Novinarke U Vojvodini: Obrazovanje, Profesionalni Status I Rodni Identitet
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
dr Smiljana Milinkov Novinarke u Vojvodini: obrazovanje, profesionalni status i rodni identitet 1 dr Smiljana Milinkov Novinarke u Vojvodini: obrazovanje, profesionalni status i rodni identitet Edicija doktorskih radova „Roza Luksemburg“ Izdavač: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova Za izdavača: Diana Milović Recenzije: prof. dr Svenka Savić, dr Dinko Gruhonjić, Danica Todorov Lektura i korektura: Milan Ajdžanović Prelom: Mirjana Isakov Dizajn korica: Darko Vuković Štampa: Sajnos doo, Novi Sad Tiraž: 500 primeraka Novi Sad, 2016. Sredstva za objavljivanje knjige obezbeđena su u budžetu AP Vojvodine CIP ‐ Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 070‐055.2(497.113) МИЛИНКОВ, Смиљана Novinarke u Vojvodini: obrazovanje, profesionalni status i rodni identitet / Smiljana Milinkov. ‐ Novi Sad : Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, 2016 (Novi Sad : Sajnos doo). ‐ 220 str. : ilustr. ; 23 cm. ‐ (Edicija doktorskih radova "Roza Luksemburg") Tiraž 500. ‐ Bibliografija. ‐ Summary. ISBN 978‐86‐86259‐25‐7 a) Новинарке ‐ Војводина COBISS.SR‐ID 309710855 Zabranjeno preštampavanje i fotokopiranje. Sva prava zadržava izadavač i autorka 2 dr Smiljana Milinkov Novinarke u Vojvodini: obrazovanje, profesionalni status i rodni identitet Novi Sad, 2016. 3 S A D R Ž A J PREDGOVOR 7 SAŽETAK 10 SUMMARY 12 1.0. UVOD 15 1.1. Žene u novinarstvu 16 1.1.1. Društveni položaj žene u Vojvodini – istorijski pregled 16 1.1.2. Proces feminizacije novinarske profesije 31 1.2. Formalno i neformalno obrazovanje žena za novinarsku profesiju 43 1.2.1. Obrazovanje novinarki 48 1.2.2. Rodno osetljiv jezik u medijima 56 1.3. Teorijski okvir: identiteti i rodna pitanja profesije i obrazovanja 61 1.3.1. Žena kao drugi – obrazovanje i profesija 62 1.3.2. Rod i mediji 68 2.0. PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA 74 2.1. Hipoteze 74 3.0. METODOLOŠKI PRISTUP ISTRAŽIVANJU 75 3.1. Metod životne priče 75 3.2. Korpus istraživanja i jedinica analize 81 Tbl. 1. Dokumentacioni podaci o životnim pričama žena u novinarstvu 82 4.0. REZULTATI ANALIZE 83 4.1. Komponente rodnog identiteta novinarki iz Vojvodine 83 4.2. Detinjstvo i mladost novinarki iz Vojvodine 84 4.2.1. Odrastanje u SFRJ 85 4.2.2. Detinjstvo i mladost devedesetih godina 20. veka 99 4.3. Porodični odnosi – paradigma položaja žena i muškaraca u društvu 102 4 4.4. Obrazovanje i obrazovanje za novinarsku profesiju – formalno i neformalno 112 4.4.1. Osnovno i srednje obrazovanje novinarki 114 4.4.2. Formalno i neformalno obrazovanje za novinarku profesiju 118 4.5. Profesionalni rad novinarki 131 4.5.1. Medijska slika žene 143 4.5.2. Nagrade i priznanja 145 4.6. Rodna ravnopravnost u medijima i rodni identitet 150 4.7. Privatno je javno: brak, porodica, deca 161 4.8. Jezička upotreba novinarki u Vojvodini: maternji, profesionalni, rodno osetljiv jezik 170 4.9. Diskusija: profesionalni/rodni identitet novinarki 180 4.10. Novinarke kao druge 185 5.0. OPŠTI ZAKLJUČAK 196 6.0. LITERATURA 203 7.0. PRILOZI 213 7.1. Prilog 1 – Termini korišćeni u radu 213 7.2. Prilog 2 – Tabele 217 Tbl. 1: Dokumentacioni podaci o