Istraživanje Uloga Pojedinca

Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 21

Istraživanje Uloga pojedinca

IIssttrraažžiivvaanjjeehumaaniittaarrnog prraavvaa IHP PRIIRUČČNIIKKZA NASSTTAVNIIKKEE 1 Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 22 Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 23

Istraživanje Uloga pojedinca

Šta PoSMatrač Može da UčInI da bI a c n

ZaŠtItIo žIvot I ljUdSko doStojanStvo i d

Ovo istraživanje usredsređuje se na priče o običnim ljudima koji su u vreme rata ili e j

situaciji nasilja nešto učinili da bi zaštitili život i dostojanstvo drugih ljudi. Priče su uzete o p

iz stvarnog života. One se međusobno razlikuju po vremenu i mestu u prošlosti, vrsti a g

nasilja (oružani sukob, rasno nasilje, bande mladih...), nacionalnoj pripadnosti zaštitnika, o l

itd. Zajedničko im je da su pojedinci iz tih priča preuzeli na sebe zaštitu drugih i to su U :

učinili uprkos riziku ili ličnom gubitku, a njihovi postupci imali su značajne posledice za e j

one koje su zaštitili, za njih same, a ponekad i za zajednicu uopšte. n a v i ž a r t s

Ciljevi I  Uočavanje mogućeg uticaja pojedinca, koji se našao u situaciji posmatrača, na postupke drugih  Naglašavanje značaja učešća „običnog čoveka “ na postupke drugih

Materijali:  Citati  Priče i njihov istorijski kontekst

aktIvnoStI U nekolIko koraka

Prvi korak: Na samom početku voditelj daje uvodne informacije o tome da će tokom časa razmatrati istinite događaje, realne primere humanitarnih postupaka. Zatim pre- pričava priču „Posledice bitke “ i govori o Anriju Dinanu koji je zaslužan za osnivanje organizacije Crvenog krsta. Koristeći prilog - Istorijski kontekst za „Posledice bitke “, voditelj pomaže učenicima da zamisle bojno polje onako kako su ga videli i doživeli oni koji su u tom trenutku bili prisutni. Naglašava uticaj postupka „jedne jedine osobe “ na tok događaja i ponašanje drugih.

drugi korak: Voditelj čita priču „Sama na klupi “. Nakon pročitane priče voditelj deli učenike na 4 grupe i svakoj grupi postavlja različit zadatak (deli grupama prethodno pripremljene delove priče „Sama na klupi “), uz instrukciju da se užive u uloge koje dobiju i da svoje odgovore na zadata pitanja iz tih uloga zapišu. Zadaci za grupe glase: a) Vi ste biograﬁ Grejs Lorč. Ispričajte nam priču o njoj - gde i kada je rođena, u kakvoj je porodici odrastala, čime se bavila, da li je u njenom životu postojala neka posebna priča koju bi mogli povezati sa ovim događajem ili ne… b) Vi ste novinari poznatog nacionalnog časopisa. Saznali ste za događaj koji se desio i odlučili da napravite intervju sa Grejs Lorč i objavite ga. Tokom razgovora sa njom interesovalo vas je: šta je navelo da to učini, da li se plašila, da li je bila svesna rizika kojem se u tom trenutku izložila, da li bi to ponovo učinila… c) Vi ste tim naučnika-sociologa i psihologa i dajete stručnu analizu događaja. Kako objašnjavate ponašanje gomile, zašto gomila nije reagovala na postupak Grejs Lorč, kakav je mogući efekat imao ovaj humanitarni čin na pojedince i zajednicu u celini, da li se očekuju neke promene…

Istraživanje humanitarnog prava IHP PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 24

Istraživanje Uloga pojedinca

a d) Zamislite da ste Elizabet 20 godina posle onog incidenta. Recite nam nešto o sebi c n

i sada, čime se bavite, kako živite i kako je to što se desilo pre 20 godina uticalo na vaš d

e život (izveštaj se piše u prvom licu)… j

o Po završetku rada, predstavnici grupa izveštavaju o rezultatima rada. p a g

o treći korak: Voditelj inicira diskusiju u velikom krugu o tome kakve su predstave učenika l

U o ljudima koji čine hrabra i dobra dela. Da li su ti ljudi „izuzetni “ ili „obični “ ljudi i da li su :

njihovi postupci uvek „impulsivni “. Da li je moguće vaspitavati za humanost? Šta je e j

n postupak Grejs Lorč značio crnoj devojčici, kako razumemo ponašanje gomile, itd. a v i ž

a četvrti korak: Voditelj deli učenike u manje grupe (4-5 učenika) i svaka grupa dobija r t s

I po jedan citat iz priloga „Šta posmatrači mogu da učine “. Zadatak učenika u malim grupama je da razgovaraju o tim citatima, o tome kako ih razumeju i kakav je njihov lični odnos prema poruci iz tih citata. Nakon rada u malim grupama sledi izveštavanje i diskusija u velikom krugu.

Peti korak: Voditelj završava aktivnost citatom Nelsona Mandele: „Čak i u najmračnijim trenucima u zatvoru kada smo moji drugovi i ja bili dovedeni do granica izdržljivosti, primetio bih tračak čovečnosti u nekom od stražara, možda samo na trenutak, ali i to mi je bilo dovoljno da me razuveri i da mi snagu da izdržim. “ Na kraju časa, voditelj skreće pažnju učenicima da u svojim materijalima mogu pročitati i druge istinite priče koje se razlikuju po vremenu i mestu u istoriji, vrsti nasilja, nacionalnoj pripadnosti zaštitnika itd.

Istraživanje humanitarnog prava PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE IHP Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 25

Uloga pojedinca Prilog a

PrIlog: „Šta PoSMatračI MogU da UčIne“ - CItatI Za analIZU c n i d e Izgleda da me svako pitanje neposredno dotiče. Ako Prethodno iskustvo nam ukazuje da kad god ljudi j o

mi kažete da je nekoliko ljudi u nekom selu zatvo- ustanu u odbranu svoje sabraće koja su lošije p a

reno bez suđenja, smatram da sam na neki način sreće, njihov protest zaista ima neki efekat (...). g o lično odgovoran za to. Ne možete tek tako da sedite Ali čak i kada bi naši napori ostavili mučitelje ravno- l U :

ne preduzimajući ništa. Ne možete da kažete da vas dušnim, ti napori bi ipak urodili plodom zato što e

se to ne tiče. donose olakšanje i utehu žrtvama. j n

Intervju sa Juniti Dau, Eli Vizel, Newsday a v i

(Amnesty Action, zima 1999.) ž a r t s I

Čak i u najmračnijim trenucima u zatvoru kada smo Naša ravnodušnost prema zlu čini nas moji drugovi i ja bili dovedeni do granice izdržlji- saučesnicima u zločinu. vosti, primetio bih tračak čovečnosti u nekom od Egil Arvik, prilikom dodele Nobelove stražara, možda samo na trenutak ali i to je bilo nagrade za mir, 1986. godine dovoljno da me razuveri i da mi da snagu da izdržim. Nelson Mandela, Long Walk to Freedom („Dug put do slobode “)

Poput zla i dobrota se postepeno javlja. Heroji Kad-tad dođe trenutak kada mora da se napravi mo- nastaju, oni se ne rađaju. Vrlo često, spasioci na ralni izbor. Često smo u stanju da zbog jedne priče, samom početku preuzimaju vrlo malu obavezu - jedne knjige ili jedne osobe napravimo drugačiji skrivaju nekoga na dan ili dva. Ali jednom, kada su izbor, izbor u korist humanosti, u korist života. učinili taj korak, oni sebe drugačije doživljavaju - kao Eli Vizel, Courage to Care nekoga ko pomaže. („Hrabrost da se brine o drugima “) Ervin Štaub, Roots of Evil („Koreni zla “)

Odsustvo protesta može da učvrsti veru počinilaca u ono što čine. Ervin Štaub, Roots of Evil („Koreni zla “)

Istraživanje humanitarnog prava IHP PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE vdv:aot11/120 10 MPg 26 Page AM 11:01 11/11/2008 1 v4:Layout Uvod

Istraživanje : Uloga pojedinca Prilog Ulo u d r t p đ z p s - V V azgo ru k t u n e tal nali i i gd činla… a aj osebna r t i v a ste ste to em a, e s ga čime vora učin, bi je no e te il ograﬁ t n i i i i vinar za ne… pr k a k i z i r sa ad u j v r e s događj iča e da po njom bav Grejs koju po li je m e j o k se a s i, rođena, znatog d i nteresovalo plaši jed s j re G bi L a k orč li oji mogli e s u la, se i njenom naciolg ol z , i a l i ž rč Lo ič ispr u da de inc voj ak k povez sio. li i ajte va je o životu e t i v a j b a d s O bila ati a je je dluči nam l šta i por sa svesna i b ča po ov ič pr ju sopi od . a g to ste stoj im je ic on o p u T navelo da u d mo k o i a o od neak a M a S oga tom i njo na sara vo - - - a n IP lU k c o p p s b i Z V g l icu e d i c n u n č u r t elin j a v i odina e t i l s i m a k a p u t s o i v a e j n a š a n o s )… e t et , t i n a m u h i . a t n m i t Is da o k a k uti traživanje u z i l a n a li calo G a d a g o l o i c o s - a k i n č u a n e t i c e R PRIUČ e, l i m o g se s j re ž i n r a e t s e t i v i oč na rLč, o uj ek vaš m a n t e b a z i l E a j a đ a g o d humanit NIK n i č i o t š a z o k a k ž a k ivot ZA nek n n av k a o t š e i m o g e j NASTA VNIKE o p e arnog veštaj (iz 0 2 e j promen o t j - e o i ć u g o m o g e c n i d a l o t š i k a k i b e s a g o l o h i s p p i n a n i d rav e s o e j se e… a d a s a i e d g a re o piše a z k fe e e l s o p a j b o l i s e j , a l a v o et a v a j n š u I u c i n d e m i č t a i vompr r p e j a d HP o a m i e n go an 02 es t u o e Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 27

