2.Umetnost Mahagonija,3-6.Qxd

UMETNOST MAHAGONIJA FRAGMENTARIUM. BESKONA^NOST. IVERJE. PRETEK. Kwi`evni pogledi

Osniva~, urednik i izdava~ Miroslav Luki}, 11000 , Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13

Umetnost mahagonija je, prema re~ima Borisa Piqwaka, umetnost stvari koje su preìvele svoje majstore i sopstvenike. UMETNOST MAHAGONIJA - taj, pozajmqeni, op{ti, naslov, na najboqi i najsaètiji mogu}i na~in ozna~ava su{tinu svega onoga {to je u{lo u spomenuti Opus, u sve ono {to je, tokom prvih pedesetak godina ìvota, napisao tvorac toga Opusa. Kultura i civilizacija gutaju jedna drugu. Kao {tp la` guta halapqivo sve, istinu, pa i ìvot. Treba li taksativno dokazivati sve to? Umetnost mahagonija je nadìvela sve, gospodo, kulturu i literaturu! Laì, mnogo laì. Pokolewa i vekove. Zablude, poàre i mr`wu...Ratove i tragedije. Umetnost mahagonija je nadmo}na, nadmo}nija od kulture i civilizacije, i bez re~i ume da saop{ti mnoge istine, gorke i bolne...

3 - 6 2002

Ovaj trobroj su pripremio i uredili Esmer BELATUKADRUZ Dimitrije LUKI]

1 UMETNOST MAHAGONIJA Kwi`evni ~asopis : zone prelivawa Osniva~, urednik i izdava~ Miroslav Luki}, 11000 , Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13

* Priprema i {tampa Studio srpskih bibliofila Bela manufaktura Press Majstorska radionica rukotvorenih izdawa VALTAZAR PREVALEZ

* Godi{wa pretplata (najsigurniji na~in nabavke) za pojedince : 850 din. za pravna lica : 1300 din Za inostranstvo i biv{e jugoslovenske republike 50 DM Novac pojedinci mogu poslati nov~anom utputnicom na adresu izdava~a. Pravna lica upla}uju na na `iro - ra~un izdava~a kod PO[TANSKE [TEDIONICE A. D. Beograd : 40803 - 625 - 9 - 7550 - 8888 - 43889923 (za naznakom za ~asopis "Umetnost mahagonija") Na{i poru~ioci iz Austrije, Belgije, Brazila, Velike Britanije, ^e{ke Republike, Danske, Francuske, Italije, Japana, Kine, Slova~ke, Kipra, Luksemburga, [vajcarske, [vedske, Holandije, [panije, Ma|arske, Slovenije, Gr~ke, Poqske godi{wu pretplatu {aqu me|unarodnom po{tanskom ili telegrafskom uputnicom uz pune adresne podatke izdava~a i urednika na devizni ra~un kod PO[TANSKE [TEDIONCE A. D. Beograd broj : 100059797 * Cena pojedinih brojeva ~asopisa prema dogovoru. * Rukopise ili diskete sa ukucanim prilozima slati na adresu izdava~a i urednika. Tekstovi, iz ovog ~asopisa, mogu se pre{tampavati, ali - upozoravamo - sa izri~itim dozvolom urednika

2 SADR@AJ

BISTRA VODA U KOJOJ SE VIDI SVAKA @ABA, Es. Bel. 4 ZONE PRELIVAWA

Miroslav Luki} PISMO IZ BUDU]NOSTI, GROBA 6 Vja~eslav Ivanov ZVEZDE VODIQE (Izabrane pesme) 15 Prepev Vladimira Jagli~i}a. Bele{ka o pesniku 77 Brana Dimitrijevi} SRKA^I SPLA^INA I PO KOJE NEOQU[TENE MRKVE - Vera i sekte u ogledalu Vladimira Turbina - 79 DNEVNIK PISCA

Miodrag Mrki} PREVREDNOVANJE, odlomci 87 FABRIKA LUTAKA GRUPULEKS

Miodrag Mrki} TANATOS SA MASKOM EROSA POETSKA KULA ''MILOSRDNOG AN\ELA'' (Ogled o romanu Maestro Per Pjetro Aleksandra Lukica) 94 ANAMNEZA > ANABAZA > ANABIOZA. ARGUSOVE OÎ ( Arhiv odbijenih rukopisa) 102 ÊTVRTA DIMENZIJA . Kwièvni pogledi

USPEH, NEUSPEH - M. Luki} 129 Viktor Trefalt U KA@WENI^KOJ KOLONIJI 131 PLUS ULTRA

Iz novih rukopisa @ivodraga @ivkovi}a SKAREDNI VRT, pesme 137 GOSPODIN PEH, kratke proze 146 Bele{ke. Oglasi Katalog UMETNOSTI MAHAGONIJA ZAVETINA Plus ultra 151

3 BISTRA VODA U KOJOJ SE VIDI SVAKA @ABA

Ovaj trobroj ~asopisa, kasni, iz vi{e razloga. Prvi je - stalna nov~ana oskudica; okolnost da Osniva~a. izdava~a i glavnog urednika niko - nov~ano - ne potpomaè. Zatim, krajem maja, glavnom uredniku je neo~ekivano i prerano preminula majka, NATALIJA LUKI] (1931 - 31. 5. 2002). Posao oko {tampawa je odloèn 40 dana, tj. do sredine jula 2002. Tre}i razlog ka{wewa je - obimni poslovi oko pripreme i {tampawa DELA Miroslava Luki}a UMETNOST MAHAGONIJA : 32 naslova u 35 kwiga!!! Oko 8000 strana - 500 tabaka!! Novost, koja to zaista jeste: objavqene su sve, slovima : trideset i pet kwiga Umetnosti mahagonija, i mogu se direktno i jedino poru~iti od izdava~a. Sve te kwige - 32 naslova - posve}ene su - srpskim majkama, autorovoj pokojnoj majci Nataliji, i majci wegovih sinova, Miqani. Bog da im du{u prosti! Nisu do~ekale da te kwige vide, objavqene, jer im je sudbina bila takva. I zato ovaj trobroj i zapo~iwe stihovima Osniva~a ovog ~asopisa, preuzetih s kraja drugog dopuwenog izdawa prvog Luki}evog romana Dnevnik za Senkovi}a (14 kwiga Dela). Slede Izabrane pesme Vja~eslava Ivanova, ruskog pesnika nedovoqno poznatog kod nas, u prevodu Jagli~i}a. Kao i niz drugih zanimqivih priloga. âst da pripreme ovaj trobroj pripala je mla|im saradnicima, jer na mla|ima svet ostaje, Luki}evom starijem sinu Dimitriju, i meni. Zajedno imamo nekoliko godina mawe od G. M. Luki}a. Re~i iz prigodnog naslova, kojim zapo~iwe ovaj trobroj, pripisuju jednom pokojnom politi~aru, balkanskom, koji je dugo vladao ovim prostorima, ~ak i posle svoje smrti! Imao je dobre pisare, me|u kojima be{e i dvorskih pesnika, koji su znali da na|u pravu re~ kada je trebalo javno napasti ideolo{ke neistomi{qenike. Slika lepa, ta~na. Kada je re~ o srpskoj kwièvnosti, posledwih dvadesetak i ne{to godina, unazad, recimo, slika je ~esto ulep{ana, neta~na, mutna. Vi{e razloga ima {to je to tako. Kako onih dru{tvenih, vankwièvnih, tako i onih parakwièvnih, pseudokwièvnih. Objavqujemo, ne slu~ajno, odlomke iz ogleda nedovoqno poznatog naj{iroj javnosti, profesora kwièvnosti u penziji Miodraga Mrki}a, iz Beograda (Crnogorca, rodom sa Kosova), autora preko 20 - ak kwiga. Starewe je bolno ali i prirodno; stare}i, ovaj autor se udubqivao u savremenu srpsku kwièvnost i pojedine wene aktere; pozabavio se lirskim patosom, retorikom, prikrivenom citatno{}u na primeru tri najistaknutija srpska pisca - ]osi}a, Bulatovi}a, Be}kovi}a - i tako su nastale skice za tri nenapisana ogleda o ovim piscima. Starewe nekim qudima donosi mudrost, pamet, bistrinu; drugima, pak, naro~ito, piscima ogrezlim u blizinama vlasti, ni{ta od svega toga.

4 Greh nije samo bogomoqa~ka tema. Jer, pogledajte na qude oko sebe, i na one {to su nedostupni - kako se zavla~e u greh - najgrubqe i najop{tije re~eno - kao u jednu sferu, u jednu stihiju, i greh i isku{ewa su im mnogo bliì od straha Bo`jeg. Srpski pisci druge polovine 20. veka upoznali su jedan naro~iti strah, strah od Carstva }esarevog. Prilago|avali su se tom strahu. Najpoznatiji pisci behu najuspe{niji u tome. Vremenom su to ve{to zaba{urivali. Poneki su stekli slavu, postali novokomponovani hri{}ani. Ali i u starosti, kao i u svojim najboqim godinama, grabe, sude se, i od wihove grabeì i slavoqubivosti potamne du{a, praznici, pravo srpstvo. Mnogi na{i pisci nose na du{i tolike umne grehove, ali profesor Mrki} - nije ni~iji du{ebri`nik. Tokom ~itave druge polovine 20. veka Bog je u srpskoj kwièvnosti - mrtav, himera, ne{to odba~eno. Koga su na{i pisci traìli kad su Wega prezirali? Zemaqskog boga, vo|u. La`ne idole? Bog bi ne jednom savremenom srpskom piscu mogao da kaè : Ako ja vas odbacim kao {to ste vi mene odbacili, {ta vam vredi ìvot, i gde je mesto va{im du{ama? Ni Bog ni ~itaoci vi{e ne mogu da trpe neiskrenost i la` pisaca. Vek su mnogo proveli pokazuju}i da Boga nema. Ni pisac Mrki} Ga nije video, ali nadamo se i verujemo da mu je bliska pomisao da Bog dejstvuje preko dobrih qudi. Gde je - Bog? Kaù bogoslovi - sa neznatnima, malima, sa qudima nezlobiva srca. Sigurno nije nikada bio sa lopovima, bludnicima i zlikovcima. Stare}i, ~ovek postaje prirodno bogoboja`qiviji. Su{inska religioznost je stvar stvarala~koga razvoja, stupaw; neodvojiva je od ìvota. Sve qude, pa i kwièvnike i naro~ito kwièvne kriti~are treba podsetiti da lopov kad krade nema ko da ~uva straù, i najzad ga uhvate. Isto tako i sve laòve, mistifikatore raznih fela, bludnike, izdajnike...Za{to je to tako? Zato {to oni misle da }e ve~no ìveti, da nikad ne}e umreti, i da ih niko nikad ne}e upitati za nepo~instva wihovog ìvota, za sve ono {to su zgazili prave}i svoju uspe{nu karijeru i slavu. Takvi svoj um zatvore u tamnicu, pa najzad i svoju du{u. Takve qude i umetnike treba nemilosrdno raskrinkavati... Pojedine kwièvnike druge polovine 20. veka, na àlost, ni starewe, ni smrt, ne}e mo}i da opameti. Da razdre{i wihovu du{u od veza tela, da je razdre{i brzo i tiho, zato {to je ona mnogo optere}ena teìnom grehova... Me|utim, sve ovo zvu~i nekako uop{teno, nekako na~elno, ali je za uvod, verujem, dovoqno... Beograd, krajem avgusta 2002. Esmer BELATUKADRUZ

5 ZONE PRELIVAWA

PISMO IZ BUDU]NOSTI, GROBA

Tamo gde je Sloboda, ko qubav, ugu{ena, vlada muk mrtvih, hod praznih leta. Tamo je svaka sre}a i nada sru{ena. Uro|eni~ki samoubila~ki poriv, izvan sveta, ko bumbar zuji, kao roj trutova, mami ne na pir, na svadbu matice, sam sebe jede. Snopi}em vrbovih prutova, vaqalo bi ga ispra{iti; zgaziti kao bube - zlatice. @ivot i sudbina mogu biti divni ako su qubavqu nesebi~nom i razumom ispuweni. Srbi nemaju razloga ni na koga da budu kivni, do na anhronizme kojima su napuweni, i na podvale, podmeta~ine, kao lutke strugotinom. Istina je lekovita, iako je daleko od mnogih. Ne umiru toliki napre~ac otrovani vinom, strihinom, ve} obuzeti najgorom varijantom, zamkom ubogih. [ta su tri decenije , ili pet?! Epoha je ve} strpala u mra~ne furgone otpatke svoje. Kakav }e biti svet 2003. - }e? Ne pitaj - kurtone, korisne pesnike, karijeriste, ve} biv{e! Kult smrti i propadawa ovde ima svoje `rece, sve{tenike, provodaxije, li`isahane. Bi}e lov u mutnom. Proglasi}e za svece bezbo`nike i dou{nike. Ne bojim se smrti i radujem se {to }u nestati pre sumraka drugog milenijuma i nametnog veka. Ne mo`e se zaustaviti beskrajna traka vremena! Velike zmije pro`diru mawe. Vampiri vampirima piju krv. Ovo veliko i nikada okresano drvo {to zaklawa sunce ve} podgriza crv.

6 Zaklonilo je svojom kro{wom, senkama i surovo{}u uniformi i sila plurala predivne pesnike, esejiste, prave svece, okrvaviv{i i sne`ne vrhove Urala. Niko jo{ nije napisao povest pravu o politi~koj torturi, policiji. Ortodoksija, crkvena ili ideolo{ka, mafija{ka, nema samo sedi{te na Siciliji. Na onom svetu }e, svoje najboqe pesme, mo`da, napisati tzv. najboqi pesnici Epohe Trikova. Kad bude pu{ten duh iz boce, svedok krikova, i kad ruqa i fukara iznedri svoga "vo`da". Kroz {ume vekova se probilo, kroz kqu~aonicu posledweg veka, po Usudovoj voqi, saznawe, koje uvek kasni kao voz. Svet }e propasti, ne postane li boqi. Kad se budu sabirali vekovi, sabra}e i ovaj, wegove posledwe decenije ; zlato i pepeo Balkana, grobqa Kelta, {arene pri~e ruqe, besnilo neurastenije. Oktobar na izmaku, parovi u parku, ne ubijaj divne prizore, javorovo zlato. Jesen je lepa kao prole}e. Mladu Parku videh kako silazi iz voza, devu nepoznatu. Padaj, opadaj li{}e, kao akordi iz sna. Dru{tvo mi pravi Betoven, dok se podi`u mehurovi bara, sa dna. Kupa~ice gole iza rakita imaju ten od koga zastaje , ko od vila, dah. O, bezmerno, slapu hmeqa, padaj, padaj. Iza groba prestaje svaki strah. Ve~nost po~iwe ovde, draga! Fraj kad li{}e treperi na vetru, znaj, ja~e, jo{ ja~e dunu}e iz podsvesti kroz tonove nikad zabele`ene pomirewe Starog i Novog, preurawene Vesti.

7 Ponekad kad zadrhti iva, klen, oskoru{a ili beqa od snega na bregu breza: kao da je Bog u{ao u moje srce; pro`me me neopisiva jeza. Ne srce, tren, otvara ve~nosti du{a vrata u mom bi}u zabravqena, nepoznata. Lovi smisao budu}eg bi}e dok uvo slu{a kako se rascetava {eboj ili lepa kata. Poèlite li da vidite rajski vrt ili najlep{i krajolik na svetu, tih, popnite se na vrh Jelewske stene, i sko~ite odozgo u provaliju, stih. Svaki je stih riznica iskustva. Onaj ko je lud, ima}e svoje mitnice. Smrt je ìrant bitnim pesnicima. Za qubav prema domu, priupitaj skitnice. Jovanka Broz, Tito, Nikson i wegova supruga na balkonu Bele ku}e. Moja je zemqa slama Alajbegova. Umire polako; i kad umre, vaskrsnu}e? Op{tinski dou{nik u civilu ima duga~ak , bogme, dobar nos. Pritajen je i budan uvek, kao u {ipra`ju crni kos. Narod je dobio {to je sawao : hleba i igara! - Zapadni krediti done{e blagostawe. Decenijama je gawao kozu i doma}ina, Antibog. Pobediti sebe narod nikad ne}e dok olako i na tu| ra~un lo~e, `dere. Za`muri, zaboravi, uzmi sve {to moè{! Ordewe i zlatne tabakere. Zapadnu demokratiju ~uvaju pu{ke diktature, u kojoj : mi{ beli sre}u deli. U vilama otetim su se mi{evi i ku}ni duhovi sreli. Ratni veterani su gwili kao kru{ke. Ovde je ponos i{~ezao, kao seme konopqe.

8 Seqaci posta{e polutani, a vetreu{ke - sinovi i unuci gazda, trgovaca, bankara. Gra|ani - ki{ne gliste, belou{ke. Kakav je to gnusan soj! Kakvo zlo vreba iz gomile ruke nevine, krhkije od stakla! Siti su ve} mrtvi : {ta im vi{e treba? Da li ih je ikad Istina dotakla? Brdske koze postado{e utovqene sviwe. Trbu{ine, pusti{e .Magarci kamewara. To su sve di~ni preci Nove Pustiwe. Otrov guja kojim se razara duh u mladi}ima druk~ijim, nepokornim. Duh lelujav kao plamen sve}e, {to se lako gasi. Kepeci - pesnici, ~uvene televizijske vedete, sole pamet, ra{iriv{i se, kao na pomanama Vlasi. Duh u malim crkvama u brdima titra; duh {to razvaline no}u obasjava, kao svici. Dolazi sporo smrt, sazrevaju}i kao jabuke. Oglasi}e se, ne kao car, fanfarama, u prestonici, ve} Bogu iza le|a, gde se niko i ne nada, u zagubici. ûjem kako govore budu}i mrtvaci. Sve je bliè ono neizbe`no. Ne pewe se uz spirale uma. Govor trbuhozboraca. Ko da`devwak gmiè. Oprosti svima, ìvima i mrtvima, najbliìma, ocu, majci, bra}i, sestrama, draganama, svima, ako moè{! Sve ih je povukla i gurnula u nesre}u inercija, u zagrqaj najgorima. Lideri mira su fariseji, okre~eni grobovi. Onima kojima su usta puna slobode, nisu potrebni slobodni gra|ani, ve} robovi. Svako krdo, ne zaboravi, najrogatiji predvode. Sloboda je dugove~nija od svih vo|a, tirana. Ja }u umreti ne do~ekav{i da se oglasi ovo {to se polako vaqa iza devet gora. Pirana jato nije, ni jesen patrijarha. Ni oko paunovo. U{trojili su nas, kao pionire. îm opkaqam, ne kaèm istinu o onom {ro se ovde i tamo zbiva.

9 Sve se dubqe povla~i {to se u mom srcu skriva. La`em, i kad mi ne pada na pamet da la`em.

Kad umrem, najbrè }e se rastvoriti la`. âk i ona koju su mi ko zna kad uterali u kosti. Filozofija podvale. Privremeno zabraweni "Vidici". Retorika feqtona. Ateisti~ka jevan|eqa. Opakosti. Video sam kako zavr{avaju qudi ~asni. I znam da mnogo duè poìve{e ubice, xelati. Smederevsko srbovawe uz meze, ~a{icu i muziku greh je koji mora op{tinskom komitetu da se plati. Lakrdija nacionalna i svetska, dok ne pomru, svi tetovirani robija{i, potraja}e ogavna, zamrznuv{i energiju narodnu ogromnu, datume i imena i dela vredna se}awa, slavna. Nemogu} je dijalog izme|u marksista i hri{}ana. Iz starog pawa pagana iznikao je mladar }esara. Pro{lost ovde kasape prema potrebi, i budu}nost bi, po meri biv{ih {egrta, mesara. Odre}i se mnogo ~ega, to zna~i da si umetnik. Istina nije , iako na wu li~i, kao hidra. Nikoga nije jo{ pretvorila u su`wa, kamen. Blizu {umovite obale nastawuje se vidra; wenim o~ima i instiktom kad bi mogao pesnik, muzi~ar da, grubim zamasima, do~ara ambijent : kro{we oraha u jesen, pquva~ku rakitara, ~vorove i vo}nu smolu {qiva, tugu sala{ara. Gledaju}i u stvarnost, umetnici gledaju kroz velove gde ona nije. [to vide, ne vide. To je uvek ne{to drugo, ne ~ak ni kopija. Sasvim su druk~ije ambicije - moje. Dom vidrin je prirodna umetnost, ravna oblikovawu vode. Nikada vidra ne}e da ispa{ta : slavu. Biblioteka velikih romana je {uma mra~na. Dugo radije gledam, kako guske pasu travu. Da se prava istina probije, ma gde, ovde, u dubokoj provinciji, i u svetu, pro}i}e decenije. To nije razlog da poklekne{, da popusti{,

10 da zaboravi{ na sebe i svoj zadatak, Genije! Svet je uspavan drogom, pi}em, prazninom, gozbom na da}i Boga : sito{}u tiranije. Pu~evi, reforme, obe}awa pusta, bukvari revolucionara, i druge nebrojane manije, nikada ne}e prodreti u beskona~ne nebeske sfere! Ne poku{avaj da krugove Pakla, i Vek udav, shvati{. Ubij minotaura i kreni iz Lavirinta van : raduj se, jer Bog te posla zato, ne da pati{! Svaka se epoha rasprskava kao zvezde repatice. Paprat je svedok boqi od paweva, od utvr|ewa na visovima planina. Vi{e govore snohvatice o rasprskavawu jezgra, okova. Mo} preobraèwa silazi s neba kao pquskovi i sila uni{tewa. Ne àlosti se {to te usud sudbine potisnuo. Sve je simboli~no, i ne{to drugo. Upitaj se: U kakvo si me ovo obli~je, Boè, utisnuo? Za{to si za Me odabrao od svih vrtova ovaj na kraju sveta, tuàn, Getsimanski vrt? U mir da u|em, skru{enost apostola da iskusim? Suvi{e star za qubav, suvi{e mlad za smrt. Stigao sam na kraj, je li, tamo gde su U{}a? Kroz usamqenost, strah, pristani{te kloaka? @ivot je pun neopisivih okuka i raskr{}a, stranputica, ~udovi{ta i }orsokaka. @ivot je istorija duha, wegovog tkawa - duboki su wegovi rukavci i zalivi. Talasaju se u wima ~ista ose}awa. Wihov titraj osveàva boqe no kivi. Bujna su vrela grobova. Iz wih }e {iknuti gejziri, kao ruda iz bogatih rudnika. Sve istine su sahrawene ovde. Ovde }e niknuti ponovo. Aristotel je lagao bludnika, Aleksandra Velikog. Kao {to i sada u~eni Me{tra laù, jer je na la` nau~en kao {egrt. Umre}e i gleda}e svoju smrt. Ovde jedino ne{to moè da promeni samo - Smrt.

11 Eh, eh, narugala bi se da moè da me ~uje iz groba, uvek budna lokalna kwièvna milicija. Lepo je {to sam umro anoniman daleko od folklora epohe, kao prava tradicija. [ta su u pore|ewu sa drevnim kwigama sve te poeme, zbirke pripovedaka, nagra|eni romani, vidi se tek iza groba. A za ìvota mo`da jeste naslutio i neki seqak na pomani? Nu`nosti, protivure~nosti, masa skroba epohe. Sve je to za wu bilo potaman. Po~istila je metlom kneève, atamane, proroke, sujeverje i veru, proro~i{ta. - [aman je mo`da poneki slu~ajno preìveo, ko ~ovek sne`ni. Ne kalu|er, ni bogomoqac. [aman se povukao u staro i odba~eno, gde nema naftalina, ne kao moqac. Moqac je {teto~ina; jer od starog novo ne pravi. [aman se preru{io, kao Homoqac, oko Poklada, kao bradorac, da suzbije pokondirene tikve, neznalice, da za{iqi kolac kojim se pobesnela avet, morija, adaktira. Tajno drevno znawe - to je dragocen dar, kojim se talog vekova, kao {qunkom spira. Gde je taj prvobitni elan, àr? Sunce koje se ra|a, zna. Svetlost i {aman, kome je dato da sjaj izdvoji, da ga spase tame. Da joj se pribliì mimikrijom mo}i, ume, u snu nasloniv{i glavu na weno rame. Napu{tam zveriwak i leglo strave, uvek kad pustim da me vode {aman i predve~erje. Sledim svice i fazane, mraviwake, mrave, rastvaraju}i se u suton, u bezmerje. Ne vara se tako lako {amanov duh pronicqivi, drevni: za~as umakne sa robije. Prepozna odmah wegov istan~ani sluh akorde harmonije i ukus ksenofobije.

12 Zato se `ivi i zato mre, izgubqena srebrna maglo, nauko drevna : ti jedina ne vara{! Ra|ala si se vekovima a nestala naglo. Uobraziqo, ti mene, a ne ja tebe, stvara{! Ti jo{ jedina ume{ da iskreno razgovara{ u ovo gluvo doba makar i na dnu groba. Makar sa tre}im petlovima. Ili duhovima. Vampirski spisak ne nosi {aman, maj~ina utroba. Sveden je davno sa ovim i minulim vekovima bilans. Zna {aman, potvr|uju drevne melodije, i sluti neka rusaqa, kad oko Trojice padne u trans. Novo nije novo. Drevno i zaboravqeno je najnovije. [amane, ti si nama - za{to bi krili? - neophodan, kao lek, ve} dugo, blizak i drag. Iz tebe , ~ekamo, da se zaboravqena nauka, ispili. Jer Novu nauku propoveda La`ov, vrag. [amane, tvoja je verenica [eherezada. Tvoj je otac br{qan, ra{~ere~ni Dionis. Titrava lepota koja nema ime na horizontu u svitawe i pred zalazak, tvoj je rukopis! (...) Miroslav LUKI]*

*Ova pesma objavquje se na kraju drugog, dopuwenog izdawa. Kao 14 kwiga Opusa n 1 UMETNOST MAHAGONIJA. U kwizi 32. - DUG POGLED UNAZAD - Luki} objavquje ( str. 8 - 12) ove redove : >>> Ne mogu poricati da me nesre}a nije podstakla, me|utim nisam se pretvorio u Filipa Senkovi}a. Trilogija HIPERBOREJCI je sve ; tragedija, roman, sinteza, povest kraja epohe Hokus - pokusa. Ispovest je kori{}ena kao metod... Borislav Peki} je na jednom mestu ironi~no poku{avao da odredi ispovest kao metod : " Znate li vi, mo`da, ne{to o udovi koju je ubio Raskoqnikov? Ja ne znam ni{ta. O Raskoqniku znam sve, o starici ni{ta. (...) O Neronu znamo vi{e nego o vlastitom ocu, za hri{}ane koje je bacao lavovima znamo samo da ih je bilo - mnogo. Izdate najboqeg prijateqa. Vi ste junak te àlosne pri~e. Prijateq je samo povod. Ako ste o{troumni i sledite duh vremena napisa}ete o tome ispovest. Po{to ste ve} r|avi, posta}ete jo{ i poznati. (êmu najzad, sluì biti dripac u potaji?) To }e vam stvoriti nove prijateqe kojima }ete nadoknaditi onog izgubqenog. Moète varati, lagati, obmawivati, samo nam kad budete uhvatili malo vremena objasnite va{ sistem, i recite nam niste li mo`da imali kakvih neprilika sa save{}u. Dobro je imati ih, ne, razume se, takve da vas u nepodop{tinama ometu, nego tek toliko da vam ove ne polaze za rukom sasvim olako..." FILIP SENKOVI]? On se na kraju "Vla{ke gozbe" vratio u najve}u misteriju, u

13 onu iz koje je i - do{ao. Ono {to je mo`da nejasno i nedore~eno u "Dnevniku za Senkovi}a", shvatqivo je iz "Mese~eve svadbe", kao {to se i odgovori na enigme u prva dva romana ciklusa nalaze u tre}em, najobimnijem napisanom. Poznavaoci prvog izdawa "Dnevnika za Senkovi}a" uveri}e se da nisam mnogo, drasti~no preoravao prvo izdawe ; nije bilo potrebe za tim, verujem. Drugo izdawe sam pripremao u Beogradu po~etkom leta 2000. godine, ìve}i potpuno sam, u namernoj i svesnoj osami. Neprekidno sam radio. Ulaze}i u ogromnost... >>> >>> Drugo, pregledano, izmeweno i dopuweno izdawe "Dnevnika za Senkovi}a" pojavquje se posle duge, skoro dvadesetogodi{we pauze. îni mi se da ovo drugo izdawe u celini predstavqa najboqi mogu}i uvod u drugi ciklus romana - da pokazuje ono {to ~ini moj trostruki kwièvni dar , kwigu u kojoj se ostvaruje moj specifi~ni stil...Ova kwiga je, pored toga, i u kwièvnoistorijskom smislu, dobra vrsta ogledala kako za pi{~eve vr{wake, tako i za ona dela koja su bila objavqivana pre dvadesetak godina i hvaqena kao prvorazredna, a koja je u me|uvremenu progutao sasvim mo}an i verovatno opravdan zaborav. "Dnevnik za Senkovi}a" je izdrào probu vremena, a overen je i potvr|en rukom pisca koji je objavio jo{ desetak romana, koji su jedan za drugim, potvr|ivalni neprestani stvarala~ki rast i razvoj. To se ne vidi sada, jer jo{ nisu obelodaweni svi romani iz sva tri ciklusa koje sam napisao, ali to }e se, videti, uskoro. Prvi i posledwi moji romani, zahvaqju}i strpqewu i stvarala~kom razvoju , stoje u neobi~noj, podsticajnoj srazmeri... Ovo drugo izdawe "Dnevnika za Senkovi}a" pojavi}e se dvadesetak godina posle prvog. Pokojni su oni, koji su mi najvi{e pomogli da prvo izdawe uop{te iza|e 1983. godine u 1500 primeraka : grafi~ar "Borbe" Mom~ilo Suji}, kojeg jedva da sam stigao da upoznam, i Miqana Vi}entijevi} - Luki} ( + 1986), moja prva supruga. Preminuo je i jedan od prvih recenzenata ovog izdawa - prof. dr @ivan @ivkovi}, neka im je laka zemqa. >>>

<<< F. Senkovi} je do{ao - ~ini nam se - iz misterije Qubavi i Slobode, izagrobne qubavi : tim duhom je kr{tena ova pesma, na kraju drugog, prera|enog izdawa DNEVNIKA ZA SENKOVI]A, uzbudqivijeg {tiva i od Floberovog Novembra i Crwanskovog Dnevnika o ^arnojevi}u ( s kojim je prvo izdawe upore|ivano pre dvadesetak godina)... - E. Bel. - Dim. Luk.

14 VJA^ESLAV IVANOV ZVEZDE VODIQE (Izabrane pesme)

Izbor, prepev i napomene Vladimir JAGLI^I]

15 Naslov originala Vja~eslav Ivanov Stihotvorenija i poemi Biblioteka pesnika, Mala serija, Sovjetski pisateq, Lewingrad 1976.

16 PROBU\EWE I bio sam sli~an onome ko usnu u rumeno ve~e na palubi mre{noj uz povik mornara koji diù sidro. Probu|en, ugleda slepi putnik taj: ogwevidac grunu i di{e nad wim ìv ìvcijat bezdan... Gluhi bezdan drugi zaropta pod wim... Vetar nezadrìv davi sne uporne, ravnomerno, svodom, diù} od sazve`|a do sazve`|a jarbol... Gleda on - ne di{e sin verne obale, trun u bezdanima... A uz wega plove zvezde od obala vernije: vodiqe! PRST Vaistinu, svako je pred svakim, za svakoga, i za sve, kriv. Dostojevski

Dan je palio ogwem belim, ne prestajahu cvr~ci s pesmom, i kiparisa oblak smeli nad rakama bi, katkad, blesno. I padoh, gre{an, sam i kajan... Al prah ka prahu be{e blag: polete p~ela iznad gaja, i prosu{i se medni trag...

17 I naglo prestah da se kajem: i umre greh moj sa gordo{}u, i, opet svojta s rodnim krajem, celivah Zemqu, s odano{}u! Ona je ~ekala da mi pra{ta - i slatko be{e jamstvo bdewu. I, sve {to nije znala ma{ta, tvrdo obe}a, u smirewu. 1895-1905. ALPSKI ROG U gori gluhoj susretoh pastira, gde u duga~ak trubi alpski rog. Divna je pesma tekla: ali, gromko oru|e tek rog be{e, da bi eho o~arqivi u gorama budio. I svaki put, kad bi po~ekao pastir, da ~uje ponovo zvukove, eho se vio me| klancima surim ko neizre~no i slatko sazvu~je, da se ~inilo: skriven hor duhova na nezemaqskom oru|u prevodi nare~ja nebna na jezik zemaqski. Mi{qah: "Genije! Mora{, ko taj rog, pevati pesme tla, da srcem budi{ druk~iju pesmu. Blaèn je ko ~uje." A iza gora huja{e odgovor: "Ko i taj rog, priroda je - simbol. Zbori zbog eha. I eho je - Bog. Blaèn ko ~uje i pesmu i eho." 1902. PRVI PURPUR Grozd zri, al se jo{ zeleni, kraj korewa loza snuje. Kroz krvav àr plave seni slute zlu krv i oluje. Briznu purpur boju divqu s puteva u ìve trave. Crnoputi Bog mi kimnu, zmija mu je mesto glave.

18 Um mi zbaci, oko spali, oslepi me no} varava, i s ropkiwe-du{e svali sve ~im svet je zadràva. U zadati oblik, trenom obnaìv{i bivstvo qu}e, sli sa krvqu odba~enom srce moje umiru}e. Leto, 1912. NA SMIRAJU Ovce pasu na strmini, i ~upkaju zimske vlati. Val atlantski zagrmi li, iz dubine {to se zlati, oseti{ so. Svod uspravi pla{na ne`nost me| kamewem. U magli se daq zaplavi. Galeb, trun, u svod se pewe... Slast je le}i, al slast jetka na grud tvoju, Zemqo-Majko! Slatko Vreme: zagonetka susretawa pred rastankom. S tihim suncem, s grobovima, drag je ìvot - ko taj bezdan: predose}aj u snovima, san prvine, drag i neznan! JEZIK Pesniku rodna re~ je rodna zemqa: u woj proro{tvom bdiju skupqe tajne, me| hra{}em drhti spletka davno spremna - to svod priprema pesmu zemqe majke. Ko nekad ~eka za~etni~ki klokot dubina, dok duh trepti nad wom s nadom... Iz krila wenog snaga zri u ~okot kwièvnog grozda, nalivenog skladom. I proslavqena, svetluca otmeno, sazvu~jem sfera daqnih bruje} tiho,

19 stihija, kroz sjaj uma nam ogwenog. Mudra je himna - svadben susret wihov, ugaq, u almaz pre{av, u sjaj ve~an, duhonosnog je sazdawa prete~a. NA TREN Ovaj dan purpur carski done}e vrhu golom na trenut: da izlazak boànstveni navesti! Na trenut on poziva oblaka zlatno kolo u pove~erje blago iz bezme|ne plaveti. Na trenut zima ova cvet pahuqa odgaja, i diè duga jarku kupolu kristalima, i meteor pono}ni s brazdama nebo spaja, i uzvitlana muwa izgara iskrom dima... I ti, pesni~e, zemqi na tren si tu`no dan ali sudbinski nalog, sa tobom svetu vra}en, ~itasmo - ve~no{}u si trenutnom obasjan - o Pu{kine! Izvore, ogwem prekaqen ma~u, {to zastupa{ sinove zemaqa koje pla~u! - Mi pla~emo, a pla~ na{ ve~nom je tugom pra}en... PAN I PSIHA Videh: qiqan u {umi zabitoj dota~e Pan. Prepoznah Psihu u tom glasu skritom: odazva joj se Pan. Uhom ulovih: to ona wegovom po~e da svira frulom, dunu u pisak - i oìve novom tugom frula. I Pan u sfere predivnoga sklada uvede zvuke frule, i budi pesmom pla{qivih Drijada cure {to su je ~ule.

20 ZANOS Iz o{tre tame pe}inske, rastrgnuv bronzu okova, ùdi Muzika, grqena burnim oblakom prete}im... Za wom - potere vihora, {um bezdana, zvuk potkova, i svitac jedan plameni, kao meteor lete}i... Mudrice, Muzo! Projuri sazvu~jem gromke bezdani ka tebi kowic krilati! Po nizovima oblaka, kroz no} sudbina }utqivih, kroz san vekova zvezdani, put tvoja bakqa prokr~i, seju}i trag bez koraka! Pa pruì ruku meni! Daj da prekrije zaborav tu obalu ni{tavila, sujete i samoobmana! Udeli ovom pesniku svoj brzokrili beg!... ûjem krik Prometejev il bitku zra~nih tabora? Gde sam?... Poàr je okolo, nad jamom krilat sneg, i gorda snaga mi{ica prenapregnutih Titana... POKORNOST I srce opet gori, qubi - jer ne voleti i ne moè. Pu{kin Ti voli{ vrelo i zahtevno. Pu{kin Hodam ve~erwom maglom, pod stablima bezmernim. Zvezda, ko perla suze, na bledom liku svoda, javila se i drhti... Hodam ko ratnik verni, umoran i - muèvan... Tek tu`ni duh me oda. Ti eonima dugim plovi{, svetla~e kru`ni: Ti kao dan preìvi{ ì}e mi dugoveko. Mi smo - bra}a tu|inci, ali moj pozdrav tu`ni isprati}e te ipak na tvom putu dalekom! Svetlice, ti u meni opet spali i zdrobi, jalovu, neuta`nu qubav ka neizre~nom. Decu stvarawa - nas, u razdvojenoj kobi, pokornost ujedini jedinom Voqom ve~nom. Kao u jesen li{}e {to promeni se trajno, po disawu O~evom smrtnici prate sene, i pruène se, na tren, sjedine ruke tajno,

21 u daq zaboravqivog rastanka progowene... Usredsrediv{i vrelinu, obuhvativ{i svet, mi volimo u èni wegove svetiwe ~ar: Ali u me|i bi}a bezizlazan i klet, umre}e na{ najboqi neshvatqiv tajni àr... Idem. A u azuru isparavawe no}i puste, svetiqka uzvi{eno gori, ve~nosti vi~na: Odi{e magla vlagom, gu{}e su seni guste, truqewem pahne {uma, samrtnoj senci sli~na. Pokornosti! Nama je ispiti tri ~a{e su|eno: dato nam je umreti, voleti dok se vrti duh me| senkama bliskim il daqnim otu|eno - i da budemo sami u qubavi i smrti. + + + Ispitav{i svoj lavirint du{evni ugledah svetlost, ko nekad, ranije, na nebu qu{kav ~un Sunca podnevni i ozvezdano ~elo Uranije. Zaèleh spomen na sklad tvoj, starino, i svet da slavim. Al talisman svoj ~uva{e srce ko vezu s caricom - dar Arijadnin: Ime mi i Broj. @ele} da skrijem nevestu u zar, u zagonetnu odenuh je ~ar, ko u zar no}i svetlonosni stih. Tad decu sretoh - igrahu se spretno, pevahu o slavi mojih tajni svih: otad ko deca pevam - jasno, svetlo. DIONISOVA DA]A Zimi, kad Bahu prispe da}a, kada bezumni hor Menada pogrebnih kletvi nemir vra}a {to na san pustih gora pada - u visini, gde Melpomene minu glas {to se nekad ~uo, gde u ruini drevne scene Bahov je oltar satrunuo -

22 prizivaju}i, s tugom, prisno, onoga ~iji dom tu bi, Menadu novu ven~ali smo Dionisovim vencem mi: splitale su se ogwem ruè miluju}i se sa br{qanom, a na li{}u, ko neke suze, sneg dijamantski sja odano... Tada, predivno, iz nereda naglo oglasi tvoj poj dug da skriva snega plahta bleda osve{tan Bahov polukrug. Pevala si u ~ast orgija i opijena i pijana, i uzbu|ewe ne dodija tamnoj grobnici zemnog dana: "Spletite gro`|em tirs i ~a{e! Od bogova i kobi ja~a, tu sam da tolim ~e`we va{e! Budite bozi, ne robqe pla~a! Zemnih zakona niz }e pasti, pre|ite jednom taj prag strog - s pirom uzdaha, mukom slasti neka uskrsne divqi bog!..." Osipahu se lati ruè: svi se i setni kiparis... Nagi ~okoti ko da tuè: "Po~inu veliki Dionis!" Al s da}e ove neute{en kroz maglu i|ah. Jer ose}ah da zemqi jadnoj dalek be{e povratak paganskog prole}a.

23 PUN MESEC Tek {qunak crn, kog rosa umi, u lancu stena mre{kav blesak... I pokret urla, grmi pqesak, monoton pqesak plime {umi... Mese~ina na more pala, na nebosklona siv pepeo, i u naru~ju, zalebdeo, klati se, eno, sawiv talas - i ogledalu vlaga {aqe zrak zarowen u smaragd mle~ni... Ne}e zasjati iskrote~ni potok {to juri nekud daqe... To je kolevka za stihije, svet be`ivotan i astralan? Il prvi potop bezobalan - u kadi mladu zemqu mije? + + + Prone{e maglom svi Titani mno{tvo muwinih okova, stupi{e u boj, okovani, vaqawem gromkih to~kova. A sad, obiqe mo}ne pene, proliv{i ki{u letwih bura, osmehom Jeseni uspokojene, vedri prohladni led azura. Ono je do{lo s ko{nicama, doba svr{enih slasti i mira, i, grimizno, nad svima nama, vinograd zlatni na{ ubira. I dugo Sever, mo}i sne`ne, ne}e sklapati svodu o~i, plamen mladosti prve, ne`ne, ni zemqa ne zna da rasto~i. Dana nezrelih cvetno poqe zaboravqa na piru svod. Al prvi opali list je voqen, i blagosloven prvi plod.

24 LA SUPERBA Sen lebdi. U dubini, ispod `buwa dalekog zaliv je. Gnevni blesci tu krilom bure plove. U mre{noj qusci ko od stakla nestalnog nekog, val i grom odraèni su, rasko{i paunove. A na ivici zemqe, bojom linija nadmenih, isto~ni straàr - greben podiè {lem nad glavom, za wim vladarsko ~elo ko da bore razvedri, od vla`noga tirkiza, sve do oblaka plavog. Ko azurni duh mora, ko put gostiju neznanih - u daqi brod: srp lune vodi ga i srebri trag... Ve} i dan pre{ao je grani~nih stena prag. Al kao pe} {to tiwa u safirnoj bezdani, kula do kule gde se na grebenima stani, ipak amfiteatar \enove svetli drag. LA PINETA Pokorni dan je slazio iz oblaka zalebdelog, i, kao zatvorena pokorna usta svikla, bila je daq bez zvuka, i nemo}a je nikla zelenorepih ~esta, i nemost li{}a svelog. I krotkom slabo{}u se lila toplota snena na sirot sjaj debala, na kupe bori}a malih: vla`na zemqa àrena tiwawem kro{wi opalih be{e ko Smrt i Setva, i sveta i smirena... Takvom mi se ukaza - ti, o mrtva Raveno! - Tvoja {uma slavqena - u svetoj lepoti juga, pod mozaikom ~uvarnim ko ne{to zaboravqeno! I takav san tvoj be{e, i tvojih pusto{i tuga, gde veje krotko Smrt, dok mirom Krila gaji svetlucav ìvot {to se ko àr jeleja sjaji.

25 VEÊRA, LEONARDO Aleksandri Vasiqevnoj Gol{tajn Goste severa! Kad te put navede do dveri onog jedinstvenog grada gde sne`ni hram sja ko zra~na gromada gore, porasle kraj praga pobede, i gde lepota primirewu ùdi i od zidova golih sjaj se tu|i - tu, iz mramornog vrta smerno u|i i za ve~erom bogova gost budi! Hrabro! @u~ ovde vri, iz svih ~inija! Vidi{ li zrak sred tih tajnih linija? I Zla izazov ~ednoj deci Sveta? Za prozorima svetle siwe daqi: sama lepota iz plavkastog etra tiha, silazi u `rtvenoj haqi. LEPOTA Vladimiru Sergejevi;u Solovjovu "I obvija{e je i okolinu osvaja{e lepota" Himna Demetri Ja vas vidim, boànstvene daqi, i Umbrijskih gora plavi kristal! Ah! Tamo su bozi opravdali san moj: on je tamo java ~ista... "K}er si zemqe? Ruj neba je tvoj? ûj: tvoj sam! Lik tvoj u meni jo{ blista". "Tajna meni samoj, ko i svetu, s porodicom svojom ovde vladam, lutaju}i po svetlome etru: prati}u te, putni~e, od sada! Ko lik moj ugleda, zanavek progleda - on u zemni svet vi{e ne spada. Radosno po cvetonosnoj Geji idem, ali kuda - ko to zna?

26 Sa osmehom sluìm Adrasteji, devi~anski blaga ponad tla. Nosim prsten jedan, i lik moj kog gleda{ - zrak je krotki tajanstvenog "Da". IL GIGANTE Na ulicama slavnim gde Dante, Beatri~e ugledav: "Incipit, uskliknu - vita nuova!" nag mladi} s pra}kom, spreman za usud izazova, stoji predosetiv{i da bi}e Div iz pri~e. Mladi lav iz pustiwe gde Atlant drì svod, on meri okom stepu i sa `rtvom je spaja... Od idola paganskog takvim ga izvaja nad~ove~anstva nemi posve}enik i rod. Mi{ica mu{kih uzle, ruku nesvladanih teìna, vrata na glavi i nogu vi`qavih sveìna, otro~ka ode`da, i lik kojem jo{ ne zavide - sve je u wemu zaloga: o~iju ma~i se bore: mudrost usta ~ekaju - da sudbi odgovore! Bog-duh na ~elu lava... Veruj pra}ki, Davide! MAGNIFICAT, BOTIÊLI Kao {to bleda ruka, prihvativ ma~ bitaka, i sudbu `rtvenu, i vi{we voqe okov, ureè: "Se az raba" - da sla{}e uìtaka ne spazi Oven~ana, da prezre jad èstoko - tako si oslikao besmrtne zrake bola i pogled uperio nekoj bezvodnoj stepi gde je plenio potok, lepotom snenog dola, duh uzbu|eni tvoj, o Sandro Filipepi! I Smrt si celivao, kidao cvatnu Trule`! S osmehom visa strasnim prole}e si|e dole: Ve~nost èqa je - pogled, usta su - umorni plen... Al ojavqenije su se zaboravqene re~i ~ule, olive gorske ukazahu se, i Sjaj kroz no}nu sen, i poqubac nebesa, i avet Savonarole...

27 MANASTIR U SUBIJAKU Za mnom - vrhova more qubi~asto: i krst, i dveri - dok se staza spu{ta, gde se nadvio kameni stas hrastov i li{}em crnim stene ko da qu{ka. Korewe sviv{i ko splet zmija leden, proni~e stena otvor starih rana: tvrda je mreà wina kao bedem: jo{ je hlad wihov zipka uragana. Ulazim. Seni motre me ko samci. Vode u maglu podzemni basamci: @rtvenik. Nad wim - mrak pe}inskog svoda. Ponor. Litice - ko da pretwe kruè: budi ih prasak nevidqivih voda, dok svud misti~ne, kraj wih, gore ruè. NOSTALGIJA Druìce, tonu dani! Gde je niska safirnih seni, ametistnih gora? Novonaseqe nedrago zablista. Prohuja himna oven~anog hora. O, ruè pene s plesom ne`nih Ora, za pirom muza u keliji bivstva! Opijenosti kraj valova mora! Daqino vala, dijamantski ~ista! I gorskih ruà vaskrsla pobedo! Zorwa~o! Sliko grimiznoga grada u pari, faru bunila nad bedom! Svete qubavi, nema ti ograda, zalud na ìvot pada prekor klet ko zrak mese~ev u podvodni svet!

28 DOVOQNO JE! Dovoqno ìveh - i po meri ìvota i po meri slave. G.J.Cezar Blisko si srcu ti, Sunce ve~erwe, ne slavom nimba, lep{eg od podnevnog, ve} zato kowe [to, ogwenogrive, u No} upravqa{, nespre~ivim kasom. "Po~ekaj" - moli obla~i} grimizan, "Po~ekaj" - doqe mole orujwene, svet, oteào od zrakastog zlata, obogotvoruje tvoj pobedni pokoj. I gore cvatu, ko oltari tvoji: i bakri more od vla`nih ruìca ogwenogrive dok pozdravqa kowe: al ti ih goni{, nespre~ivim kasom. I gna{ u svet svoj plam venaca svojih, i gna{ u svet svoj purpur haqa svojih: nad vencima ti venac posta dar - taj sre}e laki venac: "Dovoqno je!"

