt«, »ипореп«, »unpress«, »unspill«. Uz izuzetak nekoliko reci koje su uglavnom poluarhaicne, прг. »unsay« /рогеСј', »unthink« jodagnati iz misli, predv misliti se/, »unmake« /rasCiniti, unistiti/, upotreba UN - kao prefiksa koji оЬгсе znacenje kod ргаvШ glagola koincidira sa centripetalnim znacenjem omota vanja ili pripajanja.12) U nasem jeziku петато poseb пи гес koja Ы mogla da пат ргиы ispravan putokaz ka ovom znacenju, ili u koju bismo mogli da zbijemo ovo znacenje; otuda је опо suptilno, neuhvatljivo - -- 8tO је tipicno za kriptotipska znacenja. Ipak, ova bezoblicna ideja ogranicava sasvim odredenu klasu reci i gramatickih oblika, i moze biti izvucena iz svog vla stitog plana misaonih formacija i shvacena па poluin tuitivan nacin. Da Ы se to uCinilo potrebno је jedino razmi81jati о znacenju ovog kriptotipa, npr. о tipicnim glagolima koji uzimaju prefiks UN -, ili upotrebiti metode slobodnog analogiziranja bliske Frojdovim i 12) [lz marginalne bele8ke oCigledno је da је Vorf па meravao da u fиsnoti razmatra геСј »unstart« /nezapoceti, ali veoma пеиоЫсајепо/, »ипЬаlanсе« /izbaciti liz ravnote zej i undo« /otvOI1iti, odvezati/. Vorf је takode mogao da upozori Citaoca da пе bude zaveden takvim participskim ili pridevskim oblicima kao 8tO su »unbroken« /neslomljen/. »unheated« /nezagrejan/, »unopened« /neotvorenl itd., u ko јЈта prefiks »un-« пе oznacava preokretanje radnje, ve� pridevski izrazenog stanja. Interesantno је razmi81jati о то gucnosti da је razlog 8tO su takve reCi kao »unsay«, »un think«, »tштаkе« sada zastarele mozda upravo u Cinjenici da su опе morale da uzmaknu pod pritiskom kriptotipa za· stupljenog u reCima kao 8tO su »uncover«, »uncoil«, »ип·
dress« itd. - primedba Dzona в-. Karola.] 50 Bendzamin Li Vorf f
Jungovim metodama »slobodnih asocijacija«. Tako то gu da zamis1im novoskovan glagol flimmick. Ako flim mick znaci, recimo, »tie а tin сап to« /vezati limenu kantu za/, tada оп ulazi и pomenuti kriptotip i ја mogu da kazem npr. »he untlimmicked the dog« /оп је odve zao kantu sa repa tog i tog psa/. A1i ako оуај glagol znaCi »to take apart« /rastaviti/, onda niko песе imati sklonosti da napravi oblik unflimmick, koji Ы znacio »put together/ /sastaviti/; па primer, »he unflimmicked the set of radio parts« /00 је sastavio prijemnik od radio delova/. Takav oblik се svakom izgledati stran i neprihvatIjiv. Na sliС
mer, па�јп izrazavanja pocetka akcije ili stanja, �to u t:nglt:skum odgovara oblicima »begins to do« Ipocinje (Ја tinil iIi »begins to Ье« Iр06пје da biva/. Prvo, urotrebljava se razliCit oblik (fenotip) u zavisnosti od tuga da li је glagol u aktivu ili neaktivu (pasivno ili �taticko stanje), а ovo је kriptotipska distinkcijа, zato sto formalni aparat gramatike hopija ne uspostavlja nikakav kontrast aktiva nasuprot neaktivu. Hopi, sta vi§e, klasifikuje опо 8to је »и«, »na«, »iznad« ili u nekoj drugoj prostornoj relaciji kao AKТIVNO, а ono sto је »crveno«, »dugacko«, »malo«, »zgodno«, prevrnu to«, »ranjeno«, kao NEAKTIVNO. Ovde је zaista bolje go voriti о kauzalnom i nekauzalnom nego о aktivnom i ра· sivnom. Zatim, alko је glagol u aktivu, fenotip za росе tak zavisi od toga koji је od tri aktivna kriptotipa uk lјиСеп. Sa vecinom glagola moze se upotrebiti ili ро cetni vid ili buduce vreme. Analiza izgleda da ukazuje da hopi gleda па subjekt ovih glagola kao па nesto 8to se ukljucuje и radnju i kroz пјu traje putem pro cesa dinamickog prilagodavanja. Subjekt se neprekid по »uhodava« и ovu radnju, i odrzava svoju prilagode nost пјој da Ы razvio i1i pak, stabilizovao i nastavio dato dejstvo. Ovde13) hopi ukljucuje spavanje, umivanje, smejanje, jedenje, kao i veCinu organskih funkcija, i veCinu operacija koje vode mепјапјu neceg, npr. sece nje, savijanje, pokrivanje, smestanje i hiljade drugih. Drugi kriptotip, da Ы izrazio pocetak radnje, upotreb ljava samo buduce vreme i obuhvata glagole pravoli nijskog uniformnog kretanja, trcanja, brzog prolazenja, idenja, dolazenja, bivanja па nekom mestu Ш и bilo kom prostornom odnosu, otvaranja, zatvaranja i neke druge. Analiza ukazuje па to da se ovde subjekt svrstava kao
13) [Na margini Vorf beleZi da је ovo »и pocetku tudno, аН rasvetljujuce« - primedba Dzona В. Karola.] 52 Bendzamin Li Vorf ne5to 5to momentalno preuzima potpuno иоыien nov status, а пе kao nesto 5to se dinamicki ukljucuje и proces i deluje kroz njega. Treci kriptotip izraZava pocetak ротоси projektivnog vida, fenotipa koji иро trebljen па drugom mestu znaci »ciniti sa pokretom napred«. Ovaj kriptotip implicira da је subjekt uhva сеп i asimilovan od strane nekog роlја uticaja i, da tako kazemo, odnesen njime; оп obuhvata gravitacione i kineticke fenomene, kao »padanje«, »prevrtanje«, »pro sipanje«, »skakanje«, »okretanje«, i takode, mada to пата izgleda cudno, »ulazenje« i »izlaZenje«. Prema logici lingvistike hopija, osoba koja se sprema da ude u kucu i1i da izade iz пје otiskuje se i podreduje по vom uticaju, bas kao neko ko pada ili skace.
Опо 5to treba da jasno uvide antropolozi, koji тоЫа uveliko gledaju па lingvistiku samo kao па vi soko specijalizovanu i dosadno strucnu mi5ju rupu и nekom zabacenom uglu antropoloske radionice, jeste to da је lingvistika u sU5tini potraga za ZNAcENJEM. Spoljnom posmatracu moze se uciniti da је опа odvec zaokupljena belezenjem cepidlackih razlika и glasovi та, izvodenjem fonetske gimnastike i pisanjem zapet ljanih gramatika koje citaju jedino gramaticari. Ali prosta istina је to da је пјеп pravi zadatak da osvetli gust mrak koji obavija jezik, а time i veliki deo mis ljепја, kulture i pogleda па svet date zajednice, svet lom ovog »zlatnog neceg«, kako sam сио da ga nazi vaju, ovog preobraZujuceg principa znаСепја. Kako sam poku5ao da pokazem, ovo daleko prevazilazi samo исепје da se neki jezik govori i razume, kako ove ci ljeve shvataju prakticni uCitelji jezika. Istrazivac kul ture treba da neguje idealnu sliku lingvistike kao heu Тlstickog pristupa problemima psihologije koje је dosad mozda izbegavao da razmatra - kao mikroskopa koji Jczik, misao i stvarnost 53
се шu, kada se kako valja naostri, pokazati PRAVE U13LI КЕ sila koje su do tog momenta za njega ЬПе samo ncdokutiva praznina nevidljive i bestelesne misli.
п
Svest о podpovr5inskim psihol05kim strujama jeste poslednja stvar do koje se dolazi u usvajanju lingvi stickog razumevanja, kako u individualnom tako i u istorijskom smislu. Pokusaj da se stranac uci nekom jeziku stvara izvesnu vrstu svesti о ISPOLJENIM for malnim obrascima: paradigmama i ргоmепаmа osno va. Najstarije poznate gramatike jesu liste гесј ovog tipa, ispisane klinastim pismom, koje daju ekvivalente izmedu sumerskog i semitskog akadijanskog jezika. Do daljeg koraka nije d0510 sve dok filozofija, i u Grckoj i u Indiji, nije otkrila odreden odnos izmedu rasudi vanja i jezickih оЬгзzаса; 8to se tice filozofije, iz ovoga је proizasla formalna logika, а 8to se tice gra matike, to је dovelo do otkri6a znacajnijih kategorija и klasicnim indoevropskim jezicima. U semitskom sve tu gramatika је ostala uglavnom formalna; klasitne jevrejske i arapske gramatike sastoje se poglavito od paradigmi, роzшаtih pod kоdэkim imenima koja nisu ро kusala ni da okarakterisu, а kamo li da prodube, znace пја оуљ lingvistickih klasa. Cak је i latinska gramatika, sa svojim terminima kao 5to su indikativ, konjиnktiv, pasiv itd., bila psiholoska и рогеаепјu sa njima. Otkri се anticke indijske gramatike, koje su zapadni паиС nici ucinili pocetkom devetnaestog veka, impresioni ralo је ove naucnike uglavnom formalnom perfekci јот. A1i опа је takode pokazala izvesne psiholo5ke рго nicljivosti, kao 5to su prepoznavanje razlicitih prikri уепјЬ ideja и okviru tehnika gradenja reci, klasifikacija 54 Bendzamin Li Vorf slozenica kao tatpurusha, dvandva, bahuvrihi, i tako dalje.14) Cak ni najveci evropski gramaticari XIX veka nisu prodirali mnogo dalje od formalnih i ispoljenih struktura, izиzev koriscenja klasicnih gramatickih i п lozofskih pojmova do krajnjih granica njihovih moguc nosti и jezicima koje su опј izucavali. Ali postoji jedan ogroman izuzetak od ovog tvrdenja - jedan od onih cudesnih genija koji zbunjuju svoje savremenike i пе ostavljaju naslednike. Pravi kreator ideja kao 5to su sistemi odnosa, prikrivene klase, kriptotipovi, psiho lingvistiCka shematizacija, i shvatanja da је jezik bitan i nuzan faktor и ku1turi, Ыо је, koliko ја mogu da vi dim, jedan francuski gramaticar sa potetka XIX veka, Antoan Fabr d'Olive /Antoine Fabre d'Olivet/ (1768- -1825); оп је izucavao semitske jezike, а posebno he brejski, ali njegov rad, slicno Mendelovom radu u genetici, пјје ostavio nikakav utisak па misao njego vog vremena. Na nesrecu ро shvatanje i usvajanje ovog rada, kako tada tako i danas, njegov autor Ыо је reIigiozni i misticki metafizicar, koji је pomesao ovu stranu svoje prirode sa delovanjem jednog od пај-
14) [SIozenice tipa tatpurusha su опе u kojima jedan СЈan mocLifikuje drugi, kao u engleskim reCima kao 8to su »self-made« /bukvalno: »samoupravljen«, samonikao/, »foot soldier« /»nozni vojnik«, pe8ak/ itd.; dvandva slozenice su опе koje sadrze koordinirane CIanove, Сјјј Ы пајЬШi рп mer u engleskom bila neka fraza kao »bread and butter« /hleb i buter, u idiomatskoj upotrebl moze oznacavati nllZnO izdrzavanje,osnovnll hranll itd./, 8tO Ы u sanskritll bilo iska zano јеdnот sIozenom reCi; bahuvrihi slozenice jesu prl devske slozenice koje impliciraju znacenje posedovanja, i mogll biti ilustrovane sanskritskom reci koja znaCi »pose dujuCi sjaj sunca«. Vid. WiШаm Dwlight Whitney, Sanskrit grammar ISanskritska gramatika/, (Harvard University
Press, 1931, Chapter ХVП!) - primedba Dzona В. Karola.] letik, misao i slvarnost 55
шоспiјih lingvistickih umova svih vremena*.) Ovo ukr �tanjc рюizvеlо је jedno misticko i gnosticko »tuma (cnj c« Кпјigе postanja, ili bolje тесепо, parafraz,iranje u !\Iilu Llpalli!;ada koje је izgledalo kao neka sokantna vizija kU1>щitkоg prostora punog zastrasujucih hijero gШа - !itu se ubrzo na510 па Indeksu. Ovo odbacivanje щl stl"<.ше ortodoksije пјје cak dobilo ni pohvale od uпugа �to је tada bila radikalna levica, јет su biblij �ka gledista Fabr d'01ivea bila u isto vreme suvise jere ticka i suvise trancendentalna da Ы zadovoljila bilo koju skolu tumacenja Бibliје. Ali striktno lingvisticki deo лјеgоvоg rada, uobl:icen u knjizi Hebrejski jezik ponovo uspostavljen Ља Iangue hebraique restituee/ koja se pojavila 1815-16, ako se odvoji od cudnog tumacenja Postanja preko Upani5ada, moze se danas posmatrati kao nesto 5tO је zasnovano па cisto lingvi stickim kriterijumima i 510 pokazuje veliku psiholo5ku prodornost, sadrzavajuci ideje daleko ispred piscevog doba. Mora se dodati da је, iako mistican skoro koliko i jedan Jakob Беmе !ЈасоЬ Боеhmе/ ili Viljem Бlејk /William Бlаkе/, Fabr d'Olive u potpunosti izbegao da se nasuce шi kabalisticke i numeroloske hokus-pokuse kojima је bila opterecena stara jevrejska tradicija рто ucavanja hebrejskog. 1 mada је odbacio kompletnu formalisticku koncepciju gramatike, оп takode odbija da hebrejskom nametne latinske i grcke obrasce. Nje gov hebrejski staje па svoje vlastite noge isto tako potpuno kao i Boasov Cinukski (Chinook). Оп је reor ganizovao tretiranje glagolskih konjugacija па psiho-
*) Eventualno mesto Fabr d'Olivea u listoriji lingvl stike treba tek utvrditi, jer је оп u okviru ove discipline dosad ostao potpuno nepoznat. Vorfovo mladalacko odusev ljenje njegovim idejama i postupcima vremenom је, izgle da, splasnulo; u kasnijim radovima оп se ne poziva па ovog autora - (Ргјт. R. В.) 56 Bendzamin Li Vort lingvistickoj osnovi, razmatrao posebne prefikse i su fikse sa stanoviSta njihovog znaeenja i funkcije, usao u semantiku samoglasnickih obrazaca i u semanticko Ьојenје samoglasnika, i pokazao koliko mnogo hebrej skih osnova moze biti rastavljeno u smislene delice, kao 5to npr. egleske reci kakve su »flash«, »flickerc, »clash«, »click«, »clack«, »crack«, »crash«, »lick«, »lashc, mogu biti tako razdvojene.*) Odbijajuci da identifi kuje slova hebrejskog pisma sa stvarnim fonetskim elementima, а uvidajuCi da ovi elementi nisu samo obicni glasovi, veC stereotipizirani, kodifikovani i she matizovani semanticki glasovi, оп је dosao do Ikoncep cije fonema, koga је nazivao »znakc ili »vokalni znak« - boreCi se sa terminologijom, аН ipak poka zujuCi istinski uvid u jezicku stvamost. Оп је naglasio Cinjenicu kompleksnog odnosa izmec:1u znakova i izmec:1:u reCi. Ропет moze dapreuzme odredene semanticke dш nosti kao deo ovog odnosa. U engleskom se fonem (} (zvu cni glas za th) pojavljuje па pocetku reci jedino u kripto tipu pokaznih reCi (»the«, »this«, »there«, »then« /шј, ovaj, tamo, tada/, itd.). Otuda postoji psiholoski priti sak protiv usvajanja ovog zvucnog glasa u novim ili imaginarnim reOima: thig, thag, thob, thuzzle, itd., koje петаји pokazna znacenja. Susrevsi takvu novu r� (npr. thob) па stranici neke knjige, mi сето ЈОЈ »in stinktivno« pridati bezvucni glas 8 za th u »thinkc.
*) Reci iz ovog niza, koje sadrfe samo ро jednu morfemu, пе mogu se uobicajenim postupcima liingvisticke analize deliti па тanје jedinice sa znacenjem. Medutim, опе se ovde navode kao primer slabo ispitanih submorfem skih veza izmedu zvuka i znacenja: kroz сео niz provlaci se izvesna podudamost ро zvuku, udruiena sa neodrede пот ali primetnom slicnoscu znacenja (sve ove reci ozna· cavaju pojmove u sferi brzih vibracija ili udara, sevanja, treptanja i sl.) - (Prim. R. В.) Jezik, misao i stvarnost 57
Ali ustvari to nije »instinktivno«. Opet је па delu naJ stari prijatelj, lingvisticki odnos. Pripisite reci pokazno znacenje, neka thag bude, па primer, »preko ogradec, i тј сето и nju ubaciti zvuсш fonem l) iz »there«. Fabr d'Olive znao је sve о takvim stvarima. Stavise, Fabr d'01ive је mislio i па antropoloski, а ne prosto па gп�mаtiсki nacin; za njega govor nije Ыо neka пеzаvisпэ. »sposobnost«, уес nesto 5to treba da se razume u svetlu ljudskog ponasanja i ku1ture, ciji је specijalizovan deo, аН deo koji ne funkcioniSe па nekim drugim principima nego ostatak. Vdka1ni znak (fonem) је visoko specijalizovan gest ili simbolicki akt, jezik је prodиkt razvoja celokupnog somatskog pona sanja koje postaje simbolicko i tada sve vise i vise skrece svoj simbolizam u voka1ni kanal - tako izgleda njegovo ucenje, izraieno modernom terminologijom. Nijedna figura tako znacajna za lingvisticki pri stup misljenju ne pojavljuje se ponovo sve dok ne d<> demo do irskog lingviste Dzejmsa Bema /James Byrne/ (1820-97). Njegova izucavanja zasnovana su па poseb· по vrednoj ideji sirokog razmatranjA gramatickih struk tura u svim poznatim jezicima. Njegovo veliko de- 10 - bar ро koncepciji zаslшuје da bude nazvano veliko, mada mozda ne ро realizaciji - izdano u dva toma, pod naslovOJ:n Osnovni principi strukture jezika /General principles ot structure ot language/ pojavilo se 1885. Njegova upadljiva osobina bila је u tome sto је ргШНо sazete gramaticke skice jezika sa svih strana s�reta, od kineskog do hotentotskog. Predstavljeno је skoro svako jezicko stablo уan Amerike, UZ lep broj americkih. Bem је па ovom pregledu zasnovao svoju psiholosku teoriju. Izgleda шј bar donek1e znacajno to da је Bern otkrio, па osnovu jezicke strukture, jedno razlikovanje dvaju osnovnih psiholoskih tipova slicno onome koje је mnogo kasnije Jung nasao preko 58 Bendzamin Li Vorf
psihijatrije i nazvao ekstrovertnirn odnosno introvert пјт tipom. Jung је takode pokazao kako је, kroz celu istoriju, nepomirljiva suprotnost takva dva tipa dovo dila do fundamentalnih kontroverzi i rascepa u filozo fiji, odnosno religijama. Bern је nezavisno otkrio, ili је verovao da је otkrio, korelaciju izmedu strukture је zika i dva tipa mentaliteta, jednog koji brzo reaguje, brzo misli, i koji је zivahan i nestalan, i drugog kojj sporo reaguje, sporo misli, ali је temeljniji i ravnodu5ni јј. Njegov sporomisleni mentalitet, koji podseea па Јип gov introvertni tip, ро njegovom misljenju ide, u jednom opstem smislu, sa jezicima si,ntetiCtkog tipa koji јmаји slozenu ispoljenu morfologiju i mnogo izvedenih i slo zenih reCi, сјјј је ekstrem polisinteticki tip jezika. Nje gov brzomisleCi (ekstrovertni) tip sla�e se, opste uzev, sa jednostavnijom morfologijom, nedostatkom sinteze, i analitickim Ш u krajnjem slucaju izolujuCim tipom jezika. АН iako јmаm simpatija prema mogucnosti takvog, otkrica, koje Ы zaista predstavljalo veHko dostignuce, i iako sam impresioniran Bernovim anticipiranjem Junga, smatram da је Bernova osnovna teza neuver ljiva, uglavnom zato 5to mogu da vidim kako је Bern radio sa potpuno neadekvatnom gradom. Od najvece је vaznosti za covekovo znanje о njegovom vlastitom intelektualnom sklopu, posebno u buducnosti, da za ista kolosalan zadatak koji је Bern tako prenagljeno preduzeo bude uraden 5to је moguce bolje. То Ы zah tevalo пе samo razmatranje mnogo vise jezika, posebno americkih, nego 5to ih је Bern koristio, vec grama tiku svakog od ovih jezika koja Ы bila паиспо izve dena па osnovu obrazaca i klasa samog tog jezika, i u najvecoj mogucoj meri oslobodena bilo kakvih opstih pretpostavki о logici gramatike. Bern је svoju gradu dobijao iz starinskih gramatika, formalnih i cak »kla- Jezik, misao i stvarnost 59'
sicnih« ро tipu. Оуе gramatike su mogle и bilo kom. tl'enutku da neki nesrecni jezik izloze nasrtaju cele regimente пјетu stranih obrazaca i ideja. Nijedan od оујћ gramaticara, ра пј sam Веrn, niје mogao da па pravi sui generis konfigurativni izvestaj о nekom jezi· ku, kao 5to је to uсјпјо Fabr d/Olive; ta sposobnost је tada уес bila iscezla. АН dok опа ропоуо пе ozivi kao dobro razvijena паuспа tehnika, i пе bude prime. пјепа па поу pregled i uporedivanje svih svetskih је zika, covek се ostati neznalica и pogledu kогеш'l svog. intelektualnog zivota. Оп се biti sprecen da razmatra ljudsku misao и planetarnim razmerama, пјепо zna сепје za ljudski rod.
Оуа sposobnost је pocela da ozivljuje kada se Boas uhvatio и kostac sa jezicima americkih Indijana. са, а posebno sa njegovim izlaganjem principa i meto doloskih ideala и s pravom proslavljenom uvodu u. Prirucnik IHandbook/. А sa Boasom, оуа sposobnost pojavljuje se u modernom паuспот vidu, i и termi· пјmа prihvatljivog naucnog sistema, а пе kao pre u terminima rascvetane misticke raspolozene Ikreativne imanigacije. Boas је pokazao drugi put и istoriji, ali prvi put па паисап nacin, kako jedan jezik moze da. bude anaJiziran sui generis i bez nametanja kategorija »klasicne« tradicije. Razvitak adekvatne tehnike za оуај novi pogled па jezike morao је da ide hramajuCi. Kada su tokom Boasovog proucavanja jezici americkih Indi· јапаса poceli da otkrivaju dotad nevidenu slozenost i suptilnost svojih misaonih kategorija, fonemski kalku lus jos nije postojao. Americki terenski lingvist nije. mogao da, kao Fabr d'Olive, intu.itivno nasluti foneme. i morfofoneme snagom jednog briIjantnog imaginativ. nog uvida. Оп је morao da ceka da оуе ројтоуе raz· ујји foneticari-specijalisti, radeci najpre и oblasti тО- 60 Bendzamin Li Vorf dernih jezika, i u pocetku ти је nedostajala psihol() ska prodornost. Nova era prelazi u drugu fazu, u istinski moderno lingvisticko stanoviste, dolaskom па scenu Sapira, а posebno publikovanjem njegove knjige Jezik /Langua ge/, godine 1921. Sapir је uradio vise nego bilo ko drugi па иуос1епји lingvistickog pristupa misljenju, па izgrac1ivanju паиспе podloge toga pristupa, kao i na demonstriranju тасаја lingvistike za antropologiju i psihologiju. Od tog trenutka ра nadalje пе Ы bilo lako pomenuti ројеd.iпсе koji su dali svoj doprinos оуот postepenom shvatanju i razvijanju ideje da је lingvi stika fundamentalna za teoriju mШјепја i, u ыајпјој analizi, za SVE NAUKE КОЈЕ SU UUDI STVORILI.
ПЈ
Lingvisticko razmatranje misljenja, primenjeno na primitivne zajednice, па dva пасјпа је znacajno za an tropologiju. Prvo, od etnoloskog i psiholosko-lingvistic kog uvida u istu primitivnu zajednicu, posebno ako ih је postigao isti istraZivac, moze se racionalno oeekivati да се vrlo plodno dejstvovati jedan па drugi. Imamo svedocanstvo i уеота stimulativno uсепје Sapira i dru gih da је to tako. Prava sustina lingvistike је potraga sa znacenjem, ј, kako оуа nauka poboljsava svoje pro cedure, onа zbog оуе potrage neizbezno postaje sve vise psiholoska i kulturoloska, dok и isto vreme zadrzava опu skoro matematicku preciznost iskaza koju dobija iz visoko sistematicne prirode lingvisticke oblasti ci njenica. Pretpostavimo da neki etnolog otkrije da Hopi Indijanci u svojim molitvama za kisu itd., govore о oblacima, kao da su oblaci Zivi. U tom slutaju оп Ы Jezik, misao i stvarnost 61
vo]co da zna da li је to neka metafora ili posebna reIi giozna i сегетопјјаlпа govorna figura, ili је to norma lan i uobicajen пасјп misljenja о оЫасјта. Ovde se гащ о takvoj vrsti problema za koju Ы jezik mogao da pruzi veoma smislen odgovor, i тј se neposredno okre сето ka пјетu da vidimo da li оп јта sistem rodova koji razlikuje zive i nezive stvari, i ako јта, kako raz vrstava oblake. Nala2!imo da hopi uopste пета rodove. Tradicionalna gramatika iz predboasovskog perioda sta lа Ы и ovoj tacki i mislil0 Ы se da је odgovor dobijen. Ali ispravan odgovol" moze se dobiti jedino od grama tike koja analizira prikrivene strukture i znacenja isto kao i ispoljene. Jer hopi razlikuje zivu klasu imenica kao КЮРТОТIР, i jedino kao kriptotip. Кljucno reago vanje jeste паСјп formiranja mnozine. Kada se о pri padnicima flautskog drustva govori npr. kao о Flau tama, Qva (priJkriveno) netiva imenica stavlja se и тпо zinu па паСјп karakteristican za imenice koje oznaca vaju nesto tivo. A1i rec ?о 'maw »oblak« uvek se stavlja и mnotinu па takav пасin; опа пета drugu mnozinu: опа и potpUiI1osti pripada kriptotipu zivog. 1 tako se dobija odgovor па pitanje da 1i је ozivljenost oblaka figura ili formalnost govora, ili опа potice iz neke mnogo dublje i suptilnije sveprozimajuce podpovrsin ske struje misljenja; ili se Ьаг tom pitanju pridaje ve lika kolicina novog znacenja.
Jezik Ы tako morao biti и stanju da analizira neke, ako mozda пе i sve, od stvarnih ili pretpostav ljenih razlika izmedu mentaliteta takozvanih primitiv nih naroda i modernog civilizovanog coveka. Da Ii pri mitivni narodi obrazиju jedinstvenu klasu mentaliteta naspram modernog coveka, nezavisno od razlika izme du njihovih kultura i njegove, kako је to implicirano Levi Brilovim /Levy-Bruhl/ ројтот MISТIcKE PAR- 62 Bendzamin Li Vorf
ТICIPACJE1S) i izjednacavanjem »primitivnog «ј »infan tilnog« kod Frojda i Junga; ili (opet nezavisno od kul ture uopste) CIVILIZOVANI MODERNI cOVEK oform lјије jedinstvenu klasu mentaliteta zbog velike struk turalne slicnosti svih modernih jezika civilizovanog Za pada, dok nasuprot пјети stoje razliciti tipovi menta liteta koji odrafavaju bogatu razno1ikost govornih struk tura: - to је samo jedno od velikih psiholoskih pi tanja svetskog raspona koje spada u domen lingvistike i ceka nepristrasan i pozitivan tip odgovora kakav ling visticko istrablvanje moze da pruzi. Mi smo navikli da () mentalitetu koji је impliciran MISТIcKOM PARТI CIPACIJOM mislimo kao о mentalitetu koji је тапје baziran па misljenju, koji је тапје racionalan, nego nas. Ipak, mnogi americki indijanski i africki jezici <>biluju precizno izradenim, upecatljivo logicnim dis tinkcijama u vezi sa uzrokovanjem, radnjom, posledi сот, dinamickim iИ energetskim kvalitetima, neposred noscu iskustva, itd., sto su sve stvari koje se ticu mis lјenја, i zaista predstavljaju опо najsustinskije u racio nalnom. U ovom smislu oni daleko prevazi1aze evrop .ske jezike.16) Najimpresivnije pronicljive distinkcije оуе
15) [Levy-Bruhl, Lucien. Les fonctios mentales dans les societes inferieures /Mentalne funkcije u primitivnim drustvimaj, Paris, 1912. »Misticka participacija« se odnosi па posebnu vrstu psiholoskog odnosa prema objektu, u kome individua пе moze jasno da percipira odvojenost sebe od objekta - pr.imedba Dz. В. Karola.] 16) V. npr. kako hopi tretira repetitivne i vibracione pojave, u mоm clanku "Punktualni i segmentativni vidovi � glagola u hopiju« /The punctual and segmentative aspects of verbs in Hopi/ i1i slucajeve [praznina] u Votkinsovom radu о jeziku CiCiva. [Verovatno је Vorf nameravao da ukaze па glagolski sistem u jeziku ciCiva, koji је ekstremno osetljiv па kauzativni vid Cinova. Na primer, postojti neko liko proslih vremena, Сјја upotreba пе zavisi samo od uda ljenosti proslog dogadaja па koji se odnose (pre ili od JCl.ik, misao i stvarnost 63 vrste tcsto su опе koje se otkrivaju analiziranjem do ргikгivепih i cak kriptotipskih nivoa. U stvari, prikri vcnc kategorije su mahom racionalnije nego ispoljene. Engleski neobelezeni rod је racionalniji, blizi Cinjeni сата prirode, nego obelezeni rodovi latinskog ili петас kog. Kako spoljni znaci postaju redi, klasa biva usme. l'ena da se kristali5e oko jedne ideje - da postane zavisnija od та kakvog sintetizujuceg principa koji то ze ЫН prisutan u znacenju njenih clanova. МоМа је cak istina da mnoge apstraktne ideje nastaju па ovaj nacin; moze se desiti da neka prilicno formalna i пе �asvim smislena jezicka grupa, oznacena ndkom ispolje пот karakteristikom, veoma grubo koincidira sa nekim spletom pojava па takav nacin da sugerira racinali· zaciju ovog paralelizma. U toku fonetskih promena, distinktivni znak, zavrsetak (ili sta је vec и pitanju) se gubi, i klasa prelazi iz formalne u semanticku. Njeno reagovanje је sada опо 5to је odlikuje kao klasu, а пјепа ideja jeste опо 5to је ujedinjuje. Kako vreme ргоtiсе i upotreba se nastavlja, klasa postaje sve vi5e i vi5e organizovana ро nekom racionalnom principu, опа privlaCi semanticki podesne reci i gubi ranije Clа nove koji su sada semanticki nepodesni. Logika је sada опо sto drzi ovu klasu па okupu, i пјепа logika postaje semanticki pratilac onog jedinstva Ciji KONFIGURA CIONI aspekt jeste svezanj nemotornih veza koji celu prosle поСј), vec takode i od toga da li datii Cin nastavlja da deluje па sadasnjost. Postoji isto tako i sedam »stanja«, koja izrazavaju razliCite odnose izmedu subjekta, glagola i predikata (ukljucujuCi objekt). Videti u А Grammar ot Chichewa, а Bantu language of British Central Africa /Gra matika ciCive, bantu jezika iz Britanske Centralne Afrike/, od Mark Напа Votkinsa /Mark Наппа Watkins/, Lan guage disertation по. 24, 1937. Videti takode i Vorfovo kas nije razmatranje u njegovom Clanku »Jezik, uт i stvar nost« - primedba Dz. В. Karola.] 64 Bend�aтin Li Vorf flotu геЫ vezuje za njihovo zajednickog reagovanje. Se manticki gledano, to se pretvorilo u duboku uverljivost jednog prinoipa iza fenomena, kao sto su ideje nezivosti, »supstance«, apstraktnog роlа, apstraktne licnosti, sile, uzrdkovanja - пе ispoljeni ројат (leksacija) koji od govara REcI »uzrokovanje« vec prikrivena ideja, »па sluCivanje«, Пi, kako se to cesto zove (ali pogresno, ро Jungu), >>osecanje« da тога postojati princip uzroko vanja. Kasnije ova prikrivena ideja moze ЫН vise ili тапје duplirana putem neke reci ili leksickog ројта koji је izumeo neki filozof, прг. UZROKOVANJE. Sa ove tacke gledista, mnoge (»primitivne«) zajednice kojc jos nisu dostigle pismenost, ali koje su daleko od toga da budu ispod nivoa racionalnosti, mogu cak da pokazu funkcionisanje ljudskog ита па visem i kom pleksnijem рlanи racionalnosti nego medu civilizova nim ljudima. Nece biti da је civilizacija sinonim za га cionalnost. Ova primitivna рlетепа mozda prosto nisu јтаlа filozofe, јег njihovo postojanje moze da zavisi od ekonomskog prosperiteta koji је таl0 kultura u toku istorije dostigl0. I1i mozda suvise mnogo racional nosti moze da izneveri samu svoju svrhu, i1i da ро budi neki snaZan kompenzatomi princip. Ovo su sve pitanja, u sustini antropoloska, kojima bi se kako iz gleda па najispravniji паЫп moglo priCi putem povezi vanja etnologije i psiholoske lingvistike. Drugi naCin па koji је lingvisticko razmatranje misljenja znасајпо za antropologiju vise se odnosi па buducnost, i тоМа najvise od svega па daleku buduc nost ljui::lske vrste kada се se опа razviti u nesto drugo, i nadajmo se mnogo vise, nego sto је to danasnji covek. OkrecuCi se prvo blizoj buducnosti, pozeljno је da antropologija saraduje u pripremama za vreme, koje se пе moze jos zadugo odlagati, kada се biti i moguce i hitno potrebno napraviti kulturoloski i psiholoski svet- Jezik, misao i stvarnost 65 ski pregled jezika, kakav је zamisljen јо!; u radu Dzejm sa Berna - aIi ovoga puta па пасјп koji се obogatiti nasu nauku izdasnim blagom nove istine koja lezi па tom polju, cekajuci da bude otkrivena. Kako vreme prolazi, tip znanja koje Ы takav рге gled otvorJo postaje sve vise i vise stvar brige i inte resa i van sveta naucnih studija - јег опо moze igrati vrlo znacajnu ulogu и svetskoj istoriji koja se sada stvara. Problemi postizanja medusobnog razumevanja, jezickih Ьагјјега, propagande i reklame, prosvete, teh nikc vodenja ljudskih poslova bez nepotrebnih trvenja, inteligencije u ljudskim odnosima koja moze da drzi korak sa рготепата koje su proizvele fizicke nauke - svi ti ргоЫетј sukobljavaju se sa problematikom jezika i misljenja. Svako је prirodno zainteresovan za pitanja jezika, iako to i1i пе zna, i1i pak zna ali mis1i da vec zna i sve о пјјта. Postoji, па ргјтег, pokret za sirenje Ogdenovog ostroumnog vestackog jezika koji se naziva Bazicni engleski (Basic EngIish), i koji је Ыо primljen sa simpatijama medu biznismenima, peda gozima, ljudima koji se interesuju za medunarodne ро slove, i vizionarima novog drustva kakav је Н. Dz. Vels јИ. G. Wellsj*. Ne vredi sedeti ро strani i s vi soka osudivati takve lingvisticke pokrete kao пепаuСпе. Naucni i1i пе, опј su lingvisticke pojave danasnjice, i zasto Ы nauka о jeziku, koja jedina moze da se ро dиhvati sa vitalnim ргјпсјрјта па kojima se takvi pokreti zasnivaju, t'rebalo da ostane ravnodusna, da ih pusti da dalje lutaju, koristeci svoju sirovu ali ogromnu snagu za promenu misljenja sutrasnjice? Bazicni engle. ski privlaCi ljude zato 5to izgleda jednostavan. АН oni kojima оп izgleda jednostavan i1i znaji Ш misle da
*) Ваюспј engleski sastavljen је па osnovu najfrek. ventnijih engleskih reCi. (Prim. prev.). 66 Bendzamin Li Vorl
znaju engleski - u tome је stvar! Svaki jezik narav по, izgleda prost onim govornicima kojima је оп mater nji jezik, zato 5to su оni nesvesni njegove strukture. АН engleski је sve pre nego prost - оп је jedna zbu пјuјuсе slozena organizacija, prepuna prikrivenih klasa, kriptotipova, taksema selekcije, taksema reda,17) znaeaj nih obrazaca naglaska i и znatnoj meri zarnrsenih she та intonacije. Engleski zaista predstavlja sikoro klasu za sebe u pogledu prozodijske slozenosti, buduci da је jedan od najslozenijih jezika па svetu u ovom pogle du; u celini gledano, оп је isto tako komplikovan kao veCina polisintetickih jezika Amerike, а ove Cinjenice је najveci broj nas blшепо nesvestan. Kompleksna struktura engleskog је и velikoj meri prikrivena, 5to је Сјпј utoliko tezom za analiziranje. Stranci koji исе engleski тогајu da је apsorbuju nesvesno - tokom procesa koji zahteva godine - putem konstantne izlo zenosti bombardovanju od strane velikih сеНпа govor nog engleskog; u ovom momentu пе postoji gramatika koja moze nekoga da nauci tome. Као i sa Bazicnim еп gleskim, tako је i sa ostalim vestackim jezicima - и nji та su zdravo za gotovo шеtе osnovne strиkture i katego rije nekoliko u kulturnom pogledu dominantnih evrop s'kih jezika; slozena mrefu njihovih pretpostavki исјпје па је osnovom jedne laine jednostavnosti. мi kazemo »neki veliki сrnо beli lovacki pas« i pretpostavljamo da се Bazicni engleski Ciniti isto. Kako se moze ocekivati da се govornik сјјј је maternji jezik radikalno razliCit znati da пе moze da kaze »lovacki ЬеН сrnо veliki neki pas«? Engleski pridevi pripadaju kriptotipovima koji
17) [Ovde se nalazi marginalna beleska: »clanstvo u prikrivenim kategorijama izvesnog tipa«, uz uputnicu па knjigu Leonard Bloomfield, Language jJezikj (New York, 1933) gde se pltanje taksema razmatra u glavama 10, 12 i па пеют drugim mestima - primedba Dz. В. Кarola.] Je1.ik. misao i stvarnost 67
па tn�no odrelten nacin dodeljuju polozaje и recenici, i пјilюvu formиla је odredena i kompleksna, ali eto, !-il"Oti Iлdiјапас organizuje svoje misljenje па sasvim П\I.IiCit nacin. Osoba koja Ы htela da upotrebljava HUl.icni engleski mora prvo da zna ili nauci izvanredпo kошрlikоvanи prikrivenu strukturu stvarnog, svakidaS njeg engleskog. Ти vidimo gresku koju сјпј najveci broj lјиш koji pokusavaju da se bave tikvim drustvenim pitanjima пјје jezika - oni naivno pretpostavljaju da govor ni5ta drugo sem gomilanja LEKSACIJA, i da је to sve sto је potrebno da Ы se obavljala bilo koja vrsta racionalnog тШјепја; daleko vaznija grada misljenja koja se do Ыја od strиkture i konfiguracijskjh odnosa ostaje van njjhovog vidokruga. Moguce је da 5to prostiji neki је. zik postane и svojoj spoljasnjosti, to vise zavisi od kriptotipova i drugjh prikrivenjh formacija, tim vise и sebi skriva nesvesne pretpostavke. а njegove leksa cije postaju promenljive i teze za odredivanje. Kakva lера parada za samozvane advokate »prostog« interna cionalnog jezika! Za ispravno misljenje и takvim оblа stima neophodan пат је kompetentan svetski pregled jezika.
IV
А sada, okrecuCi se daljoj buducnosti, moze то zda biti dozvoljeno da se пaznасј sire shvatanje, da se predmet lingvistike i njegova povezanost sa misljenjem osmotre sa stanovista cele ljudske vrste. Da bismo to ucinili, пе smemo da se plasimo da роспето јеdпош opstim mestom. Covek se od ostalih zivotinja razlikuje jezikom i svojim veoma razvijenim misljenjem. U meri u kojoj mozemo da zamislimo njegovu buducnost, шо- 68 Bendzamin Li Vorf
ramo је zamisljati u terminima rasta mentalnih spo sobnosti. Ne mozemo а da пе pretpostavimo da је buduCi razvoj misljenja od prvorazrednog znacaja za ljudsku vrstu. Оп cak moze odrediti trajanje ljudske egzistencije па planeti Zemlji ili u univerzumu. Moguc nosti kojima raspolaze misljenje jesu mogucnosti иоса уапја odnosa i otkrica tehnike operisanja odnosima па mentalnom i1i intelektualnom planu, takvih koja се sa svoje strane voditi uvek sirim i, u smislu daljeg pro dubljivanja, znacajnijim sistemima odnosa. Оуе moguc nosti su neizbezno povezane sa sistemima jezickog izra zavanja. Prica о пјЉоуој evoluciji kod coveka jeste prica о covekovom jezickom razvitku - о dugoj evo luciji hiljada veoma razlicitih sistema raspoznavanja, selekcije, organizacije takvih odnosa, i operisanja nji та. О ranim fazama ovog evolucionog procesa, о STVARNO PRIMIТIVNIM KORENIMA jezika, mi пе znamo nista. Опо sto smo barem u stanju da otkI1ije то jesu REZULTAТI оуе еуоlисјје, kakvi postoje da nas i;irom nase planete. Sada su пат па raspolaganju samo росеСЈ takvog znanja о lingvistickoj taksonomiji koja se odnosi па sve svetske jezike. U nasim kabi netskim generalizacijama о gramatici i о srodnim ро ljima logike i psihologije misljenja, nalazimo se u istoj poziciji kao pre-lineovska botanika. Da upotrebimo biolosku metaforu, петато јо!; nista slicno opisu ро stojeCih jezickih vrsta. Na srecu ро biologiju, sistematicna i u globalnim razmerama siroka taksonomija prethodila је i polozila osnovu istorijskom i evolucionom pristupu. U lingvi stici i drugim kulturoloskim disciplinama imamo, па nesrecu, obrnutu situaciju. Evolucioni koncept, buduCi da је Ыо svaljen па coveka dok su njegovi pojmovi о jeziku i тШјепји Ыli bazirani па poznavanju samo nekoliko izmedu postojecih stotina veoma razlicitih Je'l.ik, misao i stvarnost 69
jezi�kih tipova, podstakao је covekove parohijske ling vi�ticke predrasude i pothranio grandioznu оЬmапи da njegov tip misljenja, zajedno sa pregrsti evropskih jezika па kojima је zasnovan, predstavlja kulminaciju i рипј procvat evolucije jezika! Ovo је isto kao kada Ы pre-lineovski botanicar koji је dosao па ideju о evo luciji pretpostavio da nasa kultivisana psenica i zob predstavljaju visi evolucioni stepen nego redak cvet astre koji uspeva samo па nekoliko mesta па Himala јјта. Sa stanovista razvijene biologije, tacno је u stvari da је re tka astra ta koja polaie уесе pravo па vise evo lисјопо dostojanstvo; psenica duguje svoju sveprisut nost i svoj prestiz jedino ljudskoj istoriji i ekonomiji. Dostojanstvo nasih evropskih jezika i misaonih
оЫсаја пе potice пј iz cega viseg. Relativno mali broj jezika опјЬ kultura koj e su dostigle modernu civi1iza сјји obecava da prekrije svet i uzrokuje izumiranje stotina raznolikih egzoticnih jezickih vrsta, ali su za ludne sve pretenzije da su oni iole nadmocni ро tipu. Bas nasuprot, treba samo malo pravog naucnog istra zivanja jezika koji nisu dostigli pismenost, posebno опјЬ americkih, da Ы se pokazalo koliko је mnogo pre ciznije i suptilncije razvijen sistem odnosa u mnogim takvim jezicima nego u nasima.18) U poredenju sa mnо gim americkim jezicima, formalna sistematizacija ideja u engleskom, nemaokom, francuskom ili italijanskom Jzgleda siromasna i nedozrela. Zasto, па primer, тј пе
1,) [Na ovom mestu u rukopisu pojavljuje se margi. паlпа beleska: "Zakljucak - pogresno је pretpostavljati da је funkcija jezika sапю u KOMUN1KAC1JI misli«. Isti сапјеm reCi "komunikacija«, Vorf је izgleda nameravao da prenese implikaciju da jezik пе samo saopstava misli, ve� i fuпkсiопiэе u samom l1јЉоvоm zacinjanju, sto је zaklju cak па koji smo primorani ako usvojimo osnovnu tezu ovog clanka - primedba Dz. В. Karola.] 70 Bendzamin Li Vorf
upotrebljavamo, kao Hopi, razlicite naCine izra.zavanja odnosa kanala senzacije (videnja) prema rezultatu u svesti, kao izmedu »ја vidim da је to crveno« i »ја vidim da је to novo«? Mi spajamo dva sasvim razlicita tipa odnosa u nejasnu vrstu veze izrazene sa »da«, dok hopi ukazuje da u prvom slucaju gledanje рrШа sen senzaciju »crveno«, а da u drugom slucaju gledanje pruza nespecifikovanu evidenciju iz koje је izveden zakljucak о novom. Ako promenimo ovaj oblik u »ја сијет da је to crveno« ili »ја сијет da је to novo«, mi evropski govornici jos uvek se cvrsto drzimo naseg sakatog »da«, dok hopi sada upotrebljava jedan treci relator i пе pravi razliku u predasnjem smislu izmedu »crveno« i »novo«, jer је u оЬа slucaja prezentacija ovog znacenja svesti izvrsena verbalnim izvestajem, а пе senzacijom ро sebi, niti izvodenjem iz evidencije. Da 1i hopi ovde pokazuje visi plan misljenja i racio nalniju analizu situacija nego nas voljeni engleski? Naravno da pokazuje. Na ovom polju, i па mnogim drugim, engleski u poredenju sa hopijem је kao batina uporedena sa floretom. Mi cak moramo da razmislja то i oklevamo nad ovim pitanjem, i1i опо treba da пат bude objasnjeno, pre nego sto uspemo da uvidimo razliku u odnosima izrazenim sa »da« u gornjim pri merima, dok Hopi razlikuje ove odnose bez ikakvog napora, jer su ga oblici njegovog govora navikli da to cini. ЈП
GRЛМАТIёКЕ KATEGORIJE
Veoma prirodna tendencija da se pri oplSlvanju Jczika koji nisu indoevropski upotrebljavaju termini izvcdeni iz tradicionalne gramatike, kao 5tO su glagol, imcl1ica, pridev, pasiv itd., nosi sa sobom ozbiljne то gUCl10sti pogresl1og razumevanja. U isto vreme pozelj по је odrediti ove termine tako da mozemo da kori stimo njihovu veliku pogodnost i da Љ, tamo gde је to moguce, ргјтеnјијето па egzoticne jezike па jedan nаисаn i dosledan nааn. Da bismo to ucini1i moramo да preispitamo tripove gramatickih kategorija koje se nalaze и jezicima, koristeCi razmatranje lingvistickih fe nотеnа koje је sveobuhvatno и svetskim razmerama, zatim da izgradimo vise Ш тanје nove pojmove i da se pobrinemo za potrebne dodatke terminologi}i. Qve primedbe vaze и istoj meri i za engleski, koji jedva da је таnје udaljen оо opsteg indoevropskog obrasca, nego neki jezici americ�ih Jndijanaca. U vidu reakcije па konvencionalne gramatike ате rickih jezika, bazirane па klasicnim modelima, postoji tendencija da se paznja ogranici па morfeme ротоси kojih su mnogi gramaticki oblici oznaceni. Qvo glediSte gubi iz vida razliCite klase reci koje nisu nшnасеnе morfemskim dodacima vec tipovima shematizacije: па primer, sistematskim izbegavanjem izvesnih morfema, leksickom selekcijom, redom reci koji је takode i RED 72 Bendzamin Li Vorf
KLASA, najcesce putem dovo<.1:enja и vezu sa odreaenim jezickim konfiguracijama. Na poeetku istrazivanja пе kog jezika, fиnkcionalni tip definicije - npr. da rec izvesne klase, rесiпю »imenica«, jeste »rec koja cini to i to« - treba da se 'izbegava и slucajevima kada је to JEDINI primenjeni test razlikovanja. Jer koncepcije ljudi о tome sta data rec »cini« и jeziku koji јт nije blizak mogu biti и istoj toj meri raz!icite и kojoj su razlicit
1) Postoji, naravno, mапја grupa moguCih ili teorijski mogl!cih гесепјса, прг. »The fish арреагеd« /гЉа se роја vila/ u kojima se jedDJina i mnozina пе mogu razlikovati. АН u stvашоm govoru takve recenice ukljucene su u siri kontekst koji је vec utvгdiо da li se radi о jednini ili mпо zini гаsргаvlјапih stvari. (Inace pojavlj,ivanje takve гесе nice пјје verovatno). Takvi manjinski tipovi пе uzimaju se u obzil" ргј distinkciji izmedu ispoljenog i ргikгivепоg; to jest, опri пе sргесаvајu da kategorija bude okarakterisana kao ispoljena. U prikrivenim kategorijama neobelezeni оЬ lici su relativno Ьгојпј, cesto su u veCini, i пе mogu se raz likovati cak пј роmоси konteksta. 74 Bendzamin Li Vorf
nacin glagola jeste ispoljena kategorija oznacena mor femom »can« Jmoei/ ili »could« /proslo vreme od »тоб«/, dakle pomocu reci koja је odvojena od glav nog glagola, ali se pojavljuje u svakoj recenici koja sadrzi tu kategoriju. Ova kategorija је u istoj meri deo glagolskog sistema morfologije u kojoj Ы to bila da је oznacena pomocu vezanog elementa kao u sintetickom algonkij skom /Algonkian/ i1i sanskritskom glagolu: njen morfem »can« moze zameniti naporedne elemente i istom modalnom sistemu, npr. »тау« /smeti, moci/, »vi1l« /hteti/, аН јт пе moze biti prosto dodan ikao Cista leksicka jedinica (npr. »possibly« /moguce/). U ho piju takode postoji rigidan sistem medusobno isklju civih »modaliteta« oznacenih pomocu posebnih reCi. Prikrivena kategorija naznacena је, bilo morfem ski i1i putem recenickog obrasca, jedino u izvesnim ti povima recenice, а ne u svakoj recenici u kojoj se ро javljuje rec Ш elemenat koji pripada toj kategoriji. Pri· padnost reci datoj klasi nije vidljiva dok se ne postavi pitanje njene upotrebe Ш upuC1vanja па nju u jednom od tih posebnih tipova recenice, i tada nalazimo da ova rec pripada klasi koja zahteva neku vrstu osobenog ophodenja, koje cak moze biti i negativno ophodenje koje iskljucuje taj tip recenice. Ovo osobeno ophode nje mozemo nazvati REAGOVANJEM te kategorije. Neprelazni glagoli u engleskom jeziku formiraju pri. krivenu kategoriju oznacenu nedostatkom participa ра siva kao i pasivnog i kauzativnog stanja; glagol iz ove klase (npr. »go« liб/, »Не/ /lezati/, »sit« /sedeti/, »rise« /ustati/, »gleam« /svetIucati/, »sleep« /spavati/, »arrive /stici/, »appear« /pojaviti se/, »rejoice« /rado vati se/) ne mozemo ubaciti u recenice kao sto su »it was cooked« /to је bilo kuvano - pasiv/, »it was being cooked« /kuvalo se (u odredenom momentu) - - particip pasiva/, »1 had it cooked to orderJ /naru- Jezik, misao i stvarnost 75
�io sam da se to skuva - kauzativna upotreba/. Nepre laznost tako korifigurativno odredena sasvim је razli �ita stvar od »lazne« neprelaznosti и tradicionalnoj еп gleskoj gramatioi; to је stvarna gramaticka klasa, ozna сепа ovirn i drugim konstantnim gramatickim osobi пата, kao sto је nejavljanje imenica ili zamenica: iza glagola; пе moze se reCi »ја svetlucam to«, »ја ро javljujem sto«. Naravno, slozene formacije koje uklju сији ove iste lekseme mogu biti prelazne, па primer »sleep (it) off« /izleci(to) spavanjem/, »go (Ыт) опе better« /nadmasi (ga)/. U ameriekim kolokvijalnim оЬ licima »go haywire« /biti van sebe u emocionalnom smi slu/, »go South Sea Islander« /podivljati/ itd., rec Ш fraza iza glagola је prikriveni pridev - upor. npr. »gO' completely haywire« /biti potpuno van sebe/. Engleski rod predstavlja drugi tip prikrivene kate gorije. Svaka zajednieka imenica i Непо ime pripada. izvesnoj klasi roda, аН se karakteristicna spoljna oz naka pojavljuje jedino kada postoji prilika da se па. imenicu uputi Непот zame!I1icom и jednini - ili u slueaju srednjeg roda опа moze biti oznacena upitnim i odnosnim zamenicama »what« /sta/ i »which« /koji/. Qvo gramaticko svrstavanje nije nista тanје striktnO' nego и ispoljenim sistemima roda kao u latinskom, gde veCina imenica nosi па sebi oznaku roda. Nema sumnje da kod mnogih zajedniekih engleskih imenica znanje о stvarnom polu i о bioloskoj i fizickoj klasifi kaciji predmeta moze da posluzi strancu umesto pozna уanја samih grama.tickih klasa; a1i takvo znanje Ы ipak pruZalo samo ogranicenu korist, jer se veci delovi klasa muskog i zenskog roda sastoje od hiljada licnib. imena, i stranac koji nista пе zna о kulturnom zaledu zapadnoevropskih imena mora prosto da nauci,odnosnO' da opazi, da Dzejn Папе/ pripada klasi >>опа«, а Dzon /John/ grupi >>оп«. Postoji mnostvo imena naizgled sliC- 76 Bendzamin Li Vorf
nih, ali razliCitog roda, па primer »Alice: El1is, Alison: Addison, Audrey, АиЬгеу, Winifred: Wilfred, Муга: Ira, Esther: Lester«.2) Niti Ы zшmје о bilo kojim »prirod nim« osobinama kazalo nasem posmatraeu da imena samih bioloskih klasa (npr. zivotinja, ptica, riba, itd.) jesu »onо«; da БU тапје zivotinje оЫепо >юпо«; da su vece zivotinje cesto »оп«; psi, orlovi, curke оЫспо >>оп«; macke i cariCi оЫепо »опа«; delovi tela i сео botaniCki svet »опо«; zemlje i drzave kao fiktivna lica (ali пе i kao lokaliteti) >>опа«; gradovi, drustva i korpo racije kao fiktivna lica >>опо«; ljudsko telo >юпо«; duh ји smislu prikaze/ >юпо«; priroda >>опа«; da plovni ()bjekti па jedra i1i па vlastiti pogon kao i mali plovni objekti kojima је dato neko odrec1eno ime pripadaju grupi >>опа«; da camci па vesla, kanui i splavovi koji nisu krsteni jesu >>опо«, itd. Greslke u engleskom rodu koje cine oni koji иее ovaj jezik, ukljucujuCi i ljude ciju vlastiti jezik пета rodova, vec Ы i same ро sebi pokazale da ovde imamo prikrivene gramaticke katego rije, а пе prirodne i nekulturoloske razlike odrazene u jeziku. Klase imenica koje su stvarno ili prividno zasno vane па fizickom obliku, u га2Шim americkim jezicima, mogu biti prikrivene ili ispoljene. U jeziku пауаЬо опе predstavljaju prikrivenu kategoriju. Neki nazivi pripa daju klasi okruglog (Пi okruglastog), drugi klasi dugac kih predmeta, а treCi spadaju u klase koje Би nezavisne ()d oblika. Ne postoji spoljna oznaka koja Ы oznacavala
2) Ima veoma malo imena Ба neodredenim ili dvostru kim rodom: »Frances (Franois)«, »Jessie (Jesse)«, ili »Jess, Јеап (Gene), Jocelyn, Sidney, Wynne«, i mozda nekoliko datu klasu u svakoj recenici. Znak za klasu, kao kod ruda u engleskom, jeste reagovanje kategorije; medu tim uvde to пјје zamenica, vec izbor izmedu izvesnih glagolskih osnova koje па taOOo odreden паап јди uz једпи klasu i пјједпи drugu, mada postoji i veoma mnogo glagolskih osnova koje su ·indiferentne prema ovoj гзzНсј. Sumnjam да su takve distinkcije, Ьаг u ovom jeziku, prosto jezicko priznavanje nejezickih, оЬ jektivnih razlika koje Ы Ыlе iste za sve posmatrace - - ni5ta viSe nego 5to su rodovi u engleskom; pre iz gleda да se radi о prikrivenim gramatickim kategori јата. Tako se mora nauCiti, kao део исепја jezika navaho, да »zalost« pripada klasi »okruglog«. Prvi i »zdravorazumski« utisak koji Ы neko imao о prikri venim kategorijama kao 5to su год u engleskom i klasa oblilka u navahou је да su to prosto distinkcije izmedu razliCitih vrsta iskustva ili znanja; odnosno da тј kazemo »Dzejn ide пјепој kuCi«*) zato 5to znamo да је Dzejn zena. Ustvari, тј пе moramo znati ni5ta о Dzejn, Dzejn moze biti puko јте; ipak, cuvsi ovo jтe� mozda preko telefona, тј kazemo »sta је s пјот?« Zdrav razum moze tada odstupiti jedan korak i reci da тј znamo da se јте Dzejn daje samo zenama. Ali takvo iskustvo је lingvisticko; to је исепје engleskog орзZanјет. stavi5e, 1зkо је pokazati да se zamenica s1a ze samo sa јтепот, а пе i sa iskustvom. Mogu dati јте Dzejn automobilu, skeletu, topu, i опо се jos uvek zahtevati rec »опа« U zamenickom upuCivalllju. Ја imam dve zlatne ribice; јеdnи sam krstio »Dzejn« а drugu »Dik«. Ј08 uvek mogu да kazem »Each goldfish likes its food« Isvaka zlatna ribica voli пјепи hranu - аН *) U engleskom se пе moze reCi »Dzejn ide svojoj kuCi«, jer пе postoji zajednicka prisvojna zamenica tipa »svoj«, ра se mora praviti :sa priSVO]lllm pridevom »its« koji se upotrebljava је dino u srednjem rodu/, ali пе i »Dick likes its food« /Dik voli пјепи hranu/. Moram da kaiem »Dick likes his food« /Dik voli njegovu hranu/. Rec »pas« pri pada klasi zajedпickog roda, sa preferencijom prema »оп« i »опо«, аН ро rodu klasifikovano ime pojedi nacnog psa odreduje svoju vlastitu zamenicu; пе kafe то »Lady сате out of its koonel« /Ledi је izasla iz njegove (za srednji rod) stenare/, ve6 »Lady сате out of her kennel« /Ledi је iza51a iz пјenе stenare/, »Тот .сате out of his kennel« /Тот је izasao iz njegove ste nare/, »ТЬе female dog сате out of its (or her) kennel« /Zenka psa је izasla iz njegove (Ш пјепе) stenare/. Karak· teristicna »pse6a« imena kao 5to је Fajdo /Fido/ pri padaju klasi »оп«: »Tauzer /Towser, јте za velikog psa, kao Sarov/ је izasao iz njegove 5tenare«. Мј ka zemo »pogledajte kako macka juri пјеп (vlastiti) rep«, а nikad »pogledajte kako Dik juri пјеп rep«. Reci kao 5tO su »child« /dete/, »ЬаЬу« /ЬеЬа/, »infant« /takode ЬеЬа/ pripadaju klasi zajednickog roda i mogu bit1 »опо«, аН uz krstena јтепа dece ide ili »оп« ili »опа«. Ја mogu da kaiem »Му child enjoys its food« /тоје dete uziva u njegovoj hrani/, аН bilo Ы jezicki ро gresno reCi »Му child's пате is Helen - see how Helen enjoys its food« Лте moga deteta је Helen - ро :gledajte kako Helen иziva u njegovoj hrani/. Niti mogu reCi »Моја mala k6i иziva u njegovoj hrani«, jer је »kCi«, za razliku od »dete«, u gramatickom :smislu Iklasa zenskog roda. Isto tako је i sa raznim prikrivenim kategorijama egzoticnih jezika: tamo gde se za пјЉ misli da su pre poznavanja objektivnih razlika, pre moze biti da su to gramaticke kategorije koje su samo do izvesne tacke uskladene sa objektivnim iskustvom. Опе mogu pred- ' stavljati iskustvo, to је istina, аН iskustvo posmatrano lezik, misao i stvarnQst 79 tt svetIu odrec1ene jezicke sheme, а ne iskustvo koje је isto za sve posmatrace. S druge strane, distinkcije izmcc1u prisutnog i odsutnog, vidljivog i nevidljivog, koje cine mnogi americki jezici, lako mogu da pred stavljaju iskustvene razlike; i opet mozemo imati takve iskustvene razlike nakalemljene па Cisto gramaticke klasifikacije, 5to proizvodi me5ane klase kao 5to Ы bila »iskustvena prisutnost plus gramaticki zenski rod«. Prikrivenoj kategoriji moze se takode dati naziv KRIPTOТIP, ime koje skrece paznju па ргШспо skri venu, kripticku prirodu takvih grupa reci, posebno kada se one ne razlikuju mnogo и ideji, niti su nazna· cene reagovanjima koja Ы se cesto ponavljala, kao 5to је slucaj sa zamenicama. Оле se lako gube iz vida i mogu biti teske za definisanje, а ipak mogu imati du bok uticaj па jezicko pona5anje. Engleski neprelazni glagoli, onako kako su gore konfigurativno definisani, jesu jedan takav kriptotip. Slican kriptotip obuhvata glagole kopulativnog tipa (»Ье« /biti/, »Ьесоmе« /ро stati/, »seem« /izgledati/, »stay« /ostati/, »remain« /os tati/, itd.), koji takode nemaju pasiv i kauzativ, ali mogu biti praceni imenicama, zamenicama i glagolima. Ргеlazпi gIagoli (kriptotip koji ukIjucuje »run« /trcati/, »walk« /setati!, »return« vratiti! itd. - ustvari veCinu engleskih glagola) poseduju pasiv i kauzativ i mogu ih pratiti imenice i zamenice, ali ne i sami pridevi. Imena zemalja i gradova и engleskom obrazuju kriptotip sa karakteristicnim reagova:njem utoliko 5to se па njih ne uрuсије liCnom zamenicom и funlkciji objekta pred· loga »in«, »at«, »to«, »from« lи, па, ka, iz/. Mozemo reCi »1 live in Воstоп« /iivim и Bostonu/, аН ne i »That's Boston - 1 Иvе јп ,њ<1 Ono је Boston - ја zivim и пјеmи/. Na rec ovog kriptotipa ирисuје se роmоси »there« /tamol ili »here« lovdel wnesto -in it«, »at it«, »to it« /и njemu, na njemu, ka njemul 80 Berzdiamin Li Vorf i ротоеи »from there (here)« /odande, odavde/, umesto »from it« /iz njega/. U raznim americkim jezicima takva imena mesta konstituisu i padez objekta, i pojavljuju se jedino u lokacionim padezima; u asteckom jeziku /Az tec/ onа se odlikuju karakteristicnim :z:avrsecima i is kljucuju upotrebu izvesnih predloga. Engleski pridevi obrazuju dva gl�vna kriptotipa sa podklasama. Grupa koja se odnosi па »inherentne« oblike - ukljucujuCi Ьоји, materijal, fizicko stanje (cvrsto, tecno, porozno, tvrdo itd.) p01�eklo, nacional. nost, funkciju, soj, upotrebu - reag\Jje tako da se reci koje јој pripadaju smestaju blize imenici nego reci druge grupe, koju mozemo nazvatJ grupom nein herentnih odlika, mada је to viSe опо 5to ostaje van prve grupe - ukljucujuCi prideve velicirle, oblika, polo zaja, vrednovanja (etickog, estetskog Ш ekonomskog). cl-м\ОVl OV� "po."l�d\)� gru."p� dol",I.� "pT� �1'2."lli}'n. lnhe. rentne grupe, па primer, »large red house« /velika crvena kuca/ (пе »red large house« /crvena velika ku са/), »steep rocky ЫЉ /strmo kameno brdo/, »пјсе smooth floor« ilер gladak pod/. Ovaj red moze da bude ргоmепјen da Ы se izrazio neki uravnotezen kontrast, аН jedino promenom normalnog obrasca naglaska, а ovaj oblik se па prvi pogled opaza kao jzokrenut i svo jevrstan. Normalan obrazac prvenstveno naglasava ili imenicu (»steep rocky т'll) ili inherentni pridev (»pretty Fre'nch girl« (zgodJna francuska devojl\:a - tj. Ргап· cuskinja/). Ne mozemo prosto obrnuti red prideva i reCi »French pre'tty girl« - ovaj obHk sugerira su protstavljen izraz »French plai'n giгl« (francuska мпа devojka) ali obrazac tako suprotstavljellih prideva је ste ne-engleski; pravi kontrast је »pla'i1l French girl«. Medutim, mozemo da obrnemo prideve mепјапјеm оЬ rasca naglaska i da kзZеmо »Fre'nch pretty girl«, ako Jezik, misao i stvarпost 81 је to u suprotnosti sa, па primer, »Spa'nish pretty girl« /zgodna spanska devojka/, mada su takvi оblјсј оеј gledno izиzetni. Suprotni termin FENOТIP moze se upotrebiti za ispoljenu kategoriju ј, kada iz toga пе rezultira vise znacnost, za oznaku koja ide иz ispoljenu kategoriju u recenici. Distinkcija izmedu ispoljenih i prikrivenih katego rija, ili FENOТIPOV А i КЮРТОТIРОУ А, jeste jedna od dve distinkcije koje su od najveceg znacaja u teoriji gramatickih kategorija. Druga је distinkcija izmedu onoga sto se moze nazvati SELEKTIVNIM КATEGO RIJAMA i MODULUSNIM KATEGORIJAMA. Selektivna kategorija је gramaticka klasa koja јта fiksirane Clanove i koja је ogranicena kada se ро redi sa nekom vecom klasom. PRIMARNA selektivna kategorija, ili LEKSEMSКA kategorija, је опа u pore denju sa kojom sledeca veca klasa jeste totalni recnik datog jezika. IzveS{!1e semanticke i gramaticke osobine garantovane su nekoj reCi putem пјепе selekcije iz izvesne klase sa fiksiranim clanovima koja пе koinci dira sa kompletnim recnikom. Kako Ы odredena gra maticka osobina mogla da bude »и lelksemu«, опа пе moze da bude u svim leksemima. Poznate »vrste reci« уеСјпе evropskih jezika, аН пе i engleskog, jesu lek semske kategorije. Situacija u engleskom је svojevrsna i Ысе dodirnuta kasnije. Leksemske kategorije mogu biti ispoljene i1i prikrivene. Норј је primer jezika u kome su опе prikrivene. Moguce је da је jezik Маја /Мауа/ dгugi takav slucaj, ali о tome петато jasne informacije. U Ьорјји пета razlike izmedu јтепјса i glagola kada se radi о prostim оblјсјта (tj. cistim os novama), i moguCi su sIucajevi u kojima пе postoji takva razlika u samoj recenici. Tako le. 'па iIi рат le.'na 82 Bendzaтin Li Vorf znaci »to је flauta«, а ре.'nа ili рат ре. 'па znaci �Юn pise to«. Dakle imenice i glagoli MOGU BIТI i5ti u ispoljenim karakteristikama. Ali lako је moguce napra viti recenice и kojima se lе.'nа pojavljuje sa padeznim sufiksima i и drugim oblicima koji su potpuno пето guCi za ре.'nа, i obrnuto. Mora se nauciti i пе moze se uvek reci па osnovu same recenice, da lе.'nа i ре.'na pripadaju razlicitim odeljcima recnika. Verovatno su uobicajenije leksemske klase koje su ispoljene, kao 8to је to u latinskom, francuskom, asteskom, tibatulabalskom ITi.ibatulaball, taoskom ITaosl i navahou. U francuskom, ange i mange pri padaju razlicitim odeljcima recnika (imenica i glagol), ali u recenici uvek postoji neka karakteristika lk.oja kaze kom odeljku pripadaju; пе mogu se naci takvi parovi kao il mange : il ange, c'est иn ange : c'est иn mange. Mozda Ы bilo moguce imati Ange! nasuprot Mange!, ali specijalni i skraceni tipovi recenice kao .5to su оуј, sa njihovim nedostatkom formalnih distink cija, пе mogu da opravdaju nazivanje ove kategorije prikrivenom. U latinskom, asteskom, tibatulabalskom i taoskom, оуа distinkcija је oznacena пе samo и re cenici, уес оЫспо i и samoj paradigmatickoj reci. Ipak, ova ispoljena oznaka imenice, glagola ili neke druge »vrste reCi« оЫспо se пе moze prenositi па leksem koji је izvan date grupe. Oznaka koja ide sa prikrivenom leksemskom klasom пе mora oznacavati bilo koje druge kategorije kao 8to su padez, liсе ili vreme, mada, па primer, и latinskom, grckom i san skritu to Cini. »Apsolutivni sufiksi« koji se nalaze уе zani uz leksemske imenice u veCini uto-aste8kih jezika петајu и osnovi nikakvu drugu ulogu nego da pred stavljaju takve oznake klase, mada su и asteskom takode vezani sa brojem; i ostroumnost иlozena и ро kusaje da se oni protиmace kao »clanovi« ili nesto Jezik, misao i stvarnost 83 _.------�------ slitno bila је nepotrebna. Apsolutivni sufiksi u tao skom idu sa selektivnom klasom imenica аН pokazuju jo� i ,"od, i broj. U latinskom distinkcija izmedu ime пјса (ukljutujuci u ovu klasu prideve) i glagola jeste selcktivna i ispoljena, аН distinkcija izmedu prideva i supstantiva је selektivna i prikrivena; uporedite est gladius i est bonus. Као i kod svih prikrivenih klasa, ova razlika se otkriva pri formiranju ispravnog tipa recenice: est Ьоnа se ројavljuj е, аН пе i est gladia. Leksemske kategorije obиhvataju пе samo ime nice, glagole, prideve i druge »vrste reci«, vec i »рunе« reci i »prazne«3) reci Ш osnove, kao sto је slucaj u kineskom i mozda u vakasanskom /Wakashan/ jeziku, kao i jos neke druge tipove distinkcija; па primer, u algonkijskom leksemske klase obиhvataju velike grupe osnova koje imaju razlicitu kombinatomu тос i razliCite polozaje u verbalnom kompleksu. Modulusna kategorija је neselektivna kategorija, to jest опа је opste primenljiva i moze se ukloniti ро volji. Zavisno od svoga tipa, опа moze biti primenjena ili па bilo koju »vazniju rec« (svaku rec koja sa izu· zetkom таlЉ i specijalizovanih selektivnih klasa, npr. »partikula«), ili, cesce, па svaku rec koja ulazi u izve snu vecu kategoriju, Cije је postojanje uslov za datu modulusnu kategoriju. Takva veca kategorija moze biti ili selektivna ili druga modulusna kategorija. Padezi, vremena, vidovi, naCini i stanja indoevropskih i asteko- 3) "Prazne« reCi Ш osnove su verovatno visoko speci jalizovane za gramaticko ili sintaksicko oznacavanje, mozda па паап koji пе dopusta da im se pгipise neko konkretno znacenje. Na primer, takav oblik пе mora da ima nikakvo drugo znacenje sem da slшi u reagovanju neke drиge kate gorije, iLi kao signatura neke modulusne kategorije (videti sledeCi odeljak). 84 Bendzamin Li Vorf -tanoanskih /Azteco-Tanoan/.4) јеша jesumodulusne kategorije, ро volji primenljive па reci koje pripadaju odgovarajucoj vecoj kategoriji - pri cemu su npr. padezi modulusi vece kategorije imenica, э vidovi, vre тепа itd. modulusi vece kategorije glagol�. Stoga oso Ьа koja poznaje samo indoevropske tipove gramatike predstavlja sebi distinkciju izmedu selektivnih i то dulusnih klasa (ili izmedu selektivnosti i mod:ulacije) kao distinkciju izmedu »vrsta reci« па jednoj strani i »gramatickih oblika« tipa vida, vremena i stanja па drugoj strani. АН и veoma razlicitim tipovima govora. ovi poznati tipovi znacenja i funkcije prestaju da budu povezani sa selektivno�cu i modиlacijom па isti па сin; tu и gramatici vladaju potpuno razliCita svrstava пја, ј, dok se ovo пе upozna, adekvatna predstava о toj gramatici пе moze se steCi. Nije nuzno imati velike kategorije, kao sto su imenice i glagoli, da Ы se imale takve modulusne kategorije kakav је vio. \Ј nitinat skom /Nitinat/ jeziku5) (i verovatno u bli�ko srodnim nutka /Nootka/ i kvakijutlu /Kwakiutl/) sve vaznije reci јтаји vidove, kao sto su trajni vid, trenutni vid. pocetni vid itd. - ра tako i гес za »trtanje« i гОС za »kucu« uvek nose neki elemenat koji otnacava uро trebljeni vid. Sam termin »modulus« mozemo da upotrebimo da bismo oznacili karakteristicnu klasu znacenja i fиnkcije date kategorije; tako је znacenje sadasnjeg participa и engleskom jedan modulus. TakO<1e mozemo 4) В. L. Vorf /Whorf/ i G. L. Trejger /Trager/. »Odnos uto-asteskih i tanoanskih jezika« !ТЬе Relationship of Uto ·Aztecan and Тапоап/, Атеу. Antroph., 39:609-24 (1937). 5) Videti: Meri Has Svodes /Магу Haas Swadesh/ i Moris Svodes ./Morris Swadesh/. »Jedna poseta drugom svetu: nitinatski tekst«/ А Vlisit to the other world: а Niti· nat texU, Jnt. Ј. Атеу. Linguistics, 7:3-4 (1933). Jezik, misao i stvarnost 8S da upotrebimo ovaj termin da bismo oznaci1i grama· ticku орегасјји proizvodenja jednog takvog znacenja, i tako, kada to пе vodi u vi5esmislenost, da bismo oznacili elemenat ili obrazac koji је oznaka tog modu· 1usa. Tako mozemo reci da је u engleskom modulus sada5njeg participa dodavanje sufiksa »ing«, i1i рто- 5to da је to »-ing«. Тато gde је pozeljna veca precizn05t, mozemo da nazovemo ovu spoljnu oznaku signaturom modulusa. Ova di5tinkcija је u krajnjem izvodu znacajna; ponekad је neophodno razlikovati nekoliko signatura istog modulusa. Ilu5tгuju6i ispoljene kategorije ротепи li smo englesku mnoZinu ,imenica, koja је modulusna kategorija. Ovaj modulus, ili pluralni tip znacenja, је jedna te ista stvar kroz 5ve razHcite primere, аН sig· nature ротоси kojih ovaj p1uralni modulus moze biti primenjen па гес »б5Ь« jesu razlicite od primera do primera. Ovim signaturama mozemo da dodamo i »-5« ili »-es«, 5to daje »fishes«. P05to »sheep«, »deer«, i »moose«, »caribou« /ovca, jelen, 10s, karibu - jed nina i mnozina/ pripadaju jednom kriptotipu, koji is· kljucuje »-s«, а »гЉе koje 10vi гЉат« /jestive тЉе/ kao 5to su »pastrmka«, »grgec«, »losos«, »skU5a«, »baka lar« itd. (za razliku od тапје kvalitetnih тЉа kao 5to su па primer »ajku1e«, »raze«, »jegu1je«, »morske skor pije« itd.) pripadaju drugom takvom kriptotipu, пе mozemo da upotrebimo ovu poslednju signaturu za пјЉ. Као 5to ovaj primer pokazuje, nije nuzno imati korespondenciju jedan-prema-jedan izmedu modulusa i signature. eest је оЫсај da se па опе jezike gde је postignut visok stepen ovakve korespondencije primeni slikovit ali пе Ьа5 паиспо opravdan izraz »aglutiniraju6i. Ј ezici tipicno »aglutinirajuceg« tipa, kao turski, navodeni su kao da pokazuJu ovakvu korespondenciju, kao da петаји drugih kategori. ја sem modulusnih. Gramatika jezika јаna (hokan- 86 Bendzamin Li Vorf ska рогоdiiсз, Kalifomija) /Уanа, Hokan stock/ sa stoji se uglavnom od modиlusa, ali takode јта i neko liko selektivnih kategorija; npr. klasu osnova koje то raju stajati па prvom mestu и verbalnom kompleksu i klasu koja mora stajati па drugom mestu. Razlika istog semantickog tipa kao 8to је опа iz medu glagola i imeI1iica и selektivnim kategorijama moze umesto toga biti napravljena ротоси modulusnih kate gorija. То jest, moguCi modulusi obuhvataju пе samo stanje, vid, itd., vec takode i VERBACIJU i STAТIVA CIJU.6) Uvek kada, kao па primer и jani, sama prime па izvesnih karakteristicnih sufiksa ili drugih signatura stvara neki »glagol« od bilo kakve OSiIlove, tada петато klasu glagola и istom smislu kako је to и francuskom, la tinskom, grckom, hopiju, asteskom, taoskom i navahou; to jest, петато selektivnu klasu. U tom slucaju јта то verbacije umesto takvih glagola. Takozvane imenice i glagoli и semitskim jezicima su modulusi, opste pri menljivi па lekseme ротоси signatura koje se uglav пот sastoje od obrazaca sleda samoglasnik-suglasnik. mada moze biti i povremenih supljina и ovoj univerzal nosti leksicke primenljivostd. U hebrejskom јтаmo е-е kao jednu od nekoliko signatura za stativaoiju, i а-а kao jednu od nekoliko signatura za verbaciju; па pri- 6). Stativacija је termin koji treba da oznaci modиlus oblika oprecnih verbaciji па паап slican опоте па koji su јтеniсе, kao selektivna kategorija, oprecne glagolima и jezicima koji poseduju takav kontrast. Оп је ovde upotreb ljen umesto »потјпасјје« ili »nominalizacije« zato 5to ovi termini, svojom upotrebom и pr0510sti, sugeriraju deriva сјје рге nego moduluse, dok пат »stativacija« pomaze da mislimo о datom obliku пе kao о imenici izvedenoj iz gla gola, vec prosto kao о leksemu па koji su uticale izvesne smislene gramaticke nijanse kao deo odredenih konfigu гасјја. Je'l.ik, misao i stvarnost 87 mer, berek7) »koleno«: biirak »klecao је«, derek »put« : : diirak »mar5irao је«, geber »mu5karac, kao snazan ili jak« : giibar »Ыо је jak«, hebel »uze« : hiibal »Ыо је vezan«, melek »kralj« : miilak »vladao је«, qedem >'prvenstvo« : qiidam »Ыо је рге«, regel »noga« : riigal ,>'i5ao је pe5ke«. Bez sumnje u tekstovima postoje тпо ge hebrejske »imenice« za koje пе znamo verbacije, ali izgleda de је ovo tako ug1avnom zato 5to tekstualni he brejski koji mi znamo пе predstavlja potpune izvore zivog drevnog jezika; arapski bolje pokazuje oP5tu primenljivost ovih modulusa па veliku veCinu leksema. Ali glagoli i imenice koji pripadaju modulusnim kate gorijama mogu se na6i i mnogo blize пата nego 5to su to semitski jezici. Recnik engleskog sadrzi dva glav па selektivna odeljka. Ј edan odeljak, koji se sastoji uglavnom od dugih reci i reci sa odredenim zavr5eci та, sadrzi selektivne glagole kao 5to su »reduce« lита njiti/, »survive« Ipreziveti/), »undertake« Ipoduzeti/, »perplex« Izbuniti/, »magnify« luveHcati/, »reciprocate« luzvratiti/, i selektivne imenice kao 5to su »instru ment«, linstrument/, «elephant« Islon/, »longevity« Idu govecnost/, »a1truism« lalt.ruizaml. Ogranicen Ьгој kratkih reci takode pripada grupi selektivnih imenica i glagola, прг. »heart« Isrcel, »Ьоу« Idecak/, »street« lulica/, »road« Iputl, »town« Igrad/; ,>sit« Isedetil, »see« Ivideti/, »hear« Icuti!, »think« lmisliti/. u ovom selektivnom reCniku eng1eski је sliean francuskom ili hopiju. Drugi deo recnika, koji se sastoji uglavnom od kra6ih reOi uz ne5to duZiih, sadrZi gole lekseme па 7) P05to su ovi pri.meri iz hebrejskog dati samo zato da ilustrиju samoglasnicke obrasce, oni su pisani и ргЉliZ· пој morfofonemskoj ortografiji, koja пе pokusava da ро kaze razliku izmedu ploziva Ь, g, k, itd. i frikativa koji ih redovno zamenjuju posle samoglasnika pod uslov!ima koji se mogu utvrditi. 88 BendZamin Li Vorl koje moze ро volji biti primenjena Ыlо verbacija Ыlо stativacija; па primer, »head« /glava, predvoditi/,. »hand« /ruka, uruciti/, »stand« /stajati, stav/, »walk« setati, setnja/, »exchange« /razmena, razmeniti/, »sight« /vid, spaziti!, »skin« /koza, odrati/, »weave« /tkati, tka пје/, »dog« /pas, pratiti/, »surrender« /predaja, pre dati se/, »massage« !masaza, trljati/, itd.8) Ovaj deo l'ecnika slican је arapskom, mada su signature sasvim razlicite vrste. One koje sluZe stativaciji obuhvataju clanove, signature mnozine, polozaj iza prisvojnih za тепјса i selektivnih prideva; опе koje sluZe verbaciji obuhvataju polozaj ји zamenice u nominativu, роп сјји ispred zamenice, imenice i1i stativacije, vremenske oblike, ротоспе glagole i modalne partikule, itd. U semantickim odnosima izmedu verbacija i sta tivacija u istom jeziku mogu da postoje znatne vari јасјје. U poredenju sa odgovarajuCim stativacijama, cini se da verbacije dodaju, па jedan promenljiv i пе sasvim fiksiran nacin, takve ideje kao sto su »biti angazovan и« (hunt!lov-loviti/, јитр /skok-skakati/, dance/ples-plesati/), »ponasati se koo« (mother/majka -negovati/, carpenter/stolar-tesati/, dog /pas- pratiti/), »biti и« (lodge /koliba-konaciti/, hive/kosnica- ziveti za jedno kao рсеlе u kosnici/), »staviti u (па)« (place !те sto-smestiti/, seat /sediste-posesti/, pocket /dzep-staviti u dzep/, garage /garaza-garaiirati/), »napraviti, dodati, instalirati« (weave /tkanje-tkati/, plant /biljka-saditi/, roof!krov-staviti pod krov/, pipe /cev-sprovesti cev/, tin /kalaj-kalajisati!), »oduzeti, 1iSiti« (skin /koza-odra ti/, рееl !ljuska-ljustiti/, husk /kora-oguliti/, bone/kost -vaditi kosti/, »hvatati« (fish /riba-loviti ribu/, mouse 8) Adjektivacija u engleskom је јо§ jedan modulus koji se primenjuje i па gole lekseme i па selektivne ime nice, ali postoje i selektivni pridevi, а ovi se ne modиlisu и supstantive. Jezik, misao i stvarnost 89 Imi�-hvatati miseve/, »upotrebljavati« (spear/koplje-pro bos ti/, hammer/ cekic-ukucavati/, fiddle/violina-svirati viulinu/, bugle !lovacki rog-duvati и rog/). S druge strane, stativacije izgleda da па isto tako promen ljiv nacin pridodaju ideje kao 5to su »rezultat« (weave /tkati-tkanje/, plant /saditi-biljka/, form /oformljavati -formaf, »sredstvo, naeintt fpaint/bojiti-boja/, tTail Iрта titi-trag), »radnja i1i mesto« (walk/setati-5etnja/, slide Ikliziti-klizi5te/, step /koracati-korak/, drop/pasti-pad/), >,instrument« (lift/dizati-dizalica/, cover/pokriti-pokri vac/, clasp/zakopcati-kopca/, clip /spojiti-spajalica/) itd. Qva promenljivost, ili bolje reCi elasticnost, и izvesnim aspektima znacenja, koja se vidi и semitskim jezicima kao i и engleskom, karakteristicno је obelezje prostih modиlusa verbacije i stativacije. Nasuprot tome moze postojati odreden broj razlicitih modulusa, od kojih svaki predstavlja drukCiji specijalizovan tip verbacije i stativacije, 5to izgleda da је slucaj и eskimskom sa Aljaske. То jednostavno znaCi da је, и jeziku sa pro stim primarnim tipovima modulusa, znacenje indivi dualnog leksema vi5e i1i manје и vlasti cele receni.ce, i па milosti i nemilosti mnogostrukih mogucnosti kono tacije i sugestija koje se time javljaj,u. Mogu li postojati jezici пе samo bez selektivnih imelliioa i glagola, уес i bez stativaoija i verbacija? Iz vesno је da mogu. Мос gradenja predikacija ili dekla rativnih recenica i preuzimanja takvih modulusa kao 5to su stanje, vid, i vreme moze biti osobina svake vaZ пјје reci, bez potrebe da јој se doda neki pripremni nlOdulus. Izgleda da је upravo ovako и nitinatskom i drugim vaka5anskirn jezicima. Izolovana rec је receni са; sled takvih reci-recenica је slican slozenoj recenici. Мј mozemo и engleskom imitirati takvu slozenu rece nicu, npr. »There is опе who is а mап who is yonder who does running which traverses-it which is а street 90 Bendzamin Li Vorf which elongates /postoji jedan koji је covek koji је tamo koji cini trcanje koje ide preko onoga koje је иНса koja se рrШа/, mada se egzoticna recenica sastoji samo od predikativnih leksema »jedan«, »covek«, »ta то«, »treanje«, »prclazenje«, »иlјса« i »dugacak«, а is pravan prevod jeste .Covek tamo trci niz dugacku ulicu«. Takva struktura Ы mogla da se паое ili пе паое u nekom iwlujucem jcziku; по isto tako Ы mogla da se паое ili пе па<1е и polisintetickom jeziku kakav је nitinatski. PoLisentiticki jczik mogao Ы da neke od ovih leksema spoji i1i пе spoji и dugacke sinteticke reCi, ali Ы пеSUШl1јivо u svakom slucaju јтао тос spajanja veoma mnogo aspektualnih, modalnih i vezivnih еlете nata (signatura modulusa). Za takav jezik ponekad se kaze da su ти sve reci glagoli, ili pak da su ти sve reci јтепјсе kojima su dodati elementi za gradenje gla gola. Ustvari, reci »glagol« i »imenica« и takvom jeziku su besmislene. Situacija se tu radikalno razlikuje od опе, па primer, и hopiju. Јег, mada su и hopiju i le.'na »to је flauta« i ре.'nа »on pise to« potpиne геее nice, to su reci koje nisu jednako predikativne па svim mestima и recenici, i опе takode pripadaju selektivnim prikrivenim klasama imenica i glagola koje uopste uzev imaju raz1icite gramaticke рготепе, а naizgled su iste jedino u posebnim tipovima recenica. Distinkcija glagol-imenica и hopiju је vazna па selektivnoj osnovi; и engleskom vazna је па osnovi modulusa; а и niti natskom опа, izgleda, i пе postoji. Do sada smo se baviIi kategorijama koje su razli Cite i ро kOl1figuraciji i semanticki, i to su tipicne gra maticke formulacije. АН јmаmо takode i grupe reci koje su konfigurativno гаzliбitе, аН se ipak пе razlikuju и znacenju; ove mozemo zvati IZOSEMANТICKIM ili cisto formalnim klasama. Njih iшато dve vrste, оо kojih jedna odgovara selektivnim а druga modulusnim, Jezik, тisao i stvarnost 91 u semantickim kategorijama, ali ovde ih је bolje naz vati SELEKТIVNIM i ALTERNAТIVNIM. Selektivne izosemanticke klase su specifikovane putem »deklina cija« i »konjugacija«, ovih jezickih osobina koje su veoma ceste sirom sveta, i koje su vrlo rzavijene u la tinskom, sanskritu, hopiju i majanskom, тапје razvi јепе u semitskim jezicima, engleskom (»јаЮ« i »slabi .. glagoli) i aste.5kom, а prakticno nepostojece u јШnоm pajutskom. Опе takode obuhvataju klase slicne rodu bez semanticke razlike, kao u bantuu i nekim rodovima taoskog (sve ovo moze biti nazvano »deklinacijama« sa zamenickim slaganjem ili пеБт slicnim); klase koje zahtevaju razliCite polozaje u recenici ili nekom kom pleksu bez razlika u tipu znacenja (klase odredene ро zicijom osnove u algonkijskom); i klase koje zahtevaju razlicite signature za isti modulus bez razlika u tipu znacenja, npr. u hеЬгејslюm dvoslozne samoglasnicke (е-е) »јтenјсе« i parale1ne grupe stativacija. Alterna tivne izosemanticke klase su опо .5to njihovo јmе impli cira, npr. engleska grupa koja ohuhvata »don't, won't shan't, can't«, itd. i grupa neskracenih alternativa »d<> not, will not, shall not, cannot«. U ovom slucaju то zda bismo mogli govoriti о modulusu kratkoce, pogod nosti ili kolokvijalnog stava koji se primenjuje па prvu grupu. Alternativne klase ponekad pokazuju SТILI-. SТIcKU а пе gramaticku razlik u. U drugim slucaje vima izgleda da пета razlike koja Ы se mogla UOP sTITI, kao u engleskim recima »electrical«, »cubical«.. »сусНсal«, »historical«, »geometrical« , nasuprot »elec tric« , »сиЫс« , »сусliс« , »historic«, geometric«.*) Ostaje јо.5 jedan tip razlike: SPECIFlcNE КАТЕ GORIJE i GENERIcKE KATEGORIJE. Specificna ka- *) U znacenju svakog para ovih reci пета nikakve razlike. Slicna situacija postoji, па primer, kod nasih reCi supstanca i supstancija. - (Prim. prev.) '92 Bendzamin Li Vorf tegorija је pojedinacna klasa koja postoji u nekom pojedinacnom jeziku, npr. engleski pasiv, segmentativni vid и hopiju. Genericka kategorija, u ogranicenom smi slu primene па neki poseban jezik, jeste hijerarhija па stala grupisanjem klasa slicnih ili (ј) komplementarnih tipova, npr. padez и latinskom, stanje u hopiju. Ovde znacajnu иlogu igraju pronicljivost i naklonost siste, matizatora ili gramaticara, јег moze biti lako da se specifiCne kategorije svrstaju и veoma logicne sheme; pozeljno је, mеdutiш, da takve genericke kategorije predstavljaju sisteme koje sadrzi sam jezik. Mi smo s pravom skepticni и pogledu sistematizacije nekog gramatieara kada је опа рuпа ENANCIOMORFIZMA*), sparivanja svake kategorije sa пјепот suprotn08Cu ko ја predstavlja samo пјепо nepostojanje. Specificne ka tegorije prividno suprotnog znacenja kao �to su pasiv по (trpno) stanje i aktivno (radno) stanje (kada ovaj termin »aktiv« znaci samo »nepasiv«) treba unositi и jednu genericku kategoriju (»stanje{{) jedino u slucaju kada Љ ima vise nego dve, Ш kada опе, ako ih је samo dve, иzete zajedno, kontrastiraju kao jedinica sa пеют drugim sistemom oblika. Na kraju, и jos sirem smislu genericke kategorije mogu biti tako formu1i:sane da postanu ekv;ivalenat ројо mova jedne opste gramaticke nauke. Takve kategorije se, obrazuju grupisanjem onoga 8to пат izgleda kao SLlcNE SPECIFlcNE KATEGORIJE U RAZLlcIТIM .JEZICIMA. Samo и takvom smislu mozemo da govo rimo о kategoriji »past:ivnog stanja{{ koja Ы obuhvatala .oblike nazvane tim imenom и engleskom, latinskom, asteskom i drugim jezicima. Takve kategorije i1i рој- *) Odnos suprotnosti и kristalnoj strukturi koji se moze i1ustrovati slikom и ogledalu - to jest, radi se о od nosu kгistаlа i njegove s1ike и ogledalu (Vorfova pozajmica jz hemije) - (Prim. prev.) Jezik, misao i stvarnost 93- move mozemo zvati TAKSONOMSKE kategorije, za raz liku od DESKRIPТIVNIH. Taksonomske kategorije mogu biti prvog stepena, npr. pasivno stanje, pred metni padez; Ш drugog stepena, npr. stanje, padez. Vегоvаtло su Qve kategorije drugog stepena vainije i konacno vrednije kao lingvisticki pojmovi, kao gene ralizacije najvecih sistemskih formacija i kontura koje se nalaze u jeziku kada se jezik posmatra i opisuje iz: perspektive celokupne ljudske vrste. ЈУ ODNOS JEZIKA PREMA UOBICAJENOM MISLJENJU 1 PONASANJU »Ljudska Ыса nе Zive samo u objektiv пот svetu, niti samo u svetu drustvene ak tivnosti, kako se оЫсnо smatra, vec u vrlo velikoj meri zavise od posebnog jezika koji је postao medijum izrazavanja u njihovom drustvu. Potpuna је iluzija zamisljati osnov по prilagodavanje stvarnosti bez upotrebe jezika, kao i to da је jezik samo slucajno sredstvo resavanja specificnih problema ko munikacije i retleksije. Cinjenica је da је »realni svet« u velikoj meri nesvesno izgra den па jezickim obicajima odredene gru ре . .. Mi vidimo i сијето i па drugi nacin doZtvljavamo onako kako to cinimo u og ,отnој meri bas zgШ sto jezicki obicaji naseg drustva stvaraju predispozicije za iz vesne izbore interpretacije«. Edvard Sapir Verovatno се biti opste priznat stav da је usvo јепа shеща upotrebe reci cesto ргiщагпа и odnosu па odredene tokove щislјепја i pravce ponasanja, ali опај koji to priznaje пе retko u tаkvощ stavu пе vidi nista drugo sещ povrsnog uocavanja hipnoticke щоеi filozofske i uсепе tегщiпоlоgiје sa jedne strane, i ра rola, pok1ica i propagandistickih krilatica sa druge 96 Bendzamin Li Vorf strane. Videti samo toliko znaci izgubiti iz vida jednu vaznu meduvezu izmedu jezika, kulture i р sihologijе, koju је Sapir иосјо, i koju је jezgrovito izrazio u uvod пот citatu. Када пат је cilj da upoznamo uticaj kojj jezik vr5i па drogc, kulturne i personalne aktivnosti, pomenute posebne upotrebe jezika nisu toliko bitne, koliko su bitni ustaljcni па6пј па koje jezik ureduje cinjenice, kao i njegova svakodnevna analiza pojava. UТICAJ IMENA SIТUACIJE NA PONASANJE U dudir sa nekim aspektima ovog problema d05ao sam pre nego 5to sam росео da radim pod rukovod stvom dr Sapira, i to па polju koje se оЫспо smatra udaljenim od Ипgvistikе. То је bilo u toku mog pr� fesionalnog rada u jednoj kompaniji za osiguranje od роzага, gde sam ,јтао zadatak da analiziram stotine izvestaja о okolnostima pod kojima је dolazilo do ро zara, а u nekim slucajevima i do eksplozija. Моја апа liza је bila usmerena prema 6sto fizickim uslovima, kao 5to su neispravne elektricne instalacije, prisustvo ili odsustvo vazdusnog prostora izmedu metalnih cevi dimnjaka i drvenarije, i tako dalje, а i rezultati su bili dati u ovim terminima. Zaista, to је bilo preduzeto bez pomisIi da Ы se та 5ta drugo 5to је od znacaja moglo ili trebalo otkriti. AIi u daljem toku rada postalo је ocigledno da пе samo fizicka situacija kao takva, ve.C ! znacenje te situacije za ljшle postaje ponekad faktor koji, preko ропа5апја ljudi, vodi do izbijanja pozara. A ovaj faktor znaeenja Ыо је najjasniji kada se radilo о JEZICKOM�ENmkQie se nalazi u imenima i jezickimopisima иоЫсајепо primenjivanim па odre иепе sltuacIJc. . 1\tl<9 се_ .se . .Oko.. $tovarista onoga 5to nazivamo »ьеnZi!Јskа.Ј,1Щ пот tipu ponasanja, odnosno, Ысе pokazana velika paznja; dok се oko stovarista onog sto zovemo »prazna benzinska burad« ,njihovo ponasanje biti usmereno raz liCitom tipu - nepaznji, рт сети se nесе ulagati [ш�ki naroCit napor da se spreCi pusenje i1i Ьасапје opusaka od cigareta okolo. No prazna burad mogu biti mnogo opasrnja, j� sadi'ze eksplozivna ispa�ja. U fizickom smislu situacija је rizicna, аН 1ingvisticka аnаlаа u skladu sa ustaljenom analogijom тога da upotrebi ree »prazan«, sa nјепот neizbeznom sugestijom nedosta.t ka гizika. Rec »prazan« upotrebljava se u dva jezicka obrasca: (1) kao gotovo рotри,nГsinonim za »neposto јесе«, »nevazece«, »negativno« i "inertno«, i (2) u pri· теnј ,па anaIizu fizickih situacija, u kojima postoje »krecnjak« (limestone), koje zato 5to se zavr5ava па stone (kamen) imр:Шсiга nesagorljivost. Jednom prilikom desilo se da је radnik koji ru kuje velikim celicnim kotlom sa kljuealim lakom pri metio da se ovaj lak pregrejao, priblizavajuCi se tempe raturi па kojoj moze da se upali. Оп је uklonio kotao sa vatre � odvtikao ga па njegovim tockovima па iz vesnu daljinu, ali ga nije pokrio. U roku od oko jednog minuta, lak se upalio. U ovom slucaju radilo se о ling vistickom uticaju koji је mnogo kompleksniji; оп ро tiee od metaforicke objektivizacije (о kojoj се biti уј5е reci kasnije) »иzroka« kao kontakta ili prostornog додј rivanja »stvari« - koja se javlja pri analizi situacije »па« vatri, а izostaje pri anaIizi situacije »uklonjeno sa« vatre. U stvari, опо stanje kada је spoljna vatra bila glavni faktor, proslo је; sada је pregrejavanje bilo uzrokovano unutrasnjim procesom kruznog strujanja laka zbog jako zagrejanog kotla, i nastavilo se i опда kada је оп »uklonjen« sa vatre. Ђdnа elektricna grejalica sa usijavajuCim greja сет malo se upotrebljavala, i za jednog radnika imala је znacenje zgodne vesalice za kapute. Jedne noci usao је cuvar, pritisnuo prekidac, i tu akciju verbalizovao kao »paljenje svetla«. Svetlo se nije ираlilо, ра је оп ovaj rezultat verbalizovao kao »sijalica је pregorela«. Оп nije mogao videti sjaj grejalice jer је preko пје visio stari kaput. Uskoro, grejalica је zapalila kaput, 5to је dovelo до раlјооја zgrade. Јеdnа stavionica koze ispustala је otpadne vode, koje su sadrzale materije zivotinjskog porekla, и ta lozni bazen koji је Ыо deIimicno pokriven drvetom, а delimicno otvoren. Ova situacija је јеdnа od опШ koje Ы se оЫспо verbalizovale kao »bazen sa vodom«. Radnik koji је jednom prilikom u blizini раНо let -lampu bacio је sibicu и оvu vodu. АН razlozene ot-' Jezik, misao i stvarnost 99 раdnе materije oslobad:ale su gas ispod drvenog ро klopca, tako da је ovo stanje bilo sasvim suprotno od neceg 8to »sadrzi vodu«. Trenutno razbuktan plamen upalio је drvenariju, i vatra se brzo prosiri1a na su sednu zgradu. Jedna prostorija za sU8enje koZa Ыlа је игеаепа tako da se sa јеdnе strane nalazi1a sprava u obliku vebtilatora (blower*), koja је stvarala vazdusnu struju duz prostorije, da Ы vazduh posle toga izlazio kroz otvor па drugoj strani. Vatra se ираlilа па ugrejanim lezistima venti1atora, koji је росео da duva plamen direktno па koze i da ga nosi dш prostorije, unista vajuCi celokupan inventar. Qvo rizicno stanje sledilo је па prirodan паБп iz termina »blower«, sa njegovim lingvistickim ekvivalentom »опо 8to duva«, implicira јuа da је duvanje пшпа funkoija ove sprave. Njena funkcija takod:e је verba1izovana kao »duvanje vazduha radi susenja«, pri сети se previdelo da оп moze da duva i druge stvari, kao 8to su па primer plamen i varnice. U stvari, ova vrsta ventilatora prosto stvara vazdu8nu struju i moze da crpi isto kao 8to duva. Tre balo је da оп bude instaliran па izlaznom delu i da \'UCE vazduh preko koza, ра zatim kroz opisani deo (svoj vlastiti omotac i lezista) i па kraju napolje. Pored jednog kotla za topljenje otpadaka, koji se lozio па uga1j, bila је naЬасanа gomila »olovnih otpa daka« - pogresna verbalizacija, јег se gomila sasto jala od olovnih plocica starih radio kondenzatora, iz medu kojih se ј08 uvek nalazio parafinski papir. Usko- *) Da Ы se razumeo uticaj reOi blower па ponasanje ljudi u ovom slucaju, treba reCi da је опа izvedena iz glagola blow (duvati) i da bukvalno znaci »duvac«. Mi пе upotrebljavamo takav termin za ovu spravu, ра је опа ovde oznacena pomalo neadekvatnim termrinom »ventilatorc koji se kod nas оЫспо upotrebljava (Prim. prev.). 100 Bendzamin Li Vorf ro је parafin planuo i zapalio krov, koji је do pola izgoreo. Ovakvi ргјтеп, koj:i Ы jos uveliko mogli da se re Јаји, Ысе dovoljni da pokazu kako је uput za izve stan pravac ponasanja cesto dat u analogiji sa jezic kom formulom kojom se о datoj situaciji govori, i ротоси koje se ta situacija u izvesnom stepenu anali zira, klasifikuje i postavlja па svoje mesto u опот svetu koji је »и velikoj meri nesvesno izgraden па jezickim оЫсајјта odredene grupe«. А тј uvek pret postavljamo da lingvisticka analiza koju vrsi nasa gru ра bolje odrazava stvamost nego 5to to опа stvar по Сјпј. GRAMATICKI OВRASCI КАО INTERPRETACIJE ISKUSTVA Jezicki materijal u gomjim primerima sveden је па pojedinacne геа, fraze i obrasce ogranicenog do meta. Prinudno dejstvo takvog materijala па ponasa пје пе moze da se proucava а da se пе nasluti mnogo dalekoseznija prinuda koju УГ5ј 5iroka skala shematiz та gramatickih kategorija, kao 5to su mnozina, rod i s1icne klasifikacije (zivo, nezivo itd.), vremena, glagol ska stanja i drugi glagolski oblici, kfasifikacije koje se ticu vrsta reci, а i to da li se dato iskustvo ozna cava pojedinacnim morfemom, fleksijom ili pak nekom sintaktickom kombinacijom. Kategorija kao sto је broj (jednina nasuprot mnozini) jeste pokusaj interpretacije ogromnog sistema iskustva u сеliпј, prakticno celokup nog sveta ili prirode. Опа pokusava da odredi naoin na koj!i iskustvo treba da bude segmentovano, da одгеШ ko је iskustvo тога da se oznaci kao »jedno«, а koje kao,«vi- 5е«. Al!i problemikoji prate рrocenруanје takvog daleke>- Je'l.ik, misao i stvarnost 101 ------ seZnog uticaja veliki zu zbog njegove osoЫne da uvek ostane u pozadini*) misljenja, zbog te5koee da se stane izvan vlastitog jezika, koji predstavlja naviku i koji је neosporan u kulturnom pogledu, i da se sa te pozicije оуај uticaj detaljno i objektivno ispita. А ako poduz. тето ispitivanje nekog угl0 razliCitog jezika, оп роз. taje deo prirode, i mi cak cinimo sa пјјт опо 5to smo уес иСЈпili sa prirodom. Odnosno, skloni smo da тЈ slimo па nasem vlastitom jeziku kada ispitujemo taj egzoticni jezik. Ш nala�imo da је zadatak rasplitanja cisto morfoloskih zapletenosti tako gigantskih razmera da se ыпј da apsorbuje sve ostalo. Ipak, та koliko da је tezak, ovaj problem је resiv; i najbolje је пје govom resavanju priCi kroz neki egzotican jezik, zato sto smo kroz njegovo proucavanje najzad prisiljeni da, hteli to iIi пе, napustimo nase ustaljene koloseke. Таdз nalazimo da ovaj egzoticni jezik predstavlja ogledalo koje је pruzeno nasem vlastitom jeziku. U toku mog proucavanja jezika hopi, опо 8to sada vidim kao ргШku da se Ьаујт ovim pitanjem nametnulo mi se pre nego 5to sam Ыо potpuno svestan samog problema. Naizgled beskrajni zadatak opisivanja morfologije Ыо је konacno priveden kraju. Medutim, Ыl0 је ocigledno, posebno u svetlu Sapirovih predava пја о jeziku navaho, da је opis ovog JEZIKA Ьio daleko *) Terminom pO'l.adina prevedena је engleska re� background, koja oznacava jos i osnovu, zalede, podlogu itd. Ovde је upotrebljena u tehnickom smislu da Ы ozna сНа sistem jezickih obrazaca koji igra ulogu organizatora naseg iskustva ,ј mШјепја, а nala:m se van nase kriticke svesti i deluje automatslci. Posto је dati prevod nepodesan (је!" пе implicira sve sto је receno), i posto izgleda da Ы alternamva da se rec ostavi и originalu bila jos nepodesnija ova rec се Ыјјј pisana kurzivom da Ы se naglasiIo da јо l'ec о tehilickom terminu. Njegovo znacenje Ысе detaljno objasnjeno и Clanku »Nauka i lingvistika« (Prim. prev.) 102 Bendtamin Li Vor! od toga da bude potpun. Na primer, znao sam mor folosko formiranje mnoZine, аН nisam znaо da upo trebim mnozinu. ВПо је evidentno da kategorija mno zine u hopiju nije ista stvar sto i u engleskom, fran cuskom ili nemackom. Izvesne stvari koje su mnozina u ovim jezicima u hopiju su jednina. Da Ы se okon са1а faza istraZivanja koja је tada poeela Ьilо је ро trebno јо!; blizu dve godine. Rad је росео da dobiJa karakter uporedivanja . hopija sa zapadnoevropskim jezicima. Takode, postalo је oCigledno da i gramatika hopija stoji u odredenom odnosu prema kulturi Норјја, а i da је isti slueaj sa gramatikama evropskih jezika prema nasoj »zapad пој« ili »evropskoj« kulturi. 1 izgledalo је da se ovaj meduodnos iskazuje u опјm krupnim obuhvatima isku stva koje vrsi jezik, kao 8to su nasi termini »vreme«, »prostor«, »supstancija« i »materija«. Posto, s obzirom па uporedene crte, postoji mаlа razlika izmedu engle skog, nemackog, francuskog i drugih evropskih jezika. sa MOGUcIM (аН sumnjivim) izuzetkom balto-sloven skih i neindoevropskih, svrstao sam ove jezike u jedin stvenu grupu koju sam nazvao SAE (Standard Average Еигореаn - standardIlli prosecni evropski jezik). Опај deo celokupnog istrazivanja koji се ovde biti izlozen moze se sabrati u dva pitanja: (1) Da li su nasi pojmovi »vremena«, »prostora« i »materije« dati svim ljudima putem sU8tinski istih formi iskustva, ili su deli mјспо uslovljeni strukturom posebnih jezika? (2) Da li se mogu utvrditi neke veze izmedu (а) kulturnih полni i погmј ропа8апја i (Ь) jezickih obrazaca sirokog polja vazenja? (Вјо bih poslednji koji Ы tvrdio da postoji nesto tako odredeno kao »korelacija« izmedu kulture i jezika, а posebno izmedu etnoloskih tipova kao stQ su »poljoprivredni«, »lovni« i tako dalje, i tipova је- Jezik, misao i stvarnost 103 zika kao sto su »flektivni«, »sinteticki« ili »izolujuCi«.)l) Kada sam zapoeeo ovo istrazivanje, problem nip05to nije Ыо tako jasno formulisan, i nisam mogao naslu titi da се odgovori biti onakvi kakvi su ЬШ kada sam ih dobio. MNOl:INA 1 NUMERACIJA U SAE 1 HOPIJU U naSem, to jest u SAE jeziku, mnozina i glavni brojeviprimenjuju se па dva nacina: па realna mnо stva i па јmаюnаrnа mnostva. I1i tacnije, mada тanjе koncizno receno, primenjuju se па opafljive prostome skupove i па metaforicne skupove. Kazemo »deset lји di«, а takode i )deseta dana«. Deset ljudi ili jesu, i1i mogu da budu objektivno opazeni kao deset, deset u jednoj grupnoj percepciji2) - па primer, deset ljudi па uglu neke ulјсе. АН »deset dana« пе moze biti objek tivno dozivljeno. Мј dozivljavamo samo jedan dan, da nas; ostalih devet (Ш cak svih deset) su nesto 5to је izvedeno iz memorije i imaginacije. Ako se »deset dana« smatra grupom, to mora biti »imaginama«, шеп talno konstruisana grupa. Postavlja se pitanje odakle dolazi ovaj mentalni obrazac? Bas kao i и slucaju gresaka koje izazivaju pozar, iz cinjenice da nas jezik 1) Iтато mnostvo svedocanstava da to nije slueaj. Posmatrajmo samo Hopije i Ute (Ute), sa jezicima koji su па manifestovanom morfoloskom i leksickom nivou isto tako s1icni kao, recimo, engleski i nemacki. Ideja »koreIa cije« izmeau jezika i kulture, u opste usvojenom smJislu korelacije, је izvesno pogresna. 2) Kako kazemo, »deset u ISTO VREME«, pokazujuCi da u nasem jeziku i misljenju preformulisemo Cinjenicu grupne pel'cepcije u terminima ројта »vreme«, Сјја се se velika lingw.sticka komponenta pOKazati tokom ovog iz laganja. 106 Bendzamin Li Vor/ cuskom dobijaju partitivne clanove du, de, la i des. Ova distinkcija је mnogo ra8irenija и јеши nego u opazljivom izgledu stvari. Prilicno malo prirodnih ро java пат se predstavlja kao ne5to 5to se neograniceno prostire; »vazduh« је svakako jedna od tih pojava, а to su cesto i »voda«, »kisa«, »sцеg«, »pesak«, »kamen«, »zemlja«, »trava« itd. No mi пе srecemo »buter«, »ше so«, »tkaninu«, »celik«, »staklo« i mnoge druge »mate rijale« и takvom vidu, vec kao тanја ili veca tela sa odredenim obrisima. Tako је pomenuta distinkcija u odredenoj meri nametnuta па5ет opisu dogadaja jed nim neizbeznim jezickim obrascem. Опа је и vecini slucajeva toliko nepodesna, da пат је potreban пею паСјп individualizacije zbirnih imenica putem dopun. skih jezickih sredstava. То se delimicno postize uvo denjem јтепа za tip tela: »lajsna drveta«, »рагсе tka· nine«, »ploca stakla«, »komad sapuna«, а takode, ра cak i vise, uvodenjem imena kontejnera, mada su ustvari njihovi sadrzaji опо sto nas interesuje: »са5а vode«, »solja kafe«, »tanjir hrane«, »vreca brasna«, »flasa piva«, i slicno. Qve vrlo rasprostranjene »kontejnerskec formиle, и kojima »of« ima jasno, vizuelno opazljivo znacenje (»sadrzaj«), uticu па па5 odnos prema тапје jasnim formulama tipa tela, kao 8to su: »komad dr· veta« (stick 01 wood), »gomila testa« (lump ot dough), i tako dalje. Qve formule su veoma slicne: individualna imenica plus odgovarajuCi relator (и engleskom »of«).*) U prvom, jasnom slueaju ovaj relator oznacava sadrZaje. U drugom, nejasnom slucaju оп »sugerira« sadrzaje. Qtuda izgleda kao da »blokovi«, »komadi«, »parcad«, »gomile«, itd., sadrze ne8to, neku »gradu«, »supstancu«, »materiju«, 5to Ы odgovaralo »vodi«, »kafi« ili »brasnu« *) сНаоса пе treba da buni to 5to и srpskohrvat skom jeziku fиnkciju relatora >юf« preuzima padez Јт.:-' n1се. То пе тепја smisao opisane formule (РЛт. prev.) Jezik, misao i stvarnost 101 u kontejnerskim formulama. Tako su kod predstavnika SAE filozofski pojmovi »supstance« i »materije« takotte i prirodne, nekriticke ideje; опе su neposredno prihvat ljive i ро sebi razumljive. А to је tako zbog jezickog. оЫСаја. Nasi jezicki obrasci cesto od nas zahtevaju da јтепијето neki fizicki objekt ротоси Ьinота koji raz Ыја znacenje па besformnu stvar plus formu. U hopiju је opet drukCije. Ovaj jezik poseduje formalno izdvojenu klasu imenica. АН ova klasa пе· sadrzi formalnu potklasu zbimih imenica. Sve imenice јтаји individualnd smisao i оЬе forme: јеdпirю ј mnојinи. Imenice рот06и kojih Ы se najprjЪ1iz. пјје mogle prevesti nase zbirne imenice јо!; uvek oznacavaju neodredena tela ili nejasno ogranicene ор sege. Опе јтрНсјгаји neodredenost, аН пе i nedostatak oblika i velicine. U specificnim iskazima, »voda« ozna cava jednu odredenu masu ili koliCinu vode, а пе 0110- sto тј nazivamo »voda kao supstanca«. Opstost iskaza se postiZe glagolom ili predikatorom, а пе imenicom. Posto su imenice уес individualne, опе se пе individua liziraju пј ротоси tipa tela, ni ротоси imena kontej nera, ako пе postoji neka posebna potrebna da se is· takne oblik i1i kontejner. Imenica sama ро sebi impli сјга prikladan tip tela Ш kontejner. Каје se, пе »casa vode« vec ka.yi »јеdnа voda«, пе »bazen vode« vec' pa.h;;,,4) пе »tanjlir brasna« уес JJ�mni »јеdnо brasno«, пе »komad mesa« vec sikwi »jedno meso«. Оуај jezik 4) U hopiju postoje dve reCi koje oznacavaju vodene kvantitete; kd.yi i pa.hd. Razlika је slicna опој izmedu »ka тепа« i »stene« и engleskom. Pa.hd oznacava vece koliCine vode и »divljem« stanju. Tekuca voda, bilo da se nalazi u prirodi ili пе, је uvek pa.ha; isto vaii i za vlagu. АН za raz liku od »stene« i »kamena«, ovde је razlika sustinska i пе· spada и konotativnu marginu, ра ove dve reci tesko da. ikada mogu da budu zamenjene. 108 Bendzamin Li Vorf пета ni potrebe za tim, niti poseduje takve analogije па kojima Ы gradio ројат egzistencije kao dualiteta besformne stvari i forme. Оп besformne stvari tretira ротоси drugacijih simbola nego 5to su to imenice. FAZE CIKLUSA U SAE 1 HOPIJU Takvi termini kao 5to su »leto«, »zima«, »septem bar«, »jutro«, »podnc«, »suton« kod nas su јтепјсе, i u formalnoblngvistickom smislu ma:lo se razlikuju оо ostalih imenica. Опе mogu biti subjekti ili objekti, i тј kazemo »и suton«, ili »и zimu« kao 5to kafemo »и uglu« i1i »и vocnjaku«.S) Као 5to smo videli опе grade mnozinu i Ьгоје se kao i imenice koje oznacavajv fizicke objekte. Nase тШјепје о referentima takvih reCi se stoga objektivizira. Bez objektivizacije опо Ы predstavljalo subjektivno iskustvo stvarnog vremena, odnosno svesti о »nastajanju sve kasnijeg i kasni jeg« - prosto ciklicnu fazu s1icnu ranijoj fazi и ovom procesu trajanja koji se sastoji od vecitog nastajanja sve kasnijeg i kasnijeg. Takva ciklicna faza moze biti stavljena pored drugih faza u smislu prostorri.e (tj. vi zиelno opaZljive) konfiguracije jedino ротосu imagi nacije. А snaga lingvisticke analogije је takva da тј upravo tako objektiviziramo ciklicno тenјanје. мi 10 апато cak i kada kazemo »faza« ili »faze« ите· 5to, па primer, »faziranje«. Obrazac individualnih i zbirnih imenica, sa rezultirajucom Ыпотпот formu lom besformne stvari plus forme, јта toliko opsti ka rakter da 5е implicitno odnosi па sve imenice, ра оhз.dа 5) Ima, doduse, nekoliko mапјЉ razlika u odnosu па drllge јтеniсе; u engleskom se, па ргјmег, опе sastoje u upotrebi Clanа. Ј ezik, misao i stvarnost 109 nastaju nase vrlo uopstene besformne stvari kao 5to su »materija« i »supstanca«, роmоси kojih prosirujemo ovaj binom па ogromno sirok krug imenica. Ali cak i ove besformne stvari nisu dovoljno opste da Ы оЬи hvatale nase imenice za faze. Tako smo za imenice koje јmепији faze izgradi1i besformnu stvar, »vreme«. То smo исinili upotrebljavajuCi »јеdnо vreme«, tj. jednu priliku ili fazu, u obrascu zbirnih imenica, Ьа5 kao 5to ротоси izraza »jedno leto« obrazujemo »leto« u obrascu zbirnih јmепјса. Tako putem nasih binomnih formula mozemo govoriti i1i misliti о »jednom momen tu vremena«, »jednom sekundu vremena«, »jednoj go dini vremena«. Ponovo ukazujem па to da је ovaj obra zac upravo isti онај koji karakterise izraze kao 5to su »fIasa mleka« ili »parce sira«. Uz ротос takvog obras са, тј zamiSljamo da se »јеdnО leto« stvarno sastoji od, ili sadrzi toliku i toliku koliCinu »vremena«. U hopiju, medutim, svi termini koji se odnose па faze, kao »leto«, »jutro« itd., nisu јmeniсе, veC vrsta pri1oga, da upotrebimo ovu najblizu SAE analogiju. Oni su sami ро sebi vrsta reci u formalnom smislu, raz liciti od imenica, glagola, ра cak i drugih »priloga« u Ьорјји. Takva rec nije neki padezni oblik niti lokativni obrazac kao »des Abends« i1i »ujutro«. Ona пе saddi ni neki od morfema kao izrш »и ku6i« i1i >>nа drv!> tU«.6) Опа znaCi »kada је jutro« ili »dok se faza jutra desava«. Ovi »temporali« ne upotrebljavaju se kao sub jekti ili objekti, niti uopste kao imenice. Ne moze se reCi »to је vrelo leto« i1i »leto је vrelo«; leto nije vrelo. 6) »Godina« i izvesne kombinacije »godine« sa im!> пјmа godiSnjih doba, а rede sama limena godisnjih doba, mogu se pojaviti sa lokativnim morfemom »и« Cat), ali to је izuzetno. Qva pojava је verovatno istorijski ostatak ra· пјјЉ drukCijih obrazaca, iLi rezultat analogije sa engleskiim. Ш i jedno i drugo. 110 Bendzamin Li Vorf leto је jedino onda KADA su uslovi vre1i, КADA se to plota pojavljuje. Ne moze se kazati »QVQ leto«, vec "leto sada« ili »leto odskora«. Ne postoji objektivizacija .subjektivnog osecanja trajanja u vidu neke oblasti, ор sega ili ko1icine. Q vremenu se пе sugerise nista osim 5talnog »postajanja kasnijim«. 1 tako ovde пе postoji <>snova za hipostaziranje besformne stvari koja odgo vara nasem »vremenu«. VREMENSKE FORME GLAGOLA U SAE I HOPIJU Trovremenski sistem SAE glagola prozima celo kupno nase misljenje о vremenu. Qvaj sistem sjedinjen је sa опоm vecom shemom objektivizacije subjektivnog iskustva, koja је vec zapatena u drugim obrascima - u Ыпоmпој formuli koja је primenljiva па јmеniсе иор ste, u temporalnim imenicama, i kod mnozine i пите racije. Qva objektivizacija nas osposobljava da zamisli· то da se vremenske jedinice nalaze и izvesnom poret ku. Zamisljanje vremena kao neceg 5tO је slicno ро retku uskladeno је sa sistemom TRI glagolska vreme па; dok Ы sistem od DVА, ranijeg i kasnijeg, izgleda Ьоlје odgovarao osecanju trajanja kakvo је опо и isku stvu. Jer kada ispitujemo svest, пе nalazimo proslost, sadasnjost i buducnost, vec jedan jedinstveni kompleks. SVE је и svesti, i sve u svesti JESTE, i sve је to zajedno. U пјој postoje senzacije i ne-senzacije. Sen zacije - OiIlO sto vidimo, сијето, dodirujemo - то zemo zvati »sadasnjost«, dok је medu ne-senzacijama <>groman predstavni svet secanja oznacen kao »рro- 510st«, а јеdnа druga oblast verovaпja, intuicije i neiz vesnosti kao ,}biuducnost«; ipak. sve ovo, senzacije, seca· пја i predvidanja, jeste и svesti zajedno - niti се јеdnо tek ЫЫ, niti је drugo јednот bilo ра пеее Jezik, misao i stvarnost 111 biti 'VIi8e lI1ikada. Tacka u kojoj realno vreme ulazi u ovu sliku jeste u cinjenici da sve ovo u svesti ima smisao »nastajanja kasnijeg«, menjajuci izvesne rela cije па ireverzibilan паСin. U ovom »prolafenju« i1i »trajanju«, izgleda rni da је primami kontrast izmedu najnovijeg, 8to је u ovom najkasnijem momentu u сеn tru paznje, i ostatka - ranijeg. U tom pogledu mnogi jezici dobro izlaze па kraj sa dve vremenolike forme koje odgovaraju pomenutom primamom odnosu »kas nijeg« prema »ranijem«. Naravno, mi mozemo da KON STRUIsEMO 1 ZAMISLIMO sistem proslosti, sadas njosti i budu6nosti, u objektiviziranoj konfiguraciji tacaka па jednoj liniji. 1 to је опо cemu nas па8а opsta objektivizatorska tendencija vodi, i 8to па8 gra maticki sistem vremena potvrduje. Sadasnje vreme u engleskom izgleda da је vreme koje је u пајтапјет skladu sa primamom vremen skom relacijom. Опо kao da је naterano da vrsi razIi cite i nе sasvim podudame funkcije. Jedna njegova funkcija је da stoji kao objektivizirani srednji clan izmedu objektivizirane pro81osti Ii objektivizirnne bu ducnosti, ргi pI1ipovedanju, u diskusiji, u dokazivanju, filozofiji, logici, itd. Dгuga funkcija је da oznaci uklju Civanje u polje senzacija, u smislu »ја ga VIDIM«. Treca funkcija se odnosi па nomicke, to jest, uobica јепе i opstevaiece iskaze, kao па primer: »тј VIDIMO nasim ocima«. Qve razlicite upotrebe izazivaju konfu ziju u misljenju, konfuziju koje mi uglavnom nismo svesni. Hopi је, kao 5to smo mog1i ocekivati, i ovde razli cit. Glagoli nemaju »vremena« kakva imaju naiH, voo imaju forme validnosti (»tvrdenja), vidove, i oblike spa јапја u recenicama (nacine) 5to cak daje govoru vecu preciznost. Forme validnosti oznaeavaju da govornik (пе subjekt) izve5tava о situaciji (5to odgovara nasoj, 112 Bendzamin Li Vorf proslosti i sadasnjosti), i1i da је oeekuje (510 odgovara паБој buducnosti),1) i1i da izgovara nomicki iskaz (sto odgovara паБој nomickoj sadasnjosti). Vidovi oznaca vaju razlicite stepene trajanja i razlicite vrste tenden cija »и toku trajanja«. Dosad nismo zapazi1i nista sto Ы ukazivalo па to da 1i је jedan dogadaj skoriji i1i kasniji nego drugi ako su оЬа DATA IZVE�TAJIMA. Ali potreba za ovim se i пе pojavljuje sve dok пеmаmо dva glagola, to jest, dve recenice. U tom slucaju »па Cini« oznacavaju relacije izmedu ovih subordiniranih recenica, ukljucujuCi relacije kasnijeg prema ranijem i relacije simultanosti. Zatim, postoji mnogo posebnih reci koje izrazavaju slicne relacije, dopunjujuCi naciJlle i vidove. Funkcije naseg trovremenskog sistema i пје govog tripartitnog 1inearno objcktiviziranog »vremena« razdeljene su izmedu raznih glagolskih kategorija, koje se sve raz1ikuju od nasih glagolskih vremena. Glagoli hopija :ne рrШаји nista pogodniju osnovu za objektivi zaciju vremena nego drugi obrasci toga jezika. Ipak to ni пајтanје пе smeta ovim glagolskim ob1icima ј . drugim obrascima da budu strogo prilagodeni relevant nim Cinjenicama stvamih situacija. 7) Ocekujuce i izvestavajuce tvrdnje razlikuju se u skladu sa ovom »vrhovnom геlасјјоm«. OcekujuCi iskazi iz razavaju anticipaciju koja egzistlra RANIJE nego objek tivne Бпјепјсе, i koja koincidira sa objektivnim Cinјеniса та КASNIJE nego status quo govomika, опај status quo koji u sebe ukljucuje sve supsumcije proslosti, i koji је zbog toga izrazen izvestavaju6im iskazima. Tako izgleda da паБ ројат »buducnost« predstavlja ијеdnо ranije (antici расјји) i kasnije (posle, опо sto се da bude), kako hopi pokazuje. Ovaj paradoks moze da nagovesti koliko је nedo kuCiva misterija stvamog vremena, i koliko је опо vestaCki izrazeno lineamim odnosno proslost-sadasnjost-buducnost. Jezik, misao i stvarnost 113 TRAJANJE, INTENZIТET 1 TENDENCIJA U SAE 1 HOPIJU Da Ы prilagodiIi govor mnogim aktuelnim situa сјјата, svi jezici treba da izraZavaju trajanja, intenzi tete i tendencije. Karakteristika SAE i mozda mnogih drugih tipova jezika jeste da ih izrazavaju metaforicno. Oni to Cine pomocu metafora prostornog sirenja, to jest, veliCine, Ьroја (mnozine), polozaja, oblika i kreta nja. Mi izrazavamo trajanje pomocu reci »dugo«, »krat ko«, »veliko«, »mnogo«, »b,rzo«, »sporo«, itd.; intenzite,t pomocu »ogromno«, »veliko«, »mnogo«, »jako«, »slabo«, »visoko«, »nisko«, »ostro« , »priguseno«, itd.; tendenciju pomocu »viSe«, »rasti«, »povecavati se«, »postati«, »pri blizavati se« , "dolaziti«, »padati«, »zaustaviti se«, »Ыа go«, »ravnomerno«, "brzo«, »sporo«, i tako dalje kroz skoro neiscrpnu listu шеtаfога koje jedva da i raspo znajemo kao takve jer su nam one prakticno jedino raspolozive jezicko sredstvo. Nemetaforic1ci termini па ovom polju, kao »rano«, )}kasno«, »skoro«, »trajno«, in tenzivnO«, »veoma« sasviin su malobrojIlli i potpuno neadekvatni potrebama. Jasno је koliko је ovo stanje prilagodeno stvar nim situacijama. Ono је deo nase celokupne sheme OBJEKТIVIZlRANJA - imaginativnog postavljanja u prostor onih kvaliteta i potencijala koji su inace sa svim neprostorni (bar koliko nam to moze reCi bilo koje culo koje opaza prostor). Znacenje imenica (kod nas). Prelazi sa fizickih tela па referente sasvim druge vrste. Posto se fizicka tela i njihovi obrisi u PERCEP ТIVNOM PROSTORU oznacavaju pomocu izraza za ve licinu i oblik i broje pomocu glavnih brojeva ј mnozina, ovi obrasci o'7.nacavanja i brojanja prosiruju se па simbole sa neprostornim znacenjem, i tako sugerisu IMAGINARNI PROSTOR. Fizicki oblici se »kгeeu«. 114 Bendzamin Li Vorf »stoje«, »uzdizu«, )>opadaju«, »priblizavaju« itd. и per ceptivnom prostoru; ра za�to onda to пе Ы mogli i ovi drugi referenti и njihovom imaginarnom prostoru? Ovo ide tako daleko da тј te8ko mozemo da oznacimo i najprostiju neprostornu situaciju bez stalnog pribe gavanja fizickim metaforama. Ја »hvatam« »nit« argu menata nekog drugog, аН ukoliko је njtihov »nivo« »iznad« тоје moci shvatanja тоја paznja moze da )юdlиtа« i »izgubi dodir« sa njihovim »pravcem«, tako da kada оп })doc1e« do svoje })poente тј se )}siroko raz- 1ikujemo, na8i })pogledi« su zaista toliko »udaljeni« da тј »stvari« koje оп kaze })izgledaju« и )}ve1ikoj meri« proizvoljnim, ili cak })skupom« besmislica! Odsustvo takvih metafora и govoru Hopija је im presivno. Upotreba prostornih termina tamo gde se пе radi о prostoru NE POSTOJI - kao da је па to stav ljen apsolutni tabu. Razlog је jasan kada :шато da hopi obiluje konjugacijskim i leksickim sredstvima koja izrazavaju trajanje, intenzitet i tendenciju direkt по kao takve, i da glavni gramaticki obrasci пе pru zaju, kao kod nas, analogije za imaginarni prostor. Mnogi glagolski »vidovi« izrazavaju trajanje i tenden ciju manifestacija, dok neka od »stanja« izrazavaju јп tenzitet, trajanje i tendenciju uzroka ili sila koje рro izvode manifestacije. Sem toga, postoji jedna posebna vrsta reCi, »tenzori«, koja se sastoji od ogromne klase reci koje oznacavaju jedino јасјпи, tendenciju, trajanje i sled. Funkcija tenzora jeste izrazavanje intenziteta, >,јacina«, i паСјпа па koji se опј odrzavaju ili variraju, kao i stepena njihove рготепе; i to tako da siroki ројат intenziteta, posmatran kao nesto 8to uvek nuzno vaгira ili se odrzava, ukljucuje takode tendenciju i tra јапје. Tenzori nose и svome znacenju razlike и stepe пи, razme�i, konstantnosti, ponavljanju, povecanju i smanjivanju intenziteta, neposrednom sledu, prekidu Ј ezik, misao i stvarnost I1S ili sledu posle odredenog intervala, itd., а takode i ta kve KVALIТETE jaCina kakve blsmo mi metaforicno, izrazili геСЈта »blag«, »ravnomeran«, »snazan«, »Ьurзп«, i slicno. UoCljiva osobina tenzora је odsustvo slicnosti sa terminima realnog prostora i kretanja, koji kod nas Јmаји »isto znacenje«. Postoje samo izvesni tragovi iizvodenja iz prostornih term1na, koje је тоМа i pri vidno.8) Tako, dok hopi u svojim imenicama izgleda vrlo konkretan, ovde u tenzorima оп postaje toliko apstraktan da skoro prevazilazi nase mogucnosti da ga pratimo. UOBIcAJENO MI5UENJE U SAE 1 HOPIJU Uporedivanje izmedu uobicajenih misaonih sveto va govornika SAE i hopija, koje се sada biti izvrseno, daleko је, naravno, od toga da bude potpuno. Moguce ј(: samo ukratko ukazati па izvesne dominantne kon traste koji, kako izgleda, poticu od onih jezickih raz lika koje su vec pomenute. Pod »иоЫсајеniт mislje пјет« i »misaonim svetom« podrazumevam vise nego samo jezik, to jest, wse nego same jezicke obrasce. 8) Једап од takvih tragova је to да tenzor »dug u trajanju«, mada је sasViim razliCit od prideva »dug« u рго stornom smislu, izgleda da sadrzi isti koren kao i pridev »velik« u prostornom smislu. Drugi је to 8to »negde« u prostornom smislu, upotrebljeno sa izvesnim tenzoI1ima, znaci »и neko neodredeno vreme«. Ipak је moguce da ovo nije slucaj i da samo tenzor даје vremenski elemenat, tako da »negde« јО8 uvek oznacava prostor, а pored toga i da pod ovim uslovima neodreden prostor znaci prosto opstu primenljivost, bez obzira i па prostor i па vreme. SledeCi trag је u tome da је u temporalnoj (ciklicnoj) reOi »posle podne« element koji znaci »posle« izveden a.z glagola »odvo jiti«. Postoji јО8 takvih tragova, аН ОПЈ su malobrojni i izu· zetni, i jasno пе Нсе па nase prostorne metafore. 116 Bendzamin Li Vorf Ја tu ukljucujem svu anal05ku i sugestivnu vrednost ovih obrazaca (па primer, па5 јmаginаrni prostor i sve njegove daleke implikacije) i sve meduuticaje izmedu jezika i kulture kao сеlinе, gde veoma mnogo toga nije jezi�kog karaktera ali ipak pokazuje da је oblikovano pod uticajem jezika. Ukratko, ovaj »misaoni svet« је mikrokosmos koji svaki covek nosi u sebi, i роmоеи koga, u granicama svojih mogucnosti, mеп ј razиme makrokosmos. Mikrokosmos SAE anablzira stvarnost uglavnom u terminima onoga 5to se u njegovim okvirima naziva »stvarima« (tela i kvazi-tela) zajedno sa пасјпјmа рго tezne аН besformne egzistencije koji se u пјеmи zovu »supstance« ili »matel1ija«. Оп ide za tim da egzisten сјји posmatra kroz Ыпоmпи formulu koja bilo 5ta ро stojece izrazava kao prostornu formu plus prostomi besformni kontinuum, koji se ргеmа formi odnosi kao 5to se sadrzaji odnose ргеmа konturama svoga kontej пега. Neprostomi postojeci entiteti su »uprostoreni« putem imanigacije i snabdeveni sli�nim impIikacijama forme i kontinuuma. Izgleda da mikrokosmos hopija analizira stvar nost uglavnom u terminima DOGADAJA (Ш bolje гесе по dogadanja), i to odnoseCi se ргеmа пјјmа па dva паСјпа, subjektivni,i objektivni. Na objektivan пабiп, i to samo ako se radi о opazljivom fizickom iskustvu, dogada јј se izrazavaju uglavnom putem obrisa, Ьоја, kretanja, i u smislu drugih perceptivnih izve5taja. Na subjekti van naoin, i fizicki i nefizi�ki dogadaji se posmatraju kao izraz nevidljivih faktora intenziteta, od kojih za vise njihova stabilnost i trajnost, i1i prolaznost i sklo nosti. Iz toga sledi da svi postojeci entiteti пе »postaju sve kasniji i kasniji« па isti nacin; neki to Cinе rastuCi kao biljke, neki 5irenjem i iScezavanjem, neki krqz niz metamorfoza, dok se пем odnavaju u istom оь- Jezik, misao i stvarnost 117 1iku sve dok пе Ьиди zahvaceni uticajem пеюЬ snaf.. пјЬ sila. U prirodi svakog postojeceg entiteta sposobnog da se manifestuje kao odredena celina jeste snaga пје govog vlastitog пасјпа trajanja: njegov rast, njegovo орадапје, njegova stabilnost, ciklicnost i1i kreativnost. U tom smislu sve је vec и ranijim fazama »pripremlje по« za nacin па koji se sada manifestuje, а опо 8to се tek biti, деliтЈСПО је »pripremljeno«, а delimicno se nalazi u procesu takve »pripreme«. Ovom »pripremaju сет« ili »pripremljenom« aspektu sveta НОРЈ даји zna сај i naglasak koji bl. mogao да odgovara опот »kvali tetu stvarnosti« koji »materija« i1i »grada« јтаји za nas. KARAKTERISТIKE UOBICAJENOG ,PONASANJA U KULTURI НОРПА Moze se videti да su i nase ponasanje, i ponasa пје Норјја, koordinirani и mnogo tacaka sa jezicki uslovljenim mikrokosmosom. Као sto pokazuju i moji ргјтегј izbijanja pozara, ljudi se ропа5аји u одгеоепјт situacijama па пасјпе koji su slicni пасјпјта па koje govore о njima. Karakteristika ponasanja Hopija је isticanje ргјргете. Ovo obuhvata prethodnu najavu i razvijanje bIagovremene pripravnosti za dogadaje, raz radu тега predostroznosti да Ы se osigurala postoja nost zeljenih uslova, i naglasavanje dobre volje kao onoga 5tO ргiргеmэ. dobre rezu1tate. Posmatrajmo samo analogije obrazaca za Ьтојanје дапа. Vreme se uglav пот гасипа »danima« (talk, -tala) ili »посјта« (tok). Ove ге6Ј nisu јтепјсе vec tenzori. Prva је formirana iz korena »svetlo, дап«, а druga iz korena »spavati«. Втојј se ротоси REDNIH BROJEVА. То пјје obrazac Ьго јапја izvesnog Ьтоја ljudi i1i stvari, cak i ako se oni 118 Bendzamin Li Vor/ pojavljuju sukcesivno, jer Ы oni cak i tada MOGLI da se sakupe и neki skup. То је obrazac brojanja иza stopnog ponovnog pojavljivanja ISTOG coveka ibl stvari, 5to пе moze da formira skup. Ova analogija пета za ciIj da se ропа5а sa cikIicnosti dana kao sa nekoliko ljudi (»nekoIiko dana«), 5to је оnо 5to bismo МI Cinili, vee se prema пјој ponasa kao prema posetama jednog ISTOG (;ОУЕКА. Роnа5аnје nekoIiko ljudi пе moze se izmeniti delovanjem па samo jednog od njih, ali se karakter sledeeih poseta jednog istog coveka moze pripremiti i па taj nабп izmeniti putem uticanja па njega и toku posete koju оп Cini sada. То је nacin па koji Hopi postupaju sa buduenosti - putem delo vanja unutar sadasnje situacije, za koju ocekuju da prenese snazne uticaje, i oeigledne i okиltne, па Ьи duei dogadaj od interesa. Moze se reCi da njihovo dru- 5tvo razume nasu poslovicu »Dobar pocetak је pola posla«, ali пе i drugu па5и poslovicu »Sutra је drugi dan«. Ovo moze da objasni mnogo toga о karakteru Hopija. Ovakvo pripremno ponasanje Hopija moze biti grubo podeljeno па najavu, spoljnu pripremu, unutras пји pripremu, prikriveno ucesee i ирото ponavlja:nje pripremnih radnji. Najava, ili pripremni publicitet, је ste vazna funkcija и nadleznosti posebnog »slшЬепоg« lica, Vrhovnog najavljivaca (Crier СЫеf). Spoljno pri premanje predstavlja pripremu koja obиhvata mnoge vidljive aktivnosti, od kojili neke, ро nasem shvatanju, пе Ы bile od neposredne koristi za datu svrhu. Опо ukljucuje normalnu obuku, veZbanje, razvijanje goto vosti, uvodne formalnosti, pripremanje posebne hrane, itd. (sve to и stepenu koji пата more izgledati prete ran); dalje, intenzivno odrzavanje telesnih aktivnosti kao 5to su trcanje, trkanje i igranje, za koje se misli da povecava intenzitet razvijanja dogadaja (takvih kao ]ezik, тisao i stvarnost 119 8to је sazrevanje plodova); zatim, imitativnu magiju i magiju drugih vrsta, pripreme zasnovane па ezoteric koj teoriji koja se s1uzi instrumentima koji su vero vatno okultne prirode, kao sto su mоИtvепе palice, molitvena pera i molitveni obroci; i па koncu velike ciklicne ceremonije i igre, koje imaju znacenje pripre тапја kise i plodova. Iz jednog od glagola koji znaci »pI1iprema:ti« izvedena је imenica za »zetvu« iИ »plod«: na'twani »pripremljeno« i1i »и pripremi«.9) Unutrasnja priprema sastoji se u upotrebi molitve i meditacije, i u тапјој meri dobrih zelja i dobre volje, da Ы se postigli zeljeni rezultati. Stavovi Hopija naglasavaju snagu zelje i misli. S obzirom па njihov mikrokosmos, sasvim је prirodno da је tako. Zelja i misao su najraniji, i zato najvazniji, najkriticniji i najkrucijalniji stadijumi pripreme. �tavise, Норј sma traju da песјје zelje i misli uticu пе samo па njegove vlastite akcije, vec isto tako i na сеlи prirodu. Ovo је takode potpuno prirodno. Sama svest је svesna rada, osecanja napora i energije u zelji i mi8ljenju. Iskustvo пат govooi, па јо!; elementarniji пасјп nego jezik, da ukoliko se potrosi energija dola7Ji do porizvod пје efekata. МI smo skloni da verujemo da nasa tela mogu da zaustave ovu energiju, sprecavajuci је da de luје па druge stvari, dok пе naredimo nasim TELIMA konkretnu i vidljivu akciju. АН ovo moze ЫМ tako јешпо zato 8to nasa vlastita jezi6ka osnova stoji iza teorije da su besfornmi entiteti kao »mateГija« stvari za sebe, koje se mogu oblikovati samo ротоси пјјта slicnih stvari, ротоси druge materije, ра su otuda izo lovani od snage zivota i misli. Nije neprirodnije sma- 9) Glagoli hoplija koji se odпose па pripremanje па ravno пе odgovaraju u potpunosti nasem glagolu »pripre mati«; u tom smsilu na'twani moglo Ы takode izrazavati »uticanje па nesto«, »trud da se nesto postigne« i slicno. 120 Bendzamin Li Vorf ------ trati da је misao и kontaktu sa svim stvarima i da prozima celi svemir, nego misliti, kao 5tO to svi mi Cinimo, da ovo бпј neki spoljni izvor svetlosti. 1 nije neprirodno pretpostaviti da misao, kao та koja druga si1a, ostavlja па svemu tragove svoga dejstva. Ipak, kada mislimo о izvesnom stvarnom bokoru ма, мi пе pretpostav1jamo da nasa тјsзо ide do njega Ii osvet· ljava ga kao reflektor koji bi bio uperen и njega. cime tada pretpostavljamo da se па5а svest bavi kada тј slimo о tom bokoru ма? Verovatno mislimo da se bavi »mentalnom slikom« koja niје мап bokor vec mentalna zamena za njega. A1i za5to bi bi10 PRIRODNO misliti da se nasa misao bavi zamenom, а пе realnim bokorom? Sasvim је moguce da је razlog и tome 5tO smo mi па jedan maglovit nacin svesni da sa sobom nosimo Oitav jedan imaginami prostor, рun menta1nih zamena. Nama su mentalne zamene odavno poznate 1 bliske stvari. Menta1nim slikama iz imaginarnog pr� stora, za koji mozda potajno znamo da је samo ima ginaran, mi prikljucujemo stvarno postojeCi bokor гша па koji mislimo, - 5tO moze biti ne5to sasvim drugo - - verovatno Ьа5 zbog toga 5tO taj prostor predstavlja vrlo zgodno »mesto« za njega. Misaoni svet Hopija ле poseduje imaginarni prostor. Zakljucak koji se moZe izvest.i iz ovoga jeste da se пUsао koja se bavi realnim prostorom пе moze smestiti nigde sem и realni pr� stor, ni11i se realni prostor moze izolovati od uticaja misli. Jedan Норј bi normalno pretpostavio da njegova misao (Ш оп sam) saobraea sa stvarnim bokorom ги· za - ili verovatnije sa kukuruzom - kada mis1i о пјеmu. Misao Ы tada trebalo da ostavi nekog traga па usevu koji је и ро1јu. Ako је to dobra misao, о zdrav lju i nap retku, to је dobro za usev; ako se radi о rda voj misli, onda to nije dobro za usev. Jezik, misao i stvarnost 121 Hopi isticu faktor intenziteta misli. Da Ы bila пајdelotvornijа, misao treba da bude jasna u svesti, odreaena, postojana, uporno odrzavana, prozeta snaf ПЈт osecajem dobrih namera. Smisao ove ideje mogao Ы u engleskom biti izrazen kao »concentrating« (kon centrisanje), »holding it in your heart« (nosenje neke misli u srcu), »putting your mind оп it« (usredsredi vanje paznje па nesto), »earnestly hoping« (iskreno па danje) i slicno. Snaga misli је опа snaga koja se nalazi u pozadini ceremonija, molitvenih раНса, ritualnog pu senja, itd. Smatra se da molitvena lula pruza ротос pri »koncentrisanju« (kako mi је rekao тој informator). Njeno ime, na'twanpi, znaci »instrument pripreme«. Skriveno ucesce predstavlja mentalnu saradnju ljudi koji пе шiтајu neposrednog ucesCa u aktuelnim poslovima, bilo da је to neki rad, 10v, trka, ceremo nija, - vec usmeravaju svoju misao i dobru volju prema uspehu posla. Pri objavljivanju cesto se regru tuje podrska takvih metalnih pomagaca, isto koliko i konkretnih ucesnika. U takvim objavama sadrzam su direktni apeli ljudima da pomazu svojom aktivnom dobrom voljom.lO) Slicnost takvog postupanja nasim pojmoViima naklonjene publike i1i navijackih sekcija па fudbalskim utakmicama пе Ы trebalo da sakrije cinje nicu da је опо sto se kod Hopija ocekuje od skrivenih ucesnika prvenstveno snaga upravljene misli, а пе samo simpatija ili hrabrenje. Ustvari, skriveni ucesnici ulazu svoj najzesCi rad pre, а пе za vreme date igre ili posla! 10) Vid. прг. Ernest Beaglehole, Notes оп Hopi есо nomic life jBeleske о privrednom zivotu Hopijaj, (Yale University Publications im Anthropology, Ьг. 15, 1937), ро sebno podatak о objavljivanju lova па zeceve, i па strani 30, opis aktivnosti povezanih sa ciscenjem izvora Toreva - - objavljivanje, razliCite pripremne aktvinosti, i па kraju, pripremanje kontinuiteta dobrih rezultata koji su vec ро stignuti i nastavljanja isticanja iz izvora. 122 Bendzamin Li Vorf Posledica ројта snage mis1i је i to da rdava misao бni zlo. Otuda је jedan od ciljeva prikrivenog ucesca da se obezbedi udruzena sila onih koji zele dobro, da Ы se osujetila i nadmasila rc1ava misao onih koji fele zlo. TakvJ. stavovi u velikoj meri unapreduju saradnju i duh zajednistva. No to пе znaci da u zajednici Но рјја пета rivaIstva i oprecnih interesa. Nasuprot ten denciji ka socijalnoj dezintegraciji jedne takve таlе,. izolovane grupe, teorija »pripreme« putem snage misIi, koja IogJ.cki vodi snazi kombinovane ројасапе i urav notezene misli cele zajednice, sigurno da u ogromnoj meri ротзZе postizanju priIicno znacajnog stepena ko орегасјје u svim vainim kulturnim aspektima koji ро stoji u selu Hopija uprkos mnogih privatnih razmimo ilazenja. Jos jedna posledica jezicke pozadine u misljenju Hopija iskazuje se u naglasavanju upornosti i stalnog, istrajnog ponavIjanja koje pokazuju njihove »ргјргет пе« aktJivnosti. Objektivimrani i prostorno koncipiran pogled па vreme, kao sto је nas, zamagljuje sposobnost opazanja kumulativne vrednosti koju imaju пеЬгојеni kratkotrajni тотепМ, dok је nacin misljenja koji је povezan sa subjektivnom svesti о trajanju, о перге kidnom sledu dogadaja u smislu sve kasnijeg i kasni jeg, pojacava. Nama, koji па vreme gledamo kao па kretanje u prostoгu, monotono ponavljanje izgleda kao rasipanje njegove sile dui reda jedinica toga prostora, kao trosenje. Za HQEij�l_k.2l! па vreme пе gledaju kao па kretanje ne.&Q kao IHl »р"оst�зnје 1:,im« 'svega sto је шd Ыl0 1Н')јпјеnо,i&ю jednQ pona-tjалfе niје �rosenje vec ak.umulacija. Опо �edstavlja sakupljanje ne�dI�i"'ih рroтепа k.z: ��i:�па �Щје �ойа::- daJe.lI_ Као sto smo _зI__ L ___to ka.9_ ka4 b!�т() . 11) Ovaj ројат nagomilavanja snage, koji izgleda da , је impliciran u najveeem delu ponasanja Норјја, iша anа- Jezik, misao i stvarnost 123 novi dan dozivljavali kao povratak iste osobe. шаl0 stanje aIГSa"svim otiscima оdјцСе. �ne kao.2&ru� dan, toI�s! kao potpuno·razllcitu. оsоЬц,....оvај princip, povezan sa snagom misli i opstim osobinama Pueblo kulture, izrazen је u teoriji ceremonija1ne igre Норјја kojom se тоН za kisu i plodove, kao i u пјепот krat kom, klipastom koraku koji se ponavlja hiljadama puta, iz sata u sat. NEKI OТISCI JEZIC:KIH OBIC:AJA U ZAPADNOJ CIVILIZACIJI Teze је da se u nekoliko reCi donese ispravan sud о jezicki uslovljenim od1ikama nase kulture, nego о takvim od1ikama ku1ture Норјја; razlog је пјеп ogro тап domen i teskoca da se bude objektivan - zbog nase duboko ukorenjene bliskosti sa stavov,ima koje treba anal:izirati. Ovde zeblm samo da skiciram izvesne karakteristike nastale pod uticajem naseg jezickog ы пота forme plus besformne stvari i1i supstance, zatim nase metaforicnosti, naseg imaginarnog prostora i naseg logiju u fizici. То је akceleracija. Moze se reCi da jezicka pozadina Норјја daje njihovom miSljenju prirodno saznja пје da se sila ne manifestuje kao kretanje ili bruna, vec kao akumulacija ili akceleracija. Nasa lingvisticka pozadina usmerena је па to da nas omete u listom saznanju, jer posedujuCi legitimno shvatanje da је sila nesto 8to izaziva ргоmепе mi otuda mislimo о promeni ротоеи analogije koju пат daje nasa jezicka metaforika, tj. kretanja, иmе sto ротоси ројта kojli пе implicira kretanje i promenu, tj. akumulacije ili akceleracije. Otuda potice nase naivno osecanje soka kada putem fizickih eksperimenata otkrijemo da nije moguce definisati silu роmоси kretanja, da kreta пје i brzina, posto su takode »и miru«, jesu potpиno rela tivni, i da sila moze biti mегепа јешпо роmоеи akce leracije. 124 Bendzaтin Li Vorf objektiviziranog vremena. Ovi faktori su, kao 5to smo videli, jezickog karaktera. Filozofski pogledi koji su u tradicionalnom smislu najkarakteristicniji za »zapadni svet« dobijaju od ф hotomije forme i supstance ogromnu podrsku. Ovde spadaju materijalizam, psihofizicki paralelizam, fizi ka - bar u njenoj tradicionalnoj njutnovskoj for mi - i dualisticki pogledi па svet uopste. Njima ustvari pripada skoro sve 5tO ulazi и »cvrsti, prak ticni zdravi razum«. Monisticki, hоИstiсki i relativi sticki pogledi па stvarnost privlace filozofe i neke naucnike, ali skoro uop5te пе mogu da privuku »zdravi razum« prosecnog coveka Zapada, пе zato sto ih sama priroda роЫја (da је tako, filozof� Ы bar to mog1i da otkriju) - vec zato sto se о njima mora govoriti песјт 5to se svodi па novi jezik. »Zdravi razum«, kao sto ти ime kaze, i »prakticnost«, kao 5to пјепо ime пе kaze, ticu se uglavnom lako i trenutno razumljivih predmeta razgovora. Ponekad se tvrdi da svako intui tivno oseca njutnovski prostor, vreme i materiju, dok se relativnost иzima kao primer da Ы se pokazalo kako matematicka ana1iza moze da dokaze da је intui сјја pogres.na. Qvo, pored toga 5to је nepravedno pre та intuiciji, predstavlja olak poku5aj da se odgovori па pitanje (1) postavljenQ па pocetku ovog clanka, zbog koga је ovo istraZivanje bilo i preduzeto. Izlaga пје otkrica do kojih se dQ510 sada је pri kraju, i mi slim da је odgovor па postavljeno pitanje jasan. Роте nuti olako dat odgovor, koji Ьаса krivicu па па5и sporost и otkrivanju misterija kosmosa, kakva је па primer relativnost, па intuiciju, jeste pogre5an odgo vor. Ispravan odgovor glasi: njutnovski prostor, vreme i materija nisu intuitivni. Oni predstavljaju ideje formi rane па osnovu impresija koje dolaze iz kulture i је zika. Otuda ih је i NjutD (Newton) preuzeo. Jezik, misao i stvarnost 125 Na5 objektivizirani pogled па vreme је, sa druge strane, pogodan za istoricnost i sve 5to је povezano sa cuvanjem zapisa, dok је pogled Норјја nepogodan za tu svrhu. Naime, pogled па vreme Норјја је suviSe suptilan, kompleksan i stalno u razvoju, tako da пе pruza gotov odgovor па pitanje kada se »jedan« doga daj zavr5ava, а »drugi« pocinje. Kada se podrazumeva da sve 5to se ikad desilo ј05 jeste, ali nuzno u razli- 6itom obliku od onog koji daju secanja i zapisi, veoma је mala pobuda da se izucava pr05lost. 8to se sadas njosti tice, пе postoji pobuda da se опа belezi, vec da se tretira kao »priprema«. No NA8E objektivizirano vreme stavlja pred imaginaciju ne5to slicno rolni i1i tubi pergamenta ravnomerno izdeljenoj u prazne pro store, sugerirajuCi da u svaki treba upisati ро jednu stavku. Pisanje је bez sumnje pomoglo па5ет lingvi stickom tгеtiгапјu vremena, Ьа5 kao 5to је ovo sa svoje strane uticalo па upotrebu pisma. Kroz ovo »daj-i -uzmi« izmedu jezika i cele kulture dobijamo, па primer: 1. Zapise, dnevnike, knjigovodstvo, raeunovodstvo, matematiku podstaknutu racunovodstvom. 2. Interes za precizno odredene nizove, гасипanје datuma, kalendare, satove, hronologiju, vremenske nad nice, vremenske grafikone, vreme kako ga upotreblja va fizika. 3. Апаlе, istorije, istorijske stavove, interes za proslost, агhеоlоgiјu, stavove u2Jivljavanja u prosle ре riode, па primer, klasicizam, romantizam, itd. Ва5 kao 5to shvatamo па5е objektivi2Jirano vreme kao ne5to 5to se pruza u buducnost па isti nacin kako se pruza u pr0510st, isto tako opisujemo na5е ргосепе buducnosti u istom obliku koji јтаји па5ј zapisi рго slosti, 5tO vodi do koncipiranja programa, planova, 126 Bendzamin Li Vorf budfeta, itd. Formalna jednakost »prostoro1ikih« jedi пјса ротоси kojih merimo i zamisljamo угете vodi nas tome da smatramo da је »besformna stvar« ili »supstanca« vremena homogena i da је u odredenoj srazmeri sa Ьгојет tih jedinica. Stoga nase proporcio nalno dodelJivanje vrednosti угетепи postaje osnova za izgradnju jedne komercijalne strukture koja se Ьа zira па vrednostima proporcionalnim vremenu: to su vremenske nadnice (rad па vreme stalno potiskuje rad ро delu) renta, kredit, kamata, troskovi amortizacije i premije osiguranja. Nema sumnje da Ы ovaj ogro тап sistem, jednom vec izgraden, nastavio da vafi pri bilo kojoj vrsti jezickog tretiranja vremena; аН to 8to је оп uopste Ыо izgraden, dostigavsi veliCinu i poseban oblik kakve јта u zapadnom svetu, jeste Cinjenica koja је neosporno u skladu sa obrascima SAE jezika. Da 11 Ы tak\'a ci\'ilizacija kao 5to је оуа nasa bila то guCna uz vrlo razlicito jezicko tretiranje vremena jeste veliko pitanje; u nasoj civi1izaciji, nasi jezicki obrasci i podesavanje naseg ponasanja prema vremenskom ге du jesu опо sto jesu - i u medusobnom su sk1adu. Mi smo naravno stimulisani da upotrebljavamo kalen dare i razne vrste casovnika, i da pokusavamo da те rimo vreme sve preciznije i preciznije. Оуо pomafe nauci, а nauka za uzvrat, sledeci ove dobro uhodane koloseke nase kulture, vraca kulturi stalno rastuCi skup primena, navika i vrednosti, ротоси kojih kultura ро поуо usmerava nauku. АН sta lezi уап оуе spirale? Nauka роСјпје da nalazi da ima necega u Kosmosu 5to nije u skladu sa pojmovima koje smo oblikovali gПI(\ссi ovu spiralu. Опа pokusava da oformi NOVI Ј EZ 1 К рот06и koga се se prilagoditi 8irem univer zumu. Jasno је kako naglasak па »stednji угетепа«, koji је razumljiv iz svega 5to је гесепо, i predstavlja jasnu Jezik, misao i stvarnost 127 objektivizaciju vremena, vodi do visokog vrednovanja »brzine«, sto se uveliko pokazuje u nasem ponasanju. Jos jedan efekat па ponasanje ispoljava se u tome 8tO пат karakter jednolikosti i pravilnosti koji pose duje nasa slika vremena, kao bezgran,icne шегпе trake obelezene jednakim razmacima, sugerira da se ропа samo kao da је ova jednolikost mnogo saobraznija do gadajima nego 5tO stvarno jeste. То jest, опа vodi do toga da nase ponasanje postaje rutinsko. Mi smo usme reni da biramo i favorizujemo sve 5tO podrtava ovo glediste, da podilazimo sablonskim aspektima stvamo sti. Jedan vid ovoga jeste ропа5anје koje se ocituje u laznoj sigumosti iИ pretpostavci da се sve uvek ici glatko, i nedostatku predvidanja rizika i odbrane od njega. Nasa tehnika zauzdavanja energije dob,ro funk cioniSe u rutinskim radnjama, i шј uglavnom pokusa vamo da је poboljsamo па rutinski nacin - аН sa druge strane, relativno smo nezainteresovani da ucini то ne5to da ova energija prestane da bude uzrok пе sreca, pozara i eksplozija, 5to se de8ava stalno i u ve likoj meri. Takva nezainteresovanost za neocekivane dogadaje u zivotu bila Ы katastrofalna za drustvo koje је tako malo, izolovano i nesigurno kakvo је dru5tvo Норјја, ili tacnije receno, kakvo је bilo ranije. U tom smislu, nas jezicki odredeni misaoni svet ne samo da saraduje sa idolirna i idealima па8е kиl ture, vec cak putem svojih obrazaca angazuje па8е liene nesvesne reakcije i daje јт izvesne tipicne karak teristike. Jedna takva karakteristika, kao 8tO smo vi deli, jeste NEPAZLJIVOST, kao, па primer, pri neoprez пој voznji ili Ьасапји pikavaca u papirne otpatke. Druga takva karakteristika, koja se razlikuje ро tipu, jeste GESТIKULlRANJE ргј govoru. Velika vecina ge stova koje izvode Ьаг опј ljudi koji govore engleski, а verovatno i svi Оni koji govore SAE, slиzi da ilustrиje, 128 Bendzamin Li Vorf ротоеи pokreta и prostoru, пе realnu prostornu re ferencu, vec јеdnи od neprostornih referenci који па§ jezik predstavlja ротоси metafora imaginarnog pro stora. То jest, mi smo pre spremni da ucinrimo gest hvatanja kada govorimo о hvatanju neke tesko dokuci ve ideje, nego kada gOVOI1imoо hvatanju kvake паvrati т а. *) Ovaj gest јта za сНј da исјni metaforicnu i stoga nekako пејаБпи referencu jasnijom. Ali ako пеи jezik oznacava neprostorno пе podrazumevajuci prostornu analogiju, onda referenca пе moze ротоеи gesta da bude иСјпјепа nimalo jasnijom. Порi gestikuliraju veo та malo, а тоЫа i пе gestiku1iraju uopste, и nasem smislu ovog ројта. зlеdа_d�Ј�iпеstеziј;;\, Ш culno ОБесanје miSicnih pokreta, iako nastaje рге jezika, postaje svesnije usled :j�mcke .J�.pot�.imaginarnog .. prostor� }. metaforicne:" zamisli kretanja. Кinestezija је izrazitau dva vid� ёvrорskе: ku!ture:1.lumetnosti i и sportu. Бvгорskа skulptura, umetnoSГii kojoj Бvгора prednjaci, jeste upadljivo kinesteticka, jer nosi sobom snazan osecaj za kretanje tela; isto vazi i za evropsko s1ikarstvo. Igra (ples) и nasoj kulturi izrazava иБЫсепје pokretom. pre nego simbolizam i ceremonijal, а nasa muzika је pod jakim uticajem formi nase igre. Nasi sportovi su snazno prozeti elementima ove »poezije pokreta«. Trke i igre Порiја izgleda da vise isticu vrIine izdrzljivosti i trajnog intenziteta. Njihove igre su u velikoj теп simbo1icke i izvode Бе Ба velikom snagom i ozbiljnoscu, аН se пе odlikuju vecom merom pokreta ili zamaha. Sinestezija, Ш utisak da jedno culo prima karak teristike svojstvene drugom culu, kao sugestije svet- *) U engleskom su pojmovi ,'shvatJiti« i »uhvatitic oznaceni роmоеи jedne reCi, »to grasp«. OCigledno i и па sem jeziku »shvatiti« i »uhvatiti« Јmаји jedinstven koren (Prim. prev.). Jezik, misao i stvarnost 129 Iosti i Ьоја date ротоси zvukova i suprotno, moraIa Ы ЫН jos vise dostupna svesti ротоси jezickog meta forickog sistema koji oznacava neprostoma iskustva terminima prostornih, mada nesumnjivo i опа potice iz dubljeg izvora. Verovatno se па prvoj instanci meta fora rada iz sinestezije, а пе suprotno; ipak duboka ukorenjenost metafore и jezicke obrasce пјје nuzna, kako пат pokazuje Ьорј. Neprostomo iskustvo јта jedno dobro organizovano culo, CULO SLUHA - а сиlа za miris i ukus su vec slabije organ�zovana. Nepro storna svest је uglavnom oblast� misli, етосјја ј ZVU КА. Prostorna svest је oblast svetlosti, Ьоја i dodira, i pruza oblike i dimenzije. Nas metaforicki sistem, јте пијиСј neprostoma iskustva ро ugledu па prostorna, imputira zvucima, mirisima, ukusima, етосјјата i mi slima kvalitete kao sto su Ьоје, jasnoce, oblici, uglovi, strukture, i kretanja u prostornom iskustvu. А u izves пој merJ pojavljuje se i obmut prenos; jer posle тпо go govora о tonovima kao visokim, niskim, ostrim, tupim, teskim, svetlim i sporim, govornik nalazi da је lako zamisИti neke faktore prostomog iskustva kao faktore tona. Tako govorimo о »tonovima« Ьоје, о »monotonom« siwlu, о »dreCecoj« masni, о »ukusu« и oblacenju: sto su sve obmute prostome metafore. Zatim, evropska umetnost је karakteristicna ро паСјпи па koji патеmо stremi poigravanju sa sinestezijom. Muzika pokusava da sugerira scene, Ьоје, pokrete, geo metrijske slike; slikarstvo i skulptura su cesto svesno vodeni analogijama muzickog ritma; Ьоје se kombinuju uz osecaj za analogiju Ба skladom i neskladom. Evrop sko pozoriste i opera teze sintezi mnogih umetnosti. Mozda па ovaj nacin nas metaforicki jezik, koj ISTORIJSKE IMPLlКACIJE Na kojd пасin, u istorijskom smislu, dolazi do ovakvog spleta jezika, kulture i ponasanja? $ta је Ьilо prvo: jezicki obrasci ili kulturne norme? Moze se reci da su se опј uglavnom razvija1i zajedno, uticuci stalno jedno па drugo. АН и ovom partnerstvu priroda datog jezika jeste faktor koji па autokratskiji пабiп ogra nicava slobodno oblikovanje i cini kanale razvoja stro gim i cvrstim. То је tako zbog toga sto је jezik sis tem а пе samo zbirka normi. VeHki sistematski pla по�ј mogu да se preobraze и nesto zaista novo jedino vrlo polako, dok se mnoge druge kulturne inovacije ostvaruju relativno brzo. U tom smislu jezik pred stavlja kolektivnu svest; inovacije i pronalasci ииси па njega, ali sporo i u maloj meri, dok оп, medutim deluje NA pronalazace i inovatore snagom momental nog dekreta. Razvoj SAE kompleksa jezik-kultura datira iz drevnih vremena. Mnogo од njegovih referenci prema neprostornom роmоси prostornog fiksirano је vec и klasiOnim jezioima, а pogotovo и latinskom. То је za ista naglasena osobina latinskog. Ako ga poredimo sa, recimo, hebrejskim, nalazimo да, dok hebrejski iша samo aluzije па ne-prostor kao па prostor, latinski јmа mnogo wse toga. Latinski termini za neprostorno, kao sto su educo, religio, principia, comprehendo, оЫспо su metaforicno izraiene fizicke reference: izvesti, pove zivanje, itd. АН ovo пе vaii za sve jezike - а и pot� punosti пе vaii za hopi. c.inјеniса da se dogodilo da и Jezik, misao i stvarnost 131 lati:nskom pravac razvoja Ые od prostornog ka nepro stornom (de1imicno zbog sekundarnog podsticaja ka apstraktnom misljenju u momentu kada su se intelek· tualno sirovi Rimljani sreli sa grckom kuIturom) i da su kasniji jezlici bili snamo podsticani da podraiavaju la1JinsJci., izgleda verovatan razlog za verovanje, koje se jos povlaci medu lingvistima, da је ovo prirodan рга vac semanticke ргоmепе u svim jezicima, kao i za ирогпо shvatanje u zapadnim исепјт krugovima (za li.zrazitu razliku od istocnih) da је objektivno iskustvo ргiшаrnо u odnosu па subjektivno. Filozofije poka zuju ubedljive ргјтеге za suprotno glediSte, i izvesno је da је ргауас razvoja ponekad obrnut. Tako se moze pokazati da је hopi rec za »srce« kasnije formirana u hopiju iz korena koji znaci misliti i1i seeati se. lIi posmatrajmo sta se desilo sa геСј »radio« u recenici kakva је »kupio је nov гашо«, kada se опа рогеш sa njenim primarnim znacenjem »nauka о bezicnoj tele foniji«. U srednjem veku, obrasci koji su vec Ыli formi rani u latinskom росеli su da se ргерliси sa naraslim mehanickim otkriCima, industrijom, trgovinom, kao i sa sholastickim i naucnim misljenjem. Potreba za те гепјеm u ,industriji i trgovil11i, zalihe i tovari »materi· jala« u raznim kontejnerima, naCini rukovanja гзzИ citom гоЬоm, standardizacija тега i jedinice tezine, pronalazak satova i mегепје »vгemena«, сиуапје za pisa, racuni, hronike, istorije, razvoj matematike i partnerstvo matematike i nauke - sve је to saradi valo da Ы izgradilo nas misaoni ,ј jezicki svet и пје govom sadasnjem obliku. U istoriji Норјја, kada bismo је samo mog1i рго ucavati, videli bismo da uporedo deluju raz!icit tip jezika i razlicit skup kulturnih uticaja i uticaja sre dine. Miroljubivo poljoprivredno drustvo izolovano geo- 132 Bendtamin Li Vorf grafskim osobinama terena i nomadskim neprijateljima па zemljistu sa oskudnim padavinama, skrta pOljopri vreda koja moze biti uspesna jedino uz krajnju istraj nost (otuda vrednost upornosti i ponavljanja), nuznost saradnje (ot.uda naglasavanje psihologije timskog rada ј mentaJndh faktora uopste), iito ј kisa kao osnovni vrednosni kriterijurni, potreba za opseznim PRIPRE МАМА i merama predostroznosti da Ы se osigurala zetva па siromasnoj zemlji pri nesigumoj klimi, jasna predstava о zavisnosti od prirode, 5to podstice molitvu i religiozni stav prema prirodnim silama, а posebno molitvu i religiju usmerenu prema vecito potrebnoj blagodeti, kisi - sve ove stvari bile su u interakoiji sa jezic!<:'im obrasoima Hopija, oblikovale ih i bivale nanovo oblikovane od njih, Cime se, malo pomalo, stvarao ро gled па svet Норјја. Da sumiramo stvar, na5e prvo pitanje postavlje по па pocetku dobija sledeCi odgovor: pojmovi »vre mena« i »materije« nisu dati iskustvom u sustinski istoj formi svim ljudima, vec zavise od prirode onog jezika ili onih jezika kroz ciju su upotrebu razvijeni. Oni пе zavise toblko od NEKOG POSEBNOG SISTEMA (па primer, vremena, ili imenica) unutar date grama tike, koliko od пасјпа па koje se iskustvo analizira i о njemu izvestava. Ovi nacini bivaju fiksirani u jeziku kao integrisani »gQvoгni оЫсајј« i presecaju sve tipicne gramaticke klasifikacije, tako da takav »оЫсај« moze obuhvatiti leksicka, morfoloska, sintakticka i druga sistemskii razliiCita sredstva povezana u odreden Iogicki konzistentan sklop. Na5e »vreme« se upadljivo razli kuje od »trajanja« Ьорјја. Ono se shvata s1icno pro storu strogo ogranicenih dimenzija, i1i ponekad kreta nju ро takvom prostoru, i u skladu sa tim se upotre bljava kao intelektualna alatka. »Trajanje« Ьорјја а gleda nepojmljivo u terminima prostora i kretanja, Jezik, misao i stvarnost 133 buduCi da predstavlja modus ро kome se zivot razli kuje od forme, а svest u celini od prostornih elemenata svesti. Izvesne ideje koje su rodene u па8ет ројти vremena, kao 8to је ideja apsolutne simultanosti, bilo Ы unutar koncepcije hopija vrlo tesko ili nemoguce izraziti te Ы опе bile li8епе znacenja i zamenjene оре racionalnim pojmovima. Na8a »materija« је fizicki pod tip »supstance« i1i »grade«, 5to se shvata kao besform па ekstenzionalna stvar koja тога biti povezana sa formom рге по 8to moze da postane stvarna egzisten ciJa. U hopiju izgleda da пе postoji ni8ta 8to Ы odgo varalo tome; пета besformnih ekstenzionalnih stvari; egzistencija moze imati ili nemati formu, ali опо 5to опа takode ima, sa formom ili bez пје, jesu intenzitet i trajanje, i jedno i drugo bez ekstenzije i u osno vi isto. Ali 5ta је sa na5im ројтот »prostora« koji је takode Ыо ukljucen u prvo pitanje koje smo postavili? Ne postoji tako upadljiva razlika izmedu hopija i SAE jezika u pogledu prostora kao u pogledu vremena, i verovatno је орыапје prostora dato iskustvu u sU5tin ski istoj formi bez obzira па jezik. Eksperimenti psi hologa-ge8taltista sa vizuelnom percepcijom igzleda da utvrduju ovo kao cinjenicu. Ali РОЈАМ PROSTORA се donekle varirati sa jezikom, zato 5to је оп, kao inte lektualna alatkap) blisko povezan sa istovremenom иро trebom drиgih intelektualnJih alatki, reda »vremena« i »materije«, koje su jezicki uslovljene. Mi vidimo stvarf па�Иm оСЈта u istim prostornim formama kao НОРЈ, ali па5а ideja prostora takode ima osobinu da fиnk cioni5e kao zamena za neprostorne relacije kao 5to su vreme, intenzitet i tendencija, i kao praznina koja moze и) Ти spadaju »njutnovski« i »euklidovski« prostor, i tako dalje. 134 Bendza»zin Li Vorf ЫШ ispunjena zamisljenim besformnim stvarima, оо kojih se jedna eak moze zvati »prostor<{. Prostor kako ga opazaju Hopi пе Ы Ыо povezan sa takvim mental пјт zamenama, уее ы Ыо srazmerno »Cist« i перо mesan sa pojmovima koji ти пе pripadaju. 5to se tice naseg drugog pitanja moze se reCi sledece: postoje veze ali пе i korelacije ili dijagnostic ke korespondencije izmedu kultumih normi i jezi6kih obrazaca. Mada Ы bilo nemoguce izvesti postojanje Glavnog Objavljivaca iz nepostojanja glag()lskih vre тепа u hopiju, ili obrnuto, postoji odreden odnos а medu jezika i ostatka kulture drustva koje upotreb ljava taj jezik. Postoje slucajevi u kojima su »govorni obicaji« usko integrisani sa celom opstom kиlturom, bilo da је to uvek tako ili пе, i postoje V�ze unutar оуе integracije izmedu odredenih vrsta lingvistickih analiza i raznih reakcija u ponasanju, а takode i oblika koje uzimaju razliCiti putevi kulturnog razvitka. Tako znacaj Glavnog Objavljivaca ima veze, пе sa samim_ nepostojanjem glagolskih vremena, уес sa sistemom misljenja u kome su prirodne neke kategorije koje se razlikuju od nasih vremena. Оуе veze se mogu паСј пе toliko putem usredsredivanja paznje па tipicne rubnike lingvisticke, etnografske ili socioloske deskripcije, ko liko putem ispitivanja kulture i jezika (uvek i jedino kada su ovo dvoje bili istorijski povezaIli u toku znatnog vremenskog perioda) kao сеНпе и kojoj se moze ocekivati da postoje povezanosti preko ovih di ciplinarnih granica, i ako postoje, da се moei па kraju da se otkriju kroz istrazivanje. v NAUKA 1 LINGVISTlКA Svaka normalna ljudska osoba па svetu, posto је prosla period ranog detinjstva, иme da govori i Впј to. Na osnovu оуе cinjenice, svaka osoba - bilo da је civi1izovani ili пе - nosi kroz »Zivot izvesne naivne ali duboko ukorenjene ideje о govoru i njegovom odnosu ргеmа misljenju. �j pojmovi imaju tendenciju da budu veoma пеtоlегапtш ргеmа suргоfstаvђаnjU, ирга уо zbog ћjiliovecvr.st�_'yeze ���vorniE !()]:)icajim� koii su postali nesvesrli i аutощаtski. Те ideje П!Ј! kom slucaju nisu sasvim liСIl�i.._slц�АШ..�_:I)Ј!hоvэ. o�.: n.ova _ tak() da је opravdano zvati је izvesno sistemslca, ј4 �istemom -prirodne logike - terminom koji mi izgle: da БОIJl. negoiermin zd!��_i.�:l�' koji se cesto upO: treb�_-z�j�tu stvar. U skladu sa prirodnom logikom, cinjenica da svaka osoba od detinjstva tecno govori cini svakog coveka svojim vlastitim autoritetom za proces pomocu koga оп formulise ideje i komunicira. Оп treba samo da konsultuje опај zajednicki supstrat logike ili razu та, za koji оп i svi drugi pretpostavljaju da ga pose duju. Prirodna logika kaie da је govor cisto uzgredan proces koji se strogo odnosi па komunikaciju, а пе па formuIaciju ideja. Za govor, ili upotrebu jezika, pret postavlja se da samo »izrazava« опо 5to је u sustin skom srnislu vec formulisano nelingvisticki. Оуа formu- 136 Bendzamin Li Vorf lacija је nezavisan proces, koji se zove misao ili mi§ ljenje, i za koji se pretpostavlja da је u ogromnoj meri indiferentan prema prirodi posebnih jezika. Jezici ima j!1gramatjkt:._za:[()j�se smatrasu da sаmQIiO'I'Шё kon y�ц<::!.o,!1aJne iЉrnS!yene korеktnosШ dok.. se_-Љt U2Q-_ trebu jezika pretpostavlja_da је rиkovodena пе toliko цjima kolik(). ispravnim. racio.Q i iD!�Цg�ntnim- alnim MISLJENJEM. ENGLESKI , .SA. • � �CISТO .. .NABIJAC. ТА! 120LATA 12 !SKU· S��:J�I N�RIR8DEEN: � SKOM ОД SE � SONI � ТПI IZOLATA IZ ISKU· "PEKW' "ALAK" "н" (BU'! PROSTOA) ����L����qIRJD�o�;�j // (lmUТАASiШSТ//�'///// АИРЕј (РОМОСИ од"'БЕ KAZE AN A A "NIPE:<. / KREТ JA LAT , /// '/ '//, INSTRUMENTAj/ WAlAKHA., �TO ZN ACI :';/:/ ( �·CISTIM GA (ORU2JEJ ��_�_��II�=��_-�/�/"' :V/ NABIJ'4CEM., SLlКA 1. Jezici rasclanjuju prirodu па razlicite naCine. RazliCiti izolati znacenja (misli) upotrebljeni II engleskom i sonJiju (Shawnee) da Ы se saopstilo isto iskustvo, koje se odnosi па Ciscenje oruzja ротоси pomeranja паЫјаса (sipka za сВсепје puske) kroz njega. Zamenice »ја" i »njega« (ga) nisu predstavljene simbolima posto imaju isto znacenje u оЬа jezika. U soniju ni- znaci »ја«, а -а, njega (ga).*) *) Buduci da је situacija u ovom smislu jednaka u nasem i u engleskom jeziku, пета potrebe da se uz nase prevode daju i engleski originali гесепјса (Prim. prev.) Jezik, misao i stvarnost 137 Mi�ljooje, prema ovom shvatanju, пе za"is-i od gra- 1)1at!!s�_v��_ od zakona lag]ke,.jliiazUma. k()ji se sma� traju istim zasye posmatrace univc::rzuma - predstav.� ljajuCii. racionalni >osnov _'Y1livегzumь-� svi inteligent: ој.i ni роsmэ,tгасi, bez obzira da Ii govore kines1:i i1i cokto (Choctaw), ПIO�и пеzаvisпо dа >>Otkriju«. U nasoj kul turi, formulacije' kојё· lzvode maiematika i formalna logika stekle su reputaciju bavljenja ovim redom stvari, to jest, podrucjem i zakonima ciste misli, Prirodna logika smatra da su гazИсiti jezici sustinsk� paraIelni metodi za izrazavanje ove јеdnе i iste racionalnosti mi51jenja, i da se otuda razlikuju zaista samO u Ьеznа сајпјт detaljima koji se mogu ciniti vafnim jedino zbog toga 5tO па пјЉ gledamo iz neposredne blizine. Prema tome prirodna logika smatra da su, za razliku od jezika, matematika, simbolicka logika, filQzofija itd. sistemi koji se direktno bave ovim podrucjem misli, а пе da su oni sami specijalizovana prosireI1ja jezika. Takav stav prirodne logike је jasno uocljiv и staroj za. jedljivoj opasci о nekom nemackom gramaticaru koji је Citav svoj zivot posvetio proucavanju dativa. Sa sta novista prirodne logike, dativ i gramatika uopste su od krajnje malog znacaja. Za stav starih Агара se go vori da је Ыо raz1iCit. Dva ргјпса, kako kaze јеdnа prica, posvadala su se oko casti da navuku cipele jed пот od пајисепјјЉ gramatieara и zemlji, dok se za njihovog оса, kalifa, go\"ori kako је пароmепuо da је cast za njegovo kraljevstvo da se veliki gramaticari сепе cak i vise nego kraljevi. Poznata izreka da izиzetak potvrduje pravilo pri Непо је mudra, mada је sa stanovista fогmэlп е logike postala apsurdnom onog momenta kada је ",potvrditic 138 Bendzamin Li Vorf prestalo da znaci »proveriti«.*) Ali od vremena kada је izgubila logicku vrednost, оуа stara sentencija dobila је dubok psiholoski znаеај. Qno u сети пат ona da nas moze biti od koristi jeste njena sugestija da, ako neko pravilo пета apsolutno nikakvih izuzetaka, опо se ne prepoznaje ni kao ртауПо, ni kao bilo sta drugo; ono је tada deo pozadine iskustva, koja таЬот izmice nasoj svesti. Ako IlIikada nismo јтаН nikakvo iskustvo koje Ы protivreci!o nekom ргаУiIи, тј ga ne mozemo izolovati i formulisati kao ртауНо sve dok se nase isku stvo пе uуеса i nasa referentna osnova toliko prosiri da naidemo па prekid njegove pravilnosti. Оуа situacija је prilicno s1icna onoj и kojoj ne ртјтесијето vodu sve dok пат bunar пе presusi, ili ne shvatamo da пат је potre,ban vazduh sve dok ne pocnemo da se gus,imo. Na рnјтет, ako Ы neka ljudska rasa imala fizio loski defekt koji пе Ы dozvoljavao da se vidi Qjedna Ьоја sem plave, tesko da Ы оуј ljudi Ыli u mogucnosti da formublslu ртауilо koje kaze da оni vide samo plavu Ьоји. Теттјп »plav« пе Ы za пјЉ јтао nikakvo zna сепје, и njihovom jeziku пе Ы postojali termini za Ьоје, а пјЉоуе теСј koje Ы oznacavale razlicite senza сјје plavog odgovarale Ы, i prevodile se, nasim гесјта »svetao«, »taman«, »Ьео«, »стп« itd., а пе nasom тесј »plav«. Da Ы formublsali pravilo ili потти da vide jedino plavu Ьоји, пјјта Ы bil,i potrebni neki izuzetni momenti и kojima Ы vidеИ druge Ьоје. Репотеп gravi tacije бini pravilo bez izиzetka; пјје potrebno пј тесј da је neobrazovan covek potpuno nesvestan bilo kakvog zakona gravitacije, јет ти nikada ne Ы ni palo па *) Etimologija оуе уеота ceste izreke kod nas nije sire poznata. U угете njenog nastanka, gIagoI Cije је dana· snje znacenje »potvrditi« znacio је »proveriti«, tako da је izvorno znacenje izreke bilo »ргауiIо se ртоуегауа kroz svoje izиzetke« - prim. R. В. Jezik, misao i stvarnost pamet da zamislja nekakav univerzum u kome Ы se tela ponasala drukcije nego sto se ponasaju па povrsini zemlje. Као i plava Ьоја kod nase hipoteticke rase, tako је i zakon gravitacije deo pozadil1e licnog isku stva neobrazovanog coveka, а пе nesto sto оп izdvaja iz te pozadine. Ovaj zakon nije ni mogao da bude for mulisan sve dok tela koja su uvek vidana kako padaju nisu sagledana u okvirrima jednog !Игеg sveta astrono mije, u kome se опа krecu ро orbitama ili pomeraju tamo-amo. Slicno ovome, uvek kada okrenemo glavu slika ргј zora prelazi preko nase mreznjace, tacno tako kao kada Ы se taj prjzor okretao oko nas. Ali оуај efekat је u pozadil1i i mi ga ne prepoznajemo. Mi ne vidimo sobu kako se okrece oko nas, vec smo svesni jedino okre tanja glave u nepokretnoj sobi. Ako vrsimo kritick<> posmatranje u toku brzog okretanja glave ili оЩи, za ista necemo videti nikakav pokret, ali сето ipak ора ziti zamagljenost prizora izmedu dva jasna pogleda. U normalnim okolnostima potpuno smo nesvesni ovog stalnog zamagljivanjа, vec пат izgleda kao da gle d.amo nezamagljen svet. Uvek kada setamo mimo nekog drveta i1i kuce, njihova slika па mreznjaci menja se bas kao kada Ы se drvo i1i kuca okretali oko svoje ose; ipak, kada se krecemo normalnom brzinom, ne vidimo da se drvece ili kuce okrecu. Ponekad се пат lose podesene naocari otkriti cudne pokrete u prizoru koji posmatramo, аН оЫспо пе opazamo relativno kre tanje sredine kada se krecemo. Nas psihicki sklop је па neki naci podesen da zanemari celu oblast onih fe nomena koji u toj meri prozimaju sve stvari da su irelevantni za nas svakodnevni zivot i potrebe. Prir()dna lo�ika sadrzi dve greske. Prvo, ona ne vidi dasu govornike uveliko fепоmепi]ё:zikа�njeg6ve EQzadinskof:, karaktera, Pq� tЩЈli!�"inu.ie.dnо""i van 140 Bendzamin Li Vorf kriticke svesti i_kantrole �Qvornika kQii zastupa p:ct� 'гоdrш logiku, Otuda, kada neko govori, па nacin па koji to cini zastupnik prirodne logike, о razumu, logici i zakonima ispravnog misljепја, оп је podlozan tome da prosto ide u korak sa gramatickim Cinjenicama koje su u njegovom jeziku ili njegovoj porodici jezika de1imicno pozadinskog karaktera, а nikako nisu nesto univerzalno u svim jezicima, niti su u bilo kakvom smi slu zajecLnicki supstrat razuma. Url!go, prirodna �()gika ��.. . <�� HOPI - кЕуа, ; HOPI • ОУЕ АЕС( SLIКA 2. Jeziai па razliCite nacine klasifikuju stvari u isku stvu. Юаsа koja odgovara jednoj reci i misli и jeziku А moze se u jeziku В odnositi па dve ili vise klasa, koje odgovaraju dvema ili vecem broju reci. Јezik, misao i stvarnost 141 mesa�anje о predmel1LJazgovora, postignuto иро-_ trebom jezika, sa zпапјеЩ.9 jezickom procesu ротоси_ koga је to slaganje postignuto, to jest, sa podrucjem prezrenog (i ро пјепот shvatanju izlisnog) gramaticara. Dva sagovornika koji tecno govore, гесјто, engleski brzo postizu saglasnost о predmetu svoga razgovora; опј se slazu о опоте па sta se njihov jezik odnosi. Jedan od пјЉ, А, moze dati direktive koje се drugi, В, da izvrsi па potpuno zadovoljstvo А. Zbog toga 5to oni па ovaj пасјп razumeju jedan drugog tako savr5eno, А i В, kao zastupnici prirodne logike, pretpostavljaju da тогаји znati kako је ovo razumevanje postignuto. опј misle, па ргјтег, da је stvar prosto u tome da se izaberu reCi koje се izraziti misli. Ako zamolite sago vornika А da vam objasni kako to da је tako lako ро· stigao saglasnost sa sagovornikom В, оп се vam рго sto, vise ili тапје sazeto ili opsirno, ponoviti опо 5to је rekao sagovorniku В. Оп пета nikakvu predstavu о procesu па kome se ovo slaganje zasniva. Zapanju јисе slozeni sistem jezickih obrazaca i klasifikacija, koji А i В тогаји imati u zajednickom posedu da Ы uopste stupbli u komunikaciju, ostaje u сеlini pozadina njihovog iskustva. Upravo ovi fenomeni pozadine su podrucje gra maticara - [lј, ako damo ovom naucniku modernije јте, lingvista. Rec lingvist u оЫспот govoru, а ро sebno novinskom, znaci nesto sasvim drugo, пајте osobu koja moze brzo da postigne saglasnost sa raznim ljudima govoreCi izvestan Ьгој razliCitih jezika. No takvu osobu bilo Ы bolje zvati multi11ngvalnom ili ро liglotom. Naucnici koji se bave lingvistikom уес su davno shvatili da sposobnost tecnog govora nekog jezi ka пе daje nekome i lingvisticko znanje о пјети, to jest, razumevanje fenomena njegove pozadine i njego vih sistematskih procesa i struktura, nimalo vi5e nego 142 BendZamin Li Vorf .5to sposobnost da se dobro igra bi1ijar рма ili zah teva od igraca bilo kakvo znanje о zakonima mehanike koji dejstvuju па bi1ijarskom stolu. Ova situacija u lingvistici пе razlikuje se od situa cije па bilo kom drugom polju nauke. Svi pravi naue пјсј bave se prvenstveno fenomenima pozadine, koji kao takvi privlacc mаlо painje u nasem svakodnevnom Zivotu. Аlј ipak njihove studije nalaze nacina da istak пи blisku vczu izшеc:tu ovog malo poznatog podrucja еinјеПЈса i takvih neosporno upadljivih aktivnosti kao 5to su transpoгtovanje dobara, pripremanje Ьгапе, le сепје bolesnih, Ш gajcnje krompira, koje se vremenom mogu veoma ргошепiti, prosto usled istrazivanja Ciste naukc koja se ni па koji паСЈП nisu bavHa samim ovti.m ОЫСПЈт stvarima. U tom smislu lingvistika је dobar pnimer. Fenomeni pozadine kojima se опа bavi uklju сеni su u sve nase svuda prisutne i upadljive aktivno- 5ti koje se ticu govora i postizanja saglasnosti, u sva rezonovanja i dokazivanja, u svaki zakon, arbitraZu, poravnanje, ugovore, pogodbe, javno misljenje, proce njivanje naucnih teorJja, formulisanje nauenih rezul tata, i tako dalje. Uvek kada se postigne neko slaganje Ш saglasnost medu ljudima, ЬНо da deo ove ргосе dure predstavlja matematika i1i neki drugi specijali zovani simbolizam, ili пе, OV А SAGLASNOST ЈЕ ро SТIGNUTA KROZ JEZICKE PROCESE, ILI NIJE NI POSТIGNUTA. Као sto smo vide1i, eksplicitno poznavanje jezic kih procesa ротоси kojih se saglasnost postize nije neophodno da Ы se izvesna vrsta saglasnosti postigla, .a1i svakako ПЈ пе smeta u tome. Stavi8e, 8to је kom plikovanija i teza materija, tim vise takvo znanје pred- 5tavlja znacajnu роmос, sve do tacke - а ја naslu .сијет da је moderni svet blizu njenog dostizanja - - kada ovo znanje postaje ne samo ротос, vec i пеор· Jezik, misao i stvamost 143 hodnost. Оуа situacija moze biiti uporedena sa pomor skom navigacijom. Svaki brod koji plovi u krilu је planetarnih sila; ipak i decak Ы mogao da vodi svoju malu barku ро luoi bez pomoCi geografije, astronomij�, matematike ili medunarodne politike. Medutim, za ka petana prekookeanskog broda odredeno poznavanje ovih predmeta је od sustinskog znacaja. Kada su lingvisti doS1i u mogucnost da паиспо i kriticki ,ispitaju ve1iki br:oj jezika ciji se obrasoi те dusobno veoma razlikuju, njihova referentna osnova se prosinila. опј su иоеШ da neke ројауе koje su bile sma trane univerzalnim nisu takve, i u njihov vidokrug usao је citav red поујЬ znacajnih Cinjenica. Utvrdeno је da pozadinski lingvisticki sistem svakog jezika (dru gim reoima, njegova gramatika) nije Cisto reproduktivni instrument za izrazavanje ideja, уес је vise sam instru ment za oblikovanje ideja, program i vodic mentalne aktivnosti individue, пјепе analize impresija i sinteze njenog mentalnog poseda:.t9rmulacija ideje Ilti�-1!� уШш.-рrocе5, strogo. FaCiol1aJan 11 starom smi&� veL је. deo posebne graтatikel-j razHkujese.. Ilekada.IЩ1.15L . а .E.�]{.�yrlo mnogo, .1,l Q�virima razIicitih gramatika:.. Љ аnaliziгащ<:>prirooo dш linii�. kQ1�.љu zasek1i naSi . mаtегЩi je�jcj .. Kategorije i tipove koje izolujemo iz sveta pojava пе nalazimo tamo zato 5to опе smesta ра daju u оСј svakom posmatracu; Ьа nasuprot tome, svet је predstavljen u kaleidoskopskom toku impresija, koje treba da budu organizovane ротоси па5е svesti - а to znaci uglavnom роmоси lingvistickog sistema u nasoj svesti. Мј razvrstavamo prirodu, organizujemo је u pojmove i pripisujemo znacenja па пасin па koji to radimo najve6im delom zato 5to sudelujemo u spo razumu da cinimo tako - sporazumu koji vazi za celu nasu gOVOI1IlU zajednicu i koji је kodifikovan obrasai та na5eg jezika. Ovaj sporazum је, пагаvno, imршсitan 144 Bendiamin Li Vort i neiskazan, ALI NJEGOVI USLOVI SU APSOLUTNO ОВА VEZNI. Ne mozemo uopste govoriti izuzev putem usvajanja organizacije i klasifikacije podataka koje spo razum diktira. Ova cinjenica је vrlo znacajna za modernu nauku, јег znaci da nijedan pojcdinac пјје slobodan da apso lutno nepristrasno opisuje pI1irodu, vec је prinuden da upotrcbljava izvesne пасјпе interpretacije, cak i ako sam о scbi mis1i da је potpuno sloboda.n. Osoba koja је najbliza slobodi и ovom smislu, Ыо Ы lingvist koji poznaje vrl0 mnogo jako razliCitih 1ingvistickih sistema. A1i do sada nijedan lingvist пјје Ыо u takvom polozaju. Tako smo dоsli dоЦ9уоg pcincipa relatiYllQsti, koji kaze d�9in1JitraCi nisu vQ Pogledajmo nekoliko primera. U engleskom (Ј drи gim indoevropskim jezicima) veCina reci moze biti podeljena u dve klase, koje imaju razliCite gramaticke i logicke osobine. Klasu 1 nazivamo јmепјсата, па primer »kuca«, »svetlost«; klasu 2 gIagolima, па primer »raditi« , »trcati« . Mnoge reCi iz jedne od ovih klasa mogu па sekundaran паСјп delovati kao reci druge 146 BendZamin Li Vorf klase, па primer, »rad«, »trcanje«, ili »svetleti«,*) аН па primarnom nivou, ova podela па klase је apsolutna. Prema tome, nas jezik пат daje dvopolnu podelu рп rode. Ali sama priroda nije polarizovana па taj паСin. Лkо se kaze da su »udariti«, »okrenuti«, »trcati« gla go1i, zato 510 oznacavaju prolazne i1i kratkotrajne doga daje, to jest, akcije, zasto је tada rec »pesnica« ime nica? Опа је takode prolazan dogadaj. Zasto su »тu пја«, »iskra«, »talas«, ,.kovitlac«, »kucaj«, »plamen«, )>oluja«, »faza«, »ciklus«, »grc«, »sum«, »emocija«, ime nice? Sve su to prolazn.i dogadaji. Ako su »eovek« i »kuca« imenice Zato sto su dugotrajni i stabilni doga daji, to jest, stvari, sta tada »cuvati«, »pripadati«, »si riti se«, »uzdizati se«, »nastavljati«, »trajati«, »rasti«, »stanovati« traze теаu glagolima? Ako neko prigovori da su »pripadati« i »posedovati« glagoli, zato sto su pre stabilni odnosi nego stabilni opazaji, zasto Ы tada »rav noteza«, »pritisak«, »tok«, »mir«, »grupa«, »nacija«, »drustvo«, »pleme«, ),sestra«, ili bilo koji drugi termin srodstva bili medu imenicama? Tako се se naci da NAMA dogadaj znaCi ,юпо 5to па5 jezik klasifikuje kao glagol« ili neku analogiju izvedenu iz toga. Takode се se vide1Ji da nije moguce definisati »dogadaj«, ),stvar«, »objekt«, '>odnos«, i tako dalje, ротосu pri rode, vec da njihovo definisanje uvek predstavlja zao bilazni povratak gramatickim kategorijama jezika ko јјт govori опај ko daje ovakve definicije. U jeziku Hopija, ),тunја«, »talas«, »plamen«, »те teor«, »kolut dima«, »kucaj«, jesu glagoli - jer doga аајј пшпо kratkog trajanja пе mogu biti nista drugo *) Da Ы јеdnа rec delovala u takvom sekundarnom smislu, опа u nasem jeziku trpi odredene рготепе /па primer, svetlost - svetleti/, по и engleskom se imenica i glagol cesto ne razlikuju u leksickom smislu /na primer,' »(а) light« postaje »(to) light«/ (Prim. prev.). Jezik, misao i stvarnost 147 sem glagola. »Qblak« i »oluja« su Ыiш donje graniсе trajanja za imenice. Као Мо ујОјто, hopi t.1stvarj vrsi klasifikaciju dogadaja (Пi jezickih izolata) па osnovu tipa trajanja, sto је strano nasem nacinu mi51jenja... Sa druge strane, u jeziku nutka (Nootka), kojim se: govori па vankuverskom (Vancouver) ostrvu, sve Ы пат reci izgledale kao glagoli, ali ustvari tqmo пе ро-. stoje klasa 1 i klasa 2; radi se о monistickom pogledu па svet koji пат daje samo јеdnи klasu za оЬе vrste dogadaja. »Киса se pojavljuje« ili »kuCi se« jeste nacin da se kaze »kuca«, bas u istom smislu kao 8to se kafe »pojavljuje se plamen« ili »gori«. Nama оуј termini izgledaju kao glagoli zato 5to se тепјаји u sk1adu sa vremenskim razlikovanjem, ili razlikovanjimu koja se ti си trajanja, tako da odredeni sufiksi koji se dodaju reci za dogadaj kuce сјпе da опа znaci dugotrajnu kucu. privremenu kucu, buducu kucu, kucu koja је bila, kucu koja pocinje da bude kuca, i tako dalje. Норј јта jednu јтепјсu koja pokriva svaku stvar i1i Ысе koje leti, sa izuzetkom ptica, Сјја se klasa ozna cava drugom imenicom. Za prvu imenicu se moze reCi da oznacava klasu (KLQ - Р) - klasa letecih objekata minus ptice. Hopi zaista zovu insekte, avion i pilota istom reCi, i пе osecaju nikakvu te5kocu zbog toga. Naravno, tek predoeena konkretna situacija iskljucuje mogucu zbrku u vezi sa уеота disparatnim Clanovima s.iroke 1ingvisticke klase, kakva је klasa (KLQ - Р). Оуа klasa пата izgleda suvise velikom i obuhvatnom, ali i nasa klasa »sneg« Ы tako izgledala nekoJ.n Eskimu. Мј imamo samo jednu rec za sneg koji рада, sneg па tlu, sneg koji је cvrst kao led, sneg koji se topi, sneg koji veje - та kakva ЬИа situacija. Qva sveobuhvatna rec Ы za Eskima bila skoro nezamisliva. ОП Ы rekao da su sneg koji pada, sneg koji se topi, itd., i орaZзјпо i operacionalno razliciti, i da predstavljaju sasvim razli- 148 Bendzamin Li Vorf o:ite stvari. Оп za пјЉ, kao i za dПlgе vrste snega, upo trebljava razlicite reci. Asteci su cak оtШi dalje nego mi, аН u suprotnom sтеПl; oni oznacavaju i »hladno« OBJEKTIVNO POUE . GOVORNIK SLUSALAC PRIКдZ ТЕМЕ, (POSIUALдC) (i'RIMALдC) ТR!:АNЩ .ТА.ЕСЕ OSOВE SIТUACIJA 1. ENGLESКI: ·.он ТАСI U ОУОМ MOMEHТU. НОРI: .WAAI. (ТАСДНЈЕ, ! ISKAZ О CINJENICI) .WAA 1. (ТАСДНЈЕ. ISКдZ О CINJENIClj OBJEKTIVNO POLJE PRAZNO NEMA TRCANJA SIТUACIJA 2 ENGLESKI: -он ТАСI U OVOМ MOMENTU· HOPI: -WAAI. (YRCANJE, ISКдZ О CINJENICI) · SITUACIJA 3 ENGLESКI: .ОН ЈЕ ТАСДО. HOPI: -ЕАД WARI. (ТАСА· NJE, ISKAZ О CI· NJENICI, РО SECANJU) OBJEKTIVNO POUE PAAZNO . SITUACIJA 4 ENGLESKI: .он "ёЕ- tАсАfi�--"- HOPI: .WAAIKNI. (ТАСД· NJE. ISKдZ О ОСЕ· КlVANJUJ OBJEkrlVNO РОШ PAAZNO SIТUACIJA 5 ENGLESКI: .он TACI. (NPA ON ЈЕ ТАКдСI .WARIKNGWE. (ТА. CANJE. STAV О OBJEКYIVNO POUE PRAZNO ZAКONIТOSTI) SLIKA 3. Razlika izmedu »temporalnog« jezika (engleski) i »bezvremenog« (hopi), Опо 8to su za engleski razlike u vremnu, za Ьорј su razlike и vrsti validnosti. * ----- *) U situacijama 1 i 2 и engleskom se upotrebljava sadasnje trajno "reme, koje oznaca"a ga se radnja odi· gra"a и momentu и kome se о пјој govori. BuduCi da u srpskohrvatskom ovo vreme пе postoji, recenica »Не is running« prevedena је kao »Оп trci и ovom momentuc· (Prim. prev.). Jezik, misao i stvarnost 149 i »sneg« i »led« ротоеи јеdnе reci koja ima razliCite zavrsetke; »led« је imenicki oblik; »bladno« је pridev skii oblik; а »sneg« је »ledena magla«. Опо 5to najvise iznenaduje jeste otkrice da оЬи· hvatne generalizacije zapadnog sveta, kakve su »vreme«. »brzina« i »materija«, nisu bitne za konstrukciju јеdnе dosledne s1ike univerzuma. Psihol05ka iskustva koja mi razvrstavamo pod ove stavke time nisu, naravno, razo rena. Pre Ы se moglo reci da kategorije izvedene iz drugih vrsta iskustava preиzimaju vladavinu пad kos mologijom, i izgleda funkcionis·u isto tako dobro. Hopi Ы se mogao nazvati bezvremenim jezikom. Оп poznaje psiholoSko vreme, koje је vrlo s1iCno Bergsonovom »trajanju«, аН је ovo »vreme sasv�m razliCito od mate matickog vremena, Т, koje upotrebljavaju па5Ј fizicari. Меаи karakteristicnim osobinama vremena kod hopija jesu i te da Опо varira sa svakim posmatracem, da пе dozvoljava simultanost, i da Јта nиlte dimenzije, to jest, da пе moze biti dato brojem koji је veCi od jedan. Hopi пе mogu da kazu >>ostao sam pet dana«, vec је dino »otisao sam petog dana«. Rec koja se odnosi па ovu vrstu vremena, kao 5to је гес »dan«, пе moze imati mnozinu. Zagonetna slika koja је data (s1ika 3.) pruziCe interesantnu intelektualnu vezbu svakome опот ko Ы zeleo da prouci пасin па koji glagol hopija funk cionisu bez glagolskih vremena. Ustvari, jedina praktic па upotreba nasih glagolskih vremena, u recenicama sa jednim glagolom, jeste da se razlikuje pet tipicnih si t.uacija koje su simbolicki predstavljene па slici. Bez vremeni glagol hopija пе razlikuje sadasnje, proslo ј buduce vreme samog dogadaja, a1i тога uvek da poka zuje koj;i od sledecih tipova validnosti GOVORNIK рп daje iskazu: (а) izvestaj о dogadaju (situacije 1, 2, i 3. па slici); (Ь) oeekivanje dogadaja (siatuacija (4); (с) ge neralizacija iIi zakonitost о odredenim dogadajima (si- 150 Bendzamin Li Vorf tuacija 5). Situaciju 1 u kojoj su govornik i slusalac u kontaktu sa istim objektivnim роIјет, па!; jezik deli па dva stanja, lа i lb, koja se nazivaju sadasnjost od nosno buducnos.t. Ova podela је nepotrebna u jeziku koji jemci da је odredeni iskaz izvestaj.*) Gramatika hopija, ротоси svojih oblika koji se nazivaju vidovi i naCini, takode omogucuje da se lako razlikuju trenutne, produzene i ponovljene pojave, kao i da se oznaci stvarni sled dogadaja о kojima se izve stava. Na taj пасin univcrzum moze da se opise bez pribegavanja ројти dimenzionalnog vremena. Kako Ы funkcionisala fizika konstituisana па ovaj nacin, bez Т (vremena) u svojim jednacinama? Koliko ја mogu da vidim, savrseno, mada Ы naravno izislcivala drukciju ideologiju (metafiziku) i, mozda, drukCiju matematiku. Prirodno, V (brzina) Ы takode morala da bude пари stena. Hopi пета rec koja је u pravom smislu ekviva lentna nasim recima »brzina« Ш »hitar«. Ovi termini se оЫспо prevode ротоси reci koja oznaeava >�inten zivno« ili »jako« uz neki glagol kretanja. 1 upravo је ovde kljuc za razumevanje nase nove fizike. МоМа се то morati da uvedemo novi termin 1, intenzitet. Svaka stvar ili dogadaj се imati neko 1, bilo da se radi о do gadaju i1i stvari za koje smatramo da se krecu ili da samo postoje i traju. МоМа се ispasti da је l' elek trncnog паЬоја voltaZa iИ potencijal. Satove сето иро trebljavati da тегјто intenziteta, i1i bolje геСј, RELA ТIVNE intenzitete, jer Ы apsolutni intenzitet bilo cega Ыо besmislen. Nas stari prijatelj, ubrzanje, Ысе jos tamo, ali bez sumnje pod novim imenom. Mozda сето *) Naime, posto gQi'юrnik i slusalac dele isto vizuel по polje, а slusalac zna da odredeni iskaz predstavlja izve staj, оп се, ukoliko пе vidi pojavu о kojoj se izvestava. automatski znati da se гащ о песет sto se dogodilo u рго- ' slosti (prim. prev.) Jezik, misao i stvarnost 151 ga zvati V, пе podrazиmevaju6i brzinu, nego уаПгanје. Verovatno сето smatrati da svi porasti ili akumulacijo predstavljaju V. Ne bismo imali ројат tempa и уге menskom smislu, jer kao i b�jna, tempo uvodi mate maticko i 1ingvisticko vreme. Naravno, znamo da su sva merenja odnosi, ali merenje intenziteta putem рогеае пја sa standardnim intenzitetom sata, ili nekog planetar. nog fenomena, пе tretiramo kao odnos, nista vise nego 5to tako tretiramo daljinu dobijenu рогеоепјет sa те trom. Naucnik iz druge kulture, koja upotrebljava vre те i brzinu, уеота Ы пат tesko mogao оуе ројтоуе uciniti razumljivima. Mi bismo govorili о intenzitetu neke hemijske reakcije; оп Ы govorio о пјепој brzini iИ пјenоm tempu, za 5to bismo mi najpre misli1i da su samo reci za intenzitet и njegovom jeziku. Na isti па cin, оп Ы. prvo mislio da је intenzitet samo nasa rec za brzinu. и pocetku bismo se slagali, kasnije bismo poceli da se raziIazimo, i па kraju Ы пат mozda sva nulo da ustvari upotrebljavamo razliCite sisteme racio nalizacije. Оп Ы uvideo da је veoma tesko posti6i da mi shvatimo sta оп stvarno podrazumeva pod brzinom hemijske reakcije. Mi пе bismo јтаli nikakvih odgova raj uCih reCi. МоЫа Ы оп pokU5ao da objasni оуај ројаm dovodeci ga и vezu sa konjem и trku, i sa raz1i kom izmeau dobrog konja i loojog konja. мi bismo, sa nadmenim smeskom, pokU5ali da ти objasnimo da је оуа analogija takode stvar razlicitih intenziteta, van ko jih пета mnogo slicnosti izmedu konja i hemijske re akcije и ерruуеМ. Ukazivali bismo па to da se konj u trku krece и relativnom smislu и odnosu па tlo, dok је mateI1ij a u epruveti nepokretna. Brzi razvoj naseg osecanja za perspektivu mogao Ы biti znacajan doprinos паисј sa lingvistickog stano vi5ta. Necemo уВе т06ј da gledamo па nekoliko sko- 152 Bendzaтin Li Vorf rasnjih dijalekata indoevropske porodice, i па raciona lizatorsku tehniku razradenu ро njihovim obrascima, kao па vrhunac evo1ucije ljudskog uша, niti па nji· hovu sadasnju rasprostranjenost kao па rezultat vece sposobnosti и borbi za opstanak Ш bilo cega drugog izuzev izvesnog niza istorijskih dogadaja - dogadaja koj� se mogu nazvati srecnim jedino sa uskih paro hijskih pozicija favorizovanih ucesnika. Ovi dijalekti, i naSi misaoni procesi s njima, ne mogu vise biti ро smatrani kao ne5to 5to pokriva celokupnu lestvicu razuma i znanja, vec samo kao јеdnа od konstelacija u galaktickom prostranstvu. Stvarna predstava о neve rovatnom stepenu raz1ika и jezickim sistemima koji pokrivaju nas globus budi neizbezno osecanje da је ljudski duh neshvatljivo star; da nekoliko hiljada go d:inа istorije о kojoj govore pisani spomen.ici nije msta vece nego јеdnа tacka па ska1i koja mегј nase proteklo iskustvo па ovoj planeti; da dogadaj u ovim posled· пјim milenijumima пе znaee nista u evolucionom smi· slu, i da ljudska rasa tokom poslednjih milenijuma пјје uCini1a nag1i skok niti postigla neku impresivnu sintezu, vec se samo malo poigrala sa nekoliko lingvistickih formula i pogleda па ргiгоdu, nasledenih iz neizrecivo duze proslosti. Ipak, niti ovo osecanje ni oseeaj zavis nosti svega sto znamo od jezickih instrumenata koji su i sami u ve1ikoj meri nepoznati пе treba da obes hrabre nauku, vec рге treba da podstaknu skromnost koja karakterise pravi naucni duh, i tako stanu па put опој aroganciji umа koja ometa istinsku паиспи radoznalost i nepristrasnost. VI JEZICI 1 LOGIКA U engleskom jeziku, recenice »1 pull the ЬгanсЬ aside« /»ја sklanjam granu u stranu«/ i »1 have an extra toe оп ту foot« /ја јтат jedan prst vise па nozi«/ imaju malo slicnosti. Ostavljajuci ро strani za menicu koja predstavlja podmet i oblik sadasnjeg vre mena, sto su zajednicke karakteristike koje proii.zlaze iz uslova engleske sintakse, mozemo da kazemo da ni kakva slicnost пе postoji. U svakodnevnom, ра eak i паиспот govoru, rekli bismo da su ove гееСniсе razli cite zato 5to govore о stvarima koje se sU5tinski razli· kuju. Tako Ы Ыо sklon da tvrdi gospodin Prosecni, zastupnik prirodne logike. Moguce је da Ы se i for malna logika starijeg tipa saglasila sa пјат. Stavise, ako se obratimo nekom nepristrasnom паиспот posmatracu sa engleskog govornog podrucja i zamolimo ga da izvrsi direktna posmatranja slucajeva ove dve pojave da Ы video петаји li опе тоЫа nekj elemenat slicnosti koji smo mi prevideli, оп се vise nego verovatno potvrditi izjave gospodina Prosecnog i formalnog logicara. Posmatrac kome smo se obratili da izvrsi ovaj test mozda пе gleda па stvari bas па isti nacin kao logicar stare skole, i mozda пе Ы Ыо razo сагап kada Ы utvrdio da ovaj пјје u pravu. Ipak оп је prisiljen da tuzno prizna svoj neuspeh u tome. »Ја ЬЉ voleo kada bih mogao da vam izadem u susret«, 154 Bendzamin Li Vorf reCi се оп, »ali та koIiko sam nastojao, nisam mogao da otkrijem bilo kakvu slicnost medu ovim pojavama«. Sada vec па�а tvrdoglava priroda РoCiпје da se budi. Pitamo se da li Ыса sa Marsa takode пе Ы videla nikakvu slicnost. No tada пат lingvist pokazuje da nije neophodno ici cak do Marsa. Nismo jos pregledali пј ovu planetu da bismo videli da li svi njeni mnogo brojni jezici klasifiktljtl pomenute pojave tako dispa ratno kao !\to to cini nas govor. Nalazimo da и jeziku �oni ovi iskazi glasc ni- Z'Bawa-'kо-n-а, odnosno ni-l' -Bawa-ko- Bite (В ovde oznacava th kao и »thin«, а аро strof pauzu za иzјтапје vazduha). Ove гесепјсе su veo та slicne; и stvari опе se razlikuju samo и poslednjem delu. �tavi�e, и �oniju је uglavnom pocetak konstrиk- 'PEGAV .. МАСКА. PEGAVA MД�КA 1. 3 ... А )�+U'И ? + 1 • 11 2. 38. SLlКA 4. Ovo 5to је sugerirano па slici predstavlja izvesne lingvisticke pojmove koje, kako је objasnjeno u tekstu" niје lako definisati. Jezik, misao i stvarnost 155 cije опај deo koji је vazan i nagla5en. ОЬе reeenice pocinju sa ni- (»ја«), 5to је samo prefiks. Tada dolazi zaista vaZnа kJjucna rec, l' 8awa, uobicajeni soni termin koji oznacava racvast oblik, kao Ьг. 1 па slici 4. О sle decem elementu -'ko пе mozemo biti sigurni, аН оп se slaZe ро obliku sa jednom varijantom sufiksa -a'kw ili -a'ko, koji oznacava drvo, zbun, neki deo drveta, granu, Ш bilo sta tog opsteg ob1ika. U prvoj recenici. -n- znaCi »akcijom ruke«, i moze predstavljati ili rucno uzrokovanie osnovnog stanja (racvastog oblika), i1i пје govo pojacavanje, iIi i jedno i drugo. Poslednje -а znaci da subjekt (»ја«) vrsi radnju па odgovarajucem objek tu. Otuda prva recenica znaci »ја uklanjam to (nesto JEZJK ЭОNI + -t.Р'' + -п· + .0 .. nl-kwalkwi·t.pi..,.·o MESTO NA:AKCIJOМlUZROKOVATIIJA GURAM NJEGOVU GLAVI . I3�KI;. .>NAP'�UQQM GLAVU NдZдD а •• I •• 1 (о, _ •• Н) STANJE SJLE 1 ПЕАКСЈЈА, �� �I��дZдD, ODBIJA- + -"о· + ·to- ,. n1-k ..alk·ho-IO .. ... МЕЗТО NA UZROKOVATI iA GA ISPUSTAM U POVASINI УООЕ Nд NEZIVOM VODU. А ONO РШТА (POJAVUUJE SE NA POVRSINlj SLlКA 5. Engleske гееешсе ,.ја guram njegovu glavu па· zad« i ,.ја ga ispu8tam и vodu, а опо pluta« su razliCite. Ali и soniju odgovarajuCi iskazi su veoma slicni, 8to istice cinjenicu da anaЫ.za prirode i klasifikacija do�adaja kao slicnih, ili kao neceg 8to pripada istoj kategonji (logika). jeste pod vlaiicu gramatike. 156 BendZamin Li Vorf kao grana nekog drveta) otvarajuci i razdvajajuCi ga jos vise tamo gde se ono racva«. U drugoj recenici sufiks - е ite znaci >юdпоsеCi se па nozne prste«, а od sustvo drugih sufiksa znaci da subjekt ispoljava ovo stanje па svojoj vlastitoj Iicnosti. Prema tome, ova recenica moze da znaci samo »ја imam jedan noZni prst viSe koji se racva kao grana od jednog normalnog noznog prsta«. Logicari i posmatraCi iz plemena Эопi klasifiko vali Ы dve pomenute pojave kao sustinski slicne. Nal posmatrac, kome govoI1imo sve ovo, ponovo usredsre аије svoje instrumente па te dve pojave i па svoju radost odjednom uvida oCitu slicnost medu njima. Slika 5. blustruje jednu slicnu situaciju: reeenice »1 push his head back« /»ја guram njegovu glavu nazad«/ i »1 drop it in water and it floats« /»ја ga ispustam u vodu, а ono pluta«/, iako su vrlo razlicite u engleskom, u soniju su slicne. Qvo stanoviste lingvisticke relativ nosti menja izjavu naseg gospodina Prosecnog: umesto da kaie »recenice su raz!icite zato sto govore о razlici tim Oinjenicama«, оп sada rezonuje: »cinjenice su raz- 1icite govornicima kojima njihova jezicka pozadina pru za razliCitu formulaciju tih cinjenica«. Qbrnuto, engleske recenice »The boat is grounded оп the beach« /»Сатас је nasukan па obali«/ i »The boat is manned Ьу picked тen« Ibukvalno: »Сатас је, upravljan od odabranih ljudi«, ustvari: »Сатсет ир ravlja odabrana posada«/ izgledaju nam prilicno slicne. Svaka se odnosi па сатас; svaka govori о odnosu сат са prema grugim objektima - ili је to NАЭА prica. Lingvist Ы pokazao paralelizam u gramatickim obras cima па sledeci naCin: »The boat is xed preposition у« /»Сатас је xan predlog у«/. Logicar Ы mogao da svede analizu lingvista па »А је u stanju х u odnosu па у«, а potom тоЫа па fA = xRy. Takvi simbolicki metodi Jezik, misao i stvarnost 157 vode do plodnih tehnika racionalnog игес1еГја, !'itimu. ИSи па8е тј81јепје i pruzaju vredan uvjd u stvari. Ipak. trebalo Ы da shvatimo da slicnosti i razlike U original пјт гесепјсата, podvedenim pod pomenute fprmule, za vise od izbora maternjeg jezika, te da se ospbine toga. jezi:ka u krajnjem izvodu odrazavaju u vidu svojstava strukture u zgradi logike i matematike koju podizemo. U jeziku nutka sa ostrva Vankuver, ргуј iskaz о сатси glasi tШl-is-mа, а drugi, lash-tskwig-ista-ma. Prvi se tako moze shematski pirkazati kao I-П-та, а drugi kao ПI-IV-V-та. опј su sasvim razliCiti, јег је ро slednje -та samo znak indikativa treceg lic као mehanicka smesa. Smesa. kao i voda u kojoj је planinar skuvao svoj obrok. moze biti sastavljena od gotovo bilo cega i опа пе izaziva nikakvu radikalnu pro тепи u spoljnom izgledu samog materijala. Hemijsko једјпјепје. s druge strane. moze biti sastavljeno jedino iz medusobno odgovarajucih sastojaka, а rezultat moze biti пе prosto nekakva ka�a уес pregrst kгistаlа ili оЬ· lak dima. SJicno tome, tipicne kombinacije u 50niju i nutki cini se да opcri5u recnikom termina izabranih пе toliko s obzirom па korisnost njihovih neposrednih referencija koliko гадј пјјЬоуе sposobnosti da se suge stivno kombinuju jcdni s drugima па raznovrsne па cine koji izazivaju nove i korisne predstave. Оуај pri сјр terminologije i пасјп analiziranja dogac:taja izgleda da је nepoznat u jezicima koji su пата bLiski. Analiza prirode sve do osnovnog recnika sposob nog za ovu vrstu kreativne rekombinacije jeste опо 5to је najizrazenije u polisintetickim jezicima kao sto su nutka i 50ni. Njihovo karakteristicno obelezje пјје, kako neki lingvisti misle. u cvrstini ili postojanosti kombinacija. soni termin l'eawa ы verovatno mogao da bude iskazan i sam. a1i Ы tada znaCio »to (ili пе sto) је racvasto((. iskaz koji daje malo nagovestaja опјћ поујЬ znaeenja koja nastaju iz njegovih kombinacija - - bar za nas um ili nas tip logike. soni i nutka пе poseduju iskljucivo hemijski tip sinteze. Oni uveliko upotrebljavaju i јеdnи povrsniju vrstu sintakse koja, medutim, пета osnovni strukturalni prioritet. cak ј nasi indoevropski jezici nisu u potpunosti Шеп! ovog hemijskog metoda. аН oni retko grade recenice ротоси njega. рюfaјu slab nagovestaj njegovih mogucnosti i daju strukturalni prioritet drugom metodu. U tom smi slu bilo је sasvim prirodno da Aristotel zasnuje nasu tradicionalnu logiku u potpunosti па оуот drugom те todu. Jezik, misao i stvarnost 159 Da napravim sada drugu analogiju, пе sa hemijom vec sa umetnoscu - i to likovnom umetnoscu. Posma tramo neku dobru mrtvu prirodu i Cini пат se da vi dimo sjajnu porcelansku сјпјјu i paperjastu breskvu. Ipak, analiza koja Ы od nas sakrila сеНпu slike - kao kada bismo је pazljivo razgledali kroz jedan mali izrez па nekom kartonu - otkrila Ы пат jedino cudno obli kovane mrlje Ьоје i пе Ы пат evocirala Сјпјјu i voce. Sinteza koju ova slika prikazuje је verovatno bliska hemijskom tipu sintakse i moze da ukaze па bitne psiholoske momente koji ulaze i и umetnost i и jezik. S druge strane, mehanicki metod и umetnosti i jeziku moze se predstaviti crtezom br. ЗА па slici 4. Prvi ele menat, polje pega, odgovara pridevu »pegav«, а drugi odgovara јтепјсј »macka«. Kada ih sastavimo dobijemo »pegava macka«. Uporedimo ovo sa tehnikom prika zanom ротосu crteza br. ЗВ па slici 4. Ovde figura koja odgovara »macki« јта sama ро sebi samo neko nejasno znасепје - mogli bismo reci »nesto sto lici па epolete«, - dok је prvi elemenat јо!; nejasniji. Ali kada su kombinovani oni podsecaju па neki ci1indrican predmet, kao sto је livena cev. Опо sto је zajednicko оЬета ovim tehnikama је ste sistematska sinteticka upotreba obrazaca, а to је takode zajednicko i svim jezickim tehnikama. Ја sam stavio znakove pitanja ispod elemenata crteza ЗВ па slici 4 da bih istakao teskocu nalazenja paralele u engleskom jeziku i cinjenicu da ovaj metod ро svoj ргiliсј nije poznat и tradicionalnoj logici. Ipak, ispiti vanja drugih jezika, i mogucnost izgradnje novih tipova logike па koju su ukazali savremeni logicari, sugeriraju da ova materija moze biti od znacaja za savremenu nauku. Novi tipove logike mogu пат postepeno pomoei da razumemo kako пат se to cini da se elektroni, brzina svetlosti i druge komponente materije kojom se bavi 160 Bendzamin Li Vorf fizika ponasaju nelogicno, i1i kako to da fenomeni koji se rugaju cvrstom zdravom razumu nedavne proslosti mogu i pored toga biti stvarni. Moderni mislioci su odavno ukazali па to da је takozvani mehanicisticki nacin misljenja dospeo u corsokak pod velikim granic nim problemima nauke. А osloboditi se ovog пасјпа misljenja је izvanredno tesko u situaciji kada петато jezicko iskustvo nijednog drugog, i kada cak i nasi najnapredniji logicari i matematicari пе pruzaju Ыlо koji drugi - sto oni jasno i пе mogu bez jezickog isku stva. Jer mehanicisticki nacin misljenja тоЫа је samo tip sintakse koji је prirodan za svakodnevnu upotrebu zapadnih indoevropskih jezika od strane gospodina Рго secnog, а koji su Aristotel i njegovi srednjovekovni i moderni sledbenici ucvrsti1i i pojacali. Као 5tO sam rekao u Clanku »Nauka i lingvistika«, nedostatak Ыlо kakvog парога ргј govoru i nesvesni пасјп па koji usvajamo оуи aktivnost u ranom detinj stvu navode nas da govor i misljenje smatramo песјт 5tO је potpuno jednostavno i prozirno. Sasvim prirodno osecamo da oni otelovljuju oeevidne zakone тј51јепја, jednake za sve ljude. Mi znamo sve odgovore! АН kada ih podrobno ispitamo, oni postaju zamagljeni odgovori. Govor upotrebljavamo da bismo postigli saglasnost о odredenom predmetu: ја kazem »тоlјт zatvorite vra ta«, i тој slusalac i ја se slazemo da se rec »vrata« odnosi па odredeni deo па5е оkоИпе, i da ја zelim da se ostvari izvestan rezultat. Nasa objasnjenja kako ро stizemo ovo razumevanje, mada su sasvim zadovolja vajuca па svakodnevnom drustvenom рlапи, zapravo о;е svode па dalja slaganja (stavove) о istom predmetu (vratima, i tako dalje), koja se sve vi5e i vise prosiruju stavovima о drustvenim i 1icnim potrebama koje nas navode da komuniciramo. U ovome пета zаkошl mis lјепја. Ipak, strukturalne pravilnosti nasih recenica Ј ezik, misao i stvarnost 161 omogucuju пат da osetimo ove zakone NEGDE u poza· dini. Jasno је da objasnjenja razumevanja neceg kao sto је »i tako ti se ја dignem ра ти kazem, znas, ka zem ti ја пјети, slusaj ti, sto ti пе Ы . . . « izbegavaju pravi proces ротоси koga >>оп« i »ја« komuniciramo. Na slican пасјп, psiholosko-socioloski opisi drustvenih i emocionalnih potreba koje primoravaju ljude da ko municiraju sa svojim bliznjima pocesto su samo исепе verzije ovog istog metoda ј, iako zanimljivi, jos uvek izbegavaju pravo pitanje. Slican је i slucaj izbegavanja ovog pitanja skakanjem sa govorne recenice, preko fizi ologije i »s,timulusa«, па drustvenu situaaiju. ZAsTO ovog razumevanja moze ostati jos dugo misteriozno; a1i njegovo КАКО, ili logika razumeva пја - njegova pozadina koja se sastoji od zakona ili pravilnosti - dostupna је otkrivanju. То је gramaticka pozadina naseg maternjeg jezika, koja obuhvata пе sa то nacin па koji konstruisemo iskaze, vec i nacin па koji rasecamo prirodu i rasclanjujemo tok iskustva па objekte i en1:litete о kojima konstruisemoiskaze. Ova cinjenica vazna је za nauku, jer znaCi da nauka MOzE imati racionalnu ili logicku osnovu, cak i ako је to rela tivisticka nauka а пе prirodna logika gospodina Pro secnog. Mada опа moze varirati sa svakim jezikom, а jedna planetarna kartografija dimenzija takve varija сјје moze biti пшпа, ipak је to osnova logike sa zakOo пјта koji se mogu otkriti. Nauka пјје prisiljena da posmatra kako se пјепе procedure misljenja i rezonOo уапја pretvaraju u procese potcinjene pukim drustve nim prilagodavanjima i emocionalnim porivima. StaviSe, ogromna vainost jezika пе moze, ро тот misljenju, biti shvacena kao da пшпо znaci da iza пје ga пе stoji ni8ta od onoga 8to је tradicionalno Ыlо паzivanо »ит«. Моја istrazivanja sugeriraju, kako ја mislШn, da је jezik uprkos svoje vе1ieansfvепе uloge u 162 Bendzamin Li Vorf izvesnom smislu povr�inski ornament па dubljim pro cesima svesti, koji su neophodni pre по 8to dode do bilo kakve komunikacije, signalne aktivnosti, ili simbo lizma, i kojj takode mogu u nuidi da omoguce komu nikaciju (mada пе i pravu SAGLASNOST) i bez pomoei jezika i simbolizma. Termin »povr8inski« uzimam u опот smislu u kome se, па primer, moze reci da su svi hemijski procesi povrsinski u odnosu na dublji sloj fizicke egzistencije, koji mi poznajemo pod razlicitim imenima kao unutar-atomski, elektronski ili subelek tronski. Niko пе Ы ovaj stav uzeo u smislu da је hemija NEVAzNA - u su�tini stvar i jeste u tome da опо 8to је blize povr�ini moze biti vafnije, u odrede пот parkticnom smislu. Cak је moguce da uop�te пе postoji »Jezik« (sa veliko Ј)! Stav da је »misljenje stvar JEZIКA« jeste netacna generalizacija ispravnije ideje da је »mi81jenje stvar razliCitih jezika«. Razliciti Jezlcl su stvarne pojave i mogu biti uop�teni, пе па neku takvu univerzaliju kao 8to је »jezik«, vec па ne8to 8to је bolje nazvati »subjezicko« ili »superjeZJic ko« - i 8to NIJE SASVIM razlicito, cak i ako је u velikoj meri razlicito, od onoga 8to sada zovemo »теп talno«. Ova generalizacija пе Ы smanjila vec Ы pre povecala znacaj medujezickih proucavanja za istraZi vanje ovog podrucja istine. Da Ы razumeli svet zivih vrsta, botanicari i zoo lozi su па8Н da је nuzno da opi�u ove vrste u svakom delu sveta, i da tome dodaju i vremensku perspektivu ukljucujuCi i fosile u ovaj opis. Tada su na�li da је nuzno da porede i razlikuju ove vrste, da ih svrstaju u porodice i klase, da im nadu evoluciono poreklo i izrade morfologiju i klаsШkасiјu. U lingvistickoj nauci u toku је slican poku8aj. Daleki cilj kome ovaj poku�aj tezi jeste nova tehnologija jezika i misli. Veliki napre-, dak postignut је u klasifikovanju jezika na�e planete Jezik, misao i stvarnost 163 u genetske porodice, od kojih svaka vodi poreklo od pojedinacnog prethodnika, kao i u ргасепји takvog razvoja kroz vreme. Rezultat ovoga naziva se »upored па lingvistika». Za buducu tehnologiju misli јо!! је od veceg znacaja опо 8to Ы se moglo nazvati »kontrastiv па lingvistika«. Опа skicira izrazite razlike medu jezi сјта - u gramatici, 10gici i OP8tOj analizi iskustva. Као 8tO sam rekao u pomenutom ogledu, segmen tacija prirode jeste jedan aspekt gramatike - aspekt koji su gramaticari do sada malo proucava1i. Mi rase сато i organizujemo raspored i tok dogadaja onako kako to cinimo u velikoj теп zato 8to kroz nas mater nji jezik pristupamo sporazumu da cinimo tako, а пе zato 8to је sama priroda segmentovana па upravo taj паСјп, dostupan svacijem videnju. Jezici se пе razli kuju samo ро nacinu па koji grade svoje recenice, ve6 i ро tome kako usitnjavaju prnrodu da ы obezbedili ele mente koje се stavljati u ove recenice. Ovo usitnjava пје daje jedinice recnika. »Rec« nije sasvim dobra »rec« za njih; »leksem« је predlozen kao alternativa, а »termin« се biti pogodan za sada. Ротоси ovih vise ili тanје ode1itih termina mi pr.ipisujemo delovima iskustva napola fiktivnu izolovanost. Engleski termini kao 8tO su »пеЬо«, »brdo«, »Ьага«, ubeduju nas da neke neuhvatljive aspekte beskrajne raznolikosti prirode smatramo posebnim STVARIMA, gotovo kao da su sto ili stolica. Tako nas engleski ,i slicni jezici navode da о univerzumu mislimo kao о skupu ргШспо odelitih оЬ jekata i dogadaja koji odgovaraju reCima. Zaista, ovo је implicitna s1ika klasicne fiz,ike i astronomije - da је univerzum u sustini zbirka odvojenih objekata raz liCitih veliCina. Primeri koje su upotrebljavali logicari ranijeg perioda рп bavljenju ovim problemom obicno su пе- 164 Bendtamin Li Vorf srecno izabrani. Оni su bili skloni da odaberu stolove i stolice i jabuke па stolovima kao predtnete provere da Ы pokazaIi predmetoliku prirodu stvarnosti i пјепи potpunu podudarnost sa logikom. tovekove rukotvorine i poljoprivredni proizvodi koje оп kida sa biljaka јтаји jedinstven stepen izdvojcnosti; mozemo da ocekujemo da се jezici iшаti ргiliспо izdvojene tern::line za пјЉ. Pravo рiLапјс jcstc: sta razliciti jezici сјпе, пе sa ovim vestacki izdvojt;nim РI'сdшеtimа, vec sa neprekidnim tokom prirode u пјспот kretanju, njenim Ьојата i promenljivim оЫјсјmа; sa оblасјта, оЬаlата ј sa Је tom ptica? JCI" kako sc utl\'ija nasa segmentacija toka - ргјгоЈс, tim_ Qu tevlmтa�i Iш�а fiZlkаkоsrnоsа�-- . -_.- Ovde nalazimo razlike u segmentaciji i izboru os novnih termina. Мј bismo mogli da izdvojimo nesto u prirodi time 5to kazemo »То је izvor koji -kaplje,( Apaski jezik ./Apache./ gradi ovaj iskaz па glagolu ga: »biti belo (ukljucujuCi bistro, bezbojno itd.)«. Sa рге fiksom nо- u ovo ulazi i znacenje silaznog kretanja: »beliпa se krece nadole«. Tada se dodaje prefiiks to, koji oznacava i »vodu« i »izvor«. Rezultat odgovara па sem izrazu »izvor koji kapljc«, ali sinteticki to је »kao voda, ili izvor, Ьеlша se krece nadole«. Kako је to pot рипо razlicito od naseg пасјпа mi51jenja! Isti glagol ga, sa prefiksom koji znaci »mesto ispoljava odredeno stanje« postaje gohlga: »mesto је belo, cisto; Cistina, ravnica«. Ovi primeri pokazuju da neki jezici јтаји sredstva izгаzаvапја - hemijske kombinacije, kako sam ih ја nazvao - u kojima posebni terminj nisu odvojeni koliko u engJeskom, vec se stapaju u plasticne sinteticke tvorevine. Otuda takvi jezici, koji пе slikaju sliku univerzuma koju Ы karakterisali odvojeni оЬ jekti u istoj тегј kao u engleskom i пјети srodnim jezicima, ukazuju па moguce nove tipove logike i m� guce nove s1ike kos.mosa. Jezik, misao i stvarnost 165 Indoevropski i mnogi drugi jezici pridaju veliku vaznost tipu recenice koji se sastoji iz dva dela, od kojih је svaki izgraden па ро jednoj vrsti reci - sup stantivima i glagoblma - koje ov'i jezici razliCito treti· гаји и gramatici. Као 8to sam pokazao и vec pominja пот ogledu, оуа razlika пЈје izvedena iz prirode; опа је samo rezultat СЈпјепјсе da svaki jezik тога imati neku vrstu strukture, а оуј jezici su шеЫ da iskoriste tu vrstu strukture. Grci, а posebno Aristotel, razradJiJli su ovu raz1iku i иcjnЫi је zakonom razuma. Otada је опа ustanovljena и logici па mnogo razlicitih па Сјпа: subjekt i predikat, vrsilac radnje i radnja, stvari i odnosi medu stvarima, objekti i njihovi atributi, kva:ntiteti i operacije. 1 opet Рod uticajem gramatike, duboko se ukorenHo shvatanje da jedna od ovih klasa moze postojati sama ро sebi, a1i da klasa glagola пе moze postojati bez entiteta druge klase, klase »stvari«, da па пјЈmа visi kao па nekom klinu. Poklic ove ideo logije, >>Otelovljenje је nuzno«, retko је OZBILJNO dovoden и pitanje. Ipak, сео trend moderne fizike, sa naglasavanjem »polja«, tu ideologiju implicitno dovodi и pitanje. Оуа razlika se и nasoj matematici ispoljava и vidu dve vrste simbola - jednu vrstu Ы mogli pri kazati 1, 2, 3, х, у, Z, ••, а drugu +, -, -+-, У, log-, mada s obzirom па О, 1/2, 3/4, Т!, i slicno, тоЫа пе postoji tako stroga podela па dve grupe. Medutim, оуо dvo grupno shvatanje је uvek prisutno и pozadini mislje пја, mada cesto пјје otvoreno izrazeno. Nasi indijanski jezici pokazuju da uz podesnu gramatiku mozemo imati inteligentne recenice koje se пе mogu razbijati па subjekte i predikate. ВНо koji pokusaj takvog razbijanja predstvalja razbijanje nekog engleskog prevoda Ш parafraze te recenice, а пе same indijanske recenice. Isto tako bismo mogli da poku- 166 Bendzamin Li Vorf 5ато da rastavimo odredenu sinteticku smolu nacelu loid i spansku kredu zato 5to se ova smola moze imi tirati mesavinom celuloida i spanske krede. Algonkij ska jezicka porodica, kojoj pripada soni, upotrebljava tip recenice slican nasem subjektu i predikatu, аН daje znacajnu ulogu i tipu koji pokazuju nasi primeri. u tekstu i па slici 4. Besumnje, ni- је u prevodu pred stavljeno subjektom, аН znaci »mој« koliko :i »ј а«, i tako Ы recenica mogla da bude prevedena kao »Моја ruka sklanja granu ustranu« IМу hand is pulling the branch aside/. Ili Ы ni- moglo biti odsutno; da jeste, mi bismo hteli da proizvedemo neki subjekt, kao »оп«, »to«, »neko«, ili bismo za nas engleski subjekt izabran neku ideju koja odgovara bilo kom od оуљ elemenata u soniju. � � E (ii�JEZ1K m t1l � � ON POZIVA LJUDE NA JEZIK NUTKA iieriiJ- - - s КИУд- NO JED дёl - TL'IMSH УА 'IЗ 'ТА МА u I'ONEТSKOJ ТIIANSKII\PCIJII ""'im5 у Q -'isit а -'I�m а SLIКA 6. Ovde su pokazani razliCiti naCini па koje engle ski:i i nutka formulisu isti dogadaj. Engleska recenica pod leze podeli па subjekt i predikat; nutka recenica пе, а јрзk је kompletna i logicna. stavise, nutka recenica predstavlja samo jednu rec, koja se sastoji оо korena tl'imsh i pet Jezik, misao i stvarпost 167 Kada dodemo do jezika nutka, recenica bez sub jekta i predikata postaje jedini moguCi tip izrazavanja. Termin »predikacija« se upotrebljava, ali znaci »гесе пјса«. Nutka пе poseduje razlicite kategorije reCi; пај prostiji iskaz је recenica, i odпosi se па neki dogadaj i1i kompleks dog"tdaja. Dugacke recenice su recenice sastavljene od recenica (slozene гесепјсе), а nisu pro sto recenice sastavljene оо геСј. Na slici 6 prikazana је prosta, а пе slozena nutka геСепјса. Prevod, >>оп poziva ljude па gozbu«, :tazblja se па subjekt i predikat. Ali u originalnoj recenici nije tako. Опа poeinje dogada јет »kuvanje ili pripravljanje jela«, tl'imsh; tada dolazi -уа (rezultat) = »kuvano«; posle toga -'is »jedenje« = = »jedenje kuvane ћгапе«; zatim -ita (»oni koji ci пе«) = »oni koji jedu kuvanu hranu« /eaters of cooked food - bukvalno »jedaci« kuvane hrane/; zatim -'itl (»idenje ро«); i па kraju -та, znak indikativa treceg lica. Sve ovo skupa daje tl'imshya'isita'itlma, 5to odgo vara gruboj paraftazi »оп, ili neko, ide ро (poziva) 'је dace' kuvane hrane«. Engleska tehnika govora zasniva se па razlikova пји dve vestacke klase, klase supstantiva i klase gla gola, i па blpartitnoj ideologiji*) prirode, koja је vec razmatrana. Nasa normalna гесепјса, sa izuzetkom im perativa, тога sadrzati neki supstantiv ispred svoga glagola,**) 5to predstavlja zahtev koji odgovara {Но zofskom, а takode i naivnom ројти vrsioca koji vrsi radnju. Ovo poslednje mozda пе Ы bilo tako da је *) Ovakva upotreba гесј »ideologija« prilicno је пе uоЫсајепа и nasoj terminologiji. Мј bismo svakako pre rekli »metafizika« (РЛm. prev.). ** U srpskoh.t:vatskom jeziku supstantiv ispred gla· gola cesto se izostavlja аН se uvek podrazumeva. Njegovo prisustvo је ustvari oznaceno gramatickim nastavkom gla gola. (Prim. prev.). 168 Bendzamin Li Vorf engleski imao hiljade glagola kao 5to su »drzati«, koji Ы oznacava1i polozaje. Ali veCina nasih glagola sledi tip segmentacije koji iz prirode izdvaja опо 5to nazi vamo »radnje«, to jest, pokretne konture. SledeCi pravilo veCine, mi stoga патесето radnju svakoj recenici, cak i recenici »Ја drzim to«. Vec i пај krace razmatranje се pokazati da »ddati« nije radnja vec stanje relativniћ polozaja. Ipak mi о tome mislimo i cak ga vidimo kao radnju zato sto jezik formu1iSe ovaj izraz па isti nacin kao sto formu1iSe brojnije izraze, recimo »Ја udaram to«, koji se odnose па ро krete i promene. Mi stalno unosimo u prirodu fiktivne delujuce entitete, prosto zato sto nasi glagoli moraju imati sup stantive ispred sebe. Mi moramo da kazemo »to је blesnulo«, ili »svetlost је blesnuIa«, zasnivajuci vrsioca, »to« ili »svetlost«, da Ы obavio опо sto nazivamo rad пјот, »blesnuti«. Ipak, blestanje i svetlost su jedno te isto! Hopi izvestava о blesku ротоси prostog glagola, rephi: »blesak (se pojavio)«. Ne postoji podela па sub jekt i predikat, cak ni sufiks kao -t, u latinskom tona-t »grmk Hopi moze imati i ima glagole bez subjekata, i to је cinjenica koja ovom jeziku moze dati mogucno sti - koje verovatno nikada песе biti razvijene - 10- gickog sistema za razumevanje nekih aspekata univer zuma. Nesumnjivo је da moderna nauka, snazno odra zavajuci zapadne indoevropske jezike, cesto cini опо sto Cinimo svi mi, to jest, vidi radnje i sile tamo gde Ы ponekad Ыl0 bolje videti stanja. S druge strane, »sta пје« је imenica, i kao takvo uiiva vec prestii koji se tradicionalno pridaje klasi subjekta ili stvari; zbog toga је nauka veoma spremna da govori о stanjima ako јој је dozvoljeno da manipulise tim ројтот kao ime nicom. МоЫа Ы bilo bolje kada bismo umesto »sta njima« nekog atoma Ш celije koja se deli mogli da Jezik, misao i stvarnost 169 manipuliSemo, isto tako lako, nekim ројтот koji Ы vise licio па glagol, ali bez skrivenih premisa о vr5iocu i radnji. Ја mogu da saosecam sa onima koji govore »Kazi to obicnim, jednostavnim engleskim ј e1!ikom«, pogotovo kada to 6пе IZ protesta prema praznom formalizmu паЫјапја govora pseudonaucnim recima. АН ogra1lJiaiti тВlјепје jedino па obvasce engleskog, i to posebno па obrasce koji predstavljaju vrhu пас obicnostJi u engleskom, znaoi izgubiti snagu misljenja, koja kada se jednom izgubi пе moze vise nikada biti ponovo stecena. Upravo »najobicni jii« eng1eski sadrzi najveCi broj nesvesnih pretpo stavki о prirodi. U tome је i nezgoda sa shemama kao 5to је Bazicni engleski, gde osakaceni britanski engleski, sa svojim skrivenim premisama koje funkcio пј5и efektnije nego ikad, biva utrapljen svetu koji nista пе sumnja kao sustina samog Razuma. Mi rukujemo cak i nasim jednostavnim engleskim mnogo efektnije ako ga usmeravamo sa stajalista jedne visejezicne sve sti. 1z tog razloga verujem da vizionari buduceg sveta koji се govoriti samo jednim jezikom, bilo da је to engleski, nemacki, ruski ili та koji drugi, neguju pogre эап ideal, i da Ы иСјпili najvecu stetu evoluciji ljud skog ита. Zapadna kultura је kroz jezik паСјпНа pri vremenu analizu stvarnosti i, U odsustvu korektiva. odlucno smatra ovu analizu konacnom. Jedini korek tivi nalaze se u svim onim drugim jezicima koji su tokom еопа nezavisne evolucije doSli do razliCitih, аН jednako logicnih, pГivremenih analiza. U svom vrednom clanku »Moderna lo�ika i zada tak prirodnih nauka« Harold N. Li IHarold N. Leel kaze: »Опе nauke Сјјј se podaci mogu kvantitativno meriti raz�ijale su se najuspe5nije zato sto о struktu ralnim sistemima razlicitim od onih сјје primere ima- 170 Bendzamin Li Vorf то u matematici znamo tako malo. Medutim, mozemo sa sigurnoscu reci da postoje i druge vrste takvih sis tema, jer је napredak logike u poslednjih роЈа veka jasno пkшао па to. Naprektu u mnogim pravcima u naukama koje su danas dobro zasnovane mozemo se nadati ukoliko napredak logike obezbedi adekvnato рао znavanje drugih tipova strukture. Takode mozemo осе kivati da се metodi и mnogim predmetima istrafivanja koji danas nisu strogo паuспј postati takvi kada поуј strukturalni sistemi budu па raspolaganju.« Оуоте se moze dodati da vazno polje za razvijanje оуљ поуљ sistema, blisko ali ipak пе i identiCno sadasnjoj mate matici, lezi u mnogo dubljim istrafivanjima jezika raz licitog tipa nego 5tO је па5 od опЉ koja su do sada vr5ena. vп JEZIK, UM 1 STVARNOST Danas nije potrebna neka narocita ostroumnost da Ы se иоСПо da је nauka, ovaj Ve1iki Otkrovitelj и modernoj zapadпoj ku1turi, sasvim пепаmето dosla do izvesne granice koju пе moze da prede. Stoga pred naukol11 stoje dve alternative. Ili mora da pokopa svoje mrtve, zbije redove i krene napred и sve cudnije pre dele, prepune stvari koje su zaprepascujuce za svest cije је razumevanje okovano obrascima i shemama jedne posebne kulture; ili се postati plagijator svoje vlastite proslosti, kako se jezgrovito izrazio Кlod Но ton /Claude Houghton/. Granica о kojoj је rec bila је и principu predvidena jos и davnoj proslosti, i dobila је ime koje se, zamagljeno mitom, prenelo sve do nasih dana. То ime је Vavilonska kula.*) Jer dugi i herojski napor nauke da bude strikno Cinjenicka па kraju ји је zapleo и zamku neocekivanih Cinjenica ling vistickog reda. Starija klasicna nauka nije nikada pri znavala ove cinjenice, niti se konfrontirala s njima, niti ih razumevala kao cinjenice. Ul11esto toga опе su bile primane па та1а vrata i smatrane sustinom samog Razuma. *) Prema biblijskoj legendi о zidanju Vavilonske kule, Bog је, da Ы osujetio оуај poduhvat ljudi, uCinio da gradi telji роспu da govore razliCite jezike, to jest da prestanu da razumeju jedan drиgoga (Postanje, XI, 1-9) - (Prim. prev.). 172 Bendzamin Li Vorf Опо sto nazivamo »паuспа misao« jeste jedna spe <:ijalizacija zapadnog indoevropskog tipa jezika, iz ko jeg se razvio пе samo skup razliCitih dijalektika, nego i skup razlicitih dijalekata. ОУ! DIJALEKТI SADA ро STAJU MEDUSOBNO NЕRАZUМLЛVI. Na primer, ter-· тјп »prostor« пе znaci, i пе moze da znaCi, istu stvar za psihologa i za fizicara. Cak i ako Ы psiholozi cvrsto <>dlucili da, makar Ыо smak sveta, upotrebljavaju гее »prostor« jedino и опот znacenju и kome to опе fizicari, oni to пе Ы mogli da ucine, bas kao sto i Englezi пе Ы mog1i da upotrebljavaju u engleskom jeziku гес francuskog porekla »sentiment« и istom smi slu и kome Francuzi upotrebljavaju и svom jeziku izraz "је sentiment« koji se slicno pise, ali је funkcionalno sa svim razlicit. Takva situacija пе stvara samo zbrku и ОЫСПЈт detaljima koju Ы jedan prevodilac-specijalista тоМа mogao da razresi. Stvar је daleko zamrsenija. Svaki jezik i svaki dobro sastavljen tehnicki podjezik nose u sebi izvesna stanovista, kao i izvesne shematizovane otpore ргета veoma divergentnim stanovnistima. Ovo је posebno naglaseno и slucajewma kada se jezik ле ро· smatra и svim raznolikostima и kojima se pojavljuje па nasoj planeti, vec se, kao 5to se оmспо desava, uzima zdravo za gotovo, te и tom slucaju subjekt koji misli shvata jednu lokalnu, skoro parohijsku vrstu jezika kao njegovu potpunu celinu. Takvi otpori пе samo da vestacki odvajaju pojedine nauke јеапu od druge; опј takode sprecavaju naucni duh и celini da ucilni sledeci veliki korak и svom razvoju - korak сiјз Ы posledica bila koncipiranje tacki gledista koje su radikaIno nove и nauci, i koji Ы stoga znaCio potpuпi raskid sa tradicijom. Јег izvesne lingvisticke sheme, potpuno urasle и dijalektike nauka, cesto i utisnute u matrice evropske kulture iz koje ove nauke i poticu, Jezik, тisao i stvarnost 173 i dugo obozavane kao Cisti Razum ро sebi - veC su se potpuno izlizale. tak i nauka oseca da su ove sheme nekako nedovoljno 05tre za паиспа posmatranja necega za 5to se moze pokazati da predstavlja veoma znacajne aspekte stvarnosti, i od cijeg uocavanja moze zavisiti celokupni dalji napredak u razumevanju univerzuma. Ргета tome, jedan od veoma vaznih zadataka koji stojri. pred saznanjem koje razvija zapadna ku1tura jeste preispitivanje lingvistJicke osnove njenog паCiпа mislje пја, а i svakog misljenja uopste. Namera koju јтат ргј izlaganju ovog predmeta pred teowfskim auditorijumom пе sastoj;i se u potvrdivanju i:li afirmaciji bilo kojlih teo zofskih doktrina. То cinim vi5e zbog toga 5to mi se Сј,пј da suteozofi spremniji da se oduseve novim idejama nego bilo koja druga grupa ljudi sa kojom sam dolazio u dodir. А тој zadatak је da objasnim јеdnи ideju svima onima koji, ukoliko zapadna kultura prezivi sa dasnji haos varvarizma, mogu sticajem okolnosti da se пааи u vodeeoj ulozi ргј reorganizaciji celokupne bu ducnosti covecanstva. Ideja о kojoj је гес suvise је drasticna da Ы mogla da bude prezentirana u јеdnој jedinoj efektno izrazenoj frazi. Ја ЫЬ је radije ostavio bez јтепа. То је shvatanje da noumenalni svet - svet hiperpro stora i Vi5ih dimenzija - ocekuje da ga otkriju sve nauke zajedno, koje се оп u isti таЬ da ujedini i medusobno spoji. Тај svet ocekuje otkrice koje се prvenstveno biti zasnovano па njegovoj osobini da predstavlja jednu siroku oblast SHEМAТIZQVANIH RELACIJA, koja је neverovatno mnogostruka, а koja ipak pokazuje uoeljivu srodnost sa bogatom i siste maticnom organizacijom JEZlКA, ргј сети ројат је zika ukljucuje i matematiku i muziku, koje su u kraj njem izvodu istorodne sa jezikom. Qva ideja је starija od Platona, ali u isto vreme nova koliko i ideje nasih 174 Bendi.amin Li Vor/ najrevolucionarnijih mis1ilaca. Оnа је implicitna u Vajthedovom /Whitehead/ svetu aspekata shvatanja, i и relativistickoj fizici sa njenim cetvorodimenzionalnim kontinuumom i njenim Riman-Kristofelovim /Riemann, Christoffel/ tenzorom koji sumira OSOBINE SVETA u bllo kojoj tacki-momentu; а jedna od njenih najpro vokatnijih modernih prezentacija, а ро тот misljenju i nајoriginalnijа, nalazi se и delu Uspenskog /Ouspen sky/ Tertium Organum. Sve 8to imam da kaZem па ovu temu, а 8to moze da bude novo, tiee se PREDOSE cANJA U JEZIKU nepoznatog, ogromnog sveta. Nal fizicki svet је samo povrsina ili ljuska takvoga sveta, а taj nepoznati svet је ipak svet U КОМЕ SMO МI, 1 КОМЕ МI PRIPADAMO. Savremeni prilaz stvamosti kroz matematiku, koji је и modemom znanju tek za pocet, predstavlja samo prilaz kroz јеdan specijaIan slucaj ovog odnosa prema jeziku. Ovo glediSte podrazumeva da оnо 8tO sam nazvao shemama Ш obrascima jeste osnovno u zaista kosmic. kom smislu, i da te sheme formiraju сеlinе, bliske ge staltu и psihologiji, koje su obuhvacene veCim celinama и stalnoj progresiji. Tako slika kosmosa ima serijski Ш hijerarhijski karakter, karakter progresije ravni ilinivoa. Ne raspoznajuci takav serijski red, razlicite nauke iseca ји iz sveta segmente, koji тоМа presecaju pravce prirod nih nivoa, ili zastaju kada, kod dostizanja neke veee рroтenе nivoa, fenomenli postaju sasvim razlicitog tipa, Ш izlaze iz vidokruga starijih opservacionih metoda. No и lingv,istici, Cinjenice iz lingvistickog domena пшnо povlace 7А sobom raspoznavanje serijskih pla nova, od kojih је svaki eksplicitno dat sistemom she matizacije koji se uocava. То је isto kao kada bismo, gledajuCi и neki zid prekriven finim sarama mrezaste grade, otkrili da ove 8are s1ше kao osnova preciznijim shemama, ј08 uvek delikatnim 8arama u obliku malih Jezik, misao i stvarnost 175 cvetova, i kada blsmo, posto smo posta1i svesni ovog prostranstva cveca, uvideli da mnostvo razmaka теаи cvetovima cini drugu shemu u оЫши nizа kuka, i da grupe ovih kuka бпе slova, koja, ako ih sledimo u pra vilnim nizovima, cine reci; reci Ы bile svrstane u stup се koji imenuju i klasifikuju entitete, sto Ы nas preko jedne kontinualne i slozene shematizacije dovelo do sa znanja da stojimo pred - velikom knjigom mudrosti! Prvo, plan koji se nalazi »ispod« strogo lingvistic kih fenomena jeste fizicki, akusticki plan zvucnih tala sa. Tada dolazi nivo shematizacije koja se tice kretanja misica i govornih organa, to jest, fiziolosko-fonetski plan. Iznad toga је fonemski plan, to jest, shematiza· cija koja obrazuje sistematican skup suglasnika, samo glasnika, akcenata, tonova, i tako da1je, za svaki роје· dini jezik. Zatim se dolazi па morfo-fonemski plan, па kome se »fonemi« sa prethodnog nivoa pojavljuju kom binovani u »morfeme (reci i delovi reci tipa sufiksa itd.). Zatim ide morfoloski plan, ра onda zamrseni i u znatnoj meri nesvesni sistem obrazaca koji se naziva besmislenim imenom »sintaksa«. Slede jos drugi planovi cije Ы potpuno shvatanje, odnosno uvП1anје njihove рunе vaznosti, moglo jednog dana da nas iznenadi i zbuni. Govor је Covekova najboIja predstava. То је пје. gov vlastiti »сјп« па pozornici evolucije, u kome оп, ispred kulisa vasione, zaista »igra svoju ulogu«. Ali сini se da bogovi u gledalistu zapazaju da је redosled kojim ovaj zadivljujuCi skup covekovih majstorija stize do ve1ike kulminaaije predstave ukraden - iz univerzuma! Qva ideja, sasvim daleka modernom svetu, da su priroda ј. jezik blisko povezani па unutrasnjem planu, bila је vekovima dobro poznata raznim razvijenim kul turama Ciji је istorijski kontinuitet па Zemlji пеиро redivo dшi nego kontinuitet zapadnoevropske kulture. 176 Bendzamin Li Vorf u ndiji, jedan vid ove ideje predstavlja ideja I MAN ili najprostijem TRAMA MANTRIcKE VEsТINE. Na kulturnom nivou, mantram znaci prosto Ьајапје u ргј mitivnoj magiji, kakvo poznaju najprimitivnije kulture. U razvijenoj kulturi оп moze imati гаzИсitо, vrlo inte lektualno znacenje, koje se odnosi па unutrasnju srod nost jezika i kosmickog reda. Na jos visem nivou, оп postaje »mantra joga«. 1 tu mantram postaje kompleks svesnih obrazaca, smisljenih da pomognu ulazenje sve sti u svet noumenalnih shema - posle cega оп ргеи zima vodecu ulogu. Оп tada moze da ljudski PODESI organizam da salje, kontroliSe i stostruko pojacava sile koje organizam normalno emituje samo sa nepri metno malim inteilzitetima. Donekle analogno, matematicka formula koja ото gucuje fizicaru da podesi оЫспе namotaje zice, listice staniola i druge sasvim inertne i nevine naprave u kon figuraciju u kojoj оni mogu da emituju muziku u da leke krajeve sveta stavlja fizicarevu svest па nivo stran пеоЬисепот coveku, i cini moguCim podesavanje mate rije u vrlo vesto sastavljene konfiguracije, koje opet Сјпе moguCim пеоЫспе manifestacije sila. Druge for mule te vrste omogucuju adekvatno uredenje magneta i zica u elektricnu centralu, tako da kada se magneti (Ш bolje геСј polja nevidljivih siIa koje se prostiru oko magneta) stave u pogon, manifestuje se sila koju nazi vamo elektricna struja. пе mislimo о izgradnji radio Mi stanice ili elektricne centrale kao о jezickom procesu, ali to је bas tako. Za ovu svrhu neophodna matematika jeste jezicki aparat, i bez пјепе korektne specifikacije sustinskih shema sastavljene sprave bile Ы пергорог cionalne i nepodesne, i пе Ы funkcionisale. Ali matema tika upotrebljena u takvom slucaju jeste SPECIJALI jezik formula, smisljen da Ы omogucio posе ZOVANI Ьап tip manifestacije sila samo kroz metalna tela, Jezik, misao i stvarnost 177 naime kako оо danas definisemo опо ELEKTRICIТET 5to zovemo tJim imenom. Mantri.cki jezik formula је specijalizovan па drukCiji пасјп, kako Ы omoguCio та· nifestaciju sila jednog drugog tipa, ротоеи reshemati· zacije stanja u nervnom sistemu i zlezdama - ili opet bolje геСј, u suptilnim »elektronskim« i »eterskim« si· lama oko ovih fizickih tela i u пјјта. Pre по 5to su izradene ovako adekvatne sheme, ovi delovi organizma bili su sasvim »пеУЈпе naprave«, isto tako nesposobne da proizvode dinaOOcku snagu, kao i tamo i ато raz· Ьасапј magneti i zice. Ali u PRAУОЈ SHEMI опј su opet ne8to sasvim drugo - nesto 5to пе ЬЈ moglo da se razume proucavanjem osobina nepovezanih delova, i 8to је sposobno da uveca i aktiv,ira latentne sИе u ljud skom organizmu. Ја bih u ovom smislu povezao supti1ne istoene ideje mantricke i jogisticke upotrebe jezika sa konfigu racionim i shematskim aspektima koji su tako оsпovП1 u jeziku. 1 Ьа8 оуо dovodi do najvaznijeg dela mog raz· matranja. МЈ moramo bolje istraziti jezik! О njemu vec dosta znamo znajuci da оп пјје опо 8to velika veCina ljudi, laika i naucnika, misli da on jeste. Сјпје пјса da govorimo skoro bez napora, nesvesni izvanred по kompleksnog mehanizma koji koristimo, stvara ilu ziju. МЈ mislimo da znamo kako jezik funkcioni5e ј da tu пета nikakve misterije. Мј znamo sve odgovore. Ali kako su samo pogre5ni ti odgovori! То izgleda kao jednostavna, razumna i zadovoljavajuca slika sveta koju coveku daju njegovi nekorigovani culni utisci - - slika sveta koja је tako daleko od istine. Posmatrajte kako se svet prikazuje bllo kom со veku, koji та koliko da је mudar i iskusan и zivotnim pitanjima, nije ni и пајтanјој meri upoznat sa onim 5to је nauka otkrila о kosmosu. Za njega је zemlja 178 Bendzamin Li V orf tavna; Sunce i Mesec su mali sjajni predmeti, koji se jednom dnevno шdizи nad istocnu ivicu, krecu и vi sinama kroz vazdиh i zalaze za zapadni rub; пос, jasno, provode negde ispod zemlje. Nebo је izvrnuta Cinija llapravljena od nekog materijala plave Ьоје. Zvez.de, таli i priliCno bliski predmeti, cini se da Ы mogle oiti iive, јег uvece »iz]aze« па пеЬо, kao zecevi bli �vecarke iz svojlih jazbina, а и zoru se ponovo povlace. »Suncani sistem« пета za njega пikаkvо znacenje, q ројат »zakona gravitacije« ти је sasvim nerazum ljiv - ра cak i besmislcn. Оп misli da tela padaju, ђе zbog zakona gravitacije, vec рге »zato 8to пе postoji lli8ta 8to Ы ih drzalo gore« - to jest, јег оп пе moze cla zamisli da опа cine bilo 8ta drugo. Оп пе moze da sebi predstavi prostor bez »gore« i »dole«, ili cak bez »istocnog« i »zapadnog« и пјети. Za njega krv пе cir ltuli8e, niti srce ритра krv; оп misli da је to mesto �de su sme8teni ljubav, neznost i misli. Hladenje nije Oduzimanje toplote, vec dodavanje »hladnoce«; listovi l)isu zeleni zato 8tO se и njima nalazi hemijska sup Stanca hlorofil, vec zbog »zelenila« koje је и njima. lшо Ы nemoguce razuveriti ga od ovih ubedenja. Оп Qe tvrditi da su to jasne, ubedljive i prakticne cinje l)ice zdravog razuma; 8to znaci da ga опе zadovolja \>аји zato 8to su potpuno adekvatne kao SISTEM ко MUNIKACIJE izmedu njega i пјети bliskih ljudi. То jest, ova ubedenja su JEZlcKI adekvatna njegovim QrU8tvenim potrebama, i tako се ostati sve dok se пе Qseti i пе ostvari и jeziku dodatna skupina potreba. Ali kao 8tO ovaj covek shvata fizicki svet, cijeg ОЫта i prirode ПЈје svestan cak ni и пајтапјет nago \>e8taju, tako svako od nas, od primitivnog urodenika Чо ucenog naucnika, shvata jezik. Jedino је lingvistika Pocela pomalo da prodire и ovu oblast, ali su пјепа. Gtkrica jos uvek uveliko nepoznata и drugim disci- Jezik, misao i stvarnost 179 рНпата. Ыlо о ртјрто Neupucena osoba, пе da se radi о stom coveku ili naucniku, zna nista vise lingvi stickim silama koje uti6u па njega nego sto urodenik о Оп је zna gravitacionimи silama.је pretpostavlja da go vor aktivnostје kojoj covek slobodan i nesputan. Nalazi da to jasna i lako shvatlJiva aktivnost za koju poseduje sva neophodna objasnjenja. Ali poka zuje se da ova objasnjena nisu nista drugo nego sta КОЈЕ GA. vovi о POTREBAMA PRIMORAV AJU DA А пе· рто KOMUNIClRA.ротоси ova objasnjena se odnoseсе оп патеСј ces koga covek komunicira. Tako dз пе!:; теСј » тиmis1i оле to i da nalaziпа za ove misli onako kako Ы опpadaju pamet«. Ali njegovoрте objasnjenje zasto Јтао takve i takve misli nego 5to ih о PQ izrazi opet vodi samo priCi Тоnjegovim је drustvenim trebamaпе Ьасаu datom momentu.ртоЫет. zamagljenоп odgovor koji svetlost па Ali i inace pret пета postavlja da јетpotrebe za osvetljavanjem ovog go vornog procesa, u svakom slucaju moze njime da manipuliseоп sasvim dobro za svojeје drиstvene potrebe. Tako pogresno zakljucuje da misljenje JASNA, neposredna aktivnost,Ыса, kojai СЈјј seје odvija па isti пасin kod svih racionalnih neposredan izraz jezik. је � ајПј�"рј��1�еI?-�-L._�" 1!а.:.... U stvaгi, @i51jenje је Ъа§ епо па leko najvise svetla koje njega dobili smo proucavai1}ёffiТezika. Ovo proucavanje pokazuje da su' mi51je.nja bilo __ пеuтНnјЬforme k.oje" osobe kontrolisane puteInпјј� · zаkОП1itоsti Slistema оЬг�.kQgа-Ода-· SvёSrii, "()br;� t��lj Iik " Ovi ci preds �.i� neopazenu komp o vanu sistematizaciju njenog vlastitog jezika - koja se dosta lako pokazuje nepristrasnim poredenjem i kon· а ро trastiranjem datog jezika sa drugim jezicima, sebno опјmа koji pripadaju drugim jezickim porodi сата. 1 samo njegovo misljenje odvija se u nekom 180 Bendzamin Li Vorf jeziku - u engleskom, sanskritu, kineskom.1) А svaki jezik је ogroman sistem obrazaca, razlicit od ostalih, u kome Бе nalaze kulturno propisane forme i kategorije ротоеи kojih licnost пе Бато komunicira, vec takode i analizira prirodu, zapafa ili zanemaruje odredene ti pove odnosa ili pojava, usmerava svoje rezonovanje ј gradi gradevinu svoje svesti. Qva doktrina је novost za zapadnu nauku, аН Бе zasniva па neospornoj evidenciji. $tavise, ona је poz nata, ili је nesto njoj slicno poznato, indijskim filozo fijama i modernoj tеоzоПјi. Ipak, ovo skriveno ci· је njenicom da filozofski termini sanskrita ne pruzaju precizan ekvivalent mog termina »jezik«, upotreblje · nog u Sirokom smislu lingvistickog reda. Lingvisticki red obuhvata celokupni simbolizam, sve simbolicke pro сеБе, i sve procese oznacavanja i logike. Termini kao Nаmа pre Бе odnose па podvrste ovog reda - па leksiclci nivo, па fonetslci nivo. NајЫШ ekvivalent је verovatno rec Manas, za koju tesko da је adekvatna nasa nejasna rec »ит«. Manas u sirokom smislu pred stavlja jedan vaznij,i hijerarhijski stepen u strukturi sveta - »manaski plan«, kako se ustvari eksplicitno zove. U ovom slucaju је opet izraz »mentalni plan« u stanju da zavede ОБоЬи koja govori engleski. Engleska rec »mentalni« jeste nesrecna rec, rec cija је funkcija u nasoj kulturi cesto jedino da stoji umesto nekog ra zumnog objasnjenja, i koja pre docarava maglovito 1) Da malo anticipiramo tekst, »miSljenje и jeziku« пе mora nuzno upotrebljavati RECI. Nekultivisani Cokto moze razlikovati, isto tako lako kao i najvestiji literata, vremena i rodove dvaju dozivljaja, iako nikada nije сио bilo kakve REcI kao »vreme« ili »rod« za takve razlike. Veliki deo misljenja se uopste nikada пе izvodi и reCima, vec se manipulise celim paradigmama, klasama reCi, i gra· matickim ravnima »s опе strane« ili »iznad« zize indivi, duaIne svesti. Јezik, тisao i stvarnost 181 cisti1iste nego kosmicki strukturalni plan protkan igrom obrazaca. Ponekad se, medutim, Manas upotreb ljava prosto da oznaci liспи psihu; prema Fricu Kuncu /Fritz Кunz/ ovo је slucaj sa cuvenim recima iz Glasa tisine jТhe Voice ој the Silence/: »Um је veliki иЫса stvarnog«.*) Kaze se da па planu Manasa postoje dva velika nivoa, koji se zovu Rupa i ArUpa. NiZi је oblast »јтепа i forme«, Nii.ma i RUpa. U ovom slucaju гес »forma« znaci organizaciju u prostoru (»nasem« trodimenzional пот prostoru). А to је daleko od toga da bude podu darno sa obrascem u univerzalnom smislu. А Nii.ma, »ime«, пе predstavlja jezik i1i 1ingvisticki red, vec samo jedan nivo u пјети, nivo procesa »leksacije« 1i1i prida vanja reci (imena) delovima celokupne raznolikosti is kustva, delovima koji se time izdvajaju u napola fik tivnoj izolaciji. Tako nas rec kao 8to је »пеЬо«, koja u engleskom moze biti tretirana kao гес »daska« (odre deno пеЬо, neko пеЬо, пеЬа, neka пеЬа, deo пеЬа itd.), navodi da zamisljamo jednu 6sto opticku predstavu па nacin koji Ы Ыо odgovarajuCi jedino za relativno izolovana cvrsta tela. »Brdo« i »moevara «uveravaju nas da па lokalne ртотепе па tlu ili u sastavu zemljiSta gledamo kao па odelite STVARI, skoro nalik па stolove i stolice. Svaki jezik па razlicit nacin obavlja ovo ve8- tacko seckanje kontinualnog prostiranja i toka posto jeceg. ReCi i govor nisu ista stvar. Као 8to сето videti, obrasci recenicne strukture koji upravljaju reCima vaf niji su nego same reci. *) Vorf aludira па prirnedbu teozofa ргјса Кипса u odnosu па poznatu teozofsku knjigu Glas tisine, koju је napisala Иеlепа Petrovna Вlavatski /И. Р. Blavatsky/. Ргеrnа пјој individualna svest је uЫса stvamosti јег пе dozvoljava da se sazna prava stvamost, 8to је rnoguce tek razvijanjern kosmicke svesti. (Prim. prev.). 182 Bendzaтin Li Vort Rupa Nата - Tako nivo i па kome se vr5i seg mentacija oblika i formulacija recnika - jeste deo ling vistickog reda, аН nekako rudimentaran i пе samodo voljan deo. Оп zavisi od viseg nivoa organizacije, nivoa па kome se pojavljuju njegove KOMВINATORNE Arupa рат excel SHEME. То је nivo - svet obrazaca lеnсе. Атйра, »besformno«, пе znaci bez lingvisticke forme i1i organizacije, vec bez referencije ргета pro stornom i1i vizuelnom obliku, ocrtavanja u prostoru, 5tO је, kao 5tO sшо videli па ргјтегјта »brda« i »тос vare«, vazna osobina oznacavanja па leksickom nivou. Arupa је oblast obrazaca koji mogu biti »aktuelizovani« u prostoru i vremenu ротоси materijala sa nizih nivoa, ali su sami ро sebi indiferentni ргета prostoru i vre тепи. Takvi obrasci nisu slicni znacenjima гесј, аН su u izvesnom smislu slicni пасјпи па koji se znace пје pojavljuje u геСепјсата. опј пе Нсе па pojedinac пе гесепјсе, vec па SHEME гесепјса i obrasce гесе nicke strukture. Nasi licni »umovi« (koji pripadaju podrucju svesti) mogu razumeti takve obrasce па ogra пјсеп nacin ротоси upotrebe matematickih ili grama tickih FORMULA, u koje se mogu uneti геСј, vredno sti, kvantiteti, itd. Uskoro се biti dat jedan ргiliспо jednostavan ргiшег koji оуо ilustruje. Атйра Direktno kontaktiranje sa nivoom »теп talnog« plana ротоси ekspanzije svesti moguce је u Novi okviru »kulture svestk*) U knjizi Uspenskog model univerzuma јА New Model о! the Universej јта uzbudljivih uvida u пеоЫспа mentalna stanja koja је ovaj filozof postigao - radi se samo о nagovestajima, јег ove potpuno »neleksicke« vizije пе mogu biti па *) Kultu svesti« jponegde »evolucija svesti«j је teozofski» terminra koji oznacava projekt nove kulture, koja' Ы se zasnivala па sirenju granica svesti daleko preko ok vira individualne svesti. (Prim. prev.). Jezik, misao i stvarnost 183 zadovoljavajuCi пасјп izraiene reclma. Оп govoгi о . podrucju »pokretnih hijeroglifa« koji su u potpunosti sastavljeni od »matematickih relacija«, i о grananju i sirenju takvog »hijeroglifa« sve dok пе pokrije сео јеаап aspekt univerzuma. Matematicke sk.lonosti Uspen skog i njegovo proucavanje stvari kao 5to su ne-euk.lid ske geometrije, hiper-prostor i odnos vremena i svesti mog1i su da ga dovedu do nagla5avanja matematickih analogija. Matematika је posebna vrsta jezika, razvijena iz posebnih recenica koje sadrze numericke reCi, 1, 2, 3, 4, 5' ...... Х, у, z, itd. АН i svaki drugi tip recenice bilo ko~ јеШа је takade potencijalni nuk.leus jednog dalekoseznog sistema. Vrlo mali broj lJudi jesposo Ьап da dostigne takvu svest kao trajno stanje; ipak mora da su mnogi matematicari i lingvisti doziveli u jednomkratkotrajnQm blesku iskustvotakvog »ујое пја« celokupnog sistema odnosa za koje se nikada pre ПЈје sl.u.tilo da. obrazHju neko jedinstvo. Sklad i паиспа lepota u celom оуот ogromnom sistemu trenutno uta раји u bujicu estetskog ushicenja svakog ko dozivi takvo »videnje«. "Videti«, па primer, kako svi elemen tarni engleski glasovi (»fonemi«) i njihova grupisanja jesu usk.ladeni ротоси jednog zamr5enog ali ipak siste maticnog zakona u sve moguce oblike engleskih jedno sloznih reCi smisaonih ili besmislenih postojecih ili jo~ nesmi51jenih, iskljucujuci sve ostale oblike isto tako neizbezno kao 5to hemijska formula nekog rastvora iskljucuje sve osim ощеоепЉ oblika kristala - ovo moze zaista biti jedno izшеtnо iskustvo. Da bih pokazao celokupnu formulu za pomenuti zakon ili obrazac - takozvanu »morfofonemsku struk turalnu formulu« - ооо ы тЈ potreban veliki komad papira. Ја mogu, medutim, da izrazim пјепи saietu {оrши kao 184 Bendzamin Li Vorf О, С - пg,С1С2,СЗС4, itd .... s ± СтСП + V + (VI) О, ± (r, w, у); С - h, С\С'2, С'ЗС'4, itd .. .. С'т С'п ± (t/d, s/z; st/zd). Ova formula zahteva da engleske reCi budu simbolizo vane ili »spelovane« и skladu sa standardnom fonem skom transkripcijom onog Нра koji је Leonard Blum fild opisao и svojoj knjizi »Jezik« /Language/. U ovom sistemu dvoglasni samoglasnici moraju biti predstav ljeni Cistim samoglasnikom (V) pracenim sa w ili у iz skupa (r, w, у), tako da se »note« simbolizuje kao nowt (ili newt, zavisno od dijalekta), »date« је deyt, »ice« је ays. Da је ova analiza па fizickom ili akustic kom nivou korektna pokazuje cinjenica da ako obrne то gramofonski snimak reci »ice«, dobijamo zvuk koji zvuCi kao sya, а ako kaiemo pravilno и gramofon sya, i opet obrnemo snimak, aparat се reci »ice«. U engle skom је ova analiza tacna takode i па strukturalnom nivou koji је dva stepena iznad akustickog, jer se vidi da је ys iz ays (ice) и delokrugu istog obrasca kao 15 iz els (else), ns iz sins (since), ts iz hats, itd. - 5to је deo op5te arhitektonske sheme pojavljivanja dva suglas nika zajedno. Dalje, citanjem zareza и ovoj formuli kao »Ш«, vidimo da је ona ekvivalentna velikom nizu sporednih formиla. Jedna od najprostijih od njih О + V + С - h (obratite ршпјu kako је to sadrzano и velikoj formuli), 5to znaci da rec moze росеН bez suglasnika i sa bilo kojim samoglasnikom, pracenim sa bilo kojim suglasni kom izuzev h - 5to пат daje reci kao 5to su »at«, »or«, »if« . Zamenjujuci prvi termin sledecim simbolom iz velike formule, dobijamo: С - ng + V + с - Ь, 5to znaCi da rec, zavr5avajuCi se kao i и prethodnom ' slucaju, moze da poCinje bilo kojim pojedinacnim engle- Јezik, misao i stvarnost 185 skim suglasnikom izиzev ng kao и reci »sing« (taj glas Ы trebalo pisati jednim simbolom,аН си ја, iz obzira prema slagacu,upotrebiti uobicajeni digraf). Ovaj obra zac daje пат dugi niz reci kao 8to su »hat«, »bed«, »dog«, »тan« i dozvoljava пат da kujemo nove kao 5to su »tig«, »пет«, »zib«,аН пе - 8to treba uociti - - ngib ili zih. Dovde su obrasci jednostavni. Odsada postaju komplikovani! Formula и ovom skracenom obliku zah teva da јој bude prilozen citav niz listi raznih suglas nika, s1icnih listama za perionicu rublja, od kojih је svaka predstavljena jednim od simbola С',С2 itd. For mula С'С2 znaci da rec mozete zapoeeti bilo kojim su glasnikom sa liste С, i nastaviti bilo kojim sa liste С2. koja medutim sadrzi samo r i 1. P05to, па primer, С, sadrzi р, Ь, t, mozemo imati reei kao 5to su »pray«, »play«, »brew«, »blew«, »free«, »flee« i kovanice bez znacenja »frig«, »blosh«, itd. АН pretpostavimo da ze- 1imo reci koje роСјпји glasovima sr, zr, tl, ili dl. Obra сато se па80ј listi С" ali па па8е iznenadenje tamo пета s, z, t, ni d. Zbunjeni smo. Uzimamo ostale па8е 1iste, ali ni опе пат пе pomafu. Ne postoji пасјп kombinovanja na8ih lista и skladu sa ovom formиlom da Ы se dobile ovakve poeetne kombinacije. Sasvim је ocigledno da uop8te пета takvih engleskih reci; i, 8ta· vi8e, svaki buduCi Luis Karol ILewis Carroll/ ili Edvard Lir IEdward Learl се па neki misteriozan пасin od biti da kuje takve reci.*) Ovo pokazuje da kovanje reci � slobodne imaginacije.cak пји naj�.!ltan!iiim шеtimа Ьеsщislа.уеС strogaupotreb a...vec shematizova nog materijala. Zaтoljen da izmisli forme koje nisu *) Karol i Lir su bili posebno naklonjeni kovanju potpuno novih reci, koje cesto nisu ni imale neko odre цепо znacenje. (Prim. prev.). 186 Bendzamin Li Vort vec nagove5tene u shematizaciji njegovog jezika, govor nik ostaje bez odgovora, па isti nacin kao kada Ы se od njega traZilo da napravi przena јаја bet јаја. Tako ova formula obuhvata svaku ЈсоmЬinасјјu koju engleske jednoslozne reCi i recima slicne forme јmаји, а iskljucuje svaku kombinaciju koju опе пеmаји i пе mogu imati. U пјој је sadrzano mpst iz »glimpsed«, ksths iz »sixths«, ftJzt iz »Ье fifthed it«, nchst iz пео bicnog ali moguceg »thou munchst 1t gгеесШу«, i тпо- 5tvo drugih »rogobatnih zvukova koji teku glatko iz nasih usta, аlЈ Ы zbunili i ostavili bez daha jednog Kvin tilijana«. U 1sto vreme ova I'ormula ISКLJUtUJE brojne glatke, аН za nas teske (јег su neshematizovane) kom Ыпасјје, kao 5to su litk, fpat, nwleng, dzogb, i јО5 hiljade drugih, koje su moguce i lake za izgovor u nekim jezicima, аН пе i u engleskom. OCigledno је da se iza nasih jednosloznih reci nalazi skrivena jedna nesluceno kompleksjla organiza СЈја, i da је stara izreka »reci to jednosloznim reCima«, kao metafora za jednostavnost, potpuno besmislena sa stanovista dubljeg uvida и ovu stvar! АН ipak ovaj stari klise nesvesno pruza novom uvidu svedocanstvo za istinu da su опј koji lako i tecno koriste zamrsene sisteme jezika potpuno slepi i gluvi za samQ postojanje ovih sistema, dok im se па пјЉ, пе bez vecih teskoCa, пе ukaze. 1 izreka »koliko gore, toliko dole« је veoma pri menljiva и ovom slucaju. Као 5to dole, па fonoloskom planu jezika, obrasci koji su izvan zize Непе svesti vla daju smislenim ponasanjem, tako је to i па visim pla novima jezika, koje zovemo izrazavanjem mis1i. Као sto сето videti и drugom delu ovog izlaganja, miSlјепје takode prati citavu mrezu koloseka koja је rasprostrta t\ okvirima datog jezika, organizaciju koja se moze si stematicno usredsredivati па izvesne delove stvamosti, Jezik, misao i stvarnost 187 izvesne aspekte inteligencije, i moze sistematski odbaci vati druge, koji su opet naglaseni u drugim jezicima. Pojedinac је sasvim nesvestan ove organizacije i pot· рипо obavijen пјеniт neraskidivim nitima. II U prvom delu smo videli da, kada se radi о jezic kim i mentalnim pojavama, smisleno ponasanje (ili, 5to је isto, i ponasanje i sm.isao, u meri u kojoj su medu sobno isprepIeteni) jeste diktlirano jednim sресШспim sistemom i1i organizacijom, nekom vrstom »geometrije« koju saCinjavaju formalni principi karakteristicni za svaki jezik. Qya or�апјшсјјаје nametnuta izvan uzanog kruga indivldualne svesti. сјпеСј od ave svesti sаniб marionetu СФ se' jezicki manevriod.r1avaJu u :rievidt.it' vim i пеrаskidivim okovima obrazaca. То izgleda kao -kacta Ъi iпdlviduаlпГuЩkојПZаЫrе reci ali је u veli koj meri nesvestan obrazaca, Ыо pod kontrolom viSeg, daleko razumnijeg ита, kaji ima vrlo malo ројта о kucama, krevetima i cinijama za supu, ali moze da sistematizuje i matematizira u meri i оЫти kojima nijedan skolovani matematicar nikada пе Ы mogao ni izdaleka da se priblizi. 1 sada se pojavljuje jedna znacajna Сјпјепјса о Ijudskom bratstvu - da su u ovom smislu sva ljudska Ыса slicna. U meri u kojoj to mozemo prosuditi sa pozicija sistematike jezika, viSi ит, i1i »nesvesno« jed nog papuanskog lovca па ljudske glave moze da mate matizira isto tako dobro kao Ajnstajnov; i obrnuto, naucnik i prost covek, �llСеп.: cove�i urode!lik, upotr�b lja.vaju syoJu indiviciualnu svest па jednako malouman паСјп, i upad?ju u slicne vrste logickih carsokaka. опј su isto tako nesvesni velicanstvenih i neumitnih sistema 188 Bendzamin Li Vorf koji ih kontroliSu kao 8to govedar nije svestan kosnUc kih zraka. Njihovo razumevanje procesa ukljucenih u njihov govor i rezonovanje jeste sasvim povr8no i prag maticko, ра se moze porediti sa naCinom па koji malo dete razume radio, kad ga ukljucuje tako da Ы pri zvalo рпси za laku пос. $tavi8e, ljudi pokazuju izrazitu sklonost da ovo neznanje predstave kao vrlinu, da osuduju napore za bolje razumevanje funkcionisanja нта kao »neprakticne«, ili kao »teorije«, ukoliko se desi da је taj koji osuduje neobrazovan, odnosno kao »metafiziku«, »misticizam« ili »epistemologiju«, ako se оп sluzi tradicionalno korektnom naucnom terminologi јот. Za istrazivace jezika zapadna kultura posebno је rezervisala svoju najvecu 8krtost u priznanjima za za sluge i svoje najoskudnije nagrade, i to uprkos toga .8to to nuzno protivureci prirodnoj ljudskoj tendenciji da se jezik smatra, tajanstven kakav jeste, najzanosni jim predmetom - predmetom о kome ljudi vole da nenaucno govore i razmi81jaju, beskrajno diskuttljuCi о znacenju reci, ili о cudnom govoru coveka iz Bostona kako se to cini coveku iz Osko8a /Oshkosh/, ili obrnuto. Уј8ј um Ы, izgleda, mogao da ostvari bilo kakvu vrstu intelektualnih ve8tina, ali ne i da »bude svestan« па personalnom nivou. То jest, оп se ne usredsreduje па prakticne stvari i па licni ego u njegovoj licnoj, neposrednoj okolini. Izvesni snovi i izuzetna mentalna stanja mogtl nas voditi do pretpostavke da је оп sve :stan па njegovom vlastitom nivou, а povremeno nje gova svest moze i da se »probije« do licnosti; ali ako iskljuCimo tehnike kao 8tO је joga, оп se obicno ne spaja sa individualnom svescu. Мј bismo mogli da ga nazovemo vi8im egom, imajuci па ити izrazitu karak te�istiku koja se pojavljuje u svim jezicima, i jednu upadljivu slicnost sa licnim ја; naime, da оп organi zuje svoje sisteme oko tri ili viSe zamenickih kategorija Jezik, misao i stvarnost 189 koje se odnose па »licnost«, а koje su okupljene oko jedne koju nazivamo prvo lice jednine. Qvo moze da funkcioni~e u bilo kom jezickom sistemu - dete то!е da nauci bilo koji jezik sa istom lakocom, od kineskog sa njegovim odvojeno intoniranim i nagla~enim јеdnо sloznim recima, do jezika nutka sa ostrva Vankuver. sa njegovim cestim recenicama koje se sastoje od јеdnе reci - kao ~to је mamamamamahln'iqk'okmaqama - - »Svi опј su cinili tako zbog njihove osobine da liCe па bele Ijude«.2) Zbog ove sistematske konfigurativne pr.irode vi~eg umа , »shematski« aspekt jezika uvek premasuje i kon troli§e »leksaciju« (Niima) ili aspekt pridavanja imena. Stoga su zюасепја posebnih reci тапје vшпа nego 5to smo mi sk10ni da zamisljamo. Recenice, а пе reci, jesu su~tina govora, bas kao ~to su jednacine i funkcije, а пе sami brojevi, stvama sadrzina matematike. Svi mi gre~imo u na~eт op~tem uverenju da bilo koja rec ima neko »precizno znacenje«. Videli smo da vi~i um оре ri~e simbolima koji петаји fiksiranu referenciju рге та bilo сети, vec podsecaju па blanko cekove koji se popunjavaju ргета potrebi, i koji predstavljaju bilo koju vrednost date promenljive, kao simboli tipa С i V iz formule citirane u prvom deIu, ili х, у i z u algebri. Na Zapadu postoji cudno shvatanje da su anticki па rodi koji su zasnovali algebru uCirnili veliko otkrice, iako ljudsko nesvesno cini tako ne~to vec eonima! Iz istog razloga, stare Маје i stari Indusi su sa svojim zadivljujuCim ciklusima astronomskih brojeva postupali 2) Qva гес, Ш recenica, sadrii samo јеdnи Nlimu ili leksaaiju mamahl, ili »osoba bele .rase«. Sve ostalo su gra· maticki obrasci koji mogu da se odnose па bilo sta. Nutka osnova, ili Nlima za »lutku«, sa istim operacijama izvede niш nad пјоm, znаCilа Ы »svi оni su CinјН tako zbog nji hove lutkastostic. 190 Bendiamin Li Vorf cisto ljudski. Medutim, пе Ы trebalo da napravimo gresku ра da mislimo da reCi, cak i onda kada ih ko risti nifi individualni uт, predstavljaju suprotan pol и odnosu па ove promenljive simbole, da jedna rec IMA precizno znacenje, da stoji za datu stvar, i da cini JEDNU v.rednost promenljive. cak i пШ uт је shvatio nesto od algel:>arske pri rode jezika; tako da su reci negde izmedu promenljivih simbola cistog shematizma (Лrира) i istinskih utvrdenih kvantiteta. Deo znacenja koji је и recima, i koji то zemo nazvati »referencija«, samo је relativno utvrden. Referencija reCi је pod рипот kontrolom гесепјса i gramatickiih obrazaca и koj.ima se опе pojavljuju. А iz пепааuјuсе је па koju minimalnu kolicinu ovaj ele menat referencije moze biti sveden. Recenica »OtiSao sam cak tamo dole samo zato da bih video Dzeka« sadrz.i samo jednu utvrdenu konkretnu referenciju, па јmе rec »Dzek«. Ostalo је shema koja se пе odnosi ni па sta posebno; cak пј rec »videti« ocigledno пе znaci опо 5to Ы se moglo pretpostaviti, naime, primiti vi zuelnu predstavu. Ili opet, kod referencije reci bavimo se veliCinom deleCi је и klase veliCina - malo, srednje, veliko, ogromno, itd. - ali veliCina objektivno nije podeljena II klase vec је cisti kontinlluт relativnosti. lpak о ve liCini stalno misliтo kao о skupu klasa zato sto jezik segтentira i imenuje iskustvo па taj naciI1. Reci za Ьгој mogu da se odnose, пе па Ьгој kao nesto ргеЬго jivo, vec па klase brojeva sa elasticnim granicama. Tako engleska гес »neko1iko« podesava svod оЫm и skladu sa velicinom, vaznoscu ili retkoscu referencije. »Nekoliko« kraljeva, bojnih brodova ili dijamanata то ze biti saтo tri ili cetiri, dok »nekoliko« zrna graska, kisnih kapi Ыј listica саја m&е biti trideset ili cetr deset. Jezik, misao i stvarnost 191 Vi mozete reCi, »Da, to је naravno tacno za reci kao sto su vel.ikd, ma1i i s1icno; опе su jasno relativni termini, аН reci kao sto su pas, drvo i1i kuca su razli cite - svaka imenuje jednu odredenu stvar«. No nije tako; i ove reci su и istoj grupi kao »veliko« i »malo«. Rec »Reks«, izgovorena od odredene osobe, и odredeno vreme, moze se odnositi па odredenu stvar, a1i rec »pas« se odnosi па klasu sa elasticnim granicama. Granice takvih klasa su razHCite и razlicitim jezicima. МоЫа mis1ite da »tree« Idrvo, iskljucivo kao biljka koja ra stel znaci istu stvar svuda i za svakoga. Nije uopste tako. Poljska rec koja oznacava »tree« takode obuhvata i znacenje »wood« Idrvo kao grada/.*) Kontekst ili recenicni obrazac odreduje па koju vrstu predmeta se ova poljska rec (ili bilo koja rec, и bilo kom jeziku) odnosi. U hopiju, jednom jeziku americkih Indijanaca iz Arizone, rec koja znaCi »pas«, pohko, ukljucuje u svoje znacenje i zivotinju-ljubimca i domacu zivotinju bilo koje vrste. Tako се se za »orla-ljubimca« u ћо РЈјu doslovno reCi »orao-pas«; i posto је tako utvrdio kontekst, Indijanac НОРЈ moze potom za istog tog orl.! reCi »pohko toga i toga«. AIi da ova cinjenica пе Ы bila odbacena kao cud Ijivost »primitivnog« jezika (а nijedan jezik nije »pri mitivап«), bacimo jos jedan pogled па nas dragi engle ski. Uzmimo rec »hand« Iruka/. U izrazu »his hand« Injegova rukal опа oznacava jedan deo Ijudskog tela, и izrazu »hour hand« Isatna kazaljka па casovnikul, опа se odnosi па izrazito raz1icit predmet, и frazi »аll hands оп deck« Isvi mornari па palubu/, опа oznacava nesto sasvim drukCije, u »а good hand at gardening« Ispretnost u bastovanstvul opet nesto drugo, u »ће *) Ovo је sIucaj i u srpskohrvatskom. Ni тј пета то dve reci za drvo-biljku i drvo-gradu. (Prim. prev.). 192 Bendzamin Li Vorf held а good hand (at cards)« !isla ти је karta/ od nosi se па nesto trece, dok se и »he got the upper hand« Inadvladao је/ пе odпosi пј па 5ta, vec se ras tvorilo и shemi orijentacije. Ili posmatrajmo rec »bar« Ipoluga, reza, brana, prepreka, smetnja, tezga, itd./ и izrazima: »јroп bar« /gvozdena pregrada/, »bar to pro gress« /zapreka napretku/,»he should Ье behind bars« /оп Ы trebalo da је и zatvoru/, »studied for the bar« lizuCio za advokata/, »let down аН the bars« /srusiti sve prepreka/,»bar of music« /notna pregrada/,»sand bar« /ре5сanј sprud,nanos/, »candy bar« /5eeerlemaf, »mosquito bar« /mreza па prozorima protiv komaraca/, »bar sinister« /znak nezakonitog rodenja/, »bar попе« /bez izuzetka/, »ordered drinks at the bar« /naruCio pice и baru/! No vi mozete reCi da su ovo populami idiomi, а пе izrazi koji pripadaju паиспој i logickoj upotrebi jezika. Da li zaista? Pretpostavlja se da је rec »elec trical« /elektricni/ паиспј termin. Da li znate па sta se оп odnosi? Da li znate da »electrical« и »electrical apparatus« /elektricni aparat/ nije isto 5to i »electri cal« и »electrical expert« /strucnjak za elektrikul? U prvom slucaju ovaj izraz oznacava elektricnu struju и aparatu,аН и drugom пе oznacava elektricnu эtruјu u strucnjaku. Kada rec kao sto је »group« /grupa/ moze da oznacava ili niz faza и nekom vremenskom intervalu i1i gomilu predmeta па podu,пјеп elemenat referencije је neznatan. Referenti паиспш termina su cesto па jedan zgodan nacin neodredeni i izrazito pod uticajem obrazaca и kojima se pojavljuju. Vrlo је suge stivno da ova karakteristika,koja је daleko od toga da bude znak konformizma i uskogrudosti,jeste najizra zenija и intelektualnom govoru,i - cudno је reCi - и jeziku poezije i ljubavi! А to i mora da bude tako je:r nauka, poezija i ljubav jesu slicni и tome 5to predstav- Jezik, тisao i stvarnost 193 ljaju »uzlete« iznad i da1je od ropskog sveta bukvalne referencije i dosadпih prozaicnih detalja; 5to su poku saji sirenja tricave skucenosti liспш vidika; sto su uzdizanja prema Arupi, prema svetu beskonacne har· топјје, saosecanja i reda, svetu nepromenljivih istina i vecnih stvari. 1 dok su sve reCi prilicno jadne u sa тот njihovom »slovu koje иЫја«*) /tj. referenciji/, izvesno је da i naucni termini kao »sila«, )'prosecan«, »pol«, »alergican«, »bioloski«, nisu тапје jadni u tom smislu, i па njihov poseban паСјп ni5ta odredeniji u referencij.i »ushicenje«, >юрСiпје· nego »s}adak«, »divan«, nost«, »dusa i srce«, ili »zvezdana prasina«. Verovatno ste culi za »zvezdanu prasinu« - sta је to? Da li је to mnostvo zvezda, vrsta dekorativnog svetlucajuceg pra· ska, tl0 planete Mars, Mlecni Put, stanje snivanja па javi, poetska ma5ta, novogodBnje prskalice, spiralna пеЬи1а, predgrade pjtsburga, i1i populaгni song? Ne znate, пШ iko to zna. Ova rec - jer опа predstavlj"a samo jednu LEKSACIJU, пе dve - пета svoju vla· stitu referenciju. Neke reci јтаји takv'u osobinu.3) Као 5to smo videli, referencija је manji deo znасепја, а shematizam veCi. Nauka, traganje za istinom, jeste vrsta bozanske ludosti, slicno ljubavi. А muzika - пе pri. pada li i опа istoj kategoriji? Muzika је kvazi-jezik u potpunosti zasпоvЗlIl па shematizmu, bez razvijanja leksacije. пе *) Ovde Vorf aludira па tekst Novog Zaveta: ..... ро slovu nego ро duhu, jer slovo иЫја, а duh oZivljava« . (Korincanima poslanica druga, 3:6). (Ргјт. prev.). 3) Uporedite sa ovim reCi »kith« i ),throe« koje nemaju znacenja; i njihov zbunjujuci efekat vзп shema »kith and kin« /»prijateljli i sгodпici«, гес »kith« pojedinacno пе znaci nista i jedino u ovoj strukturi zajedno sa »kin« oznacava ovu frazu, аН пе i neki пјеп deo/ i »in throes of« /»и ти kama«, za »t!1roe« vazi isto 5to i za »kith«/. 194 Bendtamin Li Vorf Ponekad uticaj obrazaca па referenciju daje za bavne rezultate, kada obrasci zacinju znacenja sasvim tuda izvomoj leksickoj referenciji. Оуо potpuno zbu пј ,uје niZi иm; оп пе moze da shvati da је podreden dejstvu prinudnih formula, ра hitro i sa radosnim olak sanjem pribegava svom omiljenom ociglednom tipu оЬ jasnjenja - Ьik i »vidi« i »сuје« s1vari koje podria vaju takvo objasnjenje. Ret »asparagus«, pod udarom 6sto fonetskih engleskih obrazaca tipa koji је ilustro уап formulom datom и ргуоm deIu, preureduje se u »sparagras«; i tada, buduci da је »sparrer« dijalektska forma гесј »sparrow« /угаЬас/, dolazimo do »sparrow grass{{ /vrapceva traval i tako do dogmatski usvojenog shvatanja u odnosu vrabaca i ove »trave«. »Cole slaw« dolazi od nemacke reci Koh1salat, »kupus salata«, ali pod pritiskom obrasca koji јmа tendenciju da је рге. tvori u »cold slaw{{ /hladna salata/ proizvodi и nekim podrucjima novu leksaciju »slaw«, i novo jelo »hot " slaw({ /vruca salata/! Deca, naravno, stalno reshemati zuju, ali pritisak primera odraslih postepeno vraea nji hov jezik ka погmј; опа исе da Misisipi /Mississippil пјје gospoda Sipi /Mrs. Sippy - misis Sipi/, i da ekva tor пјје menanZerijski lav /menagerie lion/ vec imagi· паrnа linija /imaginary line/.*) Ponekad ni zajednica оdгаsИh пе poseduje posebno znanje koje је potrebno za korekcije. U nekim dеlоviпiа Nove Engleske, per sijske macke odredene vrste nazivaju se »сооп cats«, i ovo ime dovelo је do shvatanja da su опе hibrid mat ke i rakuna (»сооп{(). Osobe koje пе poznaju biolo giju cesto cvrsto veruju и ovo, јег pritisak lingvistickog obrasca (јmе zivotinje 1, koje modifikuje јmе fivoti пје 2) uzrokuje da опј »vide« (Пi, kako psiholozi kafu, *) Оуе sintagme se veoma slicno izgovaraju. (Рriш.' prev.). Jezik, rnisao i stvarnost 195 »projektuju«) objektivne osobine rakuna kao da se па· laze па telu macke - опе pokazuju пјеп rundav rep, dugacku dlaku i druge karakteristike. Meni је poznat jedan stvami slucaj zene koja је posedovala lepu per sijsku macku pomenute vrste, i koja је imala оЫеај da uvek protestuje zbog toga sto јој пјепа prijateljica nije verovala da se radi о potomku rakuna i macke: »Ali samo је POGLEDAJ - taj rep, te cudne oci - zar пе vidis to?« Njena obrazovana prijateljica Ы јој odgo vorila: »Ne budi luda, misli malo о bioloskim zakoni та; rakuni пе тоgu da se раге sa mackama, опј ј macke pripadaju razliCitim porodicama«. АН ova dama је bila toliko sigurna u svoje ubedenje da se obratila nekom eminentnom zoologu da јој to potvrdi. Kafu da је оп rekao па besprekorno diplomatski naCin: »Ako Vam se svida da tako mislite, samo nastavite«. Оп је Ыо cak svirepiji od tebe«, obrecnula se опа kasnije па svoju prijateljicu, i ostala uverena da је пјеп lјиЫmас nastac;> kao posledica susreta izmedu rakuna-zavodnika i neke nastrane macke! Na bas takav пасјп, ali па mnogo sirem фапи је satkan veo Маје /web of мауа/*), i1uzija stvorena u potpunoj usmerenosti па svoje vlastito ја. Сио sam da su pomenute macke do bile ime ро nekom kapetanu Кипи (Сооп), koji је па svome brodu doneo prve od ovih persijskih macaka u drzavu Мејп. U suptilnijim stvarima svi mi, i пе znajuCi to, pro jektujemo lingvisticke relacije nekog posebnog jezika па univerzum, i VIDIMO ih tamo, isto kao sto је nasa dobra dama VIDELA lingvisticku relaciju (Сoon = rac сооп) kao sasvim uocljivu па svojoj macki. Kafemo »vidi опај talas« upotrebljavajuci isti obrazac kao kada *) Termin Маја /Мауа/ oznacava и kasnim ирani· sadama veo iluzije od koga је satkana nasa predstava stvar nosti (stvarnost onakva kakvom је vide ljudi). (Prim. prev.). 196 Bendzamin Li Vorj kazemo »vidi onu kucu«. Ali bez projekcije jezika niko nikada nije video pojedinacni talas. Mi v�dimo povrsinu koja је u stalno promenljivom talasnom kretanju. U пе kim jezicima пе moze se reci »jedan talas«; u tom smislu oni su blizi stvarnosti. Indijanci Hopi kazu wa lalata, »pojavljuje se mnostvo talasanja«, i mogu da skrenu paznju па јеЈпо mesto u ovom talasanju bas kao i mi. Ali zato 1;to talas u stvari sam ро sebi пе moze postojati, ublik kuji odgovara nasem singularu, wala, nije ekvivalcntan engleskoj reci »talas«, vec znaci »pojavljuje se uzburkanost«, kao kada sud sa tecno scu iznenada protresemu. Engleski obrazac tretira recenicu »ја drzim to« па sasvim isti паСјп kao »ја udaram to«, »ја серат to«, i hiljade drugih stavova koji se odnose па radnje koje izazivaju promene па materiji. Ipak, jasno је da »dr zati« nije radnja vec stanje иzajaтnЉ polozaja. ALi mi о tome tako, mislimo, cak to i vidimo kao radnju, zato 8tO jezik gradi ovu propoziciju па isti паСјп па koji gradi jednu mnogo siru klasu propozicija koje se ticu kretanja i promena. Мј PRIPISUJEMO radnju опоте sto zovemo »drzati« zato 8to formula »supstantiv + + glagol = vrsilac radnje + njegova radnja« jeste fun damentalna u nasim recenicama. Tako smo prisiljeni da u mnogim slucajevima u prirodi vidimo mnoge fiktivne aktivne entitete, prosto zato 8to obrasci па8е recenice zahtevaju da na8i glago1i, kada nisu u imperativu, imaju ispred sebe supstantJive. Mi smo obavezni da kazemo »to је blesnulo« i1i »svet1ost је blesnula«, uspostavlja juCi jednog vrsioca radnje, ТО ili SVETLOST, da Ы оуај izveo опо 8to nazivamo radnjom, BLESNUTI. АН ble8tanje i svet10st su isto; пе postoji tu nikakva stvar koja ne8to Cini, i nikakvo Сјпјепје. Hopi kazu samO' 1"ehpi. Hopi moze imati glagole bez subjekta, i оуо daj� tom jeziku snagu logickog sistema za razumevanje izve- Jezik, misao i stvarnost 197 snih aspekata kosmosa. Naucni jezik, buduci da је za· snovan па zapadnom indoevropskom, а пе па hopiju, сјпј isto опо 5to i тј Сјпјто, vidi ponekad radnje i sile tamo gde mogu postojati jedino stanja. Zar пе uvi· <.1:ate da је moguce da naucnici, isto kao i dame sa тас. kama, i jedni i drugi пе znajuCi to, projektuju jezicke obrasce odredenog tipa jezika па univerzum, i VIDE ih tamo, uocljivo predstavljene па samom licu prirode? Promena jezika moze izmeniti nase shvatanje kosmosa. Sve ovo tipicno је za пабп па koji nas nizi јпШ· vidualni ит, uhvacen и za njegove metode nedokua· уот sirem svetu, upotrebljava svoj cudni dar jezika da Ы lizatkao veo Маје ili iluziju, da Ьј napravio privremenu analizu stvarnosti а onda је smatrao ko. паСпот. Zapadna ku1tura је otisla najdalje u tome, najdalje и odlucnoj iscrpnostliprivremene ana:lize, ј пај. dalje и odlucnosti da ovu smatra konacnom. Prepu· stanje Hиzjjj zapecaceno је zapadnim indoevropskim jezikom, а put oslobodenja od i1uzije, za Zapad, lezi u sirem razuтevanju jezika nego 5to to saт zapadпi ш· doevropski moze da pruzi. Ovo је »Mantra joga« za· padne svesti, sledeci veliki korak koji је опа sada spreтna da poduzme. То је verovatno najpogodniji nacin da zapadni covek zapocne опи »ku1turu svestito: koja се ga odvesti do velikog prosvetljenja. Uz to treba reCi da se kroz ovu vrstu razumevanja jezika dostize velika faza ljudskog bratstva. Jer паиспо razumevanje veoma razlicitih jezika - пе nиzno и smi slu da se oni govore, vec da se analizira njihova struk tura - predstavlja lekoiju и bratstvu, i to bratstvu u smislu univerzalnog humanog principa - bratstvu »sinova Мапе». Опо nas podstice da prevazidemo gra· nice lokalnih kultura, nacionalnosti, fizickih osobenost.i zvanih »rasa«, i da otkrijemo da su u svojim jezickim sisteтiтa - mada se ovi sisteтi uveliko razlikuju - 198 Bendzamin Li Vort - da su и redu, harmoniji i lepoti ovih sistema, и njihovim odgovarajuCim suptilnostima i prodornim anа lizama stvarnosti, svi ljudi jednaki. Ova Cinjenica је nezavisna od stepena evolucije и pogledu materijalne kulture, divljastva, civНizaoije, etickog i1i moralnog ra7- voja, itd. 1 to је neverovatno iznenadujuca stvar za kulturnog Evropljana, stvar koja ga sokira i koja za njega zaista predstavlja gorku pilulu! АН to је istina; najsiroviji divljak moze nesvesno, bez napora i sa lа kocom da тaniриШе jezickim sistemom koji је tako komplikovan, vi5estruko sistematizovan i intelektualno tesko razumljiv da zahteva od na5ih najvecih naucnika da ти posvete сео zivot, uko1iko zele da opisu njegovo funkcionisanje. Manaski рlап i »visi ego« dati su svima, i evolucija ljudskog jezika bila је upotpunjena, i raza suta и svojoj divnoj potpunosti ТАМО i АМО ро Zem lji, и VI'eme koje davno prethodi najstarijim rusevina та koje su se ikada pretvorile u prah. Lingvisticko znanje vodi razumevanju mnostva ra z!icitih а cudesnih sistema logicke anaIize. Kroz njega, svet kakav se vidi sa raznorodnih stanovista drugih drustvenih gгupa, koji smo mi zamisljali kao nesto strano, postaje razumljiv и novim terminima. Та stra nost pretvara se и novi i cesto razjasnjujuCi nacin gle danja па stvari. Uzmimo japanski. Pogled па Јарапсе koji sticemo izvana, posmatrajuCi politiku vlade ove zemlje, niposto пе ostavlja utisak necega 5tO unapre duje bratstvo.*) АН prilaz Japancima kroz estetsku i паиспи procenu njihovog jezika тепја оУи sliku. ТО omogucuje shvatanje srodstva па kosmopoIitskom ni уои duha. Jedan divan obrazac ovog jezika dozvoljava da njegove recenice mogu imati dva subjekta raz1iCitog ranga. Nama је bliska ideja dve vrste ОБЈЕКАТА za *) Ovaj tekst је pisan 1941. godine. (Prim. prev.). Jezik, misao i stvarnost 199 nase glagole, neposrednog i udaljenijeg сНја, ili direkt nog i indirektnog objekta, kako se oni оЫспо nazivaju� No verovatno nikad nismo razmisljali о mogucnosti slicne ideje primenjerne па SUBJEKTE. Ova ideja se ostvaruje и japanskom. Dva subjekta - nazovimo ih subjekt 1 i subjekt 2 - оznасепа su cesticama wa i ga, а dijagram Ы mogao da ih prikaze ротосu linija ро vucenih od svake subjekatske reci, tako da Ы ove dve linije konvergirale ka istoj predikaciji, dok Ы engleska recenica mogla imati samo jedan subjekt, sa jednom linijom prema predikatu. Primer Ы predstavljao пасјп da se kaze »Јарan је planinska zemlja« : »ЈараПl pla nina2 (su) mnogo«;4) ili »Јарап, s obzirom па svoje pla пјпе su mnogo«. »Dzon је dugonog« Ы bilo »Dzonl noga2 (su) dugi«. Ovaj obrazac ispoljava krajnju jezgrovitost uz veliku preciznost. Umesto naseg neodredenog »pla ninski«, Japanci mogu, sa jednakom sazetom formula cije, razlikovati znacenje reci »planinski« и smislu da planine nisu uvek visoke аН је zemlja bogata njima, od drugog znacenja, da su planine visoke iako zemlja nije bogata njima и odnosu па celu povrsinu. Vidimo kako Ы logicke upotrebe ovog obrasca dale japanskom jeziku veliku тое za jezgrovite паuспе operacije sa idejama, kada Ы ova тос mogla biti pravi1no razvijena. Onog momenta kada роспето sa nepristrasnim паuспјт ISTRAzIVANJEM jezika, kod naroda i kultura najskromnijeg izgleda nalazimo izvanredna, uspesna i паuспа sredstva izrazavanja, nepoznata zapadnim indo evropskim jezicima i mentalitetima. AIgonkijskim jezi· сјта govore veoma prosti Ijudi, Indijanci koji se Ьауе Iovom i ribolovom, ali опј su prava cuda analize i sin- 4) »Su« је u zagradama jer је »Ыи mnogo« izrazeno јеdnот re6i, koja је slicna glagolu. U japanskom se оЫспо пе upotrebljava mnozina. 200 Bendzamin Li Vorf teze. Jedna gramaticka, Бnеsа koja .im је svojstvena па ziva se obviativ. То znaci da njihove zamenice imaju cetiri lica umesto tri, ili gledano sa nase tacke glediSta da imaju dva treca lica. Ovo pomaze sazetom opisu komplikovanih situacija, za cije opisivanje bismo mi mora1i da pribegnemo nezgrapnoj frazeologiji. Predsta vimo njihovo trece i cetvrto lice dodavanjem brojeva 3 i 4 nasim pisanim recima. Algonkijci Ы mogli ispri cati pricu о Viljemu ТеЈи ovako: »Viljem Те! је pozvao пјеgоvоgз sina i rekao mщ da mиз donese пјеgоvз luk i strelu, koje4 mиз је OI14 tada doneo. Опз mщ је rekao da stane шiто i postavi jabuku па пјеgоvщ glavu, tada је иzeo пјеgоvз lш i strelu i rekao mU4 da se пе plasi. Onda је оIlзпјщ strelom skinuo sa njegove4 glave а da g� pri tome nije povredio«. Takva sredstva Ы u velikoj meri pomogla specifikaciji nasih slo!enih prav nih situacija, oslobodivsi nas fraza kao sto su »stranka ргуе strane« i »gorepomenuti Dzon Dou се, sa svoje strane, itd.«. Ciciva jezik blizak zulu jeziku, kojim govori jedno pleme nepismenih Сrnаса и istoenoj Africi, јта dva prosla vremena, јеdnо za prosle dogadaje za sada pri sutnim rezultatima i uticajima, i drugo za proslost bez sada prisutnog uticaja. Proslost koja је zabelezena u spo ljasnjim situaciJama razlikujese оо proslosti zabelezene jedino и svesti ili memoriji; tako se pred пата pojav ljuje jedno novo shvatanje VREMENA. Neka 1 pred stavlja prvi pomeriuti vid proslog vremena, а 2 drugi. Razmotrimo sada ove nijanse и jeziku Ciciva: Ја sащ. dosaol ovde; Ја sam isaoz tamo; оп је bioz bolestan; оп је umrol; Hristos је umr02 па krstu; Bog је stvorio1 svet. »Ја sam јеОI{( znaci da nisam gladan; »Ја sam jeaz znaci da sam gladan. Ako biste ЫН ропиоепј hranom i kazali: »Ne, ја sam јеОl«, sve Ы bilo u redu, ali ako biste upotrebili drugo proslo vreme, izrek1i biste uvre- Jezik, misao i stvarnost 201 du. Teozof koji Ы govorio ovim jezikom mogao Ы da upotrebi vreme 1 govoreCi о nekada5njoj zapletenosti monada, koja је uzrokovala da оуај svet bude u svom sadasnjem stanju, dok Ы vreme 2 mogao да upotrebi, recimo, kada govori о davna5njim planetamim sistemi та, koji su danas dezintegrisani i Сјја је evolucija za vrsena. Ako Ы govorio о reinkarnaciji, оп Ы upotrebio vreme 2 za dogadaje prosle inkarnacije u пјЉоуот vla s1Jitom sistemu referencije, аН Ы upotrebio vreme 1 da Ы oznaCio ili implicirao пјЉоуи »karmu«. Moguce је да је оуај primitvni narod opremljen jezikom koji Ы mogao, kada Ы postali filozofi ili matematieari, da od пјЉ nacini nase najistaknutije mislioce па temu VRE MENA. I1i uzmite Ker d' Alen /Coeur d' Alene/, jezik ko jim govori malo indijansko pleme istog јтепа u Ај dahu /Idaho/. Umesto naseg prostog ројта »uzrok«, koji se zasniva па nasem jednostavnom »uciniti da nesto (neko) uradi to«, gramatika ovog jezika trazi da oni koji njime govore razlikuju (5tO опј naravno Бпе automatsk,i) tri kauzalna procesa, оznасenа sa tri kau zalna glagolska oblika: (1) rast, Ш sazrevanje nekog inherentnog uzroka, (2) dodavanje ili иуесауапје putem nekog spoljnog uticaja i (3) sekundamo dodavanje, to jest, dodavanje neceg 5tO је nastalo pod uticajem pro cesa (2). Tako, da Ы rekli »to је zasladeno«, опј Ы upotrebili oblik 1 ako se radi о sljivi koja је sazreva пјет postala slatka, oblik 2 za solju kafe zasladenu secerom koji је rastvoren u пјој, i oblik 3 za kolace zasladene sirupom koji је napravljen od rastopljenog secera. Ва su, imajuci neku prosveceniju kulturu, пјЈ hovi mislioci izgradili od оуљ ovako nesvesnih razliko tanja teoriju trijadicke kauzalnosti, pode5enu za паие па posmatranja, опј su mogli da proizvedu vredan inte lektualni instrument za nauku. МI bismo mozda mogli 202 Bendzamin Li Vorf da vestacki imitiramo takvu teoriju, ali NE bismo mog1i da је primenimo, јег NISMO иоЫсајПi da pravimo takve distinkaije spontano i bez napora и svakodnev пот zivotu. Pojmovi јтаји osnovu и иоЫсајепот, sva dnevnom govoru, pre по sto се nauCni radnici pOkusati da ih upotrebe и laboratoriji. Cak i teorija relativnosti ima takvu osnovu и zapadnim indoevropskim (i dru gim) jezicima - и Cinjenici da ovi jezici upotreblja vaju mnoge prostome reci i obrasce za operisanje vre тепот. Jezik takoc1e ima znacaja i za druge psiholoske faktore па nivoima koji su razliciti od modemog lingvi stickog pri1aza, аН koji su od vaznosti и muzici, poeziji, literarnom sti1u i istocnjackom mantramu. Опо о cemu sam dosad govorio odnosi se па manaski plan и vi5e fi1ozofskom smislu, па »vise nesvesno« ili »dusu« (и smislu koji ovome pridaje Jung). А опо о сети sada nameravam da govorim odnosi se па »psihu« (и smi slu и kome ovaj termin upotrebljava Frojd /Freud/), па »nize« nesvesno, па Manas koji је и јеdnот ро sebnom smislu »иЫса stvarnog«, па Ката plan, plan emocija Ш, bolje, osecanja (GefUhl). U jednom serij skom odnosu koji sadrzi nivoe Nama-Rupa i Arйpa, ovaj nivo nesvesne psihe је па drugoj strani Nama -Rupe оо Arйpe, а Nama i1i leksacija па izvestan паЫп posreduje izmedu ovih krajnosti. Otuda psiha pred stavlja psiholoski korelativ fonemskog nivoa и jeziku, sa kojim је povezana пе strukturalno kao Nama ili lek sacija, пе time sto ga upotrebljava kao kocke za grad пји, kao 5tO se pri izgradnji reCi upotrebljavaju fonemi (samoglasnici, suglasnici, akcenti itd.), vec kao emotivni sadrzaj fonema. Postoji jedan univerzalni паСјп povezi vanja iskustava GefUhl.tipa, koji se iskazuje и labora torijskim eksperimentima i koji је, сinј se, nezavisan od jezika - и osnovi isti kod svih ljudi. Jezik, misao i stvarпost 203- Da пета serijskog ili hijerarhijskog reda koji ро stoji u univerzumu, moralo Ы се reCi da ovi psiholo�ki i lingvisticki eksperimenti protivurece jedni drugima. U psiholoskim eksperimentima ljudski subj�kti izgleda da med·usobno asociraju dozivljaje svetlog, hJadnog, o�· trog, tvrdog, visokog, lakog, brzog, piskutavog, uskog, itd. u dugom nizu; i obrnuto, dozivljanje tamtlOg, toplogr savitljivog, mekog, tupog, niskog, te5kog, sporog, du bokog, 5irokog itd. u drugom dugom nizu. Ovo se do gada bez obzira da li su REcI za tako asocirane doziv ljaje slicne ili пе, ali оЫсп! covek пајсе5се OPAZA od nos prema recima jedino kada је to neki odnos slic nosti u okviru takvih serija и samoglasnicima ili sugla snicima ovih reCi, а kada је to odnos kontrasta i1i su koba, оп prolazi nezapafen. Opazanje odnosa slicnosti је elemenat osetljivosti prema Iiterarnom sti1u iIi pre та опоте 5tO se cesto, prilicno netacno, naziva »ти zlka геСјн. Dраzалје геlасlје sukoba је mnDgo teze, i и mnogo уесет stepenu znaci da је опај k<)ji to сјпј osloboden iluzije; i mada је sasvim »nepoeticno«, опо zaista predstavlja kretanje prema Vi5em Manasu, pre та Vi50j simetriji nego 5tO је simetrija fizickog zvuka. Опо 5tO је znacajno za nasu tezu jest� da jezik. kroz leksaciju, Сјп! onoga koji govori sveslJ.ijim izve snih nejasnih psihickih senzacija; оп stvarno proizvodi svest о песети па planovima koji su nizi o kim znacenjem, bez obzira koliko опо Ыl0 nesaglasno .sa glasovima, i ovo laik пе opaza. Tako su samoglasnici а (kao и reCi »father«) О, и asociram и laboratorijskim testovima sa nizom tamno -toplo-meko, а е (englesko а и »date«), i (englesko е u »Ье«) skupom svetlo-hlаdпо-оstГQ Suglasnici su takode asocirani priblizno onako kako Se moglo ocekivati od obicnog naivnog osccanja и ovoj stvari. Desava se to da, kada гес јта akusticku slicnost sa svojim vlasti· tim znacenjem, mozemo ОУО da opazimo, kao u engle skom »soft« Imekol i nemackom sanft. АН kada dode <10 suprotnog, to niko пе opaza. Tako nemacki zart Ineznol јта tako »Ostar« zvuk, uprkos njegovom а, da kod osobe koja пе govori nemacki роЬuоије svetlo �stra znacenja, аН za Nemca опо »zvuCi« МЕКО - i ve rovatno toplo, tamno itd. 105 је bolji slucaj engleske reci DEEP Idubokol. Akusticka asocijacija оуе reci Ы trebalo da bude sHcna опој koju izazivaju rec РЕЕР Iproviriti/ ili takve besmislene reci kao 8to su VEEP, TREEP, QUEEP itd., odnosno па svetl0, 08tro, brzo. АН пјепо jezicko znacenje и engleskom slucajno se od nosi па pogresnu vrstu dozivljaja za takve asocijacije. Ova Cinjenica potpuno prevladava пјеп objektivni zvuk, сјпеСј da опа и subjektivnom smislu »zvuci« isto toliko tamna, topla, teska, meka itd. kao da su пјепј glasovi stvarno toga tipa. Samo lingvisticka analiza, koja oslo Ьаоа od iluzija, mada је i nepoeticna, otkriva neslaga· пје izmedu оуе dve »mиzike« reci, od kojih је jedna vi8e mentalna, а druga v:i.se psihicka. Manas је kadar da zanemari osobine psihickog plana, bas kao 8to је kadar da zanemari i to da li se х neke jednaoine odnosi па auto тоЫlе ili ovce. Оп moze projektovati delove svoje vla· stite shematizacije na iskustvo, i to па takav nacin аа ga oni izopacuju, da podsticu ilиziju, ili pak па Jezik, misao i stvarnost 205 takav пасјп da ga osvet1javaju, i da grade паиспе teo rije i instrumente istrazivanja. Patandzali /Patanja1il dеБпisе jogu kao komple tan prekid aktivnosti mnogostrane psihicke prirode.s) Videli smo da se ova aktivnost иglаvпош sastoji od licnih i dru5tvenih reakcija dui neopazenih koloseka obrazaca koje postavlja nivo Arйpa, funkcionisuCi iz nad ili iza iize individualne svesti. Razlog zbog koga је nivo Arupa izvan vidokruga svesti пјје 10 510 је оп sustinski razlicit (kao kada bi ооо npr. pasivna mre za), vec to 5to se licnost, usled evolucije i navike, upra vo usredsreduje па pomenutu mnogos1ranu aktivnost. Smirivanje ove aktivnosti i prekidanje takvog usredsre divanja, iako је tesko i zahteva dug01rajnu vezbu, pred stavlja ро pouzdanim izvestajima iz veoma razlicitih izvora, i sa zapada i sa istoka, ogromno prosirenje, poboljsanje i prosvet1jenje svesti, pri kojem razum funkcionise sa neslucenom brzinom i sigurnoscu. Nauc по proucavanje jezika i lingvistickih ргјпсјра znасј Ьаг delimicno uzdizanje razuma ka tom nivou. U razume· vanje ve1ikog jezickog obrasca ukljuceno је ротегапје zize sa mnogostrane psihicke aktivnosti. Takvo razu· mevanje јта cak i terapeutsku vrednost. Mnoge пеи roze su prosto prisilno bavljenje sistemima reci koje se stalno ponavlja, i od koga pacijent moze biti oslo boden ako ти se ukaze па ovaj proces i obrazac. Sve nas ovo vraca ideji koja је ротепи1а и prvom delu ovog ogleda, da tipovi shematizovanih od nosa koji se nalaze и jeziku mogu biti samo nesigurni i iskrivljeni, bledi i besadrzinski odrazi KAUZALNOG SVETA. Bas kao 5to se jezik sas10ji od leksacije koja segmentira stvarnost па diskretne entitete (Niima-Rupa) 5) Bragdonova parafraza koja se odnosi па Yoga Satras; "Uvod и Jogu« /Аn Introduction to Yoga/, Claude Bragdon, New York 1933. 206 Bendzamin Li Vorf i uredene shematizacije, оо. kojih ova poslednja јта vise pozadinski karakter, i koja је тапје ocigledna аН mnogo otpornija i univerzalnija, tako i fizicki . svet moze biti skup kvazidiskretnih entiteta (atoma,· kri stala, zivih organizama, planeta, zvezda itd.), пе sa svim razumljivih ро sebi, vec pre proizaslih iz jednog polja uzroka koje је i samo visestrиko shematizovano 1 uredeno. Nauka se sada nalazi па granicnoj liniji iza koje Ы mogla da susretne ovakve FENOMENE РОИА. 8to fizika dublje ulazi u unutar-atomske pojave, diskret ni fizicki oblici i sile se sve viSe i vise rastvaraju u Qdnose ciste shematizacije. MESTO prividnog entiteta, elektrona па primer, postaje neodredeno, :isprekidano; entitet se pojavljuje i iscezava od jedne strukturalne pozicije do druge, kao fonem ili bilo koji drugi shema tizovan lingvisticki entitet, i moze se reCi da izmedu tih pozicija nije NIGDE. Njegovo mesto, prvo zamislja по i analizirano kaotrajna promenljiva, postaje pri pazljivijem posmatranju samo naizmenicno pojavljiva пје; situacije ga }}aktualizuju«, struktura koju пе do seze merna motka vlada njim; trodimenzionalnog obli ka ovde пета, veca samo - "ArUpa«. Nauka jos пе moze da razume transcendentalnu logiku takvog stanja stvari, zato sto se jos пјје oslobo di1a ilиzornih nuznosti opste logike, koje su konacno sa то пшпоsti gramatickog shematizma и zapadnoj arijev skoj gramatici: potreba za supstancijama koja predstav lja samo nuznost pojave supstantiva u odredenim rece nickim pozicijama, potreba za si1ama, privlacenjem itd. koje su samo nuznosti pojave glagola u izvesnim dru gim pozicijama. Nauka се, ukoliko prezivi mrak koji se nadnosi nad пји, morati uskoro da иzтe u razmatra пје lingvisticke principe i da se otarasi ovih ilиzornih jezickih nuznosti, toliko dugo smatranih sustinom sa mog Razuma. SADR2AJ Ranko Bugars:IOi: UVOD U cIТANJE VORFA . . 5 Ј JEDAN MODEL UNJVERZUМA AМERJcKJH INDIJANACA ...... • . . .• 27 П LJNGVISТIcKO RAZMATRANJE МЈэиЕ- NJA U PRIMIТIVNIM ZAJEDNICAМA ., 39 ПI GRAMAТIcKE KATEGORIJE . . • • .. 71 JV ODNOS JEZIКA PREMA UOBIcAJENOM MISUENJU I PONASANJU 95 V NAUКA 1 LJNGVJSТIКA. . 135 VI JEZICI I LOGIКA . . . . 153 VП JEZIK, UM 1 STVARNOST . 171 BendZamin Li Vorf: JEZIK, MISAO i STVARNOST. Izdanje Beogradskog izdavacko-grafickog zavoda, Bulevar vojvode / Misica 17 8 Tiraz: 4.000 primeraka 8 Za izdavaca: Vladimir· Stojsin • $tampa: »Novi dani«, Beograd, Vojvode Brane 13