Planinarski Glasnik Broj 68

^asopis Planinarskog saveza Srbije godina XVIII-ISSN1452-7456 broj 68 prole}e 2012.

NA[ PLANINARSKI DOM KOJI NIJE DO^EKAO SVOJ 110. RO\ENDAN RE^ IMAJU GLAVNI UREDNICI

Pismo odlaze}eg glavnog urednika Dosada{wi glavni urednik “PLANINARSKOG GLASNIKA” Dragi{a-Gile Bato}anin uputio je Upravnom odboru molbu za razre{ewe od te du`nosti. Molbu je neobi~no naslovio kao “Jedno po- âsopis Planinarskog saveza malo zakasnelo pismo” koje uz neznatna skra}ewa sa po{tovawem Srbije, broj 68 - prole}e 2012 prenosimo. ... Dugo vremena se kanim, da sro~im i ispi{em ove redove. Sve IZDAVA^KI SAVET PSS sam ne{to odlagao, sklawao se i ~ekao da se doga|aji odvijaju mimo Dragan Boòvi}, predsednik mene te da ne razmi{qam, ni o onom ju~e, niti {ta mi sutra{wica Velibor Stani{i}, donosi. Evo ve} neko poduè vreme kako na{ “Planinarski glasnik” mr Milorad Stankovi}, vi{e ne mogu da radim sa qubavqu, kao da ose}am kako me pritiska i Aleksandar Damjanovi}, postaje mi teret. Nema vi{e one lako}e i onog unutarweg zado voqstva Branislav Boòvi}, koje samo stvarala~ki ~in moè da pruì. To me je kona~no utvrdilo Borislav êlikovi}, da moram da zavr{im poglavqe zvano Glavni urednik “Glasnika’. I Dragi{a Bato}anin tako, moram skinuti, makar i mali bio, taj krst sa le|a svojih i staviti neki drugi koga mi Gospod namewuje, ma kakav bio. Ophrven unutarwim titrajima du{e, nisam imao snage da nastavim da budem. Zato, mesto Ure|uje redakcijski odbor: glavnog urednika prepu{tam nekom drugom, u nadi da }e “Glasnik” na}i Gordana Atanasijevi}, ba{ ono mesto koje mu i pripada u ovim ovim situacijama, izme|u elek- Borislav êlikovi}, tronskih medija i onoga {to jeste klasi~no novinarstvo. Nadam se da Tomica Deliba{i}, sam makar malo podigao nivo i kvalitet na{eg glasila, da je bilo Rada Vukosavqevi}, priloga koji zavre|uju da se upamte te da moj trud nije bio uzaludan. Branislav Boòvi} Odlazim mirna i ~ista srca, qut nisam, u sva|i nisam, ne zameram ni{ta, ne zameram nikom, radostan sam {to sam imao prilike da budem Glavni i odgovorni urednik ne{to u Planinarskoh organizaciji Srbije i {to me qubav nije na- ovog broja pustila ni sada, i {to moja vizija jeste bila i ostaje, “beskrajno plavi Branislav Boòvi} krug i u wemu zvezda”. Pra{tajte bra}o i ne zamerite. [email protected] U Trsteniku, 02. februara 2012. godine Dragi{a-Gile Tehni~ki urednik Bato}anin Mom~ilo V. Vukovi} svetlopis.zuca @gmail.com Upravni odbor prihavatio je molbu Glavnog urednika D. Bato}anina i odaje mu priznawe za dosada{wi rad i doprinos u Lektor ure|ivawu ~asopisa “Planinarski glasnik”. Bojana Popovi}, prof...... U me|uvremenu...... Izdava~ Planinarski savez Srbije Dobriwska 11, 11000 Beograd Re~ privremenog urednika Telefon: 011/ 264 2065 [email protected] Povla~ewem dosada{weg Glavnog urednika “Planinarski glas- www.pss.rs nik” je ostao bez “~uvara glavnog alata, nao~ara, makaza i lewira”, kojima se prire|uje i ure|uje, nadgleda i vr{i ova koliko ~asna to- [tampa liko i mukotrpna du`nost. Kako sam ure|ivao slavqeni~ki broj (67) [tamparija „Svelto“ Beograd posve}en obeleàvawu 110 godina planinarstva i uspe{nih rezultata u posledwoj “zlatnoj” deceniji, nekako iznu|eno nasledio sam pripremu narednog tojest ovog broja ~asopisa {to je pred vama. Jasno Rukopisi se ne vra}aju je “predstava mora da se igra”. Otuda i nadnaslov iznad moje re~i jer i ne honori{u ose}am da sam se zatekao u “me|uvremenu”. Poznate su mi muke dosada{wa dva urednika. Ja sada razmu{qam o tome {ta je ustvari CIP / Katalogizacija u “me|uvreme” u ìvotu “Planinarskog glasnika” i {ta mene kao privre- publikaciji menog urednika (ne) obavezuje u ure|ivawu. Preneti su mi u nasle|e Narodna biblioteka Srbije Beograd primqeni radovi a pro{lo je “dozvoqeno” vreme za eventualne 796/524 uredni~ke stavove i intervencije. Zna~i, primqena gra|a treba da se PLANINARSKI glasnik: ~asopis {tampa. To je preporuka i Izdava~kog saveta i redakcije. Autori to Planinarski savez Srbije / glavni i o~ekuju. odgovorni urednik Branislav Ja }u ipak sakupiti malo “uredni~ke hrabrosti” i neke priloge Boòvi}, 1994. br.1 (maj) / ./Beograd: }u zajedno sa lektorom doterati. Planinarski savez Srbije 1994. U ovom istom me|uvremenu razmi{qawe o bliskoj i daqoj budu}nosti stalno je prisutno. Promene u gra|i su neminovne. Znam da (Beograd: Svelto) 29cm ISSN 1452/7456= Planinarski se to mora dogoditi. O tome razgovaramo u Izdava~kom savetu. Ali kako sve zapo~eti, na}i meru i sa~uvati duh ~asopisa? O svemu mora glasnik razmi{qati najpre redakcija i Izdava~ki savet a zatim i Upravni COBISS.SR/ID 43270412 odbor. Mora se izgraditi strategija jo{ u toku procesa izbora novog glavnog urednika. Sigurno treba pitati za mi{qewe dosada{we Godine 1939. Srpsko planinsko afirmisane saradnike, oprobane planinarske pisce i planinare iz dru{tvo pokrenulo je ~asopis svih disciplina kojima je na srcu èqa da na{e planinarsko glasilo Na{e planine ~ija su tri broja bude {to boqe. iza{la do 1941. godine. Posao koji je pred nama nije jednostavan. “Planinarski glas- Decembra 1951. godine Planinarski nik” je dostigao ugled u porodici sportskih izdawa.Treba da nas savez Srbije pokrenuo je ~asopis za zabrine ~iwenica {to se i pored kvaliteta mawe ~ita. Ne sme nam planinarstvo i alpinizam biti opravdawe saznawe da je ta pojava prisutna u op{toj kulturnoj Kroz planine koji je izlazio matrici dru{tva. I na ovom planu nas ~eka strpqivi rad za povratak do 1962. godine (ukupno 21 broj). Od i bu|ewe interesovawa kako ~italaca tako i saradnika. 1994. godine ~asopis izlazi pod Zbog toga i predstoji proces promena u “Planinarskom glas- nazivom Planinarski glasnik. niku” pri ~emu je zna~ajno i ovo “me|uvreme”. Prvi urednik Glasnika bio je Vladimir Popovi}. Branislav Denis Boòvi} JUBILEJ POVODOM ZLATNE DECENIJE PLANINARSTVA U SRBIJI 1901. – 2001. - 2011.

1 JUBILEJ

Protekla je 2011. godina, obeleèna kao zna~ajna godi{wica u 110 godina dugoj istoriji na{eg planinarstva, od osnivawa i rada Srpskog planinskog dru{tva (1901.g.) a zatim Planinarskog saveza Srbije (1948.g.). U periodu duèm od veka sa ponosom smo obeleìli sve jubileje, 50 godina, 75 godina i 100 godina, kako je uostalom i red. Me|utim ova godi{wica koju smo nazvali „jedanaestom decenijom“ posebno se nametnula i zasi- jala veli~inom i zna~ajem planinarskih rezultata i uspeha. Wih su ostvarili i podarili nam ~lanovi planinarskih dru{tava iz cele Srbije. Period od 2000. do 2011. godine u na{em planinarstvu nesumwivo se moè nazvati „zlatnom decenijom“ planinarstva i planinarske organizacije Srbije. ● Tabor planinara Srbije odràn je u Lisinama na Beqanici, od 06. do 10. jula 2011. godine. U raznovrsnim planinarskim programima u~estvovalo je 355 plani- narki i planinara.

● Ciklus planinarskih predavawa pod zajedni~kim naslovom „Planine, ve~iti izazov“ odr`an je u aprilu i maju 2011. godine u maloj sali Kolar~eve zadu`bine. Na{i poznati planinari izlo`ili su ~etiri predavawa sa temama:

- Planinarski pokret u Srbiji; - Planinari Srbije u planinama sveta; - Planinarstvo i ekspedicije; i - Planinarski sport i raznovrsnost planinarskih aktivnosti. Na listi uspeha re|aju se: prvi uspon planinara iz Srbije Dragana Ja}imovi}a na Mont Everest 2000. go- ● Predavawe „10 godina od uspona na Mont Eve- dine; prvi uspon planinarke iz Srbije Dragane Raj- rest“ odrào je 26.05. 2011. godine, Dragan Ja}imovi} blovi} na Mont Everest 2007. godine; usponi na najvi{e prvi planinar iz Srbije koji se popeo na najvi{i vrh vrhove svih kontinenata koje je izveo Basar ârovac; i sveta dvehiqadite godine. usponi jo{ trinaest planinara na vrhove iznad 8000 metara u Himalajima. ● Izdavawe publikacija za Evropske pe{a~ke puteve E 4 i E 7 kao rezultat izvo|ewa Projekta trasi- Tako|e brojni planinari i alpinisti iz Srbije rawa EPP kroz Srbiju a koji podràva Ministarstvo izveli su vrhunske i kvalitetne uspone na vrhove iznad ekonomije i regionalnog razvoja. Izdata je zbirna sveska 5000, 6000 i 7000 metara u masivima Kavkaza, Dama- po naslovom „Kroz Srbiju pe{ke lakim korakom“ i tri vanda, Ararata, Denalija, Uhuru pika; Akonkagve, sveske za deonice , Fru{ka gora, Div~ibare- Rajac i Huaskarana; Himalaja, Hinduku{a, Tjen [ana i drugim. Uvac-Zlatar. Na projektu trasirawa u~estvovalo je I na kraju kao kruna u 2011. godini uspon alpiniste i hi- vi{e od 60 planinara dobrih poznavalaca terena i kar- malajca Milo{a Iva~kovi}a uz 1000 metara visoku tografije iz cele Srbije koji su okupili veliki broj stenu El Kapitano u nacionalnom parku Josemiti, USA. saradnika. U svetlu zna~aja ovakvih uspeha Upravni odbor Pla- ninarskog saveza Srbije prihvatio je ideju i predlog ● Me|unarodna akcija Evropske pe{a~ke asoci- programa sve~anog obeleàvawa godi{wice protekle jacije po nazivom „Eurorando“, u 2011. godini bila je decenije. Pod zvani~nim znakom godi{wice odràn je u posve}ena za{titi voda Evrope. Planinarski savez Sr- 2011. godini niz raznovrsnih planinarskih akcija, pre- bije kao ~lan ERA ukqu~io se akcijom „Izvori Jerme u davawa, projekata i kulturnih doga|aja: Alhambri“. Izvorska voda sve~ano je zahva}ena na izvorima Jerme u selu Klisura ispod Vlasinskog jezera ● Republi~ke planinarske akcije ukqu~uju}i i 17. septembra 2011. godine. Vodu u nacionalnoj posudi – Fru{kogorski maraton, izvedene su na 13 planina sa kr~agu, delegacija PSS odnela je na centralnu evropsku 18.000 u~esnika sve~anost u Granadu u [paniji. Izvorske vode svih 2 JUBILEJ zemaqa Evrope sjediwene su 15. oktobra 2011. godine ekspedicija u masive Himalaja i Karakoruma, kao i Min- na centralnom trgu Granade u dvanaest velikih amfora istarstvu omladine i sporta i Sportskom savezu Srbije odakle su izlivene u fontanama ìvota u ~uvenom za podr{ku u razvoju planinarstva. zamku Alhambra, kulturnom spomeniku svetskog zna~aja. Delegacija Srbije je na ovoj akciji sara|ivala se Pla- ninarskim savezom Bosne i Hercegovine i Turisti~kim savezom Bugarske. ● Zavr{na Sve~ana akademija obeleàvawa godi- {wice odràna je 17. decembra 2011. godine u Velikoj sali Kolar~eve zadu`bine, koja se sa pravom smatra za hram na{e kulture, gde sa ponosom spada i planinarski pokret. Akademiji je prisustvovalo vi{e od 700 gostiju iz planinarskih dru{tava Srbije, predstavnika PS Crne Gore i BiH, predstavnika Sportskog saveza Sr- bije, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Asocijacije „Sport za sve“, Zavoda za za{titu prirode Srbije, Nacionalnih parkova, i drugih institucija. Kulturni program izveli su eminentni mladi umet- nici: pijanistkiwa Nata{a Mitrovi} i Dobrila Miqkovi} – Vuji}, flautistkiwa Ana Radoj~i}, vio- lista Nemawa Marjanovi}, operski peva~ Svetozar Vuji}, gitarista Igor Ja}imovi}. Himnu „Boè pravde” i splet pesama o planinama izvela je Etno peva~ka grupa Centra za kulturu iz Grocke. Planinarske tek- stove i stihove ~itao je @arko Obra~evi}, spiker Radio Beograda. U okviru programa emitovan je film „Izvori Jerme u Alhambri“ autora Dragoslava Gogi}a. Slajd projekcije pripremio je Mom~ilo Vukovi}. Program su vodili Dobrila Miqkovi} – Vuji} i Branislav Denis Boòvi}. U okviru akademije u predvorju velike dvorane bila je postavqena izlo`ba planinarske fotografije PK „Jasenica“ iz Smed- erevske palanke.

