UNEP
UNCHS UNEP UNCHS ù
Mesovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) OkTOBAR 1999 oformljena je pocùetkom maja 1999. godine dok je josù trajao Sukob sukob na Kosovu. Pored humanitarne krize koja se odvijala, rasla je i zabrinutost o posledicama ovog sukoba na zùivotnu na Kosovu sredinu i civilna naselja. Sukob na Kosovu Ð Posledice na z Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) Kako bi se ispitala ova pitanja, Radna grupa za Balkan je mobilisala medÐunarodni i nezavisni naucùni tim za rad na Kosovu i u pogodÐenim industrijskim zonama u Srbiji. Timovi slicùnog sastava obisùli su izvore zagadÐenja niz reku Dunav, kao Posledice i pogodÐene ciljeve u nacionalnin parkovima i drugim oblastima pod zasùtitom.
Ovaj izvesùtaj sadrzùi nalaze Radne grupe za Balkan. ù ivotnu sredinu i civilna naselja Preporucùuje se hitna akcija u ãzùarisùtimaÓ od ekolosùkog znacùaja koja su identifikovana u cùetiri grada. Svesni potrebe za hitnim delovanjem, Program Ujedinjenih nacija za zasùtitu zùivotne sredine (UNEP) i Centar Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat) ucùinili su da ovi podaci budu sùto nazùivotnu sredinu pre dostupni. Rezultat je znacùajan doprinos studiji posledica savremenog nacùina ratovanja na zùivotnu sredinu.
Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)
UNEP UNCHS i civilna naselja Prvi put objavljeno 1999.g.u S˘vajcarskoj od strane Programa Ujedinjenih nacija za zas˘titu z˘ivotne sredine (UNEP) i Centra Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat)
Copyright © 1999, United Nations Environment Programme i United Nations Centre for Human Settlements (Habitat)
ISBN 92-807-1801-1
Ova publikacija moz˘e se koristiti u bilo kom obliku, bez posebne dozvole nosioca autorskih prava, u celini ili delimic˘no, u obra- zovne i nekomercijalne svrhe pod uslovom da se navede izvor.UNEP i UNCHS (Habitat) bi bili veoma zahvalni da im se pos˘alje primerak svakog izdanja koje ovu publikaciju koristi kao izvor.
United Nations Environment Programme PO Box 30552 Nairobi Kenya Tel: +254 2 621234 Faks: +254 2 623927 E-mail: [email protected] Web: http://www.unep.org
United Nations Centre for Human Settlements (Habitat) PO Box 30030 Nairobi Kenya Tel: +254 2 621234 Faks: +254 2 624266/624267 E-mail: [email protected] Web: http://www.unchs.org
NAPOMENA: Sadrz˘aj ovog teksta ne odraz˘ava iskljuc˘ivo stavove UNEP-a, UNCHS-a (Habitat) niti organizacija sa kojima sarad–uju.Date odrednice i prezentacija nisu ni u kom smislu izraz stava UNEP-a ili UNCHS-a (Habitat) ili organizacija sa kojima sarad–uju u odnosu na pravni status bilo koje zemlje, teritorije, grada ili oblasti, ili njene vlasti, ili demarkacija njenih granica.
Dizajn i priprema za S˘tampu: L’TV Communications, Morges, S˘vajcarska Urednik:Tim Jones Preveli: Borislava S˘as˘ic’, Dr Mirjana Tos˘ic’ Mape: GRID Arendal i GRID Z˘eneva Naslovna ctrana foto: Panc˘evac Naslovna ctrana: BTF Fotolitografija: CityComp S.A., Morges, S˘vajcarska S˘tampa: SADAG, Francuska S˘tampano na nehlorisanom papiru SUKOB na Kosovu
Posledice na zùivotnu sredinu
i civilna naselja
UNEP UNCHS Suk UNEP UNCHS Sukob ob na K na Kosovu oso
vu Ð P Posledice osledice na na zùivotnu sredinu
i civilna naselja Z ù iv otn u sr ù edin Sadzaj u i civilna naselja 1. Predgovor 3 Klaus Topfer
2. Uvod 4 Pekka Haavisto
3. Hronologija sukoba na Kosovu 12-21
4. Stanje u zvivotnoj sredini i civilnim naseljima u Saveznoj Republici Jugoslaviji pre sukoba na Kosovu 22-27
5. Osnovni nalazi Tehnicv kih misija i Studijske grupe RGB-a 28-71
6. Preporuke 72-81
7. Aneksi I. Bibliografija 82-87 II. Leksikon 88-100 III. Spisak saradnika 101-104
Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)
2 3 Predgovor1
vadeseta sednica Upravnog saveta Programa Ujedinjenih nacija za zasvtitu zv ivotne sredine (UNEP) odrzv anoj 1999. godine, bila je znacv ajni kamen medjasv po pitanju razvijan- ja i politicv kog fokusa ove organizacije. Na sastanku se odluDcv no podrzv ala reorijentacija u sveukpunim ciljevima UNEP-a te je za glavne aktivnosti UNEP-a odredjeno pet osnovnih oblasti rada. Centralno u ovoj novoj racionalizaciji politicv kog fokusa je UNEP-ova orijentacija da radi na pospesvivanju i jacv anju svojih sposobnosti u oblasti informisanja, kontrole, izrada studi- ja i blagovremenog upozoravanja. Ova odlucv ujusva odluka predstavlja susvtinu uloge UNEP-a u okviru sistema Ujedinjenih nacija, tj. da deluje kao organizacija katalizator za pitanja zasvtite zv ivotne sredine. Organziacija time dobija poziciju sa koje mozv e biti spremna za efikasnu i objektivnu, naucv no neutralnu izradu studija u takvim oblastima kao svto su prirodne katastrofe i ekolosv ki problemi izazvani od strane cv oveka. U skladu sa ovom odlukom Upravlnog saveta i uz jaku preporuku Misije Ujedinjenih nacija za medju- agencijsku procenu humanitarnih potreba, koja je bila u poseti Saveznoj Republici Jugoslaviji, a koju je pred- vodio Generalni podsekratar UN-a, Serzv u Vijejra de Melu, oformljena je Mesv ovita radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat). Ova grupa je dobila za mandat hitnu izradu detaljne studije o posledicama sukoba na zv ivotnu sredinu i civilna naselja. RGB je bila zajednicv ka inicijativa UNEP-a i UNCHS-a (Habitat) i u skladu sa mandatom UNCHS-a koja se bavi normativnim poslovima, Radna grupa je, radec’i uporedo sa Misijom Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), unela komponentu o civilnim naseljima. Peka Havisto, bivcvi Ministar za zacv titu zv ivotne sredine i Ministar za razvojnu saradnju Finske, prih- vatio se uloge predsedavajusv eg RGB-a. On je odmah pokrenuo formiranje medjunarodne grupe strucv nja- ka da radi zajedno sa timovima UNEP-a i UNCHS-a cv ije se sedisv te nalazi u Najrobiju. Ovom prilikom bih zv eleo da se zahvalim Peki Havistu na njegovom licv nom zalaganju i trudu u izvrcv avanju ove duzv nosti. Tokom celog trajanja rada RGB-a, u istrazv ivacv kim misijama ucv estvovalo je oko sv ezdeset stucv njaka. Okupljeni strucv njaci pokrivaju veliki dijapazon oblasti i iskustava, i dolaze iz sesv t UN agencija i sektora, 19 zemalja i 26 NVO-a i naucv nih institucija. Jedan od osnovnih zahteva RGB projekta bio je da njene aktivnosti ne odvuku sredstva iz postojec’ih UNEP i UNCHS programa u drugim delovima sveta. U ovom smislu, mogu sa zadovoljstvom da kon- statujem da je RGB operacija u potpunosti bila finansirana od strane dodatnog dobrovoljnog ucv esv c’a, sv to je omoguc’ilo da ne dodje do razvodnjavanja postojec’ih prioritetnih aktivnosti i obaveza. Zahvaljujem se donatorima koji su pruzv ili finansijsku i materijalnu podrsv ku. Rezultati i preporuke RGB-a cv ine zanimljivo sv tivo. Oni ukazuju na vezu izmedju zagadjenja zv ivotne sredine i humanitarne pomoc’i. Ovaj izvesv taj takodje pokazuje da postoji potreba za planiranjem zasv tite zv iv- otne sredine i civilnih naselja u vreme sukoba. Verujem da je ovakva jedna neutralna, objektivna i naucv na studija stvarnog stanja na terenu u situaciji nakon sukoba neophodna. Ovakav pristup je neophodan i pouz- dan izvor informacija za ljude koji trpe posledice i sluzv i medjunarodnoj zajednici kao alatka za upravljanje studijama za procenu potreba u sveukupnim humanitarnim naporima u ratom pogodjenim oblastima.
Klaus Topfer Generalni podsekretar Izvrsv ni direktor Programa Ujedninjenih nacija za zasv titu zv ivotne sredine Vrsv ilac duzv nosti Izvrsv nog direktora Centra Ujedinjenih nacija za civilna naselja Suk ob na K Uvod2 oso vu Ð P ratnim vremenima je mozv da najugrozv enije prirodno bogatstvo istina. Ovo je bilo veoma ozv igledno za vreme Sukoba na Kosovu. Nakon osledice na neuspeha dogovora u Rambujeu i pocv etka vazdusvnih napada NATO-a 24. marta 1999. godine, pocv ele su da pristizv u alarmantne vesti o Uv v v ekoloskoj steti kao posledici bombardovanja. Slike rafinerija nafte koje gore u Pancevu i Novom Sadu, izlivanja otrovnih hemikalija u Dunav, i kratera bombi u zasvtic’enim oblastima, nadmetali su se sa slikama desetina hiljada izbeglica sa Kosova koje su v Z v bezale iz svojih domova. iv
otn Dok su trenutne humanitarne posledice ovoga sukoba bile jasne, javno mnjenje je bilo podeljeno o moguc’im negativnim posledicama na zv ivotnu sredinu. S jedne u sr strane, postojao je strah o rasprostranjenoj ekolosvkoj svteti i unisvtenja u Saveznoj
edin Republici Jugoslaviji i u susednim zemljama. S druge strane, NATO je tvrdio da c’e upotreba sofisticiranog naoruzv anja sa brizv ljivo odabranim ciljevima smanjiti ekolosvku v v u i civilna naselja i druge „kolaterlane” stete. Ovo je dilema sa kojom se Mesovita radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) suocv ila od svog osnivanja pocv etkom maja 1999. godine. Sukob na Kosovu je imao svire regionalne posledice: Albanija i Bivsva Jugoslovenska Republika Makedonija je trebalo da prihvate veliki broj izbeglica iako nepripremljene za ovaj obiman priliv ljudi. Druge susedne zemlje, posebno Bugarska i Rumunija, nizvodno duzv Dunava, strahovale su od posledica zagadjenja iz pogod- jenih industrijskih postrojenja preko granica. Pozv ari u rafinerijama i skladisvtima nafte su ponekad trajali visve dana usled c˘ega su se stvarali oblaci zagadjena koji su se nadvi- jali nad velikim povrsvinama zemlje, dok su strana sredstva informisanja sve visve isti- cala vesti o izlivima opasnih hemikalija u vazduh, vodu i na zemljisvte. Srpske snage na Kosovu su sistematski praznile i unisvtavale veliki broj gradova i v sela. Steta pricv injena stambenim cv etvrtima, infrastrukturi, cv istoj pijac’oj vodi i otpad- nim sistemima bila je ocv igledna. Sa bezv anjem kosovksih Albanca iz svojih domova, veliki deo dokumentacije o pravnom vlasnisvtvu nad zemljom i imovinom je nestao ili je bio silom oduzet, svto komplikuje povratak izbeglica u krajeve gde su zv iveli. Iako su se druga tela UN-a velikim delom bavila problemima zv ivotne sredine nastalim usled reke izbeglica, sanitarni uslovi i snabdevanje pijac’om vodom u pre- opterec’enim izbeglicv kim logorima su, pod ovim pritiskom, postali svojevrsni problem.
4 5 MAPA (1) Balkan i dunavski basen
Kyev
Germany Poland Praha Ukraine Czech TATRA France 2 663 m Republic C a in r p h Slovakia a R Vienna t h GROSS- be Bratislava i Danu a Moldova GLOCKNER n Berne 3 798 m Austria Budapest M Chisinau Switzerland Hungary o s 2Uvod p l Transylvania u
Hungarian n A Ljubljana Plain Romania t Slovenia a
Zagreb i D 2 544 m ra Vojvodine n Pô Croatia ve
D s i Istrie n Save a r Bosnia- i c Belgrade Bucarest A Herzegovina ube Italy lp an s Yugoslavia D Sarajevo Morava Adriatic SERBIA MONTENEGRO Sofia Sea Kosovo Bulgaria Rome Podgorica 2 925 m Skopje Rh odope FYROM Tirana Albania Mediterranean
Sea Greece Turkey 0 200 500 1 000 2 000 3 000 meters 0 500 km
Source:Atlas de Poche,Philippe Rekacewicz,Editions du Livre de Poche,Paris,1996.
Oformljivanje medjunarodnih naucvnih timova
Nakon pazv ljivog izucv vanja svih pristiglih vesti i informacija o moguc’im posledicama sukoba na zv ivotnu sredinu i civilna naselja, RGB je donela odluku da se usredsredi na pet oblasti, naime:
1) Ekolosvke posledice vazdusvnih napada na industrijske zone – terenska tehnicv ka misija 2) Ekolosvke posledice sukoba na reci Dunav – dopunska terenska misija 3) Posledice sukoba po biolosvkoj raznovrsnosti u zasvtic’enim oblastima – terenska misija 4) Posledice sukoba na civilna naselja i zv iovtnu sredinu na Kosovu – terenska studija i izrada projekata za razvoj/primenu 5) Moguc’a upotreba oruzv ja sa osiromasvenim uranijumom na Kosovu – studija. Suk MAPA (2) Savezna Republika Jugoslavija ob na K
National capital Hungary Administrative capital Subotica Kanjizaˇ Other cities oso Highway T
Bajmok i s Main road Senta a
Backaˇ C Kikinda Secondary road
vu Ð P i Sombor Topola k Ada Railroad D Sivac r a Canal v Apatin V a Crvenka el Becejˇ i k Airport Kula i Srbobran l Titov Vrbas na ka osledice na VOJVODINAM ki ej s a Elemir eg D l i Temerin B a n k Croatia a u n be Backa a Zrenjanin Palanka l Novi Sad sˇ i K a am na T l D T Vrsacˇ Romania Sidˇ D Alibunar Ruma Indija Stara Pazova Sremska Banatsko
S Mitrovica Nova Pazova Novo Selo Bela Crkva a J
v a a
r Pancevoˇ
c
ˇ Z i v a ˇ n be n Sabac a Beograd Kovin nu
iv S i av a r a D Iron Gate D ˇ Dam
otn Zelenic Smederevo Obrenovac Pozarevacˇ Golubac Kladovo Loznica T n av a u sr am Mladenovac Majdanpek
V Petrovac Smed. Palanka Bosnia and e
Valjevo l M i . edin Velika-Plana Negotin k l Zagubicaˇ D Herzegovina a a v a a n Ljubovija M u b e S E R B o I A ok r m a Bor i v T Kragujevac a u i civilna naselja D Rogacica Gornji r in a Milanovac Zajecarˇ Svetozarevo Cuprija´ Uziceˇ ˇ Pozega Paracin´ Sarajevo Cacakˇ Z D l et M a i n j a t a Kraljevo Bulgaria i r Z L b o a o v p Aleksinac i m a r i d c n a a Soko a M v o r a Banja Knjazevacˇ Ivanjica Krusevacˇ
a n si U R a Nisˇ Pljevlja Prijepolje v a c Raskaˇ K Prokuplje Sjenica a o T k J Bela a ˇs r p u a a p l i c z To a n Palanka Pirot R a a K o M o Novi Pazar o m n r a i a rn Bijelo Polje k v Leskovac a i ca I b ar Kosovska a MONTENEGRO Mitrovica i c rn e Berane Vucitrnˇ t Krupac S e
Niksicˇ ´ i V L t Slano i n m i B c a Pristinaˇ e Vlasinsko l Pec´ i Priboj Jezero
Kotorski D Vranje
Croatia r i Zaljev m KOSOVO Bosilegrad Gnjilane Herceg-Novi Podgorica Dakovica Bujanovac Cetinje Orahovac Urosevacˇ Presevoˇ D rin Lake Prizren Adriatic Skadar FYROM Bar Sea Skopje Ulcinj Albania 0 20 40 60 km
Izvor:United Nations Department for Public Information,Cartographic Section,New York,1999
6 7 Pored saradnika UNEP-a i UNCHS-a, u radu misija je ucv estvovala i strucv na i nezavisna grupa eskperata iz razlicv itih zemalja. Ovaj zavrsvni izvesvtaj RGB je, prema tome, rezultat zajednicv kih nalaza i detaljnog naucv nog istrazv ivanja misija. Odluka o tome koje c’e zone misije da obidju donesvena je nakon sistematske analize informaci- ja iz raznih izvora i posvto je obavljen preliminarni obilazak terena od 17. do 21. juna. Iako RGB smatra da su, kao posledica sukoba, ovo ekolosvki najugrozv enije zone, treba napomenuti da nije bilo moguc’e preduzeti sveobuhvatnu terensku studiju svake pogodjene lokacije. 2Uv Prva tehnicv ka misija je obisvla sledec’e kljucv ne oblasti (vidi mapu br. 5): Pancv evo, Novi Sad, Kragujevac, Bor, Prisvtinu, Nisv, Novi Beograd, Obrenovac, Kraljevo i od Prahovo. U radu ove misije ucv estvovalo je 16 strucv njaka koji su imali na raspolaganju dve mobilne laboratorije iz Danske i Nemacv ke specijalizovane za analizu ekolosvke kon- taminacije. Uzorci zemljisvta, vazduha i podzemne vode su analizirani ili na licu mesta ili u laboratorijama u Danskoj i Nemacv koj. Istrazv ivanje je vrsveno u bombardovanim industrijskim zonama i njihovoj neposrednoj okolini. Posebna pazv nja je posvec’ena moguc’oj kontaminaciji poljprivrednog zemljisvta u blizini pogodjenih instalacija. U radu Dunavske terenske misije ucv estvovalo je devet strucv njaka. Ova misija je organizovana u uskoj saradnji sa Medjunarodnom komisijom za zasvtitu reke Dunava (ICPDR). Misija je obisvla sledec’e kljucv ne oblasti: Novi Sad, Pancv evo, vesvtacv ko jezero „Gvozdena kapija” i reke Lepenicu i Moravu, pritoke Dunava u blizini Kragujevca. Ova grupa je analizirala prvenstveno uzorke recv ne vode, sedimentacije sa obale i dna, svkoljki i drugih bezkicv menjaka. Radi poredjenja, uzimani su uzorci uzvodno i nizvod- no od indusrijskih zona. Ovi uzorci su analizirani u specijalizovanoj laboratoriji u Madjarskoj. Misija za biolosvku raznovrsnost u cv ijem sastavu je bilo pet naucv nika obisvla je: nacionalni park „Frusvka Gora”, nacionalni park „Kopaonik”, Zlatibor u Srbiji, i Skadarsko jezero u Crnoj Gori (vidi mapu br. 3). Tokom terenskih misija RGB se sastala sa zainteresovanim stranama u Beogradu, Pancv evu, Novom Sadu, i Nisvu, tj. sa predstavnicima lokalnih nevladinih organizacija, strucv njacima za zasvtitu zv ivotne sredine, i lokalnim vlastima (uglavnom politicv ka opozicija Beogradu). Tim UNCHS-a (Habitat) je zapocv eo svoj rad na Kosovu u julu mesecu. Sada je usvao u odlucv ujuc’u prvu fazu primene u sledec’im oblastima: gradska uprava, reg- ulisanje stambenih i imovinskih prava, i uvodjenje katastarskog informativnog sis- tema. Tim je takodje izradio analizu ekolosvke politike i okvir institucionalnog delo- vanja u Pokrajini Kosovo. Suk
v ob na K Bacanje oruzja u Jadransko more i pitanje osiromasv enog uranijuma
v v oso Tokom vazdusnih napada NATO-a, pitanja vezana za zivotnu sredinu bila su direk- tno vezana za upotrebu odredjenog oruzv ja. Kao prvo, recv eno je da su NATO vojni vu Ð P avioni, vrac’ajuc’i se u svoje baze u Italiji, ispustili 100 bombi u Jadransko more. To je izazvalo strah od moguc’eg zagadjenja medju zemljama koje izlaze na Jadran. osledice na Medjutim, prema informacijama koje je RGB primila u avgustu 1999. godine, NATO je locirao i detonirao 93 bombi ˘sto znacv i da je u dubokoj vodi (ispod 250 m) ostao josv mali broj bombi. Prema izvesvtajima sredstava informisanja i nevladinih organizacija, u ratu na Kosovu je upotrebljeno oruzv je sa osiromasvenim uranijumom. Uprkos naporima RGB, v Z
v o ovome nismo uspeli da dobijemo zvanicnu potvrdu – niti mapu sa oblastima koje iv v v
otn su mogle biti ciljane ovim oruzjem – ni od NATO-a (ni njegovih zemalja clanica) niti od jugoslovenskih vlasti. u sr Odlucv eno je, prema tome, da se ovaj deo istrazv ivanja obavi metodom izrade studija v edin koju je sprovela grupa strucnjaka predstavnika Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), svvedskog instituta za zasvtitu od v u i civilna naselja zracenja (Swedish Radiation Protection Institute), i UNEP-a. Da bi prikupila potrebne podatake Studijska grupa je bila u jednom obilasku Kosova kada je izvrsvila osnovna merenja radioaktivnostiu nasumice odabranim bombardovanim zonama. Najvec’i deo rada ova grupe podrazumevao je medjutim donosvenje zakljucv aka i preporuka u vezi sa onim oblastima u kojima je ili se sumnja da jeste korisvc’en osiromasveni uranijum.
Ekolosv ka ãzv arisv taÓ pronadjena u cvetiri grada
Radna grupa za Balkan je utvrdila postojanje cv etiri ekolosvka zv arisvta u cv etiri oblasti (u Pancv evu, Kragujevcu, Novom Sadu i Boru), gde je potrebno preduzeti hitnu akciju. U ovim oblastima je neophodno da se odmah preduzmu mere zasvtite sredine i cv isvc’enja ovih oblasti kako bi se izbegle svtetne posledice po ljudsko zdravlje kao i dugorocv na svteta na zv iovtnu sredinu. U ovu akciju spadaju, izmedju ostalog, cv isvc’enje kanala u Pancv evu koji vodi do Dunava, otklanjanje zv ive koja lezv i na tlu u Pancv evu, dekontaminacija od dioksi- na i PHB zv arisvta u Kragujevcu, mere kojima c’e se obezbediti ispravnost pijac’e vode u Novom Sadu, i smanjenje oslobadjanja sumpor-dioksida iz rudnika bakra u Boru. Pored ovih zv arisvta, RGB je ustanovila i druge alarmante momente u vezi sa zv ivot- nom sredinom. Neki od ovih problema su se medjutim nagomilali tokom duzv e godi- na, te bi preduzimanje bilo kakve akcije zahtevalo podrobnija istrazv ivanja. Ovi proble- mi nisu posledice ovoga rata, vec’ dugogodisvnjeg zanemarivanja kvaliteta zv ivotne sre- dine. Kao ilustracije evo dva primera: sediment na recv nom dnu reke Dunav je konta- miniran otrovnim zagadjivacv ima iz 1960-ih, 70-ih i 80-ih godina, dok je zagadjenje
8 9 MAPA (3) Glavne prirodne karakteristike, biolo˘ks a raznovrsnost i oblasti pod za˘tits om u Jugoslaviji
Danube National Park Hungary Ramsar Site Protected Area: Ramsar Site
T
isa Romania World Heritage Site
Velik i K an Protected Area: World Heritage Site al Protected Area: IUCN cat. I-VI
VOJVODINA Protected Area: other category 2Uv Croatia Fruska Gora Centre of Plant Diversity od
va Sa
Beograd Danube M
o
r
a
v a Djerdap
Bosnia and Herzegovina
S E R B I A
Sarajevo Z Tara ap ad na
Kopaonik Bulgaria
J u Durmitor z u a
M
o
r Biogradska a v Gora a
MONTENEGRO Sophia KOSOVO Lovcen
Sar-Planina Lake Scutari Skadarsko jezero Skopje Albania FYROM
0 50 100 km
Source:WCMC Web Site and Biodiversity Map Library; EUROPARC Federation Web Site,ESRI ArcWorld.
reke Timok (pritoka Dunava) kod Bora vec’ duzv e godina tema rasprave izmedju Bugarske i Savezne Republike Jugoslavije. Za RGB je u pojedinim slucv ajevima uocv enih tokom istrazv ivanja bilo tesvko odred- iti koji od uocv nih zdravstvenih i ekolosvkoih problema je nastalo pre ili kao posledica skorasvnjeg sukoba. U ovakvim slucv ajevima, RGB je odlucv ila da zauzme „zdravorazum- ski” stav u odnosu na izradu preporuka cv iji je osnovni cilj da se sprecv e buduc’e Suk
ob na K Osnovni zakljucùci
■ Nas˘i nalazi govore da sukob na Kosovu nije izazvao ekolos˘ku katastrofu u regionu Balkana kao celine. oso ■ Uprkos tome, utvrd–eno zagad–enje u nekim zonama je ozbiljno i predstavlja opasnost vu Ð P po ljudsko zdravlje.
■ RGB je identifikovala ekolos˘ka „z˘aris˘ta” a to su Panc˘evo, Kragujevac, Novi Sad i Bor, gde osledice na je neophodno preduzeti hitnu akciju, kontrolu i dalje analize. U svim ovim zonama, identifikovan je zagad–enje z˘ivotne sredine kao posledica sukoba na Kosovu.
■ Jasno je da je jedan deo identifikovanog zagad–enja u nekim od zona nastao pre sukoba na Kosovu, a ima i dokaza o dugogodis˘njim nedostacima u obradi i skladis˘tenju opasnih otpada. Z v ■ Ukoliko se z˘ele izbec’i dalja pogors˘anja kada je u pitanju ljudsko zdravlje i z˘ivotna iv sredina, bez obzira ne njihove uzroke, potrebno je da se odmah posveti paz˘nja otn identifikovanim problemima. u sr edin
v v u i civilna naselja negativne posledice na zdravlje i zivotnu sredinu a ne da donosi nepouzdane zakljucke o odgovornosti. Sukob je ocv igledno doveo do fizicv kog razaranja velikih razmera. Napori ka osposobljavanju institucija i za fizicv ku rekonstrukciju morac’e da uzmu u obzir pitan- ja zv ivotne sredine. Jacv anje institucija za zasvtitu zv ivotne sredine bic’e od koristi i za ekonomiju, kao i za zv ivotnu sredinu na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou. Kada to budu dozvolili politicv ki uslovi, od najvisveg prioriteta treba da bude puno ucv esvc’e ovog regiona u medjunarodnim konvencijama (vidi str. 80-81). U svom radu i pripremama preporuka, RGB nije preuzele na sebe da resvava pitanje zdravstvenih problema nastalih usled zagadjenja okoline kao posledice rata. Ovo je domen rada drugih tela. RGB ipak zv eli da naglasi da je potrebno hitno delo- vati kako bi se umanjili negativni efekti najtezv ih problema
Ekolosvka ãprva pomoc’Ó kao sastavni deo humanitarne pomoc’i
Verujemo da su nasve preporuke u vezi sa Pokrajinom Kosovo i Republikom Crnom Gorom takve da organizacije UN-a i zajednica za pruzv anje pomoc’i mogu da obezbe- de neposrednu lokalnu i regionalnu podrsvku. Politicv ka situacija u Republici Srbiji ogranicv ava svaku nehumanitarnu pomoc’i sprecv ava investicje za rekonstrukciju.
1 0 11 RGB preporucv uje da, u okviru humanitarne pomoc’i regionu, UN i drugi dona- tori pruzv e odgovarajuc’im vlastima pomoc’ u resvavanju ovih kljucv nih ekolosvkih zv arisvta cv ime bi se sprecv cv ilo dalje narusvavanje cv ovekovog zdravlja i sredine u SRJ i svire u balka- nskom regionu. U sadasvnjim uslovima je jasno da iako srpske vlasti mogu da resvavaju neke od prioritetnih pitanja svojom strucv nosvc’u i samo-finansiranjem, postoje problemi za koje je neophodna pomoc’ medjunarodne zajednice.
2Uv Priznanje za doprinos od
Mesvovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) je svestomesecv ni speci- jalni projekat koji c’e se okoncv ati posvto je postigao svoje zakljucv ke. Prema svom man- datu, UNEP nije organizacija za primenu. Shodno tome, odgovornost za resvavanje uocv enih problema u zasvtiti zv ivotne sredine bic’e prepusvteni vlastima zainteresovanih zemalja, medjunarodnoj zajednici donatora, odgovarajuc’im UN telima i drugim medjunarodnim organizacijama. Duh podrsvke i saradnje koju je pokazala celokupna porodica UN-a, naime OCHA, UNDP, UN-ECE, UNHCR i UNMIK, bila je do sada od odlucv ujuc’eg znacv aja za projekat i u velikoj meri c’e olaksvati primenu nasvih pre- poruka. Rad Radne grupe za Balkan je u potpunosti finansiran iz Fonda za projekat u koji su se slili doprinosi sledec’ih evropskih zemalja: Austrije, Belgije, Danske, Finske, Francuske, Holandije, Nemacv ke, Norvesvke, svvedske i Ujedinjenog Kraljevstva. Ostala pomoc’ u saradnicima dosvla je direktno od UNEP-a i UNCHS-a (Habitat). Tokom trajanja ovog projekta, pruzv ena nam je dragocena pomoc’ ne samo od strane stalnih saradnika UNEP-a i UNCHS-a, vec’ i iz brojnih ministarstava za zasvtitu zv ivotne sredine i drugih tela koja su nam pruzv ila svoje strucv no misvljenje. Posebno se zahvaljujemo DGI, DGXI i DGXII, Evropske komisije, i Evropskoj agencija za zasvtitu zv ivotne sredine u Kopenhagenu. Po pitanju reke Dunav, usko smo saradjivali sa Medjunarodnom komisijom za zasvtitu reke Dunav. Medjunarodni Greenpeace, Dunavsko-Karpatski program Medjunarodnog WWF-a, Regionalni centar za zasvtitu zv ivotne sredine u Budimpesvt, kao i Projekat v FOCUS kojim rukovode vlade Zvajcarske, Austrije, Grcv ke i Rusije, su svi doprineli v na svoj nacv in nasvem radu. Zelimo da se zahvalimo svima na izvanrednom duhu sarad- nje koji su pokazali prema RGB.
Pekka Haavisto Predsedavajuc’i Mesvovita Radne grupe za Balkan UNEP/UNCHS-a v Zeneva, 5. oktobra 1999. g. Suk ob na K Hronologija3 sukoba oso na Kosovu vu Ð P osledice na ovom poglavlju je data hronologija kljucv nih dogad–aja tokom sukoba na Kosovu izmedju snaga NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije. Podaci su prikupljeni sa zvanicv nih konferencija za svtampu, iz izvesvtaja sredstava informisanja, sa vebsajtova, i iz drugih materijala koje je
Z U v sakupila UNEP/(Habitat) Radna grupa za Balkan. Posebno su istaknuti dogadjaji od iv v
otn neposrednog znacaja za mandat RGB (vidi mapu br. 4). Na Konferenciji u Rambujeu, 19. marta 1999. godine, dogovoren je mirovni u sr sporazum sa ciljem da se resvi oruzv ani sukob izmedju Srba i etnicv kih Albanaca koji cv ine v edin vec’inu stanovnistva u Pokrajini Kosovo. Sporazum medjutim nije potpisala vlada Srbije. u i civilna naselja Nakon neuspeha pregovora u Rambujeu, 24. marta 1999. godine NATO je pokrenuo vazdusvnu kampanju („Operacija udruzv ena snaga”) protiv srpskih ciljeva. Kampanja je obustavljena 10. juna 1999. godine.
Mart 1999. g.
22 ¥ Specijalni izaslanik SAD, Ricv ard Holbruk, boravi u Beogradu sa ciljem da ubedi Predsednika SRJ Slobodana Milosvevic’a da prihvati Rambuje sporazum. 23 ¥ Skupsvtina Srbije odbija zahtev NATO-a da posvalje mirovne trupe na Kosovo. Holbruk zavrsvava svoju misiju. UN agencije za pomoc’ napusvtaju Kosovo. NATO autorizije vazdusvne napade. 24 ¥ Pocv etak NATO vazdusvnih napada na SRJ. Rusija obustavlja saradnju sa NATO- om. Procenjuje se da u i oko Kosova ima oko 40,000 trupa SRJ. UNHCR pro- cenjuje da je oko 475,000 Kosovara raseljeno usled srpske ofanzive. Pogodjena je fabrika aviona „Lola Utva” u Pancv evu i proizvodni pogon je unisvten. 25 ¥ SRJ prekida diplomatske odnose sa Francuskom, Nemacv kom, Sjedinjenim Americv kim Drzv avama i Ujedinjenim Kraljevstvom. 26 ¥ OEBS kancelarija u Tirani izvesvtava o paljenju sela na Kosovu. Predlog rezolu- cije koju Rusija podnosi Savetu bezbednosti u kome se zahteva okoncv anje NATO akcije na Kosovu je odbijen. Unisvteno skladicv te za gorivo u Lipovici svto izaziva veliki pozv ar u Lipovacv koj svumi. Osvtec’en je dovod elektricv ne energije u Batajnici.
1 2 13 MAPA (4) Pogod–ene lokacije sa petencijalnim negativnim posledicama na z˘ivotnu sredinu
National capital Chemical industry Administrative capital Hungary Fuel storage Subotica Kanjizaˇ Other cities
T Highway
Bajmok i Oil refinery
s Sombor Senta a Main road
Backaˇ C Kikinda i Secondary road Industry Topola k Ada D Sivac Railroad r a Electric power plant v Apatin V a Crvenka el Becejˇ Canal i k Kula i Srbobran Titov Vrbas Airport National park
VOJVODINAM
a
Elemir Hr D l i Temerin 3 a Croatia n k u a b n Zrenjanin e Backa al Palanka onologija suk
ˇ Novi Sad Sid Vrsacˇ Romania Fruska Gora Padinska Ruma Indija Sremska Batajnica S Mitrovica Bela Crkva a v a Pancevoˇ e a ˇ ub n Sabac Bezanijka Kosa Beograd an i D r Obrenovac Iron Gate D Lestane Dam
Novi Beograd Smederevo Golubac Kladovo Baric Cukarika oba na K Loznica T am n av a Lipovica Ada Ciganlija Majdanpek Veliki Crljeni Prahovo
V Petrovac Smed. Palanka Bosnia and e
Valjevo l M Velika-Plana i . Negotin k l Zagubicaˇ D Herzegovina a a v a a n Ljubovija M u b e S E R B o I A ok r m a i Rogacica v Bor T Kragujevac a oso D Lucani r in a Bajina Zajecarˇ Cuprija´ Uziceˇ ´ Sarajevo Gruza Paracin vu Z Cacakˇ Tara l Pozegaˇ a t i Bulgaria b L o Aleksinac i m r Bogutovac Kraljevo Soko Banja Knjazevacˇ Ivanjica Krusevacˇ
a n si U R a Nisˇ Pljevlja Prijepolje v a Kopaonik c Raskaˇ Prokuplje T Sjenica a a ˇ k Bela r s a a op l i ca Palanka R T Pirot K o Novi Pazar m Doljevac a Bijelo Polje rn Leskovac i ca I b ar Kosovska a MONTENEGRO Mitrovica i c rn e Berane Vucitrnˇ t Krupac S e
Niksicˇ ´ i V L t i n Slano m i B c e a Vlasinsko l
Pec´ i Priboj Jezero D Pristinaˇ
Kotorski Vranje
Croatia r i Zaljev m KOSOVO Bosilegrad Gnjilane Herceg-Novi Podgorica Dakovica Bujanovac Cetinje Orahovac Urosevacˇ Presevoˇ D Sar Planina rin Lake Adriatic Skadar Prizren Bar FYROM Sea Skopje Ulcinj Albania 0 20 40 60 km
Izvor:United Nations Department for Public Information; UNEP,GRID-Geneva,i banka podataka RGB izradjena no osnovu vi˘se dokumenata Suk ob na K 27 ¥ U Albaniju i BJRM pocv inju da pristizv u u velikim brojevima ethnicv ki Albanci koji bezv e ili su prognani sa Kosova. Pocv etak izbeglicv ke krize. Fabrika aviona „Lola Utva” u Pancv evu je ponovo pogodjena. v oso 28 ¥ Na hiljade izbeglica sa Kosova pristizu u Albaniju i BJRM. Pogodjen veliki v proizvodjasv kuc’nih elektrisvnih aparata fabrika „Sloboda” u Casvku. vu Ð P 29 ¥ NATO izjavljuje da se vode intenzivni vazdusvni napadi kako bi se Jugoslovenske vojne snage onesposobile za cv isvc’enje etnicv kih Albanaca sa osledice na Kosova. Fabrika aviona „Lola Utva” u Pancv evu je opet pogodjena. 30 ¥ Predsednik SRJ Slobodan Milosvevic’ nudi da povucv e jedan broj trupa sa Kosova ukoliko bi NATO okoncv ao rat iz vazduha. Ponuda je odbijena. Fabrika v „Sloboda” u Cacv ku je pogodjena. 31 ¥ Prognani Albanci sa Kosova su prebacv eni vozovima do Makedonske granice. Z
v Izjava UNHCR da je egzodus dostigao broj od 125,000 ljudi. iv otn u sr edin u i civilna naselja
Oblak dima nad Panc˘evo, april 1999.g. Fotografija: Panc˘evac April 1999. g.