životnim pričama žena u novinarstvu u Vojvodini (1944–1985) 217 Tbl. 2. Komponente identiteta novinarki u Vojvodini (1944–1985) 218 Tbl. 3. Komponenta identiteta: detinjstvo novinarki 222 Tbl. 4: Novinarke: zanimanje roditelja 224 Tbl. 5: Ukupni podaci o formalnom obrazovanju novinarki u Vojvodini: (1944–1985) 226 Tbl. 5a: Ukupni podaci o neformalnom obrazovanju novinarki u Vojvodini: (1944–1985) 228 Tbl. 6: Novosadska novinarska škola: istorijat, struktura, program 231 Tbl 7: Nagrade i priznanja za profesionalni rad novinarkama u Vojvodini: (1944–1985) 233 Tbl. 7a: Novinarke: osnovni podaci o nagradama i priznanjima za profesionalni rad 235 Biografija autorke 238 5 PREDGOVOR Publikacija predstavlja skraćenu verziju doktorske disertacije „For‐ malno i neformalno obrazovanje i profesionalni status novinarki u Vojvodi‐ ni – rodna perspektiva“, odbranjene 14. juna 2016. godine na ACIMSI Cen‐ tru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu pred komisijom u sastavu: profesorka emerita Svenka Savić, prof. dr Nevena Petrušić, prof. dr Dejan Pralica i prof. dr Milica Andevski (mentorka). Rad se bavi profesionalnim statusom žena u medijima iz perspekti‐ ve interdisciplinarnih rodnih studija i nastao je s idejom da se prikaže pro‐ ces feminizacije novinarske profesije u kontekstu društva, porodice, obra‐ zovanja i medija a na osnovu životnih priča 16 novinarki iz Vojvodine. Većina dosadašnjih istraživanja koja se bave problematikom roda i medija fokusirana je na medijsku sliku žene, dok je mali broj onih koja istra‐ žuju položaj žena zaposlenih u medijima, odnosno koja se bave njihovim obrazovanjem i uopšte položajem novinarki u društvu. Istraživanjem o položaju žena u novinarstvu želela sam da rasvetlim uticaj i ukrštanje razli‐ čitih faktora – kao što su rod, profesija, obrazovanje, etnička pripadnost i društveni položaj – na formiranje identiteta novinarki. Rezultati analize pokazuju da je profesionalni identitet specifičan, zajednički identitet novinarki iz Vojvodine, dok se na individualnom nivou može govoriti o višestrukim identitetima žena (ćerke, sestre, majke, supru‐ ge, partnerke, udovice, novinarke, građanke, Vojvođanke, pripadnice ma‐ njinske nacionalne zajednice i dr.) nastalih ukrštanjem različitih komponen‐ ti. Empirijski podaci govore da je kod svih intervjuisanih novinarki profesi‐ onalni identitet konstantan, za razliku od rodnog, koji varira od patrijarhal‐ nog do feminističkog okvira. Tako se kod pojedinih intervjuisanih žena usled nesvesnog podvajanja određenih komponenti sopstvenog identiteta, kao što su profesija, pol, majčinstvo, može govoriti o minimalizovanju rod‐ nog identiteta jer se on poistovećuje sa tradicionalnim poimanjem ženskog i tako postavlja kao potencijalna smetnja izazovima novinarske profesije. 