Diplome za istrajnost u ideji razvoja planinarstva dodeqene su planinarskim dru{tvima za 60 godina osnivawa i rada (33 diplome), planinarskim do- movima (36 diploma) i planinarima koji su se istakli u radu u okviru raznovrsnih planinarskih aktivnosti i sportskih planinarskih disciplina (40 diploma). Obeleàvawe godi{wice zavr{eno je ure|ewem posebnog sadràja „Planinarskog glasnika“ broj 67, u kome je, zahvaquju}i autorima tekstova po Pozivu, • Na akademiji su dodeqena posebna priznawa za prikazan presek aktivnosti u protekloj deceniji u svim izvanredne rezultate u sportskom planinarstvu i planinarskim disciplinama. razvoju planinarstva. Plakete PSS za uspone na Mont Everest i na vrhove „ Na mnogaja planinarska qeta „ iznad 8000 metara dobilo je 16 planinara. Plaketu PSS za vrhunski doprinos u razvoju planinarske orga- Branislav Denis Boòvi} nizacije dobio je Dragan Boòvi}. Plaketa je dodeqena PSS Vojvodine za organizovawe sedam 3 DOM KOJI Stani{a B. Jovanovi} jedan je od osam istorijskih znamenitosti na Avali (Spomenik neznanom junaku, Planinarski dom „ârapi}ev brest“, stari-novi TV NIJE toraw, Spomenik sovjetskim ratnim veteranima, Rudarsko okno iz rimskog doba - VI vek, Hotel „Avala“, Spomenik palim iz Pinosave u II svetskom ratu. DOÊKAO Na zidu, levo od ulaza, postavqena je 2. 12. 1972. uramqena slika - portret pla-ninara, sa natpisom: “îka Vlada - ~ovek sa Avale”, koja predstavqa Vladimira Rajkovi}a, ro|enog 1885, SVOJ 110. ~lana SPD od 1903. godine, koji se u svojim poznim godinama, kao nastariji ~lan planinarske organizacije u Srbiji, svakog dana u nedeqi, osim jednog - kada je i{ao na sastanak svog dru{tva PSD RO\ENDAN “Javor’’, od ~esme Sakinac - Vaj fertove ~esme, peo prema vrhu as- faltnom, serpentinskom stazom, koja je po wemu nazvana: Staza zdravqa – “îka Vlada Rajkovi}”. îka Vlada je nastradao od au- tomobila stranog dràvqanina – diplomate na Avali. U produètku zida, dole potpisani je autor stalne izlo`be „Plani- narski kutak“ - dvadesetak u staklu uramqenih fotosa i tekstova

- Uspomena na „Mitrovi}ev dom“ (1902-2012) -

AVALA (geografska duìna 440 41’ 08’’; geografska {irina 200 31’ 14’’; povr{ina 489,13 ha) - na{a lepotica, omiqeno izleti{te na 20 km. od centra Beograda, na inicijativu Sekretarijata za za{titu ìvotne sredine 2007. a po preporuci Zavoda Srbije za za{titu prirode, progla{ena je od Skup{tine grada Beograda za Za{ti}eno prirodno dobro. U no}i izme|u 15. i 16. februara 2012. ostala je bez „Mitrovi}evog doma“, istorijski vezanog za po~etak i razvoj organizovanog planinarstva u Srbiji, nestalog u vatrenoj buk- tiwi. Kao dugogodi{wi propagator u medijima i autor teksta pet izdawa Planinarsko-turisti~kog vodi~a AVALA 506 m. i dva izdawa Planinarsko-turisti~ke karte, od kojih je drugo na srpskom i engleskom jeziku (izdava~i: Slu`ba vodi~a PSS i PSB), te{ko mi o istoriji Avale i „Mitro-vi}evog doma“. Svoj dopinos - poklon je pao neprocewivi gubitak u istorijskom i fizi~kom smislu. Sve to „Zlatnu kwigu“, u luksuznom povezu, za impresije posetilaca, dao je probudilo je u meni lavinu se}awa i ose}awa... Za radnike koji su Milorad Bogdanovi}, vlasnik Grafi~kog ateqea „Bogdanovi}“. {titili {ume Avale podignuta je zgrada koju }e 1902. godine, godinu Dom i restoran bili su omiqeno sastajali{te planinara nakon dana posle osnivawa, preuzeti prva planinarska organizacija u Sr- obilaska znamenitosti, ili po zavr{etku obilaska jedne od sedam biji – Srpsko planinsko dru{tvo (SPD), osnovano 17. juna 1901. go- markiranih planinarskih staza, ili posle povratka sa jedne od dine u Beogradu i osposobiti za prihvatawe planinara i gostiju, uz ~etiri istorijske staze - pravca prema Avali: Jajinci - Kumodra`, pruàwe “… ugostiteqskih usluga …”, i to je bio, u neku ruku, prvi Le{tani, Ripaw, Resnik. planinarski dom na Avali. Drugi je monta`na ku}a-baraka Planinari su bili rado vi|eni i do~ekivani gosti, bez obzira napravqena od neke vrste tvrdog kartona koju je podiglo Min- na „debqinu“ nov~anika! Naprotiv! Tu tradiciju zapo~eo je istarstvo zdravqa 1925. i ustupilo SPD. Slede}e godine plani- dugogodi{wi upravnik Miroqub-Mi}a Jovanovi} (1950-2000), a nas- nari grade drveni paviqon (tre}i dom). Nekoliko godina kasnije tavili wegovi naslednici. Toga se rado se}aju u~esnici decenijske “Kartonski dom” je sru{en i na wegovom mestu podignuta je drvena akcije PSD „@elezni~ara“ i PSB - No}nog mar{a Kosmaj (629 m) - i zidana ku}a (~etvrti dom). Prvog januara 1933, posle rekonstruk- Avala (506 m): „Tragom branilaca i oslobodilaca Beograda“, cije, peti po redu dom, otvoren je u dana{wem obliku, po projektu po~a{}eni u Domu nakon pre|enih 36 km i polagawa, u 12 ~asova, ing. Du{ana Podgradskog, ~lana SPD, pedesetih godina dvadese- venca planinara Beograda na Spomenik neznanom junaku. tog veka, {efa Ma{inskog odseka Sredwotehni~ke {kole “Petar Restoran-Planinarska ku}a „Mitrovi}ev dom“, u vlasni{tvu Drap{in” u Beogradu. Turisti~ko-ugostiteqkog preduze}a „Avala“, u ~ijem sastavu posluju Ime “Mitrovi}ev dom” dato je u znak pa`we prema dr Du{anu Hotel „Avala“ i Motel „Hiqadu ruà“, od 15. aprila 2008., bio je u Mitrovi}u – Spirti, jednom od najzaslu`nijih planinara Beograda zakupu od strane Miomira Mi{e Igwatovi}a, sa 25 godina staà izme|u dva svetska rata, koji je umro 28. septembra 1930. na u „Avali“, ~oveka - qudine sa kojim su planinari sa rado{}u o~eki- èlezni~koj stanici u Aran|elovcu, vra}aju}i se sa izleta na vali susret, jer ih je plenio svojom qubazno{}u pri do~eku i Bukuqu. obaveznom ispra}aju. Za kvalitet hrane i brzu uslugu odgovarali su „Mitrovi}ev dom“, za{ti}en je 1981. kao Spomenik kulture, supruga Quba, }erka Milena i sin Sr|an. Sticajem okolnosti, posledwa organizovana grupa planinara bili su u~esnici XIII {kole visokogorstva, koji su nakon ve`bi na zale|enoj Avali, posetili Mi{u u subotu 11. februara i par ~asova uìvali u ambijentu, hrani i po{tovawu koje im je Mi{a ukazao. Na ispra}aju, stoje}i na vratima, rekao im je: „@elim vam uspeh i do|ite nam opet!“. U duèm telefonskom razgovoru 17.02. Mi{a je zra~io optimiz- mom: „Ne predajem se! Moja budu}nost po~e}e u postoje}em kiosku, a stimulasa}e me pogled na ono {to je ostalo od „Mitrovi}evog doma“. @ive}u i od uspomena na moje druèwe sa planinarima i svim gostima koji su dolazili u dom!“. Tuga i àlost za „Mitrovi}evim domom“ bi}e ubudu}e sastavni deo na{eg bitisawa. Verujem i velikog broja gostiju iz Beograda, unutra{wosti i stranaca, za istorijom lociranom na 448 mnv Avale, koja je trajala 110 godina. 4 DOAJENI

IZ ISTORIJE PLANINARSTVA Navr{ilo se sto deset, u{li smo u sto jedanaestu U SRBIJI godinu plemenitog pokreta zvanog planinarstvo. Op{ta nesre}a, poznata kao Drugi svetski rat, sa svom OBELE@AVAWE 50 GODINA tada{wom tragikom i poraznim kasnijim posle dicama, u~ino je da planinarstvo ima, u svojoj jedinstvenosti i SRPSKOG PLANINSKOG neprekinutoj tradiciji, ipak dva bitno razli~ita perioda – vreme Srpskog planinskog dru{tva uz nekoliko drugih DRU[TVA - PRVE PLANINARSKE srodnih organizacija i posleratno vreme - obele`eno pos- tojawem i radom Planinarskog saveza Srbije. ORGANIZACIJE U SRBIJI, OSNOVANE 17. JUNA 1901. DA LI JO[ POSTOJI GODINE U BEOGRADU @IVI MOST IZME\U DVA OSNOVNA PERIODA SRPSKOG PLANINARSTVA ?

Dugo je postojala ìva spona dva tako razli~ita i vremenski sve vi{e razdvojena perioda – ~inili su je planinari, koji su u svoj pokret u{li u jednom, a rad nastavili u drugom periodu. Neizbe`ni tok stvari u prirodi ~ini svoje – ta spona koju predstavqaju qudi bivala je sve tawa i tawa. Svedoci smo odlaska zna~ajnih likova na{eg planinarstva: napustio nas je 2010. prof. dr Marko Anaf (1909-2010.) u sto prvoj godini, mr.f Petar Milovanovi} (1922-2011.) u devedesetoj i neposredno jedan za drugim pravnik, pukovnik Branislav Cerovi} (1914-2011.) u devedeset osmoj i prof. dr Slobodan \or|evi} (1921- 2012.) u devedeset drugoj godini. ISTAKNUTA IMENA RAZVOJA PLANINARSTVA U SRBIJI Svi su oni imali zna~ajan udeo u razvoju i napretku I SVETSKE AFIRMACIJE JUGOSLOVENSKOG APINIZMA planinarstva, a u svojim strukama bili u samom vrhu, pa i nosioci znawa, napretka i organizacije u oblastima ko- Fotografija je preuzeta iz “Zbornika radova 100 godina jima su se bavili, svi su bili dugove~ni i gotovo do posled- planinarstva u Srbiji“. Snimљena je 27. maja 1951. godine is- wih meseci duhovno, pa i fizi~ki aktivni. Da je to pred “Mitrovi}evog doma“ na Avali, na izletu doma}ina i gostiju, slu~ajno te{ko je poverovati; pre }e biti da je tome do- delegacija iz cele Jugoslavije - dan posle Sve~ane akademije, prinelo i ono {to im je, pored dnevnih obaveza, is- odràne 26. maja 1951. u Kolar~evoj narodnoj zadu`bini, koja je puwavalo ìvot. bila posve}ena obeleàvawu 50. godina planinarstva u Srbiji. Da li su oni posledwa spona, ima li negde nekoga Na akademiji prof. Aleksa Stanojevi} odrào je prigodno preko je ìvi svedok davno pro{lih vremena i deo istorije davawe, o ~emu svedo~i wegova fotografija na 13. strani Al- na{eg planinarstva, ili je pomenutim pripala uloga da manaha “75. godina planinarstva Srbije“, u izdawu PSS. kona~no zatvore period koji predstavqa korene i po~etak Na fotografiji su s leva u desno: na{eg pokreta? Prof. dr Petar Kosti} - Osniva~ i prvi predsednik PD Dragan Boòvi} “Avala“, inicijator i organizator izgradwe Planinarskog doma “ârapi}ev brest“ na Avali. Du{an Jovanovi} - îka Du{ko - Osniva~ i prvi predsednik PD “Pobeda“, inicijator i organizator izgradwe Planinarskog doma na Rajcu, koji nosi wegovo ime Prof. Aleksa Stanojevi} - Inicijator, osniva~ i prvi pot- predsednik Srpskog planinskog dru{tva Slobodan - Bane Kuzmanovi} - Istaknuti planinarski ak- tivista, predsednik Planinarskog saveza Srbije, 16. maj 1965. - 6. april 1968. (snimak iz profila) Nikola - Ko~a Jon~i} - Istaknuti pla ninarski organizator, predsednik Planinarskog saveza Srbije 11. maj 1958 - 22. april 1962. ISPRAVKA Joà ôp - ^lan Slovena~ke delegacije, alpinista koji je proslavio jugoslovenski alpinizam posle Drugog svetskog rata - U “Planinarskog glasniku br. 61 u ~lanku pod nazivom “Da se prvenstvenim usponom previsne stene u Severnoj Triglavskoj ne zaboravi”, autor A. Damjanovi} nabraja najstarija planinarska steni, nazvanoj po wemu “ôpov steber“, teìne 6+. dru{tva u Srbiji posle II svetskog rata. U ovom spisku nedostaje Planinarsko dru{tvo “Radni~ki” iz Tekst: Nikola – Ko~a Jon~i} i Stani{a B. Jovanovi} Beograda osnovano 06. 06. 1949. godine. Ovom ispravkom autor i Snimak: Љiљana Markovi} redakcija se izviwavaju PD “Radni~ki” zbog propusta.