1 ¥ Na desetine hiljada izbeglica napusvta Kosovo. Pogodjen most koji spaja Novi Sad i Petrovaradin. Ozbiljno osvtec’en glavni vodovod usled cv ega najvec’i deo grada ostaje bez vode. 2 ¥ Na hiljade izbeglica i dalje odlazi sa Kosova.
1 4 15 3 ¥ NATO pogadja vladine objekte u centru Beograda. BJRM najavljuje da c’e dozvoliti ulaz izbeglica na svoju teritoriju samo ukoliko budu prebacv eni u trec’e zemlje. Procenjuje se da izmedju 50,000 i 100,000 izbeglica cv eka da predju granicu. 4 ¥ NATO vazdusvni napadi rusve Generalsvtab Jugoslovenske Prve Armije u glavnom gradu. Osvtec’enoi skladisvte „Beopetrola” u Beogradu i Bogutovac (Kraljevo) Pogodjeno je skladisvte za gorivo toplane na Novom Beogradu („Beogradske elektrane”). Napad na na rafineriju nafte u Panc˘evu i na aerodrom Slatina 3Hr blizu Prisvtine. Pogodjen „NIS Jugopetrol” u Smederevu. onologija suk 5 ¥ Broj izbeglica koji je iz Kosova presvao u susedne zemlje dostizv e cifru od 400,000. Pogod–ena je termoelektrana / toplana u Novom Sadu. Pogodjeno je skladisvte bitumena rafinerija nafte u Novom Sadu. Osvtec’en je skladisvte goriva „Naftagas promet” koji se nalazi na 10 km od Sombora. Osvtec’en je vodovodni sistem u Zemunu. Napadnut je glavni Beogradski aerodrom. Pogodjen je „NIS v v Jugopetrol” u Pristini. Pogodjena je „DIN" fabrika duvana u Nisu. Pogodjen je oba na K pogon hemijske industrije „Milan Blagojevic’” u Lucv anima. 6 ¥ Vlada Jugoslavije objavljuje unilateralni prekid vatre koji SAD i UK odbijaju. Pogodjeno skladisvte „Beopetrola” u selu Mala Krusva u prisvtinskoj opsvtini. Napadnut je pogon hemijsku industrije „Milan Blagojevic’” u Lucv anima. oso 7 ¥ Osvtec’eno je stovarisvte „NIS Jugopetrola” u Somboru. Centar Prisvtine je inten- vu zivno bombardovan: osvtec’en je stovarisvte za gorivo „Beopetrola”. Unisvtene su garazv e i skladisvta naftne rafinerije u Novom Sadu. Pogod–en je pogon hemijske industrije „Milan Blagojevic’” u Lucv anima. 8 ¥ SRJ zatvara granice cv ime se pojacv ava bojazan da se albanske izbeglice koriste kao ljudski svtiti. Pogod–eno je stovarisvte „Beopetrola” u Bogutovcu, opsvtina Kraljevo. Bombardovan je vojni objekat u centru Beograda. Napadnuti su Kraljevo, Lad–evci, i skladisvte za gorivou Vitanovcima. Bombardovano je ski- jas˘ko izletis˘te „Tornik” na Zlatiboru, juzv no od Beograda. Bombardovan je v grad Cubrija. 9 ¥ Generalni sekretar UN-a Kofi Anan daje izjavu u kojoj navodi pet uslova za prekid sukoba na Kosovu: obustava nasilja; povlacv enje jugoslovenske vojske; slanje mirovnih snaga; povratak izbeglica, i pokretanje pregovora za iznalazv enje politicv kog resvenja. Pogodjena je fabrika automobila „Zastava” u Kragujevcu. Pogod–ena je „NIS Jugopetrol” u Smederevu. Unisvten je RTS predajnik na Golesvu, u blizini Prisvtine. U Nemacv koj se sastaju politicv ki rukovodioci Grupe 8 u cilju razgovora o Kosovu. 10 ¥ Osvtec’ena je elektrana u Bogutovcu. Bombardovanje Prisvtine i prisvtinskog aero- droma, Nisva i Kraljeva. 11 ¥ Osvtec’eno je planinsko izletisvte „Divcv ibare” blizu planine Zlatibor. Pogod–ena je stambena cv etvrt u Novom Sadu. Suk ob na K 12 ¥ Ministri inostranih poslova NATO-a se sastaju u Briselu i potvrdjuju da Savez ostaje odlucv an i jedinstven u svojoj akciji i u pogledu pet zahteva za obustavu vazdusvnih operacija. Voz sa pet vagona je pogod–en na zv eljeznicv kom mostu preko v v v v oso Juzne Morave. Pogod–eno je stovariste „Jugopetrola” u Pristini. Ostec’en je hotel „Bac˘isvte” na Kopaoniku. Osvtec’ena je elektrana u Prisvtini. Bombardovan je vu Ð P grad Krusvevac: unisvtena je gradska elektrana i fabrika „14. oktobar” koja proizvodi tesvku masvineriju. Pogod–ena je je rafinerija nafte „NIS” u novosad- osledice na skom predgradju. Pogod–ena je rafinerija nafte u Panc˘evu. Pogod–ena je fab- rika automobila „Zastava” u Kragujevcu. 13 ¥ Osvtec’ene su instalacije „Jugopetrola” u Smederevu. Pogodjena je benzinska pumpa „Jugopetrola” u Pris˘tini. Os˘tec’ena je Meteorolos˘ka stanica na Kopaoniku. Osvtec’ena je hidroelektrana „Bistrica” u Polinjama. Ponovo je
Z – v pogodena rafinerija nafte u Panc˘evu. Bombardovani su fabrika „Plastika” i iv v
otn stovariste nafte „Jugopetrola” u Pris˘tini. 14 ¥ Samit Evropske unije daje izjavu deklaraciji u kojoj se ponovo isticv u pet zahte- u sr va med–unarodne zajednice. Pogodjene je izbeglicv ka kolona. Nakon prvobitnog – v v edin negiranja, NATO potvrduje da je izbeglicku kolonu greskom zamenila za tenkovsku jedinicu. Pogodjene su petrohemijska industrija „DP HIP u i civilna naselja Petrohemija” u Panc˘evu – Fabrika djubriva „DP HIP Azotara” u Panc˘evu. Ponovo je bombardovana fabrika „Plastika” Prisvtini. 15 ¥ Ozbiljno je osvtec’ena petrohemijska industrija industrija „DP HIP Petrohemija” u Panc˘evu. Takodje ozbiljno osvtec’ena . fabrika ves˘tac˘kog d–ubriva „DP HIP Azotara” u Panc˘evu Pogodjena su postrojenja fabrike „14. oktobar” u Krusvevcu. 16 ¥ Nakon mnogobrojnih napada rafinerija nafte u Panc˘evu je tesvko osvtec’ena. Ponovo je pogodjena rafinerija nafte u Novom Sadu. 18 ¥ Pogodjene su „DP HIP Petrohemija” u Panc˘evu i fabrika ves˘tac˘kog djubri- va „DP HIP Azotara” u Panc˘evu. Intenzivno bombardovanje Prisvtine ukjucv u- juc’i oblizv nji aerodrom „Slatina”. 19 ¥ Napad na Suboticu, na severo-zapadu Srbije. Pogodjen je pogon hemijske industrije „Prva Iskra” u Baric˘u: unisvtena je proizvodna traka. Pogodjen je radiokomunikacijski predajnik u blizini Prisvtine. 20 ¥ Pogodjeni su rudnici Belac’evac zapadno od Prisvtine. Javljeno da je pogodjena zgrada vlade u Prisvtini, i novosadska rafinerija nafte. 21 ¥ Ciljan je i pogodjen 23-spratni „Poslovni centar Usvc’e” (sedisvte Socijalisticv ke Partije Srbije) u Beogradu. 22 ¥ Napadnuta je fabrika „Krusvik” u Valjevu. Bombardovana je jedna od rezidencija Predsednika Slobodana Milosvevic’a. Poslepodnevni napadi na Prisvtinu i Novi Sad. 23 ¥ NATO objavljuje Vasvingtonsku Deklaraciju kojom se uvodi embargo na naftne proizvode za Saveznu Republiku Jugoslaviju (ali ne i za Republiku Crnu Goru). Bombardovan je studio Radio Televizije Srbije (RTS) u centru Beograda. v Ponovo je gadjan novosadski most „Zezv elj”. Pogodjeni su svabac, Sremska Mitrovica i Smederevo.
1 6 17 24 ¥ Velika svteta je naneta fabrici „Milan Blagojevic˘” u Luc˘anima. Ponovo je pogodjena rafinerija nafte u Novom Sadu. 25 ¥ Intenzivni napadi na industrijsku zonu u Nisvu. Napad na rafineriju nafte u Novom Sadu i na stovarisvte nafte blizu Prisvtine. Napadnut je grad Velika Dobrinja. Aerodrom „Slatina” opet bombardovan. 26 ¥ Evropska unija uvodi dodatne sankcije kojima se zabranjuje prodaja sirove nafte i naftnih proizvoda SR Jugoslaviji. Zabrana stupa na snagu 30. aprila 1999. g. Bombardovani su Sombor (na severo-zapadu Srbije), Novi Sad, Nisv, 3Hr Kragujevac, aerodrom „Slatina” i skladisvte za gorivo u Valjevu. onologija suk 27 ¥ Intenzivno bombardovanje Beograda i ponovljeni napadi na „Poslovni centar Usvc’e” kojima je unisvten predajnik na vrhu zgrade. Napad na Lipljansku oblast juzv no od Prisvtine. Napadnuti su takoe aerodrom „Slatina” blizu Prisvtine. Gadjani Decv ani i Pec’. Ispaljene krstarec’e rakete na Surdulicu (mali grad u Srbiji blizu bugarske granice). NATO priznaje svoju gresvku. Napadnut je Golesv blizu v v Lipljana na jugu Kosova. Tesko je ostec’en most „25. maj” koji povezuje Srem i oba na K Ilok. 28 ¥ Po danu su pogoeni rafinerija nafte u Novom Sadu i TV predajnik na Frus˘koj Gori. Udari na otpad za gorivo drzv avnog preduzec’a za naftu „Jugopetrol” blizu Pozv ege. Udari na Kosovsku Mitrovicu, Prisvtinu, planinu oso Mokra, i na rudnike uglja „Stari Trg” rafinerija nafte u Novom Sadu. Jedna vu krstarec’a raketa je gresvkom pogodila Sofiju u Bugarskoj. 30 ¥ Tokom noc’i izmeu 29. i 30. aprila su ciljane i intenzivno bombardovane zgrade u Beogradu.
Po˘arz u industrijskom kompleksu, Panc˘evo, april 1999.g. Fotografija: Panc˘evac Suk ob na K Maj 1999. g.
1 ¥ SAD prosviruje sankcije na prodaju nafte SR Jugoslaviji i zamrzava imovinu v v v oso vlade u Beogradu u Sjedinjenim Drzavama. Putnicki autobus „Nis express” je pogodjen na mostu blizu sela Luzv ane 12 milja severno od Prisvtine. vu Ð P 2 ¥ Tokom noc’i NATO bombarduje pet glavnih transformatorskih podstanica cv ime, po proceni predstavnika za svtampu NATO-a, 70% stanovnisvtva ostaje bez osledice na struje do njihove poravke sledec’eg dana. Na zapadu Kosova, u blizini grada Pec’, raketa NATO-a pogadja drugi autobus. Pogodjeni su skladisvte za gorivo u Prisvtini i u blizini Obrenovca. Ponovo su pogodjeni zgrada televizije „RTS” i rafinerija nafte u Novom Sadu. 5 ¥ Osnovana Mesvovita Radna grupa za Balkan. Vodja kosovskih albanaca Ibrahim v Z
v Rugova, za koga se pretpostavlja da je u kuc’nom pritvoru, napusta SRJ i leti za iv v
otn Rim. Pogoena su postrojenja „Jugopetrola” u Nisu. 6 ¥ Ministri inostranih poslova Grupe 8 se sastaju u Bonu i izdaju saopsvtenje koje u sr sadrzv i sedam osnovnih principa politicv kog resvenja krize na Kosovu. Ovim v v edin saopstenjem se mirovni proces vrac’a u nadleznost Saveta bezbednosti UN-a. Generalni sekretar UN-a Kofi Annan imenuje Karla Bilta, nekadasvnjeg cv lana v v u i civilna naselja parlamenta svedske, i Eduarda Kukana, Ministra za inostrane poslove Slovacke, za Specijalne izaslanike Generalnog sekretara za Balkan. 7 ¥ NATO gresvkom bombarduje Kinesku Ambasadu u Beogradu. U napadu strada- ju tri kineska novinara. Intenzivno bombardovanje Nisva. Kasetne bombe koje su ispusvtene na pijacv ni trg usmrtile su 15 osoba. Glavna bolnica trpi kolateral- no osvtec’enje. Most prema Ruminiji je pogodjen i unisvten. 8 ¥ Dalje bombardovarje beograda. Prekid glavnog transformatora struje koji sluzv i celom gradu. 10 ¥ SRJ najavljuje da c’e povuc’i neke trupe sa Kosova. UK i USA odbacuju izjavu. Deset zemalja cv lanica NATO-a ucv estvuje u preliminarnom saslusvcanju Meunarodnog suda za pravdu u Hagu povodom tuzv be Vlade SRJ. Pogodjena je hemijska fabrika „Prva Iskra” u Baric˘u. 13 ¥ NATO bombarduje selo Korisva pri cv emu ginu ili su povreeni etnicv ki Albanci. NATO tvrdi da je Korisva polozv aj srpske vojne komande i da su srpske snage drzv ale izbeglice kao ljudski svtit blizu cilja. 14 ¥ Savet bezbednosti UN-a usvaja rezoluciju 1239 kojom se pozivaju sve strane u sukobu da omoguc’e protok humanitarne pomoc’i svim licima pogodjenim sukobom. Bombardovan je izbeglicv ki logor na putu Prisvtina – Prizren, blizu sela Korisva. 15 ¥ NATO priznaje bombardovanje Korisve ali odbija da snosi odgovornost za civilne zv rtve. Pogodjeno je skladis˘te za gorivo „Jugopetrola” u Boru. hit. Transformer station within the mining and smelting complex in Bor . Pogoeno je skladisvte za gorivo „Jugopetrola” u Beogradu.
1 8 19 3Hr onologija suk oba na K oso Bombardovano skladis˘te nafte, Bor Fotografija: RGB vu
16 ¥ Poc˘etak Inter-agencijske misija UN-a za procenu nastalih potreba za SRJ. 17 ¥ Izve˘staji o anti-vladinim protestima u srpskim gradovima, Aleksandrovcu i Krusvevcu. Pogodjeno je skladis˘te za gorivo „Jugopetrola” u Boru. 19 ¥ ‘Pogodjen je skladisvte za gorivo „Jugopetrola” u Beogradu. v v 20 ¥ U vazdusvnim napadima osvtec’ene su rezidencije ambasadora Svajcarske, Spanije, v Svedske, Norvesvke i Madjarske. Prijavljeno je osvtec’enje diplomatskih pred- stavnisvtava Libije i Izraela. Osvtec’ena je bolnica „Dragisva Misvovic’” u Beogradu. Pogodjen je „Naftagas promet” u Somboru. 21 ¥ Bombardovana je transformatorska stanica u Nis˘u. 22 ¥ Ponovo pogodjene transformatorske podstanice svto dovodi do prekida snabde- vanja elektricv nom energijom u Beogradu i drugim krajevima Jugoslavije. Pogodjena je termoc˘elektrana „Veliki Crljeni” u Velikim Crljenima. 23 ¥ NATO zapocv inje kampanju intenzivnog bombardovanja jugoslovenske elek- tricv ne mrezv e svto dovodi do ozbiljnih prekida u distribuciji elektericv ne energije i vode. Bombardovana je transformatorska stanica u Nis˘u. 24 ¥ Tokom svoje posete Kosovu, Predsedavajuc’i Misije UN-a za procenu nastalih potre- ba Serzv u de Melu izvesvtava o jasnim dokazima organizovane kampanje etnicv kog cv isvc’enja na Kosovo. Jako je osvtec’ena fabrika „Milan Blagojevic’” u Lucv anima. 25 ¥ Dogovor cv lanica NATO-a da se ustanove mirovne snage za Kosovo sa 48,000 ljudi. 27 ¥ Zavrs˘ava se Misija UN-a za procenu nastalih potreba. Meunarodni sud za zlocv ine za bivsvu Jugoslaviji optuzv uje Predsednika SRJ Milosvevic’a i cv etvoricu Suk ob na K oso vu Ð P osledice na Z v iv otn Rafinerija nafte u Panc˘evu, april 1999.g. Fotografija: Panc˘evac u sr
v edin visih predstavnika za ubistvom, gonjenje, i deportaciju. Pogodjeno je skladis˘te za gorivo „Jugopetrola” u Boru. Osvtec’ene su elektricv ne instalacije transfor- u i civilna naselja matorske stanice „Bez˘anijska Kosa” na Novom Beogradu. 28 ¥ Jugoslovenska zvanicv na novinska agencija „Tanjug” objavljuje da SRJ prihvata „opsvte principe” dogovorene na Grupi 8 kao osnovu za uspostavljanje mira na Kosovu. 29 ¥ Beogradski sud osudjuje za svpijunazv u i kazv njava zatvorom dvojicu australijiskih humanitarnih radnika i njihovog jugoslovenskog kolegu. 30 ¥ NATO bombarder pogadja most na kome ima puno prometa u centralnoj Srbiji. NATO osvtec’uje sanatorijum u Surdulici na jugoistoku Srbije. 31 ¥ Pogodjena je transformatorska stanica u Nisvu.
Juni 1999. g.
1 ¥ SRJ prihvata principe Grupe 8 za resvavanje krize na Kosovu. 2 ¥ U Nemacv koj ruski i evropski pregovaracv i donose mirovni plan za Kosovo kojim bi se obustavilo NATO vazdusvni napadi i odmah odlaze za Beograd sa predlo- gom. Medjunorodni sud pravde u Hagu odbija jugoslovenski zahtev za obus- tavu NATO bombardovanja, ali izrazv ava svoje sumnje u legalnu osnovu vaz- dusvnih napada. 3 ¥ Vlada SRJ i Skupsvtina Srbije prihvataju meunarodni mirovni plan koji u Beograd donose pregovaracv i za mir, Predsednik Finske Marti Ahtisari i bivsvi pre- v mijer Rusije Viktor Cernomirdin, i kojim se SRJ obavezuje da povucv e sve svoje trupe sa Kosova.
2 0 21 4 ¥ Severno atlantski savet ovlasvc’uje postojec’im Operacionim planom Generala Ser Majkl Dzv eksona, Komandanta medjunarodnih mirovnih snaga, KFOR, da preuzme kontrolu nad operacijama snaga na terenu i da otpocv ne sa priprema- ma za slanje trupa. 5 ¥ Tokom prve runde razgovora vojni predstavnici NATO-a izdaju jugoslovenskim predstavnicima marsvevske zapovesti za povlacv enju sa Kosova. 6 ¥ U BJRM pocv inju pregovori izmedju vojnih predstavnika SRJ i NATO-a o povlacv enju srpskih trupa sa Kosova. Na sastanku ucv estvuju i ruski vojni posma- 3Hr tracv i. onologija suk 7 ¥ Neuspeh pregovaranja izmedju komandanata NATO-a i Jugoslavije o uslovima povlacv enja sa Kosova svto dovodi do prekida razgovora. NATO intenzivira bom- bardovanje. Pokusvaj ministara inostranih poslova Grupe 8 u Bonu da finalizu- ju UN rezoluciju o sprovodjenju mirovnog plana na Kosovu. SRJ insistira da Savet bezbednosti UN-a donese rezoluciju pre ulaska bilo cv ijih stranih trupa na
Kosovo. Intenzivni napadi na Beograd. Ponovo je pogodjena rafinerija nafte u oba na K Panc˘evu. 8 ¥ Na sastanku u Bonu, ministri inostranih poslova Grupe 8 prihvataju predlog teksta rezolucije Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu. Kako bi drzv ali Kinu u toku razvoja dogadjaja i da bi dobili kinesku podrsvku za diplomatske pregovore oso koji su u toku, Predsednik Finske i Specijalni izaslanik Evropske unije, Marti vu Ahtisari, i Nemacv ki politicv ki direktor, Plejger, odlaze u Peking gde se sastaju sa v v Ministrom inostranih poslova Tang Cahuanom i Predsednikom Cang Zeminom. Ukupni broj izbegila u zemljama azila prelazi milion lica. 9 ¥ Vojni komandanti NATO-a i Jugoslavije ugovaraju o rokovima i detaljima povlacv cv enja jugoslovenskih trupa. Vojno tehnicv ki sporazum potpisuju za NATO General UK Ser Majkl Dzv ekson i predstavnici SRJ i Republike Srbije svto cv ini osnovu za srspko povlacv enje, obustavu bombardovanja, i usvajanje pred- loga rezolucije Saveta bezbednosti UN-a. Specijalni izaslanici Generalnog sekre- tara UN-a Kofi Anana za Balkan, Karl Bilt i Eduard Kukan informisvu Savet bezbednosti o prioritetima civilne misije na Kosovu. 10 ¥ NATO obustavlja „Operaciju udruzv ene snage”. Savet bezbednosti UN-a usvaja rezoluciju 1244. Ovom Rezolucijom se medjunarodna civilna uprava na Kosovu poverava Generalnom sekretaru. Srpske trupe se povlacv e sa Kosova. Zamenik drzv avnog sekretara SAD Stroub Talbot putuje u Moskvu da bi se odredilo ucv esvc’e Rusije u KFOR-u. Trupe ruskog kontigenta u Bosni i Herzegovini ulaze u SRJ i krec’u prema Kosovu. Suk ob na K Stanje4 u zùivotnoj sredini oso i civilnim naseljima u vu Ð P
osledice na Saveznoj Republici Jugoslaviji pre sukoba Z v iv na Kosovu otn u sr edin u i civilna naselja
eneralno govorec’i, kada je u pitanju zv ivotna sredina stanje u Saveznoj Republici Jugoslaviji se mozv e porediti sa onim u drugim zemljama centalne i istocv ne Evrope svto je uglavnom uslovljeno ekonomskim i politicv kim prilikama. Opzervacija UNEP-a je da je: „Razvoj sa cen- G v tralizovano planiranom ekonomijom u Centralnoj i Istocnoj Evropi i Centralnoj Aziji, podrazumeva uglavnom fizicv ku proizvodnju (posebno u industrijskom i ener- getskom sektoru) svto je u velikim razmerama dovelo do eksploatacije obnavljajuc’ih i neobnavljajuc’ih izvora” (vidi bibliografiju br. 37). Nazv alost, u SRJ ni do danas ne postoji sistematicv an i medjunarodno standard- izovano izvesvtavanje o Stanju u zv ivotnoj sredini (SoE). Ovo poglavlje se oslanja na zvanicv ne i nezvanicv ne isvesvtaje Ministarstva za nauku, razvoj i zasvtitu sredine SRJ (zvanicv ni izvesvtaj iz 1994. godine, nezvanicv ni izvesvtaj iz 1998. godine), na druge sta- tisticv ke materijale koje su objavile vladine agencije SRJ, na izvesvtaje medjunarodnih organizacija (UNDP, UNEP, UN/ECE, WHO, EEA i REC) kao i na naucv ne pub- likacije. Informacije iz objavljenih izvora dopunjene su nalazima koje su BTF mis- ije sakupile na terenu. Sve susedne zemlje (sem Hrvatske) saraivale su na projektu izmeu EU „Phare” programa, EEA i UNEP-a kako bi se izradio jednostvan, aktue- lan i uporediv prikaz stanja u zv ivotnoj sredini u tim zemljama koji bi bio dostupan sviroj javnosti.
2 2 23 Uvod
Pre Drugog svetskog rata, Jugoslavija je bila nerezavijena, prvenstveno poljoprivredna zemlja. U period od 1950-ih do 1970-ih godina zemlja je dozv ivela nagli razvoj i ekonomski napredak sa jednom od najvec’ih stopa industrijalizacije i urbanizacije na svetu. Taj porast se uglavnom zasnivao na tradicionalnoj industrijskoj svemi koja podrazumeva visoku eksploataciju energije i sirovina cv ime je izvrsven veliki pritisak na prirodne izvore i zv ivotnu sredinu. Usled toga je dosvlo do smanjenja posvumljenih povrsv- 4Stanje u ziv ina, do pogorsvanja kvaliteta vode u rekama i jezerima, i do povec’ane zagadjenosti vaz- duha u urbanim i industrijskim zonama. Nagli i samo delimicv no kontrolisani urbani razvoj izazvao je takoe vec’i broj problema u zv ivotnoj sredini. Tokom 1980-ih godina Jugoslavija se suocv ila sa ekonomskim zastojem svto je dovelo do institucionalnih reformi u 1989. godini, i do osamostaljenja nekih od jugoslovenskih republika u 1991. i 1992. otnoj sr godini. Raspad zajednicv kog trzv isvta u bivsvoj SFRJ i uvoenje UN sankcija tokom 1990- ih godina dovelo je do dramaticv nog pada ekonomske aktivnosti, koje su se samo nez- edini i civilnim naseljima u Sa natno povratile nakon stabilizacionog programa iz 1994. godine. Ekonmski pad i UN sankcije uvedene protiv Jugoslavije su uopsvteno gledano smanjile zagadjenost vazduha i vode. Meutim, takoe su uocv ene negativne ekolosvke posledice usled povec’anog korisvc’enja nisko kvalitetnih goriva i smanjenja investicija industrijskog sektora u zasvti- tu sredine (vidi bibliografiju br. 33 i 36). Prekid u meunarodnoj saradnji je neosporno imalo negativan uticaj na upravljanje i institucionalni razvoj zv ivotne sredine u SRJ.
v Zivotna sredina
■ Vazduh v e znoj R U SRJ je zagadjenje vazduha prilicv no veliko i uglavnom je povec’ano u urbanim i industrijskim zonama. Glavni izvori zagadjenja vazduha su termoelektrane i toplane, e pub individualno grejanje, motorna vozila i industrijski procesi. Ono svto pogorsvava celu v situaciju jeste neefikasno korisc’enje energije, nekvalifikovano upravljanje sistemom i lici Jug niska tehnicv ka efikasnost opreme. Kvalitet vazduha se meri prac’enjem ispusvtaja gaso- va sumpor dioksida i azot dioksida. Merenja za celu zemlju i za urbane zone se osla redovno objavljuju. viji pr
■ Voda e suk
Glavni izvori zagaenja vode su civilna naselja, industrija i poljoprivreda. Veliki deo oba na K zagadjenja ulazi u zemlju putem recv nih tokova svto cv ini da je za SRJ od vitalnog intere- sa da sarauje sa podunavskim zemljama (vidi mapu br. 1). Kvalitet povrsvinskih i oso vu Suk ob na K podzemnih voda kontrolisvu hidrometeorolosvki instituti (kontrola hidrolosvkog, fiziko- hemijskog, biolosvkog i bakteriolosvkog sastava vode) i instituti za zasvtitu zdravlja (kon- trola higijenske ispravnosti pijac’e vode). U poslednjih 30 godina kvalitet recv ne vode v v v v oso je drasticno opao, sto znaci da je vec’ina reka pala za jednu pa cak i dve kategorije na skali sa 4, koja je usvojena 1968. godine. U skorije vreme zabelezv eno je poboljsvanje vu Ð P kvaliteta svih voda u SRJ svto je najverovatnije rezultat UN sankcija koje su dovele do pada ekonomske aktivnosti. osledice na
■ Otpadi
Jugoslovenska industrija proizvodi znacv ajne kolicv ine otpada. Od ukupne kolicv ine Z
v otpada, najvec’i deo proizvode hemijska industrija (37,6%) i primarna metalurgija iv
otn (29,1%). Rudarski sektor takodje proizvodi veliki deo otpada (SoE 1998.). Ceni se da se godisvnje proizvodi oko 22,5 hiljada tona svtetnih otpada. Pored industrijskog otpa- u sr da, u SRJ se dnevno proizvede oko 0,4 do 1,5 kg kuc’nog djubreta po osobi (vidi bib- v edin liografiju br. 33). Mali broj depoa djubrista ispunjava stroga pravila o funkcionisanju, dok postoji i veoma veliki broj nezakonitih djubrisvta. Nigde u zemlji ne postoje v v v v u i civilna naselja postrojenja za adekvatnu obradu i skladistenje visoko toksicnog otpada sto znaci da se kolicv ina svtetnih otpada stalno povec’ava.
■ Zemljisùte, sùume i poljoprivreda
Vec’ina degradacije zemljisvta i tla u SRJ prouzrokovana je poljoprivredom i rudarstvom. Pritisak na obradivu zemlju je donekle smanjen usled drasticv nog sman- jena korisvc’enja djubriva 1990-ih godina. svume cv ine 28% od ukupne povrsvine zemlje, svto je evropski prosek. Od 1960-ih godina na ovamo, posvumljeni deo je donekle povec’an (za 4% u periodu od 1966. g. do 1993. g.). Prema zvanicv nim statistikama, nelegalna secv a je opala tokom 1990-ih godina (vidi bibliograpfiju br. 28).
■ Biolosùka raznovrsnost
Kada je u pitanju prirodna raznolikost, SRJ je jedna od najznacv ajnijih geografskih regiona u Evropi. Veoma mali broj drugih evropskih zemalja mozv e da se meri sa bogatstvom vrsta (biljaka, ribe, ptica, sisara) u SRJ. Ukupna teritorija zasvtic’enih i posebno vrednih prirodnih regiona dostizv e do preko 400,000 hektara svto je oko 4% ukupne teritorije SRJ. Devet nacionalnih parkova (Frusvka Gora, Djerdap – Gvozdene kapije, Kopaonik, Tara, planina Sara, Biogradska Gora, Durmitor, Lovc’en i Skadarsko jezero) rasporeeni su u tri geografske makro-regije: panonska, planinska i obalna. Jedan od glavnih evropskih regiona biolosvke raznovrsnosti se sviri u planinskom delu
2 4 25 4Stanje u ziv otnoj sr
Pogodjeni telekomunikacioni tornjevi u Nacionalnom parku “Fru˘ks a Gora” Fotografija: RGB edini i civilnim naseljima u Sa
Bugarske (vidi mapu br. 3). Dok se opsvta situacija po pitanju zv ivotne sredine u Crnoj Gori i Kosovu mozv e porediti sa drugim krajevima u SRJ, tu ima i nekih specificv no regionalnih pitanja koje ovde vredi napomenuti.
■ Republika Crna Gora
v v Samom cinjenicom sto izlazi na jadransku obalu, Crna Gora mora da se bavi pitanji- v e ma zagadjenja mora (koje je uglavnom izazvano industrijom) i opasnostima od turiz- znoj R ma u obalnom pojasu i na usvc’ima slane vode. Na Konferenciji u Riu 1992. godine, v v Crna Gora se proglasila prvom „ekoloskom drzavom” na svetu i time se opredelila da e pub zv ivi u harmoniji sa prirodom. lici Jug
■ Pokrajina Kosovo osla
v Na Kosovu je posebno zabrinjavajuc’a intenzivna eksploatacija minerlanih nalazista. viji pr Nakon Drugog svetskog rata dosvlo je do nagle ekspanzije rudarstva svto je dovelo do isto tako naglog razvoja industrijskih sektora vezanih za iskopavanje ruda. Najvec’i deo e suk ovog razvoja u rudarstvu i industriji nije bilo prac’eno instalacijom odgovarajuc’e v v v opreme za zastitu zivotne niti odgovarajuc’im lociranjem industrijskih objekata, sto je oba na K dovelo do zabrinjavajuc’e degradacije zv ivotne sredine i do negativnih posledica na zdravlje lokalnog stanovnisvtva. Ekolosvla zv arisvta na Kosovu su: Kosovska Mitrovica oso vu Suk ob na K (rudnici olova i cinka i pratec’a industrija), Obilic’ (povrsvinski rudnik lignita i pratec’a energetska industrija), Glogovac (rudnici gvozv dja i nikla i metalurgija), Elez Han (krecv njacv ki kamenolomi cementara) (vidi bibliografiju br. 35). oso vu Ð P Politka za zasvtitu zv ivotne sredine, zakonodavstvo i institucije osledice na U Jugoslaviji se pocv elo ozbiljno govoriti o zasvtiti zv ivotne sredine1970-ih godina. Kada su u pitanju opsvta politika, zakoni i institucije mogu se nac’i znacv ajne paralele sa sis- temima u drugim zemljama regiona. Na primer, u Saveznoj Republici Jugoslaviji pos- toje stavovi o politici za zasvtitu cv ovekove sredine, ustavom priznato pravo na zdravu v v v Z
v okolinu, okvirni zakon o zastiti zivotne sredine i zakon o proceni stanja u zivotnoj. iv v v
otn Postoje takoe ministarstva za zastitu zivotne sredine na nivou federacije i na nivou republika Srbije i Crne Gore. Izglasani su zakoni po sektorima: vazduh, voda, u sr zemljizv te, prirodno / kulturno nasledje, prostorno / stambeno planiranje, hemikalije
edin / otpadi, koji su obuhvac’eni velikim brojem zakona (preko 150) i drugim aktima (preko 100) na svim nivoima. v u i civilna naselja Manje je jasno do koje mere se efikasno primenjuju i sprovode ovi politicki instrumenti. Recv eno je da su se uslovi rada u ministarstvima i drugim granama javnih sluzv bi pogorsvali usled pogorsvane ekonomske situacije i sve vec’e medjunarodne izo- lacije zemlje. Ucv esvc’e javnosti u pogledu pitanja zasvtite zv ivotne sredine je veoma slabo cv ak i u donosvenju odluka i proceni svteta po zv ivotnu sredinu na lokalnom nivou. Postoji sviro- ki raspon nevladinih organizacija za zasvtitu zv ivotne sredine. Veliki broj ima dosta veliko iskustvo i pretstavljaju znacv ajan i strucv an izvor informacija. Meutim, isto tako, u poslednjih nekoliko godina veliki broj je suocv eno sa ekonomskim potesvkoc’ama i smanjenjem broja cv lanova. Uprkos obimnom i prilicv no naprednom zakonodavstvu, stvarni pristup informa- cijama vezanih za zasvtitu sredine nije basv tako jednostavan. Na nacionalnom nivou, postoji ocv igledni nedostatak lako dostupnih materijala sa informacijama o zasvtiti zv iv- otne sredine koje bi trebalo da pruzv e zvanicv ni organi. Na lokalnom nivou takoe se cv ini da je pojedincima tesvko da dou do potrebnih informacija. SRJ nije josv potpisala Arhus Konvenciju o pristupu informacijama, javnom ucv esvc’u u donosvenju odluka i pristupu pravnoj zasvtiti po pitanjima zasvtite zv ivotne sredine. Savezna vlada je, cv ini se, svesna sve vec’eg znacv aja informacija o zv ivotnoj sredini i javnog ucv esvc’a, te je odobrila projekat za izradu i primenu „Integralnog ekolosvkog informativnog sistema za Saveznu Republiku Jugoslaviju” (vidi bibliografiju br. 24).
2 6 27 Vlada je ratifikovala veliki broj meunarodnIH ugovora i konvencija (ukupno 52) koji se odnose na zasvti- tu zv ivotne sredine. Dok su 1990-ih godina druge zemlje centralne i istocv ne Evrope imale velike koristi od meunarodne saradnje, posebno u oblastim tehnicv ke saradnje, to nije 4Stanje u ziv bio i slucv aj sa SRJ.