@REC JEZERA NEMI Mese~eva balada Kraj svetog hra{}a stojim sam u seni, ja, ~uvar tvojih uìtaka skrivenih, upravqaju}i srebrnim putima! I klizi tiho nad jezerskom vodom beo ~un koji plovi crnim svodom: plen kog je mreà boànska sputila. I lebdivo se ispod stena vuku talasne zmije - ~vorje belih ruku: dok se krilati blesak grana gasi, smi~u} krugove, prave}i pehare, ti na karike pancira plehane sipa{ prstewe devi~anskih vlasi. êkam ja, vratar tvojih tajni ~arnih kroz no}, ho}e li do}i moj suparnik,

29 o, ~ista, steù} vitu granu tvoju, poga|aju}i, ko plen u tom hra{}u, od ~ije ruke, izabranik, pa{}u, ko }e mi èzlo uzeti u boju. Je li vitezu tvom dato, Dijano, da krvqu novom busewe, odano o{kropi i u boju da izdrì? Da li }e{ si}i u haqini beloj, usta do{qaka mrtva, usnom vrelom da takne{, da ih pe~at neba sprì? Sve dok ne do|e taj, tajne dostojan, bi}u tvoj ratnik, veran i postojan, i `rec i `rtva za mese~ev hram: slu{am listova mudrost - {apat laki lovim dodira tvojih trepet svaki, dok lije na moj ma~ svitkavi plam. KASANDRI Nek kaù: "Svetost za nas ìve nije": ti bra~nog loga brani stvari svete! @enik }e do}i: ~ekaj odanije, uli~ni prekor nek te ne omete. U nedodirnoj otaxbini stranci, spaliv hram, misle spali}e i boga, i na da}i se odaju igranci, al brani jelej ti, kraj praga svoga! Dok luta ìvot u toku Meandra, i More ~eka u nekretnom sudu, na prahu Troje ustaje Kasandra. Sveti jeleju, uz sru{enu grudu, zapali}e{ se kao Aleksandra da izvesti{ o Feniksovom ~udu.

30 LATINSKI KVART E.S.Kruglikovoj 1 Zna{ li kraj gde je svojta svaki nepoznat student? Gde mladost jurca onim svojim korakom ùrnim, s bezgre{nim snom na ~elu, i sa pogledom burnim, sa krikom na usnama - i gde mangupi nude zabavu za dokowake, igre za laki }ar? Gde venac love tribuni, slikari i pesnici, dok devojke promi~u? Gde mudrova Abelar, gde Dante paklen mrak hvata{e u desnici? Gde zbore dugokosi geniji o slobodi? Gde, sve vi{e i ~e{}e, rodnih stepa Sarmati, dolazi mno{tvo vas, i stari spor se vodi? Gde me|u Dijanama qubav, za na{e dane u sun~an dan tka pre|u, gde Rima kazamati crne se, mese~inom?... U gradu tvom, Julijane! 2 PREVODIOCU Budi {eva sa wiva i Vergilije s gora, il albatros Bodler, ili slavuj Verlen, al lovom tim u ropstvo, tu|incu da su plen, slobodne ptice ne}e{ privu}i bez napora, moj mili pticolov~e! Sigurno, bez nasiqa ne}e{ se sna}i, pesni~e, kao ni bez izmena, mada bi hteo biti drug svih devet kamena, i botani~ar zla, i pastir dobrog biqa. Zato {to stih je tu|i - prevarqiv bog Protej: ne}e{ ga zadobiti ni hrabro{}u, ni snagom. Ti drì{ ribqi rep, a on sa skliskom vlagom migoqi se: iz mreà nemo}nih ve} se prote. S Protejem budi Protej, masci uzvrati - maskom! Boqe je zabavqati dokone svojom skaskom.

31 PARIZ E.S. Kruglikovoj

Fluctuat nec mergitur Natpis na grbu Pariza 1 Opsedani Parizu! Koliko si ti svetac, vidi se po dimu, {to koluta, nesvladan, nad `rtvenicima, gde, vatrom zahva}en, Adam topi se u `drelu promena ovog sveta. ~as, kao ivov beo, ~as ko abonos vran - nad kupinom tvojom xinovski duh kora~a. On ratuje i broji, osve{tava i vra~a... Lujevi, Kartezijus, Sen-@ermen, Julijan - koliko ve~nih likova u jednom licu blista kao trenutna muwa! - de Mole, Paskal, Balzak... I odjednom, ko Himera, klup~a se smolast mrak, i demon strog se skriva kao zvezda ne~ista: ja~e od Vavilonskog stuba se sad talasa bezumni legion, ko dim, bezli~nih masa. 2 Ma ko bio - pla{qivko, begunac il odlaznik, osvetnik tajnih misli, ili oholi ~udak, alhemi~ar, nekromant il neki drugi ludak, umetnik nepriznati, il prorok sekti raznih - da li pred skok sa mosta snuje{, lebdiv i lak, il be`i{, nedru`evan, na kulu kao sawar - pro}i }e kraj tebe, blizu, da}e sabratu znak isti kao i ti, nov Lutecije stanar. Parizu sve~ove~anski! U tebi sam od sveta krio svoja saznawa, krio svoje qubavi, ali znao je vodi~ moj ~as stidqivog susreta: s mansarde sused moj k nebu pogled upravi: dvojnik moj u kapeli pod zavetnim sutonom, molio se pred mojom nevidqivom Madonom.

32 PESNICI DUHA Snegu i zora ode}a je, gde pustiwe vis krote. Mi smo - ve~nosti obe}awe u azuru lepote. Mi smo - buka u rujnoj peni nad morem kad se cedne. Napusti zemno ropstvo - kreni da me|u kraqe sedne{. Ne misli da smo odve} skriti svodom od zemqe ove - stazice svete vode niti u zaobla~ne snove. SLOKE 1 Ko }e da kaè: "ogaw" - za pepeo il za sirove cepke na kamari? Ogaw gorewem ve} pokre}e silu: i vlada voqa: delo biva tu. Upoznaj sebe, kad kaè{: "Bi}e sam"; Upoznaj sebe - imenuj se "delom". Nema ~oveka; bivstvo u pokoju; ko re~e: "Jesam" - taj napusti spokoj. Upoznaj sebe. Skon~a dovr{ilac, i gradi sebe graditeq. Ti - bi}e{. Oznameni se `rtvom i `rec budi. Delo je - `rtva. Sve gori. U}uti. 2 Spoznaj Ro`destva tainstvo. A pokret porodi pokret; {ta jo{ ra|a Pokret? Ko u krug u|e iz kruga ne moè. ]ud je - za~e}e; bremenitost - delo. Upoznaj sebe, od dela ro|ewa! Iz ogwa ogaw. Umre ko za~iwe. Ti si `rec o~ev, `rtva `rtve oca! Porodica je ta `rtva. U}uti.

33 3 I tajanstva, u delu, spoznaj snagu; ma~ `re~ev - Qubav je; Qubav - ubistvo, "îja je `rtva?" Ti i Ja - otkud smo? Svi: `rec i `rtva. Sve gori. U}uti. GLI SPIRITI DEL VISO Dusi o~iju ne svaki cvet spli}u u vence svojih izabranih qudi; I otkinut cvet u wihovom bi}u postoji. Sud im sa "Da" i "Ne" sudi. Sjaj prelamaju kroz peharnu plavet, ~ist kristal sfera gde se rubom lije. Oni - gledaju; }utwa im je zavet. U dubqoj daqi im je prostranije. Oni su - oko du{e vi{wa magla. Pravedna varka wihovog sna vlada. Harfe wihove kaù mi kraj praga da raduje se rosi travka svaka; da je svod zvezdan - utok rastanaka; da je svet - lice boga koji strada. OZIMO @ITO Ko {to sjeseni klija lako ìto - lepr{a tajno duh nad onemelom crnom rakom i samo ne`nih du{a sluh nad glibom lovi lepet ve~it, tako i moja Rusijica bezre~noj smrti protivre~i za~e}em bivstva, kao klica... POKAJAWE Demone! Zar sam ve} odba~en? Zar sam napu{ten tu, gde pla~em! Straàru, ti me ne po{tedi - i du{man do|e, i pobedi!... Demone moj! Stid od umora ra|a pretvorni gnev ukora!

34 Ja lovih tvoj zov dalek, drag, uzalud: ubog beh, i nag. Zar davno tebi, nevin goqa, ko la`ac, sebi sam dovoqan, zavet svoj davah, gord i strog - na ve~ni rok?... Na ve~ni rok! Tako, zbaciv{i lance slepe, odbegnik slavi {ir sred stepe. Al ~eka zvonkih nogu trag mu~ili{ta jo{ goreg prag. PUNOTA Du{a - kada joj rub navr{e sun~ane sile odve} rano - kriju} podneva mir savr{en, ne zna sopstveni dejstven zanos. Bo`anstven mir je qubomoran. Taj sjaj je - }utwa uzvi{enih. Qubav wihova biti mora ko sunce. Koji cvet ga pleni? Bezbra~nom voqom, kraj lepote ko ubog {krtac pored plena, tu po~inu, u sud punote vlaga svetova uhva}ena. NARCIS Pompejanska bronza

Ko si, predivni? [umama, ko satir usamqen luta{. Otrok dubrava nisi: tako je lik tvoj blag. Prelest kretwi pristalih, ~ismene obu}e rasko{ - sve mi govori: sin si vi{wih il mrtvih careva. Prefiwen, korak zadr`av, tajni si zvuk sledio naheriv stasitu glavu, uperiv prst u prostor: da l ~u sviralu Panovu, il Ehe zaqubqen jecaj? Ili zov Najada qubomornih? [apat pla{nih Drijada? Dokonu ruku jedva oprev o bedro, hirovito lakim si guwem runa ovio, kao Liej.

35 Divni, nisi li sam Bah, kog zovu nimfe Nize, lovac, lewivac nagi, qubimac bogiwa ne`nih? Ili si - gordi Narcis, opijen ~e`wom samotnom, snom koji mu~i luta{, tajnoga sklada pun? K nimfi prizivnoj kreni, ti, dosad sebe ne spoznav, al, nagnut, u ogledalo ne gledaj vala sawivih! Pa i da nisi Narcis, spaziv odra`en lik svoj, o neznan~e - ja strepim - novi posta}e{ Narcis. NOMADI LEPOTE Vi ste, umetnici - nomadi lepote. Strasnici Va{a su odvajkada sela i grobqa tesna! Nama slobodu nomada dosudi ~ar nebesna. Svakodnevna promena, nov tabor svakog dana: bezizlaznoga plena lutaju}a obmana. O, veruj u obe}an dar ~uda i udesa, u dijamant prole}a, i {irinu nebesa! Pesnici, drugom dajte imetak va{ jedini: umiru}i, klasajte - jurnite ka ledini! Iz prostora te tajne survajte se ko horda na tle prinude trajne gde rinta ruqa gorda. Zgazi im raj, Atila, pusto{ s novinom spoji, da blesne tvoj sjaj silan - cvetovi stepa tvojih!

36 VAGA Zaiskri li zvezda u zalasku, bez snage - zvezda joj odgovori: u podnebesju ne`nom istok se zapali - i bo`jom ravnoteòm pevaju dve plamne Vage. I ne dogori sasvim no}na lepota draga: ozimo sazve`|e zra~i, a duh, Osvetu svemira ozna~iv, tajno nare|uje: Vaga. Ko vetar, koji wi{e ovsa zelen blagu, leti Pobeda i Uvreda prì rasklimane brazde, i Nemezida drì nad ìvotom Ma~ i Vagu. Sa suncem se do{aptavamo, cveti}i, a kosa fiju~e straga: decu wi{emo nad rakom: i na nemiloj zemqi sudbinu u svoj ~as svakom izmeri besmrtna Vaga. I pogruèno stablo oìvi rosna vlaga, i rajski krin su spalile bure. Gvo`|a nisu te{ka, al te{ko ruè drhture, ravnomerno se wi{e Vaga. Nek, s divqih usta, Tuga {to kida vlas svom snagom, nadvijena nad teskobama pla~nim, u ~a{u saspe Pepeo: igre silfida zra~nih poslu{nik si, Vago! Pokoreno vreme odlazi u ni{ta: zamre}e blago. Klatno zakletve ostaje - znamen ~vrst! Al ~vrst tvoj pokoj ipak sen~i raspe}a krst, neumoqiva Vago! SIBIRAC Georgiju ûlkovu Sti{e poletni, nelaki, smisleni, ti si ko prvi let drskih orli}a, ko srca lupa pod oklopom bi}a, zarobqen izvor, plamtenik skriveni; haosni plame; mozgu nerasudni;

37 umorni li~e; divqa zeno tu|a; nadmena misli, {to pali{ um ùdni, gladi za tajnom slobode bezqu|a... Begun~e, besna u pusto{i zveri, bezumni vra~u {to se bliì{ sluhom ka Zemqi ìvoj, ka svetoj himeri, zapaqenoj u suton stra{nim Duhom! Takve zavoleh u tebi, poeto, àr gluh i tajne mo}i vrelo sveto. LEPOTOM ODENUTA M.M. Zamjatinoj Ko izvajana, u snu mi se ~ini u vrtu grana s plodom - tako nisko... Drve}e bunca - sni? - na mese~ini, i ìvota je winog tajna - blisko... Nek nam je ona nedosti`na, bde}i - bezre~ni jezik wen nam jasan biva; na{om lepotom mora se dore}i da jedno smo sred zra~noga pletiva. Svakog ìvota stvarala~ke pre|e u prekrasnome obli~ju oìve, i mile su nam razlike i me|e op{te lepote. Zato, umnoì je! I bi}e svet ko taj vrt blagotvorni, gde sklad ti{ine sve su biqke ~ule; stablo i cvet su dragom Tlu pokorni, i ka Mesecu male u{i }ule.

38 CUSIMA Krstarica "Dijamant" probila se kroz obru~ neprijateqskih brodova i stigla u Vladivostok. Iz vojnih ratnih izve{taja U okean zakletve rodna na{a armada daleko je otplovila... - Posledwi na{ oslonac! I u ponoru vodenog i plamenog Hada - sti`e joj kraj i konac. Kona~no osuje}ewe i nama kob udeli... Nad bezdanima mra~nim gori qut bor juna~no... Primi nas, `rtvena loma~o, nagrado i ~istili{te zanosa zabludelih - Siloame slepila, osvetna loma~o!... I duh-xelat nas gura napred, i ispred bra}e - il ka kupini `ivoj, ili u tamu grobnu... Ko je Feniks, polete}e! Ko je Feniks, izabra}e ogwa svetiwu kobnu! Ogwem se krsti, Rusijo! U ogwu izgaraj, svoj Dijamant spasi od `drela crnih sila! U ruci tvojih vo`dova slomqena su kormila; sad, vodiqe s nebesa nek ti dovedu cara. LUCINA Fave, Lucina! Vergil

Kroz krvi sram, kroz smrad pepela, trovana, smr{ala od uboja, za bo`ji dan je oslepela mnogostradalna zemqa moja... Nadmena, stigla je Lucina, majko, u tvoj ~as poro|ajni, kad posledwa od svih godina sma~e godova krug potajni - kad si pod srcem predznak prvi za~e}a krila, i plod svoj u zagrqaje pune krvi predala Parki onoj zloj!

39 Ko du{u mladu da preveri? Kakav hranioc ra{}e s plodom? îji to duh nad wim treperi? Koje sazve`|e blista svodom? I u nasiqu, s divqim àrom, od ploti plot, od kosti kost - ho}e l shvatiti rod da s darom k wemu dolazi neki gost? Gde je angel, {to }e iz jasli di}i te, du{o dana budu}ih, od druìne ubica spasti, i, seni osvetne kunu}i, {to kao vetri s mora viju, ustati s poqa sramne bitke gde le{evi bez groba gwiju, bez smirewa i bez molitve - gde gomila, ko i wen predak, hita da kosi smrtnom kosom - da srubi klicu i zametak {to prizivaju blagost rosom... Jelej iste~e, sve}a trepti, lampada prazna sve je nemqa; u truqewu }e tako mreti mnogostradalna moja zemqa... Al, ne}e, vaqda!... Skrij, Lucina, od zlih o~iju dete nade! Sve se promeni {to je glina. Al srce - srce preostade. SACRA FAMES "Sitost il sloboda!" - Mudrost nudi staze. @ivot protivre~i: "Sitost - il nevoqa". Zabrawuje ~udo razbuktala Voqa. Iz ì}a slabi}i izlaz ne nalaze. Mudrost obznawuje da je Qubav - strast. @ivot joj se smeje: "Glad je - mr`wa, zloba..." I svetluca ni{~e Re~i sjajna vlast izme| kri{ke hleba i zinulog groba.

40 MENADA Skorb spopade, i zebwa, Menadu, srce weno tugom se oledi. Nepokretna, kraj nesitih jama onemela postade Menada. Mra~nim okom gleda - i ne vidi, ust otvara kroz memlu - ne di{e. I re~ne se pomoli{e Nimfe iz dubina jamnih za Menadu: "Vlaì, vlaì, vla`ni Boè! Sledih se na steni o{trogrudoj, crna magle mrak rasecaju}i, iz muqeva siwi zrak reù}i... zaseci, o{ini zubom muwe moj kam, Dionise! I udarcem zvu~nim isto~i iz grudi mojih sle|enih suza likuju}ih vrela..." Divqe jurnu Menada, kao srna, kao srna, sa srcem koje bije kao soko u utrobu plena, u utrobu plena, sa srcem, jarosnim, kao sunce izjutra, izjutra, sa srcem, `rtvenim kao sunce predve~e, predve~e... Tako i ti, susrev{i Boga, srce, zastani... Srce, zastani... Kraj posledweg praga svoga, srce, zastani... Srce zastani... @rtvo, pij iz ~a{e mirne ti{inu, ti{inu! Smesu vina i gluhe smirne - ti{inu, ti{inu...

41 KAINOVI ZIDOVI A Gospod mu re~e: zato ko ubije Kajina, sedam }e se puta to pokajati. I na~ini Gospod znak na Kajinu da ga ne ubije ko ga udesi. Prva kwiga Mojsijeva, 4,15 Vas osnova Kain, dru{tveni zidovi, gde "ne ubij" traè ubice-sudije! Uvek krv Aveqa robove umije, dok o bratstvu vape pod svodima ovim. Sa Smr}u u savez stupi{e nam Vlasti, bra}o, da postanu besmrtne. Gledajte! Na ~elu im pe~at prokletstva, jer, znajte: "Taj ko na Kaina krene mora pasti." DU[A SUTONA U prozra~ni, sutonsko-svetli ~as, kad se u poluseni providne grane smire, ona projavi svoj lik, i prolazi mimo nas - neopazice - i slavuj zamire, i poklici veseli umuknu u magli {ume borove na lak tren - u ~as sna, biserni ~as kad sporo di{u cvetovi - i ona, osmehuju}i se, prolazi pored nas, kroz ti{inu... Ti{ina krije bogove. O, tajno bogova! Poluseni! Ti{ino ko sam san! O drhtav daru od zlata! Osmehu raskr{}a! Klonulih ~ari ve~nosti krilata! Izme|u onoga {to je No} i onoga {to zovemo Dan, lebdi, }utqiva! Oklevaj, blaga, ne hodi! Ti, {to drì{ u ruci iz dva ogwa zvezdanu vagu! Greje se zlato ~a{e u ogwu zore, po tvom tragu, ~a{u no}i isto~na zvezda za~e u podnebesju, ne`no! O, ravnoteò! Za tren - i jedno zalazi, da drugo se porodi... O, tajno bogova! Poluseni! Ti{ino ko sam san! Izme|u onoga {to je No} i onoga {to zovemo Dan, besmrtni lik svoj u~vrsti ponad wiva, maglom i svetlucawem povij ~elo u ~as kad, odbleskom no}i, nebo belo

42 ko vla`no staklo sniva kroz sawiv suton iva! RU@A NO]I Svu nemost no}i tama upi, skladni dah du{e svetu baje, i u svakoga `buna kupi miris amfora gluvih traje. U pomr~ini, gle ~oveka, bez imena je, sam na stazi, ko {umska zver sa tamnih reka likove mira ne nalazi. Tek drugog sveta àr kad primi, baciv polusen sa istoka, ruà se zvezda no}nih dimi jedva dohvatno za vid oka. SONETNI VENAC 13 Sami smo sebi Sfinks, istog smo uma, deliti lik svoj du`nost nam je stroga, ko ìvot i smrt. Sjaj moj i tvoj ogaw jo{ ne prigu{i paklena pra{uma. Sjaj ti beh. A ti meni plam. Utroba sirove zemqe dunu: ogwa klica ugasnu... @udnim li{}em otad nicah, i gorim - a ti mnome sja{ iz groba. Ti sjaj postade - ja tvoj àr bivstveni. Neka su prah sad zelene prvine i nek su stabla loma~e smrvile - krilati prvi put, i jedinstveni, ko ogaw - re~ sinajskog `buna brsna, mi smo - dve ruke jedinstvenog krsta. SAN Be{e moj san ko muzika nadzvuka, ko ìvot tuàn, kao oset blistav. ûn du{e, plove} du` znanih okuka - na kejovima, na pradrevnim, prista.

43 Ko opet s tobom da beh nerazlu~an - i gorkim, opet, rastankom ope~en. Lio sam suze, pro{lo{}u ure~en - zgasnu tvoj pogled - opro{tajna lu~a. I drugi ìvot, s bogatijom mo}i od stare jave, proìvqene sre}no, nejasno sja{e snenim ogledalom. I, budan, shvatih: to je vreme stalo. Ni{ta ne ~ili. Sve {to be{e, ve~no sadrì duh u rodnom krilu no}i. DVA POGLEDA Taj nepomi~ni vis jezera otvori zenu gorskog leda - nejasna magla tog pogleda dubokog svoda bude mera. Reci: jasno kroz na{u dob s osmehom gleda Satir - tajne Moira {apnuv svetu: da je ne roditi se - boqa kob. MRTVA PRINCEZA Sve mrtvija poqana je bela, mre u bledoj prozra~nosti sne`noj. A visoko ispod magle vela u osvitu rumen gwije ne`no... Odar. Ona - u lanenoj haqi, nad visokim ~elom ven~i} blesnu... Nad oblakom prozra~ne su daqi - a u du{i pusto{, ko pred pesmu... LABUDOVI Labudovi klik}u, ple{u, u ve~eri... Ribwak - ko grobnica, zapad - plam do plama... Drhtawem predsmrtnim svo li{}e treperi, srce dogoreva potowim ~e`wama! Boja vazduha se u smiraje seli k suncu nevidqivom, krilatim lukama... Kli~u nad sutonom labudovi beli

44 i srce zamire potowim mukama! Nad odbleskuju}im trenutnim sjajima wi{u}i se, tu`no proboden zrakama, ja pevam u skladu s winim kliktajima - sedi labud nad tim jesewim rakama... LETA Postavi me|e krsne strast: srce, be{e tvoj put utu~en! Posta bezliran dragi glas, i besviralan smeh od ju~e. I ko zagasit zavoj maske bezbolni bol se meni poda: nepotrebni su kasne laske zabre`nog vetra i sloboda. Kroz no}, kroz strn, me| nama Leta probi korito tiho, spretno, odugovla~e} rasvit sveta tako pogrebno, tako svetlo. [UM Tvoja je du{a gluvonema ponikla u snu doqa jamnih, gde lutaju, kroz {a{, golema, bezbrojna krda ~e`wi tamnih. Prineh svetiqku nesmorenu, dovesti te u dom svoj kanim, dom zvezdan, a kroz ~estu snenu smolasti klas }u da sahranim. Zovem kroz besput, sred podno`ja, a gluvilo mi zov tek slu{a. Ni ~ovekova, niti bo`ja u osamqewu biva du{a.

45 NA KULI L.D. Zinovjevoj-Anibal Do{qak, na kuli log stekoh topao s mojom caricom - Sibilom, nad gradom-mrakom - ja, mrki orao s orlicom {irokokrilom. Dok nosi zlatnog li{}a vre`e ~iste vetar o prozor~e kuca: "Za{to vrt divaq rodni zameniste vi, deco, otpala od Sunca, za{to ste rebra zamenili stena, i {apat mudar pustiwe velike, i romon mora kraj gordih grebena, i sfere plamenolike - za tesnu kulu, grad gde magla plovi? Natrag, na stene i stvar je re{ena!..." I klik}e Sibila: "A za{to orlovi sle}u tamo gde bi}e le{eva?" SFINKSOVI NAD NEVOM Da l bela no} vas privu~e bez stida tamo gde ~udo polarno se zbiva, dva zvera-diva iz stodvernih Fiva, ili vas bleda zarobi Izida? Kakva to tajna vas je skamenila koja je kletva za vas ~vrsto srasla? Pono}nih vala plima neugasla zar vam je dra`a od zvezda sa Nila? Tako u ~as, kad mu~e nas dve zore i ~arolije osrebruju daqi, kad u svodima dva jantara gore kao dva srpa, dve tijare mutne, gledate se ko deve il ko kraqi u o~i, quti, i sa sme{kom, }utke.

46 ZAGORJE Ovde tihuje du{a skrivena u dubravama, wi{e, wi{e kolevku biqnog sna jo{ za dana, ona oìvi zlatom u talasawu lana, lewo{}u smole lije u opojnim travama. U setni azur gleda, pogled mu je zanesen, ne da danu da tone u otopini sjajnoj, i ne ùri da vra~a na lokvawima tajno nad odraèwem magle tek iza{ao mesec. Tu je disati lako, nadati se spokojno, jasna su privi|ewa; i sve, {to je u hitrini haosne ma{te nestrogo, neskladno i opojno otrezni se, i smiri u du{evnoj dubini. I, ko {ume pod rizom li{}a s nemakom srodne, volim da }utim ovde s du{om zemqe mi rodne. PODNO@JE Kamena je gruda ova ko tijara svud ovila pod {lemima glave. Nad wom magla klup~a svoj lik bled. Stari kostur ove crkve (br{qan siv na zidovima) - pred ponosnim ispolinom ispo{}en je monah sed. Na putima obe}anim, topoqara {tr~e ma~i: na poqima svim Madone; na raskr{}u, svud, Hristosi. Svaka stena dom je Baha; zagrqaja krst je ja~i; i stabala mrtvih mo{ti jo{ vinograd svaki nosi. Pahne nana; pod jasminom juri izvor brz s breùqka, od sunca su za`mirile stare ku}e, u ruàma. Kraj jezerskih voda ~vrsti predeo se mre{no quqka; struji azur. Svet je ovaj u azuru, u uzama. Ne znam za{to, prisetih se kestenova senke rodne koja, sama, kroz vekove, nad strminom ima stan; i s visina znanih vidim jasno du{e reka vodne {to u ve~nost teku, ali i u zemni, stari san. Leto 1912.

47 BEQT 1 @ezlo od jutra kucka: broji koraka verno ropstvo s druma. Ledi se s rosom grimiz, koji zamara o~i sred tih {uma. I Psiheja, sud hladnih voda prinese spekloj usni namah; i Vesper, gore} ispod svoda, zove u spokoj, ka zvezdama. 2 Al, du{o, ti si ona ista! Gledam obala tih krugove, gde po`ar mora rujno blista, umorne ~este i lugove, kosmati jelej tog prostranstva, kroz suton {atri koje plamte - ko kroz oblak i dim pijanstva pirove bu~ne {to se pamte. 3 Vetar: ko jecaj po jelama vazdu{nih struna iz zaliva, bela no} plitak sprud prelama, a to {to jurca sa valima - nije li svetli zbor dedova iz negvi runa - neizmerje dalekih dana i sledova: arkonskih da}a predve~erje? 4 Gde ne sa lampom rudokopa Bibliju vremena ~itamo, gde silurijskog je potopa jo{ `ivo nago blato - tamo osta u bivstvu to {to je bilo, da ~uje du{a blagu vest:

48 sledilo se i skamenilo, ali u su{tom ve~no jest. 5 Sestre i brata brak. Sablazni nadmo}. Krivica ta wihova ludilom celu zemqu kazni, i za svod pogled nam prikova. Ne èli svod, kog zvezda krasi, da blagoslovi nage slasti; samo cvetovi, jo{, po sasi {ire svoj pogled ruì~asti. 6 Du{o, i Sever siv prihvati, gde od davnine voda bleda umiva granit nepoznati bezme|nim bujicama leda, topqenog dobom dolaze}im i suncem, s kim duh vetra carski uz kam i vodu, posta tre}i ~lan porodica ~etinarskih. 7 Do borova, u suton bledi, od slatkastih i svetlih struja - ko qut zmaj letnu ka pobedi ogwa poqubac, iz ne~uja. Al grudama je znan taj sabrat: drevnih saznawa saop{titeq, ko dedovima sveta paprat, àr za ~istotom, i obiteq. 8 Je li u tebi sve {to sija, {to krilo se od prapo~etka, {to odre|uje kob vernija poznawem sebe i poretka? Il, gata{: "Tu je, jo{ nesvesno, qubavi moje odredi{te" -

49 pa mi u du{u ono èzlo kuca, i u}i opet i{te? 9 Po obalama ~este cvatu, kradu}i jantar svoj od mora. {ipak; cvet mu je ~as u zlatu, ~as ko da krv zatekne zora. I kao da se Ruà ìva, ovde otvara, cveta, traje! I dugo ne`nost ta bodqiva cvet qubavi mi ne odaje. 1910. RIBARSKO SEOCE U najzabitijoj od stra}ara kad sjaj svetiqke u mrak pre|e, ~esto me, zvezdom, no} za~ara, dok u mu~ewu drhti, sle|en, mre{kawa zasnut san dopola, gde utawa sav svod, }ute}i... I kao da kroz red topola ~itavo jato }e ute}i dotada usnulih ~unova: i krst, na bled jezerski ures, pod drowom mreà, jo{ bunovan, {tampa venaca crni urez. Samo vatrice jo{ ~araju kraj kamenog basena no} gde se ribari odmaraju. Tu je - sen, tamo - ~e`we mo}... Volim taj tren: u nebnoj memli svetlica sporih tu nesmelost, tu, na vodama i na zemqi, vaseqensku osirotelost. Leto 1912.

50 WENOJ K]ERI U Hesperiji sre}noj ti se rodi, kroz sutowewe plavetnog zaliva, u svetom srebru oliva, na vodi koju zavole bogiwa }utqiva. Zavolehu te, s Venerom, svi bozi: brod je plovio, a Parke s pu~ine Ocu Vremena uputi{e poziv i nastade ~as marqive Lucine. U taj ~as dade blagoslov mi mati, nau~iv{i me tvoje kobi slut da zami{qeno i sa nadom pratim. Kob te uputi na obe}an put, i ti prepozna dar snega beskrajem: oslepiti i progledati sjajem. PUT U EMAUS Jedrewak tre}i dan ve} otad luci zalaska ko da stremi... U du{i - raka i Golgota, i pitawe, i spor, i nemir. I bespo{tedna, svud izdajno okoqem no} na straì stoji, dok sunce mre kroz rasko{ sjajno i vlast ne moè da osvoji... I neizbe`nost samo zija - ti gu{i{ srce, tesni grobe... Belina samo negde sija, nad mrakom zla, nad morem zlobe! I kliktaj nekih èna belih prori~e ne{to - {ta to sluti? Al ko odre}i da sve èli ni{tavilo kroz maglu bukti... I uz put neko, tu| {tovawu, uz nas se lepi, re~ju ~ara, o mrtvom bogu, `rtvovawu... I srce di{e i izgara...

51 ZIMSKI SONETI 1 [kripe salinci. Svetli mrtvi sneg. Sve~ano sva je {uma osneèna, nebesa perjem pti~jim premreèna, od jelena je brì wihov beg. ûj, praporac kroz daqi nekog i{te... Bezobalno su poqa snova ne`na... Nepr}en pute, kobi neizbe`na, gde dosudiste kroz no} mi no}i{te? I vidim, ko sa zrcala ~arobnog obiteq svoju u domu sku~enom, u sjaju bronze, slavqu ogwa kobnom. I srce, tajnom blisko{}u mu~eno iskrice ~eka. Al sanki, kraj bora, prav polet nekud daqe, daqe mora. 2 Nevidni vo|o ~iji sledim trag, ve} dugo traje s tobom pokus vrstan, sred ~istili{ta dubokih, gde trag imenujemo usudom raskr{}a. Ishod gordosti potisnute boli: sa nedragim sam u apsani spajan, dok onome, kog ne mogoh da volim, uz poqubac ne pri|oh opro{tajan. Tako beàh od surovosti zime: kao podnevnih poqubaca strasnik, praznovah ve~ni sa prirodom praznik. Ali smetova grobqe, tamne rime, i rekvijema ledni poj pod burom sjedini sa mnom moj u~iteq surov. 3 Zima pritiska. Izdaleka, kosim zracima, sunce ìvote ovija. Ledi se ona s nemim smetovima, i vejavica wenu tugu nosi. Naru~je drva svaliv kraj {poreta

52 sad ka{u vari i bi}e ti lako, pa usni - kao nemo}e tog sveta... Ah, ve~nosti duboka rako! Svu ìvotvornu vlagu sledi kob, stvrdnu se vrela istekao plam. O, ne i{ti moj pod pokrovom grob! Grob svoj to tegli dvojnik moj, ko rob. A onaj pravi ja, plot izdav, sam, gradim u daqi svoj netrulni hram. 4 Na sredokra}i to zima po~inu. Povratak sunca, {to ène jutrewem na visinama susretahu bdewem, ja slavim. Dreme` nestaje s o~iju. U lovorovu {umu, hladna ~ama preobrazi se, Muze silaskom. Ona se ziba me| javom i snom, u kome stoji Nebesnica sama. "Nevero!" - ~ujem ambrozijski {apat. Bi li ti pesma malodu{an vapaj? U granat kostur sli se sav tvoj pokret sa le{evima suhog, mrkog li{}a hrastovog, vetar dok u `buwu zvi`da, a ja sa zvezda zvah tvoj sveo pogled. 5 Lopove quti, maè, vu~e sivi, zimske stihove ja k tebi privijam! Gladni krik slu{am. Gostoprimqivija meni je zemqa, gde re~ qudska ìvi. Ti odve} mrzi{. Zna svoj ropski dug pas doma}inov. Ti Delfijskoj zveri i Polihimniji u proro~koj veri, bi svojta, dok im glas ne be{e muk. Kraj mesta, du{e ~un s obala inih gde prista i gde s kobi se sjedinih, straàri vu~ji vo`d, Georgij, pomno. Gatkom on puk tvoj povu~e u rov. I od detiwstva ja razumem zov

53 sred stepe ledne plamena bezdomnog. 6 Mlad mesec. Qu}i mraz od medvedice pesniku nade govori, da s Muzom on stid gubitka rano spozna suzom - da lakoverniji behu od de~ice. Ne sahne vera bez predznaka stra{nih. Duh, obe}awem stalno bdi, svetao. ûj, u ~as no}ni oglasi petao prole}e, lep{e od svih dosada{wih. Zvuk trubqi, onaj koji mora do}i, otkqu~av zadwe reze zimskih vrata, himnu ti, vo|o jutra, nave{tava. I preìvev{i gubitke u no}i, kucawem tajnim srce ubrzava na lice zemqe voqenih povratak. 7 Mese~ine je takav sjaj kraj puta da dvojnik moj kroz smrtne {eta seni, dok samcit ja, ko tajanstven u~enik zadivqen, dvorcem Izidinim lutam. Ko na mrtva~kim da leìm kolima, uko~en pogled sa svoda ne svodim, i crne kowe goni nekud vodi; bezqudnih gora, po sne`nim poqima. I povorka, u nizu, senovita, pro|e kroz mesta bela, snegovita. Tek ko~ija{ev lik mrak ne ocrta. Ko da kroz wega mese~eva sena sa zorom sliva zrake iznad prta, i proseca nam put Presvetla @ena. 8 Krov quqa vetar. S bukom se prelama kroz {kripu gvo`|a krik iz polutame. Pusto je svud pod zimskim pelenama. Na trgu - smetnog grobqa kolutawe. R|av je ~as za {etwu no}nom tmicom po gradu gde duh ~ume ko da korak

54 pruà, i ìvot bezqudnom tamnicom u pritajeni zavla~i se sokak. Klecaju}i do kolibe dolutah na ~iji zid sneg pod me}avom sipi, al gde od mraza {titi topli kutak. Toplo je sada sred magi~nog kruga, dok na ogwi{tu kotli} s ~ajem kipi i sjajka Agni kao osmeh druga. 9 Tvoje je ime - siroma{tvo, pusta zimo! Tvoj sklad je sumorna neìvost, kob - gluvonemih bogova nemilost. Tvoj lik - stisnuta udovi{tva usta. Tamo no} slavi kroz gorde vrhunce lakokrilosti besplotnost, pobedno. Tu su - neznanost, nesvestica, lednost, a u nedru se ra|a - sunce, sunce! Izme| prstiju alabastra blesak zimogro`qive Psihe jedva plamti. Igra se plavet, bukte dijamanti. Prete}i, visi ma; kristala stesan. Pod krovom, spas kraj kamina potraì, ìvote, kopqem zvezda led dok snaì! 10 Gospode, sada besku}ne udomi! Skloni{te traì svako bi}e zemno, log gluh i topal koji prima spremno sve zveri, gde ih zimski ~as ugoni. Nisu to gordih sila znaci strogi, ve} u`gan ogaw za drhtaj kraj odra sebe i bli`weg. Tako su ubogi ìvot i qubav. Al du{a je bodra. Krilatim ogwem ogreja se telo. Kosmato runo uzev za odelo, u zverskom liku ~ovek put dosluti skijama prate} jelenske pokrete. Ko plam ukresa - sebe raspoluti na plot i duh - na dva sveta pohlepe.

55 11 Vetar poqima svu no} dosa|uje, u naletima, uporno i o{tro. Je li s ostrva gost, gde posa|uje na zapad sunaca zarobqenih mno{tvo? On prevremenim prole}nim opitom tamnicu zime taji u disawu? Nepoverqivim kow kucka kopitom na gazu, leda postavu, sve tawu. Sazve`|em Ribe februarske blisnu. Grobqanski zraci probodu led stisnut, pa silom teè kroz svet du{a kruè. Zakon je wihov obi~ajem luckast: jo{ ju~e sve u zlu studeni pucka - plavi se s jutra mrqe dol ojuèn. 12 To ìvot je - il san pred zoru, kada sveìji biva zrak i log se hladi, krilata jeza koòm se iskrada i privi|ewe carstvo leda gradi? Taj niz pojava prevarqiv je smislom: gde je la`, gde sr`, Gospode, dok lutam? Java i snovi - nije li to isto? Ti si - bivstvo. Al nema k tebi puta. Qubav la` nije - u veri se nadam!... Al, i u laì volim sawu stalnu, strepim za bli`we, prkosim svom dobu... U no}i love} zvowavu pashalnu, kucam o rake i mrtve prepadam dok ne zateknem i sebe u grobu. + + + Zar je pametno u~eniku plahom poveravati to {to {ap}u nedra. Mrve godine. Al smeh s lica vedra ko nad Bakuom ogweviti lahor, vratih uz onog ko starcu drug posta, ~ije je misli àlac svu mu~ninu

56 palio kao smirewa milo{ta, i prodirao u setu du{inu. S kopna na more burnih doga|aja gleda{e moj duh, kad iz sna, na javi odgoneta~ se sli~nosti pojavi. Dve pesme slu{ah - ~uh jednu, bez kraja. Verujem da me nije obmanula, ko jav ìvota mrtvoga Saula. NO] No} diè veo. Ustreperi du{manskih vala roptav roj. Al, bezdana gospodwih k}eri, ~ujem besmrtni korak tvoj... Oti{li! Zar tako na javi ne prelazite prag vi - k logu strofa svirepih? I, ko lavi, one leù kraj va{ih nogu - i liù pokrov sa umrlog... Prozra~no mrak se za vas plavi: vi ste si{li u lavqi brlog i vratili se kao lavi! I k sjaju zvezda i po~ela vi hrlite ko No}na zver, ve~na nevesta prao~eva, wegova prvosvesna k}er. I, kad di{emo tajne No}i, di{emo vas: vas voli ona. I du{a {to zna ìg nemo}i, za razdvojene vas je spona. Ambrosijo umornih ve|a! Pijanstvo srca {to svet mewa! ûvarko nada svih i me|a! Kolevko na{eg vaskrsewa! Korito svih ro|ewa usko! Spavamo, kao plod tek za~et - a krilo majke sa dna pustog mno{tvom ogweva - gori ja~e!...

57 Vi ste se - rodili... I svet ini krikom susreli praobredno. Al priviste se na{oj tmini: jer vi i Majka - vi ste jedno. Leto 1912. NO]NI GLASOVI Dalek lave` dubokom letwom no}i sad bludi... Koji odgovor nudi samotnoj misli spokoj? Huk sove iznad {a{e podseti me na rodno grobqe u no}i, podno stare crkvice na{e... ^uj, to organ mutwikav, samo dota~e prstima, udahnu, tek, ustima {um poslu{nih {upqika: muzi~ki {apat utonu - otvara Majke mo}: sve {to pokoji No} u prostranome sutonu. Na{a su srca gluha, prst grub, a du{a pusta. Zaboravi{e usta na udahwewe duha. Gosti nezemni, trnu besplotni prsti va{i. Tumarawe nas pla{i glasova kroz no} crnu! Umilni {um ~estara, i {um valova nagih - sve na{ih mrtvih dragih zagrobni {apat stvara. I, dug je ko vaj krika, i zagonetkom mu~i ~arobni zov {to hu~i

58 s mnogoustih trstika. Leto 1912. RIMSKI SONETI 1 Opet, poklonik drevne neke rime, u kasni sat ve~erwim "Ave, Roma" pozdravqam, kao nebo rodnog doma, tebe, skitawa luko, ve~ni Rime. Troju predaka plamen nek izjeda; to~kova os se lomi izme| groma i furija sa svetskog hipodroma: gorimo. Ti, car puteva, plam gleda{. I ti, izgorev, usta iz pepela, i spomeni~na plavet tvoga svoda dubokog, nije odmah oslepela. I se}a se, u snu ne`nosti odan vratar kiparis: nova Troja usta, dok be{e stara spaqena i pusta. 2 Pod uzdama su jogunasti vranci, sun~eva smelost kroti vi{ak snage, figure su im olimpijski nage, i smelo napred stupaju blizanci. Posle bitke ih najavi{e znaci: s poqa pobede, kraj Juturnske vlage, pojavi{e se (po pri~i iz sage) na bre`ju Rima bogovi-do{qaci. I ostado{e do skon~awa sveta. I dva kumira - dva mladi}a sveta hiqadugo|a ne mako{e s mesta. I stoje gde su stali na po~etku - na {est bregova u plavom poretku, sa Kvirinala da svetle ko zvezda.

59 3 Pindar }e, labud: "Nema ve}eg blaga od vode". Juri po venama Rima, s gora koritom i akvaduktima, iz drevnosti gde sre}na di{e vlaga. âs zvonko puni jamu sarkofaga; ~as ko stub {ikne, pa ko kap il pena sveìnu ziba; ~as, neukro}ena, bujicom ru{i sjaj mramornog praga. Wenim ùborom uli~ica uska oìvqena je, i hor koji pquska bogovi morski u okoqe vode; skulptor ih sabra. A sawivi dvorci osamno ~uju gde slatki ùborci u maglinama bu~no se provode. 4 Skameniv{i se vra~awem ùbora sad ùrna voda u plimama sawa. Potopqena je, skoro, la|a spora. Devojke s cve}em k woj {aqe Kampawa. I jake lestve, kad premoste zdawa, udvajaju}i put prepletom {ara, nose u azur vrh dva torwa stara, i, jo{, obelisk nad trgom di Spawa. Preplanulost tih ku}a me ozari, i mno{tvo qudi sred zidova tesnih, i palmi {um u popodnevnoj jari, a no}u tamni uzdah kavatine pri akordima gitara ~udesnih, i lutaju}i jecaj mandoline. 5 Dvoliki repi} sa delfinskim telom on razdeobom dobi: to je Triton - trubi u vijak, al bez zvuka. I ton ne~ujno para zrak, u hipu smelom.

60 Sred znojih plo~a koje ki{u mame demonov hiton ko li{aj je tkan! Prirodi sli~an rezbarev je san; sugestivna je stihija taj kamen. Bernini, tvoja igra budi zanos! Od ~etiri fontane lutaju}i ka Pin~ju, gde }e, ko nekad, Ivanov u Gogoqevu keliju sad u}i, znam, Piranezi dletom vrelim, za nas opeva Rima jad i mo} Titana. 6 Na ropkiwama - korwa~e od kama, povijene, jo{ drè ravne vaze. Tu prskaju se ronci u vodama, zaboraviv{i na strah sred ekstaze. Tu ple{u deca na ~udovi{tima. Nesta{ne igre: ko }e koga boqe. A buqooki bogaqi pod wima iz raqa vodom prskaju okoqe. Na delfinima izvode bravure. û~nu, pa sko~e, pa prave figure. Zelen ih osmeh dana sve oblije. Lew i slobodan, tu mislima plovim: prazni~ne tvoje utehe ja lovim, Lorenco, najzad bez melanholije. 7 Jesewi basen spava posle ki{a, grimizom carskih drowa odeven. Tu Asklepija sa zmijom skri li{aj, dok on pod arkom gleda crven klen. Plavi je svod, ko bronzom, oivi~en li{}em ~ija je griva jo{ {arena, kojeg jo{ nisu okovale ci~e ni sne`ni blesak opranih pelena. Zagledaju se, tu`no i bezglasom, blaène, u nas, kro{we tih platana

61 {to skri{e sunce. Zvon kristala ple{e. Zrak se leluja, struji vitim stasom. U povr{i se ogledalnoj sple{e klen, Asklepije, nebo i fontana. 8 Voda je silna, a sveìna pene, ~uj, u rastu}em huku gde se grana. Razma}i}e se, krene{ li im, stene, svitnu}e Trevi, carica fontana. Srebrom palata cakle se kaskade: i morski kowi propiwu se, gnevni. Bogiwe }e iza}i, go{}e rade, i Neptun sam, u susret Vlazi-Devi. Koliko puta, begunac iz Rima, sa molitvom o povratku spontanom bacah ti novce s nadama detiwim! I ispuni se dogovor od dima: ko sad sre}noga, ~arobna fontano, hodo~asnika ti vrati svetiwi. 9 Pijem lagano medni sunca sjaj, gust kao zvona zvon za opro{taj. I duh prosvetqen, za tugu nespreman, sav je puno}a koja ime nema. Nije li medom vremena ìvoga napojen pehar Dana oven~ani? Nije li ve~nost prsten odabrani pruìla Danu, iza vidqivoga? Ogledalnom je moru sli~na slava one vatrene otopine s krstom, gde se disk topi i ispolin spava. Zrak dodirivah zaslepqenim prstom i o~i smirih na borju. Upola, ocrtava se u zraku Kupola. Septembar - januar 1925.

62 ÎSTILI[TE Stoje pred o~ima sagorela leta, bio je moj ìvot zgrejan sred tog sveta dahom neke bliske i ìve topline, nevidqivim sjajem iz svetle dubine. I sre}an sam bio, {te|en, maèn lirom, kao pomazanik osve{tanim mirom, al kriti se u lik moradoh pastira {to u gluvom klancu svoje pesme svira. O, sveti azilu, razumeh tek sada da je svako leto minulih naslada u ustima bilo med, u crevu pelin, da pustiwa kro{wu pobediti èli. S praga svetili{ta sada vide o~i da kroz lavirinte ~istili{ta kro~ih, prvi put znam kakvim xelatima, nejak, u bezose}ajnom telu predan bejah. Kakvim se mukama sve pri~estih kobnim, (spomen im je sprao napitak ~arobni) - da bi u gorewu mog vremena, otad, bivao bogata{ bednija sirota. USPOMENI SKRJABINA 1 I osirote muzika. S wom skupa i poezija, sestra, osirote. zgasnu ~arobni cvet, simbol lepote na winoj me|i, i pade no} tupa na priobaqe, gde novih vremena isplovi kov~eg. Tad je istrulela od vitih muwa duha riza tela, predav{i ogaw izvoru plamena. Da l Kob iznudi, kliktajem orli}a, od Prometeja drskog svetost bi}a? Il oplameni prst jezik nebesa? Ko: pobe|en il pobednik }e re}i, za kim - neme}i na grobqu ~udesa -

63 kroz {um lovora muza pla~e, bde}i? 2 Bio je od pesnika (takav be{e Novalis) koji u snu se vide ko naslednici sveta, kojim se pokori{e u zoru vekova palih duh, kamen, drvo, zver, voda, ogaw i etar. Ali svi potomci behu zaboravqawu skloni i kao pozni gosti do|o{e na pir svadben. Zakletve drevne, izgleda, nisu shvatili oni: on je iz sna vekovnog drmusao svet nadmen. Tako! Pamtismo - on je delao i osloba|ao. Ko Hiram je tajinstvo sejao i ra|ao. U vrtu More bronze izlivati ne presta. "Ne ùri!" - prizva Sudbu, ona mu re~e: "ûh". "Javi se!" - umoli Sestru - i evo do|e Sestra. Jer takvim svedo~ewem proroka odredi Duh. 1915. UMRO JE BLOK I provaqena dver u gluvom stewu, i razdrqena grud kama oholo, i ba~en gvozden kr{, i nad wim dim, i razjapqena dubina pod wim, i razvejani beli prah okolo - sve je - glas Boga: "Veruj vaskrsewu!" 10. 08. 1921. OKAMEWENI HRAST Namr{teni }utqivac, opet potajno stihove gun|am, i skamewen hrast poèli majskim li{}em da za{umi. Prespava u metalnom oklopu pod Borejem burnim zimu: zelenilom sveìm sprole}a pod zavesama tamnim ograne. Crnu granu osmotri: pod metalom zgr~enih listova smeje se zar|aloj tamnici detiwe ne`no migoqewe.