Uloga pojedinca Prilog

IStorIjSkI kontekSt Za „PoSledICe bItke “ a c n

Italija je država koja se nalazi na Apeninskom poluostrvu. Pored Italije na ovom polu- i d

ostrvu se nalazi i Papska država – Vatikan. e j

Od vremena nestanka Zapadnog rimskog carstva (5. vek, 476. godina) do polovine 19. o p

veka Italijani su bili razjedinjeni i živeli su u različitim državama. Neke države su bile a g

nezavisne, a neke su bile pod vlašću Austrijskog carstva. Među italijanskim državama, o l

polovinom 19. veka, izdvajale su se: Papska država, kraljevina dveju Sicilija ili na- U :

puljska kraljevina (najveća država na Apeninskom poluostrvu) i kraljevina Sardinija e j

poznata kao Pijemont. n a

Pijemont (Kraljevina Sardinija) se nalazio na severu Italije i imao je veliku ulogu u pro- v i ž

cesu ujedinjenja italijanskih država. Kao najsevernija italijanska država, država u sused- a r t s

stvu Francuske, bila je pod uticajem revolucionarnih zbivanja u suseda. Najznačajnija I ličnost Pijemonta i pokretač ujedinjenja bio je Kamilo Benco di Kavur. Uspeo je da za saveznika pridobije francuskog cara Napoleona III. Protivnik ujedinjenja italijanskih država bila je Austrijska carevina i njen car Franjo Josif. Polovinom 19. veka Austrija je stupila u rat sa Pijemontom. Rat je izbio zbog toga što je Pijemont odbio austrijski zahtev da razoruža vojsku. U rat je ušla i Francuska, kao saveznik Pijemonta. Rat je bio kratkotrajan i krvav. Ujedinjene francuske i pijemontske trupe porazile su austrijsku vojsku kod Mađenta i Solferina 1859. godine. Ove pobede su bile prvi korak ka ujedinjenju Italije. Ujedinjenje je završeno 1870. godine, kada je na Apeninskom poluostrvu stvorena država Italija. U sastav Italije nije ušla Papska država. Ona i danas postoji kao nezavisna država.

bitka kod Solferina odigrala se 24. juna 1859. godine između austrijske vojske i ujedinjene vojske Francuske i Pijemonta. Bila je to najveća bitka posle bitke kod Lajpciga 1813. godine. Bitka je trajala oko 9 sati i završena je sa velikim gubicima u ljudstvu. Bilans bitke bio je:  5.492 poginulih,  23.319 ranjenih,  11.560 nestalih vojnika.

Ova skupa pobeda predstavlja prvi korak ka ujedinjenju Italije. Svedok ove krvave bitke bio je Švajcarac anri dinan. Strašni prizori bojišta, nebriga o ranjenicima, ubijanje i pljačkanje, ljudska surovost podstakli su ga da osnuje međuna- rodnu organizaciju Crveni krst 1863. godine. Godine 1864. potpisana je „Ženevska konvencija “ kojom se zaraćene strane obavezuju da štite ranjenike i da im pruže po- trebnu pomoć. Na inicijativu dr Vladana Đorđevića, obrazovano je Srpsko društvo Crvenog krsta 1876. godine.

Istraživanje humanitarnog prava IHP PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE vdv:aot11/120 10 MPg 28 Page AM 11:01 11/11/2008 1 v4:Layout Uvod

Istraživanje : Uloga pojedinca 2 1 Prilog Ulo naciol rSk aćenica visnot. kubans g o 19. cion riterijumk u. već nalze rat Najčešće drugih vorzat enike vorzat a Koncentracion veka prema a Struktura stanovništvaStruktura 1995 gor lo Belci 13% vorzat enic nacij, ez b za za ga se Pripadnici obojenih ostalih nekom olitčkp e vorst en sudkg o kongres za rasa vrem rat vst araju vi Pr 11% il iAfričk vera priadnke gor lo za koncentra Crnci se 76% Trećeg opštem po je neza il je prco esa, za u rk ajem ras. je .ANK u njima vrem vrsta - o podru dvo r - jed ase) S i v jen P čjima a olitik s c i n ov n a t s i tavlje zi A nac Juž Pri prem ljen 199 r K koj značjo tičkog i i vl a Holanđi re b o D n o l o K orga ok U intenr iranju o k u r t s Po t e imaju n I g o b Z t S I thejd Apar P    i r f a o n ž u j sever rajem K At u s e j i Br m i g o n m Pivroljpr edni zabranu i oblik vali a t i r B Toko e j an ć va š i r o k s inc osle n a k i Ar f obrazovne, diju. i per j a lantskog e s e š i v tanci. jat ima ne I r o ional j s s belac 1. m e 1 3 e ra 28.0 no i n d u u nizacj . a j i n m e. Drugog i p no cr odu a j i neogra ničeno sne A nci cr nek g o t Tako proces . istok e, d a N a t s d re p arl N cn o e k je I k S j u Z 15. ik fr h 8 i a ) i r e itan Br rva. opst abranje apo vipr h i - 0 a n u s ojač na i r u B a m i j č u r d o p ament m e z a k č seg a i zaseb m posle bez je e. kon s a vek po i žen mogl je r b j u jp bursk d o p u s e j ndi I e ko i Bur t R bi leonovih zdravv st en e st vao iza v Pr i n o i nrc t a p regaci a d o k svetskog a n i d o g podigl ložaji j i n j o oznatij N n a j l a u s k i l b u p e r o i sk a k propusnica, lan, anovn gres. a t š i z a l a n l a j l v u o. a i n i m o d r c atcr izoze t S k e t n nu P e j l e ni za js i Burskog je , je i rakt re b o d i o n Oko Da i l i b t or višera ako k . ih kolni dece. kog g e j n š a n a d naselj va poče naročit o e su Ai fr vopaoo z k s a l o D o ultr k je u priv i n andel M civila ugalc a t i r b bi biračko er a, msk t e m s snaž vu išt s i n j l ovo d a z e n br ru vo pr do . 0 2 rato 1835. bio i rl i a vo t š i n v o n a t oke i čk u n u rat su ro g o l spre J sn la re m akov darskoj Zbog a n ja užne če bil v hte a z : a Z rata, t u e k s n a i e d a a k ve nu i naci u se je ne m o lni va an e j u j n o p bi druge i r i t izbor vst oren a stalno došlo i posle d t s o j n š a r k ti čila eno Bar zapo a politk rasne je i je vali z o r d 1 r oncentra r(ak j pravo lson reakciju apeti m i k č i t i l . „ samo ž K je između Aik fr . loš onali , a n a đ n a l o H , zik e n s a r i zahvalj a l s a r og P U av i až va e g a n s tolme o me l a c n re u k n o k g de ij industr iza U j al j v o i . a n u a t p j e j n a v a ž r d ih rv e m e a pobed o čela ža odr je ran javne ust k 18 na ans.ik afr andel M zakone lovanje e Holanđ bran olnist, thej apar e j uslo b i l iz do određna o l e č o p i e j a n su e su . iz u gr rasne ava se ičen bio kongres i o u vi ž t. o m o nog cr a k i vl e a ipadnk pr je o n l a r e cione početak d o temlja jačanja o a n ve i r k t lje jući a v a j l e s o d ni lavenk jačli, Is k ustan va e : e p u B za mas ko Dias m re j n j a je traživanje e l e n Na b p su a N koje i e j u , ANK segr u. j i a d ro o m o d s r il i r preds v ji o oktobra uskoro cel , e b a p a . cional logo ećin a d stanovniš stu PRIUČ d 194. logru sl u ovna je o k m m e j n j a r k ov r e S 2 i bio e a l v ezer obođena , , p (na podr u s b Z postojane je je iz 19. egac s o n Cr osn v g m o k s n a t i r b za p olitike e, a d j e h t r a g e s vila t or vlad š i z a l a n jed nači o e v S re . j n preobli u g u j g o rat bil je različth u d e b o p u zab je ne a.dnik seoba naselj vanje , a j n va) ek u t n a B god e s učja, v e. j u z i n a g r o bel humanit isan vi pr ziuk Širom s o 189. NIK ije u m eće a j n a j i b d o koro s str an ko d an ran is pr a t o k č zbog ( va . t r je g o k č i r f a ine, a oj 9 9 8 1 koja u g u j asne kolniju a r e m r a f a t je on v o l a t s o p ZA afir k Ev kov kol u o p je gradove. jeno vzaila t or samo Bura c n r c ( p tani birač nezavis ke većina svi god “ Južn t s i Aičk fr gru d opu ropljani u i 192. i n rb t e oniju NASTA VNIKE velik se š i n na a j i an t i l o p vo t š i n v o n a se arnog , i r Af – anera s r u b na su šte je pa, na , ) e ine gre ) 2 0 9 1 a t a n a m ogleda ko l vo t e za r k njima n cr a d acij, no k na e, k izb u retanj k N i e j A m o k i aj godine p na sev za e n e j o b o m o k na li.mr nih pr u g a č o t s belce, a v o h i j Bur fir ke, u nje l a t i p a k ac olitičk b - e n p znači em e j stanov acije. orima rajnem k e n dal ne , n a i t t o p av o rav cional brod ve t R i Bur koji er.oistok u j l k s i je gove bur i sk u g o m . u o l 1 jenosti a j o k m i j n u t a r a a r i s r u Bir pobe 860 s u za . o j i v asno R je ih ra vih z (od e sk nac cr 1948 ču e a v r p dvojenos ljen tom l i l a m i z i o n tanci uzela ( . a t a i k t. u n s i t o p stigao zavt oraenik vođe, en a š e m ih a -i e j j l a hv a z a n e. ć sta novnaik ju e j i d n a l o H kongr es tad I h o n m dio l e s o d e j na žavdr a od e . a z gu ad k HP godine. pita s š e p s U o p a b o u s i d o G . 7 1 s ro b da: je u z i put a v e t h u A među ma d Ai fr v z č i t i l Vaelik iičk fr osno l o p om a s ic i n e j o t t). nje o j u am a l aol i v k ve su ani tic en taR sve ć u ke. je on an k i za je al - . u e a a - i i Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 29

