UNEP UNCHS UNEP UNCHS ù Mesovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) OkTOBAR 1999 oformljena je pocùetkom maja 1999. godine dok je josù trajao Sukob sukob na Kosovu. Pored humanitarne krize koja se odvijala, rasla je i zabrinutost o posledicama ovog sukoba na zùivotnu na Kosovu sredinu i civilna naselja. Sukob na Kosovu Ð Posledice na z Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) Kako bi se ispitala ova pitanja, Radna grupa za Balkan je mobilisala medÐunarodni i nezavisni naucùni tim za rad na Kosovu i u pogodÐenim industrijskim zonama u Srbiji. Timovi slicùnog sastava obisùli su izvore zagadÐenja niz reku Dunav, kao Posledice i pogodÐene ciljeve u nacionalnin parkovima i drugim oblastima pod zasùtitom. Ovaj izvesùtaj sadrzùi nalaze Radne grupe za Balkan. ù ivotnu sredinu i civilna naselja Preporucùuje se hitna akcija u ãzùarisùtimaÓ od ekolosùkog znacùaja koja su identifikovana u cùetiri grada. Svesni potrebe za hitnim delovanjem, Program Ujedinjenih nacija za zasùtitu zùivotne sredine (UNEP) i Centar Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat) ucùinili su da ovi podaci budu sùto na zùivotnu sredinu pre dostupni. Rezultat je znacùajan doprinos studiji posledica savremenog nacùina ratovanja na zùivotnu sredinu. Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) UNEP UNCHS i civilna naselja Prvi put objavljeno 1999.g.u S˘vajcarskoj od strane Programa Ujedinjenih nacija za zas˘titu z˘ivotne sredine (UNEP) i Centra Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat) Copyright © 1999, United Nations Environment Programme i United Nations Centre for Human Settlements (Habitat) ISBN 92-807-1801-1 Ova publikacija moz˘e se koristiti u bilo kom obliku, bez posebne dozvole nosioca autorskih prava, u celini ili delimic˘no, u obra- zovne i nekomercijalne svrhe pod uslovom da se navede izvor.UNEP i UNCHS (Habitat) bi bili veoma zahvalni da im se pos˘alje primerak svakog izdanja koje ovu publikaciju koristi kao izvor. United Nations Environment Programme PO Box 30552 Nairobi Kenya Tel: +254 2 621234 Faks: +254 2 623927 E-mail: [email protected] Web: http://www.unep.org United Nations Centre for Human Settlements (Habitat) PO Box 30030 Nairobi Kenya Tel: +254 2 621234 Faks: +254 2 624266/624267 E-mail: [email protected] Web: http://www.unchs.org NAPOMENA: Sadrz˘aj ovog teksta ne odraz˘ava iskljuc˘ivo stavove UNEP-a, UNCHS-a (Habitat) niti organizacija sa kojima sarad–uju.Date odrednice i prezentacija nisu ni u kom smislu izraz stava UNEP-a ili UNCHS-a (Habitat) ili organizacija sa kojima sarad–uju u odnosu na pravni status bilo koje zemlje, teritorije, grada ili oblasti, ili njene vlasti, ili demarkacija njenih granica. Dizajn i priprema za S˘tampu: L’TV Communications, Morges, S˘vajcarska Urednik:Tim Jones Preveli: Borislava S˘as˘ic’, Dr Mirjana Tos˘ic’ Mape: GRID Arendal i GRID Z˘eneva Naslovna ctrana foto: Panc˘evac Naslovna ctrana: BTF Fotolitografija: CityComp S.A., Morges, S˘vajcarska S˘tampa: SADAG, Francuska S˘tampano na nehlorisanom papiru SUKOB na Kosovu Posledice na zùivotnu sredinu i civilna naselja UNEP UNCHS Suk UNEP UNCHS Sukob ob na K na Kosovu oso vu Ð P Posledice osledice na na zùivotnu sredinu i civilna naselja Z ù iv otn u sr ù edin Sadzaj u i civilna naselja 1. Predgovor 3 Klaus Topfer 2. Uvod 4 Pekka Haavisto 3. Hronologija sukoba na