7 dr Smiljana Milinkov Analiza životnih priča novinarki pokazuje da akademsko obrazo‐ vanje ima značajan uticaj na kvalitetan profesionalni rad, ali i da formalno znanje nije dovoljno za rodno osetljiv pristup u izveštavanju jer tema rodne ravnopravnosti nije bila sastavni deo nijednog kurikuluma studijskih pro‐ grama koje su novinarke završile. Profesionalna iskustva novinarki pokazu‐ ju da neformalno obrazovanje u smislu celoživotnog učenja kao oblika usa‐ vršavanja doprinosi profesionalnijem radu kao i rodno osetljivom medij‐ skom izveštavanju. Lična iskustva novinarki potvrđuju feminističku teoriju drugosti: novinarke kao druge u odnosu na muške kolege i profesiju; novi‐ narke iz manjinskih nacionalnih zajednica kao dvostruka drugost; novinarke koje nemaju decu kao druge u odnosu na one ostvarene u majčinskoj ulozi. Međutim, bez obzira na drugost u novinarstvu, intervjuisane novinarke su prve u aktivizmu i borbi za društveni interes. U kontekstu društva u kom se od strane političko‐ekonomske moći, znatnog broja urednika i novinara, kao i publike toleriše, pa i podržava, pojava senzacionalizma, tabloidizacije i autocenzure u medijima, smatram da je važno da se prvenstveno na akademskom ali i širem društvenom ni‐ vou, sagledaju iskustva novinarki koje su svojim radom pokazale istrajnost u očuvanju profesionalnih i etičkih standarda, hrabrosti, doslednosti i beskompromisnosti u borbi za javni interes. Stoga se posebno zahvaljujem koleginicama novinarkama na spremnosti da podele iskustvo u profesio‐ nalnom radu, kao i da segmentima iz privatnog i porodičnog života dopri‐ nesu dekonstrukciji položaja žene u društvu, od pedesetih godina prošlog veka do danas. Zahvaljujem se na saradnji i razmeni iskustva i znanja i profesor‐ kama i kolegama i koleginicama iz Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu; komisiji, posebno mentorki prof. dr Milici Andevski, na po‐ moći tokom pisanja doktorske disertacije; dr Svenki Savić, profesorki emeri‐ ti, za istrajnost u višegodišnjem prenošenju znanja iz interdisciplinarnih područja kao i na pomoći prilikom izrade ovoga rada. Posebno se zahvalju‐ jem Rekonstrukcija ženskom fondu na stipendiji za drugu godinu doktorskih Rodnih studija; kolegama i koleginicama sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, prijateljima i porodici na podršci i razumevanju. 8 Novinarke u Vojvodini: obrazovanje, profesionalni status i rodni identitet Takođe se zahvaljujem recezentima: profesorki emeriti Svenki Sa‐ vić, Danici Todorov i dr Dinku Gruhonjiću i Zavodu za ravnopravnost po‐ lova AP Vojvodine, koji je prepoznao potrebu za objavljivanjem publikacije „Novinarke u Vojvodini: obrazovanje, profesionalni status i rodni identi‐ tet“. 9 dr Smiljana Milinkov SAŽETAK Ideja rada je da pokaže na koji način formalno i neformalno obrazova‐ nje utiče na formiranje rodnog identiteta koji je u suodnosu sa profesional‐ nim identitetom, kao i na proces feminizacije novinarske profesije u kontek‐ stu društva, porodice, obrazovanja i medija. Polazna hipoteza je da formalno akademsko obrazovanje ima značajan uticaj na kvalitetan profesionalni rad novinarki ali nedovoljan za rodno osetljiv pristup. Druga pretpostavka je da neformalno obrazovanje u smislu celoživotnog usavršavanja doprinosi profesionalnijem radu novinarki, na‐ ročito u istraživačkom novinarstvu, kao i rodno osetljivom medijskom izveštavanju. Treća pretpostavka je da veći broj žena na pozicijama moći ne dovodi nužno do rodno osetljivog pristupa u medijima, te na taj način ne doprinosi promeni sistema vrednosti koji bi vodio ka ravnopravnijem polo‐ žaju žena u društvu. Četvrta hipoteza je da žene u novinarskoj profesiji potiskuju rodni identitet u odnosu na profesionalni. Osnovni terijski