Uloga pojedinca Prilog

IStorIjSkI kontekSt Za„SaMa na klUPI“ a c n

Arkanzas je država u južnom delu Sjedinjenih Američkih Država. Litl Rok je najveći i i d

ujedno i glavni grad države. Krajem 50-ih godina 20. veka, 77% stanovništva Arkanzasa e j

su činili belci a 22% američki crnci. o p

Do 1954. godine u većini američkih škola u državama na jugu zemlje postojala je rasna a g

segregacija. Deci američkih crnaca nije bilo dozvoljeno da pohađaju iste škole kao i o l

deca belaca. Škole za decu američkih crnaca su po pravilu dobijale manje sredstava U :

nego škole za decu belaca. Vrlo često su im bile neophodne popravke, a nedostajale su e j

im i osnovne potrepštine. 1954. godine Vrhovni sud SAD je proglasio nelegalnom n a

segregaciju škola prema rasi. Sud je naložio da škole koje su „bile isključivo za belce“ v i ž

moraju da otvore vrata za učenike crnce„čim to bude moguće“. a r t s I događaji koji su prethodili priči: Da bi ispoštovao naređenje Vrhovnog suda, školski Izvori: http://www. odbor Litl Roka je objavio da srednja škola u gradu koja je bila isključivo za belce može funkandwagnalls.com Danijel Burstin i Bruks Keli sa Rut da prima i đake crnce. Prvog dana škole septembra meseca 1957, devetoro dece crnaca Burstin:“Istorija SAD“, Ginn and je planiralo da se upiše u Centralnu srednju školu u Litl Roku. Na sastanku koji je održan Company, Leksington, dan ranije školski nadzornik je rekao roditeljima đaka crnaca da on neće moći da ih Masačusets 1981. http://www.infoplease.com zaštiti ukoliko budu pratili svoju decu u školu. Guverner Arkanzasa je poslao nacionalnu Dejzi Bejts: The Long Shadow of gardu (vojne snage koje je kontrolisala vlada države) u Litl Rok tvrdeći da postoji Little Rock („Duga senka Litl opasnost da dođe do nasilja. Nacionalna garda je sprečila decu crnce da uđu u školu. Roka“), David McKay, Njujork Oko škole se okupila i gomila belaca da bi sprečila decu da u nju uđu. 1962.

IStorIjSkI kontekSt Za „korak Po korak “ Republika Poljska je evropska država koja se na zapadu graniči sa Nemačkom, na jugu sa Češkom i Slovačkom, na istoku sa Ukrajinom i Belorusijom i na severu sa Litvom, Rusijom i Baltičkim morem. Tokom svoje istorije, Poljska je najveći procvat doživela u 16. veku za vreme vladavine dinastije Jagelovića. Od 17. veka moć Poljske opada i kao samostalna država nestaje sa karte Evrope. Od tada, delovi Poljske se nalaze u sastavu Pruske, Ruskog i Austrijskog carstva. Po završetku I svetskog rata, raspadom moćnih carstava, stvorena je jedinstvena država Poljska. Burna istorija Poljske je dovela do toga da pored Poljaka, u Poljskoj žive i drugi narodi, uglavnom narodi susednih država. Među najbrojnijim narodima bili su Jevreji koji su bili proganjani u skoro svim evropskim državama. Do početka II svetskog rata u Poljskoj je živelo oko 3,5 miliona Jevreja. Drugi svetski rat (1939 –1945) je najveći i najrazorniji oružani sukob u istoriji čovečanstva. Počeo je napadom Nemačke na Poljsku, 1. septembra 1939. godine a završio se kapitulacijom Japana, 2. septembra 1945. godine. Po nalogu Adolfa Hitlera, nemačka vojska je iz vazduha i sa kopna napala Poljsku, 1. septembra 1939. godine. Dve nedelje kasnije, sovjetska Crvena armija je napala Poljsku sa istoka. Do kraja septembra 1939. godine Poljska je zbrisana sa karte Evrope. Njene zapadne delove okupirala je Nemačka a istočne Sovjetski savez. Delovi Poljske koji su bili u sastavu Sovjetskog saveza, 1941. godine, posle napada Nemačke na SSSR našli su se pod nemačkom okupacijom. Tako je do kraja 1941. godine, Nemačka okupirala celu teritoriju Poljske.

Istraživanje humanitarnog prava IHP PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 30

Uloga pojedinca Prilog

a Poljska vlada je napustila zemlju a otpor okupatoru organizovao je Poljski pokret otpora. c n

i Nemački okupatori, u skladu sa Hitlerovom politikom antisemitizma krenuli su u otvoreni d

e obračun sa Jevrejima Poljske. Krajem 1939. godine i početkom 1940. u Varšavi su Nemci j

o osnovali tzv. „varšavski geto “. Deo Varšave je izolovan tako što su podignuti visoki zidovi, p

a tako što su zazidani prozori i u taj deo, daleko od očiju drugih, smešteni su Jevreji. Oko g

o pola miliona Jevreja živelo je u oskudici, pod veoma teškim uslovima, uslovima koji su l

U bili pogodni za razvoj zaraza i bolesti. Teški uslovi života pojačani su strepnjom i strahom :

1942. godine kada su Nemci otpočeli deportaciju Jevreja u koncentracione logore, e j Razorena Varšava u II sv. ratu

n poznate pod imenom „logori smrti“. U „logorima smrti“ Nemci su vršili sistematsko a

v istrebljenje Jevreja. Više miliona Jevreja – žena, dece i muškaraca – izgubilo je živote. i ž

a Milioni Jevreja izgubili su živote u koncentracionim logorima – Mathauzen, Aušvic, r t s

I Treblinka, Dahau, Buhenvald... Poljski pokret otpora, avgusta 1944. godine je podigao ustanak sa ciljem da se Varšava oslobodi od okupatora. Posle tri meseca velikih borbi Nemci su ugušili ustanak. Hitler je naredio da grad nestane. U plamenu je uništeno 85% teritorije Varšave, a mali broj stanovnika koji su preživeli odvedeni su u koncentracione logore.

IStorIjSkI kontekSt Za„HrabrI ProdavaC“ Tajland je država u jugoistočnoj Aziji koja se graniči s Mianmarom (raniji naziv Burma) na severu i zapadu, Laosom na severu i istoku i Malezijom i Tajlandskim zalivom na jugu. Bangkok je najveći i ujedno i glavni grad Tajlanda. Pre Drugog svetskog rata privreda Tajlanda je počivala na poljoprivredi. U skorije vreme, privreda Tajlanda se više oslanja na industriju i grad. Ova promena je uticala na povećanje sveukupnog bogatstva zemlje ali je izazvala i socijalne probleme. Problemi vezani za životnu sredinu i nedovoljna količina zemlje nagnali su mnoge Tajlanđane da pređu iz sela u grad. Mada neki od njih pronađu posao, mnogi to ne uspevaju, zbog čega Izvori: je došlo do povećanja broja beskućnika po gradovima i porasta kriminala. Tajland se sve „Tajland: studija o zemlji“, više suočava i sa problemom bandi mladih u Bangkoku i drugim gradskim sredinama. priredila B.L. LePer: Vašington, Savezno odeljenje za istraživanja, Biblioteka Kongresa, septembar 1987. Izdanje na internetu: http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/thl oc.htm/#th0046 Infoplease.com (Almanac) http://www.inplease.com/index .html Funk and Wagnalls.com http://www.funkandwagnalls.c om/

Istraživanje humanitarnog prava PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE IHP Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 31