Civilna naselja otnoj sr
Prema popisu iz 1991. godine, ukup- ni broj stanovnika Srbije je oko 9,8 edini i civilnim naseljima u Sa miliona, od kojih su blizu 2 miliona zv iveli u Pokrajini Kosovo. Postoje velike razlike izmeu Srbije kao celine i Pokrajine Kosovo. Dok je stepen Izbeglicvki kamp u Biv˘ojs Jugoslovenskoj Republici Makedoniji urbanizacije na Kosovu bio 32,5% Fotografija: RGB pre sukoba, u Srbiji je procenat stanovnisvtva u urbanim sredinama u 1991. godini iznosio 48%. Ukupni broj stambenih jedinica u Srbiji u istoj godini iznosio je 1,65 miliona, dok je na Kosovu iznosio samo 230,000. Ovo stanje se ogleda i u podatku da je stanovnik na Kosovu imao samo polovinu prosecv nog stambenog prostora od onog koji je imao stanovnik u Srbiji. v v U pogledu infrastrukture i usluga situacija je prilicno slicna. U proseku, 88% v e stanovnika u Republici Srbiji je imalo usluge kao svto su sistem za odvod, vodovod i znoj R struja. Na Kosovu je ovakvim uslugama bilo pokriveno samo 40% stanovnisvtva. v Na osnovu ovih pokazatelja moze da se vidi da su uslovi u civilnim naseljima u e pub Srbiji u celini bili adekvatni, a da su u Pokrajini Kosovo stambeni standardi i kvalitet v infrastruktura naselja bili nizi. Ima indikacija da su se ove razlike i sveukupna lici Jug pogorsvanja u uslovima u naseljima pojacv ali u deceniji koja je prethodila sukobu svto je i ucv inilo da Kosovo postane josv osetljivije na iznenadne promene kao svto se desilo pre osla dogaaja u periodu mart-juni 1999. godine. viji pr e suk oba na K oso vu Suk ob na K Osnovni5 nalazi oso Tehnicùkih misija i vu Ð P
osledice na Studijske grupe RGB-a
v Z
v esovita Radna grupa za Balkan (RGB) UNEP/UNCHS-a iv v
otn (Habitat) organizovala je pet Tehnickih misija za Saveznu Republiku Jugoslaviju. Misije su saradjivale sa lokalnim vlastima i u sr M imale su pomoc’ Kancelarije za vezu UN-a u Beogradu i Misije edin UN-a na Kosovu (UNMIK). Vremenski raspored rada misija i pitanja koja su obhuvc’ena su sledec’a: u i civilna naselja
VREMENSKI RASPORED TEHNIC˘KA PITANJA KOJA SU OBUHVAC’ENA JULI - OKTOBAR Posledice sukoba na civilna naselja i z˘ivotnu sredinu na Kosovu
19.- 27.JULA Ekolos˘ke posledice vazdus˘nih napada na industrijske zone
16.- 19.AVGUSTA Moguc’a upotreba oruz˘anja sa osiromas˘enim uranijumom na Kosovu (preliminarna misija za sakupljanje podataka)
21.- 28.AVGUSTA Ekolos˘ke posledice sukoba na reci Dunav (dopunska misija organizovana u uskoj saradnji sa Medjunarodnom komisijom za zas˘titu reke Dunav (ICPDR)
7.- 13.SEPTEMBRA Posledice sukoba na biolos˘ku raznovrsnost u za˘stic’enim oblastima
U radu svake od misija ucv estvovala je po jedna grupa meunarodnih nezavis- nih tehnicv kih strucv njaka koja je imala podrsvku RGB i UNEP/UNCHS (Habitat) saradnika. Uz ove misije, oformljena je Studijska grupa koja se bavila pitanjem osiromasvenog uranijuma na osnovu rada preliminarne misije za sakupljanje podataka. Studijska grupa radila je tokom avgusta i septembra uglavnom putem v prepiske a odrzv ala je i dva sastanka u Zenevi.
2 8 29 Izradjeno je visve „Izvesvtaja misija” koji se nalaze na vebsajtu Radne grupe za Balkan (http://www.grid.unep.ch/btf/). Ovo poglavlje sadrzv i sazv eti prikaz osnovnih zakljucv aka pojedinacv nih izvesvtaja misija ali, najvec’im delom, ne ulazi u naucv ne detal- je. Nalazi su dati po temama svto znacv i da su rezultati pojedinacv nih misija dati na odgovarajuc’im mestima. Glavni teme su obradjene pod sledec’im podnaslovima:
■ Glavna ekolosvka zv arisvta koje su misije obisvle ■ Druge specificv ne lokacije koje su obisvle misije za industrijske zone i za reku 5Osno Dunav ■ Ekolosvke posledice sukoba na rekui Dunav ■ Osiromasveni uranijum: nalazi preliminarne misije za sakupljanje podataka i vni nalazi T Studijske grupe ■ Posledice sukoba na bioraznovrsnost ■ Posebna pitanja vezana za civilna naselja i Kosovo ehni~k Preporuke misija date su u poglavlju br. 6 (vidi str. 72)
v ih misija i Studijsk Glavna ekolosv ka Zarisv ta koje su misije obisùle ■ Uvod
RGB Misije „Industrijske zone” i „Dunav” obisvle su dvanaest lokacija (u Srbiji i na Kosovu) za koje se smatralo do su potencijalna ekolosvka „zv arisvta” usled svteta prouzrokovanim vazdusvnim napadima NATO-a (vidi mapu 5). Na nekim lokacijama, obieno je i po visve pogodjenih postrojenja. e g v Zbog ogranicenog vremena i sredstava timovi RGB nisu bili u moguc’nosti da r upe R obiu sve lokacije koje su pogodjene za vreme sukoba. RGB je sastavila svoju konacv nu listu lokacija na osnovu dostupnih informacija kao svto su NATO i jugoslovenski izvesv- v v v v v taji za stampu, svedocenja ocevidaca kao sto su novinari i lokalno stanovnistvo, veb- GB-a sajtovi nevladinih organizacija, i nakon konsultacija sa tehnicv kim ekspertima unutar i van SRJ. Pri obilasku zona uzimano je visve uzoraka zemljisvta, sedimentacije, vode, vaz- duha i biote. Ovi uzorci su dalje analizirani ili na licu mestu u mobilinim laboratori- jama ili u laboratorijama u Danskoj, Maarskoj i Nemacv koj. Gde god je to bilo moguc’e voeni su razgovori sa direktorima objekata, lokalnim vlastima i drugim zain- teresovanim licima. Ovaj deo izvesvtaja sadrzv i informaciju o cv etiri lokacije koje je, na osnovu obilaza- ka i laboratorijskih nalaza, RGB identifikovala kao „zv arisvta” od posebnog ekolosvkog znacv aja. S obzirom da je na ovim lokacijama (Pancv evo, Kragujevac, Novi Sad i Bor), na osnovu sakupljenih dokaza, ustanovljeno da su bile izlozv ene dugogodisvnjem zagaenju, bilo je ponekad tesvko da se sa preciznosvc’u ustanovi do koje su mere Suk MAPA (5) Lokacije koje je obi˘las RGB u Jugoslaviji ob na K
Hungary oso Subotica
T
D i
rav s a z vu Ð P Sombor a V o Becej j v Romania osledice na Croatia o D Novi Sad Zrenjanin a Oil refinery nube d S ava Fruska Gora i National park a n sn Novi o Beograd B Beograd a Heating plant Pancevo Industrial complex: Sabac - fertilizer plant Iron Gate a - petrochimical factory
Z Dam in v Tuzla r Obrenovac Baric - oil refineryPozarevac iv D Smederevo Loznica Heating plant Industrial complex
otn Transformer station
M Prahavo
Bosnia and Herzegovina SERBIA o
r Oil depot u sr
a v
a Negotim Bor edin Kragujevac Oil depot Cacak Zastava car factory Sarajevo Copper mine
ina Zlatibor Kraljevo u i civilna naselja r D Mountains Oil depot Priboj Krusevac Kopaonik Nis National Park Transformer station Pljevlja
T Prokuplje a I b r Pirot a Novi Pazar a
r Leskovac Kolasin Mitrovica S i MONTENEGRO t n
i
K c Pristina
a Bulgaria o Oil depot Vranje Podgorica s Plastic factory Cetinje o Dakovica v o
Lake Prizren Skadar Albania
ADRIATIC Elevation (in meters) Missions SEA Industrial sites 2 000 1 500 Biodiversity 1 000 Danube (up stream and downstream) Tirana FYROM 500 200 0 50 100 km 0
Izvor:United Nations Department of Public Information,Cartographic Section,New York,1999.RGB;Times Atlas of the World, Bartholomew and Times Books,London,1994,i Atlas Géographique du Monde,Institut géographique Agostini Novara,1995.
3 0 31 zabelezv eno ekolosvko zagadjenje ili kontaminacija direktna posledica vazdusvnih napa- da. Bilo kako bilo, u svakom od navedenih mesta, postoje ozbiljni ekolosvki problemi koji zahtevaju trenutnu akciju. Identifikovani problemi imaju znacv ajan negativni uti- caj na ljudsko zdravlje i opsvtu dobrobit te bi ih po okoncv anju sukoba trebalo resvavati u okviru humanitarne pomoc’i. Predsedavajuc’i RGB je vec’ obavestio jugoslovenske vlasti o nalazima koji najvisve zabrinjavaju, naime o onima koje se odnose na Pancv evo i Kragujevac.
5Osno v Pancevo (vidi mapu br. 6) vni nalazi T
Glavni problemi: odlivi velikih razmera 1,2-dihloroetana (EDC) i zv ive; sagorevan- je vinil hlorid monomera (VHM) i stvaranje dioksina; sagore- vanje 80,000 tona nafte i naftnih proizvoda pri cv emu dolazi do oslobadjanja sumpor dioksida i drugih otrovnih gasova; velike ehni~k koncentracije EDC-a u vodi kanala koji se uliva u Dunav; velike koncentracije zv ive i petrolejskih proizvoda u sedimentu kanala. ih misija i Studijsk ■ Osnovni podaci
Pancv evo, grad sa oko 80,000 stanovnika, nalazi se na levoj (istocv noj) obali reke Dunav, na oko 20 km severo-istocv no od Beograda. U juzv nom delu grada nalazi se znacv ajni industrijski kompleks, sa fabrikom petrohemije, fabrikom vesvtacv kog djubri- va, i velikom rafinerijom nafte. Vesvtacv ki kanal, dug 1,8 km, nosi otpadnu vodu i oti- caj atmosferske vode iz ovog kompleks direktno u Dunav (vidi mapu br. 8). MAPA (6) Pozicija Panc˘eva u SRJ e g
U fabrici djubriva ne postoje r upe R postrojenja za obradu industrisjkih otpadnih i atmosferskih voda. Otpadi iz Hungary fabrike odlazi direktno u sabirne cevi i Vojvodina Romania GB-a Croatia Novi Sad odatle u otvoreni kanal. Otpadi iz fab- Fruska Gora National park StremPska- ancevo Mitrovica rike petrohemije i rafinerije nafte prvo SabaBc eoPogljarnae d Iron Gate Dam Tuzla Obrenovac Pozarevac Loznica Baric Smederevo Bosnia and odlaze u odvodne kanale, zatim u Prahavo Herzegovina Fuel depot Kragujevac Negotim Zastava car factory Bor Sarajevo SERBIA Oil depot postrojenja za obradu otpadnih voda i Cacak Kraljevo Zajecar Fuel depot Zlatibor Mountains potom se izlivaju u kanal. Priboj Krusevac Kopaonik Nis National Park Transformer factory Pljevlja Prokuplje Ova industrijska zona je bila inten- Novi Pazar Pirot Leskovac MONTEKoNlasiEn GRO Mitrovica zivno bombardovana za vreme sukoba, Pristina Kosovo Vranje Bulgaria v PoCedtingje orica od cega je sredinom aprila bilo dva vaz- Dakovica Lake Prizren v Skadar dusna napada na petrohemijski kom- Albania pleks „HIP Petrohemija Pancv evo” i na Tirana Macedonia fabriku ubriva „HIP Azotara”, i u perio- Suk ob na K du izmeu aprila i juna sedam napada na rafineriju nafte „NIS”. Recv eno je da je vec’i- na stanovnika grada bila privremeno evakuisana nakon napada 17./18. aprila. Usled vazdusvnih napada, visve svtetnih supstanci izlilo se u zv ivotnu sredinu bilo v v v v oso direktno iz ostec’enih skladista ili usled pozara cije su se direktne posledice ispoljile u obliku gustih crnih oblaka dima koji su vidljivo izbijali iz zapaljenih instalacija. vu Ð P Nakon napada 17./18. aprila, u izvesvtajima jugoslovenskih sredstava za javno informisanje govorilo se o nastaloj ekolosvkoj nesrec’i, i „ekolosvkoj katastrofi”. Ova osledice na informacija, koju su preuzele TV stanice, novine i vebsajtovi (kako u SRJ tako i van zemlje), ukazivala je na strah stanovnika Pancv eva o negativnim posledicama na zdravl- je usled udisanja otrovnog dima i na njihovu zabrinutost za ispravnost hrane i vode. Na oblast oko Pancv eva je, kao posledica dima, pala „crna kisva” svto je pospesvilo zabrin- utost po pitanju zdravlja ljudi i dugorocv nih negativnih posledica na useve, zemljisvte i Z
v podzemnu vodu. iv
otn U julu mesecu, list „New York Times” (vidi bibliografiju br. 11) je objavio izjavu predstavnika za svtampu NATO-a koja glasi: „NATO je imao dve vrste ciljeva: takticv ke u sr i stratesvke. Rafinerija nafte u Pancv evu je bila stratesvki cilj. To je bila kljucv na instalaci-
edin ja koja je snabdevala jugoslavensku vojsku sa gorivom i drugim materijalom. Prekidanjem ovih isporuka sprecv ili smo snabdevanje srpskih snaga na Kosovu sa v v u i civilna naselja kljucnim materijalom. Kada odlucujemo o ciljevima, uzimamo u obzir svu moguc’u kolateralnu svtetu do koje mozv e da doe, kao svto su zv ivotna sredina, ljudske zv rtve i civil- na infrastruktura. Rafinerija u Pancv evu je bila odredjena kao veoma vazv an stratesvki cilj, isto toliko vazv an kao i takticv ki ciljevi u samome Kosovu”. Savezno ministarstvo inostranih poslova Jugoslavije (vidi bibliografiju br. 4) izvesvtava da je do „Najozbiljnijih ekolosvkih posledica” dosvlo nakon napada 17./18. aprila usled isparavanja otrovnih supstanci iz zapaljenih naftnih proizvoda u rafineri- ji i zapaljenih monomera vinil hlorida (VHM) u fabrici petrohemije. U izjavi Generalnog direktora „HIP Petrohemija” od 21. aprila govori se o pozv ari- ma, eksplozijama i izlivanju vec’eg broja opasnih materija, izmedju ostaloga EDC-a, PHB i amonijaka u vazduh, zemljisvte i Dunav. Takodje se navodi da su petrohemijske supstance josv uvek gorele 21. aprila. Pancv evo su obisvle dve misije RGB, naime Misija za industrijske zone i za Dunav. Prva Misija je u periodu od 20. do 25. jula obisvla fabriku petrohemije, fabriku vesvtacv kog djubriva i rafineriju nafte. Vodjeni su razgovori sa direktorima objekata i drugim lokalnim zain- teresovanim licima (ukljucv ujuc’i gradonacv elnika i predstavnika nevladine organizacije za zasvtitu
Danska mobilna laboratorija Fotografija: RGB
3 2 33 zv ivotne sredine i Institutom za zasvtitu zdravlje grada Beograda. Uzeti su uzorci vaz- duha, zemljisvta, sedimenta i vode. Druga Misija je obisvla isti kompleks 25. avgusta kako bi uzela uzorke vode, sedimenta i zv ivih organizama iz kanala i okolinih delo- va Dunava, uzvodno i nizvodno od usvc’a kanala. Eksperti RBG su tokom ovog obi- laska razgovarali sa direktorom postrojenja za preradu otpadnih voda „HIP Petrohemije”.
5Osno vni nalazi T ehni~k ih misija i Studijsk e g Sastanak RGB i Instituta za zdravstenu za˘stitu u Beogradu Fotorafija: RGB r upe R
Prema informacijama koje su sakupljene tokom ova dva obilaska, RGB je donela v sledec’e zakljucke o gore navedjenim glavnim problemima: GB-a
■ Iz fabrike petrohemije, izlilo se u zemljisvte i u kanal za otpadne vode 21,000 tona etilen-dihlorida (EDC). EDC je otrovan i za kopnene i vodene organizme. ■ Iz fabrike petrohemije se takoe izlilo 8 tona metalne zv ive od kojih je, po procena- ma, oko 200 kg stiglo u kanal. Eksperti RGB su nasvli oko 50-100 kg metalne zv ive na betonskom podu jedne od fabrika. Kada se izlije u zv ivotnu okolinu, metalna zv iva se pretvara u organsku formu metil-zv iva, koja je toksicv na i koja se ugradjuje u lancu ishrane. ■ 460 tona monomera vinil hlorida (VHM) je izgorelo u fabrici petrohemije. Ovakav pozv ar bi imao kao posledicu oslobadjanje u vazduh dioksina, koji su veoma tok- sicv ni, hlorovodonicv ne kiseline, ugljen Suk ob na K monoksida, PAH-ve, ai moguc’e i fosgena. Medjutim, sem jednog „zv arisvta” u neposrednoj blizini pozv ara v oso VHM-a, tim RGB je u Pancevu zabelezv io samo male kolicv ine vu Ð P dioksina. ■ Vazdusvni napadi na rafineriju nafte osledice na zapalili su po procenama oko 80,000 tona nafte i naftnih proizvoda. Ovakav pozv ar bi imao kao posledicu oslobadjenje u vazduh otrovnih sup- stanci kao svto su sumpor dioksid, Struc˘njaci RGB su koristili mobilne laboratorije iz Danske i
Z Nemac˘ke Fotorafija: RGB
v azot dioksid, ugljen monoksid, iv v
otn poliaromaticne ugljene hidrate (PAUH) i olovo. ■ Usled bojazni da bi direktni vazdusvni napadi na skladisvta amonijaka izazvalo smrt u sr velikog broja ljudi, direktori objekata su, kao preventivnu meru, ispustili iz fabrike v v edin djubriva 250 tona tecnog amonijaka u otvoreni kanal. Ovo ispustanje je najverovatnije odgovorno za prijavljeni pomor ribe u Dunavu 30 km nizvodno. Pre v v - u i civilna naselja vazdusnih napada proizvodnja djubriva bila je povec’ana kako bi se smanjila kolic ina amonijaka u skladisvtu. ■ U kompleksu su zabelezv ene niske koncentracije PHB-a i nije bilo indikacija o kon- taminaciji kao posledici osvtec’enja od vazdusvnih napada, ili od prethodnih slucv ajnih izliva.
Smatra se da utvrena kontaminacija predstavlja opasnost za zdravlje radnika u kompleksu i za kopnenu i vodenu sredinu. Tokom obilaska RGB tim je ustanovio da su fabrike primenjivale tehnologiju iz 1960-ih i 1970-ih godina. Iako nije bilo dostupnih informacija o nivojima kontami- nacije u ovoj zoni pre sukoba, jedna lokalna nevladina organizacija je dostavila spisak udesa u zoni u poslednjih 25 godina. Lokalni gradski sluzv benici su izjavili da radnici doticv nih fabrika podlezv u takozvanom „pancv evacv kom raku”. Strucv njaci RGB smatraju da je ovo oboljenje najverovatnije angiosarkom jetre, koji nastupa usled izlaganja visokim koncentracijama VHM-a.
■ Uzorci i rezultati RGB (vidi mapu br. 7)
Prema perliminornim analizama koje su obavili eksperti RGB, makro-bezkicv menjacv - ka fauna u Dunavu nesvto malo uzvodno od Pancv eva slicv na je onoj visve uzvodno kod Novog Sada gde su uzimani uzorci. Identifikovano je 21 taksonomskih jedinica od kojih su vec’ina svkoljke i puzv evi. Broj taksonomskih jedinica se naglo smanjivao
3 4 35 MAPA (7) Detaljna mapa Panc˘eva sa RGB lokacijama uzimanja uzoraka
Samples BTF industrial mission Samples BTF Danube mission Building with Hg Ponded Oil EDC Spill
5Osno vni nalazi T ehni~k ih misija i Studijsk e g r upe R Fertiliser Plant
D GB-a an ube R iv e Petrochemical Plant r Oil Refinery
Izvor:op˘tinas Panc˘evo,i RGB nizvodno od Pancv eva gde je pronadjeno samo osam zv ivih taksona. Najmani broj tak- sonomskih jedinica ustanovljeno je na ispustu kanala gde su takodje uzeti uzorci. Pronadjeno je samo svest taksa taksona i to svaki od njih u veoma malom borju, svto je pokazatelj da je kanala ozbiljan izvor zagadjenja. Sukob na Kosovu Ð Posledice na Z MAPA(8) Daljinsko snimanje i procenjivanje posledica od glavnih pogodjenih lokacija u v ivotnu sredinu i civilna naselja
Legenda: oblasti koji su tamniji nakon bombardovanja (npr. zagadjenje, iscurela nafta, unis˘teni rezervoari za naftu i zgrade) Izvor:Snimak od 27.juna 1999.g. napravljen uz pomoc’Indian delovi koji su svetliji na snimku nakon bombardovanja Remote Sensing Satellite (IRS), (npr.posledice od bombi) panahromatski sensor sa 1. Promena kvaliteta vode u kanalu za otpadnu vodu 6m rezolucijom.Snimak izradili UNEP,GRID- Geneva koristec’i pre-ratni snimak od 14. 2. Unis˘tene zgrade u fabrici aviona “Lola Utva” marta 1999.g. 3. Vidljivi trag unis˘tenih “nepoznatih” zgrada 4. Unis˘teni rezervoari nafte 5. Promene koje su moz˘da nastale usled iscurivanja nafte 6. “Unis˘tene” zgrade u fabrikama ves˘tac˘kog djubriva i petrohemije
3 6 37 Druge analize uzoraka vode i sedimenta uzetim iz kanala (vidi tabelu BR. 1) pokaza- le su veliki stepen kontaminacije EDC-om (na primer, u uzorku vode iz kanala pronad- jeno je zasic’enje od 5960 µg/l). Rezultati su takoe pokazali da se EDC josv uvek izliva iz kanala u Dunav. Uzorci sa povrsvine vode nizvodno od mesta gde se kanal
LOKACIJA VRSTA UZORKA NALAZI GB-a
Dunav uzvodno voda,sedimenti dna Nema znac˘jnih zagadjivac˘a u vodenom stubu od Panc˘evo z˘ivi svet
Dunav - 4 km voda,sedimenti dna, Niska koncentracija EDC-a u povrs˘inskoj nizvodno obalski sedimenti, vodi (0,3 µg/l) od Panc˘evo z˘ivi svet
Dunav - 100 m voda,sedimenti dna, Visoka koncentracija EDC-a
U kanalu
Glavni problemi: fabrika „Zastava”: opasno visoke koncentracije PHB-a i dioksina oso na podu farbarske radionice; visoke koncentracije PHB-a oko transformatorske stanice; kontaminirani rezervoari vode: nead- vu Ð P ekvatno skladisvtenje i obrada otrovnih otpada. Utvrdjeno pris- ustvo PHB-ova u reci Lepenica. osledice na
■ Osnovni podaci
Kragujevac, industrijski grad u centralnoj Srbiji sa 150,000 stanovnika, je sedisvte fab- v Z
v rike automobila „Zastava” koja je bila jedna od najvec’ih industrijskih postrojenja u ci- iv v
otn tavom balkanskom regionu. Veliki deo ljudi koji zivi u Kragujevcu ekonomski zavisi, neposredno ili posredno, od ove fabrike. Svojevremeno je „Zastava” zaposvljavala u sr 36,000 radnika u Kragujevcu i proizvodila preko 30,000 automobila godisvnje. U sko- v v edin rije vreme, usled gubitka trzista i konkurencije, kao i zbog efekata ekonomskih sankci- ja, proizvodnja je opala za polovinu navedenoga. Fabrika obezbedjuje i druge sekun- v u i civilna naselja darne proizvode i usluge, ukljucujuc’i i grejanje za veliki deo grada. Fabrika se nalazi na obalama reke Lepenice, manje pritoke Velike Morave koja se uliva u Dunav na 60 v km nizvodno od Beograda. U blizini fabrike nalazi se i reka Zdralica. Kompleks „Zastava” je bombardovan dva puta za vreme sukoba, 9. i 12. aprila. Tesvko su osvtec’ene: elektricv na centrala, montazv na traka za automobile, farbarska radionica, kompjuterski centar i fabrika kamiona. Neki delovi fabrike su potpuno unisvteni te je proizvodnja stala.
Inspekcija o˘ts e˘enihc transformatora Fotografija: RGB
3 8 39 MAPA (9) Poloz˘aj Kragujevca u SRJ Tvrdi se da su vazdusvni napadi prouzrokovali zagadjenje okoline velikih Hungary razmera, da su zagadjeni zemljisvte, voda i Vojvodina Romania vazduh. Najvec’i problemi koji su prijavljeni Croatia Novi Sad Fruska Gora National park Stremska- su izlivanje nekoliko tona PHB (koji se Mitrovica SabaBc eoPogljarnae d Iron Gate Dam Tuzla Obrenovac Pozarevac nalaze u transformatorskom ulju) u reku Loznica KraBgaricuSmjederevovac Bosnia and Prahavo Herzegovina Fuel depot Moravu, i kontaminacija podzemne vode Kragujevac Negotim Zastava car factory Bor Sarajevo Oil depot v Cacak Kraljevo Zajecar Fuel depot PHB i teskim metalima. Prema tvrdnjama Zlatibor
Mountains Osno Priboj 5 Krusevac Kopaonik Nis SERBIA National Park Transformer factory radnika „Zastave”, do 2500 kg ulja koje Pljevlja Prokuplje v Novi Pazar Pirot sadrzi PHB se izlilo u okolinu kao direktna Leskovac MONTEKoNlasiEn GRO Mitrovica v Pristina vni nalazi T posledica vazdusnih napada, a podzemni Kosovo Vranje Bulgaria PoCedtingje orica Dakovica
Lake Prizren rezervoari vode koji se nalaze ispod fabrike Skadar zagadjene su sa transformatorskim uljem Albania v koje sadrzi PHB. Tirana Macedonia RGB Misija za industrijske zone obisvla ehni~k je fabriku „Zastava” 22. jula. Voeni su raz- govori sa predstavnicima fabricv ke uprave koji su podneli pisani izvesvtaj o pricv injenoj v v v ekoloskoj steti kao posledici NATO vazdusnih napada. Dve lokacije su detaljno ih misija i Studijsk istrazv ene, a to su osvtec’eni transformator u elektricv noj centrali i farbarska radionica (za koju se tvrdilo da je dosvlo do izliva transformatorskog ulja koja sadrzv i PHB). Upravnici fabrike su izjavili da je pre sukoba grupa „Zastava” sprovodila veoma aktivno program za zasvtitu zv ivotne sredine, koji je utvren ISO 14000 standardom za upravljanje kvalitetom ekolosvke zasvtite. Radovi cv isvc’enja su preduzeti odmah nakon vazdusvnih napada sa namerom da se krene sa proizvodnjom svto pre. Zacrtan je proizvodni plan kojim se predvia da se do kraja 1999. godine proizvede 5,000 auto- mobila. e g v v v Dva transformatora u elektricnoj centrali su ostec’ena za vreme vazdusnih napa- r upe R da. U vreme obilaska RGB, oba transformatora su se nalazila u betonskom skladisvtu koje je namenjeno za opasni otpad. v Prema tvrdnjama zaposlenih u fabrici, samo jedan od transformatora je sadrzao GB-a PHB ulje koje se izlilo na betonski pod a potom u kolektor za otpadnu vodu. Beton oko transformatora je ocv igleno vec’ bio pazv ljivo ocv isvc’en jer nije bilo vidljivih tragova ulja. Recv eno je da su radnici koji su preduzeli operaciju cv isvc’enja bili opremljeni zasvtit- nom odec’om. Pesak kojim se pokupilo izliveno ulje je uskladisvteno u cv etiri buradi od po 200 kg u delu koji je odreen za opasni otpad. Eksperti RGB su obavesvteni da u skladisvtima fabrike ima josv 5-6 tona otpradnog ulja koje sadrzv i PHB, kao i 300 tona otpada farbe. Ovaj opasni otpad, koji je saku- pljen pre sukoba, takodje treba da se preradi, ali u Saveznoj Republici Jugoslaviji za to v ne postoje odgovarajac’u postrojenja. Cisvc’enje i proces reokstrukcije c’e povec’ati kolicv - inu opasnih otpadaka. Farbarska radionica je veoma tesvko osvtec’ena za vreme vaz- dusvnih napada. Od nje su ostali samo spoljni zidovi i krovne grede. Sam krov i Suk ob na K unutrasvnji deo farbarske radionice su unisvteni a na nekim delovima ima znakova pozv ara. U vreme posete RGB, zaposleni u fabrici su vec’ pocv eli da rasvcv isvc’avaju rusvevine da bi mogli da zapocv nu rekonstrukciju. Dva transformatora u farbarskoj radionici su v v v v oso ispustila ulje i taj deo jos nije u potpunosti ocisc’en. Iako su za vreme vazdusnih napa- da goreli farba i rastvaracv i pozv ar nije navodno zahvatio transformatore. Eksperti RGB vu Ð P su uzeli uzorke sa betonskog poda oko transformatora, ali nisu mogli da dodju samih transformatora zbog opasnosti od rusvevina. osledice na Ispod farbarske radionice postoje pet betonskih rezervoara za vodu (sa kapacite- tom od oko 7,000 m3) od kojih su neki bili napunjeni vodom u vreme vazdusvnih napada, dok su oni koji su bili prazni korisvc’eni kao skladisvta. Jedan od rezervoara se nalazi blizu mesta na kome se izlilo ulje iz transformatora. Prema tvrdnjama zaposlenih, u rezervoare su se izlili rastvaracv i, farba, i PHB-ovi. Ovi vodeni rezervoari Z
v su zatvoreni sistem bez ikakve komunikacije sa spoljnom sredinom. Radi utvrivanja iv v
otn prisustva zagadjivaca u vodi i posebno PHB-ova iz ulja transformatora, eksperti RGB- a su uzeli dva uzorka za analizu. Ranije analize jugoslovenskih eksperata pokazale su u sr da je nivo prisustva ulja transformatora bio 0,7 mg/l. v edin Prema tvrdnjama zaposlenih u „Zastavi”, za vreme vazdusnih napada izgubiljeno je cv ak do 2500 kg transformatorskog ulja tako svto je ili isparilo, ili se izlilo na zemljisvte v v u i civilna naselja ili u sistem otpadnih voda. Receno je da su se PHB-ovi i drugi zagadjivaci ili u cevi za otpadne vode i odatle u reku Lepenicu usled osvtec’enja centrale za preradu vode. Prema tvrdnjama lokalnih vlasti obe kragujevacv ke reke su bile relativno cv iste pre vaz- dusvnih napada. Pretpostavljaj se da su se PHB-ovi iz fabrike „Zastava” izlili u reke, a najvisve u Lepenicu iako se u analizama pijac’e vode nisu nadjeni tragovi PHB-ova.
■ Uzorci i rezultati RGB
Uzorci uzeti u elektricv noj centrali sa betonskog zida oko transformatora i kod sliva za otpadne vode u blizini su pokazali velike koncentracije PHB-ova (>1 g/kg), tj. u anal- iziranom materijalu je bilo 50% PHB ulja. Mozv e se pretpostaviti da su se PHB-ovi izlili u sistem za otpadne vode. Ovaj deo fabrike bi dakle trebalo smatrati ekolosvkim „zv arisvtem” sa moguc’im svtetnim posledicama na ljudsko zdravlje kao i na sviru okolinu. U uzorku ulja zadrzv anom u pesku koji je stavljen u buradi nadjeni su tragovi PHB-ova. Testiranjem se pokazalo da je samo jedan od dva transformatora sadrzv ao PHB ulje. U uzorcima koji su uzeti u farbarskoj radionici (dva uzorka sa poda oko oba transformatora; jedan na rastojanju od 10 cm) pronadjene su visoke koncentracije PHB-ova i dioksina. Nemacv ka mera za akciju u industrijskim zonama je premasvena za deset puta kada je u pitanju dioksin/furan, dok je dozvoljeni nivo PHB-ova nadmasven 1,000 puta. Ovi rezultati su potvrdili da je ovaj deo fabrike takodje ozbiljno ekolosvko „zv arisvte”. Procena eksperata RGB je da je kontaminirano oko 400-500 m2 betonskog poda u farbarskoj radionici. Usled isparavanja isparljivih elemenata, toksic˘ni talog je
4 0 41 5Osno vni nalazi T ehni~k
Uni˘ts ena fabri˘kc a hala, Kragujevac Fotografija: RGB ih misija i Studijsk
postao veoma gust, svto znacv i da treba ukloniti pod za koji je zalepljen. Uzimanje „hemijskih otisaka” pokazalo je da dioksini poticv u iz izlivenog ulja transformatora. U uzorcima uzetih u gornjem delu vodenih rezervoara koji se nalaze ispod far- barske radionice nisu nadjeni tragovi PHB-va. U uzorcima vazduha, meutim, uzetim e g v v tacno iznad vode nadjeno je prisustvo farbe i rastvaca. Moguc’e je da su delovi poje- r upe R dinih rezervoara kontaminirani sa PHB-ovima iz toksicv ne farbe i fiksera punjenje koji su se koristili ranije, ili usled ranijih izliva ulja iz transformatora. Bilo kako bilo, v eksperti RGB-a su zakljucili da su rezervoari najverovatnije vec’ bili zagadjeni u vreme GB-a vazdusvnih napada. Da bi se utvrdilo da li je dosvlo da PHB kontaminacije recv nih tokova Lepenice i Velike Morave, RHB Misija za industrijske zone uzela je uzorke sedimenta iz Lepenice 4 km nizvodno od fabrike „Zastava”. Na ovoj lokaciji ustanovljena je prilicv no visoka koncetracija PHB-a (2,4 mg/kg svto treba uporediti sa dozvoljenom granicom za kvalitet vode reka u Nemacv koj koja iznosi 0,06 mg/kg), ali uzimanje “hemijskih oti- saka” je pokazalo sasvim drugi sastav od PHB-ovih sadrzv anih u uljima transformato- ra u fabricv kom kompleksu „Zastava”. Takoe su nadjene koncentracije nikla i hroma koje su iznad nemacv ke dozvoljene granice za kvalitet vode reka. Eksperti RGB veruju da su ovi metali i PHB-ovi najverovatnije dosvli iz fabrike automobila. Suk ob na K RGB Misija za Dunav je, nakon ovoga, tj. 27. avgusta, uzela uzorke vode, sedi- menta i zv ivog sveta sa nekoliko lokacija. Jugoslovenski eksperti su prijavili veliku poplavu u junu kada je nivo vode oko usvc’a Lepenice u Veliku Moravu bio 2 metra visvi oso od normalnog. RGB Misija za Dunav je odabrala tri lokacije za uzimanje uzoraka: (a) usvc’e vu Ð P Lepenice; (b) uzvodno od usvc’a Lepenice u Veliku Moravu; (c) nizvodno od usvc’a Lepenice u Veliku Moravu. osledice na Preliminarna analiza makro-bezkicv menjacv ke faune govori da je Lepenica ugrozv e- na zagadjenjem iz Kragujevca, posvto je broj taksonomiskih jedinice daleko manji nego u Velikoj Moravi. Broj taksona koji je pronadjen u Velikoj Moravi je visvi uzvodno od usvc’a Lepenice, nego nizvodno. Rezultati analize uzoraka vode i sedimenta ukazuju na PHB zagadjenje na usvc’u Z
v Lepenice i u Veliku Moravu nizvodno od ulivanja Lepenice. U Lepenici PCB su iv
otn dostigli nivo od 18,7 ng/l, oko 10 ng/l iznad onog u Moravi. PHB (zbir sedam kon- gena, srodnih supstance) nisu otkriveni u sedimentu Morave uzvodno od usvc’a u sr Lepenice, ali je izmeren nivo od 22 µg/kg nizvodno i 52 µg/kg na izvoru Lepenice. v v edin Uzorci lepenickog obalskog sedimenta pokazali su visoku koncentraciju zive koja mozv e da se uporedi sa rezultatima u Moravi uzvodno od ulivanja Lepenice. v u i civilna naselja Koncentracija PHB u obalskom i sedimentu kod usc’a Lepenice pokazali su da je PHB u Lepenici prisutan od skora. Ova detaljna analiza se podudara sa analizama Misije za industrijske zone koje govore da se sastav PHBs iz Lepenice razlikuje od onog iz ulja transformator, ali isto tako da je fabricv ki kompleks „Zastava” najverovatniji izvor kon- taminacije.
Novi Sad (vidi mapu br. 10)
Glavni problemi: Rizik da podzemna voda zagadjena sa petrohemikalijama iz rafinerije nafte prodre u bunare za pijac’u vodu; opsvti problem o lokaciji bunara u blizini rafinerije. ■ Osnovni podaci
Sa 180,000 stanovnika, Novi Sad je drugi najvec’i grad u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Nalazi se na reci Dunav, oko 70 km severo-zapadno od Beogradu, u provinciji Vojvodina. Novi Sad je intenzivno bombardovan za vreme sukoba, pri cv emu su zv eljeznicv ki i putnicv ki mostovi preko Dunava unisvteni (zajedno sa vodovod- nim cevima u mostovima), i osvtec’eni ili unisvteni fabricv ke i vojne instalacije. Novosadska rafinerija nafte bila je jedan od glavnih ciljeva.
