Dzejms Cercvord – Mu Iscezli Kontinent
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
BIBLIOTEKA "LAVIRINT" Urednik Aleksandar Dramićanin MU, IŠČEZLI KONTINENT ©zaYU "BATA" KNJIGA BEOGRAD col. James Churchward The Lost Continent of Mu prevod Slavoljub Veličković recenzent Dr. Radmilo Petrović DŽEJMS ČERČVORD PREDGOVOR MITSKE ZEMLJE 1 CIVILIZACIJE Verovanja u postojanje iščezlih kontinenata temelje se na predanjima i katkad spornim spisima, ali, isto tako, i na verodostojnim naučnim saznanjima. Teorija nemačkog geofizičara Alfreda Vegenera kazuje da je pre mnogo vremena postojao jedan jedini prakonti-nent koji se kasnije rascepio na delove bilo usled geoloških poremećaja, bilo stoga što je kopnena masa klizila preko sime, donjeg sloja Zemljine spoljašnje kreste. Vegenerova je teorija poznata kao teorija o razlazu kontinenata. Skorašnja proučavanja u oblasti podmorske geologije bacaju novu svetlost na ovu pojavu: dno okeana, po svemu sudeći, širilo se tokom milenijuma, odvajajući gornje kopnene mase u uobličene i razaznatljive kontinente. PRADOMOVINA: PANAGEA Taj proces i danas se nastavlja: još postoji podmorska vulkanska aktivnost, i lava se i dalje izliva iz raspuklina i kra-tera ispod površine. Čitav ,,tepih" materije iz Zemljine utrobe nastavlja da ističe iz velikih podvodnih planinskih venaca u 1) Detaljnije o tome videti u radovirna i memoarima akademika Milutina Milankovića, posebno u njegovoj popularnoj knjizi Kroz vasionu i vekove. Atlantiku i Pacifiku. Zahvaljujući tome, Severna i Južna Amerika na jednoj, i Evropa i Afrika na drugoj strani, nezaus-tavljivo se međusobno udaljuju. Danijel Berman smatra da je prvobitna kontinentalna masa, Panagea, počela da se cepa pre stotinu miliona go-dina. Smatra se da su u to doba postojala tri kontinenta: Južna Amerika i Afrika, Evroazija, i ono što danas čini Indiju, koja se tada nalazila u neposrednoj blizini obala Kenije i Tan-zanije. Prema ovoj teoriji, Zemljina lopta uobličava se na sledeći način: - Pre stotinu dvadeset i-niliona godina uobličio se planin-ski venac posred Atlantika, uz odvajanje od Panagee: dve Amerike pomerile su se ka zapadu, a Afrika prema istoku. - Šezdeset miliona godina posle toga Atlantik je već po-stojao, ali se Brazil još nalazio sasvim blizu Gvineje. Indija se, međutim, približavala Aziji. - Još trideset miliona godina kasnije, Južna Amerika je nastavljala da se sve više udaljuje od Afrike; Afrika se, opet, približavala Evropi, dok se Indija našla sasvim blizu Azije. - Pre petnaestak miliona godina, Južna Amerika se spo-jila sa Severnom Amerikom (koja se, po svemu sudeći, odvojila od istočne Azije), Afrika se vezala sa Malom Azijom, dok se Indija sasvim priključila Aziji. Pritisak plutajućih kon-tinenata učinio je da se uobliče veliki planinski masivi u Ubanu, na Kavkazu i u području Himalaja. GONDVANA Proučavanja ostataka magnetizma u stenju ukazuje da se pri kraju tercijera zemaljski magnetni pol nalazio na šez-deset pet stepeni severne širine, između Hadsonovog zaliva i Grenlanda. Tačno na ovom mestu trebalo je da se nalazi Hiperboreja, zemlja o kojoj se govori u arijevskim mitovima. Pod pretpostavkom da je položaj Zemlje tada bio upra-van na ravan ekliptike, umesto da, kao danas, bude nagnut za oko dvadeset tri stepena, godišnja doba nisu se menjala i Hiperboreja, sred svojih ledenih planinskih masiva, mora da je imala gotovo idealnu dnevnu temperaturu baš kao što se i navodi u drevnim spisima. To