Uloga pojedinca Prilog . a o t e s a a r ? v d i c i k t e a o l v t n a g s i a h š v m l i e a o a o j à u o d o v u n z r n r p e e n o i o e j n m e d e j i a t s š j i l a e n r t v š m j j a o r b n a o e a b o i n k t o c m a C o i i n k a p d r n i n s e o i t , b v a “ s o m o o h D e t a ' o a a e m t i g o s p j t i ž a D ć g s k a l o e a " m a . o „ i ( u r m o k n o j u g g g š a " l i m l i o r j e u o t n o o u e ć k o l s v s n r U a i n k d i m o d p z a o v : e i i p a e r n e m n v t r j g m r o a u a d a l v o u a o o v p A “ r o e č e e t c p r n p j u i o ? ć s t n v e k a t e e n e a u n a o o e i v j o n u m v r v g r a p d m n d u m e e a e o i o C v j e a r f t . e đ u i a l c i j Č r s ž l v i 8 i e v „ ž m o v ? o e u a 4 a n a u a j S r h t a a M v o i 9 n e i o r l k s c j p i a z t o a t 1 r d n i u m a a n l ) s b j n d a k e a v u I m l “ j K a ﬁ i o z i v r s e e i : o g a a a c b j j z o e i a j ć i t e v v ć o i j n v s . v a e e n o o o c a n t m t a n a a r e g n d r š k g e r n t j ć i a m b ž j m r u v e e u e a e e t n j r o r o o r o i a n c n v e S a h S r s P C p p N d K „ i Z d r p a , o . u a e d a a m u n e j n k a h . a j s i i m , i i k i r i n t l e a s e e d o i i n e a a ; o s j a m p s o j t j l u m i s , n l l i v v o i a d i e s i s e i a a j o e a p c k B i o o u j a j a . p z v i r d v r v r . n a a n u l d m a o s p o o a j a i d i u o ž u m č c k s i e o o h o j v k p i o g i a i n t n t i g z b l n i l u e a e o n t i b v i a j l a g ; i o i p i G a e n o a š n b i e d i z p a d n j o „ l j v e a g d v g d u e n v n z ć o j : o m o a j o k n m i S a u r n o e o i u r n i i e e a a o d t n m j o . l a g z j p r i u i n i p i a ž u b v š a r r p e e l g i u m i i t r n l j d j e m a k r l o o v m u b a o s a o l t i r m o i a i r a u d i i i e ć t e s b j i b n o t č g o t d n l r e b j i u i o o d t t b m v a m a s i t j a o a r o r d a s i a f u l r u p n a g o a u a o j z m s e l e , n e n u a s o ž v r a o i s b u j u i v č t g š a o d e s o j k r i z n p k i a v j e r d t i g l i p a a r o i l a l D c s a a g s a p k i , p e v o o u u e a z l m . o k n n l u u j j r r e n “ m m u i v u c b z m g e i o i a a o i o ; i u a d a t i k n i j u d t l i o d a r r v ; o O d o d a a d . e D d i e a k k t a o i a v z a j k . m u s o r a r i j e o n a s a s u s p l k v r o l e d m u n t j a v z a n h d j m d a d n l e e i n u e g s m d n i a i o j e e i u o e a l e u m f n o n k t n e m s l m o a e ž p u i a s j i g i a l i a v t ć e o t a o i a s j i s , o e s o e j o l o d n e n d s r u e u o s s d j a m m k a g o k j i r d a e o a z ; s k u e p a r o r a o a o p š s i i t j o š n o o r r o s m o u k o s i l i e i a c a i d o i v u n v k , l č a p i i r a , l b v p e r i r , t d n “ i a š m d u k a e m s a n i e s i d i p e s o u a p r t e g j u l ; i o k o b a d n a o v m l n l a č l k o r , n c o e a i a i n a s e n e i r a , e o e n o p a r a a n r š j n i a r d ć č m a e t a u v l o e i m j r n m m r đ p d m e i v a m a e t i i i o g m D l a o a t i p n j i r e o u h i s e o e o v o g t g e l v u d f a i j n i u d e i s e c e v u j a p s a v n n a d o j i i j t u a i o o o ž č b o s z o i a t e i o a a v u a i a o v d n đ n g e o e i t k t m o m l r n m c l p j g j a k d r v h n n e o a e s s e d u o i a i i o i r o r m o a j a a r b a a u o o o a n p h t i e M s D b n k k D z k z D „ n p p p b d j p k g o g n D t s k S . t a , i ; i 6 l e u i l c i n i e t i 8 s t m i s e a a g b d 9 j e b a o r e n a o m o 1 r i s i o e o o e a n u j a n u d o l k u v l b a a d D š e c s š v a z o . k m a j e i a v z e o u i a i u r o n a i a r a e d u m n t j j t a l e i m a l t c i k c l n i n ć i a p m š i e e o i r n v i s d a n g s a l e e d z ć š v n e n d n 0 j Š e j m a p i o k a u o u d a o j e l e e i e a Ž e r a i A i 0 r k n l o j j c g t š g , d o r a b i p b u k a e i e d 0 n a k s a . a r n z n . o a u s l a g e a ž r n o t k s i a u e n j t s i r 9 a e a p l j 6 , s g n u s u o i z r r d š r n e c o i d u 5 p o a e 3 o , f i r đ o i d k c t t m m u e , 8 a e m i e a k p a i n r j p n e j o o n j j a , l i l j i o g l i e s i 1 , n u r r k i v n z j M a v a d a č u c n o o e c i i e i a e e e b a j , e ć k a , r k d o a a o n v k u f t i “ j d ć s n c t t d s l J l e k n i e e e b n j n n s k i o i i p u o j s . f a i i e v a i h o o u a a e a s j n l a o i r k r r d e o a d i n j d č e k S t D i s i , k r d n j a a v C e s e N l r i e l a s a o e l t i e s v j b . A m u I o e d f a a r z s i s a i i k a o m S u l j D . c i k š v p o c o v u n u . n p o a d . e t l n d o o n j a u k e i i o e S e i A t e l e u a j s o a o š p n e m s n m a l k s s a r n ć e k u v i e e đ z e t n e a l . n f l p o r j e e i i n j o e i o i v d n a e ć r č k r e r k ć ć š p o c a n n b e n t o n e b d c t o s i j i v P m s i 6 u u M a b s a i đ d a r i o o b r o . j i n e o r r b , . a 1 l b m n k a k e k i a p d l o c g a i a e i a . . f o i l s l j ć o i e s g i . s l a l u j n i m a e G l j e l n e d e o i d m l s p d i j 9 a o u o z . s n j s o d l e i S o e e e b o e z a , e 5 S „ n p j l o o z e a l n u a i j n p v v n a o s s e i t 8 s k d a i v : o j e b p t s I n u u , a e ć a i u z e v l 1 o r ž t v o i o o j s u s a o s i m o d v n r r e i e a a u p i s a t l j o i m e ć m l n S r a m a k e e s n g i e n p i e v j v n . e n s č t u a a č v c o o n o i i m o o k r e u i d i e k s v u v ; e k l , e a l a v s p a i j č ć e r k n a u a n s o a v a m o i l l e z a d a . j j a d g s p ć v n o l u l t k ž i š r a i o i i o o o a 4 o o i u e a e u t e a t a e š j m b z T d b K s p l v m š i s r p i n s b T v m l s v P 2

Istraživanje humanitarnog prava IHP PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE 1 vdv:aot11/120 10 MPg 32 Page AM 11:01 11/11/2008 1 v4:Layout Uvod

Istraživanje : Uloga pojedinca Pojavljuje se svedok Prilog Ulo

Aprila meseca 1993. godine borba Južne Afrike rasni rat i da bi mladi mogli da odluče da njihov ga protiv aparthejda se bližila slavodobitnom kraju i heroj treba da postane mučenik za koga će oni

to bez krvoprolića od koga su svi strahovali i dati svoje živote. .. Ubistvo je bilo čin bezumnog po očekivali da će doći. Nelson Mandela, očaja, pokušaj da se minira pregovarački proces.

predsednik Afričkog nacionalnog kongresa Međutim, toga dana neka žena je pozvala jed (ANK-a) koji je bio izuzetno popularan zbog policiju otkrivši broj registarskih tablica ubice. Ta svoje uloge duhovnog vođe u toku borbe, žena je bila belkinja. inc oslobođen je pošto je proveo 27 godina u Mandela je zamoljen da se te noći obrati naciji zatvoru i s predsednikom F.V. de Klerkom je preko radija. U svojoj autobiografiji, on vodio pregovore o procesu prelaska na saopštava ono što je tada rekao: a vladavinu većine. 10. aprila na Krisa Hanija, jednog od uglednih Rekao sam da se mirovni i pregovarački proces ne lidera ANK-a, izvršen je atentat. Na njega je može zaustaviti. Upotrebivši sav svoj autoritet pucano iz neposredne blizine ispred njegove izjavio sam: kuće u Boksburgu, Johanesburg. Počinioci su Apelujem na ceo naš narod da ostane miran i da priznali da su odabrali Hanija kao metu napada ukaže poštovanje sećanju na Krisa Hanija tako što zato što je njegova smrt imala najviše izgleda da će ostati disciplinovana snaga za mir... Večeras se Adaptacija dela Long Walk to Freedom: The Autobiogra - phy of Nelson Mandela („Dug put do slobode: autobi - gurne zemlju u haos i omogući desničarima da obraćam svim stanovnicima Južne Afrike, belcima i ografija Nelsona Mandele“), Is se dokopaju vlasti. crncima, iz dubine duše. Belac, ispunjen Back Bay Books, Little, Brown and Company, Boston traživanje Sledi deo Mandelinog svedočenja o tom predrasudama i mržnjom, došao je u našu zemlju i 1994. PRIUČ događaju uzetog iz njegove autobiografije: počinio tako gnusno delo da se sada cela naša Krisova smrt je bila udarac za mene lično ali i za nacija nalazi na rubu propasti. Belkinja (...) je humanit NIK pokret. Omladina Južne Afrike ga je smatrala stavila život na kocku da bismo mogli da saznamo ZA velikim herojem, bio je čovek koji je govorio jezik ko je taj ubica i da bismo ga izveli pred lice pravde. NASTA VNIKE arnog koji su razumeli i koga su slušali. Ako je iko Atentat nije uspeo da izazove haos i rasni rat a mogao da mobiliše buntovnu omladinu za mirovni i pregovarački proces se nastavio.

p rešenje putem pregovora onda je to bio Kris. rav

a Stanje u zemlji je bilo osetljivo. Postojala je Pitanje: Kakav rizik je žena preuzela kada se bojazan da bi Krisova smrt mogla da izazove javila? I HP Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 33