Kosovu 12-21 4. Stanje u zvivotnoj sredini i civilnim naseljima u Saveznoj Republici Jugoslaviji pre sukoba na Kosovu 22-27 5. Osnovni nalazi Tehnicv kih misija i Studijske grupe RGB-a 28-71 6. Preporuke 72-81 7. Aneksi I. Bibliografija 82-87 II. Leksikon 88-100 III. Spisak saradnika 101-104 Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) 2 3 Predgovor1 vadeseta sednica Upravnog saveta Programa Ujedinjenih nacija za zasvtitu zv ivotne sredine (UNEP) odrzv anoj 1999. godine, bila je znacv ajni kamen medjasv po pitanju razvijan- ja i politicv kog fokusa ove organizacije. Na sastanku se odluDcv no podrzv ala reorijentacija u sveukpunim ciljevima UNEP-a te je za glavne aktivnosti UNEP-a odredjeno pet osnovnih oblasti rada. Centralno u ovoj novoj racionalizaciji politicv kog fokusa je UNEP-ova orijentacija da radi na pospesvivanju i jacv anju svojih sposobnosti u oblasti informisanja, kontrole, izrada studi- ja i blagovremenog upozoravanja. Ova odlucv ujusva odluka predstavlja susvtinu uloge UNEP-a u okviru sistema Ujedinjenih nacija, tj. da deluje kao organizacija katalizator za pitanja zasvtite zv ivotne sredine. Organziacija time dobija poziciju sa koje mozv e biti spremna za efikasnu i objektivnu, naucv no neutralnu izradu studija u takvim oblastima kao svto su prirodne katastrofe i ekolosv ki problemi izazvani od strane cv oveka. U skladu sa ovom odlukom Upravlnog saveta i uz jaku preporuku Misije Ujedinjenih nacija za medju- agencijsku procenu humanitarnih potreba, koja je bila u poseti Saveznoj Republici Jugoslaviji, a koju je pred- vodio Generalni podsekratar UN-a, Serzv u Vijejra de Melu, oformljena je Mesv ovita radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat). Ova grupa je dobila za mandat hitnu izradu detaljne studije o posledicama sukoba na zv ivotnu sredinu i civilna naselja. RGB je bila zajednicv ka inicijativa UNEP-a i UNCHS-a (Habitat) i u skladu sa mandatom UNCHS-a koja se bavi normativnim poslovima, Radna grupa je, radec’i uporedo sa Misijom Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), unela komponentu o civilnim naseljima. Peka Havisto, bivcvi Ministar za zacv titu zv ivotne sredine i Ministar za razvojnu saradnju Finske, prih- vatio se uloge predsedavajusv eg RGB-a. On je odmah pokrenuo formiranje medjunarodne grupe strucv nja- ka da radi zajedno sa timovima UNEP-a i UNCHS-a cv ije se sedisv te nalazi u Najrobiju. Ovom prilikom bih zv eleo da se zahvalim Peki Havistu na njegovom licv nom zalaganju i trudu u izvrcv avanju ove duzv nosti. Tokom celog trajanja rada RGB-a, u istrazv ivacv kim misijama ucv estvovalo je oko sv ezdeset stucv njaka. Okupljeni strucv njaci pokrivaju veliki dijapazon oblasti i iskustava, i dolaze iz sesv t UN agencija i sektora, 19 zemalja i 26 NVO-a i naucv nih institucija. Jedan od osnovnih zahteva RGB projekta bio je da njene aktivnosti ne odvuku sredstva iz postojec’ih UNEP i UNCHS programa u drugim delovima sveta. U ovom smislu, mogu sa zadovoljstvom da kon- statujem da je RGB operacija u potpunosti bila finansirana od strane dodatnog dobrovoljnog ucv esv c’a, sv to je omoguc’ilo da ne dodje do razvodnjavanja postojec’ih prioritetnih aktivnosti i obaveza. Zahvaljujem se donatorima koji su pruzv ili finansijsku i materijalnu podrsv ku. Rezultati i preporuke RGB-a cv ine zanimljivo sv tivo. Oni ukazuju na vezu izmedju zagadjenja zv ivotne sredine i humanitarne pomoc’i. Ovaj izvesv taj takodje pokazuje da postoji potreba za planiranjem zasv tite zv iv- otne sredine i civilnih naselja u vreme sukoba. Verujem da je ovakva jedna neutralna, objektivna i naucv na studija stvarnog stanja na terenu u situaciji nakon sukoba neophodna. Ovakav pristup je neophodan i pouz- dan izvor informacija za ljude koji trpe posledice i sluzv i medjunarodnoj zajednici kao alatka za upravljanje studijama za procenu potreba u sveukupnim humanitarnim naporima u ratom pogodjenim oblastima. Klaus Topfer Generalni podsekretar Izvrsv ni direktor Programa Ujedninjenih nacija za zasv titu zv ivotne sredine Vrsv ilac duzv nosti Izvrsv nog direktora Centra Ujedinjenih nacija za civilna naselja Suk ob na K Uvod2 oso vu Ð P ratnim vremenima je mozv da najugrozv enije prirodno bogatstvo istina. Ovo je bilo veoma ozv igledno za vreme Sukoba na Kosovu. Nakon osledice na neuspeha dogovora u Rambujeu i pocv etka vazdusvnih napada NATO-a 24. marta 1999. godine, pocv ele su da pristizv u alarmantne vesti o Uv v v ekoloskoj steti kao posledici bombardovanja. Slike rafinerija nafte koje gore u Pancevu i Novom Sadu, izlivanja otrovnih hemikalija u Dunav, i kratera bombi u zasvtic’enim oblastima, nadmetali su se sa slikama desetina hiljada izbeglica sa Kosova koje su v Z v bezale iz svojih domova. iv otn Dok su trenutne humanitarne posledice ovoga sukoba bile jasne, javno mnjenje je bilo podeljeno o moguc’im negativnim posledicama na zv ivotnu sredinu. S jedne u sr strane, postojao je strah o rasprostranjenoj ekolosvkoj svteti i unisvtenja u Saveznoj edin Republici Jugoslaviji i u susednim zemljama. S druge strane, NATO je tvrdio da c’e upotreba sofisticiranog naoruzv anja sa brizv ljivo odabranim ciljevima smanjiti ekolosvku v v u i civilna naselja i druge „kolaterlane” stete. Ovo je dilema sa kojom se Mesovita radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) suocv ila od svog osnivanja pocv etkom maja 1999. godine. Sukob na Kosovu je imao svire regionalne posledice: Albanija i Bivsva Jugoslovenska Republika Makedonija je trebalo da prihvate veliki broj izbeglica iako nepripremljene za ovaj obiman priliv ljudi. Druge susedne zemlje, posebno Bugarska i Rumunija, nizvodno duzv Dunava, strahovale su od posledica zagadjenja iz pogod- jenih industrijskih postrojenja preko granica. Pozv ari u rafinerijama i skladisvtima nafte su ponekad trajali visve dana usled c˘ega su se stvarali oblaci zagadjena koji su se nadvi- jali nad velikim povrsvinama zemlje, dok su strana sredstva informisanja sve visve isti- cala vesti o izlivima opasnih hemikalija u vazduh, vodu i na zemljisvte. Srpske snage na Kosovu su sistematski praznile i unisvtavale veliki broj gradova i v sela. Steta pricv injena stambenim cv etvrtima, infrastrukturi, cv istoj pijac’oj vodi i otpad- nim sistemima bila je ocv igledna. Sa bezv anjem kosovksih Albanca iz svojih domova, veliki deo dokumentacije o pravnom vlasnisvtvu nad zemljom i imovinom je nestao ili je bio silom oduzet, svto komplikuje povratak izbeglica u krajeve gde su zv iveli. Iako su se druga tela UN-a velikim delom bavila problemima zv ivotne sredine nastalim usled reke izbeglica, sanitarni uslovi i snabdevanje pijac’om vodom u pre- opterec’enim izbeglicv kim logorima su, pod ovim pritiskom, postali svojevrsni problem.