BIBLIOTEKA "LAVIRINT"

Urednik Aleksandar Dramićanin

MU,

IŠČEZLI KONTINENT

©zaYU

"BATA" KNJIGA BEOGRAD col. James Churchward The Lost Continent of Mu prevod Slavoljub Veličković recenzent Dr. Radmilo Petrović

DŽEJMS ČERČVORD

PREDGOVOR

MITSKE ZEMLJE 1 CIVILIZACIJE

Verovanja u postojanje iščezlih kontinenata temelje se na predanjima i katkad spornim spisima, ali, isto tako, i na verodostojnim naučnim saznanjima. Teorija nemačkog geofizičara Alfreda Vegenera kazuje da je pre mnogo vremena postojao jedan jedini prakonti-nent koji se kasnije rascepio na delove bilo usled geoloških poremećaja, bilo stoga što je kopnena masa klizila preko sime, donjeg sloja Zemljine spoljašnje kreste. Vegenerova je teorija poznata kao teorija o razlazu kontinenata. Skorašnja proučavanja u oblasti podmorske geologije bacaju novu svetlost na ovu pojavu: dno okeana, po svemu sudeći, širilo se tokom milenijuma, odvajajući gornje kopnene mase u uobličene i razaznatljive kontinente.

PRADOMOVINA: PANAGEA Taj proces i danas se nastavlja: još postoji podmorska vulkanska aktivnost, i lava se i dalje izliva iz raspuklina i kra-tera ispod površine. Čitav ,,tepih" materije iz Zemljine utrobe nastavlja da ističe iz velikih podvodnih planinskih venaca u 1) Detaljnije o tome videti u radovirna i memoarima akademika Milutina Milankovića, posebno u njegovoj popularnoj knjizi Kroz vasionu i vekove. Atlantiku i Pacifiku. Zahvaljujući tome, Severna i Južna Amerika na jednoj, i Evropa i Afrika na drugoj strani, nezaus-tavljivo se međusobno udaljuju. Danijel Berman smatra da je prvobitna kontinentalna masa, Panagea, počela da se cepa pre stotinu miliona go-dina. Smatra se da su u to doba postojala tri kontinenta: Južna Amerika i Afrika, Evroazija, i ono što danas čini Indiju, koja se tada nalazila u neposrednoj blizini obala Kenije i Tan-zanije. Prema ovoj teoriji, Zemljina lopta uobličava se na sledeći način: - Pre stotinu dvadeset i-niliona godina uobličio se planin-ski venac posred Atlantika, uz odvajanje od Panagee: dve Amerike pomerile su se ka zapadu, a Afrika prema istoku. - Šezdeset miliona godina posle toga Atlantik je već po-stojao, ali se Brazil još nalazio sasvim blizu Gvineje. Indija se, međutim, približavala Aziji. - Još trideset miliona godina kasnije, Južna Amerika je nastavljala da se sve više udaljuje od Afrike; Afrika se, opet, približavala Evropi, dok se Indija našla sasvim blizu Azije. - Pre petnaestak miliona godina, Južna Amerika se spo-jila sa Severnom Amerikom (koja se, po svemu sudeći, odvojila od istočne Azije), Afrika se vezala sa Malom Azijom, dok se Indija sasvim priključila Aziji. Pritisak plutajućih kon-tinenata učinio je da se uobliče veliki planinski masivi u Ubanu, na Kavkazu i u području Himalaja.

GONDVANA

Proučavanja ostataka magnetizma u stenju ukazuje da se pri kraju tercijera zemaljski magnetni pol nalazio na šez-deset pet stepeni severne širine, između Hadsonovog zaliva i Grenlanda. Tačno na ovom mestu trebalo je da se nalazi Hiperboreja, zemlja o kojoj se govori u arijevskim mitovima. Pod pretpostavkom da je položaj Zemlje tada bio upra-van na ravan ekliptike, umesto da, kao danas, bude nagnut za oko dvadeset tri stepena, godišnja doba nisu se menjala i Hiperboreja, sred svojih ledenih planinskih masiva, mora da je imala gotovo idealnu dnevnu temperaturu baš kao što se i navodi u drevnim spisima. To bi, ujedno, moglo objas-niti i ostatke fosila paprati, kao i činjenicu da su tropske bilj-ke nalažene ne samo posvuda po Skandinaviji, već čak i u blizini polarnog kruga. Ovo je, bar, gledište koje zastupa Robert Dic, geolog iz Naučne agencije za životnu okolinu u Vašingtonu. Uz po-moć preostataka Afrike, Južne Amerike, Australije i Indije, njemu je pošlo za rukom da rekonstruiše jedan poseban kon-tinent, kojem je potom bilo dato ime Gondvana. Po izvesnom broju geologa širih shvatanja, Gondvana je bila južni kontinent, koji je u Drugom razdoblju predstavljao protiv težu severnom kontinentu, poznatom kao Skandinavski štit.

LEMURIJA

Drevni sanskritski spis Purana govori o tome kako su se kontinenti rađali jedan za drugim, pri čemu je svaki od njih predstavljao domaju jedne od Ijudskih rasa. Navodi se se-dam takvih kontinenata, na kojima je sedam velikih rasa ži-velo ili će živeti. Prema nemačkom prirodnjaku Heknu, Ijudski soj bio je začet u Lemuriji, danas utonuloj u Pacifik; tom kontinentu on je dao ime Salvali. Njegovo uništenje ognjem i vodenom stihijom biloje propraćeno pojavom Kuše (Atlantide), na ko-joj se potom razvila snažna civilizacija ćetvrte rase. Britansko Udruženje za unapređenje nauke saopštilo je da se u ,,vatrenom krugu" u Pacifiku oblikuje jedan novi kon-tinent i da su ostrva Bagoslov, nedaleko od obala Aljaske, već dostigla visinu od preko tri stotine metara. To bi mogla biti ona Šaka o kojoj govori Purana. Predviđeno je, takođe, da će nova kopnena masa biti duga preko hiljadu pet stoti-na kilometara i da će se protezati do Japana, Filipina, Ma-lake i Bornea. U drevnim spisima naroda Šri Lanke i Madrasa nalazimo da se prapostojbina Tamila (dravidskog naroda koji i danas živi u južnoj Indiji) nalazila južno od Jave. Bila je to jedna od prvih kopnenih masa što se javila oko ekvatora i tu se nekad nahodila Lemurija, kolevka svekolike civilizacije. Naučnikk Višar S. Serve, na temeiju podataka dobijenih iz kruga pripadnika Ružinog krsta (Rozenkrojčovača), izneo je uverenje da se čovek najpre pojavio u današnjim Sjedinjenim Državama. Sto se tiče Lemurije, bio je to konti-nent što se pružao istočno od Afrike i duboko u Pacifik, u vreme kada su, po Vegenerovoj teoriji, obe Amerike, Evropa i zapadna Afrika činile jedinstvenu kopnenu masu. Potom je, nakon velikih tektonskih poremećaja, Lemurija zahvatala sa- mo Mikroneziju i Polineziju. Severna Južna Amerika pomerile su se prema njoj kada je okean iznedrio Atlantidu. Serve takođe veruje da zagonetni narod koji živi na plani-ni Šasta, u severnoj Kaliforniji, predstavlja poslednje ostatke nekadašnjih Lemurijanaca. Preistoričari, geolozi, kao i poklonici tradicije, slažu se manje ili više u pogledu položaja i lika Atlantide; međutim, što se tiče kontinenta potonulog u Tihi okean, vladaju po-svemašnja zbrka i metež. Čini se vrlo verovatnim da su Gon-dvana, Lemurija i Mu bili jedan te isti kontinent, označen tri-ma različitim imenima.

SPORNE TVRDNJE 0 nalazima pukovnika Džejmsa Čerčvorda već sam pi-sao u svojoj knjizi Stotinu hiljada godina čouekoue nepo-znate istorije, stoga ću ovde svoj stav izložiti samo u naj-kraćim crtama. Pukovnik Čercvord služio je u britanskoj vojsci u Indiji či-tavih trideset godina. U tom razdoblju, ne navodeći tačan trenutak, u jednom hramu ne navodeći kojem, on je, po vlastitoj tvrdnji, otkrio jednu zbirku tablica Naakala. (Prema drevnim induskim piscima, Naakali su bili tajanstven narod koji se, prispevši odnekud s istoka, naselio u Burmi. Bili su, navodno, odaslani da svom jeziku i pismu podučavaju zemIju na zapadu tojest, u Indiji). Tablice su govorile daje u Pacifiku, pre pedeset hiljada godina, postojao kontinent po imenu Mu i da je činio kolevku bele rase. Pre, otprilike, dvanaest hiljada godina, Mu je sa svojih šezdeset četiri mili-ona stanovnika nestao u sveopštoj kataklizmi Potopu. U prilog svojim tvrdnjama Čerčvord se poziva na preko dve i po hiijade tablica koje je u Meksiku, u blizini njegovog glavnog grada, pronašao neki geolog, koga samo kratko naziva Niven. Naučnici, razume se, ove tvrdnje nisu uzeli zdravo za gotovo što, naravno, ne mora značiti da se radi o pukoj izmišljotini. Činjenica je, ipak, da Čercvord moguće je i hotimice, svoje tvrdnje nije pouzdanije potkrepio, s izu-zetkom pozivanja na izvesne dokaze čija je izvornost u naj-manju ruku sporna.

ĆERĆVORD: MAŠTA ILl ISTINA?

Uprkos tome, u iskušenju sam da Cerčvorda držim za reč... Njegove knjige odaju utisak da se radi o časnom čove-ku, izvrsnom istraživaču, dobro obaveštenom i, čak, veoma obrazovanom arheologu. Njegov iskaz, na primer, da je do 'nitskog Potopa došlo pre dvanaest hiljada godina znatno je prethodio saznanju skandinavskih glaciologa, koji su ga u svemu potvrdili. Po mom mišljenju, kada je Cerčvord bio u pitanju, moguća su dva objašnjenja: ili je zaista imao pristup nekim tajnim spisima, ili je bio vidovnjak izuzetnih moći. Na žalost, njegove su priče često zasute ozbiljnim greškama, ćudljivim tumačenjima, i, čak, pobožničkim zastranjivanjima. 0 Meksiku i Majama, Egiptu, Asiro-Vavilonu, Inkama, i stićnom Čerčvord često govori sa razdražujućom nemarnošću. Za njega, kao i za većinu vatrenih pobornika Mua, svako arheološko otkriće, svaki nepoznati spis, svaki tajanstveni znak, kao i sve neobične činjenice na koje nauč-nici nemaju spreman odgovor pripadaju Muu i predstavljaju dokaz njegovog postojanja. Sledeći ovakvo načelo, on daje prevod jedne stele Uksmala, u Meksiku, navodeći daje ,,posvećena Muu"... Lično sam, međutim, veoma dobro upoznat sa Uksmalom i njegovim čudesnim ,,Carobnikovim zamkom", Adivinom, i mogu pouzdano potvrditi da je Čerčvordov ,,prevod" puka razigranost mašte. Takođe, Čerčvord nam pruža i nepouzdanu reprodukci-ju friza u Poerta del Solu, predstavljajući pri tom centralno božanstvo kao biće sa pet prstiju, dočim je, međutim, veo-ma dobro znano da je najneobičniji podatak vezan za to bo-žanstvo činjenica (prema pravom prikazu na frizu) da ima samo četiri prsta... Gprkos tome, iz tog vizionara povremeno odbljeskuju munje istinskog genija; isto tako, i znanja kojima raspolaže deluju zapanjujuće. Van svake sumnje, tu i tamo zaobilazi istinu, ali on to čini da bi ojačao gledište za koje veruje da je istinito i koje i jeste istinito. Jer, drevni kontinent Mu zaista je postojao, i Čerčvord, premda ni sam toga nije bio sve-stan, sasvim je u pravu u svojoj tvrdnji da je Meksiko stariji i od samog Egipta. Na zaista briljantan način, takođe, ukazao je i na posve razaznatljivu vezu između kvečuana, jezika Inka, i kvičea, jezika Maja. Konačno, njegova je neprocenjiva zasluga koja nad-maša sve njegove nedostatke u tome što nam je skrenuo pažnju na nepoznate civilizacije Pacifika: na Kukovim ostrvi-ma, na Marijanasu, na Markesasu, kao i drugima širom Pa-cifika; u celini posmatrano, vrlo je verovatno da upravo paci- fička ostrva drže ključ saznanja o postojanju jedne veoma stare civilizacije.

RECITI PREOSTACI Na većini ostrvlja Polinezije i Mikronezije nailazimo na ostatke gradova, hramova, skrovišta i kipova čija veličina i prefinjenost gradnje i izrade nagoveštavaju postojanje civilizacije na neuporedivo višem stupnju od one koja danas na njima postoji. Pored koliba sa krovovima od palmovog lišća ili valovitog lima stoje stubovi, stubišta i mola čije kolosalne kamene blokove mora da behu istesali i složili u zdanja ta-mošnji žitelji sa veoma uznapredovalom tehnologijom. Džejms Cerčvord i Luj-Klod Vensan iscrtali su detaljne skice tih preostataka koji će, neka nam bude dopušteno da se nadamo, jednog dana postati i predmet ozbiljnog razma-tranja obaveštenih i stručnih arheologa. Po Čerčvordovoj tvrdnji, ovaj hram počiva na čitavoj mreži podzemnih odaja i kripti, povezanih sa jednim od ka-nala; u njegovom središtu, dodaje on, nalazi sejedna pros-torija u obliku piramide. Slične ruševine postoje i na Kusaju, jednom od Karo-linskih ostrva, posebno u blizini seoceta Lele. Kupasti brežuljak, opasan visokim kiklopskim zidinama, svedoči da su civilizovani Ijudi tu živeli pre mnogo hiljada godina. Po tvrdnjama domorodaca, taj narod bio je veoma moćan i na svom velikom brodovlju plovio je daleko i na zapad i na istok. I na drugim ostrvima pronađene su piramide, sasvim na-lik na one sa Društvenih ostrva.

LUK SA TONGATABOA 0 izveštajima se često navodi i pozamašan megalitski luk na ostrvu Tongatabu, jednom od Tonga ostrvlja, južno od Samoe; po mom najboljem saznanju, nikada ranije ni jedna njegova fotografija nije bila objavljena. Nekako sam, na jed-vite jade, uspeo da dobijem jednu iz pariskog Muzeja čo- veka. Samo mesto na kome se nalazi zove se Hamunga. Luk se sastoji od dva ogromna kamena bloka, na koja je položen treći, pričvršćen za njih klinovima. Visok je oko četiri metra, i procenjuje se da teži oko devedeset pet tona. Sa zadivljujućom oštroumnošću, Čerčvord je odmah uočio da se to ostrvo u celosti sastoji od oranica i da je naj-bliži kamenolom udaljen odatle oko četiri stotine kilometara. Sledstveno tome, preci Polinežana mora da su raspola-gali velikim brodovima i dovoljno uznapredovalom tehno-logijom da bi mogli da prebace, iseku i postave kamene blo-kove od kojih je bio načinjen taj monumentalni luk. Postoji dovoljno razloga za verovanje da je luk služio kao kapija kroz koju se ulazilo u kompleks raznih zdanja.

STUBOVI NA MARIJAMSKIM OSTRVIMA Marijanska ostrva pripadaju Mikroneziji i nalaze se između trinaestog i dvadeset prvog stepena seveme širine i stotinu četrdeset drugog i stotinu četrdeset ćetvrtog stepena istočne dužine; smeštena su severno od Karolinskih ostrva. 0 pitanju su vulkanska ostrva, izložena strahovitim tajunima i zemljotresima; pa ipak, još postoje na njima velike ru-ševine, uključujući prostrane oblasti na otrvu Rota sa okruglim stubovima koji mora da su nekad nosili krov. Po Cerčvordovim zapisima, stubovi na Tinijanskim ostr-vima piramidalnog su oblika. Otkrio ih je 1835. Dimon dirvil, u uverenju da se radi o pogrebnim humkama; neke među njima opasivali su polukružni kamenovi. Piramidalna zdanja postoje i na ostrvima Svalov i Kingsmil i sasvim je moguće, ukoliko smo spremni da pove-rujemo u neke od izveštaja, da su i na Samoanskim ostrvi-ma bile građene tvrđave od staklastog kamena, nalik na one u Skotskoj i Francuskoj. Na Havajima, Markesaskim ostrvima, u Australiji, kao l posvuda oko Tahitija, postoje zamašne ruševine; mnoge od njih čine iskopane piramide nalik na one koje je na Rapa Iti pronašao Tur Hejerdal. Da li bar neke od tih ruševina čine preostatke Mua? Da, odgovaraju potvrdno Džejms Čerčvord i Luj-KIod Vensan, i sasvim je moguće da su pri tom u pravu. Nepobitno je, međutim, da ostaci spomenika na koje nailazimo širom Polinezije ne pružaju dokaz o postojanju ne-ke civilizacije, razvijene poput naše; daleko od toga.Ukoliko Ponape, Tongatabu i Kusaje i jesu pripadali Muovcima, mo-raćemo se, ipak, složiti da njihova civilizacija ne beše dos- tigla ni stepen razvijenosti civilizacija drevnih Asiraca, Maja ili Inka. To i jeste razlog što ja, lično, u poređenju sa Muom, da-jem prednost Atlantidi. Vrhunci civilizacije u prepotopskom svetu zasigurno nisu bili na Ponapeu ili na Uskršnjim ostrvi- ma; jer, ono sto nam je preostalo u Tiahuanaku (u Boliviji), Venti (na Jukatanu) ili u Egiptu, neuporedivo je nadmoćno na svim nivoima u kulturi, inisli', i arhitekturi.

Rober Šaru

UVOD

Prevod dveju serija starih pločica nalazi se u osnovi svih naučnih pitanja koja obrađuju ovo delo: pločice Naakal koje sam otkrio u Indiji pre mnogo godina, i jedna značajna zbir-ka izgraviranog kamenja, starog više od dve i po hiljade godina, koje je nedavno otkrio Vilijem Niven u Meksiku. Ova različita dokumenta imaju isti izvor: predstavljaju izvode iz Svetih i Nadahnutih Spisa Mua. Na pločicama Naakal nalaze se simboli i znakovi Naga, i prema predanju napisane su u samoj Zemlji-matici i preko Burme prenete u Indiju. Njihova ogromna starost potvrđuje istorijske činjenice da su Naakali napustili Burmu pre više od petnaest hiljada godina. Mesto na kome su bile napisane meksičke pločice za sa-daje problematično. Na njima se nalaze simboli i znakovi sa severa, to jest Ujgura. Samo pismo na ova dva dokumenta je pismo sa Mua, Zemlje-matice. Ne mogu da kažem da li su pločice napisane u Meksiku ili Zemlji-matici, ali, u sva-kom slučaju, stare su više od dvanaest hiljada godina, što se i vidi na nekima od njih. Među meksičkim pločicama više njih govori o Muu, dok druge donose pojedinosti koje ne-dostaju u priči Naakala o Postanju. Priključio sam ih tekstu ovog novog izdanja, davši ih u prevodu i upotpunivši ih objašnjenjima. Američke pločice za temu imaju jednu priču o Postanju, i to do najsitnijlh pojedinosti, o Životu i njegovom poreklu kao i poreklu i uticajima ,,Četiriju velikih kosmičkih sila". Više od hiljadu pločica posvećeno je ovoj temi, kao i stvaranju žene. Pločice Naakal, koje sam otkrio na Istoku, mnogo su manje celovite, i one nađene u Meksiku potvrđuju ih i upot-punjuju. Proveo sam godine dokazujući, kolikoje uopšte bilo mo-guće, izvornost činjenica otkrivenih na tim pločicama. Po-svetio sam pedeset godina svog života sakupljanju podata-ka, istraživanjima i proverama, da bih otkrio dokaze koji bi potvrdili da su priče na pločicama Naakal posve autentične. Nisam našao ni jedanjedini koji bi bespogovorno ukazao na trunčicu laži. Meksikanci su, kao i Naakali, nedvosmisleno ustanovili da je, u pradavna vremena, na zemlji postojala civilizacija koja je u mnogim pogledima bila nadmoćnija nad našom: nadmoćnija u svemu onome što predstavlja suštinske životne stvari o kojima modernom svetu jedva da je nešto poznato. Ove pločice, kao i ostali drevni zapisi, svedoče o zaprepašćujućoj činjenici da su indijska, vavilonska, persijs-ka, egipatska i jukatanska civilizacija predstavljale samo poslednje plamičke prve velike civilizacije. Pločice Naakala, iz prvog izdanja ove knjige, predstavlja-ju veličangtvenu istoriju čoveka iz proteklih vremena. Nivenove meksičke pločice su, u najmanju ruku, isto toliko divne i poučne. One potvrđuju moju teoriju prema kojoj se najstariji tragovi čovekovog prisustva na zemlji ne nalaze ni u Egiptu ni u dolini Eufrata, već u Severnoj Americi i na Istoku, gde je Mu zasnovao svoje prve kolonije. 1.

ALFA — POCETAK

Rajski vrt nije se nalazio u Aziji, već na jednom kontinen-tu koji danas počiva na dnu Pacifika. Biblijska priča o Postanju — o sedam dana i sedam noći — nije nastala na obalama Nila, niti u dolini Eufrata, već na tom nestalom kontinentu, čovekovoj zemlji-matici, čije je ime bilo Mu. Za ovu tvrdnju postoje dokazi u složenoj dokumentaciji koju sam otkrio zahvaljujući već davno zaboravljenim svetim indijskim zapisima, kao i raznim spisima iz mnogih zemalja. Svi oni govore o tom čudnom narodu od šezdeset četiri mi-liona stanovnika koji je pre pedeset hiljada godina zasnovao civilizaciju nadmoćniju od naše. Između ostalog, opisuju i stvaranje Coveka u zagonetnoj zemlji Mu. Uporedujući ove spise sa dokumentima o drugim drev-nim civilizacijama, sa predanjima, preistorijskim ruševinama ili geološkim fenomenima, otkrio sam da su sva ta središta civilizacije imala jedno zajedničko ishodište kulture — Mu. Možemo, dakle, biti gotovo sigurni da je biblijska priča o Postanju, onakva kakvu je danas poznajemo, preuzeta iz tih tablica koje govore o upečatljivoj istoriji Mua staroj pet stoti-na vekova. Da bismo, međutim, saznali kako je izvoma prića o stva-ranju bila otkrivena, potrebno je vratiti se unazad otprilike pedesetak godina. U Indiji je vladala glad. Nalazio sam se tamo da bih, pri-druživši se naporima velikog sveštenika jednog obrazovnog hrama, pružao pomoć. Kada je jednog dana razabrao da pokušavam da dešifru-jem jedan čudni bareljef, naglo se zainteresovao za mene i između nas dvojice uspostavilo se divno prijateljstvo. Po-kazao mi je kako da razrešim tajnu tog bareljefa i predložio da mi daje časove koji će mi omogućiti da počnem da se bavim i mnogo težim poslovima. Više od dve godine savesno i predano sam učio jedan mrtav jezik koji je, prema mom učenom prijatelju, predsta-vljao prvobitni jezik čovečanstva. Uputio me je i u činjenicu da taj jezik znaju još dvojica velikih indijskih sveštenika. Me-đutim, ono što je povećavalo teškoće bilo je to da su i naj-jednostavniji natpisi imali skriveni smisao — upućen Svetoj Braći — Naakalima — religioznom bratstvu koje iz zemlje-matice beše upućeno u kolonije radi propovedanja religije, svetih rukopisa i nauka. Raspričavši se jednog dana, poverio mi je da u hramu postoje i neke veoma stare pločice. Nije znao o čemu se ra-di, jer beše video samo sanduke u koje pločice behu polo-žene. Mada je imao pravo da proučava te spise, nikada to nije učinio, jer su bili sveti i jer ih nije trebalo dirati. Rekao je, međutim, još nešto što je još više zagolicalo moju radoz-nalost. Već mi je bio pričao o legendamoj matici Čoveka, tajanstvenoj zemlji Mu, ali me je sada još većma zaprepastio saopštivši mi kako se veruje da te pločice behu napisali sami Naakali — u Burmi ili u samoj zemlji-matici. Iz dana u dan tražio sam način da nekako dođem do tog skrivenog blaga, ali je moj prijatelj, premda krajnje ugla-đeno, to izričito odbijao. Prošlo je šest meseci. Na kraju sam mu predočio mo-gućnost da su te neprocenjive pločice možda loše zapako-vane u sanducima i da postoji opasnost da se oštete, te da se, otvarajući sanduke, možemo u najmanju ruku uveriti da li su u dobrom stanju. Zabrinutost ili radoznalost učinili su da sveštenik popusti, i tako sam jedne večeri, došavši u nje Počeo sam ih razgledati sa najvećim interesovanjetn. dnilo se da su od pečene zemlje; u svakom slučaju, bile su veoma prašnjave. Sa najvećom pažnjom sam ih očistio i po-ćeo da dešifrujem znake koji su pripadali mrtvom jeziku koji sam učio uz pomoć svog prijatelja. Te večeri imao sam sreće... Te dve dragocene pločice od terakote otkrile su nam tako važne činjenice, da smo obojica shvatili da se uistinu radi o autentičnim arhivima ze-mlje Mu. Međutim, priča se naglo prekidala na najzanimljivi-fem mestu, u donjem delu druge pločice. Ni sam sveštenik nije mogao da obuzda želju da vidi ostatak.»Ne možemo se na ovome zaustaviti", rekao mi je. ,0stale ću vam doneti sutra". Na svu sreću, prve pločice koje smo odmah proučili nisu pripadale istoj seriji, već su se odnosile na neke sasvim dru-ge teme, tako da je bilo potrebno sve da ih izvadimo kako bismo pronašli nastavak prve priče. Bila je to prava sreća, jer }e veliki broj pločica bio tako loše složen, da su se slomile. Popravili smo ih, lepeći ih. Ponovo ih spakovavši, svaku pojedinačno umotao je u svilenu i pamučnu tkaninu. ,,Sine", rekao mi je sveštenik, ,,imam utisak da ste vi glasnik božanske zapovesti koja mi naređuje da sačuvam ove relikvije". Potom sam proveo nekoliko mesed prevodeći pločice, i rezultat je u potpunosti opravdao moje napore. Spisi su de-taljno opisivali stvaranje zemlje i čoveka i mesto na kojem se prvi put pojavio: bio je to Mu. Potom sam poželeo da proučim spise svih starih civili-zacija, kako bi ih uporedio sa legendom o zemlji Mu.Otkrio sam pri tom da je civilizacijama antičke Grčke, Haldeje, Vavilona, Egipta, Persije i [ndije prethodila civilizacija Mua. Nastavljajući svoja istraživanja, ustanovio sam da se taj kontinent prostirao od severa Havaja do ostrva Fidži s jedne, i do (Jskršnjeg ostrva s druge strane. Mu je nesumnjivo bio prva čovekova postojbina. Shvatio sam i da je u toj lepoj ze-mlji živeo narod koji se beše na njoj naselio i da je čitav kon-tinent, u silnim vrtložjima vatre i vode, potonuo posle uza-stopnih strahovitih zemljotresa pre otprilike dvanaest hiljada godina. Isto tako, spoznao sam i istinitu priču o stvaranju sveta. Čovek se prvi put pojavio na kontinentu Mu. Trag te iste priče o zemlji Mu pratio sam i u Indiji, gde su se naselile prve kolonije doseljenika sa nestalog kontinenta; potom od Indije do Egipta, i od Egipta do hrama na Sinaju, gde ju je Mojsije prepisao, i od Mojsija do pogrešnog Ezrinog prevoda osam stotina godina kasnije. Istinitost ovih činjenica biće očigledna čak i onima koji nisu pomno pro-učili ovu temu — kada budu uočili veliku sličnost između istorije stvaranja sveta kakvu je mi poznajemo i izvornog pre-danja Mua. Na pločicama je bilo obrađeno više tema, i svaka od njih bila je razvijana na više tih pločica. Za najkraću bile su im potrebne dve, a za najdužu šesnaest pločica. Na našu sreću, otkrili smo i dve pločice koje su predstavljale ključ za različite simbole i hijeroglife. Potom sam pločice klasirao po slede-ćem redosledu: Serija I. Opis samog stvaranja sveta, uključujući i pojavu čoveka. Serija 2. Izdizanje planina pod pritiskom ,,ognjeva iz ze-mlje" (gasova) i mere za prigušivanje budućih gasova. Serija3. i 4. Poreklo i delovanje prvobitne zemljine velike sile, podeljene na dva dela. Serija 5. Poreklo i delovanje velike zemljine atomske sile, prvog dela iz prethodne serije. Serija 6. Poreklo sile koja stvara i održava život, drugog dela iz Serije 4. Serija 7. Poreklo života, štaje život, njegova evolucija. Serija 8. Stvaranje čoveka, objašnjenje šta je čovek i po čemu se razlikuje od ostah'h stvorenja.

Serija 9. Prispeće čoveka na zemlju, mesto njegovog prvog pojavljivanja, koje je u pjočicama nazvano ,,Čove kovom Zemljom-maticom". Ove pločice van svake sumnje piedstavljale su početak jedne duge serije, verovatno prve tetorije Mua. Serija 10. Nju čine dve pločice, mnogo veće od ostalih, koje su služile kao ključ za spise i simbole sa ostalih pločica. Zahvaljujući upravo tom ključu, bili smo u mogućnosti zs. prevedemo čitav dokument; bez njega, naši izgledi da aešifrujemo ove znake bili bi gotovo ništavni. Osim toga, posao nam je u znatnoj meri olakšavalo ogromno pozna-«anje prošlosti što ga je posedovao moj veliki sveštenik. Čim ia dešifrovao prvi red na nekoj pločici, odmah mu je bilo ja-sno o čemu se radi i šta ta pločica dalje sadrži. Klasirane po najboljem mogućem redosledu, pločice poćinju ovako: ..U početku, vaseljena je predstavljala samo duh, ili dušu. Sve je bilo nepokretno, beživotno, mirno, tiho, nemo. Pros-Tanstvo vaseljene bilo je prazno i tamno. (U tom mračnom rezdanu postojao je jedino Veliki Duh, Velika Moć, Stvaralac, Zmija Sa Sedam Glava. A onda mu se javi želja da avara svetove, i On stvori svetove; i javi mu se i želja da stvo-ri Zemlju nastanjenu živim bićima, i On stvori Zemlju i sve ono što se na njoj nalazi". A evo kako su stvoreni Zemlja i sve ono što se na njoj nalazi: ,,Sedam velikih umova Zmije Sa Sedam Glava izdadoše sedam naređenja". Prva duhovna komanda beše: ,,Gasovi, bezoblični i razasuti po vaseljeni, da se objedine i da stvore zemlju: i gasovi se tada spojiše u vrtložju". Druga naredba beše: ,,Neka gasovi pređu u čvrsto stanje, da bi stvorili zemlju: : gasovi pređoše u čvrsto stanje, osim onih delova koji je tre-oalo da posluže za stvaranje vode i atmosfere; i ti delovi be-hu upleteni u novi svet. Vladala je tmina i na novonastalom svetu nije bilo nikakvog zvuka, jer ni atmosfera ni voda još uvek ne behu stvoreni". Potom sledi treća naredba: ,Neka se preostali gasovi razdvoje i stvore atmosferu i vodu; i gasovi se razdvojiše i jedan deo stvori vodu, i voda se raširi po površini zemlje i vascelu je prekri da se nigde nije naziralo nikakvo ostrvo. Od gasova koji nisu stvorili vodu nastade atmosfera, i beše suetlosti u. toj'atmosfen". „[ zraci sunca sretoše se sa zracima svetlosti u atmosferi i stvoriše dan. Tako bi svetlost. I beše toplote u toj atmosferi. „[ zraci sunca susretoše se sa zracima toplote i doneše zemlji život". Četvrta zapovest: ,,Neka gasovi zatočeni u unutrašnjosti zemlje izdignu kopno iznad površine vode; i ognjevi iz središta zemlje izdi-goše ostrva i kontinente, i voda se odvoji". Peta zapovest je glasila: ,,Neka se život pojavi u vodi: i zraci sunca susretoše se sa zracima zemlje u vodenom talogu i u njemu nastaše kos-mička jaja (klice života) među ćelijama taloga. I, shodno za-povesti, iz kosmičkih jaja izleže se život". Šesta zapovest beše: ,,Neka se život pojavi na zemlji; i zraci sunca susretoše se sa zracima zemlje u prašini i u njoj nastadoše kosmička jaja; i, shodno zapovesti, iz kosmičkih jaja izleže se život". A kada sve ovo bi učinjeno, izdata je i sedma zapovest: ,,Stvorimo čoveka prema liku našem i dajmo mu moć da vlada na ovoj zemlji. [ tako Narajana, (Jm Sa Sedam Glava, Tvorac svega u vaseljeni, stvori čoveka i udahnu mu živi i neuništivi duh, i čovek, kao i Narajana, postade razumno biće. 1 stvaranje be-še okončano." Sedam zapovesti, van svake sumnje, ukazuju na sedam razdoblja. Jedno razdoblje, međutim, ne može se meriti bro-jem određenih godina. To može biti jedan dan, jedna godi-na, ali i milioni godina. Dakle, pločice ne ukazuju na vreme koje je bilo potrebno za stvaranje — moglo je biti obavljeno za deset, ali i za stotinu miliona godina. Jednostavno se kaže da je zemlja stvorena za sedam vremenskih razdoblja, a ne za sedam dana, kako se tvrdi u Bibliji. Ipak, sličnost između početka sa pločica Naakal i Knjige Postanja je značajna, kao što su značajna i odstupanja od Biblije. Među svim narodiina na zemlji postoje legende o stvaranju sveta i uvek su me zapanjivale sličnosti između tih legendi, tako da jedino mogu da zaključim da su sve one imale zajedničko ishodište — da sve vode poreklo sa Mua; Sedmu zapovest bilo je najteže prevesti. Dešifrovanje je samo po sebi bilo lako, ali smo bili u nemogućnosti da u na-šem savremenom jeziku iznađemo reči koje bi imale bas isto onakvo značenje kakvo imaju reči iz tog mrtvogjezika... Na primer, ,,duša" i ,,duh" bile su najbliže značenju koje smo mogli dati ,,onome što je bilo udahnuto u čovekovo telo"; reč ,,živi" možda ne znači baš ono što su želeli da kažu tvor-ci izvornog teksta. Reč ,,neuništivi" bez sumnje je potpuno tačno prevedena. Ali, šta zapravo znači ,,prema našem liku"? Sigurno ne fizičku sličnost. Stoga se ovo, verovatno, odnosi na mentalne i mistične moći, što se nagoveštava i sledećom rečenicom: ,,Dajmo mu moć da vlada na zemlji". Biblija koristi jedan lep simbol kada govori o ,,božjem da-hu". Bilo šta da je taj dah, jasno je da on označava posebne moći primljene od Boga, tako da se čovek može smatrati i delom Boga, kao što je list deo drveta. Čovek je došao od Boga i u njega treba da se vrati. Još na samom početku našlh proučavanja moj prijatelj predočio mi je da će, ukoliko se ne poznaje ono što je on nazivao jezikom Naga-Maja, biti nemoguće dešifrovati plo-čice i stare zapise, budući da svi stari spisi koji se bave zem-Ijom Mu behu napisani na tom jeziku... Dodatni razlog bio je taj da svi dokumenti Naakala imaju ezoterični (ili skriveni) smisao koji su poznavali samo Naakali sami, odnosno oni koje su učili. Moj prijatelj sveštenik imao je ključ za taj mistični jezik, i kada me je njemu naučio, preda mnom su se otvorile mnoge tajanstvene dveri. Skoro dve godine proučavao sam taj drevni jezik, koji mi je na kraju poslužio za dešifrovanje pločica. Dok smo obavljali naš zadatak, moj stari prijatelj i učitelj je primetio: ,,Sine moj, sada nam je poznat opšti smisao, ali ne znamo i pojedinostj". Moram iskreno da priznam da bez njega nikada ne bih uspeo da dešifrujem te pločice. Odraze njihovih pouka pronašao sam i u staroj hinduskoj književnosti, ali i u drugim dokumentima... Na primer: Manaua Dharma Sastra, Knjiga druga, sloka 74: ,,U početku postojao je samo beskraj po imenu Adit". Knjiga prva, sloka 8: ,,Taj zametak postade jaje". Knjiga prva, sloka 10: ,,U početku vladaše tama". Knjiga prva, sloka 9: ,,0n najpre stvori vodu i u nju položi jaje". Rig Veda, (dve do dve i po hiljade godina pre Hrista), Knjiga treća, str. 316-317: ,,U tom jajetu beše stvoren um Višeg Bića u oblicfu. Bude, čija je veza sa boginjom Majom, bakom svih bogova i svih Ijudi..." (Ovo se podudara sa Ada-mom i Evom, oko hiljadu sedam stotina godina kasnije). Strana 3: Uzvan Njega nije postojalo ništa; vladala je tama". Strana 4: ,,0naj koji određuje suetlost vazduha'. Niko ne dovodi u sumnju, a istorija kao i legenda to pot-vrđuju, da su te knjige napisane prema drevnim arhivama iz hrama, da su Naakali autori tih arhiva i da su oni poučavali religiji i nauci.

U raznim delovima sveta postoje brojne varijante istorije stvaranja, pre svega zbog načina na koji je ona prenošena s naraštaja na naraštaj. Može izgledati čudno, ali najnaučnija verzija — i ujedno ona koju, pored verzije Naakala, može da potvrdi i geologija — jeste ona koju srećemo kod poludivljih rasa na ostrvima Pacifika, naročito kod Markiza. Hindusi, Haldejci, Egipćani, Maje i kasnije Grci, uklonili su naučne temelje u svojim pričama o stvaranju i služeći se simbolima jednostavno izneli činjenice, ne dajući odgovore na pitanja: ,,kako" i ,,zašto". Objašnjenje za to pruža nam Klement iz Aleksandrije, koji kaže: ,,Egipćani su čuvali tajnu svojih misterija i nisu umanjivali vrednost svojih znanja o božanskim stvarima poveravajući ih U pitanju je simbol Četiriju Posvećenih Sila koje su, pod nebrojenim imenima i u različitim vidovima, odigrale važnu ulogu u čovekovom poimanju Tvorca i stvaranju sveta od njegovog nastanka do danas. Spisi Naakala kažu nam da su Četiri Sile predstavljale sredstvo Tvorčevih zapovesti Vorm su uspostavljeni red i za-kon u vaseljenskom haosu. Pošto su ispunile svoj zadatak, bile su zadužene za fizičku vaseljenu. Meksičke pločice go-vore o potpuno istoj stvari. Naakal dokumenta daju im simbolična imena. Pločice koje bi nam mogle reći šta su Četiri Sile, pored toga što behu pokretačka snaga prvih velikih zapovesti stvaranja, odista predstavljale, nedostaju nam. Budući, međutim, da su Četiri Sile bile instrument postupanja po zapovestima, prirodno je zamisliti da je postojalo nešto što je trebalo izvršiti. Ali, šta? Sve do tada ne bejah u starim zapisima i spisima pronašao ništa što bi nam moglo razjasniti... alioua pločica nam.J'e donela i to otkriče. (U slučaju da pomislite da se radi samo o mojoj pukoj hipotezi, stavljam vam na uvid jedan izvod, odgonetnut i preveden iz pločice br. 1231.

Sile nalaze se u Tvorcu, i izlaze iz Njegovih usta. Četiri Svete Sile — četiri velike prvobitne sile — prikazane su, tako, kako se neposredno izlivaju iz Tvorca izvršavajući — kako su go-otkrili stari narodi — Njegovu volju, Njegove želje, Njegove zapovesti. 3. Radi se o simbol jedne od Sila; osnova ukazuje na poreklo Sile i pravac kojim se kreće. Na ovoj vinjeti kreće se od zapada prema istoku. 4. Svaka od Četiriju Sila nosi jednu strelu i jedno koplje, odnosno vrh koplja. Radi se o simbolu aktivnosti, koji po-kazuje da ova sila nije mrtva i da ostaje aktivna, nastavljajući svoje kretanje sa zapada na istok. Ovaj hijeroglif predstavlja reč Geometar, \ ta je reč ispisana u unutrašnjosti svake od Četiriju Sila. Posredi su, dakle, Cetiri Velika Geometra, Četiri Velike Prvobitne Sile. Radi se o pruobitnim silama, jer šu prikazane kao da se izli-vaju neposredno iz Tvorca. 6. Ovaj simbol stvoren je ukrštanjem četiriju sila, i sve se one kreću od zapada prema istoku. Vrhovi im, pak, tvore krug koji simboliše vaseljenu. Shodno tome, one upravljaju kretanjem svih tela u vase-Ijeni. Ovo ukazuje na to da se sva tela kreću od zapada pre-ma istoku, kao i da svi kružni pravci koje uobličuju tela u po-kretu takođe idu smerom sa zapada na istok, obrćući se oko jednog središta. Simbol pokazuje daje to središte Prvobitna Sila, to jest Veliki Beskraj Svemoćni.Budući da je simbolično prikazano, ovo središte ne pred-stavlja neku posebnu tačku u vaseljeni; radi se o Njemu, On je središte prema kome se upravljaju sva neposredna ili pos-redna kretanja — to jest sekundarne sile koje nastaju pod uticajem drugih sila, možda i ono sto mi nazivamo atom-skom energijom. Od oko dve hiljade šest stotina Nivenovih tabllca, oko hiljadu se odnose na Četiri Prvobitne Sile.

Pločica br. 339 Šesti, poslednji hijeroglif, i danasje u upotrebi. Još uvek čekam na arheologa koji ga neće mešati sa svastikom, odnosno kukastim krstom. Pločica broj 339, iz Nivenove kolekcije. Na ovom kamenu vidi se, prilično umetnički urađen, simbol starog poimanja Reda i Zakona, predstavljen u obli-ku leptira.

Ključ Elipsa koja sledi konture kamena simbolizuje vaseljenu, prostor bez kraja. Glavu leptira čini krug u kome se nalaze četiri tačke. Krug predstavlja Tvorca, dok četiri tačke simbolizuju Četiri Vidite Sile. Četiri plus jedan jednako je pet, što predstavlja numerički simbol Boga. Dve antene na čelu simbolizuju red i zakon.

1. Središnja figura je krug, koji predstavlja sunce, ali i Ra. Radi se o monoteističkom simbolu Tvorca. CI pitanju je je-dan od tri prva simbola, korišćenih u religioznom podučava-nju, i ujedno najsvetiji je od svih. 2. U tom krugu nalazi se obredno slovo H iz azbuke Zemlje-matice. Posredi je alfabetski simbol Četiriju Svetih Sila. Budući da se (slovo) nalazi unutar kruga, to treba da znači da su one (sile) u samom Tvorcu. Na taj način, Četiri Krilo može biti protumačeno na dva načina: kao pet sto-žera koji simbolizuju Boga i četiri vaseljene između njih, Četiri Svete Sile. Jedan jezik postoji u vaseljeni. Budući da je jezik simbol reči i zapovesti, ,,zapovest" je, dakle, izdata da bi u čitavoj va-seljeni bili uspostavljeni red i zakon. Leptir prenosi tu za-povest. Objašnjenje. Pokoravajući se Tvorčevoj zapovesti, Četiri Svete Sile uspostavljaju red i zakon u vasceloj vaseljeni. Pločice Naakala, koje sam dešifrovao, završavaju se stva-ranjem čoveka. Nastavak je izgubljen. Nedostaje podosta karika u toj kolekciji koja priča nepotpunu priču: ne govori, na primer, o stvaranju žene. O tome se ništa ne zna, osim onoga što spada u oblast legendamog. Međutim, legendi ima mnogo i uglavnom su uopštene. Pločica br. J584. Ova pločica predstavlja nastavak pos-redovanih i svetih zapisa Mua, nastavak sedme zapovesti objavljene u pločicama Naakala. Postoji, ipak, i jedna razlika između istočnjačkih i mek-sičkih pločica. Poznato nam je da pločice Naakala predsta-vljaju neposredne prepise, počev još od posredovanih i sve-tih Zapisa iz Zemlje- matice, ali ne znamo gde su nastale i meksičke pločice. Pločica br. 1584 predstavlja deo svetih zapisa i načinjena je desetinama hiljada godina posle Naakala — ali ko ju je načinio? To niko ne zna, niti gde... Ipak, najverovatnije je da se to zbilo u Americi, budući da su sve pločice napisane u Zemlji-matici od gline, dok su one iz Meksika od kamena. Meksički dokument, budući da je bio napisan znatno po-sle istočnjačkog izvomika, pokreće i jedno pitanje: da li se radi o prepisu posve vernom originalu, ili je vreme već bilo nametnulo novu kosmogoniju, pri čemu su se menjale neke pojedinosti iz izvornika kako bi se izišlo u susret nekom sav-remenijem sveštenstvu?

Ključ

\. Ljudska glava, koja simbolizuje čoveka. Oči su zatvorene, usmrtilaca. predstavlja san što ga pominju drevni spi-5:'. Prvi Ijudi verovali su da čovek ne može stvarno da umre duša). 2. Simboli kosmičkih sila ovde su predstavljeni kaojedna od moći datih čoveku da bi mogao ,,v)adati zemljom". 3. Prikazan kako izlazi iz glave, ovaj znak pokazuje da se 'adi o intelektualnim moćima. 4. Telo je sastavljeno od dva kosmička jajeta. Gornje je pri tom povezano sa glavom, a donje sa gomjim, što znači aa je telo dvostruko: radi se, dakie, o blizancima. Kao što se vidi, gornje jaje se upravo odvaja od donjeg, ili obratno. 5. Sa obe strane vrata stoji po jedan krug, simbol. Tvoiv ca, pokazujući tako da, u nekim svojim vidovima, ovo stvo-renje čini deo Samog Tvorca. Budući da se nalaze veoma Dlizu glave, oni takođe označavaju i ,,inteiektuaino". 6. Sa svake strane gomjeg jajeta izbija po jedna sila, a od njih se prema dole spuštaju još dve sekundarne sile, dodiru-jući se sa kosmičkim jajima koja se upravo izležu. Dakle, jedna sila treba da ih oživi. 7. Kao što sam već rekao, donji deo tela sastavljen je od jednog jajeta iz koga izlaze četiri druga jajeta; ovaj simbol, dakle, znači da donje jaje u stvari oličava ženski princip. Odnos između sila gornjeg jajeta — muškog principa, budući da se iz njega izlučuju sile, ali ne i sama jaja — i sila kosmičkih jaja koja izlaze iz jajeta-majke čineći donji deo te-la, pokazuje nam da se čovekove kosmičke sile prenose s oca na sina. Čovekove kosmičke sile koje dolaze neposre- dno od Tvorca na taj se način ovekovečuju u čitavom čovečanstvu. 8. Ovaj hijeroglif prikazuje jedan par makaza, odnosno sile podele. Vide se dve sile koje se zatvaraju jedna nad dru-gom, sekući i deleći ono što se nalazi između njih. Ove dve sile pokretačke su snage koje su razdvajale mrtvo telo, da bi od njega načinile jedno muško i jedno žensko. Objašnjenje raznih simbola sa ovog kamena je sledeće: Prvi čovek stvoren je kao dvostruko biće: bio je uspavan (smrt u današnjem smislu reči) i za to vreme, dok je spavao, nastali su njegovi principi (muški i ženski) i prvi čovek se raz-dvojio na muškarca i ženu. Potom je opštenje između muš-karca i žene obezbedilo održanje rase. Ovo dvoje je kasnije naselilo čitav svet. Za svakog ko nije spreman da razmišlja, ova zbunjujuća legenda čini se nemogućom. Ipak, radi se upravo o onoj legendi koja se vekovima obnavljala i koja je napokon stigla i do nas. Odabrao sam dva navoda iz Biblije: Knjiga Postanja: „! Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i odvede je Adamu" (Glava druga, stih 22). Knjiga Postanfa: „! Adam nadjede ženi svojoj ime Eva, zato što je ona mati svjema živima" (Glava treća, stih 20). Biblijsko pismeno je simbolično, a ne književno; ono sa-mo drugačijim jezikom izlaže priču ispripovedanu na ovoj pločici. Biblija i meksički dokument, dakle, imaju isti izvor— Svete spise Mua. Slična legenda postoji i među divljim i poludivljim pleme-nima na polinežanskim ostrvima. Lao-Ce (Kina, pet stotina godina pre Hrista) u Tao-te kingu piše: ,,(-lm Tao stvorio je Jedno. Jedno je postalo Dvoje, Dvoje je dalo Troje, a Troje je potom izrodilo sva bića". Istočnjačke zemlje imaju mnogo legendi o stvaranju prvog dvostrukog čoveka. Mnoge od njih govore i o razdva-janju u snu (smrti). Ja bih se uzdržao od svakog komentara o toj kosmogo-niji, i prepuštarn čitaocu da donese sopstvene zaključke.

2

IŠČEZLI KONTINENT

Priča o uništenju Mua, Zemlje-matice čovečanstva, zais-ta je neobična. Ona nam pruža rešenje zagonetke belih rasa U Južnim morima i uči nas kako se u središtu Pacifika razvi-.a jedna civilizacija i kako je nestala tokom jedne noći. Do pre nekoliko godina naučnici su sumnjali u mogućnost po-stojanja prostranog kontinenta usred Pacifika. Međutim, onda su otkrivena dokumenta, i izvršena poređenja koja do-kazuju da je taj kontinent postojao. Dokazi za to su razni. Najpre postoje, kao što sam u prethodnom poglavlju već rekao, svete pločice otkrivene u onom indijskom hramu i dešifrovane uz pomoć jednog učenog sveštenika. Te plo-čice pružile su mi prva saznanja o zemlji Mu i nagnale me u potragu po čitavom svetu. Napisali su ih Naakali — ili u Bu-rmi ili u Zemlji-matici. Pločice govore o tome kako su Naka-B prispeli sa tog kontinenta, smeštenog usred Pacifika. Pri-čaju, takođe, i o stvaranju čoveka na tom kontinentu. Manje stari dokumenti, napisani u Majaksu, Egiptu i Indiji, opisuju uništenje Mua, kada se zemljina kora otvorila i u vrtložju vo-de i ognja progutala čitav kontinent. Posle toga, vode Paci-fika sklopile su se nad onim što je nekada bila moćna dvi-lizacija. Potvrde o postojanju Mua postoje i u drugim rukopisima, među kojima je i indijski spev Ramajana, koga je napisao istoričar Valmiki po diktatu Narane, velikog sveštenika (sve-tih) hramova Riši u Ajodiji, dok mu je ovaj čitao stare arhive hrama. Valmiki kaže da su Naakali došli ,,u Burmu iz svoje rodne zemlje na Istoku", to jest iz Pacifika. Jedan drugi do-kument potvrđuje Valmikijevu, kao i priču sa svetih pločica; radi se o trojanskom rukopisu koji se danas nalazi u Britan-skom muzeju. Ovaj rukopis predstavlja jednu veoma staru knjiga Maja, napisanu na Jukatanu.U njoj se govori o ,,Zem-Iji Mu", uz upotrebu istih simbola Mua na koje nailazimo u Indiji, Burmi i Egiptu. Na njen pomen nailazimo u Codexu Cortesianusu, knjizi Maja napisanoj gotovo u isto vreme ka-da je nastao i trojanski rukopis. Tu su zatim i dokument iz Lase, kao i stotine spisa iz Grčke, Srednje Amerike, Meksika, kao i pećinski crteži u našim zapadnim zemljama. Najzad, tu su i ruševine koje nam, svojim položajem i simbolima kojima su ukrašene, govore o kontinentu Mu, čovekovoj Zemlji-matici. Na ostrvima Južnih mora, naročito na Mangaji, Tonga-Tabuu, na Marijanskim i CJskršnjim ostrvima i Pana-peu, danas nailazimo na ostatke starih hramova od kamena i druge monolitne ostatke iz vremena Mua. U uksmalu, na Jukatanu, na jednom hramu u ruševinama nalazi se spo-menarski natpis o ,,zemljama na zapadu, odakle dolazimo"; i jedna izvanredna piramida na jugozapadu Meksika po-dignuta je, kako svedoče zapisi na njoj, kao spomenik koji podseća na uništenje tih istih ,,zemalja na zapadu". Tu je, zatim, i univerzalnost izvesnih starih simbola i obi-čaja otkrivenih u Egiptu, Burmi, Indiji, Japanu, Kini, na paci-fičkim ostrvima, u Srednjoj i Južnoj Americi, kao i kod nekih plemena u Severnoj Americi. Ti simboli i običaji tako su me-đusobno slični da nema ni najmanje sumnje da potiču iz istog izvora — iz Mua. Sve ovo omogućuje nam da pratimo priču o uništenju Mua. Ovaj kontinent predstavljao je ogromnu valovitu ravnicu i prostirao se od severa Havaja prema jugu. Linija povučena između Uskršnjih ostrva i ostrva Fidži predstavljala je nje govu granicu na jugu. Dužina od istoka do zapada iznosila mu je više od osam hiljada, a od severa do juga više od pet hiljada kilometara. Kontinent je bio sačinjen od tri kopnena dela, odeljenih međusobno uskim kanalima ili moreuzima. Oslanjajući se na razna dokumenta koja sam proučio ( Trojanski spis, pločice sa Uskršnjih ostrva, grčke zapise i za-pise iz Lase, kao i druga) pokušaću da ga opišem onakvog kakav je bio. Davno, veoma davno, u stara vremena — pre više hilja-da godina — ali u okvirima onoga što nazivamo istorijskim vremenom, postojao je jedan kontinent usred Pacifika gde se danas ,,vide samo nebo i more", kao i mali arhipelazi koje nazivamo ostrvima Južnih mora. Bila je to lepa tropska zemlja, prekrivena prostranim rav-nicama. Doline i ravnice bile su plodne, trave beše u izobilju kao i obradivih polja, dok brežuljci behu obrasli tropskim rastinjem. Ni jedna planina nije se uzdizala u tom zemalj-skom raju, jer još uvek ne behu izbile iz zemljine utrobe. Ovu veliku i bogatu zemlju napajale su brojne reke, reči-ce i potoci, krivudajući između niskih brežuljaka i plodnih ravnica. Čitav kontinent bio je prekriven bujnim zelenim rastinjem. Na drveću i po žbunovima rasloje na hiljade miri-snih cvetova; žala su bila opervažena palmama, dok, se duž reka visoka paprat njihala na povetarcu. U dolinama, reke su stvarale jezera oko kojih je rastao sveti lotos. Leptiri, u hiljadama boja, leteli su ispod drveća, dok su kolibri, sa svojim krildma blistavim od sunca, zujali od cveta do cveta. Prašumama su lutali ogromni mastodonti i slonovi, vitla-jući svojim orijaškim ušima da bi oterali dosadne insekte. Veliki kontinent vrveo je srećnim životom. ,,Šezdeset četiri miliona Ijudskih bića" ( Trojanski spis) znalački je upravl-jalo kontinentom. Široki putevi račvali su se u svim pravd-ma, kao ,,paukova mreža", i ploče kojima behu popločani bile su tako zbijene da ni travka nije mogla da među njima nikne (pločica sa Uskršnjih ostrva). U to vreme, šezdeset četiri miliona stanovnika činilo je deset plemena, ili ,,naroda" međusobno različitih, ali objedi-njenih pod jednom vlašću. Mnogo generacija ranije, narod beše sebi izabrao kralja i njegovom imenu dodao prefiks Ra. Potom je postao i crkveni poglavar i car pod nazivom ,,Ra Mu", dok se samo carstvo nazivalo Carstvom Sunca. Svi su ispovedali istu religiju, štujući Božanstvo u obliku simbola. Svi su verovali u besmrtnost duše, koja se na kraju vraćala ,,velikom izvoru odakle beše i došla". Toliko su poštovali to Božanstvo da nikada nisu izgova-rali Njegovo ime, i u svojim molbama i molitvama uvek su Mu se obraćali posredstvom simbola.,,Ra Sunce" biojezbir-ni simbol svih Njegovih atributa. Veliki sveštenik, Ra Mu, bio je opunorioćenik Božan-stva.Podrazumevalo se da Ra Mu ne treba da bude poseb-no štovan, budući da je bio samo predstavnik. U to vreme, narod Mua bio je visoko prosvećen i civilizo-van. Na zemlji nije bilo diulfaštua, niti gaje ikada na njoj bilo, jer su svi narodi zemaljski bili deca Mua i pod zaštitom Zemlje-matice. Preovlađujuća rasa u zemlji Mu bila je bela; Ijudi su bili lepi, svetle, pomalo zlaćane puti, sa krupnim, blagim očima tamne boje i crne, guste kose. Osim ove bele rase postojale su i druge: žuta, mrka i crna. Ipak, one su bile u manjini. Žitelji Mua bili su vrsni moreplovci, koji su svojim bro-dovima krstarili čitavim svetom, ,,od okeana na istoku do onog na zapadu, i od severnih do južnih mora..." Isto tako, bili su i sjajni arhitekti koji su gradili ogromne hramove i ka-mene palate. Vajali su i podizali i džinovske monolite, kao spomenike. U zemlji Mu bilo je sedsm glavnih gradova — sedišta ver-skih, naučnih i obrazovnih centara. I mnogo drugih velikih gradova bilo je rasuto po trima zemljama. Brojne luke bile su izgrađene na ušćima reka, odakle su brodovi isplovljavali u susret svim obzorjima, i u kojima je cvetala trgovina. Zemlja Mu bila je veliki centar trgovine i ci- vilizacije; sve ostale zemlje bile su samo njene kolonije. Njeni brodovi bez prestanka su prevozili putnike i robu prema raz-nim naseobinama. Kada se sunce na smiraju pojavilo na obzorju, pod odež-dom crnog dima koji je prekrivao čitav kontinent, učinilo se da se prikazala ognjena lopta, sva užarena i puna gneva. 1 kada je utonulo iza obzorja, zavladala je neprozirna tmina, povremeno presecana blistavim munjama. Tokom noći, Mu beše potpuno uništen. U apokaliptičnom zaglušju, osuđena na propast zemlja je potonula u najdublji bezdan paklene vatre, ,,u ognjeni okean" koji je tako u svoja nedra prihvatio svoju žrtvu. Mu i njegovih šezde- set četiri miliona stanovnika bili su žrtvovani. Dok je Mu tonuo u vatreni ponor, na njega se sručila no-va stihija — stotinu trideset miliona kubnih metara vode! Sa svih strana obrušavili su se ogromni talasi, srećući se u sre-dištu potopljene zemlje. Bio je to pravi danteovski pakao. Mu, čovekova Zemlja-matica, sa svojim veličanstvenim gradovima, hramovima i palatama, umetnošću, naukom i kulturom, ostao je samo san iz prošlosti. Voda je bila njegov mrtvački pokrov. Ova katastrofa, međutim, bila je tek po-četni korak ka uništenju prve velike civilizacije na zemlji. Tokom skoro trinaest hiljada godina, uništenje Mua beše na taj deo Zemije bacilo debeli veo tajne. Taj veo tek počinje da se podiže, ali još uvek ostaje dosta skrivenih oblasti. Kada se kontinent raspao i bio potopljen iz geoloških razloga koji će kasnije biti objašnjeni, brežuljci i neki pojase-vi zemlje behu ostali na površini vode. Od njih su nastala ostrva i arhipelazi, ali su i oni bili rastrzani vulkanskim erup-cijama. Pošto je prekrila zemlju i sve što se na njoj nalazilo, voda se smirila, kao da je bila zadovoljna svojim rušilačkim de-lom, i te se vode danas zovu Pacifikom. Nikada, međutim, ne beše obavljeno ironičnije krštenje! Na tim ostrvima, izgubljenim u uzburkanom moru, pre-živeli sa Mua okupili su se, sa zebnjom čekajući kraj stra-hovitih podrhtavanja. Posmatrali su kako njihovi hramovi, palate, brodovi i putevi zauvek nestaju. Gotovo čitavo sta-novništvo beše se utopilo. Nekolicina preživelih shvatila je odmah da više nemaju ničega: ni alata, ni odeće, ni sklo-ništa; tek malo zemlje, ali bez hrane. More je ključalo oko njihovih pribežišta, dok su im iznad glava oblaci dima, vo- dene pare i pepela skrivali prijateljsko sunce, lišavajući ih svake svetlosti. Beznadežni krici njihovih sunarodnika još uvek su odzvanjali u njihovim ušima. Bio je to prizor pun užasa za one koji behu uspeli da se spasu, ali koji su sada bili osuđeni da budu umoreni glađu i hladnoćom. Retki su biti oni koji su mogli da prežive tu užasnu kušnju, i brojni su bili oni koji su umrli u čemeru. Ostrva Južnih mora bila su sve što beše preostalo od oošteđene zemlje, i pojedini među njihovim žiteljima mogu se smatrati neposrednim potomcima naroda Mua. Posle nekoliko dana, dim i sumporna para najzad su se razvejali. Sunce se pomolilo kroz oblake. Nova ostrva bila su nastanjena preplašenim Ijudima koji su imali sreće da pre-ave. Ti preživeli iz najveće katastrofe na svetu mora da su izgledali bedno. S obzirom na takve okolnosti, lako je zamisliti ono što se potom dogodilo. Bilo je mnogo onih koji su poludeli od straha; neki su se, opet, molili da ih smrt oslobodi nepod-nošljivih muka. Da bi se naprosto preživelo, ostajalo im je samo jedno: da se vrate u najdublje divljaštvo i da, bar neko vreme, posluže kao hrana jedni drugima. Kože životinja, ukoliko ih je još bilo, kao i lišće sa drveća, u buduće će biti njihova jedina odeća. Kamenje, koplja i strele biće njihovo oružje.Oruđa su morali da prave od školj-ki i kremena. Ali, zar ishrana nije bila najvažnija? Nesum-njivo, mnogi su umrli od hladnoće, gladi i straha, pa su posle njihove smrti njihova mrtva tela služila kao hrana pre-živelima. Tako su nastali kanibalizam i divljaštvo. Tako su se preživeli iz najveće civilizacije na svetu spustili na najniži stu-panj divljaštva, koji se održao gotovo do naših dana. Mogu se zamisliti gađenje i odvratnost koju su osećala ta razvijena i kultivisana bića, primorana da uzimaju takvu hra-nu. Verovatno je bilo mnogo onih koji su radije umirali od gladi. Ipak, malo po malo, iz generacije u generaciju, siro-mašni stanovnici ostrva padali su sve niže i niže, sve dok ni-su zaboravili i samu tradiciju iz svoje prošlosti, koja je, u po-četku, bila zavetno prenošena s kolena na koleno. Veličina njihove prošlosti bila je iz njihovih umova izbrisana sa istom onom potpunošću sa kojom i izdajničke vode Pacifika behu zbrisale samu zemlju Mu; međutim, pri svemu tome, kod domorodaca na tim ostrvima ostali su neki tragovi da bi se sačuvalo sećanje na Mu. Rekao sam već da je, uništenjem Mua, na čovečanstvo bio bačen veo tajne; učinio sam to, međutim, samo u smis-lu poređenja. Kolonijalna carstva još neko su vreme održa-vala civilizaciju Zemlje-matice, ali bez njene pomoći i ona su ubrzo počela da blede i nestaju. Ali iz tog pepela nastale su nove civilizacije, među kojima i naša.

3 ZEMLJA U KOJOJ SE POJAVIO COVEK

Neosporno je da se čovek, na ovoj našoj planeti, pojavio upravo na kontinentu Mu. Razni spisi ukazuju nam na to da je ta zemlja bila onaj Rajski vrt iz Biblije, i da se Mu prostirao od Amerike na zapadu do Azije na istoku — to jest, posred Pacifika. Spisi, međutim, ne predstavljaju jedini dokaz o postoja-nju jednog kontinenta u Pacifiku, jer se tamo još uvek nalaze njegovi ostaci. U delovima koji nisu bili potopljeni nalaze se preostaci hramova, tradicije, statua i svetih simbola, na koji-ma natpisi ukazuju na to da se radi o uspomenama na ne-stalu rasu Mua. Autentičnost ovih preostataka potvrđena je na sve moguće načine: drugim spisima, skulpturama, obi-čajima, jezicima i, najzad, tradicijom. Ovi neoborivi dokazi omogućili su mi da odredim i polo-žaj jedne preistorijske civilizacije. Neki su bili savršeno odre-đeni: u obliku kamenih spomenika,hramova,statua, obrađenog kamenja spremnog za prevoz i karpenoloma odakle je to kamenje poticalo.U tim kamenolomima pro- nađene su i nedovršene skulpture, a činjenica da je do tih otkrića došlo na pacifičkim ostrvima nesumnjivo pokazuje da su ona — ta ostrva — nekada bila deo jednog potonu-log kontinenta.

Geografski položaj Mua Obaveštenja i zapisi zasnovani na starosti Trojanskog rukopisa dokazuju da je zemlja Mu postojala do samog po-četka istorijskog vremena, to jest do razdoblja između dvanaest i po do dvanaest hiljada godina pre naše ere. Uzimajući kao polaznu tačku ostrva na kojima su otkriveni pomenuti preostaci, izradio sam kartu koja pokazuje položaj Mua u Pacifiku. Ne postoji ništa što bi omogućilo da se nacrta severozapadna obala. Prema nekim dokumentima, ovaj je kontinent, po svemu sudeći, bio sastavljen od tri kopna razdvojena moreuzima; međutim, ne postoji nikakva naznaka koja bi nam omogućila da odredimo i njihov polo-žaj — osim, možda, jednog egipatskog hijeroglifa koji pri-kazuje tri dugačke i uzane kopnene mase, raspoređene od istoka prema zapadu. Iz raznih razloga, ali, pre svega, budući da je kolonizaci-a bila najvažnija, mislim da se taj kontinent mnogo više širio rrema severu nego što to pokazuju moji nacrti. Uskršnja strva sam smestio na krajnji jugoistok, Tonga-Tabu na rajnji severozapad, a Havaje na sever; međutim, nisam mo-gao da odredim i severoistočnu granicu. Nacrtao sam mno-ga ušća i zalive, budući da spisi pokazuju da je zemlja bila ravna, bez planina, sa ogromnim ravnicama, tako da je lini-'a obale verovatno bila baš onakva kakvu sam ja prikazao. Posvuda gde nalazimo mala kopna koja se pomaljaju iz okeana, sa dokazima o kontinentalnom poreklu, možemo biti dvostruko sigurni da se radi o ostrvima, ostacima nekog kontinenta. Kao što sam već rekao, u pitanju su mala ostr-va naseljena domorocima. Ona se nalaze na hiljade kilo-metara daleko od svakog kontinenta, pružajući tako dokaz, uverljiviji od svakog dokumenta, da je pre preistorijskih vre-mena tu postojao kontinent, i da je taj kontinent bio nase-Ijen civilizovanim bićima. Stari spisi i ostaci na ostrvima u Južnim morima ukazu-ju nam da je čovek stvoren kao civilizovan, ali bez kulture. Stvoren je sa znanjem o svojoj duši i verovao je u jedno Božanstvo koje je štovao. Prisustvo izvesnih crteža upotrebIjenih kao simboli ukazuju da je čovek, u celini posmatrano, bio intelektualno nerazvijen; međutim, jednostavnost prvih svetih simbola nametala mu se sama po sebi, da bi mogao da shvati najelementarnije stvari. Ipak, kada stupimo u dodir sa tim čovekom, hiljade i hiljade godina posle njegove poja-ve na zemlji, uočavamo da je već bio visoko prosvećen i civi-lizovan, a to se dogodio pre pedeset hiljada godina! [zvesni arheolozi u svojim su delima obradili temu Mua i Zapadnih zemalja31, ali, budući da se nikada nisu potrudili da uporede spise koje su imali u rukama, ostali su samo na pretpostavkama. Vreme je, stoga, da čitaoci koje zanima pojava prvog čoveka na zemlji budu upoznati sa nekim pozi-tivnim činjenicama na kojima sam zasnovao svoja istraži-vanja. Hajnrih Sliman, temeijeći se samo na dva dokumenta, onog iz Lase iTrojanskog rukopisa, tvrdi da je zapravo Atlan-tida bila zemlja Mu. Međutim, ovi dokumenti uopšte ne pokazuju da su Atlantida i Mu bili jedan isti kontinent; radi se, naprosto, o Šlimanovoj pretpostavci. Međutim, ostali spisi kojima se mogao obratiti jasno bi mu pokazali da se Mu nalazio zapadno, a ne istočno od Amerike — što je geografski položaj Atlantide. Ipak, tačno je da su Atlantidu, kao i Mu, uništile vulkanske erupcije, i da je i ona potonula u morske dubine. Nauka je to dokazala ne ostavljajući ni malo mesta sumnji. Plonžon je, na primer, izneo hipotezu da je Srednja Ame-rika bila Zapadna zemlja, tojest zemlja Mu; međutim, on pri tom zaboravlja da je Mu potonuo, dok je Srednju Ameriku i danas moguće odlično videti. Toje toliko verovatno, kao ka-da biste tvrdili da je neki čovek mrtav, dok on upravo razgo-vara sa vama. Pojedine od tih zabluda nesumnjivo proističu iz činjenice da su neka dokumenta, proućauana u. Europi, bila napisana u Americi, dok su čitaoci, bez razmišljanja, u svo-jim računicama polazili od Evrope, a ne od Amerike. To je u skladu sa onim što je u vezi sa Atlantidom rekao jedan stari grčki filosof: ,,Zemlja preko mora — Saturnov kontinent". Satumov kontinent predstavljalo je drevno ime za Atlantidu. Razlika između spisa je jednostavna: bile su to zemlje na zapadu za Ameriku, \ zemlja preko mora za Europu. Oči-gledno je da je autor grčkog spisa želeo da izbegne greške, jer je tu zemlju preko mora nedvosmisleno nazvao Satur-novim kontinentom, to jest Atlantidom. Čini mi se da je ovo dovoljno jasno da bi zadovoljilc i najsumnjičavije. Trojanski rukopis smešta potonuće Mua u razdoblje pre dvanaest hiljada godina (mislim da bi dvanaest i po hiljada godina bilo tačnije). Međutim, ove cifre mogu biti samo pri-bližne, budući da nam je nepoznato tačno vreme nastanka Trojanskog rukopisa. Sučis, veliki sveštenik iz hrama u Saisu, rekao je Solonu da je Atlantida potonula pre jedanaest i po hiljada godina i da je prolaz prema Zapadnim zemljama bio presečen nes-tankom tog velikog kontinenta. Ovaj podatak, dakle, ot-kianja mogućnost da su te Zapadne zemlje mogle predstav- ijati Atlantidu.

Mapa Mua, Zapadnih zemalja (Prema Egipatskoj knjizi mrtvih)

Svi oni koji su se do sada bavili Muom zanemarivali su najvažnija svedočanstva vezana za nestali kontinent: ruše-vine na pacifičkim ostrvima i natpise na zidovima Hrama Svetih Tajni u Uksmalu, na Jukatanu, čemu bi se mogla pri-dodati i zadivljujuća drevna predanja nađena kod domoro-daca u Pacifiku. Imajući u vidu ruševine otkrivene na tim arhipelazima, i uz potkrepu raznih zapisa i legendi, sasvim je uočljivo da domoroci na Južnim morima, uprkos svom današnjem primitivnom životu, nisu oduvek bili takvi; utvrđeno je, van svake sumnje, da su oni potomci visoko razvijenih predaka. Posmatrajući ih danas, čini se očiglednim da se u dalekoj prošlosti velika nesreća sručila na njihove pretke. U mahnitoj želji da potvrde svoje teze o čovekolikom majmunu, naučnici su nastojali da dokažu da čoveka nije bi-lo na zemlji pre početka pleistocena; međutim, samo jedan ubod iglom učiniće da se raspukne ovaj naučni mehur. Ostaci čoveka otkriveni su u šljunkovitim slojevima u Evropi, nastalim taloženjem voda iz poslednje velike magnetske kataklizme, iz preistorijskog ledenog doba — što je bio događaj koji je obeležio kraj pleistocena. Ta ista katastrofa zbrisala je sa lica zemlje i Ijude iz pećina u Nebraski. Naučnici još uvek zagovaraju teoriju prema kojoj bela ra-sa potiče iz Azije, premda za to nemaju ni trunke dokaza, nikakav spis, nijedan materijalni preostatak. Njihove tvrdnje predstavljaju obične pretpostavke. 0 ovoj knjizi pokazaću kakvo je njeno poreklo, i njen trag pratiću sve do Evrope. Jedna od mojih najzaprepašćujućih tvrdnji jeste ona prema kojoj polinežanski domoroci pripadaju beloj rasi. Osim toga, izvanredno su lepi, što ih čini bliskim svim belim rasama na zemlji. Kao što sam već rekao, razna dokumenta ukazuju nam da se čovek prvi put pojavio na zemlji na kontinentu Mu, odnosno da su polinežanska ostrva iscepkani ostaci te ne-srećne zemlje. Dokumenta nam takođe ukazuju i na to da su Meksiko i Srednju Ameriku kolonizovali narodi koji su došli sa Mua. Predanja, isto tako, potvrđuju i činjenicu da su ti prvi kolonisti sa Mua bili plavokosi i bele puti, da ih je odat-le oterala jedna druga bela rasa, delimično tamnije puti, i da su se ,,plavokosi" potom, na svojim brodovima, uputili u pravcu izlazećeg sunca — prema istoku — da bi se konačno nastanili na severu Evrope, u današnjoj Skandinaviji. Isti o dokumenti nedvosmisleno pokazuju da je ona bela rasa, donekle tamnije puti, potom kolonizovala jug Evrope, Se-vernu Afriku i Malu Aziju — prelazeći, pri tom, na svom putu preko Majaksa, Srednje Amerike i Atlantide. Ukoliko pratimo bele Polinežane na njihovom putu do jedne od mrkih rasa, dalje na zapadu, ustanovićemo da je ta rasa takođe bila bela. Ljudi su tu bili nalik na najsavršenije grčke statue; domoroci sa Fidžija, mrke rase, poznati su kao najveštije zanatlije na Južnim morima.

Lepeza princeze Aravali

Sinbol Marktžanskih ostrva

U svojoj zbirci posedujem fotografiju jedne osobe te mrke rase — Aravali, domorotkinje sa ostrva Arorai u Gilber-tovom arhipelagu koji se nalazi na četiri hiljade milja jugoza-padno od Havaja. Na toj fotografiji vidi se devojka savršenih crta lica, nasmešenog i blagog izraza. Radi se o kćeri kralja Arorija. Za nju se pričalo da je bila ,,veoma mila i Ijupka, ali živahna i Ijubomorna, ostajući pri svemu tom dostojna svog tužnog okruženja". Uprkos tome što joj je odeća kao u kakve divljakinje, Ara-valino lice i glava ukazuju na predstavnicu jedne veoma viso-ke civilizacije. Jadna Aravali! Pripadala je plemenu Ijudož-dera ali, začudo, ona sama nikada nije okusila ,,dugačku svinju" — što je eufemizam kojim su domoroci označavali Ijudsko meso. U ruci je držala lepezu na kojoj su ukrasi koji nisu ništa drugo do kraljevski pečat zemlje Mu, Carstva Sun-ca. Nije otkriven ni jedan spis u kojem bi se pominjalo div-Ijaštvo na bilo kojem mestu na zemlji pre uništenja Mua. Zbog čega su se onda tako divni Ijudi, kakvi su bili preci do-morodaca sa Južnih mora, srozali do izopačenog Ijudožder-stva? Naša priča o velikoj nesreći koja je zadesila prvu Ijud-sku rasu odgovara upravo na ovo pitanje.

Simbol Pomotua

Ptice-simboli Tvorca. Ptice koje simbolišu stvaralačke atribute Božanstva izgleda da su bile najvažniji simbol Stvaralačkih Moći kod naroda na severoistoku Zemlje matice. Simbol ptice moguće je naći na jugu, sve do položaja rr-ašnjih Havaja, a možda još i dalje.

Svete ptice

Radilo se, van svake sumnje, o svetom simbolu svih na-"3da Mua. Kao što pokazuju Nivenove pločice, na brojna amenja svete ptice nailazimo u svim istočnim zemljama, kao i u Egiptu, Vavilonu i Meksiku. Ona i danas ima veliku sžnost kod Indijanaca Severne Amerike, koji je zovu Grom-Pticom. Jedna indijanska legenda, tako, kaže ,,da je munja treptaj oka Grom-ptice, a grmljavina lepet njenih krila i da kiše dolaze iz jezera koje se nalazi na leđima Grom-Ptice". Ovaj motiv potiče od Indijanaca Nutka, koji žive na :apadnqj obali ostrva Vankuver, u Britanskoj Kolumbiji, u kanadi. [ako postoji na stotine spisa koji govore o uništenju Mua, kao i mnoštvo simbola u starim dokumentima Maja — kao sto su Trojanski rukopis, Codex Cortesianus i Codex Bor-džija, u čitavom svetu našao samo dve slike koje prikazuju to uništenje: jednu egipatsku, i ovu indijansku pločicu iz Se-verne Amerike. Međutim, između njih postoji i jedna zna-čajna razlika. Egipatska opisuje Mu kako se survava u ognje-ni ponor, dok indijanska prikazuje vodu kako zapljuskuje kontinent, da bi ga na kraju potopila; u stvari, ovo su dve fa-ze u uništenju Mua, tako da su obe slike tačne. Ova dva na-roda danas su međusobni antipodi; međutim, u to vreme, oba su znala za prave uzroke uništenja Mua.

Alegorija Indijanaca Seveme Amenke — opis uništenja Mua

Mnogi simboli, koji su deo indijanske slike, istovremeno su i simboli Mua, dok su ostali manje bliski ovoj vrsti. Ono po čemu se najviše razlikuju izvorni spisi Mua, pre svega je simbol koji koriste Indijanci da bi prikazali vodu. Nage, Ujguri, Karijane, američke Maje i drugi, koriste zmiju bez ukrasa zvanu Hanab, čije valovito telo podseća na talase okeana. Međutim, ovi stari Indijanci bili su vičniji od svojih suseda sa juga; podelili su vode koristeći pri tonn najveće ribe da bi označili okeane, dok su za manje površine pod vo-dom koristili talasaste linije sa zmijama; sinnbol okeana nazi-vali su kitom-ubicom. Ovaj sirnbol možemo naći kod mno-gih plemena na severozapadu, ako ne i kod svih; shodno tome, njegovo je poreklo zajedničko. Bio je označen kao -ubica" verovatno stoga što je okean potopio i umorio mili-one žitelja Mua. Slika se sastoji od tri motiva: zmije, ptice, ribe. Gore: Zmija. Ova zmija ovenčana je perjem; prema tome, radi se o ukrašenoj zmiji.U pitanju je stilizacija Kecalkoatla, pernate zmije naroda sa severa Zemlje-matice. Kod svih starih naroda, ukrašena zmija predstavljala je sim-bol stvaralačkog Božanstva. Cl sredini se vidi stilizovana pttca, ona koju Indijand zovu Grom-Pticom. (Jstanovio sam da su u severnim područjima Mua ptice bile korišćene da bi simbolizovale Četiri Svete Sile — četiri velike prvobitne i stvaralačke sile — izvršiteljke sedam veli-kih zapovesti Tvorca. Korišćenje ovih ptica-simbola mora da je bilo uobičajeno u Zemlji-matici, budući da na njihove tragove i ostatke nailazimo na Havajima u Pacifiku, na Nive-novim pločicama u Meksiku, u Egiptu sa bogom Sebom i na čitavom Istoku. Pored ptica, i krst je bio simbol Četiriju Svetih Sila. Sudeći prema onome što sam otkrio, i krst je 310 u sveopštoj upotrebi. Još pre sedamdeset hiljada godi-na, običan krst se pojavljuje u Svetim Spisima Mua kao simbol četiriju sila. Dole: Kit. Koliko mi je poznato, severnoamerički Inditanci jedini su narod koji koristi ribu kao simbol vode; i zai-sta, ima li ičeg prirodnijeg od toga? Čudno je samo da se ovaj simbol nije nametnuo i svim ostalim narodima. Grom-Ptica, koja simbolizuje Velike Sile, prikazana je kako stoji na kitu koji predstavlja okean... Kandže su joj zabo-dene u leđa kita, čime pokazuje da vlada okeanom i silama. Kit (vode okeana) je mrtav, pošto su mu sile slomile vrat; Prema tome, on više ne može da ubija. Tragedija je potpuna. To je prikazano i Magnetskim Silama koje se sručuju sa krila Grom-Ptice, stvarajući bezdan.

ILUSTRACIJA:

Br. 1: Oko kita sačinjeno je od dva spojena, jedan u dru-gi umetnuta kvadrata, unutar kojih se nalazi treći — puno oko koje simbolizuje zenicu. Ta dva kvadrata predstavljaju majku i zemlju to jest Zemlju-maticu. Pun kvadrat, zenica, simbolizuje tamu; iznad nje ne sija nikakvo sunce. Ovo, zaje-dno sa slomljenim vratom i bezdanom ispod, označava da Zemlja-matica beše potonula u mračni ponor. Na Nivenovoj meksičkoj pločici br. 1430 može se videti i tačno naličje tog oka... Čitanje nakon toga postaje lako. Ostaje nam samo da dešifrujemo simbole koji su se koristili u Zemlji-matici i nje-nim kolonijama. Br. 2: Vidi se kako voda ulazi u kitova usta i u njih nešto unosi. Br. 3: (Jnutar usta nalazi se grlo, sa prolazom koji vodi u Središte. Iza usta nalazi se simbol br. 4, obredni simbol iz azbuke Zemlje-matice. Ezoterično značenje ovog slova je bezdan. Vidimo, dakle, da je Zemlja-matica bila uvučena u bezdan tečnosti, to jest da je bila potopljena. Br. 5: Ispod bezdana nalaze se četiri palice, koje pred-stavljaju numerički simbol Četiri Svete Sile. Br. 6: Na leđima kita vide se četiri koluta — ponovo sim-bolički broj četiri. Br. 7: Iznad se nalaze četiri palice — broj 5 koji je simbol Boga, Tvorca i njegove Cetiri Sile. Ova slika objašnjava da je Zemlja-matica bila posredno uništena delovanjem Cetiri Velike Sile, što je činjenica koja se pominje u svim spisima koji se bave uništenjem Mua. Objašjenje: Tvorac je želeo uništenje čovekove Zemlje-matice. Četiri Velike Sile, izvršiteljke Tvorčevih zapo vesti, porinule su kontinent u vode, koje su se nad njim sklopile. Imamo, dakle, pred sobom čisto američku priču o tom uništenju, koja se nadovezuje na izgravirano kamenje iz nevade. Zaista, naša današnja zapadna Amerika čuva više uspomena na veoma daleku proslost nego sav ostali svet zajedno. Indijanci iz Algonkina imaju jedno predanje o Potopu i iščeznuću Mua, koji se kod njih zove Pan. Radi se, u stvari, o istom predanju. ,,Indijanci iz Algonkina behu upozoreni da će doći do Potopa, te su, da bi se spasli, sagradili brodove. Stotinu tri-deset osam brodova napustilo je kontinent Pan. Istog dana, vrata zemlje i vrata neba su se otvorila. I zemlja se njihaše kao brodić na moru, i kiša je lila kao iz kabla, i silna grmljavina (vulkanske erupcije i telurički pot-resi) odjeknu iz dubina zemlje.I zemlja bi uništena! Jedan moćni kontinent bio je odvojen od svog sidra i ognjevi iz zemlje, uz zaglušujuću grmljavinu, pokuljaše među crne oblake. I zemlja bi nalik orahovoj Ijusci na moru. I sa svih strana naiđoše vrtlozi i porinuše zemlju duboko u vodu, da se nikada više ne pojavi".

4.

SEĆANJA NA IŠĆEZLI KONTINENT

Sećanja na kontinent Mu brojna su koliko i raznovrsna. Među pisanim dokumentima neka nam, kao na primer plo-čice Naakala, govore i o pojavi čoveka na zemlji. Druga dokumenta, opet, otkrivaju nam i geografski položaj iščezlog kontinenta. Američki rukopisi, inače prilično brojni, ukazuju nam na ' to da se zemlja Mu nalazila zapadno od Amerike. Azijska . dokumenta, opet, govore da se Mu, Zemlja-matica, nalazi-la istočno od Azije, prema ,,izlazećem suncu". Sledstveno tome, čovekova Zemlja-matica nalazila se između Amerike i Azije, protežući se širom Pacifika i obuhvatajući i današnja ostrva na kojima nailazimo na kamene ostatke njenih grado-va i hramova, kao i nekadašnje bele rase. Započeću sa amen'čkim spisima, na čelu sa Trojanskim rukopisom; radi se o veoma staroj knjizi Maja, napisanoj na Jukatanu. Smatra se da rukopis seže u jedno daleko razdob-Ije, između hiljadu i po i pet hiljada godina. Ja, lično, smat-ram da je stara između hiJJ'adu pet stotina i tri hiljade godina, i ovu svoju pretpostavku zasnivam oslanjajući se na oblik rukopisa. Nekoliko izvoda iz Trojanskog rukopisa, koje ovde izno-sim, dokazaće tačnost moje teorije o postojanju Mua.

Trojanski rukopis – U ništenje Mua Izvod br. 1: ,, U šestoj godini Kana, jedanaestog Muluka meseca Zaka, došlojedo užasnog podrhtavanja zemlje, ko-je je bez prestanka potrajalo sve do trinaestog Cuena. Valovita zemlja brežuljaka — Mu — bila je žrtvovana. Dva puta izdizana, nestala je tokom jedne jedine noći, pošto je prethodno bila neprestano zasipana ognjevima što su' stiza-

li iz bezdana. Budući da su ognjevi dopirali odasvud unaoko-lo, zemlja se, na različitim mestima, uzdizala i tonula više pu-ta. I, na kraju, njena površina se raspukla i deset zemalja (ili plemena) bilo je razasuto i rascepkano. Zemlja je potonula sa svojih šezdeset četiri miliona stanovnika 8060. godine pre nastanka ove knjige". Geoioški uzev, opis ,,valovite zemlje brežuljaka" potpuno je tačan i objašnjava kamenolome na CIskršnjim ostrvima. tzvod br. 2: ,,Mesto nastanka svetih tajni. Mu: Zapadne zemlje. Zemlja Kui. Zemlja-matica bogoua'. Već smo uka-zali na to da je geografsko iine čovekove Zemlje-matice bilo Zapadne zemlje, odnosno Lemurija; i budući da je Trojanski rukopis bio napisan u Americi, očigledno je da su se te za-padne zemlje nalazile zapadno od Amerike. Izložiću kasnije i druga brojna dokumenta koja ukazuju da se kontinent Mu nalazio zapadno od Amerike.

,,Zemlja Kui" označava zemlju nestalih duša. Egipatski Ka, sa svim svojim različitim značenjima, dolazi od Kuia na-roda Maja. U stara vremena, ,,bog" nije označavao Božanstvo. Ra-dilo se o duši mrtvih, i tako u ovom rukopisu Zemlja-matica bogova označava, zapravo, Zemlju-maticu Ijudi. Veliki egip-tolog ser Gardner Wilkinson, u svom delu, kaže nam: ,,Na jeziku Maja, Zemlja Kui označavala je rodnu zemlju Doginje Maja, majke bogova i čoveka". Izvod br. 2 više je puta dobio potvrdu i u Egipatskoj knjizi mrtuih. CODEX CORTESIANCJS. Codex Cortesianus predstavlja još jednu od starih knjiga Maja, koja je uspela da izbegne fa-natizmu španskog biskupa Lande. Ovo delo danas se nalazi u Nacionalnom muzeju u Madridu. Znakovi, figure i simboli ukazuju na to da je nastao kada i Trojanski rukopis. Među-tim, jezik Codexa u znatnoj je meri simboličniji nego onaj u Trojaskom rukopisu. Evo nekoliko izvoda i iz njega, na istu temu: ,,Svojom moćnom rukom Homen izazva podrhtavanje zemlje, koje potraja od smiraja i proteže se tokom čitave noći. Mu, ualouita zeml/a brežulfaka, bipotopena''. ,,Mu, životodavnu zemlju nizija (mora), Homen potopi to-kom samo jedne noći". ,,Zemlja mrtvog vođe sada je beživotna, više ne postoji, pošto je duaputa iskočila iz svojih temelja; kralj dubina ju je prodrmao, i želeći da silom iziđe, rascepio je od vrha do dna, umorio je, potopio". ,,U dva navrata, Mu iskoči iz svojih temelja; bila je, po-tom, žrtuouana ognju. Eksplodiraoje, podrhtavajući od vrha do dna snažnim podrhtavanjem zemlje. Ritnuvši ga, Onaj koji učini da se sve rasprsne poput stakla, žrtuoi.iao ga je te iste noći". Čini se očiglednim da Codex Cortesianus i Trojanski ru-kopis behu napisani na temelju arhiva iz istog hrama. Codex Cortesianus kontinentu daje samo njegovo obredno, dok mu Trojanski rukopis daje i obredno i geografsko ime. DOKUMENT 1Z LASE. Ovaj dokument otkrio je Šliman, u jednom starom budističkom hramu u Lasi, na Tibetu, i za-tim ga dešifrovao i preveo. Po svemu sudeći, ovaj dokument ne potiče iz istog izvora kao dva prethodna. Savremeniji je i nije pisan znakovima Maja. Evo i iz njega jednog zanimljivog izvoda: ,,Kada je zvezda Bal pala na mesto koje sada čine samo nebo i more, sedam gradova sa svojim zlatnim dverima i prozračnim hramovima zadrhtaše i zaljuljaše se kao lišće na vetru; i strašna vatra i dim pokuljaše iz palata. Krici mnoštva dizali su se put neba. Narod je tražio sklonište u hramovima i tvrđavama, i mudri Mu — žrec Rs Mu — ustade i doviknu im: ,,Zar nisam ovo predvideo?" A muškarci i žene odeveni u svoje blistave odežde stadoše ga preklinjati: ,,Mu, spasi nas!" Aii Mu nastavi: ,,Svi ćete umreti, sa svim slugama svo-jim i bogatstvom, i iz vašeg pepela nići će novi narodi. Ali ako i oni zaborave da je nadmoć njihova ne u tome što su se nekome uspeli na leđa, već u delima njihovim, i njih će zadesiti ista sudbina". Ognjevi i dim zagušiše Muove reči; i zemlja i svekoliko njeno stanovništvo behu raskomadani i potopljeni u dubine". Bal je reč iz jezika Maja i znači ,,Gospodar polja". Izraz ,,prozimi hramovi" van svake sumnje predstavlja grešku pri prevođenju. Ti hramovi nisu bili ni od stakla, niti od bilo ka-kve druge providne materije. Bili su zapravo otvoreni, bez krovova, tako da su zraci Ra, Sunca, mogli da dotiču glave vernika. Plonžon je na Jukatanu otkrio dokumenta u kojima se kaže da je ,,crkveni starešina iz zemlje Mu prorekao njeno uništenje, i da su se neki, poslušavši njegove reči, iselili u ko-lonije i tako se spasli". Plonžon je umro mnogo pre nego što je Šliman objimo svoj dokument iz Lase. HRAM U CIKSMAL. Ovaj hram se nalazi u Uksmalu, na Jukatanu, i Plonžon ga beše nazvao Hramom Svetih Tajni". Ovaj natpis potkrepljuje drugi navod iz Trojanskog rukopisima i potvrđuje i druga dokumenta u kojima se tvrdi da se Zemlja-matica nalazila zapadno od Amerike. Osim toga je najvažnije — on nam govori da su sva religiozna učeči iz ovog hrama dolazila odande. Na taj način, bilo šta da ,iu nađemo, znaćemo da dolazi sa Mua, iz Zemalja na Zapadu. Znajući ovo, možemo da sagledamo same izvore egiatske religije. PIRAMIDA 1Z KSOHIKALA, (U MEKSIKU). Ova piramida raiazi se na stotinak kilometara jugozapadno od Siudad -teksika i starija je hiljadama godina od egipatskih. Na jed-nom njenom zidu stoje natpisi u obliku ploče podeljene na ;?.-a dela. Gornji deo — u obliku venca — govori o uništenju Mua, Zemlje na Zapadu, i o poreklu sila koje su to razara-~.fe prouzrokovale. Veliki deo ovog venca je uništen, a i ono što je preostalo loliko je oštećeno da je jedva čitljivo; neću, stoga, poku-savati da pružim tačan prevod, već samo njegov opšti smi-sao. Donji i glavni deo natpisa u dosta je dobrom stanju, ma-da su se mnogi delovi vremenom izbrisali. Nedostaje, dakle, odosta pojedinosti, ali je smisao ipak jasan. Gornji deo. Venac. 1. Pravougaonik, obredno slovo M, azbučni simbol Mua, Zemlje-matice. Na jednoj strani vide se dve izrasline, dva ostrva koja su sa Muom tvorila Zemlje na Zapadu. 2. Vulkanske sile koje su proključale u unutrašnjosti Mua i uništile ga. 3. Simbol Maja ,,Tian Čian", Četiri Velike Prvobitne Sile, se izlivaju neposredno iz Beskonačnog: Njegova ,,zapovest", Njegova ,,volja", Njegov ,,red", i tako dalje. 4. Glava ili vršak strele, koplja ili džigita, simbol je koji po-kazuje da su te sile aktivne. Linija koja deli vrh koplja simbol je koji pokazuje da se ne radi o jednoj od Prvobitnih Sila, već da je u pitanju sekundarna sila koja proizlazi iz Prvobitne.

Drugl deo. Potapanje

Drugi deo. Potapanje. la. Stilizovana zmija, simbol prostranih voda, u obliku obrednog slova U, simbola vodenog bezdana. Ib. Oči zmije su zatvorene, simbolizujući san, počinak. Vode miruju, pošto su uspostavile konačni nivo. 2. Broj tri, numerički simbol Mua. 3. Jedan od simbola Zemalja na Zapadu. Budući da se r.alazi ispod znakova dva i tri, njegov položaj ukazuje na to da je Mu — Zemlje na Zapadu, bio potopljen. 4. Rep zmije, to jest vode, obavijen je oko figure čoveka, što označava da su stanovnici potopljeni zajedno sa zemljom. Pre nego što navedem i ostale natpise sa piramide, poslušaću da dam prevod prethodnog: Ova piramida bila je podignuta da predstavlja spomenik zemlji Mu, Zemlji-matici čoveka, Zemljama na Zapadu, karo bi se za buduće naraštaje sačuvala uspomena na njego-vo postojanje i uništenje. Stubovi koji je podupiru sručili su se pod naletom moćnih sila i Mu i njegovi stanovnid potonuli su u vodeni bezdan. U Platonovom Timeju može se pročitati da je ova mek-sička piramida tačna reprodukcija Svetog Brežuljka sa Atlantide, gde se uzdizao Posejdonov hram. Platon je živeo u četvrtom veku pre Hrista, a nas uče da je Kristifor Kolumbo otkrio Ameriku! AKAD-DZIB. U gradu Čičen lca postoji kamen kao nadvratnik na ulazu u unutrašnju sobu građevine zvane Akad-Dzib.On predstavlja Zemlje na Zapadu koje su bile uništene zemljotresom i potom potopljene. PREDANJA MAJA. Maje sa Jukatana smatraie su Zapad ,,oblastima u kojima vlada tama, mestom na kojem su se duše unnrlih vraćale u krilo svojih predaka" (Codex Corte-sianus). VALMIKI, RAMAJANA ,,Sledbenici Maja, Naakali, polazeći iz svoje rodne zemlje put istoka da bi propovedali nauku i religiju, najpre su se zadržali u Burmi i podučavali Nage. Iz Burme su potom otišli u Indiju, u Dekan, odakle su svoju religiju i znanja preneli u Vavilon, a potom i u Egipat". BURMA. U Angkor Tomu, u Kambodži, mogu se videti stiiizovane životinje koje su arheolozi nazvali ,,lavovima". Sve su one postavljene na istočnoj strani, okrenute prema mes-tu na kojem se nalazi Zemlja-matica. Nema nikakve sum-nje da ove životinje predstavljaju aluziju na Mu, budući da izgovaraju njegovo ime — kao što to pokazuju njihove stili-zovane čeljusti u obliku pravougaonika, jedan od oblika obrednog slova M iz azbuke Mua, kao i jedan od njegovih simbola. Sada ću se pozabaviti ostrvima u Tihom okeanu i kame-nim ostacima koji su tamo otkriveni, kao i neobičnim legen-dama urođenika iz tih oblasti. Napuštajući Ameriku i krećući se preko Pacifika, upu-ćujemo se prema zapadu; naći ćemo se, dakle, zapadno od Jukatana, i to je ono što čitalac treba da ima na umu, bu-dući da će mu to omogućiti da shvati dokumenta kojima ćemo se nadalje baviti. Na svakom arhipelagu Polinezije i Indonezije otkrićemo dokaze koji predstavljaju vezu između preistorijske američke civilizacije, sa njenim preistorijskim hramovima, i civilizacija iz južne i istočne Azije, a možda i sa drugim civilizacijama u svetu. Putovanje će biti dugo, ali bogato iznenađenjima i otkrićima. Na tim ostrvima, koja su prema Ijudskom sećanju bila nastanjena divljacima i Ijudožderima, naići ćemo na ostatke jedne drevne civilizacije. Međutim, ti Ijudožderi, kao što sam već rekao, potomci su jedne visoko razvijene civilizadje. Preci današnjih Poli-nežana, pošto su u međuvremenu pali na stupanj divljaštva, nekada su živeli u samom središtu svetske civilizadje.

VELIKI KAMENl OSTACI NA PACIFIČKIM OSTRVIMA Na ovom mnoštvu ostrva i ostrvaca mogu se uočiti tra-govi jedne velike civilizacije. Postoje ogromni kameni hra-movi, kiklopski kameni zidovi, kanali, kaldrmisani putevi, bezbrojni monoliti, kipovi — dela za koja su bili neophodni kako materijal sa kontinenta, tako i vešti radnici. Ove pre-ostatke — imajmo na umu — ne nalazimo na nekom velikom kontinentu, već, upravo suprotno tome, na sićušnim ostrvima naseljenim urođenicima. Ove velike ruševine ne mogu biti ništa drugo — kako u oćima laika tako i u očima naučnika — do delo jedne velike sćezle civilizacije, koja je postojala pre više hiljada godina i o kojoj gotovo ništa ne znamo. Ti spomeni na prošlost brojni su i raštrkani, i teško je r'.ati odakle početi sa njihovim opisom. Bili bi potrebni čitavi Tomovi knjiga da bi svi bili pomenuti, i stoga ovde mogu da dam samo njihov kratak pregled. Mislim, stoga, da bi najbolje bilo početi sa najpoznatijim među njima, zagonetnim cpovima sa Uskršnjeg ostrva. -SKRŠNJE OSTRVO. Ovo se ostrvo nalazi na krajnjem Jgoistoku Polinezije, na dve hiljade stotinu milja od južne američke obale, i ima površinu od sto osamnaest kvad-ratnih kilometara. Na njemu se nalazi oko pet stotina pe-reset isklesanih kamenova, džinovskih kipova i dmgih ;rimeraka umetnosti jedne velike preistorijske rase. Na vrhovima ovih monolitnih stena nalaze se crvene kugle, koje su gotovo sve isklesane od crvenog kamena ugašenih vulkana. Jedna od tih kugli ima čak prečnik od če-tiri metra. Nalazi se u kamenolomu brda Tera. Pored kipo-va, na Uskršnjem ostrvu možemo naći ogromne zaravni od klesanog kamena. Visoke su deset metara, a dugačke od šezdeset do stotinu metara. Ovo klesano kamenje čekalo je da bude otpremljeno u druge delove kontinenta radi izgrad-nje hramova i palata. Ostaci jednog velikog kamenog hrama uzdižu se u blizi-ni ugašenih vulkana Ran Roraka i Rana Rao. Kamena ruševina stvara obris četvorougaonika od oko trideset metara dužine i sedam metara širine. Zidovi koji nisu srušeni visoki su metar i trideset santimetara i široki metar i po. Na poje-dinim od kamenova sa ove građevine nalaze se uklesane figure, sveti simboli prve religije čovečanstva. ,,Postoji sedam pločica — i to je sve ono što je preosta-lo od ogromnog broja — koje sadrže pisanu istoriju Clskršnjeg ostrva", kaže V. Dž. Tompson. (Jz pomoć jednog starog domoroca, jedinog žitelja na ostrvu koji je umeo da protumači značenje simbola sa tih pločica, V. Dž. Tompson ih je dešifrovao i preveo. Evo Tompsonovog prevoda dveju pločica: Pločica br. J: ,,Kada je ovo ostrvo bilo stvoreno i kada su za njega saznali naši preci, zemlja je bila ispresecana lepim kaldrmisanim putevima od ravnog kamena. To kamenje bi-lo je tako savršeno spojeno i postavljeno, da mu se nisu vi-dele ivice. Kavovac (greška u prevodu) je oivičavao puteve i bacao na njih senku, svojim gustim krošnjama praveći pravi tunel. Heke je bio graditelj tih puteva i on je bio taj koji je sedeo na počasnom mestu gde su se putevi razdvajali i račvali u različitim pravcima. 0 toj lepoj, srećnoj zemlji, u kojoj je nekada Romaha živeo sa svojom voljenom Hangarvom, Turaki je slušao poj ptica i hranio ih". Zar ovo nije u skladu sa Valmikijem, koji kaže: "Maje su bile uzorni moreplovci, čiji su brodovi plovili okeanima ka istoku i zapadu, i po morima na sever i jug"? LELE. Ovo ostrvo razdvojeno je od Kusaia jednim uskim koritom. Na njemu se može videti jedan kupasti brežuljak okružen zidom znatne širine, širokim od šest do sedam me-tara. Citavo ostrvo predstavlja niz kiklopskih vrata i ograda. Neke od tih ograda su paralelogrami dužine sedamdeset i širine trideset metara. Najveća je dugačka od sto do sto pe-deset, i široka pedeset metara. Zidovi su uglavnom debeli oko četiri metra i nalaze se oko podruma, veštačkih pećina i tajnih prolaza. Domoroci iz ovog dela Karolinških ostrva veoma su neprijateljski raspoloženi prema belcima, i 1874. godinejoš uvek su upražnjavali kanibalizam. Kasnije su se, ipak, civili-zovali. KINGSMIL. Na ostrvu Tapito iz ove grupe nalaze se viso-ke i lepe piramide kao i na Gilbertovim i Maršalskim ostrvi-ma. MARIJANSKA OSTRVA. Na ovim ostrvima, posebno na Guamu, ostaci imaju drugačija obdežja. Radi se o stubovi-ma od masivnog kamena; okrnjeni su, sa polukružnim kamenom na vrhu. Često se ovo kamenje nalazi na tlu, ispod stubova, kao da je teluričkim potresom bilo zbačeno na tle. Na ostrvu Tinijan ovi stubovi raspoređeni su u kolo-nade. HAVAJL Na pedesetak kilometara od Hoa, na jednom brežuljku, nalazi se ruševina po imenu Kuki. Na toj uzvisini nema ni najmanjeg kamenčića, izuzev onog koje tu beše doneseno. Vrh je bio poravnat, a građevina okrenuta prema četiri glavne tačke; tleje bilo popločano. Dva kamena bloka podi-gnuta na pet do šest metara udaljenosti jedan od drugog, usmerena su od istoka prema zapadu sa savršenom tačnošću. Vrh brežuljka bio je terasast, dok je sama terasa bila po-pločana manjim ili većim komadima kamena klesanim u obli-ku kocaka. Svaki kamen bio je sa svih strana uglačan, da bi što bolje prianjao pri spojevima. Još uvek postoji desetak metara kaldrme na donjoj terasi. Na zapadnoj strani, prema vrhu se pelo stepenište visine oko stotinu metara. Još jedna ruševina se nalazi i u Koni. OSTRVA MARKESAS. Postoji veći broj značajnih ruše-vina u ovom arhipelagu, samo što, očigledno, nikom nije palo na pamet da ih tu traži. Mislim, čak, da još niko nije otkrio da oni postoje. Upravo sam nabrojao dugačku listu džinovskih ostataka, a ipak nisam naveo ni polovinu onoga što se može naći na ostrvima u Tihom okeanu. Pred ovako opipljivim dokazima, logički se može doći samo do jednog zaključka, u Jednom trenutku Ijudske istoje postao ogroman kontinert u sred Tihog okeana, kojije obuhuatao sue gru-pe ostrua na kojima se mogu. naći preistorijski ostaci, i da je na tom kontinentu postojalajedna oisoko razuijena ciui-lizacifa. NOVl ZELAND. Maori, domoroci sa Novog Zelanda, narod su bogat legendama i predanjima iz daleke prošlosti. Kod njih nailazimo i na dosta drevnih svetih simbola. Najneobičniji je Tat ili Totem, koji postavljaju na ulazima u svoja sela. Kada koristim reč Tat, mislim na egipatsku reč. Ovakve stubove koristile su Maje, Inke, Atlantiđani, Egip-ćani, Haldejci, kao i drugi stari narodi. AUSTRALIJA. Što se tiče starih dokumenata, legendi, predanja i tradicija, Australija se čini prilično siromašnom. Nije to nimalo čudno, ukoliko su tačni moji geološki za-ključci u pogledu ovog kontinenta. Kod plemena na severu ovog kontinenta pronađene su figure izgravirane na bumeranzima. Aboridžini sa severa Australije sigurno su Ijudi na najnižem stupnju razvoja na zemlji, zaostaliji ponekad i od šumskih zveri. Ipak, pronađen je jedan pećinski crtež koji nesumnjivo prethodi njihovom današnjem, niskom stupnju. Na ovom crtežu izdvajaju se tri znaka: najpre Ra, Sunce, potom broj 3, simbol Mua, i, najzad, jedna sekira. Međutim, u trenutku kada su se Englezi naselili u Australiji, domoroci uopšte nisu znali za sekiru. I pored toga, nikada nisam čuo da se govori o legendama i predanjima otkrivenim kod Aboridžina. Džinovski kameni spomenici na Uskršnjem ostrvu uvek su predstavljali enigmu za etnologe. Međutim, svi su oni bili ubeđeni da je u ovom području morala postojati visoko razvijena civilizacija. Pretpostavljalo se, naime, da beli Polinežani potiču od prvobitne bele rase, a izgleda da to potvrđuju i dokumenta i predanja do kojih se došlo u raznim oblastima zemljine kugle (Meksiko, Srednja Amerika, [ndija, Egipat). I predanja iz Srednje Amerike i Meksika kazuju da su prvi stanovnici tih zemalja bili bele rase. Maje, koji su gradili ogromne građevine čije ruševine danas prekrivaju zemlju, bili su bele rase. Natpisi u hramovima na Jukatanu otkriva-ju da su tu došli iz zemlje koja se nalazila zapadno od Ame-rike, to jest iz Polinezije. Gvatemalska tradicija takođe govori o beloj rasi koja je pošla od Amerike prema istoku. Indijski dokumenti kazuju da srednji deo [ndije, Dekan, najpre beše naselio narod bele rase — Maje — koji je stigao preko Bumne i čija se domovina nalazila .jedan mesec pre-ma izlazećem suncu istočno od Burme", to jest u Polineziji. Dokazano je takođe da su oni koji su došli u Ameriku pri-speli sa zapada, a da su oni koji su stigli u Indiju krenuli sa istoka. Ovo predstavlja neoboriv dokaz da je zemlja ove bele rase bila kontinent koji se prostirao između Amerike i Azije. Kod ovih naroda našao sam i jedno predanje o Stva-ranju, koje se i u najsitnijim pojedinostima slaže sa preda-njima starih naroda iz čitavog sveta: Elis, ,,Polinesian Researches", Tom 1, strana 100: ,,Na Sendvičkim ostrvima kazuje se da je na početku na zemlji bila samo voda, i da je onda sa neba sletela velika pti-ca i snela jaje u to more; iz jajeta su se izlegli Havaji", prenosi Elis u svojim istraživanjima. Takva je bila kosmogonija drevnih naroda. Svi su oni tvr-dili da je zemljina površina bila prekrivena vodom, i da je ži-vot nastao iz jednog jajeta položenog u more. SAMOA. Domoroci sa ostrva Samoa imaju jedno pre-danje prema kome je ,,na početku čitava zemlja bila pre-krivena vodom". Potop-. ,,Na većini polinežanskih ostrva postoje legende o opštem potopu, kojem je izbegao veoma mali broj Ijudi", pi-še O'Brajen u svojoj knjizi Mistična. ostrua u Južnom. Paci-fiku. Adam i Eua: ,,Polinežani imaju voma jasno mišljenje o poreklu svemira i čoveka". HAVAJl. ,,Taaroa načini Araea od crvene zemlje i udah-nu mu dah kroz nozdrve. Od čovekove kosti napravi ženu i nazva je Eva". Kain iAuelj-. Jedno predanje Tonga kaže ,,da je sin prvog čoveka ubio svog brata". NOVl ZELAND. Jedno predanje Maora tvrdi ,,da je sin prvog čoveka ubio svog brata". Vauilonska kula: ,,Na Fidžiju se još uvek vidi mesto na kome beše podignuta ogromna kula, samo stoga što su stanovnici Fidžija bili radoznali i želeli da izbliza vide Mesec, da bi saznali da li je nastanjen". POLINEŽANSKA KOSMOGONUA. Tahiti: ,,Taaroa, čije se ime različito izgovara, zavisno od arhipelaga, bio je otac tahićanske kosmogonije. Njegova žena bila je Ina, Zemlja, a sin Oro, gospodar sveta". Ovo se podudara sa najstarijom kosmogonijom, to jest sa idejom o Trojstvu. MISTICNE SILE. U vreme prve civilizacije na zemlji pos-tojale su mnoge teško shvatljive nauke, koje su danas zabo-ravljene, izgubljene između dveju civilizacija. Pripadnici stare kulture bili su u stanju da koračaju kroz vatru, a da se ni ne oprlje — što se pominje i u Bibliji i Popol Vuhu. Poznato je da su neki domoroci na ostrvima u Tihom okeanu u stanju da hodaju po užarenom ugljevlju, bez ikakvih posledica. Ovo se može videti na Havajima, kao i na Fidžiju. Pre nekoliko godina objavljeno je da na ostrvu Samoa slepi mogu da vide kožom. Naučnici su se tome smejali, dok je javnost to smatrala izmišljotinom, novinarskom patkom. Izvod iz reportaže dopisnika New York Worlda iz Pariza, koja govori o ovom fenomenu, opovrgava međutim pod-smehe naučnika koji nisu želeli da poveruju priči o domo-rocima sa Samoe. Evo tog članka: ,,Ne samo da imamo oči iza glave već i po čitavom telu, i mogli bismo da se njima koristimo kada bismo znali kako. Ovo je zaključak do koga su došli mnogi naučnid, koji su i sami bili svedoci doživljaja Žila Romena, autora knjige sa ovom temom. Tamošnji domoroci, zajedno sa Zilom Ro-menom, tvrde da im se ispod kože nalaze ,,okca" (mikro-skopski sićušni organi, povezani sa nervnim sistemom), ko-ja nisu ništa drugo do zakržljale oči. Zil Romen, međutim, kako se tvrdi, beše uspeo da više osoba nauči kako da se služe ovim očima. Pomoću njih, bile su u stanju da razlikuju boje i čitaju zavezanih očiju. Neki su mogli da ,,vide" i vrhovima prstiju, a neki nosom. Jedan čo-vek bio je čak u stanju da ,,vidi" šešir na udaljenosti od četiri metra. Ovi rezultati dobijeni su pošto ispitanik beše hipnozom doveden u stanje snažne mentalne koncentracije. Ako prva iskustva i nisu bila posve uverljiva, sledeća su kod nekih osoba otkrila sposobnost da, posle tročasovne koncentracije, vezanih očiju prepoznaju karte za igranje. Povrh svega, kako se čini, sposobnosti ispitanika se pove-ćavaju sa svakim novim iskustvom". Na taj način dokazano je da se slepi mogu uvežbati da ,,vide" kožom; međutim, to je već bilo praktikovano na ostr-vu Samoa pre nekoliko hiljada godina. Sve ove legende i predanja više su nego zaprepašćujuća. Jedva da u sve to možemo da poverujemo, utoliko pre što su ti poludivlji Ijudi, osim poslednja dva ili tri veka, bili posve odsečeni od ostatka sveta; moramo priznati da kod njih po-stoje predanja i legende o Stvaranju i prvoj pojavi čoveka ko-ji se savršeno slažu s onim što nalazimo u Bibliji. GRČKA. U spisima filosofa antičke Grčke takođe se po-minje čovekova Zemlja-matica. Grčki gramatičari, pod vođ-stvom arhonta Euklida, nanovo su 403. godine pre Hrista sastavili atinsku azbuku i dali joj današnji oblik. Današnja grčka azbuka sačinjena je od reči jezika Maja, od kojih je sastavljena i priča o uništenju Mua. Evo njenog prevoda: ,,Silne vode obrušavaju se na polja i preplavljuju nizije. Na mestima na kojima postoje prepreke stvaraju se žala, dok vodeni vrtlozi zapljuskuju zemlju. Voda se prostire nad svim što živi i što se miče; temelji popuštaju i zemlja Mu ostaje potopljena. Iznad vode vide se jedino vrhovi... Vrtlozi se polako povlače i nestaju, dok se vetar pojačava. CJmesto dolina sada se vide ledeni ponori. Na prometnim mestima stvaraju naslage blata. Jedna usta se otvaraju, i iz njih izbi-jaju para i vulkanaska lava". Pismeno ovde teče sa leva na desno. Stari narodi uglav-nom su pisali s desna na levo, po vodoravnim linijama.

,,Zagonetni simbol grčkog krsta, koji se takođe nalazi i na kamenju iz Kirige i Kopana, bio je predmet niza nagađanja velikog broja učenih Ijudi", piše Vinter u svom delu Guatemala^ Po svemu sudeći, kao da niko nije u sta-nju da reši ovaj jednostavni problem. Grčki krst je središnji simbol na grbu Mua, Carstva Sun-ca. Hijeroglif na jeziku Mua, koji se očitava kao CJ-luumil, označava jednu frazu u značenju ,,kraj" ili ,,zemlja", odnosno, u proširenom značenju, ,,kraljevstvo" ili ,,carstvo". Na taj na-čin, na svim natpisima na kojima se pojavljuje, ta fraza ima jedno od tih značenja, u zavisnosti od onoga što joj pretho-di ili što joj sledi. Grčki krst potvrđuje moj prevod grčke azbuke, i uzeti za-jedno potvrđuju postojanje Mua, Carstva Sunca, koji je bio i Zemlja-matica Grka. 5.

SVETA EGIPATSKA KNJIGA MRTVIH

Egipatska knjiga mrtvih sadrži brojne delove koji doka-zuju postojanje čovekove Zemlje-matice, iščezlog kontinen-ta Mu. Ona potvrđuje i da je Mu bio prva zemlja čovečan-stva, dok su ostale zemlje bile sateliti koji se obrću oko jed-nog gravitacionog središta — oko visoko civilizovanog kon-tinenta Mu, kolonizatora sveta koji ga je okruživao. Smatram stoga za shodno da nekoliko reči bude rečeno i o Egipatskoj knjizi mrtuih. Egipatska knjiga mrtLiih naziv je pod kojim je dokument opšte poznat, dok se egipatskim hijeroglifima ovaj naziv piše Per-m-hru. Prema egiptolozima,/wznac'i ,,onaj koji dolazi", hru znači ,,dan", dok je m. predlog koji znači ,,od".

Ipak, egiptolozi nisu posve saglasni u pogledu tačnog prevoda naslova knjige. Prof. Plejt, u svom delu Doda.tna poglaulja Egipatske knjige mrtuih, tvrdi na primer da bi na-ziv trebalo prevesti sa ,,Koji dolaze od dana". Brugš Bej, opet, u svom delu Zapisi' u kamenu i' rečBiblife, smatra da tačan prevod glasi Knfiga. dolaska dana, dok Lefevr, Mas-pero i Renuf prednost daju nazivu Dan koJi dolazi. Pustimo ove velike egiptologe da se raspravljaju... Jer, ko je od njih u pravu? Meni se čini da je jedini način da se problem razreši taj da se iznese sadržaj knjige i pokaže šta on označava; jer, svi spisi od kojih je knjiga sastavljena su simboličke naravi, pri čemu je neophodno znati šta simbo- lizuju. Još ni jedan egiptolog nije uspeo da to objasni. Egipafska knj'iga. mrtuih predstavlja svetu uspomenu posvećenu Ijudima koji su stradali prilikom uništenja Mua — precima Egipćana i čitavog čovečanstva. ,,Mrtvi" su oni o kojima se govori. U tom osećanju Ijubavi i poštovanja prema Zemlji-matici, Ijubavi i poštovanja prema precima, nalazi se izvor tog kulta predaka — tako prisutan u čitavom svetu, ka-ko u prošlosti tako i danas. Zar nećemo položiti cveće na grobove onih koji su nas napustili? Ja se nipošto ne slažem sa egiptolozima u pogledu zna-čenja naziva Per-m-hru. Istinaje daper znači ,,otišao", ili ,,u odlasku", dok /vuznaa ,,dan"; međutim, m. nije ništa drugo do Mu. Ovo slovo m, koje egiptolozi smatraju predlogom, uop-šte nije to; radi se o simbolu, simboličnom slovu i nazivu Mua. Prema tome, Per-m-hru znači ,,Muje otišao od dana". 1 upravo to potvrđuje ono što sam već rekao: Egipatska knfiga mrtuih predstavlja posvećeni spomen na šezdeset četiri miliona Ijudi koji behu našli smrt prilikom uništenja Mua. Godine studija koje sam proveo na Istoku u društvu ne-kolicine najvećih njegovih znalaca, omogućile su mi da se uputim u mnoge ezoterične simbole koji se pojavljuju u Egi-pafskoj knfizi mrtuih; pri svemu tome, ne treba zaboraviti da postoji prisna veza između drevnih indijskih i egipatskih nau-ka. Maje iz (ndije kolonizovale su Gornji Egipat; jedna grupa Naakala je iz Indije otišla u Egipat, da bi tamo podučavala nauci, religiji i Sedam Svetih Spisa. Na taj naćin, ono što sam naučio u Indiji može se takode primeniti i na Egipat. Ne zna se tačno kada je Egipatska knjiga mrtuih bila na-pisana. Međutim, prvi prepisi su, po svemu sudeći, sadržali samo nekoliko poglavlja, kojima su kasnije pridodavana i ostala, sve dok delo nije poprimilo današnji oblik. Isto to dogodilo se i sa hinduskom Mahabharatom, koja je počela sa svega nekoliko stranica, da bi se vremenom veoma uve-ćala. Svako poglavlje u EgipatskoJknjizi mrtuih, posredno ili neposredno, donosi po neku aluziju na Mu, i čitava knjiga puna je simbola koji su postojali na Muu pre nego što je čo-vek i kročio na tle Egipta. Kao što sam već rekao, Mu su uništili silni zemljotresi, nakon čega je gotovo čitav kontinent u plamenu potonuo u okean. Odabrao sam dve vinjete iz Egipatske knjige mrtuih, koje ću pokušati da dešifrujem i prevedem, kako bih pokazao postojanje veze između ovog dokumenta i Mua, Zemlje-matice.

Vinjeta, dakle, znači sledeće: ,,Mu je bio bačen u vatreni bezdan i dok je tonuo izbiše ognjevi i okružiše ga". Ovo je objašnjeno ognjevima koji okružuju ilustraciju br. 2, to jest Mu. Jedan od simbola na koji najčešće nailazimo predstavlja stilizovani oltar, iznad koga se nalazi sunce na zalasku, i iznad koga se isto tako nalazi zatvoreni ili mrtvi lotos. Ovaj simbol u više navrata susrećemo među vinjetama Egipatske knjige mrtuih, \ značajno je pri tom uočiti da je lotos pri tom uvek zatvoren, odnosno mrtav.

Evo i objašnjenja te malene vinjete:

1. Klasični stilizovan oltar starih Egipćana. 2. Cvet svetog lotosa, floralni simbol Mua. 3. Sunce bez zrakova, simbol njegovog zalaska, spustilo se ispod obzorja. Budući da je smešteno ispodtAua, lotosa, njegov položaj treba da označi da je zašlo na mrtvom konti-nentu. Sve je mračno: Mu je ,,oblast tmine". Pre potopa, geografski simbol Mua bio je jedan znak sa tri tačke, sa zna-čenjem Zemlje na Zapadu — tri zemlje koje su činile konti-nent Mu. Posle potonuća, mesto na kome se nalazio Mu nazvano je ,,oblast tmine", i simbolično je predstavljeno suncem bez zrakova iznad središnje tačke (fig. 6). Ponekad je, međutim, središnja tačka izostavljena, tako da ostaje samo sunce bez zrakova (fig. 5). Vineta iz 81. poglaulja. Egiptolozi ovu vinjetu iz Egi-patske knjige mrtuih opisuju kao ,,glavu koja izlazi iz lotosa". U poslednjem retku poglavlja može se pročitati: ,,sJa sam čist lotos nikao iz sunčanih polja". Evo kako je moguće rastumačiti ovu vinjetu: Glava predstavlja Egipćanina, prepoznatljivog po frizuri. Glava izlazi iz lotosa. Lotos je zatvoren, mrtav. Na ovoj vinjeti lotos predstavlja mrtvi kontinent Mu. Evo i prevoda: ,,Egipćani dolaze iz Mua, zemlje koja je mrtva i koja više ne postoji". Poslednji redak predstavlja kulminirajuće mesto u čita-vom poglavlju. ,,Ja sam čist lotos", što znači: ,,Ja sam čist potomak naroda Mua". Fraza ,,Nikao iz sunčanih polja" još jednom potvrđuje ovaj prevod — sunčana polja predstavljaju Carstvo Sunca, što je imperijalno ime Mua. Mu, opet, najeziku Zemlje-matice znači: ,,majka, zemlja, polje, država, carstvo", ali i ,,usta". U slobodnom prevodu, dakle: ,,Ja sam Egipćanin od čis-te loze; moji preci došli su iz Mua, Zemlje-matice, Carstva Sunca koje je danas mrtvo i iščezlo". I još nekoliko reči o egipatskim predanjima: Svi drevni narodi, uključujući i Egipćane, verovali su u reinkarnaciju duše. Stare istočnjačke pločice nam pokazuju da su stari narodi razumevali poreklo i uticaje svih sila; bilo im je poznato da jedna sila, kada ispuni svoju zadatu svrhu, onu kojujoj je priroda odredila, nakon toga slabi, ali ne nes-taje. Neka sila ne može sasvim nestati, kao što ni neki ele-ment ne može naprosto iščeznuti. Oslabljena sila vraća se svom izvoru da bi se obnovila, da bi potom, u spremištima prirode, čekala da bude ponovo pozvana, zarad ispunjenja neke nove svrhe. Toje ono o čemu nam govore ove pločice, stare hiljadama godina. Covekova duša je posle Božanstva najveća sila na zemlji, i otelotvorila se na kontinentu Mu, Zemljama na Zapadu. Kada čovek usne poslednjim snom, njegovo telo se razlaže; međutim, duša mu ne umire i, prema verovanjima drevnih naroda, vraća se na mesto svog otelovljenja — na Mu, da bi tamo sačekala svoju reinkarnaciju. U vreme velikog faraona Menesa, kada su Gornji i Donji Egipat postali jedno kraljevstvo, oko 2700. godine pre Hri-sta, u Egiptu su postojale dve religije: kult Istoka i kult Zapada... U Donjem Egiptu se verovalo da duša putuje na zapad, da bi tamo potražila mesto svoje reinkarancije. U Gornjem Egiptu, međutim, verovalo se da duša odlazi na istok, u ne-beski raj, gde će joj se to isto dogoditi. Pri svemu tome, oba ova kulta potvrđuju da je duša sledila isti put kojim su se kretali njeni preci da bi stigli u Egipat. Poredeći ono što je prethodno rečeno sa zaključcima egiptologa o ova dva dijametralno suprotna kulta čovek do-lazi u iskušenje da se slatko nasmeje, utoliko pre što se nije našao nijedan naučnik od autoriteta koji bi objasnio porek-lo i uzrok ova dva kulta; međutim, problem je lako razrešiti, i to ću pokušati i da dokažem. Donji Egipat kolonizovala je Zemlja-matica preko Ma-jaksa i Atlantide; i jedna i druga nalazile su se zapadno od Egipta. Shodno tome, da bi stigla na mesto svoje reinkarna-cije, duša koja dolazi iz Donjeg Egipta morala je da sledi isti put kojim su se kretali njeni očevi i da se uputi prema zapa- du. Nasuprot ovome, kolonizatori iz Zemlje-matice prispeli su u Gornji Egipat prolazeći kroz Indiju i Burmu. Kako se obe ove zemlje nalaze istočno od Egipta, i duša je morala da putuje u tom pravcu da bi stigla na mesto reinkarnacije, kre-ćući se putem kojim su išli preci. Dakle, oba ova kulta imala su svoj poseban razlog postojanja, mada je bilo potrebno stotinak godina da bi se on otkrio. ,,Došlo je potom do srastanja ta dva stara egipatska kul-ta", kaže Donald A. Makenzi, ,,kulta Ozirisa, koji je verovao u raj na zapadu, i kulta štovalaca Sunca, koji su svoj nebeski raj zamišljali na istoku. Oziris, stari deifikovani kralj, bio je poistovećivan sa bogovima zapadnog kulta. Odjeke ovog sukoba dvaju kultova nalazimo u tekstovima posvećenim mrtvima, dve hiljade sedam stotina godina pre Hrista".

U pitanju je jedan složen egipatski simbol, koji opisuje uništenje Mua. 1. Egipatski simbol vatre. 2. Obredno slovo M Zemlje-matice i njen azbučni i geometrijski simbol, jedan od najčešće korišćenih za njeno predstavljanje. 3. Veoma star simbol, koji predstavlja bezdan, cisternu ili bunar. 4. Bezdan ispunjen vatrom. napravi razliku između simbola i njihovog značenja. Ono što pri tom zaboravljaju, jeste da su stari narodi koristili po jedan poseban simbol za svaki atribut Božanstva i da je sunce bilo zajednički simbol svih njegovih atributa, predstavljajući na taj način samo Božanstvo. Stanovnici Gornjeg Egipta nisu, kao što je to smatrao Makenzi, bili poštovaoci Sunca. Ra, Sunce, bio je njihov zajednički simbol Božanstva. Rau, koji je predstauljao Božanstvo, kao što danas krst predstaulfa Hrista, bili su posvećivani hramovi. Makenzi takođe smatra da je Oziris jedan stari, kasnije deifikovani kralj, i premda ne kaže kojim je narodom vladao, uzima kao samo po sebi razumljivo da su to bili Egipćani. U čemu on onda greši, imajući u vidu da je Tot, kada je, u Saisu, osnovao prvu koloniju u Donjem Egiptu, podučavao oziriskoj religiji — što pokazuju i mnogi papirusi, pri čemu se sve ovo dogodilo pre šesnaest hiljada godina. Dva razli-čita izvora, koja sam u vezi s tim proučio, kazuju da je Oziris živeo u Atlantidi pre osamnaest ili dvadeset hiljada godina i da je bio veliki učitelj religija. Ova dva egipatska kulta pružaju novi dokaz o prvoj pojavi čoveka na Muu i o geografskom položaju ovog kontinenta — istočno od Burme i zapadno od Majaksa, to jest u sa-mom središtu Tihog okeana. CJništenje Zemlje-matice isto se tako pominje i u njiho-vim religioznim ceremonijama. Prelazak nekog mladog redovnika iz prvog u drugi stepen bio je obavljan na taj način što bi kandidat simbolično bio zagnjuren u ognjeni ponor, da bi se podsetio na sudbinu svojih predaka u voljenoj Zemlji-matici i da bi bio naveden da shvati kuda njegova du-ša treba da se na kraju uputi da bi doživela reinkarnaciju. Na ovo nam se, sledećim rečima, ukazuje i u dvadeset drugom poglavlju Egipatske knjige mrtvih: ,,Dolazim, činim ono što mi srce želi na taj dan Ognja., i gasim oganj čim se pojavi". Pre nego što zaključim ovo poglavlje, smatram neop-hodnim da ukažem i na odgovarajuća dokumenta, koja po- tiču iz oblasti oko Pacifika... Citaocu će to omogućiti da lak-še shvati čitavu situaciju. Započnimo sa prvobitnim simbolom, kraljevskim grbom Mua, Carstva Sunca, koji prikazuje Sunce sa osam zrakova. Donji crtež otkriven je na odeći jednog Indijanca iz ple-mena Kutnaj, koji živi u severnoj Kanadi, u Britanskoj Ko-lumbiji. Porub odežde jednog drugog Kutnaj indijanca bio je načinjen od čitavog niza jednog od simbola ,,potopljenog Mua". Odeća na kojoj se nalazi simbol sunca je crna, samo sunce je bledožuto i uokvireno bledoružičastim pojasom sa tačkama nanetim indigo bojom.

Već sam pokazao reprodukciju kraljevskog grba Mua naslikanog na lepezi jedne domorotkinje sa Gilbertovih ostr-va, na više od jedanaest hiljada kilometara od Kanade. Ovaj isti simbol nalazimo i na totemima kod Indijanaca u Sever-noj Americi, kod Maora na Novom Zelandu, kao i u Nevadi, Meksiku i drugim mestima često veoma udaljenim jedna od drugih. Jedna ogromna, neprohodna šuma prekriva polovinu južnog dela Jukatana, šireći se do Gvatemale i Hondurasa. Nije u pitanju prašuma; nekada je ta zemlja bila naseljena, sa velikim gradovima i brojnim stanovništvom, i obradivim poljima. I danas se u ovoj džungli mogu naći ogromne, impozantne ruševine koje su, ako se može verovati preda-njima Indijanaca iz plemena Kopani i Kiriguas, koji žive na obodu te moćne prašume, samo ,,neugledni" primerci još većih ruševina koje su i dalje skrivene u nedrima džungle, na mestima na koja čovek nikada nije kročio. Ja lično verujem u ove priče Indijanaca, utoliko pre što o tim ruševinama pričaju sa strahopoštovanjem. Osim toga, tu su i egipatska dokumenta koja ih potvrđuju. Šuma je deo ,,zemlje s one druge strane", koja je bila uništena i učinjena ,,neprohodnom" usled ,,velikih rušilačkih talasa što se behu sručili na tu zemlju", uzrokujući smrt ,,go-tovo svih (njenih) stanovnika". Ta je civilizacija bila zatrvena, i njeni gradovi uništeni pre jedanaest i po i jedanaest hiljada i sedam stotina pedeset godina, kada su nastali pojasevi gasova i potom se slivali, ispod tla, u ove oblasti, izazivajući podizanje planina. Sve to beše se zbilo (srazmerno) malo vremena pre potonuća Atlantide. Iznoseći da je ta zemlja posle takvih kataklizmi bila ,,neprohodna", Egipćani su bili podaleko od pravog stanja stvari. I u Hondurasu u Kopanu, u Kirigi u Gvatemali, u Opiku i Siraka-Mekalju u San Salvadoru, postoje ogromne preis-torijske ruševine. 1 tu se posvuda mogu naći simboli koji se odnose na Mu. 0 Kirigi se nalazi znatan broj stećaka i obelisaka vajanih u obliku Ijudskih figura sa trostrukom kruriom, ukazujući ta-ko na njihovu vernost Zemlji-matici. Na svakom od ovih stećaka nalazi se po jedan različit simbolički totem, ukazujući da se ovi odnose na različite kraljevske dinastije. Svaka stara dinastija imala je svoj totem — na primer slona, tigra ili zmiju. Na taj način, duž čitave zapadne obale Severne, Srednje i Južne Amerike, neprekinuti niz tragova otkriva nam da je Mu bio Zemlja-matica i ovih krajeva. Slične simbole otkrio sam i kod domorodaca na ostrvi-ma u Tihom okeanu i na kamenju njihovih ruševina. Potom sam se uputio na Novi Zeland, premda mi je ostala još samo Azija, da bi ovo krstarenje po Pacifiku bilo do kraja upotpunjeno. Burma i Indija, kao što sam već pokazao, ta-kođe su pune uspomena na Mu, i one se i u najsitnijim po-jedinostima podudaraju sa onima iz Amerike. S sruge strane, smatram da će dokumenta Ujgura biti dovoljna za ubeđivanje i najvećih skeptika kada je u pitanju postojanje Mua, Zemlje-matice, čije je postojanje dokazano samim tim simbolima. Ujgur je bio glavno kolonijalno carstvo Mua u vreme bib-lijskog Potopa, koji je uništio njegovu istočnu polovinu. Kineske legende kazuju nam da su Ujguri bili na vrhun-cu svoje civilizacije pre sedamnaest hiljada godina. Ovaj da-tum sasvim se poklapa sa geološkim fenomenom o kojem sve vreme govorimo. Ujgursko carstvo protezalo je svoju moć do Tihog oke-ana, i preko Centralne Azije do istočne Evrope i iza Kaspij-skog mora. Bilo je to u doba kada se britanska ostrva još nisu odvojila od evropskog kontinenta. Južna granica Ujgurskog carstva išla je do [ndokine, Bur-me, Indije i Persije, i to u vreme pre nego što su se Himalaji i drugi planinski lanci izdigli u Aziji. Severna granica išla je Sibirom, ali ni jedan dokument ne pruža nam uvid u to dokle se ona prostirala. Međutim, na jugu Sibira jesu otkri-veni ostaci drevnih gradova. Prema jednom veoma starom indijskom dokumentu, Ujguri su se, po svemu sudeći, konačno nastanili oko Kas-pijskog mora; odatle su potom krenuli u osvajanja kroz Srednju Evropu, doprevši sve do njenih zapadnih granica, to jest do Irske. Nastanili su se i na severu Spanije, na jugu Francuske, kao i na gotovo čitavom Balkanskom poluostrvu. Najnovija arheološka otkrića u Moravskoj ukazuju na tragove Ujgura, a dokaze na kojima etnolozi zasnivaju svoju teoriju o porek-lu čoveka iz Azije predstavljaju tragovi koji su ostali posle osvajačkih ratova Ujgura. Istorija Ujgura istorija je Arijevaca. Etnolozi su neke bele rase proglasili arijeuskim, premda one to uopšte nisu, već pripadaju jednom posve drugom kolonizacionom talasu. Glavni grad Ujgura nalazio se na mestu gde se danas di-žu ruševine Kara Kote, u pustinji Gobi. U vreme CJjgurskog carstva, pustinja Gobi bila je veoma plodno tle. ujguri behu dostigli veoma visok stupanj civilizacije i kul-turnog razvitka; znali su za astrologiju, rudarstvo, tekstilnu industriju, arhitekturu, književnost, medicinu, i tako dalje. Bili su vrsni umetnici, stručnjaci za umetničku obradu svile, metala i drveta, a vajali su i statue od zlata, srebra, bronze i gline. Sve ovo se događalo pre početka istorije Egipta. Jedna polovina Ujgurskog carstva bila je potopljena pre, a druga posle uništenja kontinenta Mu. Prof. Koslof je u Kara Koti, na dubini od petnaest me-tara, otkrio jedan grob, i u njemu našao mnogo dragoce-nosti; međutim, samo ih je fotografisao, jer mu nije bilo doz-voljeno ni da ih dodirne. Smatram da se ne varam ako kažem da su ovi predmeti bili ručno izrađeni pre šesnaest i osamnaest hiljada godina. Radi se o crtežima na svili, koji prikazuju kraljicu i njenu pratnju u sedećem stavu. Kraljica na glavi ima krunu sa tri šiljka, i sa jednim diskom u sredini iz kojeg se račvaju tri niza zrakova. Iza nje se nalazi jošjedna velika ploča — sunce — a iza njene glave jedna manja ploča: manje sunce. Veliko sunce simbolizuje Mu, a manje ko-lonijalno ujgursko carstvo. Kruna, sunce sa zracima na samo jednoj strani, predstavlja grb nekog kolonijalnog carstva. U levoj ruci kraljica drži žezlo u obliku trozupca, nu-meričkog simbola tri Zemlje-matice. Stolica na kojoj sedi je rascvetani lotos, cvetni simbol Zemlje-matice, koji pokazuje da ona sedi na kolenima Mua koji je pridržava.

Prof. Koslof fotografisao je više žezala sa sve tri tačke ko-je simbolizuju Mu. l, konačno, na taj način dolazimo do zak-ključka da simboli iz Azije, Amerike, sa ostrva Tihog okeana i sa Novog Zelanda, pričaju zapravo jednu te istu priču. Sta je u svemu ovome ubedljivije, i nepobitnije, ako ne pojava naših predaka, koji su ustali iz grobova da bi nam živim glasom ispričali ono što im se dogodilo na kontinentu Mu?

MU , CARSTVO SUNCA

6

Mnogi proučavaoci drevne prošlosti zapazili su da su kra-Ijevi i carevi u stara vremena uzimali naziv Sin sunca, ali da pri tom nisu bili u stanju da iznađu objašnjenje za to. Da bismo do tog objašnjenja došli, moraćemo da se vra-timo u prvo carstvo na zemlji, u Carstvo Sunca, čovekovu Zemlju-maticu, za koju beše i izmišljen prvi kraljevski amb-lem.

Amblem ili kraljeuski grb Mua

Kraljevski amblem Mua, Carstva Sunca, nije bio običan,slučajno odabran crtež; svaka linija na njemu imala je tačno određeno značenje, na šta ukazuju i njeno dešifrovanje i njen prevod: A. Oblik grba predstavlja stilizovano slovo M, jedno od slova obredne azbuke Mua. Radilo se o simboličkom slovu i istovremeno, o njegovom imenu, budući da se i samo slo-.o izgovaralo mu. B. Ovaj hijeroglif predstavlja centralnu figuru na grbu i cita se Cf-lu.umil, što znači ,,carstvo". C. Krug oko ovog hijeroglifa predstavlja sunce, tako da se, uzeti zajedno, čitaju kao ,,Carstvo Sunca". Budući da sam grb služi kao prefiks, to dvoje skupa daju: ,,Mu, Carstvo Sunca". D. Sunce ima osam zrakova, koji simbolizuju osam glav-nih tačaka, što znači da je Mu vladao čitavom zemljom. E. Unija koja opervažuje zrake simbol je vaseljene — va-seljene u spoju sa čovekom, što će reći i sa zemljom. Zraci, aakle, označavaju uticaj Mua, koji prožima svekoliko čovečanstvo. Na taj način, kraljevski grb Mua ukazuje nam da je čitavo ćovečanstvo bilo pod njegovom vlašću. Mu je bio gospodar čitave zemljine kugle, što se potvrđuje i Codexom Corte-sianusom u kome se Mu naziva Predvodnikom. Predanja nam takođe ukazuju i da je, kada je Mu postao carstvo, crkveni poglavar biran za kralja ili cara. Crkveni soglavarje, prema religioznom učenju, bio predstavnik Bo-žanstva. Sunce, zvano Ra, bilo je zbirni i najviši simbol Bo-žanstva, te, sledstveno tome, simbol ,,Kralja nad kraljevima". Izabran za kralja, crkveni poglavar uzeo bi naziv Ra, koji je istovremeno bio simbol i sunca i monarha. Tituli je pri tom dodavao i ime zemlje Mu, tako da se kao kralj nazivao Ra Mu ili Sunce Mu. Nakon toga je novo ime bilo davano Zemlji, koja se tako nazivala Carstvo Sunca. Nije poznato kada je tačno osnovano Carstvo Sunca. Kraljevstva i carstva pod njegovom vlašću javljaju se pre tri-deset pet hiljada godina, tako da Carstvo Sunca mora da je bilo osnovano mnogo pre njih. Moglo je postojati hiljadu, ali i desetine hiljada godina pre toga... Ne postoji nijedan doku-ment, nijedan trag, koji bi nam mogao rasvetliti ovo pitanje. Ipak, po svemu sudeći, kada bi se dovoljno proširile i ojačale da same sobom upravljaju, mnoge kolonije Zemlje-matice prerastale su u kraljevstva i carstva; međutim, i dalje su ostajale pod vrhovnom vlašću Zemlje-matice, tako da je čitava Zemlja bila kao jedna po-rodica, sa samo jednim poglavarom.

Simboli korišćeni u starim spisima i natpisima vezanim za Mu

Kada bi jedna kolonija prerasla u carstvo ili kraljevstvo, prvi njen vladar pripadao je kraljevskoj porodid Mua — ili bi, u nekim slučajevima, bio izabran. Bilo ko da je bio u pita-nju, novi kralj uzimao je naziv Sin sunca; međutim, to nije :načilo da je bio sin nebeske zvezde, već sin iz dinastije Sunca Carstva Sunca, odnosno sin Mua. Simbol novog kralja ostajalo je sunce; međutim, da bi se rokazalo da je tek deo Zemlje-matice, na grbu se nalazilo samo jedno izlazeće sunce, koje se rađa na obzorju sa zracina usmerenim naviše. Govoreći o radovima Maja u Indiji, stari indijski istoričar Valmiki ističe: ,,Pre nego što se sunce pojavi na obzorju", što znači da je indijska kolonija bila pretvorena u carstvo. Kada je kolonija Maja u Dekanu, u Indiji, prerasla u kra-jevstvo, prvi njegov kralj zvao se Ra Ma. Njegov grb pred-stavljalo je izlazeće sunce koje se pojavljuje na obzorju. I on seše uzeo naziv Sin Sunca. Priča se da su maharadže iz Udipura neposredni potom-:; Ra Maa. U tom slučaju, njihovi preci bili su kraljevi pre tri- -leset hiljada godina. Samim tim, van svake sumnje, u pita-"iju je najstarija kraljevska dinastija na svetu. [zlazeće sunce nalazi se danas na grbovima mnogih ze-rnalja, među kojima su Japan, Iran i neke republike u Sred-"joj Americi. Da bi razlikovali sunce na zalasku od izlazećeg sunca, drevni narodi imali su običaj da ovo potonje crtaju sa zraci-ma, a prvo u obliku običnog diska. Posle tragičnog nestanka Mua, kada god bi bilo prikazi-vano sunce koje predstavlja Mu, uvek je slikano u obliku za-iazećeg sunca. SIMBOLI KORIŠĆENI U DREVNIM SPISIMA KOJI PREDSTAVLJAJU MU

A. Vinjeta Maja, koja govori o potapanju Mua, Zemalja na Zapadu.

Prevod:

8) Videti ilustraciju na str. 88. (Pisac)

Fig. 1. Tri šiljka na vrhu hijeroglifa predstavljaju nume-rički simbol Mua, te se, shodno tome, i zapis koji sledi odnosi na Mu.

Ključ simbola

Fig. 2. Kruna sa tri vrha predstavlja imperijalnu kmnu Mua, Carstva Sunca. Fig. 3. Sunce bez zrakova: shodno tome, Mu se nalazi u oblasti kojom vlada tmina. Fig. 4. Simbol koji pokazuje da je Mu potopljen i da se nalazi u tmini, i da se od njega ,,vidi samo nekoliko vrhova". Fig. 5. Drevni simbol bezdana, dubina, bunara. Fig. 6. Dva simbola koja predstavljaju dve ostale Zemlje na Zapadu, koje su sa Muom nestale u ,,ognjenom bezda-nu". ,,Mu, Carstvo Sunca, propalo je u bezdan; nalazi se u kra-ju gde vlada tama, i gde sunce nikada ne sija. Sa njim su potopljene i ostale Zemlje na Zapadu. Njegova kruna ne vla-da više Zemljom", glasio bi slobodan prevod ovog hijerogli-fa, koji je i sam po sebi dat u obliku stilizovanog ponora. B. Obredno slovo koje znači ,,Mu, Zemlje na Zapadu".

C. Numerički simbol Zemlje-matice — broj tri — koj.i predstavlja

D. Obredno slovo M iz azbuke Zemlje-matice, takođe u ^bliku geometrijske figure. Simbol Mua, kako alfabetski tako i geometrijski. E. Geometrijska figura sa tri šiljka, simbol korišćen da bi se predstavio Mu, uz istovremeno ukazivanje na njegov geografski položaj. F. Simbol Mua posle potapanja. Q. Isti simbol. H. Stilizovani cvet lotosa, floralni simbol Mua. I. Vinjeta Maja koja govori o potapanju Zemalja na Zapa-du. K.Drugi oblik lotosa koji simboliše Mu L. Zatvoren, mrtav lotos koji simbolizuje nestanak Mua. M. Pupoljak lotosa koji služi kao ukras. M. Vinjeta Maja koja govori o potapanju zemlje Kui. 0. Obredno slovo koje znači Zemlja Kui. P. Egipatska vinjeta koja simbolizuje uništenje Mua.

7 STAROST CIVILIZACIJE MU

Već sam rekao da je civilizacija Mua stara preko pedeset hiljada godina. Pogledajmo sada na koje se dokaze osla-njam kada ukazujem na takvu starost. Plonžon je u središtu Kajovog mauzoleja, velikog sveš-tenika i sina prvenca kralja Kana, u Čičen lci, na Jukatanu, otkrio skulpturu zmije sa dvanaest glava... Na zmiji stoji nat-pis koji kaže da je ona bila simbol dvanaest dinastija Maja, koje su vladale Majaksom pre dinastije Kan. Prema natpisu, njihova vladavina pokrivala je razdoblje od osamnaest hilja-da godina. Poslednji kralj dinastije Kan živeo je pre šesnast hiljada godina, što dokazuje i Trojanski rukopis. Broju šesnaest hi-Ijada treba dodati brojku od osamnaest hiljada, što ukazuje da su kraljevi ove dinastije vladali Majaksom pre trideset če-tiri hiljade godina. Nije poznato koliko je trajala vladavina dinastije Kan. Bilo je najmanje šest, a najviše dvanaest, a možda više kraljeva, tako da priblizno vreme od trideset pet hiljada godina može, sasvim osnovano, biti smatrano razdobljem kada je vladao prvi kralj Majaksa. Majaks je bio jedno od kolonijalnih carstava Mua, koje je svoj vek započelo kao sasvim mala kolonija. Da bi Majaks postao carstvo, bilo je potrebno vreme; očigledno je, dakle, da je civilizacija Mua znatno starija od trideset pet hiljada go-dina. Ovih osamnaest hiljada godina vladavine dvanaest kra-Ijevskih dinastija potvrđuje i kineska knjiga Či. 1 u Japanu postoje dokumenta koja pokazuju da je dva-naest kraljevskih dinastija vladalo pre osamnaest hiljada go-dina, pri čemu i jedna stara hinduska pločica daje pregled dvanaest kraljevskih dinastija čija vladavina pokriva raz-doblje od osamnaest hiljada godina; ista ta činjenica pomi-nje se i u još jednom hinduskom rukopisu. U većem broju ovih dokumenata nailazimo na mnoge le-gende, kako u Indiji tako i u Kini, koje govore o ovih dva-naest kraljevskih dinastija čija vladavina pokriva razdoblje od osamnaest hiljada godina. Nijedan od tih dokumenata, nijedna od tih legendi, osim natpisa iz Cičen lce, ne ukazuje ni na najmanji trag o mestu na kome su vladali ovi kraljevi. Maneto, egipatski istoričar i sveštenik, zapisao je na jed-nom od svojih papirusa: ,,Vladavina Mudraca iz Atlantide tra-jala je trinaest. hiljada i devet stotina godina. Atlantida je bila potopljena pre jedanaest i po hiljada go-dina. Saberimo sada tu brojku sa trinaest hiljada i devet sto-tina godina, i ustanovićemo da su kraljevi vladali Atlantidom pre dvadeset pet hiljada godina. Prvi kralj Atlantide stupio je na presto pre dvadeset pet hiljada i četiri stotine godina, a prvi kralj Majaksa pre trideset četiri hiljade godina. Razdvaja ih, dakle, osam hiljada i šest stotina godina. Procenjujući da je isti vremenski razmak postojao i između prvog cara Mua i prvog kralja Majaksa, mogli bismo da približno izračunamo da se Mu nalazio na vrhuncu svoje moći pre pedesetak i više hiljada godina. Budući da će naučni svet bez sumnje stati na stanovište da su sve to samo nagađanja, to ćemo se za pomoć obrati-ti geologiji. Kada su se izdigle planine koje su nastale posle velike magnetske kataklizme? Ukoliko ćemo verovati geologiji, to se dogodilo pre više stotina hiljada godina, dok neki govore i o milionima godina. Ipak, ja ću pokazati da je sedam civilizacija postojalo pre stvaranja planina; neke od njih čak i hiljadama godina pre pojave prve planine na zemljinoj kugli. Shodno tome, uko-liko je verovati geologiji, ove civilizacije, proistekle od Mua, stare su stotinak hiljada godina. To, naravno, nije tačno; kao i uvek, geologija se vara. U Smirni, u Turskoj, na stotinu pedeset metara iznad ni-voa mora mogu se videti tragovi triju preistorijskih civlizaci-ja, smeštenih jedna iznad druge i prekrivenih sedimentnim stenama, peskom i šljunkom. Ovi ostaci ne leže vodoravno, već su nagnuti pod uglom od četrdeset pet stepeni. Da nema kosine, koja se nastavlja na nagib planine, na-učnici bi mogli da kažu da su ovi gradovi građeni na vrhovi-ma brežuljaka. Kosina, međutim, nesumnjivo potvrđuje da su ove civilizacije postojale pre stvaranja planina. Ali, koliko su te civilizacije bile stare? Prepuštam nauci da odgovori na ovo pitanje, kao i na to koliko su stare planine Male Azije. Na četrdeset osam kilometara severno od Siudad Mek-sika, Niven je otkrio tri civilizacije zatrpane i razdvojene, kao i ostale, kamenjem, šljunkom i peskom. Ti gradovi se nalaze na više od tri stotine metara iznad površine mora, od kojeg su odvojene planinama čiji vrhovi sežu u visinu od tri do pet hiljada metara. Slično kamenje od kojih se sastoje takve naslage pronašao sam i na jednoj stenovitoj formaciji na za-padnoj obali Meksika, pri čemu se njihovo prvobitno ishodi-šte nalazilo na visini od dve hiljade metara. Da li je u ta pradavna vremena bilo okeanskih talasa čija je visina dostizala dve hiljade metara, i koji su se obrušavali na ulice tih gradova tako da su i kamenje odvaljivali iz njiho-vih ležišta? lli se za tu priliku u Meksiku stvorio nekakav gle-čer, da bi to kamenje prebacio iz njihovih prvobitnih ležišta na mesta na kojima ih danas zatičemo? Očigledno je da se tako nešto u Meksiku nije desilo. Ti su gradovi, jednostavno, bili sagrađeni pre pojave planina i, kao što to dokazuju pločice koje sam pronašao i dešifrovao, predstavljali su kolonije Mua. Geološki uzev, najdublje zatrpani grad datira iz terdjar-nog doba i postojao je pre pedeset hiljada godina, u vreme kada je bio kolonija Mua. Nešto kasnije upoznaćemo se i sa pojedinostima o ovom arheološkom otkriću. Poslednji primer je Tiahuanako, koji se nalazi pored jezera Titikaka, u Andima. U ovom drevnom gradu nalaze se neoborivi dokazi, a i okolina ukazuje na to da je nekada bio luka i da se oblast sa ovim ostacima nekada nalazila pored mora. Danas se ove ruševine nalaze na blizu četiri hiljade metara nadmorske visine. Ove činjenice, prema tome, pružaju čvrste dokaze da je civilizacija Mua stara više od pedeset hiljada godina. 8.

PRVA COVEKOVA RELIGIJA

Kako je čovek došao do religije? Kako je izgledala ta prva religija? Ovo su pitanja koja nam se nameću, i na koja nam odgovor daje istorija drevnih vremena. Um primitivnog čoveka bio je na tako niskom stupnju razvoja da jednostavno, bez neke posebne pouke, nije mo-gao da shvati značenje apstraktnih reči kao što su ,,bes-konačno", ,,večnost" ili ,,svemoć". Da bi mogao da shvati ove reči, najpre je morao da pojmi da s one strane postoje Božanstvo i raj, da ima besmrtnu dušu, da Božanstvo ima brojne atribute, da je svemoćno i večno. Simboli koje je pri-mitivni čovek bio sposoban da shvati bili su odabrani tako da prikažu Božanstvo i sve njegove atribute, kao i nebo. Na taj način bili su postavljeni temelji mnogih panteona, pri če-mu je svaki od njih imao svoje simbole koji su se tokom ve-kova uvukli u sve religije, pa, čak, i u moderno hrišćanstvo. Najprimitivniji oblici simbola bile su prave linije i geo-metrijske figure. CJ početku ih je bilo malo, ali je s vreme-nom njihov broj rastao; postajali su i složeniji, tako da u do-ba starog Egipta postaju toliko brojni i složeni da ih je razumela tek polovina egipatskog sveštenstva. Mojsije je začeo monoteističko učenje, kćer religije Ozirisa, ali je i dalje koristio mnoge prvobitne simbole. Čak i danas neke od njih možemo naći u sinagogama. Hrist je propovedao u parabolama. Bio je sasvim izričit u tome da propoveda u parabolama zbog toga što je to bio jedini način da se Njegova reč učini razumljivom narodu. Parabole su verbalni simboli. Kada je primitivni čovek koristio neki simbol, on za njega nije predstavljao predmet koji vidi, već duhouno značenfe datog predmeta. Ovaj stari i primitivni običaj još uvek nam je drag, još uvek koristimo simbole — kao na primer krst, . da bi prikazali Hrista. Simboli na zidovima hrama Svetih Tajni u CJksnnalu, na Jukatanu, za nas su veoma dragoceni; jedan nam natpis ukazuje na to da potiču iz Zemlje-matice, iz Zemlje na Za-padu, čovekove prvobitne domaje. Sledstveno tome, ose-ćamo se slobodnim da tvrdimo da su ti simboli kopije onih simbola koji su bili korišćeni na početku čovekovog upu-ćivanja u religiju — što je, ujedno, hipoteza koju potvrđuje i činjenica da ih je veoma mnogo na zidovima ruševina na ostrvima u Tihom okeanu. Ovi simboli povezuju čoveka sa matičnom zemljom čovečanstva, sa ,,zemljom Kui", to jest sa zemljom Mu. Čitalac mora da shvati da ove složene kosmogonijske fi-gure nisu mogle biti izmišljene pre nego sto je čovekov duh bio dovoljno razvijen da bi ih mogao razumeti. Nema nika-kve sumnje da je proteklo hiljade i hiljade godina između vremena kada je prvobitni čovek naučio da krug predstavlja beskonačnost i vremena kada su složeni simboli bili razum-Ijivi jednom prosvećenom duhu. Otkrićemo, na taj način, istovremeno, da je pre desetak milenijuma čovek toliko intelektualno uznapredovao da je mogao da shvati te slo-žene simbole. Njihova raznovrsnost i zajednička značenja dokazuju, isto tako, da imaju isto poreklo. Dokumenta i natpisi izJukatana kazuju nam da potiču iz Zemalja na Zapadu, dok egipatski, hinduski i ostali istočnjački spisi tvrde da su došli iz Zemlje-matice na istoku. Sledstveno tome, smatram da sam pružio neoboriv do-kaz da su zemlja Mu, Zemlje na Zapadu, zemlja Kui i Rajski vrt iz Biblije jedno te isto. U ovom poglavlju objasniću niz svetih simbola, navodeći istovremeno njihovo poreklo i prvobitno značenje. Oni su zainteresovali i masone, jer ne samo što ukazuju na poreklo slobodnih zidara, već i njihovu veliku starost. Nikada nije pouzdano utvrđeno poreklo ovoga bratstva; smatra se da je osnovano u Egiptu, pet hiljada godina pre Hrista. Ipak, ostaje pitanje odakle Egipćanima ovo učenje. Radi se o stranici istorije religije koja još nije ni okrenuta — ali, upravo to ćemo sada učiniti. U celini uzev, smatra se da je masonerija nastala u Egip-tu, i da su simboli koje ona koristi u svojim ceremonijama egipatskog porekla. Radi se, međutim, o grešci; potrebno je da se vratimo unazad najmanje desetak hiljada godina, u razdoblje pre nego što je čovek i kročio na tle Egipta, da bis-mo došli do izvora onoga što se danas naziva masonerijom. Sveti Spisi Zemlje-matice, koje su Naakali pre više od sedamdeset hiljada godina doneli u kolonije Mua širom sveta — ukoliko se možemo pouzdati u tačnost kretanja ne-beskih tela — van svake sumnje su najstariji spisi o poreklu masonerije. Ogromnu starost ovog bratstva potvrđuju ne samo ti Sveti Spisi, već i razni natipisi i istočnjački hramovi, kao i Nivenove meksičke pločice stare više od dvanaest hi-Ijada godina. Sva ova dokumenta dokazuju, bez i najmanje sumnje, da je današnja masonerija zapravo delić prve čovekove religije, prvi izraz štovanja Nebeskog Oca. Prva čovekova religija po obliku je predstavljala najjed-nostavnije i najčistije štovanje Velike Beskonačnosti koje je ikada propovedano na Zemlji. Bila je to monoteistička religija, jer se pošta ukazivala sa-mo jednom bogu ili Tvorcu; međutim, on je imao brojne atribute, od kojih je svaki bio predstavljen simbolom. Pri tom se, ipak, vodilo računa o tome da se ne stvori utisak o postojanju više od jednog Tvorca ili Božanstva; tako je pri svim ceremonijama simbol Lahun bio prikazivan u značenju -Dvoje u Jednom", odnosno ,,Sve u Jednom". Ovi tragovi prve čovekove religije usmenim su putem bili prenošeni, sa kolena na koleno, tokom dvanaest hiljada go-dina — od vremena nestanka Mua, Zemlje-matice. Zeleo bih da pažnju masonskih Majstora skrenem na je-dan odlomak iz Svetih Spisa: ,,Čoveku je Tvorac nepojmljiv; i budući da je nepojmljiv, ne može biti ničim predstavljen, ni-ti imenovan. Onje Bezimeri''. Ovaj odlomak izvod je iz prepisa Naga. Više od šest stotina godina pre Hrista, Lao Ce je pisao: Tao kojeg je moguće izraziti rečima nije večni Tao. Ime ko-je se može izgovoriti nije Njegovo večno ime. Bez imena, On je početak neba i zemlje. Besprestan u delovanju, On ne može biti imenovan. On je Bezimen". U starim numeričkim spisima, broj deset bio je dodelji-van Tvorcu. Ovaj broj nije nikada izgovaran, niti pisan; bilo je svetogrđe pisati ga ili izgovarati. Kada je to bilo neophod-no, umesto njega bio je pisan simbol Lahun. 1.Krug Krug je bio jedan od tri prva simbola korišćenih u reli-gioznom podučavanju čoveka. Bio je smatran najsvetijim i predstavljao je sunce, zvano Ra; bio je monoteistički i zbirni sim.bol svih atributa Božanstva. Sunce je, kao Ra, bilo sma-trano isključivo jednim od simbola: nije bilo obožavano sa-mo sunce, već božanstvo koje je ono predstavljalo. Božanstvo je bilo toliko poštovano, da Mu ime nikada ni-je bilo izgovarano. Maje, Indusi, Cljguri, kao i svi drevni na-rodi, govorili su o Bogu kao o Biću bez imena. Krug nema ni početka ni kraja. Kakav se bolji simbol mogao izmisliti da bi se jednom primitivnim duhu mogla učiniti razumljivim značenja beskonačnosti i večnosti? Očigledno je da krug beše odabran kao znak Božanstva zbog toga što je predstavljao najmoćniji objekt dostupan čo-vekovom pogledu i razumu. Predstavljao je Svemoćnog. Sunce nalazimo na kamenju ruševina u Polineziji, na zi-dovima hrama Svetih Tajni, u Egiptu, Vavilonu, Peruu i u svim starim državama; sumce je bilo univerzalni simbol. Svi egipatski simboli koji predstavljaju Božanstvo imaju na glavi ploču u obliku diska, sliku sunca Ra. Ponekad je na vrhove stubova ili statua izvajanih u znak sećanja na nestale i postradale bila postavljana crvena kugla. Crvene kugle pro-nađene na Uskršnjem ostrvu dobar su primer za to. One ta-kođe predstavljaju Ra, Sunce. Drevni narodi koristili su crve-nu kuglu kao što današnji hrišćani stavljaju krstove na gro-bove. 2. Raunostrani trougao Poreklo i značenje ove geometrijske figure posebno su zanimljivi. Ravnostrani trougao predstavlja drugi od tri prva simbgla korišćenih za religiozno podučavanje u ranim vre-menima, i star je više od pedeset hiljada godina, simbolizu-jući trojstvo i raj. Prema legendama, ovaj simbol vodi poreklo od geograf-skog ustrojstva Zemlje-matice, sastavljene od tri različite zemlje. Kako legende kazuju, iz dubina su izronile odvojeno, svaka za sebe, iz tri puta. Da bi ovo bilo objašnjeno još uvek neukom narodu, predočeno mu je da su tri različita atribu- ta Tvorca uzrokovala pojavu triju zemalja — ali da, ipak, postoji samo jedan Tvorac. Drugim rečima, ravnostrani trougao bio je odabran da bi čovek shvatio pojam Trojstva. Međutim, simbolizovao je i nebesa... Budući da je tro-ugao predstavljao Trojstvo Božanstva, i budući da je Božan-stvo živelo na nebu, bilo je očigledno da je Bog na nebu. 3. Kocka Radi se o trećem od tri prva simbola korišćenih u reli-gioznim poukama. Kocka je simbolizovala zemlju, pri čemu su četiri strane predstavljale četiri glavne tačke. Ova tri sveta simbola nalazimo urezana u kamenju ruše-vina na ostrvima u Tihom okeanu, ali i kod svih drevnih na-roda. Bili su to univerzalni simboli, i nalaze se u osnovi svih složenih simbola; sa evoiucijom čoveka postajali su sve slo- ženiji, da bi na kraju postali kosmogonijski dijagrami koji simbolizuju celinu religioznih ideja. 5. Trougao sa pet zvezda Radi se o simbolu ,,potpunog Boga", Tvorca i Četiri Prvobitne Sile koje'se pokoravaju Njegovoj zapovesti da bi u vaseljenski haos uneli red i zakon. 6. Trougao iznad kocke Ovo je već složen simbol sastavljen od kocke (Zemlja) i ravnostranog trougla (Božanstvo) i znači ,,Nebo iznad Zemlje". Naravno, ,,iznad" se ne odnosi na visinu, već na viši nivo savršenstva. 7. Trougao sa tri zuezde iznad kocke Ovaj simbol nalazi se na kraju Severne dvorane, u pros- toriji za inicijaciju hrama Svetih Tajni u (Jksmalu. 8. Trougao sa pet zuezda iznad' kocke Ovaj simbol može se videti u dnu Južne dvorane u hra-mu Svetih Tajni u Uksmalu. Posvećenik je prelazio u Južnu dvoranu iz prostorije za inicijaciju, u kojoj je bio podučavan tajnama Trojstva, da bi potom bio upućivan u tajne broja Pet, Boga i njegovih sila. Nakon toga bio je spreman da pre-đe u centralnu dvoranu, u kojoj je postajao posvećenik i uči-telj. 9. 10, 11. Krug sa centralnom figurom Ovoje simbol Tvorca kod Mogasa (br.9), Ujgura (br. 11), kao i drugih naroda (br. 10). 12. Tau (Videti str. 134) Tau ne samo što je najzanimljiviji, već i najstariji simbol. Nalazimo ga u prvim zapisima Zemlje- matice, u Svetim Spi-sima, i istovremeno simboiizuje i vaskrsenje i izlazak na površinu, to jest obnavljanje života i pojavu zemlje iznad vo-de. Radi se o slici Južnog Krsta. Kada bi se ovo sazvežde po-javilo na nebu iznad Mua, donosilo je dugo željenu kišu. Sa kišom bi izraslo žito, suvo lišće bi opet postalo sveže i nikli bi pupoljci iz kojih bi se rascvetalo cveće i rodilo voće. Bilo je to vreme obilja i radosti na Muu, vreme vaskrsnuća zem-ije. Tau se takođe nalazi i na starim pločicama Naakala, kao i na Nivenovom meksičkom kamenju. U drevnim spisima Maja uglavnom je prikazivan u obliku drveta sa dve grane sa cvecem i vocem. Ovaj univerzalni simbol pojavljuje se takođe i u indijskim, kineskim, haldejskim, inkanskim, kičeanskim, egipatskim i drugim rukopisima i u drevnim religijama imao je veoma važnu ulogu.U hramovima, neki oltari koji su služili kao žrtvenici za cveće i voće bili su u obliku Taua. Naziv i ortografija ovog simbola nisu se nikada menjali. Pisao se t, a, u u Zemlji-matici i još uvek se tako piše. Na Muu se izgovaralo svako slovo, dajući tau. Polinežani su sve do danas sačuvali odgovarajući izgovor.

Tau (iz Jednog starog rukopisa Maja)

13.Uglomer

Ova figura predstavlja jedan od najvažnijih simbola ma-sonerije, i poreklo vodi još iz vremena kada je čovek primao prve religiozne pouke. Kada je to bilo? Ne umem to da ka-žem — ne mogu čak ni da nagađam. Na dvema veoma starim pločicama Naakala, nađenim na Tibetu i u Indiji, naznačeno je da se čovek pojavio na zemlji u zemlji Mu pre dve stotine hiljada godina; i u drugim spisima Naakala sve navodi na to da je ovaj religiozni nauk izbliza pratio njegovu pojavu — ali, šta znači to ,,izbliza'? Nemo- guće je to proceniti, i da bismo saznali moramo sačekati da nam to sama sudbina otkrije. Bilo koliko da je to razdoblje, hiljadu ili deset hiljada godina, očigledna je ogromna starost uglomera, dokazujuci da je ono što mi zovemo masoneri-jom staro koliko i on sam. Uglomer, zapravo, predstavlja hi-jeroglif jedne stare reči, koja označava zidara. U religioznim podukama, Četiri Prvobitne Sile bile su prilagođene zidari-ma, koji su gradili vaseljenu i sve što se u njoj nalazilo.

21

Drevni sveti simboli

Na uglomer nailazimo i u Egiptu, u vreme Menesa (oko pet hiljada godina pre Hrista). U Americije korišćen pre dva-naest i više hiljada godina, sedam hiljada godina pre nego što se pojavio u Egiptu. A u Americi je, pre dvanaest hiljada godina, već bio ozbiljne starosti, što dokazuju i pločice Na-kala, stare više od pedeset hiljada godina. Bio je i jedan od simbola najstarijeg egipatskog boga, Ptaha, koji je imao niz dodatnih naziva, među kojima je bio i ,,Zidar". 14. Ka Ovaj simbol, kostur koji sedi, dobro poznat kod masona, nalazi se na jednom vencu iznad ulaza u centralnu prostori-ju hrama Svetih Tajni u Uksmalu. Simboli smrti, inače, ko-rišćeni su u drevnim religioznim ceremonijama da bi posvećenici shvatili kakav će im biti kraj, i da bi im 'se ulila potreba za bezgrešnim životom koji će duši omogućiti da bez poteškoća pređe ,,na onu stranu". 15. 16. Trougloui sa centralnim figurama Radi se o simbolima ,,Sveznajućeg Oka", koje posmatra s neba. Egipćani su od njega stvorili sveprisutno oko Ozi-risa. 17, 18, 19. /sprepletani trouglovi Ova dva međusobno prepletena trougla unutar kruga či-ne centralnu figuru kosmičkog dijagrama Zemlje-matice 20. Duostruki trougao Dva trougla spojena osnovama bili su stari simbol žrtve-nika. Često se sreće u hramovima, na oltarima Zakona. 21. Veliko Y Preuzimajući svoja religiozna shvatanja od CJjgura, svojih predaka po rodu, Kinezi su u vreme Konfucija ravnostrani trougao zamenili slovom Y. Nazivali su ga različito — Velika Reč, Velika Jednakost, Veliko Y. ,,Y nema ni telo ni oblik; sve ono što ima oblik i telo stvorio je onaj koji nema oblik. Velika Reč ili Velika Jednakost sastavljeni su od Trojstva; Jedno je u trojstvu, a Trojstvo je u jednom". 22,23.Pera Još od prvobitnih vremena, pero je igralo značajnu ulogu u simbolizmu. (J Zemlji-matici, pero je bilo simbol istine, kao i u Egiptu, u kome je uvek bilo plavo. Osim pri kraju egipatske civilizacije, pravo pero uvek je ukrašavalo kraljevu krunu ili frizuru velikog sveštenika. CJ Muu, Zemlji-matici, korišćena je perjanica sa tri žuta pera. Kasnije se u Egiptu pojavilo nojevo pero, osim na glavama starih bogova koji su sačuvali pravo pero.

STUBOVI

Stubovi koji su služili kao sveti simboli nesumnjivo su veoma starog porekla. Ubeđen sam da su stari koliko i prvi hram podignut da bi u njemu bilo štovano Božanstvo. CJ stara vremena, stubovi su bili postavljani na ulaze hra-mova. Njihovu ulogu svetih simbola otkriva nam Nivenovo delo ZatrpanigradouiMeksika.. Na donjoj ilustraciji vidimo ulaz u jedan hram — sa Nivenove pločice br. 50 — koji na obe strane ima stubove. Prema numeričkom zapisu koji ih ukrašava, oni simbolizuju Četiri Svete Sile. Ove znakove pot-vrđuju i hijeroglif na vrhu luka, obredno slovo H iz azbuk^ Zemlje-matice i alfabetski simbol Cetiriju Sila. Stub je raz-dvojen na četiri dela, od kojihje svaki u obliku kocke, pri če-mu su vrhovi opervaženi simbolima. Na stubu sa leve strane vidi se kocka, drevni simbol snage. Na stubu sa desne strane nalazi se hijeroglif koji znači završetak, ispunjenje, kraj — to jest da je bio završen, postavljen. Što se svetih simbola tiče, ti su stubovi simbolizovali Če-tiri Prvobitne Sile, Tvorčeve zapovesti sa početka, dok dva simbola na vrhu stubova znače da će, sledeći zapovesti Tvorca, vaseljena spoznati silu. Međutim, Egipćani su bili ti koji su izmišljali najsloženije oblike svojih stubova, dovodeći simbolizam do krajnosti. Ali, na svim njihovim crtežima vidi se markantna figura koja zna-či da su stubovi simboli Četiriju Velikih Sila, a uglavnom su je činile četiri palice na vrhu. U svojoj mitologiji, Egipćani su stubove postavljali na ulazu u Amenti. Pojedini od tih egi-patskih stubova, od kojih dva, zaista veličanstvena, oivi-čavaju ulaz u Amenti, potiču iz papirusa Ani, dok se stubovi tri i četiri pominju u Egipatskoj' knjizi mrtvih.

Stubovi

Egipćani su ih zvali Stubovima Tata, ali su u svetu pozna-tiji pod nazivom Totemi. U stvari, kod Egipćana se prvi stub zvao Tat, što je značilo ,,na silu", dok je naziv drugog, Tatu, značio ,,podići, uspostaviti". Uzete zajedno, ove dve reči zna-čile su da je to mesto uspostavljeno na silu i zauvek.

Pločica br. 50. ulaz u hram

Na ulazu u hram u Jerusalimu bila su podignuta dva stu-ba. „! postavi (Solomon) te stupove u trijemu crkvenom, i postavivši desni stup nazva ga Jahin, potom postavivši stup lijevi nazva ga Voas. 1 navrh stupova namjesti izrađeno cvi-jeće Ijiljanovo. 1 tako se svršiše stupovi" (Knjiga o carevima, 7: 21, 22). Na hebrejskom reč J'ahin znači ,,uspostaviti", dok reč mas'znači ,,na silu". Na taj način, stubovi Dvorane suda Ozirisovog i stubovi Solomonovog hrama imaju isti naziv, iste ukrase, kao i isto stilizovano cveće, što pokazuje da je Solomon za svoj hram u Jerusalimu kopirao stubove iz Amentija. Na Novom Ze-landu, Maori su podizali stubove na ulazima u sela, dok su severnoamerički Indijanci to isto činili u severozapadnim de-lovima zemlje. Govoreći o Atiantidi, Platon kaže: ,,Tamo se narod okup-Ijao svakih pet ili šest godina, i žrtvujući bikove zaklinjao se da će slediti svete zapovesti urezane na stubovima hrama. U svom delu o Malajskom arhipelagu91, Forbs piše: "Na Javi postoji pleme Karange, za koje se kaže da su potomci Aboridžina sa tog ostrva; mladi i stari tajno su se sastajali četiri puta godišnje u jednoj svetoj šumi — stari, da bi se ispovedili i pričestili, a mladi da bi učili tajne svojih predaka. U toj šumi nalaze se ruševine pravougaonih terasa, ome-đenih kamenim blokovima. Tu i tamo vide se spomenici, isklesani stuboui, i, posebno, J'edan stub podignut usred jedne kocke. Ovaj narod pridržava se rituala i običaja koje je nasledio od svojih dalekih predaka, sa strahopoštovanjem i bez razumevanja ponavljajući uobičajenu litaniju. Ova ista litanija nalazi se i u Egipatskoj' knjizi mrtuih. Posebno u tom tekstu ukazujem na reči J'edan stub podignut usred kocke, jer se to isto nalazi i u Egipatskog' knjizi mrtvih

Kocka A. Drevni stub. Prvi stub sa kojim sam se upoznao sas-tavljen je od četiri kocke postavljene jedna iznad druge, na čijim se vrhovima nalaze simboli. Levi stub bio je kockast i na njegovom vrhu nalazila se još jedna kocka, dok je desni bio okrugao i nosio simbol ,,uspostavljen" (podignut); i jedan i drugi simbolizovali su Četiri Svete Sile koje su silom uspostavile red i zakon u vaseljeni. B. Kocka. Ona posebno zanima masonske Majstore, i o njenom otkriću postoji priča u 64. poglavlju Egipatske knjige mrtuih.

Napred pozadi leva strana desna strana

Jedna meksička kocka

Pjereov prevod (torinska kopija) glasi: ,,0vo poglavlje otkriveno je u Hermopolisu, na cigli od pečene zemlje, ispi-sano plavom bojom ispod nogu boga Tota. Do ovog otkrića beše došao princ Har-titi-f u vreme kralja Menkare, čija je reč bila istina, kada je putovao radi nadziranja hramova. Ma zapisu je stajala jedna himna, koja ga je bacila u ekstazu. Odneo je kralju čim je video šta je napisano na kocki: velika misterija. Meksička kocka, pločica br. J51 iz kolekci/e Niuen. Ovu kamenu kocku pronašao je Vilijem Niven u Santjago Auisoktli, zajedno sajoš stotinu drugih kamenih pločica. Re-čena kocka ima strane dužine dvadeset šest i po santi-metara. Vilijem Niven bio je Majstor slobodnih zidara, i upravo je ovim kamenom privukao moju pažnju. Na vrhu kocke nalazi se simbol, obredno slovo H, učet-vorostručeno i izuvijano oko samog sebe. Čini se da ovo može imati dva značenja: ili se radi o pridevu koji naglašava, ili koji označava fizičko učetvorostručenje. Lično, sklon sam ovom drugom značenju, budući da je, u vreme kada je ovaj zapis nastao, pridev bio obdežavan znakom koji se dodaje slovu. Četiri Velike Primame Sile. Očigledno je da su ove Sile, nazivane u spisima Naakala Četirima Velikim Silama, igrale veoma važnu ulogu u Ijudskoj religiji. Cini se, čak, da je čita-va drevna teologija bila zasnovana na njihovom uticaju, a i da iz njih beše takođe nastalo i dosta ideologija. One nisu mrtve; još uvek su među nama mada su, još od najstarijih vremena, menjale s vremena na vreme svoj vid i sakupile brojne teološke simbole. U davna vremena, vladao je običaj da se hramovi posve-ćuju ovim četirima silama. Na tlocrtu hrama uočenom na Nivenovim meksičkim pločicama vidi se da su svi, bez izu-zetka, bili posvećeni ovim Silama — koje su predstavljale Tvorčevu moć i bile simbol njegove svemoći. Prvi simbol Četiriju Velikih Sila pronašao sam u spisima Naakala od pre sedamdeset hiljada godina. U pitanju je bio je jedan običan krst... Vremenom je, međutim, ovaj krst evo-)i- luirao, i od njega su nastali: :a 1. Svastika (odnosno kukasti krst) je 2. Jedan oblik malteškog krsta ia 3. Krug s krilima Svi ovi krstovi simbolizovali su Četiri Svete Sile. Mislim da je došao trenutak da se ove sile objasne i da se utvrdi razlika između njih i Sedam Velikih Zapovesti Stva-ranja, budući da sam primetio da mnogi, čak i veliki egip-tolozi u tome silno greše. Četiri Svete Sile bile su, zapravo. Izvršiteljske sedam zapovesti. Jednom rečju, Tvorac beše izdao sedam zapovesti, koje su potom Cetiri Svete Sile izvršile.

Duadest pločica na kojima je prikazan krst Stara ideja o tome izgledala je ovako:,,(-I početku, haos je vladao čitavom vaseljenom, uronjenom u tminu i tišinu. Potom je Tvorac, želeći da stvori svetove, naložio Svojim Četirima Velikim Silama da u vaseljeni zavedu red i zakon, kako bi se Stvaranje moglo obaviti. 1 kada zakon i red behu uspostavljeni, Četiri Svete Sile obaviše čin stvaranja prema Tvorčevoj želji". Ovo je odlomak iz jednog drevnog spisa Naakala, tačno reprodukovanog na meksičkim pločicama, što jasno doka-zuje da je poreklo ovih pločica isto kao i poreklo spisa Naakala — što će reći i Svetih Spisa proisteklim od Mua. Stari narodi su, po svemu sudeći, ovim silama davali raz-ličita imena — neki čak i više njih. Zvali su ih Cetiri Svete Si-le, Četiri Velike Sile, Četiri Moći, Četiri Sile, Četvorica Velikih Kraljeva, Četvorica Velikih Maharadža, Četvorica Velikih Gra-ditelja, Četvorica Velikih Arhitekata, Četvorica Velikih Geo-metara, i tako dalje. Kasnije su ih, pak, zvali Četiri Velika Vaseljenska Stuba, Četvorica Genija, i tako dalje, i, još kasnije, Amšaspandi kod Mazdejaca, Elohimi i Serafini kod Jevreja, Rabiri i Titoni u Heziodovoj teogoniji, dok su danas Arhanđeli hrišćana i muhamedanaca. Međutim, ne samo što su Četiri Sile nazivane različitim imenima, već su izmišljani i simboli u obliku krsta radi njiho-vog prikazivanja. Stari, Nivenovi Meksikanci posebno su puštali mašti na volju i stvarali očaravajuće crteže — i sam ih imam barem stotinak — ali im je kukasti krst bio najomi-Ijeniji. Kod mnogih naroda krug sa krilima predstavljao je omi-Ijeni način prikazivanja Četiriju Sila, i posebno su ga koristili Egipćani. Kukasti krst ili suastika. Radi se o popularnom ,,glas-niku sreće", jednom od brojnih simbola Četiri Prvobitne Ve-like Sile, i ujedno jednom od najcenjenijih kod starih naro-da. Istovremeno je i deo masonskih simbola. Ipak, stara svastika doživljavala je i sijaset prilagođavanja; dugo vreme- na stari narodi vršili su na njoj izmene, kako bi je poboljšali. Pogledajmo, dakle, kroz kakve je faze prosla. Ključ

Slika 7. Izvorni simbol Četiri Velike Prvobitne Sile. Slika2. Napravljena je izmena, ali kada? Ne bih umeo to da kažem. Krug simbolizuje Tvorca, dok krst, koji se nalazi unutar kruga, označava da Ćetiri Sile pripadaju Tvorcu. Slika 3. Na ovoj slici, krajevi krsta izlaze iz kruga, i zatim se pod pravim uglom savijaju prema zapadu, sa simbolom Tvorca u sredini. Na taj način, Četiri Sile postale su nezamis-live bez Tvorca. Slika 4. Na ovoj slici izostavljen je simBol Tvorca i zame-njen složenim simbolom sastavljenim od simbola Četvorice Velikih Graditelja; objedinjeni su, međutim, tako da uobli-čavaju krst koji se zove svastika i koji je i do danas zadržao isti oblik. Sveštenici su raspolagali posebnim objašnjenjem za ovaj krst, koje, međutim, nisu prenosili običnom svetu. A. Znak koji označava Graditelja. B. Rastavljeni krst, koji prikazuje Četvoricu Graditelja. C. Hijeroglif koji označava Geometra. D. Hijeroglif koji označava Arhitektu. E. Ovaj znak označava tri koraka od prestolja. F. Cetvorica Graditelja koji uobličavaju kocku. Celina, dakle, ne označava samo Četvoricu Velikih Gra- ditelja, već i Četiri Moći. Kocka je, opet, simbol zemlje. ObJašnjeni'e. Po zapovesti Tvorca, Četiri Sile stvorile su vaseljenu i sve što se u njoj nalazi. Oni (Četvorica Velikih Graditelja, Nebeski Arhitekti, Geometri, Četiri Moći), stvorili su potom zemlju i život na njoj.

Krilasti krug sa krilima leptira.

Egipatski krug — najpoznatyi

Krug sa krilima naslikan u dnu pogrebne prostorije kra-Ijice Hatšepsut — iste one koja beše našla Mojsija u korpi od vrbovog pruća, pokraj Nila. Krivina označava da se radi o posebnoj zaštiti.