Uloga pojedinca Prilog z a a u d d c u k o č i n a i r t i l š e i o a d v k ć L d a s . e u s e t j j g u l j e a e e b g o č b r b o o a a p t G o r p z u i i o p l a a a l K E s i d g . e č u e j e a l o e l s b n l r g a ž o a t i p o t l U l i s s p u t : b u a e a o a j r l e i j u b o g e n i j a o d l m d a i i n š l a o t ? i l č a i u a r p e t v m z e v i o e j ; o o L ž d b t k u g s a o a a e j n l r z o b e e t e i o t j r l a ž s š p I E z G u i a u j l e e t Z j u E a a n : t . . n n n e g e e e e j e l z c o i b i ž n o m a , i n a m m p z t u i a o o o i e j l t p n n E s p g P , , . : i a a ) o e 5 7 “ i v a ć n z n 6 8 d j i 5 d a e B a u e r . e 9 a 9 r j e 6 n j e t t . u r P i r 1 i i 1 p d r 9 a s - a ž t a m t e e l i e o l k p o e j 1 r k o 4 a l a o š e j D “ - a t s a r h i k a ! 5 k i p p t m m e v š 4 a o ž đ n s o d a č e s 9 l a e j j e l r a r i j , 5 r i č o n l b o j l o l e 1 n “ a e u ć t a š p d 9 r m š č o j e a e a a s u a i m d p c a d z o 1 u r a t p a s r t l v O n i đ N I k d d l i r i a u a e e a k a t a , . a e u p ć l l l j e a j l a p m i y e r s i u u u c b l i j u v e đ k i u k k e E Y c c k . d ć g r e v j i g r g o r o i e i , n j u b m č a : s o i o r t a o p a t l l o t a a o d g e č n i u a o o t o m i r t e s a v r p t h i p m d s b a t o z i n i d B a o t p s n ć o k i p a i g č t . t s a z t r m a i e n k i z d t o s , š a r d n L s d i u e a e u a l e s R i a i c o j e m e j i i ! g s s A a đ e i l š m n j n u p p r d l i e n p p a o n s n i z u e o j o v e g , o l a t j a o o d e u e i n i u i V i o k u l s n k j t k p t m d e d o C m s e . m i ž m o j u U n s e k l m l a a a z a m s i A a e ' . u a u t e a P r i o s m m o j o j l b o r d a n d s m o i a k b u đ j r p k b k r j a e c a m e p n e c a n e g i j š i a l a s k l o e š a l u a o r e u l i n a i i u t a d a z a e č l n g v n u d d g z a a l n d v d u I s n a m o k t d a e o n o ć m , m e e e r o i . i a r d a r r e l i e o e u o a p A a o a s l L p d a t k n l p g p a O a t m k p i “ a s i d g , s e a g : o m e „ s d i č š n m a i g s m e u : k z o s P i z o o a o i i l v a m „ i ć l i a d a a t d i p t i o i ( u a n ć P d l l r t i r s e n a e s n . a e a k š a p u e o g s b č e a i i d i t m a o a b d d n č i č u p l t p o l g v a s i m a u l k i a a l ž m e i i s o j a r p l u t u v o e s l e d k z d l l a o u j d i i a i p o s n . n l r e p a l o k a m n m d p a j o ) k v j n l i t j s l a i E u U a K z i k a e j t e o a h . o o e n a i a a . j l d u g i s m j l l e š j n i u d s j d i u m n b d U e p m o a o o t r j a a u o e . a g đ e e a k g n o k k m c l a o k g d k z e m m t s u o b b o e i e d o e e v i o i g n j o r r a o l a c l i a a e o i e e G p k j ž N s K j s p n d k E ( D b N s u o N l P . t a e i 7 h e e k e t i n t u . j h i 5 l v a a j i h s n o a v i i a i 9 t v e đ n s o e t r a k e a r v h a j 1 i a d i t t a e t i d u a m t u s l s ž e j š b t s d n z e e e a e u r b i e đ r a o a i j a t n m j r e i l s e v e i i n a l r l e e n i k D D s s d o i u đ o j v a e , C n l e a e a l r d u i b k i a A e s l d e t r a m h u d š ž v o j i u p i i S d i a h l v u o e e a d u d k n a o m u a j k d k r t u z l t o n l i o o k n g e c a d i č s i o a g s e a k o a n a i k t m e j z p a d r j r z o u i e i b e r n g m r š n a e j i e t j i s n u k a i l ć k e o a e o k s k r o l r e a n i n b e o m s u i ć e r k e j l b d j l n l l c p u m t a e e v o o n m a A i e a a a u o o t z ć u a d e p o u v a l C a m r e i , A l c d r h c j k a d z l d s i l č o p o a a o d o m a š e o z m e o u j i E e h l i e e a n k f h k v i a d k n g l , e c d e t u r o n r c u š e g i a i k š i u z l o o n j ć s e d l l k p o ž V n E u r n u e m a d đ s a R e g e t e s r j j u i i j e a a e j j u s j c t g l e l l t o u t e o e c r o o i j n t k n r j a a u e e k a č m i u a i m u ž v o a V D z a s u d t d a b a b L k n a o s o o . đ d r . a o a d e e z u l a d l c o e v a o e m e p j p r o a o u n i e u s t i j z i t b l a l s a u u s n e t i R a v i d j s c c i a l S e l đ u a M e a s K e l a j U o a a a s a a o E u . z a a d z r t . c „ N n m a r i s t i š i t l i s . g . n l o . đ g d n . n o n i p z l o t a L g c . e a u e a i i r E o e u l e m p e a . g z a l j j a a o g o k r r k r c e b b r e a v p d k . a a t a e n i k k k n o a t l o a o o o g n r l t o i i s v i t o b 4 a v a š a a e e z v n n i e b b p o a a u A i i a n n z m a 5 b n j ć a k a r l s đ r e d i ž a k k d d r p e e i a 9 z o r z d c n r n E o o š l c e a i a i C e t n č č c o o o 1 A s e a r . i a r i v d i a a n p d r i i i u u e d e a o t a e , n u o r k j m j k k n e e a o “ l č k k r b e v k i i t t a e c n o n i v a c n m s s a n i r i d u e o a u a e i e e o l l b n i n r l g l l j a a š n d e r a k z l p v d z l v v k c d j e e a o o e b ž u r m o o a š e p k e e l o e e a r r u o a e č č k k v o n a k r k u k o s s s v b g u b s K d z d Š i u p d đ Š š i u d g t d s z š n S S

Istraživanje humanitarnog prava IHP PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE vdv:aot11/120 10 MPg 34 Page AM 11:01 11/11/2008 1 v4:Layout Uvod

Istraživanje : Uloga pojedinca Korak po korak Prilog Ulo ga Kada je nacistička Nemačka osvojila Poljsku u Da li je Štefa bila svesna opasnosti kojoj se izlaže? Pitanje: Na koji način je svaka od ovih osoba Drugom svetskom ratu okupacione snage su Naravno da jesam. Svi su znali šta može da se pomogla Ireni da preživi? nametnule svoju politiku porobljavanja i dogodi onima koji skrivaju Jevreje. Irena bi  evakuacija: odvođenje ljudi iz njihovih po ubijanja Jevreja. One koji su bili uhvaćeni u govorila:„Ja predstavljam veliki teret za tebe, domova u zarobljeničke logore Poljskoj da skrivaju Jevreje čekala je smrt. Neke otići ću“. Međutim, ja bih joj odgovarala:„Sve do  pokret otpora: ljudi koji su tajno radili protiv jed su čak ostavljali da vise obešeni na javnim sada si bila ovde i uspele smo u tome, možda će nacističkih vlasti nastojeći da ih isteraju iz

trgovima kao upozorenje drugima. Pa ipak, neki se ipak sve završiti uspehom. Kako možeš da se zemlje inc ljudi su odabrali da pomognu da se spasu predaš?“ Znala sam da ne mogu da je pustim da

Jevreji. Štefa, radnica u fabrici katoličke ode. a veroispovesti, otišla je neverovatno daleko da bi 1944. godine stanovništvo Varšave se diglo na Adaptacija dela N. Teka When Light Pierced the Darkness („Kada je svetlost probila tamu“), Oxford University, New spasila nekoga koga nije poznavala. ustanak protiv nacističke okupacije. U znak York, 1986. 1942. godine Laminski, policajac koji je bio član osvete nacisti su počeli da evakuišu sve civile poljskog pokreta otpora, zamolio je Šteﬁnog sem majki s malom decom. Za Irenu, koju bi muža Jiržija da sakriju Irenu, Jevrejku, na prepoznali kao Jevrejku iako je uvek nosila nekoliko dana. Bračni par je napravio skrovište povez preko lica, evakuacija je značila gotovo za nju u svom jednosobnom stanu.„Nekoliko sigurnu smrt. Uočivši opasnost, Štefa je donela dana“ je preraslo u nedelju dana a zatim se tešku odluku. Dok je kazivala ostatak priče nedelja dana pretvorila u mesec. Posle nekoliko plakala je. Is

traživanje meseci, Jirži je zatražio da Irena ode ali je Štefa Kada je trebalo da nas evakuišu kazala sam Ireni

PRIUČ insistirala da ta žena mora da ostane sakrivena u da uzme moju bebu. Rekla sam:„Pokušaću da njihovom domu. Ispunjen besom Jirži je ostanem uz vas. Za slučaj da se izgubim, brini o humanit NIK napustio stan zaklinjući se pred Štefom da će njemu kao da je tvoje rođeno dete“. Kada je reći nacistima da skriva Irenu. nemački službenik video da je sa detetom rekao ZA joj je da se vrati u stan. Meni su iz nekog razloga NASTA VNIKE arnog Šta je Štefa učinila? dozvolili da pođem s njom. Pozvala sam Laminskog i on je otišao da p rav razgovara s mojim mužem. Rekao je Jiržiju:„Vidiš Kako je Štefa mogla da rizikuje da izgubi bebu?

a li ovaj moj pištolj? Ako odeš i ispričaš o Šteﬁ i Znala sam da će Irena brinuti o njemu. Sem toga, Ireni živećeš samo pet minuta duže. Prvi metak niko nije znao šta bi meni moglo da se desi. I

HP će ti prosvirati glavu.“ Posle toga moj muž se više Mogla sam i ja da umrem. nije vraćao. Ovo je bio kraj mog braka ali je policajac Leminski nastavio da nam pomaže. Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 35