64 ZAÂRANI MAÂK Dva su suèna zra~ka - dva tamna obeliska, i rasecaju zlato jednog buktavog diska - u mene ih uperi moj ma~ak, kao Memnon: i iz drhtavih grudi sve je za jecaj spremno. I sawa {to je obiteq se}awa zamenila, dolazi mi ko pri~in: obris sporoga Nila. I u sun~evom ogwu slepom od dnevnog bleska, red sve{tenika ide ko niz senki sred peska, k meni, pognuta stasa, dok ih grli vrelina, sa profilima zveri na ~ove~ijim telima: jastreba, {akala, lava i krave bez rogova, i svu dolinu motri podnevni mrak bogova... Osvesti se! Ne ple{e Nil, ne mjau~e ma~ak: mrmqaju}i u bradu, ti to sam sebi vra~a{. Od palmi i od mitskih drugova - leluj dima: tek pe}i vrele oko i sneg za prozorima. 7. 01. 1937. ÔVEK Epilog Be{e l to san {to prinese u zoru u dan prazni~an du{i poklon varke, il duh ugleda jasno u obzoru vizije neke, ~udesne i jarke: i ustado{e pred okom - i plovi prozra~na gra|a lu~ne boje nagle. Ukrsti{e se dugini lukovi iz predjutarwe, ruì~aste magle. Nad wima druk~i rascveta se veo, u nizovima, ko ~ipkarski vez kog zid ogromni {iroko je pleo: zidova o{trih videh jasni rez. Al vidqiv, oko ne znade sticati, zemaqski oslon. Granat {umom tmastom, sam sebe ko da drà sklad krilati, koga prosvetli magle ruì~astost. Sve vi{e bukta venac ~arnih duga, ko kedra ~estar {irokim obodom,

65 {to opasuje visoravan luga zlatnoeternim dok, najlak{im svodom, neobuhvatqiv, ne spoji krug lepi. Iz kupola se sjaj premiran lije, legurom sna mi muwa vid oslepi, al oja~a}e vid, kad sjaj upije. I dugo ne znah otkriti izvore tog sjaja, drhte}, progledav u bolu. Od zemnog oka bled oblak izgore i prekri Onog {to slete ko golub ka Peharu {to lebde{e sred vetra, ko ruà procva sva prozra~nost {ira, kao i zora visoka sred etra {to ~uva odsjaj darova Putira. I sinu ozgo u srcu istinom, kako duh prabit Darova tih rodi, al tom su vidu p{enica i vino, bogojavqewem u vidnoj prirodi, Nad~ulnom Tajnom dati kroz vrhunce. "Tvoj je, o Zemqo, moj zanos postojan!" Kaè duh: "Svod je pehar! Krv je - Sunce, Ti - Agwec. Tebi ùdi qubav moja." I vihor neàn zatim me pokrovom ovi. Kroz mreè prozirne, u peni, obazreh se, i ne u liku novom tad usta hram, ve} bezbroji ro|enih qudi - ko ulov u alove pada. U mno{tvu lica, one razlikovah {to behu moji bli`wi, al nekada. Sjahu ode`dom sun~evih likova. Porodicu je sticao uzalud po duhu srodnu, duh slobodi vi~an, svako sazve`|e drà{e, ko {alu, an|eo u svom krilu, likom sli~an sa onim mno{tvom koga ocrtava tajanstveno taj prvorodni pralik i najja~i me| an|elima palim prostrehu se nad zgradama crkava. Nad likovima tu dvanaest be{e vrhovnih sila an|elskih sred mraka, nad wima Duha me}ave odne{e nekuda kolo mo}nih svetiqaka.

66 I to {to dràh za dugina tkawa, bi duhonosnih krila gra|a mira, i probi{e se krila sred prosjawa, kao Predgra|e Kosmi~kog Putira. Nebeski care! Do|i, Te{itequ! Du{e istine! Posvuda ti Jesi! Sve u puno}u vodi{, Krepitequ! Useli se u nas, ìv na nebesi, o~isti telo od obiteqskog smrada, du{e nam, Du{e blagi, spasi spremno, blag isto~ni~e, ko ìvota vladar, grad Bo`ji daj nam u otaxbini zemnoj.

IZ "RIMSKOG DNEVNIKA 1944. GODINE" JANUAR 1 Veliko besmrtnost `udi, a malo se ne trudi ni spomen u rodu da zavredi ni da ga bo`ji sud po{tedi - druk~ije moli spasewe od bespo{tednoga kraja: slu~ajne ne`nosti uskrsewe, osmeh {to s dragim licem spaja. 2 "Kraj primorja hrast je zelen..." Nad morskom ga vodom slanom pesnik hrani smrtnom ranom: u }utawe ukorewen, u jeziku zri odanom. I svet drugi stvaran biva, ako pesnik ga spomene, ~im mu ime on nadene. Sahne more - hrast ne vene, sve dok rodna re~ je `iva.

67 3 Kad bi zracima, ne re~ima zborili, mudre misli {um {to u zvezdanim sni o~ima, kroz neumstven sa neba um prozreli bismo - a seta duga ko vetar poqem bi se vila, zapevala bi u nama tuga, ra{irio bi cvet dva krila: tad bismo jezik tvoj, nem, rani, shvatili, onog istog trena, di{u}i ìvotom uspavanim, o, du{o sveta, zarobqena! FEBRUAR 1 Mimoze se, ve}, bude cvetne, pupoq badema cvast ne krije, iz crpke voda ùrno lije. Al svirepih su grotla pretwe gromoglasnije i naglije. Iza maslina i nevidela, ~ujem, daleko, paqba kosi. Vaskrsnuti bi sva zemqa htela. Snazi ìvota grob donosi mrtve snage slavu i dela. 2 Kod pradrevnih neofita u~io sam - sav vek ~itah. Sad se kajem: ne bih slavno - zvu~ao bih jednostavno. Nije l ve} re~eno mnogo? Govoriti presta Gogoq, (}utawe ga ubi tajnom), a ja brbqam jo{, pokajno. Iz homerskog vrta tr~ah da prona|em slik za "cvr~ak".

68 I sam takav, kao cvr~ke on prikaza starce gr~ke. Grawu pri}i kao ciqu, da budemo nalik biqu, u~im druge, nenaslutiv: nit mudrujem, niti }utim. 3. VELISAR-SLEPI Marku Spajniju Vidim ~udo i dan-dawi, ko dlanove bo`je meke. Na srebrni mali tawir pada kristal lopte neke. Bronza zvecne, ja je sklawam (do sahrane - sluti du{a bi}e starcu blagostawa): osetqiv zvuk sfera slu{am. Vidi svod i zemqu dragu pogled moj, kroz kristal, iza... I prihvatam zato qagu na toj zemqi ja, Velizar. I odasvud stoje `bice u to~ku, i ma~ sa svoda, od kako mi u zenice sjuri spokoj xelat bodar. 17. februara MART 1 U detiwstvu to {to snih ~ar nela`nih uskrsnu}a, istina je, ne tek stih: prevratni{tva su mogu}a. Samo tim {to pogled skre}e{, siv pau~e, tka~u griè, oìveti ne}e{ cve}e: kob mumije wega stiè.

69 I kad na toj zemqi nasta ~as promene, {irno, krilom, otvori se, kao astal grob mumije, Bo`jom silom. 31. marta 2 Izdisaj je zimin skrit, mrzi baba jav prole}a, sneg je wen gost, i sva sre}a, svekrvi i snaji {tit - i priroda, i svod ran, sve ti brani miran san. Po nervima lupka qutim, izmu~enim i bez toga ne prvi put napadnutim od Ka{~eja ko{~atoga, ~iji smeh je, {to dodija, jek dalekih eksplozija. 26. marta APRIL 1 Kad {irilo se ne bi bedro, da koleno ne kleca, fotequ bih za kowsko sedlo zamenio, ko deca. Da razma`enu ovu starost ne krije zaklon krova, podelio bi moj trk jarost plavookih vetrova. Sad mi tek jedno osta: umom nevidqiv, ko duh il tat, skitawem obmanuv{i umor s Muzom da snim u kasni sat. 15. aprila

70 2 Od straha se zverka jeì. Al glatka je ne`na dlaka. Zli vetar u izbu beì, log briga je tvrd ko {aka. Siroma{tvo, ishod mrca, ve~na bekstva, kraja ruho ose}ajnim ~ine srca a napeto o{trim uho. Crn je duh. Al mo`da sine u sudbinskih trubqi glasu: i qubavi izvor line prvi put - u zadwem ~asu. 22. aprila MAJ 1 Tako, s pokretnom trakom ìvot se moj izjedna~io, ne klevetom - krivicom jakom ìvota koji sam stra}io. Ali na sebe, fariseja, jednom baciti pogled vreo da se ume{a{ slab i nejak, iz tame - da l bi smeo? [ta, uàsno?... Gle, nismo znali: iza mitarstva raspri zlobnih da ~eka nas, u tamnoj sali, kinematograf zagrobni. 11. maja

71 JUN 1. ODO[E NEMCI Lete Nade, ptice u snima nestrpqivije napred, dok prestiù doga|aja tok, dok te{kim onim to~kovima nagli povratak druk~eg smera tebe, jato {to tu zaosta, po zelenilu ne rastera. I razre{nica be{e prosta mra~ne zbrke, i netraèno. Gledamo sad, preneraèno. Samo astrolog, unapred jedini ishod svega znade: nezagonetan onaj red u proro{tvu {to ne prestade. 5. juna 2 Ve~ni grade! Poput senki, mada sad su prijateqski, svud tenkovi. Zvuci reski: kraj svetiwa tvojih Jenki pijan~e, i halakaju muslimani glasa gruba. [kotske gajde pored stuba Trajanovog. I ne znaju: tajnom voqom neslobode, na nebeski zov nemira, svi putevi k tebi vode - ka sredi{tu sveg svemira! 28. juna JUL Slab sam: ho}u li preìveti povratak bliski zimskih zlosti? Ogrej na duè, jule sveti, sve hladnije mi, krte kosti.

72 Ogreve, nada mnom stra`ari u vetrovitoj toj stra}ari, dok dug Muzama ne odu`im, dok se na nebu, putem kru`nim, sne`na me}ava ne zacari. 3. jula AVGUST No}u - zvezdopad. Dawu - vrelo. S predsmrtnim besom Lav, sad, stvara. Ukloni glavu! Ga|a strelom nebeski gnev - il qubav stara. Bi nebu drag, ko daq prerova kometnim begom - i izgore. Ko "zlatnom blesku tek verova": pesnik - od strela tih oboren. Podne bez senke: al kolko milih senki nekuda, kroz smrt, brode! Koliko zena u tvojoj svili svitne, pono}ni, zvezdan svode! Kolikih du{a etar vreli donese pozdrav - tek se sluti! Zgasnu}e plamen poleteli - sjaj prvi ne}e usahnuti. A vreme, ~udom, ipak mine. Za grivu Deva vu~e Lava s neba. Na tacni mese~ine ledi se, eno, mrtva glava. 2. avgusta SEPTEMBAR Quti veku! Kain zlo{}u oskvrnu i katakombe. Strepi seqak u svom pro{}u - izora}e plugom bombe. Veku gvozden! Gusenice tenka mrve vrt, i wive. Iskquva{e grad zle ptice.

73 Masline su, ve}, neìve. I jelej je predat zmiji, ispo{}en je qudski rad. Bi to vreme: veseliji skup vi|a{e vinograd. 20. septembra OKTOBAR 1 Prijateq no}i, ne`ni Tjut~ev, duh sladostrastan i burno u~en, ~iji je odsjaj muklo svet: i u suàwstvu gordi Fet, pred ve~no{}u, al beznade`nom, u gluhotama cve}a sne`nog, iznad kratera lepi cvet. I, duhovidac i ~udesnik, dok za qubavqu tuì - pesnik Solovjov: wih troje, blagorodno kroz zemno shvativ nezemne vesti, ukaza{e nam put promene. Pa zar sazve`|e ovo rodno me| svetima da ne spomenem? 24. oktobra 2 Da ispri~am? Kako perom - kad rat nisi doìveo, kad obi~nom meri{ merom snagu du{e, izvor vreo? Da spomiwem zulum onaj kad se zvona i ne ~uju (niti jednog bar kanona): bezimene sahrawuju. Kad vu~ice krik - sirena, prati te ostatke zemne: dakle, prispe nova smena za sanduke davno spremne - kad skitahu bezdomnici,

74 da ih skrije no} uzaman, kad taoce svud krvnici lovili su po ku}ama - kad... al na{to pro{lost kleti? Zlo se s na{e zemqe vije da na susedovu sleti i gore, i jo{ kobnije. 27. oktobra NOVEMBAR

VIA APPIA Zar dedovi ne spreme unucima sto sa stolwakom {arenim, pun jela? Kraj Apijevog puta {to, uspavan, ùri zaodu, gde mru u zvucima obronci gore azurne, i vrela, gde vrh se topi u maglenu ravan, Rimqanin bezglav, bezimen i stravan, u naborima velika{ke toge sve nas, do{qake i potomke mnoge, (nisu l nam bozi isti u kosmosu?) pozva na obed pokraj iskopina me|u grobove pradrevnih ruina i sok od gro`|a u pehar nam dosu, i dah borova vrh okruglih seni, i kiparisa miris netraèni, ko za trpezu mistika blaènih. 21. novembra DECEMBAR Vi, ~ije lire, kist i dleta porodica su muza ista, vodite nas van ovog sveta: u susedstvo sna i nebivstva. I {to jasnije odraàva kristal ume}a zemni lik, tim mo}nije nas poraàva druk~i ìvot, i svet, i slik. I ~udimo se, u po glasa, {to ne shvatismo, do tog trena,

75 kako poqane }uv talasa, a jela je, kroz sneg, zelena. 29. decembra

76 Bele{ka o pesniku

Vja~eslav Ivanov je ro|en 16. februara 1866. godine u Moskvi. Svog oca,geometra, koji je kasnije radio u Ministarstvu, nedru{tvenog i razmi{qawu sklonog ~oveka, koga su privla~ile ateisti~ke ideje Bihnera, Mole{oa i [trausa - pesnik je opisao u autobiografskoj poemi "Mladena{tvo". Tamo je naslikan i portret majke - romanti~no nastrojene ène, u kojoj se odu{evqenost Bjelinskim mirno stapala sa qubavqu prema crkvenosti, a pijetet prema klasi~noj nema~koj kulturi iz vremena Getea i Betovena - sa liberalnim slovenofilstvom (koje se, izme|u ostalog, izrazilo i u imenu wenog sina "Vja~eslav", prema imenu drevnog ~e{kog kneza). Otac je umro kad je de~aku bilo pet godina. Zahvalno se}awe na materu, koja je postala wegov vaspita~, pesnik je sa~uvao zauvek, neretko istoriju svog "mladena{tva" pretvaraju}i u lepu legendu. Gimnazijske godine Ivanova pro{le su u znaku svakodnevnog te{kog rada: porodica je siroma{ila, i de~ak je morao da drì toliko mnogo ~asova da je, po svom priznawu, "dobijao slobodu da ~ita i misli jedino no}u". U dvanaestoj godini, po sopstvenoj voqi, po~iwe da izu~ava starogr~ki jezik, godinu dana pre no {to je to bila op{ta obaveza u klasi~nim gimnazijama. îtavog ìvota o~uvao je posebnu osetqivost prema svemu {to rusku re~ bliì sa jelinskom. U ~etrnaestoj godini iznenadno je u sebi prepoznao "krajweg ateistu i revolucionara". Ateizam ga odvodi do mladala~kog poku{aja samoubistva. U to vreme, ve}, sastavqa nezrele poeme ~ija se tema vrti oko Hristovog lika. Te poeme su "poku{aj da se na fojerbahovski na~in prona|e mogu}nost za veru unutar samog ateizma" (S. Averincev). Osamdesetih godina devetnaestog veka mladi gimnazist je napisao pesmu "Jasnost", toliko zrelu, da je pesnik, koji je prema sebi, ina~e, bio veoma zahtevan i strog, osetio potrebu da taj rani poku{aj dvadeset dve godine kasnije ukqu~i u drugu kwigu pesama. U zavr{nom razredu gimnazije, Ivanov sa svojim prijateqem Dmitrijevskim prevodi Sofoklovu tragediju "Car Edip". Ipak, posle prvih poku{aja, cele dva dekade pesnik posve}uje - ne poeziji, ve} nauci. Godine 1886, posle studirawa na istorijsko-filolo{kom fakultetu Moskovskog univerziteta, putuje u Nema~ku da bi slu{ao predavawa slavnog istori~ara starog Rima Teodora Momzena. Mladi nau~nik priqe`no radi u Berlinu, zatim u pariskoj Nacionalnoj biblioteci. Pi{e i pesme, ali ih skoro nikome ne pokazuje i ne namerava da ih publikuje. Anonimnost ga zadovoqava. Imao je jedino prijateqe iz nau~ne sredine i mladu ènu (sestru gore pomenutog prijateqa iz mladosti A. Dmitrijevskog). Ipak, devedesetih godina po~iwu va`ni doga|aji, posle kojih se sve mewa. Kao prvo, Vja~eslav Ivanov ~ita Fridriha Ni~ea, i od te lektire "dobija vrtoglavicu". Na ~isto li~nom planu, ovaj jak emocionalan potres, izazvan zapaqivim krasnore~jem bazelskog filosofa oslobodio je pesnika duhovne pla{qivosti i du{evne stegnutosti. U Rimu se pesniku dogodila qubav za ceo ìvot: sreo je Lidiju Dmitrijevnu Zinovjevu-Hanibal, budu}u spisateqicu-simbolistkiwu, i ona je kroz nekoliko godina postala wegovom ènom. Prve publikacije Vja~eslava Ivanova u ~asopisima padaju u 1898. godinu ("Dionisova da}a" u "Kosmopolisu" 1898, "Dani u nedeqi" i nekoliko drugih pesama u "Vesniku Evrope" 1898. i 1899). Godine 1903. drì kurs javnih predavawa o anti~kom dionisijstvu na Vi{oj {koli dru{tvenih nauka za Ruse u Parizu. Na jedno od tih

77 predavawa do{ao je, da mu se predstavi, Valerij Brjusov - prvi drug u tek ra|aju}em pokretu simbolista. U to vreme u Rusiji je ve} objavqena prva pesni~ka zbirka Vja~eslava Ivanova - "Zvezde vodiqe". Posle "Zvezda vodiqa" Vja~eslav Ivanov, veoma brzo, postaje ìva senzacija ruske kwièvne sredine. "Ivanov je rekao; Ivanov je bio; Ivanov je sedeo; Borja, jesi li ~uo? Doputovao je Ivanov" - se}a se Andrej Bjeli kwièvnih razgovora u Moskvi. Ivanovqevu slavu u~vr{}uje druga zbirka pesama ("Prozra~nost"), koja je objavqena 1904. godine, i tragedija "Tantal", koja se pojavila slede}e godine. Po~etkom jeseni 1905, pesnik se, na duge godine, seli u Petrograd. Stan Vja~eslava Ivanova i L.D. Zinovjeve-Anibal, u potkrovqu, iznad petospratne ku}e u Tauridskoj ulici, dobija naziv "kula". S prozora ogromne okrugle sobeprostire se pogled na Tauridski vrt. Uskoro, "kula" postaje slavna znamenitost ruskog kulturnog ìvota. Pred pono}, sredom, tamo se sakupqaju kwièvnici, slikari, glumci, filosofi, nau~nici i dru{tveni radnici svih usmerewa, da bi ~itali stihove i referate, da bi se me|usobom sporili, da bi se prepu{tali razli~itim "duhovnim igrama". Sedamnaestog oktobra 1907. godine pesnika sustiè tragedija: neo~ekivano je umrla Lidija Zinovjeva-Anibal, koju oboàvati - radosno, "paganski" - pesnik nije prestao jo{ od prvog susreta s wom, u Rimu. On je svoju qubav oplakivao sve do same smrti. Woj je posvetio sonet, napisan dan pred smrt: "I nadvoje {to be{e plot jedna,/rase~e smrt sekirom bespo{tednom." Rezultat perioda "kule" su - dva toma zbirke "Cor ardens", koji su se pojavili, jedan za drugim, 1911. i 1912. godine. Doga|aji Prvog svetskog rata 1914. godine uzbudili su pesnika. On poku{ava, u nizu ~lanaka, da protuma~i istorijsku sudbinu Rusije, polaze}i od hri{}anskih ideja Vladimira Solovjova. Iskustva politi~ke filosofije Vja~eslava Ivanova tih godina, skupqena su u kwizi "Rodno i vaseqensko". Misti~nom tuma~ewu sudbine ~ove~anstva, posve}en je lirsko-filosofski ciklus "ôvek", zapo~et u godini po~etka rata, a dovr{en 1919. godine. Od 1913-1918. ra|ane su strofe "poeti~kog ìvotopisa" - poeme "Mladena{tvo". Tragedija "Prometej" najpre je objavqena u novinskoj bro{uri 1915. godine, a zatim ponovo, kao posebna kwiìca, 1919. Oktobarsku revoluciju Vja~eslav Ivanov je najpre do~ekao u "misti~noj ti{ini". Ali on pi{e, ve} krajem 1917. godine: "Oni se usu|uju da govore u ime otaxbine, ali ne li~i na glas matere wihov bezdu{an, metalni glas". Nevelik ciklus "Pesme smutnog doba" - donosi liberalno-hri{}anske tugovanke pred licem ratobornog ateizma. Godine 1919. radi u pozori{nom odseku Naromprosa, ujesen 1920. putuje u Baku, gde brani doktorsku disertaciju "Dionis i pradionizijstvo". Do 1924. godine predaje na bakuanskoj katedri klasi~ne filologije. Me|utim, duh sovjetske stvarnosti ostajao je pesniku tu|, pogotovu zato {to su ga wegova religiozna ube|ewa - koja su se, posle smrti L.D. Zinovjeve - Hanibal poja~ala, bliìla katolicizmu. Dvadeset osmog avgusta 1924. godine, on odlazi u Rim, da bi 1926. godine i formalno pristupio katoli~koj crkvi. Ipak, sve do kraja tridesetih godina, ~uva sovjetsko dràvqanstvo i paso{, zbog ~ega je musolinijevska vlast 1934. godine zabranila wegov izbor za profesora Firentinskog univerziteta. Iz istog tog razloga pesnik nije mogao prihvatiti ni katedru na kairskom univerzitetu, koji se tada nalazio pod vla{}u Velike Britanije. U Rimu on ìvi od kwièvnih naruxbina katoli~kih nau~nih institucija i izdava~a (glasine o tome da mu je nu|eno mesto u vatikanskoj biblioteci i, ~ak, kardinalski ~in, nisu bile osnovane). Wegova usamqenost je samo povremeno naru{avana posetama poqskog filologa T. Zjelinskog, ameri~kog pisca Tortona Vajldera, francuskih religioznih filosofa Maritena i Marsela... U Italiji Ivanov je isprva skoro prestao da pi{e poeziju. Istina, jesen 1924. godine donosi mu veliki uspeh - "Rimske sonete". Ali, po~ev od 1928. godine wegova glavna kwièvna preokupacija je "Povest o Svetomiru Carevi}u" - fantazija na temu pradrevne ruske istorije, ~udesno prepletena sa autobiografskim motivima, napisana ritmi~kim i neobi~no arhaizovanim jezikom. Tek u vreme Drugog svetskog rata, ostareli pesnik se vratio poeziji, "Rimskim dnevnikom" (1944). Vja~eslav Ivanov umro je u Rimu 16. jula 1949. godine.. - V. J.

78 Brana Dimitrijevi} SRKA^I SPLA^INA I PO KOJE NEOQU[TENE MRKVE - Vera i sekte u ogledalu Vladimira Turbina -

"Genijalni pesnici stvaraju poeme; u wima se junaci sre}u sa ~udom... Samo, gde da se ~udo na|e bez vere?" Vladimir Turbin: "Spomenik"

"Ti, vladiko, zna{ duboke kwige; Nalazi{ li u wima vje{tice?" Wego{: "Gorski vijenac"

1) U antireligioznim kampawama vrh kopqa uvek i uvek be{e usmeren prema ~udu; ka nemogu}em, neverovatnom, neobja{wivom. Gube}i krv iz tog sna`no probodenog vrela, vera je smalaksavala. ûdo preuze nauka. No, da li samo ona? Da li je Vladimir Turbin u pravu kada veli da }e ~ovek, ipak, ùdeti, i ùdeti, za susretom s ~udom? "...I onda }e se po svetu razmileti - ~arobwaci, komi~ne prete~e psihologije i psihokratije - vlasti nad du{ama..." Ne{to pre toga, roman }e zameniti ep. I, evo: "... romanopisci su predodredili na~in mi{qewa koji u ìvotu dovodi do zbrke, do duhovne iznurenosti." Pa, zar literatura ima toliki uticaj?! Vrtimo glavama zaboravqaju}i na Servantesa. Ima, kaè Turbin. ( Odbacuju}i teret suvi{nog dokazivawa. Ali, ko ho}e, ko se prihvata, neka izvoli. Na primer: ko nije ~itao Pu{kina, za wega Pu{kin ne postoji! Ili, Homera, Miltona, Ariosta... Nasuprot tome, seù li Homerovi, ili Pu{kinovi uticaji do savremenog, do petpara~kog romana, TV serija, filmova, stripova... svih mogu}ih, kao, inovacija? ) Po uticaju literatura od liturgije dobacuje malo daqe, kao {to se kokice ~e{}e wu{kaju od tamjana... A opet, literatura je lavirint! Ko je od koga i {ta zajmio? Kada? Batali pustu pri~u. Sr~i spla~inu, svog Vonavija ~ekaj. 2) Roman je, veli Turbin skliznuo u politiku, a romaneskno mi{qewe uplelo u ~ovekovo pravo na slobodu izbora; na obrazlagawe ve} izabranog puta. Mi{qewe, naposletku "...po~iwe da se svodi na mr{avu alteranativu ": DS ili DSS, SPS, Radikali... To jest, kao {to }e Turbin doslovce: "Za koju bi partiju glasao kad bi kod nas" u Sovjetiji "bilo partija?" Ali, polako, i to }e do}i, poput mr{ave, hrome krave. 3) "Spasavali su roman i Pasteranak i Bulgakov..." Pa, ni{ta. Sve je to preplavio " know how " dru{tvene stvarnosti; uz raznorazna migoqewa. Setimo se, mi, ovde, 1988., pa devete, pa devedesete; podbulih, neispavanih na{ih lica! Uskoro rikwavaju}e Sefereje. No}i ispred televizora provedenih. Neko TAMO kukavne na{e sudbe, re{ava u - vrhovima. Gore, jo{ gore, u CeKau!!! Nadmudruju se govornici, {iri bazd. Zaboravqeno? Ista sudbina? Pre toga, posledwi kongres jugo-kwièvnika. Zatureno? U se}awu? Onda{we, a naro~ito srpske, tlapwe?

79 4) " A deùrstvo? Op{te je poznato da se u prazni~ne dane, ve~eri, no}i kutije moskovskih ustanova - ministarstava, nau~noistraìva~kih instituta, projektnih i konstrukcionih biroa i obrazovnih ustanova, ukqu~uju}i i {kole, ~ak i de~je vrti}e - popuwavaju ne~im nalik na senke..." Deùrstva! I u logorima? Znamo iz ceduqice, pisma oca Pavla Aleksandrovi~a Florenskog. Deùrstva i na - Solovkama! ûvaju su`wi aparat za spravqawe joda koji su oni sami - robovi - smislili pa na~inili. ûvaju, i sami ~uvani, iza ìca, me}avama, ledom od sveta odse~eni. Deùraju. Ugledaju}i se na "u~iteqe" "na{i" su veoma brzo razvijali varijante. Prema jednom tekstu Pe|e Risti}a, slikar Igor Vasiqev (1928-1954), be{e pro{ao "Sibir i dno", istra`nog zatvora u Zmaj-Jovinoj. "]elije su bile pretrpane, i na podu se spavalo..." ali je "poslastica" bila odre|ivawe "poàrnog", koji bi ~itave no}i morao da ostane budan. Retko kome bi to polazilo za rukom, te bi se sa~ekalo da nesre}nika savlada san; a onda bi upadali izvr{iteqi, usledila bi "zasluèna kazna" - premla}ivawe; za {ta je posebno bio preude{en jedan klozet. Iza vidqivo pragmati~nih ciqeva ove, navodno, paranoje - dotu}i ve} dotu~eno, rasturiti ve} rastureno, uvesti jednakost po ko zna koji put, jer "... su u institutu deùrali doktor nauka i portir; u poliklinici specijalista pedijatar i ispi~utura loà~." - krila se i potreba za ~udom. Krio metafizi~ki motiv. " Jer NE[TO moè da iznenadi! Narodna buna, najezda nepregledne neprijateqske vojske, stra{ni potresi, poplave i poàri..." Setimo se, samo, srka~i, svojih briga, |owawa i ko{mara, iskrenih strepwi kada je umirao i umirao sin sinova, otac o~eva, besmrtni na{ takore}i Josip Broz. Deùralo se, ~ekalo - ~udo. Ne ~udo vaskrsewa ve} ~udo - smrti! Sveop{ta propast, ali ba{ toga trena, e, a tada bi - deùrni ustrebao. 5) Kwièvni teoreti~ar od zanata Turbin se, svojom raspravom o romanu, u "Spomeniku", nije razmetao. Roman u doba sveproìmaju}eg ateizma! I nema od ~ega da se hrani! Te je po~eo - politikom; koja je ve~na ali za ~ovekove potrebe nekorisna. "Glupo je i pomisliti da ona" politika "moè i{ta u ~oveku da su{tinski promeni. To moè samo vera." Badava kad smo ve} odu~eni pa nau~eni, badava takav zakqu~ak. Lepo je to {to nam tu Turbin veze i osvetqava, ali, u politike su no` i poga~a. Mudro je, neizbe`no, da roman politici, {to voqno a {to nevoqno, svojski sluì. Sulude devedesete! Klepe}e se, kod nas, ba{ ovih dana. Za{to ne i sulude sedamdesete?! Zato {to je i to, kao i stvar vere, pitawe politi~kog (slobodnog, kao) izbora. Kao {to je pitawe slobodnog ( politi~kog ) izbora i to koje su godine, eto, ba{ u nas sulude bile, koje su nam, takore}i, glave do{le. Kaìmo - devedesete. Dogovoreno. Kakav sad Pu{kin, kakvi bakra~i! 6) "...Borja je mnogo zara|ivao. Mnogo je tro{io ali i {tedeo. [tedeo, {tedeo, ali do vlasti sekretara rejkoma bio daleko kao do zvezda..." ( Kad li }e se posrnula, zaglibqena, savremena srpska kwiènost, vinuti makar do ovako jednostavnih, ubita~no otre`wuju}ih redova. I u ozbiqnim socijalnim i u lakokrilim petpara~kim varijantama ovakav "uvod" ve} miri{e na motiv! Junak samo {to ne potraì brauning, kamu, kozju nogu, plasti~ni eksploziv; pa, kud puklo! Borja }e, vide}emo, zgrabiti sli~no, ali "nematerijalno". ) Jer:"...ma koliko {tedeo ne moè{ da izveze{ krstaricu sa lepojkama na izlet po

80 moru... Krstarica potomak àlosno poznate "Aurore", puna kikotavih kurvi, plovila je sve daqe, nestaju}i u izmaglici obzorja, kao Jedro Qermontova, ili brodovi-utvare Aleksandra Grina. Zato je Borju po~ela da privla~i duhovnost. Duhovnost do koje se moglo bez naro~itog napora dopreti. Visine duha, a zajedno sa wima i vlast nad ~itavim belim svetom, nazirale su se tu negde blizu." Ni kra}eg, ni ta~nijeg opisa sa stanovi{ta mnogohvaqene dru{tvene stvarnosti. Do svega - bez napora. 'Leb, ba}o, a - bez motike! No, to je samo prvi sloj. Treba doista biti besloveswak pa ne razumeti na {ta potowom re~enicom ciqa Turbin. Ali, kako, od skora, ne postoje ni Isus a ni satana, ova re~enica kao da nema punog dejstva. Za zabavu i pouku dovoqan je, za sada, prvi sloj.) " I Ja{a se - Borja je to saznao s izvesnom zavi{}u - ve} prikqu~io toj duhovnosti: prelasci iz materijalne sfere u mentalnu, iz mentalne u astral, mahnitawe zlih duhova oko nas, inkarnacije, stepeni posve}ewa, kosmi~ko napajawe... Bog i |avo su isto bili tu negde blizu, trebalo je samo pro~itati dvadesetak- tridesetak izbledelih gusto kucanih stranica okultnih traktata prevedenih sa hindu na engleski, a sa engleskog na ruski. ( I samizdat se tu upleo, i - subkultura! ) Tu i tamo iskrsavali bi bioenergeti~ari... U susednoj STOA pojavio se majstor za karburatore koji je mogao da diè predmete sa stola bez dodira..." 7) Nije to kod Turbina puka - ironija. Turbin se samo drì stvarnosti. To {to su nam Beket ili Joanesko odjednom zastareli, to je ve} na{a li~na stvar. Sveproìmaju}i ateizam! U to smo uroweni. To je bezmalo na{e sve - osim crkava, zgurenih, jedva vidqivih. I urbanizam, arhitektura, ulice, okolina, priroda, samoposluge; i svetom slavni Kip Slobode sa one strane okeana. To je ta na{a, kukavna, gotovo virtuelna stvarnost. Lik VKV maestra Borje, obra|en je u najboqoj tradiciji ruskog romana - verovatno u nedostatku alternative - {to }e re}i svestrano. "Duhovnost" koja je na Borju tako lako prionula, prilepiv{i mu se iz ono malo drqavih stranica kobajagi samizdata, kobajagi konspirativne literature, obja{wavala mu je i pro{lost i budu}nost s lako}om, pre svega wegovu, li~nu; kule i gradove nudila. Uprkos krvavoj 1917. i wenim, kao, revolucionarnim idealima, u potowoj Sovjetiji, bilo je i kastinskog, nalik na staro. Takozvana inteligencija izigravala je plemstvo, a proletarijat, {ta bi drugo, proletarijat. Ulaznica u svet inteligencije-plemstva be{e univerzitetsko obrazovawe, te kako Borja nije pro{ao na ispitima, nije mu preostajalo drugo do da postane VKV majstor. A mogao je ..! Jo{ jedan motiv-motiv~i}, prilika da se pokaè za{to je Borja propao na studijama, i kako dejstvuju ponu|ena mu obja{wewa, za taj, navodni wegov poraz; sve do te mere glatko i zbuwuju}e jednostavno kod Turbina. Trezveni, solidni Borja! Po starim kwièvno-teorijskim sistematizacijama - sporedan lik. Koji se rasta~e, rasta~e... A Turbin obave{ten. Odakle? Kako? I kre}e daqe, ne haju}i... Kastinsko je i ustrojstvo duhovnosti kojoj se Borja prikqu~io; koju je {~epao, koja ga je dohvatila. Guru Vonavi (Ivanov) je neka vrsta proletera, predradnik u najboqem. Jer, nad wime je Mag, nedosti`ni. Lik, opet, uzet iz stvarnosti. O wemu malo kasnije. Za Borju je novootkrivena duhovnost ne{to poput obija~kog alata, kozje noge, plasti~nog eksploziva. Klimavo? Na neku starinsku pouku li~i? I okoreli materijalista bi se za~udio: ste}i materijalna dobra

81 nematerijalnim stredstvima? I zavrteo glavom. No, doslednih materijalista je vrlo malo... Ostali su tu negde, po sredini, sr~u spla~ine kao na pravoj pravcatoj gozbi. Mo`da bi se, zar ne, i o~e{ati moglo uz pomo} duhovnosti? Poku{ajmo. Uz - prosvetqewe! Tako se svabquju pristalice! Slaba re~! Slobodnom voqom?!? Svako je pomalo vernik pomalo ateista. Malo hri{}anin, malo i ne{to drugo, a mogao bi, ustreba li biti i tre}e, ~etvrto, peto. Mnogi i dan dani ne mogu da, kao, shvate kako se Spasiteq sa satanom nije nekako nagodio. Da je on, srka~, mesto Spasiteqa TAMO TADA bio, eh... Videli bismo, uvidelo bi kilavo ~ove~anstvo! 8) Verovati u ~udo ali ne i u Spasiteqa, {to }e re}i ba{ sasvim, sasvim odvojeno, ve} ne ide. Vodi to ba{ onom {to doìvqava Borja; uz prionutu mu duhovnost koja i politi~ku mo} ho}e da nadma{i. Sekretar rejkoma na unu~ici "Aurore"!? Trice! Ihaaj! Pri~inilo se Borji kao na berbi. I - trrrt! Sve }e uprskati kao }uran motku; satrti sav svoj koliko toliko do tada izgledan ìvot. Ja{a, Borja, Vonavi... Sitna riba. Mag! Mag bi trebalo, a i jeste, ne{to silnije. Samo, " Mag se o~ajni~ki pla{io smrti. Nije se pla{io kao svi; Mag se smrti pla{io izuzetno, po{to je otkrio ne{to od onoga {to ni-kome nije otkriveno." Za razliku od ( zamlate, predradnika ) Vonavija, Mag je posve}enik okultizma, saradnik KGB-a, docent na UME-u ( Univerzitetu marksisti~ke estetike ), prazna vre}a {to se profesionalnih znawa i umewa ti~e, ali - Mag. On }e poslati Borju u XVIII vek i vratiti ga otud, ~ak ne samog! Ali, ba{ taj i takav Mag, boji se, o~ajni~ki se boji - smrti. Zastanimo, jer nas potowe sa stanovi{ta zdravog razuma, ve} stresa sumwom. Ako toliko zna, za{to se toliko pla{i smrti?!? Nije, vaqda, da je neznawe boqe? Jer su spram Maga mnogi i mnogi neznalice. Da li spram Maga ili spram na{ih poimawa tih istih re~i: znawe- neznawe? Prosve}enost? Dajmo joj zna~ewe i stvar se odjednom razbistrava. Jer prosve}enost nije odbacivawe, ve} prihvatawe poruka Spasiteqa. Tu je - ~vor! Otuda, uprkos svojim natprirodnim sposobnostima, ISTINU Mag NE ZNA. Uàsan strah od smrti nije samo privilegija mo}nika, ve} i "boranije" i srka~a, i ostalih, svih onih za koje je duhovnost oblik materijalnog; za koje je materija sve i svja. Neprosve}eni od smrti strepi. Strepi istinska neznalica. To nam spo~itava Turbin; za nas ne bi trebelo da je novost. Ili jeste? Neprosve}eni razmi{qa ose}a li telo i{ta dok truli, boli li dok glo|u crvi? Strah od smrti spojen sa strahom od umirawa, to je kod Maga; on ne zna gde, kada prestaje ìvot; {ta bi za wega gore bilo: da posle smrti ni~ega nema ili da ima, ba{ naprotiv? Kao za pakost, Mag prisustvuje truqewu i u dru{tvenoj stvarnosti, a i glockawu crva; {upqem odzvawawu ideologije, kojoj je sve svoje {to je imao dao, a ona mu je davala i davala, za uzvrat, {tedro. "Samo je Mag ozbiqno zabrinut zbog o~iglednog sloma svih uàsa oli~enih u jednom jedinom slovcetu, u - "m". ( [ta je, u pitawu? @urimo da odgonetnemo, pre nego {to nam Turbin rastuma~i. O~ito: "m"= marksizam! A da li samo to?) "Ta, on je," Mag, "tom slovcetu ìvot dao; i sluèwe tajanstvenim senkama koje su ga no}ima pose}ivale; i talenat prisnog opstanka sa stvarima i neizrecivu gor~inu poimawa tajne vremena. Sve - marksizmu. Sve - u slu`bu toj ledenoj, nemilosrdnoj dosadi koja igra ulogu prepreke, plota koji dokonim udovima zapre~uje pristup wima sasvim izli{nim znawima.

82 Znawima ~ija je trunka otkrivena wemu, posve}eniku. Wegova magija nije protivure~ila marksizmu; marksizam je nepokolebqivo vodio woj, mada mnogi to nisu shvatili. Ali, za{to on... On je shvatao. A, sada, {ta da se radi? - Ne}e, vaqda, zahtevati da se Lewin skloni?" (Naravno, monument.) Jo{ jedna re~ je tu, povodom slovceta "m": osim marksizma i - magija! Ne staje Turbin nastavqa, ~ak neprijatno jasan. Izli{na znawa marksizma jednaka su izli{nim znawima magija, koja se kobrqaju po kaldrmama materijalnog; mada ne treba potcewivati wihovu mo}. Tajanstvene senke - agenti KGB-a. Talenat prisnog opstanka sa stvarima, nepotrebno je obja{wavati. Neizreciva gor~ina poimawa tajne vremena zna~i: sad! Ima{ samo i samo ovaj ìvot. Ne zanosi se; jer "osim" ne postoji. Premda je guru Vonavi svojim u~enicima, Ja{i, Borji, na{iroko obja{wavao - seobu du{a! Ma kako prazan, {tetan a neprijatan poput buba{vabe, u svakodnevnoj univerzitetskoj, sovjetskoj, stvarnosti, Mag je - poput velikog mafioza - razlikovao {ta je {ta. Ovo, joj, puca, ru{i se, a i ja s wim, plus starost- slabost, plus bole{tine, smrt. I, gde si bio, {ta si radio? Neizreciva gor~ina poimawa tajne vremena. Nemilosrdni Hronos! To tek ubija. 9) Razara li materijalizam - nihilizam, po ocu Pavlu Aleksandrovi~u - glo|e li, kona~no, samog sebe? Nada? Moèbiti, pravilo u koje se jo{ 1917. (!) uzdao sam Florenski. Lako bi bilo da je tako. Vek, dva, tri bi se, prosto, pri~ekalo. Samo, videlo se, ve} se pomaqalo " ... ostvarivawe na~ela, tek se naziralo: savez totalitarizma sa okultizmom, birokratije i magije!" ( I {ta sad, srka~i, i {ta sad?! ) " Birokrati je uvek nedostajao ose}aj sopstvene metafizi~ke dubine," ( te`wa za ~udom, ostvarewe ~uda! )"dok je magovima nedostajala potpora u birokratskoj vlasti. Politika i magija su u XXveku povratile izgubqeno jedinstvo. Ono se u Nema~koj tokom 30-tih godina jo{ sirovo i grubo ostvarivalo. Sli~na struja postojala je i kod nas" u SSSR-u, "negde od po~etka 20-tih godina. Rat sa svim wegovim razarawima, termonuklearno oru`je, teror - sve su to manevri za odvla~ewe pa`we. U jednome je Vonavi u pravu: po~eo je parapsiholo{ki rat. U stvari, pravilnije: on ve} odavno traje, jo{ od biblijskih vremena; ali oko sredine XX veka se ispoqio, po~eo da vodi maltene otvoreno." Malo {ta je u Turbinovom "Spomeniku" puka ma{ta. I boq{evizam i nacizam magije su zanimale i te kako; ba{ kao nesretnog Borju, ba{ kao put ka mo}i. Kwiga o tome ima; dokumenata {to obajvqenih, {to jo{ skrivenih. Ne bunca Turbin. Nema, srka~i, ako... I Mag je - {raf~i}. Zar je? I nad Magom je - neko. Dràvni interes!?! Re~ ubila~ka. Ili je Majakovski u pravu: Umro je Lewin, al' ìv }e Lewin biti! Mrtav marksizam, mrtva dràva, ostaju - interesi!?! "Sve {to se de{ava oko nas," pisao je u jeku revolucije (1917.) otac Pavle Florenski,"naravno da nam te{ko pada. Ali ja verujem, i nadam se, da }e nihilizam, iscrpev{i sebe, pokazati svoju ni{tavnost, da }e svima dosaditi, izazvati mr`wu protiv sebe, i da }e se, posle kraha svih tih gnusoba, srca i umovi, ne vi{e kao ranije, mlako i sa oprezom, ve}, izgladneli, okrenuti ka ruskoj ideji..." Ili Vonaviju? Ruskim joginima? Rat ratova se tek rasplamsao? Odavno traje ne}e se tek zavr{iti happy end-om ovih dana. A, ko bi znao, mo`da je i marksizam bio - varka? Magije, okultizmi tek sad

83 dejstvuju. Jer, "...no}ima bi tajanstveni crni automobili, tek reda radi priko~iv{i, {mugnuli kroz kapije zgrada na Lubjanki; u dvori{tu bi se kao senke iz wih izgmiznule prilike ~arobwaka-okultista, astrologa i stru~waka parapsihologa. Jedan za drugim klisnuv{i u vrata koja kao da su se sama od sebe pred wima {iroko otvarala, oni bi se pewali liftom, klizali u odgovaraju}e uprave i odelewa: tamo su ih, naravno, ~ekali. No}u bi tekli wihovi razgovori sa pukovnicima i generalima... Guru (Vonavi), Ja{a, Borja... pucali bi od qubomore..." Ne da se materija! Ili - zvrjawe odavno navijenih mehanizama? Suvi{nih? Koje }e stati? Glasnost?! Ko se jo{ doba glasnosti se}a? Gorba~ov! Otopqavawe! Uz inflaciju ~arobwa{tva! Sve po grba~i sovjetskog, jo{ uvek, sovjetskog trudbenika! Nemo}nog da se brani. Stoji tako zablenut VKV maestro Ja{a prvobora~ki jadikuje: "... do{lo je vreme kada je kod nas, {to i nije te{ko primetiti, po~ela inflacija okultizma: i ni sam ne znam kako }e guru" (Vonavi)"uspeti, ~ak i ako se iskobeqa iz du{evne bolnice, da izbegne konkurenciju. Svi prorokuju. ôve~anstvo vi{e nema gde da se skloni od navale dobrotvora i spasilaca. Kao skakavci nagrnu{e bro{ure u milionskim tiraìma, izlaze debeli tomovi teozofske klasike, kud }e me|u wih Vonavi sa svojim zakasnelim proro~anstvima najezde iz Kine! Vonavi be{e privla~an kada je bio konspirativan. Za samo dve tri godine obescewen je i kao o~erupan. Autoritet mu se srozava pod pritiskom ve} industrijalizovanog okultizma sa jedne strane i cini~nog biznisa s druge..." Maske padaju hladnokrvno, dok se povija, kleca sovjetski trudbenik, i dok posr}e, nakazica "...kakvu, pak, proizvodwu moète o~ekivati od takvih ~ove~uqaka zapalih u lewost i odreda sklonih potkradawu, nego od prikupqawa parapsiholo{kih da`bina od stara i od mlada, hotimice postrojavaju}i nepregledne redove, prave}i krkqanac u autobusima, vaspitavaju}i armiju provokatora od kojih ve}ina i ne sluti {ta je u stvari - kasirke u prdavnicama, prodava~ice, taksiste, vratari po restoranima i strine po ulazima u dràvne urede. Svojom zlobom, prosta{tvom, sve{}u o vlasti nad smrtnicima oni kao da riqaju zemqu; ~ovek posle op{tewa s wima po~iwe iznutra da se kvr~i, ose}a se neza{ti}enim, ni{tavnim; samo {to ne zapla~e. Duhovno obnaèn..." Ima li spasa? Odgovora? Neutoqive one duhovne gladi koju predskaziva{e Pavle Florenski? Ima, kako da nema, grak}u stru~waci tranzicije. Voqa ti vera? Evo ti je! Sloboda, plus sloboda, plus sloboda... Izvoli, proslavi Vaskrs. 10) "...Te uskr{we no}i Ja{a je dotr~ao kod Vere Ivanovne" tolerantne, ina~e, supruge ve} pomiwanog "proletera" Vonavija, trenutno u psihu{ki, " usamqen, smeten. Dotr~ao je sat pre sve~anog trenutka: s ekrana starog televizora dre~ala je sve~ane pesme Ala Puga~ova, weni vatreni koncerti bi po zamisli nekih tajanstvenih impresarija trebalo da odvla~e omladinu od gungule oko crkvi. Na otomanu je, podviv{i noge pod sebe, dirqivo krotko sedela Ka}a, ne{to {ila i na modernu pevaqku pogletkivala s neprolaznom tugom; nije mogla da se na~udi tome kako qudi nedoli~no provode Vaskrs." Naravno kada je iz XVIII veka dovedena. Kad je kro~iv{i u dvadeseti za malo htela da se prekrsti ugledav{i oblakoder, pomisliv{i da je to - crkva. Badava jecaji, sr~i spla~inu, svog Vonavija ~ekaj, raskrstili smo i sa istorijom. Tu su i opijawa, Vaskr{wa, do besvesti!