4 2 43 MAP (10) Poloz˘aj Novog Sada u SRJ Rafinerija se nalazi na levoj obali reke, 3 km severno od centra grada i samo Hungary 2 km uzvodno od filtracionih bunara u Vojvodina Romania Croatia Novi Sad obali reke koji snabdevaju grad vodom. Novi Sad Fruska Gora National park v v v Stremska- Duz juzne obale rafinerije proteze se brod- Mitrovica SabaBc eoPogljarnae d Iron Gate Dam Tuzla Obrenovac Pozarevac ski kanal, koji se uliva direktno u Dunav, Loznica Baric Smederevo Bosnia and Prahavo Herzegovina Fuel depot Kragujevac Negotim na kome se nalaze instalacije za utovar i Bor Zastava car factory Sarajevo Oil depot Cacak v Kraljevo Zajecar Fuel depot istovar slepera. U okviru rafinerije postoji Zlatibor Mountains Priboj 5Osno Krusevac v v Kopaonik Nis SERBIA National Park Transformer factory sistem vestackih sabirnih kanala za sakupl- Pljevlja Prokuplje Pirot v v- Novi Pazar Leskovac janje povrsinskog oticaja vode koja se, pos MONTEKoNlasiEn GRO Mitrovica v v Pristina vni nalazi T ’ Kosovo Vranje Bulgaria to prodje kroz centralu za preciscavanje PoCedtingje orica Dakovica
Lake Prizren otpadne vode opremljenoj sa ureajima za Skadar izdvajanje plivajuc’a ulja, izliva u Dunav. Albania Izmedju nivoa podzemne vode, koji se Tirana Macedonia nalazi na 1-2 m ispod zemljine povrsvine, i fil- ehni~k tracionih bunara u obali reke, ne postoji nikakva zasvtitna prepreka koja bi sprecv ila da se u njih izlije kontaminirana podzemna voda u slucv aju da dodje do izliva nafte ili drugog v zagadjenja. Receno je da je izgradnja takve prepreke planirana ali se to nikada nije i sprov- ih misija i Studijsk elo. Strucv njaci RGB, koji su obisvli Novi Sad 23./24. jula (Misija za industrijske zone) i 24. avgusta (Misija za Dunav), izrazile su zabrinutost vec’ zbog same cv injenice da su bunari za pijac’u vodu locirani tako blizu rafinerije i svto nikakve posebne mere zasvtite nisu bile primenjene. U kompleksu rafinerije nalaze se proizvodna postrojenja i rezervoari za skladisvtenje sirove nafte i naftnih e g
proizvoda (uglavnom benzina dizel r upe R goriva). Vi˘es od dve-trec’ine od ukupno 150 rezervoara je bilo ili
direktno pogodjeno ili ozbiljno GB-a osvtec’eno sa eksplodiranim materi- jalom za vreme najmanje dvanaest vazdusvnih napada NATO-a (u peri- odu od 5. aprila do 9. juna) svto je dovelo do pozv ara i procurivanja nafte i naftnih proizvoda. Recv eno je da je tehnicv ko osoblje ipak uspelo da prebaci jedan deo supstanci koje su procurele u neosvtec’ene rezer- voare i time smanjili procurivanje u zemljisvte i podzemnu vodu. Pre
Unis˘teni rezervoar za naftu, Novi Sad Fotografija: RGB Suk MAPA (11) Detaljna mapa Novog Sada sa RGB mestima uzetih uzoraka ob na K
Samples BTF industrial mission oso Samples BTF Danube mission Green line Drinking water vu Ð P Yellow line Raw water osledice na Refinery
Source Z v Ratno iv
otn Ostrvo u sr edin
u i civilna naselja Source Petrovaradinska Ada
Source Strand
Izvor:Ops˘tina Novi Sad,i RGB
4 4 45 vazdusvnih napada, zaposleni u rafineriji su sklonili neke od naftnih proizvoda koji bi mogli biti svtetni za ljudsko zdravlje ukoliko bi se izlili ili zapalili, kao svto je ulje iz trans- formatora koje sadrzv i PHB. Takodje je povec’ana proizvodnja kako bi se iskoristilo svto visve sirove nafte, meu-proizvodi i aditivi, a konacv ni proizvodi su prebacv eni na druge lokacije. Preostala nafta je pomesvana sa benzinom kako bi se rezervoari zapalili, u slucv aju da budu pogodjeni, umesto da se izlije u zemljisvte i podzemnu vodu. (Vidi mape br. 12 i 13).
MAPA (12-13) Daljinsko snimanje i procenjivanje posledica od glavnih pogodjenih lokacija u Novom Sadu 5Osno vni nalazi T ehni~k ih misija i Studijsk e g r upe R GB-a
É Daljinsko snimanje i procenjivanje posledica na rafineriji nafte u Novom Sadu (zum)
Legenda: vidljive posledice sa rizikom od zagadjenja Izvor: Narand˘astiz prravougaonik: vidljive posledice sa Pred-ratni snimak (pozadina) od 31.jula 1998.g. rizikom za stani˘ta,s ali ne i rizik od zagadjenja izradila:Landsat Thematic Mapper (TM) senzor sa rezolucijom od 30m u tehnici “true-colour composite” 1. Rafinerija je bombardovana vi˘es puta izmedju 5.aprila Post-ratni snimak od 19.avgusta 1999.g.izradila:Landsat i 9.juna 1999.g.Uni˘ts eni su rezervoari za naftu Thematic Mapper (TM) senzor sa rezolucijom od 30m u 2. Sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu su uni˘ts ena tehnici “true-colour composite” Suk ob na K Novosadski Institut za zdravstvenu zasvtitu rutinski prati zagadjenje vazduha svto je nastavljeno tokom trajanja sukoba. Neki od ovih podataka podnesveni su strucv n- jacima RGB. Nakon pozv ara izazvanim vazdusvnim napadima, u nekim delovima i v oso okolini Novog Sada koncentracija i sumpor dioksida i cestica koje odlec’u u vazduh isvla je do nekoliko stotina µg/m3 za vreme pozv ara. Te visoke koncentracije verovatno vu Ð P nisu trajale duzv e od nekoliko cv asova posvto su pozv ari bili relativno kratkotrajni i posv- to je vetar menjao pravac. Visoke koncentracije su u nekim momentima verovatno osledice na nadmasvile preporucv ene standarde za kvalitet vazduha. Za vreme sukoba, zdravstvene sluzv be su savetovale graanima Novog Sada da dobro isperu hranu i da ne uzimaju hranu sa talogom cv ai. Tvrdi se da je oko 73,000 tona sirove nafte i naftnih proizvoda ili izgorelo ili pro- curelo. Prema proceni lokalnih eksperata 90% je izgorelo a ostatak iscurelo u sabirni Z
v kanal za otpadnu vodu ili u zemlju. iv v v
otn Dunav je, prema izvestajima, bio ozbiljno zagadjen odmah nakon vazdusnih napada usled isticanja sirove nafte i naftnih proizvoda kroz rafinerijski sabirni kanal u sr za otpadnu vodu. Glavni inzv injer rafinerije je izjavio strucv njacima RGB da je veoma v v v edin tesko proceniti stvarnu kolicinu sirove nafte i naftnih proizvoda koja je ispustena u Dunav i da je oko 130 tona nafte sakupljeno u centrali za hladjenje ispumpane vode u i civilna naselja koja se nalazi na kraju kanala za isticanje otpadne vode. Za vreme sukoba je bio zabranjen ribolov u celoj Vojvodini. Inspekcija na terenu RGB tokom jula meseca pokazala je da su rafinerijski kanali za otpadne vode puni sirove nafte i naftnih proizvoda. U delu za skladisvtenje mogla se videti sirova nafta na zemlji usled procurivanje iz osvtec’enih rezervoara, dok su neki od betonskih plocv a ispod rezervoara bili ili popucali ili prepolovljeni. U sredisvnjem delu fabricv kog kruga videla se nafta u nekim od kratera od bombi u kojima je bilo
Sastanak sa direktorima rafinerije nafte u Novom Sadu Fotografija: RGB
4 6 47 podzemne vode. Napravljena je i vizuelna inspekcija manje i plic’e bare u jednom nizv em delu koji se nalazi na 30 m van kruga rafinerije u pravcu filtracionih bunara u obali reke Dunava. Na povrsvini bare se nije video tanak sloj nafte i vodjena flora i fauna su delovale netaknute. Isto 5Osno tako, nije bilo vidljivog zagaenja naftom na obalama reke niti na povrsvini vode filtracionih bunara u vni nalazi T obali reke. Predstavnik gradskog vodovoda izjavio je strucv njacima RGB da su, od v pocetka sukoba, osam filtracionih Uzimanje uzoraka zemlji˘tas u Novom Sadu Fotografija: RGB ehni~k bunara u obali reke u blizini rafineri- je snabdelo Novi Sad sa 60% pijac’e vode. Presecanje vodovodnih cevi preko Dunava v v v v znacilo je da je desna obala bila odsecena od centrala za precisc’avanje vode; voda iz ih misija i Studijsk bunara na ovoj strani reke nije mogla da bude precv isvc’enja, a 50,000 gradjana visve nije bilo snabedeveno vodom iz gradskog vodovoda. Dva oblizv nja bunara bila su zatvorena iz preventivnih mera odmah nakon bombardovanja rafinerije. Takodje su preduzete mere cv isvc’enja 13,000 m2 zemlje oko bunara, posle cv ega je ponovo otvoren jedan od prethodno zatvorenih bunara. Gradski Institut za zdravstvenu zasvtitu je informisalo je RGB Misiju koja je bila u obilasku u avgustu, da je jedan od bunara i dalje zatvoren usled „nesvto povec’ane” koncentracije mineralnih ulja. BBC World Service je 23. avgusta preneo izvesvtaj jugoslovenske novinske agen- e g v v v cije, u kome se kaze da je novosadska rafinerija otpocela sa ogranicenom proizvod- r upe R njom kerozina i dizela za svkole, bolnice i poljoprivredu. GB-a ■ Uzorci i rezultati RGB (vidi mapu br. 11)
Za vreme RGB Misije za industrijsku zonu, uzeti su uzorci zemljisvnog gasa i/ili podzemne vode u osam razlicv itih lokacija, unutar i van kruga rafinerije za naftu. Analize su pokazale da dva uzorka podzemne vode, i jedan uzorak zemljisvnog gasa unutar kruga rafinerije, sadrzv e visoke koncetracije isparljivih ugljeno hidrata, svto je indikacija prisustva nafte u nevezanoj formi (najverovatnije benzin) na vrhu podzemne vode. Ostali uzorci koji su uzeti unutar i van kruga rafinerija pokazala su prisustvo niskih koncentracija isparljivih ugljenih hidrata. Uzorci podzemne vode su takoe uzeti na ulazu u galeriju za infiltraciju koja je najblizv a rafinerijskoj centrali za precv isvc’acanje otpadne vode, i kod odvodne cevi koja Suk ob na K nosi vodu iz galerija za infiltraciju do gradskog vodovoda na precv isvc’acanje. Analiza ovih uzoraka je pokazala nisku ili veoma nisku koncentraciju isparljivih ugljenih hidratau podzemnoj vodi. oso RGB Misija koja je bila u obilasku u avgustu, uzela je uzorke sa pet lokacija: (a) sa leve obale Dunava uzvodno od Novog Sada (koja je planirana kao kontrolna lokaci- vu Ð P ja za druge uzorke, posvto se smatra da sukob nije doveo do bilo kakvog zagadjenja na potezu izmedju madjarske granice i Novog Sada); (b) sa leve obale Dunava malo osledice na uzvodno od kanala; (c) sa leve obale Dunava nizvodno od Novog Sada; (d) u kanalu blizu usvc’a u Dunav; (e) u krugu rafinerije. Rezultati su rezimirani u Tabeli br. 2 koja sledi. Jedna zanimljiva cv injenica je bila ta svto su u sedimentu dna uzvodno od Novog Sada pronaene jake koncentracije PHB-a i PAUH-a. Ovo je bilo neocv ekivano jer je za v Z
v ovaj deo Dunava receno da je relativno nezagadjen i da nije bilo posledica od vaz- iv v v
otn dusnih napada na rafineriju. Najverovatnije je da rezultati ukazuju na starije, hronicno zagadjenje reke. Nije bilo bitne razlike u koncentracijama zv ive u sedimentu Dunava u sr uzvodno i nizvodno od Novog Sada (u oba slucv aja nizak nivo), ali je meutim reg- v edin istrovana znatno visa vrednost u sedimentu kanala. Uzorci vode iz Dunava nizvodno od Novog Sada i od canala pokazali su prisustvo neznacv ajne koncentracije zv ive, i u i civilna naselja sveukupnih naftnih ugljenih hidrata.
LOKACIJA VRSTA UZORKA NALAZI
Dunav uzvodno od Vrsta uzorka Uzeta za kontrolnu lokaciju; relativno visoka Novog Sada voda,sedimenti dna, koncentracija PAUH-a i PHB-a u sedimentu s˘to ukazuje z˘ivi svet na hronic˘no zagadjenje; relativno niska koncentracija z˘ive u sedimentu
Dunav uzvodno od voda Nesignifikantne vrednosti za bilo koje parametre kanala
Dunav nizvodno od voda,sedimenti dna, Nes˘to povec˘ana koncentracija z˘ive u sedimentu u Novog Sada z˘ivi svet poredjenju sa vrednostima uzvodno; relativno visoka koncentracija PAUH-a
Kanal voda,sedimenti dna, Visoka koncentracija z˘ive u sedimentu
Table 2: Pregled nalaza uzoraka RGB – Novi Sad (Misija za Dunav) Prema preliminarnim analizama strucv njaka RGB, analizirani uzorci makro-bez- kicv menjcv ke faune uzvodno od Novog Sada su podjednako karakteristicv ni za srednji i nizv i tok Dunava. Identifikovano je 13 taksonmskih jedinica. Nizvodno od rafinerije, identifikovano je 17 takasonomskih jedinica svto govori da nije bilo znacv ajnih nega- tivnih biolosvkih posledica (barem ne kratkorocv nih) od zagadjenja vazduha nakon vaz-
4 8 49 dusvnih napada. Strucv njaci RGB pretopostavljaju da je prisilno zatvaranje rafinerije mozv da i dovelo da poboljsvanja u lokalnoj vodenoj sredini, usled moguc’eg smanjenja hronicv nog zagadjenja. Na osnovu opservacija na terenu i rezultata dobijenih analizom uzoraka, RGB je zakljucv ila da nema dokaza o znacv ajnim negativnim posledicama na vodenu sredinu u Dunavu kao posledica vazdusvnih napada na novosadsku rafineriju. Pretpostavlja se da je najvec’i deo iscurele nafte i naftnih proizvoda izgorelo i da do reke nisu stigle znacv ajne kolicv ine. 5Osno
Bor (vidi mapu br. 14) vni nalazi T
Glavni problemi: Izrazv eno zagadjenje vazduha sa sumpor dioksidom; dokazi o hronicv noj ekolosvkoj svteti izazvanoj rudnikom bakra; lokalna PHB kontaminacija kod transformatorske centrale. ehni~k
■
Osnovni podaci ih misija i Studijsk
RGB Misija za industrijske zone obisvla je dve lokacije 24. jula, naime rudnik bakra i topionicu van Bora (grad sa 40,000 stanovnika u istocv noj Srbiji), i depo za naftu „Jugoperol-a” u blizini. Ove instalacije su pogodjene u vazdusvnim napadima NATO- a 15. i 17. maja. Industriju bakra u Boru cv ine jedan ogroman povrsvinski kop i uz njega vezana topionica. Za vreme vazdusvnih napada bila je osvtec’ena transformatorska centrala koja je MAPA (14) Poloz˘aj Bora u SRJ e g v snabdevala instalacije elektricnom energi- r upe R v jom. U ovoj centrali su bila smestena 3 veli- Hungary ka transformatora i 160 kondenzatora, ali je Vojvodina Romania v pre vazdusnih napada jedan od transforma- Croatia GB-a Novi Sad Fruska Gora v National park Stremska- tora bio ispraznjen i otklonjen. Svaki od pre- Mitrovica
v SabaBc eoPogljarnae d Iron Gate Dam Tuzla Obrenovac Pozarevac ostala dva transformatora je sadrzao po 25 Loznica Baric Smederevo Bosnia and v Herzegovina Prahavo BorFuel depot tona ulja. Unisteno je izmeu 80 i 100 kon- Negotim Kragujevac Zastava car factory Bor Sarajevo Oil depot Cacak Kraljevo Zajecar Fuel depot denzatora od kojih je svaki imao oko jedne Zlatibor Mountains Priboj Krusevac Kopaonik Nis litre ulja. Prema informacijama kombinata, SERBIA National Park Transformer factory Pljevlja Prokuplje Novi Pazar Pirot u transformatorskom ulju nije bilo PHB-a Leskovac MONTEKoNlasiEn GRO Mitrovica Pristina ali ga je bilo u ulju kondenzatora. Ovo je i Kosovo Vranje Bulgaria PoCedtingje orica Dakovica
Lake Prizren potvrdila RGB analiza. U vreme obilaska Skadar RGB, jedan broj kondenzatora je josv uvek Albania v lezalo oko transformatorske centrale dok je Tirana Macedonia vec’ina bila otklonjena i bacv ena. Suk ob na K Za druge delove kombinata je recv eno da nisu bili ozbiljno osvtec’eni ali su vazdusvni napadi na elektricv nu centralu, svto je smanjilo snabdevanje elektricv nom energijom, dovelo do prekida u proizvodnji sumporne kiseline – uzgredni proizvod industrije v v oso bakra. Ovo je dovelo do hronicnog ispustanja sumpor dioksida koji se normalno dobija
v ziteta potvrdili su da je zagadjenje iv v
otn sumpor dioksidom i teskim metali- ma zabelezv eno i ranije na ovoj lokaci- u sr ji. Tvrdi se da je sediment reke Bor v edin „betoniran” talozenjem fero-piritom v v (FeS2), a da su zemljiste i povrsinska u i civilna naselja voda tokom decenija kontaminirani tesvkim metalima usled rudarske aktivnosti. Iako nema detaljnih informacija, RGB eksperti smatraju da je hron- icv no ispusvtanje sumpor dioksida iz rudnika bakra ozbiljan ekolosvki problem. Kako je Bor blizu granice sa Bugarskom, ova ispusvtanja mogu imati i efekte preko granice u zavis- nosti od pravca duvanja vetra. Treba preduzeti hitne mere kako bi se ova ispusvtanja smanjila. Izvesvtaji koji su dobiveni preko vebsajta Bugarske Inspekcija os˘tec˘enih rezervoara nafte Fotografija: RGB novinske agencije ukazuju na cv in- jenicu da reka Timok, koja se protezv e preko ovih granica, ima dugu istoriju hronicv nog i akutnog zagadjenja iz rudnika bakra. Krajem juna 1999. godine dosvlo je do jednog od najvec’ih zagadjenja za koje se veruje da je uslovljeno prazv njenjem otpadne vode iz rudnika. Skladisvte za naftu „Jugopetrol-a”, koji je uglavnom opsluzv ivalo industriju Bakra u Boru, bilo je kompletno unisvteno za vreme vazdusvnih napada. Tvrdi se, medjutim, da je osam rezervoara isprazv njeno nesvto malo pre nego svto su bili pogoeni. Posvto su depoi za naftu bili prazni, dosvlo je samo do manjih pozv ara i nije bilo izlivanja nafte. Uprkos tome, neki od transformatora u elektricv noj centrali depoa bili su ili osvtec’eni ili unisvteni.
5 0 51 5Osno
Livnica bakra i rafinerija u Boru Fotografija: NATO vni nalazi T
■ Uzorci i rezultati RGB
Da bi testirali prisustvo PHB-a u elektricv noj centrali rudnika bakra, strucv njaci RGB ehni~k su uzeli uzorak sa jednog od osvtec’enih transformatora, ali nisu nadjeni tragovi PHB- a. Drugi uzorak koji je uzet sa zemljisvta ispod jednog od kondenzatora koji je pro-
cureo pokazao je prisustvo PHB-a koji su kontaminirani sa dioksinima i furanima. ih misija i Studijsk Uzeti su uzorci zemljisvta (sa razlicv itih dubina) iz polja do samog skladisvta nafte i uzorak sedimenta iz recv ice nizv e od lokacije. Josv jedan uzorak je uzet iz zemljisvta ispod transformatora u elektricv noj centrali koji je bio osvtec’en i koji je procureo. Uzorak uzet iz recv ice radi odredjivanja praga merenja, pokazao je neuobicv ajeno visoku koncentraciju tesvkih metala, prvenstveno bakra ali i kadmijuma, arsena, olova i cinka. Strucv njaci RGB zakljucv ili su da ove koncentracije nisu vezane za sukob vec’ da su najverovatnije posledica dugogodisvnjeg industrijskog zagadjenja. U uzorku zemljisvta uzetog u blizini osvtec’enog transformatora pokazao je visoku e g v koncentraciju PHB-a (300 mg/kg) i nisku koncentraciju teskih metala. r upe R
v v Druge specificne lokacije koje su obisle Misije GB-a za industrijske zone i za Dunav
Ovaj deo daje pregled osnovnih nalaza na drugim specificv nim lokacijama koje su obisvle Misije za industrijske zone i za Dunav.
Baric‘ (vidi mape br. 15 & 16)
v Clanovi Misije za Dunav obisvli su 27. avgusta ovaj industrijski kompleks koji se nalazi na obalama Save, zapadno od Beograda. Grupa se sastala sa Generlanim direktorom „Prve Iskre” Holding Kompanije, u okviru koje postoje deset hemijskih i inzv injerskih operacija pogona. Ova lokacija, na kojoj je zaposleno 2,500 radnika, bila je pogoena cv etiri puta (17. i 19. aprila, 10. i 20. Suk MAPA (15) Polo˘ajz Bari}a u SRJ ob na K maja). U izvesvtajima u sredstivma javnog informisanja u vreme vazdusvnih napada se govorilo o znacv ajnoj ekolosvkoj svteti. Grupi v oso RGB je receno da je najvec’i problem socio- ekonomske prirode. vu Ð P Strucv njaci RGB su obisvli ozbiljno osvtec’ene delove kompleksa, ukljucv ujuc’i i administra- osledice na tivne zgrade, proizvodne linije PVH filma i poliuretansko sunerastog materijala, elektricv - na centrala, i fabrika ventila i spojnica. Tvrdi se da u sukobu nisu osvtec’eni drugi delovi industrijske oblasti u Baric’u. Proizvodne v Z
v instalacije koje je grupa obisla su bila potpuno iv v v
otn unistene. Grupi je cesto napominjano da su ove instalacije proizvodile iskljucv ivo u civilne u sr edin
MAPA (16) Daljinsko snimanje i procenjivanje posledica na Baric‘ u i civilna naselja
0 250 500m N
S av a R iver
Legenda: predmeti koji su svetliji u post- ratnom snimku,npr.posledice bombi Narand˘astiz predmeti koji su tamniji na post-ratnom snimku: 1. nove zgrade 5 2 53 2. moguc’a izlivanja 5Osno vni nalazi T ehni~k
S˘teta u industrijskom kompleksu u Baric‘ Fotografija: RGB
v v
svrhe. Receno je da je proizvodnja visoko toksicne hemijske supstance TDI (koja se ih misija i Studijsk koristi u proizvodnji PVH-a) obustavljena 1992. godine. Takodje je recv eno da su 12 velikih i nedavno renoviranih skladisvt TDI-a van upotrebe vec’ visve godina. Grupa nije imala pristup na reku Savu niti na ispust cevi
Brana i vestacko jezero ãGvozdena kapijaÓ r upe R (Djerdap) (vidi mapu br. 17)
v Dve znacajne brane na Dunavu (Djerdap I i Djerdap II, poznati takodje po nazivu GB-a „Gvozdena kapija” I i II), opkoracv uju granicu SRJ i Rumunije. Kako je Djerdap I prva brana koja dolazi nizvodno od Gabcv ikova u Republici Slovacv koj, u njoj se zadrzv avaju zagadjivacv i velikog dela srednjeg toka Dunava. Pretpostavlja se da su se neki od hemijskih zagadjivacv a koji su iscureli za vreme vazdusvnih napada na SRJ slili u Dunav bilo direktno bilo preko njegovih pritoka. Strucv njaci RGB su zakljucv ili da su rastvoriljivi zagadjivacv i vec’ stigli do Crnog Mora u vreme poseta RGB Misija za industrijske zone i za Dunav, cv ak iako se uzme u obzir dvonedeljno zadrzv avanje u rezervoaru „Gvozdena kapija”. Visoki nivo vode u toku junskih poplava je takoe najverovatnije potisnuo nerastvorljiva zagadjenja nizvodno prema brani „Gvozdena kapija I”, gde se tok reke usporava i voda zadrzv ava. Na ovom mestu se sedimentacija naglo povec’ava te rezervoar licv i na skladisvte zagaivacv a koji su MAPA (17) Poloz˘aj “Gvozdene kapije” u SRJ Suk
Hungary ob na K v se natalozili u sedimentu (npr. organski Vojvodina Romania v v Croatia mikrozagaivaci, teski metali). Novi Sad Fruska Gora National park Stremska- RGB Misija za Dunav je 26. avgusta Mitrovica SabaBc eoPogljarnae d Iron GIrona Gatte e Dam v Pozarevac oso Tuzla Obrenovac Loznica Baric Smederevo obisla dve lokacije u blizini Rama (u gorn- Bosnia and Prahavo Herzegovina Fuel depot SERBIAKragujevac Negotim Zastava car factory Bor jem delu rezervoara „Gvozdena kapija” blizu Oil depot vu Ð P Sarajevo Cacak Kraljevo Zajecar Fuel depot Zlatibor granice SRJ i Rumunije). Uzeti su uzorci Mountains Priboj Krusevac Kopaonik Nis v v National Park Transformer factory Pljevlja sedimenta, vode, i zivog sveta (skoljki). U Prokuplje Novi Pazar Pirot
osledice na v Leskovac uzorcima sedimenta i skoljki nadjena je kon- MONTEKoNlasiEn GRO Mitrovica Pristina v v Kosovo Vranje Bulgaria PoCedtingje orica centracija zive od 0,15-0,19 µg/kg, slicno Dakovica v Lake Prizren kao u lokacijama nesto dalje uzvodno, i Skadar Albania utvrdjena akumulacija organskih mikro- Macedonia zagadjivacv a (PAUH-a i PHB-a) kao posledi- Tirana v Z
v ca hronicnog zagaenja. iv v
otn Dosadasnja merenja cezijuma 137 (Cs- 137) u slojevima sedimentnog stuba u odnosu na nesrec’u u ernobilu 1986. g. pokaza- u sr la su da godisvnja sedimentacija na levoj obali iznosi od 3,0 do 3,5 cm a na desnoj obali
edin 2,0 do 2,5 cm. Analiza PAUH-a je pokazala da kod jedne komponente (US EPA 16 PAUH) skala variranja ide od 400 do 1,400 µg/kg, a da je kod PHB-a (sedam pri- v u i civilna naselja padnika istog roda) skala isla od 1 do 7 µg/kg na obema stranama reke. Kako su ovi zagadjivacv i prisutni u slojevima koji datiraju od pre-1986. godine, to pokazuje da pos- toji znac˘ajno hronicv no zagadjenje. Uzorci svkoljki su pokazali koncetraciju PAUH-a od oko 350 µg/kg suve tezv ine na obema recv nim obalama, dok je koncetracija PHB-a za levu obalu bila 58 µg/kg, a za desnu 31 µg/kg. Jugoslovenska strana vesvtacv kog jezera „Gvozdene kapije” ulazi u djerdapski park prirode. Jedan naucv nik sa Beogradskog Univerziteta je potvrdio da, koliko je njemu poznato, vazdusvni napadi nismu imali direktne negativne posledice po ovoj park.
Ves˘tac˘ko jezero “Gvozdena Kapija”se protez˘e preko dve granice SRJ i Rumunije Fotografija: RGB
5 4 55 Kraljevo (vidi mapu br. 18)
„Beopetrolovo” skladisvte za naftu u Kraljevu (60,000 stanovnika) je, kako se tvrdi, pogodjeno sa 80 raketa i bombi za vreme sukoba. Podzemni rezervoari nafte nalaze se u brdu a pumpna stanica je blizu puta i zv eljeznicv ke purge. Vec’ina rezervoara je bila prazna kada su pogodjeni; prijavljeno je da je ukupno 565 m3 dizel goriva iscurilo. Tim RGB je utvrdio da je zemljisvte blizu 5Osno rezervoara natopljeno dizelom. Kako je MAPA (18) in the FRY Poloz˘aj Kraljeva u SRJ v zemljiste na lokaciji veoma porozno, postoji velika verovatnoc’a da c’e iscurela nafta da vni nalazi T Hungary stigne do pozemne vode. Uzorci su pokazeli Vojvodina Romania visoke koncentracije ugljenih hidrata kod Croatia Novi Sad Fruska Gora jednog od rezervoara nafte. Nizbrdno od National park Stremska- Mitrovica
SabaBc eoPogljarnae d Iron Gate depoa nalaze se par stambenih kuc’a, a u
Dam ehni~k Tuzla Obrenovac Pozarevac Loznica Baric Smederevo Bosnia and Prahavo blizini je i reka Ibar. Postoji moguc’nost da Herzegovina Fuel depot Kragujevac Negotim Zastava car factory Bor Sarajevo Oil depot Cacak dizel prodre i u bunare kod Ibra i u samu KraljKeraljevo o Zajecar Fuel depot Zlatibor Mountains Priboj reku. Mala je verovatnoc’a meutim da nafta ih misija i Studijsk Krusevac Kopaonik Nis National Park Transformer factory Pljevlja SERBIA Prokuplje Novi Pazar Pirot dodje do mesta na kojima se zahvata voda, Leskovac MONTEKoNlasiEn GRO Mitrovica v Pristina 10 km nizvodno duz reke. Kosovo Vranje Bulgaria PoCedtingje orica Dakovica
Lake Prizren Skadar Albania v Nis (vidi mapu 19) Tirana Macedonia
Nisv je trec’i grad po velicv ini u SRJ (170,000) stanovnika) i veoma je industrijski razvijen. e g
Za vreme sukoba je intenzivno bombardovan. r upe R v Tim RGB je obisao transformatorsku stanicu MAPA(19) Poloz˘aj Nis˘a u SRJ koja se nalazi van grada. v v U vazdusnim napadima ostec’ena su dva Hungary GB-a transformatora; jedan je potpuno izgoreo. Vojvodina Romania Croatia Predstavnici SRJ su izrazili bojazan da je usled Novi Sad Fruska Gora National park v v v Stremska- pozara doslo do ispustanja dioksina jer se pret- Mitrovica SabaBc eoPogljarnae d Iron Gate Dam Tuzla Obrenovac Pozarevac Loznica Baric Smederevo potavlja da je u tranfromatorskom ulju bilo Bosnia and Herzegovina Prahavo v v Fuel depot SERBIAKragujevac Negotim Zastava car factory Bor PHB-a. Uz to, ostec’eni su neki od izolatora cije Sarajevo Oil depot Cacak Kraljevo Zajecar v Fuel depot Zlatibor je ulje iscurelo u zemljiste. Mountains Priboj KrusevacNis Kopaonik Nis National Park Transformer factory Pljevlja Prokuplje Novi Pazar Pirot Leskovac MONTEKoNlasiEn GRO Mitrovica Pristina Kosovo Vranje Bulgaria PoCedtingje orica Dakovica
Lake Prizren Skadar
Albania
Tirana Macedonia Suk ob na K Analiza uzoraka koje je uzeo tim RGB pokazala je da ulja korisvc’ena u transfor- matorima i izolatori nisu sadrzv ali PHB. Kontrolni uzorci podzemne vode i zemljisvta nisu pokazali prisusvto bilo kakvog zagadjenja od posledica bombardovanja transfor- oso matorske stanice. Isparljive organske supstance (IOS) koji su pronaeni u uzorcima podzsemne vode su najverovatnije polsedica hronicv nog zagadjenja koje dolazi iz nisvk- vu Ð P ih fabrika. osledice na Novi Beograd (vidi mapu br. 20)
Glavna toplana i elktro-centrala na Novom Beogradu snabdeva oko 1 milion ljudi u podrucv ju grada Beograda sa grejanjem i strujom. Centrala se nalazi na samoj obali v v v Z
v reke Save, blizu usc’a Save u Dunav. Za vreme vazdusnih napada NATO-a, unisteno je iv v
otn osam rezervoara za tesko ulje i jedan sa benzinom. Rezervoar sa benzinom i sedam rez- ervoara sa naftom direktno su pogodjeni tako da je najvec’i deo izgoreo u kratkom vre- u sr menskom periodu. Recv eno je da se 2 do 3 tone tesvke nafte izlilo u Savu. Prema infor-
edin macijama koje je RGB dobila za vreme posete 26. jula, u neposrednoj blizini centrale nema ni mesta za crpljene vode niti bunara. Kako je do vazdusvnog napada dosvlo pred u i civilna naselja kraj grejne sezone, vec’ina rezervoara je bila skoro prazna u trenutku bombardovanja. Svi rezervoari su bili ugradjeni u betonski oblozv enim bazenima, tako da najvec’i deo sirove nafte i benzina nije mogao da prodre u zemljisvte. Neke od betonskih kosvul- ja su ili direktno probijeno raketom ili su popucale usled visoke temperature nastalih od pozv ara. Na ovim mestima je moglo da dodje do curenje nafte i benzina u zemljisvte ispod betonske kosvulje. Unutar i oko betonskih bazena moglo je da se vidi veoma malo sirove nafte svto je takoe bio slucv aj sa zemljom unutar i oko prostora za skladis- vtenje. Znakova nafte nije bilo niti u vodi MAPA (20) Poloz˘aj Novog Beograda i Obrenovca reke ni na obali. Sa jedne od lokacija izmedju Hungary pogoenog rezervoara sa bezinom i reke Vojvodina Romania Croatia v Novi Sad Save uzeti su uzorci zemljisnog gasa sa Fruska Gora National park NovStremis ka-Beograd Mitrovica
dubine od 2,0 m i 3,8 m. Do nivoa vode SabaBc eoPogljarnae d Iron Gate Dam Tuzla Obrenovac Pozarevac Loznica Baric Smederevo Bosnia and se nije moglo doc’i, te prema tome nisu Obrenovac Prahavo Herzegovina Fuel depot Kragujevac Negotim Zastava car factory Bor Sarajevo Oil depot uzeti uzorci podzemne vode. Rezultat Cacak Kraljevo Zajecar Fuel depot Zlatibor v Mountains analize zemljisnog gasa pokazao je Priboj Krusevac Kopaonik Nis National Park Transformer factory Pljevlja SERBIA Prokuplje izuzetno veliku koncentraciju pare benz- Novi Pazar Pirot Leskovac v Mitrovica MONTEKoNlasiEn GRO ina u zemljistu (vec’u od 240,000 mg/l), Pristina Kosovo Vranje Bulgaria v v PoCedtingje orica sto govori da su zemljiste i podzemna Dakovica Lake Prizren Skadar
voda najverovatnije zagadjeni sa benzi- Albania nom. Ova kontaminacija bi sigurno Tirana Macedonia
56 57 mogla da bude posledica vazdusvnog napada NATO-a. Jedan deo zagadjenja mozv e da bude posledica dogaaja koji su prehodili sukobu na Kosovu. Kontaminirana voda (i benzin u slobodnom stanju) c’e konacv no da stignu do reke Save. Na osnovu dostup- nih informacija izgleda da ova kontaminacija ne predstavlja direktni rizik za ljudsko zdravlje ali c’e najverovatnije imati negativnih ekolosvkih posledica na Savu.
Obrenovacv ki region 5Osno (vidi mapu br. 20)
Neposredno nakon sukoba, u SRJ je vni nalazi T bilo tesvkih padavina i poplava. Tri sela na opsvtini Obrenovac (Poljane, Konatice i Drazv evac) bila su delim- icv no poplavljena, i tom prilikom su ehni~k mesvtani prijavili tanak sloj nafte na vodi. Kako su termoelektrane i
transformatorske centrale u ih misija i Studijsk Urovcima u blizini Obrenovca i u Velikoj Crljeni blizu Lazarevca bile osvtec’ene za vreme vazdusvnih napada, postojala je opasnost da se iscurelo transformatorsko ulje, koje je mozv da sadrzv alo PHB, raznelo vodom od plavljenja. U vreme kada je tim RGB e g v obisao Poljane voda se vec’ bila r upe R povukla ali na osnovu stanja kuc’a i njiva bilo jasno da je region bio poplavljen. Tim RGB je uzeo uzorke GB-a zemljisvta, vode i sedimenta iz reke Pesvtan. Rezultati su pokazali da PHB ulja jesu iscurela ali da nivo zagadzv ivacv a nije zabrinjavajuc’a. BTF missions visited agricultural areas near targeted sites Photo: BTF Suk ob na K Prahovo (see map 21)
Tim RGB je obisvao skladisvte nafte oso „Jugopetrol-a” koji se nalazi do samog MAPA (21) Poloz˘aj Prahova u SRJ Dunava, na granici izmeu SRJ i Rumunije. vu Ð P v Potpuno su unisteni rezervoari nafte i Hungary
transformatorska stanice koji se nalaze na Vojvodina Romania
osledice na Croatia samom ulazu u ovu lokaciju. U vreme vaz- Novi Sad Fruska Gora National park v Stremska- dusnih napada, vec’ina od devet rezervoara za Mitrovica SabaBc eoPogljarnae d Iron Gate Dam v Tuzla Obrenovac Pozarevac Loznica Baric Smederevo skladistenje nafte je bila prazna, dok su u Bosnia and Prahovo Herzegovina Prahavo v Fuel depot Kragujevac Negotim nekim bilo samo male kolicine nafte. Zastava car factory Bor Sarajevo Oil depot Cacak Kraljevo Zajecar Fuel depot Zlatibor Zahvaljujuc’i visokom kvalitetu koncpecije i Mountains Priboj Krusevac v Kopaonik Nis National Park Transformer factory Z Pljevlja SERBIA v izgradnje, ispusti u siru okolinu su minimal- Prokuplje Pirot iv Novi Pazar 3 Leskovac Kolasin Mitrovica otn izovani. Od ukupno 2,500 m nafte koja je MONTENEGRO Pristina Kosovo Vranje Bulgaria iscurela, jedan deo je izgoreo, drugi se PoCedtingje orica Dakovica u sr v Lake Prizren zadrzao na samoj lokaciji, a za jedan deo se Skadar Albania
edin tvrdi da je iscureo u Dunav. Rezultati uzoraka koje je obradila RGB Tirana Macedonia v u i civilna naselja pokazuju da ni jedno ulje nije sadrzalo PHB, te da tokom gorenja nije dosvlo do ispusvtanja dioksina. Bilo kakvo zagadjenje vazduha i zemljisvta bi se zadrzv alo u okolini.
v Pristina (vidi mapu 22)
U glavnom gradu pokrajine obidjene su dve MAP (22) Poloz˘aj Pri˘tines u SRJ lokacije: fabrika plastike, koja je sada baza KFOR-a, i depo za naftu „Jugopetrola”. Hungary
Na fabriku plastike je pala jedna bomba Vojvodina Romania v Croatia koja je probila krov i eksplodirala u fabrickoj Novi Sad Fruska Gora National park Stremska- hali. Nesvto plastike je izgorelo, medjutim Mitrovica SabaBc eoPogljarnae d Iron Gate Dam v v Tuzla Obrenovac Pozarevac Loznica Baric Smederevo pozar je bio relaivno mali sto se vidi po tome Bosnia and Herzegovina Prahavo v v Fuel depot SERBIAKragujevac Negotim Zastava car factory Bor sto se vec’ina plasticnih proizvoda u hali nije Sarajevo Oil depot Cacak Kraljevo Zajecar Fuel depot Zlatibor istopilo. Mountains Priboj Krusevac Kopaonik Nis National Park Transformer factory Pljevlja U uzorcima koje je uzela RGB nisu Prokuplje Novi Pazar Pirot Leskovac detektovani bilo koji dioksini i, kako je MONTEKoNlasiEn GRO PriMsitrovticia na Pristina v v Vranje Bulgaria PoCedtingje orica KFOR detaljno ocistio fabriku, strucnjacii Dakovica Kosovo Lake Prizren RGB nemaju nikakvih posebnih preporuka. Skadar Albania RGB nije mogao da pristupi skladisvtu Macedonia nafte „Jugopetrola” posvto josv uvek nisu bile Tirana uklonjene mine, te nije bilo moguc’e izraditi
5 8 59 detaljnu studiju, mada se pretpostavlja da nije dosvlo do procurivanja velikih kolicv ina nafte. Na osnovu vizuelne inspekcije spoljasvnosti skladisvta i razgovora sa zaposlenima, cv ini se da su potpuno unisvteni skladisvte za naftu nad i pod zemljom. Kako nema znako- va da je nafte iscurela i posvto je pozv ar bio mali, da se zakljucv iti da su rezervoari nad zemljom verovatno bili potpuno ili skoro prazni. Uzorak zemljisvta koji je uzet pored puta nije pokazao da postoje bilo kakve velike koncentracije opasnim supstancama.
v 5Osno Negativne ekoloske posledice sukoba na reku Dunav vni nalazi T
Za vreme i neposredno nakon sukoba na Kosovu, sredstva informisanja i nevladine organizacije su istakli zagadjenje Dunava kao jednu od glavnih razloga za ekolosvku zabrinutosti. Kako je vec’ina kljucv nih industrijskih instalacija kojei su pogodjene za vreme vaz- ehni~k dusvnih napada locirano ili uz Dunav (npr. Novi Sad, Pancv evo), duzv vec’ih pritoka kao svto je Sava (npr. Baric’), i manjih pritoka kao svto su Lepenica i Morava (npr. v
Kragujevac), strahovalo se da su se velike kolicine opasnih supstanci mogle izliti u tok ih misija i Studijsk Dunava, svto bi predstavljalo rizik za ljude u Jugoslaviji i, nizvodno, u Bugarskoj i Rumuniji, usled unosvenja kontaminirane pijac’e vode i ribe. Dunav je takodje jedan od najznacv ajnijih koridora biolosvke raznovrstnosti u Evropi, te bi bilo kakve negativne posledice na ljudsko zdravlje bilo sigurno prac’eno isto tako ozbiljnim posledicama na biljke i zv ivotinje i stanisvta od koge zavise. e g r upe R GB-a
Kanal za otpadnu vodu u Panc˘evu koji se izliva u Dunav Fotografija: RGB Suk ob na K Povrsvina dunavskog basena, koji se prostire kroz 17 centralno-evrop- skih zemalja, iznosi 817,000 km2 v v oso (vidi mapu br. 1) sto znaci da se u reke stalno ili povremeno izlivaju vu Ð P hranljive materije i zagadjivacv i iz ogromnog broja industrijskih, osledice na poljoprivrednih i gradskih izvora. Konvencija o saradnji za zasvtitu i odrzv ivo korisvtenje Dunava (takoe poznata pod nazivom: Konvencija za zasvtitu reke Dunav, u daljem tekstu: Z
v DRPC) ustanovljena je upravo zbog iv v
otn opste zabrinutosti o nepovoljnom ekolosvkom statusu Dunava. DRPC u sr je stupila na snagu oktobra 1998.
edin godine kada su je potpisale 11 ugov- ornih strana. Ona je pravna osnova v u i civilna naselja za meunarodnu saradnju za ekolosko upravljanje dunavskim basenom. Uzimanje uzoraka vode iz panc˘evac˘kog kanala Primena DRPC osigurava Fotografija: RGB Meunarodna komisija za zasvtitu Dunava (u daljem tekstu: ICPDR) koju podrzv ava Program za ekolosvku zasvtitu dunavskog recv nog basena (u daljem tekstu: EPDRB). Ovaj program su 1991. godine pokrenule podunavske zemlje, medjunaro- dne organizacije, finansijske institucije i nevladine organizacije. Jedna od inicijativa koju je pokrenuo EPDRB a koju je koordinirala ICPDR jeste Transnacionalna mrezv a za kontrolu (u daljem tekstu: TNMN) koja utvrdjuje opsvte standarde u kon- troli kljucv nih parametara kvaliteta i kvantiteta vode u dunavskom basenu. Nazv alost, Savezna Republika Jugoslavija nije cv lanica DRPC-a i, iako je bilo kontakata na tehnicv kom nivou izmedju ICPDR, SRJ ne ucv estvuje zvanicv no u radu ni ICPDR-a niti TNMN-a (vidi stranu br. 81). Vec’ina nalaza komplementarne RGB Misije za Dunav, radjene u uskoj saradnji sa ICPDR-om, date su na prethodnim stranicama ovog poglavlja (vidi nalaze za speci- ficv ne lokacije: Pancv evo, Kragujevac, Novi Sad, Baric’ i rezervoar „Gvozdena kapija”). Neohodno je, medjutim, ovde podvuc’i opsvte zakljucv ke Misije: ■ Nema dokaza o ekolosvkoj katastrofi na reci Dunavu kao posledici vazdusvnih napa- da za vreme sukoba na Kosovu. ■ Postoje, medjutim, ozbiljna zv arisvta u kojima kontaminacija opasnim supstanca- ma koje su iscurele za vreme vazdusvnih napada predstavljaju rizik za ljudsko zdravlje i vodenu sredinu. Preporuke RGB u vezi sa ovim zv arisvtima treba urgent- no primeniti.
6 0 61 ■ Ima dokaza o dugogodisvnjem hronicv nom zagadjenju Dunava u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Deo ovog zagadjenja dolazi iz drugih podunavskih zemalja, ali su nead- ekvatno precv isvc’avanje i skladisvtenje opasnih materija u SRJ takoe znacv ajan izvor kontaminacije. ■ Neophodno je potrebno da SRJ bude ukljucv ena u meunarodna tela za kontrolu kvaliteta vode, za smanjenje zagadjenja i za hitni odaziv na nesrec’e.
v 5Osno Osiromaseni uranijum: nalazi preliminarne misije za utvrivanje cv injenica i Studijske grupe vni nalazi T ■ Uvod
Osiromasveni uranijum (OU) je otpadni proizvod procesa u kome se prirodni urani- jum obogac’uje za radi upotrebe u nuklearnim reaktorima i nuklearnom naoruzv anju. ehni~k U poredjenju sa prirodnim uranijumom koji sadrzv i 0,7% izotopa U-235, OU je za trec’inu osiromasven u U-235 komponenti (do vrednosti od 0,2%). v v
OU je veoma cvrst te se koristi u mecima za probijanje metalnih oklopo. Moze ih misija i Studijsk se takodje koristiti u konicv nim glavama krstarec’ih raketa i korisvc’en je za tenkovske oklope. Pored svoje cv vrstoc’e, OU se koristi u vojne svrhe i zato svto je relativno jeftin (npr. u poredjenju sa tungstenom) i svto ga ima u izobilju. Usled zapaljivosti metala uranijuma i visokih temperatura koja se oslobadja pri udaru, stvaraju se cv estice urani- jumskih oksida. Izucv avanja su pokazala da visoki postotak ovih cv estica mozv e da bude „udisajne” velicv ine, tj. takve velicv ine da mogu biti unesvene duboko u pluc’a. Ono svto zabrinjava kada je u pitanju posledica na ljudsko zdravlje usled izlozv enosti OU jesu podjednako njegova radiolosvka i hemijska svojstva. e g v- Za vreme i nakon sukoba na Kosovu, u sredstvima informisanja se redovno izves r upe R tavalo da je OU korisvc’en u vojnim operacijama NATO-a. Ovo je izazvalo zabrinutost ljudi u Srbiji i na Kosovu u pogledu post-konfliktnog rizika za ljudsko zdravlje i sred- v inu. Vazno je da se na ovo pitanje nadje odgovor i u kontekstu bezbednosti terenskog GB-a osoblja UN-a i drugih medjunarodnih agencija. Moglo bi se rec’i da je na konferenciji za svtampu Ministarstva odbrane SAD, 3. maja 1999. godine (vidi u bibliografiji br. 15), bilo potvrdjedno da su SAD vojne snage na Balkanu upotrebile oruzv je sa osiromasvenim uranijumom. Tvrdi se da su bombe sa OU ispaljivane iz aviona tipa A-10. Nije poznato, medjutim da li su SAD snage ispalile krstarec’e rakete sa OU. Takoe se ne zna da li su druge NATO snage koristile na Balkanu oruzv je sa OU. svto se ticv e dosadasvnjeg saznanja u vezi sa upotre- bom OU na Kosovu i eventualno u Srbiji, ne zna se niti koja kolicv ina OU oruzv ja je upotrebljena, niti lokacije koje su pogodjene sa OU oruzv jem. Tokom izrade ovog izvesvtaja, RGB nije primila ni jedan zvanicv ni dokument kojim bi se ili potvrdilo ili negiralo korisvc’enje OU za vreme sukoba. Suk ob na K ■ Studijska grupa
Kao deo rada RGB, naimenovana je specijalna grupa meunarodnih strucv njaka – v oso „Studijska grupa za osiromaseni uranijum” – kako bi se razmotrila navedena pitanja. svto se ljudskog zdravlja ticv e, smatra se da bi to pitanje Svetska zdravstvena organizaci- vu Ð P ja daleko sveobuhvatnije istrazv ila. Grupa je takodje dosvla do zakljucv ka da su naucv ni dokazi u vezi sa debatom oko osledice na OU relativno slabi, ali je istakla da postoji spremnost medjunarodne naucv ne zajednice da vrsvi dalja istrazv ivanja po ovom pitanju. Kako o stvarnoj upotrebi osiromasvenog uranijuma u sukobu na Kosovu nije bilo ili je bilo veoma malo dostupnih informacija, grupa strucv njaka je bila prinudjena da se osloni na dostupne publikacije. RGB je organizovala jednu terensku misiju kada su v v v Z
v uzeta kontrolna radijaciona merenja sa unistenih vojnih vozila i oko tesko ostec’ene iv v v v
otn policijske stanice i poste u Pristini. Iako nije ustanovljena kontaminacija osiromasen- im uranijumom, ovo ne iskljucv uje moguc’nost da na Kosovu ima oblasti koje su kon- u sr taminirane sa OU. v edin Obradom dostupnih informacija izradjen je hipoteticni scenario na osnovu bro- jnih uslova i pretpostavki. Na osnovu ovoga, raspravljano je o svim moguc’im oblicima v v v u i civilna naselja izlozenosti osiromasenom uranijumu i o zakljuccima koji su na osnovu ovoga doneti. Rezultati se ne mogu smatrati konacv nim posvto pretpostavke nisu bile verifikovane. Zakljucv ci i preporuke su prema tome date u jednoj konzervativnoj formi.
■ Zakljucùci
Na osnovu poznatih cv injenica i rezultata studija, Studijska grupa je donela sledec’e zakljucv ke: Nedostatak zvanicv nih informacija NATO-a kojima bi se ili potvrdilo ili negiralo korisvc’enje OU za vreme sukoba na Kosovu znacv ilo je da su osnovne pretpostavke za rad grupe bile izopacv ene. U okviru datih uslova i pretpostavki, vec’i rizici su ogranicv eni na uske oblasti oko cilja. Ukoliko se osiromasveni uranijum rasprsvi na veliku povrsvinu ovi rizici se smanju- ju. Ukoliko se kontaminirana vozila i vidljive akumulacije delic’a uranijuma i nje- gove prasvine uklone iz pogodjene oblasti, rizik od velike izlozv enosti se odnosi na neko- liko specificv nih situacija koje bi se mogle izbec’i ukoliko bi se obezbedile adekvatne informacije i uputstva.
6 2 63 Moguc’a kontaminacija zemlje osiromasvenim uranijumom ne predstavlja smetnju za vrac’anje u sela i regione koji su mozv da pogodjeni sa OU oruzv jem, pod uslovom da se uzmu u obzir neke od preporuka (vidi poglavlje 6. ovog Izvesvtaja). Za vreme i odmah nakon napad a u kojima je korisvc’en osiromasveni uranijum, verovatno je da su ljudi koji su se nalazili u blizini bili ozbiljno izlozv eni osiromasven- om uranijumu putem inhalacije. Kojih je razmera ovaj problem mozv e da se utvrdi specijalnom zdravstvenom kontrolom. Ovo se odnosi i na pojedince koji su bili izlozv eni a koji visve ne zv ive u datom regionu. 5Osno Rezultati ovih analiza su po svojoj prirodi generalni i shodno tome primenljivi ne samo na Kosovo vec’ in na ostale oblasti koje su pogodjene za vreme sukoba. Potrebno je uraditi daleko detaljniju sutdiju o efektima na zdravlje koje ima vni nalazi T izlozv enost OU tokom srednjeg i duzv eg vremenskog perioda.
Posledice sukoba na biolosvku raznovrsnost ehni~k ■ Uvod ih misija i Studijsk U evropskom kontekstu, region Balkana je odavno priznat kao region od izuzetnog znacv aja u pogledu ocv uvanja biolosvke raznovrsnosti. Bogatsvo flore i faune nastalo je usled visve faktora, ukljucv ujuc’i i samu lokaciju regiona u kome se ukrsvtaju visve bio- geografskih oblasti, zatim raznolikost klime, geologije, topografije, i josv uvek rasvirenog tradicionalnog neintenzivnog nacv ina obrade zemlje. Terirtorija Savezne Republike Jugoslavije je svakako znacv ajna komponenta svekupunog bogatstva biolosvke raznovrsnosti na Balkanu. Visve od jedne trec’ine cvetnica, oko jedna polovina vrsta riba, i dve-trec’ine ptica i sisara su zabelezv eni u SRJ. Oko 5% Srbije i 8% Crne Gore e g v v v su zvanicno registrovani kao oblasti po zastitom, kao sto su nacionalni parkovi, r upe R parkovi prirode i rezervati prirode (vidi mapu 3). Za vreme i odmah nakon sukoba, sredstva javnog informisanja, vebsajtovi NVO- v v v a i zvanicne izjave jugoslovenskih vlasti redovno su izvestavali o ozbiljnim stetama u GB-a zasvtic’enim oblastima usled vazdusvnih napada. Na primer, prema informaciji jugoslovenske novinske agencije koju je prenela BBC 17. aprila, Ministarstvo za zv iv- otnu sredinu Srbije izjavio je da je: „svteta pricv injena ekosistemima i stanisvtima ugrozv enih vrsta (u Nacionalnom parku „Kopaonik”) nepovratna”. Brosvura pod naslovom „Prirodno nasledje pod bombama”, koju je u avgustu 1999. godine izdao Institut za zasvtitu prirode Srbije (vidi bibliografiju br. 114), sadrzv i tekst i fotografije u kome se daje spisak svtete uzrokovane bombardovanjem u zasvtic’enim oblastima. Dok su jugoslovenski izvori obicv no navodili ovo kao smisvljeno ciljanje prirodnog nasledja, NATO je izjavio da su u okviru zasvtic’enih oblasti ciljani samo vojna i strate˘ska mesta (posebno telekomunikacioni tornjevi na isturenim kotama). Suk ob na K Sobzirom na medjunarodni konzervacijski znacv aj regiona i o njima alarmantnim izvesvtajima, odlucv eno je da jedna od tehnicv kih misija RGB-a treba da se posveti proceni posledica sukoba na biolosvku raznovrsnost u zasvtic’enim oblastima. RGB je oso odredio koje lokacije c’e se obic’i na osnovu informacija dobijenih od medjunarodnih tela za konzervaciju (npr. IUCN), iz razgovora sa jugoslovenskim vlastima (npr. vu Ð P Institut za zasvtitu prirode Srbije), izvesvtaja sredstava za informisanje i na osnovu procene bezbednosne situacije na Kosovu. KFOR je savetovao da se ne ide u zasvtic’ene osledice na oblasti na Kosovu zbog neocv isvc’enih minskih polja i neeksplodiranih granata. Misija RGB-a u cv iji rad je bio ukljucv en tim meunarodnih strucv njaka za bioraznovrsnost obisvla je lokacije u Srbiji i Crnoj Gori izmeu 7. i 13. septembra.
v Z
v Nacionalni park ãFruska GoraÓ (Srbija iv otn Nacionalni park „Frusvka Gora”, ustanovljen kao takav 1960. godine, pokriva povrsvinu u sr od 25,393 ha., od cv ega je 90% pod svumama. Park je deo niskog planinskog venca v v edin (100-539 m nadmorske visine) koji je okruzen platoom koji se spusta prema Dunavu. Najvazv niji tipovi ekosistema su mesvane svirokolisne svume, plavne svume vrba i topole, v v v u i civilna naselja prostorno ogranicene hrastove sume, pasnjaci i livadsko-stepske oblasti. Flora je izuzetno bogata i sadrzv i oko 900 vrsta vaskularnih biljaka. Frusvka Gora je izuzteno znacv ajna po svojim orhidejama kojih ima 20 vrsta. U parku se takodje nalaze retki i ugrozv eni sisari (npr. glodarsko slepo kucv e – Nanospalax leucoidon), i retke ptice sta- narice (npr. stepski soko – Falco cherrug, orao krstsv – Aquila heliaca, i belorepi orao, Haliaeetus albicilla). Izgradnja vikendica, turizam, eksploatacija svume, i pretvaranje prirodnih livada u poljporivredne njive, su svi prijavljeni kao problemi za zasvtitu pre samog sukoba. Period od 1997. do 2006. godine je pokriven planom o upravljanju zonom na kome je zaposleno 300 ljudi. Park obicv no prima oko 100,000 posetioca godisvnje, uglavnom, iz Beograda i Novog Sada. Kao posledica NATO vazdusvnih napada, u ovom Nacionalnom parku se mogu videti visve od jedne stotine kratera od bombi, pri cv emu su osvtec’ene i dva stanisvta vrste orhideja koje su klasifikovane kao „ugrozv ene” u Crvenoj knjizi podataka Srbije. Recv eno je da je bilo negativnih posledica na veliki broj vrsta ptica, dok jedan endemicv ni leptir (tj. ima ga samo u Srbiji), Leptidea morsei, nije zabelezv en u 1999. godini. Tim RGB je obisvao cv etiri lokacije u ovom Nacionalnom parku: ■ deo oko sedisvta parka: 0,45 ha svume osvtec’eno je usled vazdusvnih eksplozija. Istrazv ivacv i su se zv alili na nadrazv ljivost kozv e nakon rada u ovoj zoni. ■ deo oko telekomunikacionog tornja „Irisvki Venac”: na oko 30 ha stanisvta cv e- tiri vrste orhideja (Orchis purpurea, Limmodorum abortivum, Epipactis helleborine i Platanthera bifolia) kalsifikovanih u Crvenoj knjizi podataka
6 4 65 Srbije je osvtec’eno, na kome je ostalo 64 kratera. U toku je izrada plan za rehabilitaciju; vec’ina kratera c’e biti zatrpana i zasadic’e se lokalne vrste. 6 kratera nec’e biti zatrpana kako bi se mogla pratiti prirodna sukcesija. ■ recv ice Vrdnik i Dubocv a: oblast mesvovite svume; 3,4 ha je osvtec’eno, ostalo je oko 30 do 40 kratera. v ■ Telekomunikacioni toranj „Crveni Cot”: 1-2 ha mesvovite svume je osvtec’eno.
5Osno Nacionalni park ãKopaonikÓ (Srbija)
Nacionalni park „Kopaonik”, ustanovljen 1981. godine, pokriva povrsvinu od 11,800 vni nalazi T ha, nalazi se u severnom delu najvec’eg planinskog masiva u Srbiji. Registrovano je 1,000 vrsta vaskularnih biljaka. Glavni tipovi ovog ekosistema variraju sa nad- morskom visinom, i u njih ulaze svirokolisne svume, cv etinarske svume, pasvnjaci, planin- sko zv bunje, tresetisvte i visoke planinske livade. Pet oblasti je klasifikovano kao „strogi ehni~k rezervat prirode”, ukljucv ujuc’i i „Suvo rudisvte” i „Pancv ic’ev vrh”, koji podrzv avaju tri endemske vrste biljaka (tj. biljaka kojih nema nigde drugde na svetu). Problemi zasvtite
koji su prijavljeni pre sukoba su: razvoj turizma u visokoj planinskoj zoni (skijanje), i ih misija i Studijsk za to vezano osiromasvenje prirodnog bogatstva. RGB je obisvla tri lokacije: ■ Hotel „Bacv isvte”: cv etinarske svume sa osvtec’enjima od kratera i veliki broj neod- stranjenih neeksplodiranih kasetnih bombi. Krateri c’e biti zatrpani i cela oblast rehabilitovana lokalnim drvec’em. ■ Velika Gobelja: podplaninski pasvnjak; 1 ha osvtec’en sa 11 kratera. Neki od kratera koji su na strmim padinama bi trebalo zatrpati da ne bi dosvlo do erozije. e g v v ■ Djuricka ravan: 150 stabla, koja i pokrivaju povrsinu od otprilike 0,5 ha, je r upe R bilo osvtec’eno. Planira se izrada programa za rehabilitaciju i kontrolu.
v v Cetvrta lokacija, „Pancic’ev vrh” (2,017 m), nije obidjena ali je prijavljeno da je GB-a 5 ha osvtec’eno, i taj deo nije ocv isvc’en od neeksplodiranih kasetnih bombi. Ovo je kljucv - na oblast za tri endemske biljke Kopaonika: Sempervivum kapaonicense, Viola kapaonicensis i Cardamine pancicii, svto je cv ini najosetljivijom oblasvc’u ovog Nacionalnog parka. Ove ugrozv ene vrste rastu i malim populacijama i zauzimaju ekstremnaa stanisvta gde je regeneracija otezv ena. Preostali krateri c’e biti zatrpani i uc’i c’e u programe za rehabilitaciju i kontrolu.
Zlatibor (Srbija)
Zlatibor je visoravna oblast (nadmorska visina oko 1,000 m) za koju je predlozv eno da bude uvrstana u Nacionali parki ili Park prirode. Dominiraju otvoreni pasvnjac i za Suk ob na K ispasvu ovci i stoke. Ovde se nalazi jedna od dve kolonija beloglavog supa (Gyps ful- vus). Strucv njaci RGB su obisvli cv etiri lokacije: v oso ■ Tornik: 15 kratera na povrsini od 1,5 ha; kod nekih ima tragova manjih pozv ara. vu Ð P ■ Turisticv ki centar Ribnica: unisvtena skijasvka infrastruktura, troje ljudi pogin- ulo; nesvto osvtec’enih stabala u oblizv njoj cv etinarskoj svumi. osledice na ■ Gradina: cv etiinare i pasvnjaci. Osvtec’eno 0,25 ha pasvnjaka i 0,9 ha svume. Vidljiva 5 kratera. v ■ Cigota (vidljiva na daljini od 1-og km): otvorene krecv njacv ke livade i svuma bukve (Fagus). Osvtec’eno 2 ha; nekoliko kratera. Z v iv
otn Skadarsko jezero (Crna Gora) u sr Eksperti RGB obisvli su deo ovog jezera koji se prostire preko granica (sa Albanijom), v v edin ali nisu nasli direktnih dokaza o steti. Dodatne informacije koje slede dobijene su usmenim putem i odnose se na moguc’u svtetu u ovom i drugim zasvtic’enim oblastima u i civilna naselja u Crnoj Gori: ■ Telekomunikacioni toranj u zasvtic’enoj oblasti na Lovc’enu pogodjen je kaset- nim bombama; nije prijavljena ozbiljna svteta; ■ Most u Nacionalnom parku „Skadar” gaan krstarec’om raketom koja je pro- masvila cilj i udarila van zasvtic’ene oblasti; ■ Nije prijavljeno da je bilo vazdusvnih napada u zoni Svetsko prirodna basvtina Durmitor; ■ Recv eno je da je Beograd postavio pitanje Skadarskog jezera kod „Ramsar” Konvencije o tresetima (Skadar je u okviru ove Konvencije klasifikovan kao „Treset od meunarodnog znacv aja”); ■ Isprazv njeni NATO-vi rezervoari za gorivo odbacv eni nad Skadarskim jezerom i Podgoricom.
Opsvti zakljucv ci ■ Direktne posledice vazdusùnih napada
Fizicv ka svteta od vazdusvnih napada je znacv ajna u ogranicv enim delovima, ali od relativno malog znacv aja kada se uzme u obsir celokupna povrsvina zasvtic’enih oblasti i ekosistema oko pogodjenih lokacija. Pozv ari koji su nastali usled vazdusvnih napada bili su lokali- zovani, i nije uocv eno nisvta svto bi govorilo da je bilo znacv ajnih svumskih pozv ara. Merenje moguc’eg hemijskog taloga u i oko kratera nije ulazilo u ovlasvc’enje timova. Osetljivim
6 6 67 ekosistemima, kao svto su planinsko zv bunje na Kopaoniku, c’e sigurno biti potrebno visve vremena da se rehabilituju nego li robustnijim svumskim ekosistemima. Neeksplodirane granate predstavljaju i neposrednu opasnost po bezbednost (u odnosu na radnike zasvtic’enih oblasti) i moguc’e dugorocv nije potesvkoc’e u pogledu turizma.
■ Indirektne posledice 5Osno
Prekidi u socijalnim, ekonomskim i administrativnim aktivnostima najverovatnije c’e dovesti do pojacv anog pritiska na prirodne resurse, kako unutar tako i van zasvtic’enih vni nalazi T oblasti (npr. povec’ano korisvc’enje drva za kuvanje i grejanje, usled prekida elektricv ne energije). Dohodak od turizma c’e isto tako da opadne, ali treba imati na umu da je razvoj skijasvke infrastrukture na Kopaoniku prijavljeno kao problem zasvtite prirode. Na osnovu iskustva u drugim balkanskim zemljama zna se da c’e buduc’a rekonstruk- ehni~k cija u Jugoslaviji znacv iti veliki pritisak na sirovine (npr. svljunak, stene, drvne proizvode, vodu). Savezne vlasti koje su imali pod svojom nadlezv nosvc’u telekomu- v nikacione instalacije unutar zastic’enih oblasti su ranije plac’ale ovim parkovima dopri- ih misija i Studijsk nos za lokaciju (iako, kako se tvrdi, to nije sprovedeno i za instalacije u Crnoj Gori). Nejasno je da li c’e se ovi doprinosi plac’ati i u buduc’e.
■ Opsùti zakljucùci o posledicama vazdusùnih napada na biolosùku raznovrsnost
Genetske posledice: u ovom trenutku, nema dokaza o tome da je biolosvka e g v v razanovrsnost u zastic’enim oblasitima koje su obidjene znacajno pogoena na genet- r upe R skom nivou. Ovo pitanje misija RGB nije medjutim posebno dotakla.
v Posledice na vrste: u ovom trenutku, nema dokaza o tome da je bioloska GB-a raznovrsnost u zasvtic’enim oblasitima koje su obidjene znacv ajno pogodjena na nivou vrsta. Kada je u pitanju status ugrozv enih vrsta biljaka u lokacijama na planinskim vrhovi- ma osvtec’enim tokom vazdusvnih napada, morac’e da se sacv eka visvesezonska studija.
Posledice na ekosisteme: u ovom trenutku, nema dokaza o tome da je biolosvka raznolikost u zasvtic’enim oblasitima koje su obidjene znacv ajno pogodjena na nivou eko- sistema. Ovaj tim nije obisvao recv ne zasvtic’ene oblasti, ali su posledice na recv ne ekosisteme od zagadjenja vezanih za sukob obradjene od strane misija RGB za industrijske zone i za Dunav.
Posledice na institucije: opsvti zakljucv ak RGB tima jeste da je konzervacija biolosvke raznovrsnosti u SRJ trpela od posledica sukoba i ekonomskih sankcija. Suk ob na K Institucionalni okvir je slab i nedovoljno finansiran, dok je sve vec’a izolovanost od medjunarodnih programa i mehanizama ozbiljno ogranicv ilo saradnju van granica. oso
vu Ð P Posebna pitanja vezana za Kosov i civilna naselja osledice na ■ Uvod
Sukob je imao veoma ozbiljne posledice na uslove u civilnim naseljima kako u Republici Srbiji tako i u Pokrajini Kosovo. U nesvto manjoj meri bilo je posledica na naselja u susednoj Albaniji i Bivsvoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, uglavnom
Z v v kao rezultat ogromnog pritiska na i pogorsanje u infrastrukturi i uslugama usled iv v otn velikog priliva izbeglica sa Kosova. Dok su najociglednije posledice sukoba bile unisvtene stambene i javne zgrade, i objekti infrastrukture, bilo je podjednako dra- u sr maticv nih i mozv da dugotrajnijih posledica na institucionalne sisteme odgovorne za edin uprvaljanje ljudskim naseljima i sredinom, posebno u Pokrajini Kosovo. Rusvenje stambenih zgrada i potpuni prekid u javnim sluzv bama kao svto su snab- u i civilna naselja devanje vodom i sistema za odovod otpadne vode doprineli su naglom pogorsvanju uslova zv ivota na prostoru obuhvac’enim sukobom. Ukoliko se ova situacija ne pobo ljsva do zime, doc’i c’e do daljeg pogorsvanja zdravstvenih i ekolosvkih uslova. Uz to, usled egzodusa Srba iz Pokrajine, Kosovo je prakticv no izgubilo svo osoblje sa iskustvom koje je radilo u lokalnoj vlasti i javnim sluzv bama. Trenutno je Pokrajina suocv ena sa prob- lemom uspostavljanja najosnovnijeg sistema lokalne uprave kojac’e moc’i da preduzme urgentne poslove i da krene ka ekolosvki odrzv ivom razvoju.
■ Oformljivanje tima UNCHS (Habitat) na Kosovu
Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) je telo koje je ustanovio Generalni sekretar sa mandatom da upravlja Pokrajinom Kosovo u prelaznom periodu. UNMIK ima cv etiri glavne sluzv be, i to su: Humanitarnu aktivnost (UNHCR), Civilna uprava (UN), Rad na institucijama (OEBS) i Rekonstrukcija (EU). Aktivnosti UNCHS (Habitat) se najvec’im delom odvijaju u okviru sluzv be za Civilnu upravu. U periodu od juna do jula 1999. godine, UNCHS (Habitat) je izradio inicijalnu hitnu studiju. Na osnovu ove analize, misija se fokusirala na: svtetu pricv injenu stam- benim zgradama i infrastrukturi naselja; gradsku upravu; imovinska prava i reg- ulisanje tih prava; i registraciju imovine (katastar).
6 8 69 RGB je sprovela detaljnu studiju o ekolosvkoj politici, pravnom i institucional- nom okviru na Kosovu. U vreme misije RGB, EU, US-AID (OFDA), UNHCR I UNDP su vec’ zapocv eli rad na proceni svtete pricv injenim stambenim zgradama i infrastrukturi. Ove organi- zacije takodje imaju u planu da zapocv nu sa urgentnom rekonstrukcijom. Odlucv ilo se, dakle, da misija UNCHS (Habitat) ne bi trebalo da radi na proceni svteta na stam- benim zgradama jer bi to bilo dupliranje rada ovih organizacija. Evropskoj uniji je v v podnesen na razmatranje kratak radni izvestaj o rekonstrukciji urbanih stambenih 5Osno zgrada. O buduc’oj aktivnost UNCHS-a (Habitat) odlucv uje koordinirajuc’a sluzv ba, tj. sluzv ba UNMIK-a za Rekonstrukciju, koja mozv e da pozove na saradnju i UNHCS. vni nalazi T Nakon inicijalne studije, sa UNMIK-om je dogovoreno da c’e UNCHS (Habitat) poslati na teren grupu strucv njaka za preostale tri kljucv ne oblasti: gradska uprava, reg- ulisanje imovinskih prava, i registracija imovine (katastar). Uloga UNCHS-a (Habitat) bila bi da izradi detaljne studije o potrebama, obezbedi pocv etnu tehnicv ku v pomoc’ UNMIK-u, i da razradi predloge za dugorocnu pomoc’. ehni~k U julu i avgustu, UNCHS (Habitat) je uputio na teren pet medjunarodnih strucv njaka (jednog za gradsku upravu, tri za katastar/GIS i jednog za imovinska prava) v i jos dva svoja saradnika da rade na ovim pitanjima ih misija i Studijsk Radec’i pod UNMIK-ovom sluzv bom za Civilnu upravu, tim je uspesvno ispunio svoje ciljeve. Pruzv anjem direktne tehnicv ke pomoc’i UNMIK-u i gradskoj upravi, UNHCS (Habitat) je postao glavni izvor tehnicv ke ekspertize o gore navedenim pitan- jima. Habitat takoe pruzv a radnu podrsvku i omoguc’ava koordinaciju programa za razvoj u drugim UNMIK-ovim sluzv bama. Izradjen je program za sprovoenje aktivnosti u dve faze. U Fazi I se predvia rad na najhitnijim potrebama Interne civilne uprave u pogledu tehnicv ke opreme i tehnicv kih podataka. Faza I pocv ela je sa radom pocv etkom septembra i predvieno je da okoncv a svoj e g r
rad u novembru 1999. godine. upe R Faza I predvidja izradu sledec’eg: ■ Gradska uprava – izradu osnovnih linija delovanja i pravila procedure ■ Regulisanje stambenih i imovinskih prava – izradu pravila procedure i delo- GB-a vanja ■ Razvoj katastarskog informativnog sistema na Kosovu – razvoj i primena savremenog katastarskog sistema koji c’e biti podrzv an geografskim informa- cionim sistemom (GIS).