Uloga pojedinca Prilog a c n i d e j o p a g o l U : e j n a v i ž a r t s I d a e a e o d e o e r . n e p u i l s a e i a j s t a v p l t u c o a s n č o r a i s a o a a k o o v g u u a g d d š n d e d d m s t a z i p z i e c e e i o m i e o i j l j r u i a a e l b š k e m n a l s k j n o i j s i k t k g l v i s a u a o o v i i v a j o e t i c a c s o o r n i n k s c a č p i a a č i d a k u l a b u t a r š d e a j i m e a g v u s a z i c č v a k o o i d i o b n s a a D d e t r e e a a i n p z . a e m e d j l c u u d p d č v a j i i v a k r d l i e n z o r e e b n k t a e l i l j v a . r o ž l u i e b u i e i a s a č d a a o j l r e a a a p s c č . i j š N t o r e i k i o o j d o k a r . e t . r š e a a c m k d k n o v a g s i a e g o d a d p d a g d a l v j č z k t e a o n o l b č o a u u e a g o o g e u i . v o a e n z d r s e l r m m d s i d t o o a u a u D n ? v i d a d r e a g o o a m o j l . d v a e d j a a l i j r e a r i m š v a t d i p t o j o a e s r v t o d p t n r j r l š p o v i u r k u s z u o o o e ž a u o i m j r p n a g i j o n s r p r o p a p e b i i č d e o c g u u u a j j g o č e r a c g z e S š b v a n t i v k z e o a , u a u . e d v v i j m č r u o i j a m o i o v i a a v d g u đ i h k a e n t b v č g i r v o e h a b n a c D a e o š k a i t i e e u D s a o j . a l e e d p j v i d a u a K j j . k l d m e d n g s n t u d a a o n a s e b K s o ? e r c c š i e o e n d j z k d a c o j a : o j k i i o a a i u a l i p i l a l a r e g n g m a a š v v g s a i n n a s j e k c m u e l i z m r k k a o o a a j a s n i t n i e e r u a u a o a a b k i n t n a d d š r p u r m a k v n l g s č č p a b s a o k a d B o o u t z t r r o e a e e o i o a g r r r r v o a e a e m u n ž n J p P v j s s H d p r d d s d P p H U P

Istraživanje humanitarnog prava IHP PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE vdv:aot11/120 10 MPg 36 Page AM 11:01 11/11/2008 1 v4:Layout Uvod

Istraživanje : Uloga pojedinca Seljani ublažavaju patnju u logorima Prilog Ulo ga Batković, Bosna i Hercegovina, 24. januar 1993. ljude iz kraja.“ da tučemo zarobljenike“, izjavio je Dragolić, Tokom celog leta autobusi i kamioni prepuni Priseća se da je vojna komanda u početku odbila jedan od novih stražara iz kraja.„Mi razgovaramo muslimanskih i hrvatskih zarobljenika valjali su čak i da kaže ko je nadležan za logor. Ton s njima“. Sada u svakoj od baraka ima čak i po se niz uski seoski put pored povrtnjaka Ilije razgovora se zaoštrio. Jedan član delegacije je televizor a za Novu godinu stražari su doneli Gajića. Kada je državne silose pretvarala u logor, rekao vojnim komandantima:„Mi ne želimo zarobljenicima i šljivovicu, rakiju od šljiva. jed vojska ni jednog trenutka nije pitala seljane šta Jasenovac“, što je bilo aluzija na koncentracioni „Mislim da Srbi nisu tako loši kao što svi žele da

oni misle o tome. Gajić se pribojavao da se logor koji su hrvatski fašisti osnovali u Drugom ih prikažu“, izjavio je Gajić.„Sigurno da ima još inc ponavlja ono najgore iz istorije Balkana. svetskom ratu a u kome je ubijeno na desetine ovakvih primera i ne samo u Batkoviću“. hiljada Srba, Jevreja i Roma. „Niko nikada ne može da ima koristi od a koncentracionih logora“, rekao je 62-godišnji „Svaki dobar čovek bi to rekao“, kazao je Gajić. Pitanje: kakav izbor su posmatrači mogli da Srbin koji predsedava seoskom skupštinom u „Nismo hteli da dozvolimo da krive selo za bilo naprave i kakvom društvenom pritisku su bili selu sa 4.000 stanovnika.„Osećao sam se loše šta što se desilo. Želeli smo da sačuvamo ugled izloženi? dok sam sve ovo posmatrao“. sela“. * U prisustvu stražara zarobljenici su i dalje nerado Izvor: Roj Gatman, A Witness to Genocide, („Svedok Kad su počele da pristižu vesti o premlaćivanju i govorili o surovosti počinjenoj ranije. Međutim, genocida“), Macmillan, London 1993. umiranju, on i druge starešine u selu su rešili da potvrdili su priče oslobođenih zarobljenika o protestuju zbog toga. Njegova je jedna od premlaćivanju zvanom„dva sa četiri“ 3 , raširenoj neispričanih priča u ovom ratu u kome je dizenteriji kojoj su pogodovali užasni sanitarni Is

traživanje surovost stalno bila prisutna - priča o Srbima koji uslovi kao i pomno smišljena lukavstva čiji je cilj

PRIUČ su stavili sve na kocku da bi poboljšali uslove bio da se delegacije koje dolaze u posetu života svojih sugrađana. obmanu da ne bi pomislile da u logoru ima neko humanit NIK „Želeli smo da učinimo gest dobre volje. Želeli mlađi od 18 ili stariji od 60 godina. smo da sa njima postupaju onako kako bismo Prema zarobljenicima, do septembra je najmanje ZA želeli da druga strana postupa s našim 20 lica umrlo od batina ili zlostavljanja ali su se NASTA VNIKE arnog zarobljenicima“, ispričao je on. uslovi značajno popravili posle intervencije Početkom septembra, Gajić je poveo delegaciju seljana. p rav do obližnjeg vojnog štaba u Bijeljini zahtevajući Uslovi su i dalje primitivni ali nekoliko stotina

a da se zamene stražari koji biju zarobljenike.„Oni zarobljenika sada šest dana u nedelji radi u nisu bili iz ovih krajeva. Neko u porodici im je obližnjoj fabrici gde dobijaju bolje obroke mada I

HP stradao i zbog toga su oni želeli da se osvete“, ne i novac. Zarobljenici hvale stražare a kaže Gajić.„Zato smo tražili od vlasti da ubace stražarima prija pohvala:„Smatramo da ne treba

3 „dva sa četiri“, debela letva Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 37

Dodatne aktivnosti

Ukoliko su učesnici posebno zainteresovani, voditeljima izreke koje odražavaju humanitarno stanovište. Sara- a c n

se predlažu sledeće aktivnosti (isti princip važi i za sve đujte u izradi brošure ili kolaža na osnovu izreke i d

dodatne aktivnosti koje se nalaze na kraju tematskih e j

celina ) o

Umesto da tražiš osvetu, pruži dobar primer. p a

(učenik iz Džibutija) g

Istražite i sakupite priče o l

Istražite priče iz istorije, legendi i religije vaše zemlje da U Milosrđe održava svet. (učenik iz Tajlanda) : biste pronašli svedočenja posmatrača koji su delovali da e j

bi zaštitili nekoga za koga se nije očekivalo da će ga n

U „Haditu“ Proroka se kaže: ko god od vas primeti a

zaštiti. v i

nepravedan čin treba da interveniše da bi ga ž

 Šta ih je podstaklo da deluju? Kakav je bio rezultat a r

promenio delom, ako ne može, onda bar rečju, a t s

toga? I ako ni tako ne može onda srcem i to je najmanje što može da se učini. (učenik iz Egipta) Ilustrujte i sastavite knjigu od sakupljenih priča ili ih izložite. Ni lovac nije u stanju da ubije pticu koja kod njega potraži utočište. (japanska izreka) Izreke Dajte sopstveno tumačenje sledećeg stiha koji je na- pisao Dželaludin Rumi, suﬁjski pesnik iz 14. veka: „Budi svetiljka, čamac za spasavanje ili lestve.“ Pratite posledice Tumačenje stiha može biti dato i u obliku crteža, o nje- Analizirajte uticaj posmatrača na zaštitu ljudskog života mu se može pisati ili se na osnovu njega može sastaviti i dostojanstva. pesma. Odaberite jednu od niže navedenih mogućnosti i na- Primenite spontanu razmenu ideja da biste sakupili sti- pravite dijagram da biste prikazali mrežu lančanih hove ili izreke koje ste čuli, a koje odražavaju humani- reakcija. tarno stanovište. Objasnite na koji način svaka od tih  Čin koji ste vi kao posmatrač izvršili u ime nekog izreka može da se dovede u vezu sa humanitarnim sta- drugog novištem. Na primer, kada je jedan od polaznika predlo-  Čin koji je neko drugi izvršio kao posmatrač žio izreku „što majmun vidi to i radi“ drugi polaznici su kao razlog za njeno prihvatanje naveli to što ljudi slede Zabeležite postupak posmatrača u krugu u sredini primer drugih i što to važi i za humanitarno ponašanje mreže. Zatim pokažite uticaj koji je taj postupak imao kao i za svako drugo ponašanje. povezujući krug sa što više ljudi i događaja kojih možete Sakupite (u porodici ili iz drugih izvora) tradicionalne da se setite .