84 Velika, slobodna utakmica. I jednakost. Opet, opet jednakost ali - religija. Upi{e{ se u registar, pod "r" ili pod "v"... Kao kada, recimo, osniva{ stranku. Lovu namakne{, pa - propoveda{! Potom, koja pretegne vera, koja pobedi. Po{teno! Nema laì, nema prevare. ûvaj se, srka~u, samo neoqu{tene, sveè mrkve! Kraj }e, uskoro, teme-temice "Vera i sekte u ogledalu Turbinovom", a i romana "Spomenik"; udaqimo se od slapova, smirimo pripoveda~ki tok. 11) "Zaqubila se se u mene, bez zazora mi se nudi? [ta li je samo u meni na{la? Podbuo, s nao~arima. Naglo }elavim..." Prebira, podvla~i crtu pod svoj ìvot, glavni junak, docent estetike na UME-u, koliko toliko, ~itav, slovestan; a, upleten, vide}e se. " Sa ènom sam se razi{ao, a Quda... Quda me trpi. Verovatno bi trebalo da se registrujemo - fuj, kakva ogavna re~! A Vasja? @ivotari s mamom i bakom, povremeno ga pu{taju kod oca, sa o~evom qubavnicom je u ~udno prijateqskim odnosima, i ona ga oboàva. Ostrovskome takva drama ni u snu ne bi pala." ( A, nije, Ostrovski, podsetimo iz XVIII veka kao Ka}a, ve} iz narednog XIX ! ) " Sve se raspada. Vidider u {ta se samo porodica pretvorila. Ne}e se vaqda dràva raspasti? A uostalom, svi bismo ve~ito da se prebacimo na politiku i na priprostu istoriozofiju..." Dràva propasti ne moè, nemaj brige, uprkos inflacijama, stagflacijama, ko~ewima, poletima, karakteristi~nim, zar ne, za svaku tranziciju. A tek - materijalizam. Porodica ve} moè, moè vera; {to {ta jo{ moè i da nestane, da se unizi, sroza ali ne i dràvni inters. I dotada{wa dràvna religija - marksizam, materijalizam, nihilizam - moè da ide kud god joj drago - osta}e, va`no je, wezino ~edo, Sveta Inkvizicija, KGB. A s KGB-eom je glavni junak romana, u nekoj, reklo bi se povr{noj vezi. Da li? Moè li tako?" Uslovi", da se glavni junak prihvati teèg, rizi~nijeg, ali po dràvne interese neobi~no va`nog zadatka, "su bili kao u bajci: ogroman veoma konforan stan u Moskvi u tihoj-tihoj gradskoj ~etvrti...Da~a u Podmoskovqu sa pravom nasle|ivawa. Vila na Crnomorskoj obali Kavkaza... Strani automobil sa redovnim servisirawem. Devizno pla}awe svake smene." Sve je to isto, samo malo druk~ije, svojevremeno nu|eno Magu; sve je to Mag oberu~ke prihvatio. I ne samo Mag. Mag iz romana. Sve se to glavnom junaku, odjednom, nudi za va`ne usluge koje ni sa sektama, ni sa oklutizmima, ni s magijama, kao, nemaju nikakve veze. Pa, izvolite: "...salamica, dimqena jesetrica. Ni{ta ne brinite, znamo kako to da izvedemo." ( âk i pred samim sobom - izostavqeno - ostajete ~estit mu`. ) "Dobi}ete na lutriji, a va{i radovi }e po~eti da se na pre~ac objavquju u inostranstvu... Znam ja, ni vi se, kao ni mnogi, nisu ostvarili. Ne trebaju vam ni slava ni popularnost, hteli biste da vas ~u- ju. Potrudi}emo se. Nadoknadi}emo... Ubrzati prirodni tok stvari." Trampa? Kao nekada s Magom, koji }e postati nedodirqiv. Badava rintawe, svekoliki ìvotni trud. Badava odricawa i od popularnosti i od slave. Ho}ete ili ne}ete da vas, makar, makar, ~u-ju? Kao svojevremeno, Magu: ho}ete li ili ne}ete da raz-vi-ja-te svoju magiju? Da koristite sebi a i nama? 12) Da li je, onda, sva beda, sva la` Sovjetije, da li su milionske wene `rtve bile samo i samo tom jednostavnom, pou~nom ciqu podre|ene? Nudite nam se, nudi}emo se! Trampica, trampa. Izdignu}emo te iznad ostalih. Za pedaq,

85 makar, makar, za stopu, kilometar, svetlosnu godinu, do - besmrtnosti. Sam, uvi|a{ li, trudbeni~e, gra|anine, akademi~e, sam to ne moè{; a i ne sme{. Svojim naporom, sposobnostima, svojim trudom. "Staqin i wegovi podanici uvek laù," zajmimo citat od Danila Ki{a, a on ga je, opet, od Borisa Suvarina, koji o tome pisa{e 1938. godine, uzajmio "u svakom trenutku, u svakoj prilici... la` je prirodni element pseudo-sovjetskpog dru{tva. Skup{tine, kongresi: pozori{te, mizanscen. Diktatura proletarijata: golema podvala. Sponatnost masa: bri`qiva organizacija. Desno, levo: la`. Strahanov: la`. Strahanovizam: la`. Radost ìvota: àlosna farsa. Novi ~ovek: drevna gorila. Kultura: nekultura. Genijalni vo|: tupi tiranin..." A po~elo je jednostavno: vera je progla{ena za praznoverje. Potom je lako i{lo: ru`no postade lepo, a la` istina... U dubokim - svetim - kwigama ve{tice se, ukazuje nam Wego{, ne pomiwu. "\e vje{tice, {to govori{, Vu~e?! Nema toga ni u jednu kwigu; svrh mene se svi ovde kunite, to su babske pri~e i mudrosti; nego laè ova babetina, ali moè ne{to drugo biti." Odgovara Vladika Danilo juna~nom Vuku Mi}unovi}u, a i ostalima. Ispostavqa se da je doista bilo ne{to prizemnije. Skadarski vezir be{e ucenio re~enu babu, koja je predstavqaju}i se ve{ticom, poku{ala da zavadi neka od crnogorskih plemena. Turbin govori o istom. Vera se s praznoverjem obra~unavala; samo i samo vera. Vernika od praznoverja {titila ( " svrh mene se svi ovde kunite," ) ( Vladika a i glavari, u "Gorskom vijencu", potom spre~avaju rasr|eni narod da kamenije re~enu babu, jer bi to bilo {to i - spaqivawe! ) Za prosve}ene ve{tice nisu ni mogle da postoje. Ni za osniva~e vaskrsle srpske dràve, za Kara|or|a, za Milo{a; ali jesu, uz mahnitawa zlih duhova oko nas, jer su morale da postoje, za Svetu Iknviziciju, ÊKU, OGPU, NKVD, KGB, UDBU. Iz dovoqnih politi~kih, pragmatskih, ko zna jo{ kakvih razloga. Opna koja prosve}enost od neprosve}enosti s mukom razdvaja prozirna je, ~ak poput pau~ine; zna{ li, srka~u, kada si sa ove a kada s one strane? 13) Inflacija ~arobwa{tva, prorokovawa i proricawa po~ela je jo{ 1917.; lovovima i pobedama oktobarske revolucije. Ne podse}a nas i na to Turbin, ali proizilazi, to nam prepu{ta da zakqu~imo, a i na{a pam}ewa jo{ nisu izbledela. Ili jesu? Prva, pa druga petoqetka, nau~ni socijalizam..! Ko nije nije s nama, taj je... Ko ne veruje u progres, mudrosti rukovodstva. Amerika i Engleska bi}e zemqa proleterska. Glasnije! Iz svih grla! Ko tamo kora~a desnom! Leva, leva, leva... Partija predvidela. La` na koju ukaziva{e Suvarin, kora~ala je uporedo s tom vrstom inflacije predvi|awa. Nauka, znamo, postoji ne samo da objasni ve} i da predvi|a; i ona be{e upletena, bez we se, naravno, nije moglo - otuda ono: nau~ni - mada donekle. I wu je nadilazio, nadma{ivao retori~ki plamen, krvavi, revolucionarni, pobedni~ki hod, ideologija nihilizma, èqno o~ekivana diktatura proletarijata; vizije i upustva tupog tiranina, ili centrale, vrhu{ke, kako vam drago, ogrezle do o~iju. Progla{ena za pesimizam, malodu{nost, kontrarevolucionarnu propagandu, objektivnost, ~ak i nau~na objektivnost, be{e prognana vo vjek i vjekov... Uz trezvenost, istinoqubqe... Da, i nau~na objektivnost, ne smejte se. Novom ~oveku, poletnom, mladom sovjetskom trudbeniku be{e ponu|ena nova stvarnost. Ko u tu stvarnost ne veruje, ko se odri~e takve stvarnosti - te{ko wemu. Setite se, srka~i, svojih ~itanki

86 za osnovce!? Budu}nost, po definiciji, uvek svetla! A vagoni su tutwali; duge i vijugave èlezni~ke kompozicije hitale su, za to vreme, ka Karagandi, sabirnom centru, ka nepreglednom Sibiru, ka Kolimi. I mi smo imali Goli Otok, i svakojake kazamate, pa {ta!?! Imali svoju stvarnost. Spas du{e?! Otrcana, varqiva, pogubna fraza. Obra~un s kula{tvom, kliktalo se, a u stvari: uni{tewe seqaka, hraniteqa Rusije. Obra~un sa sve{}u i save{}u Rusije - s piscima; opet iz nekog, kao, razloga. Puni logori. Univerzitetski profesori, nau~nici, sve{tenstvo... Ne vaqak ve} ~udo smrti. Divqawe nihilizma? Nije, srka~i, to - divqawe; to je sam nihilizam. Badava akrobatika, da je recimo, preterivalo tada{we rukovodstvo. âk su i fizi~are atomiste tamo slali... Kao u na{oj, tako je i u sovjetskim, svakojakim, stvarnostima otopqavawe bilo, u stvari, oprezno, preoprezno udaqavawe od onog osnovnog, kao, ideala, zadatka, laì, da je svakom trudbeniku na umu samo i samo op{te dobro. Stvarnost Bulgakova, a jo{ i vi{e stvarnost Turbina ukazivala je da se taj ideal- zadatak-la` ostvarivao kroz na~elo neprimetnosti, utapawa u prose~no; pa i niè od toga, utapawa u bezobli~no-bezli~nu masu, opet, vrag bi ga znao ~ega. Biti neupadqiv, vaìlo je i po gradovima i za sluèwa vojnog roka i u logoru. Utonuti, negde utonuti, rasplinuti se... Otuda je otopqavawe ve} po definiciji dopu{talo i umereni porast egoizma; ili, barem, priznawa prava na - malo boqi ìvot; na ono {to je odavno ve} bila priviligija odabranih ( kikotave kurve na unu~ici "Aurore" ). Inflacija ~arobwa{tva nosila je i taj ìg, i tu overu, buma{ku, propusnicu ka individualnosti, jo{ pre raspada mo}nog Sojuza. Okultizam i raznorazne magije, sektice, sekte, kako se dolaskom velikog otopqavawa potom ispostavilo, nisu se bavile samo predvi|awima velikih razmera - pitawima spasa ~ove~anstva ili Rusije - ve} i sudbinama oja|enih trudbenika. Pojedina~nim, samosvojnim, uvek i uvek izglednim. Majkavawe marksizma omogu}avalo je otresawe od ve} dodijalih pri~a o bazi i o nadgradwi, o ni{tavnosti pojedinca u mengelama klasnih borbi, ujediwewu proletera. Boqi, lo{iji ìvot odre|ivalo je ne{to ili - opet i opet - neko drugi. Samo {to se taj neko, odjednom, poput novostasalih demokrata, obra}ao tome i tome trudbeniku imenom, prezimenom; ili je, barem, tako tome i tome trudbeniku to moglo da izgleda; u po~etku. Obra}ao mu se, uveravao ga, predskazivao mu, hrabrio ga i pla{io; podilaze}i tajnom wegovom trudbeni~kom ose}aju: spasavaj se ko moè. Sada! Ne biraj sredstva. Vremena su, ponovo, ne moè biti gora. Inflacija te vrste nije mogla da smeta. Naprotiv. Osim kukavcima Ja{i, Borji, ili wihovom predradniku Vonaviju, sitnim ribama koje, uprkos svog prvobora~kog, konspirativnog, kao, staà ne zavrade{e pa`wu KGB-a. Inflacija ~arobwa{tva, nisu shvatali, poklapala se s inflacijom li~nih sudbina. Mrtav marksizam obnavqao se poput vampira.

87 14) Odbijawe da svoju saradwu nastavi s tajnim silama, da se izdigne ~udom ( Gle, gle, zamisli, strefila ga je - lutrija! I, shvatilo ga inostranstvo! Pomamio se, samo putuje! I nova mu je `ena trudna! ) glavni junak, docent estetike na UME-u, {to voqno a {to nevoqno, bira smrt. Ne precewujmo ali i ne potcewujmo takav izbor. Zgadio mu se nihilizam? Pomislio bi otac Pavle. Ili srkawe spla~ina, od koga nihilizmi bogato `ive. *

*Brana Dimitrijevi} je, kako smo proletos u trobroju ~. DRVO @IVOTA (3-5 /) 2002, str. 53 - 74, skrenuli pa`wu na{im ~itaocima autor vi{estrukih umnih darova. Otkrio je, mnogo objektivnije, od mnogih toliko hvaqenih srpskih pisaca druge polovine 20. veka - istinu o prekumanovskim intelektualcima. Za one ~itaoce koji }e prvi put pro~itati esej ovog pisca u UM, recimo da je Dimitrijevi} redovni profesor Beogradskog Univerziteta, Stomatolo{kog fakulteta, {ef katedre...Su{ta je suprotnost dana{wim novokomponovanim "dejtonskim intelektualcima", {to se {epure usred {qake istorije. Suprotnost je i nacionalistima po zanimawu, artificijelnom {kartu, ~ar{ijskom i parohijalnom prihvatawu stvarnosti. Krajem prole}a o. g. pojavila se nova kwiga profesora Dimitrijevi}a Stomatologija i kultura (Nova Evrtopa, Beograd, 2002, 122 str.), pisana veoma dokumentovano, zanimqivo, podsticajno. Kwiga je posve}ena Senima Osniva~a Stomatolo{kog fakulteta.. [tampawe ove kwige pomogli su : NEODENT i Komora privatnih doktora stomatologije Srbije. Doktor Dimitrijevi}, da je oti{ao u [vajcarsku, pre dvadesetak godina, kao i mnogi wegovi vr{waci i kolege, ili pre desetak godina, bio bi danas prebogat ~ovek za srpske prilike; me|utim - nije oti{ao. Ostao je u Beogradu, ìve}i u wemu u najteà vremena, kao i pokojni profesor dr Atanasije Puqo, kojem je, s punim pravom, posvetio jedno poglavqe. Podsticajno je sve u ovoj nevelikoj kwizi, od uvoda i prvog poglavqa do kraja; istraìva~ki je pisan esej Mit, jezik, poezija... itd. Ova kwiga otkriva mnoge istine o nama, o na{im zubima, o razvoju stomatologije u svetu i u Srba i vi{e je od dragocenog podsetnika za studente stomatologije. U esejima sabranim u ovoj kwizi Dimitrijevi} otkriva zaboravqeno, lice i nali~je; ona je i svojevrsno svedo~anstvo (osniva~a stomatologije u nas pregazili su ruski vojni kamioni na Trgu Dimitrija Tucovi}a, i...) Jedva je sakupqen novac za {tampawe ove vredne kwige; nije je bilo dovoqno samo je napisati, nije bilo dovoqno pre toga istraìvati ~iwenice i okolnosti, nego prikupqati novac za {tampawe. Eto, tako nam i treba, kad nismo oti{li kad se moglo u Ameriku ili [vajcarsku. Naravno, ovo je {ala. To jest gorka {ala sudbine. Danas "~uveni" izdava~i {tampaju dela i nedela {karta, a pisci koji su pravi intelektualci i nela`ni qudi neka se snalaze kako znaju i umeju... (27. avgusta 2002. - M. L. )

88 DNEVNIK PISCA Miodrag MRKI] PREVREDNOVANJE (odlomci iz istoimene knjige) LIRSKI PATOS, RETORIKA, PRIKRIVENA CITATNOST (Skica za nenapisane oglede o Dobrici Cosicu, Miodragu Bulatovicu i Matiji Beckovicu) Patos(pateticnost), retorika (retoricnost) i prikrivena citatnost. Svi ovi pojmovi u sintagmama gde je lirski odredba, atribut, su negativiteti, bar u odnosu na lirsko. Lirsko je nešto što se ne trpi sa patosom (patetikom), sa retoricnošcu kao drugim zanrom, drugom oblašcu, i sa prikrivenom citatnošcu, koja je svojevrsni plagijat. Kao nešto što se kosi sa subjektivnošcu, sa iskrenošcu kao suprotnosti lazi. Dakle, ukljucuje se i eticki momenat, moralni momenat. Da bi smo koliko toliko na primerima objasnili ovu temu, izvesnu boljku našeg vremena, uzeli smo naša tri da kazemo '' isturena'' pisca, pesnika koji su na estradi literarlnoj i politicko-politikanskoj veoma poznati i onima koji knjigu nikada u zivotu nisu procitali, i mozda se zakleli da nece nikada ni procitati ni jednu, kako bi rekli satiricari. To su Dobrica }osic, Miodrag Bulatovic i Matija Beckovic. Citaoci mojih knjiga znaju da sam gnjavatorski opširan i da imam knjige eseja o jednoj izreci, poslovici, o jednoj pesmi... (ako uopšte ima citalaca koji su citali moje knjige). No, ovde necu biti opširan. Cak cu dati samo odlomke, skice, fragmente nenapisanih eseja o pomenutim piscima. Mimo obicaja bez grdnog dokaznog materijala... Buduci da su sva tri pisca dobro poznata i da vecina citalaca savremenih zna njihova dela, skoro i da nije potrebno citiranje, mada bi bilo bolje sa citiranjem... No, pitanje sponzora, i ono drugo, a bogami i ono peto ... Oni su uglavnom pripadnici literature, a manje poezije. Oni više govore no što pevaju... No, evo prvih odlomaka, skica fragmenata za rad o nenapisanoj knjizi o Dobrici Cosicu. DOBRICA ]OSIC

Cosi} obrazovan iz brošura, na kursevima. Jedno doucavanje, samo doucavanje iz popularne literature i iz prave literature, ali na stil i duh vecernjeg obrazovanja odraslih. Narocito se to vidi kada govori o tananosti recimo metafizike, realne metafizike. Njegova sociološka (široko uzeto) društveno naucena znanja su za brošuru prilagodjena znanje marksizma. A to je u stvari najopasniji napad na marksizam, socijalizam i istorijsko klasno. Cosic ne oseca i ne zna tananosti materijalisticko dijalektickog sveta. On nema tanano

89 obrazovanje. On je stalno pod nekim pritiskom obaveza knjiških da se bori za narod onako kako se to predavalo dacima, u smislu da su pisci ''borci za narodna prava''. U tome je samo kvalisav, verovatno i nesvestan svoje podlosti, ako nije podlost prepredenog seljaka, visprenog, podlost koja se ravna sa decjom podlošcu: ''Ja srljam u sve bitke za ugrozene i slabe; u sve akcije za slobodu i demokratiju; u sve odbrane ljudi i naroda, nacela i kulture'' Dakle, ciftinsko samoupravni borac, glas intelektualca malogradjanski, novo skarabudène klase burùa. Sloboda i demokratija su za njega apstrakcije, a ne ekonomska kategorija. Srbovanje i trgovina sa nacijom... On, borac za narod... A mi znamo dobro ko je god zaista bio protiv rezima, vlasti, on je trpan u zatvor, ili ubijan. Sprdacina njegova od slobodara... Objektivno - sluga Zapada i titoizma u duhu tihe restauracije koja koristi ''demokratske slobode'', '' slobode govora... koja finansira toboz bundije intelektualce da bi se flertovalo sa demokratskim slobodama pred svetom... Iz tog miljea bundìja literalnih je i Miodrag Bulatovic , Matija Beckovic a i mnogi drugi. Instrumentalizovane literate. Instrumentalizovani od rezima ''samoupravno nesvrstanog socijalizma naših boja...'', kao što je bio instrumentalizovan ''marksizam'' u vidu predmeta koji se ogadio generacijama i generacijama. Jedan od instrumentalizovanih u okviru borbe kapitalizam - socijalizam... ; Zapad - Istok... kao {to je i cela zemlja bila instrumentalizovana kroz ''samoupravljanje'', ''nesvrstanost'' ''naše boje'' itd. itd. Cosic se bavi filozofijom proricanja o zlu koje dolazi. Prorice ono što je i poslednja prigradska baba videla i znala šta ce se desiti - da se ne radjamo , da nam je ciftinski duh i Zapad razorio porodicu itd. Da izumiremo, a da se radaju šiptari. Sve filozofije padaju pred tom cinjenicom prostom: ima li nekoga ili ga nema. No, to je opšti proces - Istok i Jug preplavljuju Zapad i Sever... Statistike govore o procesima na planeti... Novi vitalni narodi... i da ne gnjavimo citaoca poznatim stvarima istorijskih procesa. Cosic je kao i 99% naših ''intelektualaca'' ogrezao u ciftinsko-knjiško blato dubokoumne rekla-kazalosti poprskane krvlju i glupošcu. Sa dubokoumnim recima, sintagmama, iz kojih viri nedoucenost i kompleksi trucaju konfekcije naucne. On je uvek ''jedini''. Govori o Golom otoku:''i ako sam se 1952 pobunio protiv nasilja nad njima, valjda jedini u Jugoslaviji toga doba...'' ''Jedini'', a ljudi su za rec, ne za pobunu mozda gubili glave ali, eto on ciftinski intelektualac uvek uspe da ''prejebe'' glupi rezim. Postavlja se prosto pitanje - zašto i njega nisu tamo odveli za tu pobunu, a drugi su za rec iz neobaveštenosti mozda gubili glave? Ne samo njega ni mnoge druge naknadne ''revolucionare '' koji uvek kao u bajkama socijalnim uspevaju da prejebu rezim. Hvalisav seljacko-gradski ciftinski intelektualac. Eto on nam se predstavlja kao neki ''cedan, hitar i lep...'' Labud Stefana Malarmea. Da Labud sa Galeba koji ''pamti da je pun plama'' - : Davni Labud pamti da je on pun plama taj divni, al zalud zudi za pobedom jer kraj gde se zivi ne opeva redom kad neplodne zime zablista se cama.

90 Njegov vrt ce stresti smrt beline pune kroz prostor zadatu ptici što ga kune, al ne uzas zemlje gde mu perje jenja Sablast koju cist sjaj tu naznaci zalud, on skracuje se u hladnom snu prezrenja Kojim se kroz progon izlišni sivi Labud. Naš Labud ''davni''. ''Kraj gde se zivi ne opeva redom, uzas zemlje gde mu perje jenja, skracuje se u hladnom snu prezrenja...'' ''Kroz progon izlišni sivi Labud''. Eto Malarme je unapred opevao našeg Labuda... U nekom bilansu... Ðilas je bar odlezao dvanest godina. Ipak se moze legitimisati kao neprijatelj objektivni, koji je preterao u sluzenju Zapadu u tom trenutku. A Cosic ne. On nekako sa zavišcu hoce da se stavi u istu ravan sa Ðilasom, sa svojom stisni-prdni filozofijom, filozofijom zivljenja i naknadnim ciftinskim kajanjima i umovanjima. Od reklamne buke buke prodaje Stvarno i moguce, marketiško politikantske sprdacine on sebe pravi kao nekog progonjenog pisca cije se knjige zabranjuju, a Ivan Ivanovic u zatvoru zbog knjige Crvenog kralja. Cosic operiše gnjavazama o ''slobodi'', ''ljudskim pravima'', ''kritickom mišljenju'', ''osvajanju neosvojivih sloboda'', ''odgovornost za ljudsku sudbinu''... Eto, on se poziva na ''znalacku i poštenu umetnicku kritiku''. Ja se pravim, ocenjujuci njega da sam u toj kritici znalackoj i poštenoj. Verovatno ce mu biti milo. I vidim: On u duhu nadobudnog gimnazijalca govori o krupnim temama nerazumevajuci finese stvarnosti, ideološke umetnosti. On se uvek nasigurno buni. Podrzava udruzenje, ili, ili slicne stvari. On se bori sa opozicijom za ocuvanje Jugoslavije! ''Podela Kosova!?'' On govori zdravo razumski. Gradjanski zdravo razumski govori i u svojim knjigama da bi citalac shvatio šta ja kazem u svetu umetnickog, i nauke, i filozofije, neka procita o tome šta Hegel govori o zdravom razumu. Dakle, njegov duh je prizeman, gradanski, zdravo razumski. U vreme velikog prodora u mikro svet, u nesvesno, koje sa svesnim daje celinu, u vreme prodora u vaseljenu u bliskom kontaktu nauke i mistike nije dovoljan samo zdrav razum a pogotovu ne zdrav razum ciftinskih intelektualaca. ''Istina je celina'' (Hegel). No, postoji i japanska misao koju voli da mi citira doktor matematicke logike Svetozar Milic, misao koja glasi: ''nikada ne trazi istinu jer moze se desiti da je nadeš''. Mozda je u pravu Cosic, a ne ja koji bezeci od istine uz zdrav razum kao zaštitu vidova JA ne trazi istinu, Istinu, ISTINU. Njegov knjiški vid politikanstva i ''slobodara'' ''nacionalnog barda'' je interesantan za citanje pa nekada i dosadan. Znaci, ne kao naucne istine interesantan no nešto interesantan kao lik koji sebi utrpava personu (u psihijatrijskom smislu) ''barda za narod, '' barda'' sa nekim kompleksima u obrazovanju i drugim kompleksima. Za mene je sve zanimljivo. Oduševljenje ne treba mešati sa vrednostima objekta estetskog interesovanja. Sve moze biti i jeste predmet eseistickog pisanja.

91 * Cosic ne misli u kategorijama klasa, stalez, deklasirani, klasna diferencijacija, malogradjani, skorojevici, snob, zena, muškarac, dete... Bar u sociološkim njegovim stvarima to je dosta daleko od njega. On je u jednom knjiškom vrtlogu knjiškog mišljenja o narodu, naciji. Uprkos tome što je ''angazovan politicki'', on je neangazovan jer ne udara u srz stvari. Površan je u aga`manu. Njegov nacionalizam je rezultat psihijatrijskog zarišta dual unitarnosti i njegov i Beckovicev, i mnogih drugih. Pravi patrioti koji brinu o narodu drugacije i misle i osecaju i delaju. Sada i ovde da ne raspredamo o tome šta znaci politicko angazovanje u knjizevnosti, šta znaci neposredna utilitarnost. O tome vec i vrapci znaju. Ali, ne znaju oni koji su se borili protiv ''politicke angazovanosti socijalistickog realizma'', ''protiv agitpropa, koji su se boreci protiv agitpropa socijalistickog realizma borili se u stvari za agitprop kapitalistickog realizma, tranzicije, specijalnog rata. Naravno neki su to radili i nesvesno. Ni Cosica, ni Beckovica u tumacenju uglavnom ne citiram jer su mi oni svojom estradnošcu onemogucili da budem ubedljiviji. Nemam prostora ni vremena, oni su mi zauzeli prostor i vreme. Oni i mnogi drugi. * Koliko su daleka njegova umovanja od realne metafizike od Ne(bica)... On se mucno ciftinski utopio u samobitak i politikanski tubitak. Nemam pravo na ljutnju, ali imam pravo na konstataciju. Oni i veliki pisci!? - Sve krupne reci upotrebljava: '' haranga protiv ideološko - politicko nepodobnih'', ''intelektualci i stvaraoci''; ''boljševicko hrvatski red''; ''ideologa i egzekutora''... Cosic kao ozebao sunce ceka napad na svoje knjige, na sebe. ''Stvarno i moguce kao svojevrsni politicko kulturni manifest u ime srpske nacije''. Govorilo se u to vreme da je cela guzva oko njegovih knjiga stvar marketinga. No, da cujemo Cosica još :'' izvesni Milenko Markovic... taj polupismeni marksist...'' Mislim uzgred da je taj ''polupismeni'' dosta dobro primetio stvari... ''Polupismeni''?! Interesantno je psihološki šta li misli Cosic o sebi u vezi sa ''pismenošcu'' i marksistickom i uopšte pismenošcu. Oni lako reše stvar - takozvani napad na sebe odma proglase za napad na naciju (na Srbe), na klasu, na ... Posebna je prica kako se to kaze, njegova sentimentalno - racionalisticka umovanja, mudrovanja. Evo primera: ''najvecom tajnom smatram samu ljudsku sudbinu''... Sa ovim ''sudbina'', svetosavci dozlogrdoše i bogu i ljudima. Sudbina je paganska kategorija. Oni ovaj pojma uzimaju, i sami vrhovnici naše crkve, kao pravoslavno, svetosavsko. Cosic malo malo pa drmne: ''sudbina":' "pred sudbonosnim smo iskušenjima''. Uvek krupna pitanja ''nacionalni cilj''. A ovamo - svi oni grabe, bogate se ... Ovih deset godina je pokazalo to krvavo ''sudbinsko'' nacionalno ''samo osvešcenje srpskog naroda''. Naravno, i ne samo srpskog no svih naroda: i Šiptara, i Makedonaca, i Hrvata, i Slovenaca, i Crnogoraca, i Bošnjaka i, i, i. Svaki narod klasno u svojim mogucnostima. No, Cosic, Beckovic i drugi ne vide klasno. Mozda bolje reci da oni više vide klasno i ukopcali su ''foru'', ''fazon'', ''štos'', da je takvo vreme da se moze bogatiti, dobijati titule, štampati knjige preko nacionalnog, srbovanja.

92 Cosic je znao i klasno da koristi, pa kada je to bilo iscrpljeno on se dao na nacionalno. On govori o Srbima kao da su ostrvo van sveta. No, evo još ''bisera'' mudrosti: "A mudrost sjedinjena sa hrabrošcu svakako je najreda moc u ljudskom rodu'' E, iz prilozenog, iz, recimo, pišcevih zapisa, se vidi da on ima tu ''najvecu moc u ljudskom rodu''. Mudar je i kaze hrabro ''totalitarnom staljinistickom rezimu titoistickom''. Obicno mudrost se javi kao sinteza govorenja, na kraju stava. Kod Cosica je test zabušen mudrostima racionalisticko-sentimentalistickim gnjavazama umovanja. Naravno to je tako jer on nezna sisteme epoha, civilizacija, epoha i pravaca umetnickih i šta se sve nalazi i gde. Bar nezna u tananosti finesa. Kod njega je sve više zgomilano. I, stalno je pod pritiskom i nekom obavezom da kaze nešto mudro, pametno, dubokoumno. Od istog pritiska pati i Matija Beckovic. I po prirodi stvari tada se pada u knjiškost, izveštacenost, u neki duh obrazovanja odraslih, vecernje škole... Eto, neki viši nivo vecernje škole. Cosic posvojuje razna socijalna mišljenja, filozofska..., naucna... On ih prikriveno citira. Mesto da pošteno citira, uzima svedoka (citat je svedok). On skarabud`uje aforisticku dubokoumnost. *

Naša literatura kipti od prikrivenih citata, preudešenih tudih misli. Kipti od prodaje tudje kao svoje. Direktni plagijat je belo cvece prema tome, prema prikrivenom citiranju. Mada je pitanje originalnosti komplikovano i u istoriji knjizevnosti, potrebno je to ponoviti. No, ipak oseca se, prepoznaje se knjiškost, prepoznaje se trivijalni pisac, pisac iz druge ruke. Krupno pitanje - originalnosti, pozajmica, plagijata, ''prikrivenog citiranja''. To je i eticko pitanje. Mnoga se pitanja pokrecu u vezi sa piscima o kojima govorimo. No, sigurno su najvaznija: trivijalno, iz ''druge ruke'' ili originalnost, atipicnost. Naravno sva tri pisca su bliza onom što se zove pisac iz ''druge ruke'', trivijalnost. (....) (odlomci iz istoimene knjige PREVREDNOVANJE - Tri viteza reastauracije, koja uskoro izlazi iz {tampe)

93 FABRIKA LUTAKA GRUPULEKS

M iodrag Mrki} TANATOS SA MASKOM EROSA POETSKA KULA ''MILOSRDNOG AN\ELA'' (Ogled o romanu Maestro Per Pjetro Aleksandra Lukica) (...) Roman o romanu

Ovaj roman, Maestro pjer Petro, mozemo tretirati i kao roman o romanu. Roman o tome kako prototip pokrece... Kako nastaje roman... Propali pisac stalno na pocetku: U duhu pravog poboznog isposnika, dok se sa zapada valjaju barutni oblaci ogromni i teški. Propali pisac u kapeli nastavi da piše stranice Knjige bez buducnosti. Iz pomrcine gušce od crnog vina varnice munje, tresak gromova i dalekih detonacija ne prestaju. Maestro interveniše istoriju jucerašnjeg dana i verovatno bi zaspao obuzet pisanjem redova sveobuhvatne hronike, da ga ne tr`e iz pomrcine groblja glas Servantesa penzionera iz Mauzoleja Cosa Nostra. I : Po koracima Propali Hronicar oseca da se Servantes sprema da udje u zamracenu kapelu. Ne vidi ga, ali cuje njegove reci: - Ala ovde smrdi na govna i tamnjan! Na svece i pergament uštavljeni! Unesi u Knjigu bez buducnosti - zacin utrobe svoje, umetni ih za citaoce sladokusce, majku vam jebem! Trebalo vas je pobiti na vreme po kratkom postupku! Koji ce vrag ovoj zemlji kukavice, kakvi ste svi vi pisci?! Lizi sa hane i udvorice, opseneri i prosjaci, kakav vam je i Preteca bio?! Videcete vi koje Servantes! Rat tek pocinje!... Provocirao je bivšeg agenta Maestro -hajde, pucaj! - Ne generale, maršale, vrhovni komandante propalih pisaca na Balkanu: Isuviše je to lak posao, ostavljam te u zivotu! Zivi ljudi najviše sanjaju smrt. Neka te muci Knjige bez buducnosti, i taj smrad u tvojim gacama! Servantes ide da stvori i mobiliše otadbinsku vojsku, kakva prilici vremenu i prilikama. Eto, i ovde ne mogu a da ne kazem da isti motiv postoji u mojim Prilozima za biografiju Ðavola - Bog i Ðavo odlucuju da ostanem na zemlji, u Govnariji , ''Drami''. I da zivim po kazni. Citaocu kome nije baš jasno šta znaci kad kazemo '' vecni'' realizam , neka cita odeljak, ''glavu'' sa osamdesettrece strane ovog romana u kojoj se opisuje kako Maestro, Propali Pisac, nosi kosti predaka u vojnickom sanduku u rodno mesto. No, evo primera realistickog detaljisanja o putnicima u autobusu: Propali pisac polete sa vojnickim sandukom na plecima prema njemu i kroz odvaljena autobuska vrata u pokretu uspe da uskoci u trup drumske ladje na opšte zaprepašcenje pticolikih putnika koji zagragtaše. Zahvaljujuci balkanskom umecu

94 smestio se na drvenom sedištu dotrajale drumske ladje u sredini! Medju putnicima, srecnim da se dokopaju sedišta, behu rudari, drvosece, portiri fabrika, nastavnici seoskih škola, poštari, preprodavci i nakupci poljoprivrednih proizvoda, cak i starci sa povijenim bradama koje vise kao saksofon. Upuceni citalac zna da ovo ''pticoliki'' potseca na Jovana Cvijica i njegovo zapazanje o fizickim svojsvima našeg naroda o fizionomiji. Mozda i ovde da ukazemo na istinonosnu metaforiku Lukicevu. Prava metaforika a ne knjiško kindjurenje, razmetanje metaforama. Da ukazemo i na psihologiju stvaranja, proces nastanka dela: Propali pisac, izvadi beleznicu i olovku i na vojnickom sanduku kao na stocicu bogom dano za ovakvu priliku belezi stihove o bestragiji i pozorištu apsurda, pišuci kao da zaseca u koru mlade bukve slova svoga imena. Kocoperni petao pritišnjen u gospodinim šakama iznad njegove glave, srcano i orno zakrešta cineci ocajnicki i poslednji napor da se otme iz ruku snazne vlasnice. Kako mu napor ne uspe on klicnu od zorta i mlaz smrada pljusnu po grozdu stihova u beleznici Propalog Pisca. Da li išta na svetu ima odvratnijeg od zitkog kokošijeg izmeta, na devicanskim belim stranicama beleznice? Vlasnica petla da se izvini; jednom rukom steze petla a drugom pokušava da dohvati posranu beleznicu, što putnike sabijene u drumskoj ladi kao sardine u konzervi zasmeja od sveh srca! I kada uspe da dohvati beleznicu, vukuci je prema sebi, ona pljusnu vesele putnike zitkim kokošijim izmetom, zamaza im lica da ih ni rodena majka ne bi prepoznala, što izazva još gromorozniju buru smeha, eksploziju, grunulo je bure baruta na kome od kolekve pa do groba lezi ova zemlja i Balkan! Nestala i beleznica, i okrvavljeni putnici od naglog zaustavljanja i petao leti u autobusu. Ovaj petao koji leti u autobusu i bezi preko polja bolje i lepše leti no da leti crveni petao prema nebu... Vojni policajci pretresaju putnike i sanduk sa kostima predaka: - Zatvaraj! Gde su za otazbinu poginuli junaci? - U zatvoru! - rece Propali Pisac šapatom - Majstore, mozeš da voziš dalje! Ostace tajna šta se zbilo sa petlom crvene kreste oštrije od cešlja. Dali su ga vlasnica i pticoliki putnici stigli i uhvatili i prigotovili supu, Bog zna. Sa punim pravom u takav neslavan kraj sme da se sumnja. Ako jesu, neka se jave i neka napišu makar sedam recenica. Jer im prijala masna supa? Ili bar samo dve, dali su petlu ponovo izrasla krila, da prava Balkanska sorta zilava i lepa zasluzno narašcuje jato krasnih kokošaka, ostavljajuci za sobom dostojno potomstvo. Da: '' Tajna'' ; Da: '' crvena kresta''; da: '' neslavan kraj''; da: ''ponovo izrasla krila''; da:''dostojno potomstvo''!? A petao, glasovita ptica iz tame simbolicke supstance milenijuma: Solarna ptico, atributu bogova sunca..., budnosti, zoro..., putena strasti i gordosti... Petle, moj petle, ti si lepotom opoganio sadrzinu Knjige i pozdravio si njenu bozansku lepotu i krestom crvenom, i kukurikanjem, i miljem šarenog izmeta overio njenu istinonosnost. Izmetom si overio; a izmet '' je povezan sa zlatom i bogatstvom i sadrzi moc osobe ciji je''. Moc - zore, strasti i gordosti Maestro pri povratku u Dramu u sledecoj glavi kaze: '' da kroz prozor autobusa u svitanje osmatra poetiku predela, a mozda se nadao da ugleda i kocopernog petla, za kojim verovatno još uvek jure najsrcaniji i najuporniji Balkanci.

95 Selom predaka Maestro pjer Petro ide sa vojnickim sandukom natovarenim na ledima. Propali Pisac ude u dom predaka kao da ulazi u trup nasukanog broda. Dobrodošlicu mu nemo pozeleše mreze paucine, punoletne i ostarele stvari, prašina. - Stigli ste kuci! Šapuce Maestro per Pjetro kostima u sanduku . - Imanje i stvari sticane sa ljubavlju u mladosti , cekaju Vas!. Da: pustoš u zavicajima. Kod oba brata Lukica, i kod drugih pisaca, naravno prisutna je bela kuga... urbanizacija... raskucivanje... mondijalizam... globalno selo... svetski integritet na naš nacin... I vratio se u Dramu. Upravnica mu kaze - ... Odsad ne moramo da se krijemo kao krtice, niti da malogradanima polazemo racun. Servantes je odmaglio u nedodiju. Napustio je stan i pokupio oruzje iz ormana. Spalio je poverljiva dokumenta i doosijee za sobom, osim dosijea vašeg porodicnog udesa. Ukrala sam mu ga. Dok si ti prenosio Suncev poklon u zavijac, ja sam ovamo dovlacila što vredi da se sacuva!. Otišao je za uvek kuckin sin, bogu hvala! Podmazujuci oruzje, umesto opraštanja, procedio mi je kroz zube: '' Ne trudi se da ozivljavaš što je bilo medu nama!'' - Bibliotekarkina prica ispunjava sobu kao dim marihuane. Propali Pisac ju je razumeo kako treba: strah i trepet od zene neopozivo se preselio u njegov dom. - Kuda li se uputio? - Lukav je on- o muzu svedoci nerotkinja - a takvi su najgori u osveti! Dosije o familiji Pjetrovih, on je citav dan i noc citao pribijen uz Bibliotekarkine guzove. Pred ocima mu trepere recenice dok kurozderka sanja i hrce gromkije od vršalice. Na osnovu Dosijea moze se napisati Knjiga! Njen glavni junak beše vreme, a epizodne licnosti clanovi njegove porodice! Tu je prepletena, stvarnija od zlatne grane, istorija sluzbe bezbednosti, sa nesumljivim usponima, strašilima i fantazmagorijom. Propali Pisac u rukama drzi gradu na osnovu koje bi i seokski cata mogao sastaviti zanimljivu knjigu, sigurnu da donese knjizevnu slavu i milione dolara! Ali, umesto da piše, da bude sekretar neverovatne povesti, apokrifnog jevandenja epohe, maestro pred zoru sklopi poslednju stranicu. Oteturao je do kupatila, nagnuo se nad WC-šolju i poceo da povraca jed, obliven krupnim graškama smrtnog znoja. Jedva se uspravio, umiven i prenerazen jer je video svoje lice u ogledalu. Kosa mu je osedela, belela se uverljivija no snezni vrhovi Kilimandara. Citalac lako prepoznaje princip realizma - dokumentarnost. Naravno kraj citata je individualni pecat i kreacije, i vremena , i individualizacije lika, karaktera. Svojevrsni realizam Aleksandra Lukica. Da sada ne odredjujemo varijantu (ima ih oko 20 tak vrsta) jer uvek realizam nosi kao izraz duh vremena i autora. Nosi opštu posebnost. A narocito je to kod atipicnih pisaca. Oba Lukica su atipicni. I ako nije izgubio ništa osim godina, Propali Pisac dodje na groblje, zamišljen, kao da za cin traga. Vrata Mauzoleja Cosa Nostra su zakljucana. Ali Cuvar groblja ima vremena na pretek, otišao je u kapelu po originalni kljuc i dok udari dlanom o dlan kao u caroliji vrata Mauzoleja behu otkljucana. Ušao je u zaduzbinu ucveljenog

96 sina, u doskorašnju rezidencju bivšeg Agenta politicke policije, kao uplašen gušter zelembac. Na jednom od stolova cekaše ga povucena flaša zestokog konjaka, i poruka na listu hartije krupnih slovima ispisana kao politicka parola, valjda da je pogledom ne promaši: Za maestra pjer Petra. ''Maestro Pjer Petro - ili , ako ti je draze: Propali pišce Knjige bez buducnosti. Obaveštava ga da zna za njihovu vezu. Šalje mu dosije njegov, o '' Betovenovim ušima'', ''gradju o permanentnoj revoluciji'' , o generalisimusu nacionalizmusu i ološu oko njega. Lako je prepoznati kip naše neposredne prošlosti. No, mnogo je vaznije da ga Lukic u Pismu Servantesovom tako slika, opisuje da ima univerzalni smisao, i neki je beletristicki doprinos uopšte literaturi o samodršcima. Medjutim, ovde je znacajan i motiv poetike: Evo ti teme! Zbog nje nisam spalio DOSIJE MAESTRO PJER PETRO. Nastavi da dopisuješ taj Dosije! Ali pamet u glavu! Ne oponašaj post-mortemniste. Nije pravopisna greška: post modernizam je mrtvorodence! I ako ga debele kriticarske guzice tumace kao knjizevnu modu sadašnjosti i buducnosti! U tome se, nadam se, slazemo, jer mi smo , drzim muškarci, a ne povodljive bibliotekarke. Ali zagonetni Servantes kaze i ovo: Pozelim da ti napišem reci kao prijatelju, i ako vas sve iz dubine duše prezirem: Upravnicu narodne biblioteke, i ostali personal groblja, Drame, i tebe i branšu kojoj svojom obelezenošcu pripadaš! Neznatne su razlike izmedu Generalisimusa i svih vas, miliona bolje reci! Trebalo je barem vas, koji ste mi bili na dohvatu ruke, mnogo ranije, da postrojim nocu u Mauzolej Cosa Nostra i da vas upucam po kratkom postupku! Svi ste vi ološ! Medjutim, ne brinem; Dobro je što to ne ucinih! Neko ce drugi da uprlja ruke vašoj krvlju. Mene su oduvek vodili najcasniji i najsvetliji ideali covecansta i njegove buducnosti, a vas najnize strasti i poroci, koristoljublje i tzv. demokratski otpor! Ostavljam vas u tom brlogu rata i demokratije da jedni drugima dušu vadite, ostrvljeniji od lešinara što kljunovima cupaju creva iz crknutih lešina uzivajte! Mozda je baš i zbog toga dobio naziv Servantes što u njemu postoji nešto IZNAD i zene, i maestra, i Olimpije, i upravnika groblja... Zaista trijumfalana pokušaj Lukica da slika stvarnost, karakter, lik. Lukic je daleko od crno - bele tehnike, bede estetske. No i ovo za citaoca ove moje knjige, mog ogleda o romanu Maestro Pjer Petro: Olimpija Cudotvorka je uhvatila za ruku Propalog pisca i vidno smetenog povela u kapelu. - Pokazi mi kakve to knjige pišeš, koje ne mogu popraviti svet, a zbog kojih ti je kosa preko noci osedela! U polumracnoj kapeli ona pride stolu na kome on piše stranice nezavršene sveobuhvatne hronike, i umesto da pocne da ih lista, osloni se o sto guzovima i zadize i onako prekratku suknju: -Tti jedini nisi video busen mogu olimpijskog hramica. Pogledaj ga! Koliko sutra i kosa na tvojoj glavi moze biti takva! - Vratila se Andjela Roza. Dovela je muza oslepelog od granate ispod Alpa. Uzda se da uz moc Bele magije i lekovitu vodu Belog potoka nesretnik progleda. Podji

97 sa nama, maestro, mozda se i tebi od cuda povrati crna kosa koja ti se do skoro presijavala na glavi. Od pomoci ti moze biti Andelijin picic?! (...) ZAKLJUCNE VARIJACIJE (varijacije zakljucka) Bogati tematski registar (moguce teme)

Bogatstvo X (iks) smislova romana Maestro Pjer Petro je nešto što sputava. Ne zna covek kud da krene. Tu svoju nemoc sam nagoveštavao nekim detaljnijim tumacenjima nekih odlomaka. Svaki od likova zasluzuje posebno tumacenje. Zasluzuje stranice i stranice. Poetika knjige, poetika koju zastupa Lukic, poetika koju zastupaju ostale licnosti. Metafizika romana... Društveno bice i univerzalnost... Selo - grad... Birokratske misterije... Demantovanje Jovana Cvijica i njegovih etno psiholoških tvrdjenja o nama... Seks - erotika... Negativno utopijska struktura Drame ... Eventualni ''uticaj''. Filmicnost knjige... Transpozicija i u druge vrste umetnosti... Motiv groblja Satiricnost (predmet gneva satiricnog)... Stil u uzem smislu (izraz, postupak, tehnika ''tehnologija'', jezik i stil u širem smislu. Naravno, mi smo se u moci nemoci pred bogatstvom ovog romana u raznim smislovima odlucili na ovaj oblik ovog našeg kriticarskog - eseistickog rada. Verujemo da ce drugi, mozda mladi i prisebniji dublje i bolje sagledati smislove romana Maestro Pjer Petro, i imace više vremena i prostora a manje godina od mene. Za izvesno divljenje

Za izvesno divljenje je realisticko osecanje sveta, nacionalnog, socijalnog... Lukic duboko oseca da je primarno klasno, a ne nacionalno. Postoje knjige kao Cincari - Balkanski hazari... Iz tih i takvih knjiga se vidi u suštini da su genetski, biološki, nacionalno-etnološki elementi fikcije. U knjigama o Cincarima i (drugim) vidi se koliko je samo duhovno splet nacionalnog i genetskog tudje. Ako bi se sabrao i drugi - bugarskog porekla, rumunskog (vlaškog), šiptarskog, romanskog, nemackog itd. Naravno to vazi i za sve narode na Balkanu i narode sveta. Intimno posmatrajuci te koji su ''drugog'' biološkog porekla, primetio sam da više srbuju no što treba; i obrnuto koji su sigurni u poreklu ne srbuju, ne isticu mnogo naciju i ono:''ja sam cisti srbin'' Ti ljudi su mucenici koji mnogo srbuju (to vazi i za druge nacije). Oni više hoce i svesno i nesvesno da odagnaju strah od toga da se ne primeti da nije ''pravi'' srbin (ili neke druge nacije)'' Sve je u genetskom mutljagu... O cemu govorimo? Govorimo o tome da je Aleksandar Lukic daleko od

98 nekog srbovanja. Govorimo o tome da njegova knjiga, roman Maestro Pjer Petro, ima duboko umetnicko - naucnu vrednost. Roman i ''Plemeniti Andeo''

Roman Maestro Pjer Petro je naša pesnicka verzija aktivnosti kapitalizma. Razrešavanja protivurecnosti kapitalizma i kroz dvadeseti vek i dva svetska rata, i kroz ... Afriku... , Koreju..., Vijetnam..., Irak. Roman Maestro Pjer Petro je pesnicka slika tih razrešavanja protivurecnosti na Balkanu, razrešavanja protivurecnosti i kod nas. To je slika koja je sledila posle tihe restauracije pod nazivom ''samoupravni socijalizam naših boja'' i '' nesvrstanost''' ... Posle raspada Jugoslavije i procvata ''nacionalnog bica nebeskog naroda'', ''izabranog naroda'' , '' naroda koji se dogodio'', '' naroda koga niko ne sme da bije''... Da, pesnik Lukic duboke tananosti je u nekom zarištu realno-metafizickog ''nebeskog naroda'' sa ''Belim Andjelom'' koga bombarduje Plemeniti andjeo ,''Milosrdni andeo'' i,i,i... Roman Maestro Pjer Petro je velika slika tog sudara, privida sudara, otudjene razotudjenosti... Slika u kojoj je i poeticka slika u jezgru stvari Propalog pisca, tajnog pisca... Slika pesništva. Zaista, knjiga široko receno, realno - metafizickog Drame, zemlje drame, unutrašnje fantazmagorije smrtne smejurije u kojoj ipak samo jednom zive jedinke i hoce da se zna da su zivele. Kao što hoce da se zna da su ziveli u svojoj dijalektickoj protivurecnosti tajni tvorci 11 septembra, jednog od grdnih stotina andjela tako gnevno zanemarenih u mojim knjigama. Aleksandar Lukic sa romanom Maestro Pjer Petro govori i o tome da nismo samo satelitska knjizevnost, no da smo ravnopravni deo necega što je Gete prvi nazvao svetska knjizevnost. ... Balkan na turskom znaci krv i med, bar po nekim tumacenjima, mišljenjima. Da, izmešani krv i med. Dakle - izmešani ''zivotni princip, duša, snaga, telesni i duhovni zivot'' i ''besmrtnost, inicijacija, ponovno rodjenje, sveta hrana, slast bozanske reci, pesnicke reci, mudrosti, hrane bogova... ali i lazno prijateljstvo'' Da - iz balkanskog istocnika je Aleksandar Lukic (svetlost) i njegov pesnicki dar je dar krvi i meda. Da, njegov:''pesnicki genije; recitost (...) Dve knjige

Ako bismo uporedjivali dve knjige - Lukica - Miroslava starijeg, i Aleksandra mladjeg - Ujkin dom i Maestro Pjer Petro, mogli bismo reci da su oba brata, autora, u izvesnim višim nivoima apstrakcije, sinteze. Dakle, u nekim višim nivoima slikanja nivoa Ne(bitka) - tubitka i samobitka. Oba lepetom krila duha dodiruju metafizicko, ali razlicite vidove. Medjutim, mozda je Miroslav blizi društvenoj realnosti. Onome što se u realistickoj poetici zove tipicni likovi, tipicne okolnosti. Dakle, blizi je ''vecno'' realistickoj, kazimo pomodno, ''tehnologiji'' poetskoj. Aleksandrovi likovi su više ''romanticni'', nisu toliko i kao prestavnici klasa stalaza, vrsta ljudi ~esti. Mada svako mesto ima upravnika groblja, i upravnik muzicke škole nije redak... I druge licnosti, i sam maestro Pjer Petro, nekako su blize misticnom i ne baš u obicnom smislu '' realnom ''. Aleksandar ima, da kazemo tako, rasutiju fabulativnost. Mozemo reci,

99 ''modernije'', ''postmodernije''. Mozda je ta mera zasnovana na cinjenici da je Aleksandar mladji sedam godina. Znaci, za tu razliku je zivot drugaciji. U tranzicijama fenomeni još ne sazrevaju a ne menjaju se. Sve je više razoreno ''pripovedanje kao ljudska svetinja'' kao i hronologija. Mitologije se menjaju i mitologije stvarnosti. Mozda je veci stepen ''bezanje od stvarnosti'' romanticno - realisticka relacija) ; Aleksandrovi likovi imaju nešto više od tajanstvenosti i u akciji i u osobinama. Više imaju od neke alhemicnosti, neceg tajanstvenog što bi se moglo nazvati i ''vecni jevrejin''. Tu su ti ... deluju... medju nama su i u naslucivanju mozemo ih razlikovati... Znaci, nešto misticno... Recimo iz duha i daha Istocne Srbije, tog rudnika mitskog, mistike, golicavog paganskog. Kada uporedjujemo bracu Lukice ne znaci da dajem prednost nekom od njih. Ne dajem jer nisam neki eseisticki - kriticarski dogmata šematizovani koji se drzi hijerarhije sistema, principa i pravila izraza, ''tehnologije''literarne i sadrzine. Ne dajem prednost, no samo konstatujem poetske i poeticke cinjenice . A razlikovanje je nuzno i potrebno, prirodno poetsko razlikovanje kao beg od literature, trivijalnosti. Vreme brace... Koja nas voze, i prevoze, i izvoze... Dakle, daleki naslednici brace Cirila i Metodija... brace Miladinovaca. Vrcaju asocijacije... Ipak Lukici (svetlosti) Miro-slav i Aleksandar - zaštitnik ljudi... Mozda pesnika zaštitnik koji su mutni i ... Ma koliko se migoljili i u zivotu i u gledanju zivota ne mozemo se izmigoljiti iz njihovih istina, i ja se ne mogu izmigoljiti iz svojih istina koje vidim u Prilozima za biografiju djavola i u Goleškoj boginji i u drugim mojim knjigama. Znaci - Lukici... ali, sada Lukic Aleksandar, pisac romana Maestro Pjer Petro. ... Metafizika i simbolika je takva da se moze govoriti i o simbolicnosti romana Maesro Pjer Petro. Moze se govoriti, recimo grubo o visokom stepenu hermeticnosti, alhemicnosti, ''nerazumljivosti''. Dah i duh drevnog zagonetnog, dah mistika, ezoterije. Ali je taj duh izvora, ne knjiški, ne naucen, priucen. To je duh i dah, ja mislim, iz njihovog kreativnog individualnog cije biohemijske tame genetske mo`e mo`da buduca nauka objasniti u okviru teme recimo ''tragedija egenija''. Znaci - nasledno, talenat, dar. Ono što se u psihologiji dubinsko - dinamicko uzima: Individualno, familijarno i kolektivno. No, nikako ne smemo zaboraviti za ovaj duh, da je stil i uzrok i Istocna Srbija, mitski i misticni rudnik sa ko zna kakvim sve tamama tajnih ''rukopisa'' i muških i zenskih, u tajnim podrumima i tavanima ''Velikih magaza'' duha-duše i stvarnosti (Rec stvarnost upotrebljavamo u uobicajenom smislu ne u filozofsko-misticnom). Sa izvesnim samohvalisanjem volim da potsetim da sam i sam, da kazem, koristio te rudnike mistike mitskog Istocne Srbije. ...