5 ODLAZAK VELIKANA

Vojni rok je sluìo 1937/38. u Mariboru, Durmitora. Jo{ u tridesetim godinama, BRANISLAV {to je bila prilika za letwe i zimsko upo- Cerovi} je bio akter zna~ajnih pristupa na znavawe Pohorja, dok je neposredno posle Me|ed, Veliku Previju i Terzin bogaz, toga upoznao Julijske Alpe, ukqu~uju}i zatim na Savin kuk (iz Kalice) i [qeme, CEROVI] Triglav, zatim Kamni{ke Alpe i druge de- odnosno Bobotov kuk i Bezimeni vrh. Uspon- love Slovenije, popev{i se na veliki broj ima preko strmih padina i o{trih, vrhova. izloènih grebena, neozna~enim i neosigu- (1914-2011.) U posledwe dve godine pred rat bio je ranim prav- cima (na kojima }e kasnije de- poslovni sekretar SPD. U to vreme drào limi~no biti izvedene planinarske Krajem decembra pro{le godine je mnoga predavawa, ilustrovana mapama i markacije i osigurawa) Cerovi} je stao u skicama; pripremao emisije za Radio prvi red pionira u osvajawu i upoznavawu Beograd; izradio kartu Kopaonika i zajedno Durmitora. sa Branislavom Gu{i}em – bro{uru „Durmi- Nesumwivo vredni sportski plani- tor“; i u~estvovao je u izdavawu i ure|i- narski rezultati Branislava Cerovi}a ne- vawu {estomese~nog „Almanaha SPD“ sa razdvojno su vezani za wegov dru{tveni svojim prilozima. Pri ocewivawu ove ak- rad, i to u veoma dugom periodu i tivnosti treba stalno imati u vidu vreme u razli~itim dru{tvenim uslovima. Op{te kome se ona odvijala, tada{wa nerazvi- prilike nisu mu uvek i{le na ruku, posebno jenost i skroman dru{tveni uticaj plani- rat i te{ke posleratne godine, priroda narstva, sku~enost sredstava vojne slu`be i promena prebivali{ta, u ko- informisawa, kao i Cerovi}evu mladost, jima je vi{e puta morao po~iwati uprkos kojoj je pokazivao veliku samostal- ispo~etka. Sve to nije nikada pokolebalo nost, preduzimqivost i smisao za organi- wegovu voqu i upornost. zaciju. Rat je prekinuo rad PSD, a godine U svemu tome, Durmitor, sa gustom mre- 1941-1945. Cerovi} je proveo u ratnom òm obeleènih i osiguranih staza, kar- zarobqeni{tvu u Nema~koj. Po povratku u tama i vodi~ima nastalih za wegovim zemqu ponovo se ukqu~io u planinarski radnim sto-lom – planina nad kojom je pokret. Ve} od leta 1945. iz garnizona Kam- stalno bdeo i koju je stalno obilazio, nik, u kome sluì, ponavqa uspone u vode}i i druge i pomaù}i im da je upoznaju Alpima, uporedo sa obnavqawem veza sa i zavole – ostaje trajno wegovo najvrednije slovena~kim planinarima, a 1947. nas- delo. Na toj planini, i u vezi sa wom, do{li tavqa saradwu sa crnogorskim plani- su do izraàja wegov stvarala~ki duh i zavr{io je svoj ìvotni i planinarski put narima, pre svega u obnavqawu i prakti~ni smisao, po kojima }e zauvek biti Branislav Cerovi}, jedan od posledwih odràvawu staza na Durmitoru, {to je i pre zabeleèn u istoriji srpskog planinarstva. preostalih ~lanova Srpskog planinskog bila, a i daqe }e biti, do kraja ìvota we- Velibor Stani{i} dru{tva – prve organizacije planinara u gova trajna preokupacija i svojevrsno ìv- Srbiji. U svom dugom veku obavio je veliki otno delo. posao na podru~ju koje je davno, jo{ u ranoj Pripadaju}i aktivnoj slu`bi JNA Uz Tekst V. Stani{i}a o mladosti, osetio kao svoju ìvotnu voka- (vojni sudija), prekomandovan je 1949. u Branislavu Cerovi}u ciju. Uz stalno planinarsko –sportsko de- Split, gde je ostao do 1959.g. U tom periodu lovawe bio je organizator i propagator, u~estvovao je u radu PD „Mosor“, ~iji je ]erka pokojnog Branislava Cerovi}a, pedagog, publicist i kartograf, graditeq i jedno vreme bio i predsednik, kao i Plani- gospo|a Katarina Cerovi} Bernbaum, koja markirant staza i puteva, pisac vodi~a i narskog saveza Dalmacije, gde je doprineo ìvi u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, drugih planinarskih kwiga. Sve je to od organizacionom sre|ivawu, razvoju ori- u~inila je dragocen i lep gest - celokupnu po~etka prelazilo okvire amaterizma i jentacijskog sporta i delatnosti alpin- o~evu planinarsku zaostav{tinu us- postalo izraz i na~in wegovog qudskog ost- isti~kog odseka. Uz to organizovao je tupila je Planinarskom savezu Srbije na varivawa i dru{tvenog potvr|ivawa. pohode u visoke planine Hercegovine, Crne kori{}ewe. Poreklom iz Crne Gore, ro|en je 1914. u Gore i Bosne. Savez namerava da pravo bogatstvo koje Vladi~inom Hanu. U SPD se u~lanio 1933.g., Dolaskom u Beograd, 1959.g. ukqu~io se ~ine kwige – me|u kojima ima i retkih, pa preko Udruèwa studeneta-planinara u u PSD „Avala“, a zatim trajno PD ~ak i bibliofilskih retkosti – zatim Beogradu. Odmah se angaòvao u redovnim „Radni~ki“. 1960. godine prihvatio se rukopisi, bele{ke, li~na planinarska akcijama, podizawu doma na Kopaoniku i or- du`nosti glavnog i odgovornog urednika dokumenta, karte i fotografije sistem- ganizovawu zimskih smu~arskih smena, te ~asopisa „Kroz planine“. Nakon izdavawa atizuju i obradi tako da obrazuje fond u izvo|ewu dugih letwih pohoda, kakav je, na 21 broja, sa neujedna~enom periodikom, kome }e biti predstavqeno ukupno delo primer, bio jedan dvomese~ni – preko po{to u rukovodstvu tada{weg PSS nije Branislava Cerovi}a. Fond }e mo}i da ko- Jakupice, Karaxice, Pelistera, Gali~ice, bilo dovoqno razumevawa za ~asopis i riste svi koji èle da se bliè upoznaju sa Koraba, [ar-planine, Komova, Siwajevine, drugu planinarsku publicistiku, povu kao se aktivno{}u ovog velikana srpskog i ju- Durmitora, Magli}a, Bio~a i Volujka. iz organa PSS i nastavio aktivnost u goslovenskog planinarstva, koji je, kao U okviru Udruèwa, sa Cerovi}em kao „Radni~kom” i drugim dru{tvima, {kolama retko ko, ostavio svestran i trajan trag u inspiratorim i organizatorom, krenula je i planinarskim tribinama, gde je odrào najva`nijim planinarskim aktivnostima: 1937. g. Prva jugoslovenska planinarska ogroman broj predavawa sa dijapozitivima. istraìvawu nekada{weg bespu}a i grupa u albanski deo Prokletija, u kome je Tokom narednih godina boravio je, sve pronalaèwu i obeleàvawu sigurnih obavila zna~ajne istraìva~ke ture, pored ~e{}e i duè, u planinama Crne Gore, leti staza i prolaza u durmitorskim vrletima i ostalog na najvi{i vrh –Maja Jezerce. Ta ak- i zimi. Glavni rezultat toga je vodi~ „Dur- pisawu kwiga – vodi~a o Durmitoru i cija, s obzirom na tada{wu neispitanost mitor i kawon Tare“, koji je doìveo vi{e drugim crnogorskim planinama i wihovoj masiva, saobra}ajnu nepovezanost i op{tu izdawa - na srpskom, nema ~kom i engleskom kartografskoj obradi. nesigurnost, nalagala je gotovo ekspedi- jeziku, kao i planinarska karta 1:25.000 Pregledawe i sistematizovawe dobi- cione pripreme, planirawe i izvo|ewe tog podru~ja. Uz to treba dodati zbir ku jene veoma obimne gra|e traè vreme i str- uspona. Sli~ni zahtevi postavqali su se i opisa odabranih visokogorskih tura pqewe. Mo`da bi to moglo da vodi i ka u drugim akcijama u na{im ju`nim plani- „Crnogorske planine“. izdavawu posebne publikacije, {to na- nama, kao {to su, na primer, smu~arske vi- Krunu delovawa Branislava Cerovi}a i ravno, zavisi i od drugih okolnosti. sokogorske ture na Prewu, markirawe crvenu nit u wegovoj biografiji svakako Durmitora ili zimski usponi na [ar - predstavqa sistematsko obeleàvawe i Dragan Boòvi} planini i Prokletijama. osi- gurawe planinarskih staza u masivu 6 ZAKONI, ZAKONI ..... ORIJENTIRING

Agencija za privredne registre izdala je re{ewe o izvr{enoj registraciji Planinarskog saveza Srbije u skladu sa novim Zakonom o sportu (2011g). ZBOGOM „DRU[TVO” - I KAD VE] MORA - ZDRAVO “KLUBE!”

Posle vi{e nacrta, povla~ewa jednih i nas- tajawa drugih, kona~no smo dobili Zakon o sportu. Sadrì dosta promena i novosti, ali }e ovde biti re~i o dvema. Kada me neko pita ho}u li prvo da ~ujem dobru ili lo{u vest, uvek za prvu biram lo{u, pa neka tako bude i u ovom kratkom tekstu. Na~in na koji su vo|ene konsultacije o nacr- tima i kako su do~ekivane primedbe i predlozi onih koji su u wima u~estvovali, nije omo- gu}avao da se raspravqa o finesama i posebnim slu~ajevima. Tako nije bilo mogu}e predloìti re{ewe – koje je bilo pravno-tehni~ki iz- vodqivo – da re~ „dru{tvo“ u slu~aju plani- ORIJENTIRING NA BUKUQI narstva ostane u upotrebi. Otuda je, bez konkurencije, pobedilo ~inovni~ko pojednos- U Oktobru 2011. godine na Bukuqi je odre|en prostor za takmi~ewe u tavqeno vi|ewe, u kome re~ „dru{tvo“, kratko orijentiringu, koje treba da se odrì po~etkom maja 2012. godine. Organizator re~eno, ozna~ava sportsku organizaciju, koja u takmi~ewa je Orijentiring klub “Dif” Beograd, uz punu podr{ku Planinar- sastavu ima vi{e klubova iz razli~itih skog dru{tva “Bukuqa” Aran|elovac, Sportskog saveza op{tine Aran|elovac, sportova. Umesto tradicionalne re~i „dru{tvo“, koja savr{eno odraàva su{tinu Turisti~ke organizacije, Gradskog zelenila i JP Srbija{ume. odnosa u planinarstvu, dobili smo hladne, Prema programu organizatora planirano je da se odrè dve vrste takmi~e- bezli~ne re~i „organizacija“ i „klub“. Ve}ina wa: prvog dana taakmi~ewe u orijentiringu, odrà}e se na jednom od najìvopis- ~italaca je u nekoj prilici verovatno ve} ~ula nijih predela Bukuqe – “Zimovnik”, a drugo - za mla|e kadrove, u sprintu, ono „lepo je bilo, ali je gotovo“. Tako je u na{em odrà}e se u parku Bukovi~ke bawe. Crtawe takmi~arskih karata, kao i druge slu~aju ispalo sa nama i nazivom “dru{tvo”. pripreme ve} su zavr{ene. Ipak, do nas je da, bez obzira na ~inovni~ki Ovo sportsko takmi~ewe je nacionalnog karaktera. Planovi organizatora su izbor oznake za na{e udruìvawe, sa~uvamo da takmi~ewe dostigne i me|unarodni nivo. smisao i su{tinu, da na{ pristup planinarewu Manifestacija se odvija pod nazivom “ARAN\ELOVAC OPEN 2011. i na{e me|usobne odnose ~uvamo. Tehni~ki organizator takmi~ewa je Orijentiring klub “Dif” Beograd. Ona druga vest – dobra – vi{e je nego Ovaj klub osnovan je 2004. godine na Fakultetu za sport i fizi~ko va`na: planinarski domovi su dobili status vaspitawe Beograd u ciqu oìvqavawa masovnog sporta na otvorenom prostoru. sportskih objekata. Time su u mnogome za- Do sada su organizovali vi{e takmi~ewa u okolini Beograda sa preko 200 u~es- {ti}eni od nezdravih apetita i raznih drugih nika, u Deliblatskoj pe{~ari ([umarak) i ovog prole}a na Bukuqi. neugodnosti, koje bi im im ina~e mogle za- Organizatori smatraju da }e interesovawe za ovo takmi~ewe biti veliko, pretiti. Zakon o sportu je u ovom slu~aju prih- imaju}i u vidu da se odràva u blizini Beograda na veoma atraktivnim terenima vatio veoma dobro re{ewe i naravno da to nije {umovite Bukuqe i parka Bukovi~ke bawe. jedina dobra stvar u wemu. Aleksandar Aca Milinkovi} Dragan Boòvi} 7 PLANINARSKA SOLIDARNOST Bratski, humani gest planinara PD “@elezni~ar” JUBILEJ BEZ SLAVQA