Faza II podrazumeva aktivnosti koje zahtevaju duzv e rokove za primenu. Aktvinosti u okviru Faze II treba da budu sprovedene pod okriljem UNMIK-a. Za sada za Fazu II ne postoji fond. UNMIK je podrzv ao predloge Faze II i predvidjeno je da c’e zajednici donatorima podneti zahtev za finansiranje. Pocv etak rada Faze II se predvidja za decembar 1999. godine i ocv ekuje se da c’e trajati ukupno 12 meseci. Suk ob na K ■ Nalazi UNCHS (Habitat) tima na Kosovu
Prema studiji koja je napravljena za Kosovo (vidi bibliografiju br. 2), 120,000 kuc’a u v v v oso 29 opstina ove Pokrajine je ostec’eno. U Srbiji je prema procenama broj ostec’enih stamebenih jedinica u rasponu do 50,000. Najvec’i deo svtete na kuc’ama i zgradama u vu Ð P Kosovu je pricv injeno pozv arima ali i vetrenim oruzv jem i artiljerijskom paljbom. Stepen osvtec’enja bitno varira od oblasti do oblasti. Procenjeno je da se preko 40,000 jedini- osledice na ca ne mozv e popraviti i da ih treba ponovo izgraditi. Uz to, zgrade javnih usluga kao svto su na primer obrazovanje, zdravstvena nega, snabdevanje vodom, odlaganje otpadnih voda i struja, takoe su osvtec’ene iako u man- joj meri. Javni putevi uglavnom nisu bili direktno osvtec’eni ali su propali usled ne odrz- v avanja poslednjih nekoliko godina i za vreme sukoba. Procena IMG-a je da svteta v v Z
v stambenih zgrada iznosi 1,1 milijardi EUR-a. Procenjeno je da visina stete pricinjena iv v
otn osnovnoj infrastrukturi (obrazovanje, zdravstvo, energija i voda) dostize 40 milijona EUR-a. U pogledu izgradnje, trenutno je akcenat dat na hitne popravke kako bi se u sr obezbedio minimum sklonisvta preko zime. Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu
edin (UNMIK), u saradnji sa drugim nacionalnim i medjunarodnim organizacijama, trenutno priprema sveobuhvatnije post-urgentne strategije za stambenu izgradnju i u i civilna naselja rehabilitaciju infrastrukture. Pitanja vezana za zv ivotnu sredinu i civilna naselja su usko povezana s obzirom da upravljanje zv ivotnom sredinom (npr. precv isvc’avanje otpada, sanitarne usluge) u velikoj meri zavise od efikasnosti gradske uprave i operativnog sistema registracije imovine. Sa ove tacv ke gledisvta, mozv e se resvi da je pricv injena svteta velika posvto je dosvlo do raspa- da administrativnog sistema koji omoguc’uje funkcionisanje sluzv bi za zasvtitu sredine. Studija o uslovima na Kosovu pokazuje da su pitanja kao svto su upravljanje stamben- im sektorom i imovinskim transakcijama i vlasnisvtvom, registracija imovine i katastar, prostorno planiranje i gradska uprava susvtina kontinuiranog pogorsvavanja uslova na Kosovu. Izmedju 1995. i juna 1999. godine, javna administracija u Pokrajini je bila pod kontrolom srpskog osoblja i nije ukljucv ivala puno ucv esvc’e Albanaca. Ovo je doprinelo sveukupnom pogorsvanju kako administrativnih tako i fizicv kih uslova. Prema bivsvem Koordinatoru Katastra u Kosovu, 80% katastarskih informacija je odnesveno iz Pokrajine uocv i ili za vreme sukoba. Medjutim, inicijalna studija UNCHS-a (Habitat) koja je obuhvatila podatke iz visve od polovine od ukupno 29 opsvtina u Pokrajini, pokazala je da veliki deo podataka o registrovanoj imovini i odgo- varajuc’i dokumenti josv uvek postoje. Studija je pokazala da samo nekoliko opsvtina raspolazv e operativnim digitalnim katastarskim sistemom. Digitalne mape ne postoje i mogu se nac’i samo nekoliko primeraka odsvtampanih katastarskih mapa. Postoje i drugi dokumenti/zapisi vezani za katastar koji mogu da se verifikuju i uoprede kako bi se odredilo vlasnisvtvo i medje. Ovi dokumenti su, meutim, rasvtrkani po raznim mestima te ih treba klasifikovati i inventarisati.
7 0 71 Vec’ina gradskih katastara sada ne radi usled nedostatka dokumenata sa podaci- ma, manjka osoblja i opreme. Bez ovih informacija nije moguc’e obavljati poslove kupo-prodaje nepokretnine niti, svto je josv vazv nije, da se odredi pomoc’ za rekonstruk- ciju stambenih kuc’a. Potrebno je preduzeti hitne mere za uspostavljanje sveobuh- vatnog i savremenog katastra koji bi bio od vitalnog znacv aja za UNMIK u njegovim naporima da se resve imovinska pitanja, pokrene trzv isvte nepokretninama, i stvori zdra- va osnova za upravljanje zv ivotnom sredinom. Po pitanju imovine i transakcija vezanih za nju, studija je ustanovila da u 5Osno Pokrajini nedostaje zakonodavni i politicv ki okvir o stambenim pitanjima i imovini koji bi bio u skladu sa prihvac’enim medjunarodnim standardima. Primena diskrimi- natornog zakonodavstva ogleda se u velikom broju nepravilnosti u stambenim i vni nalazi T imovinskim poslovima. Uz ovo dolazi i naglo rastuc’i broj nezakonitog useljavanja i prodaja imovine pod prisilom. Koliko god da su ovo ozbiljni problemi, stanovnici Kosova nemaju formalnog pravnog leka koji bi dozvolio regulisanje stambenih i imovinskih transakcija i odnosa. ehni~k Ako se zv eli da u Pokrajini prevlada demokratija i pravni sistem, onda se moraju izvrsvi- ti promene u stambenom i imovinskom sektoru koji su trenutno prakticv no bez ikakve v regulative. Iako bi lokalno sudstvo i gradske vlasti eventualno mogle da pruze neka od ih misija i Studijsk potrebnih resvenja, ipak se cv ini da su njihovi kapaciteti nedovoljni, te se smatra neophodnim da se ustanovi ad hoc mehanizam koji bi se bavio ovim pitanjima. v Cto se ticv e gradske administracije, studija je ustanovila da je hitno potrebno da se uradi revizija struktura uprave u pokrajini. Prilicv no je nejasno koje su odgovornos- ti opsvtina i mnoge od njihovih delatnosti se preklapaju. Njihov kapacitet da sprovode efikasnu koordinaciju rada i da odredjuju prioritete je slab, dok im je odgovornost suvisve difuzna. Trenutno se za celo Kosovo, bez obzira na velicv inu opsvtine i stvarnih potreba u ljudstvu, nudi isti vertikalni model struktura. Ne postoje mehanizmi koji e g v v v v bi obzbedili prihod opstinama. Sto duze bude potrajalo neplac’anje rezija, time je sve r upe R vec’a moguc’nost da se i razvije kultura neplac’anja. Nepostojanje operativnog sistema izdavanja dozvola znacv i da opsvtine nemaju nikakvu dohodovnu bazu niti kontrolu v nad nelegalnim ponasanjem. GB-a Ne postojanje operativne lokalne administracije uticv e i na upravljanje zv ivotnom sredinom. Pored toga svto nema lokalne ekspertize po ovom pitanju, UNMIK tek treba da razvije odgovarajuc’e kapacitete koji c’e biti vezani za ostale nivoe i sektore iz oblasti civilne uprave. Suk ob na K Preporuke6 oso vu Ð P reporuke koje slede imaju za cilj da ukazv u na aktivnosti koje je neophod- no potrebno preduzeti kako bi se zaustavilo ili smanjilo dalje pogorsvan- v osledice na je stanja u zivotnoj sredini u SRJ, i umanjili rizici za ljudsko zdravlje.
P v v Najvec’i deo odgovornosti za cisc’enje je na vlastima SRJ. Medjunarodna zajedni- ca, medjutim, mora da bude spremna da preduzme akciju kada su u pitanju urgentne humanitarne potrebe, ili kada i gde je moguc’e da se unparedi demokratski razvoj Z
v celog regiona. iv v
otn Nezdrava i ozbiljno zagadjena zivotna sredina ne predstavlja solidnu osnovu za dobrobit ljudskog stanovnisvtva niti za poslovanje i trgovinu. Primena preporuka nec’e, u sr medjutim, zavisiti od raspolozv ivih fondova; bic’e potrebno da se uzmu u obzir i v
edin politicki momenti koji se odnose na medjunarodne sankcije uvedene za Srbiju. U sadasvnjem kontekstu, pruzv ic’e se medjunarodna pomoc’ za rekonstrukciju samo v v v u i civilna naselja Republici Crnoj Gori i Pokrajini Kosovo. Medjutim zarista od posebnog ekoloskog znacv aja koji su identifikovani u Srbiji zahtevaju hitnu akciju sa humanitarne tacv ke gledisvta. Preporuke koje je izradila RGB zasnivaju se na nalazima tehnicv kih terenskih mis- ija, Studijske grupe, i obimnih diskusija medju meunarodnim strucv njacima i organi- zacijama. One su takodje uzele u obzir inicijative koje su u toku, kao svto je program koji sprovodi FOCUS. Preporuke se dele na one koje predviaju kratkorocv ne akcije koje imaju za cilj hitno cv isvc’enje, i dugorocv ne akcije, koje podrazumevaju i jacv anje institutcija, rekon- strukciju i uspostavljanje industrijske aktivnosti. Redovna ekonomska aktivnost, ukljucv ujuc’i i proizvodnju u nekim od kontaminiranih lokacija, je ponovo pokrenuta. Ovo bi moglo da dovede do pogorsvanja situacije, te RGB zv eli da naglasi da je potreb- no ove lokacije odrediti kao prioritetne kada je u pitanju dekontaminacija i pazv ljivo rukovanje zagaenim materijalom.
Industrijske zone ■ Hitna akcija
Prva cv etiri paragrafa se odnose na sve ozbiljno-kontaminirane industrijske lokacije; slede specificv ne preporuke za najopasnija zv arisvta.
7 2 73 1 Potrebno je sprovesti detaljna istrazv ivanja podzemne vode i kontrolu pijac’e vode da bi se ustanovilo da li je zagadjenje kontaminiralo izvore pijac’e vode (ovu pre- poruku treba sprovesti u svim zv arisvtima – Pancv evo, Kragujevac, Novi Sad i Bor – i na drugim lokacijama koje predstavljaju potencijalnu opasnost).
2 Povrsvinsko zemljisvte koje je kontaminirano sa tesvkim uljem, PHB-om, tesvkim metalima i drugim opasnim supstancama treba da bude precv isvc’eno i, ukoliko je to potrebno, otklonjeno sa industrijske lokacije (npr. Pancv evo, Kragujevac, Bor, Pr Novi Sad, Baric’, Kraljevo, Nisv, Novi Beograd, obrenovacv ki region, Prahovo i e v v Pristina), i uskladisteno na sigurno mesto (vidi dole). por uk 3 Za svaku lokaciju, i za SRJ u celini, potrebno je da se izradi i primeni detaljan e plan za odlaganje smec’a. Potrebno je da se preduzme hitna akcija u pogledu obezbeenja sigurnog skladisvta za opasno smec’e (ukljucv ujuc’i i medicinsko smec’e), cv ak i ako nisu josv uvek obezbeene instalacije za njegovo finalno precv isvc’a- vanje ili odlaganje (vidi takoe str. 80.).
4 Poterbno je da se nastavi i, ukoliko to bude neophodno, da se pojacv a kontrola vazduha, vode, zemljisvta, poljoprivrednih proizvoda i zdravstvenog stanja ljudi, kao i da se o rezultatima takvih kontrola obavesti stanovnisvtvo oko svih industrijskih „zv arisvta”.
5 Pancùevo: potrebno je da se preduzme hitna akcija u kanalu za otpadnu vodu u kome postoji ozbiljna kontaminacija sa EDC- om i zv ivom. Potrebno je takodje da se odmah preduzme cv isvc’enje izliva zv ive u fabrici petrohemije. Specificv ne preporuke su:
a) da se kanal za otpadnu vodu svrsta u ekolosvko zv arisvte, koje predstavlja poseban rizik za vodeni zv ivot na Dunavu, i da se svto je pre moguc’e primene sledec’e mere:
Os˘tec˘eni rezervoar u fabrici petrohemije u Panc˘evu Fotografija: RGB Suk ob na K • totalna izolacija vode kanala i sedimenata iz Dunava tako svto c’e se izgradi- ti fizicv ka barijera (u isto vreme primeniti alternativne instalacije za otpad- nu vodu); v oso • odstranjivanje nafte na obalama i sa vegetacije duz kanala i oko njegovog usvc’a u Dunav (uraditi pre sledec’eg dunavskog plavnog perioda); vu Ð P • detaljno obelezv avanje distribucije EDC-a, nafte i zv ive u kanalu; • uredjajem za usisavanje otkloniti sedimente sa dna koji su kontaminirani osledice na sa EDC-om (na osnovu rezultata obelezv avanja EDC-a); • obezbeenje odlaganja kontaminiranih sedimenata.
b) da se otkloni i bezbedno uskladisvti metalna zv iva sa poda petrohemijske fab- rike; da se usisavanjem otkloni najvec’i izliv, i da se hemijskim vezivanjem v Z
v pomogne otklanjanje rezidualnih kolicina. iv otn c) da se na licu mesta primene akcije precv ic’avanja podzemne vode koja je u sr izrazv eno kontaminirana sa hlorisanim rastvaracv ima. edin d) da se ocv iste sabirni kanali u rafineriji nafte kako bi se sprecv ila dalja potenci- u i civilna naselja jalna kontaminacija Dunava sa naftom i naftnim proizvodima.
6 Kragujevac: u fabrici automobila „Zastava” potrebno je da se preduzeme akcija za poboljsvanje uslova skladisvtenja znacv ajnih kolicv ina opasnog otpada koji se dobija tokom proizvodnje u samoj fabrici, kao i onog nastalog usled vaz- dusvnih napada. Potrebno je da se preduzmu hitni koraci za uklanjanje kontam- inacija od PHB-a i dioksina. Specificv ne preopruke su:
a) da se upravnici lokacije obaveste o kontanimiranim oblastima i rizicima takvog zagaenja, posebno u vezi sa bezbednosvc’u radnika koji rade na poslovima cv isvc’enja;
b) da se sa velikom pazv njom odstrani betonski pod farbarske radionice i to svto je potpunije moguc’e do dubine od najmanje 5 cm;
c) da se talozi PHB-a i dioksina i lomljeni beton deponuju u sigurna, suva skladisvta. Idealno bi bilo da se ovaj materijal prebaci u fabriku za preradu opasnog otpada;
d) da se isprazne rezervoari za vodu pre pocv etka glavne operacije cv isvc’enja i pre rekonstrukcije farbarske radionice. Da se izradi detaljnija studija kako bi se dobile dodatne informacije o prisutnim zagadjivacv ima u raznim rezervoari- ma. Da se ne ispusvta voda iz rezervoara u reku niti u sistem za optadnu vodu.
7 4 75 Da se preduzmu hitne mere kako bi se sprecv ilo da atmosferska voda prodre i povec’a zapreminu u rezervoarima svto bi mogla da izazove izlivanje;
e) da se primene postojec’e tehnike za preradu zagadjene vode u rezervoarima, na primer neke od metode filtriranja ili apsorbiranja supstancama kao svto su aktivni ugalj ili tresetisvte.
7 Novi Sad: potrebno je da se preduzmu detaljne studije kako bi se odredilo 6Pr da li je zagadjenje naftom ili naftnim proizvodima doprlo do podzemne vode. e v Specificne preporuke su: por uk a) da se sprovede dalje istrazv ivanje u krugu rafinerije. Zemljisvte koje je konta- e minirano tesvkim uljima treba da se odstrani i uskladisvti pod kontrolisani uslovima primenom tehnologija za crpljenje gde god je to moguc’e. Kada je u pitanju zemljisvte i podzemna vode koji su zagadjeni laksvim, isparljivijim naftnim proizvodima treba da se primene metode na licu mesta;
b) da se izbusve kontrolni bunari kako bi se moglo odrediti da li benzin u slo- bodnom stanju pluta po povrsvini podzemne vode. Treba da se odstrani svaki plutajuc’i benzin metodama na licu mesta; zagadjenu podzemnu vodu takod- je treba ocv isvtiti preradom na licu mesta;
c) da se nastavi sa crpljenjem iz bunara koji je bio zatvoren (treba takoe da se sprovodi povremeno testiranje bunara i kvaliteta uzoraka vode), kako bi se odstranili zagadjivacv i (nafta, itd.) cv ime bi se smanjio rizik zagadjivanja ostal- ih bunara u blizini (hidrolosvka barijera);
d) da se izvrsve odgovarajuc’a testiranja radi utvrivanja rizika snabdevanja novosadskog vodovoda iz bunara koji su u blizini rafinerije nafte.
8 Bor: potrebno je da se preduzme hitna akcija kako bi se sprecv ilo dalje ispusv- tanje velikih kolicv ina gasa sumpor dioksida u atmosferu; potrebno je da se odstrani i osigura bezbedno skladisvtenje osvtec’enih transformatora i kondenzato- ra koji sadrcv e PHB ulja. Specificv ne preporuke su:
a) da se ponovo krene sa proizvodnjom sumporne kiseline kako bi se vezao sumpor dioksid koji je ispusvten u atmosferu;
b) da se osvtec’eni kondenzatori i transformatori koji cure, te i zagadjeno zemljisvte, svrstaju pod opasni otpad i da se obrade u skladu sa tim. Suk
v ob na K Posledice na zivotnu sredinu na Dunavu
Rezultati laboratorijskih analiza uzoraka uzetih iz sedimenta i zv ivog sveta Dunava v v oso pokazali su izrazeno hronicno zagadjenje, kako uzvodno tako i nizvodno od lokacija koje su trpele direktne posledice sukoba. Shodno tome, najsnazv nije se preporucv uje: vu Ð P
9 Da se izvrc’i svira kontrola koja c’e da obuhvati uzorke na usvc’ima glavnih pritoka, osledice na npr. Drave, Save, Tise i Morave, kao i uzvodni (Maarska) i nizvodni (Rumunija – Bugarska) tok Dunava.
10 Da se razvije i primeni odgovarajui program za kontrolu. Ovaj program treba da se oslanja na postojec’e programe ali i da bude u potpunosti kompatibilan sa v v Z
v ICPFR-ovom TransNacionalnom mrezom za kontrolu dunavskog recnog base- iv
otn na (vidi takoe str. br. 81). u sr 11 Da se ucv ine znacv ajni dugorocv ni napori kako bi se smanjilo i akutno zagadjenje v v edin na samom izvoru i hronicno zagaenje od industrijskih i urbanih otpada tako sto c’e se investirati u odgovarajuc’e procese za proizvodnju i upravljanje otpadom. u i civilna naselja
Osiromasveni uranijum
■ Hitna akcija
12 Ukoliko to jeste slucv aj, potrebno je da se od NATO-a obezbedi informacija o tome kako i gde je upotrebljen OU za vreme sukoba na Kosovu. Ovo je osnov- na pretpostavka za izradu inicijalne studije o riziku koja bi podrazumevala sprovoenje neophodnih merenja i preduzimanje preventivnih mera.
13 Potrebno je cv im pre sprovesti dalja merenja kako bi se utvrdilo moguc’e zagad- jenje i verifikovale pretpostavke. Od najvec’eg prioriteta treba da bude pronalazv enje parcv adi osiromasvenog uranijuma, izrazv eno zagadjenih povrsvina i drugih „zv arisvta”. Treba da se preduzmu mere za bezbedno skladisvtenje bilo kog zagaenog materijala koji bi bio identifikovan.
14 Potrebno je da se preduzme detaljan pregled posledica na zdravlje usled sred- njorocv ne i dugorocv ne izlozv enosti osiromasvenom uranijumu koji bi se obavio pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije.
7 6 77 15 Na mestima u kojima jeste bilo potvreno zagadjenje, potrebno je da se preduz- mu mere kojima bi im se onemoguc’io pristup. Potrebno je da se informisvu lokalne vlasti i stanovnisvtvo u tim mestima o moguc’im rizicima i odgovarajuc’im preventivnim merama koje bi trebalo preduzeti.
■ Kontrola
6Pr 16 U oblastima u kojima se potvrdi prisustvo OU potrebno je da se ustanove odgo- e
varajuc’i programi za kontrolu zdravlja. por uk
Biolosvka raznovrsnost e ■ Hitna akcija
17 Potrebno je da se preduzme cv isvc’enje preostalih neeksplodiranih granata u zasvtic’enim oblastima (prvenstveno malih kasetnih bombi), da se primene mere za objavljivanje upozorenja i mere kojima c’e se ogranicv iti pristup odred- jenim oblastima.
18 Postoji hitna potreba da se u Kosovu izgradi infrastruktura za zasvtitu prirode i odgovarajuc’eg sistema upravljanja ovom zasvtitom; prvi korak bi bio da se ucv ini napor da se sakupe sve relevantne v informacije o bioloskoj raznovrsnosti. Krateri bombi u Nacionalnom parku “Fru˘ks a Gora” Fotografija: RGB
■ Upravljanje i kontrola
19 Za svaku od osvtec’enih lokacija potrebno je da se pripreme i sprovedu planovi za upravljanje. Tokom procesa planiranja potrebno je da se uzmu u obzir moguc’i rizici za zv ivotnu sredinu usled rekonstrukcije. Potrebno je da se uradi procena moguc’ih opasnosti za nacionalne parkove od turizma, promena u tradicional- nom nacv inu obrade zemlje i drugim legalnim i nelegalnim ekonomskim aktivnostima. Suk ob na K 20 Potrebno je da se odredi kao prioritetnim predlog o proglasvavanju Prokletija za Nacionalni park, kao svto je predlozv eno, i to iz dva razloga, prvo zbog svoje izuzetno visoke biolosvke raznovrsnosti, i drugo zbog svoje bitne potencijalne v oso uloge prekogranicnog „parka mira” (Kosovo – Crna Gora – Albanija). Pripreme i istrazv ivanja u oblastima u Kosovu i Crnoj Gori su bili poodmakli u periodu pre vu Ð P sukoba.
osledice na 21 Potrebno je da se sprovodi dugorocv na kontrola negativnih posledica sukoba na zasvtic’ene oblasti, ukljucv ujuc’i i uticaj radova za rekonstrukciju.
Akcioni prioriteti u vezi sa civilnim naseljima Z v
iv u Kosovu otn 22 Potrebno je da se razviju, u saradnji sa lokalnim zainteresovanim licima, sred- u sr njorocv ne strategije za rehabilitaciju stambenih zgrada. Uzimajuc’i u obzir speci- v v edin ficne uslove u Kosovu, ove strategije bi trebalo da ozive lokalne kapacitete u industriji za izgradnju, za proizvodnju materijala za izgradnju i za finansijske u i civilna naselja delatnosti.
23 Potrebno je da se izradi studija o postojec’im resursima na Kosovu, ukljucv ujuc’i o prihodu od zarade i trgovine, koji mogu da budu stavljeni na raspolaganje aktivnostima za rehabilitaciju. Takve studije su neophodno potrebne pre nego svto se ustanovi adekvatna strategija za rehabilitaciju kako bi se omoguc’ilo i mak- simalno korisvc’enje lokalnih kapaciteta i izradili programi za najugrozv enije sek- tore stanovnisvtva.
24 Kao deo tekuc’e radne pomoc’i RGB/UNCHS-a (Habitat) UNMIK-u, potrebno je da se izrade srednjorocv ni tehnicv ki programi podrsvke iz sledec’ih oblasti:
• izrada uputstava i procedura za rad gradske administracije; • regulisanje stambenih i imovinskih prava i formiranje nezavisnih mehanizama koji c’e se baviti ovim pitanjima; • razvoj katastarskog informativnog sistema i aktuelizacija zemljic’nih knjiga i dokumentacije.
7 8 79 Dugorocvni plan za instituciono izgradjivanje
25 Potrebno je da se ojacv aju kapaciteti administracije za zasvtitu zv ivotne sredine u SRJ, Republici Srbiji, Republici Crnoj Gori i Pokrajini Kosovo, tako svto c’e se obezbediti zdravi ekonomski okvir i programi za namesku obuku.
26 Potrebno je da se ponovo izradi Sistem za kontrolu zv ivotne sredine u SRJ i da se isti ojacv a kako na saveznom i tako i na lokalnom nivou, gde bi fokus bio na vodi, 6Pr vazduhu, biolosvkoj raznovrsnosti i ljudskom zdravlju, i posebno na ekolosvkim e v v v v v v „zaristima”. Potrebno je ojacati informacionu mrezu o zastiti zivotne sredine por tako svto c’e se uspostaviti medjunarodno (tj. EEA, UNEP, medjunarodne kon- uk vencije za zasvtitu zv ivotne sredine) kompatibilni sistem. e
27 Potrebno je da se priznaju potencijalno pozitivne strane ucv esvc’a i pune integraci- je SRJ, kada to budu dozvoljavali politicv ki uslovi, u rad medjunarodnih organi- zacija i regionalnih ekolosvkih procesa (Zasvtic’ena zv ivotna sredina za Evropu, Konvencija o Dunavu, Biolosvkoj raznovrsnosti, itd.) (vidi str. br. 80 i 81).
28 Potrebno je da privatni sektor (poslovanje, industrija) bude visve prisutan u plani- ranju zasvtite zv ivotne sredine i u njenom sprovoenju tokom rekonstrukcija i pri preduzimanju industrijskih aktivnosti.
29 Potrebno je da se ojacv a nevladin sketor: na primer, razvijanje svesti o zasvtiti zv iv- otne sredine, omoguc’ivanje boljeg pristupa informacijama o zasvtiti zv ivotne sre- dine i promovisanje vec’eg ucv esvc’a u lokalnom, nacionalnom i medjunarodnom politicv kom odlucv ivanju po pitanjima zasvtite zv ivotne sredine. Ovo c’e ujedno biti i podrsvka civilnom drusvtvu i vec’oj stabilnosti u celom regionu.
30 Potrebno je da Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) razvije delatnost u vezi pitanja zasvtite zv ivotne sredine i da integrisve ova pitanja u druge kompo- nente svojih aktivnosti. Suk ob na K Bazelska Konvencija o kontroli prekogranicùnog kre- tanja opasnih otpada i njihovo odlaganje oso
vu Ð P Bazelska Konvencija, koja je usvojena 1989. godine i koja je stupila na snagu 1992. godine, je globalni pravni instrument koji je pripremio UNEP u saradnji sa medjunarodnom zajednicom kako bi se obezbedila zas˘tita ljudskog zdravlja i osledice na z˘ivotne sredine od negativnih posledica koje moz˘e da izazove izlaganje opasnim otpadima. Konvencija nije samo instrumenti za kontrolisanje prekogranic˘nog kretanja opasnih otpada, vec’ isto tako predvidja ekolos˘ki pravilnu obradu takvih otpada. U vreme pisanja, Konvenciji su pristupile 130 strane. Radi odlaganja ovih otpada u skladu sa odredbama usvojenim u okviru Konvencije, ugovor ima za cilj da obezbedi da se odlaganje vrs˘i s˘to je bliz˘e Z v moguc’e izvoru u kojem se otpad stvara, kako bi se minimalizovalo njegovo iv
otn prekogranic˘no kretanje. U odnosu na otpade koje je RGB identifikovala, oc˘igled- no je da su se neki vec’nalazili na teritoriji pre poc˘etka sukoba,a da su ljudi i z˘ivot- u sr na sredina moz˘da bili njima izloz˘eni kao posledica sukoba. Otpadi od vojnih aktivnosti mogli su nastati ili unutar ili van regiona. edin S obzirom na gore navedene obaveze i odredbe Bazelske Konvencije, prva obaveza u vezi sa obradom i odlaganjem ovih otpada jeste da se donese odluka u i civilna naselja o tome da li bi bilo ikakvih moguc’ nosti da se to uradi unutar Jugoslavije na eko- los˘ko zdravi nac˘in. Ukoliko ovo nije moguc’ e, bic’ e potrebno da se opasni optadi transportuju u drugu zemlju koja ima odgovarajuc’e instalacije za ekolos˘ki zdravo odlaganje.Na primer, najverovatnije je da c’e ovo biti sluc˘aj sa PHB-om i z˘ivom. Ukoliko bude potrebno prekogranic˘no kretanje, treba da se ide na minimalnu razdadjinu. Instalacije za obradu nekih od ovih otpada moz˘da postoje u zemljama kao s˘to su Finska, Francuska, Holandija, Nemac˘ka, C˘vajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Potrebno je naglasiti, meutim, da za svaki prekogranic˘ni transport opasnih otpa- da treba traz˘iti dozvolu od zemlje uvoznika i tranzitnih zemalja putem procedure za notifikaciju u skladu sa odredbama Bazelske Konvencije. U vezi sa ovim, mora da se naglasi da Jugoslavija nije potpisnica ove Konvencije. Shodno tome, da bi se izvezao otpad u zemlju koja jeste potpisnica Konvencije (npr. u bilo koju od gore navedenih zemalja), morao bi se sklopiti bilateralni ugovor sa zemljom pri- jema, u skladu sa odredbama C˘lana 11 Konvencije.
8 0 81 Konvencija o zasùtiti reke Dunav (DRPC)
U junu 1994. godine, u Sofiji, Bugarska, jedanaest dunavskih pribrez˘nih zemalja i Evropska unija potpisali su Konvenciju o saradnji na zas˘titu i odrz˘ivo koris˘c’enje reke Dunava (poznata pod krac’im nazivom: Konvencija o zas˘titi reke Dunav - DRPC). Cilj Konvencije je da se postigne odrz˘ivo i ujednac˘eno upravljanje vodom u dunavskom basenu. Zemlje potpisnice su se dogovorile:
6Pr ■ o „konzervaciji, unapredjenju i racionalnom koris˘c’enju povrs˘inskih i podzemnih voda u hidrografskim basenima”; e por ■ da se “sprovodi kontrola rizika nastalih usled nesrec’a vezanih za sup-
stance koje su opasne za vodu, poplave i led”; i uk
■ da “doprinose smanjenju kolic˘ine zagadjenja Crnog Mora iz hidrograf- e skih basena” (C˘lan 2.1.).
Zemlje c˘lanice su se takodje dogovorile da saradjuju po osnovnim pitanjima vezanih za upravljanje vodom time s˘to c’e preduzeti: ■ „sve odgovarajuc’e pravne, administrativne i tehnic˘ke mere kako bi se barem odrz˘alo i poboljs˘alo sadas˘nje stanje ekolos˘kog i vodenog kvaliteta reke Dunav i voda u hidrografskim basenima i kako bi se smanjile s˘to je vis˘e moguc’e negativne posledice i promene koje su u toku ili do kojih je najverovatnije da mogu da nastanu.” (C˘lan 2.2.)
U ove svrhe, Konvencija poziva na regionalnu saradnju po pitanjima: pre- vencije, kontrole i smanjenja prekogranic˘nih posledica; rada na merama zas˘tite specific˘nih vodenih izvora; ogranic˘avanja otpus˘tanja materijala; odredjivanja cil- jeva i kriterijuma kvaliteta vode; inventaru otpus˘tenog materijala; akcionih pro- grama; izrada izves˘taja o radu; i kontrole (C˘lanovi 5-9). Glavna tela koje je DRPC ustanovila: Konferencija zemalja potpisnica; Medjunarodna komisija za zas˘titu reke Dunav (ICPDR); Stalni sekretarijat Komisije; Eksepertska grupa; ad-hoc Grupa, i posebna tela – Radna grupa za rad na programima (PMTF).Konferencija zemalja potpisnica,koja c’e se sastajati svak- ih nekoliko godina, je najvis˘e telo koje je oformila DRPC, i ona odredjuje sveukupni politic˘ki okvir za aktivnosti pod Konvencijom. U maju 1998. godine, sa poslednjom od devet potrebnih ratifikacija pod C˘lanom 27, DRPC je mogla da stupi na snagu sa 22-im oktobrom 1998. godine.Sa 5-im oktobrom 1999. godine, deset podunavskih zemalja (Austrija, Bugarska, C˘es˘ka Republika, Hrvatska, Madjarska, Moldavija, Nemac˘ka, Republika Slovac˘ka, Rumunija, i Slovenija), i Evropska zajednica, postale su Ugovorne strane pri Konvenciji. ICPDR je glavno telo koje donosi odluke pod Konvencijom. Sastaje se ili u Plenarnoj sednici (koja donosi godis˘nji radni program i budz˘et) ili kao Rukovodec’a grupa (za tehnic˘ka pitanja). Prvi sastanak ICPDR-a odrz˘an je u Bec˘u od 27. do 29. oktobra 1998. godine. Suk ob na K Aneks7 I oso Bibliografija vu Ð P
osledice na Ova bilbiografija sadrzv i spisak dokumenata koje je RGB primila i koristila tokom svog rada. Vec’ina tek- stova nije posebno navedena u samom izve˘staju, ali mogu biti korisni c˘itaocu koji bi zv eleo da se podrob- nije informi˘se.
Dokumenta o posledicama sukoba na Kosovu na
Z ù v zivotnu okolinu iv otn 1. Environmental Engineering Department, Demokritos University of Thrace (June 1999), A
u sr Pollution Episode of Organic Semi-Volatile Compounds from the war-zone of Kosovo, detected in Xanthi Greece. Xanthi, Greece. 2. European Commission and IMG (July 1999). Emergency Assessment of Damaged Housing and edin Local/Village Infrastructure in Kosovo. Brussels, Belgium. 3. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry for the Environment (4 June 1993). Environmental Policy. u i civilna naselja Pages 1-25. Belgrade, FRY. 4. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry of Foreign Affairs (May 1999). NATO Crimes in Yugoslavia, Documentary Evidence I, 24 March-24 April 1999. Belgrade, FRY. 5. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry of Foreign Affairs (July 1999). NATO Crimes in Yugoslavia, Documentary Evidence II, 25 April-10 June 1999. Belgrade, FRY. 6. FOCUS (1999). Assessment Mission 1 to the Federal Republic of Yugoslavia, 16 - 25 June 1999: Executive Summary. Bern, Switzerland. 7. FOCUS (1999). Assessment Mission 1 to the Federal Republic of Yugoslavia, 16 - 25 June 1999: Final Report. Bern, Switzerland. 8. FOCUS (1999). Assessment Mission 2 to the Federal Republic of Yugoslavia Heating 6. – 15. August 1999 Executive Summary & Final Report. Bern, Switzerland. 9. FOCUS (1999). Assessment Mission 2 to the Federal Republic of Yugoslavia Pharma 18 - 28 August 1999: Report. Bern, Switzerland. 10. FOCUS (1999). Assessment Mission 2 to the Federal Republic of Yugoslavia Ecology 18 July - 13 August 1999 Report. Bern, Switzerland. 11. Hedges C. (14 July 1999). Serbian Town Bombed by NATO Fears Effects of Toxic Chemicals. New York Times. New York, USA. 12. HIP PetroHemija (1999). Photos from Petrochemical complex, Pan˘evc o, Yugoslavia, after NATO Strikes. Panc˘evo, FRY. 13. Lausevic (20 May 1999). Overview of Ecological Consequences of NATO bombing of Yugoslavia. Belgrade, FRY. 14. Mayer J. (1999). Environmental Damages in Bulgaria related to Military Activities during the Kosovo Conflict - Preliminary Conclusions - exploratory mission by the (led by UNEP/INFOTERRA NFP representant with the support of Wladislaw Tietze-Diwlianski and Lilia Kirova) in Sofia from July 12-20, Austrian Federal Environment Agency. Vienna, Austria. 15. Office of the Assistant of the Secretary of Defense. DoD News Briefing, Monday, 3 May 1999 - 2:00 p.m. Presenter: Mr. Kenneth H. Bacon, ASD PA. (http://www.fas.org/man/dod- 101/ops/docs99/t05031999_t0503asd.htm) 16. Rafinerija nafte Panc˘evo (1999). Izvestaj, o posledicama NATO bombardovanja NIS-Rafinerija nafte Pan˘evc o u periodu 04.04.99 o 07.06.99. Panc˘evo, FRY.