Literarni Kain nije ubio Avelja literarnog. Dakle, nema Kainovog `iga, greha. Ljubomore. Ko je od njih u vecoj milosti Pegaza... Kao da demantuju mit... ''neurotska deformacija mlade licnosti''... Sigurno je zanimljiva tema Tomas Man i njegov brat... Znamo primere brace iz savremenog zivota. Cini se bar po knjigama koje prilicno znam Ujkin dom i Maestro Pjer Petro su odnosi brace Lukica ''normalni'' (uslovan psihološki psihijatrijski izraz). Nema literarnog zlocina ni razloga za zlocin buduci da su oba brata velike

100 individualnosti. Druge uzroke zanemarujemo. Mozda smo van teme. No, ne moze se pisati o knjigama dva brata , a bar stranicu dve ne reci o toj temi o temi Pesnicko bratstvo. Prosto što govoriti o toj temi mi naknadno osvetljavamo i knjigu Ujkin dom i knjigu Maestro Pjer Petro. Duga revija brace od Cirila i Metodija do današnje ''brace''... Evo, i brace Lukica. Iz mita o dva brata

Izvesnu bajkovitost, fantazmagoriju, mitskost imaju oba romana . I brata starijeg Miroslava a i brata mladjeg Aleksandra. To nas obavezuje da govorimo o braci i da ih bar po izdalje uporedjujemo. Naravno, više uopšteno smo govorili i o Lukicu piscu romana Maestro Pjer Petro i o Lukicu piscu Ujkinog doma. Na to nas obavezuje i cinjenica mitskog i u literaturi uopšte i u romanima brace Lukica. Sve u svemu - verujem da ovo o braci mitskoj koja u literaturi vec imaju preko trihiljade godina (u Egipatskoj prici, mitu o dva brata 1250.godine pre Hrista nadjena na papirusu). Neka nam ovde pomogne Bruno Betelhajm sa temom Price o dva brata:''...Njih dvojica se obicno razdvajaju nakon prvobitnog razdoblja sjedinjenosti i potom imaju razlicite sudbine''. Recimo odmah da mi prvenstveno mislimo na ''razlicite sudbine knjizevne, na individualnost kreativnu oba Lukica. ''Brat koji sedi kod kuce i pustolovni brat ostaju u vezi posredstvom magije...'' Da, posredstvom ''magije'' reci, alhemije reci, naslednog duha i daha zavicaja su pre svega za mene u vezi braca Lukici. Pisci Ujkinog doma i Maestro Per Pjetro. ''Zelju da ostanemo vezani za prošlost i porive da krenemo u svet i posegnemo za jednom novom buducnošcu kroz odvijanje zbivanja, prica najcešce poucava potpuno odsecanje coveka od prošlosti i vodi u propast, ali da bitisanje samo vezano za prošlost vodi krzljanju; i ako bezbedno, ono ne obezbedjuje samostalan zivot. Jedna temeljno i integrisanje ovih oprecnih sklonosti dozvoljava uspešno postojanje''. Mislim da su oba Lukica ''temeljno integrisala'' prošlost i buducnost. Mnogi naši tzv. nacionalni badovi unovcavajuci konjukturnu tradiciju zaokupljeni su, osvajajuci titule, polozaje, zvanja akademika. Pa stalno u intervjuima isticu da njihova dela imaju ''univerzalni karakter''. Naravno, psihološko i psihijatrijska tumacenja preko ''edipalne situacije'', relacije brat - brat, sestra - brat... nemaju znacaja za ovaj moj rad. Braca Grim i njihova ''dva brata'' ... Da ne širimo temu...

101 ANAMNEZA > ANABAZA > ANABIOZA. ARGUSOVE O^I

( Arhiv odbijenih rukopisa) ZONA ISTO^NIKA SRPSKOG NEOFICIJALIZMA

Miroslav Luki} : ISTO^NIK. Odlomci; godovi, pawevi i strugotina, Beograd, Mobarov institut : Zavetine, 2001 - 2002. Kao 23. kwiga ( u okviru Opusa "UMETNOST MAHAGONIJA") nedavno se pojavila nova kwiga M. Luki}a nevelikog obima (130 str.), najsli~nija "Usamqenom drvetu, I" (2000). Me|utim, to nije kwiga poeti~kih eseja. Kwiga se otvara jednom pesmom rumunskog pesnika Lu}ijana Blage, posve}enoj "isto~niku". Sledi kratka posveta beogradskoj slikarki i profesoru Dijani Koòvi}. Zatim : nekoliko pozama{nih i nadahnuto pisanih intervjua (objavqenih i neobjavqenih) koje su sa Luki}em u vi{e navrata vodili Batri} Cerovi} (Svetiqka u tminama) i M. Skenxi} ( Prostor svetih ratova). U tim tekstovima moè se dosta toga saznati - kako o samom piscu Luki}u, tako i o nastanku i problemima nekih wegovih kwiga koje su nai{le na {iri odziv ~italaca i kritike. Ne mali je broj tekstova koji su ovde skupqeni, koje je Luki} prethodno napisao i objavio, kao urednik "Almanaha za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju", "Zavetina" (Eventualnim ~itaocima, Letopis ZAVETINA, Arhiv nade; ]utqivi, nepoznati jezik i Sve~ovek; Kwiga ispisana i spoqa i iznutra, i zape~a}ena sa sedam pe~ata...) Posebno je zanimqiv dodatak " STRUGOTINA ("Aleksandrove makaze") (str. 108), gde se objavquje "iverje, tre{je", ono {to je Luki}ev mla|i brat, pesnik Aleksandar Luki}, isekao kao urednik iz nekoliko rukopisa romana starijega brata. To jednog dana moè biti vrlo zanimqiva gra|a i uvid u laboratoriju pisca M. Luki}a. Na kraju kwige se objavquju dva nadahnuto pisana eseja o pokojnom slikaru Mili}u od Ma~ve, kao i o posledwoj izlo`bi slikarke, kojoj je i posve}ena ova kwiga. Luki} u stvari, objavquje jedan svoj tekst o Mili}u, davno napisan - sedamdesetih, povodom izlo`be slika koja je imala lep uspeh " Likovi, predeli, enterijeri u suàvaju}oj (renesansnoj) i rastu}oj perspektivi" Mili}a od Ma~ve. Taj tekst je pisan vrlo kriti~ki, ali i sa izvesnim pijetetom. "Ovakva jedna kwiga - kako pi{e Luki} na kraju - ne moè biti od koristi qudima i stvaraocima zarobqenicima carstva zemaqskoga i onima koji su stasali u jednoj drugoj nihilisti~ko - anarhisti~koj klimi..." (str. 127 - 128). I to je ta~no. Ova kwiga je vi{e "ohrabrewe i uteha za one retke qude, umetnike pre svega, koji su svojim svarala~kim razvojem i verom i darom, izbegli nemilosrdne zup~anike vremena" (str. 128). Esmer BELATUKADRUZ

102 TRA@ITE CARSTVO BO@JE, A SVE OSTALO ]E VAM SE DATI Ni{ta na svetu nema ni po~etka ni kraja. Tom re~enicom Dostojevski zapo~iwe svoju prvu BELE@NICU (1860 - 1862). A negde pri kraju ove Bele`nice tvrdi : Na{i kriti~ari i daqe uporno ne}e da shvate Pu{kina. Obru{ava se na "Savremenik" (~asopis), i sve ~asopise toga vremena, koji svemu prilaze sa najlak{e, najradikalnije strane. Kritikuje ruske Prudone, pozitiviste i materijaliste wegovog vremena. "Vi ubijate entuzijazam kod omladine, a u na{e vreme entuzijazam je neophodan. Vi pozivate omladinu da po|e sa vama u oblake, name}ete joj istinu u vidu apstrakcije i sve odvajate od zemqe i od rodne grude. Na{a omladina se do te mere odrodila od svega {to je rusko da nije u stawu da razume ~ak ni najjednostavnije pojave ruskog tla - o sloènijima da i ne govorimo. A to je ve} kr`qawe, to je poguban uticaj najekstrenijih zapadwa~kih gluposti. " [ta Rusija moè svojoj omladini da pruì umesto zapadwa~kih gluposti" - upita}ete. A mi }emo vam odgovoriti : " ^vrsto tlo pod nogama - eto {ta }e joj pruìti." Vi pak govorite narodu nerazumqivim jezikom i nudite mu ideje koje on ne razume. Pri~ekajte samo dok narod ne po~ne da ìvi svojim punim ìvotom i vi }ete prema wemu izgledati kao pigmeji - narod }e vas prosto poklopiti. Va{e u~ewe sadrì samo univerzalije i apstrakcije, a nazivate se materijalistima". Tim re~ima Dostojevski zavr{ava svoju Bele`nicu prvu... Dostojevski je ose}ao duboku srodnost umetni~kog i religioznog doìvqaja; i on je i danas aktuelniji od mnogih savremenih pisaca...Veza izme|u poezije i religije nije krhka, kako se misli i tvrdi na Zapadu : i poezija i religija su na~ini pona{awa usredsre|eni na emocije, i kao takvi oni se vrlo ~esto susre}u i proìmaju... Glavne crte nesumwivih pesnika su iskrenost, prihvatawe sebe, rawivost. Pesnik, govorim o nesumwivom, ro|enom pesniku, u neku ruku primitivnom, jedno je sa ìvom tradicijom, sa sobom, sa svojim celokupnim, pa i misti~kim iskustvom; ukoliko je vi{e jedno sa svime tim utoliko vi{e pripada podru~ju natprirodnog. OBNOVA TRADICIJE. To jest - wena nemogu}nost. Ber|ajev : " Moèbiti, da je su{tina i veli~ina obnove ba{ u tome {to obnova nije uspela i nije mogla uspeti, zato {to je nemogu}a anti~ka, paganska obnova savr{enih zemaqskih oblika u hri{}anskom svetu. Za ovaj svet neizbe`no je traèwe savr{enih oblika i obra}awe anti~kim oblicima, ali je isto tako neizbe`no i najdubqe razo~arawe u ostvarqivost ovih oblika ovde. Imanentno ostvarewe savr{enstva u kulturnom stvarala{tvu nije mogu}e u hri{}anskom periodu istorije. Neuspeh obnove je, moèbiti, najve}e weno postignu}e, zato {to se u ovom neuspehu ostvaruje najve}a lepota u stvarala{tvu" ( SMISAO ISTORIJE, str. 174 i daqe). Ove re~i Ber|ajev izrekao je povodom Renesansa.

103 [ta re}i o obnovi tradicije u delima savremenih srpskih pisaca? Koliko nam od pomo}i moè biti u tom smislu kwiga Milana Radulovi}a (1948) : OBNOVA TRADICIJE. Kriti~ki eseji o savremenim piscima 2, KZZ - Apostrof, Beograd 1994. godina? Koliko na{i savremeni pisci i wihovi tuma~i znaju, doista, o problemima misterije, tragedije, liturgije, javnosti, li~nosti, Tajni, o religiji i umetnosti budu}nosti? O bogo~ove~anskom realizmu? "ê`wa za ve~no{}u i beskrajem eminentno je qudski na~in ìvqewa. U toj svetlosti, ni kwièvno delo nije samo postoje}oj paralelna i od we nezavisna stvarnost ve} je istovremeno i na~in ~ovekovog duhovnog ìvqewa, izraz ~e`we za ve~no{}u i beskrajem. Wegov smisao nije samo u tome da izrazi tu ~ovekovu, stvarao~evu individualnu ~e`wu, ve} preko dela ~ovek - stvaralac tu ~e`wu ìvi. Otud delo nije samosvrhovito ni samosmisleno : wegov je smisao sadràn u tome {to sjediwuje li~nost sa onim transcedentnim vrednostima koje su imanentne ~ovekovoj prirodnoj duhovnoj prirodi..." (str. 214 - 215) Podse}aju}i na ove stvari, Radulovi} podsti~e i druge radoznale kwièvne duhove, da progovore o smislu stvarawa i o odnosu religije i umetnosti budu}nosti...Jer suvi{e je bilo la`nih i sujetnih zidara, {to su zidali kule od kamena i hvalili se : boqi smo zidari od Boga. Eh, eh, bra}o nerazumna : da li vi, i oci va{i, sazidaste zvezde? * Da li vam je poznato ko je napisao gorwe redove, gde su prvi put objavqeni? Ako ne moète da se setite, hajde da se malo poigramo kwièvnih `murki (ovde je to ve} godinama omiqena igra). Kako vam se ovo ~ini? "...Svi tragovi stvoreni ìvotom i pam}ewem sakupqaju se u uslovima koje stvara pojedinac... Negde se ne skupqaju, i glavni je uzrok neznawe. Tako qudi urawaju u stawe dvojstva i privida, u kom se razlikuje unutra{wi i spoqwi ~ovek. Ra|aju se pet ~ula u telu, i telo, i sa wim povezana ose}awa zadovoqstva, nezadovoqstva i ravnodu{nosti. Nastaje pet glavnih strasti, koje mute um i prosvetqewe... Zato treba poznavati um... Ali, malo wih ga upozna, malo wih se u ìvotu pripremi kao {to lasta priprema svoje gnezdo : Ne pravi ga na zemqi ili na vodi na nekom drugom nesigurnom mestu, ve} pravi dobro gnezdo, sakriveno, da ga uvek moè ponovo prona}i i da ga ni{ta ne moè uni{titi... Emanuel Svedenborg je "svijao" trideset godina, to svoje dobro skriveno gnezdo... Nije propovedao ; objavqivao je kwige, pisane suzdrànim i suvoparnim latinskim jezikom, i delio je te kwige, u Londonu. Vodio je veoma jednostavan ìvot. Hranio se mlekom, kao i An|ujka, pastirica. Ponekad bi mu do{ao u goste drag prijateq iz [vedske i tada bi pustio na voqu sebi nekoliko dana. @eleo je da upozna Wutna, jer ga je privla~ila astronomija, zakon gravitacije, ali nikada ga ne srete.

104 Zanimala ga je engleska poezija, [ekspir, Milton i drugi.. Putovao je po [vedskoj, Nema~koj, Austriji, Italiji, pose}ivao fabrike i sirotiwska predgra|a. Voleo je muziku i razgovarao sa an|elima, nikada im ne name}u}i svoje ideje... Govorio je o svetlosti : svetlost je za wega bila metafora i simbol istine. U~io je qude da se mogu spasiti bogatijim ìvotom i stvarala{tvom, ali mnogi jedva da su i{ta razabrali od svega {to je govorio. Nije izvr{io uticaj kakav je trebalo, i to je deo skandinavske sudbine; u woj se, verujem, sve dogodilo kao u snu pod staklenim zvonom.. Vikinzi su otkrili Ameriku nekoliko vekova pre Kolumba, ali je slava pripala wemu. Umetnost romana je stvorena na Islandu sa sagom, a taj pronalazak se nije rasprostranio... Mislili su da je ludak, ali zar ludaci pi{u i govore tako jasno i ubedqivo? Stvarala{tvo je zagonetka koju moramo odgonetati. To je tajno pismo upu}eno an|elima, i uz wihovu ga pomo} moèmo de{ifrovati na nebu... Nauka koju je obnavqao i tuma~io, bila je Izgubqena. " ôvek je kroz sve ono {to voli povezan sa duhovnim svetom... drevni qudi su bili nebeski, jer im se um slagao sa an|eoskim", govorio je Svedenborg. "To su bili zlatni qudi. To je bio zlatni vek, i an|eli su odràvali sa tim qudima na zemqi bliske veze, kao prijateqi sa prijateqima. Qudi koji su do{li posle, znali su da je postojala veza sa nebom, ali ne tako duboka. To je bio srebrni vek, kada su qudi bili u dobrom prirodnom, ali ne i u dobrom duhovnom stawu. ôvek je postao spoqa{an i telesan u Bakarnom veku, i tada je potpuno izgubqena nauka o poznavawu neba i sa onim {to pripada nebu. Zlato je bilo nebesko dobro pradavnih, srebro - duhovno dobro davnih, a bakar - prirodno dobro u kome je ìvelo potomstvo qudi. A onda se pojavilo gvo`|e, ime posledweg veka i istine bez dobra. " ôvek je zaboravio da sve stvari na svetu postoje po Boànskom, da su obu~ene u prirodu wegovu da bi mogle postojati. Svaka ìvotiwa poseduje znawe koje je usa|eno u wu. P~ele skupqaju med iz cve}a, prave vosak i sa}e u koje sabiraju med, iako ih tome ~ovek nije nau~io... Druga~ije je sa ~ovekom, wegove misli poti~u od duhovnog sveta. Da tu sposobnost nije izopa~io ìvotom protivnom Boànskom redu, da wegov um jo{ i nije povlastio takav ìvot, da je, ro|en u ~istom neznawu, i sudbinom bio priveden nebeskom redu, nebu u sebi, ~ovek bi se vezivao za nebo. ôvek je zaboravio Nauku o saobraznostima (Scientia correspondentarium), pokidao je niti i veze sa nebom..." " Samo onim du{ama koje su u istinama prema dobru, dopu{teno je da govore sa an|elima neba, samo onima koje priznaju Gopoda i Boànsko u Wegovom Qudskom, jer su u toj istini sva neba! " Boànske istine otvaraju ~ovekovo unutarwe bi}e, jer je ~ovek sazdan da je po svome unutarwem bi}u slika neba..." " Bio sam upoznat sa na~inom na koji je Gospod govorio s Prorocima preko kojih je data Re~. On nije govorio s wima kao sa Drevnim qudima, ulivaju}i se u wihovo unutarwe bi}e, ve} je govorio preko Duhova koji su wima bili poslani, Duhovima koje je Gospod ispuwavao svojim izgledom i kojima je udahwivao re~i koje su oni nalagali

105 Prorocima, tako da je to bio nalog...a ne uticaj... A po{to su sve te re~i dolazile od Gospoda, sve su bile ispuwene Boànskim, te sadrè u sebi unutarwi smisao koji je takav, da ga An|eli Neba razumeju u duhovnom i nebeskom smislu, dok ga ~ovek razume samo u prirodnom. Tako je Gospod povezao Nebo i Zemqu uz pomo} Re~i..." Svedenborg je na neponovqiv na~in govorio o BIBLIJI...Govorio je jezikom izgubqene drevne nauke, an|eoske. Mnogo je nepoznatoga na svetu i u vasioni, ali uz duhove kakvi behu Svedenborg ili Betoven, ~ovek oseti : da nepoznanice moè upoznati. Na Betovenovom stolu, uokvirene i pod staklom, stojale su re~i prepisane sa nekog egipatskog hrama, koje su ga uvek podse}ale na - Carstvo Bo`je : Beskrajno, Ve~no i Uzvi{eno : JA SAM ONO [TO ]E BITI. JA SAM SVE ONO [TO JE, [TO JE BILO I [TO ]E BITI; NIJEDNA RUKA SMRTNOGA NIJE PODIGLA MOJ VEO. ON JE SAM ZA SEBE I WEMU SVE DUGUJE SVOJE BI]E... DESETU SIMFONIJU obe}ao je Englezima, i jednu uvertiru ; ali je smrt odloìla ispuwewe. DESETA SIMFONIJA se probudila u Betovenu na samrtni~koj posteqi, ali je zatim zaspala, i ~inilo se da je neumitna sudbina pustila da spava predugo, da je sasvim verovatno da se vi{e i ne}e probuditi... Postoji nesumwivo svedo~anstvo, veoma dirqivo, o danu smrti Betovena. Dvadeset i {estog marta 1827. wegovu postequ obasja sjajno proletwe sunce. Napoqu se beli sneg. Oko podneva, barometar je pokazivao da se pribliàva ~udo. Pojavili su se olovni oblaci, a oko pet, prava bura nad Be~om. Video je svoje prijateqe kako odlaze da se pobrinu za wegov pogreb i mesto na grobqu. Kraj Betovena je ostao samo kompozitor Hiterbrener. Blesak jedne muwe obasja mu lice, a grom zatrese ku}u iz temeqa. Podigao je ruku ka nebu kao da se brani od svetle}ih lu~eva. Ruka mu klonu a o~i se uko~i{e kao zale|ena sibirska jezera! Pobedio je smrt ~im ga sahrani{e. Wegove rukopise, kwige i name{taj proda{e na licitaciji za 1575 forinata. Spisak rukopisa i muzi~kih kwiga zavr{avao se 252. brojem . U bescewe prodati za 982 forinte i 37 krajcara , dok SVESKE ZA RAZGOVOR i DNEVNICI prona|o{e gazdu za jednu forintu i 20 krajcara! Od kwiga vredi spomenuti: Kanta NATURGESCIHTE UND THEORIE DES HIMGESTIRNTEN HIMMELS, Bodea ANLEITUNG ZUR KENNTNIS GESTIRNTEN HIMMELS, T. Kempiskoga NAFOLGE CHRISTI. Cenzura je uzaptila: Zojmea SPAZIERGANG NACH SURAKUS, Kocebua UBER DEN ADEL, Feslera ANSICHTEN VON RELIGION UND KIRSHENTUM...

Englezima je obe}ana DESETA SIMFONIJA.

106 Da bi je jednoga dana zaista i dobili, da bi weni zvuci ikada probili , kao pqusak svetlosti ili prole}ni pqusak, neizmerne barijere nebesa, potrebno je da na Zemqi ima napredovawa zadovoqstava bra~ne qubavi prema Nebu, koja bi se sastojala u umnoàvawu blaènstva i sre}e tako da postanu nebrojeni i neizrecivi. DESETA SIMFONIJA pripada uzvi{enim nebeskim sferama. Betovenovo obe}awe }e mo`da biti ispuweno jednoga dana ili no}i, jednoga vedroga i prekrasnoga letweg dana, ili jedne olujne i pune muwa no}i, kada to napredovawe postane unutarwe, kada zemaqski brakovi dosegnu sre}u i blaènstvo unutarweg neba, Neba Nevinosti, u najve}oj slobodi... Ovaj svet se ne moè kona~no prepustiti silama zla. Potrebno je usredsrediti i ujediniti sile Carstva Bo`jeg..."

* Ovi odlomci su objavqeni na kraju jedne izvanredne trilogije, koju je napisao pisac, koji je ~itav ìvot posvetio tragawu za jedinstvenom FORMOM. Da bi Forma, etika forme prona{le ovog pisca u vremenu kada je kao pesnik shvatio i priznao sebi ograni~ewa qudskog jezika, shvativ{i da je uvek pomalo izvan wega. Prona{la ga je realnost, koja uop{te nije ritual...Prona{la ga je pre nego {to ga je prona{ao po~etak svega onoga, onoga {to se pod tim obi~no podrazumeva...Re~ je o trilogiji "MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOT BEZ SMRTI" ( Beograd, Mobarov institut - Zavetine, 2001, 373 str.), u koju su u{li romani "Trgovci svetlo{}u", "Ku}a svetih ratova" ( objavqeni kod uglednih beogradskih izdava~a (1998, 1999) i novi roman, koji se prvi put objavquje 2001. godine : "Opus ober, oberlight (DESETA SIMFONIJA)". Luki}, jer o wemu je re~, poduhvatio se onoga o ~emu su sawali zreli Gete i Betoven : da poku{a da pomiri Staru i Novu Evropu. Luki} se poduhvatio najteèg i najvi{eg : komponovao je tre}i deo trilogije kao nebesku, betovenovsku "Desetu simfoniju". Na kraju kwige je dao i kra}a obja{wewa * Vredi zapamtiti ove Luki}eve redove: "Betoven i Gete su ~eznuli za izmirewem Stare i Nove Evrope; umrli su sa tom neostvarenom ~e`wom. Ono {to je vodilo uvis, u kwizi Opus ober, oberlight, nije bila "ve~na ènstvenost", ve} du{a An|ujkina, ve~no podmla|ivawe : Mladost bez starosti i ìvot bez smrti. Bio je to jedan druk~iji jezik, pre svega. Jezik apsolutne muzike, jezik an|eoski. Jezik jedne drevne izgubqene nauke. Jezik celovitosti, integralnosti. Na wemu je bilo mogu}e i nemogu}e, divni susreti, i izmirewe Stare i Nove Evrope. " - Vazduh na zemqi je zagu{qiv. Stara i Nova Evropa, Azija i Afrika, Amerika i ostali svet, obamire u te{koj i poro~noj atmosferi. Materijalizam bez veli~ine optere}uje misao i slobodu i sputava rad vlada i obi~nih srca. Planeta Zemqa je blizu trenutka kada }e se ugu{iti u niskoj sebi~nosti, sekta{tvu, i podeqenosti. "Ove NAPOMENE uz kona~no izdawe nemogu}e trilogije MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOT BEZ SMRTI napisane su prevashodno za urednika ovog izdawa, pesnika A. Luki}a, ~ijoj upornosti, podr{ci i sugestijama, treba da zahvali srpska i evropska kwièvnost {to kona~no dobija ovo Delo. Ali ove napomene mogu biti od velike koristi i tuma~ima ovog Dela, verujem, kako u srpskoj i balkanskim kwièvnostima, tako i u evropskom i svetskom kwièvnom ambijentu. One

107 }e biti, nadam se, korisne, prevodiocima i izdava~ima, i na Zapadu i na Istoku. Druga izdawa prve dve kwige ove trilogije razlikuju se od prvih, ne u onim bitnim stvarima, ve} pre svega, u stilisti~kim. Budu}a izdawa, ili MLADOSTI BEZ STAROSTI I @IVOTA BEZ SMRTI, ili pojedina~nih romana ovog ciklusa, prema izri~itoj èqi autora, mogu se {tampati na osnovu ovog izdawa. Koristim izvanrednu priliku da po{aqem mnogim mojim ~itaocima po svetu najsrda~niji pozdrav uo~i Vaznesewa Gospodweg 2001. godine, iz Beograda. - Miroslav Luki}" "Na Zemqi nema znakova istinske nadmo}nosti, to jest Dobrote..." tugovao je Betoven za ìvota na zemqi. Na woj ne odjekuju zvuci DESETE SIMFONIJE. Zemqa ima mnogo velikih qudi i umetnika, koji su to samo na izgled. Englezima Betoven obe}a DESETU SIMFONIJU : da bi je zaista i dobili, treba ponekad da u~ine ono {to je Betoven sam ~esto ~inio . Nek se potrude da nau~e! Nebo je veza, jedna, jedina. Nebo nad ~ovekom otvara se nebu u ~oveku, i obrnuto. Iz svakog otvorenog neba u ~oveku odjekuje melodija izmirewa novoga sveta sa anti~kim... Kwiga Opus ober, oberlight , otpo~ela je onoga trenutka , kada je wen sastavqa~, osetio da se an|eli i duhovi okre}u ka wemu, svetlost je dolazila odozgo, i vid se nije upla{io an|ela i duhova. Jer oni se, ponekad, okre}u ka ~oveku, oni misle da je ~ovekov govor wihov govor, i da nemaju drugog. To dolazi otuda {to su oni u ~ovekovom govoru a ne u svome kojega se (tada) i ne se}aju. A ~im se okrenu od ~oveka, oni su opet u svom an|eoskom i duhovnom govoru, te od ~ovekovog vi{e ni{ta ne znaju...Vrata nepoznatoga otvaraju svetlost i muzika...an|eli... Prirodni svet je onaj {to je pod jednim suncem i od wega prima toplinu i svetlost, i tome svetu pripadaju sve stvari koje se pomo}u Sunca odràvaju. Duhovni svet je obasjan blistavom svetlo{}u neba u kojoj se pokazuje sve onakvim kakvo uistinu jeste. Duhovni svet je obasjan svetlo{}u ja~om od hladne svetlosti, kao {to je belina snega, svetlo{}u koja se poja~ava i bistri du{u, tako da uo~ava stvari koje nije ranije, sve one stvari koje se ne mogu obuhvatiti mi{qu vezanom za prirodni plamen i sjaj... ôvek nije slika neba po spoqwem, nego po unutarwem obliku, jer wegova du{a prima nebo, a spoqa{we prima svet. Postoji odgovaraju}a veza i uticaj boànskog qudskog na sve {to je na svetu, i zato postoje an|eli i qudi. ôvek je osnova neba. U ~ove~ijem telu je sakupqeno toliko nebeskih divota, koje ne poti~u od prirode, ve} od s a o b r a z n o s t i, od boànskog qudskog Gospodweg... Verovala je pastirica An|ujka, dakle - tome je nisu nau~ili popovi ni kalu|eri - da je ceo prirodni svet odgovaraju}i Duhovnom svetu. Ceo prirodni svet saobrazan je duhovnom, ne samo u op{tem, ve} i u pojedina~nom {to ga sa~iwava. Svaka stvar postoji i odràva se prema duhovnom svetu, potpuno kao u~inak i uzrok. ôvek je istovremeno i nebo i svet u najmawem obliku, i u wemu postoji prirodni i duhovni svet. Unutarwe, du{a, koje pripada wegovom umu i voqi i veri, sa~iwava duhovni svet. Sve {to se zbiva u spoqa{wem ili prirodnom ~oveku, zbiva se i postoji po unutarwem ili duhovnom. Spoqa{wi i unutarwi ~ovek odvojeni su jedan od drugoga, kao {to je nebo odvojeno od sveta. Priroda saobraznosti moè se videti na licu ~ovekovom. Na licu nenau~enom da se pretvara, na kome se ispoqavawa uma i srca pokazuju u prirodnom obliku kao u svojoj slici. Lice je ogledalo karaktera, i ono je ~ovekov duhovni svet u wegovom prirodnom svetu... Pamet bez dobrote je kazna Bo`ja. A velika pamet bez velike dobrote je neopisivo prokletstvo. Shvati}e vremenom qudi prolazni i veruju}i da postoje an|eli; da je an|eo

108 u stvari spoj velike pameti i velike dobrote. Pi{u}i Opus ober, oberlight, pisac je le~io sebe i vekove koji su za nama Bakarni, Gvozdeni : otklawao je tumor na svom srcu i na srcu vremena. Pisao je tugom, razlivenom u wegovom srcu, obesmrtiv{i i ovekove~iv{i ne{to {to je ve}e od ambicije, ose}awa i ja~e od misli. To je nebeska qubav u kojoj ima ne~eg svemo}nog, neodoqivog, neprolaznog...I odlazio je daqe, najdaqe, gde Du{a, beskrajni, najgenijalniji, najmo}niji ~udotvorac, sve {to je se kosne, upija u sebe kao levak, prera|uje, preobraàva u neprolazno, oìvquju}i nekim ~udnim ìvotom, obesmr}uje nekom neobi~nom besmrtno{}u...I}i za Svedenborgovim, Betovenovim, svojim i An|ujkinim ose}awima, za qudskim ose}awima, kada sa ruba vremena i prostora ~e`wivo polete, zna~i oti}i najdaqe, zna~i krenuti na nemogu}i haxiluk. Jer, kuda to qudska ose}awa ule}u, u kakve svetove i kakve realnosti? Da li misao prati ose}awe, ili ose}awe misao? Ima li odgovora?... Tuma~ izgubqene drevne nauke i an|eoskog zaumnog jezika ." "Trgovci svetlo{}u" najvi{e su nalik na poemu o jednom primitivnom svetu na balkanskom trouglu; oficijelna kritika ga je etiketirala hvalospevima kao "balkansku bajku". To je kwiga o ne~em drugom ipak, a pre svega o ìvotu jedne vla{ke pastirice na zemqi. "Ku}a svetih ratova" je ne{to tre}e, roman o urawawu u posmrtni svet, delo apsolutnog pisca; kwiga o onostranom i skoro neizrecivom. Tira` toga izdawa je planuo za nekoliko nedeqa. "Deseta simfonija" je roman koji nadilazi i najlu|u ma{tu pisaca : to je, pre svega, budimo pravedni - izvanredni oma` nenadma{noj muzi~koj umetnosti Betovena. Ali to je opet, istovremeno, i kwiga o ne~emu ~etvrtom, te{ko zamislivom za obi~nog ~oveka. Sam pisac, koji je u na{oj javnosti poznatiji kao antologi~ar i kwièvni kriti~ar, esejista, poku{ao je da pripomogne budu}im tuma~ima wegovog dela. Recimo, Luki} pi{e : "Znao sam da }e mnogi ~itaoci, ~itati, Ku}u svetih ratova, i na Balkanu i u svetu, kao kwigu o zagrobnom ìvotu. I bilo je uglavnom tako : ~itali su je iz perspektive racionalisti~ke ograni~enosti. Qudi Gvozdenog doba zami{qaju besmrtnost kao zagrobni, onostrani ìvot u odnosu na ìvot zemaqski i ìvot na ovom svetu. Religiozni stvaralac ne moè propisivati uputstva kako da se ~ita i tuma~i wegovo stvarala{tvo. U Ku}i svetih ratova " ve~na ènstvenost" je, mo`da, prisutna, vi{e kao lelujava privi|ewa, neromanti~ni rekvizitarij prolaznoga...Me|utim, ta kwiga pokazuje da sve {to je prolazno samo je simbol, odraz onoga {to je ve~ito. Mo`da sam zavese vi{ih sfera malo podigao , i pokazao da nebo ima krugove, sfere, od kojih svaka daqa i vi{a predstavqa ve}e stepene blaènstva. Napisao sam kwigu o ne~emu, na {ta se malo pisaca pre mene usudilo, o ìvotu posle smrti. [ta crkva zna o stawu duha posle smrti? Ni{ta. Telesno poti~e od roditeqa, dok je duhovno izraz ~ovekovog ose}awa. ôvek ima lice na zemqi i ono se na nebu mewa; lice umrlog se razlikuje od telesnog lica. Duh dobija lice ose}awa, kada se spoqa{we lice ukloni, a otkrije unutarwe. To je tre}e ~ovekovo stawe. An|ujka je volela dobra i istine vi{e nego samu sebe. Za istinom je tragala, ne da bi iz we izvukla neku korist. I zato je istina u wu ulazila i otvarala stepene pam}ewa do kojih mnogi nikada ne dopru. Wena ose}awa za ìvota bila su sa~uvana, i na nebu su se upotpuwavala i usavr{avala kroz ve~nost. [to je upisano u pam}ewe, urezano je u mozak i u celog ~oveka. [to je ~ovek radio, mislio, hteo, {to je video i ~uo, upisano je u wegovo duhovno i unutarwe pam}ewe, koje se ne bri{e nikada! Ono je istovremeno upisano u duh i u udove. Sva zavo|ewa i silovawa, svaka la` i podlost, zlo~ini, kra|e, lukavstva, prevare, sve se to ponovo prikazuje u duhu. Jer svako se ose}awe moè razvijati u beskraj, stalno se bogate}i. Koji su za ìvota voleli Gospoda i bli`we, poseduju}i an|eoski razum i mudrost nepatvorenu, skrivenu u najdubqim ose}awima unutarweg pam}ewa, kada odbace telesno, wihovo se prirodno pam}ewe uspava, a razum i mudrost, skriveni u unutra{wem pam}ewu, postupno postaju an|eosko pam}ewe...

109 U~eni su prirodu zapetqali ; odvojili su Du{u od Duha, iako su one isto i imaju qudski oblik. @ivi qudi oboàvaju zablude, jer se one slaù sa zlom u kome su. "Blago onima koji ostave imawe potomcima i ko{uqe lastama ; blago slabima i nesretnima koji se nemaju kome poàliti, put im je otvoren prema zlatnim }uprijama nebeskim, uzanijim od vlasi ènske kose i sferama an|ela" - ose}ala je du{a An|ujkina. An|ujka nosi sa sobom ravan, ste~enu za zemaqskog i tvarnog ìvota. Ravan je weno pam}ewe, i prirodno - telesno ose}awe. Ta ravan se vi{e ne mewa. Sluì sada kao spoqa{wa ravan, u wu se uliva misao... Po{la je An|ujka na istinu kao pobo`na starica. Vera je u svemu i sva~emu, weno sredi{te je negde izme|u ìvota i smrti, ~ove~anstva i nepoznatoga...Carstva Bo`jeg. An|ujka je proìvela, pod Krovom planine, ìvot drevnih qudi . Poznavala je nauku pradrevnih qudi, an|eosku, izgubqenu... Najva`niju nauku, pomo}u koje je sticala um i mudrost, i vezu sa nebom. Nije dokoli~ila i sudbina i nevoqe su je pribliìle nebu kroz qubav prema familiji, potomstvu, Gospodu, natprirodnom... U ~oveka je usa|ena slika an|ela i Boga ; ~isti u mislima vide, kao drevni qudi, an|ele i Boga. Ne vide ga oni, koji su ugu{ili u sebi usa|eno verovawe, koji su potisnuli uticaj neba vlastitim umom i zlom ìvota... Ko misli prema prirodi i slaboj svetlosti koja od we dolazi, misli samo o prostirawu kakvo postoji pred wegovim o~ima, i ne moè videti unutra{wim pogledom an|ele i Boga. Onaj ko se duboko zamisli - a pastirici An|ujki se to ~esto de{avalo - zna da unutra{wi vid, vid misli, ima {iroko prostirawe. Gospod je Gospodwe u obliku ~oveka, Starca u blistavoj svetlosti, a an|eli su nebeski qudi... An|ujka je ose}ala da je ono {to zna srazmerno ni{tavno prema onome {to ne zna. Verovatno je to prvi korak prema mudrosti , znati to, jasno videti. Nevinost je su{tina svakog dobra. Dobro je dobro onoliko koliko u wemu ima nevinosti. Niko ne moè dospeti na nebo ako nije bio u nevinosti... An|ujka je, dakle, posedovala dobro i nevinost, i voqu za Carstvom Bo`jim, koje joj se otkrivalo u mnogim trenucima wenog ìvota, u dubini wegovoj. Zar je jednom potvrdila u sebi : NEKA BUDE CARSTVO TVOJE! Traìla je Carstvo Bo`je a sve ostalo joj se dalo..."

* Malo je ovakvih kwiga i pisaca u vaskolikoj srpskoj kwièvnosti - od wenih po~etaka, od sredwevekovnog doba do kraja 20. veka. Luki} nije napisao bajku, ne; opisao je ìvot i smrt jedne pobo`ne vla{ke starice, i mitarstva wene du{e; dotakao se ve~nog }utawa i ve~ne tajne; dotakao je na svoj na~in temu traèwa i nalaèwa Carstva Boìjeg. Posledwi od svojih romana "Deseta simfonija", napisao je posle svih svojih romana. Mogu}e da }e Luki} ove i slede}e godine dobiti ugledne kwièvne nagrade za neke druge svoje kwige i romane, pre svega za izvanrednu trotomnu "Vla{ku gozbu", me|utim, vrhunac wegovog romanesknog stvarala{tva je - "MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOT BEZ SMRTI", a jedan od wegovih recenzenata je, uzgred i lapidarno, napisao i zbog ~ega je tako ... Opus ober, oberlight je tre}i roman posledweg ciklusa Luki}evih

110 romana. Ono {to je hteo i poku{avao zreli Gete, pi{u}i drugi deo Fausta, dalo se gotovo vek i po docnije jednom srpskom piscu, naro~ito kada je re~ o tre}oj kwizi trilogije... To je izuzetna kwiga. Ve~na, retka. Nadahnuta. Otkrovewe. Za razliku od Xojsa koji je nameravao da ostvari ne{to {to jo{ nije postojalo, ne{to korenito, potpuno novo, iznena|uju}e, originalno, koriste}i sva sredstva (izvrtawe jezika, poricawe najprihva}enijih konvencija i tradicije, promi{qeno skrnave}i ideje, dovode}i u zabludu, daju}i drasti~ne scene, rasturaju}i ~oveka na atome ose}aja... itd.), Luki} je odabrao druk~iji put; mada je mo`da ta~nije re}i da je autor postao sredstvo izvanrednog vlastitog stvarala~kog razvoja. Xojs je stvorio redak kwièvni eksperiment ( roman Ul i k s ), Luki} je komponovao roman kao simfoniju, nebesku simfoniju, Desetu simfoniju... " U studiji koju pripremam za objavqivawe (ovo je samo kra}i odlomak iz we), ja sam odabrala ne{to druk~iji put od autora ve} objavqenih studija o Luki}evom opusu ( A. Luki}, S. Ig. Mitrovi}, NA VETRU, NA ÎSTINI, NA VISINI, 2000, 252 str. ; A. Luki}, JEVAN\EQE MIROSLAVQEVO, 2001, 120 str.; i Miodraga Mrki}a - o romanu "Ujkin dom"...) ; to je put koji vodi opasnom ivicom nad "bezdanom umetnosti"... Luki} je kao pisac "odrastao za teè stvari nego {to je trijumf"; on je suprotnost r|avim muzi~arima i sli~nim savremenim kwièvnicima, kojima se uvek de{ava da iako su dosadni slu{aocima, sami jako uìvaju u svojoj "umetnosti". Luki} je krenuo u smeli stvarala~ki pohod (posledwim svojim romanima), starinski re~eno, kada je ìto ve} sazrelo. Zaputio se put one umetnosti u kojoj - kako pi{e ( str. 251) "Gospod obitava". To je savr{ena umetnost, koja proisti~e iz Gospoda i odraàva se u Wemu? Dijana MENDELES - RAMZINA (Esej. O Carstvu Bo`jem. Prilog za BO@I]NI BROJ POLITIKE! Po~etak 2002.)

111 KORALI ZA ODABRANE

Miroslav LUKI] : VLA[KA GOZBA, I - III, roman, izdava~ Mobarov institut / ZAVETINE, Beograd, 2001. Krajem leta 2001. godine, pojavio se trotomni roman, jedanaesti roman autora ZEMQE NEDO\IJE, DNEVNIKA ZA SENKOVI]A, LITURGIJE, UJKINOG DOMA, TRGOVACA SVETLO[]U, KU]E SVETIH RATOVA, MESEÊVE SVADBE, KRAQEVSKIH INSIGNIJA, MLADOSTI BEZ STAROSTI I @IVOTA BEZ SMRTI, VA[ARA HIPERBOREJE...bez velike pompe, {to je nekako i prirodno za pisca, antologi~ara, romanopisca, esejistu, koji stvara gotovo u potaji i daleko od o~iju javnosti (kako je zapazilo nekoliko listova svojevremeno : "Politika", "Borba", "Danas"). "Vla{ka gozba" se pojavila u trenutku, kada Luki} ima iza sebe, vi{e od pola veka ìvota, tridesetak godina javnog kwièvnog delovawa i skoro isto toliko objavqenih kwiga - pesama, eseja, antologija - u okviru serije od 25 Luki}evih kwiga "Umetnost mahagonija" (kwiga 16., 17., i 18 - ta). Umetnost mahagonija je, prema re~ima Borisa Piqwaka, umetnost stvari koje su preìvele svoje majstore i sopstvenike. Umetnost mahagonija je nadìvela sve, izgleda, kulturu i literaturu! Laì, mnogo laì. Pokolewa i vekove. Zablude, poàre i mr`wu...Ratove i tragedije. UMETNOST MAHAGONIJA - taj, pozajmqeni, naslov, na najboqi i najsaètiji mogu}i na~in ozna~ava su{tinu svega onoga {to je u{lo u Luki}evu "Vla{ku gozbu". Kultura i civilizacija , zaista, gutaju jedna drugu. Luki}eva "Vla{ka gozba" taksativno dokazuje sve to. Kao glavni urednik i izdava~, Luki}ev mla|i brat, pesnik Aleksandar (1957), prvi je u veoma mu~na vremena shvatio zna~aj objavqivawa sabranih radova M. Luki}a : shvatio je duboki kwièvni, kulturnoistorijski, religiozno poetski zna~aj i zna~ewe Luki}evog stvarawa u celini. Zahvaquju}i toj okolnosti bilo je i mogu}e usuditi se i krenuti u izdava~ki podvig . [tampa, kriti~ari, javnost ne vide, jer ne èle, {ta im se doga|a ispred nosa ~inom objavqivawa opusa M. Luki}a, kakva je to dobit za srpsku kulturu i kwièvnost, ali svaki ~ovek, pismen, svaki kwièvnik koji ume da misli, koji je svojim delom dokazao ne{to vi{e nego {to je pri~awe pri~a ili opevawe du{evnih {timunga, svaki stvaralac respektivnog formata, osobito ako mu je delo, kao Luki}evo, zama{no i u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, svaki }e po{ten ~ovek i po{ten kwièvnik (nisu primerci te retke vrste izumrli), uroniti u bogatu kwièvnoumetni~ku riznicu M. Luki}a, u gotovo nepoznatu i neobi~nu zonu sumraka i starobalkanskoga nasle|a, u unutra{wu geografiju, duhovni i simboli~ni, subjektivni zemqopis severoistoka Srbije, Dunava i Crnog mora, i kolevke staroevropske kulture, mita, iz ~ije se ogromnosti ovaj, pre svega pesnik, i pisac, ve} decenijama uporno, strpqivo i majstorski probija ka vrhovnom i najvi{em, ka ne~em univerzalnom - zadatku

112 umetnosti budu}nosti : pomirewu Stare i Nove Evrope... "Vla{ka gozba" je sli~na vodi, uvek }e probiti put : ve} ga je probila! Me|u jedanaestak Luki}evih romana, tri toma "Vla{ke gozbe", predstavqaju najuzbudqivije delo, stvarala~ki podvig, koji nema - pandana - u srpskoj kwièvnosti HH veka. Ova kwiga je va`na, ba{ zbog toga, koliko za srpsku, toliko i za evropsku i svetsku umetnost romana. Drugim re~ima : Ovo je roman koji, iako se bavi fenomenom i lavirintom epohe Hokus - pokusa, pripada budu}nosti romana. Luki} koristi izraz "epoha hokus pokusa", koji je u svojim bele{kama rado koristio F. M. Dostojevski. Kwiga se ~ita bez daha, iako ima preko 1450 stranica i nikoga ne ostavqa ravnodu{nim. U recenziji objavqenoj na kraju 3. toma romana pi{e : "Pre Luki}eve Vla{ke gozbe, napisano je mnogo, premnogo romana i povesti o lavirintima Tre}eg Rima; me|u kojima u svetu, pa i kod nas ima i veoma zanimqivih i podsticajnih kwiga ( Grobnica za Borisa Davidovi~a od Ki{a, recimo); me|utim, ko }e te kwige ~itati, kad |avoli zaista odu, kako glasi jedno od poglavqa u Vla{koj gozbi, i kada do|u majmuni, oni majmuni [klovskog? Verovatno jedan od svojih najboqih romana, uz roman Liturgija, Vla{ku gozbu, Miroslav Luki} nije napisao po poruxbini vremena, epohe i izdava~a. Ve} po onom unutra{wem glasu du{e, savesti i srca, koji nikada nije mogao biti ugu{en i sapet. Luki} je ovaj svoj roman napisao - ma koliko to na prvi pogled zvu~alo ~udno i neverovatno - protiv spoqa nametnutog aksketizma i intelektualne bede, osloba|aju}i i svoju li~nost i li~nosti ~italaca, pretpostavqenih mo~varnog tla materijalizma, i grade}i na temeqima koji oboga}uju empirijsku li~nost i weno pravo na stvarala~ku puno}u ìvota. Miroslav Luki} je pisao Vla{ku gozbu, kao {to se pi{u duboke pesme. Ovakakav , po veli~ini i va`nosti roman, ne bi mogao napisati neko ko nije prevashodno uspe{ni i istinski pesnik i esejist. Kao profesor komparativne kwièvnosti po obrazovawu i kao dugogodi{wi bibliotekar, Luki} je, pored ostaloga, u{ao u radikalnu protivure~nost epohe Hokus - pokusa, komunizma, i pokazao weno jezivo nali~je. Me|utim, Luki} nije napisao samo roman te epohe, dru{tveni ili politi~ki, istorijski, porodi~ni roman nego ne{to mnogo vi{e i dubqe, boqe; a to je verovatno bilo mogu}e, zahvaquju}i ba{ okolnosti, da je nekoliko godina , pre toga, me|u prvima u srpskoj kwièvnosti, ali i u evropskoj i svetskoj, napisao roman - liturgiju... [to je objavio (1998) i jednu od neprocewivih riznica poezije, kakva je wegova pozama{na "Rajska sve}a", pisana mimo vladaju}ih tokova savremene srpske poezije. Jednostavno, to je pisac koji je imao dar poput onoga koji je u ruskoj kwièvnosti posedovao Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin; to je pisac od koga sam mogao pone{to nau~iti, ne samo kao wegov mla|i brat i pesnik... Bogata i sloèna li~nost pisca Miroslava Luki}a nije se utemeqivala i u~vr{}ivala, uprkos mnogo ~emu, na temeqima materijalizma : privla~ila ga je ìva tradicija, ne samo wegovog naroda, nego i ~itavog Balkana, i on je verovatno wen iskonski, ako ne i prvi bard... (...) Luki} je napisao jednu od kwiga budu}nosti, umetnosti romana budu}nosti, ili tre}e religiozne epohe stvarala{tva. (...)ova kwiga osloba|a li~nost, svaku podjarmqenu li~nost, svakog ~itaoca koji ima mnogo toga na du{i neizrecivog, ma gde on bio i ìveo : vra}aju}i joj kvalitetni sadràj, radost u opusto{eni ìvot, duhovno oboga}ivawe...Ne treba plakati, ve} se radovati; ne treba àliti zbog onih koje je zla sudbina odnela; jer ova kwiga nije zaboravila najgnusnije zlo~ine i nepo~instva; nastradali su i nestali poneki od wenih junaka, ali istina o wima nikada ne}e umreti : podignut joj je, u ovoj velikoj kwizi, ve~iti, besmrtni spomenik... (...) U woj je sahraweno i saèto sve {to je najdragocenije, najbolnije i najlep{e, ~itav ìvot i sudbina, istorija i razistorija : ona je u piscu nicala iz nepoznatog Boga : iz tmine, iz tamne dubine, iz zemqe koju je te{ko osvetliti, ve~ne i nerazumqive,

113 potezima skoro neposti`nim i neshvatqivo dubokim. Verujem da je Luki} stvarao i stvorio Vla{ku gozbu, kao {to je Bog stvorio svet, da bi mu rana usamqenost bila mawe bolna. Ili jo{ ta~nije : Luki} je stvorio Vla{ku gozbu, mo`da da bi mu kasna usamqenost bila mawe bolna..."

Ovo su prve ocene (urednika i izdava~a) ; o veoma sloènom umetni~kom delu, vi{eslojnom, pisanom nad bezdanom umetnosti. Luki}evu "VLA[KU GOZBU" ~ini vi{e od sedamnaest obimnih, ali izvanredno napisanih "kwiga" : RAJSKA SVE]A (Umesto prologa. Fatum. Beogradska kuga. Pasija po Amarilisu. Diletantsko pozori{te) (7 -18 str.) . Kwiga prva : IZGUBQENA, NENAPISANI ROMAN EPOHE (29 - 92). Kwiga druga : UMESTO IZGUBQENE PRVE KWIGE. ISTORIJA JUÊRA[WEG DANA (93 - 140 str.) Kwiga tre}a : OTROVNI HORIZONT JUÊRA[WEG DANA. BELA KWIGA. RUSKI ADRESAR ( 140 - 173). Kwiga ~etvrta : BU\EWE MRTVIH (175 -334). Kwiga peta : NEVIDQIVO I NEPOZNATO U VIDQIVOM I POZNATOM. TAJNA AVGUSTINE SENKOVI] (337 - 410 - prvi tom). Kwiga {esta : ÂROBNA FLAUTA (5 - 117 str. 2. tom). Kwiga sedma : \AVOLI ODLAZE, MAJMUNI (NE) DOLAZE (119 - 174). Kwiga osma : U@ASI, URVINE (Ru{ewe jednog kulta i legende. Istina "civilizacije titoizma" i srpska vododelnica. Demokratizam i podlost pisaca; gomile delimi~nih istina i duh pravoslavnog realizma. Put prema Sveistini...) ( 175 - 234). Kwiga deveta : DECA STRAVE (Bistra voda u kojoj se vidi svaka àba. Lekcije iz dekonstrukcije. Pakao srpske du{e. Amon po tre}i put me|u Srbima) ( 235 - 313). Kwiga deseta : LEGENDA O SAHARINU (315 - 462, kraj 2. toma). Kwiga jedanaesta : LEGENDA O VELIKIM SPAVAÎMA ( 5 - 92, po~etak 3. toma). Kwiga dvanaesta : @IVOT U DIFUZNOM SVETLU (Vampirovi}i. Hap{ewe moga starijeg sina : opomena?) ( 93 - 144 str. ) Kwiga trinaesta : KRAJ MILENIJUMA. KRAJ EPOHE HOKUS POKUSA ( 145 - 206). Kwiga ~etrnaesta : VA@NO JE IMATI STIL. KORALI : ZA ODABRANE ( 207 - 290). Kwiga petnaesta : VLA[KA GOZBA ( Za{to je ovo vi{e od romana o Uskrsu, - gozba duhova, ~iji je pogled uskr{wi?.....) ( 291 - 423). Kwiga {esnaesta : UMETNOST MAHAGONIJA ( 425 - 475). Kwiga sedamnaesta : PU[TAWE VODE MRTVIMA ZA DU[U ( 477 - 505), i EPILOG (505 - 528). Naslovi i podnaslovi govore sami po sebi; me|utim, treba se, doista, suo~iti sa onim {to pi{e ispod wih. Vide}emo u mesecima koji dolaze - koliko je na{a kwièvna javnost doista spremna da primi "istinu" ove kwige. Kwiga je radikalno kriti~ka i daje surov, ne samo kwièvni, ve} i pejsa` epohe Hokus - pokusa. To je svojevrsni ~as antomije profesora Tulpa. Pri tom, kwiga je pisana izvanrednim esejisti~kim stilom. U roman su ukqu~eni izvanredni eseji koje je Luki} preliminarno objavqivao na stranicama "Politike", "Savremenika plus", ili drugih listova i ~asopisa. Ti eseji ne "usporavaju" roman; naprotiv. Kakva je, dakle, kwiga "Vla{ka gozba"? Da li je to roman kakav smo ~itali posledwih godina i decenija? Da li je to samo puka literatura? Jer drugi tom "Vla{ke gozbe" deluje kao nadliteratura, kao ne{to

114 nenadma{no. Najizrazitiji predstavnik "me{anog" ( ne hibridnog!) pisawa, Luki} je otkrio svoja skrivena lica : skriveno lice pesnika, vrsnog esejiste, romanopisca. Napisao je, pored ostalog, potresno svedo~anstvo, o jednoj porodi~noj tragediji, ali je i ve~nim kontrolorima pisawa podigao ve~iti spomenik. Kao od {ale, napisao je "korale za odabrane" - potresno poglavqe o likvidaciji ruskog pesnika Jesewina; tj. razobli~io je veliku - epohalnu la` o samoubistvu ovog pesnika. Isto tako, Luki} je napisao vrsne eseje o Brodskom, Cvetajevoj, Rilkeu, kao i o ~itavom nizu drugih pisaca, pre svega srpskih. Ne moè se u jednom kratkom novinskom prikazu, naravno, prikazati - {ta je sve Luki} napisao! To je verovatno, posle Dostojevskog, jedan od prvih i boqih romana nadahnutih duhom pravoslavnog realizma. Ovaj roman je zadro u narodnu sudbinu slovenstva, i Srba, u tragi~nu istoriju dva posledwa veka, prikazav{i mra~ne puteve hristoborstva. To je Roman koji se na{ao kao jedina svetiqka na zamr{enim stazama ìvota i istorije i sudbine. Pisao ga je i napisao jedan od na{ih najboqih pisaca koji je posle svega {to se doga|alo u HH veku re{io da uredi svoje srce, veruju}i da }e sve ostalo urediti svemo}na vlast Bo`ja. Ovaj roman je - vaskrsewski u najboqem zna~ewu te re~i. Luki} je ovim romanom prokr~io put za izlazak srpskog romana na velike puteve svetske umetnosti romana. Taj roman je vi{e od kwige ìvota - glavnoga junaka F. Senkovi}a. Luki} je maestralno u~inio vidqivim ono {to je ~esto bilo nevidqivo i ugu{eno u epohi Hokus pokusa. O~ekivano je da ovako veliki i izvanredan roman napi{e neko u prostranoj Rusiji, neko darovitiji i plodotvoran poput Solèwicina, ali - igrom sudbine, a rekla bih i zahvaquju}i poèqnom stvarala~kom razvoju, napisao ga je jedan srpski pisac. Kwièvna sudbina ovog pisca bi}e prelomqena ovim romanom; mogla je biti povoqnija i posle objavqivawa romana "Liturgije"(1997); me|utim, {to nije, autor za to nije kriv. Najboqi romani ovog pisca (osim romana "Trgovci svetlo{}u", 1998), izlazili su na àlost u simboli~nim, malim tiraìma. U "Va{arima Hiperboreje" (pri~e, Beograd, 2001), Luki} je napisao o jednom od junaka te kwige ovo: "Sit deformisane i zamu}ene, iskrivqene istorije, G - din Severac, potraìo je utehu u beskrajnom lavirintu pro{losti, u onim mese~astim ponorima, gde su se narodi smewivali i rasipali kao snovi i ko{mari, i tek je kao penzioner video te gomile potro{enih pomodnih odora povesti, nalik na na ~udovi{no brdo kostura nekoliko dinosaurusa. Pravu istoriju Hiperborejenikada niko nije ni zamislio a ni napisao. Ona pripada potpunom neredu mita i legendi. Wene repove su podrezali i zavezali, kao kowske na va{arima. Istoriju kroje, kao kroja~i, zavisno od mode. Na ovaj ili onaj na~in. Majstorski. Uglavnom to ~ine {egrti, ne numizmati~ari. Prodaje se roba, koja ima pro|u...." U "Vla{koj gozbi" Luki} na nedma{an na~in razvezuje mnoge "mrtve ~vorove" epohe Hokus pokusa. On ne traì, kao wegov spomenuti kwièvni junak, utehe u beskrajjnim lavirintima pro{losti : Luki} se suo~io sa Istinom Epohe eksperimenata. Zato je wegov roman gorak, ali je proèt i aromom retke stvarala~ke sre}e. Luki} nije napisao kwigu koja }e imati pro|u u jednoj kwièvnoj sezoni. Na kraju se roman pribliàva dostojanstvu Molitve; u{av{i u {estu deceniju, ovaj pisac " po{ao je za Sinom Bo`jim i sjedinio se

115 s Wim, i tako je izbegao sudbinu mnogih svojih vr{waka, savremenika, mo}nika i zabludelih, neznalica koji su ostali besplodni, besmisleni, bezìvotni, su{ila im se du{a, raspadala, atomizirala, rasipala, i oni su postupno izumirali, dok pojedina~no svaki od wih sav ne umre, sav bez ostatka". Ovaj razvoj i put je i o~ekivan, imaju}i u vidu da je Luki}, samo pre nekoliko godina napisao pozama{nu studiju "Religija poezije"... "Vla{ka gozba" je - rekvijem - mnogo ~emu. A pre svega zvani~noj, najzvani~nijoj ili birokratskoj kwièvnosti 20. veka i nasiqu svesnog stila. Ova kwiga je rekvijem suhom i jalovom racionalizmu, zamkama srpske zvani~ne kwièvnosti, najzvani~nije, grozne (da ne kaèmo la`ne) i ograni~ene, ograni~enije od ko~operne birokratije...

Koli IVAWSKA - [OLE*

P.S. - Gospodine Dragi}u,

[aqem Vam kopiju prikaza jednog vi{e nego dobrog romana G. M. Luki}a. G. Luki} mi je savetovao da po{aqem Vama; rekla sam mu da sam ovaj tekst, jo{ letos, poslala "Politici" - Kult. dodatku; me|utim, o~igledno je, da oni iz nekog, moè se samo naga|ati kakvog razloga, nisu hteli da objave taj tekst. Objavquju ko zna kakve sve prikaze o ko zna kakvim sve piscima! Recimo objavquju prikaze o Albahariju, koji je solidan kaù prevodilac, ali bi kao prozni pisac morao da polaè "prijemni ispit" kod Luki}a kao romanopisca, me|utim... [aqem Vam ovaj prikaz o jednoj solidnoj kwizi, mo`da najboqoj ne samo u ovogodi{woj produkciji srpskoj, i zato Vas ne molim da ga objavite po svaku cenu; ovaj tekst , hteli mi to ili ne, bi}e i neka vrsta "lakmusa" i za Vas kao urednika. (1. 12. 2001 )

Koli Ivawska - [ole Gavrila Principa 63, 11000 Beograd tel. fiksni : 684 - 702 mob. 063 / 8110368

116 PLUS ULTRA (Sve daqe) Miroslav Luki} : VA[ARI HIPERBOREJE, pri~e, Beograd, Mobarov institut / ZAVETINE, 2001 - 2002. "BELE[KA UZ OVO IZDAWE Ovo je prva objavqena kwiga pri~a Miroslava Luki}a; objavquje se u okviru "UMETNOSTI MAHAGONIJA". Luki} je pre ove kwige napisao i objavio na desetine kwiga pesama, romana, eseja, antologija. Devedesetih je, uzgred budi re~eno, na jugoslovenskom anonimnom kwièvnom konkursu, dobio prvu nagradu za rukopis kwige pri~a "Posebna porodi~na zavetina", tzv. "Vukovo pero", u Loznici, Tr{i}u. Nikada te pri~e nije objavio, niti }e (koliko znamo). Me|utim, jugoslovesnku kwièvnu nagradu "Vukovo pero", Luki} - ovom kwigom - izvanrednom po mnogo ~emu, majstorskom, nadamo se opravdava. Nevelikog obima, ova kwiga je od onih kakvu bi poèleli da je imaju u svom opusu i najve}i srpski pisci. To je kwiga, iz koje }e se, verujemo, ispiliti mnogi budu}i "pili}i". Prevaliv{i pedesetu, Luki} se, dakle, sasvim uspe{no ogledao i kao pripoveda~. Kwiga je napisana majstorski. Napisao ju je ne samo rasni pripoveda~, ve} kwièvni poligraf prvoga reda... U Beogradu, po~etkom oktobra 2001. Dimitrije i Ivan Luki}"

Nije se tako ~esto u srpskoj kulturi i kwièvnosti de{avalo da u toku jedne godine iza|e po nekoliko kwiga jednog srpskog pisca. Ove godine, u okviru sabranih kwièvnih radova M. Luki}a, koje izdaje wegova porodica (pre svega mla|i brat Aleksandar, i Luki}evi sinovi), objavqena je trotomna "VLA[KA GOZBA" (oko 1450 str.), trilogija "MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOT BEZ SMRTI" ( u kojoj su {re{tampana : drugo izdawe "Trgovaca svetlo{}u", "Ku}a svetih ratova" i nov roman Mladost bez starosti i ìvot bez smrti ili Opus ober, oberlight), vrlo obimne i lepe kwige, ali i : "Isto~nik" (kwiga objavqenih i neobjavqenih intervjua M. Luki}a, eseja...) i kwiga kra}ih proza ili pri~a "Va{ari Hiperboreje". Na kraju kwige "Isto~nik" objavqeno je i ovo: "êmu ovakva jedna za na{e umetnike re~i neo~ekivana kwiga? U ~emu je wen dubqi smisao, ako ga zaista ima? Je li ona kapris jednog savremenog pisca? Koliko srpskih pisaca (onih najboqih srpskih pisaca 20. veka) ima ovakvu kwigu? Andri}? Ki{? Selimovi}? Peki}? [ta ona , u stvari, otkriva? U prvom delu kwige, objavqeni su ve} objavqeni intervjui pisca, dati posledwih godina. Govorim u wima o sebi, i o svojoj sudbini, stvarala~koj i li~noj, a i izdava~koj. Jer ja ve} godinama spadam u grupu neoficijelnih, privatnih, istinski nezavisnih izdava~a i urednika. Ti "razgovori" otkrivaju, pone{to, verujem, i od onoga {to je jedna skrivena, gotovo tajna istorija. [to se ne vidi iz kwiga, koje sam objavio, i po kojima me ~itaoci poznaju. Jedan deo kwige posve}en je srpskom neoficijalizmu, ZAVETINAMA, izdawima, godi{wacima, zbornicima i ~asopisima koje sam pokrenuo i objavqujem. To je neka vrsta "dosijea" izdava~a Luki}a. Objavqen je i "blok" STRUGOTINA : on je mogao biti znatno obimniji, da sam bio u nov~anoj mogu}nosti da obelodanim i druge nepoznate stvari iz stvarala~ke radionice. Mogla bi, jednoga dana, da od toga "bloka", pod istim naslovom, nastane obimnija kwiga o nastanku ili ponekih, ili svih kwiga Opusa UMETNOST MAHAGONIJA, verujem da bi to bila zanimqiva kwiga, a i neka vrsta pomo}i za eventualne budu}e istraìva~e toga opusa. Da li }u je i napisati, to sam Bog zna, jer sve je ipak u Bo`jim rukama... Moja naprezawa u ovom trenutku, dok ovo pi{em, usredsre|ena su na

117 ogromne te{ko}e oko objavqivawa preostalih kwiga UMETNOSTI MAHAGONIJA ( podse}am, do januara 2001. godine, iza{lo je deset; preostalo je da se objavi jo{ 15 kwiga, me|u kojima ima i onih preobimnih!), posledweg dvobroja ~asopisa ZAVETINE 15 - 16 / 2000, i prvih brojeva ~asopisa DRVO @IVOTA, 1 - 2 / 2001. Za to je potrebno mnogo vi{e snaga, novca, voqa i energije, nego {to su dati jednom ~oveku, ma koliko on veruju}i i pametan bio. Ovakva jedna kwiga ne moè biti od koristi qudima i stvaraocima zarobqenicima carstva zemaqskoga i onima koji su stasali u jednoj drugoj, nihilisti~ko - anarhisti~koj klimi. Ali moè biti ohrabrewe i uteha za one retke qude, umetnike pre svega, koji su svojim stvarala~kim razvojem i verom i darom, izbegli nemilosrdne zup~anike vremena, pre svega vremena epohe Hokus - pokusa. I ne sumwam da }e biti, na drugoj strani, kroz vreme, u budu}nosti, snaàn podsticaj za one koji dolaze, jer umetnici budu}nosti i nov ~ovek ipak dolaze. Ova kwiga je, ba{ zato {to se vra}a isto~nicima, izvornosti, plemenitom poreklu kulture, izvor srpskog neoficijalizma. Prema tome, ona nije kapris. Ona otkriva, pored ostalog, nali~je epohe, vremena, samopregor jednog pisca i urednika na duge staze. Ona je, dakle, i neka vrsta svedo~anstva. Nela`nog, naravno. Ona ne samo da otkriva pojedine stvari, ona i upu}uje; ona je, zaista, Plus ultra : vodi daqe, sve daqe... A to je ono {to se u kulturi i umetnosti uzima u obzir...Ovom kwigom je wen autor, prirodno i spontano, do{ao, sa margina tzv. socijalisti~ke metafizike i kulture, u samo sredi{te i sr` krize srpske kulture. Ova nevelika kwiga nadilazi civilizaciju u kojoj je nastajala, jer toj civilizaciji kultura u svom su{tinskom svojstvu i nije bila potrebna. U drugoj polovini HH veka kultura nije bila ciq, ve} oru|e i sredstvo. To ova kwiga nedvosmisleno pokazuje, dokazuje. Ova kwiga se vra}a isto~nicima i kultu, ne kultu li~nosti (!), ve} izvornoj prirodi kulta, koja je "pralik ostvarenih boànskih tajni". Pogledajte tu malu nezavisnu izdava~ku ku}u, ~iji je simbol decenijama, pisac Luki} : wen naziv nije slu~ajan. Wen za{titni znak je bio posve}eno drvo, u krajwem slu~aju to je - drvo ìvota. Do trenutka pojavqivawa ove kwige, i izdava~ ZAVETINA, i sam pisac u svojim brojnim delima, nije beào i nije pobegao od zlokobnog usamqeni{tva u savremenoj srpskoj kulturi. Imao je snage da pobedi svoj iskonski utilitariram, i iskonski i vladaju}i utilitarizam duha vremena; kultura za wega nije ukras. Kulturne vrednosti postoje, i one nadilaze potrebe civilizacije i sva oru|a i sredstva zemaqskog carstva. Kultura nije samo kultura za narod; kultura je ne{to dubqe i sloènije od same civilizacije, plemenitije i trajnije. Iìvqavavawem visoke kulture mogu}e je uputiti se, ponavqamo, prema onom posledwem Bogo~ove~anskom i Carstvu Bo`jem..."

Doista, kwiga "VA[ARI HIPERBOREJE" je veliko, i lepo, ali ne i neo~ekivano iznena|ewe od ovog zaista plodnog pisca. U woj, pored pri~a, objavqena je bezmalo i jedna zbirka pesama, izvesnog anonimnog pesnika ( odlomci iz te kwige su nedavno objavqeni u "Kwièvnim novinama" ). Pi{u}i ovu kwigu, Luki} ne samo da je zaronio u ~udesne i neiscrpne rudnike starobalkanskog nasle|a, Zvi`da, Homoqa, svoga uèg zavi~aja, on je dotakao i samu sr` dana{we fantasti~ne stvarnosti, kao i dno pamtiveka : ~ini se da je u ovoj kwizi, naro~ito kada je re~ o wenoj prvoj polovini, oti{ao daleko iza, iza samog pam}ewa. Dokazao je da moè da vrlo uspe{no da se nosi - ne samo sa ogromnim romanima, ve} i sa kratkim prozama. Skre}emo ovom prilikom, povodom ove kwige, na jednu notornu, pomalo i ru`nu stranu na{eg savremenog kwièvnog ìvota, sebi~nosti i }iftinstva koje dobija sve vi{e prostora, ~ak i gde ne bi trebalo - u na{im najtira`nijim listovima. Kao va`ni kwièvni doga|aji, predstavqaju se kwièvne li~nosti,

118 koje to zaista nisu, dok se o Miroslavu Luki}u, piscu ~itavog jednog opusa, probijaju na ka{i~icu {ture vesti ne duè od kquna jedne kanarinke. Odgovornost je i urednika kulturnih rubrika i samih aktera oficijelne srpske kwièvne kritike {to afirmi{u i name}u vrednosti koje to nisu. Odgovorni su i ~lanovi raznoraznih kwièvnih ìrija koji prave veli~ine i svoje favorite, i od osredwih i birokratskih ostvarewa i wihovih autora ( premnogo je puwenih fazana!). To je "kratka trka". To ne moè pro}i na duì rok. Pre svega zbog - srpske kulture i kwièvnosti. Jer ideal te kulture i kwièvnosti ne mogu biti pseudo - vrednosti, nametawa, ve} obnova, ali potpuna i dalekose`na, koja podrazumeva teàk rad i cepawe ~vorova paweva kako je podse}ala Isidora Sekuli}. Oficijelna srpska kwièvna kritika, kada je re~ o novim delima M. Luki}a, pona{a se kao noj, zariv{i glavu u pesak; ali to nije nojevsko pona{awe; to je mnogo bestidnije i perfidnije. Jer pona{ati se kao da ne postoje neke vredne objavqene kwige, upravo objavqene, to zar ne, nema nikakve veze ni sa ~a{}u , ni sa moralom, ni sa ~im drugim, osim... Kako bi rekao Endre Adi, koga vredi ponovo ~itati, koliko i Crwanskog ( na koga je veoma uticao!) ... Osim sa golemom laì (dana{wice). Dobar deo oficijelne kritike je danas egzorcisti~ki; mnogima je tobo`wim kriti~arima "|avo postao brat". Jer oni kwièvnici, za koje ne postoji - ono {to postoji, pripadaju dijaboli~noj legiji koja vodi s bogom rat... Bojana Kukqan

VELIKA MAGAZA (zbornik, 392 str) Uz ovaj impresivni ~etvorobroj zbornika - arhiva za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, osniva~ i urednik pi{e: "VELIKA MAGAZA" izlazi sa izvesnim zaka{wewem; molimo sve na{e redovne ~itaoce za izviwewe zbog toga. Razlog zaka{wewa je nov~ane prirode. Nama ne pomaè nadle`no republi~ko ministarstvo kulture, kao drugima, u ovoj zemqi, niti bilo koji drugi investitor. Nemamo mecene za podstrek na{eg rada. "Zavetine" jo{ uvek izlaze uz pomo} novca od prodaje drugih kwiga Urednika, pre svega antologije "Nesebi~an muzej" - to na{i ~itaoci treba da znaju. I neka se uvek sete, kad u sebi pomisle da bi dobro bilo da dobiju ~asopise ili ovaj zbornik besplatno, da u stvari sawaju o propasti ZAVETINA! ... * Najavili smo u na{im ~asopisima ( Zavetine, Umetnost mahagonija i Drvo ìvota) da }e trobroj alamanaha biti posve}en tre}em izdawu antologije srpske poezije NESEBIÂN MUZEJ. Po{to se pojavila izvesna mogu}nost da tre}e srpsko izdawe antologije "NESEBIÂN MUZEJ", bude objvaqeno, u me|uvremenu, kod drugog izdava~a, ovaj trobroj je druga~ije i zami{qen i od{tampan. Objavqujemo i zaboravqene tekstove i pesme Stanislava Vinavera, kao i izbor iz novog pesni~kog rukopisa Aleksandra Luki}a... Wima se, prakti~no, "VELIKA MAGAZA" otvara. Ne slu~ajno."VELIKA MAGAZA" donosi u ovom trobroju izabrane pesme ruskih pesnika M. Volo{ina, Vinokurova i prozu Odojevskog, u prepevu neumornog Vladimira Jagli~i}a, i izabrane pesme rumunskog pesnika G. Staneskua. Pokre}emo i stalnu tribinu pesnika - kriti~ara. ( "Kqu~evi Velike magaze"). Na kraju se objavquje i Izve{taj o dodeli kwièvne nagrade "Drvo ìvota" za 2000. - tu godinu...

119 U okviru "Kwiàrskog dodatka", dat je presek (do)sada{we izdava~ke produkcije Mobarovog instituta / ZAVETINA, u okviru koga eventualni poru~ioci mogu na}i sve neophodne uslove o nabavci na{ih izdawa. * U rukopisu tre}eg izdawa NESEBI^NOG MUZEJA, pored obiqa novih imena, kao dodatak je ukqu~ena i studija o kulturi i poeziji srpskoj 20. veka, "UMETNOST MAHAGONIJA, 1". U me|uvremenu sam napisao i "UMETNOST MAHAGONIJA, 2", koja }e u ovom broju pismohrane biti objavqena - delimi~no. To nije pismo porodi~nim qudima. To je svojevrsni ~as anatomije, u kome sam prihvatio ulogu profesora Tulpa : na tom ~asu anatomije nije bilo mogu}e odstraniti "tumor" srpske kulture i poezije, kwièvnu kakistokratiju. To i vrapci znaju, da se srpska kultura i kwièvnost druge polovine 20. veka razvijala u sasvim neprirodnim uslovima. Dokaza za to ima previ{e. M. Egeri} je sa S. Ma{i}em objavio 1986. godine kwigu : PISMA PORODI^NIM QUDIMA (Beograd, edicija Nova 19, 152 str). Tu kwigu treba ponovo prelistavati. Kriti~ar mora svoju slobodu izboriti sam, kaè Egeri}, u razgovoru koji je vodio sa P. Zubcem ( objavqeno prvi put u "Indesksu", Novi Sad, marta meseca 1964). [ta na{a kwièvnost ima, a nije joj potrebno, a {ta nema za ~im bi trebalo da àli {to nema? Na ovo pitawe, aktuelno i danas, apostrofirani kriti~ar odgovara ovim re~ima: " Ima mno{tvo obmana - nisu joj potrebne, mno{tvo kompromisa, nisu joj potrebni, mno{tvo tapkaro{a na utapkanom mestu, nisu joj potrebni, mno{tvo onih koji bacaju pra{inu u o~i nekorumpiranih ~italaca, ima bezbroj onih koji vi{e pi{u nego {to misle i time bri{u razlike izme|u fizi~kog i intelektualnog rada, ima mno{tvo mistifikatora - nisu joj potrebni; ona stvara vi{e materijala za sociologiju kwièvnosti nego za kwièvnost samu. Kartogram defekata srazmeran je sumi negativne ba{tine : nema tvora~kih utakmica u hrabrosti; mislim tu na rizik umetni~kog otkrivawa nepoznatih oblasti socilanog ìvota. îtalac koji sticajem okolnosti prati na{u me|uratnu kwièvnost sa nostalgijom moè da primeti kako je to vreme ra|alo stvarne qudske i kwièvne vrednosti : svaki ~ovek bio je bio je program, elan vitale stvaraoca, ponos zbog postojawa. Pogledajmo na{e sporove i "angaòvawa"! "Trske koje misle" pretvaraju se ili u birokratske bi~eve za kro}ewe neposlu{nih pisaca ili se od wih grade paravani za li~ne ambicije nedarovitih. "Boqe straga udarati mu~ke, nego spreda ~asno oberu~ke", kao da je postalo na~elo doma}ih sukoba. Izvesna revalorizacija qudskih vrednosti u kwièvniku morala bi da prethodi kwièvnim revalorizacijama vrednosti : vera da je to mogu}e nije vaqda mawe {tetna od priznavawa sada{weg stawa" ( nav. delo, str. 108 - 109). Ovde nema - kwièvnih revalorizacija, a kad je re~ o srpskoj kwièvnoj kritici, o srpskoj literaturi druge polovine 20. veka, ona vrvi od kwièvnih iluzija. Ne}emo re}i - laì, iako bismo mogli mirne du{e. Da, postojala je kwièvnost, nekakva kultura, nekakva dràva, nekakvi izdava~i. Ona je - ne zavaravajmo se, nema vi{e nikakvog smisla da laèmo sami sebe - bila organizovana na "novi na~in". Religijski ruski filozof Ivan A. Iqin (v. upravo prevedenu kwigu U POTRAZI ZA PRAVEDNO[]U. Hri{}ansko - politi~ki eseji o istoriji, dru{tvu i kulturi, Svetigora, Cetiwe, 2001, str. 55) opisao je vrlo upe~atqivo taj "novi na~in" : "Totalitarni socijalizam se gradi la`ju i prevarom : la`qivim obe}awima za mase, sistematskom la`ju u monopolisanoj {tampi, neispuwenim dogovorima i obavezama, prevarnim pozivima i perspektivama. Laù govori, laù laskava dodvoravawa, laù osmesi pri predaji izbornih listi}a, laù kamena lica na ukru}enim vratovima, (...... ) laè statistika, laè ogromna ve}ina nau~nika i wihovih kwiga, laè kupoprodajna umetnost, laè psudo - patrijar{ijska "crkva" koja se pribliìla "ocu laì"... Naporedo s tim, totalitarni socijalizam gradi se strahom i nasiqem - od vrha na dole; kad bi bilo mogu}no ugasiti u du{ama strah pred nasiqem, ~itav taj zlo~ina~ki

120 poredak bi se raspao za nedequ dana. I sve to - u ime najve}e, nevi|ene u istoriji, pokvarenosti. Izgovaraju}i tu re~, podrazumevam ne "banalnost", ne prosto nizak nivo komunisti~kih znawa i ideja, ve} wihovo ratni~ko zakliwawe na sve veliko, ~isto, boànstveno i blagorodno, dostupno zemaqskome ~oveku. "Ideja" nove dràve je bezboàn pogled na svet, mehani~ko shvatawe sveta, odoka smiqen materijalizam i odbacivawe jevan|eoskog u~ewa, uni{tewe filosofije i nauke, prezrewe prema savesti i ~asti, rugawe nad samosvojnom umetno{}u, praksa izdaje, ubijawa ili kra|e, utvr|ivawe na zemqi |avolovog duha i dela; a taj duh i jeste slepo}a za Boànstveno i kult ni{tavnosti..." Povod za na{u studiju o kwièvnoj istini, izme|u ostaloga, bila je i izvesna [QAKA ISTORIJE. Jedan narod sluì Bogu stvarala~ki, i duhovno cveta; drugi - nestvarala~ki, i tavori, duhovno korodira, kuwa. Ima naroda koji prestaje da sluì Bogu, i postaje otpad na |ubri{tu. Kakva je stvar sa srpskim narodom? WEGOVO MALO I OSKUDNO - BESPOMO]NO SLU@EWE SAMO [TO SE NIJE UGASILO; WEGOVA POEZIJA NIKAD NIJE DO@IVELA PROCVAT.To nije te{ko argumentovati. Kulturu ne stvara jedan pesnik, ili dva dobra pesnika. Ili grupa kwièvnih delatnika. Kultura je po definiciji nasle|e mnogih stvaralaca, qudi, duhovno me|usobno ujediwenih. "Svaka dvojica prijateqa u ovom op{tewu, - kako pi{e Ivan A. Iqin - obrazuju izvestan kulturni nivo, i stvaraju izvesne kulturne sadràje. Tako stvari stoje i u svakoj porodici, u svakom dru{tvu, u svakoj organizaciji, u svakom staleù i kod svakog naroda. Qudi se ne ujediwuju slu~ajno jedan sa drugim : wih uzajamno privla~i sli~nost materijalnih i duhovnih interesa; iz te sli~nosti javqa se op{tewe; dugotrajno op{tewe uve}ava uzajamnu sli~nost, a, ako op{tewe ima stvarala~ki karakter, uzrasta onda i uzajamno privla~ewe, snaì se uzajamna veza. Tu vezu u~vr{}uje tradicija, koja se predaje od pokolewa pokolewu. Tako postepeno nastaje jedinstvena i za sve zajedni~ka kultura". (...) Itd. Verujemo da }e odlomci ove Luki}eve studije o "kwièvnoj istini" izazvati kwièvna sporewa i varni~ewa, koja mogu biti na korist srpske kulture i kwièvnosti. Vrednost ovog zbornika je {to donosi i bezmalo dve kwige izabranih ruskih pesnika nedovoqno poznatih u na{oj javnosti, kao i prozu Odojevskog, koji je pripadao u svoje vreme kulturnom krugu Aleksandra Pu{kina i Gogoqa, sa kojima je izdavao almanah, koji je veoma uticao na rusku kwièvnost 19. veka. Odojevski je u na{opj kulturi i kwièvnosti skoro nepoznat, kao i rumunski pesnik Gabrijel Stanesku, ~ije je pesme izabrao i preveo Miqurko Vukadinovi}. Neverovatno je koliko obiqe priloga donosi "Velika magaza" i jo{ je neverovatnije da jedan srpski urednik i pisac, profesor i antologi~ar sve to objavquje - o svom ruvu u kruvu! Na kraju "Velike magaze" je objavqen i izve{taj o dodeli korektivne kwièvne nagrade "Drvo ìvota", koja ima simboli~ni karakter - ba{ zato {to se dodequje posle svih drugih, posle stotinu i kusur kwièvnih nagrada. Za 2000. godinu kwièvnu nagradu "Drvo ìvota" dobio je pokojni pesnik Srboqub Miti}( to jest ~lanovi wegove porodice), za kwigu koju je beogradska "Prosveta" objavila posthumno : NOVI KQUÊVI, i Aleksandar Luki}, Savatije Ig. Mitrovi} i Batri} Cerovi} za studiju NA VETRU, NA ÎSTINI NA VISINI... Bojana Kukqan

121 Neostvareni izdava~ki poduhvat JUSTINIJANOV RIBWAK Odabrane pesme, i nedovoqno poznata lirika iz romana i drugih kwiga Miroslava Luki}a

Odabrali, skupili i predgovor i pogovor napisali R. Sokolovi}, E. Belatukadruz Predgovor

Tokom 2000. godine pojavila se kwiga KRAQEVSKE INSIGNIJE (Odabrane pesme. [amanske) Miroslava Luki}a, u izboru S. Ig. Mitrovi}a. Prvo izdawe je {tampano u 111 bibliografskih primeraka. Drugo, u istom broju, objavqeno je po~etkom 2001. godine. Brzo su rasturena me|u na{im qudima koji ìve po Evropi. U spomenutom izdawu, izvu~en je iz nepregledne {ume stihova M. Luki}a, mawi deo, rekli bismo - neznatan, koji je nedovoqan da predstavi bogatu pesni~ku riznicu jednog od va`nijih srpskih pesnika na kraju drugog milenijuma. U celini gledano, pesni{tvo Miroslava Luki}a je i nedovoqno poznato i nekako snishodqivo, stidqivo valorizovano. Luki}eve pesme iz romana "Ujkin dom", ili iz kwige "Va{ari Hiperboreje", ili stihovi iz jednog od izvanrednih romana "Vla{ka gozba", ili pak, stihovi objavqeni po ~asopisima posledwih godina, rasuti na raznim mestima, mogu da se na|u na jednom mestu, i - evo prilike, da budu objavqeni ovde. U koncipirawu ove kwige po{li smo od "Kraqevskih insignija", od Mitrovi}evog izbora, koji se ovde pre{tampava bez mnogo intervencija. Kwiga je podeqena na uvodni deo, na stihove koje je pesnik napisao prilikom posete juga Srbije 2000. godine. Za te stihove smo li~no vezani; nastali su, dakle, u podnebqu u blizini predela u kojima smo odrasli i za koje smo nastojali da zainteresujem starijeg kolegu.... Slede "Kraqevske insignije". Zatim blok "Duboke pesme nemogu}e qubavi". Tu se pre{tampavaju pesme koje je Luki} sam odabrao, kao antologi~ar u prvom i drugom izdawu wegove kapitalne antologije srpske poezije 20. veka "Nesebi~ni muzej" (1999, 2000). Izboru Luki}evih pesama iz drugog izdawa "Nesebi~nog muzeja", pridodali smo i poneke pesme, iz prvog izdawa antologije, koje je Luki} izostavio u drugom : i prema jednoj od tih pesama, nazvali smo taj blok tako. U tre}em bloku, KARNEVAL KRAJ REKE, pre{tampavaju se Luki}eve pesme iz romana, kwiga pripovedaka, i ~asopisa, kao i par pesama iz rukopisa. Ovo izdawe je nastalo uz poèqnu saradwu sa starijim kolegom, iskusnim, dobronamernim ~ovekom, nesujetnom i plodotvornom. Bilo je mo`da poèqnije da neko od savremenih srpskih kriti~ara sastavi ovu i ovakvu kwigu, neko od Luki}evih kolega i prijateqa? Me|utim, po{to se oni to nisu setili da urade, iz razloga koje nije te{ko naslutiti, evo, ~inim to mi... Verujemo u ovu poeziju; ~itali smo je posledwih petnaestak godina

122 grozni~avo. îtaocu ne treba soliti pamet : sam }e se ~itawem uveriti kakav je i koliki ovaj pesnik? Na kraju ove kwige, dali smo i jedno kra}e razmi{qawe o poeziji Miroslava Luki}a, koji je za nas , ali ne samo za nas, zna~ajniji srpski pesnik na kraju 20. veka. Kada je re~ o pesnicima ro|enim pedesetih ( R. Livada, N. Tadi}, Z. Krstanovi}, D. Uro{evi}, R. Lazi}, Z. Mandi}, Zvonimir Kosti}, B. Milanovi} - i da ne nabrajamo daqe), Luki} je najvi{e uradio, a najmawe je vrednovan kako zasluùje - wegove kwige, vrlo opse`na i rasko{na "RAJSKA SVE]A" (sa preko 19000 stihova), VRATA ZVI@DA, RUSAQ, BR[QAN OKO MLADOSTI, nisu , na àlost, pro~itane, ni od onih kwièvnih tuma~a, koji su ga vrednovali visoko (bilo kao antologi~ari, ili kao kriti~ari) . Ova kwiga se ne pojavquje da bude podsetnik r|avoj savesti savremene, ili da budemo precizniji, oficijelne srpske kwièvne kritike : ona otkriva jedno bogatstvo poetskoga stvarala{tva, vrednosti koje doprinose oboga}ewu visoke srpske kulture i poezije 20. veka. Ova kwiga otkriva sintezu poetskih nastojawa i vitalnih tokova srpske poezije 20. veka : ona pokazuje da mo`da nismo izgubili bitku sa na{im precima, sa svim na{im precima, ne samo od Svetoga Save pa na ovamo, nego jo{ od Eleusinskih misterija i kultova anti~kog sveta, od Justinijana i Vizantije do Dostojevskog i Ave Justina, do razistorije posledwih vremena, na vododlenici kultura na kojoj je su|eno srpskom rodu da traje i istraje, okrenut svetiqkama pravoslavne kulture i bogo~ove~anskog realizma. Luki} ne spada, ni kao ~ovek i nao pesnik, u onu nepreglednu vojsku bogobora~kih tendencija koja je najvi{e u 20. veku pustila neiskorewive ìle u kulturu i bi}e na{eg naroda, nije se ovaj pesnik okretao kako vetar duva, bilo da je to vetar politike aktuelnog trenutka, ili neke pesni~ke ideologije, tzv. demokratizma srpskih pisaca : ne, i ne! Zbog toga mu zavide, zbog toga ga ignori{u i ne vole, ba{ oni za koje bi on mogao biti vi{e nego uzoran primer. Ovo je prvi izbor stihova, koji pravimo u ìvotu, i odlu~ili smo da kwigu nazovemo JUSTINIJANOV RIBWAK, jer je re~ o poeziji koja je ìva, deluju}a, pokreta~ka, podsticajna : re~ je, zaista o ribwaku punom zlatnih stogodi{wih {arana, onih mitskih {arana {to imaju zlatna krila - peraja, kojima ponekada, u suton, ili po mese~ini, uzle}u kao utve zlatokrile i lete nad nebom Balkana, Pomoravqa i na{ih prelepih planina, kao nebeske la|e... Krajem 2001. godine. R. Sokolovi} E. Belatukadruz

123 DVA NOVA KWI@EVNA ^ASOPISA

DRVO @IVOTA . Duhovi. Misterija. Tragedija. Liturgija Javnost, li~nost. Tajna. Pravoslavna kultura i umetnost budu}nosti. Bogo~ove~anski realizam Kwièvni ~asopis Korespodencije zemaqskog i nebeskog 1 - 2 / 2001 "Osniva~, urednik i izdava~ : Miroslav Luki}, 11000 , Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13 * Godi{wa pretplata (najsigurniji na~in nabavke) - za pojedince : 750 din. za pravna lica : 1300 din. Za inostranstvo i biv{e jugoslovenske republike 50 DM . - Novac pojedinci mogu poslati nov~anom utputnicom na adresu izdava~a. Pravna lica upla}uju na na ìro - ra~un izdava~a kod PO[TANSKE [TEDIONICE A. D. Beograd : 40803 - 625 - 9 - 7550 - 8888 - 43889923 (za naznakom za ~asopis "Drvo ìvota") * Na{i poru~ioci iz Austrije, Belgije, Brazila, Velike Britanije, ê{ke Republike, Danske, Francuske, Italije, Japana, Kine, Slova~ke, Kipra, Luksemburga, [vajcarske, [vedske, Holandije, [panije, Ma|arske, Slovenije, Gr~ke, Poqske godi{wu pretplatu {aqu me|unarodnom po{tanskom ili telegrafskom uputnicom uz pune adresne podatke izdava~a i urednika na devizni ra~un kod PO[TANSKE [TEDIONCE A. D. Beograd broj : 100059797"

* Sadràj : LAVIRINT; poku{aj izlaska ( 5) STAROBALKANSKI ( SRBOVLA[KI ) BASEN : Tajanstvenim putevima nepresahle tradicije i izvornosti... (M. L. ) ( 7 ) PARALELE ( 10) "[umska ~uma" M. Luki}a ( 10) Pesma o mrtvom bratu (gr~ka narodna pesma) ( 14 )Valtazar Prevalez UNAKRST DIVQINOM ZABORAVA I LEPOTE. ( 20) : Nepoznata priroda i putevi zarasli travom, izvor~i}i sa vodom zelenom, ledenom i slatkom... Srbija vi|ena o~ima skita~a... - Vladimir Jagli~i} : Kuda kude ( 20 ) . DUHOVI ( 46). - BOGOÔVEÂNSKI REALIZAM : DUBOKE PESME NEMOGU]E QUBAVI. TUGA, SVETLOST I BESKRAJNOST... ( 46) Aleksandar Luki}. AKADEMIJA ALHEMIJE (62) - Anonim : MUJEROSA (62) - (Rukopis na|en sasvim slu~ajno u blizini DUBOKE PE]INE ) * ALTERNATIVA. Pretek ( 70 ) Branislav ÊGAWAC : HLADAN HAOS SEDI...( 70) Viktor TREFALT : OKOVAN ZIDOVIMA ( 71) Memorandum NESEBI^NOG MUZEJA Zdravko Krstanovi} : RUKOPIS IZ ROSE( 73) * Kolekcija ZA[TITNA POVEQA ( 82) DEVETA ZAPOVEST BO@JA SOPSTVENA KWIGA (zapisi iz podzemqa?) Nikola Ivan~evi}, GOGOQEVSKO - BULGAKOVQEVSKA POEMA O BIROKRATIJI EPOHE HOKUS - POKUSA. - Vanredno uverqiva srpska verzija Miroqub Milanovi} : VETROVWAK (89) Bele{ke. Oglasi . Katalog UMETNOSTI MAHAGONIJA i drugih izdawa Mobarovog instituta / Zavetina (92) * KWIGE MOBAROVOG INSTITUTA / ZAVETINA koje su upravo od{tampane: 104. Ovaj dvobroj objavquje, pored ostaloga, bezmalo ~itavu jednu kwigu ranih pesama Vladimira Jagli~i}a ; kao i antologijski izbor iz poezije pesnika sa margine Z. Krstanovi}a. Vrlo su zanimqivi kriti~ki intonirani prikazi kwiga srpskih pisaca nedovoqno poznatih naj{iroj kulturnoj

124 javnosti, kao i pozama{ni esej A.leksandra Luki}a, lep primer kwi`evne kritike pesnika - kriti~ara, i td. UMETNOST MAHAGONIJA

Fragmentarium. Beskona~nost. Iverje. Pretek. Kwi`evni pogledi 1 - 2 / 2001 (Kwi`evni ~asopis : zone prelivawa * Osniva~, urednik i izdava~ Miroslav Luki}, 11000 , Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13)

SADR@AJ DNEVNIK PISCA Aleksandar BLOK IZ DNEVNIKA I BELE@NICA 1901 - 1921 (5) * FABRIKA LUTAKA GRUPULEKS ( 6) (Arhiv odbijenih rukopisa) Miroslav Luki} TARTUF ( 6 ) ( Antimemoari la`nog bibliotekara) SKUPQAÎ PERJA, PABIRAKA I IVERJA Povodi. Prepiska. Rasprave. LEGURA FRMOSA : DVE HIQADE I JEDNA GODINA ]UTAWA ( 25) (Nevidqivo u vidqivom) ( UMETNOST MAHAGONIJA, 1 ) PLUS ULTRA ( 30) * ANAMNEZA > ANABAZA > ANABIOZA. ARGUSOVE OÎ - ( 36) Vladimir Jagli~i} Rane pesme (1980 -1989) ( 36) Branislav ÊGAWAC INICIJACIJA. ( Apostolat zebwe ) ( 104) * ÊTVRTA DIMENZIJA . Kwièvni pogledi (106) Miroslav Luki} : KRAQEVSKE INSIGNIJE, Sectio Caesarea, Paris - Freiburg - Be~ (bibliofilsko izdawe pesnikovih prijateqa u rasejawu), 2001. godina, str. 116 ( S. Ig. Mitrovi} ) (106) RESUME ( 108) * Nevidqivi saveznik, ~italac - Aleksandar Luki}, Savatije Ig. Mitrovi}, Batri} Cerovi} : NA VETRU, NA ÎSTINI, NA VISINI, Edition Sectio Caesarea, Paris, Mobarov institut, Beograd, 2000. - T. D. B. D. S. B...... (110) * PLUS ULTRA : Dijana Koòvi} : PREDELI, izlo`ba slika i akvarela (Biblioteka "Vuk Karaxi}" - Zvezdara, Mala galerija "Miqkovi}", Beograd, Bulevar kraqa Aleksandra 298, 19. april - 10. maj 2001) (Program "Jedan slikar - jedan pesnik") (M. L. )...(117) * Bele{ke. Oglasi ...... (119) KATALOG UMETNOSTI MAHAGONIJA I DRUGIH IZDAWA Mobarovog instituta / Zavetina ; Oglas : Studio PeAeF ( 132) Luki} je preuzeo, kao naslov svoga ~asopisa, idiom od Piqwaka, objavquju}i stvari koje pripadaju regionu srpskog kulturnog neoficijalizma. Urednik otvoreno kaè: "Umetnost mahagonija je nadìvela sve, gospodo, kulturu i literaturu! Laì, mnogo laì. Pokolewa i vekove. Zablude, poàre i mr`wu...Ratove i tragedije. Umetnost mahagonija je nadmo}na, nadmo}nija od kulture i civilizacije, i bez re~i ume da saop{ti mnoge istine, gorke i bolne..." âsopis donosi odlomke iz dnevnika A. Bloka, prepisku urednika sa nekoliko srpskih pisaca, koji pripadaju jednom bliskom "kulturnom krugu", kao i Rane pesme, istaknutog i ambicioznog prevodioca sa ruskog V. Jagli~i}a (kwigu pesama, pisana u pretposledwoj deceniji veka koji je za nama), ali i drugih autora. âsopis je tako koncipiran, od prvih brojeva, da se razlikuje od oficijelne ~asopisne produkcije u Srbiji... Bojana Kukqan

125 ZAVETINE Plus ultra U novom dvobroju privatnog kwièvnog ~asopisa ZAVETINE Plus ultra (15 - 16 / 2001 ; zone isto~nika srpskog neoficijalizma ; urednik i izdava~ Miroslav Luki}, 11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13) objavqeno je slede}e : Kwièvni konkurs DRVO @IVOTA ; 1 Vest o prispelim kwigama (2). VELIKA ZAVETINA. ZA[TITNA POVEQA Letopis sveta. Petnaesti pashalni krug, S. Ig. Mitrovi} (5) Letopis hrama Vaznesewe Gospodwe, + @ivan Peri} (7) Druga, nepoznata Srbija, Mih. S. Luki} (13) MALA ZAVETINA Fatamorgana ~etvrtog i verovatno kona~nog srpskog izdawa antologije poezije NESEBIÂN MUZEJ ( 29) NESEBIÂN MUZEJ : plus ultra ( 31) Amfilohije, Milutin Boji}, Milo Bo{kovi}, Radojica Bo{kovi}, Zoran Bundalo, Mirjana Boìn. Registar III (a) (43) POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA. BOKSOVI PAKLA. SRPSKA KWI@EVNOST HH VEKA. Kratka istorija srpske poezije HH veka. NACRT ( 44) ZAPIS. Posve}eno drvo. NADVADA, Koli Ivawska - "[ole" (54) FOND ZAKOPANOG BLAGA. SIMBIL CVE]E, PLAVO I ZELENO (2), Il~o Stoilkov (89) DOSIJE, Kwièvno nagra|ivawe i podsticawe. Sjaj i beda srpskog izdava{tva, istinite laì ANKETA (95). Osvrt ( 97) UNIVERZALNA BIBLIOTEKA. Arhiv nade (2) (99) WEGOVA NEVIDQIVOST OSE]AWE, Zoran M. Mandi} (103) KANAL FILTRA : DRUGAÎJE, Zavetine - plus ultra O novim kwigama M. Luki}a, M. Pavlovi}a, A. Luki}a... (107 - 120 * Na{i u svetu (121) * Bele{ke. Oglasi (121) * Katalog UMETNOSTI MAHAGONIJA (122) Izdvajaju se prilozi Mih. S. Luki}a, sjajne kratke proze Koli Ivawske - [ole, prilozi urednika Luki}a za tre}e izdawe antologije "Nesebi~an muzej", kao i uvod u kratku istoriju srpske poezije 20. veka, nadahnuto pisan esej Zorana M. Mandi}a. âsopis objavquje u nastavcima ìvotnu ispovest I. Stoilkova. E. B.

LIPAR, revija za kwi`evnost, umetnost i kulturu (godina III, broj 9, Kragujevac, jesen 2001 U ovom broju "Lipar" objavquje prozu : Branka V. Radi~evi}a "Udrivoje"( iz rukopisne zaostav{tine), B. Milanovi}a "@iva re~", D. Mihailovi}a - Adskog "Utorak", M. Kordi}a "Tri kratke pri~e", Vladimira Li~ine "Ritam `ivota", Tomislava N. Cvetkovi}a "Spomengrob" i Laura Barne "Filip Trofimovi~". Eseje : Nade Sekuli} : "O autoritetu pisma ( Kritika Deridinog

126 shvatawa pravde)", Bo{ko Toma{evi} : "Pisawe autobiografije", Dra{ko Re|ep : "O Momi Kaporu nalik na pismo", Slobodan @. Markovi} : "Srpska pri~a za decu", Sa{a Haxi Tan~i} : " Prologomena za novo ~itawe starog vremena u proznom delu Stevana Sremca", Nikolaj Tim~enko : "Psihologija i istorija u Sterijinim RODOQUPCIMA". Poeziju : Ismet Rebrowa : "Stihovi Ä99.", Radomir Andri} : "A ki{a tiho pada", Miroslav Luki} : "KRAQEVSKE INSIGNIJE", Borivoje Vukomanovi} : "Razgovori sa \urom Jak{i}em", Nenad Milosavqevi} : "Jesenik", Ra{a Peri} : "Tri tu`ne pesme" i dr. Paralele : Liu Denghan : "O hongko{koj kwi`evnosti". Povodi : "Poetika politi~kog slogana". Muzika : Sla|ana Risti} "Prepoznavawe MADREDU[A". Razgovor : Aleksandar [aranac : " Ne znamo kuda, mo`da u pakao". Revija objavquje i poeziju onih koji tek doalze, koji su ve} objavili prve kwige. Kao i prikaze novih kwiga, mahom objavqenih u nutra{wosti Srbije, koje potpisuju : Nikola @ivanovi}, Olivera Vuksanovi}, Milosav Mirkovi}, Vladimir Jagli~i}, Aleksandar B. Lakovi}. Osniva~ i izdava~ ove revije je Univerzitet u Kragujevcu. Revija izlazi ~etiri puta godi{we (prole}e, leto, jesen, zima) na formatu A4 i 42 str. Adresa : UNIVERZITET U KRAGUJEVCU ( za Lipar), 34000 Kragujevac, Jovana Cviji}a b. b. U najuspelije stvari ovog broja, spadaju prilozi - Laure Barne, S. Risti}, B. Toma{evi}a i naro~ito soneti - najnovije pesme Miroslava Luki}a, me|u kojima ima i nekoliko antologijskih ( pre svega, one posve}ene wegovoj Kraqevskoj Ekselenciji Prestolonasledniku Aleksandru Kara|or|evi}u II)... E. B.

NA[ TRAG, ~asopis za kulturu, broj 2, maj 2002, Biblioteka "Radoje Domanovi}", 11320 Velika Plana, Kosovska 17 (odgovorni urednik Milan R. Simi}), objavquje : Jan Hajn Doner / Dijagnoza, D. Stankovi} / FI[ER-DONER, @. \urovi} / Neki aspekti subjektivnog faktora u istoriji, K. Nikoli} / STRAH U SRBIJI 1941. B. Dimitrijevi} / O glasinama u Beogradu tokom Nato - srpskog rata 1999. godine, @. M. @ika / Slikarstvo koje zna~i "ìvot", Vladimir Jagli~i} / Tri pesme, S. Borkovi} / niko vi{e ne ~ita poeziju, Miroslav Luki} / RE^NIK PROTOTIPA (odlomci iz uvoda najnovijeg romana), Andrej Morovi~ / Zlobni mrtvaci, Vitomir Teofilovi} / Magi~ni trougao : Andri} - Krleà - Crwanski, Petar Xaxi} / Antropologija smrti u ENCIKLOPEDIJI MRTVIH Danila Ki{a, S. Trifkovi} / Pe~urka, Ana Simovi} / Demoni Balkana i boò Lovri} / Romen Rolan - na Vinogradarskom pozori{tu... D. L.

127 DRVO @IVOTA, Sveska 3 - 5, prole}e 2002 SADR@AJ:: TUGA I OPOMENA : 1845 - 2002. STARO I NOVO, VE^NO. * TAJNA @IVOTA.USAMQENO DRVO, 2 (M. L.) * VLADIMIR ODOJEVSKI - BRIGADIR BEZIMENI GRAD (dve proze, u prevodu Vladimira Jagli~i}a. Preuzeto iz prevoda, rukopisa pod naslovom SILFIDA)SILFIDA * @ivodrag @ivkovi} TARZAN De~ija posla * Jovana Martinovi} PRVE PESME * (Komentar) Provalijaja ose}awaose}awa (Razmi{qawe o `ivotu) (Komentar) * Miodrag Mrki} AVETIWSKA METAFIZIKA ROMANA - ESEJA (OGLED O ROMANU UJKIN DOM MIROSLAVA LUKI]A) * (Izvod iz recenzije Al. Luki}a )... * NALAK]ENA NA SEBE - Melita \URI[I] * PREKUMANOVSKI INTELEKTUALAC I DEJTONSKI? "....Rajs prime}iva{e da je pravih, prekumanovskih srpskih intelektualaca sve mawe, da isplivavaju sve neumitnije oni drugi. U novostvorenoj kraqevini svi narodi }e imati svoju kulturnu politiku, svi osim - Srba. A dnevnici }e na |ubri{tima zavr{avati jednog dana..." Brana Dimitrijjevi} : U KONTEJNERU.. ZapisiZapisi srpskogsrpskog vovojnogjnog hirurga 1916 - 1918,18 Beograd, Apostrof,Apostrof 141 str. ; poglavqe "Prekumanovski intelektualac", str. 93) (M. L.) KWI@EVNA,DRU[TVENA. UMETNI^KA.KONFESIONALNA. LA@ MINULOGVEKA. VI[EDECENIJSKA LA@ NAGRADE I NAGRDE (M. L.) * Kratki eseji.ji. KriKritika @ENA I GROBQE,GROBQE Velimir BU]URKO - DU[MANI] * TRI PESME (Paralele, esej; fragmenti) Petar AN\ELKOVI] - BOJNATOVAC * TRI ODE DOSTOJEVSKOG I TRI SONETA M. LUKI]A Viktor GRINVALD * BRA]A LUKI] : PARALELA,A V. Grinvald * ZAVETINE >>> Ponuda : kwi`evna produkcija, uslovi

128 ^ETVRTA DIMENZIJA . Kwi`evni pogledi

USPEH, NEUSPEH Mnogi mladi}i i devojke ( govorim o onim, koji tek stupaju u ìvot, ambicioznim a ponajvi{e mislim na sirote), misle na uspeh, a pred o~ima im je iz dana u no} - neuspeh! Svaka parohija ima svoj ar{in - o uspehu, i ar{in kojim meri neuspeh. De{avalo se - neuspe{ni u svojim parohijama, kad odu u svet, postanu uspe{ni. Mada, kada je re~ o Balkanu i Srbiji, mnogi su odlazili u svet zbog slave, odlazili kao kowi i vra}ali se naj~e{}e kao magarci! Magaraca je uvek bilo vi{e, nego li~nosti koje su zra~ile poput Nikole Tesle. Nikola je bio uspe{an i u svojoj parohiji, i u Evropi, i svuda. Me|tutim, imaju}i u vidu ~itav wegov ìvot i kraj, on je, prema merilima parohija, tipi~an primer nesuep{nog ~oveka. Nije umeo cincarski ili ~ivutski (ili nije hteo?) da naplati sva svoja otkri}a. To je prvi Srbin koji je dobio Nobelovu nagradu i odbio je! Dobrici ]osi}u, Miodragu Pavlovi}u ili Miloradu Pavi}u , to ni u snu, verujem, ne bi moglo da se desi. Me|u posleratnim srpskim kwièvnicima toliko ima uspe{nih, listajte korisne i profiterske istorije srpske kwièvnosti, i ~udite se ~udom : [ta ta gospoda u [vedskoj, u Nobelovom komitetu rade? Rade li uop{te? Imaju li pojma o srpskim kwièvnim veli~inama 20. veka? Nisu ovo zlurada pitawa. Nisam qubiteq pamfleta. Pa, re}i }e neko, Andri}a su ~itali : dodelili su mu Nobelovu nagradu! Koliko je Andri}ev, ili Bulatovi}ev uspeh - pravi uspeh? Koliko ih danas prevode u svetu? Koliko ih danas {tampaju i ~itaju? Vi{e danas {tampaju i mo`da ~itaju "uspe{ne" pisce. Vitezovi} je, na primer, takav. I mnogi drugi. Na{ narod nije uzalud primetio :"Ko umije, wemu dvije!" Spomenuti pisac je uspeo da objavi ~itave kolekcije svojih so~iweweija, o tu|em ruvu i kruvu, sa predgovorima kriti~ara za koje se misli da su posve}eni, poput Egeri}a. Dok se wegov omiqeni predsednik uspiwao na vlast, i dok je bio na vlasti, {tampali su ga "Prosveta", i mnogi drugi izdava~i; sada kada je Milo{evi} u zatvoru, {tampa ga SG. Druge kwige drugih pisaca ~ekaju da budu {tampane na kukovo leto! Dakle, spomenuti pisac je - uspe{an, a za Kafku niko nikada ne bi ni ~uo da ne be{e Broda... Be}kovi} i Sl. Rakiti}, ili Tanasije Mladenovi} su uspe{ni pesnici, Rilke, Mandeq{tam ili Branko Miqkovi} - neuspe{ni, tj. u maloj ve~noj ku}i pod zemqom. Uspeh se u balkanskim parohijama meri, lokacijama vila ili ku}erina, letwikovaca, brda, sinekura, ve{tinama goluba prevrta~a. Ovde su kao pisci doìveli uspeh - Vuk Dra{kovi}, Albahari, Basara (ostvario je svoj san delimi~no, nije postao ono {to je nekada bio Dobrica ]osi}, ali ambasador jeste), Du{an Kova~evi}, i da ne nabrajamo mnoge druge, a neuspe{ni su Leonid [ejka, Danilo Ki{, Radomir Prodanovi}, Vinaver,

129 Mom~ilo Nastasijevi}... Uspeh je ovde dolazio s visine, padao kao sekira u med, i ponekom pesniku, kao onom {to je sa {est stotina re~i ispevao ~itav svoj pesni~ki opus, - onaj od koga su napravili moderan pesni~ki mit, iako je bio vrlo nemoderan i dogmata ve}i od svog kolege kriti~ara Z. Mi{i}a! Dakle, uspeh je ovde neuspe{an. Jer da je bilo pravog uspeha u srpskoj kwièvnosti 20. veka, on bi se po sili prirode i koncentri~nih krugova, prelio preko me|a i ograni~ewa materweg jezika, u svet. U stvari, ovde je bilo izvesnog uspeha, delimi~nog, da ne kaèm polovi~nog. Ovde je tobo`wi uspeh udavio i one koji nisu bili bez izvesnog kwièvnog dara. Me|utim, mladi}e i devojke, koji sawaju da jednoga dana doìve nacionalnu ili svetsku kwièvnu slavu, ne sme niko zavaravati; treba im re}i na vreme : svaki pravi uspeh je poplo~an hiqadama neuspeha! Drugim re~ima, neuspeh je mnogo uspe{niji, setimo se slu~aja Siorana ili Beketa. Ili slikara Van Goga. Prestona "jevan|eqa" (Politika - Julitika, Ve~erwi birov, Ekspres Kupusov list, Kwièvne poslastice, Glas Drndafona, Danas - Ju~e, Borba bikova, Abrono{a sredom i ~etvrtkom, Zborberu{a Nacionale, Dnevnik mutan Dunav, Blic - cic, Tin - tin, i ~itava mutantska serija novopokrenutih novina, od Tri lista deteline do êtiri lista duvana, Nema~ka [qivovica), prave intervjue sa uspe{nim qudima, donose vesti o poznatima, sasvim nepoznatim u istinskom svetu. Bajati kwièvni ~asopisi, od Kwièvnosti za zrikave i titin - jawi~are do Bagdad Ale, od Mahala istorije do nekakve Zbiqevine - piqevine, Parohijskog zbornika, âr{ijskog Glasnika, objavquju uspe{ne pisce, ogrezle u blizinama ortodoksije ili stvarne vlasti raznih fela. Ko je uspe{an? Ima li ovde uspe{nih? Pisaca? Umnetnika? Distributera? Izdava~a... Uspe{ni su, dakako, oni pisci, ovde, koje kao pre i sada, {tampaju o tu|em tro{ku, krvavim parama, otetih od onih koji nikada ne}e ~itati kwige, jer nemaju novca da kupe ni najgore novine.... Nekada su {tampali tomove i tomove mo}nika, zatim dvorskih pisaca; kroz ~itav 20. vek ih je bilo dosta na Balkanu. Zna se ko su. Po~astvovao bi ih da im spomenem imena. Ima i sada dvorskih ~ankoliza. Jer ovde postoji jedan jeziv, mo`da i antropolo{ki fenomen : ne ceni se uspeh gra|en na hiqadama neuspeha i patwe, samopregora i muka, ve} uspeh "preko no}i", indukovan naj~e{}e odozgo, tj. odozdo iz boksova pakla. Prirodan je i sasvim shvatqiv stid od svih kwièvnih uspeha na ovim terenima tokom 20. veka. Ovde se uspeh, onaj koji magnetizira malogra|ane na{ih parohija kao zmijski pogled poqskog mi{a, pravio u okriqima {qake istorije, po dikatatu [karta, artificijelnog {karta! Da bi uspeli, gazili su preko qudi; {ta im sve nisu radili! Ko }e pobrojati sve na~ine onemogu}ivawa, gu{ewa ne tako daleke pro{losti? Uspeh se pravio Silom, preko tajnih loà, sekti, preko kreveta i kompromisima najgorih vrsta. Zato su na{i najuspe{niji qudi i najnesre}niji. Umirali su i umre}e kao takvi. Malo je onih koji zasluùju - izagrobnu qubav... Najuspe{nije ovde nije vodio put kroz iglene u{i, kroz mra~ni lavirint, kroz tolike neuspehe; wihov uspeh nije oja~an i prekaqen istinskim barijerama i mukama neuspeha.

130 Vi{e od dvadeset godina bavim se alternativnim izdava{tvom, druk~ijim, teìm u svakom pogledu od onog oficijelnog, a pogotovu monopolskog na ovim prostorima. Moglo bi se re}i da sam izabrao Krst Alternative, iako sam na to bio nateran - silom okoline. Neuspehom sveta, i kulture , u kojem sam ro|en i odrastao. Krajem avgusta 2002. godine uspeo sam da objavim svoja dela, 35 kwiga, oko 500 tabaka, bez i~ije pomo}i. To je ravno podvigu; me|utim, novope~eni srpski izdava~i me gledaju snishodqivo, kao kakvog idiota, zalutalog u prostor i vreme. Za wih je ovaj podvig - ravan Neuspehu. Mnogo je boqe i lep{e, da je sve te kwige objavio, zar ne, neko drugi, Gospodin Kragovi}, i to jo{ u rasko{nim kolekcijama i u tiraìma od kojih se zavrti u glavi, ili SKZ, ili BIGZ, Veliki kwièvni }epenak u blizini izvikanog Pseudo trga Slobode? U ko`nom povezu, i uz honorar koji ne bi stao u jedno xak~e? Da bi ovde bilo Pravog uspeha, makar jednog dana, potrebno je da se promeni toliko toga, toliko toga. Potrebno je da se, prvo, prihvate - fakta. da se prihvati ~iwenica Neuspeha. Jer neuspeh je mnogo dalekose`niji po posledicama i moè biti savladan, ako se prizna i prihvati wegova ogromna teìna, dejstvo, samo radom, va|ewem i cepawem paweva. Jer ovde, zaista, i kroz 19. i kroz ~itav 20. veka ima mnogo, mnogo paweva. Mnogo vi{e paweva, nego uspe{nih i velikana. Ovde nije kao u Kafkinoj Ka`weni~koj koloniji, ve} gore..Postoji fatum istinskog neuspeha i vredi se uhvatiti u ko{tac s wim. Isidora Sekuli} je argatskom snagom kr~ila paweve, ali i neki drugi prekumanovski intelektualci. Ovde, pre svega, ravnodu{no treba odmeriti svaki onaj uspeh koji je do{ao lako, ma o kojoj oblasti dru{tvenog ìvota da je re~! Da bi Neuspeh postao uspe{an, uspe{niji, treba se narugati, s punim pravom, svim tzv. uspesima, svim tzv. veli~inama, svim }iftama, bez obzira gde oni obitavali, u akademijama nauka, ili na univerzitetima, ili na drugim "pozicijama". Do{lo je vreme, dragi moji, da zasu~emo rukave i da ra{~istimo silnu {qaku istorije i tolike kulise {karta.... 26. avgusta. M. Luki}

^ITAJU]I PONOVO KAFKU U KA@WENI^KOJ KOLONIJI

Ovu pripovetku Kafka je pisao, reklo bi se, jezikom neobi~no "tvrdim" za jedno ovakvo literarno dostignu}e. Vi{e podse}a na jezik sudskog zapisnika, obavezne bele{ke uz neki neobi~an doga|aj. Ali ta kruta {krtost jezika u beleèwu ~iwenica je malo pro{irena usputnim poja{wewima koja boqe osvetqavaju stvarnost. Mirno se iznose tehni~ka logika razmatrawa bez emocija i preterane retorike. U samom jeziku nema naglih prelaza i opasnih skokova misli. îtalac ne strepi da mu preti pi{~eva zamka koja bi ga odvela u obmanu. Sve je kristalno jasno i razgovetno izneto tako da moèmo prodreti do du{e qudske i svekoliko ambijenta. A {ta nas tamo o~ekuje? Stièmo do dna ponora, do nepomirqivog sukoba razuma i ìvotnog ose}awa - u nama samima. Kratka pripovetka ~iju fabulu, na prvi pogled, u dahu moèmo ispri~ati. Ali, na kraju, sa zadwim vidqivim zaveslajima ~amxije, koji odvozi

131 putnika, shvatamo da smo doìveli roman. Duboka saga o najvi{im principima, o svemu i sva~emu, o onom {to je bilo, jeste i {to }e biti, pa i vi{e od toga. - O vrednovawu ìvota uglavnom. Prelaze}i, vrlo lako, sasvim jednostavnu radwu pri~e, naglo zastajemo i shvatamo da je, u stvari, put do prebivali{ta istine teàk i krajwe nepristupa~an. Izgleda da je kod Kafke su{tina proces koji ve~no traje i dobija uvek nove oblike, zavisno od prostora i vremena, zato pojedini vidovi stvarnosti poprimaju simboli~no - metafori~ki zna~aj. Kao da su odre|eni delovi istine i saznawa rastrgnuti i razbacani po peskovitoj dolini uàsa, gde je jedino smrt afirmativni pojam, koji ome|uju destruktivne sile, sa svim svojim iracionalnim komponentama sprovo|ewa pravde. U toj dolini tropske vreline i teskobe apsurda ne nalazimo ni najmawi oblik dobrote koja bi bila najboqi izvor duhovne pronicqivosti; bar da posluì kao opijum kako bi se umrtvila sveprisutna bol. Kafkini junaci u ovoj pri~i ~ine jedan zatvoreni krug. Oni ovde nemaju ni svojih imena. Pretvoreni su u golu funkciju, upotrebne vrednosti. U ovoj pri~i postoje junaci, ali je glavni junak ma{ina. Svi ostali u~esnici radwe su puka oru|a, elementi svrhe koji postoje da bi se funkcija odràla ili propala. Ali, sve je tu sloènije i vi{eslojnije. Mnoga pitawa su se otvorila, a za wih ni do danas nemamo odgovora. Pre svega, pitawa pravi~nosti me|u qudima se i danas mere razli~itim ar{inima. Za wihovu teìnu jo{ niko nije na{ao vaqani kantar i nikada ne}e. Kako u tom tragawu na}i put a da nije pogre{an? "Nijedan neskladan zvuk ne bi remetio rad ma{ine" - Ma{ini - aparatu, projektovanom i napravqenom za svirepo ubijawe qudi u trajawu od 12 sati, svi su se divili, kao boànstvu, kao predmetu slepog po{tovawa i savr{enstva. Glavni junak - ma{ina, na kraju se raspada sama od sebe, odvla~e}i u smrt i samog konstruktora. Za~arani krug smrti se zatvara, pa bi se reklo, na prvi pogled, da Kafka nudi ~itaocu tamnu poruku. Ali, Kafka nam nudi jasan nagove{taj da }e se iz smrti starog roditi novo i humanije. Od svih poluga i zavrtwa glavni i kqu~ni {raf na ma{ini - ubici je oficir. "U tesnom, paradnom mundiru sa epoletama i gajtanima", U tropskom ambijentu, ~uva svoj zavi~aj. Da se zakqu~iti da poti~e iz sredine slepe poslu{nosti u kojoj se samo zna za pojmove nare|ewe i izvr{ewe. Oficir je govorio francuski koji zacelo vojnik i osu|enik nisu razumevali. Oni nisu ni predstavu imali o tome {ta se oko wih de{ava. " Na{a presuda ne zvu~i strogo. Osu|eniku se zapovest koju je prekr{io upisuje drqa~om po telu. Ovom osu|eniku, na primer, bi}e po telu napisano : po{tuj svoga pretpostavqenog!" Oficir sprovodi presudu a da osu|enik i nije imao prilike ni da je sazna, ~ak nije znao ni da je osu|en. Tu se u{tedelo na àlbenom postupku. Za sebe kaè : "Ja sam ovde u kaèni~koj koloniji odre|en za sudiju. Uprkos svojoj mladosti. Jer i biv{em komandantu sam bio desna ruka u svim krivi~nim pitawima, a i najboqe poznajem aparat. Na~elo po kome je odlu~ujem jeste

132 : krivica je uvek nesumwiva. Drugi sudovi ne mogu sprovoditi ovo na~elo, jer se sastoje od nekoliko qudi, a nad sobom imaju i vi{e sudove. To ovde nije slu~aj ili bar nije bio kod pre|a{weg komandanta. Novi je, dodu{e, ve} pokazao voqu da se ume{a u moje su|ewe, ali dosad sam uspevao da ga odvratim od toga, a i ubudu}e }u uspevati". Po wemu, krivica osu|enika je ogromna i nepopravqiva. On je bio odre|en za slugu kapetanu kome ovaj, dok kapetan spava, mora da stoji ispred vrata i na svaki sat otpozdravqa. U dva po no}i umesto da se pokloni vratima, on je zadremao. Kapetan ga je proverio i uhvatio u krivi~nom delu "spavawa" i po~eo da bi~uje. Osu|enik se odupro i kapetan je ujutru morao da ga prijavi. Izjavu je potpisao jedan sat pre izvr{ewa presude. Oficir je uzeo izjavu od kapetana, odmah doneo presudu i ve} sprovodi izvr{ewe. Presuda glasi - smrt. O aùrnosti kapetana govori ovaj deo pri~e : "Kapetan je pre jednog sata do{ao k meni i ja sam zapisao wegovu izjavu, a odmah uz to i presudu. Potom sam naredio da tog ~oveka okuju u lance. Sve je to bilo vrlo prosto. Da sam ga prethodno pozvao i ispitao nastala bi samo zbrka. On bi lagao, a ako bi mi po{lo za rukom da pobijem wegove laì zamenio bi ih drugima i tako daqe. Ali sad ga drìm i ne}u ga vi{e pustiti". Ba{ je sve tako jednostavno i prosto gledano o~ima ma{ine od krvi i mesa. Ova odluka o egzekuciji je |avolski ekspeditivna. Istraìva~ko sudski postupak je sproveden bez premca. în ekzekucije je posebno originalan. Ma{ina ne ubija odmah, ve} to radi punih 12 sati. [iqci ma{ine satima ispisuju presudu po telu osu|eniku. Po svojim krvavim ranama i ose}aju bodeà, `rtva moè da pro~ita presudu tek tada a da je ni o~ima nikako ne moè videti. Putniku istraìva~u oficir se obra}a kao ~oveku koji ima retku priliku da se divi op{tem postupku i pogubqewu i ako zna da je on, oficir, jedini otvoreni pristalica ovog jezivog ~ina. Vojnik i oficir su slu`bena lica, osu|enik `rtva, a putnik - stranac - jedina publika. Ovaj crni humor egzekutora i sudije ide daqe. Oficir ube|uje putnika, otvoreno ga vrbuje da pomogne nastavak ustaqene prakse mu~ewa i likvidacije qudi, naj~e{}e nevinih. Putnik je jedini kompetentan u ovoj stvari, i samo se wemu moè obra}ati kao sebi ravnom. Ovako surova "naprava" od ~oveka primer je fanati~nog dogmatika. Me|utim, i u ovakvo savr{enoj tvorevini zadatka pojavquje se pukotina. Oficir ìvi u pani~nom strahu da }e propasti tako veliko "ìvotno delo". Celog ìvota je postupak savr{eno funkcionisao, ali, iznenada, pojavquje se dah novog vremena koje preti da ugrozi kompletan identitet postupka. Na sve na~ine poku{ava da pridobije putnika za ovu stvar, ako ne trajno, a ono bar da je produè za neko vreme. Wegov lik upotpuwavaju stari i novi komandant kao dve nezaobilazne institucije. Stari i novi komandant su jedno te isto, jedna uloga u dva lika. Oni su predstavnici vladaju}e administracije koja preko wih sprovodi svoju mo}. Kafka je metafori~no prezentirao metode vladawa "vladara iz senke". Ovo tuma~ewe nikada nije bilo o~iglednije nego sada, u eri op{te globalizacije, kada su dvostruki ar{ini za istu pojavu postali praksa, kada se u svemu, vi{e nego ikad, vidi samo upotrebna vrednost svega. Naro~ito istine.

133 Svaku odluku, makar i najnepravi~niju, treba uviti u demokratske okvire, ako je mogu}e i bez "nevinih primedbi". Socijalni okvir je tako pode{en da se jasno odslikava problematika dru{tvenog pona{awa i opredeqewa. Bunt ili pot~iwavawe? - Osnovno pitawe oko koga se treba opredeliti za borbu ili poslu{nost i povinovawe. Da li je Kafka svoje junake u~inio bespomo}nim pred skrivenim licem bespo{tedne ma{inerije uprave koja mrvi qude? Izgleda da jedinka nema izlaza ni uto~i{ta. A u ìvotu je mogu}nost gre{ke uvek o~igledna, a odmah, zatim, sledi kazna. Ali, sve samo tako izgleda. Po Kafki {anse nema, ali samo za one koji odmah kapituliraju. Jedino }e se otpor isplatiti - poru~uje Kafka, dodu{e, skriveno, izme|u redova, samo, treba na}i pravi put. Svemo} birokratije upravnog postupka je duboko utemeqena u sistem vrednosti op{teg obespravqewa qudi (li~nosti). Tako ustaqene u svojim kanalima izvr{nosti, dru{tvene norme mogu promeniti samo hrabri i mudri. Pse}oj pokornosti i poniznosti nema mesta u slobodnom svetu. Ustrojstvo Kolonije pokazuje duboku autoritarnost. Najva`nija je snaga "ube|ivawa" misli oficir. Kod starog komandanta, koji je neosporno bio nevi|eni diktator - svi ~lanovi Kolonije su bili pristalice ovog ~ina. Sada, kada novi komandant ima otvoreno nove ideje, odnos snaga se odjednom promenio. Kafka je ovde jasno stavio do znawa, da je narod kriv ako mu je komandant diktator, jer mu je u svojoj servilnosti i spremno{}u da podrì wegov stav, omogu}io da ih gazi. Nespremnost na otpor ve}ine, omogu}ila je, kroz istoriju i uvek }e, ra|awe najortodoksnijih despotskih reìma. Kod starog komandanta su se tiskali ko }e stajati u prvim redovima, dok se "de{avala pravda", a oni se nasla|ivali uz zvuke fanfara u svom idolopoklonstvu. Kafka je ovde naro~ito ilustrativan u prikazivawu najniìh strasti ruqe, u ~inu pogubqewa kojji je za wu uvek bila istoriski doga|aj, nevi|ena zabava, a bilo ih je, takvih krvavih pirova, na stotine, godi{we. Oficir to ovako prikazuje: " A onda bi do{ao {esti sat. Bilo je nemogu}e svima usli{iti molbu da gledaju iz blizine. Komandant je zahvaquju}i svojoj uvi|avnosti da se pre svega deca uzmu u obzir, meni je, naravno, moj poziv omogu}avao da uvek stojim u neposrednoj blizini. êsto sam onde ~u~ao drè}i u desnoj i levoj ruci po jedno dete. Kako smo svi upijali izraz preobraèwa na namu~enom licu, kako nam je obasjavala obraze ta pravda koja je najzad dostignuta." "Ma{ina jo{ radi i dela za sebe". Kafka ose}a da nad svima nama stoji neka prete}a ma{inerija poput Damoklovog ma~a. Novi komandant - predstavnik novog talasa upravqa~kog aparata koji sve radi u rukavicama, sa pokri}em u razmerama razlo`nosti koje koristi demokratska procedura u vladawu pod~iwenima. Te iste pristalice onog metoda egzekucije i sudskog postupka, privukao je na svoju stranu samo sa jednim glasom protiv, a to je oficir. Pa i wega ne}e da pregazi snagom argumenata ve}ine ve} ga, poznaju}i ga sasvim dobro, ostavqa da sam zavr{i sa sobom.

134 Pojedinac nije bitan nego ve}ina, a ni sa ~im se boqe ne manipuli{e nego sa ve}inom kojoj se nametne stav. Stari komandant - legenda koju je te{ko sru{iti, ìvi u glavama poslu{nika i u svom ustrojenom poretku sankcija. To je osoba koja je sve sjediwavala u sebi. Bio je vojnik, sudija, konstruktor, hemi~ar, crta~ i sve to u isti mah. I posle wegove smrti, komandantov crte` ma{ine oficir nosi u xepu ko{uqe na grudima kao neku amajliju strogo ~uvanu arhibu dokumenata od epohalnog zna~aja, a koji se ne sme ni dodirivati neopranim rukama. On moè da vaskrsne iz dobro skrivenog groba ispod stola ~ajxinice u svakom trenutku. Sve zavisi od okolnosti. "Ustrojstvo kolonije predstavqa tako zaokruènu celinu da wegov naslednik, makar imao u glavi hiqadu novih planova, bar za nekoliko godina ne}e mo}i ni{ta da izmeni u starom poretku". Aktuelnost ovih re~i oficira, koji opisuje svoje komandante je i danas vrlo prisutna. Sam aparat ma{ina se sastoji iz tri dela : dowi se zove posteqa, gorwi crta~, a sredwi "drqa~". U toj stravi~noj dolini "li{ene hlada", gde je te{ko bilo "pribrati misli", presre}e nas cinizam najgore vrste, eufemizam pred vratima pakla. Ovo oru|e ima najsuroviju funkciju, mu~ewe qudi i uni{tewe qudskih ìvota. A ono nema ni svoj poseban naziv. Obi~an aparat. A wegovi delovi : posteqa - asocijacija na odmor i po~inak, crta~ - ne{to {to }e, naj~e{}e grafi~ki, ovekove~iti neku zamisao i najzad, "drqa~a" - oru|e koje u poqoprivredi koristi za vr{ewe zadwih operacija u ratarstvu posle kojih pokrivenom zrnu ostaje samo vegeticioni period - da nikne i da nove plodove. A ovoj drqa~i je prepu{teno stvarno izvr{ewe presude. Cini~na igra naziva za namerenu ètvu smrti. Toliki izum, tolika savr{enost a krajwi ishod je opet - smrt. Novi komandant vu~e konce mo}i koji nalaze podr{ku "ve}ine" u vidu uticajnih dama i buquka poslu{nika nesposobnih da izraze svoje li~no mi{qewe, ve} su samo obi~ne ma{ine za slagawe s komandantom. Vojnik i osu|enik su bezna~ajni likovi koje je Kafka ovekove~io u najfinijim detaqima. U svojoj bezli~nosti oni upotpuwuju sumornu sliku nadasve tragi~nih likova u svoj svojoj surovosti. U momentima, kada im se to omogu}i, oni pokazuju jo{ ve}u ne~ove~nost i od samog oficira. Nekada `rtva zna da bude ve}i gad i od samog xelata. Dok je oficiru moto "pravi~nost u wegovom vi|ewu", kod osu|enika, pa i kod vojnika, dodu{e prikriven, je izraèn ose}aj osvetoqubivosti i bezose}ajnost za tu|u nesre}u. Naj~e{}e su obojica vo|eni najosnovnijim nagonima, gladi i samoodràwa koje pokazuju na najprimitivniji na~in.Besprizorni ~in je da jedu ka{u iz ~inije dok ma{ina ubija ~oveka, a onda se nasla|uju oficirovim samrtni~kim ropcem i ne èle da ga spa{avaju od sulude ideje da na sebi pokaè ispravnost donete samoubila~ke odluke. Aktivnosti vojnika i osu|enika u tom prostoru upotpuwuju sliku da su u pitawu bezose}ajna ìvin~ad. "Uostalom, osu|enik je i izgledao tako pse}i odan da se, ~inilo kako ga ~ovek moè pustiti da slobodno {eta po obroncima i da je pred po~etak izvr{ewa kazne potrebno samo zviznuti pa da on do|e".

135 Tako je on izgledao dok je bio okovan u lancima. Toliko se osu|enik predao kada je izgubio slobodu, a pre toga je bio dovoqno hrabar da otkaè poslu{nost. îm kapitulira on se pretvara u poslu{ni~ko oru|e koje stremi koncentri~no autodestrukciji. Putnik je, prime}uje se, antipod likovima u ovoj ukletoj koloniji. On je dovoqno hrabar da ima svoje mi{qewe. Na prvi pogled wegov odnos prema novom komandantu je bezazlen, ali se uticaj ne moè dovoqno proceniti. Kao da je on poslat, poput kqu~ara, da zatvori za sobom kapiju pakla. I pored toga {to u nepravi~nost postupka i ne~ove~nost pogubqewa nije moglo biti sumwe, putnika najvi{e odre|uje razmi{qawe : "Uvek je opasno odlu~no se uplitati u tu|e poslove." Iako je imao preporuku od "visokih vlasti" da prisustvuje izvr{ewu kazne da bi dao svoje mi{qewe, on izbegava da se, na po~etku, otvoreno svrsta za ili protiv ovakvog sudskog egzekucijskog postupka. On vrlo strpqivo slu{a oficirovu beskrajnu pri~u o funkcionisawu posebnih delova aparata. Pu{ta oficira da se pe~e na laganoj vatri neizvesnosti iako li~no nije pristalica tog postupka. On je i oti{ao da referi{e vi{oj instanci i, sasvim sigurno, da se na vi{em nivou donese odluka o ukidawu starih i uspostavqawu novih metoda ka`wavawa. Da li }e one biti jednostavnije ili jo{ sloènija ma{inerija, ne znamo. êkamo jo{ uvek vaqan odgovor... Da li umetnost moè da ispravi istoriju? "I ti moè{ i kow ti moè, ali Bog ti ne da!" Kafki se nije dalo da zavr{i svoje celokupno delo, naro~ito roman "ZAMAK". [ta Kafka nije uspeo, {ta to Bog nije dao ~etrdesetogodi{waku (1883 - 1924), kada je trebalo da bude u punoj stvarala~koj snazi? Kafka je, izgleda, previ{e hteo. Wegova velika èqa je bila da ispravi, ~ak, mo`da, spasi ovaj svet. Nije bitno {to Kafka nije uspeo da zavr{i roman "Zamak", roman je uveden u "dejstvo" , onako kako je sistematizovao gra|u M. Brod (roman ima 16 verzija po~etaka!). Za Kafkina ìvota iza{lo je svega nekoliko zbirki pripovedaka (izme|u ostalih i pripovetka "U kaèni~koj koloniji" - In der Stratfkolonie ,1919) ; najve}i deo wegovog dela je objavqen posmrtno. Kafkine kwige se prevode na srpskohrvatski i objavquju u Jugoslaviji od pedesetih na ovamo ( Proces, 1953; Preobraàj, 1954; Amerika, 1959; Zamak, 1961; i td. ) Uticaj Kafkinog dela na savremenu kwièvnost (nema~ku, francusku, poqsku, skandinavsku, ameri~ku) neobi~no je velik. Mnogo je literature napisano o Kafki i wegovom delu, ali i pored svih poku{aja da se pronikne u wegovu pesni~ku sr`, da se pristup prokr~i pomo}u psihoanalize, sociologije, religijske psihologije, kwièvne istorije, Kafkino delo jo{ ni{ta nije izgubilo od svoje zagonetnosti. Wegovo delo je staza za generacije koje dolaze da dovr{e wegov poduhvat. Na}i sigurnost i garanciju postojawa...

Beograd, maj 2002. Viktor Trefalt

(Maturski rad u redakciji @ivojina Ne{i}a)

136 PLUS ULTRA

SKAREDNI VRT ADAM I EVA Adam sav od gline Slatko je spavo Hrko od miline Ne misle}i glavom I{o (ko ~ovek zreo) Svuda bez ode}e Sa zverima jeo Dvokrilce i cve}e Vrt je wegov celi Podsticao mam' Al je sre}u moro Da podeli sam Sa`ali se Graditeq (I na~ini gre{ku!) Od Adama sali Lepu komade{ku... Milo bi}e vide Puna zeri mo}ne Smrtnom drvu ide Da isproba vo}e "Fuj, murdo, iz raja", Razgnevi se se Nebo. Viknu i Adam o~ajan: "Evo, vrati moje rebro!" ODA KLITORISU (razdevi~ewe) Edenski cvete Vrata Ninive Spomeni mrtve Faluse i `ive

137 S uzletom dobi U istinski drt Od slasti ko bi Prezirao vrt?... Kraqu himena Netaknut i ~ist U ~ast tvog imena Poderimo list S hvalom {to }e Krhki da ozari vez Ako krenu stvari Proslavimo rez Bezuman i grubi (S ruòm krvi!) Neka smerno qubi Ko je rkno prvi S ve}im ili mawim O na kraju svega: Bedno je sa wim, Kao i bez wega. SAMOUBICA Bez voqe i znawa Primih ovo telo Nesre}a je mawa - Ako vratim delom. LUDACI Pakleni raju Jadne lude Svaki }e na kraju Kraq da bude Si{av sa pameti Lene more krote - boè, posveti Wine ìvote Ko muk kravqi Dokle tuè tako Svet u javi Pada naopako

138 Stra{nim putem Prinose}i uze Jaka pi}a mute I de~a~ke suze Cvetovi bez lati Nosa~i poruge Ko se sa dna vrati Nek proslavi druge (...) @ENE PEVAJU U SLAVU FALUSA Gospodine prvi Divno ti je ime Diko na{e krvi Ve~ni pobratime Sini ko lu~ jak U pogodan ~as Na Venerin znak Ti usli{i nas Gospodaru na{ Tvoje robiwe Koliko ih ima{ Bi}e bogiwe ------Srni prepun besa Ko naj`e{}a kosa Iz bo`anskih kesa Neka line rosa A kad lice krasno Umije{ u tmici Podigni se ~asno Kao prethodnici NUDISTKIWE Gole kao zveri [e}u dragom celom Priroda se smernim Obavila velom s pouzdawem idu (Kao dvorske lude!) Izlapelom stidu

139 Publike se ~ude @buwe {to je za~in Venerinom bregu To se samo ~ini Ko tice na snegu... NARKOMAN(I) ------Suv ha{i{ sad muti (Staklasta aveti!) Usipqene ko dim @ute, ~ile iz pameti O rojevi slika [to se namah stvore Al je du{a svikla Na stra{nije more ------O taj crevni brlog [to se sudbi sme{ka Od wihovog waka I pesma je te{ka... BADAVAXIJE êsto iz dosade Svelu travku brste I ko dvorske lude Duvaju u prste LICEMERI Sa umilnim licem sagibaju {ije I re~ima vra{kim se pomaù A u sebi svak se krto smije Znaju}i da {ene, znaju}i da laù POBAÂJI. FETUSI Zgr~eni u kesi Ko ostalo sme}e Ba~eni fetusi Ni u pesmu ne}e Prezreni i nemi

140 Bespomo}no leè Po qudskoj {emi Vaseqenske jeze - Zar su, o, gadosti vowa, Mati cvetna I otac mudowa, Stvoriteqi sveta? U bestidnoj no}i @estoko se rvu Da uz sme{ak mo}ni Spreme poklon Crvu Il pu{e}i (svejedno) Opijume jake Da miqen~e ~edno Ukrasi otpatke? Da li slute nekad Uvre|eni dusi Gde se sme{e krotko Ba~eni fetusi? PSIHOPAT Boànske prirode Rè sav od sre}e: Oni {to se plode Prave novo sme}e. KOQAÎ STOKE ------Za tili ~as namame Naivnu du{u stoke A oko puno tame Za sudwi pokret Rezom ih jeza sape Neizbe`na... A {ta Ako bravu suza kapne Na prokleti sveàw I bez glave krene Za pa{om na livadi O, gde da se denem, dok se ono radi?

141 Al i da mi vosak U{esa zaptije Il Sudba obesna Udesi da snijem Stigla bi me jeka Stigao bi me vrisak Ne koqu ~oveka Jare}i je to - pisak... ORGIJE BRA]E U VRTU Pored samostana wina tela leè Po tlu posejana Od pohote sveè Kad svr{i brat Najstariji svetu slu`bu, Ne~astivi,mrki tat, Pozva svetu dru`bu: "Ko besmrtnu slavu I{te za svoj ìvot îli; nek siluje Marvu, koja mu se mili". ------Sa ushitom potom Pado{e u travu Podeli{e svoje kosti Krtici i mravu... Trava! Lepa li je (Nedu`na i ~ista!) Kao dru`ba sa orgije U Kraqevstvu glista... INCEST - Najne`nija k}eri, Mrska me priroda (Mo`da nalik zveri!) Goni da se odam... ------

142 Raskop~aj se, budi Gola i milena! Kad se krv uzmuti Posta}e{ mi `ena... ------Tad se Zlo~est Slatko nasmejala: - @alim, bratu sam se, ]ale, obe}ala!... MLADE LEZBIJKE ------Tih vra`jih sodomki Behar kako krasti Kad umiru same Od prejakih strasti? "Ledo, Ledo ~edna, Kaje{ li se kada Zbog poroka medna [to ispija{ mlada?" Prstima je ta~e Povrh blagog ~ela Zagrli je ja~e ("Drpawe" bi htela) Gr~e Leda mlada I drh}e joj glas: "Za{to pita{, jadna, Ponor je za nas..." ------KOCKARI Uz bastion dima I alkohol `uti Svaki glavom cima U {pil upregnuti

143 NI[TARIJE Ima l' od ~oveka Ogavnije stvari Neka vam to kaù Pre~asni sme}ari. NOVE BOGOMOQKE [to ba{ te osobe hole U crkvi ili hramu Iznad svega vole Da ìve u sramu? EPITAF O, gra|ani ~asni, Va{e spomiwawe Ne vredi ni rime Pred udesom stra{nim Suvi{an je himen! EPILOG Ispod zvezda rù ôve~i} i èna Da nakite porod Roda omraèna! MRTVA^NICA Siroti ortaci Skva~eni u led Ko kadetski |aci êkaju na red Sve~ano kupawe I strugawe brade Slabo im je znawe [ta sa wima rade Sad leè obu~eni Kao iz inata U koporan crni Napu~enog vrata

144 Rodbina uz odar Sau~e{}e muze Misle}' da su voda Petpara~ke suze Kako samo pate Te divne budale Drob }e da povrate Od kosmi~ke {ale I dok snatre mirni U beskrajnoj slozi Ko mra~ni kumiri - Bo`e, ti im sad pomozi!

145 GOSPODIN PEH

NALAZ Gospodin Peh ulazi u odeqewe za snimawe plu}a. ôvek u belom mantilu na vratima kaè da s wim moè da u|e jo{ jedan pacijanet. On snima grlo. U ùrbi, wih dvojica zamewuju zdravstvene kartone. . Gospodin Peh dobija dijagnozu drugog pacijanta : cea laringitis.Sa specijalisti~kim nalazom, gospodin Peh odlazi do obli`we {ume i merka granu na kojoj }e da se obesi... PISMO Gospodin Peh napusti naglo svoju porodicu, podiè svu u{te|evinu u banci i otputova u inostranstvo. Elem, tamo se grdno razo~ara, pona{awem svetskih dama prema wemu... Jednog sumornog i prohladnog novembarskog dana, u nekom zimqivom hotelu, sedne i napi{e dugo pokajni~ko pismo èni, mole}i je da ga prihvati opet. Dvadeset godina je i{~ekivao odgovor, a kad oseti da mu se ìvotni vek bliì kraju otputova u svoj zavi~aj. U wegovoj dosta izmewenoj i dogra|enoj ku}i, zate~e neke druge qude. Reko{e mu da mu je èna umrla nedavno, a }erka je oti{la nakon maj~inog ukopa s nekim daqim ro|akom u Australiju. ""Ah, da", re~e mu uzgred qubazno i setno doma}ica, "ima jedno pismo koje je va{a pokojna èna napisala pre dvadeset godina, ali ga nikad nije mogla poslati, jer niste nazna~ili va{u adresu". Drhtavim prstima iscepa koverat i muwevito o~ima prelete po onom {to je napisano. Pismo se zavr{avalo dvaput podvu~enom re~ju :"DO\I!!" Iz DNEVNIKA Gospodina PEHA Kad je neo~ekivano otputovala, ~im je saznao potr~ao je u svet da je traì. Rukama je mahao prema istoku i prema zapadu za wom. Wegove su o~i no}u mesto zvezda straàrile na nebu ne bi li je spazile negde. Grudi su mu se nadimale iza brodova koji su otplovili na sever i na jug... Eh, eh... Jednom vide i obeznaqni se kako se grle dve nage senke na pesku pored okeana. Mese~ina ih je zasipala kao pena talasa. Vratio se iz sveta, i bio opet sam kod ku}e... KAD JE IZGUBIO SVAKU NADU... Kad je izgubio svaku nadu, da ga moè ozariti i sen lepote, do{la je - ona. U iznajmqenoj ku}i, sa ve~ito spu{tenim àluzinama na prozorima, vodili su besomu~nu borbu oko wenog raskop~avawa! Zarivao je svoju ~equst u wene pune usne, jedre grudi i glatka bedra. Ali, on je hteo da je ima potpuno nagu, a ona se gr~evito opirala da skine ~arape. Wegova èqa nadja~a. Osta{e samo poderotine. I tada vide ono od ~ega mu se sledi krv u ìlama : behu to mrtva~ki uvija~i oko nogu! I ona tad

146 po~e histeri~no da se smeje - be{e stra{na kao pro{lost Gospodina Peha ispuwena grehom i pohotom. Beào je danima kao lud od te sablasti, ali je (kao galop kowa iz daqine) svuda za wim odjekivalo weno privi|ewe... Iz DNEVNIKA NALI^JA Helena, pojava prva. Jedne studene ve~eri, pred samotnim vrtom Gospodina Peha zabrunda neki golf, i po{to je bilo maglovito, iz auta iza|o{e kao privi|ewa jedan krakati ~ova, wegov sin i }erka. To be{e Ona, za profesora Peha, nedose`na deva iz tolikih wegovih sawarija... @ut kao vo{tana sve}a u licu otac kratko re~e: - Evo, doveli smo vam Helenu! I jo{ doda : "Sad zna gde ste, i ubudu}e neka dolazi sama!" I istog trena u|o{e sve troje u auto i nestado{e. Gospodin Peh nije imao vremena ni da se ozari onom, celog ìvota prièqkivanom sre}om, kad ga jedna bolna misao kosnu kao ubod bodeà u srce: "To nije Helena iz moga sna, nego neka druga, sasvim druga. Toliko stvarna i mesnata..." I skr{en i pust, kao senka, ode po{qun~anom stazom u svoj tavni dom. Apsurdno ubistvo. Na velikom odmoru, u dvori{tu Gimnazije u -- --, gde je vrilo kao u osiwaku od razuzdanih glasova mladi}a i devojaka, Helena Raos, najboqa u~enica 2. razreda gimnazije, pozajmiv{i brauning od nekog dilera sa ulice, upucala je na licu mesta svog profesora filosofije (oèwenog, oca dva mala deteta), dok se s dnevnikom u ruci vra}ao iz druge zgrade u nastavni~ku zbornicu. Ve}ina metaka je na|ena u predelu genitalija, a samo je jedan prosvirao srce profesora. Kad ju je islednik pitao {ta joj je skrivio doti~ni profesor, odgovorila je slede}e: "Ni{ta... Samo, uvek kad bih ga srela, pomislila bih... rastuìla bi se...i ne{to bi se pobunilo u meni protiv wega : Boè, {to je odvratan ovaj profa!..." Su|ewe na Olimpu. Krajem svakog leta sudilo se najve}im gre{nicima u prisustvu svih bogova na Olimpu. Ovog leta straàri sa glasnikom Hermesom, pred Boànski sud izvedo{e neko groteskno stvorewe : ~ove~uqka ru`ne i okrugle glave, obraslog dlakom po izrova{enom licu. Prema izre~enoj optu`bi, to stvorewe je bilo - pedofil nad pedofilima! Zevs naloì da ga postave izme|u boànskih stolova, pore|anih u vidu }irili~nog slova P, gde su peharnici prisluìvali nektar i ambroziju. Gromovnik zatim naredi da se stvorewe sasvim obnaì! Optènik zadrhta kao od studeni, ~inilo se da }e mu o~i od prevelikog straha isko~iti iz {upqina.O~ajno i gr~evito je pokrivao patuqasti polni patrqak, ali mu izvr{iteq boànskog naloga spretno veza obe ruke na le|ima. I tada se vrh Olimpa od neobuzdanog smeha zaori sav! Smeh je pobesnelo nadirao odasvud, kao oblaci, kao grmqavina, dok lepolika Hera jednim paradnim pokretom ruke ne zaustavi lakrdiju upitav{i : "[ta je mogao, pusnik, s tim?"

147 Istog ~asa bogovi i{~ile{e, kao senke se rasplinu{e nekud, i stra`ari, i |akonije, nektar i ambrozija...Samo spodoba osta privezana za sramotni stub, sam, nasuprot nepostoje}ih bogova i qudi, dok su mu de~je suze kao ki{a neprestano lile niz lice... GOSPODIN PEH I WEGOV DVOJNIK Jedan nosi mrtva~ki kov~eg pod mi{kom (zaputio se daleko!), drugi stalno kopa raku. Onaj prvi nikako da stigne, niti ovaj drugi da dovr{i posao. Izgleda, da }e oba posla kona~no morati da obavi neko tre}i... A oni... ni{ta.Len{tine!

GOSPODIN PEH IZNOVA PI[E Bedne qude Prva susetka Gospodina Peha, frajlica, postade wegova fatamorgana! [to god je vi{e èleo, ona nije htela ni da ~uje i on je opipavao ne wene sla|ane draì ve} podsmeh i oholi prezir. Ali, Gospodin Peh ima jednu crtu inaxijsku, magare}u : ne bi bio ono {to jeste kada bi pokleknuo pred prvom preprekom... Imao je skrivenu mo} da se primakne na pedaq svemu onome o ~emu je potajno sawario. I, i, evo ga, kona~no, u wegovoj sobici sa Wom, Dul~inejom od Toboza; spustio je kao Don Kihot iz ma{te na sofu! Evo. Gospo|ica ]ao - ona nedohvatna jogunica najtajnijih wegovih èqa, i{~ekuje tren da utoli wegovu ~istu pohotu (a i svoju, bogme!), da log od slasti pod wima krzka! Ali, avaj, avaj! îm joj Gospodin Peh dota~e p...}, opsene nesta! Bqak! Usta kao oparen, i pobeè. Okrenuo se i video, kako se Gospo|ica ]ao, kao ~upava gusenica probodena {penadlom, uvija, i zaprepa{}ena je~i :"[ta }u ja sad?!" "Ne znam", odvrati preko voqe, preko ramena, i zatvori se u kupatilo... DVA LICA Gospodin Peh zapo~e jutarwe brijawe na uobi~ajen na~in : razmaza kremu po licu i bradi, dohvati brija~ i po~e da struè penu, ali mu jedan detaq naglo pade u o~i : polovina izbrijanog lica nije wegova! To jest u~ini mu se sasvim tu|a. To ga kao izbaci iz zgloba, te dozva ku}nu pomo}nicu (koja je ~angrqala u kuhiwi) i re~e : " Ne znam daqe da se obrijem, pomozi mi!" Nai|e na veliko protivqewe, èna se pravdala slabovido{}u, a i da brija~ ne sme o~ima da vidi, a kamoli da obrije vrat Gospodina Peha! Gospodin Peh obrisa pe{kirom sapunicu sa neobrijanog dela lica; izbuqi se u ogledalo i opet vide isti prizor : polovina lica nije wegova. To mu je bilo jasno kao dan! Oseti odejdnom kao da ga ne{to prese~e u krstima, zatim kao da mu ne{to probode srce (kao elektri~ni udar!). Zavrte mu se u glavi i stvari zaigra{e oko wega. Zanese se, hvataju}i se za ivice predmeta koji mu izmicahu, i stropo{ta se pored komode....

148 OPRO[TAJ SA GOSPODINOM PEHOM Gospodin Peh je nekako preìveo mo`dani udar i po~eo se oporavqati. Odlu~i posle nekoliko meseci, krajem jeseni, da odputuje na planine, na kojima je davno zapo~eo karijeru profesora kwièvnosti. Osta tamo do prvih obilnih snegova. I evo {ta se zbi na povratku. Gospodin Peh spu{tao se svojim autom kroz smetove planine, kad na jednoj krivini ispod ~etinarske {ume, isko~i neko ~udno stvorewe u neglièu, nastoje}i da ga po svaku cenu zaustavi. Primi Gospodin Peh ~udnog stopera; raspri~a{e se o koje~emu, i svoju bundu koja je nemarno leàla na predwem sedi{tu do wega, baci nazad da saputnik pokrije svoju raskravqenu golotiwu. Kolovoz je bio klizav i opasan za vo`wu, i Gospodin Peh dva ili tri puta jedva zaustavi auto na samoj ivici serpentine. Nije mu bilo jasno {ta se de{ava; za{to je nesnala`qiv i za{to gubi samokontrolu? Poku{avao je da se oslobodi teskobnog ose}awa zapodevaju}i razgovor sa saputnikom, ali svako wegovo pitawe je ostajalo bez odgovora. Najednaput, }utqivi i ~udni saputnik prinese svoj kaìprst ispred samog nosa Gospodina Peha, pokazuju}i mu ne{to u daqini, a {to Gospodin Peh uz silno naprezawe nikako da uo~i, iako su brisa~i neumorno obavqali svoju funkciju. Zatim je osetio kako mu ruke sve vi{e podrhtavaju, auto skre}e sa puta i juri niz jednu valovitu nizbrdicu prema ptoku u dubodolini. Tras!! Kvrc! [kqocnu brava na vratima auta; ~udni saputnik isko~i napoqe, a vozilo nastavi suludo lomatawe nizbrdo . - Aha - ha - ha! I - hi - hi! Odjekuje ~udni smeh ~udnog saputnika usred {umske divqine Tras! Brrum! Gospodin Peh ispada iz vozila u sneg i kotrqa se po wemu, i postaje beo kao da je uvaqan u bra{no. Crna pti~urina, grabqivica kruì iznad wegove glave, sve niè i niè. êkaju}i da se wegovo vozilo sunovrati u provaliju i u woj eksplodira, izgori. Tad }e ga isprìti na plamenu, bez uqa i tigawa, kao {arana uvaqanog u bra{no. Ko bi i pomisliti mogao da }e, Gospodin Peh, na kraju krajeva, postati riba? @ivodrag @IVKOVI]*

* (Iz novih rukopisa @ivodraga @ivkovi}a) - " 9. VIII 2002. - Po{tovani gospodine Luki}u, / [aqem Vam svoju kwigu pesama SKAREDNI VRT i po dogovoru sa Vl. Jagli~i}em i wegovu recenziju o woj. Kwiga nije nemoralna ako je dobro napisana. Na Vama je da prosudite da li u ovim strofama sawari iskri~avost poezije. (...... ) Ako zakqu~ite da je kwiga za objavqivawe, pomozite mi... - Va{ @ivodrag @ivkovi}. Najsrda~nije Vas pozdravqa...." Jagli~i}eva recenzija : "Morbidna i sumanuta, nova zbirka pesama @ivodraga @ivkovi}a donosi neo~ekivan zaokret, ako se ima u vidu ono {to je do sada radio. Sabrav{i na jednom mestu, saldo ga|ewa zbog ka`wenosti `ivotom, @ivkovi} poku{ava da izazove oslobo|ewe. Bez znawa i voqe / primih ovo telo", re}i }e, da ne oprosti precima netra`en trpki dar. Poetika stidnih dlaka ve~nog masturbanta,

149 zameri}e ~istunci. mi smo voajerska civilizacija, odgovori}e oni drugi. Obe strane su u pravu. . Mi fingiramo ìvot, i nije pesnik kriv zato {to ne laè, beleè}i ono {to je iskusio ili od d rugih doznao ( "Ima li od qudi / ogavnije stvari"). Nisu svi qudi kakvim ih @ivkovi} vidi. Ali je primetno da se ve}i deo ~ove~anstva zapu}uje ka ni{tavilu izopa~enosti kao jednom od la`nih odgovora na problem smrtnog postojawa. Smirewe - spasewe (pozdrav hilandarskih monaha) zameweno je za "sre}u blaènih zadwica". Pesnik nema ni razloga, ni prava da to pre}uti. Zato je nova @ivkovi}eva kwiga pesni~ki dokument o nedostatku istinske qubavi. Vladimir JAGLIÎ] Kragujevac, 2, jul 1997" Moèmo se sloìti, donekle, sa ocenom Recenzenta, me|utim, nismo u prilici da pomognemo do kraja i objavimo sve {to nam je @ivkovi} poslao. Objavqujemo jedan kra}i izbor. Ono {to je najuverqivije, i {to bi moglo biti kwiga. Isto tako, nastavqujemo da objavqujemo fragmente iz jednog @ivkovi}evog rukopisa kratkih proza. (Uz neizbe`ne redaktorske intervencije.) (Autoru preporu~ujemo da nastavi rad na GOSPODINU PEHU.) "Umetnost mahagonija", podsetimo, izlazi u te{kim uslovima i bez i~ije finansijske podr{ke , kao uostalom i drugi ~asopisi, zbornici i kwige Mobarovog instituta : Pi{~evih izdawa : ZAVETINA. Pi{~eva izdawa zato i postoje, da se pisci ispomaù... - Es. Belatukadruz

150 Bele{ke. Oglasi ZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZ Zavetine Plus ultra

Mobarov institut :Pi{~eva izdawa

11000 Beograd Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13 (011) 5334 - 899. Veb sajt w w w.zavetine.com E - mail [email protected]

<<<<< 001. ÂSOPISI : "ZAVETINE Plus ultra", "Umetnost mahagonija" ,i "Drvo ìvota", i almanah za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju "VELIKA MAGAZA" 002. AUTORI "Zavetina : Mobarovog instituta" 003. MIROSLAV LUKI] : Na vetru, na ~istini, na visini 004. PORUXBINE, NABAVKA, KUPOVINA, PRETPLATA. Kolekcije ZAVETINA. Cenovnik 005. Kwièvna nagrada "DRVO @IVOTA". Pravila, dobitnici 006. ODJEK 007. KONTAKT 008. BRIGA O AUTORSKIM PRAVIMA : Dimitrije Luki} . 009. ZONA PRELIVAWA. Elektronske Sveske Akademije alhemije 0010. FOND ZAKOPANOG BLAGA. Zaostav{tina, rukopisna 0011. Pomo} : prilo`nici, dobrotvori, mali i veliki. Mecene (mapa sajta) >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

151 004. PORUXBINE, NABAVKA, KUPOVINA, PRETPLATA Cenovnik

EVENTUALNIM PORUÎOCIMA, ÎTAOCIMA Kupcima na veliko, kwiàrama izvan Beograda, odobravamo specijalni rabat u zavisnosti od iznosa kupovine. Poseban rabat {kolama i bibliotekama, stalnim poru~iocima - privatnim licima. Pla}awe - nazna~iti na~in pla}awa! - po{tanskom uputnicom na adresu ZAVETINA - uplatom na Dinarski ìro - ra~un izdava~a kod PO[TANSKE [TEDIONICE A. D. Beograd : 40803 - 625 - 9 - 7550 - 8888 - 43889923. Na{i poru~ioci iz Austrije, Belgije, Brazila, Velike Britanije, ê{ke Republike, Danske, Francuske, Italije, Japana, Kine, Slova~ke, Kipra, Luksemburga, [vajcarske, [vedske, Holandije, [panije, Ma|arske, Slovenije, Gr~ke, Poqske novac {aqu me|unarodnom po{tanskom ili telegrafskom uputnicom uz pune adresne podatke izdava~a i urednika na devizni ra~un kod PO[TANSKE [TEDIONCE A. D. Beograd broj : 100059797. Na isti ìro i devizni ra~un upla}uje se i godi{wa pretplata za ~asopise : ZAVETINE, DRVO @IVOTA, UMETNOST MAHAGONIJA i zbornik VELIKA MAGAZA... (Sa naznakama: uplata za kwige, navesti koje, ili pretplata za ~asopise, navesti koje, primalac : Miroslav Luki}, 11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13) Nakon Va{e uplate {aqemo Vam naru~ene kwige ili ~asopise. 14 dana najkasnije!!

DELA Miroslava Luki}a (....) Umetnost mahagonija je nadmo}na, nadmo}nija od kulture i civilizacije, i bez re~i ume da saop{ti mnoge istine, gorke i bolne... UMETNOST MAHAGONIJA - taj, pozajmqeni, op{ti, naslov, na najboqi i najsa`etiji mogu}i na~in ozna~ava su{tinu svega onoga {to je u{lo u spomenuti Opus, u sve ono {to je, tokom prvih pedesetak godina `ivota, napisao tvorac toga Opusa. Kultura i civilizacija gutaju jedna drugu. Treba li taksativno dokazivati sve to? * [ta zna~e, doista, ove re~i, {to se objavquju na prvim stranicama svake od 25 kwiga Miroslava Luki}a?

152 Kao glavni urednik i izdava~, prvi sam u Srbiji u veoma mu~na vremena shvatio zna~aj objavqivawa sabranih radova M. Luki}a : shvatio sam duboki kwièvni, kulturnoistorijski, religiozno poetski zna~aj i zna~ewe Luki}evog stvarawa u celini. Zahvaquju}i toj okolnosti bilo je i mogu}e usuditi se i krenuti u izdava~ki podvig ove vrste. [tampa, kriti~ari, javnost ne vidi {ta im se doga|a ispred nosa ~inom objavqivawa celine opusa M. Luki}a, kakva je to dobit za srpsku kulturu i kwièvnost, ali svaki ~ovek, pismen, svaki kwièvnik koji ume da misli, koji je svojim delom dokazao ne{to vi{e nego {to je pri~awe pri~a ili opevawe du{evnih {timunga, svaki stvaralac respektivnog formata, osobito ako mu je delo, kao Luki}evo, zama{no i u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, svaki }e po{ten ~ovek i po{ten kwièvnik (nisu primerci te retke vrste svi izumrli), uroniti u bogatu kwièvnoumetni~ku riznicu M. Luki}a, u gotovo nepoznatu i neobi~nu zonu starobalkanskoga nasle|a, u unutra{wu geografiju, duhovni i simboli~ni, subjektivni zemqopis severoistoka Srbije, Dunava i Crnog mora, i kolevke staroevropske kulture, mita, iz ~ije se ogromnosti ovaj, pre svega pesnik, i pisac, ve} decenijama uporno, strpqivo i majstorski probija ka vrhovnom i najvi{em, ka ne~em univerzalnom - zadatku umetnosti budu}nosti : pomirewu Stare i Nove Evrope... Opus Ν° 1, ili UMETNOST MAHAGONIJA obuhvata stvari napisane u periodu 1968 - 2002, i sadrì slede}e: I Zlatni presek (Poezija) 1. Br{qan oko mladosti 2. Arhiv u osnivawu, 1 - 5 3. Povratno kolo I (Ne)sebi~an muzej (Eseji. Kritike. Antologije) 4. Nesebi~an muzej 5. Antologija FENIKS 6. Religija poezije 7. Duhovi, 1 8. Metafizika u belom odelu 9. In continuo, 1 I FATAMORGANA JEDNE NEMOGU]E KWIGE (Ciklus romana I) 10. Zemqa Nedo|ija 11. Liturgija 12. Ujkin dom 13. Re~nik prototipa IV HIPERBOREJCI (Ciklus romana I ) 14. Dnevnik za Senkovi}a 15. Mese~eva svadba 16. Vla{ka gozba

153 V MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOT BEZ SMRTI (Ciklus romana I) 17. Trgovci svetlo{}u 18. Ku}a svetih ratova 19. Opus ober, oberlight (Deseta simfonija) VI FRAGMENTARIUM (Iz Nedovr{enog porodi~nog ciklusa) 20. Va{ari Hiperboreje 21. RUSAQE (Zamka za ptice) 22. Tuga golema 23. ISTO^NIK. Odlomci; godovi, pawevi i strugotina... VII FINIS OPERIS ( Eseji. Dnevnici. Poetika ) 24. Muzej Nemogu}eg Ratara 25. Usamqeno drvo, I VIII UMETNOST MAHAGONIJA 26. Japanski drvorez 27. Posve}eno drvo. ZAVETINE, 1 - 2 28. [QAKA ISTORIJE. [kart, 1 29. USPON U EMPIREJ u Vi|ewima onog sveta. Sablasti.Detaqi 30. Metla drvene Marije, 1 -2 31. Prozor(~i}) 32. Dug pogled unazad Isku{ewa. Detaq

154 DELA Miroslava Luki}a :32 naslova : 35 kwiga Opus N 1 UMETNOST MAHAGONIJA ( 1968 - 2002 / 2003 ) za poru~ioceAustralija, iz Kanada,inostranstva Brazil : Evropa : : Kwige se mogu poru~iti iskqu~ivo od Mob kwig arovo ZAaV:E zaT ISrbijuNA, pismom i Crnu iliGoru internet : po{tom. g inst Stari 14. 000 din. Mo`e u dve rate.it uCenata m pre kw tplat 350 evra. Amerika, i`ara nicim ma a i do 400 ameri~kihCe dolara. brotv na Del orima a : 35 DELA Miroslava Luki}a ne}e popus . Naslovi se mogu poru~iti i pojedina~no biti t ;: 3me|utim,0% proda . povoqnije je kupiti ceo komplet (jeftinije).vana u Poruxbine se primaju od 20. juna 2002. godine. Cene su garantovane do 31. decembra 2002. Pakete kwiga isporu~ujemo 14 dana , najkasnije, nakon va{e poruxbine i uplate. Molimo da novac {aqete po{tanskom uputnicom na adresu : ZAVETINE Plus ultra : Miroslav Luki}, 11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13

Detaqnije informacije na VEB SAJTU W.W.W.ZAVETINE.COM E - mail : ZAVETINE @ VERATnet Dela Miroslav Luki}a - UMETNOST MAHAGONIJA

Od prole}a 2000. godine ZAVETINE : Mobarov institut objavquje Dela Miroslava Luki}a (1950), u 35 kwige, pod zajedni~kim naslovom UMETNOST MAHAGONIJA ( Opus N° 1 : 1968 - 2003). Pored niza poznatih, objavqenih Luki}evih kwiga pesama, eseja, romana i antologija, u okviru UMETNOSTI MAHAGONIJA pojavquju se, prvi put, i nove kwige ovog pisca. Kwige su {tampane u bro{iranom izdawu i izlaze sukcesivno. Krajem avgusta 2002. godine zavr{eno je {tampawe svih kwiga - 32 naslova u 35 kwiga!! DELA Miroslava Luki}a objavquju se bez pomo}i dr`ave, ma kog investitora, bez ikakvih kredita, ili mecena i dobrotvora, u gotovo nemogu}im i neverovatnim uslovima. O svom ruvu i kruvu. DELA Miroslava Luki}a mogla su se nabaviti unapred putem pretplate, po povla{}enoj ceni od 350 DM, u dve rate. Pretplatna cena vi{e ne va`i od 1. septembra 2002. godine!!!

155 Najsigurniji na~in nabavke je da se kwige poru~e po{tom ( pismom ili dopisnicom, sa ta~nom adresom i telefonom) ( ili elektronskom po{tom) . Poru~ioci iz evropskih i vanevropskih zemaqa, novac {aqu me|unarodnom po{tanskom ili telegrafskom uputnicom uz pune adresne podatke izdava~a i urednika na devizni ra~un kod PO[TANSKE [TEDIONICE A. D. Beograd broj : 100059797. POJEDINA^NE CENE POJEDINA^NIH IZDAWA

(Poezija) 1. Br{qan oko mladosti (2000) Format : 20 cm. Oko 200 str. - 310 din. 2. ARHIV U OSNIVAWU, 1 - 5. (2002) Format : 20 cm. 592 str. - 730 din. 3. POVRATNO KOLO. (2002) Format : 20 cm. 244 str. - 360 din. 4. Nesebi~an muzej. antologija. Drugo dopuweno izdawe. Format B5 . 20 cm. 852 str. - 2850 din. Direktno od izdava~a : povla{}ena cena 2100 din-3. -}e izd. 944 str. Cena : 3200 din. 5. Antologija FENIKS, 2. izd. 264 str. Cena : 1000 din. 6. Religija poezije, 1 - 2, 2. izd. 400 str. Cena: 1200 din.. 7. Duhovi, 120 cm. Oko 168 str. - 280 din. 8. Metafizika u belom odelu, 20 cm. Oko 120 str. - 280 din. - Direktno od izdava~a : 180 din. 9. In continuo, 1. 20 cm. Oko 124 str. - 280 din. - Direktno od izdava~a : 180 din. (Romani) 10. Zemqa nedo|ija (roman u stihovima), 2. izd. 88 str. Cena : 180 din. 11. Liturgija, 2. izd. 336 str. Cena: 1100 din. 12. Ujkin dom, 2. izd. 192 str. Cena :320 din. 13. RE^NIK PROTOTIPA (novi roman, prvi put se objavquje). 384 str. Cena: 1100 din. 14. Dnevnik za Senkovi}a, 2. dopuweno izd. 180 str. Cena : 340 din. 15. Mese~eva svadba, 2. prera|eno i kona~no izdawe, roman o lovu na istinu. 168 str. Cena : 320 din. 16. VLA[KA GOZBA, I - III, roman, trilogija, oko 1450 str.Bro{. povez. Cena : 2560 din. Ako se direktno poru~i od izdava~a - 2100 din. Tvrd povez : 3200 din. Ako se poru~i direktno od izdava~a - 2850 din. 17. - 18. - 19. MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOT BEZ SMRTI, roman, trilogija. 376 str. - Cena : 912 din. Ako se direktno poru~i od izdava~a - 612 din. 20. Va{ari Hiperboreje . 20 cm. Oko 124 str. - 280 din. - Direktno od izdava~a : 200 din. 21. RUSAQE (Zamka za ptice), drama, 2. izmeweno izd. 20 cm. 72 str. - 240 din. Direktno od izdava~a : 150 din. 22. Tuga golema. 2. prera|eno i pro{ireno izd. 20 cm. 148 str. - 320 din. - Direktno od izdava~a : 200 din. 23. ISTO^NIK. Odlomci; godovi, pawevi i strugotina... Eseji, 1. izd. 20 cm. 132 str. - 270 din. - Direktno od izdava~a : 170 din. 24. Muzej Nemogu}eg Ratara. 20 cm. 136 str. - 310 din. - Direktno od izdava~a : 210 din. 25. Usamqeno drvo, I. 20 cm. 164 str. - 320 din. - Direktno od izdava~a : 220 din.. 26. JAPANSKI DRVOREZ, kwiga eseja koja se prvi put objavquje, 104 str. Cena : 320 din.. 27. Posve}eno drvo. ZAVETINE, 1 - 2, nova kwiga koja se prvi put objavquje, 108 str. Cena : 340 din. 28. [QAKA

156 ISTORIJE. [kart, nova kwiga polemi~kih eseja, 132 str. Cena : 360 din. Nema popusta. 29. USPON U EMPIREJ, nova kwiga poezije, koja se prvi put objavquje, 94 str. Cena : 320 din. 30. METLA DRVENE MARIJE, 1 - 2, nova kwiga poezije. 132 str. Cena : 400 din. 31. PROZOR(^I]), nova kwiga koja se prvi put objavquje, stihovi, 64 str. Cena 200 din. Nema popusta. 32. DUG POGLED UNAZAD. Svo|ewe ra~una. Nova kwiga eseja, 72 str. Cena : 320 din. Nema popusta. Sve ove cene su garantovane do 30. juna 2003. i va`e samo za pojedina~ne kupce sa prostora biv{e Jugoslavije... ZAVETINE Plus ultra, 11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13, Miroslav Luki}, tel. (011) 5334 - 899

ZAVETINE Plus ultra: Mobarov institut : Pi{~eva izdawa : Miroslav Luki} 11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13.

CENOVNIK

IIZDAWA IZ PRETHODNIH GODINA

1. Miroslav Luki} : DNEVNIK ZA SENKOVI]A, Zavetine, Beograd, 1983, 176 str. Bro{. Roman. - 60 din. (Rasprodato!) 2. Miroslav Luki} : UJKIN DOM, Beograd, Apostrof, 1997, 190 str. F.: 20 cm. Bro{. povez; korice u boji. Cena : 140 din. 3. Miroslav Luki}, MESEÊVA SVADBA, roman, 1999.- Cena : 220 din. (Rasprodato!) 4. Aleksandar Luki} : OSNIVA^ PODZEMNE PRESTONICE. Pesme. Zavetine, Beograd, 1991, 40 str. Bro{. - "... PODZEMNA PRESTONICA je Luki}ev simbol za sve Neronove Zlatne dvorce, Hitlerove Vu~je jame, âu{eskove, Sadatove i Staqinove bunkere, kroz koje je izgra|ivan kontinuitet zla, koje dolazi od diktatora i tirana, od dobrovoqnog ropstva u povesti..." ( "STREMQEWA", Pri{tina, br. 1 - 2 / 1992, str. 206). - Cena 50 din. (Rasprodato!) 5. Aleksandar Luki} : STRA[NI SUD (detaqi), 1. Pesme. Kwièvna zajednica "Vladimir Miju{kovi}" i NIP Univerzitetska rije~ - Nik{i}, 1991. 53 strane. Nagra|ena kwièvnom nagradom ZALOGA, kao jedna od najboqih pesni~kih kwiga u Crnoj Gori. U woj je Luki} nastavio onim silovitim i nadmo}nim tempom kojim je ina~e i zapo~eo prvom kwigom, U VAGONU ROZANOVA, za koju je dobio Brankovu nagradu. - Cena 50 din.

157 (Rasprodato!) 6. Petar Jevtovi} : @UQ NA KRILIMA. Pesme. Zavetine - Apostrof, Beograd, 1993. 46 str. F. : 21 cm. Bro{. - Cena : 50 din. (Rasprodato!) 7. Slavi{a Radovanovi} : PRAZNE GODINE. Roman. Zavetine - Apostrof, Beograd, 1993. 76 str. ; 21 cm. Cena: 60 din. (Rasprodato!) 8. Vesna Mi{i} : SVLAK. Proza. Zavetine, Beograd, 1993. 47 str. ; 21 cm. Cena : 50 din. - Iako prva kwiga, ona je li{ena po~etni~kih mana. Pisana je veoma zanimqivo (Rasprodato!) 9. Irina Milanovi} : IRSKA NIJE DALEKO, prva kwiga pesama, 1994. ; 43 str. (Rasprodato)_ 10. BOG NIKOM DU@AN NE OSTAJE. - Narodna pesma. Ilustrovana je ìvopisom Bog nikom duàn ne ostaje, rad akademskog slikara Josipa Vu~eti}a - manastir Sestroqin. Apostrof, Beograd, 1996. 15 str. ; 22 cm. Kwigu je priredio za {tampu A. Luki}, a pogovor napisao M. Luki} - Cena : 50 din. (Rasprodato!) 11. Novo, drugo dopuweno i pro{ireno izdawe ARHIVA U OSNIVAWU, 1 - 2 Miroslava Luki}a. Kwiga je dopuwena bezmalo dvema novim kwigama iz rukopisa pesnika koji su odleàli u fiokama vi{e od ~etvrt veka! Obim : 138 str. velikog A4 formata. 160 dinara. (Rasprodato!) 12. Tre}e izdawe ARHIVA U OSNIVAWU, 1 - 2. Obim : 138 str. velikog A4 formata. Cena : 160 dinara. (Rasprodato!)

Bibliofilska izdawa

13. Miroslav Luki} : LITURGIJA, Beograd, Zavetine, 1997, 227 str. F.: A4 .Tvrd povez sa zlatotiskom. Cena : 700 din. (Rasprodato!) 14. RAJSKA SVE]A / Opus Miroslava Luki}a, 1968 - 1998. To nije kwiga izabranih pesama Miroslava Luki}a, jer u wu nisu u{le pesme objavqene u romanima , ve} - pesme iz autorovih rukopisa. U ovoj kwizi se objavquje integralna verzija ARHIVA U OSNIVAWU, 1 - 5, plus dve kwige ranih stihova pesnika - POVRATNO KOLO. Obim kwige : 390 str. Format : 23 cm. (Tekstovi su sloèni dvokolonalno, sitnim slogom. U kwizi se prvi put objavquje mno{tvo novih grafi~kih priloga i fotografija, skoro dvadesetak.) - Cena : 625 dinara.. 15. Antologija NESEBIÂN MUZEJ, 1999; prvo izdawe. (Rasprodato!) 16. Miroslav Luki} : Antologija FENIKS - skrivena antologija. Cena : 450 din. (Rasprodato!) 17. Miroslav Luki} : RELIGIJA POEZIJE, obimna kwiga eseja o tre}oj religioznoj eposi stvarala{tva, koja se {tampa o tridesetogodi{wici javnog kwièvnog delovawa Osnivaa~a Zavetina. - Cena : 480 din. (Rasprodato!) 18. Miroslav Luki} : VRATA ZVI@DA, kwiga poezije, objavqena povodom 30 - godi{wice kwièvnog delovawa. - Cena : 400 din. (Rasprodato!)

158 159 160 II. IZDAWA MOBAROVOG INSTITUTA I ZAVETINA : 2000 GODINA

1. Sini{a Risti} : SA AN\ELOM JE LAK[E, drama, oko 72 str. 21 cm. Cena : 150 din. (Rasprodato) 2. Danijela Toma{evi} : MESEC NAD MASLINAMA, pri~e, 71 str. ; 21 cm. Cena 150 din. (Rasprodato) 3. Kalin Vlasije : UNUTRA[WA AKCIJA , Izabrane pesme, prevod sa rumunskog, 92 str., 21 cm. Cena 180 din. (Rasprodato)

II. NAJNOVIJE : 2001 - 2002

Kolekcija : SVE^OVEK Kwiga 1: Aleksandar Luki}, Savatije Ig. Mitrovi}, Batri} Cerovi} : NA VETRU, NA VISINI, NA ^ISTINI, studija o opusu UMETNOST MAHAGONIJA M. Luki}a, 252 str, 21 cm. Cena 450 din. - Direktno od izdava~a : 320 din. 2. Aleksandar Luki} JEVAN\EQE MIROSLAVQEVO studija o bogo~ove~anskom realizmu Izdava~i Edition Sectio Caesarea, Paris , Mobarov institut Beograd, 2001. 108 str. Cena (povla{}ena - direktno od izdava~a ) : 120 din. -

Kolekcija savremena proza 2001 ( Antologija Plus ultra, 1)

Aleksandar LUKI] : MAESTRO PER PJETRO, 2001, roman, Mobarov institut / Zavetine, 194 str. - Cena - 660 din. - Direktno od izdava~a : 420 din. Kolekcija ZA[TITNA POVEQA

Danijela Tomovi} : KRAQEVA MATICA, 2001 , roman, 74 str. - Cena - 250 din. Sini{a Risti} : [EVA U VAZDUHU , 2001., roman, 80 str. Cena - 290 din. Kolekcija : ZONE PRELIVAWA Gabrijel Stanesku : NE]E OPETDO]I AMERIKANCI. Izabrane pesme, preveo na srpski Miqurko Vukadinovi}

Kolekcija Rojewe : svadbena igra

7. Miodrag Mrki} : "AVETIWSKA METAFIZIKA ROMANA - ESEJA, Ogled o "Ujkinom domu" Miroslava Luki}a, 2002, 104 str. Cena - 360 din. - Direktno od izdava~a : 300 din.

161 8. Miodrag Mrki} : TANATOS SA MASKOM EROSA POETSKA KULA ''MILOSRDNOG AN\ELA'' (Ogled o romanu Maestro Per Pjetro Aleksandra Luki}a), oko 130 str. 2002 - 2003; pretplatna cena 400 din.

Kolekcija Ediotns Sectio Caesarea (Osniva~, Savatije Ig Mitrovi}, 1939 - 2001)

1. Miroslav Luki} : KRAQEVSKE INSIGNIJE, izabrane pesme, 2000.- Cena : 160 din. (Prvo izdawe - rasprodato. Drugo izdawe, 2001, ista cena) - Direktno od izdava~a : 130 din.!!! 2. Miroslav Luki} : LITIJE (2002 ). Nova kwiga Miroslava Luki}a, izlazi najkasnije do Bogojavqewa 2003. Oko 140 str. Pretplatna cena 320 din. Vaì do 31. decembra 2002. Poezija OBAVE[TEWA * Konferencija za {tampu, povodom {tampawa DELA MIROSLAVA LUKI]A : Opus n 1 : UMETNOST MAHAGONIJA : 1968 - 2003 - 32 naslova u 35 kwiga - odrà}e se - 9. oktobra 2002, na kwièvnoj tribini Alasova udica, Bibllioteka Mihajlo Petrovi} Alas, Jovanova 22, prvi sprat (isto~ni deo [kole) sa po~etkom u 12 :05 ~. * * Slede}i dvobroj "VELIKE MAGAZE", 6 - 7 / 2003. - 2004. treba da iza|e, prema na{im planovima, najkasnije do kraja leta 2003. godine. Ovaj broj }e biti posve}en celokupnom opusu Miroslava Luki}a, kao pesnika, romanopisca, esejiste, kwièvnog kriti~ara, antologi~ara, urednika nekoliko kwièvnih ~asopisa, izdava~a u nemogu}im uslovima, i zato pozivamo srpske kwièvnike, poznavaoce Dela M. Luki}a da nam {aqu svoje radove, koji }e iz najrazli~itijih uglova kriti~ki propustiti kroz svoje filtre spomenuti Opus. Molimo da radovi budu kriti~ki, a one autore koji su svoje radove ve} otkucali na kompjuteru, molimo da nam ih po{aqu snimqene na disketi. Ograni~ewa {to se ti~e obima nema, ali prire|iva~i ovog dvobroja zadràvaju pravo da preobimne radove skrate (uz dopu{tewe autora). Radovi se mogu slati odmah, a posledwi datum za prijem rukopisa je 30. juni 2002. godine. - Dim. Luki}, Es. Belatukadruz

162 NARUXBENICA ZAVETINE Plus ultra : Mobarov institut : Pi{~eva izdawa : Miroslav Luki}, 11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13. Dinarski `iro - ra~un izdava~a kod PO[TANSKE [TEDIONICE A. D. Beograd : 40803 - 625 - 9 - 7550 - 8888 - 43889923. Devizni ra~un kod PO[TANSKE [TEDIONCE A. D. Beograd broj : 100059797. Ovim neopozivo naru~ujem : 1 ...... primeraka 2...... 3...... 4...... 5...... 6...... 7...... 8...... 9...... 10...... Kopiju o izvr{enoj uplati na @iro - ili - devizni ra~un ZAVETINA : Mobarovog instituta, {aqem uz Naruxbenicu. Naru~ilac :...... Mesto :...... Ul...... br...... tel / faks...... U ...... 200..... godine (M. P. ) Potpis naru~ioca ......

(Ovaj list pa`qivo istrgnite!!) Ne ~eznite za besplatnim kwigama i ~asopisima, jer onda sawate o propasti istinski nezavisnih izdava~a!!!

Ovaj trobroj UMETNOSTI MAHAGONIJA od{tampan je krajem avgusta 2002. godina. Ne}e mo}i da se kupi u kwi`arama, ve} direktno od izdava~a po ceni od 450, 00 din ( za one koji prvi put kupuju). Starim kupcima odobravamo popust; za wih je cena ovog trobroja 320,00 din. Kwige i ~asopisi su svetski novac, ve~ni kapital. Potvrdite ovo. Pomozite. Jedina prihvatqiva pomo} je - za nas - uve}avawe svetskog novca, ve~nog kapitala. U svojoj sabranosti i osami uvek pomislite : da bi se od{tampao ovaj broj, potreban je novac, neko treba da plati {tampara, kwigovesca... Jedini koji imaju pravo na besplatne primerke ovog, i drugih ~asopisa su - autori, saradnici. Muktaxije neka nas zaobilaze, kao oku`ene!!!

Ogla{avajte u ~asopisima ZAVETINA / Mobarovog instituta. Cena stranice (bez grafi~kih priloga) je 400 din. Sa grafi~kim prilozima - 600 din.

Na Veb sajtu ZAVETINA objavqujemo imena pojedinaca, firmi, koji su nov~ano potpomogli {tampawe nekog rukopisa, ili ~asopisa.

Po~ev od oktobra 2002. godine, po~e}e promocije - {irom Srbije - DELA Miroslava LUKI]A UMETNOST MAHAGONIJA. Posle svake promocije mo}i }e da se kupe svih 35 kwiga, ili pojedina~ni naslovi, Opusa. Molimo da nam se na vreme jave gradske biblioteke, kao i one {kolske... Isto tako, spremni smo i da posetimo klubove na{ih zemqaka na privremenom radu u Evropi... Obave{tavamo da je od{tampan Plakat Umetnosti mahagonija - Dela Miroslava Luki}a (zainteresovanima {aqemo po{tom, neka nazna~e svoju ta~nu adresu!) 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 SADR@AJ

BISTRA VODA U KOJOJ SE VIDI SVAKA @ABA, Es. Bel. ZONE PRELIVAWA * Miroslav Luki} PISMO IZ BUDU]NOSTI, GROBA* Vja~eslav Ivanov ZVEZDE VODIQE (Izabrane pesme) Prepev Vladimira Jagli~i}a * Brana Dimitrijevi} SRKAÎ SPLAÎNA I PO KOJE NEOQU[TENE MRKVE - Vera i sekte u ogledalu Vladimira Turbina - * DNEVNIK PISCA Miodrag Mrki} PREVREDNOVANJE, odlomci FABRIKA LUTAKA GRUPULEKS Miodrag Mrki} TANATOS SA MASKOM EROSA POETSKA KULA ''MILOSRDNOG AN\ELA'' (Ogled o romanu Maestro Per Pjetro Aleksandra Lukica) ANAMNEZA > ANABAZA > ANABIOZA. ARGUSOVE OÎ ( Arhiv odbijenih rukopisa) ÊTVRTA DIMENZIJA . Kwièvni pogledi USPEH, NEUSPEH - M. Luki} Viktor Trefalt U KA@WENI^KOJ KOLONIJI PLUS ULTRA Iz novih rukopisa @ivodraga @ivkovi}a SKAREDNI VRT, pesme GOSPODIN PEH, kratke proze Bele{ke. Oglasi

175 UMETNOST MAHAGONIJA 3 - 6 / 2002.

...Da bi ovde bilo Pravog uspeha, makar jednog dana, potrebno je da se promeni toliko toga, toliko toga. Potrebno je da se, prvo, prihvate - fakta. da se prihvati ~iwenica Neuspeha. Jer neuspeh je mnogo dalekose`niji po posledicama i moè biti savladan, ako se prizna i prihvati wegova ogromna teìna, dejstvo, samo radom, va|ewem i cepawem paweva. Jer ovde, zaista, i kroz 19. i kroz ~itav 20. veka ima mnogo, mnogo paweva. Mnogo vi{e paweva, nego uspe{nih i velikana. Ovde nije kao u Kafkinoj Ka`weni~koj koloniji, ve} gore..Postoji fatum istinskog neuspeha i vredi se uhvatiti u ko{tac s wim. Isidora Sekuli} je argatskom snagom kr~ila paweve, ali i neki drugi prekumanovski intelektualci. Ovde, pre svega, ravnodu{no treba odmeriti svaki onaj uspeh koji je do{ao lako, ma o kojoj oblasti dru{tvenog ìvota da je re~! Da bi Neuspeh postao uspe{an, uspe{niji, treba se narugati, s punim pravom, svim tzv. uspesima, svim tzv. veli~inama, svim }iftama, bez obzira gde oni obitavali, u akademijama nauka, ili na univerzitetima, ili na drugim "pozicijama". Do{lo je vreme, dragi moji, da zasu~emo rukave i da ra{~istimo silnu {qaku istorije i tolike kulise {karta.... 26. avgusta 2002. M. Luki}

176