bi, ujedno, moglo objas-niti i ostatke fosila paprati, kao i činjenicu da su tropske bilj-ke nalažene ne samo posvuda po Skandinaviji, već čak i u blizini polarnog kruga. Ovo je, bar, gledište koje zastupa Robert Dic, geolog iz Naučne agencije za životnu okolinu u Vašingtonu. Uz po-moć preostataka Afrike, Južne Amerike, Australije i Indije, njemu je pošlo za rukom da rekonstruiše jedan poseban kon-tinent, kojem je potom bilo dato ime Gondvana. Po izvesnom broju geologa širih shvatanja, Gondvana je bila južni kontinent, koji je u Drugom razdoblju predstavljao protiv težu severnom kontinentu, poznatom kao Skandinavski štit. LEMURIJA Drevni sanskritski spis Purana govori o tome kako su se kontinenti rađali jedan za drugim, pri čemu je svaki od njih predstavljao domaju jedne od Ijudskih rasa. Navodi se se-dam takvih kontinenata, na kojima je sedam velikih rasa ži-velo ili će živeti. Prema nemačkom prirodnjaku Heknu, Ijudski soj bio je začet u Lemuriji, danas utonuloj u Pacifik; tom kontinentu on je dao ime Salvali. Njegovo uništenje ognjem i vodenom stihijom biloje propraćeno pojavom Kuše (Atlantide), na ko-joj se potom razvila snažna civilizacija ćetvrte rase. Britansko Udruženje za unapređenje nauke saopštilo je da se u ,,vatrenom krugu" u Pacifiku oblikuje jedan novi kon-tinent i da su ostrva Bagoslov, nedaleko od obala Aljaske, već dostigla visinu od preko tri stotine metara. To bi mogla biti ona Šaka o kojoj govori Purana. Predviđeno je, takođe, da će nova kopnena masa biti duga preko hiljadu pet stoti-na kilometara i da će se protezati do Japana, Filipina, Ma-lake i Bornea. U drevnim spisima naroda Šri Lanke i Madrasa nalazimo da se prapostojbina Tamila (dravidskog naroda koji i danas živi u južnoj Indiji) nalazila južno od Jave. Bila je to jedna od prvih kopnenih masa što se javila oko ekvatora i tu se nekad nahodila Lemurija, kolevka svekolike civilizacije. Naučnikk Višar S. Serve, na temeiju podataka dobijenih iz kruga pripadnika Ružinog krsta (Rozenkrojčovača), izneo je uverenje da se čovek najpre pojavio u današnjim Sjedinjenim Državama. Sto se tiče Lemurije, bio je to konti-nent što se pružao istočno od Afrike i duboko u Pacifik, u vreme kada su, po Vegenerovoj teoriji, obe Amerike, Evropa i zapadna Afrika činile jedinstvenu kopnenu masu. Potom je, nakon velikih tektonskih poremećaja, Lemurija zahvatala sa- mo Mikroneziju i Polineziju. Severna Južna Amerika pomerile su se prema njoj kada je okean iznedrio Atlantidu. Serve takođe veruje da zagonetni narod koji živi na plani-ni Šasta, u severnoj Kaliforniji, predstavlja poslednje ostatke nekadašnjih Lemurijanaca. Preistoričari, geolozi, kao i poklonici tradicije, slažu se manje ili više u pogledu položaja i lika Atlantide; međutim, što se tiče kontinenta potonulog u Tihi okean, vladaju po-svemašnja zbrka i metež. Čini se vrlo verovatnim da su Gon-dvana, Lemurija i Mu bili jedan te isti kontinent, označen tri-ma različitim imenima. SPORNE TVRDNJE 0 nalazima pukovnika Džejmsa Čerčvorda već sam pi-sao u svojoj knjizi Stotinu hiljada godina čouekoue nepo-znate istorije, stoga ću ovde svoj stav izložiti samo u naj-kraćim crtama. Pukovnik Čercvord služio je u britanskoj vojsci u Indiji či-tavih trideset godina. U tom razdoblju, ne navodeći tačan trenutak, u jednom hramu ne navodeći kojem, on je, po vlastitoj tvrdnji, otkrio jednu zbirku tablica Naakala. (Prema drevnim induskim piscima, Naakali su bili tajanstven narod koji se, prispevši odnekud s istoka, naselio u Burmi. Bili su, navodno, odaslani da svom jeziku i pismu podučavaju zemIju na zapadu tojest, u Indiji). Tablice su govorile daje u Pacifiku, pre pedeset hiljada godina, postojao kontinent po imenu Mu i da je činio kolevku bele rase. Pre, otprilike, dvanaest hiljada godina, Mu je sa svojih šezdeset četiri mili-ona stanovnika nestao u sveopštoj kataklizmi Potopu. U prilog svojim tvrdnjama Čerčvord se poziva na preko dve i po hiijade tablica koje je u Meksiku, u blizini njegovog glavnog grada, pronašao neki geolog, koga samo kratko naziva Niven. Naučnici, razume se, ove tvrdnje nisu uzeli zdravo za gotovo što, naravno, ne mora značiti da se radi o pukoj izmišljotini. Činjenica je, ipak, da Čercvord moguće je i hotimice, svoje tvrdnje nije pouzdanije potkrepio, s izu-zetkom pozivanja na izvesne dokaze čija je izvornost u naj-manju ruku sporna. ĆERĆVORD: MAŠTA ILl ISTINA? Uprkos tome, u iskušenju sam da Cerčvorda držim za reč... Njegove knjige odaju utisak da se radi o časnom čove-ku, izvrsnom istraživaču, dobro obaveštenom i, čak, veoma obrazovanom arheologu. Njegov iskaz, na primer, da je do 'nitskog Potopa došlo pre dvanaest hiljada godina znatno je prethodio saznanju skandinavskih glaciologa, koji su ga u svemu potvrdili. Po mom mišljenju, kada je Cerčvord bio u pitanju, moguća su dva objašnjenja: ili je zaista imao pristup nekim tajnim spisima, ili je bio vidovnjak izuzetnih moći. Na žalost, njegove su priče često zasute ozbiljnim greškama, ćudljivim tumačenjima, i, čak, pobožničkim zastranjivanjima. 0 Meksiku i Majama, Egiptu, Asiro-Vavilonu, Inkama, i stićnom Čerčvord često govori sa razdražujućom nemarnošću. Za njega, kao i za većinu vatrenih pobornika Mua, svako arheološko otkriće, svaki nepoznati spis, svaki tajanstveni znak, kao i sve neobične činjenice na koje nauč-nici nemaju spreman odgovor pripadaju Muu i predstavljaju dokaz njegovog postojanja. Sledeći ovakvo načelo, on daje prevod jedne stele Uksmala, u Meksiku, navodeći daje ,,posvećena Muu"... Lično sam, međutim, veoma dobro upoznat sa Uksmalom i njegovim čudesnim ,,Carobnikovim zamkom", Adivinom, i mogu pouzdano potvrditi da je Čerčvordov ,,prevod" puka razigranost mašte. Takođe, Čerčvord nam pruža i nepouzdanu reprodukci-ju friza u Poerta del Solu, predstavljajući pri tom centralno božanstvo kao biće sa pet prstiju, dočim je, međutim, veo-ma dobro znano da je najneobičniji podatak vezan za to bo-žanstvo činjenica (prema pravom prikazu na frizu) da ima samo četiri prsta... Gprkos tome, iz tog vizionara povremeno odbljeskuju munje istinskog genija; isto tako, i znanja kojima raspolaže deluju zapanjujuće. Van svake sumnje, tu i tamo zaobilazi istinu, ali on to čini da bi ojačao gledište za koje veruje da je istinito i koje i jeste istinito. Jer, drevni kontinent Mu zaista je postojao, i Čerčvord, premda ni sam toga nije bio sve-stan, sasvim je u pravu u svojoj tvrdnji da je Meksiko stariji i od samog Egipta. Na zaista briljantan način, takođe, ukazao je i na posve razaznatljivu vezu između kvečuana, jezika Inka, i kvičea, jezika Maja. Konačno, njegova je neprocenjiva zasluga koja nad-maša sve njegove nedostatke u tome što nam je skrenuo pažnju na nepoznate civilizacije Pacifika: na Kukovim ostrvi-ma, na Marijanasu, na Markesasu, kao i drugima širom Pa-cifika; u celini posmatrano, vrlo je verovatno da upravo paci- fička ostrva drže ključ saznanja o postojanju jedne veoma stare civilizacije.