Pro{le, 2011. godine, Planinarsko- smu-~arsko dru{tvo «@elezni~ar» iz Novog Sada obeleìlo je jednu retku, zna~ajnu godi{wicu, neuobi~ajenu za ama- terska, neprofitabilna, volonterska udruèwa, a to je 60 godina neprekidnog, ve} u mnogobrojnim i razli~itim plani- nizuje u maju mesecu “Fru{kogorski plan- uspe{nog rada. narskim aktivnostima. Aktivnost ovog inarski maraton”, koji svake godine Dru{tva je mnogo strana, raznovrsna. Naj- okupqa preko deset hiqada u~esnika ne Davne, 1946. godine, pri “@elezni~kom va`nija, planinarska, nikada nije jewavala. samo iz zemqe, ve} i iz inostranstva. To je sportskom dru{tvu” osnovana je u Novom ^lanovi Dru{tva su tokom proteklih najmasovnija planinarska manifestacija u Sadu planinarska sekcija, «Dru{tvo decenija obi{li sve planine stare Ju- zemqi, a verovatno i van we. qubiteqa prirode», koja je 1951. godine, goslavije (Durmitor, Korab, [aru, Midòr, Jesenas, novembra meseca, trebalo je da posle pet godina uspe{nog rada, prerasla u Kopaonik, Prokletije, Magli}, Igman, se odrì sve~ana akademija “@elezni~ara” Planinarsko - smu~arsko dru{tvo Velebit, U~ku, Pohorje, Jalovec, Grintavec, povodom ovog velikog i zna~ajnog jubileja - «@elezni~ar». Triglav... i jo{ mnoge druge). {ezdeset godina neprekidnog uspe{nog Pored ovih planina, planinari rada jedne amaterske, neprofitabilne or- Za {ezdeset godina na ~elu Dru{tva “@elezni~ara” popeli su se na mnoge pla- ganizacije. je bilo samo petnaest predsednika. Pro - nine {irom sveta. ^lanovi “@elezni~ara” Me|utim, planinarima “Straìlova” iz se~no, svaki predsednik je na ~elu Dru{tva peli su se po planinama na ~etiri konti- Sremskih Karlovaca dogodila se nedavno bio ~etiri godine, ali, bilo je perioda kada nenta. Bilo ih je u Evropi, Aziji, Africi, velika nesre}a - izgoreo im je planinarski su predsednici imali samo jednogodi{wi Americi. Nije ih bilo samo u Australiji. dom na Straìlovu. [teta je ogromna. Plan- mandat. Nasuprot ostalim, dvojica, Bata Pewali su se planinari “@elezni~ara” inari nemaju novca. Krediti se ne mogu Gruji} i Dragan ]iri} su bili na ~elu na slova~ke Tatre (Krivaw, Gerlahovski podi}i. Sponzora nema. Nastala je bez- Dru{tva - svaki preko 10 godina! {tit), u Ukrajini Goverlu, u Ma|arskoj nade`na situacija za planinare “Stra - Mnoga planinarska dru{tva su tokom Keke{tete i Me~ek, u Rumuniji Moldovjanu, ìlova”, ali i ostale planinare – svoga postojawa imala krize. Rad Dru{tva u Bugarskoj Pirin, Botev, Rodope, Musalu, u korisnike doma. U takvoj situaciji, Upravni je zamirao i tek dolaskom novih qudi ob- Gr~koj Olimp, Atos, u [paniji Mulha~en i odbor Planinarskog dru{tva “@elezni~ar” navqao se i po~iwao iz po~eka. Kod La Valetu, u Maroku Tubkal, u Turskoj iz Novog Sada donosi veliku prijateqsku i «@elezni~ara» toga nije bilo. Svih {ezde- Ararat i Erdìjas dag, u Libanu Crni vrh, u humanu odluku: set godina aktivnost nije prestajala. Pla- Iranu Damavand, u Rusiji Kavkaz, u Tan- ninarsko dru{tvo je kroz svoj dugo-godi{wi, zaniji Kilimandàro, u Nepalu Himalaje, a ta~nije {ezdesetogodi{wi rad, prolazilo u Ju`noj Americi Akonkagvu, a bilo je uspona SVEÂNA AKADEMIJA SE OTKAZUJE kroz uspe{nije i mawe uspe{ne periode. U i na jo{ mnoge vrhove {irom sveta. novac predvi|en za akademiju, a to je najaktivnijim periodima bilo je i preko 700 U navo|ewu planinarskih aktivnosti ne 20.000 dinara, upla}uje se «Straìlovu» ~lanova, a u kriznim (ratnim) periodima treba zaboraviti obilaske planinarskih kao bratska i drugarska pomo} za broj se sma wivao na nekih 180 ~lanova. transverzala, taborovawa, sletove, alpin- obnovu doma Posledwih go-dina broj ~lanova se ustalio isti~ke uspone, orijentaciona takmi~ewa, oko brojke 400. Ovde ne treba zaboraviti da planinsko tr~awe, gradwu, odràvawe i Bravo, planinari “@elezni~ara”! u Novom Sadu postoji jo{ nekoliko plani- ure|ewe laninarskog doma na Popovici, iz- Bilo bi lepo kada bi ovaj primer na{ao narskih dru{tava, a da su neka od wih gradwu spomen obele`ja (Pavlasov ~ot i odjeka kod ostalih planinara, ali i gra|ana stvorena kao «deca» mati~nog Dru{tva Masna }upa,) pa mnogobrojne ekolo{ke i hu- i firmi, da bar minimalnim ulozima po- “@elezni~ar”. To su planinarska dru{tva manitarne aktivnosti. mognu obnovu doma. Nadajmo se najboqem. «Nafta{» i «GSP» u Novom Sadu, «Vilina Da bi sve ove mnogostrane aktivnosti vodica» u Bukovcu, »Ravni~ar» u Ba~koj bile uspe{ne, redovno se organizuje {kolo- BROJ NAMENSKOG RAÛNA za obnovu Palanci. vawe kadrova (osnovna {kola plani- planinarskog doma “STRA@ILOVO” narstva, alpinisti~ka {kola, {kola za 340-11006433-13 Erste banka I pored toga, “@elezni~ar” je i daqe vodi~e...) Sve ove {kole godinama veoma najbrojnije dru{tvo ne samo u Novom Sadu, uspe{no deluju i stvaraju potrebne kvali- Nagrade i priznawa zaslu`nim ve} i u celoj Vojvodini, a jedno je od ~etiri fikovane kadrove. ~lanovima “@elezni~ara”, povodom ju- najbrojnijih, najve}ih planinarskih dru - “@elezni~ar” ve} punih 30 godina svake bilela uru~eni su naknadno, na redovnoj {tava u Srbiji! ne-deqe organizuje i vodi planinare, a i radnoj Skup{tini, koja je odràna krajem Treba znati da se veli~ina plani- gra|ane koji to nisu, na akciju “Pe{a~imo u februara 2012. godine. narskog dru{tva ne ogleda u broju ~lanova, prirodi”, koja se odràva na Fru{koj gori. Tako|e, “@elezni~ar” ve} 34 godine orga- Aleksandar Damjanovi}

8 NOVA KWIGA - SVIMA, SVIMA, SVIMA...

najvi{e wegovim unutra{wim pregnu}ima. Na veoma uspe{an na~in ova kwiga objediwuje uz zanimqivo {tivo duboke qudske vrednosti, duhovna stremqewa, odanost, istrajnost, prijateqstvo i razumevawe, a iznad svega i poriv ka novim dimenzi- jama i ravnima, kako u prostornom tako i u duhovnom smislu. U woj su na{la mesto mnoga zapaàwa o ìvotu qudi, o wihovoj dubokoj veri, kao i ono {to samog autora uznosi do duhovnih visina. Savr{ena funkcionalna uskla|enost obimnog teksta i mnogobrojnih sjajnih fotografija, tako|e je jedna od vrlina kwige. Te slike upe~atqivo do~aravaju sve ravni, od prizora udaqenih sne`nih vrhova Himalaja, preko sredweg plana sa sakralnim objektima, do likova qudi u wihovoj punoj izraàjnosti i specifi~nosti polova, uzrasta, profesionalnog i duhovnog opredeqewa. Dodaci na kraju kwige mogu da posluè kao dragocen vodi~. Tako }e kwiga zadovo- qiti radoznalost o tome kako se putuje po Tibetu, {ta se tamo jede, kakvi su vazduh i voda, planine i reke, u {ta veruju i u {ta se uzdaju stanovnici, kao i to kakvi su im duhovni ambijenti i zanosi...

Milan P. Rako~evi} Re~ o autoru: SVETA PLANINA KAJLA[ Dr Milan P. Rako~evi}, Hodo~a{}e na Tibet arhitekta, redovni profe- Iza{la je jedna kwiga posebnih vrednosti za sor univerziteta. {iroki auditorijum naro~ito za planinare ~itaoce. Studirao Pisac kwige je iz na{ih redova, putnik, planinar, arhitekturu u istraìva~, putopisac, hodo~asnik. Planinari su Beogradu i dobili kwigu - monografiju koju }e sigurno prisvojiti, Parizu. Boravio i prelistavati i iz we u~iti o Tibetu, svetom Kajla{u, radio u Francus- svetim rekama i qudima na wima. Kwiga je sa~uvala koj, [vajcarskoj, “tajnovitost” dovoqnu da kod ~itaoca budi rado- Alìru, Panami i znalost istraìvawa i mo`da osnaì èqu da se Australiji. jednog dana na|e u tom delu planete. Zadovoqstvo je preneti delove prikaza kwige iz Proputovao vi{e od 60 zemaqa sveta. O svojim puto- recenzije gospodina Du{ana Pajina. vawima objavio je vi{e novinskih tekstova i odrào ... Kwiga, ~iju okosnicu ~ini hodo~a{}e svetoj niz predavawa u zemqi i inostranstvu. Autor scena- planini Kajla{ u zapadnom delu Tibeta, pridruùje se rija za seriju televizijskih filmova o putovawu na obimnoj putopisnoj literaturi u kojoj }e ona, nesumwi- Tibet. Kao planinar pohodio najvi{e vrhove Evrope, vo, zauzeti posebno mesto. To je sinteti~na, sa nesva- (Mon Blan, Materhorn, [varchorn), Afrike (Kili- kida{wom jasno}om pisana pripovest o prirodi i manxaro) i Australije ( Mont Ko{}u}ko). ~oveku, o wihovoj iskonskoj i neraskidivoj povezano- sti; o svim onim ~iniocima koji grade sliku o istoriji, umetnosti i dru{tvu tog dela sveta. Kwigu ~ini 287 stranica sa 58 me{ovitih Istovremeno, ova kwiga je i osobena ispovest pisca fotostranica, 44 dvostrane fotostranice i dve karte. Izdava~ je “ORIONART” 2011, Beograd. o sopstvenom duhovnom iskustvu i doìvqaju iskaza- nom neiscrpnom energijom putnika i planinara, a

9 PLANINARSKA FOTOGRAFIJA

Mirsad Mujanovi} - NAGRADA ZA ORIGINALNU IDEJU

Sini{a Skenderija NAGRADA - PLANINARI I PLANINA

10 IZLO@BA „FK JASENICA“

Goran Savi} NAGRADA ZA PLANINARSKI PORTRET

Nenad Jovanovi} NAGRADA ZA PLANINARSKI PEJSA@

Planinarski klub „Jasenica“ iz Smederevske Palanke u saradwi sa Narodnim muzejom raspisao je III Konkurs za izbor najlep{e planinarske fotografije u 2011. godini. Na Konkurs se odazvalo 79 autora sa 647 fotografija iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske , Crne Gore, Makedonije, Slovenije i Srbije. Nagrade su podeqene u ~etiri kategorije: Planinari i planina; Planinarski portret; Planinarski pejza`; Originalna ideja. Postavka izlo`be otvorena je u Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci. Zahvaquju}i qubaznosti Plani- narskog kluba „Jasenica“ , zatim glavnog organizatora Nenada Radojkovi}a i direktora Narodnog muzeja gospo|e Vinke Lazovi} ova izlo`ba gostovala je u Kolar~evoj zadu`bini u Beogradu, 17. decembra 2011. godine u okviru Sve~ane akademije kojom je obele`eno 110 godina planinarstva u Srbiji.

11 ПРОЦЕНА ТРАЈАЊА МАРШРУТЕ

Поштовани читаоци, ПРОЦЕНА ТРАЈАЊА МАРШРУТЕ У „Планинарском гласнику" број Процена потребног времена планинарске акције 66/2011. објављен је I део насловљеног прилога аутора Владимира Шикића. Редакција се извињава аутору и читао цима због пропуста у штампи тј техничке немогућности да се целовити прилог објави у ис том броју. Молимо читаоце да приликом упознавања са пред ложеном методом прорачуна A обавезно користе оба дела прилога. * * *

Неопходна измена из I дела прилога ( Пл. гласник бр. 66 / 2011.) УТабели1 - (метода прорачуна времена), под редним бројем 7 (угао нагиба терена, + успон , - силазак), у колони „поступак" :

Sl. 2: Dijagram vremena. Primer: za dato r = 3km du`ine etape i Δ =200m visinske razlike, potrebno vreme uspona je t =50 minuta.

Broj~ani primer

1. Primer podrazumeva planinarsku akciju koja po~iwe na izvoru Bojanine vode (850mnm) ide do Trema (1810mnm) i zavr{ava se, natrag istim putem, na izvoru Bojanine vode (850mnm) - crvena linija na topografskoj karti (TK) sa plavim brojevima u plavi krugovima koji ozna~avaju brojeve etapa. 2. Usvojeno je 4% uve}awa „r“ na ime sredwe gre{ke merewa - ozna~eno sa r(1.04) (Vidi Tabela 1 - Legenda redni broj 4 i Tabela 2 - etape mar{rute, II deo, zaglavqe.).

12 II ДЕО - НАСТАВАК Broj~ani primer

13 ПРОЦЕНА ТРАЈАЊА МАРШРУТЕ

14 II DEO - NASTAVAK

Напомена:

1. Укупно време маршруте пoдразумева следеће опште услове: a. летње раздобље, местимично облачно, безпадавина b. стаза сува без техничких проблема c. опрема учесника: дневни ранац до 40лит. d. надморска висина до 3000м 2. Због свега наведеног, укупно време маршруте уместо основног, могло би да се зове и минимално време маршруте, јер у другим условима (морфолошке, климатске, и друге промене) који су изван општих, то се време повећава. 3. To се повећање, засада, даје слободном проценом.На пример: додаје се на минимално време 1h, па ће време маршруте уместо 6.82h износити 7.82h. 4. Овај начин корекције се примењује све док се не разраде прецизни корекциони фактори, па ће процена трајања маршруте бити ближа реалном времену. 5. Овај прорачун није могуће извршити без увида у први део чланка објављеног у „Планинарском гласнику" број 66 (нова серија) јесен 2011.

Аутор: Владимир Шикић

15 ТРАНСВЕРЗАЛЕ Borisav ^elikovi}- G. Milanovac

Гледићку трансверзалу основало је ПД „Жежељ“ изКрагујевца 2001. године, са циљем бољег упознавања масива Гледићких планина, које се пружају у правцу север-југ, дужином од 35 км, оивичене рекама Гружом, Лепеницом, Ждраљицом и Западном Моравом, тако да представљају природну границу између Левча и Шумадије. Конфигурацијом терена, ширином масива, таласасто испресецане, са обиљем шума, ливада и извора, ове, после Рудника највише шумадијске планине, маркирањем ове трансверзалне стазе постале су приступачније планинарима и другим љубитељима природе.

33. ГЛЕДИЋКА ТРАНСВЕРЗАЛА

Сеоска насеља, раштркана по удо- линама река и нижим брдима, пружају могућност приступа трансверзалној стази са различитих страна и њен обилазак у различитим етапама. Стаза је маркирана као кружна. Првобитно је била дугачка 78 км, међутим 2007. године делимично је измењена, тако да је сада њена дужина 73,5 км. Може се обићи за двадесетак сати планинарског хода, односно у две или три дневне етапе. Издат је и трансверзални дневник, у коме се налази скица стазе, дужина појединих деоница и време потребно за њихов прелазак, као и места за оверу контролних тачака, са кратким информацијама о Гледићким планинама и манастирима који се налазе на стази. У првој верзији трансверзала је имала 7 Изманастира Каленић стазаводи Израђени су печати кон-тролних тачака који контролних тачака, да би приликом њене предеоном целином Левча до села се са собом носи водич изпланинарског ревизије њихов број повећан на 14. Стаза Жупањевац – КТ 9 (390м), па преко Сиљевице друштва а трансверзална значка није још увек обухвата већи део планине, њених највиших до манастира Манастирак (XV век) – КТ-10 израђена. врхова, део насеља, кањон Дуленске реке и (320м) и даље до манастира Ралетинац (XV четири манастира: Каленић, Каменац, век) – КТ 111 (320м). Од манастира Ралетинац манастирак и Ралетинац. Она почиње код стаза је трасирана ка селу Дулени – КТ 12 планинарског дома у Аџиним ливадама КТ-1 (440м) и одатле се поново пење на планински (600 м) и спушта се до манастира Каменац (XV венац, прво Орловица – КТ 13 (620м) и потом век) – КТ-2 (382м). Одманастирастазасе Перовића мала у Аџиним Ливадама – КТ 14 пење ка селу Бајчетина, које по последњем (640м) и потом се стиже на полазну тачку код попису има свега 34 становника, где се налази планинарског дома. КТ-3 (660м), а потом следи успон на Црни врх – КТ 4 (897м). Са Црног врха стаза води Свакегодинеорганизујесепочетком венцом Гледићких пла нина, преко врхова септембра традиционални обилазак Тиква – КТ 5 (720м), Јеловак – КТ-6 (700м) до трансверзале. Ове, 2012. то је у суботу 8. највишег врха Самара – КТ-7 (922м). Са септембра. Самара стаза се спушта до манастира Каленић (XV век) – КТ-8 (440 м), једног од најзна- Информације о трансверзали и смештају чајнијих споме-ника српске архи тектуре и могу се добити на сајту друштва: сли-карства средњег века, духовног центра www.pdzezeq.org, а контакт преко адресе: Левча и Шумадије, код кога се већ више од [email protected], или код председника четири деценије организује културно- друштва - Радојица Перовић - 064 218 3412. туристичка ма-нифестација „Прођох Левач, прођох Шумадију“. 16 ТРАНСВЕРЗАЛЕ

34. ЈУХОРСКА ТРАНСВЕРЗАЛА

Juhorsku transverzalu, jednu od najmla|ih u Srbiji, osnovao je Planinarski klub „Runolist“ iz Jagodine. Sve~ano je otvorena povo - dom godi{wice postojawa kluba, na Petrovdan, 12. Jula 2009. godine. Ciq transverzale je da se uka`e na malo poznate prirodne lepote i kul- turne znamenitosti planine Juhor, koja se nalazi na razme|u predeonih celina Pomoravqa: Belice, Lev~a i Temni}a. Juhor pripada grupi niskih planina. Vi{i deo planine obrastao je {umom, a podno`je je ome|eno rekama Crna i Bela Gra~a, Lugomir i transverzale duga je oko 40 km i u vodi kroz Ivkova~ki Prwavor, do Dulenka, dok ne{to daqe na jugois- potpunosti vodi pla ninom Juhor. manastira Ivkovi} (XIV vek) – KT 1. toku proti~e Velika Morava. Trasa Staza je trasirana kao linijski put Od mana stira staza se vra}a u cen- i ~itava je markirana. tar Ivkova~kog Prwavora odakle Ima 9 kon trolnih ta - skre}e desno i pewe se na greben ~a ka, izra |ene trans- Prodanovice. Odatle se pru`a ver zalne pe~ate i pogled na ceo masiv Juhora. Potom se od {tampan dnevnik. U staza spu{ta do reke Crna Gra~a, dnevniku je izme}u os- koju prelazi i dolazi do izvora talog opi sana sta za i Bakarni kladenac – KT-2. Odavde mes ta na kojima se staza vodi preko Qubomirovog Li- nalaze tran sver zal ni paka, sa neverovatnim pogledom na pe~a ti. Kao priznawe planine [umadije i Pomoravqa, do o pre|enoj trans ver - Nikolinog kladenca – KT 3. Potom zali obilaz niku se staza vodi ka izleti{tu Dobra Voda dodequje transver - – KT-4, pa daqe grebenskim putem, te zalna zna~ka. stazom levo na najvi{i vrh Juhora, Po~etak transver - Veliki Vetren (774m) – KT 5. Sa vrha zale je u selu Drago - staza vodi do prevoja izme}u Malog i {evac, odakle staza Velikog Vetrena i skre}e levo do 17 ТРАНСВЕРЗАЛЕ

16km i prelazi se za 5 sati hoda. U sklopu Juhorske transverzale usta novqena je 2010. godine „Staza êtiri kladenca“, koja po ve - zuje kao kontrolne ta~ke ~etiri ure - |ena i kaptirana izvora na Juhorskoj transver zali. Ova staza ima svoj dnev - nik i ~etiri kontrolne ta~ke: KT-1 – Bakarni kladenac; KT-2 – Nikolin kla de nac; KT-3 – Haj du~ki kladenac; KT-4 – Dobra Voda. Obilazniku ove manastira Svetog Nikole pored sela Svojnovo – KT 6. staze planinarski klub dodequje bex. Ovde se zavr{ava prva etapa transverzale, posle pre|enih 24 km, za oko 8 sati hoda. Svake godine organizuje se po~etkom septembra Druga etapa transverzale po~iwe od manastira tradicionalni obilazak transverzale. Ove, 2012, to je u i vodi do vidikovca „Жivin pogled“, sa koga se pruà subotu 8. septembra. pogled na vrhove Juhora i okolne planine. Staza daqe Informacije o transverzali, nabavci dnevnika, vodi preko vrha Zmajevica do istoimenog planinarskog obilasku i sme{taju mogu se dobiti na sajtu dru{tva doma – KT 7. Naredna KT-8, je vrh Bukovica (686m), a od www.pk.runolist.autentik.net , a kontakt preko adrese wega staza vodi do slede}e KT-9 – Jelewak (575 m), [email protected], ili kod predsednika dru{tva - Ivan odakle se spu{ta u selo Beo~i}, gde se transverzala za - Nikoli} - 060 3535 200. vr {ava. Druga etapa je za razliku od prve znatno kra}a, LORET- KAKO TO NEOBI^NO ZVUÎ

Kada sam u najavi akcije PD “Kablar” pro~itala „Loret“, iskreno, iznenadila sam se. Iako sam smatrala da geografiju dobro znam, to mi je bilo toliko neobi~no i nepoznato ime za planinu u Srbiji, da sam se dala u po- tragu za informacijama. Na internetu sam prona{la samo ovo: „Loret je naseqe u op{tini Poèga u Zlati- borskom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 265 stanovnika. U nasequ Loret ìvi 230 punoletnih stanovnika, a prose~na starost stanovni{tva iznosi 48,4 godine (48,2 kod mu{karaca i 48,7 kod èna). U nasequ ima 91 doma}instvo, a prose~an broj ~lanova po neobi~nom imenu, pa sam odlu~ila da na licu mesta doma}instvu je 2,91. Ovo naseqe je velikim delom nase- potraìm odgovor. qeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u posledwa tri popisa, prime}en je pad u broju Nas petoro iz Kraqeva i dvadesetak â~ana stanovnika.“ doma}ini iz Poège sa~ekali su u centru svoga grada. Na karti sam prona{la naseqe Loret i planinu Gusta magla vukla se ulicama, koje su jo{ dremale u Loret (841m), ali nisam uspela ni{ta saznati o tihom decembarskom jutru. Reko{e nam da je to ovde

18 ПУТОПИСИ

dobilo je na kori{}ewe i u planu je wegova adaptacija u planinarski dom. Tim povodom je i uprili~eno ovo dru`ewe sa planinarima iz okolnih gradova.

U prostranom {kolskom dvori{tu sa~ekali su nas Milovan Vuksanovi} i Predrag @uni} iz PD „Maqen“, sa ru~kom koji su dovezli iz Poège. Svima je prijao pasuq koga je bilo i u posnoj, i u mrsnoj var- ijanti. Prijatna atmosfera i druèwe sa gostoqubivim doma}i nima, koji su nam pri~ali o svojim planovima za ure|ivawe staza i doma, malo nas je zanela, a decem- barski dan je kratak. Polazimo nazad drugom stazom, niz {umu, i preko tepiha od li{}a prosto se sjurismo do Poège. Ulazimo u grad uobi~ajeno. Posle pozdravnog govora vrh. Pogled na kot linu u magli, kroz po mraku. doma}ina, lagano napu{tamo gradske koju vijuga srebrna traka magis- ulice i asfalt, a magla ostaje u tralnog puta ka Zlatiboru, najupe~a- Da li zbog lagane staze, ili dolini iza nas. Pred nama se po- tqiviji je - u daqini se vide vrhovi prijatnog druèwa, ne mogu da javquje Loret, brdo obraslo {umom Zlatibora, êmerna, Sto lova, poverujem da je staza 12 km u jednom sa antenom na vrhu, ~esta slika po @eqina... smeru, kako nam reko{e. U svakom Srbiji. slu~aju, bilo je lep{e nego {to je Poku{avam i daqe da saznam Sa vrha silazimo u selo bilo ko o~ekivao. Na{i doma}ini su otkud ovo neobi~no ime, ali niko od Loret. Prolaze}i kroz vo}wake i za- pokazali tradicionalno srpsko doma}ina ne zna odgovor. Reko{e seoke stièmo do zgrade osnovne gostoprimstvo, sve su u~inili da bi samo da se pri~a da je u poè{koj {kole, koja trenutno ima samo nam bilo lepo i uspeli su. dolini bilo jezero, a Loret luka u ~etiri u~enika. Deo ove zgrade, gde koju su pristizali brodovi i da, su bili stanovi za u~iteqe, Plani- Rada Vukosavqevi} negde na planini, postoje alke za narsko dru{tvo „Maqen“ iz Poège koje su oni vezivani, ali niko nije znao gde su alke, niti ih je ko fotografisao.

Pravimo pau zu za doru~ak. Sunce je ve} uveliko sijalo kao da nije po~etak decembra. Staza prolazi ~as {umom, ~as pored wiva, na kojima je mlada p{enica poku- {avala da savla da su{u, pa onda kroz vo}wake i opet {u - mom. Na jednoj livadi iskoristismo priliku za jo{ malo sun~awa u ovoj godini, a onda lagano izlazimo na

19 ТРАГАЊА

RAJSKI OTOCI

U najavi akcije stajalo je: Uìce - Ra- jski otoci - Zlatibor. Iza ove najave mnogi nisu prepoznali ne{to zbog ~ega bi okto- barski dan vredelo posvetiti planinarewu na ovoj stazi. I mi, koji smo krenuli, o~ekivali smo zlatiborski predeo, duè blage uspone uz pa{wake, prolazak kroz zaseoke. Sve je bilo druga~ije... Stièmo u Uìce, gde nas ~eka Mi{o ]osovi}, na{ dana{wi vodi~, raspoloèn i nasmejan kao i uvek. Kratko nas upoznaje sa dana{wim planom i kre}emo kroz prve tunele, putem kojim se dolazi do brane Vrutci. Posle 2 km pe{a~ewa stièmo do Velike brane, odakle se najstarija hidro- centrala u Srbiji napaja vodom. Napu{tamo put i skre}emo u {umu. Strmi uspon uz sten- ovitu stazu nagove{tava zanimqiv dan. Sledi prvi vidikovac, sa koga se vidi ceo grad, Kadiwa~a, Jelova gora... Doru~kujemo i, posle kra}e pauze, nastavqamo daqe - opet kroz stenoviti predeo, pored kamene skulpture koju zovu Igla, na uspon do \uri}a orlova. Ponovo smo na vidikovcu, ovoga puta iznad Rajskih otoka, sa prelepim pogledom na kawon \etiwe,

20 ТРАГАЊА

magistralni put i opet kroz {umu... Sada je ve} staza laganija i dolazimo do Bioto{a i vrha Relej (731 mnv.). Pogled na grad i staru tvr|avu je izuzetan, pa je zajedni~ka fotografija neizbe`na. Odatle preko Zabu~ja i vrha Orlovac silazimo niz Veliki park u Uìce. Na ovoj izuzetno atraktivnoj i zanimqivoj akciji, u~estvovalo je troje doma}ina iz PD ,,Rujno’’, Rada iz Kraqeva, Dule iz Kragu- jevca i osam ~lanova PD „Kablar“. Pre{li smo 23 km, uz ukupan uspon od 830 m. Prava je {teta {to po ovako lepom danu, uz divne doma}ine i izuzetnu stazu, na akciji nije u~estvovalo vi{e planinara. Posebno treba ista}i pa`wu na{ih doma}ina, koji su nam posvetili ceo dan. O~ekuju}i na{ dolazak, organizovali su kr~ewe i ra{~i{}avawe staze, tako da je svuda bila prohodna i bezbedna. Natpis na Mi{ovom rancu – Mi smo ekipa – najboqe govori u kakvoj je atmosferi protekla cela akcija. staru i novu prugu, okolna brda i vrhove. Kozjom stazom, pored stene Kamin, dolazimo na najvi{u ta~ku na{eg dana{weg pohoda - Plato Miroslav Bogdanovi}, â~ak (755 mnv.). Nismo ni slutili da se u ovom kraju, samo nekoliko kilo- Fotografije: Rada Vukosavqevi} i Dragica Pavlovi} metara od centra grada, kriju ovako zanimqive staze sa kra}im str- mim usponima, a potom sa dovoqno ravnih delova da se predahne. Kroz {umu, zatim, silazimo do \etiwe na mesto zvano Kula, pa jo{ kilometar i po nazad prema Uìcu do Ra- jskih otoka, najlep{eg mesta na reci. \etiwa tu meandrira i, na mestu gde se uzdiè vi- soka vertikalna stena, uspo- rava i {iri se, stvaraju}i idealno mesto za kupawe, odmor i ro {tiqawe. [teta {to se nismo duè zadràli, ali procena je da ne}emo imati dovoqno vremena za ostalo. Ponovo stenovita staza i strmi uspon... Staza je toliko zanimqiva i lepa da niko ne misli na napor i umor. [ume su ve} znatno pro{arane bojama jeseni. Svojom crvenom bojom dominira ruj, koji se nekada koristio za bojewe vune. Grebenom iznad Crvenog tunela pewemo se do sela Dri- jetaw, odakle silazimo do Popove vode, nadomak puta ka Zlatiboru. Kona~no dugo o~ekivana prodavnica, a tamo zna se - neko pivo, neko sladoled... Natenane ru~amo pored ~esme posve}ene Kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u i ratnicima izginulim u Prvom svetskom ratu. Prelazimo

21 ‘ТРАГАЊА Р Т А Њ

brkovima (ko ih ima), li~e na neke vanzemaqce rumeno-modrog lica. Skriveno blago planine ispuwava du{e i srca ovih traga~a. U POTRAZI Zimska ~arolija je stvarna i potpuna, pa silazak , iako uz poneki pad, biva neosetan. A dole u nasequ Rtaw, restoran motela prepun. Lica za- japurena, pogledi vedri, osmesi {iroki. Neko jede, neko pije, neko ZA BLAGOM se presvla~i i svi, kao da se oduvek znaju, veselo razgovaraju, dele jabuku, pomoranxu ili kola~. A napoqu, kad neko otvori vrata, vide se pahuqe kako izvode svoj tihi ples. Rtaw je jedina srpska planina na kojoj su se spustili Ne bih ni pisala o Rtwu, jer dosta se o wemu uvek pi{e, vanzemaqci, a u planini (koja je, u stvari, piramida koju su iz- ali mi moji prijateqi „ârapani“ dado{e zadatak: Mora{ o ovom gradile prastare civilizacije) krije se dvorac prepun zlata. da pi{e{. Pa evo zbog wih, i ostalih prijateqa planinara od Sombora do Leskovca i od [apca do Bora, prenosim svoje utiske Ovo je jedna od mnogih pri~a o Rtwu. U subotu 14. januara sa ove akcije. ova pri~a postala je stvarnost. Ili se meni tako ~inilo. Namerno nisam htela da pi{em o tome koliko je dobra Stotine planinara razli~itog pola i godina hrlilo je, bila organizacija, ili koliko smo mi u~esnici bili disciplino- sa severa i juga, prema [iqku, kao da se gore deli skriveno blago. vani, jer to se ionako brzo zaborvi. Sa svake planine, pa i odavde Vetar {iba, oblaci su se kovitlaju po padinama, rojevi sne`nih sa Rtwa, ponese se blago koje se na woj uvek na|e: dobro iglica se zarivaju u lice, a oni, prkose}i svemu, idu daqe. raspoloèwe, pozitivna energija i lep ose}aj da imate prijateqe Dodu{e, poneko i odustane i vra}a se nazad, ali ve}ina tumara po koje }ete uskoro sresti na nekoj drugoj planini. planini traè}i put do vrha. Oni najuporniji poku{avaju i fotografije da naprave. Onako sa iwem po kosi, po obrvama, ili po Rada Vukosavqevi}, Kraqevo

22 ПУТОПИСИ

pewe iz nezainteresovanosti u akciju. jetio centar zlatiborskih de{avawa. Buket djevojaka, nekada{wih Mostarki, Vidjeli su vrle scene, golih, tresu}ih, markira{e stazu ka prvom Januaru, vir- stomaka u o~ajni~kom poku{aju hvatawa or- ЗЛАТИБОР tuoznim lomom svojih kukova. Ko je {ta jentalnih ritmova. Brè boqe, natrag, u ponio to je i stavio na zajedni~ku trpezu. okriqe planinarske ku}e i dru{tva pozi- Ugodan planinarski obi~aj se pretvorio u tivnih misli. finu gozbu. âk i poklonici boì}nog posta Repriza je bila kako treba! Skromno i su svojim èludcima u~inili priredbu. planinarski. Legli do pono}i. Ustali u 8h. Malo hrane i pomalo vina, bilo je geslo Kombijem odveèni do po~etne ta~ke. Vi - ve}ine. Ritmovi sa CD grijali su dodatno, ken dice se branile dìpovima, parkiranim ve} ugrijanu atmosferu. Najuporniji su zamo- kraj nepreglednih kapija i ograda. Navi- qeni za po~inak iza 3h. Sijaset zvukova, knuti na sva{ta, pohodismo prerast, koji su ozna~avali ubrzani ritam spavawa, ~uvenog kraja. Pod za{titom nekoga, a se {irio kvadraturom doma. Samo se najvi{e „@u}e“ koji nas je stalno pratio, „ûpko“, na{ pse}i ~uvar, ogla{avao u|osmo pod svod grandioznog objekta laveòm, va`no pri~aju}i okolini o na{em prirode. Obuzeti qepotom, nastavqamo ka prisustvu. Jutro donosi zlato! âk i oni selu Dobroselici. Tu nas ~eka mir. Crkva koji su predozirali u pijewu qutog mlijeka, brvnara poklawa trg. U spoju sa lokalnim izbauqa{e iz kreveta. Kuhiwa se grobqem, potpuno grli seqane. ôvjek zavla~ila u nozdrve mirisom kafe i ~aja. gor{tak, sazdan od neda}a, viri ku{trave Doru~ak je pomogao, ubrzav{i, optimizam. glave iza drvenog zvonika. Kroz prozore, Plan za cjelodnevno pje{a~ewe, se najavio. napu{tene {kole, vidi se veliki dio, za- Krenu smo neugaènim stazama. Tornik je padne Srbije. Srbija ne vidi wih! Gase se ciq. Svaki problem, nakupqen u tim dragim {kole u uga{enim selima. U Dobroselici je glavama, se vidno otkidao i padao u, us- bilo 350 |aka! Danas ni jednog. Zarasli putno, grmqe. Na kraju vikend naseqa, iznad tereni, namjeweni rekre-aciji, govore o sela Ribnica, se podjelismo na grupu koja se vremenima ìvosti. Po~etak ovog Januara, spu{ta do podno`ja ski staze i grupu koja sveo se na tihovawe. I neka. Samo kroz tu izlazi na vrh. Gaze}i djevi~ansko bjelo, fazu moèmo do}i do saznawa o nama davali smo {umi nadnaravni utisak. Foto- samima. aparati nisu mogli zabiqeìti ono {to je Nekoliko kilometara nas vodi do oko razoruàvalo! Horizont nas je milovao raskr{}a, bitnih puteva. A kraj puta ,ku}a Nestrpqiv i èqan planine, pogledom. Crna Gora i Bosna dozivala {ar-planinca. Ogromna koli~ina, ~upave, do~ekah posledwi dan u godini. Polaskom dugodlake, qubavi, davala se wu{kom, kombijem iz Pan~eva, zakotrqasmo odlu~ - jezikom i okom opreznim. Ostvarismo finu nost u namjeri da 3 dana uìvamo u naru~ju interakciju ~e{kawa i emocija, dok je nije Zlatibora. Broj 19 je bio zaokruèn na vlasnik automehani~arske radwe, (ujedno i spisku. Kovin, Smederevo, Kragujevac, wegov) prekinuo gun|awem. Obli`wi res - â~ak, Uìce... Zlatibor. Gume su pjevale toran „Lovac“ nas je lovio svojim |akoni- svoju pjesmu, bude}i nam sjaj u o~ima. Pod jama, jedan satak. U dom stigosmo u sumrak. dirigentskom palicom, voza~a Bore, Oprostismo se se od uku}ana i doma}ina, pa stièmo direktno u zimsku ~aroliju. dadosmo to~kovima odu{ka. Istim, dola - Oki}en u bjelo, Zlatibor ra{irio zvjezdani ze}im, putem vratismo se u civilizovane osmjeh i do~ekao nas sa toplih -100 . Vo`wa domove. Dvoje vrsnih stanovnika oba grada, C me povezo{e do Beograda. Ogrnut wihovom od podne do 17h, se za~as, pretvorila u slavqe hodawa. îka Quba nas do~eka pa`wom, premostih sve prepreke, velegrad- qubazno, u svom planinarskom domu, {to skog prevoza. @iv i zdrav, poput ostatka, iskoristismo za brzi smje{taj po sobama. Za novogodi{we, ekipe, dokotrqah u svoju ~as smo bili spremni za akciju. Veliki naseobinu, pun èqe da se, uskoro, druìm dnevni boravak, sa malim kaminom, davao je sa istom, meni ugodnom, druìnom. toplu sliku, milu o~ima i srcu. Jo{ par ekipa planinara, iz raznih krajeva Srbije, Hodaju}e ~avrqalo: je zaokruìla po~etak novogodi{we pri~e. Branislav Makqenovi} Mjese~ina, razlivena po snijegu je mamila uko~ene noge na pokret. Predlog je upu}en i brzo prihva}en. Ve}ina prisutnih je sko~ila na noge lagane i na{la se na stazi, mo}nim masivima. Gledaj i zna}e{ za{to si {kripe}i cipelama po suvom snijegu. Kakav se rodio! Daje ti se priroda! Uzmi! zvuk! Naumqena, kratka, {etwa, pretvorila Vrati}e{ ovih dana. se u solidno planinarewe. Pre|osmo, u Horde zabezeknutih skija{a se pravcu urbanog centra i natrag, nekih 7-8 spu{tala padinama milog vrha. Pri spu- {tawu, okrajkom staze, imadosmo priliku km. Hladno}a, bez da{ka vjetra, dala je ba- jkovit prizor na{im licima, zajapurenim i sagledati sav uìtak, naloènih daska{a, sretnim. Usputni, skriveni poqupci, koji teto{e stazu razvaqene planine. Za gugutawa na uvo i ~vrsto preplitawe, ne- rad malo uìtka, u stawu smo skr{iti mnogo mirnih, prstiju, rasu{e po swe`nim toga! kristalima, nijanse emocija. Vodi~i PEK Bez mnogo zadràvawa, krenusmo „Soko“, potrudi{e se da drè na okupu, ka domu, putem kojim se rije|e ide, asfal- dragocjenu, planinarsku druìnu. Neki su se tom. Na domak ku}e, presjekosmo i obi- drznuli razmi{qati o lang-lauf sekciji. qeìsmo livadu kao linijarom. Pet sati Obresmo se opet u domu, kao ov~ice posle hodawa nas je oplemenilo. Sumrak nas je dobre ispa{e, obasjani zadovoqnim osmje- tap{ao po ramenima.@ivopisne misli se hom ,iz kojeg su lelujala hladna isparewa. razmigoqi{e preko tople trpezarije. Pro{lo devet uve~e. Atmosfera se brzo Dobar dio ekipe je odlu~io i pos- 23 NACIONALNI PARKOVI

Canyonlands je jo{ jedan od velikih ameri~kih nacionalnih Nacionalni park parkova. Nalazi se u jugoisto~noj Juti, u blizini grada Moaba i u blizini nacionalnog parka Arches (o kojem smo ve} pisali), pa je zgodno prilikom jednog dolaska Canyonlands posetiti oba parka. Po svom izgledu najvi{e podse}a na Grand kawon. Ista reka je stvorila kawone u oba parka, ali je Canyonlands, pored Kolorada, oblikovala jo{ jedna velika reka, Green River.

Mesa Arch - u zoru

Sama ~iwenica da se ovaj park nalazi Island in the Sky je oblast koja podse}a Druga celina Needles do te mere je na u{}u Green River u Kolorado deli ovaj na Grand kawon i posetioci uglavnom druga ~ija da mislite da ste promenili 1.366 km2 veliki park na tri fizi~ki raz- dolaze da vide kawon. Oni fizi~ki sprem- planetu. Udaqena je od reke, velikog ka- dvojena i jako udaqena dela na razli~itim niji se posle dugog i napornog pe{a~ewa wona nema, ali ima drugih stvari vrednih obalama reka, pa onaj koji èli da vidi spuste do reke, neki prepe{a~e te{ku turu obilaska. Kao i u celom parku, pe{a~ke razne delove mora puno da vozi jer su da bi videli u{}e dve reke, a mnogi {etaju ture mogu trajati od nekoliko minuta do mostovi udaqeni, a u parku ih nema. Prva ivicom kawona, i sa mnogih vidikovaca nekoliko dana. Posetioci naj~e{}e obi- oblast koja ~ini park zove se Island in the uìvaju u lepom pogledu ili obilaze neke laze stenovite formacije od crvenog ili Sky i nalazi se u blizini grada Moab i, istaknute ta~ke me|u kojima je najpoznatiji ùtog kamena pe{~ara, male kawone i kao lako pristupa~na, pri vla~i dve kameni luk Mesa koji se nalazi vrlo blizu lavirinte ovih stena, kao i kamene lukove tre}ine od ukupnih pola miliona poseti- puta i koji je jedan od najslikanijih prirod- od kojih je najpoznatiji neverovatno veliki laca ovog parka godi{we. Drugu oblast nih objekata na svetu. Fotografije sa ovog Druid Arch. Lukovi u ovom parku, za razliku Needles pose}uje preostala tre}ina tur- mesta, naravno ako se pogode vremenski od parka Arches, zahtevaju vi{e ~a sovno ista, a tre}u celinu zvanu Maze pose}uje uslovi i osve tqewe, mogu da budu spek- pe{a~ewe, ali i to ima svoje pred nosti za mawe od 3% ukupnog broja posetilaca. takularne. one koji ne vole mesta na kojima mogu sresti previ{e qudi.

Crtezi na stenama Pueblo Indijanaca Oblast Maze nalazi se zapadno od Kolorada i Green River, sastoji se stena, ne- prohodnih i te{kih za orijentaciju. Oblast pose}uje vrlo malo qudi, nema pristup- nih puteva i smatra se za jedan od najizolovanijih i najteè pristupa~nih delova ameri~kog kontinenta. [ta jedan planinar ili qubiteq prirode moè da radi u ovom parku? [ta god poèli, mogu}nosti su beskrajne i prilago|ene svakome. Klasi~no planinarewe, pe{a~ewe najlep{im predelima koji se mogu zamisliti, alpinizam i tehni~ko pe- wawe, biciklizam, obilazak arheolo{kih lokali teta Pueblo indijanaca, vo`wa kanua, splavarewe, vo`wa terenskih vozila, kampovawe (~ak i besplatno na obo- dima parka), samo su neke od mogu}nosti. Potrebne podatke za odlazak je vrlo lako na}i na Internetu, a kad se jednom na|ete tamo, renxeri u Centru za posetioce na ulazu u park, }e vam pruìti sve informacije potrebne za bezbedan i dozvoqen boravak. Informaciju o tome gde da besplatno kampujete vam ne}e dati, ali ja ho}u. Tekst i fotografije Neboj{a Vlaji}, PD Zmaj, Zve~an

25 ПУТОПИСИ

Planina Devica nalazi se ju`no Planina Devica od Sokobawe, reklo bi se da se nad- vija nad wom. Kako joj i ime go-vori, pitoma je, blaga, osim jednog dela, koji je i najlep{i na celom podru~ju: to je vrh O{tra ~uka (1174 m). Ovaj OD vrh je jedna sten~uga, sa tri strane sveta potpuno nepristupa~na, opasna, izuzetan vidikovac, a istovremeno i ta~ka koja se odasvud sa SOKOBAWE juga i i istoka Srbije moè uo~iti. Posmatamo li podru~je planine Device sa, na primer, Suve planine, uo~i}emo veliku sli~nost izme|u DO O[TRE O{tre ~uke i Rtwa. âk se i nalaze na istoj liniji pogleda. Zapravo, oni koji ne obrate pa`wu, pomisli}e da se odjedanput Rtaw znatno pomerio ÛKE... na jug. Tek na drugi pogled, vide}emo da je rtawska piramida ipak znatno vi{a i prostranija u odnosu na I NAZAD ispup~ewe planine Device. Rtaw, tako, svoj vrh zari}e, poput kopqa, me|u oblake, dok }e se O{tra ~uka na tom poduhvatu zaustaviti negde na pola puta, para}e nebo, ali samo „do negde“.

Prvi sused Device – planina Ozren, Devica je jedna od onih planina gde overenu u~esni~ku kwiìcu za uspon! Mnoge zatim sama Devica i ne{to severniji Rtaw najvi{i vrh nije i najatraktivniji i naj - Ni{lije bile su pomalo zbuwene ovakvim uokviri}e jedan lep, zanimqiv, misti~an lep{i, uz ogradu da je u izlagawu svakoga do~ekom, ali kada osetimo da smo nekome „planinski trougao“. Dok se na Ozrenu i prisutan subjektivizam. Me|utim, ovaj iskreno dragi, da se neko potrudio oko Rtwu godinama unazad okupqaju plani- kratki uspon sa prevoja Vlasina, nije ono na{eg dolaska, {ta drugo re}i, osim jednog narski hodo~asnici, dotle je Devica nekako {to èlimo da privu~e pa`wu ~itaoca. velikog hvala... hvala na svemu, i hvala bila i ostala netaknuta. Namera nam je, ovde, da opi{emo jednu {to moèmo ne{to nau~iti od vas, dragi Za nas sa juga Srbije, a pogotovo iz Ni{a, mnogo zanimqiviju i duù, ali sasvim la- prijateqi iz Sokobawe. Devica je blizu i pristupa~na, naro~ito ako ganu stazu. I da pohvalimo divne qude iz Prvih stotinu metara, simboli~no, vodi se uputimo starim putem ka Sokobawi, Soko bawe, ~lanove novoosnovanog plani- preko {etali{ta u Sokobawi. Preko leta, preko sela Vrelo i Jezero. Tu moèmo stati narskog kluba „O{tra ~uka“, te nevero- ovaj draguq Srbije pun je gostiju i na- na prevoju koji je nazvan Vlasina, koji razd- vatne entuzijaste, koji su uredili kru`nu mernika, svih uzrasta, a mi smo bili vaja Ozren i Devicu, i za mawe od sat vre- stazu od Sokobawe do O{tre ~uke, i nazad ponosni {to {etamo promenadom gde su mena do}i na vrh O{tra ~uka. ka bawi, duìne nekih 22 kilometra. nekada slobodno vreme provodili i kwaz Sa tri strane, pa i one sa puta kojim smo U julu mesecu 2011.godine, po upoz- Milo{, i Stevan Sremac, i Branislav do{li, uspon na O{tru ~uku ~ini}e se navawu sa sokobawskim planinarima, Nu{i}... Oni u fra kovima, sa {e{irima i nemogu} bez znawa u slobodnom pewawu i re{ismo da nas oni provedu stazom koju su obavezno drvenim, elegantim {tapovima u posedovawa odgovaraju}e opreme. Ipak, po- koji mesec pre toga o~istili, obeleìli, rukama, mi, opet, u gojzericama, sa ka~ke- stoji i ~etvrta strana, ona isto~no od vrha, premerili. tima i planinarskim {tapovima na raskla- i obeleèna staza }e zaobi}i sav taj kame- Nismo uop{te o~ekivali da na onakav pawe! war i zastra{uju}e odseke, i blago se na~in moèmo biti do~ekani, niti da to- Zatim, postepeno prolazimo pored sve popeti na vrh. Daqe moèmo produìti i ka liko entuzijazma moè biti uloèno u re|ih ku}a u Sokobawi, napu{tamo bawsko najvi{em vrhu Device, âpqincu, visokom pripremu jedne planinarske staze, vaqda jezgro i pewemo se putem na kome od samog 1187 m, koji se u odnosu na O{tru ~uku zato {to smo do tada na Devicu i{li gore po~etka ima i planinarskih putokaza, koji nalazi jugoisto~no. pomenutim kra}im putem. pokazuju put do staza zdravqa i zdrav - Danima pre na- stvenih centara. {eg susreta, jav nost Vrlo brzo nam se, ka severu, ukazuje cela Sokobawe bila je up- Sokobawska kotlina i, naravno, mo}ni oznata sa na{im Rtaw, u savr{eno vedrom danu. dolaskom. Ta~no u Predvi|eno je prvo ve}e zadràvawe na dogovoreno vreme, u vrhu Golemi kamen, ne{to vi{em od 500 centru Sokobawe, metara. Do wega vodi {umska staza, sa kod ~uvenog „Milo - postepenim usponom, stalnim, ali ne i pre- {evog konaka“, ve- nagqenim. Gusta listopadna {uma je do- liki broj tamo{wih brodo{la za{tita od sunca koje nemi - planinara i gra|ana losrdno pe~e. Staza je ne samo obeleèna do~ekao nas je is- ve} i savr{eno o~i{}ena. Kaù na{i krenim osmehom, doma}ini, obeleìli su zavr{etak {kolske qubazno{}u... Toli - godine tako {to su sokobawske osnovce i ko se vodilo ra~una sred wo{kolce izveli na O{tru ~uku. A da sve protekne u na- stazu su pre toga pripremili, tako da jboqem redu, da je nikakvo suvi{no rastiwe ne ometa kretawe svaki u~esnik dobio planinara. 26 ПУТОПИСИ

Eto nas i na Golemom kamenu. Ispod meseca otisnemo na poznato planinarsko izvora [opur, zagazismo na litice, ugledasmo, tik iznad desne obale okupqawe. ozrensku teritoriju. Hladna voda u vrelom reke Moravice, ostatke drevnog vizanti- Pravo ispred nas, jedan prkosni ozele- letwem danu, ima li {ta prirodije? I daqe jskog Sokograda. Opet, ne{to daqe, rtawski neo {iqak – to je O{tra ~uka. [tr~i tako hodamo po stazi koja je obeleèna tako da masiv sa piramidom! Kao da dodatno motri ovaj vrh iznad okoline, svugde su blagi pre- bi svi, pa i oni najiskusniji planinari, na sve planinare. deli, livade, pa{waci, {umarci. Na vrhu se morali da za to odaju priznawe Sokobaw- Naizmeni~no se fotografi{emo. Blizu uo~avaju dva obele`ja – krst i barjak, kao cima. ~etrdesetak qudi se uputilo ka O{troj dobrodo{lica planinarima. Dodatni motiv Povremeno se okre}emo, iza nas je ~uki, a na ovom prvom vidikovcu ne moè da se i popnemo na wega. Jo{ malo smo na O{tra ~uka u ko zna kom po redu prikazu. stati vi{e od par nas. Me|utim, strpqewe stazi, a onda otpo~iwemo zavr{ni uspon na Uvek druga~ija, ali sve lep{a i lep{a. se isplati, a ugledav{i mo}nu starinu O{tru ~uku, preko livade, sa jedine strane Stièmo do malog jezera kod klinike za Sokograd, ve} se javqaju obrisi budu}e dvo - vrha gde nema opasnog kamewa. plu}ne bolesti. Prvi znak da smo pred dnevne akcije ni{kih planinara u Posmatraju}i svuda oko nas, ka Rtwu, Sokobawom. Pri kraju pohoda, Sokobawi, gde bi u jednom danu pre{li ovu Ozrenu, Jastrepcu, Svrqi{kim planinama i doìvqavamo ne{to {to }e zauvek ostati u stazu a drugog dana bi ure|enim stazama Suvoj planini, uo~iv{i plodno Pomoravqe se}awu – obilazak vodopada Ripaqka. i{li do Sokograda i nazad. na zapadu, korak po korak, do|osmo i do Malo ispod plu}ne klinike, postoji ure|ena Nastavqamo daqe... Jo{ smo u {umi, i ta~ke odakle su se mogli uo~iti veliki, staza, sa drvenom ogradom. [to vi{e niz wu daqe se pewemo, lagano, postepeno, bez beli, drveni krst, i srpska zastava, koja idemo, to kroz vazduh sve ja~e dopire huk ijednog iole zahtevnijeg dela. Na polovini jedva da se pomerala na sasvim slabom vode. Iza leve okuke, imalo se {ta i puta ka O{troj ~uki, izlazimo iz {ume i povetarcu. videti: ogroman, nekoliko desetina visok naizlazimo na cvetnu livadu. Pravo vreme Na O{tro ~uki smo, okon~ali smo prvu vodopad, prili~no uzan, ali snaàn. Moè za ne{to duì odmor. Do sada, O{tru ~uku polovinu na{eg pohoda. Ponosni na na{e mu se sasvim pri}i. Onako umornima, kapi nismo mogli videti. A mi koji smo toliko prijateqe, a ponosni i na zastavu i krst pod vode koje se ras pr{uju po nama itekako pri- puta bili na woj, ali uvek iz pravca prevoja kojima smo. Jo{ jedno prijatno iznena|ewe jaju. Sokobawci s ponosom tvrde, kako je ovaj Vlasina, sada nestrpqivo o~ekujemo da je na{ih doma}ina je tu – kwiga utisaka, vodopad jedno od prvih za{ti}enih prirod- spazimo sa wene severne strane. Kakva li zakqu~ana u kapiji pored krsta. Onda pe~at nih dobara u Srbiji, iz vremena neposredno je, pitamo se? sa obrisima vrha. Ostali bi jo{ dugo, dugo posle drugog svetskog rata. Nedugo po prolasku livade, eto i dugo na O{troj ~uki... No, imamo jo{ dosta toga da Na{ prvi zajedni~ki pohod sa dragim o~ekivanog prizora: na zapadu, desno od nas, vidimo. Sledi spu{tawe, i povatak u So- planinarima iz Sokobawe se privodi kraju. masiv Ozrena, sa najvi{im vrhom Leskovik. koboawu. Kru`nom stazom, koja }e se u Sva o~ekivawa su prevazi|ena. Divni qudi, Sav je ozeleneo, potpuno druga~iji u odnosu povratku razlikovati od ove koju smo planinari, na{i novi prijateqi. Oni koji, na prizor koji vi|amo kada se oktobra pre{li. Pravi kuriozitet je da }emo u tog dana, iz dragog nam Ni{a nisu krenuli povratku, neprimetno i da i nismo toga na ova izlet – kasnije su se pokajali. svesni, pre}i sa Device na Ozren, i u Sre}om, te }e biti jo{ mnogo prilika za is- Sokobawu, preko jezerceta kod plu}ne pravku. klinike, i naseqa Podina. Drago nam je da je sada i tre}a planina u Podno O{tre ~uke, ispod zapadne okolini Sokobawe potpuno spremna za litice, nalaze se ostaci jedne prastare do~ek i mnogo ve}eg broja planinara nego crkve. Kolaju razne pri~e ko je i kada podi- {to je ovoga dana bilo. Ne bismo se gao to zdawe, od koga je ostalo tek ne{to iznedili kad bi na{i doma}ini do slede}eg uokvirenog kamewa koje je nekada bilo susreta prokr~ili jo{ koju stazu kroz De- temeq objekta. Ipak, vernici i me{tani vicu i Ozren. okolnih sela rado dolaze ovde, pale sve}e, Oni su pravi primer kako se voli svoj odràvaju tradiciju. I narod ovda{wi kraj i kako se ~ini sve da on bude ~istiji, naziva je „vidovdanska crkva“. Ostaje da se lep{i, sre}niji. nadamo da }e jednog dana biti i obnovqena. Sre}emo i planinare iz Aleksinca i Re- Miroslav Dokman, Ni{ publike Srpske. Ovi drugi, iz daleka, po prvi put pohode planine u okolini Soko - bawe i Aleksinca. Razmewujemo iskustva, nazdravqamo i me|usobno se pozivamo na budu}e pohode i avanture Stari put Ni{ – Sokobawa uzima se za granicu izme|u Ozrena i De- vice. Kod ~uvene ~esme -

Greben planine Device 27 sak respektivne qepote. [umskim dijelom staze, nastavqamo naporno ho- dawe. Aca je svakih 5 minuta pitao koliko jo{ ima do planinarske ku- }e. Dobijao je uvijek isti odgovor: jo{ 10 minuta. Odavno duìh 10 minuta nije potro{eno. Ipak, osim blage nervoze kod nekoliko pripadnika ekipe, ve}ih posledica do Dobrih voda, nije bilo. Do~eka nas ku}ica, u{u{kana bajkovitim nanosima. Gleda nas ok- nima smrznutih prozora, nude}i zakqu~ana vrata. RAJA^KA [}u}uriv{i se u zaklowenim kutcima, pojedosmo sendvi~e i ostale grickalice. Brzo hla|ewe nas je tjeralo na pokret. Trebalo nam je 2,30h za 6km u jednom pravcu. To nas ~eka i za natrag. Idemo istim, upr}enim, tragom. Ne{to lak{a verzija. Na bri{u}im prostorima BJELINA trag je ve} zameten. Opet sam se pretvorio u ralicu. Simpati~an posao . Skidawe kalorija, holesterola, triglicerida... Ostah, skoro, i bez |onova. U par navrata oblaci se razmako{e i prikaza{e obli`we vrhove u bjeloj odori. Imalo se {ta i fotkati. Repriza odmora kod kolibe. Jedan pse}i primjerak prijateqa, je Lakonogi i otvorenih misli, krenulo 19 planinara u susret jed- ostao vjeran. Dva su nestala u {umi gone}i , samo wima, poznate zv- nom od vrhova Suvobora, Rajcu. Sve do sela Slavkovica, nije se jerke. Prolazimo ispod vrha Rajca. Nije bilo smisla kopati tunel nazirao ve}i sloj snijega. Tek da stvori idili~an prizor, napadao do gore. Vidimo po~etak staze, pa malo ubrzasmo. U tom momentu je tanki sloj bijelog pokriva~a. Pewu}i se serpentinama u pravcu oluja daje sve od sebe. Snijeg frca u o~i. Vidqivost pada na dese- planinarskog doma, slika se ubrzano mijewala. Debqi jastuci sni- tak metara. Umorni, mokri i sa osmjehom se do~epasmo asfalta. Par jega su se ba{karili pred o~ima, a putem se ve} sporije vozilo. stotina metara i eto nas u domu. Doma}in Rajko, {iroke du{e, Nai|osmo na zaustavqen autobus, koji uspjesmo mimoi}i i uskoro se do~ekuje nas ozaren. Otkri{e se crvena lica sa plavim nosevima. na|osmo na zatrpanom parkingu ispod doma. Pola sata je bilo dovo- Miris doma}e kuhiwe i raznih napitaka, ugrija{e planinarska srca. Prepu{teni trenutcima hedonizma, blaènih izraza lica se qno da se svi pripreme za pje{a~ku turu. Krenusmo u 10h. Poznatim putem, pored kafane “Lova~ke pri~e“, krenuo je lagani uspon. Ve} ra{irismo po trpezariji. Uìvawe potraja do 18h. Rastasmo se od prvi koraci van asfalta su pokazali da ne}e biti opu{tena {etwa. toplog doma i wegovih uku}ana,pa gegaju}i krenusmo za Borom u Staza koja vodi ka Dobrim vodama, nazirala se samo vrhovima wegov minibus. Obzirom da je i on u~estvovao u ovom, malom, ograde. Sve zameteno i zatrpano. Ve}i dio puta sam izigravao hoda~kom podvigu, odli~no se drào i za volanom. Neosjetno, ralicu, idu}i na ~elu kolone. Trinaestogodi{wi Milo{ je hrabro prosto klize}i ibarskom magistralom, doveze nas u na{e sive skakutao po od stope do stope. Milan je zdu{no davao svoj prte}i naseobine. Swe`na nedeqa se bliìla kraju. doprinos. Pratwa nam je bila ~etverono`na i obu~ena u crno. Ponedeqak }e obiqeìti, blaga, upala mi{i}a i do kraja na- Odli~no su obavili puwene, alkalne, baterije planinarske du{e. Nek potraje do zadatak. Imali smo i slede}e akcije. Vrijedilo je! nekoliko erotskih scena, gratis. Do koli- Branislav Makqenovi} be smo stigli prili- ~no oznojeni, uprkos vjetru i hladno}i. Pauza nije mogla biti duga, pa nastavismo kretawe kroz famoznu bjelinu. Tamni oblaci su, velikom brzinom, slali krupne kumu- luse na zadatak. Znaci oluje postajali sve vidqiviji. Sje~emo ~uvene raja~ke livade i ulazimo u „Vu~ije trkali{te“. Taj teren je vaqda po ovakvom kijametu i dobio ime. Svakako izaziva uti-

28 Na ju`nim padinama Kopaonika izvedena je tradicionalna planinarska akcija „[atorice 2011“

JESEWE RAVNODNEVICE

zatim mesta Lukare i Kneèvo brdo. Sladimo se zre- lim {ipurkom, trwinama i jabukama. Jesewe boje ruja prate svaku na{u stopu. Teren je travnat sa malo kamewa. Spu{tamo se do sela Mosnice. Ovu lepotu u kamenu, travi, bukovom i hrastovom listu beleìmo fotoaparatima jer je vredi ovekove~iti. Dan je veoma lep, sun~an i bez vetra. Iz sela Mosnice autobus nas vra}a u Leposavi} posle 16 ~asova. êka nas topli pasuq iz kazana i zavr{etak dana{we akcije koju ipak ne zavr{avamo ovde. Pe~ate akcije dobijamo na barikadi u Jariwu. Pridruùjemo se hrabrim bran- iocima na nekoliko sati . Uz plamen dogorelih drva pri~amo o planinama, sa budnim pogledom na Planinari PD „Zmaj“ iz Zve~ana i Kosovske bodqikavu ìcu i vojnike ameri~kog KFOR-a. Mitrovice boravili su 12. novembra 2011. na obroncima ju`nog dela Kopaonika. Tog prohladnog novembarskog jutra, u cik zore, mala ekspedicija „zmajevaca“ krenula je sa èqom da i pored svih te{ko}a stigne do Leposavi}a i bude deo karavana koji }e planinariti padinama Kopaonika. Do~ekali su nas qubazni doma}ini iz PD „Kopaonik“ iz Leposavi}a i wihov predsednik, uvek srda~ni Rade Kneèvi}. Bilo je tu oko 70 planinara iz mnogih krajeva Srbije (Beograda, Kragujevca, Novog Sada, Kraqeva, Subotice) i na{e kom{ije iz PD „Berim“ iz Zubinog potoka. Neki od wih stigli su predhodnog dana vozom po{to su svi putni pravci od Jariwa bili zatvoreni od strane vojnika KFOR-a. Zbog blokade puteva na akciji je bilo mawe u~esnika nego predhod- nih godina. Po{li smo autobusom iz Leposavi}a do rud- nika @uta Prla. Odatle se izlazi na stazu dugu 20km sa usponom oko 700m i spu{tawem oko 1200m. Prvo selo Jelakce do~ekuje nas u ti{ini mnogih napu{tenih ku}a. Ku}ice od kamena stare su vi{e od pola veka. Malo- No} je hladna . Mese~ina i zvezdano nebo os- brojni me{tani radoznalo zapitkuju odakle smo. vetqavaju nam put. Klizimo no}nim stazama povratka Put nastavqamo usponom i oko podneva ve} smo posle jo{ jedne uspele akcije. na vrhu [iqak 1630m. Odatle je veoma lep pogled na Pan~i}ev vrh, Goliju, Mokru goru. Sunce topi ledene iglice iwa. Prolazimo pored malog zamrznutog jezera. Nikola Pa~ariz, Zve~an Tu su jo{ i vrhovi Koznince 1442m, Ciculin 1057m, SVODOM POD PE]INSKIM

ISSN 1452-7456