Istraživanje humanitarnog prava IHP PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 38 Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 39

Istraživanje Humanitarni postupak

IIssttrraažžiivvaanjjeehumaaniittaarrnog prraavvaa IHP PRIIRUČČNIIKKZA NASSTTAVNIIKKEE Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 40 Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 41

Istraživanje Humanitarni postupak

HUManItarnI PoStUPak k a

SloženoSt SItUaCIje, dIleMa, SoCIjalnI PrItISak p u Ovim istraživanjem podstiče se razumevanje pojma humanitarnog postupka, kroz 4 Socijalni pritisak je vrsta t s

proučavanje njegove složenosti kao što su: razmera mogućih rizika i prepreka, posebno socijalnog uticaja ispoljena o kao otvorena ili prikrivena p u svetlu društvenog/socijalnog pritiska 4, kao i dilema koje se mogu javiti u pogledu i prinuda koju vrši socijalna n r

njegovih posledica. zajednica na pojedinca ili a t neku užu socijalnu grupu i n

radi prihvatanja nekih a

uverenja, stavova ili oblika m Ciljevi: ponašanja. Socijalni pritisak u H

 Razumevanje pojma humanitarnog postupka i sposobnost učenika da prepozna- može biti u obliku : eksplicitne naredbe, prisile, e

ju humanitarne postupke u svakodnevnom životu j pretnje, ili saveta, molbe, n

 Razumevanje načina na koje društveni pritisak može da utiče na odluku o tome prećutnog opšteg slaganja, a v i

šta preduzeti u pojedinim situacijama kada su nečiji život i ljudsko dostojanstvo implicitnog očekivanja i ž a

grupne norme. Socijalni r ugroženi t s  pritisak je sredstvo I Uočavanje posledica do kojih dovode pojedine izbori u situaciji dileme održavanja grupne kohezije, kao i formiranja i menjanja Materijal: mišljenja, stavova i  Glasovi iz rata – 1 ponašanja pojedinca. Deﬁnicija iz knjige Ivana  Priča: „On se samo zabavljao “ Vidanovića „Rečnik  Radni list: dilema socijalnog rada”

aktIvnoStI U nekolIko koraka

Prvi korak: Voditelj razgovora sa učenicima na temu humanitarnog postupka i poziva učenike da kažu šta podrazumevaju pod pojmom humanitarni postupak. Razmišljanja i odgovore učenika voditelj zapisuje na tabli. Na kraju voditelj upoznaje učenike sa definicijom koja se u ovom istraživanju koristi za humanitarni postupak . Humanitarni postupak se odnosi drugi korak: Nakon toga, voditelj govori o definiciji i karakteristikama humanitarnog na situaciju u kojoj postupka, povezujući ih sa odgovorima koje su učenici izneli. Tri suštinske karakteristike, „sasvim obična osoba koje su sadržane u definiciji, zapisuje na tabli : deluje da bi zaštitila  štiti život i ljudsko dostojanstvo nekoga koga u  štiti nekoga koga u drugim okolnostima ne bi štitila običnim okolnostima  vrlo verovatno podrazumeva lični rizik i gubitak ne bi štitila, a čiji su život i ljudsko treći korak: Voditelj ilustruje karakteristike humanitarnog postupka koristeći postupak dostojanstvo Grejs Lorč i podsećajući učenike na primere iz prethodne radionice (postupak Grejs Lorč). ugroženi “.

četvrti korak: Voditelj čita sledeće iskaze: „Kada su neprijatelji odveli mog muža i stavili ga u zarobljenički logor, jedan čovek koji je pripadao neprijateljskoj strani doneo mu je hranu i odeću a da niko nije znao za to. On nije mogao da spreči odvođenje mog muža, ali mi je pomogao koliko je mogao. Želela bih da upoznam tog čoveka. “ ( iskaz žena čiji je muž nestao u ratu) „U mom selu se nalazila kuća u kojoj su živeli ljudi koji su pripadali neprijateljskoj strani – jedna porodica. Moj otac je štitio tu kuću i ja se ponosim time. Ljudi su želeli da ih ubiju, da ih oteraju, ali moj otac ih je zaštitio. “ ( iskaz jedne žene)

Istraživanje humanitarnog prava IHP PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE 1 Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 42

Istraživanje Humanitarni postupak

k Nakon pročitanih iskaza, voditelj deli učenike u 4 grupe. Svaka grupa dobija po jedno a

p pitanje. Zadatak grupa je da razmisle o pitanjima i da svoja razmišljanja predstave u t prilikom javnog predstavljanja rezultata rada u malim grupama. s o p i Pitanja: n r

a a) Zašto se u ovim situacijama NIJE očekivalo da neko pritekne u pomoć ili pruži zaštitu t i

n ugroženima? a b) Kakvim rizicima su bili izloženi ljudi koji su pritekli u pomoć ili pružili zaštitu ? m

u c) Kako su se osećali oni kojima je zaštita/pomoć pružena? H

: d) Kako su se osećali oni koji su zaštitu/pomoć pružili i njima bliski ljudi? e j n

a Peti korak: Izvestioci predstavljaju rad grupa i svi diskutuju u velikom krugu. Diskusija v i

ž se može razviti u različitim pravcima, i od voditelja se očekuje da oblikuje diskusiju kao a r

t što sledi u primeru: s I  na pitanje pod „a“ može se razviti diskusija o riziku i gubitku, o različitim aspektima i oblicima rizika - emotivnom, društvenom, psihološkom, ﬁzičkom… Može se, takođe, pričati i o strahu koji sprečava posmatrača da deluje;  na pitanje pod „b“ može se razviti diskusija o društvenom pritisku koji se najčešće suprotstavlja humanitarnom činu (kao npr. izraz „gledaj svoja posla “ i sl.);  na pitanje pod „c“ može se razviti priča o ljudskom dostojanstvu;  na pitanje pod „d“ mogući pravac diskusije je razmatranje trajnih pozitivnih posledica humanitarnog postupka.

Šesti korak: Tokom diskusije voditelj uvodi pojam dileme, uz naglašavanje osnovnih karakteristika dileme:  dilema je situacija kada je neophodno izabrati između alternativnih postupaka (uključujući i mogućnost da se ništa ne izabere tj. ne preduzme)  u dilemi sve opcije imaju i prednosti i nedostatke Voditelj ukazuje i na to da se svi ponekad nađu u situaciji da biraju između više nepo- voljnih alternativa, tj. da od „više zla “ biraju najmanje. Takođe, nemogućnost da se sagledaju posledice pojedinih opcija mogu da otežaju donošenje odluke.

Sedmi korak: Voditelj čita svedočenje„On se samo zabavljao“, a zatim poziva učenike da kažu šta bi sve Vendi mogla da uradi u situaciji iz svedočenja. Reakcije koje učenici navode voditelj beleži na tabli bez vrednovanja i komentarisanja, i podstiče učenike da navedu što različitije reakcije. Kada se zapišu sve moguće reakcije, voditelj deli učenike u nekoliko manjih grupa.

osmi korak: U malim grupama učenici analiziraju posledice koje navedene reakcije mogu imati po Vendi, po zatvorenika, po stražara i po Vendinog prijatelja - crnca. Svaka grupa dobija obrazac za analizu „Radni list - dilema“ i zadatak da analizira nekoliko reakcija zapisanih na tabli. Prilikom izbora reakcija za analizu, voditelj vodi računa da svaka grupa dobije različite tipove reakcija, s obzirom na posledice koje one mogu da izazovu .

deveti korak: Izvestioci iz malih grupa predstavljaju rezultate do kojih su došli na nivou grupe. Voditelj zapisuje odgovore učenika na tabli, u obrazac koji je identičan obrascu

Istraživanje humanitarnog prava PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE IHP Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 43

Istraživanje Humanitarni postupak

iz radnog lista. Nakon toga, voditelj skreće pažnju učenicima da ne postoji idealna k a

reakcija i da svaki izbor u situaciji dileme ima dobre i loše strane. Voditelj pita učenike šta p u misle koja bi Vendina reakcija bila najprimerenija u datoj situaciji. Sledi diskusija u kojoj t s

se razmatraju razlozi za i protiv svake pojedinačne odluke. o p i n r

deseti korak: Voditelj sumira diskusiju ističući ključne ideje: a t i n a m u H :

kljUčne Ideje e j

 Humanitarni postupci su oni u kojima sasvim obična osoba deluje da bi zaštitila n a v nekoga koga u običnim okolnostima ne bi štitila, a čiji su život i ljudsko dosto- i ž a

janstvo ugroženi. Ovakvi postupci vrlo verovatno podrazumevaju i lični rizik. (Ova r t s deﬁnicija je jedna od mnogih, usvojena je radi ovih istraživanja). I  Humanitarni postupak može biti teško izvodljiv u pojedinim društvenim okolnostima, naročito kada je u pitanju zaštita osobe koja se smatra pripadnikom „neprijateljske“ grupe.  Kada su u pitanju humanitarni postupci, u velikom broju slučajeva ljudi su suočeni sa dilemom da li da zaštite nekoga ili ne, zato što, ukoliko to učine mogu biti izloženi riziku i stradati oni sami, kao i oni kojima pokušavaju da pomognu  Oba izbora mogu imati složene i dugoročne posledice po sve koji su umešani.

Istraživanje humanitarnog prava IHP PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE vdv:aot11/120 10 MPg 44 Page AM 11:01 11/11/2008 1 v4:Layout Uvod

Istraživanje : Humanitarni postupak Glasovi iz rata – 1 Prilog ni Humanitr

Ljudi koji su bili u ratovima koji su se odigrali u Zarobili smo mnogo ranjenih neprijateljskih dejstvima. Rekla je da želi da se vrati u svoje selo. novijoj istoriji opisuju humanitarne postupke 5vojnika koji su bili umešani u smrt naših Rekao sam:„Imaš samo posudu ali ne i pirinač, koje su doživeli, kojima su prisustvovali ili za koje najbližih ali mi smo ih odveli lekarima, brinuli uzmi pola mog sledovanja iz moje torbice za su čuli. smo o njima. Naša vera nam ne dozvoljava da pirinač“. Tako da sam pola dao njoj. Zahvalila mi ubijamo ratne zarobljenike ili da im činimo se rekavši nešto čega se uvek sećam. Rekla mi je Kada su neprijatelji odveli mog muža i stavili nažao. (drvodelja i bivši borac) da nikada nije srela tako dobrog vojnika kao što 1ga u zarobljenički logor, jedan čovek koji je Bilo je vozača humanitarnih konvoja koji sam ja. (vojnik) pripadao neprijateljskoj strani mu je doneo 6nikada nisu znali da li će se vratiti ili ne, koji Vojnici koji su bežali pred porazom prošli postu hranu i odeću i niko nije znao za to. On nije su rizikovali svoje živote za one koje ne poznaju. 10 su kroz naš grad. Iako su pripadali mogao da spreči odvođenje mog muža ali mu je (novinar) neprijateljskoj strani ljudi iz našeg grada su im pomogao koliko je mogao. Želela bih da Imala sam 14 godina i bila sam u patroli na pružili svu pomoć koja im je bila neophodna. Bili upoznam tog čoveka. (žena čiji je muž nestao u 7jednom od kontrolnih punktova. Zaustavio su nam iskreno zahvalni i mi smo ih odveli do pak ratu) se jedan auto. Kada sam počela da pregledam granice. Prolazili su i TV ekipe su to snimale, i U mom selu se nalazila kuća u kojoj su živeli njihove lične karte, otkrila sam da je jedan od dobili su pomoć, medicinsku i ostalu. (ratna 2ljudi koji su pripadali neprijateljskoj strani - putnika musliman. Brzo sam vratila njegovu udovica) jedna porodica. Moj otac je štitio tu kuću i ja se ličnu kartu i kazala vozaču da produži. Znala sam Moj sin je zatvorio neke ljude - zarobio je ponosim time. Ljudi su želeli da ih ubiju, da ih da bi ako prijavim da je ovaj čovek musliman to 11 sedmoro ili osmoro njih koji su se bili oteraju ali moj otac ih je zaštitio. (jedna majka) bio njegov kraj. Postupila sam tako zato što izgubili.„Pretući ću ih“, rekao je zato što je Is