Ggrčki grug sa krilima Još jedan simbol, nepoznate starosti, koji mi je poslat iz Grčke. 9

SIMBOLI

Kosmogonijski dijagram zemlje Mu bilo je prvo delo na-pisano Ijudskom rukom. Mislim da je star trideset pet hilja-da godina, ali je nemoguće reći koliko dugo je u to vreme bio korišćen. Svi drevni narodi, Maje sa Jukatana, Naga-Maje iz Indije, Vavilonci, Asirci, Egipćani i Pueblo Indijanci na jugoza-padu Severne Amerike, oponašali su dijagram Zemlje-mati-ce.' Jedino je jedan prepis — prepis Maja sa Jukatana —: zadržao jednostavan oblik sa izvornim značenjima. Drugi narodi, osim možda Pueblo Indijanaca, dodavali su figure i razrađivali njegove dogme. Nekim figurama davali su i nova značenja, tako da se jednostavni i lepi simbol Zemije-matice žalosno izmenio, pre svega zahvaljujući beskrupuloznom egipatskom sveštenstvu. Najpre su izmislili đavola, da bi po-tom, kao njegovo prebivalište, izmislili i pakao. Pre pet hilja-da godina i đavo i pakao bili su potpuno nepoznati. Indijski sveštenici, uvidevši kakav uticaj imaju na narod takve izmiš-Ijotine, pohitali su da Šiva pođe tragom Seta. U Muu je svaki mladi redovnik morao da napamet nauči ovo delo i da ga ponavlja kao ,,vjeruju" da bi učvrstio svoju veru u Boga i u ,,onostrano". Pri dešifrovanju ovog kosmičkog dijagrama moguće je uočiti da se na njemu nalazi jedan centralni krug, unutar dva ravnostrana, međusobno prepletena trougla. Zajednički, tvore samo jednu figuru, budući da imaju samo jedno zna-čenje; dva trougla se, pak, nalaze unutar jednog spoljašnjeg kruga, uobličavajući dvanaest površina između dva kruga. Ovaj spoljašnji krug, opet, okružen je sa dvanaest venaca. Sa ove figure spušta se traka izdeljena na osam delova. Središnji, unutrašni krug predstavlja Ra, sunce, skupni simbol Božanstva; i kako se Božanstvo nalazi na nebu, krug istovremeno simbolizuje i Božanstvo i Nebo. Dvanaest površina što ih tvore dva međusobno preplete-na trougla između dva kruga simbolizuju dvanaest nebeskih dveri. Svaka od tih vrata oličava jednu vrlinu, tako da dušu, da bi prošla kroz nebeske dveri, mora da odlikuje dvanaest vrlina. Spoljašnji krug simbol je onostranog, rneđuprostor- nog sveta, Amentija kod Egipćana. Dvanaest venaca koji okružuju međuprostorni svet sim-bolizuju dvanaest iskušenja. Pre no što dođe do dvanaest nebeskih dveri, duša mora da pruži dokaze da je odolela ovim zemaljskim iskušenjima. Traka koja se odatle spušta označava da duša mora da se uzdigne, da bi stigla na nebo; da dosegne viši nivo savr-šenstva. Sama traka izdeljena je na osam delova, koji pred-stavljaju osam puteva koje čovek mora da pređe pre nego što njegova duša uzmogne da dopre do onostranog sveta. Clisam, međutim, mogao da ustanovim na šta se odno-silo tih dvanaest iskušenja i dvanaest vrlina. Prevedeno na savremeni jezik, ovo staro religiozno vero- Kosmogonijski dijegram zemlje Muvanje naroda Mu ima sledeće značenje: ,,Verujem da postoji osam puteva koje moram da pre-đem da bih stigao na nebo. Pošto pređem osam puteve (data su im imena), stižem do dvanaest dveri koja vode onostrani svet. Tu moram da dokažem da sam savladac dvanaest zemaljskih iskušenja (data su im imena). Potom ĆL preći u onostrani svet i stići ću do nebeskih dveri. Tu ću opet, morati da dokažem da sam savladao i primenjivac dvanaest vrlina na zemlji (posebno ih imenujući). Nakon to-ga će me nebeske dveri povesti ka prestolu slave, gde ću ugledati Nebeskog Kralja".

Prva kniga na svetu, kosmogonski dijagram zemlje Mu Postoji li među našim sektama i religijama ijedna koja bi bila jednostavnija i čistija od religije iščezlog naroda čove-kove Zemlje-matice? Figure sa uiše ruku. Tokom godina koje su usledile pre-vođenju pločica Naakala, pronašli smo rešenje zagonetki koje su nam postavljale brojne figure koje nismo mogli da na pločicama dešifrujemo. Tragajući za ključem za drevne simbolične figure, koje razni pisci i arheolozi nazivaju ,,grotesknim božanstvima", uočili smo da se simboli koje na ovim bareljefima nismo mogli da dešifrujemo tako mešaju, da njihovo značenje postaje očigledno. Evo jednog od tih ,,grotesknih božanstava", sa prevodom simbola koji otkriva-ju da alegorija predstavlja pojauu čoueka u zemlji Mu. U [ndiji, i to najčešće, pre svega na zidovima hramova, kao ilustracije u starim hinduskim rukopisima i reproduko-vane čak i na današnjem nakitu i ukrasima, nailazimo na brojne skulpture i crteže lika sa više ruku. Ti likovi ne predstavljaju idole; oni su sveti simboli Veli-kog Tvorca i Njegovog Stvaranja. Alegorije su vrlo složene, što se najčešće uočava pri proučavanju prvih čovekovih spi-sa. One simbolizuju Beskonačnost, Tvorca sa Sedam Veli-kih Sila ili atributa — moći, želja, zapovesti, i tako dalje. Ove reči našao sam upotrebljene u raznim drevnim zapisima, kao na primer: ,,Zmija sa sedam glava, koje su moći ili za-povesti", ili ,,Zmija prekrivena perjem, čijih je sedam zapo-vesti stvorilo svet, i koje su stvorile čoveka da vlada zem-Ijom". Likovi sa više ruku, o kojima sam maločas govorio, bez sumnje potiču iz Zemlje-matice, mada sam prvi put na njih naišao kod starih Bramana. U Indiji je dobro poznata činje-nica da su Bramani svoju kosmogoniju, nauke i dvilizaciju. primili od Naga. Maje iz Indije, koji su se najpre zvali Maje, a potom Danave, po dolasku iz Zemlje-matice nastanili su se u ovoj zemlji više hiljada godina pre nego što su se u njoj po-javili Arijevci. Bramani i Nage takođe su koristili Zmiju sz. sedam glava da bi simbolično prikazali Tvorca. Izgleda da je

Izabrao sam jedan bareljef, na kojem je prikazana jedna od tih figura u kripti hrama Ajanta, pored Bombaja, koju ću ovde dešifrovati i prevesti. Figura je posebno zanimljiva zbog toga što simbolizuje izdizanje Zemlje-matice iznad vode, ne-posredno pre pojave čoveka; središnja figura je čovek sa se-dam istaknutih tačaka, pri čemu je sedam broj Stvaranja. 0 ovom slučaju izabran je viši simbol čovek, umesto zmije budući da je čovek posebna tvorevina kojoj je darovana moć da vlada zemljom. Upravo to potvrđuje alegorija koju name-ravam da dešifrujem. Središnja figura nosi staru svetu krunu sa biserima, atri-butom Božanstva, što nagoveštava da se radi o nekom kra-Iju. Budući da je smešten u sred stvaranja, sledstveno tome radi se o kralju stvaranja. U gornjoj levoj ruci drži neko voće, a u desnoj kraljevski lotos, simbolični cvet Zemlje-matice što označava da je Mu nastanjiv. Lik stoji uspravno u vodi, na šta nam i ukazuju i dva ra-zaznatljiva simbola; najpre nepravilne vodoravne linije po njegovim nogama i donjim delovima tela, a onda i zmija sa jednom glavom koju drži u donjoj desnoj ruci. Vidi se kako sa zmijinog repa padaju zrna, koja kod starih naroda simbo-lizuju kosmička jaja. Clbrzo će se jaja izleći. Tako vidimo ka-ko se pojavljuje život, i istovremeno da iznad vode postoji nastanjiva zemlja. Koja je to zemlja? Dole levo vidimo jelena u skoku; znači, jelen je bio drevni simbol prvog čoveka. Pre-ma tome, alegorija predstavlja Zemlju-maticu neposredno pre pojave čoveka. Umetnik se takođe pobrinuo da napravi razliku između tvorevina prirode i posebnog nastanka čoveka, budući da su dela prirode prikazana u obliku zrna spremnih da niknu, dok je čovek prikazan u punom razvoju bez ikakvih evolucionih promena jasno ukazivanje da čovek nije bio smatran tvo-revinom prirode. Ovaj divni simbol onome ko ga razume nimalo ne liči na nekog idola. Radi se i o slici koja potvrđuje ono što znamo iz Biblije, s tom razlikom što je nastala hiljadama godina pre nastanjivanja Egipta. Ipak, ovaj prevod nije potpun, zbog oštećenosti donje leve ruke, tako da se ne može videti sta se u njoj nalazilo. Zmifa sa sedam glaua. Radi se o jednom od najstarijih i nesumnjivo najzanimljivijih simbola. Potiče iz Zemlje-matice i simbolizuje Tvorca i Stvaranje. Nalazi se u mnogim spisima, pod različitim imenima, ali uvek predstavlja aluziju na sedam glava. Nisam mogao da ustanovim kako mu je glasilo prvobitno ime u Zemlji-matici; međutim, u hinduskim delima naziva se Kejša ili Narajana. Maje sa Jukatana nazivale su ga Ahak-čapat, dok mu je Naga današnje ime u Kambodži. Ovaj poslednji naziv srazmerno je nov, budući da se njime zmiji daje ime naroda. U Angkor-Tomu (ne treba zaboraviti da je Kambodža bi-la deo stare Burme) još uvek se vide ostaci hrama koji se može svrstati u svetska čuda. Zmija sa sedam glava pojav-Ijuje se na više mesta, ali se glavna nalazi blizu ulaza u hram. Veliki hodnik oivičen je dvema zmijama sa sedam glava — visokim tri metra, čiji repovi dodiruju zidove hrama. Zmije su predstavljale zagonetku za gotovo sve arheo-loge koji su ih proučavali — da bi, najzad, došli do jedno-glasnog zaključka da su graditelji ovog hrama bili štovaoci zmija! Jedna jedina osoba —koja, inače, ne teži da se pred-stavlja kao arheolog — gotovo da je instinktivno rešila eni-gmu. Helen Čerčil Kendi, u svom fascinantnom delu Veli-čanstueni Angkor, o tome kaže: ,,Radi se o Nagama; ne može biti ništa drugo. Njihov oblik izraz je vekova legendi i verovanja, opipljiv dokaz o jednoj istoriji i zaboravljenoj reli-giji. Ove zmije nisu fantastična tvorevina nekog umetnika ili arhitekte, već simbol nekog poluboga. Njihovi atributi, kao i njihova istorija, mora da se mogu naći u natpisima..." Gđa Kendi potpuno je u pravu, i svi ostali se varaju. Ove zmije jesu simboli, premda ni gđa Kendi, ma koliko bila bli-zu istine, nije sasvim u pravu. Zmije ne simbolizuju nikakvog poluboga, već samog Velikog Tvorca vascelog sveta. Na vratu i leđima, zmije nose pažljivo urezane simbole Zemlje-matice. Pre mnogo vremena, napravio sam crteže ovih simbola; bio je to onda dug i naporan put do hrama kroz džunglu. Bilo je i raznih dogodovština, ali takvaje uobi-čajena sudbina istraživača.

Zbog čega se u Kambodži Zmija sa sedam glava zvala Naga? Ja za to nalazim samo jedno prihvatljivo objašnjenje: taj crtež stigao je u Burmu iz Zemlje-matice pre desetak hi-Ijada godina, a donele su ga Nage. Kataklizma je uništila Nage, a kada je njihova zemlja ponovo postala nastanjiva, na njoj se naselio novi narod. Oni su bili ti koji su zmiji dali ime Naga, u znak sećanja na narod koji je doneo. Kad smo već u Angkoru, ispitajmo jednu drugu skulptu-ru. Vrata čuvaju životinje koje su nemaštoviti arheolozi krstili kao ,,lavove". Očigledno je, međutim, da ove stilizovane zveri predstavljaju samo simbole, budući da imaju pravougli oblik usta, a pravougaonik je još jedan od simbola Mua. Ove živo-tinje stoje, okrenute licem prema istoku, u pravcu groba zemlje Mu. U čitavom Angkoru može se naći poklik urezan u kamenu: ,,Mu, Mu, Zemljo-matico!" Budući da je Ganeša bio simbol boga koji bdi nad cvećem i žetvom i čije je ispravno drevno ime bilo ,,Gospodar zemlje i žetve". (Bog Zemlje) ili Ra Mana (Gospodar polja i žetve). Na Juka-tanu, kraljevska dinastija Ppeu prihvatila ga je kao simbol, objavljujući istovremeno da su njeni pripadnici vlasnici i gos- podari zemlje. Na građevinama podignutim u vreme dinas-tije Ppeu mogu se videti mnoge glave slonova. Nož induskih Haga. Posedujem jedan nož koji je, veru-jem, najstariji nož na svetu koji je nekada mogao biti vlas-ništvo nekog drevnog kralja Naga. Kao što sam već objas-nio, Nage su bile Maje koje su u Indiju došle iz Zemlje-matice, prolazeći pri tom kroz Burmu. Nastanili su se u Dekanu i nji-hova je zajednica odmah postala kolonijalno carstvo Mua, zvano Naga. Glavni grad nalazio im se na mestu na kome se danas nalazi Nadžpur. Ne zna se tačno vreme uništenja carstva Naga, niti da li je uništeno odjednom ili postepeno. Legende kažu da je nestalo pre pet hiljada godina. Postoji bezbroj hinduskih dokumenata i predanja. Valmiki čak kaže da ]e ono bilo pruo koion.ijalno carstuo Zemlje-matice. Pažljivo ispitivanje noža otkriva da danasnje sečivo nije ono isto koje je bilo prvobitno pričvršćeno za dršku. Ovo se-čivo nije od čelika već od kovanog gvožđa, pričvršćeno za dršku bakarnim klinom. Da bi sečivo bilo dobro učvršćeno, dodata je i jedna bakarna alka. Sve, dakle, ukazuje na to da je prvobitno sečivo bilo od bronze ili kovanog bakra, ali do-voljno čvrsto da bi moglo da stoji bez alke. Drška noža i ko-rice su od srebra, bogato ukrašene simbolima, hijeroglifima i znakovima Maja koji su bez sumnje zanimljiviji od same velike starosti ovog gvožđa. Simboli na dršci predstavljaju alegoriju koja nam govori ko su bili Ijudi koji su napravili ovaj nož i odakle su došli. Prvi je simbol Mua, Zemlje-matice. Na njemu se nalazi obredno slovo K koje označava četiri glavne tačke, pra-vougaonik opervažen lotosom, simboličnim cvetom Zemlje-matice. S obe strane, polusunca bez zrakova ozna-čavaju koloniju. Čini se, dakle, izvesnim da nož potiče iz vre-mena kolonijalnog carstva Naga. njiti sve arheologe. I ja sam bio zapanjen činjenicom da sam ga našao u Indiji. Središnju figuru predstavlja skarabej, koji se podiže opervažen zracima slave. Ispod se vidi simbol zemlje, obredno slovo M, okruženo lišćem — simbolima njegove rodnosti. Ispod površine zemlje nalaze se dva mlada skarabeja, koji još nisu ugledali svetlost. Sa obe strane oko-mito postavljenog skarabeja vidi se simbol prvog čoveka, Keh, u obliku jelena, pri čemu se on prikazuje kako obožava skarabeja. Ali, šta simbolizuje skarabej? Ovo je prvi put da ga nalazim u Indiji, bilo u spisima ili na skulpturama. Skarabej je do sada bio smatran isključivo egi-patskim simbolom, koji predstavlja Tvorca, zvanog Kefera. Jedan skarabej još uvek ukrašava krunu Kefera. Anana, kraljev pisar i pratilac Setija 11, na jednom od svo-jih divno ilustrovanih papirusa iznosi razlog zbog koga su Egipćani izabrali skarabeja za simbol Boga Tvorca: ,,Skarabej svojim nožicama kotrlja sićušne grudve zem-Ije, i u njih polaže jaja. Egipćani smatraju da je ovo savršen primer Tuorca koJi na isti način okreće suet i čme da on stuara. svet". Ova rečenica na italskom zapanjujuća je za modemog naučnika koji poznaje poreklo i uticaje sila, budući da poka-zuje da su Egipćani za njih znali još pre tri ili tri i po hiljade godina — što ću ja, zahvaljujući induskim prevodima, nas-tojati i da pokažem. Anana nas vraća tri i po hiljade godina unazad, ali ukrasi na koricama noža uputiće nas još dalje u prošlost, pre nego što su Egipćani i kročili na tlo Egipta. Simbol na dršci govori nam da su i drška i korice nap-ravljeni u Indiji, u vreme kada je zemlja Naga bila još samo kolonija. Pokušaću sada da utvrdim približno vreme postojanja kolonije Naga, pre nego što je postala kolonijalno carstvo. Jedna od najvažnijih ličnosti u carstvu Naga, odnosno Maja u Indiji, bio je princ Maja. Nije poznato kada je živeo. Premda sam proučio dosta zapisa koji govore o njemu, nije-dan ne daje podatak o tome kada je živeo; međutim, prema predanjima, kojih ima kao lišća na drveću, princ Maja živeo je pre petnaest ili dvadeset hiljada godina. U Ramajani nailazimo na sledeću aluziju na ovog prastara vremena postojao je jedan princ Naga, koji se zvao Maja".

Princ Maja autor je Souriya Siddhante, najstarijeg indij-skog astronomskog spisa, čija se starost procenjuje na de-set do dvadeset dve hiljade godina. Dakle, u vreme ovog princa Nage su stvorile carstvo. Ka-da su drška i korice rečenog noža bili napravljeni, oni su stvarali koloniju — prethodnicu (kolonijalnog) carstva, na šta ukazuje i polusunce bez zrakova. l ova činjenica dokazu-je ogromnu starost ovog oružja. Stara pločica Maja. Ova pločica načinjena je od vrlo fi-nog peščanog kamena. Hijeroglifi su u reljefu, i široki dva milimetra. Pozadina unutar kruga je bledožute boje, dok je podnožje kamena prekriveno plavom gleđi. Sami hijeroglifi su tamnocrveni i blistavi, kao da su od stakla. Tu mešavinu boja i inače često srećemo kod starih relikvija Maja. Pločica je visoka oko osam santimetara, pri čemu je do-nji deo proširen da bi služio kao osnova. Pločica je, očigled-no, predstavljala ukras stavljan na vidno mesto u kući. Po meni, ova pločica predstavlja misteriju, budući da na njoj ne stoje urezani obredni znaci Maja, već znakovi Maja iz Zemlje-matice. Ovaj osoben način pisanja poznavali su sa-mo veliki sveštenici, tako da su ove simbole mogli da razu-meju samo oni ili naslednici prestola upućeni u svete tajne. Pokušaću sada da je dešifrujem i prevedem, kako bismo videli o čemu nam govori.

2. Obredno slovo U iz azbuke Zemije-matice, simbol du-bine, bezdana. 3. Složeni simbol sastavjjen od slova CI i simbola koji označava neko kretanje, kotrljanje. Koristi se uvek kada se radi o uništenju ove zemlje i o njenom potonuću. 4. Simbol kotrljanja, talasa okeana, istovremeno i stari simbol koji prikazuje vodu. 5. Složeni simbol sastavljen od simbola ognjeva iz dubi-na i simbola podzemnog puta. 6. Radi se o jednom izrazu: zemlji Kui. 7. Hijeroglif koji označava mrtvu zemlju Kui. 8. Hijeroglif koji izražava jednu rečenicu: mrtva i poto-pljena zemlja Kui. 9. Simbol stuba i zeinljotresa. 10. Veliki Vođa pada u vatreni bezdan. Evo, sada i objašnjenja: Zemlja Kui, veliki vođa svih zemalja, više ne postoji. Zah-vatio ju je zemljotres, i zemlja se kotrljala kao talasi okeana. Na kraju su stubovi koji su je držali popustili, i ona je poto-nula u vatreni bezdan. Dokje Veliki Vođa nestaj'ao, podigoše se ognjevi iz dubina i zahvatiše ga. Potom je prekri voda i zemlja Kui, Vetiki Vođa, beše potopljena. Strogo sam se držao značenja znakova na pločici i zado-voljio se time da tekst prevedem na savremeni jezik, pristu-pačan i razumljiv i laicima. Veli/ca monolitna stens iz Tiahuđnaka, u Boliuifi. Ova ogromna stena jedna je od velikih enigmi koju arheolozi nastoje da reše. Za njih, ona je svetsko čudo. Podignuta na obalama jezera Titikaka na visini od tri hiljade osam stotina metara, ona predstavlja ostatak nekog hrama. Napisanoje mnogo toga o ovoj steni, i mišljenja mnogih autora mogu se svesti na sledeće: ,,Kad bi je samo bilo mo- guće dešifrovati i pročitati, kakvu bi nam samo priču ispri-čala o dalekoj prošlosti!"10. (Red.)

Ta stena zaista priča divnu priču... Citaoca vraća šes-naest hiljada godina unazad, u vreme kada je Mu još uvek vladao zemljom, pre nego što je potonuo u ognjeni bezdan da bi ga potom čovečanstvo oplakivalo hiljadama godina. Govori nam i o prvim kolonijama Egipta, u delti Nila, za vre-me vladavine Tota, u praskozorje egipatske istorije. U vreme kada je, zajedno sa svojim divnim izvajanim ka-menjem, hram bio podignut, Andi nisu ni postojali, Kordi-Ijeri se još uvek nisu uzdizali usred ravnica na zapadu Južne Amerike. Nastanak ovih planina uništio je zernlju, stanovništvo i hram, i razbio na dva dela ovu džinovsku monolitnu stenu.

Velika monolitna stena iz Tiahuanaka

Mnogi autori ovu stenu pripisuju Inkama. Inke su u Peru i Boliviju stigle petnaest hiljada godina posle izgradnje ovog hrama. Kada su Inke (Kiče) prispele u Peru, Kordiljeri su postojali već hiljadama godina. Ova stena zaista predstavlja čudo, budući da se na njoj — premda je obredna azbuka postojala već dugo vremena — ne pojavljuje nijedno slovo. Ona predstavlja prvi oblik-pisma na svetu, sačinjenog od niza simbola koji tvore alegoriju — alegoriju koja, zapravo, predstavlja tekst. Veoma je retko naći skulpturu iz toga vremena a da na njoj nema obrednih slova; pa ipak, i bez slova lako je čitati ovu stenu, kao i neku knjigu... pod uslovom da se poznaje značenje simbola. Posmatrajući reprodukciju ove stene, pre svega nas zap-repašćuje stilizovana Ijudska glava; i ono što najviše privlači pažnju jeste učestalost pojavljivanja broja tri na njoj. Tri, kao što sam već rekao, bio je numerički simbol zemlje Mu. Glava je napravljena od tri sloja, koji se nalaze jedan iznad drugog tvoreći grb, od kojih onaj na vrhu nosi Ijudsku figuru. Na gornjem delu nalazi se kruna sa fri'pera, a na do-njem trostruki presto. Na svakom obrazu nalaze se po tri pege. Prsni deo, ako se može tako nazvati, sadrži tri pra-vougaonika — azbučne i geometrijske simbole zemlje Mu. Vrh skiptra ukrašen je trima ptičjim glavama. U sta ta-kođe imaju simboličan oblik — oblik pravougaonika. Dakle, ime Mu pojavljuje se devetputa. Glava je okružena zracima, svrstanim u grupe po četiri, tvoreći čitav krug zrakova, deo simbola ,,Mua, Carstva Sunca". Svaki zrak završava se kru-gom: Ahau, Kralj nad Kraljevima. Značenje koje se na ovaj način dobija glasi: ,,Vladar Carstva Sunca bio je kralj svih kraljeva na zemlji". Glave ptica, papagaja, koje ukrašavaju skiptar, predstav-Ijaju kolonijalni simbol, totem kraljice Majaksa Moo, i, bu-dući da su pričvršćene za skiptar, označavaju da je Majaks bio vazalna zemlja, to jest kolonijalno carstvo. Na zracima u gornjim uglovima vidi se glava leoparda, kao i na svakoj strani grba. Leopard je bio totem princa Ko-ha, brata i muža kraljice Moo. U donjim uglovima nalaze se glave zmija, simbola dinastije Kan. Središnja figura, dakle, kazuje nam da je kraljica Moo sa svojim mužem Kohom iz porodice Kan, vladala Majaksom i da je Majaks bio koloni-jalno carstvo Mua. Kraljica Moo posetila je koloniju Maja u Saisu, u delti Ni-la, tokom prvog veka postojanja ove kolonije, i tamo srela Tota, njenog — prema Trojanskom rukopisu — osnivača. Kolonija na Nilu je osnovana pre šesnaest hiljada godina. Prema tome, velika monolitna stena iz Tiahuanaka bila je izgravirana pre tačno šesnaest hiljada godina.

10

MESTO SEVERNE AMERIKE MEĐO DREVNIM CIVILIZACIJAMA

Kada se čovek pojavio na zemlji? I gde? Ovo su dva pitanja koja sebi postavljaju naučnici, a i laici. Ja mogu da odgovorim na ovo drugo, pružajući sve mo-guće dokaze koji se oslanjaju na dokumenta, natpise na sta-rim istorijskim ruševinama, na predanja i na geološke pojave. Trenutno nije moguće odgovoriti na prvo pitanje, i goto-vo je izvesno da odgovor na njega nećemo nikada naći, bu-dući da se dokumenta i neophodni dokazi nalaze na dnu na-šeg najdubljeg okeana. Moguće je, međutim, da ćemo jednog dana, kada svetlost dana budu ugledale ruševine starih induskih hramova iz gradova Riši, otkriti i čitav prepis Sedam Svetih i Nadahnutih Spisa zemlje Mu. Njihovo sed-mo poglavlje daje odgovor i kazuje istoriju čoveka od nje-gove pojave na zemlji. Biblija kaže da se čovek pojavio u Rajskom vrtu, ali niko ne zna gde se on tačno nalazio. Ja tvrdim da su Rajski vrt predstavljale Zemlje na Zapadu kod Egipćana, Zemlja Kui kod Maja i Zemlja-matica kod Indusa. Uzvišeno ime te zem-Ije bilo je Mu. Pokušaću sada da po čitavom svetu sledim čoveka iz drevnih vremena, i da, uz pomoć pisanih dokumenata koja je ostavio za sobom u raznim krajevima — ne dopuštajući pri tom nikakvu sumnju — ukažem na geografski položaj zemlje Mu. Počeću sa Sjedinjenim Državama, budući da su Severna Amerika i istočna Azija bila dva mesta na kojima je čovek uspostavio prve kolonije daleko od Zemlje-matice. Poneseni otkrićem nekoliko starih Ijudskih kostiju nean-dertalca, u Piltdaunu i Hajdelbergu, naučnici su posve za-nemarili postojanje ostataka prvih Ijudi u Severnoj Amerid. Očigledno je da su, imajući u vidu oblik njihove lobanje, evropski ostaci bili u stvari ostaci idiota i degenerika. Bez ikakve sumnje, njih su odbadle civilizovane zajednice. Valmiki, druidski zapisi, Popol Vuh i ostala drevna dokumen-ta ukazuju nam na to da su takvi pojedinci bili odvođeni u šume, gde su nastavljali da žive i umiru kao zveri. Prema brojnim spisima, čini se da su mrtvi obično bili spaljivani, ta-ko da je ostalo malo tragova onih čije kosti nisu završile u plamenu. Same kosti ne mogu da pokažu civilizacijski stepen koji je čovek dosegao, ni kako je živeo; to pokazuju njegova de-la. U Severnoj Americi moguće je naći veoma malo kostiju prvih Ijudi, ali su zato za sobom ostavili veliki broj svojih tvo-revina. Većina naučnika strasno zagrejanih za otkrića starih kos-tiju u Evropi slažu se u tome da one potiču iz pleistocena to jest iz perioda posle ledenog doba. Severoamerikanci su bili visoko dvilizovani... Imali su nauku i umetnost desetinama hiljada godina pre nego što su u Evropi postojala degenerisana plemena. Egiptu je pripala sva naučna slava, tvrdnjom da je on ko-levka svih civilizacija, uprkos tome što postoji mnogo starih dokumenata koji govore da su na njegovo tle prvi kročili ko- lonizatori prispeli iz Amerike i Indije, i da su upravo oni sa sobom doneli ,,nauku i civilizaciju iz Zemlje-matice". Mnoga od tih dokumenata napisali su sami Egipćani. Kao što je to već Šliman pokazao, velika egipatska civilizacija počela je da opada kada je izgubila podršku Zemlje-matice. Maši današnji naučnici posve su zaslepljeni teorijom evolucije — neodrživom tezom, ukoliko se imaju u vidu Sveti Spisi zemlje Mu. Ovaj dokument govori nam šta je to

život, kako je stvoren i kakve sile njime upravljaju. Mada su napisani pre više od pet hiljada godina, ovi spisi pružaju nam informacije o prirodi sile koju naučnici zovu elektron, o njenom poreklu, uticajima i o tome kako ona deluje. U Severnoj Americi nailazimo na tragove visoko razvije-nog čoveka, koji prethode ledenom dobu desetinama hilja-da godina. Egipatske Svete Tajne pružaju nam opis tog ledenog do-ba, šta ga je prouzrokovalo i ukazuju na sve pojave vezane za njega. Veliki broj tih ostataka u Severnoj Americi vuku koren iz vremena pre nastanka Stenovitih planina. U našim zapadnim državama postoje tragovi čak četiri civilizacije Ijudskih bića, koja su tu živela pre pećinskog čoveka i crvenokožaca. Sasvim je moguće da su ti pećinski Ijudi, ..brđani, crvenokošci.rase koje potiču od nekih bića, koja su se spasla u vreme nastanka planina.Ovi ,,brđani" su inače predstavljali preistorijski narod u jugozapadnim delovima Sjedinjenih Država, za koje se smatra da su bili preci Pueblo indijanaca. Četiri civilizacije su otkrivene zahvaljujući različitom načinu pisanja i tragovima i ostacima njihovih kuća. Ovi zapisi na-laze se urezani na stenama ili liticama i ostavljaju za večnost istoriju rase koja ih je ispisala. Sigurno ]e da je ova istorija fragmentarna, ali je i dovoljna da bismo znali odakle je ta ra-sa došla, kako je došla, kakva je bila njena religija i šta je ostvarila. Ključevi za te spise dolaze nam iz Zemlje-matice i sači-nJeni su od obredne azbuke i sistema simbola ili ideograma. Slike čine azbuku reči, a ne slova, i pomoću ključa i uz poz-navanje jezika na kome su tekstovi napisani lake su za čita-nje. Evo nekoliko najvažnijih tragova najstarije civilizacije iz Severne Amerike: Oregon. U Oregonu, na mestu nazvanom Fosilno jeze-ro, otkriveni su tragovi neke veoma stare civilizacije. Fosilno jezero je zapravo presahlo korito onoga što je nekada činilo ogromnu vodenu površinu. Prema ostacima preistorijskih životinja koji su tu nađeni, izgleda da je ovo jezero postojalo u doba mezozoika ili u nekom od njegovih poddoba. Fosilno jezero nalazi se usred velike oregonske pustinje. Nekada je to, međutim, bila plodna ravnica, presahla zbog nastanka planina koje su razdelile vodu. Duž korita jezera, u najdubljim slojevima, pronađeno je mnogo kostiju dinosaurusa i ostalih životinja iz mezozoika, a u gornjim slo-jevima ostaci mastodonata i drugih sisara iz pleistocena. Među kostima mastodonata pronađene su i strele i vrhovi koplja od vulkanskog stakla. Neuada. U ovoj državi pronađeni su dragoceni ostaci prvih Ijudi u Severnoj Americi. U našim zapadnim državama, na stenju i liticama, otkri-veno je na stotine, da, na stotine simbola, obrednih slova i vinjeta. Odabrao sam ih nekoliko iz Nevade, onoliko koliko sam bio u mogućnosti u ovom kratkom odeljku. A. Radi se o jednom od simbola Mua, Carstva Sunca. U pitanju je sunce smešteno na sredinu neba, okruženo zraci-ma. B. Simbol izlazećeg sunca, koji su koristili svi drevni na-rodi. C. Simbol sunca u zenitu, u opštoj upotrebi kod svih drevnih naroda. D. Sunce na zalasku, iza obzorja. Uglavnom je prikaziva-no kao običan krug, bez zrakova. U ovom slučaju, radi se o je'dnom crnom disku, koji označava da se odnosi na nešto što je zauvek udaljeno od sunčevih zraka. E. Simbol Mua, zauvek iščezlog u tami. Ime mu je dato po njegovom simboličnom broju, tri, koji se nalazi na vrhu diska. F.. Ideogram koji označava da se Mu nalazi s druge stra-ne okeana, u pravcu zalazećeg sunca. Zmija je Kan, simbol okeana Kanab, velike vode. Polukrug iznad zmije predstav-Ija prikaz zapadnog obzorja. Ovde je, ponovo, označen Mu njegovim numeričkim simbolom tri — tri pera iznad hori-zonta. G-1. Hijeroglif koji se čita Cl-lumil, ,,carstvo..." Radi se o središnjoj figuri na grbu Mua. G-2. Zmija sa jednom glavom, bez ukrasa, simbol vode kod svih drevnih naroda. H-l. Pupoljak lotosa, kraljevskog i svetog cveta Zemlje-matice. H-2. Još jedan simbol koji predstavlja vodu umesto zmije. I. Drevni narodi ponekad su koristili krst umesto kocke, uoblčajenog simbola četiri glavne tačke. K. Prvo slovo obredne azbuke zemlje Mu, izgovara se sh. Ovo je, takođe, i broj jedan, i izgovara se hun. Njegovo zna-čenje odnosilo se takođe i na kralja Ahaua, kralja nad kra- Ijevima. L. Slovo n obredne azbuke. M. Simbol bezdana, doline, jame. N. Slovo x obredne azbuke. 0. Slovo u obredne azbuke, okrenuto naopačke. P. Mogao bi se napisati niz knjiga o ovom simbolu zmije i drveta. Međutim, pojavio se pre potapanja zemlje Mu. Q. Ovaj simbol istovremeno ima i obično i ezoterično značenje. Simbolizuje stvaranje i broj devet. R. Religiozni simbol Ujgur-Maja. S. Obredno slovo h Ujgura. T. Pero ili grm? Ne znam. (-1. Najstariji simbol broja sto. V. Simbol planina, srazmerno nov. W. Zanimljiv simbol, budući da predstavlja mapu zapad-nih obala Severne, Srednje i Južne Amerike. X. Ovaj crtež nema nikakvo simboličko značenje. Ruke naslikane po zidovima pećina nalazimo svuda po svetu. Y. Ovaj krst predstavlja aktivne i pasivne elemente pri-rode. Ima takođe i ezoteričko značenje. Z. Sumnjam da ovaj simbol išta znači, osim što predstav-Ija umetnički ukras. AA. Životinjska koža. BB. Slične glave nalazimo u Egiptu i na drugim mesti-ma. Rogovi su ukrašeni i pokazuju da životinja služi za cere-moniju ili žrtvu. Ne radi se o posebno starom simbolu.

CC. Figura sa tri šiljka, simbolizuje mnoštvo. Obično se sreće sa vrhovima okrenutim nadole. DD. Stub koji putniku pokazuje pravac kojim treba da ide i dužinu puta. Svi ovi natpisi na stenama dokazuju da su njihovi autori došli iz Zemlje-matice i da su bili u dodiru sa Majama iz Meksika i Srednje Amerike, budući da im je jezik nastao od jezika Maja.

Pećinsko slikarstuo. Plan hrama. Kzuyon Greipuain, u Neuadi

1. Plan hrama. 2. Simbol potapanja: zemlja koja je nestala sa milionima svojih stanovnika. 3. Simbol sunca koje zauvek zalazi nad potopljenom zemljom, sastavljen od simbola zalaska sunca, krsta života i potapanja. Pojedinosti na planu hrama (1) imaju značenje: ,,0vaj hram podignut je u znak sećanja na Mu, čovekovu Zemlju-maticu, koja je bila potopljena sa milionima svojih stanovnika". Centralna figura (4) predstavlja svetilište ili sveca nad svecima. Cl unutrašnjosti svetilišta može se videti naopačke okrenuto slovo m, simbol Mua, koji pokazuje kome je hram posvećen, kao i okolnost da Zemlja-matica više ne postoji. Mrtvaje. Sa obe strane centralne figure vide se tri tausa — slova T — simbol vaskrsnuća. Ovo je bio uobičajen način prikazi-vanja Zemlje-matice u čitavom svetu. Tri odeljenja oko svetilišta predstavljaju tri dvorane u kojima je učenik primao tri stepena religiozne poduke. Svi drevni hramovi bili su građeni na ovaj način. Tri dvorane istaknute su trostrukom figurom(5), koja označava ulaz. Pod svih sa-la bio je zamišljen tako da prikazuje nebo i zemlju. U samoj dvorani, stepen religioznog učenja je označen brojem zvezda u trouglu.

Na desnoj strani hrama nalazi sejedan hijeroglif (2). Radi se o jednom složenom simbolu koji znači ,,potopljena zem-Ija ili potopljene zemlje". Figura 2a predstavlja simbol mnoštva. Na taj način dolazim do zaključka da je mnoštvo duša potonulo u dubine. Na levoj strani nalazi se jedan složeni simbol (3); a ozna-čava sunce, b potopljene zemlje, sa ukupnim značenjem: ,,Sunce više ne obasjava te potopljene zemlje". Sled-stveno tome, čitava alegorija ima značenje: ,,Mu je potopljen sa milionima duša. Sunce više ne sija nad njim. Nestao je u _ tami. Mrtav je". Drugi kamen pronađen je pored prvog, i na njemu je predstavljen prizor žrtvovanja: 1. Zivotinja na oltaru. 2. Sagoreva u vatri. 3. Simbol potopljenog Mua. Stavljam na uvid i ovaj crtež da bih potkrepio prvi i pružio dodatni dokaz o posvećivanju hrama zemlji Mu i o poto kav način žrtvovanja uveden je u religiozne ceremonije kas-nije, u znak sećanja na Mu i njegove stanovnike koji su sa-goreli u ognjenom bezdanu. Prvi kolonizatori Severne Amerike nastanili su se duž za-padne obale Sjedinjenih Država. Njihove naseobine bile su uništene kataklizmom u isto vreme kada i savremene mek-sičke kolonije. Te kolonije verovatno potiču iz poslednjeg perioda tercijarnog doba ili pliocena. Jedna druga civilizacija, a verovatno i treća, javljaju se posle ove prve. 1 one su bile uništene kataklizmom, i nasta-janjem velikih planinskih venaca. Ovo nabiranje zemljine kore dovelo je do pretvaranja u pustinju plodne zemlje Ko-lorada, Arizone i Nevade. ,,Brđani", ili pećinski Ijudi, bili su poslednji kolonizatori koji su došli iz zemlje Mu. Kada su stvorene prve kolonije na mestu gde se dahas nalazi jugoza-pad Sjedinjenih Država, planine nisu postojale. Kada su pe-ćinski Ijudi stigli u Ameriku, planine su nesumnjivo posto-jale, budući da njihova staništa nalazimo na liticama i u usecima tih planina. Pećinski Ijudi govorili su jezikom Maja sa Jukatana, što pokazuje njihova upotreba obredne azbuke Maja u dokumentima koje sam našao u Nevadi. Sudeći pre-ma mestima na kojima su pronađeni tragovi pećinskih Ijudi u Koloradu, u Ameriku su ušli preko ušća reke Kolorado. Sve ovo ukazuje na to da su, pošto su stigli iz Zemlje-matice, prešli reku, Ostaci ove rase nalaze se u raz-nim državama SAD, kao i duž pritoka. Neki kolonizatori na-pustili su reku da bi se uputili u unutrašnjost zemlje, starim putevima kao što je stara staza Zuni. Ipak, u celini uzev, iz- gleda da su najviše voleli da se drže reke. Prelazeći Kolorado prošli su kroz Arizonu, u kojoj se mo-že naći mnoštvo tragova. Njihova stara staništa pokazuju da su živeli pored Džajla, Malog Kolorada i Rio Grandea. (J No-vom Meksiku takođe ima priličan broj njihovih tragova. Pošto su prošli kroz Arizonu, stigli su u Jutu, a onda su pratili pritoke Kolorada u Nevadi i Vajomingu, tako da su se bez sumnje na kraju nastanili na teritoriji današnje države Kolorado, koja je najbogatija ostacima i tragovima tog drevnog naroda. Ako se ima u vidu ne samo mogućnost, već i verovatno-ća tih puteva, velike figure podignute i naslikane u stenama, u čudnim položajima, neobičnih ruku i nogu, mogu biti sa-mo stubovi vodiči; znaci na njima pokazivali su putniku pra-vac, put koji je trebalo da se pređe i dužinu putovanja. Ja znam da je ovo istina, jer sam dešifrovao i preveo većinu tih natpisa. Citava oblast oko Kolorada bukvalno je puna uspomena na drevne pećinske Ijude. Mogu se naći kuće u stenju, pećinski creži, natpisi i razno oruđe i posuđe. Činjenica da se tragovi nalaze samo u okolini Kolorada i njenih pritoka nesumnjivo dokazuje da je ušće ove reke predstavljalo ulaz- na vrata pećinskim Ijudima i njihovim prethodnicima. Ne zna se tačno kada je ovaj narod došao u Ameriku. Ništa nam ne ukazuje na to; ne možemo čak ni da naga-đamo. Ali, oni su bili tu, oni ili njihovi preci, pre nastanka planina, to jest pre više od dvanaest i po hiljada godina. Arizona. Profesor Volter Hof, sa Smitsonovog Instituta, napravio je studiju o okamenjenim šumama Arizone u kojoj tvrdi da je u njima našao tragove četiri različita naroda. Ovo otkriće poklapa se sa mojim, do kojeg sam došao u našim državama na zapadu i jugozapadu, kao i u Meksiku. Tri Ho-fove civilizacije postojale su pre nastanka planina. Ja, lično, ispitao sam kopiju jednog drevnog, grubog pe-ćinskog crteža otkrivenog u kanjonu Hava Supai, u Arizoni. Star je više od dvanaest hiljada godina i pokazuje da su Ijudi na ovom mestu živeli u doba mastodonata. fiouiMeksiko. Istorija ove države istorijaje Pueblo Indi-janaca, čija je prošlost deo najfascinantnije priče koja je ikada ispričana o prvim Ijudima u Sevemoj Americi. Kada su stigli u Sevemu Ameriku, Pueblosi su bili visoko prosvećen i civilizovan narod. Njihova predanja i legende to nesumnjivo dokazuju. Njihova predanja i tradicije najstarije su među svim Severoamerikancima koji su došli iz Zemlje-matice. CJ našim zapadnim državama nalazi se ogroman broj ostataka gradova, crteža, natpisa, zemljanog posuđa, pre-danja. Međutim, naši najistaknutiji naučnici i arheolozi stid-Ijivo odbijaju da nam pričaju o narodima koji su u ovoj zemlji živeli pre nas, zadovoljavaju se samo time da nam kažu da su natpisi stari između tri i pet hiljada godina. Pueblo Indijanci, Zuni i Hopi, daju nam o tome više oba-veštenja. Što se mene tiče, ova dva plemena zanimljivija su od svih ostalih postojećih plemena crvenokožaca, budući da ih poznajem bolje od drugih. Njihova veza sa Zemljom-ma-ticom pouzdano je utvrđena, a i njihova predanja govore nam da su u Ameriku došli iz zemlje Mu. Sva njihova reli-giozna verovanja izvedena su iz prve čovekove religije, i nji-hovi sveti simboli istovetni su sa simbolima zemlje Mu. Posedujem jedan ceremonijalni pueblo ogrtač, čiji ukrasi nisu ništa drugo do sveti simboli Zemlje-matice. Njihova predanja pobuđuju oduševljenje i od ogromnog su značaja i dometa, kao što je na primer ono o stvaranju prvog čoveka i žene: Adama i Eve. Ono je utoliko dragoceni- je što u njemu nailazimo na jezik Zemlje-matice, sa ezote- ričkim značenjima nekih reči. Zuni i Hopi imaju dva posebna boga, koji u načelu upravljaju sudbinom čovečanstva. Ova dva boga jesu sveta, ali nisu i štovana (kao bogovi); drugim rečima, moguće je porediti ih sa našim svecima. Ta dva boga zvala su se Ahainta i Matsailema, i bili supfua deca Boga Sunca. Ova rečenica zaslužuje da bude pažljivo proučena. Hopi Indijanci prave razliku između sunca, njihovog simbola Bo-ga, i samog Boga. Po njima, prvi čovek i prva žena jesu bili deca Boga, ali ne i deca njegovog simbola — sunca. U starim dokumentima, naročito hinduskim i egipat-skim, našao sam delove u kojima se sunce naziva ocem, a voda majkom života; međutim, u oba slučaja ona govore o tvorevinama prirode, a ne o nekom posebnom stvorenju ko-je nazivamo čovekom. Ona takođe pominju i sile sunca, ko- je su iznad zemaljskih sila. Hopi Indijanci veruju da su čovek i žena bili deca Boga, Velikog Boga koji zapoueda suncem; prema tome, oni nisu tvorevina prirode. Potvrdu ovoga nalazimo u ezoteričkom značenju imena muškarca i žene. Sastoje se od reči iz Zemlje-matice i, kao u svim drevnim religioznim spisima, imaju skriveno značenje. Na primer, Ahainta je sastavljeno od reči iz Zemlje-matice A-hai-in-ta, a Matsailema od Mat-sai-le-ma. Uzete zajedno, one znače: ,,Bog je stvorio prvog čoveka i ženu da bi vladali na zemlji. Ova prva Božja deca roditelji su čovečanstva". Jezik Pueblo Indijanaca sadrži, kao što sam primetio, mnogo reči iz matičnog jezika i puno korena iz tog istog jezi-ka. Imaju, takođe, još jednu legendu: ,,Naši preci došli su u Ameriku na svojim brodovima, iz zemlje koja se nalazi s one strane okeana, u pravcu zalaze-ćeg sunca". Na taj način vidi se da su došli sa zapada, morem, a ne preko prirodnog Beringovog moreuza, o kome se i previše govori. Kada su Pueblosi stigli u Ameriku, bili su visoko civilizo-vani, što dokazuje njihovo izuzetno poznavanje geologije, savršen jezik i upotreba svetih simbola Zemlje-matice.

Kod Pueblo Indijanaca otkrio sam i jednu čudnu podu-darnost: imali su Sedam. Suetih Gradoua Cibole. Bila je to verna kopija iz Zemlje-matice, i običaj koji je važio u svim njenim kolonijalnim carstvima. Na primer, Zemlja-matica imala je'sedam svetih gradova religije i nauke; Atlantida je takođe imala isti broj tih gradova, kao i Indija sa svojih sedam Rišija ili svetih gradova. Poručnik Kašing je već dugo vremena živeo među Hopi Indijancima, kada je počeo da prevodi ono što se naziva Zuni mitovima — koji su mitovi samo po tome što Ijudi u čijim su se rukama nalazili nisu mogli da ih razumeju. Ova predanja Pueblo Indijanaca jesu bila usmeno prenošena s kolena na koleno hiljadama godina, ali je predanje ipak istorija, a ne mit. Evo i nekoliko izvoda iz prevoda poručnika Kašinga koji su, priključeni mom ličnom poznavanju Pueblo Indijanaca, • veoma zanimljivi. Imamo, tako, jedno Zuni predanje koje kaže: ,,U početku zemlja beše prekrivena vodom; nije bilo nikakve zemlje". Da li je ovo mit? Ne, nije, budući da ovu činjenicu potvrđuju i sveti spisi iz Zemlje-matice, baš kao i sama geologija. Jedno drugo Zuni predanje kaže: ,,Neposredno pre po-jave čoveka na zemlji, tle je bilo tako blatnjavo i prekriveno živim peskom da po njemu nije moglo da se hoda; noge bi se zaglibile, i na njemu nije bilo moguće živeti". Sledi potom opis obuće koju je čovek morao da nosi da bi mogao da ho-da po tom blatnjavom tlu, a da se ne zaglibi; taj opis veoma je zabavan. Mada se u geološkim delima ne pominje neko slično tie, kao ni to da je ikada postojalo, dokaz da je ipak postojalo pružaju oblik i karakteristike šapa prvih životinja iz tercijar-nog doba, koje su imale dugačke, srasle prste, nalik na prste vodenih ptica. Evo još jednog takozvanog Zuni mita... Taj drevni narod je, pre hiljade i hiljade godina, savršeno poznavao džinov-ske, čudovišne gmazove koji su živeli na zemlji od doba perma u paleozoiku, do doba krede, u mezozoiku. Predanje kaže: ,,Bila su to čudovišta i grabljive zveri; imali su kandže i strašne zube. Kuguar je u poređenju sa njima bio obična muva. Potom Oni-Odozgo rekoše tim životinjama: ,,Sve će-te biti pretvorene u kamen, da ne biste bile opasne po čo-veka, već da biste mogle da mu činite dobro. Zato ćemo vas pretvoriti u večni kamen". 1 tako je površina zemlje otvrdnu-la i mnoge zveri svih vrsta behu pretvorene u kamen. Zbog toga ih nalazimo suudapo suetu. Ovo kamenje ponekad je džinovsko, kao i same te životinje, a ponekad, pak, izobli-čeno i smanjeno, tako da često u stenju vidimo mnoge životi-nje koje više ne postoje, što nam pokazuje da je sve bilo dru-gačije u vreme kada je sve bilo kao novorođeno". Verujem da Kašing nije dao tačan prevod reči koje sam ja uneo na italskom. Moj prevod im, ipak, ne menja smisao. Ovaj tekst smatra se Zuni mitom. Međutim, ukoliko že-limo da dokažemo da se ne radi o mitu, dovoljno je da se prošetamo muzejima i u njima potvrdimo istinitost preda-nja ovih Indijanaca. Otiđite u Muzej istorije prirode u Nju-jorku, i pogledajte fosil trahodonta sa krestom, ili posetite Nacionalni muzej u Vašingtonu i divite se savršenom kostu-ru dinosaurusa iz doba jure, kosturu stegosaura izlomlje-nom i smrskanom. Neki čitaoci pomisliće da ovo nema nikakve veze sa Pueblosima i da ne dokazuje da predanje nije mit. Upravo zbog tih skeptika posetimo kanjon Hava Supai u Arizoni. Ta-mo možeino videti, nacrtanu i urezanu u stenu, najsuroviju preistorijsku životinju koja je ikada postojala na zemlji — mesoždera tiranosaurusa. Ovaj crtež star je verovatno više od dvanaest hiljada godina. Pre samo nešto malo više od jednog veka naučnici su saznali za ovu vrstu gmizavca; Kivije je pronašao neke kosti i od njih sastavio čitav kostur džinovskog gmaza sa če-tiri šape. Mislim da se ne varam kada kažem da se za pravi izgled tiranosaurusa saznalo pre jednog veka, mada su ga Ijudi verno prikazivali na pećinskim crtežima pre nekoliko hi-Ijada godina. Zuni imaju i razna predanja o ,,potopu". Navodim ono koje je objavio Dž. V. Džejms: "U prapočetku vremena, Zuni su bili veoma neposlušni i uprskos opomenama Onih Odozgo nastavili su da žive u grehu sve dotle dok narod iz Tmine nije rešio da ih zbriše sa zemljine površine. Tada se otvoriše dva velika izvora vode; gornje skladište iz koga se sručila kiša, i donje, koje napaja izvore, rečice i reke. "Čepovi behu podignuti i padoše kiše i reke nabujaše, tako da Zuni najzad shvatiše da ihje zadesio bes božji. U žurbi pobegoše na vrh Tai-jo-al-la-nea (Grmeće brdo), gde su se najmlađi među grešnicima i neposlušnima rugali nes-reći drugih i odbijali da poveruju da talasi sa neba i iz dubi-na mogu da dopru do njih i potope ih. "Međutim, voda poče sve više da raste i podrugljivci za-ćutaše i strah obuze njihove duše. Uzalud su sveštenici raz-nih bratstava pevali, plesali i podizali veliki dim, prinoseći žrtve. Bes Onih Odozgo nije mogao biti stišan. Na kraju, ve-liki prvosveštenik se povuče na vrh planine, na jedno skrovi-to mesto, gde je mogao da meditira i da se moli za narod. Kada se napokon vratio, saopštio je da Oni Odozgo mogu biti umireni na samo jedan način. Trebalo je žrtvovati naj-lepšu devojku i najzgodnijeg mladića, koji će tokom upri-ličene ceremonije biti bačeni u talase. Na taj način će bes bi-ti stišan i odvraćen od naroda. • "Sav u tuzi, narod je saslušao sveštenika, a onda je počela rasprava o tome ko će biti izabran za žrtvovanje. Na-đen je jedan mladić koji je bio lep kao sam bog; bio je sna-žan, veseo, lepih crta lica i svi su ga voleli. Potom, mada niko nije smeo ni šapatom da to kaže, svima se javi pomisao da je jedina devojka dostojna da bude žrtvovana bogovima bila upravo ćerka jedinica njihovog poštovanog kacike. Ka-da je podigao oči da vidi koga je njegov narod izabrao, ni-jedne devojke među prisutnima nije bilo. Iz očiju mu potekoše suze, i on pozva svoju voljenu kćer i nešto joj reče, na šta ona obori glavu. Zatim stade pored mladića, i svi na-mah shvatiše da je sve spremno za žrtvovanje. Obukli su im najlepšu odeću, stavili im najlepši nakit, krunisali ih, i potom se polako pesma smrti stade dizati put neba; posle toga ih kacike oboje blagoslovi. i, tražeći oproštaj od Onih Odozgo koji beše tako skupo plaćen, sam ih gurnu u uzburkane talase. "Bio je krajnji čas, jer se gomila već stiskala na jednoj maloj visoravni na vrhu okruženoj vodom. "1, za manje od jednog časa, voda poče da opada. Me-đutim, prošli su dani i nedelje pre nego što se ravnica isu-šila, omogućujući narodu da se vrati na svoja ognjišta. "Malo posle toga, jedan od mladića koji je bio među naj-neposlušnijima, slučajno se okrenuo prema Taijoalane i ugledao dve siluete kako stoje na vrhu visoravni. Pozvavši narod, on Ijudima pokaza one dve siluete, i svi ih bogobo-jažljivo stadoše posmatrati, shvatajući da im to Oni Odozgo daju znak. To im uskoro potvrdi i njihov kacike, rekavši im da su to nebeski likovi dvoje žrtvovanih mladih Ijudi. Veći lik bioje mladić, a manji devojka". Na Taijoalaneu, u stvari, postoji šest kamenova: dva veli-ka i četiri mala. Pošto je zahvalio Zuni pripovedaču, Džejms mu ih pokaza, na šta je Indijanac odgovorio: "Oh! Mladić i devojka behu se požalili Onima Odozgo da se osećaju usamljenim; nakon toga su ih bogovi venčali i podarili četvoro dece — dva dečaka i dve devojčice — da bi ih učinili srećnim." Zapazićemo da je u ovom predanju reč kacike, koja označava poglavicu, upotrebljena da bi se označio vođa ple-mena. U pitanju je reč Kiča-Maja i znači ,,glavna glava". Kiče u Peruu, koji su došli iz Srednje Amerike, danas se zovu Ki-čuani, a njihova reč kojom označavaju vođe ili starešine gla-si upravo kacike. Isti je slučaj i u Venecueli, kod potomaka Kara-Maja iz Srednje Amerike. Predanje Zunija o potopu predstavlja dragocen geološki pokazatelj, budući da dokazuje da se voda iz poslednje mag-netske kataklizme proširila sve do Amerike, dosta dalje od li-nije nanosa. Razna predanja Pueblosa, jezik tog naroda, njihovi sveti simboli, dokazuju da ovi Indijanci potiču sa Mua. Kao što sam već rekao, Mu je bio potopljen pre dvanaest hiljada go-dina. Shodno tome, budući da su ovi Indijanci stigli nepos-redno sa Mua, u Americi su se nastanili pre najmanje dva-naest hiljada godina. U jeziku Pueblosa nailazimo na mnogo reči Kiče-Maja, a osim toga podudaraju im se i mnoga shvatanja, što pokazu-je da su ova dva naroda, bilo u Zemlji-matici, bilo posle do-laska u Ameriku, bili bliski susedi. Pueblosi su pretrpeli mali uticaj današnjeg belog čoveka; žive onako kako su njihovi preci vekovima živeli, brižno ču-vajući ne samo jezik kojem uče svoju decu, već i običaje, predanja i stare rituale i ceremonije. Za daleku proslost, kao i za Kiče- Maje, vezuje ih pernata zmija Kecalkoatl, koju uglavnom srećemo u oblasti Nacionalnog parka Paharito. Kao da potvrđuje sve prethodno rečeno, prof. E. L. Hjuit, sa univerziteta u Las Vegasu, tvrdi da je u nastambama ne-kog starog naroda otkrio fosile mastodonta i tigra sa sablja-stim zubima, kao i posuđe napravljeno od sveže, a ne fosil-ne slonovače, potvrđujući time verodostojnost crteža iz ka-njona Hava Supai.

Pustinja Kolorada. U ovoj pustinjskoj oblasti nalaze se značajni ostaci velike civilizacije iz prošlosti. Ti ostaci oduvek su predstavljali zagonetku za naučnike; pa ipak, nađeni tra-govi naprosto potvrđuju istoriju nekadašnjeg čoveka i njego-ve prvobitne domaje. Pustinja u Koloradu, kao i pustinja u Oregonu i većina ostalih pustinja na američkom zapadu, ne-kada su bile plodna tla, ali isušena nastankom planina. Ovi ostaci dokazuju i da je narod koji je nastanjivao ovu oblast živeo tu pre nastanka Stenovitih planina.

Nebraska. Prof. R. V. Gilder iz Omahe, u Nebraski, do-šao je do jednog od najdragocenijih i najznačajnijih arheo-loških otkrića na svetu. To otkriće, naime, dokazuje da je čovek, u doba tercijara, u Severnoj Americi živeo na viso- kom civilizacijskom stupnju. Gilder je otkrio civilizaciju koju je uništila voda iz posled-nje iiagnetske kataklizme — ,,potop" iz Biblije i ledenog doba. ,,LegIa dobro nam poznatog bizona sa Dalekog zapa-da nisu napravili bizoni", kaže on. ,,Te jazbine predstavljaju, zapravo, ulaze u podzemna boravišta u kojima je, hiljadama godina ranije, živela rasa koja je nestala sa zemljine povr-šine. Ništa nam ne ukazuje na to koja je to rasa bila, niti' kakoje uništena". "Tle ovih podzemnih legala posut je suvim granjem, suvim travama, vrbovim prućem i klasjem kukuruza. Na podu svake pećine nalazi se rupa, u kojoj je čuvana većina posuđa i dragocenih predmeta. Ponekad takvih rupa ima po nekoliko u jednoj pećini. Otvori ovih rupa zatvoreni su sloje-vima pečene gline, prekrivenih pepelom. CI donjem delu ru-pa se proširuje, kao flaša od grlića nadole, tako da je često velika kao bure". Gilderovu civilizaciju uništila je poslednja magnetska ka-taklizma. Shodno tome, radi se o civilizaciji iz doba tercijara.

Kentaki. \ u ovoj saveznoj državi nalaze se ostaci dvili-zacije koja je postojala u isto vreme kad i Gilderova. U Blu Uk Springsu, pre nekoliko godina počelo se sa iskopavanjima: Na četiri metra ispod površine radnici su pronašli kosti mastodonta; nešto dublje, naišli su na sloj peska, a ispod peska kamenito tle — sačinjeno od klesanih, ploča. Površina im je glatka, dok je donji deo hrapav. Todont iz pleistocena, budući da se nalazi iznad sloja peska koga beše nanela voda posle kataklizme ili potopa, a plo-často tle ispod peska, pokazuje da je ova civilizacija, kao i Gilderova, postojala u tercijarnom dobu. Džordž V. Renk, istoričar iz Kentakija, piše u svojoj /storiji Leksingtona: ,,Grad Leksington, u Kentakiju, sagrađen je na prahu mrtve metropolejedne nestale rase od koje nije ostao ni naj-manji trag. Sama činjenica da su jedan takav grad i narod postojali na mestu gde se danas nalazi Leksington, nikada ne bi bila poznata bez trošnih tragova ruševina koje su otkrili pioniri i avanturisti iz Elkhorna. Ipak, nema ni najmanje sumnje da su jedan veliki grad i jedan moćan narod zaista postojali. ,,Ko su, dakle, bila ta tajanstvena bića? Odakle su došla? Kakva im je bila religija? Kakav im je bio sistem vlasti? Smrt-nici nikada neće rešiti ovu enigmu, ali ko može sumnjati u to da su živeli i napredovali vekovima pre Indijanaca? Tu be-hu podigli svoje kiklopske hramove, ogromne gradove, ni ne sluteći da će crveni Ijudi koji će ih naslediti loviti jelene i bizone iznad njihovih glatkih zidova prekrivenih travom i zemljom. Živeli su, radili i umrli ovde pre nego što je Hristifor Kolumbo istakao barjak stare Španije na obalama Novog sveta, u vreme kada su Galija, Britanija i Nemačka doživlja-vale najezdu varvarskih hordi i, možda, mnogo pre nego što je carski Rim dostigao vrhunac svoje slave i veličine. Na nes-reću, nisu imali književnost, i kada su jednom nestali, bili su potpuno zaboravljeni. Možda je to bio veliki narod, ali od nje-gove veličine nije ništa ostalo. Uzdali su se u rad svojih ruku, a danas su mrtvi i zaboravljeni, izgubljena rasa". Da, ostao nam je upravo rad njihovih ruku, jer su njihove građevine ,,dostqjne Tira i Ninive"; ostavili su nam i mnoga druga svedočanstva na neuništivom stenju, i zahvaljujući upravo tim natpisima mi danas znamo da su bili kolonizatori sa Mua, Zemlje-matice. I tako, zahvaljujući svim ovim otkrićima, imamo čvrste dokaze da je čitav zapad Severne Amerike bio nastanjen vi-soko civilizovanim rasama pri kraju tercijara, i pre ledenog doba. Stotine natpisa koje potvrđuju mnogobrojne legende po-kazuju nam da su te prve severnoameričke civilizacije pote-kle iz zemlje zvane Mu i da se ,,Mu nalazio zapadno od Ame- rike, s druge strane horizonta velike vode". Ovo je neosporno, jer su civilizacije iz Nebraske i Ken-takija postojale u toku pliocena.U Oregonu, Nevadi, Juti, Koloradu, Arizoni i Novom Meksiku nalaze se tragovi civilizacija koje su tamo postojale pre izdizanja planina. Budud da su prethodile planinama, datiraju iz tercijarnog doba. Me-đutim, da li s početka ili kraja tog doba, to još niko pouzdano ne zna.

Putokazi pećinskih ljudi, sa tri različita oblikapisma Sl. 1. Arizona: Znakovi na zemljanom putu

Ove drevne stanovnike zapadnih američkih država, koje nazivamo pećinskim Ijudima, predstavljala su mnogobrojna, različita plennena, i sasvim je moguće da se nije radilo samo o različitim plemenima, već i o različitim narodima. Takav zaključak izveo sam na osnovu njihovih natpisa i crteža, koji ukazuju na činjenicu da je tu bilo više jezika. Zapisi, naime, sadrže različite oblike simbola i azbuka. Međutim, dublja analiza otkriva nam da su neki pećinski natpisi i crteži, pripisivani pećinskim Ijudima, stariji i po ne-koliko milenijuma od drugih, koji zaista pripadaju pećin-skim Ijudima. Ti veoma stari natpisi bili su upisani pre nabi-ranja planina, što dokazuje i činjenica da su neke od stena na kojima ih zatičemo bile premeštene sa svog mesta i ras-cepljene. (J nekim slučajevima, pukotina deli tekst, a u ne-kim su prekinuti i sami znakovi tako da se jedan deo pojav-Ijuje na jednoj, a dmgi na drugoj strani pukotine, što poka-zuje da je stena bila premeštena i slomljena kada se zemlja izdigla. Ostali natpisi, međutim, bili su ispisani posle nabira-nja tla. Nemoguće je detaljno ispitati sve natpise i crteže nađene u Severnoj Americi, i stoga sam, morao da se odlučim sa— mo za nekoliko među njima, koji potvrđuju dve veoma važ-ne stavke: najpre za one koji približno određuju vreme pos-tojanja tih dvilizacija, a potom i za one koji nam govore o poreklu datog naroda, odakle dolazi i kako je stigao u Ameriku. Neosporno je da su oni koje mi zovemo pećinskim Ijudi-ma pripadali tom narodu, to jest da sve ono što im se pripi-suje nije posvema delo pećinskih Ijudi. Izvesno je, međutim, da su i oni došli sa Mua, budući da svaki od njihovih crteža koji služi kao putokaz sadrži i neku aluziju na zemlju Mu. Uistinu, natpisi i crteži pećinskih Ijudi, osim onih koji su čisto umetnički, puni su opisa Mua pre i posle njegovog potapanja. Osim toga, koristili su i simbole koji su se upotrebljavali na iščezlom kontinentu. U tim natpisima sam našao četiri različite varijante maja jezika, kao i dokaz da su ovi veoma stari Amerikanci koristili tri različite azbuke.

11. NIVENOVI ZATRPANI MEKSIČKI GRADOVI

Napuštajući Sjedinjene Države, odlazimo u posetu Mek-siku. Do jednog od najznačajnijih, i van svake sumnje i najdra-gocenijeg arheološkog otkrića, došao je geolog Vilijem Niven, u Meksiku pre nekoliko godina; međutim, kao i veći-nu američkih otkrića, nauka ga nije uzela u razmatranje. Nivenovo otkriće ima dvostruko značenje; ne samo što nam pruža podatke o preistorijskom čoveku i njegovoj civili-zaciji iz dalekog tercijarnog doba — milenijumima pre izdi-zanja veličanstvenih lanaca planina koje dominiraju ravnica-ma — već nam govori i o tome kada su formirani veliki gasoviti pojasevi i kada su se podigle planine. Ono pokazuje da su visoko razvijene rase pretrpele naj-strašnija vulkanska razaranja za koje se na zemlji ikad znalo. Ono takođe pokazuje da je čovek postojao i da je pose-dovao civilizaciju desetinama hiljada godina pre geološkog ledenog doba i evropskog pračoveka iz pleistocena; čitavom lancu dokaza, Niven tako pridodaje i karike koje posvedo-čavaju da se zemaljska civilizacija može podeliti na dva dela, ili razdoblja: prei posle. Ali, pre i posle — čega? Budućnost će nam to otkriti. Budući da je Nivenovo otkriće tako dragoceno, kako geološki tako i arheološki, najbolje što mogu da uradim je-ste da jednostavno navedem ono što on kaže o tim ruševi-nama: „U prečniku od skoro šest hiljada kvadratnih kilometara, u dolini Meksika, od Tekskoka do Haluepantla, postoji na hiljade i hiljade nalazišta gline.

Pošto su Siudad Meksiku služila kao kamenolomi više od tri stotine godina, ova nalazišta su mi omogućila da otkrijem jednu ogromnu ruševinu. Nedavno su moji napori i trud bili nagrađeni zadivljujućim otkrićima, koja otvaraju novu oblast u arheološkim istraživanjima na ovom konti-nentu. ,,Svoje istraživanje ograničio sam na jedan sektor od oko tridesetak kilometara dužine i petnaestak kilometara širine, na severozapadu velike doline. Tu sam otkrio tragove dveju civilizadja i tri dobro sačuvana popločana tla, na kojima su se nekada prostirali veliki gradovi. Ti pločnici nalaze se na dubini od dva do osam metara ispod površine. Iznad prvog se nalazi sloj sitnog kamenja, šljunka i peska, prekrivenog sa tridesetak santimetara debelim slojem plodnog tla. U ovom sloju kamenja i peska, iznad prvog pločnika, našao sam broj-ne krhotine zemljanog posuđa, figurice od pečene zemlje, ogriice od diorita, vrhove kopalja i strela, igle i ostalo omđe koje je gotovo u celini izlomljeno. ,,Drugo tle nalazi se na nepuna dva metra ispod prvog; razliku u dubini moguće je objasniti lošim stanjem prvog pločnika, koji je na nekim mestima uništen teluričkim potre-sima. U ovom sloju, koji razdvaja dva tla, nisam našao nika-kvo zemljano posuđe, ništa što bi ukazivalo da su na tom mestu živeli Ijudi. ,,lspod drugog plocnika došao sam do svog velikog otkrića. Najpre sam naišao na sloj pepela debljine od šezde-set do devedeset santimetara, za koji su analize potvrdile da je vulkanskog porekla. Neposredno ispod pepela otkrio sam tragove brojnih, prostranih, pravilnih građevina koje se po-javljuju u više od stotinu nalazišta gline ispitanih tokom mo- ]ih nedavnih iskopavanja. ,,Sve te kuće su u ruševinama, uništene, prekrivene pe-pelom i nanosima jalovine. Tokom protekle nedelje našao sam drvena vrata koja su se pretvorila u kamen. Vrata su imala polukružni luk, sa nadvratkom napravljenim od svinu-tog debla prečnika desetak santimetara. Bio je to prvi luk ikada nađen u ruševinama u Meksiku; i budući da su zidovi kuće bili od kamena, koje je učvršćivao beli cement, ovaj drveni luk morao je biti postavljen na to mesto kao ukras. Pošto sam prorezao vrata, našao sam se u prostoriji čiji su zidovi bili dugački oko deset metara, punoj čistog vulkan-skog pepela i naizgled jedinoj sobi kuće koja je bila dovoljno čvrsta da bi podnela ogromnu težinu zemlje, kamenja i pe- pela koji su se nalazili iznad nje. Tavanica od cementa i ka-mena na nekim je delovima bila provaljena, ali u uglovima prostorije kamene ploče tavanice behu stvorile lukove, male rupe u pepelu u kojima su stajali očuvani predmeti i oruđa neke nestale rase. Među tim predmetima našao sam i mno-go Ijudskih kostiju, koje su se na sam dodir pretvarale u prah. ,,Iznad tog njihovog groba, bilo je očito da su nekad mahnitale neke silne vode, uništivši jednu drugu civilizaciju; međutim, ni talasi ni krhotine stenja ne behu onespokojili večni počinak te moćne rase. ,,Prag se nalazio na dubini od dva metra, a na podu, na četiri metra od vrata, pronašao sam zlatarsku opremu. Pos-tojalo je tu i ognjište od pečene zemlje visoko pola metra i okrenuto prema tavanici. Na podu oko peći, za koju još uvek behu prilepljeni komadići čistog zlata, našao sam više od dve stotine modela, kao i okamenjene kalupe od pečene zemlje. Svi ti kalupi predstavljali su figurice i idole koje sam kasnije našao u istoj toj kući. Bilo je očigledno da se radi o kući nekog zlatara ili draguljara, pripadnika više klase zatr-panog grada. ,,Neki kalupi bili su velike tananosti i mora da su se koris-tili za pravljenje zlatnih, srebrnih i bakarnih ukrasa: statuete su imale ukrase na rukama i nogama, kao i ogrlice, po če-mu možemo zaključiti šta su ti Ijudi nosili. Svaki kalup bio je prekriven debelim slojem jarkožutog ok'sida gvožđa, koji mora da je sprečavao slepljivanje metala u spoju sa peče- nom zemljom u peći. Kasnije, kao nagradu za svoj trud, na-šao sam mali metalni grudnjak sa ukrasima prekrivenim ne-poznatim znakovima. Posao je bio vrlo delikatan, predmeti savršeno glatki, i sve je ukazivalo na neku civilizaciju koja je

bila isto tako velika — ako ne i naprednija — od civlizacije Asteka u vreme španskih osvajanja, kada je Hernando Kor-tez stigao u Meksiko. Međutim, ono što me je najviše zapa-njilo, i što sam smatrao najvažnijim obeležjem prostorije, bi-la je dekorisanost zidova. ,,Bilo je očigledno da je postojala tanka pregrada koja ju je delila na dva dela; pri dnu su se ocrtavale konture vrata koja su vodila u drugu prostoriju, ali koja je bila u tako ru-ševnom stanju da su se u njoj mogle naći samo kosti. ,,U prvoj sobi je, očito, zlatar radio, a u drugim prostori-jama u dnu živeo. Bilo je tu zidnih crteža u lepoj crvenoj, žutoj, zelenoj, plavoj i crnoj boji, koji se mogu nadmetati sa najlepšim egipatskim, etrurskim ili grčkim freskama. ,,Zid je bio obojen bledoplavom bojom, a na dvanaest santimetara od tavanice, visoke preko četiri metra, nalazio se zagasitocrveni i crni friz koji je oivičavao čitavu prostoriju. Ovaj friz, izlakiran nekom vrstom voska, bio je savršeno oču-van. Na tri mesta bio je uništen kamenjem sa tavanice, ali je ostao gotovo jednako čitljiv kao i onog dana kada je bio obojen. Friz je oslikavao život neke osobe od njenog rođenja do smrti. ,,Ispod sobe otkrio sam grob neke važne osobe, možda baš one čiji je život bio prikazan na fresci. CJ toj kripti, dubokoj samo jedan metar i prekrivenoj cementom, našao sam sedamdeset pet odlomaka kostiju — sve što beše osta-lo od skeleta. Na jednom većem delu lobanje našao sam se-čivo sekire od kovanog bakra, kojim je osoba u grobu očig-ledno bila usmrćena i koje prijatelji ili porodica nisu smatrali potrebnim da odstrane. Kosti su se na dodir raspadale, ali bilo je tu i mnogo drugih zanimljivih predmeta. nStotinu dvadeset pet statueta idola, slika i pehara bilo je raspoređeno oko groba. ,,Najzanimljivija od tih figurica od pečene zemlje potiče iz još starijeg perioda.Ona predstavlja čoveka u sede-ćem stavu, nogu prekrštenih na japanski način, sa rukama položenim na kolena. Izrazito je feničanskpg ili semitskog ti-pa. Glava figurice prazna je i pokretna, pričvršćena na vrat pomoću neke vrste vešto postavljenog klina zabijenog u urez osnove lobanje. ,,Na manje od pet kilometara od lokaliteta kojeg sam upravo opisao našao sam staro rečno korito, danas isušeno, i u pesku i šljunku otkrio sam hiljade figurica od pečene zemlje i gline čija lica predstavljaju sve rase južne Azije. ,,Razumno je pretpostaviti da je narod takve kulture i broj-nog stanovništva morao imati impozantne hramove i javne građevine koje se mogu porediti sa onima iz Mile, Palenke i Čičen Ice; kada se njima bude pozabavila neka nova genera-cija arheologa, ustanoviće se da je pepeo koji prekriva ogromni grad sačuvao svaku ruševinu isto tako savršeno kao što su očuvani Herkulanum i Pompeja. ,,Ubeđen sam da će na ovom mestu biti otkriveni i po-kazatelji koji dokazuju da su Asteki poslednja značajna mek-sička rasa, i bez sumnje poslednja koja je prešla granice ove zemlje od one veličanstvene migracije koja u pradavna vre-mena beše naselila Severnu Ameriku". Poštoje sve prethod-no rečeno objavio, Niven je objavio još jedno delo o tim zatr-panim gradovima. Evo nekoliko izvoda i iz te knjige: MaliKinez-. ,,0va figurica nesumnjivo dokazuje da je na-rod koji je milenijumima ranije živeo u dolini Meksika znao za mongoloidnu vrstu. Ruševine u kojima sam otkrio Malog Kineza nalazile su se u ostacima treće i najdublje civilizacije, na deset metara ispod površine, u rupi koju sam iskopao u San Migel Amantli, blizu Haluepantla, na trideset kilometara od nacionalne palate Meksika. Tu sam našao jednu prosto-riju — možda grobnicu — u kojoj su se nalazili najlepši predmeti koje sam ikada otkrio u Meksiku. Imam utisak da je ta prostorija dugačka deset metara, kao i da su joj zidovi napravljeni od cementa; zidovi su uništeni, i ostala je samo jedna gomila od tridesetak santimetara. Ispod nje našao sam grob. CJ središtu, na jednoj pravougaonoj platformi ta-kođe načinjenoj od cementa, nalazili su se lobanja i kosti nekog čoveka koji nije bio viši od jednog i po metra. Imao je veoma dugačke ruke, koje su mu dopirale skoro do kole-na, sa lobanjom mongoloidnog oblika.

Oko vrata nosio je ogrlicu od zelenog žada — a poznato je da zeleni žad nije meksički mineral.

,,Pored tela nalazila se brojanica sa blizu šest stotina školjčanih kuglica. Kažem brojanica, jer je fina traka na koju kuglice behu nanizane dugo ležala u prašini, pri čemu je ,,vampum" (ogrlica od školjki, odnosno ,,novac") bio pore-đan kao da se rasuo sa neke brojanice. U sredini se, pak, nalazilo najlepše otkriće — Mali Kinez. ,,Radi se o prvom primerku ove vrste ikada nađenom u Meksiku, mada se među meksičkim Indijancima može naći dovoljno mongoloidnih tipova da bi se i oni najsumnjičaviji ubedili da indijanska kinove zemlje potiče iz Azije. ,,Njegov otupljeni pogled, prošivena bluza, dugačke pan-talone i papuče čine od njega Kineza iz našeg doba — a o perčinu i da ne govorimo. Međutim, Kinezi su perčin prihva- tili tek pošto su ih porobile tatarske horde koje su došle sa severa. ,,Statueta je visoka oko petnaest santimetara; na prelo-mu ruku glina je crvena i trošna u sredini; na površini glina je okamenjena i otporna i na udarac čekićem. Na ušima joj se nalaze veliki prstenovi, slični onima kakve su nosili Kinezi iz prošlog veka; na glavi ima kapicu sa malim dugmetom u sredini, sličnu kapama mandarina iz kineskog carstva. Ogrtač izgleda kao i ogrtači koje još uvek nose Kinezi; za-kopčan je gajtanom i dugmetom, a na grudima se nalazi je-dan okrugli ukras, koji je morao biti optočen kovanim zlatom koji je nestao u dodiru sa zemljom tokom minulog vremena. Ruke figurice slomljene su u ramenima, i mada sam dugo tražio nisam ih našao u grobnici. Ovu kinesku fi-guricu nisu napravili Asteci. Bila je zatrpana u zemlji doline Meksika hiljadama godina pre nego što su Asteci kročili na ovo tle. Asteci su bili osvajači koji su ognjem i mačem uniš-tavali gradove koje behu sagradili Tolteci, Olmeci i Maje. Oni nisu gradili — graditeljima su oduzimali građevine silom oružja. ,,Mali Kinez predstavlja onu nit koju smo tražili; govori nam da su najstarija meksička plemena bili potomci mon-golske rase. ,,U blizini skeleta, pored platforme, našao sam vazu za cveće tridesetak santimetara visine pune ksočitija, žutog cveta svetog za gotovo sve stare rase u ovoj zemlji". Niven je, po svemu sudeći, bio zaprepašćen pronalas-kom figurica svih rasa južne Azije. Morao bi, međutim, biti još zaprepašćeniji da ih nije našao, jer su narodi iz južne Azije i narod koji je gradio te danas zatrpane gradove došli iz iste zemlje, iz Zemlje-matice. Nije mu, takođe, promakla ni činjenica da je pronašao i jednu ogrlicu od zelenog žada — premda zelenog žada nije bilo u Meksiku. U grobnici kraljice Moo, u Majaksu, Plonžon beše otkrio jedan ukras od zelenog žada nazvan ,,talismanorn kraljice Moo". Imao sam priliku da osmotrim taj ukras, i mogu potvrditi da se ne radi o žadu sa Novog Zelanda, što znači da je zeleni žad mogao u Meksiko stići jedino iz Kine ili Zemlje-matice. U nedostatku drugog objašnjenja, Niven se kao i svi naučnici oslanja na staru, pogrešnu teoriju prema kojoj su prvi Ijudi koji su kročili na tle Amerike došli iz Azije. On nam, tako, kaže da su ,,sva stara meksička plemena potomci mongolske rase". Ne možemo, međutim, ostati na ovome. Duž obala Karipskog mora prvi kolonizatori bili su zas-tupljeni sa više rasa, među kojima je dominirala mongolska. Na Jukatanu i u središtu Srednje Amerike dominirala je, me- đutim, bela rasa. Zvali su se Maje i lako je dokazati da evrop-ska bela rasa, bela rasa iz Male Azije i severne Afrike vode poreklo upravo od njih. Na severu poluostrva Jukatan nala-ze se ostaci koji ukazuju na to da je većina prvih kolonizato-ra bila mongolske rase. Moguće je da su, eventualno, mon-golske horde sa severa izvršile najezdu i osvojile čitav Meksiko, kao i Srednju Ameriku. Muškarce su pri tom ubi-jali, a žene uzimali za robinje, tako da danas, kako kaže Niven, mongolska krv teče venama svih meksičkih Indija-naca. Niven još primećuje da su žuti cvetovi pronađeni u dru-goj grobnici i pri tom tvrdi da je to bio zajednički običaj svih meksičkih rasa. Žuto je oduvek bilo sveta boja. Bila je sveta za većinu starih naroda, a i danas nailazimo na takvo njeno značenje. Kada su pronađeni preistorijski gradovi, zatrpani jedni ispod drugih, arheolozi su, da bi označili redosled po kojem su bile pronalažene, koristili naznake prva, druga i treća civi-lizacija. Ovo ponekad može zavarati laike, jer bi se moglo pretpostaviti da je treća najmlađa, a prva najstarija. Ozna- čene su, međutim, počev od površine. Tako je prva koja je otkrivena — ona koja je najbliža površini — najmlađa civili-zacija, a najdublja je, prirodno, i najstarija. Ponovio bih, ipak, da je izraz ,,dvilizacija" pogrešan, budući da laik može pretpostaviti da je bilo više civilizacija, iako ih je, u stvari, od pn/e pojave čoveka na zemlji bilo samo dve. Mi ćemo ih na-zivati Prva velika civilizacija i Današnja civilizacija. Sve u svemu, zatrpani gradovi pripadaju preistoriji, i preistorijski gradovi pripadaju Prvoj velikoj civilizaciji. Nive-novi zatrpani meksički gradovi i Šlimanova antička Troja pri-meri su preistorijskih gradova, dok su Herkulanum i Pom-peja izuzeci. Mada su i ova dva grada zatrpana, njihova istorija poznata nam je, što znači da ne pripadaju preistoriji. lako je mnogo gradova iz Prve velike civilizacije zatrpano, ostaje mnogo tragova drugih gradova iznad njih: Balbek u Maloj Aziji i stare ruševine Maja sa Jukatana, kao i ostaci gradova u Polineziji. Svi Nivenovi preistorijski gradovi pripadaju Prvoj velikoj dvlizaciji i nalaze se blizu Siudad Meksika, koji je sagrađen tokom naše, Današnje civilizacije. Tokom Prve velike civilizacije, Nivenov grad bio je dva puta obnovljen. Bio bih srećan kada bi čitalac upamtio ovaj podatak, jer ću u nastavku navesti i dokumenta u kojima se tvrdi da je jedan drugi preistorijski grad, na samo nekoliko kilometara udaljenosti, bio ,,dva puta obnovljen". Ovi doku-menti objašnjavaju zbog čega je i kako došlo do razaranja ovog potonjeg grada. Neki od tih dokumenata pominju geološke uzroke; drugi ga samo navode, dok se dva spisa slažu do najsitnijih pojedinosti. Nivenovi preistorijski gradovi nalaze se na istoj visini kao i današnji Siudad Meksiko — koja iznosi 2257 metara — tako da otkriće ovih gradova predstavlja neobičan geološki problem. Dovoljno je pri tom razmotriti sledeće činjenice, da bismo shvatili da veliki deo geoloških priručnika mora doživeti ispravke. 1. Jedan preistorijski grad se nalazi na 2257 metara iznad morske površine. 2. Te ruševine nalaze se na deset metara ispod površine tla. 3. Sloj vulkanskog pepela prekriva grad. 4. Grad se nalazi u ravnici okruženoj planinama. 5. Planine se dižu na nekoliko kilometara od grada. 6. Iznad ruševina ovog grada nalaze se ostaci nekog dru-gog grada. 7. Oba grada prekrivena su stenama, šljunkom i peskom. 8. [znad ovih gradova nalazimo ruševine nekog trećeg grada... 9. ... koji je, opet, prekriven stenama, šljunkom i peskom.

Niven tvrdi da je najdublje zatrpani grad bio prekriven vulkanskim pepelom, ali ne pominje prisustvo lave ni u kak-vom obliku; dakle, dopušteno je tvrditi da vulkanska lava ni-je doprla do najdonjeg grada. Očigledno je da su taj ili ti vul-kani bili sasvim blizu, tako da je pepeo napadao u količini dovoljnoj da bi se zatrpao čitav grad. Međutim, sam taj pepeo nije mogao da izazove takvo uništenje kakvim ga opisuje Niven, tako da moramo tražiti drugi razlog da bismo objasnili razrušene zidove i razvaljene tavanice. Logično je stoga pomisliti na zemljotres, koji je prethodio i pratio vukansku erupciju i zbog kojeg se zemlja tresla i na kraju nestala. Trojanski rukopis, opisujući teluričke potrese iz nedavne prošlosti zemlje, primećuje: ,,Stalno potresani podzemnim ognjevima i zatvoreni, (oni, potresi) u nekoliko su navrata izdizali i spuštali tle". U Codexu Cortesianusu, opet, nalazi-mo: ,,Zemlja je podrhtavala i tresla se kao list na vetru". Zanimljivo je da i Dokument iz Lase navodi istu ovu rečeni-cu. Pogledajmo sada drugi grad zatrpan na četiri do pet me-tara ispod površine. Prekriven je slojem kamenja, šljunka i peska debljine od jednog do jednog i po metra. (J svom izveštaju Niven ipak propušta da nam kaže da li i iznad trećeg grada, prekrivenog vulkanskim pepelom, ta-kođe postoji sloj šljunka i peska. Izvesno je da vulkani ne izbacuju kamenje, šljunak i pesak. Shodno tome, potrebno je obratiti se geologiji, da bismo saznali koji je element sklon formiranju sličnih slojeva. Odgovor je jednostavan i jedan jedini: voda, velike mor-ske plime koje u svom kataklizmičnom pohodu nose i kotr-Ijaju kamenje sve dok se talasi ne razbiju, nakon čega to ka-menje stvara nanose šljunka i peska. Ovaj sloj prekriva prvi i drugi zatrpani grad... Očigledno je da su ga naneli ogrom-ni talasi... okeana. Jer, ove gradove nalazimo na više od dve hiljade metara visine, okružene planinama koje dostižu visi-nu od preko pet hiljada metara iznad morske površine. Ni-jedna kataklizma, nijedna morska plima, nisu mogle da stvore talase takve visine, koji bi mogli da dopru do ove viso-ravni, a još manje bili u stanju da se preliju preko vrhova koji okružuju ravnicu! Imamo, naime, dva aluvijalna sloja, što znači da je plima ovu zemlju zapljusnula dva, a možda i tri puta. Sedimentni slojevi nam nesumnjivo dokazuju da su se džinovski talasi, u dva navrata, možda u razmaku od nekoli-ko milenijuma, obrušili na ovu zemlju, uništavajući sve što im se našlo na putu. Mislim da se tragovi vulkana koji je svojim pepelom pre-krio donji grad danas mogu naći samo srećnim sticajem okolnosti. I sam krater je bez ikakve sumnje bio zatrpan dve-ma kataklizmama. Zamislimo samo koliko je Ijudskih života izgubljeno prili-kom uništenja prvog grada, koji je imao površinu od pet stotina dvadeset kvadratnih kilometara. Izvesno je da je u sa-mom gradu moralo izginuti nekoliko miliona Ijudi, ne računajući one koje je smrt zadesila u okolnim naseljima i u sellma. o najvećoj katastrofi u istoriji sveta nema nikakvih podataka, i mi o njoj ne znamo ništa. Kataklizmični talasi koji su se obrušili na gradove Jedan i Dva krenuli su poizdaije od njih, jer kad su do njih stigli već su bili izgubili mnogo od svoje siline. To nam dokazuju mala veličina kamenja i prisustvo peska u sloju koji ih prekri-va. Dakle, ove naslage sitnog kamenja dokazuju da je u vre-me ovog plimskog talasa zemlja bila na samo nekoliko me- tara iznad nivoa mora. U vreme kada su ovi gradovi bili u punom cvatu, nisu postojale planine i planinski venci između Meksika i dva oke-ana, a visoravan na kojoj se danas nalazi glavni grad Mek-sika nije se nalazila na svojoj današnjoj visini od preko dve hiljade metara. Vrlo je verovatno, da je u to vreme čitav Meksiko bio rav-nica čije je najviše uzvišenje dostizalo visinu od jedva pedesetak metara. Ukoliko današnje planine i jesu postojale u doba ovih gradova, i ukoliko se čitava meksička dolina nalazila na da-našnjoj svojoj visini, bilo bi nemoguće da plimski talasi ili džinovski valovi dopru do njih — a još bi manje bilo moguće da su imali dovoljno snage da dovuku sav onaj nanos kojim ih je prekrio. Budući da su stari meksički gradovi postojali pre izdiza-nja planina, očigledno je da prethode pleistocenu i da pri-padaju tercijarnom dobu. Ukoliko je poslednji, najbliži povr- šini, bio sazdan i uništen pre početka pleistocena — razume se, ukoliko su geološki proračuni tačni, u šta iskreno sum-njam — mora biti da je nastao pre više od dve stotine hilja-da godina. Istovremeno, ukoliko je gornji grad star preko dve stotine hiljada godina, koliko li su tek stari srednji i naj-dublje zatrpani grad? Po mom mišljenju, ova tri grada pripa-daju tercijarnom dobu i smatram da je najdonji star najma-nje pedeset hiljada godina. Uglavnoi ti je prihvaćeno da su evropski praljudi, hajdel-berški čovek neandertalac, čovek iz Piltdauna, i tako dalje, živeli na početku pleistocena — što znači posle postojanja Nivenovog gornjeg grada. Na taj način nam ova otkrića po-kazuju da je čovek živeo u Americi i da je bio potpuno civili-zovan desetak milenijuma pre pojave evropskih antropopite-ka — dokazujući istovremeno da se radilo o pojedinačnim grupama, a ne o tipovima. Šta se dogodilo između te drevne i ove naše civilizadje, da su nam ostali samo sitni tragovi te velike prošlosti? U prethodnim poglavljima već sam odgovorio na ovo pitanje. Nivenova otkrića samo potvrđuju moju tezu.

Drugo ueliko Nivenouo otkriće. U jednoj seoskoj oblasti, na otprilike sedam ili osam kilometara severozapadno od Siudad Meksika, Niven je došao do otkrića koje je, na izves- tan način, značajnije i od onog o kome sam upravo govorio; među predmetima koje je iskopao bilo je preko dve i po hi-Ijade kamenih pločica starih više od dvanaest hiljada godi-na. U toj naprosto neverovatnpj zbirci našao sam više ploči-ca koje su sa aluzijama na zemlju Mu. Evo ih nekoliko u prevodu: Br. 4. Crtež' oltara. Ovaj crtež se nalazi na kamenu nešto višem od dva, širokom jedan i po i debljine oko pola metra; kamen je težak više od jedne tone. Niven tvrdi da je bio deo nekog oltara. Natpisi na njemu predstavljaju posvetu Četiri-ma Svetim Silama. Radi se o pravom remek-delu veštine predstavljanja sim-bolima, budući da su njegovi tvorci uspeli da skoro svakoj 11-niji daju dvostruko značenje. Nije ga uopšte teško pročitati. Da bih olakšao razumevanje, dešifrovaću ga pre nego što ga prevedem. Kruna. Krunaje sastavljena od četiri numerisane kocke: 1, 2, 3 i 4. Ivice krune leže na obrednom slovu H, označe-nom sa A i B. Kruna je crvena. H je azbučni simbol Četiriju Svetih Sila. Broj četiri je numerički simbol Četiriju Svetih Sila. Shodno tome, kruna simbolizuje Cetiri Svete Sile, odnos-no Četiri Prvobitne Sile koje potiču od Tvorca. C. Peri'anica. Radi se o ukrasu postavljenom na kruni, i sastavljenom od sedam pera ili žutih zrakova. Žuta pera bila su svojstvena kraljevskom rodu, tako da boja perjanice uka- zuje na činjenicu da je pripadala nekom kralju. D. Telo. Telo čini pravougaonik koji predstavlja obredno slovo M, azbučni simbol Mua: na taj je način ovo telo, obo-jeno žutom bojom, telo Mua. E. Glaua. Iznad pravougaonika nalazi se stilizovana glava — glava Ra Mua, Kralja- Sveštenika Mua. Niven ju je otkrio na hasiendi Leon, i konture lica u potpu-nom su skladu sa konturom kamena.

PLOČ/CA BR. 684

U pitanju je pravo malo čudo. Simboli na pločici simboli su sa Mua, Zemlje-matice, i znače: ,,Mu, Zemlja-matica, Zemlje na Zapadu". Tekst je sastavljen isključivo od znakova Naga; nema ni jednog znaka Ujgura (ili severa).U pitanju su isti oni znaci koje nalazimo u svetim spisima sa Mua. Evo kako se ova pločica dešifruje:

1. Nos i dva oka, dua slova M 2. Jedno od dva oka, pravougaonik kojije u stvari obred-no slovo M u azbuci Mua. 3. (Jsta sastavljena od dva pravougaonika, od dva slova M jedno unutar drugog. Ovako nacrtan ovaj simbol ima dvostruko značenje. Jedno M simboliše Mu, a drugo Majku.

4. Brada je u obliku kocke, prvog simbola zemlje koji predstavlja ili čitav svet ili neki kontinent ili neku određenu zemlju. Dva oka i usta uobličena su od tri M. Broj tri je numerički simbol Mua, i može biti upotrebljen kao pridev, da bi se na-glasila činjenica da svako od tri slova M izražava ime Mua ili da predstavlja Zemlje na Zapadu, pri čemu je broj tri nume-rički simbol obeju zemalja. Prema tome, simboli na ovoj slici kazuju nam sledeće: ,,Mu, Zemlja-matica. Mu, Zemlje na Zapadu". Pločicabr. 1055 Sl. 1: Ovo je ujgurski, ili nordijski, simbol za sunce Ra, koji predstavlja Tvorca, Božanstvo. Sl. 2: Figura sa tri šiljka, jedan od glavnih simbola Mua — njegov numerički simbol. Sl. 3: Videti petu figuru. Sl. 4: Jezik, simbol reči. Budući da jezik izlazi iz Ra, sled-stveno tome označava da je u pitanju reč Božanstva. Sl. 5: Još jedan jezik, koji je, međutim, istovremeno ve-zan i za Ra i za Mu, što znači da Tvorac, Božanstvo, govori preko Mua. Preuod: Tvorac se obraća posredstvom Mua. Pločicabr. 1780 81. 1: U pitanju je kosa nekog prvosveštenika, ukrašena sa tri pera, numeričkim simbolom Mua. Pero je, povrh sve-ga, i simbol istine. 81. 2: Budući da je ukras sačinjen od tri pera, samim tim ima složeno značenje. Samo su kralj i prvosveštenik imali pravo da nose tri pera. U zemlji Mu kralj je istovremeno bio i prvosveštenik, tako da se u ovom slučaju radi o liku Ra Mua, kralja-prvosveštenika. Sl. 3: Usta prvosveštenika. Sl. 4: Linija koja povezuje usta sa levim okom. Sl. 5: Levo oko nalazi se unutar velikog kruga koji pred-stavlja sunce, simbol Tvorca, Svemoćnog. Budući da je oko povezano sa ustima, Tvorac govori preko Ra Mua. Sl. 6: Mali krug oko desnog oka simbolizuje Mesec, noć.

Pločica br. 1780 ključ Preuod. 1 danju i noću oči Tvorca vide i najmanje stvari, a Istinu govori preko Ra Mua. Pločica br. 5J Sl. 1: Na kosi se nalazi jedno slovo Tau, simbol vaskr-snuća i izronjavanja, pomaljanja. Sl. 2: Poprečna linija slova Tau tvori obredno slovo M, azbučni simbol Mua. Sl. 3: Linije se spuštaju sa svake strane kose, ima ih po •ri, što je numerički simbol Mua. Sl. 4: Oči su zatvorene, slepe. Budući da se radi o Ijud-skom liku, to treba da znači da Ijudske oči još nisu ugledale zemlju. Čovek se još uvek nije pojavio.

njavaju da se zemlja izdigla iznad vode zahvaljujući tim gaso-vima. Ovaj hijeroglif pojavljuje se sa istim značenjem i u Sve-tim Spisima Mua. Sl. 6: S obe strane lika nalazi se simbol Naga, koji pred-stavlja Tvorca, što znači da je na Njegovu zapovest zemlja izronila iz vode. Sl. 7: Kocka i grb sa linijama, simbolizujući Četiri Velike Prvobitne Sile. Preuod. Na zapovest Velikog Tvorca, Bezimenog, čiji je simbol Ra Sunce, Četiri Svete Sile, kao proizvod njegovih že-Ija i namera, raspirile su ognjeve u dubinama da bi podigle dno okeana sve dok ne izroni iz vode i omogućile čoveku, koji će tek biti stvoren, da živi na tako stvorenoj zemlji. Zemlja se potom izdigla i čovek bio stvoren; ime zemlje bilo je Mu.

Pločicabr. 1 Na ovoj pločici vidi se plan nekog hrama. Nađena je u San Migelu Amantli, u neposrednoj blizini Santjaga Ahuico-ktla, gde je otkriven i ranije opisan kamen oltara. Blizina ova dva otkrića izgleda da ukazuje na to da je ovaj plan zapravo plan hrama u kome se nalazio oltar. Ovakav zaključak utoli-ko je verovatniji, ukoliko imamo u vidu da je hram bio pos-većen Cetirima Svetim Silama. Ipak, to nije baš sasvim si-gurno, budući da u Nivenovoj zbirci postoji više planova hramova posvećenih Svetim Silama.

Prvi deo Na ovom kamenu nalaze se dva natpisa i veoma je neo-bičan. Sa arheološkog stanovišta veoma je redak: postoje na njemu tri dela, koji omogućuju dešifrovanje. Svaki od tih delova nezavisan je jedan od dmgog. 12. MESTO JOKATANA MEĐU DREVNIM CIVILIZACUAMA

Napuštajući Nivenove trezore, odvešću vas sada u mek-sičku oblast Jukatan. Ovo poluostrvo nalazi se u jugoistoč-nom delu Meksika. Na severnom delu poluostrva nalazi se Meksički zaliv, a na istoku i jugoistoku izlazi na Karipsko mo-re. Jukatan obiluje ostacima drevnih civilizacija, koje su, međutim, nastale i postojale posle zatrpanih Nivenovih gra-dova. Srednja Amerika predstavljala je jednu od prvih kolo-nija Zemlje-matice, koja je kasnije postala carstvo i dobila Ime Majaks. Kao vodič neka vam posluži činjenica da su sve građevi-ne u kojima se nalaze skulpture pernate zmije (Kukul Kan) stare petnaest, pa i više hiljada godina. Dinastija Kan se završava sa kraljicom Moo, koja je živela u prvom veku egi-patske istorije. Prof. Plonžon i njegova supruga bili su prvi arheolozi koji su se zainteresovali za zatrpane ruševine Jukatana i potom objavili dela u kojima pružaju mnoštvo zanimljivih pojedino-sti o svojim otkrićima. Ipak, njihovo delo ostalo je nedovr-šeno. Pre svoje smrti, prof. Plonžon mi je poverio svoje be-leške, tako da je ovo što pričam o Jukatanu rezultat dvanaestogodišnjeg Plonžonovog rada, potvrđen i mojim ličnim istraživanjima. Moje prve beleške o ostacima na Jukatanu odnose se na neka od Plonžonovih otkrića. Hram Svetih Tajni U Uksmalu postoji stari hram Maja koga je Plonžon naz-vao hramom Svetih Tajni. Natpisi na zidovima i obilje svetih simbola pripadaju pre-istoriji. Tamošnje skulpture uspostavljaju tesnu vezu između pojave prvih Ijudi i početaka Vavilona i Egipta. Ova građevina, obeležje Zemalja na Zapadu, sastavljena je od tri dela. Vrata glavne dvorane, svetilišta nad svetilišti-ma, okrenuta su prema zapadu, u pravcu mesta na kome se nekada nalazila Zemlja-matica, baš kao što su u Angkoru statue i simboličke životinje okrenute prema istoku, prema iščezlom kontinentu. Malo stepenište vodi iz središnje dvorane do terase koja se nalazi iznad ovog svetilišta. Vrata dveju drugih dvorana ta-kođe gledaju na istok. Najznačajniji simbol otkriven u hramu Svetih Tajni pred-stavlja jedan kosmogonijski dijagram Mua (poglavlje IX, strana 121) — dijagram prve čovekove religije. Ovaj hramje star više od jedanaest i po hiljada godina (što će biti potvr-đeno daljim izlaganjem). Plutarh navodi da egipatski sveštenici behu rekli Solonu da su veze sa Zemljama na Zapadu bile u prekidu devet hi-Ijada godina, odmah po potonuću Atlantide; puteve je Atlantski okean učinio neprohodnim, zbog algi i naslaga mulja, kao i usled uništenja zemlje s one druge strane katak- lizmičnim zemljotresima. Solon je posetio Egipat 600. godine pre Hrista. Atlantida je tada bila potopljena već devet hiljada godina. Na taj na-čin, ukoliko saberemo dve hiljade godina naše ere i šest sto-tina godina do Solonovog doba, i tome dodamo devet hilja-da godina, dobijamo razdoblje od oko jedanaest hiljada i šest stotina godina. Ostale dokaze o ovoj rušilačkoj kataklizmi pružaju nam dela španskog istoričara, prof. Agilara: ,,(J jednoj knjizi koju sam našao kod idolopoklonika postojala je priča o nekoj poplavi kojoj su dali ime Unujsit (potop). Ovo je kasnije potvrđeno i sedimentnim slojevima u temeljima ovih starih građevina. Koliko je vremena hram Svetih Tajni postojao pre datu-ma koji sam ja naveo, niko ne može da kaže; međutim, smatram da se radi o kratkom vremenskom razdoblju, bu-dući da hram podseća na nestanak Zemalja na Zapadu koje su potopljene neko vreme pre Atlantide. Plonžon beše na-šao i jedan natpis na zidovima hrama, koji kaže:,,0va gra-đevina predstavlja spomenik koji podseća na uništenje Mua, Zemalja na Zapadu, odakle su došle naše svete tajne..." Budući da se radi o spomeniku, znamenju Zemalja na Zapadu, očigledno je da je ovaj hram bio podignut posle iščeznuća Mua. Plonžon je takođe našao i jedan natpis na jednom od de-lova hrama koji kaže: ,,Uksmal su tri puta uništavali zemljo-tresi i tri puta je bio ponovo izgrađivan". Prosvećeniji domoroci i danas ga nazivaju ,,tri puta građenim gradom". Nivenovi zatrpani gradovi nalaze se srazmerno blizu Uksmala, tako da je vrlo verovatno da su kataklizme koje su ih uništile iste one koje su zadesile i Oksmal. Neki od naših naučnika, koji su nakratko boravili u Čičen Ici, vratili su se sa tvrdnjom da su te ruševine tamo stare hi-Ijadu pet stotina godina. Nisu bili u pravu; te građevine bile su sagrađene pre jedanaest i po hiljada godina, a neke i ra-nije, kao na primer dinastija Ppeu, koja je prethodila dinas-tiji Kan. Biskup Landa, koji je bio pratilac Kortesa u XVI veku, pisao je o starosti ruševina Maja sa Jukatana. U njegovom delu, izvešavaju o stvarima, napisanom pre četiri stotine godina, na strani 328. može se pročitati: Stare građevine Maja u vreme dolaska Spanaca već su bile gomila ruševina, predmet straha i štovanja Indijanaca. Oni se ne sećaju onih koji su ih sagradili. ,,Sveštenici Maja pisali su knjige o svojim naukama, a znanje su prenosili na one koje su smatrali dostojnim da postanu prosvećeni. nimali su knjige u kojima je bila zapisana čitava istorija njihovog naroda, kao i istorija naroda sa kojima su imali pri-jateljske odnose ili bili sa njima u ratu. ,,U tim knjigama nalaze se priče o raznim ratovima, pop-lavama, epidemijama, kugama, gladovanjima i o svim dru-gim važnijim događajima". Landa je spalio na hiljade tih knjiga, kao i dvadeset se-dam velikih rukopisa na pergamentu. Uništio je i pet hiljada statua i blizu dve stotine pehara. U svojoj istoriji Jukatana, Knjiga IV, Poglavlje III, strana 177, Kogoljudo piše: ,,0 svim narodima koji su se naselili u kraljevstvu Jukatana, ili o njihovoj prošlosti, uspeo sam da dobijem samo ove podatke: ,,Španske hronike ne pružaju nam pravu sliku o običaji-ma graditelja velikih antičkih građevina, koje su za njih bile predmet štovanja, kao što su to i danas za savremene putni-ke. ,,Na sva pitanja Spanaca ko su bili ti graditelji, Indijanci su odgovarali: ,,Ne znamo". Ne zna se ko su bili ti graditelji, a ni indijand nemaju nikakvo predanje o ovoj temi". Lizana u svojoj /storiji naše Gospe iz lcamala (Poglavlje II) piše: ,,Kada su Španci stigli u ovu zemlju, mada su neki spomenici izgledali novi, kao da behu sagrađeni pre jedva dvadesetak godina, Indijanci nisu živeli u njima, ali su im služili kao hramovi i svetilišta u kojima su ponekad prinosili Ijudske žrtve — muškarce, žene i decu; spomenici su bili sagrađeni u najdavnija vremena". Plonžon, opet, kaže: ,,0ve građevine nije sagradila da-našnja rasa, niti njeni preci. Među simbolima uklesanim na kljovama mastodonata, simbolima koji su ukrašavali fasade svih javnih i religioznih zdanja, ponekad nalazimo i znakove koji znače Čaak ili grom". Velike građevine Maja nisu se srušile pod teretom staro-sti, niti je za njihovo razaranje odgovoran čovek. Do njiho-vog uništenja beše došlo zbog vulkanskih potresa i nadira-nja ogromnih količina vode. Neki stari egipatski papirusi, kao i grčki filosofi Platon i Plutarh, govore o ovim kataklizmama (Plutarhov Solonou žiuot). Posle ovih kataklizmi, koje su uništile sve građevine na Jukatanu i u Srednjoj Americi i pomorile svekoliko stanov-ništvo, zemlja je dugo vremena bila nenastanjiva. Međutim, čim je ponovo postala pristupačna i pogodna za život, su-sedni narodi izvršili su najezdu i prisvojili je. Bile su to mrke rase, koje su govorile jezik Maja. Te mrke ili crvene rase nisu imale nikakve veze sa Majama — belom rasom. Mada su govorili isti jezik, bili su potpuno drugačiji i sigurno je da su došli iz velike udaljenosti. Bili su to novi kolonizatori, što objašnjava činjenicu da nisu imali nikakva predanja u vreme kada su Španci izvršili osvajanje Meksika. Te novopridošlice nisu bili ni Nauhatli ni Asteci. Nauhatli su došli sa juga i osvojili zemlju. Asteci su tako-đe došli sa juga i isto tako podvrgli zemlju svojoj vlasti. Mrke rase Jukatana i Srednje Amerike koje danas ima-mo pred sobom, potomci su tih različitih naroda, mešavina triju, većinom mongolskih plemena. Glavne građevine Čičen lce još uvek stoje uspravne, prem-da su u ruševinama; bile su sagrađene u vreme dinastija Ppeu i Kan. Građevine dinastije Ppeu lako su prepoznatljive po totemu Ppeu koji ih ukrašava — po slonu ili glavi slona. Na svim građevinama podignutim u vreme dinastije Kan, posvuda se, kao simbol dinastije, može naći izgravirana per-nata zmija; u Čičen lci, tako, postoji bezbroj pernatih zmija: u vreme ratova i ceremonija na kraljevskim barjacima uvek se vio i simbol pernate zmije. Ovde, na primer, imamo pred sobom crtež princa Koha, najmlađeg sina poslednjeg kralja Kana, kako se bori zajedno sa pernatom zmijom, koja se na-lazi pored njega i koja ga štiti. Radi se o jednoj od fresaka u pogrebnoj odaji, u Cičen Ici. U ovoj je prostoriji, inače, bio prikazan život princa Koha, od trenutka njegovog rođenja do smrti.

PrincKoh u borbi u sadefstuu i pod zaštitom pemate zmije (freska iz njegove pogrebne odaje, na Jukatanu)

Ovde, na Jukatanu, nailazimo na jedan običaj koji je Niven zapazio i u najdubljim zatrpanim gradovima: fresku koja prikazuje život jednog (kraljevskog) Ijudskog bića. Kada god, dakle, naiđemo na skulpturu ili crtež pernate zmije, možemo biti sigurni da dotična građevina ima neke veze sa kraljevskom porodicom Kan. Bila je to poslednja di-nastija monarha Maja iz Majaksa, i kraljica Moo bila je njen poslednji prestavnik. Ona je, kako se tvrdi u Trojanskom ru-kopisu, bila ta koja je posetila koloniju Maja na Nilu, u Egiptu, u prvom veku njenog postojanja, pre šesnaest hilja-da godina. Današnji Indijanci na Jukatanu nisu čiste krvi. Preživele iz velike kataklizme, koja je uništila zemlju i desetkovala Maje, porobili su Mongoli. Muškarci su bili pobijeni, žene uzete u roblje, i iz prinudnih brakova nastala je rasa mešane krvi. I tako, posle kataklizme dolazi do ponovnog naseljavanja zemlje od strane naroda koji nisu ništa znali o veličanstve-nim građevinama i njihovim graditeljima. Ovo potvrđuje i biskup Landa, pratilac Kortesa, koji se, stigavši na Jukatan, raspitivao kod Indijanaca ko je sagradio ta zdanja; i uvek je dobijao odgovor: ,,Tolteci". Toltekje reč izjezika Maja i znači graditelj. Prema tome, odgovor je bio ,,Graditelji". Me-đutim, kako navodi Landa, ti Indijanci nisu znali ko su bili ti graditelji... Važno je, međutim, zapaziti da se reč Toltek ne vezuje ni za jednu rasu, već da jednostavno znači ,,graditelj". U Meksiku, jedno staro predanje Asteka govori ,,da su prvi stanovnici Meksika bili belci", i odmah potom se doda-je da je tu ,,belu rasu porobila jedna tamnoputa rasa, koja je belce oterala sa zemlje. Beli narod se, međutim, spasao i na brodovima pobegao prema nekoj zemlji na istoku, prema izlazećem suncu, i tamo se nastanio". Jedno proročanstvo, međutim, prati ovo predanje: ,,U buduća vremena, ova bela rasa će se vratiti i ponovo osvo-jiti zemlju". Rajderu Hagardu sigumo je ovo predanje bilo poznato, pošto u svom delu Mon.tezu.mina kći piše: ,,Kecal, ili, tačnije, Ke-calkoatl, bilo je božanstvo o kome legenda kaže da je Indi-jance iz Anahuaka naučilo svim korisnim veština-ma, vlada-vini i politici. To božanstvo imalo je belu kožu i svetlu kosu. Na kraju je, međutim, napustilo obale Anahuaka i na brodu od zmijske kože otišlo u mitsku zemlju Hapalan". Gvatemalsko predanje o ovoj beloj rasi — prvim stanov-nicima Amerike — bez sumnje je najjasnije, budući da se glavni grad Kecal nalazio upravo u Gvatemali. Evo tog pre-danja: ,,Kada je mrka rasa porobila kralja Kecalkoatla, zajedno sa belom rasom, ovaj je odbio da ostane, govoreći da ne bi mogao da živi u ropstvu. Potom je sa svima onima koji su mogli da se ukrcaju na njegove brodove otplovio prema jed-noj udaljenoj zemlji u pravcu izlazećeg sunca. Sa svojim na- rodom je stigao u tu zemlju i u njoj se nastanio. Razvili su se i zatim postali silan narod. ,,Međutim, tokom velike bitke mnogi su pobegli u šume, i o njima se nikada ništa nije čulo. Drugi su bili zarobljeni i prodati kao roblje". Kecal je danas naziv za nacionalnu pticu Gvatemale. Ime joj je dato u znak sećanja na poslednjeg belog kralja, Kecal-koatla. Ova je ptica izabrana zato što, baš kao i sam kralj, ne podnosi da živi u ropstvu. Popol Vuh, čuvena sveta knjiga naroda Kiče, napisana je u Gvatemali. Astečko predanje koje govori o ovoj beloj rasi, kao i sva astečka predanja, veoma je zbrkano, puno mitova i izmiš-Ijotina. Navešću samo neka... Rekoh da se radi o izmišljoti-nama, budući da se ne pojavljuju u drugim predanjima. Ipak, sva ona se, bez izuzetka, međusobno dopunjuju i slažu u najvažnijim tačkama. Asteci su dolinu Meksika počeli da osvajaju oko 1090. godine, ali su se konačno u njoj nastanili 1216. godine. U početku, Asteci su bili deo carstva Majaksa, a Kukul Kan, pernata zmija, bio je njihov simbol Božanstva, kao i kod naroda Kiče, njihovih suseda, Tačan datum vladavine Kecala je nepoznat, budući da ga je zarobila ova mrka rasa, koju bez razloga nazivamo Majama. Sve, dakle, navodi na zaključak da se ovo dogodi-lo pre trideset četiri hiljade godina. Ima nekih nagoveštaja da je pripadao nekoj od dvanaest dinastija. Bilo ko da je bio, moja teza je potvrđena, jer sve ukazuje na to da je Kecal ži-veo pre više od šesnaest hiljada godina. Do prve promene u predanjima Asteka došlo je u njiho-voj zemlji na jugu, pre osvajanja doline Meksika. Napustili su simbol koji je za njih predstavljao Božanstvo i prihvatili za boga velikog belog kralja Kecala. Izmislili su mu i jednog si- na, koga su nazvali Teskat. Priča se da je spomenuti Teskat pobegao sa svojim ocem. Bilo je stoga neophodno izmisliti proročanstvo, a ono je bilo sledeće: ,,Teskatov duh će se vratiti u telu belog čo-veka i u pratnji mnogo vojnika. Vratiće se da ponovo osvoji zemlju, ubijajući muškarce i žene pretvarajući u roblje". Ovo je sveštenicima služilo da terorišu narod, od samog kralja pa sve do poslednjeg seljaka. Vršena su brojna žrtvovanja, to-bože da bi se umirio Teskat; i to je predstavljalo početak žrtvovanja Ijudi. Sveštenici su tada imali apsolutnu moć. Narod je živeo u strahu, jer se svako mogao naći na krva- vonn kamenu žrtvenika. U vreme kada je Kortes stigao u Meksiko, ukoliko se može verovati španskim autorima, godišnje je žrtvovano između trideset i četrdeset hiljada Ijudi. Ova iskra divljaštva beše zahvatila čitav svet — Egipat, Indiju, Fenikiju, i tako dalje. Naši su arheolozi, kako izgleda, našli jedan dokument Asteka iz perioda od hiljadu stote do hiljadu dvestote godine (razdoblje u kojem je Kecal važio kao bog kod Asteka) i bez-razložno zaključili da je Kecal živeo pre jedva nekoliko vekova. Ime Kecal srećemo u čitavoj prošlosti Meksika i Srednje Amerike, kao i u jugozapadnim državama SAD (Arizoni i No-vom Meksiku), gde su Pueblo Indijanci u svojim ritualima i ceremonijama koristili bradatu ili pernatu zmiju i zvali je Ke- calkoatl. Kada se uporede stara predanja, proizilazi da je u vrlo stara vremena neka bela rasa vladala Meksikom i Srednjom Amerikom; da je tu stvorila kraljevstvo i da se njen poslednji kralj zvao Kecal. Današnji Pueblo Indijanci, međutim, nisu u stanju da objasne prisustvo Kecalkoatla u njihovim religioznim obre-dima. Svako o tome ima različito mišljenje. Glavni razlog je zaboravljen, i ostalo je samo predanje. Carstvo Majaksa činilo je najmanje sedam različitih naro-da, koji svi behu došli iz Zemlje-matice i govorili jezik Maja. Svi kraljevi i kraljice Majaksa iz dvanaest dinastija bili su bele rase. Poslednji narodi bele rase bili su preteče Latina. Pred današnjih belih Polinežana, belih Maja sa Jukatana i čitave bele rase su jedni isti.

13. GEOLOŠKA ISTORIJA MUA

Sada bi bilo zanimljivo proučiti geolosku istoriju Mua i ustanoviti naučni uzrok njegovog uništenja. Već sam objasnio da se u podzemnim slojevima ovog prostranog kontinenta nalazio vulkanski gas. Izgleda da je granit (primarna stena u formiranju zemljine kore) imao dosta rupa punih eksplozivnog vulkanskog gasa. Kada su te rupe ispustile gas, ,,tavanica" se srušila i kontinent je bio potopljen. Moja vlastita istraživanja uverila su me u to da je do ka-taklizme koja je zadesila ovu prvu civilizaciju došlo zbog pražnjenja čitavog niza izolovanih rupa koje su držale zemlju na površini i koje su međusobno verovatno bile povezane pukotinama. Da bi čitalac jasno razumeo šta hoću da kažem kada go-vorim o gornjim, srednjim i donjim komorama, kao i o izolo-vanim rupama, prilažem, uz objašnjenje, crtež grupa zas-vođenih komora sa gasom. Komore i rupe namemo sam postavio na veću visinu, da bi crtež bio jasniji. Ovde prikazujem gornji i deo drugog niza slojeva; svaki sloj prikazuje grupe rupa ili komora na različitim dubi-nama. Crtežomje, manje ili više, prikazano ono štoje posto-jalo ispod površine Mua, pre nego što je ovaj nesrećni konti-nent zauvek nestao u vodama Pacifika. Gornji niz grupa bio je dubok oko trideset milja, drugi ili srednji između petnaest i trideset milja, dokje donji, ili najdublji niz grupa dopirao na tridesetak milja od središta zemlje. Gomja grupa podeljena je na tri sloja (0, X i W). Sve komore ovog dela su izolovane, to jest nisu povezane sa do-njim rupama, kao ni sa središtem zemlje odakle bi mogle dobiti dodatne količine gasa usled kojeg bi došl enormnog povećanja pritiska i eksplozije. Budući da su tak-ve kakve su, nikakav drugi gas nije u njih mogao da prodre, i ukoliko bi ostale u takvom stanju nikada se ne bi ni pome-rile. Deo označen sa X proteže se između pet i deset milja ispod površine tla. To su ,,žive" komore, odnosno one koje redovno dobijaju sveži gas iz dela W, koji preko pukotina prelazi iz jedne komore u drugu. Da bi učinili da dodatni gas prodre u izolovane rupe u delu označenom sa 0, vulkanski potresi najpre su morali da stvore pukotine ili naprsline počev od grupe X do grupe 01 i od grupe 01 do grupe 02. Gasovi koji dolaze iz komora iz dela W, koje su povezane sa središtem zemlje, najpre su morali da prođu kroz komore X i da izazovu silno povećanje pritiska. Da bi to bilo moguće, bilo bi neophodno da se izdignu ,,tavanice" ovih komora, ka-ko bi se napravilo mesto za nove količine gasa. Izdizanjem ,,tavanica" naprslo bi i raspuklo se kamenje, stvarajući napukline preko kojih bi gas mogao da prelazi iz komora X u komore 01. Vremenom bi u komori 01 došlo do toliko snažnog pritiska da bi se ,,tavanice" izdigle, nakon če-ga bi i ,,tavanice" komora iz grupe 02 takođe morale da se izdignu, kako bi načinili mesta prilivu novog gasa. 1 oni bi pod pritiskom gasa napukli i rasprsli se, i taj proces trajao bi sve dok sam gas više ne bi mogao da drži ,,tavanicu". Kakav bi, onda, bio ishod? ,,Tavanice" bi se konačno raspukle, i gasovi bi se pretvorili u ogroman plamen, koji bi zahvatio či-tavu zemlju u trenutku njenog potonuća. Obližnja voda sru-čila bi se u tako načinjen bezdan, i zemlja bi bila potopljena. Prilikom nastajanja glavnih pojaseva gasa koji danas prolazi ispod Pacifika, komore 10, na slici B, našle su se pod silnim pritiskom, što je izazvalo stvaranje pukotina u ,,tavani-cama". Gas je potom prodro u komore 01, gde se dogodi-la ista stvar i odakle su gasovi prešli u komore 02. ,,Tavanice" tih komora su napukle, gasovi su istekli, zem-Ija se sručila na pod tih komora, u njih su prodrle vode iz Pacifika i Mu je bio potopljen. Ubeđen sam da su se komore koje su držale Mu nalazile u neposrednoj blizini površine. Svoje mišljenje zasnivam imajući u vidu dubine Pacifika, Trojanski rukopis, Codex Cortesianus i Dokument iz Lase. Nijedan od ovih spisa ne govori o naglom izdizanju tla pre potonuća u Pacifik. Me-đutim, u njima se može pročitati i ,,da je zemlja bila išču-pana i razderana", da je ,,treperila kao lišće na vetru, po-dižući se i ponovo padajući kao talasi okeana", i da je ,,tokom jedne jedine noći bila potopljena". Sve ovo ukazuje na to da nije došlo do prevelikog izdi-zanja tla, što bi bio slučaj da su se komore- nosači nalazile duboko u utrobi zemlje. Budući da spisi kazuju da je Mu bio ,,dva puta izdignut i dva puta iščupan iz svojih temelja", mo-že se zaključiti da se jedan drugi niz komora nalazio odmah ispod komora koje su držale kontinent — baš kao što se vidi na delovima obeleženim sa 01 i 02. Do prvog izdizanja tla došlo je kada je gas prodro iz 01 u 10, a do drugog kada je gas iz 01 prešao u 02. Na ovaj način su, u pradavna vremena, bile potopljene mnoge zemlje i kontinenti. Takve primere imamo u pret-kambrijskom dobu, u paleozoiku, i u mezozoiku sve do pleistocena, do praskozorja našeg istorijskog vremena. Sigurno je da su komore koje su držale Mu, tokom stva-ranja velikog pacifičkog gasnog pojasa bile izdeljene na više ogranaka. Prisustvo nekih geoloških fenomena dozvoljava mi da zaključim da se radi o nizu. komora koje su držale Mu, a ne samo o jednoj jedinoj prostranoj komori, kao što je bio slučaj s Atlantidom. Evo na kojim dokazima zasnivam svoju tezu: 1..Razlike u dubini Pacifičkog okeana između raznih arhi-pelaga pokazuju da je za svaku dubinu postojala jedna različita komora, ili komora ispod neke druge, koje su po-tom bile uklonjene. Da je postojala samo jedna komora, dno okeana bi bilo potpuno ravno. 2. Neka ostrva, koja su bila deo kontinenta, ostala su ne-taknuta. Da je postojala samo jedna komora, i ova bi ostrva bila potopljena zajedno sa čitavim kontinentom. 3. Ova ostrva nalaze se iznad pukotina između komora, a ne iznad samih komora. Kako ih nije držala samo jedna komora, ona nisu potonula. 4. Ova ostrva, sa svojim vulkanskim ,,temeljom", do-kazuju da su komore bile međusobno povezane. Gas je pre-lazio iz jednih šupljina u druge, koje su se nalazile ispod njih. To je, posve prirodno, uticalo na profil nastalih ostrva; sva su ona planinska i iscepkana. Moja zapažanja kao polaznu tačku imaju i istraživanja i ispitivanja vulkanskih potresa do kojih je tokom poslednjih godina došlo na Pacifiku. Karakter ostrva i njihova svojstva takođe su pri tom bili uzeti u razmatranje. U svakom slučaju, čini se da ovde imamo dva glavna pojasa, sa brojnim ograncima. Proučio sam zatim i mnoge ugašene vulkane na polinežanskim ostrvima. Nigde na svetu ne mogu se naći tragovi erupcija vulkana koje bi se mogle porediti sa erupci-jama na Pacifiku. Ti ogromni razjapljeni krateri svedoče o snazi sila sabijenih u središtu zemlje, koje su bile naglo oslo-bođene i potom izbile na površinu sa rušiteljskom žestinom kakvoj nema ravne u istoriji zemlje. Kilauea je ugašeni vul-kan na jednom od Havajskih ostrva, čiji krater ima prečnik od skoro pet kilometara. Zamislite takvo grotlo, kako odjed-nom počinje da bljuje vatru, dim i lavu! Vatrena reka preč-nika pet kilometara! Do koje visine bi se popeo taj gejzir? Sigurno na više od hiljadu metara, ukoliko se ima u vidu neverovatna pokretačka sila koja ga je izbacila. Ma koliko nam ona delovala stravično, pored Kilauee ve-rovatno je bilo i drugih, još većih. Ovo se čini gotovo izves-nim, posebno ukoliko se uzmu u obzir veličina komore koja se oslobodila gasa, silina superkompresije i težina zemlje koja je tu pala i koja je bila potopljena. Ukoliko sve ovo uzmemo u obzir, ne može nas čuditi veličina mrtvih kratera u Polineziji. Ono što, međutim, naj-više iznenađuje jeste da su ti krateri uopšte opstali. Bu-dući da su tako snažne podzemne sile bile najednom oslo-bođene, možemo se zapitati kako to da sama Zemlja nije eksplodirala u hiljade delova, umesto da bude samo izro-vašena vulkanima. Kada je glavna severna podela velikog gasnog pojasa u Pacifiku bila okončana, stvoren je sigurnosni ventil da bi se mogle oslobađati buduće akumulacije novog gasa. Novi krater probio se kroz središte kratera Kilauea. Njegov je pre-čnik oko trista metara i zove se Halemaumau. Mada prečnik Halemaumaua iznosi samo osamnaesti deo prečnika Ki-lauee, ipak je jedan od najvećih današnjih kratera; već na osnovu njega možemo zamisliti kolika je bila veličina njego-vog prethodnika. Veliki centralni pojas gasa prolazi ispod Havajskih ostrva i na tom je mestu bliži površini nego bilo gde drugde. Niuafu je takođe poznat krater, od velikog interesa za arheologe. Niuafu je malo ostrvo severoistočno od Fidžija, na pola puta između Fidžija i Samoe. Ugašeni krater Niuafua ima prečnik od tri kilometra. Od vremena kada je doprineo potapanju Mua, ispunjen je vodom i sada se u njemu nalazi jezero. Ovi primeri samo su najupadljiviji među ogromnim uga-šenim vulkanima na polinežanskim ostrvima. Ja čisto sum-njam da je u istoriji sveta ikada bilo erupcije vulkana koja bi se mogla porediti sa jezovitošću stravične kataklizme koja je zadesila Ijudsku rasu i uništila zemlju Mu. Geologija nam kaže da su se zapadne obale Severne Amerike nekada izdigle. Geologija je oduvek bila okrivljava-na da kao ždrebe trči ispred rude, i, odista, ona nam za tak-vu tvrdnju pruža sve nove i nove dokaze. Nisu obale američkog kontinenta bile te koje su se izdigle, već suprot-no — nivo Pacifičkog okeana beše opao. Zemlja Mu bila je ogroman kontinent koji je prekrivao skoro polovinu Pacifika. Na nekim mestima, posle njegovog potapanja, nivo mora beše opao više od hiljadu metara. Da bi se ispunila ta pros-trana rupa, dugačka osam do devet i po hiljada kilometara i široka najmanje tri do pet hiljada kilometara, u nju je mo-rala da se slije ogromna količina vode. Da bi se posle nes-tanka Mua održao nivo okeana, bilo je potrebno mnogo više vode nego što ju je on imao. Prema tome, nivo je opao duž žalova. S druge strane, Mu nije biojedina zemlja koja je bila potopljena kataklizmom. Isto se dogodilo sa jednom ogromnom teritorijom na severu i jednom manjom zemljom na zapadu. Možemo se zapitati zbog čega vode iz Atlantskog okeana nisu preko rta Horn potekle da bi ispunile Pacifik, tako da mu ne opadne nivo duž obala. Na ovo bih odgovorio da je i Atlantik u to vreme svetske istorije imao svojih poteškoća, što će i pokazati sledeća lista potopljenih zemalja. Kontinent Mu u Pacifiku, na prostoru od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara. Beringov kopneni most na severu, koji je povezivao Aziju i Ameriku. Ovaj most nije bio uski tesnac, kako to tvrde geo-lozi. Njegova južna obala protezala se od Aljaske do Kam-čatke, prolazeći pored Aleutskih ostrva. Na severu se prosti-rao duboko u ledeni Arktički okean. Bio je, takođe, potopljen i manji deo prostora od Kalifornije do severozapadnog dela Kolurnbije, kao i deo Malajskog arhipelaga, ali se o tome maio zna. Atlantida se nalazila u središtu Atlantskog okeana. Bilo je to veliko kontinentalno ostrvo, koje je u vreme svog nestan-ka predstavljalo središte civilizacije. Postojao je, zatim, i kopneni put prema Evropi na severu Atlantika, koji je išao od Amerike do Grenlanda, pa potom prema Norveškoj, sa trouglastim šiljkom čija je zapadna strana išla od Islanda do Finske. Isto tako, bilo je potopljeno i mnogo zeinalja duž obala Srednje Amerike. Sve ove kataklizme bile su izazvane vulkanskim nabiranji-ma zemljine kore, tokom stvaranja velikih gasnih pojaseva. Veliki centralni pojas potopio je Mu i Atlantidu. Kružni pojas u Pacifiku potopio je kopneni Beringov most. Pojas Apalači - Island - Skandinavija učinio je da nestane kopneni put prema Evropi. Kada je nivo vode opao, pomolile su se mnoge zemlje, dok su priobalne linije kontinenata bile proširene. Sve su te oblasti, kako se čini, bile nastanjene, gusto na-seljene, pa je došlo do zastrašujućih gubitaka Ijudskih života. Bez ikakve sumnje, poginulo je na stotine miliona Ijudskih bića. Samo je zemlja Mu imala šezdeset četiri miliona sta-novnika. Ovaj geološki ciklus potvrđuje sve prethodne informaci-je o zemlji Mu — pribavljajući nam, na neki način, kariku ko-ja nedostaje. Geološki, on van svake sumnje dokazuje pos-tojanje jednog velikog preistorijskog kontinenta u sred Pacifičkog okeana.

14.

POREKLO DIVLJASTVA

U poglavlju posvećenom uništenju Mua objasnio sam kakoje došlo do pojave divljaštva na našoj planeti. Čovekje stvoren civilizovan, a uništenje Zemlje-matice ugrozilo samo preživele iz kataklizme, koji su pobegli na neplodna ostrva preostala na površini posle potonuća velikih gradova. Jedan narod gubi mesto koje je zauzimao u svetskoj istoriji kada za njegove pripadnike novac postaje važniji od poštenja i časti. Opšta pohlepa i groznica zarađivanja jesu predznak velike nesreće. Rođeno je i zaboravljeno mnogo civilizacija. Ništa novo pod suncem nebeskim. Ono što jeste, već je bilo. Sve ono što naučimo ili otkrijemo već je pos-tojalo; naši pronalasci i otkrića samo su ponavljanje istih onih otkrića koja su se nekada dogodila. Omiljena teza današnjih naučnika glasi da je čovek naj-pre bio životinja i divljak, i da je potom postepeno evoluirao i civilizovao se. Nisam ja jedini koji tvrdi da je divljaštvo proizvod civili-zacije, ali i da civilizacija nije nastala iz divljaštva. Samo oni koji ne znaju ništa o divijaštvu tvrde da se civilizacija iznedri-la iz divljašta. Baron fon Humbolt, govoreći o indijanskim plemenima koja je posetio duž obale Amazona i Orinoka, ispravno pri-mećuje: ,,0ni nisu primarna sirovina čovečanstva; mi se nismo iznedrili iz takvog stanja. Ova nesrećna bića poslednji su, degenerisani ostad jedne rase koja je pala na taj žalosni ni-vo. Čovek u prirodnom stanju biće je osuđeno na smrt". Divljak, prepušten sam sebi, ne može da se razvija. Pao je tamo gde je, i nastavlja dalje da pada. Jedino kada dođe u dodir sa civilizacijom postaje moguća njegova evolucija. Divljak tada može da učini dve stvari: ili da prihvati tu civi-lizaciju i evoluira, ili da prihvati samo poroke te civilizacije, da ih priključi svojima — pri čemu, onda, postaje još besti-jalniji, i padajoš niže. Na taj način osuđeni su na brzo uniš-tenje. Dve stvari mogle su izazvati pojavu divljaštva kod raz-ličitih naroda i obe su geološke prirode. Na kraju tercijarnog doba, zemljina kora bila je prožeta starim svodnim komorama s gasom, koje su potonule dosta duboko i pretvorile u pojaseve gasa i tako stvorile nabore i planine. Pre tog doba planine nisu postojale, i jedva da je bi-lo i brežuljaka. Nastanjivo zemljište činile su ogromne plo- dne ravnice, i bilo je gusto naseljeno. Stvaranjem gasnih po-jaseva došlo je do izdizanja zemljine kore i stvaranja planina. Pojas koji je prolazio ispod gusto naseljene ravnice doveo je do stvaranja pukotina i nabora i usmrtio gotovo svekoliko stanovništvo. Međutim, ostalo je i nešto malo preživelih na ovim novostvorenim planinama. Oni nisu mogli da se ponovo spuste u svoje ravnice, bu-dući da su bile potpuno uništene. Nije više bilo vode, ničega za jelo i toliko su patili da su morali da se međusobno prož-diru; tako se posle jednog geološkog fenomena (izdizanja planina) kod čoveka pojavljuje Ijudožderstvo. Na nekim mestima planine su progutale čitave ravnice, na kojima su živeli muškarci i žene naviknuti na prefinjenu civilizaciju. Pre-pušteni sami sebi, sve izgubivši, zaboravili su svoju umet-nost i nauku. Postali su divljad. Najzaprepašćujući primer jeste primer velikog carstva Ujgura u Aziji. Istočna polovina bila je potopljena biblijskim potopom. Potom se izdigla zapadna polovina, stvarajući ve-nac Himalaja i druge planine. Beše, međutim, ostalo mno-go visoravni, na kojima su Ijudi preživeli i na kraju ponovo našli put u ravnice. Uguri koji su preživeli bili su preci arijev-skih rasa. U Indiji, kao i u Kini, predanje govori o izdizanju tih planina, velikim gubicima Ijudskih života, i o preživljava-nju onih koji su se nastanili na p!aninama posle velikog izdi-zanja. Kod Zulu plemena u Južnoj Africi postoji predanje koje kaže da su njihovi preci pripadali jednoj grupi koja je pre-živela od vremena izdizanja planina na severu. U Južnoj Americi, čitav grad Tiahuanako se izdigao zajedno sa prostranom visoravni koja danas postoji između dva lanca Anda, o čemu nam svedoče natpisi na velikim vra-tima na obalama jezera Titikaka. O većini planinskih zemalja postoje predanja koja govore o nabiranju tla. Biblija takođe pravi aluziju na izdizanje plani-na u jednom od Davidovih psalama. Današnji naučnici, procenjujući karakter i napredak neke civilizacije, oduševljavaju se vršcima strela ili kopalja. Oni, tako, tvrde da su Ijudi iz neolita bili razvijeniji od onih iz pale-olita, i to zato što su njihove strele i koplja od kremena bili bolje obrađeni. Ne kažem da naši naučnici greše, ali to ništa ne dokazuje i ne ukazuje na napredak neke civlizacije, već, u stvari, obratno; to jest, za mene su Ijudi iz paleolita bili civlizovaniji od onih iz neolita. Mnoge činjenice suprotstavljaju se teoriji naučnika. Savršeno je razumno verovati da su, u vreme kada su vršci strela i kopalja pravljeni od kremena, uslovi bili slični današnjim, to jest — svi Ijudi nisu bili podjednako vešti. Me-haničar, zanatlija ili umetnik prave savršene predmete, dok jedan amater, laik ili neznalica, za to nisu sposobni, te je i ono što oni prave obično i sirovo. Ljudi iz paleolita bili su neznalice, ali da li su bili manje civilizovani? Lično, mislim da nisu. Te neznalice preživeli su pripadnici jednog visoko razvi-jenog naroda, koji je iznenada, u potpunoj bedi, ostao pre-pušten sam sebi. Tvrdnja da je stepen civilizovanosti nekog naroda bio viši, što su oruđa i oružje bili lošije obrađeni, može izgledati nelogična; ali razmislite, vratite se u stara vremena i videćete da je čovek u više navrata bio lišen svega osim svojih golih ruku i da je bio upućen na prirodne izvore. Oruđe, posuđe, sve beše nestalo; nije ostalo ničega, baš ničega osim mozga i ruku preživelih. Bez ikakvog poznavanja zanatstva i meha-nike, ti preživeli morali su da proizvode oruđa samo od ka-menja što su ga nalazili pod svojim nogama. A šta su mogli i da stvore osim najprostijih, najgrubljih oblika, jer nisu imali ni znanja ni iskustva? Po meni, te strele i koplja ne ukazuju na divljaštvo ili manjak civilizovanosti.Upravo suprotno, pru-žaju dokaz o tome da je jedna visoka civlizacija pala na stu- panj divljaštva. Tako su Ijudi iz paleolita predstavljali pre-živele pripadnike jedne velike civilizacije, civlizovanije od neolitskih Ijudi koji su ih nasledili; i dok su, uistinu, umet-nost i zanatstvo napredovali, sami ti Ijudi padali su sve niže i niže.

15.

STARA RELIGIJSKA SHVATANJA

Mit počinje nekim shvatanjem, idejom, i duh potom izmišlja činjenice da bi je predstavio i oživeo. Mitovi su izraz načina na koji je primitivni čovek predočavao sebi stvari pod uticajem prirodnih sila. Maks Miler u svojim Ran.im religija-ma piše: ,,U izvesnom smislu, svaka religija bila je na svom početku ispravna; bile su to jedine moguće religije u tom trenutku, spojive sa jezikom, razmišljanjima i osećanjima svake generacije, kao i sa starošću sveta. Trebalo bi, dakle, da na najblaži način tumačimo apsurdne pojave, preteriva-nja i greške starih religija. Čim počnemo da upoznajemo na-čin razmišljanja i osećanja Ijudi, nalazimo ih obuzete nekom religijom, verom ili predmetom štovanja, ili moralom, eksta-tičnom vizijom, religijom nade ili straha, i poštovanjem bogova. Da bismo razumeli religiju nekog primitivnog naroda, moramo, da tako kažem, da dotaknemo samo njegovo srce, i da osetimo tokove njegovog života. Moramo da se uklopimo u taj stari narod, da slušamo njegove himne i mol-be, da budemo svedoci njegovih rituala i ceremonija; mo-ramo da se potrudimo da bismo se uputili u njegov reli-giozni ideal. Kada Tales tvrdi da su sve stvari ispunjene bogom, i kada Buda odriče postojanje svakog drugog boga osim Višeg Bića, obojica zapravo izražavaju svoja ubeđenja". Opet, u svojim Drevnim štovanjima Miler dodaje: ,,Stovanje predaka proističe iz opšte vere primitivnih na-roda u postojanje Ijudske odgovomosti i posle smrti. Ovaj vid kulta izgleda da je, na određenom stupnju njegovog raz-voja, bio zajednički čitavom čovečanstvu... Religiozne ideje današnjih Jevreja nose tragove ovog kulta predaka. Više je nego očigledno da je lični Bog jevrejskog patrijarha, Avra-mov porodični Bog sa kojim je on razgovarao i održavao lič-ne veze, predstavljao pradedovsko božanstvo". Proučavanje mnogih starih dokumenata dovelo meje do ubeđenja da ovaj kult predaka potiče od uništenja Mua. Ovaj kult, štovanje predaka, pojavljuje se u egipatskim ritu-alima i ceremonijama u kojima preci iz zemlje Mu imaju veli-ki udeo. Srećemo ga u natpisima na nekim spomenicima Maja, kao i u grčkom alfabetu. Usvom Poreklu religiskih. zakona, Miler, opet, kaže: ,,Verovanje da je tvorac religijskih zakona bio u prisnijoj vezi sa Bogom nego ostatak zajednice smrtnika, prožima drevna predanja mnogih naroda. Prema Diodoru sa Sicilije, Egipćani su verovali da im je njihove zakone saopštio Her-mes preko Mnevisa. Krićani su propovedali da je Minos za-kone primio od Zevsa. Lakedemonjani su verovali da je Apolon dao zakone Likurgu, a Arijevci da ihje Zaratustra pri-mio od Dobrog Duha. Prema Gatelu, Zamolskis ih beše do-bio od boginje, dok Hestija i Jevreji tvrde da je Bog tablice zakona predao Mojsiju.141 Postojale su primitivna arijevska, semitska i tirska religi-ja, pre čije pojave je svaka od tih rasa bila podeljena jezikom, kultovima i nadonalnim osećanjem. Najviši Bog dobija isto ime u drevnim mitologijama Indije, Grčke, Italije i Nemačke, i sačuvalo se do danas, bez obzira radilo se o Himalajima, o šumama Epira,151 na Kapitolu ili u germanskim šumama. To ime glasilo je Dios na sanskritu, Zevs na grčkom, Jovis na latinskom i Tiu na germanskom.

Tako su preci arijevske rase, možda hiljadama godina pre Homera i Veda, štovali nevidljivo biće istog imena — najlepšeg i najuzvišenijeg koje su mogli naći u svom rečni-ku: Svetlost ili Nebo. Dios nije označavao plavo nebo, ne samo stoga što nebo nije bilo personifikovano; značenje je bilo drugačije. U Ve-dama nailazimo na prizivanje Dios Pitara, Zevsa Patera kod Grka i latinskog Jupitera, koji behu zadržali isto značenje čak i kada su ovi jezici pretrpeli promene. Prva čovekova religija predstavljala je jednostavan i čist kult Božanstva. Preteranosti koje se kasnije u nju unose i ko-je je iskrivljuju bile su ishod neizbežne degradacije koju sveš-tenstvo unosi u velike ideje o kojima je zaduženo da se stara. Prvobitna religija postaje tako neskladna, zahvaćena kvare-njem, izmišljotinama i greškama. Egipatski istoričar Maneto, tako, tvrdi ,,da je kult životi-nja u Egiptu bio uveden tek za vladavine drugog kralja iz Je-danaeste dinastije". Tokom svih svojih proučavanja Egipta nisam našao ni najmanji trag kulta životinja za vladavine prvih dinastija, a retko se pominje i u razdoblju između Kufua i vladavine Ramzesa II. CImesto toga, u davna vremena Egipćani su obožavali simbole umesto onoga što su ti simboli predsta-vljali — što je predstavljalo prvi korak prema kultu životinje. Maneto još dodaje: ,,Tek za vreme Osamnaeste dinastije počelo se sa stavljanjem bogova u obliku životinja u posrnrt-ne odaje preminulih. Za vlade Totmesa III te figure bile su često nalažene, i imale su glavu balzamovane životinje. Pos-le vladavine Ramzesa, kult životinje je bio veoma rasprostra-njen". Evo i primera jedne sveštenice bez skrupula koja je, želj-na moći i bogatstva, da bi postigla svoj cilj pokvarila jednos-tavnu, lepu i čistu Ozirisovu religiju kojoj Tot beše podu-čavao u Saisu. Prema starim dokumentima, izgleda da su oko dve hilja-de godine pre Hrista sve religije sveta počele da se izopačavaju, tako da je u dosta zemalja bilo i žrtvovanja Ijudi. Jedino je Mojsije odoleo i zadržao svoj narod na pravom pu-tu. U starim predanjima, do vremena samog Mojsija, naila-zimo na ,,uodu iznad nebeskog svoda i uode ispod", a razli-ka je u množini imenice voda. U ovom slučaju voda se odnosi na eter koji ispunjava prostor iza atmosfere. Cini se da nema nikakve sumnje da sva predanja o Stva-ranju, bilo gde da su nadena, imaju zajedničko poreklo. Nije važno da li se radi o našim biblijskim predanjima, predanji-nna Indusa, Haldejaca, Egipćana, Maja, Polinežana ili nekog drugog naroda; njihov izvor je isti i potiče iz vremena prvog čoveka pre desetak hiljada godina, a možda i više. Jedan presek svih predanja otkriva zaprepašćujuće činje-nice. Bez sumnje, najviše iznenađuje to što Polinežani, koji su od ostalog sveta bili odvojeni više od dvanaest hiljada go-dina, imaju predanje o Stvaranju koje se u potpunosti podu-dara sa biblijskom pričom o istoj temi, sve do imena prvog čoveka i prve žene, u kome se tvrdi da je žena storena od čovekovih kostiju, a da je muškarac duhovna tvorevina Bo-ga. Ti Indijanci nisu mogli da do ovog predanja dođu preko spoljnog sveta. A oni ih imaju već dvanaest hiljada godina! Biblijsko predanje, pak, počinje sa Mojsijem pre jedva tri hi-Ijade godina, što dokazuje da je Mojsiju bilo preneseno — u bilo kakvom obliku. Naakali i Egipćani nam, međutim, po-kazuju u kom obliku i kakvo je njegovo poreklo. Zmije. Još u najdavnija vremena, zmija je bila štovana kod gotovo svih naroda, jer je bila inkarnacija božanske mudrosti. Prilikom svojih proučavanja ustanovio sam da svi mitovi imaju jedinstvenu osnovu i da je ta osnova najčešće neka le-genda ili predanje. Mitovi, legende i predanja o zmiji su brojni. Euzebije, autor dragocene Istorije sueštenstva, tvrdi da su Egipćani Tvorca zvali Knef i da je simbolično bio pred-stavljen zmijom. Ovo ujedno objašnjava zbog čega su stari narodi toliko štovali zmiju; ona je bila njihov simbol Tvorca. da pobrinuli da naprave razliku između Božanstva i Stva-ralačkih sila prirode, ukrašavajući zmiju koja je simbolizovala Tvorca. U starim spisima, sunce je uvek simbolično prikazano kako se bori i pobeđuje vodenu zmiju koja nema ukrasa. Proučavajući ovaj simbolizam, mnogi su autori grešili; nisu umeli da prave razliku između simbola vode i simbola Tvorca, budući da su oba simbola prikazana zmijom. Sunce se u stvari ne bori protivvodene zmije; i zaista, nije prikazano u samom činu borbe. Koplja, strela, luk, simboli su aktiv-nosti. Snaga Sunca prodire kroz vodu i donosi život kos-mičkim jajima koja s nalaze u njoj. U Egiptu zatičemo boga Horusa, simbol sunca, kako zmiji Afofis vodi probada glavu kopljem. U Grčkoj Apolon, Sunce, pobeđuje zmiju Piton, koja je grčki simbol vode. O Indiji, Višnu, Sunce, pobeđuje zmiju Anatu, simbol vode. Ovo shvatanje bilo je preneto hrišćanima, što se posve-dočava činjenicom da je Rimska crkva, u svim vremenima, prikazivala Devicu Mariju kako gazi zmiju. 3. Okrugla zmija. Zmija u obliku kruga — zmija koja grize vlastiti rep — jedan je od najstarijih simbola vaseljene. Nalazio sam ga i na slikama Nakala. Egipćani su je ponekad koristili da bi ukrasili frizure svojih simbola Božanstva. Zmija sa Sedam glaua, simbol Tvorca i Stvaranja, po-tanko je opisana u prvom poglavlju ove knjige. Drvo i zmija. Mnoge legende prožimaju staru i savre-menu književnost Drvetom Života i Zmijom. Sve te legende postale su mitovi; na kraju su drvetu pridodate i jabuke. Ove jabuke bile su neophodne da bi se mit nastavio —jer, kako bi inače Eva kušala Adama? Bile su neophodne da bi izaz-vale Adamov pad. Tako je oduvek jadna žena bila optuživana da je kriva za sva zla koja bi zadesila muškarca. To pred-stavlja monumentalni primer muškarčevog kukavičluka, i krivicu snosi Ezra; daje Ezra umeo da tačno pročita simbole iz Mojsijevih spisa, dao bi sasvim drugačiju verziju priče o staroj, lukavoj zmiji i Drvetu Zivota.

Gornja ilustracija predstavlja jednu vinjetu iz Svetih Spisa Mua. Moram najpre da ukažem na to da su, što se tiče prvih čovekovih religioznih shvatanja, Ijudi bili podučavani da na zemlji.Čovekovo fizičko telo, pri tom, samo je njegovo privre-meno boravište. Svi oblici onoga što mi nazivamo životom takođe su imali privremeni karaker: uzeti od zemlje i vraćeni u nju. Među svlm zemaljskim stvorovima, čovek je jedini imao jedan besmrtni deo koji je preživljavao materijalno telo i ži-veo večno; prema tome, čovekova duša bila je jedini pravi život na zemlji. Čovek se pojavio u zemlji Mu; prema tome, jedini pravi život pojavio se prvi put na Muu. Čovek je na taj način upo-ređen sa nekim plodom. Na drveću ima plodova, ali čovek je bio prvi plod nekog drveta, a taj plod bio je žiuot. Zemlja Mu bila je Drvo Zivota. Tako je Mu bio simbolički predstav-Ijen drvetom, drvetom života. Vinjeta iz dokumenta Naakala prikazuje drvo oko čijeg je stabla obmotana zmija. Zmijaje nazvana Kan; bez ukrasaje, te se, dakle, radi o simbolu vode. Simbolično je prikazano da je Mu bio okružen vodom. Ova vinjeta nam na veoma inteligentan način objašnjava šta je to predstavljalo Drvo života i zbog čega je oko njega obmotana zmija. U biblijskoj legendi, anđeli vitlaju vatrenim mačevima oko Rajskog vrta (Mua) da bi sprečili Adama i Evu da se u njega vrate. Ovde Ezra nije umeo da dešifruje jedan složen egipatski hijeroglif. Trebalo bi ga, međutim, čitati ovako: Mu tone u ognjeni ponor. Plameni jezici izbili su iz dubina i, dok je to-nuo, zahvatili čitavo njegovo telo. Potopljen, Mu nije više pružao čoveku mogućnost da se vrati u Rajski vrt, jer je bio mrtav, nestao pod vodom. Ako su već stari narodi imali toliko simbola za Božan-stvo, razlog tome je što su se smatali nedostojnim da izgo-varaju Njegovo ime; zvali su ga Bezimeni. Različiti simboli predstavljaju Njegove brojne atribute. Sada ćemo pristupiti obradi jedne teme koja je javnosti bila predstavljena na takav način, da je izazvala uglavnom pogrešne utiske: radi se o religoznim ceremonijama i drev-nim ritualima. Ne bih znao da kažem da li su autori bili nesposobni da daju dobar prevod, ili naprosto nisu poznavali temu; među-tim, to me ostavlja ravnodušnim. Ali, ono što znam jeste da su spisi koji su o ovoj temi bili objavljeni, uglavnom imali za cilj da okaljaju stare religije, umesto da čitaocu prenesu ose-ćanje poštovanja prema našim precima koji tako davno pokušavali da se približe Božanstvu. Njegovo razumevanje je ono što čitanje dela Maksa Milera čine tako fascinantnim. Zavidim mu na njegovoj moći usredsređivanja i sposobnos-ti da govori dušom, da se duhovno spaja sa dušama i srci-ma starih naroda o kojima govori. Svi rituali i ceremonije koji su obavljani u starim hramovi-ma bili su simbolični; nikada ih ne treba bukvalno shvatiti, kao što to čine mnogi autori. Oni su simbolisali život koji je čovek trebalo da vodi da bi postigao savršenstvo, i da bi, pajzad, kada kucne čas u koji treba da pređe u Veliko Onostrano, mogao da to učini čiste savesti i mirnog srca. Ti rituali i ceremonije trebalo je da za njih simbolizuju Nebo, Boga i slavu koja ih čeka ukoliko su vodili ispravan život. Mnoga od njihovih shvatanja bi nam izgledala smešna kada ne bismo umeli i mogli da im se mentalno približimo, da shvatimo njihov primitivni mentalitet i zamislimo da su u to vreme učenje i način poduke bili isto toliko složeni koliko i mogući. Maks Miler bio je potpuno u pravu kada je napisao: ,,Ni-kada ne bi trebalo suditi o starim religijama na osnovu vida u kojem nam se prikazuje". To je ono što uvek treba da ima-mo na umu; da nikada ne zaboravimo da je ono što vidimo samo simbolično, a ne doslovno. Međutim, jedna velika mrlja oskrnavila je i izobličila duh drevnih religija. Maje, Egipćani, Feničani i drugi stari narodi behu pre oko tri hiljade godina pretvorili čisti kult Boga u užasno idolopoklonstvo. Neka beskrupulozna sveštenica počela ih je podučavati štovanju simbola, potom fetiša od drveta i kamena i na kraju — kao poslednjoj nesreći i strahoti — prinošenju Ijudskih žrtava tim lažnim bogovima. Poznato je da je prve knjige Starog zaveta Mojsije na-pisao prema arhivama egipatskih hramova. Hijeroglifi i sim-boli bili su uobičajen vid pisanja kod starih naroda. Hijeroglif ili simbol predstavljaju zapravo znak za neku stvar, te ih, sho-dno tome, ne treba shvatiti u doslovnom smislu. Nikada ne treba smetnuti s uma da oni, uprkos tome što predstaul]'a-ju. neku stvar, istovremeno nisu ta stuar. Zahvaljujući tome što zaboravljaju da prave razliku između simbola i onoga što on predstavlja, mnogi autori i prevodioci dolaze do po-grešnih tumaćenja i često, što se tiče religije, idolopoklon-stvom smatraju ono što je u stvari duboko štovanje i kult Božanstva. Ovo se naročito može odnositi na prevode koji obrađuju oziričku religiju. (Ja, pri tom, oziričkom religijom smatram onu koju je Tot propovedao u Saisu na početku egipatske istorije, a ne onu koju su kasnije propovedali loši sveštenici počev od Jedanaeste do Osamnaeste dinastije.). Prema Mojsijevom Starom zavetu, čovekje bio posebna Božja tvorevina, i pojavio se u Rajskom vrtu. Gde se nalazio taj Rajski vrt? Biblijske granice ovog vrta nemoguće je geo-grafski odrediti, u šta se može osvedočiti svako ukoliko samo pogleda atlas i pokuša da im uđe u trag. Eto, dakle, biblijske greške. Ali, kako je bilo moguće da do nje dođe? Mojsije je bio učen čovek, Clčitelj, čovek koji beše dostigao najviše ste-pene u religiji i nauci. Za njega bi bilo potpuno nemoguće da toliko puta ponovi iste i tolike neodrživosti; potrebno je, dakle, da potražimo ishodište tolikih grešaka u Bibliji. Mojsije, sasvim sigurno, beše napisao jednostavnu priču, sa jednostavnim činjenicama, uz korišćenje jezika simbola; jeste to bila simbolično napisana priča, ali istinita u svakom pogledu. Budući prevodi bili su ti koji su iskrivili njen smisao. Mojsijevi spisi bili su napisani egipatskim hijeroglifima i obrednim znacima. Jevrejski naučnici su mi rekli da su neki, čak, bili napisani na pločicama od ilovače, a neki na pa-pirusu; i ja samo ovde ponavljam ono što mi beše rečeno. Osam stotina godina posle progona Jevreja iz Egipta, Ezra je sa grupom pisara sakupio sve pločice i spise koji su se odnosili na istoriju Izraelićana i od njih sačinio knjigu iz koje je kasnije nastala Biblija (Stari zavet). Oni spisi koje je napisao Mojsije, kako smo već videli, bili su napisani hijeroglifima. Da li je onda čudno to što su Ezra i njegovi saradnici kasnije ispisali toliko besmislica, budući da niko od njih nije bio sposoban da shvati Mojsijevo egi-patsko pismo? Samo je neki Clčitelj mogao da ih shvati, a oni nisu bili Učitelji. Njihova nesposobnost pogotovo pos-taje očigledna kada uporedimo njihove prevode sa izvornim dokumentima nađenim u Egiptu, Haldeji, Indiji i kod Maja. Mojsije je pisao stvari sa smislom; njegovi prevodioci su od toga, bar na nekim mestima, napravili čitav niz besmislica. Mojsije je pisao simboličkim stilom svoje epohe, dok su nje-govi prevodioci pokušali da doslovno prepišu njegove reči. U tome su samo polovično uspeli; i kada bi se našli pred ni-zom hijeroglifa koje nisu razumeli, dodavali su mitove istorij-skom tekstu. Deo tih mitova predstavljaju i granice Rajskog vrta. Došao sam do pozamašnog broja dokaza koji mi do-puštaju da tvrdim da je Mojsije prve knjige Biblije napisao prema arhivama iz hramova koje Naakali behu doneli iz Zemlje-matice u Egipat, dolazeći iz Burme i Indije; te egi-patske arhive bile su zapravo prepisi Sedam Svetih i Nadahnutih Spisa sa Mua. Prepisi su bili napisani na ploči-cama od ilovače i odnosili su se na Stvaranje, Rajski vrt, Po-top. Poslednja velika magnetska kataklizma i izdizanje plani-na predstavljaju novije dodatke. Mojsije nije mogao da napravi grešku prepisujući ta do-kumenta, jer je bez sumnje ostavio savršene prepise. Osam stotina godina kasnije, Ijudi koji nisu više poznavali — ili, bar, razumevali — stare ezoteričke znakove, pokušali su da spise prevedu na hebrejski; i toje bilo pravo ishodište razlika između izvornika i prevoda. Ezra i njegovi pisari toliko su malo razumeli ove spise, da ja čisto sumnjam da danas postoji i jedan jedini Jevrejin koji zna šta znači zapaljeni grm i šta simbolizuje žrtva. Pre potonuća Mua, reč žitua bila je nepoznata, bilo o kom jeziku da se radilo. Reč je, zapravo, bila izmišljena da bi se opisalo uništenje Mua, dok je vatra na oltaru simbolizova-la uspomenu na voljenu Zemlju-maticu. Zajedničko poreklo ovog kulta toliko je ra-šireno i opšte poznato, da smatram da nije potrebno ovde ga dokazivati; zadovoljiću se time da ispričam u kojoj je zemlji nastao i navešću samo nekoliko dokumenata iz razli-čitih zemalja. Egipat. U ,,Papirusu IV" (iz muzeja u Bulaku) kazuje se: ,,0dnesi darove svom ocu i majci koji počivaju u dolini gro-bova; jer je onaj koji nosi ove poklone drag bogovima, kao da ih je odneo njima samima. Često posećuj mrtve, kako bi učinio za njih ono što će oni moći da učine za tebe". Indija. ,,Darma Šastra": ,,Za Bramane, ceremonija i poš-tovanje Mana je veća od štovanja bogova; a darovi koji se či-ne bogovima pre darivanja Mana uvećavaju njihovu zas-lugu". Kina. Konfucije u ,,Kung Cenu". Čitavo devetnaesto pog-lavlje posvećeno je opisu ceremonije i odavanju počasti pre-cima, koje je obavljano dva puta godišnje, u proleće i u je-sen. U ,,Lun Juu" Konfucije kaže: ,,Potrebno je prinositi žrtve precima, kao da su prisutni". Japan. Petnaestog dana sedmog japanskog meseca održava se festival u čast predaka; hrana sastavljena od voća i povrća ostavlja se ispred Itaisa na drvenim stolovima neo-bičnog oblika, na kojima se nalaze natpisi koji podsećaju na pretke. Peru. ,,Basne i rituali Inka": ,,Ti praznici bili su uvedeni za-rad podsećanja na umrle prijatelje i rođake. Proslavljali su ih uz suze, pogrebnim pesmama, žalosnom muzikom, i odlazili na grobove mrtvih da bi im odneli darove od kukuruza i či-kahe, i ubacivali ih kroz proreze na nadgrobnim kamenovi-ma koji su se nalazili iznad posuda smeštenih pored tela. Peruanci su velike praznike organizovali u čast mrtvih u toku meseca Aja-Marka". U svom delu Srednja Amerika Plonžon piše: ,,Još i da-nas, Indijanci sa Jukatana, Petana i drugih oblasti Srednje Amerike u kojima se govori jezik Maja, imaju običaj da, po-četkom novembra, na granama nekog drveća na šumskim proplancima, na raskrsnicama i skrivenim mestima, ostav-Ijaju kolače napravljene od najboljeg brašna, namenjene dušama njihovih umrlih". R. G. Haliberton, istinski autoritet kada se radi o kultu predaka, piše u svom delu Praznik predaka: ,,(ti praznici) se, kao i nekada, proslavljaju i danas početkom novembra kod Reruanaca, Indusa, Indijanaca na pacifičkim ostrvima, kod naroda sa ostrva Tonga, Australijanaca, kod starih Per- sijanaca i Egipćana, kao i kod svih naroda iz Severne Evro-pe; kod Japanaca, Indusa, Australijanaca, starih Rimljana i Egipćana trajali su tri dana". Zbog ove zapanjujuće činjenice nametnulo mi se jedno pitanje: kako se ova uniformnost u vreme tih praznovanja održala, i kako se nastavila ne samo na mestima koja su bila veoma udaljena jedna od drugih, već i tokom bezbrojnih vekova od kada su Peruanci i narodi Indokine nasledili ovaj primitivan običaj iz istog izvora? Između stubova hrama Svetih Tajni u Uksmalu postojao je veliki oltar koji se nalazio na vratima unutrasnje dvorane, u kojoj su se obično prinosili darovi Manama. Ovaj običaj ukazuje nam gde je zajednički izvor. Pri-nošenje darova precima predstavljao je sveti ritua! koji se obavljao u hramu Svetih Tajni. Jer, kako smo već objasnili, rituali i ceremonije iz ovog hrama dolaze neposredno iz ZemlJ'e-matice. Dakle, kult predaka dolazio je sa Mua. Ovaj običaj održao se do današnjih dana, i taj je i nama drag; jer, zar još uvek ne nosimo cveće na grobove naših dragih pokojnika? 1 to baš početkom novembra? Ali, koliko je onih koji, odnoseći cveće i vence svojim mrtvima, znaju da obavljaju ritual star više od dvanaest hiljada godina? Jezici. Sigurno je da je jezik najpouzdaniji vodič za označavanje odnosa i veza između naroda, čak i kada žive raz-dvojeni ogromnim prostranstvima voda i zemalja. Malo je čudno, ali na reči iz jezika Maja nailazimo u svi'm jezicima sveta. U Japanu, čak polovina jezika je kara-maja. U Indiji, veliki deo jezika koji se tamo govore, dolaze od naga-maja. Međutim, zastupljenost se menja od jednog na-roda do drugog. Cejlonski obiluje izvornim rečima iz jezika Maja; u skoro svakom evropskom jeziku postoji poneka reč Maja, a na-ročito u grčkom, čiji je alfabet sastavljen od reči kara-maja. Više od pedeset procenata indijanskih dijalekata u Meksiku potiče od čistog kara-maja jezika. Jedan meksički Indijanac i Japanac mogu se odlično razumeti i bez pomoći prevodi-oca — toliko zajedničkih reči imaju! Isto se može reći i za (nke. I stari akadski i haldejski jezici velikim su delom bili sa-činjeni od jezika kara-maja, baš kao i egipatski. I ovo važi za gotovo sve jezike. Prirodno, reči su se vremenom menjale, ali su koreni ostali isti. Na primer, u grčkom često srećemo slovo g, koje je zamenilo slovo k iz jezika Maja, slovo d koje je zamenilo slovo t, dok se r često upotrebljava umesto slova iz jezika Maja. Ovakve promene srećemo kod mnogih naroda. U svim rečima u kojima se slovo c izgovara kao k mo-žemo biti sigurni da potiču iz jezika Maja. Prvobitni jezik, me-đutim, pretrpeo je najveće izmene tamo gde je veština pisa-nja bila nepoznata i gde je gramatika bila zaboravljena ili izgubljena. ,,Postojao je jedan prvobitni jezik", kaže Maks Miler, sto se i potvrđuje proučavanjem jednog jezika i njegovog po-rekla. Cl svim jezicima nalazimo reči, korene, slova koja su identična i koja uglavnom imaju isto značenje, što predstav-Ija čvrst dokaz da imaju isto poreklo. Svaka od ovih univerzalnih reči dolazi nam iz matičnog jezika — jezika Maja. Možemo zaključiti da je ovaj jezik bio prvi način čovekovog izražavanja. Treba uočiti da današnji jezik Maja ne liči na onaj jezik od pre pet ili deset hiljada godina, kao što Šekspirov ili Ron-sarovjezik ne liče na današnji engleski ili francuski. Današnji jezik Maja ima dosta stranih reči zbog mešanja naroda i osvajanja. Tako su i reči iz astečkog ili nahuatl jezika unete u jezik Maja. Prvi čovekovjezikje bio jednostavan i siromašan, tako da je jedna reč imala više značenja. Dešifrujući stara dokumen-ta i natpise, uočio sam da značenje reči zavisi od mesta koje zauzima u rečenici, a bez sumnje je i način izgovora imao veliku važnost. Na primer, reč Maja ma znači ,,majka", ,,zemlja", ,,država". U egipatskom, ova reč ima ista značenja; ali, kada služi kao prefiks ispred imena, glagola ili prideva, predstav-Ija negaciju. Isti je slučaj i u grčkom i cejlonskom. Da bih dao primer višestrukog značenja reči iz jezika Ma-ja, izabrao sam ih nekoliko, u Braserovom prevodu: Be-. ići, otići, hodati, napredovati, micati se. Či: usta, otvor, granica, ivica, međa. Ka: duša, brana, talog, sve što je izbačeno. Kaačalc. preterano, u izobilju, puno. Kab-. ruka, dlan, grana, sve što se šir Kak-. završiti, vatra, goreti, uništiti. Kul: obožavati, pečat, kičma. Lal: isprazniti, odneti, otarasiti se nečega. Nr. šiljak, vrh, planina, nasip. On: okrugao. On-onks. okrugao, vrtlog, krivudav, uragan. Paa: otvoriti, otvaranje, rupa. Ta: gde, mesto, gladak, ravan, tle, ravnica. Tan: prema, blizu, pre, u sredini. Tei: dubok, dubine, dno, ponor, bezdan. Zi: hladno, ledeno, para, dim. Ha: voda, vlažnost. Pe. doći, od, izvan, spolja. Budući da sve ove reči imaju više značenja, krajnje je teš-ko prevesti stara dokumenta i natpise da bi se modernim je-zikom izrazio način razmišljanja prvih Ijudi. Mada se može ustanoviti glavno značenje, sumnjam da bi se ikada mogao dati tačan prevod sa svim pojedinostima. Prevodi u velikoj meri zavise od temperamenta prevodi-oca. Ako je, na primer, istočnjačkog duha, njegovi prevodi biće slikoviti, kitnjasti i često preterani; prevodi flegmatičnog prevodioca će, pak, biti hladniji, dosadniji, grublji, suviše sažeti. Četiri Duha. Još jedno staro verovanje. Na Cetiri Duha nailazimo u svim pričama i predanjima o Stvaranju. Do sada je njihovo poreklo bilo nepoznato. Međutim, meksičke plo-čice govore nam o njihovoj istoriji i poreklu. Kao što sam već rekao, postojale su Četiri Velike Prvo-bitne Sile koje su na zapovest Tvorca obavile Stvaranje; i ka-da je ono bilo dovršeno, ove četiri sile preuzele su staratelj-stvo nad čitavim fizičkim svetom. Prvi Ijudi zvali su ih Četiri Nebeska Stuba; to jest one su pridržavale i podržavale stvo-renja koja su same stvorile. Stari narodi su, međutim, prida-vali drugo značenje ovom nazivu; Nebeski Stubovi su za njih bili Stubovi Onoga Koji Živi Na Nebu. Stari simbol zemlje bila je kocka, čiji je svaki ugao pred-stavljao glavne tačke. Tako su Nebo držala Cetiri Stuba, koji su se dizali na sva četiri zemljina ugla. Da bi se prilagodili ne-kom obliku simbolizma — kom, nije mi poznato — svakom stubu pridodali su po jednog čuvara. Ta četvorica čuvara bi-la su Četiri Duha. Duhoui kod' Mafa: Kan Bakab, Žuti Bakab, na istoku. Cak Bakab, Crveni Bakab, na zapadu. Zak Bakab, Beli Bakab, na severu. Ek Bakab, Crni Bakab, na jugu. Egipatski duhovi: Kod Egipćana su postojala Četiri Duha Amentija i takođe su se nalazila na četiri glavne tačke: Amset, istočni duh. Hapu,zapadni duh. Tesautmutf, severni duh. Kvabsenuf, južni duh. HaldeJ'ski duhoui: Četiri duha-zaštitnika Ijudske rase u koje su verovali Hal-dejci bili su sledeći: Sed-Alap ili Kirub, predstavljen bikom u Ijudskom oblič-ju. Lamas ili Niga, predstavljen lavom sa Ijudskom glavom. Natig, predstavljen orlovom glavom.16* Ustar, čovek. Duhovi kod Indusa: [ndra, Kralj Neba, na istoku. Varuna, Bog Vode, na zapadu. Ruvera, Bog Bogatstva, na severu. Jama, Sudija Mrtvih, na jugu. Kineski duhovi: Četiri planine, Ce-Jo, koje su se nalazile na četiri strane kineske kugle (kako su nazivali svoju zemlju), bile su sle-deće: Tai-Cong, Jo istoka. Zeng-Fu, Jo zapada. Sen-Si, Jo severa. Hou-Kuang, Jo juga.

Jevrejska tradicija: Jevreji nisu potpuno odbacili shvatanje o četiri boga, stu-ba ili duha. Mada se o njima nikada ne govori u knjigama koje beše napisao Mojsije, to nam ni na šta pouzdano ne ukazuje, budući da su neka od njegovih dela izgubljena, i moguće je da se u njima mogla naći aluzija na četiri glavne tačke. Ipak, kasnije i kod Jevreja nailazimo na takvo shva-tanje, u Knjizi proroka Jezekilja, 1, 10: „ A lice bijaše u sve četiri lice čovječije i lice lavovo s desne strane, a s lijeve stra-ne lice volujsko i lice orlovo u sve četiri". Radi se, u stvari, o jednoj Jezekiljevoj viziji. CI vreme kada je zapisao ove redove, bio je zarobljenik Haldejaca. Clpore-dimo, stoga, njegovu viziju sa haldejskom religijom, koja je postojala već hiljadama godina, budući da beše došla iz Zemlje-matice — bilo preko kolonije u Kavkazu, bilo preko Naakala iz Indije. Ukoliko Jezekiljeva vizija nije izvedena iz haldejske religi-je, bas bih voleo da čujem odakle u tom slučaju dolazi! Ove četiri životinje danas se nalaze u Britanskom muzeju i tu su prenete iz ruševina Ninive. Jezekilja je sigurno znao za njih, budući da su ukrašavale najznačajnije građevine. ,,Postoji jedna legenda o tome. Ona kaže da su Zemlju-maticu činile tri zemlje... Svaku zemlju beše stvo-rio pojedan različit Bog, te su tako bila potrebna tri boga da bi se stvorio kontinent; međutim, ta tri boga činila su samo jednog i bili su međusobno povezani stranama trougla".

16. OMEGA — ZAVRŠNI LUK SVODA

Kada bi me upitali: ,,Pre koliko vremena se čovek pojavio na zem!ji?", odgovorio bih: ,,Van svake sumnje, u doba terci-jara". Ne mogu da kažem kolikoje godina proteklo od tada; to, uostalom, niko nije u stanju. Današnji čovek ne može da tačno zna kada je počeo pleistocen, niti da odredi trajanje neke geoloske ere, kao ni starost fosila koji se nalazi u mojoj radnoj sobi. Prema velikom zakonu Stvaranja, najpre bi trebalo da postoji neko određeno stanje, zbir okolnosti, i, u isto vreme, život koji bi se u tim uslovima mogao razviti. Okolnosti su uvek podređene uticaju zemljinih pruobitnih sila. Ovo predstavlja suštu istinu još od samog početka istori-je na ovom našem globusu, i nikad se još nije dogodilo da neka nova tvorevina kasni za uslovima koji je omogućuju, budući da su upravo one ishodište kako samog Stvaranja, tako i potonjeg razvitka. O kom su trenutku okolnosti omogućile pojavu čoveka na Zemlji? Zemlja je bila pogodna za život već pri kraju oli-gocena, a još više je to bila tokom poslednje polovine mio-cena i na početku pliocena. Ovo se dogodilo mnogo pre stvaranja velikih gasnih pojaseva, izdizanja planina, i mnogo pre ledenog doba. Verujem da sam svojim čitaocima već pružio dokaze koji pokazuju da je: U jednom trenutku istorije naše planete postojao jedan veliki kontinent usred Pacifika, gde se danas vidi samo nekoliko arhipelaga. Drugcr. Ta zemlja je u drevna vremena imala dva imena: jedno geografsko i drugo obredno. Obredno ime biloje Mu, a geografsko Zemlje na Zapadu ili Lemurija. Treće. Clpravo u toj zemlji čovek se pojavljuje na Zemlji. Ceturtcr. Covek je bio posebna tvorevina, a ne delo Pri-rode. Pojavio se savršeno razvijen; nedostajali su mu samo fizička i mentalna obućenost. Sta je, dakle, čovek? ,,Covek nije proizvod Prirode", kazuje Džejms Dena. ,,0n je posebna tvorevina Beskrajnog Bića, po čijem je liku stvo-ren". Ja se u potpunosti slažem sa Denom, ali me neka neo-doljiva sila vuče još dalje. Svaki pokušaj ustanovljavanja trenutka kada se čovek pojavio na zemlji naprosto je uzaludan. To je oduvek bila taj-na, i tako treba i da ostane, budući da čovekova prva do-movina na zemlji danas počiva na dnu Pacifika. Međutim,' nadamo se da ćemo, ipak, zahvaljujući arheološkim i geo- loškim istraživanjima, jednog dana moći da približno odre-dimo trenutak pojave čoveka. Pokazao sam da je čovek živeo na Zemlji i da je, sudeći po vrednosti i savršenosti svojih tvorevina, u drugoj polovini tercijarnog doba raspolagao velikom civilizacijom. Sve uka-zuje na to da je živeo dugo, hiljadama godina pre kraja te ere, što ga čini savremenikom prvih čovekolikih majmuna. Da je evolucija bila moguća - što stare pločice Naakala opovrgavaju, pružajući drugačije dokaze - dogodilo bi se suprotno, to jest, majmuni bi nastali od čoveka. Jer, ćovek, najsloženiji i najsavršeniji od svih oblika života, bioje stvoren sa posebnom namerom, što možemo uočiti i na pločicama Naakala. Čovek je životinja iz porodice sisara, drugačija i različita od ostalih zbog toga što je njenom telu dodata jedna sila, ili duša, da bi vladao na zemlji. Taj veličanstveni dar nije dat ni jednom drugom obliku života, što dokazuje da je čovek posebna tvorevina sa bo-žanskom silom. Sa tom silom, čovek je dobio i moć da, kada na.učii da tu silu. koristi, zauzme mesto pored Beskrajnog Bića čiji je-dan deo poseduje u sebi. Prema tome, čovek je Božji sin. Kao i sva ostala stvorenja, i čovek je počeo na niskom stupnju; ali, za razliku od ostalih, bila mu je darovana moć da se razvija. Covek je oduvek bio okružen uticajima koji su se borili između sebe, povodeći se za dobrim ili zlim. Dobri uticaji mogu nadahnjivati samo dobro. Zla nadahnuća do- laze od materijalnih ili elementarnih uticaja. Nisu svi materi-jalni uticaji loši, ali jedini dobri mogu biti uticaji duše. Sudeći po evoluciji čoveka o kojoj nas uče nauka i sazna-vanje, on se sada približava pragu poimanja. Kada njegovo saznanje bude potpuno - što će se desiti kada čovek bude pojmio i bude u stanju da vlada nekim zemaljskim silama koje će mu omogućiti da spozna vlastitu snagu - tada će i Ijudska dela prevazići naš sadašnji stepen razumevanja i shvatanja. Kada čovek bude potpuno posvojio snagu duha koju poseduje, postaće nesposoban za loše misli i dela. Ta-da će moći da ispuni sve ono što mu nalaže njegov duh, jer duša neće više trpeti loše uticaje. Čovek će činiti samo dobro, jer će njegova duša biti nesposobna da čini zlo. Do sada smo se bavili samo Ijudskom prošlošću; posve-timo nekoliko sledećih redaka njegovoj budućnosti, sudbini koja mu je namenjena. Sve ukazuje na to da će doći vreme kada će čovek potpuno ovladati svim zemaljskim elementi-ma i silama, što predstavlja položaj prema kojem korača krupnim koracima. Današnji čovek tek počinje da uviđa moć snage svog duha. Ima mnogo čudnih fenomena, ili samo naizgled čudnih, kod kojih je cilj postignut uticajem ove snage duha. Pa ipak, onaj koji postiže te ciljeve ni sam ne zna da to čini zahvalju-jući toj snazi. On otkriva da poseduje neku moć, ali ne poz-naje njenu prirodu; on vidi samo ishode. Na izvestan način, dovoljno je razvijen da bi snagu svoga duha projektovao u određenom pravcu, ali je ne razume. Velike misterije Indusa, Polinežana ili Egipćana, kao i čuda iz Biblijejesu ili su bili re-zultat uticaja te snage duha. Hrist je savršen primer snage duha koja vlada i dušom i telom. Na zemlji se pojavio kao i mnogi pre Njega, da bi ispunio Veliki Božanski Zakon. Čovekova duša tada je još bi-la usloulfenđ. Hrist je bio doveden na zemlju da bi poslužio kao primer čoveku, da bi propovedao i pokazao šta bi čovek mogan da post.ane. Evolucija se nastavlja; čovek mora pos-tići savršenstvo, ili će Veliki Zakon propasti. Međutim, bu-dući da je taj zakon božanski, ne može sasvim propasti; mo-že samo biti doveden u pitanje. Zaista je za žaljenje što su brojni naši naučnici ateisti, i zsstupaju teoriju evolucije; u svakom slučaju, činjenica je da jedai'i pravi evolucionista može biti samo ateista. Ajošje ža-losnije što su upravo naučnici takvi, budući da nauka, pot-puno shvaćena, može samo dokazati moć i zagonetnost Uzvi'šenog Bića, Božanstva. Litica na kojoj se okliznula većina naučnika zove se ma-terijalizam. U svojim proučavanjima odbacili su Sile i njihov uticaj, pri tom govoreći: ,,Sile su ishodišta kretanja atoma". To je, naravno, tačno, s tim što važi za sve sile osim za Prvo-bitnu Silu, koja je pokrenula atomski mehanizam. To je ta sila koju ateisti nisu nikada otkrili. Otkrili su sa-mo niže sile, koje potiču od kretanja atoma; međutim, nika-da nisu stupili u neposredan dodir sa Bogom. Kretanje atoma slično je zupčaniku nekog mehanizma. Jedan točak pokreće drugi, ovaj neki treći, i tako do u nedo-gled. Ali, šta je pokrenulo prvi' točak? Sigurno ne neki drugi točak, pošto je ovaj bio prvi. Prema tome, mora da je posto-jalo nešto drugo... Ali, šta? Neka sila nezavisna od atoma. Vaseljena je lanac atomskih zupčanika. Šta pokreće prvi točak vaseljene? Sila, Velika Prvobitna Sila, Velika Beskrajna Sila — jednom rečju: Bog. Ateisti nisu otkrili da je Bog ta Velika Prvobitna Sila, da On pokreće zupčanike zahvaljujući pomoćnim silama, i da atomske sile nisu ništa drugo do po-moćne sile Velike Prvobitne Sile. Na taj način, ateist razmatra samo materijalnu stranu stvari, pa zaključuje da elementi vladaju silama. Međutim, si-le same po sebi ne znače ništa, i beskorisno je ulagati trud. Brod bez kormilara ima samo izglede da se nasuka na hridi. Da su ateisti brižljivije proučavali sile kao što su to činili sa elementima, stigli bi do porekla kretanja. Tada bi shvatili da kretanje nosi u sebi silu koja nije fizička i da je ta sila u stvari živi i besmrtni duh. Spoznavši ovo, shvatili bi da nisu samo jadne životinje koje nastoje da sebe ostvare, već indi-vidue koje u sebi nose deo Najvišeg Bića, da su bozji sinovi baš kao i što je lišće deo moćnog stabla. 1 Hrist i Buda kazivali su da su oni samo ,,ono što i svi drugi Ijudi mogu da postanu". Zahvaljujući svom poznavanju hemijskih elemenata, naučnik shvata da će se hemijske čestice od kojih je sastav-Ijeno njegovo telo na kraju razvejati na razne strane; me-đutim, trebalo bi da zna i da to razdvajanje oslobađa njegov duh. On zna da je ono od čega je sastavljen smrtno, ali bi trebalo da zna i da njegova duša, kao i elementi prirode, ne može da umre. Zapisano je da svi hemijski elementi treba da se raziđu, ali i da ponovo pronađu svoj prvobitni oblik: da se vrate ona-mo odakle su došli. Kada elementi oslobode dušu stega, i ona treba da se vrati svom izvorištu — kojim vlada isti bo-žanski zakon kao i samim elementima. Budući da dolazi sa Velikog Izvora, veličanstven i trijumfalni cilj čovekove duše može biti samo njen pouratak Bogu.

Džejms Čerčvord Mu,iščezli kontinent izdavač "BATA" Beograd, S.Vladara 50 za izdavača Aleksandar Dramićanin Miodrag Dramićanin ilustracija na koricama Željko Pahek amblem edicije Vladimir Vesović korektor / lektor Vesna Golubović slog i prelom kompjuterski studio "BATA" štampa 'VALJEVO PRINT" Valjevo

tiraž 1000 primeraka Beograd 1996 god.