8 2 83 17. REC (June 1999). Assessment of the Environmental Impacts of Military Activities during Yugoslavia Conflict, Preliminary Finding, June 1999 (prepared for: European Commission, DG-XI- Environment, Nuclear Safety and Civil Protection). Szentendre, Hungary. 18. REC (July 1999). Rebuilding Post-War Balkans - The Need for Institutional Development and the Role of Environment. Szentendre, Hungary. 19. REC (1999). War in Yugoslavia, The Bulletin - The Quarterly Magazine of the Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe, Vol. 8, N. 4. Szentendre, Hungary. 20. Rosgidromet, Hydrometeorological and Environmental Monitoring Service of the Russian Federation (1999). Assessment of Environmental Pollution in the Balkans and Adjacent Territories Caused by NATO Rocket and Bomb Strikes Against Yugoslav Territory. Moscow, Russia. 21. Zastava Automobili (1999). Information on Environment from the Industrial Damages caused by DD 7Bib “Zaszava Automobili” p.o. Bombing. Kragujevac, FRY. liog r Opsùta dokumenta o zasùtiti zùivotne sredine af ija
22. Albanian Academy of Science and Academy of Science and Arts of Kosovo (1996). Environmental Letters (Botim I Vecante). Special Issue. Kosovo’s part of materials of joint Scientific Conference on Environmental issues organised in Tirana on July 1994. Pri˘tina,s FRY. 23. Danish Environmental Protection Agency (August 1998). Environmental Situation in Montenegro, Draft, Final Report. 24. Federal Ministry (1999). Summary Report on the State of the Environment in FR Yugoslavia for 1998 (Draft in English). FRY. (unpublished) 25. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry for Development, Science and Environment (1999). Preliminary Information on Actual and Potential Environmental Impacts of the NATO Aggression in the Federal Republic of Yugoslavia, Belgrade, FRY. 26. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry of Sciences and Technology. Spatial plan of the republic of Serbia, Passed by the National Assembly in 1996. 27. Federal Secretariat for Development - Environment Division (1991). National Report to United Nations Conference on Environment & Development 1992. Belgrade, FRY. 28. Federal Statistical Office (1997). Statistical pocket Book FR Yugoslavia. Belgrade, FRY. 29. Jancar-Webster B. (1992). Environmental Problems in Eastern Europe, Former Yugoslavia (Edited by F.W. Cartern and D. Turnock). pp. 164-185. London and New York. 30. Official State of the Environment Report 1994 (published 1996 by the Ministry of Environment) in Serbian. 31. REC (1997). Government and Environment, A Directory of Governmental Organizations with Environmental Responsabilities in Central and Eastern Europe. Szentendre, Hungary. 32. REC (1998). Doors to Democracy. Legal and Institutional Framework and Practices for Public Participation. Chapter 15 Yugoslavia. Szentendre, Hungary. 33. REC (April 1999). Sourcebook on Economic Instruments for Environmental Policy in Central and Eastern Europe. Szentendre, Hungary. 34. REC (August 1999). South Eastern European Development of Environmental Society Initiative (SEEDES Initiative) - An initiative on the development of civil society and the role of the environment in South Eastern Europe. 35. Shllaku Luan & Landner Lars. Environment in Kosovo, Environmental Problems Related to Mineral Exploitation, Swedish Environment Research Group & WHO. Stockholm, Sweden. 36. UNDP Human Development Report. Yugoslavia 1996. 37. UNEP/Habitat BTF (1999). Kosovo Programme Team. Environmental Review. Geneva, Switzerland. (unpublished) 38. UNICEF (August 1999), Assessment of Primary Education in Central Serbia and Vojvodina. Belgrade, FRY. 39. Yugoslav National Habitat II Committee (1996). National report - Federal Republic of Yugoslavia. Belgrade, FRY. Suk ob na K Dokumenta o toku reke Dunav na teritoriji SRJ
40. Briggs Marine Environment Services Ltd (1999). Aerial Assessment of Oil Pollution in the River Danube from Ram to the Iron Gates Along the Romanian Border, (prepared for WWF). Scotland. oso 41. Federal Hydrometeorological Institute (1999). Hydrological and Meteorological Data, Technical Mission, Balkans Task Force, 24-27 August 1999. Belgrade, FRY. vu Ð P 42. ICPDR (1999). Danube Evaluation Mission - Municipal, Industrial and Agricultural Hot Spots in Yugoslavia (1998) (prepared for the Joint UNEP/UNCHS Balkans Task Force). Vienna, Austria. 43. Water Resources Research Centre (1999). Report on Analysis of Water and Sediment Samples osledice na Collected from the Danube River in Connection with the War in Yugoslavia. Budapest, Hungary.
Druga dokumenta o reci Dunav
44. Convention on Cooperation For The Protection And Sustainable Use Of The Danube River Z v
iv (1994). Sofia, Bulgaria.
otn 45. Danube Delta Research and Design Institue (ICPDD), WWF (1997). Ecological restoration in the Danube Delta Biosphere Reserve/Romania. Babina and Cernovca Islands. u sr 46. Environmental Programme for the Danube River, Removal of Phosphate from Detergents in the Danube Basin, Executive Summary, EU/AR/205/91. edin 47. Environmental Programme for the Danube River (1994). Strategic Action Plan for the Danube River Basin, 1995-2005. Brussels, Belgium.
u i civilna naselja 48. Environmental Programme for the Danube River Basin (1996). Review of River Basin Management Practices in the Danube River Basin. Volume 1: Text, Tables and Figures. Draft Final Report. HR Wallingford. Oxon, UK 49. Environmental Programme for the Danube River Basin (1997). Quality of Sediments and Biomonitoring, Executive Summary. Water Resources Research Centre Vituki Plc., Hungary and the Water Research Insitute, VUVH, Slovakia. 50. Environmental Programme for the Danube River Basin (1997). Water Quality Targets and Objectives for surface Waters in the Danube Basin, Phare Project EU/AR/203/91 Executive Summary, Draft. Water Resources Research Centre Vituki Plc. Budapest, Hungary. 51. Environmental Programme for the Danube River Basin (1997). Nutrient Balances for Danube Countries, Final Report, Project EU/AR/102A/91. Institute for Water Quality and Waste Management, University of Technology, Vienna, Department of Water and Wastewater Engineering, University of Technology, Budapest, 52. Environmental Programme for the Danube River Basin (1997). Danube Regional Pesticide Study. Executive Summary. 53. Environmental Programme for the Danube River Basin (April 1997). Danube Regional Pesticide Study, Final Report. 54. Environmental Programme for the Danube River. Danube Watch, The Magazine of the 1/99. Vienna, Austria. 55. Fleckseder H., Bundesministerium für Land und Forstwirtschaft, Institut für Wassergüte und Abfallwirstschaft (May 1995). Estimated for the Sizes and Sources of N and P and the Discharge to Sea for the Rivers Danube, Elbe, Rhine and Rhone. River Basin Management, Intern. Conf., South Africa. 56. Humborg Christoph, Berichte Institut für Meereskunden (1995). Untersuchungen zum Verbleid der Nährstoff-Frachten der Donau. Kiel, Germany. 57. Topping G., L. Mee, H. Sarikaya, Land-based sources of contaminants to the Black Sea. 58. VITUKI Consult Plc., ICIM Environmental Research and Engineering Institute, “Frédéric Joliot- Curie” National Research Institute, Technical University Wien, VITUKI Innosystem Ltd. (February 1997). Impact of Radionuclides in Surface Waters and Sediments in the Lower Part of the Danube Basin, Executive Summary, EU/AR/103/91.
8 4 85 59. Weller P. (1997). The Danube Challenge: Proctecting and Restoring a Living River, NATO ASI Series, Vol. G40. pp. 125-132. 60. WWF (1995). Economic Evaluation of Danube Foodplains. Gland, Switzerland. 61. WWF (1996). Donau, A Restoration. 62. WWF (1998). Repatriation of endangered Plants and Animals into the Restored Floodplains, Green Danube. 63. WWF (June 1998). Green Danube, WWF Journal No.3. Switzerland. 64. WWF (1999). The Bulgarian Danube Islands, Germany.
7Bib Dokumenta o osiromasùenom uranijumu liog 65. AEPI (January 1996). Radioactive Battlefields of the 1990’s, The United States Army’s use of Depleted
Uranium and its Consequences for Human Health and the Environment. Norway. r af 66. AEPI (June 1995), Health and Environmental Consequences of Depleted Uranium use in the US Army: Technical Report. US Army Environmental Policy Institute. Norway. ija 67. Bertell (1993). Internal Bone Seeking Radionuclides and Monocyte Counts, International Perspectives in Public Health, Vol. 9, pp. 21-26. 68. Bertell R. (May 1999). Gulf War Veterans and Depleted Uranium. Prepared for the Hague Peace Conference. 69. Department of the Army Headquarters (September 1990). Guidelines for Sage Response to Handling, Storage, and Transportation Accidents Involving Army Tank Munitions or Armor which Contain Depleted Uranium. 70. Dietz L. A. (July 1996). Contamination of Persian Gulf War Veterans and Others by Depleted Uranium. 71. Durakovic (1999). Medical Effects of Internal Contamination with Uranium, Croatian Medical Journal. 72. Fahey D. (1999). Depleted Uranium Weapons: Lessons from the 1991 Gulf War. 73. Fahey D. (June 1999). DoD Analysis II,The Good, the Bad and the Ugly, Prepared for the Presidential Special Oversight Board for Department of Defense Investigations of Gulf War Chemical and Biological Incidents and the U.S. General Accounting Office. 74. Gulf War Expert Scientific Advisory Committee (November 1997). Gulf War Expert Scientific Advisory Committee, Executive Summary. USA. 75. Hanson W.C., Miera F. R. (July 1976). Long-Term Ecological Effects of Exposure to Uranium. Los Alamos Scientific Laboratory, University of California. USA. 76. Hanson W.C., Miera F. R. (June 1977). Continued Studies of Long-Term Ecological Effects of Exposure to Uranium. Los Alamos Scientific Laboratory, University of California. USA. 77. Hanson W.C., Miera F. R. (July 1978). Further Studies of Long-Term Ecological Effects of Exposure to Uranium. Los Alamos Scientific Laboratory, University of California. USA. 78. Hanson W.C. et al. (July 1976). Particle Size Distribution of Fragments from Depleted Uranium Penetrators Fired Against Armor Plate Targets. Los Alamos Scientific Laboratory, University of California. USA. 79. Harley et al., RAND (1999). A Review of the Scientific Literature As It Pertains to Gulf War Illnesses. 80. IAEA (1998). Radiological Conditions at the Semipalatinsk Test Site, Kazakhstan: Preliminary Assessment and Recommendations for Further Study, Radiological Assessment Reports Series. Vienna, Austria. 81. IAEA (1998). Radiological Conditions at Bikini Atoll: Prospects for Ressettlement, Radiological Assessment Reports Series. Vienna, Austria. 82. Jamal G. A. (1998)., Gulf War Syndrome - a model for the complexity of biological and environmental interaction with human health, Adverse Drug React. Toxicol. Rev., 17 (1), pp.1-17. 83. Kammas M. (July 1999). Environmental and Health Consequences of the Use of Radiological Weapons (Depleted Uranium) on Iraq in UM-Al-Ma’arek 1991-1999, Committee for Pollution Impact by Aggressive Bombing (CPIAB). Suk
84. Laka Foundation (May 1999). Depleted Uranium, A post-War Disaster for Environment and Health. ob na K Amsterdam, The Netherlands. 85. McClain David D., Health Effects of Depleted Uranium, Project Briefing, Armed Forces Radiobiology Research Institute (AFRRI). Maryland, USA. 86. Mesler Bill (26 May 1997). Pentagon Poison: The Great Radioactive Ammo Cover-Up, The Nation, oso pp. 17-22. 87. Miller A. C. et al. (1998). Urinary and serum mutagenicity studies with rats implanted with depleted vu Ð P uranium or tantalum pellets, UK Environmental Mutagen Society, Mutagenesis, Vol.13, No.6, pp.643-648. 88. Miller A. C. et al. (August 1998). Transformation of Human Osteoblast Cells to the Tumorigenic osledice na Phenotype by Depleted Uranium-Uranyl Chloride, Environmental Health Perspectives, Vol.106, No.8, pp.465-471. 89. Meyer M. C. et al. (November-December 1997). Decreases in Soil Microbial Function and Functional Diversity in Response to Depleted Uranium, J. Environmental Qual., Vol 27, pp. 1306- 1311. 90. Meyer M. C. et al. (1998). Evidence of Depleted Uranium-Induced Hormesis and Differential Plant
Z Response in Three Grasses. Journal of Plant Nutrition, 21 (11), pp. 2475-2484. v iv 91. National Materials Advisory Board, Commission on Sociotechnical Systems (August 1980). otn Comparaison of Depleted Uranium and Tungsten For use of Kinetic-Energy Penetrators (U), Ecological Considerations. u sr 92. Pellmar T. C. et al. (1999). Electrophysiological Changes in Hippocampal Slices Isolated from Rats Embedded with Depleted Uranium Fragments. Neurotoxicology. edin 93. Pellmar and al. (1999). Distribution of Uranium in Rats Implanted with Depleted Uranium Pellets. Toxicological Sciences, No.49, pp.29-39. u i civilna naselja 94. Rao S.S. and Balakrishna Bhat T. (January 1997). Depleted Uranium Penetrators - Hazards & Safety, Defence Science Journal. Vol.47, No1, pp. 97-105. 95. Rostker Bernard, Special Assistant for Gulf War Illness, Department of Defense (July 1998). Environmental Exposure Report - Depleted Uranium in the Gulf. 96. Ryle M., Campaign Against Depleted Uranium (CADU) (June 1999). The Use of Ammunition Containing Depleted Uranium and Human Health. 97. Science Applications International Corportation (July 1990). Kinetic Energy Penetrator, Environmental and Health Considerations. 98. University of Maryland (1997). Depleted Uranium Health Effects workshop, Memorandum. USA. 99. Woodward A. (June 1991). The Effects of Uranium Mining on Health, Search, Vol.22, No.4, pp- 131-133. 100. STP, NGWRC and MTP (September 1998). Depleted Uranium Case Narrative, Joint Project. 101. US Army Chemical School (October 1995). Recognize a Depleted Uranium/Low-Level Radiological Hazard. USA. 102. U.S. Army Corps of Engineers (June 1997). Draft Environmental Assessment, Resumption of Use of Depleted Uranium Rounds at Nellis Air Force Range, Target 63-10, Prepared for United States Air Force. USA. 103. US Defense Technical Information Center (August 1999). Special Oversight Board for Department of Defense Investigations of Gulf War Chemical and Biological Incidents, Interim Report. USA. 104. Siegwart-Host Günther. The Gulf War Syndrome, a parallel to Tschernobyl: Documentation of the aftermaths of the Gulf War 1991. 105. The National Gulf War Resource Center, Inc. (1997). Gulf War Syndrome Self-Help Guide, Washington. 106. WISE (1999). Uranium Project, Germany.
8 6 87 Dokmunti o biodivesitetima na teritoji SRY
107. Brunner R. (1998). Transborder Protected Area Co-operation in Yugoslavia, A Technical Assessment, Report on a visit to Serbia, December 17 to December 20, IUCN. Vienna, Austria. 108. Brunner, R. (1998). Parke für das Leben – Unterstützung für grenzüberschreitende Schutzgebiete. In: Schriftenreihe des Bundesministeriums für Umwelt, Jugend und Familie, Band 23/1998. Vienna, Austria. English version “Parks for Life” – Transboundary cooperation of Protected Areas. Ljubljana (in print). 109. Bionet, Federal Ministry for Development (1997). Biological Diversity of FR Yugoslavia, Assessments Threats and Polices, Science and Environment. 110. Budakiv Liljana et al., Flooded Areas Conservation along the Yugoslav Section of the Danube River.
7Bib 111. Council of Europe (1980). European Outline Convention on Transfrontier Cooperation between Territorial Communities or Authorities. Madrid and additional protocols. 112. Council of Europe (1996). Handbook on Transfrontier Cooperation for Local and Regional Authorities liog in Europe. Starsbourg (3rd edition 1998). r
113. Ecolibri (1995). Biodverzitet Yugoslavije. Univerziteta u Beogradu, Belgrade.sa pregledom vrsta od af
medunarodnog znacaja / priredili i redigovali Vladimir Stevanovic I Voislav Vasic - [l.izd].-: ija Ecolibri: Bioloski fakultet (Sabac:”Dragan Srnic”). - VIII, 586 srt.; 24 cm. Beograd, FRY. 114. Federal Ministry for Development, Science and Environment of Serbia (1999), Natural Heritage Under Bombs, Belgrade, FRY. 115. Federal Ministry of Environment Protection (1994). Republic of Serbia, National Parks in Serbia. Belgrade, FRY. 116. Glasnik (1992). Bulletin of the Republic Institution for the Protection of Nature and the Mueum of Natural History in Podgorica. No. 25. Pages 1-147. Podgorica, FRY. 117. Glasnik (1993). Bulletin o f the Republic Institution for the Protection of Nature and the Museum of Natural History in Podgorica. No. 26. Pages 1-103. Podgorica, FRY. 118. IUCN (1998). 1997 United Nations List of Protected Areas. Prepared by the WCMC and WCPA. IUCN. Gland, Switzerland, and Cambridge, UK. 119. IUCN (1997). Parks for Peace. International Conference on Transboundary Protected Areas as a Vehicle for International Cooperation. Conference Report, Draft of 17 October 1997. Gland, Switzerland. (unpublished). 120. Karaman, Gordan S. and Beeton, Alfred S., editors (1981). The Biota and Limnology of Lake Skadar. Titograd. Pages 1-468. 121. Milosevic, J. (1997). Report given by at the IUCN/WCPA European Regional Working Session 1997 on the Island of Ruegen. Germany. 122. Ministry of Environmental Protection of Montenegro, Biological Biodiversity of Montenegro. 123. Ministry of Environmental Protection of Montenegro, Programme of Monitoring of Biological Diversity - Biodiversity in Montenegro, Draft. Podgorica, FRY. 124. Fru˘kas Gora National Park (1999), Elements for monitoring Program of Orchid Habitats Revitalization in the Forest of Iriski Venac. 125. Natural History Museum of Montenegro (September 1999). Project: Repatriation of Dalmatian Pelican (Pelecanus crispus) on Skadar Lake. Podgorica, FRY. 126. Raznatovic, V. and Buskovic, V. (199?). Biological Diversity of Montenegro. Ministry of Environmental Protection of Montenegro. Pages 1-11. Podgorica, FRY. 127. Republic of Montenegro, Ministry of Environmental Protection, Republican Institute for Nature Protection (1999). Programme of monitoring of biological diversity - biodiversity in Montenegro (draft). Podgorica, FRY. 128. Vuckovic, Dr. Mihailo, chief editor (1985). Prokletije - Zastita I Unapredivanje Plavskog Dijela Prokletija. PLAV 27-28. VI. Pages 1-181.Biodiversity fact sheets. Suk ob na K Aneks II oso Leksikon vu Ð P osledice na
Amonijak (NH3) – Amonijak je hemijsko jedinjenje koji se stvara u prirodi, na primer, iz prirodnog razlaganja ubriva, uginulih biljaka i zv ivotinja. Nalazi se u vodi, zemljisvtu i vazduhu, i sluzv i kao izvor azota za biljke i zv ivotinje. Amonijak se takodje dobija industrijskim putem i vec’inom se koristi u proizvodnji vesvtacv kog ubriva. U Z
v manjoj meri se koristi u prozivodnji plastike, najlona i eksploziva. Amonijak je nesta- iv v
otn bilan u prirodi, ali njegove neuobicajeno visoke koncentracije u sredini, na primer u zonama opasnih otpada, povezane su sa delatnostima cv oveka. Amonijak je gas koji se u sr rastvara u vodi i daje amonijum. Izlozv enost velikoj koncentraciji amonijacv nog gasa je
edin smrtonosna. Smrt nastupa ili trenutno ili nakon nekoliko nedelja usled sekundarnih komplikacija. Izlozv enost velikim kolicv inama amonijaka mozv e da izazove opekotine na v v u i civilna naselja kozi, u ocima, grlu i pluc’ima koje, ukoliko su vrlo velike mogu da izazovu perma- nentno slepilo, pluc’ne bolesti i smrt. Kratkotrajna izlozv enost nizv im koncentracijama amonijaka izaziva nadrazv enost u nosnoj svupljini i grlu. Kod laboratorijskih zv ivotinja, duzv a izlozv enost niskim koncentracijama amonijaka izaziva zapaljenje i osvtec’enje dis- ajnog trakta. Angiosarkom jetre – Usled ucv estale, obicv no visvegodisvnje, izlozv enosti pari vinilhlorida, profesionalno izloz˘ena lice mogu oboleti od jedne vrste raka jetre zvanog angiosarkom (ASJ). ASJ se retko javlja kod opsvte populacije. Arsenik (As) – Arsenik je prirodni hemijski element. Pojavljuje se u raznim neor- ganskim i organskim oblicima. Arsenik se dobija pri topljenju bakra i olova i koristi se u hemijskoj industriji, na primer, u proizvodnji pesticida. Po oslobadjanju u priro- du arsenik se ne razlazv e, vec’ mozv e da promeni oblik. Ukoliko se oslobodi u vodenu sredinu vezuje se za sediment, te neke vrsta riba i ljuskara talozv e arsenik u svom tkivu. Od davnina je poznato da je arsenik otvrovan za ljude i da unet u velikim kolicv inama izaziva smrt. Kod radnika koji su izlozv eni prasvini neorganskog arsenika dolazi do nadrazv ljivosti sluzokozv e nosa i grla. Duzv a izlozv enost radnika neorganskom arseniku mozv e da povec’a rizik smrtnosti usled kardiovaskularnih oboljenja ili da izazove rak pluc’a. Arsenik spada u kategoriju karcinogena.
Azot dioksid (NO2) – Azot dioksid je gas koji se stvara pri sagorevanju fosilnih goriva kao svto su ugalj i nafta. Kiseli gasovi kao svto je azot dioksid uticu na pH padavina koje postaju kisele. Tokom duzv eg vremena, padavine tzv. « kisele kisve » mogu imati svtetno dejstvo na kvalitet zemljisvta i vode. C˘to se ticv e ljudskog zdravlja, izlagan- je vec’im kolicv inama azot dioksida mozv e dovesti do promena u pluc’nim funkcijama
8 8 89 kod osoba sa predispozicijom za obolenja disajnih puteva, ali bez vec’ih poslednica kod zdravih osoba. Nije pouzdano da li povec’anje azot dioksda u vazduhu dovodi do povec’anja smrtnosti, s obzirom da je tesvko razlucv iti njegove efekte od ostalih zagadji- vacv a. Medjutim, pretpostavlja se da dugotrajno izlaganje mozv e imati posledice na zdravlje disajnih puteva.
Azotni oksidi (NOx) – obuhvataju azot monoksid (NO) i azot dioksid (NO2). Oba su toksicv na ali se azot dioksid smatra opasnijim za asmaticv are. Glavni izvor ovih gasova u gradskim sredinama su ispusni gasovi motornih vozila, kuhinjskih svtednjaka 7Lek i kuc’ih grejacv a na bazi kerozina. Braon magla koja se ponekad vidi iznad gradova v v v najcesc’e sadrzi azotne okside. Ovi gasovi su uglavnom odgovorni za stvaranje ozona sik v koji se stvara pod uticajem sunceve svetlosti u prisustvu drugih supstanci. on Bakar (Cu) – Bakar je tesvki metal. Male kolicv ine bakra su neophodne za odrz- v anje dobrog zdravlja. Medjutim, ukoliko se odjednom unese velika doza bakra ili ako je cv ovek dugotrajno izlozv en manjim kolicv inama, mozv e da dodje do negativnih posled- ica po ljudsko zdravlje. Uzimanje hrane ili pijac’e vode sa visokom koncentracijom bakra mozv e da izazove povrac’anje, dijareju, stomacv ne grcv eve i mucv ninu.
Benzol (C6H6) – Benzol se pojavljuje u prirodi kako usled ljudskih aktivnosti tako i usled prirodnih procesa. Uglavno se dobija iz naftenskih izvora i koristi se u proizvodnji drugih hemijskih supstanci. Kratkotrajna izlozv enost visokim koncentraci- jama benzola mozv e da izazove nadrazv ljivost sluzokozv e, nemir, konvulziju i depresiju. Smrt mozv e da nastupi usled otkazivanja disajnih organa. Izlozv enost nizv oj koncen- traciji u duzv im vremenskim periodima mozv e da izazove supresiju kosvtane srz˘i, koja, mada retko, mozv e da dovede do leukemije. Zbog toga je benzol registrovan kao utvreni karcinogen. v Biota (Zivi svet) – Zajednicv ki naziv za biljke, mikroorganizme, i zv ivotinje jedne definisane oblasti ili regiona za koji se smtra da je jedna ekolosvka jedinica. Biolosvka raznovrstnost – Raznolikost vrsta, genetske varijabilnosti svake vrste, i razlike u ekosistemima koje ove vrste cv ine. « Bioslurpovanje » – Tehnika koja se primenjuje za cv isvc’enje povrsvinskih voda. « Bio-slurpovanje » podrazumeva simultanu primenu vakumski potpomognute ekstrak- cije/precv isvc’avanja, ekstrakciju pare, i bioventiliranje u cilju otklanjanja lake tecv ne nevodene faze kontaminacije (LTNVF). Vakumska ekstrakcija/precv isvc’avanje se koristi da bi se otklonila LTNVF zajedno sa nesvto povrsvinske vode. Ekstrakcija pare se pri- menjuje pri otklonjanju lako isparljive materije u recv noj zoni u kojima se stvaraju rukavci. Bioventiliranje se primenjuje da bi se pospesvila biodegradacija u recv noj zoni gde se lako prave rukavci, kao i u zoni kapilarnih ivicv nih voda. BJRM – Bivsva Jugoslovenska Republika Makedonija Cink (Zn) – Cink je prirodni tesvki metal. Medjutim, ispusvtanje cinka pri ljud- skim aktivnostima daleko prelazi kolicv inu ispusvtenu iz prirodnih izvora. Ljudske aktivnosti vezane za njegovo ispusvtanje ukljucv uje galvanizaciju, topljenje i preradu rude, i izlivanje kiselina iz rudnika, i otpatke pri hemijskim procesima (u proizvodnji Suk ob na K tekstila, boja i farbi, vesvtacv kog djubriva i PVH-a). Uprkos cv injenici da se cink ne sma- tra narocv ito toksicv nom materijom, njegovo ispusvtanje u prirodu u ponekad velikim kolicv inama mozv e u odredjenim koncentracijama imati uticaj na neke vodene vrste. U v oso poglednu ljudskog zdravlja, cink je neophodni mikroelement, mada unosenje u orga- nizam u kolicv inama vec’im od preporucv enih, cv al i u kratkom vremenskom razdoblju, vu Ð P mozv e dovesti do neprijatnih reakcija kao svto su stomacv ni bolovi, mucv nina i povrac’an- je. Unosvenje u organizam vec’ih doza tokom nekoliko meseci mozv e da izazove anemi- osledice na ju i osvtec’enje pankreasa. v v Cal – Cestice cv ai se stvaraju pri sagorevanju organskih materija i sastoje se uglavnom iz ugljenika. U slucv aju sagorevanja nafte, cv estice cv ai se vezuju za ugljene hidrate velike molekulske tezv ine, kao sto je PAUH. Dioksini – Izrazi „dioksin” ili „dioksini i furani” se obicv no odnose na grupu od v Z
v 210 hlorinskih zagadjivaca, tj. na polihlorske dibenzo-p-dioksine i dibenzofurane. iv
otn Dioksini su organohlorini (supstanca koja se bazira na ugljeniku i hloru) i smatra se da su najotrovniji organiski zagaivacv i. Nastaju kao sekundarni proizvodi industrijskih u sr procesa vezanih za hlor, i pri svim vrstama spaljivanja. Veoma su postojani (imaju dugi v v v edin vek trajanja) u prirodi i taloze se u telima zivotinja i ljudi gde se zadrzavaju tokom mnogo godina. cv to se ticv e opsvteg stanovnisvtva, dioksini se najcv esvc’e unose kroz hranu v v u i civilna naselja sa masnoc’ama, ukljucujuc’i meso, ribu i mlecne proizvode. Najotrovniji od svih 210 dioksina i furana je 2,3,7,8-tetrahlorodibenzo-p-dioxin (THDD) koji se koristi kao toksikolosvki model za celu grupu i koji je dobro istrazv en. Klasifikovan je kao kancero- gen. Pored toga svto izaziva rak, na osnovu proucv avanih zv ivotinja pokazalo se da osvtec’u- je nervni sistem, imuni sistem, reproduktivni sistem i da izaziva malformacije kod fetusa. U preliminarnom pregledu TCDD-a koji je objavila Agencija za zasvtitu cv ovekove sredine SAD, zakljucv uje se da se pojedine najosetljivije posledice mogu pojaviti pri onim koncentracijama kojima su izlozv eni obicv ni musvkarci i zv ene. Postoji posebna bojazan da su negativne posledice koje dioksini mogu da imaju tokom razvo- ja fetusa kod ljudi i zv ivotinja ireverzibilne. ECHO – Biro za humanitarna pitanja Evropske Zajednice.
EDC (C2H4CI2) – Puni hemijski naziv je 1,2-dihloroetan. Koristi se u proizvod- nji polivinil hlorida (PVH). Pri koncentraciji od oko 1000mg/l toksicv an je za vodene organizme : razne vrste riba, algi i vodenih insekata. Neke osetljivije vrste mogu uginuti pri izlozv enosti koncentraciji nizv oj od 1 mg/l. Kisvna glista je osetljiva na tok- sicv nost EDC-a. EDC ima razlicv ita otrovna dejstva kada su u pitanju eksperimentalne zv ivotinje. EDC je veoma lako isparljiv te udisanje njegovih visokih koncentracija mozv e da izazove kod ljudi poremec’aje u nervnom i gastrointestalnom sistemu, svto se ispoljava kroz nesvestice, mucv ninu i povrac’anje. Mozv e takoe doc’i do osvtec’enja jetre, bubrega i nadbubrezv ne zv lezde. EEA – Evropska Agencija za zasvtitu zv ivotne sredine. EK Evropska komisija.
9 0 91 Endemic˘an – koji se nalazi ili je karakteristicv an za jednu oblast; npr. endemicv na biljka ili zv ivotinja. EU – Evropska unija v Fenol (C6H6O) – Fenol se javla u prirodi u otpacima zivotinjskog porekla i organskim materijama, dok su njegove vec’e kolicv ine rezultat industrijske aktivnosti, narocv ito pri proizvodnji plastike. Fenol se takoe koristi u medicini za dezinfekciju. U prirodi nije narocv ito postojan sem u slucv aju jednorocv nih odliva velikih kolicv ina, ili stalnih izliva tokom duzv eg perioda, kada se zadrzv ava u vazduhu, zemljistu i vodi. Kod 7Lek cv oveka, cv esto izlaganje malim kolicv inama fenola u pijac’oj vodi, mozv e izazvati dijareju v v i ostec’enja usne duplje. Udisanje fenola tokom duzeg vremenskog perioda je vazan za sik v v gastrointestinalna zapaljenja, ostetu jetre i misic’a. on « FOCUS » – „Focus” je naziv za mesvovitu operaciju pruzv anja humanitarne pomoc’i koju su 28. aprila 1999. godine pokrenule Ruska Federacija, Grcv ka i v Svajcarska. Ove zemlje su odlucv ile da udruzv e svoje napore kako bi pruzv ile pomoc’ svim zv rtvama sukoba u Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbiji, ukljuzv ujuc’i Kosovo, i Crnoj Gori). Austrija se prikljucv ila operaciji „Focus” 5. juna 1999. godine. v Fosgeni (CCI6O) – Fosgeni su hemikalije koje su u sirokoj upotrebi jer se koriste u sintezi raznih hemikalija, proizvodnji boja, insekticida, lekova i metalnih proizvoda. U prosvlosti su upotrebljavani u vojne svrhe. Izlaganje fosgenima je moguc’e u toku industrijske prerade ili spaljivanja hloriranih ugljenih hidrata, ukljuc’ujuc’i i VHM. Izlaganje fosgenima u toku krac’eg ili duzv eg perioda dovodi do ozbiljnih smetnji pri disanju Furan – vidi dioksine GIS – Geografski informacioni sistem (GIS) je racv unarska alatka za mapiranje i analizu karakteristika i pojava na zemljinoj povrsvini. GIS tehnologija integrisve uobic- v ajene operacije nad bazama podataka kao svto su upitnici i statisticv ka analiza, obejd- injujuc’i ih sa moguc’nostima vizuelizacije i geografskih analiza koje su ponudjene na mapama. Ove odlike izdvajaju GIS od drugih informacionaih sistema i c˘ine ga vred- nim mnogim korisnicima i privatnim preduzec’ima za opis dogadjaja, predvidjanje rezultata i planske strategije. GRID – UNEP-ova Svetska informaciona banka podataka je mrezv a centara informacionih banaka podataka koja nudi rukovodec’im licima i javnosti informacije visokog kvaliteta o zv ivotnoj sredini. Trenutno postoji 16 GRID centara koji operisvu za ceo svet. Evropski centri se nalaze u: Arendalu, Budimpesvti, Moskvi, Tbilisiju, v Varsvavi, Zenevi, kao i MAP-Blue Plan Office. v Hlor (Cl2) – Hlor je gas koji se dobija industrijski propustanjem struje kroz rastvore soli. Industrija hlora proizvodi ovaj gas uglavnom radi kombinovanja sa petrohemijskim supstancama u cilju dobijanja organohlorskih proizvoda kao svto su rastvaracv i, pesticidi, plastika (posebno PVH) i mnoge druge hemikalije. Daleko manja kolicv ina hlorina se koristi van hemijske industrije, uglavnom kao belilo u proizvodnji papira, a takodje mala kolicv ina za dezinfekciju pijac’e vode. U Prvom svetskom ratu hlor je bio upotrebljen kao hemijsko oruzv je. Izlozv enost ovom gasu mozv e da dovede do Suk ob na K brze smrti. Bilo je visve slucv ajeva ispusvtanja hlora iz industrijskih postrojenja svto je dovelo do ljudskih zv rtava. Duzv a izlozv enost nizv im koncentracijama hlora izaziva dis- ajne probleme i osvtec’enje zuba. Hlor izaziva veliku nadrazv ljivost ocv iju, pluc’a i kozv e. v oso Hlor nije kancerogen za zivotnije i ljude. Medjutim, usled hlorisanja pijac’e vode dolazi do formiranja drugih hlornih organskih supstanci u vodi za koje se tvrdi da vu Ð P povec’avaju rizik raka besvike i rektuma. Hlorisani rastvaracv i – Hlorisani rastvaracv i su organska jedinjenja koja sadrzv e osledice na hlor. Uglavnom su lako isparljivi. Proizvode se u visve svrha ukljucv ujuc’i proizvodnju supstanci kao svto su sredstva za otklanjanje masnoc’e, i za rastvaracv e ulja, masnoc’a, lakova, gume, katrana, voska i smola. Neki su dobijeni kao sekundarni proizvodi u sintezi PVH-a. Hlorovodonicv na kiselina (HCl) – Hidrovodonicv na kiselina ima visve industri- v Z
v jskih namena. Kratkotrajno udisanje ove kiseline moze da izazove bolove u grudima, iv v v v v v
otn kasalj, zapaljenje i ostec’enje sluzokoze u disajnom traktu. Dugotrajna izlozenost moze da izazove skupljanje tecv nosti u pluc’ima i smrt. Dodir sa kozv om mozv e da dovede do u sr ozbiljnih opekotina, stvaranja plikova i ozv iljaka. Kod radnika koji su izlozv eni v v v edin hlorovodonicnoj kiselini tokom duzeg vremenskog perioda mogu da se jave hronicni bronhitis, dermatitis, gastritis i osetljivost na svetlost. Produzv ena izlozv enost niskim v v u i civilna naselja koncentracijama moze da ima kao posledice dekolorizaciju i ostec’enje zuba. Hrom (Cr) – Hrom je tesvki metal koji se javlja u razlicv itim formama, na primer, hrom III i hrom VI. Hrom III je osnovna hranljiva materija koja je neophodna za nor- malan energetski metabolizam, dok je hrom VI nepotreban i otrovan. Veoma je mali broj podataka o posledicama povec’anih kolicv ina hroma u prirodi na vodene orga- nizme, ribu i barske ptice. Dugotrajno unosvenje visve od dozvoljenih kolicv ina (oba oblika III i VI), na primer, kontaminirane ribe, mozv e da izazove kod ljudi negativne zdravstvene posledice kao svto su gastro-intestinalne potesvkoc’e, stomacv ne cv ireve, i osvtec’enja jetre i bubrega. Hrom VI je stavljen u kategoriju ljudskih kancerogena. Duzv a profesionalna izlozv enost visokim koncentracijama hroma VI mozv e da izazove drazv enje nazalne i disajne sluzokozv e, a takodje se pretpostavlja da povec’ava verovat- noc’u pojave raka pluc’a. IAEA – Medjunarodna agencija za atomsku energiju. ICPDR – Medjunarodna komisija za zasvtitu reke Dunav. 29. juna 1994. godine, u Sofiji, su jedanaest dunavskih obalskih zemalja i Evropska unija potpisali Konvenciju o saradnji za zasvtitu i odrzv ivo korisvc’enje Dunava. Cilj Konvencije je da se postigne odrzv ivo i ujednacv eno upravljanje vodom u dunavskom basenu. Osnovni cil- jevi Komisije su efikasna primena i sprovodjenje Konvencije kroz: pravnu prinudu, politicv ku podrsvku, i ekonomske podsticaje. Operativni cilj Komisije je da se izbegnu preklapanja projekata usmerenim ka razvoju Dunava kroz primenu principa: jedna Konvencija, jedna primena, jedan program, jedan red prioriteta, jedna informaciona uprava.
9 2 93 IMG – Medjunarodna grupa za menedzv ment. IOJ – isparljiva organska jedinjenja. IUH (Isparljivi ugljeni hidrati) – Ugljeni hidrati su organske materije koje se uglavnom sastoje od ugljenika i vodonika. Pored ovih, ugljeni hidrati mogu sadrzv ati kiseonik, azot, fosfor, sumpor i halogene elemente. Isparljivi ugljeni hidrati su sup- stance koje sadrzv e jedan ili visve halogena (na primer hlor, brom ili fluor). JKB – jedinice kasetnih bombi Kadmijum (Cd) – Kadmijum je tesvki metal. Male kolicine kadmijuma se ispus- 7Lek taju u cv ovekovu sredinu usled prirodne atmosferske izlozv enosti minerala. Medjutim, v v najvec’i deo kadmijuma se oslobaa usled ljudskih aktivnosti. Najcesc’e spomenuti izvori sik
kadmijuma koji ulaze u vodenu sredinu su industrijski otpadi i kanalizacija. on Kadmijum nema nikakvu biolosvku funkciju i veoma je otrovan za zv ivotinje i biljke. Niske koncentracije kadmijuma koje su obicv no nalaze u prirodi ne izazivaju akutnu toksicv nost. Medjutim, koncentracije koje su vise od normalnih mogu biti pogubne za v zdravlje biljaka i zv ivotinja. Sto se ljudi ticv e, unosvenje hrane i vode sa visokom kon- centracijom kadmijuma mozv e da dovede do ozbiljnih stomacv nih poremec’aja kao svto su povrac’anje i dijareja. Unosvenje manjih kolicv ina kadmijuma tokom duzv eg vremena mozv e da dovede do talozv enja u bubrezima, svto dovodi do njihovog osvtec’enja, kao i do slabljenja kostiju. Agencija za zasvtitu cv ovekove sredine SAD je utvrdila da se kadmi- jum i kadmijumska jedinjenja mogu s pravom smatrati kancerogenim materijama. Kasetne bombe – ovo je genericv ki naziv za vec’i broj razlicv itih jedinica kasetnih bombi (JKB). Kasetne bombe se upotrebljavaju kao protivtenkovsko i protivljudsko oruzv je. Jedna kasetna bomba sadrzv i vec’i broj malih bombi koje se rasprsve kada kaset- na bomba pukne na unapred odredjenoj visini iznad zemlje. Na ovaj nacv in se velika oblast pokrije svrapnelskim eksplozivnim materijalom. Kerosin – poluproizvod dobijen tokom prerade nafte u benzin. Koristi se kao gorivo za mlazne i turbo-mlazne motore, kao i gorovo za grejanje, lampe i pec’i. Sadrzv i veliki broj razlicitih supstanci. Tokom ispusvtnja u prirodu, neke komponente kerozi- na se dugo zadrzavaju u vodi, zemljisvtu i sedimentima. Uticaj kerozina na ljudsko zdravlje je vrlo malo poznat. cv esti dodir sa gorivnim uljem mozv e da izazove rak kozv e i jetre kod laboratorijskih misveva. Utvreno je da je profesionalno izlaganje gorivnim uljem tokom prerade nafte verovatno kancerogeno. KFOR – Medjunarodne vojne snage pod vostvom NATO-a koje imaju za cilj ocv uvanje mira i bezbednosti na Kosovu. Kondenzator – Element elektricv nog kola koji se sastoji od dve provodne povrsvine razdvojene dielektricv nim ili izolatorskim materijalom, kao svto su staklo, keramika, silikati ili drugi neprovodni materijali, i sluzv i za skladistenje elektricne energije. Map – UNEP-ov Akcioni plan za Mediteran. MFG – S˘vedska Grupa za ekolosvka istrazv ivanja. Suk ob na K Naftni ugljeni hidrati – Nafta je slozv ena mesvavina ugljenih hidrata koja se stvara pri nepotpunom raspadanju biolosvkih supstanci u geolosvki dugom vremenskom peri- odu. (Ugljeni hidrati su organske materije koje se uglavnom sastoje od ugljenika i v oso vodonika. Pored ovih mogu sadrzati i kiseonik, azot, fosfor, sumpor i halogene ele- mente.) Naftni ugljeni hidrati dospevaju u zv ivotnu sredinu putem prirodne porozije i vu Ð P kao rezulatat ljudskih aktivnosti kao svto su nenamerno ispusvtanje nafte. NATO – Severnoatlantski savez. osledice na Nikal (Ni) – Nikal je metalni element koji je tvrd, ali savitljiv i kovan. To je metal srebrne boje koji je moguc’e izglacv ati i koji se uglavnom koristi za kaljenje, zasvti- tu od ranja i u dekorativne svrhe ; metalni novac je legura od 25% nikla i 75% bakra. Nikal se u malim koncentracijama smatra neophodnim mikroelementom. Nagomilava se (bioakumulira) u tkivima vodenih organizama, i u povec’anim kon- Z
v centracijama moze imati negativno svojstvo u vodenim sredinama. Kod ljudi su iv v v v v
otn najcesc’e reakcije na nikal alergije, kao sto je crvenilo koze u dodiru sa niklovanim nakitom. Najozbiljnije posledice nikla su rak pluc’a ili nazalnih sinusa, svto se javlja kod u sr ljudi koji su profesionalno izlozv eni udisanju prasvine nikla u pogonima za precv isvc’avan- v v edin je ili preradu ovog metala. Ostale posledice na pluc’ima ukljucuju hronicni bronhitis i smanjenje pluc’nih funkcija. Neke od supstanci koje sadrzv e nikal su uvrsvtene u u i civilna naselja kancerogene materije. NVO – Nevladina organizacija. OEBS – Organizacija Evropske bezbednosti i sigurnosti Olovo (Pb) – Olovo je tesvki metal. Nije neophodno za normalan rast i razvoj bil- jaka i zv ivotinja (ukljucv ujuc’i i cv oveka). Nema poznatu hranljivu ili biolosvku funkciju i ukolko je prisutan u vec’im kolicv inama zaustavlja rast i razvoj kod zv ivotinja i biljaka i uticv e na zdravlje. U vodenim sredinama, olovo je cv esto cv vrsto vezano za cv estice u sus- penziji i sedimentni materijal, a podaci govore da je na raspolaganju zv ivotinjskim vrstama koje se hrane po dnu. Toksicv an je za sve vodene organizme, a organizmi iz visvih karika lanca ishrane su izlozv ene trovanju olovom kao posledica uzimanja olovom zagadjene hrane. Kod ljudi koji udisvu ili progutaju olovo u izuzetno malim dozama mozv e doc’i do ireverzibilnog osvtec’enja centralnog nervnog sistema i smanjenja inteligencije. Izlaganje vec’im kolicv inama mozv e da dovede do anemije, kao i ozbiljnog osvtec’enja bubrega. Deca su izuzetno osetljiva na trovanje olovom koje proporcional- no laksve absorbuju i zadrzv avaju u telu od odraslih osoba, s obzirom na telesnu tezv inu. Organski peroksidi – Organski peroksid je bilo koja organska materija (jednin- jenje ugljenika) koja sadrzv i dva medjusobno vezana atoma kisonika. Ova hemijska grupa se naziva peroksidna grupa. Organski peroksidi mogu izazvati velike eksplozije i pozv are. Glavni korisnici peroksida su industrija plastika i guma. Organski peroksidi, kao i mesvavne koje sadrzv e organske perokside se koriste kao masvinski ubrzivacv i, akti- vatori, katalizatori, sredstva za vezivanje, konzerviranje, ucv vrsvc’ivanje, kao inicijatori i promotori. Glavne opasnosti vezane za organske perokside su pozv ari i eksplozije. Organski peroksidi takodje mogu biti toksicv ni ili korozivni. Njihova svtetnost zavisi od
9 4 95 materijala, kolicv ine i nacv ina izlaganja peroksidima (udisanje, dodir sa ocv ima i kozv om, gutanje). Korozivni organski peroksidi mogu nagrizati i osvtetiti metale. Organski per- oksidi se uglavnom koriste kao inicijatori i katalizatori pri proizvodnji plastike. Komercijalno su zanimljivi zbog njihove velike reaktivnosti i nestabilnosti. Osiromas˘eni uranijum (OU) – Uranijum koga ima manje od prirodnog 0,7% U-235. On je sekundarni proizvod obogac’ivanja uranijuma, gde je osiromasveni uran- jium heksafluorid najzastupniji hemijski element. Obicv no sadrzv i 0,25-0,30% U-235, dok je ostali deo U-238. 7Lek OU – vidi Osiromasveni uranijum. v Pakt za stabilnosti za jugo-istocnu Evropu – Ova incijativa, koju je potpisalo sik v v
27 zemalja, ima za cilj da stablizuje, transformise, i integrise ovaj region u Evropsku i on trans-atlantsku zajednicu unapredjenjem saradnje i multietnicv ke demokratije. Pakt je zvanicv no pokrenut na Samitu u Sarajevu 30. jula 1999. godine na kome je prisustvo- valo visve od 40 drzv avnika iz cele Evrope i Severne Amerike. PAUH – Policiklicv ni aromaticv ni ugljeni hidrati (PAUH) su grupa supstanci koja se stvara pri nepotpunom sagorevanju uglja, nafte, gasa, drveta, organskih otpadaka i ostalih organskih supstanci. PAUH se najcv esvc’e javljaju u obliku mesvavine razlicv itih supstanci, a ne u cv istom stanju. Nekoliko vrsta PAUH-a se priozvodi industrijski i kasnije koristi u procesima organskih sinteza. U prirodnoj vodenoj sredini njihovo razlaganje pod uticajem mikro-organizama je cv esto sporo, svto dovodi do njihovog nagomilavanja u sedimentima, zemljistu, vodenim i suvozemnim biljkama, ribama i beskicv menjacima. svto se ticv e ljudskog zdravlja, duzv e izlaganje PAUH-u mozv e imati svte- tan efekat. Pokazano je da duzv e izlaganje mesvavini PAUH-u, udisanjem ili u dodiru sa kozv om, mozv e da izazove rak. « Phare » – Program Evropske unije « Phare » pruzv a finansijsku podrsvku zemlja- ma partnerima u Centralnoj i Istocv noj Evropi (CEE) do trenutka kada budu spremne da preuzmu obaveze cv lanstva u EU. U program su ukljucv ene sledec’e zemlje: Albanija, BJRM, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Republika cv esvka, Estonija, Latvija, Litvanija, Madjarska, Poljska, Rumunija, i Slovacv ka. Pored saradnje sa zemaljama CEE i Evropske Agencije za zasvtitu zv ivotne sredine, program „Phare” za zasvtitu zv ivotne sre- dine radi na medju-drzv avnim projektima koji obuhvataju veliki broj oblasti, kao na primer, Crni trougao, Dunavski basen, Crno i Balticv ko more. PHB – Polihloricv ni bifenili (PHB) su hloridi organskog porekla (supstance na bazi ugljenika i hlora) koje su se proizvodile do sredine osamdesetih godina kada su zabranjene zbog njihovog toksicv nog dejstva i postojanosti. Poznato je 209 razlicv itih PHB-a koji se nazivanju « kongenima » (pripadnicima iste grupe). PHB su se veoma mnogo koristili za elekrticv ne instalacije. Danas ih jos uvek nalazimo u starim elek- tricv nim instalacijama i u povremenim isticanjim iz rezervoara otpadnih materija. U prirodi su vrlo postojani i njihovo rastvaranje traje godinama. U rekama se vezuju za sedimente. Rastvaraju se u mastima i talozv e se u tkivima zv ivotinja (bioakumulacija), gde se dugotrajno ugradjuju u vezivna tkiva. Predatori koji se nalaze na vrhu lance Suk ob na K ishrane, kao svto su ptice koje se hrane ribama, zubati kitovi ukljucv ujuc’i i delfine, vidre i ljudi, sadrzv e najvec’e koncentracije ovih materija u telu. Zbog njihovog dalekosezv nog transporta ka polovima putem vazdusvnih struja i voda, PHB su rasvireni po celoj v oso zemljinoj kugli. Na primer, njihove koncentracije u telima polarnih vrsta kao sto je beli medved su visoke : najcv esvc’i izvori PHB-a za opsvtu populaciju je hrana koja sadrzi vu Ð P masnosve, kao svto su meso, riba i mlecv ni proizvodi. Kod sisara i ljudi PHB prolaze kroz posteljicu do mladog organizma u majcv inoj utorbi, a kod novorodjencv adi se unosi osledice na preko majcv inog mleka. PHB su vrlo toksicv ni. Veliki broj negativnih pojava u divljem svetu se vezuje za svtetnost PHB-a, kao svto su masovno umiranje foka i delfina, znacv a- jno smanjenje populacija evropskih vidri i druge negativne pojave vezane za razm- nozv avanje i razvic’e mladunaca kod mnogih vrsta. PHB imaju toksicv an efekat na nervni, imuni i reporduktivni sistem i razvic’e eksperimentalnih zv ivotinja. PHB je v v Z
v uvrsen u grupu potencijalnih kancerogena. Smatra se da je zabelezena telesna kon- iv v v
otn centracija kod nekih osoba u opstoj populaciji dovoljno visoka za ostec’enje nervnog i imunog sistema u prenatalnom periodu i male dece. u sr v v v Piriti (FeS2) – Piriti su prirodni sulfati nekih metala. Najcesc’i je pirit gvozadja v v edin (fero-pirit), narocito fero-disulfat, sipkav mineral mesingano zute boje sa zelenkasto- crnim prugama, koji se nalazi u rudnicima uglja. Fero-dioksid se oksidisve tokom v u i civilna naselja zagrevanja i ispusta gas sumpordioksid. PVH – Polivinil hlorid (PVH) je plasticv na materija koja ima razne primene. U proizvodnji PVH-a, gasni hlor se koristi za sintezu EDC-a, koji se potom pretvara u VHM. Polimerizovannjem VHM-a se dobija PVH. Razni aditivi, kao sto su pestici- di, olovo i kadmijum se dodaju PVH-u za dalju upotrebu. Skoro svaka etapa u cik- lusu proizvodnje i raspada PVH-a mozv e imati svtetni uticaj na okolinu, kao svto je na primer, zagadjenje zv ivom, hlorisanim rastvaracv ima i dioksinom. svto se ticv e zdravlja, prasvina PVH osvtec’uje pluc’a kod profesionalno izlozv enih lica. Nedavna istrazv ivanja su pokazala da se kod osoba koje su radile sa PVH mozv e cv esvc’e javiti rak testisa, mada ove nalaze treba potvrditi daljim ispitivanjima. REC – Regionalni centar za Srednju i Istocv nu Evropu za zasvtitu zv ivotne sredine (REC) je organizacija cv iji je cilj da pomazv e u resvavanju problema zasvtite zv ivotne sredine u Srednjoj i Istocv noj Evropi. Centar ne radi na bazi profita i otvoreni je forum za sve stavove. Svoju misiju ostvaruje pruzv anjem podrsvke za saradnju izmedju nevla- dinih organizacija, vlada i privreda, podrzv avajuc’i slobodnu razmenu informacija i unapreujuc’i ucv esvc’e javnosti u donosvenju odluka o zasvtiti zv ivotne sredine. REC su 1990. godine osnovale SAD, Evropska komisija i Maarska. Danas je REC pravno utemeljen na Povelji potpisanoj od strane vlada 25 zemalja i Evropske komisije te na Medjunarodnom ugovoru sklopljenim sa Madjarskom vladom. Sedisvte REC-a je u Sent Andreju, u Madjarskoj, a ima lokalne biroe u svakoj od 15 zemalja korisnica iz Centralne i Istocv ne Evrope, a to su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Republika cv esvka, Estonija, Hrvatska, Jugoslavija, Latvija, Litvanija, Madjarska, BJR Makedonija, Poljska, Rumunija, Slovacv ka i Slovenija.
9 6 97 Red Data Book – Katalog koji navodi retke vrste flore i faune, vrste koje su pod- lozv ne istrebljenju u datoj zemlji ili regionu. Svetska unija za konzervaciju (IUCN) je razvila medjunarodno prihvac’ene standarde. RGB – Izvrsvni direktor UNEP-a je 5. maja 1999. godine oformio Mesvovitu Radnu grupu za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) radi sagledavanja posledica sukoba na Balkanu (koji je bio u toku) na zv ivotnu sredinu i na civilna naselja. SECI – Inicijativa za saradnju u jugo-istocv noj Evropi. SECI, koju je inicirala vlada SAD, je program samopomoc’i koji tezv i regionalnim resvenjima za zajednicv ke, 7Lek prakticv ne probleme, kao svto je medjunarodni kriminal, medjunarodno saobrac’ajno v v v pravo i njegova primena. Sediste organizacije je u Becu. clanice su: Albanija, Bosna, sik v
BJRM, Bugarska, Grcka, Madjarska, Moldavija, Rumunija i Turska. Zemlje koje on podrzv avaju inicijativu su: Austrija, Italija, Sjedinjene Americv ke Drzv ave, svvajcarska, Ujedinjen Kraljevstvo. SEEDES – Jugo-istocv na Evropska Inicijativa za razvoj ekolosvkog drusvtvu bavi se razvojem civilnog drusvtva i ulogom ekologije u jugo-istocv noj Evropi. Ovu petogodis- vnju inicijativu pokrenuo je REC kao podrsvku ekolosvkom civilnom drusvtvu na Balkanu. SFRJ – Socijalisticv ka Federativna Republika Jugoslavija SRY – Savezna Republika Jugoslavija SRSG – Specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN-a na Kosovu. SRSG, Dr Bernar Kusvner, stoji na cv elu UNMIK-a, te je time i najvisvi medjunarodni civilni rukovodilac na Kosovu. v Stiren (C8H8) – Male kolicine stirena se prirodno nalaze u raznim oblicima hrane. Stiren se prozvodi u velikim kolicv inama u industriji guma, plastike i fibroglasa. U prirodi se lako razgradjuje u dodiru sa vazduhom i vodenim povrsvinama, dok nje- govo razlaganje u podzemnim vodama mozv e trajati nedeljama i mesecima. U zemljis- tu i sedimentima se tesvko talozv i i ne bi trebalo da se ugradjuje uzv ivotinjske organizme. Izlaganje velikim kolicv inama tokom nekoliko nedelja izaziva osvtec’enja jetre i bubrega kod laboratorijskih zv ivotinja. Medjutim, kod cv oveka, udisanje vec’ih kolicv ina stirena uticv e na nervni sistem izazivajuc’i depresiju, slabost misvica, umor i mucv ninu. Izucv avanja sa profesionalno izlozv enim osobama je pokazalo da udisanje stirena mozv e dovesti do leukemije. Ubraja se u moguc’e kancerogene materije. Studijska grupa (SG) – Medju-agencijska „Studijska grupa”, koju cv ine UNEP, WHO, IAEA, i svvedski institut za radijaciju, i koja je pod pokroviteljstvom RGB-a, bavi se pitanjem moguc’e upotrebe osiromasvenog uranijuma i njegovih posledica u sukobu na Kosovu. VOC – Sumpor dioksid je gas koji se stvara pri sagorevanju fosilnog goriva, kao svto su ugalj i nafta, pri proizvodnji sumporne kiseline i topljenju sumporne rude. Kiseli gasovi kao svto je sumpor dioksid uticv u na pH padavina koje postaju kisele. Tokom duzv eg vremena, padavine tzv. « kisele kisve » mogu imati svtetno dejstvo na kvalitet zemljista i vode. S˘to se ticv e ljudskog zdravlja, postoje podaci o negativnom Suk ob na K uticaju sumpor dioksida na respiratorne funkcije, pogotovu kod asmaticv ara. Povec’anje nivoa sumpor dioksida se dovodi u vezu sa povec’anom hospitalizacijom i stopom smrtnosti. Povec’ana smrtnost je ocv igledna narocv ito kod osoba koje vec’ imaju odred- oso jena obolenja, pogotovu disajnih puteva. Taksonomska jedinica (taxon, taxa) – Klasifikaciona jedinica koja ubraja vu Ð P jedinku ili grupu jedinki u visvu jedinicu kao svto su vrsta, rod, red itd. TDI – Tolen-diizocianat (2,3,-di-izocianat-1-metil-benzen) je hemijski osledice na poluproizvod poliuretana koji se stvara pri proivodnji sunerastih masa, premaza i elastomera. Tesvki metali – Tesvki metal je zajednicv ki naziv za metale i metaloide cv ija je atom- ska gustina vec’a od 6 g/cm3. Vec’ina ovih metala je otrovna i pri veoma niskim kon- centracijama. Postojani su u prirodi, a u zv ivom svetu se mogu nagomilavati (bioaku- v Z
v mulirati) kroz lanac hrane. Kod izlivanja u vodenu sredinu teski metali se vezuju iv v v
otn uglavnom sa lebdec’im cesticama da bi se konacno akumulirali u sedimentu. Unosvenjem vode i ribe ili druge hrane dobijene iz reka u koje su se izlili ovi metali su u sr dva najneposrednija izvora kontaminacije ljudi. v v v edin Transformator – Cesto korisc’en u elektricnim sistemima za prenos snage putem elektromagnetske indukcije izmedju elektricv nih kola sa istim frekvencijama, obicv no sa u i civilna naselja promenjenim vrednostima napona i struje. Transformatorsko ulje – Visoko kvalitetno izolatorsko ulje u koje su umocv eni namotaji velikih transformatora, koje obezbedjuje jaku dielektricv nu izdrzv ljivost, visoku elektricv nu otpornost, odlicv nu izolaciju, otpornost na vlagu i oksidaciju. U prosvlosti, ulja korisvc’ena u transformatorima su cv esto sadrzv ala PHB i elektricv na opre- ma sa PHB se josv uvek koristi. UNCHS – Centar Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) osnovan je 1978. godine, dve godine nakon Konferencije Ujedinjenih nacija o civilnim naselji- ma odrzv anoj u Vankuveru, u Kanadi. Centar je vodec’a agencija za razvoj aktivnosti cv lanica Ujedinjenih nacija po pitanju civilnih naselja, kao i za svestku razmenu infor- macija o civilnim naseljima, njihovim uslovima i kretanjima. UNDP – Program Ujedinjenih nacija za razvoj UN-ECE – Ekonomska komisija za Evropu. UN-ECE je forum na kome zeml- je Severne Amerike, Centralne i Istocv ne Evrope i Centralne Azije odlucv uju o nacv inu sprovodjenja meusobne ekonomske saradnje. UNEP – Jedan od rezultata Konferencije o zv ivotnoj sredini odrzv ane u svtokholmu 1972. godine bio je i osnivanje Programa Ujedinjenih nacija za zasvtitu zv ivotne sredine. UNEP je mehanizam koji obezbedjuje integrisanje pojedinacv nih napora i saradnju medju vladama, nevladinim, nacionalnim i regionalnim telima u sluzv bi zv ivotne sre- dine cv ime se ova aktivnost pospesvuje i uzjamno povezuje. UNEP je osnovan kao « ekolosvka savest » sistema Ujedinjenih nacija, i kao takav cv ini osnovu za sveobuhvatno razmatranja i koordinaciju akcija u okviru UN-a po pitanjima zv ivotne sredine.
9 8 99 UNHCR – Generalna Skupsvtina UN-a je 1951. godine ustanovila Visoki kome- sarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija kada pocv inje i njegov rad. UNMIK – U ovom trenutku najvisva pravna i izvrsvna vlast na Kosovu; on je, dakle, vrsvilac duzv nosti vlade u pokrajini. Savet bezbednosti UN-a je 10. juna 1999. godine ovlastio Generalnog sekretara da ustanovi na Kosovu privremenu medjunaro- dnu civilnu upravu. Savet je tu odluku doneo usvojivsvi rezoluciju 1244 posvto je NATO prekinuo vazdusvne operacije, i nakon povlacv enja bezbednosnih snaga SRJ sa Kosova. Generalni sekretar Kofi Anan je dva dana kasnije podneo Savetu operativni 7Lek plan koji je od tada poznat pod imenom Privremena administratrivna misija v Ujedninjenih nacija na Kosovu. U sledec’em izvestaju Savetu, 12. jula, Generlani sik
sekretar je podneo sveobuhvatni okvir medjunarodne civilne uprave UN-a na Kosovu. on UNSCEAR – Naucv ni komitet Ujedinjenih nacija o posledicama atomskog zracv enja. Uranijum (U) – Uranijum je osnovno gorivo nuklearnih reaktora i osnovna sirovina za nuklearno oruzje. Prirodni uranijum ima tri izotopa : uranijum-238, unranijum-235 i uranijum-234. Uranijumovi izotopi su radioaktivni. Jezgro radioak- tivnih elemenata je nestabilno, svto znacv i da se pretvaraju iz jednog elementa u drugi, pri cv emu emituju, a ponekad i absorbuju cv estice. Ovaj proces, poznat pod nazivom radioaktivni raspad, uglavnom rezultira u emitovanju alfa ili beta cv estica iz jezgra. v Sesto je prac’en i emitovanjem gama zraka, radiokativnim zracv enjem nalik na Rentgensko. Ova tri tipa radijacije imaju u nekim pogledima vrlo razlicv ite osobine, mada su sve jonizovajuc’eg tipa, svto c’e rec’i da nose dovoljno energije za razbijanje hemijskih veza, koje za posledicu mogu imati osvtec’enja ili unisvtenje zv ivih c’elija. USAID (OFDA) – Agencija SAD za medjunarodni razvoj. USAID je agencija Savezne vlade SAD koja pruzv a stranim zemljama opsvtu i humanitarnu pomoc’. Agencija usko saradjuje sa velikim brojem nevladinih organizacija (NVO) u cilju pruzv anja pomoc’i na Kosovu. Kada dodje do katastrofa, delovanje USAID odredjuje SAD Biro za pruzv anje pomocv i u inostranstvu u slucv aju katastrofa (OFDA), koji je sas- tavni deo Biroa za humanitarnu pomoc’ (BHR). Vaskularne biljke – Visve biljke sa tkivom koje provodi vodu, mineralne soli i sin- tetisanu hranu, i obezbedjuje mehanicv ku potporu. VHM – Vinil hlorid monomer (VHM) se upotrebljava u proizvodnji PVH-a. U prirodi je nepostojan ali je svtetan i ima veliki broj toksicv nih efekata na ljude i zv iv- otinje. Ubraja se u kancerogene materije. Veliki broj istrazv ivanja na radnicima koji su tokom duzv eg perioda bili izlozv eni visokim dozama VHM-a pokazuju da uzroku- je angiosarkom jetre (rak jetre). Takodje se povezuje sa drugim vrstama raka kod ovih radnika, kao svto su rak mozga, nervnog sistema i pluc’a. Ostale svtetne posledice kod ovih radnika su vezane za imuni sistem, nervni sistem i krvotok. Za ocv ekivanje je da se pri sagorevanju VHM-a u sredinu ispusvtaju razne druge materije ukljucv ujuc’i hlorovodonicv nu kiselinu, ugljen dioksid, ugljen monoksid, PAUH i eventualno fosgen. Suk ob na K WFP – Svetski program Ujedinjenih nacija za hranu. WHO – Svetska zdravstvena organizacija. Zemljic’ne knjige – knjige sa podacima o nepokretnim imanjima u datoj admin- v v oso istrativnoj oblasti. Zemljisne knjige sadze informacije o imovini i njihovim vlasnici- ma. Koriste se u svrhe gradske administracije, ukljucv ujuc’i kupo-prodaju imanja, vu Ð P oporezivanje, i urbano/zemljisvno planiranje i rukovanje. v Zaric’ta – zone od posebnog ekolosvkog znacv aja. v v osledice na Ziva (Hg) – Ziva je metal i neesencijalni mikroelement bez biohemijske i hranljive funkcije u telu. Biolosvki mehanizmi njenog otklanjanja su slabi, zbog cv ega se zadrzv ava u telu zv ivotinja i ljudi. To je jedini poznat metal koji se progresivno aku- mulira kroz lanac ishrane (bioakumulacija). cv ak i u malim koncentracijama je izuzetno toksicv an za zv ivotinje i biljke. Usled toga bilo koja kolicv ina iznad bazicv nog v v v v v Z
v nivoa moze da ima stetan uticaj na zivotinje ili biljke koje su joj izlozene. Metalna ziva iv v v
otn koja dospe u sredinu moze biti metilovana mikroorganizmima koji, na primer, zive u vodi i koje je pretvaraju u organski oblik, najcv esvc’e metilovanu zv ivu. Najtoksicv niji oblik u sr zv ive je upravo metilovana zv iva. Ovaj oblik mozv e lako da prodje kroz c’elijsku mem- v edin branu, zbog cega se lako ugradjuje u vodeni lanac ishrane. Njena koncentracija se tako povec’ava kroz lanac ishrane, te karnivorne ribe koje se nalaze na vrhu slatkovodnih v u i civilna naselja kao i lanaca ishrane slanih voda, sadrze 10,000 do 100,000 puta vec’u koncentraciju zv ive od okolne vode. Znacv ajno je istac’i da ova bioakumulacija metilovane zv ive u vodenim lancima ishrane predstavlja najvazv niji izvor zv ive za opsvtu populaciju. S obzirom na izuzetnu toksicv nost i postojanost ovog zv ivinog oblika, povec’ane koncen- tracije u prirodi izazivaju veliku zabrinutost. Dugotrajno izlaganje zv ivi mozv e prouzrokovati velike i akumulativne smetnje u funkionisanju bilo kog organa u kojem se nagomilava. Organi u kojima mozv e doc’i do njenog nagomilavanja ukljucv uju bubrege, jetru i nervni sistem, a izlaganje visokim nivoima metalne, neorganske ili organske zv ive mozv e dovesti do stalnih osvtec’enja ovih organa.
Merne jedinice mg miligram (10-3 g) mSm milisimens po metru µg mikrogram (10-6 g) ng nanogram (10-9 g)
100 101 Aneks III Spisak saradnika Radne grupe ze
7List of Balkan Contrib
Mesvovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a oformljena je poc’etkom maja utor v v
1999. godine sa sedistem u okviru UNEP-ove Regionalne kancelarije u zenevi. Sve s Misije RGB-a okupile su grupe medjunarodnih i nezavisnih naucv nika prema odgo- varajuc’im pitanjima koja su istrazv ivana. Ove timove su upotpunjavali izvesvtacv i koji su stalni saradnici UNEP-a (ili UNCHS-a).
v Me Sovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS:
Pekka Haavisto Predsedavajuc’i Henrik Slotte S˘ef kancelarije Predsedavajuc’eg Pasi Rinne Senior Savetnik Predsedavajuc’eg Diana Rizzolio Oficir za vezu Tim Jones Koordinator za Izvesvtaj/urednik Ljerka Gosovic Izvrsvni asistent Julian Rouche Asistent Claudio Gagliano Vozacv /odgovorni za logistiku
v Gertrud Attar UNEP/Zeneva Lars Ludvigsen UNCHS (Habitat) Vladimir Sakharov UNEP/OCHA Milad Salem UNEP Hemikalije Otto Simonett GRID Arendal v Ron Witt GRID Zeneva
Robert Bisset UNEP/Najrobi Rob De Jong UNEP/Najrobi David Dunn UNEP/Najrobi Suk ob na K Bakary Kante UNEP/Najrobi Takehiro Nakamura UNEP/Najrobi Marceil Yeater UNEP/Najrobi oso Jorge Gavidia UNCHS (Habitat) vu Ð P John Hogan UNCHS (Habitat) Sylvie Lacroux UNCHS (Habitat) osledice na
Kartografija i daljinsko snimanje:
v Dominique Del Pietro GRID/Zeneva v Z
v Pascal Peduzzi GRID/Zeneva iv
otn Philippe Rekacewicz GRID/Arendal v Frederic Vogel GRID/Zeneva u sr v Benaz Zand GRID/Zeneva edin
u i civilna naselja Misija za industrijske zone:
Michelle Allsopp Greenpeace Research Laboratories, Ujedinjeno Kraljevstvo Robert Atkinson Regional Environmental Center, Madjarska Ralf Donau Landesumweltamt Brandenburg, Nemacv ka Josef Haider Landesumweltamt Nordrhein-Westfalen, Nemacv ka Benny R. Hansen Krüger International Consult, Danska
Alexander Juras Regional Environmental Center, Hungary Kirsten S. Jørgensen Finnish Environment Institute, Finland Frank Lehmann Landesumweltamt Brandenburg, Nemacv ka Birgitte Marcussen NIRAS Consulting Engineers and Planners A/S, Danska Volker Mohaupt Umweltbundesamt, Nemacv ka Magnus Nyström Finnish Environment Institute, Finska Elizabeth Salter World Wide Fund for Nature (WWF), Ujedinjeno Kraljevstvo Arne Semb Norwegian Institut for Air Research, NILU, Norvesvka Kenn Skjorringe Krüger International Consult, Danska Bernard Wronski Landesumweltamt Brandenburg, Nemacv ka Solveig Würtz Krüger International Consult, Danska
102 103 Misija za reku Dunav:
Joachim Bendow International Commission for the Protection of the Danube River, Austrija Claudia Canevari European Commission DG XI Bertrand Charrier Green Cross International, S˘vajcarska Bela Csanyi VITUKI, Madjarska Jonas Fejes Swedish Environmental Research Institute IVL, S˘vedska 7Ev Peter Literathy VITUKI, Madjarska ents in the FR Petr Obrdlik World Wide Fund for Nature (WWF), Nemacv ka Peter Roncak Slovak Hydrometeorological Institute, Slovacv ka Irina Semenova Institute of Experimental Meteorology, Obninsk, Rusija Aurel Varduka ICIM Research and Engineering Institute for Environment, Rumunija Y Mar Misija za biolosùku raznovrsnost: c h-June 1999 Robert Brunner National Park Thayatal, World Conservation Union (IUCN), Austrija Kent Cassels World Conservation Monitoring Centre (WCMC), Ujedinjeno Kraljevstvo Mira Mileva IUCN Regional Environment Centre, Biodiversity Secretariat, Madjarska Berit-Forbord Moen Directorate for Nature Management, Norway Johannes Skov National Forest and Nature Agency, Danska Ivan Voluscuk Tatra National Park, Slovacv cv ka
Studija o civilnim naseljima:
Sue Charteris Gradske uprave John Haward Gradske uprave Colin Roberts Gradske uprave
Hans Das Imovinska prava Scott Leckie Imovinska prava
Claudia de Cesare Registracija imovine/Katastar Pertti Onkalo Registracija imovine/Katastar Suk ob na K Leea Vikman Registracija imovine/Katastar Larry Truman Registracija imovine/Katastar Mark Sorensen Registracija imovine/Katastar oso vu Ð P Studijska grupa za osiromasùeni uranijum:
osledice na Gustav Akerblom Swedish Radiation Protection Institute (SSI), S˘vedska Rolaf van Leeuwen World Health Organisation (WHO), ECEH, Holandija, Holland Jenny Pronczuk de Garbino World Health Organisation (WHO), S˘vajcarska Carol Robinson International Atomic Energy Agency (IAEA), Austrija Z
v Peter Stegnar International Atomic Energy Agency (IAEA), Austrija iv ˘ otn Jan Olof Snihs Swedish Radiation Protection Institute (SSI), Svedska u sr edin u i civilna naselja
104 Aktivnosti Radne grupe za Balkan omoguc’ene su velikodus˘nim doprinosom sledec’ih vlada:
Savezne Republike Austrije Danske Finske Francuske Holandije Nemac˘ke Norves˘ke S˘vedske Ujedinjenog Kraljevstva
Dodatne informacije
Kopije ovog izves˘taja mogu se naruc˘iti kod:
SMI (Distribution Services) Limited P.O.Box 119 Stevenage Hertfordshire SG1 4TP,UK Tel: +44 1438 748111 Faks: +44 1438 748844 E-mail: [email protected]
UNEP-ova knjiz˘ara na web-u: http://www.earthprint.com
Dodatna tehnic˘ka obaves˘tenja mogu se dobiti sa website-a Radne grupe za Balkan koji odrz˘ava GRID Z˘eneva: http://www.grid.unep.ch/btf/ UNEP
UNCHS UNEP UNCHS ù
Mesovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) OkTOBAR 1999 oformljena je pocùetkom maja 1999. godine dok je josù trajao Sukob sukob na Kosovu. Pored humanitarne krize koja se odvijala, rasla je i zabrinutost o posledicama ovog sukoba na zùivotnu na Kosovu sredinu i civilna naselja. Sukob naKosovuÐPosledicez Radna grupazaBalkanUNEP/UNCHS-a(Habitat) Kako bi se ispitala ova pitanja, Radna grupa za Balkan je mobilisala medÐunarodni i nezavisni naucùni tim za rad na Kosovu i u pogodÐenim industrijskim zonama u Srbiji. Timovi slicùnog sastava obisùli su izvore zagadÐenja niz reku Dunav, kao Posledice i pogodÐene ciljeve u nacionalnin parkovima i drugim oblastima pod zasùtitom.
Ovaj izvesùtaj sadrzùi nalaze Radne grupe za Balkan. ù ivotnu sredinuicivilnanaselja Preporucùuje se hitna akcija u ãzùarisùtimaÓ od ekolosùkog znacùaja koja su identifikovana u cùetiri grada. Svesni potrebe za hitnim delovanjem, Program Ujedinjenih nacija za zasùtitu zùivotne sredine (UNEP) i Centar Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat) ucùinili su da ovi podaci budu sùto nazùivotnu sredinu pre dostupni. Rezultat je znacùajan doprinos studiji posledica savremenog nacùina ratovanja na zùivotnu sredinu.
Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)
UNEP UNCHS i civilna naselja