traživanje Otišao sam da pomognem osobi čija kuća je potičem iz časne porodice i zato što sam izgubio svog oca. Međutim, sledećeg dana se PRIUČ 3uništena u bombardovanju a ta osoba je odgajana prema sistemu vrednosti. (bivši borac) vratio i rekao da ih je pustio. (jedna majka) ubila jednog člana moje porodice. I tako sam mu Video sam kako pet naših vojnika odvode humanit NIK ja pomogao zato što mi je tako nalagao moj 8500 civila iz sela u zatvor. Znao sam da to nije Izvor: Voices from War („Glasovi iz rata“) su sistem vrednosti. I on ne zna da ja znam da je niko naredio i pokušao sam da to sprečim, ali adaptirani na osnovu istraživanja sprovedenog u ZA ubio mog rođaka. Uprkos tome ja sam mu naši vojnici mi nisu dozvolili. Čak su imali i puške okviru kampanje MKCK-a People on War („Ljudi o NASTA VNIKE arnog pomogao. (verski vođa) na gotovs da pucaju u mene. Ja sam otišao da o ratu“) Sa nama su bili stariji ljudi - zarobljenici i civili tome obavestim svog komandira. I on mi je dao p rav 4koji su pripadali drugoj strani. Mi smo s njima pušku da to sprečim. Pošto sam dobio pušku ja a postupali na human način zato što su bili stariji. sam to i učinio. Ti civili su i danas živi. (vojnik) Nismo mogli da ih oslobodimo ali smo dobro s Sreo sam ženu koja je bežala sa svojim I

HP njima postupali. Nije na nama bilo da odlučimo 9detetom. Imala je samo posudu ali ne i šta će se desiti. Međutim, s nama su uvek bili pirinač. Bilo je strašno. Pitao sam je zašto se sigurni i zaštićeni. (vojnik) vraća u područje zahvaćeno borbenim Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 45

Humanitarni postupak Prilog k a z i p ? u o i t n n s a i č d o e u l p a j a g i l d e i n t r n o a i l j a i č a r t u i b p e n a g r a a t d o r i n o m d o e v l r t : n u a o a e h b i z v H v t e g : a r a a u t a k z r i k i m i d n g e a j d n d o e a e n v e n r v n r i i e v a a t o o d ž V o k v v p i a n p t e i r e ž e a a t j p b s z V z a s r r a a t e t t s Š Š     p I i e k e e a s j i š m o t d . ) k u . a a o o e i j o e j n o e d u i n g r m n j e v n m v e j , š a o a t n a e e p r i a e o o z a s s v t v c n j n k , t r i a i u n a m u a a t o a m o u r p o a s v k o l n o s n b k i i a a a n a k p a e r u r t a r p i a l t e o r v a t c u a a d m z p s n s n g i a c u , u a ž v e t u e t e š e r s . e a r o n o j a o s r h j s t i r n n a m o a e k s p e j o ž o , o o ž a s u o r r d m i , i k t l v s e a p a n d o a e k e e ć l t o š r m j s u a r b v ( d u t p d i r e a a e u e i i z j e p j r o e S z i š u ć d e b d j e d e . i o p g v n b j k c u u e m i e v i o , a i i l j e m d a l j i e k g v o b o s e o o u g t ž o s i o t o b a m u u l n v g e a o đ ž š i o r n r S e j u e l u o e o z m a ć r p u j p t o . d p o t s a u i a e u a m - d n o m a e j e e p r o š j o l v o t o u m a a i a a i a n v s i d r m v t m n j c u e i k ž k t i d , a n j e p a t č o l u s a o u d č a a e g č o i m š t r j k g i i k o e u l i K t o j m a n m m u s i e a d i a s a . t i e n z m d s i t j n a r b m e d o s d u d i t z i j d a e n P O a a d e c š p e v b r u z e e o . . j a k č k t i a j d j n i i o o a v o o a r z e l u o n n j a u g o o o o c a a e d d e a i a j j e k k e . k r e a l l t s e l i j r t n a v t m e a m l t o a o i i v v e e i š n o a u r s š a e ž e o i k a a l z m m s š v i n n a č d p p m k v i e u b u b t e i r o d n e o r o o e e a č o č r t i a a a a t r e d z p z n p O u č j n t P p S z s o n z u o i j a h a j i o o o e i a l j a j , j j ć a a r n l e a a g e o l e l v d k t u a e e k . t c . k j a o s i b a t ž a e o l j l u e a č e r k k i , k a i a n j i j e k j r v i i j i e l r r t e k o i m n d o r i b o t l p o d n e r l a p n e D o s a e k t d a n č l n k . r u k p o e a j v , a e i a j r d a g e i e e j u o i p a j i k o n u n g n e c m o a V k r v l c v h i z n e c i b p e o d t i n e d d r j i a p c g č i j a n v l O l o c a e a a a l i i o o a r n o s z i . d l z e g d . r k a š u r s n v i f b i u e e p u b o o o c l s o l t j e m l o č u a A m i v i j r a . z S e h o e d m n n d a j i j g j s d a v s . a l d o a z o c e i m i a e u b o i o d ž v o j v t l o o a ž j k a a d a i , d l a s b š n a ž z e s a e p s t i g o i d r a r j r z ž l e m o o a t l h u t v e u o l k a a t p o m o a u o s b o i a s l o r i n i d u a J n d v m u k o e a p o n d t - e e e t e e d s j č a r p t j a e d u e p u n o a l m o r a a o v m o o e m s l e o z e o r a a a j e o z e s j m o n v m i u a p k i r i a t v j j n ć t t d z v u j o o n r a i š v j i l s a a o t k i a o o t m , O a p i p k p j e a š n e o a a z k a p i e . j e , e d c n j s h z u v e c i o t g j u o e i j N t a o e i l n d o k c o l n o i a e l p r . l s d n r t l j t o m o o a o u o i d a b a o s c e š e e j a a n k a e k j n h r p j v u k p j e i l t B o e d ž a o j e o u a a j z o t e š a . n o e u e t a a k k t i č “ o l i j č i n o s p u v t j a e n e a S č d , k d u e i j s n d z z n a . o k o a s a o m i i t e a 5 n a e j i o a m j o k i r n a a u a “ s r r e j k z a a j e , n n d o l d l s b “ n a i a d n r o o n i e a t v n i a i s v l r u s i a ž t c k l i s v v v č k u g a v l s š g z z t a t t o a k o s n o u B r e a o a i a r a k o o o r a a b „ „ e e „ j k k z k k D V n M n z n p b c a r d O Z 5

Istraživanje humanitarnog prava IHP PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE vdv:aot11/120 10 MPg 46 Page AM 11:01 11/11/2008 1 v4:Layout Uvod

Istraživanje : Humanitarni postupak Prilog: Radni list – dilema Prilog ni Humanitr Situacija: Dok u zatvoru čeka da poseti svog prijatelja koji je zatvoren zbog svoje jednostavno zabavlja. Prisustvo publike (Vendi) doprinosi da mu maltretiranje političke aktivnosti, Vendi prisustvuje sceni u kojoj stražar viče i preteći više zatvorenika bude još zabavnije. Vendi je u dilemi šta da uradi. puta nasrće na mladog zatvorenika crnca. Stražar uopšte nije ljut - on se

Posledice po vendinog vendina reakcija Posledice po vendi Posledice po zatvorenika Posledice po stražara prijatelja postu pak Is traživanje PRIUČ humanit NIK ZA NASTA VNIKE arnog p rav a I HP Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 47

Dodatne aktivnosti

Istorija i kultura k a

Napišite nešto o humanitarnom postupku za koji znate Napišite kratak sadržaj priča koje pronađete saopšta- p u (iz ličnog iskustva ili bioskopa, s radija i televizije, iz ono- vajući gde i kada se humanitarni čin odigrao i navodeći t s

ga što ste pročitali, istorije ili događaja iz vašeg sveta ). medij koji je izvor priče. o p Učenici su naveli primere kao što su priča o Salah el-Dinu i n r

koji je izlečio Ričarda Lavljeg Srca i primer Oskara a t i

Šindlera iz 20. veka. n a m

Analizirajte čin na osnovu tri karakteristike humanitarnih u H

postupaka: :

 e

zaštita života i ljudskog dostojanstva j

 n Mediji obično se radi o nekome koga u normalnim uslovi- a v i

Potražite u medijima priče o humanitarnim postupcima. ma ne biste zaštitili ž a

 r Napravite zbirku u knjizi isečaka ili na tabli na zidu. vrlo verovatno će podrazumevati lični rizik ili gubitak t s I

Istraživanje humanitarnog prava IHP PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE